ереру је пронашао астроном Пијаци 1801, а све остале пронађене су у размаку за непуних сто годи |
ве палате на раскрсницама биле су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од 5 спратова и |
нета, има још средњих <pb n="91" /> 68, а мањих 22; дакле 16 великих, 68 средњих и 22 мале план |
буд</hi><ref target="#SRP19020_N10" />, а у његовом репу дивно одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда |
, види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужниј |
, знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана ја |
иког</hi><pb n="21" /><hi>Медведа</hi>, а за тим и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S |
де га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала за овим небесн |
има, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових |
јато — златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а више њега, одмах испод репа Великог Медведа, једва се |
па <hi>Јунона</hi>, па <hi>Веста</hi>, а последња <hi>Нефтиса</hi>.{S} Цереру је пронашао астр |
ом оградом, то је — <hi>Море Киша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга ра |
им изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, |
маре-Маре, што ће рећи <hi>крвави</hi>, а његова пратиоца: <hi>Гамидо</hi>, што ће рећи <hi>пла |
Карпата</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>, а тамо иза тих планинских ланаца — она непрегледна равн |
да пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а онај огромни полукруг планина тамо у десно од <hi>Кар |
де <hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>запад</hi>?.{S} После бејах са свим изгубио р |
астрономи назвали <hi>еклиптиком</hi>, а која опет пролази кроз оних дванаест небесних знакова |
могао разабрати: где је <hi>север</hi>, а где <hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>за |
лико звездано јато — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим лепо сазвежђе — <hi>Северна Круна</hi>, у ко |
шем небу.{S} Једна је <hi>Сиријус</hi>, а друга <hi>Вега</hi>."</p> <p>Шта?...{S} То Сиријус и |
</hi>, из Козорога у <hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако зв |
Пута оцртао преко целога источног неба, а по њему се поређала звездана јата: на самом северном |
гледај питому; погледај дивљега голуба, а погледај питомог; погледај примитивно биље што је бил |
рају грдна ћула — колико човечја глава, а тањи крај права држалица...{S} Само пак дрво тврдо је |
лена, негде рујева, негде златно-плава, а негде опет румено-љубичаста поља,<ref target="#SRP190 |
рно почивају у сенци вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде по |
ог униште.{S} Један је зелен као трава, а други црн<ref target="#SRP19020_N37" /> као гавран, а |
*" /> <p>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним светом.{S} То беше н |
му ону тамнину засенченог перја његова, а погледај оно што се чисто прелива на сунчану зраку!.. |
па ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилато |
то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јо |
ије верује у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих ова |
о: има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици им |
розори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас стаде викати: „патрола, патрола!. |
4 дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца. |
10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога |
ања: одакле је дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде |
копа, нађено преко шест стотина звезда, а то је — преко шест стотина сунаца, а то је — преко ше |
!-- caption:{S} Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавила се прва клица живота. |
ан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу заметала се прва клица живота |
стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десето |
} Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као — заклан: јед |
, да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!..{S} Све је то привидно.{S} Д |
нијему облику: каква је првобитна ружа, а каква је данас; какав је првобитни шебој, а какав је |
Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или |
id="SRP19020_N31">Наравно мравјих јаја, а не кокошињих.</note> <note xml:id="SRP19020_N32">Минх |
е овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто н |
, сама груба, мртва, бесвесна материја, а не онај велики Ум који има једно једито име, познато |
могао погодити, која је ово династија, а који ли народ, којим је она управљала и владала преко |
осфорастим сјајем.</p> <p>„Колико боја, а колико нијанса њихових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће |
метала, који се прелива у стотину боја, а кога извесно на нашој планети нема....</p> <p>Поред с |
, црвенкастом длачицом покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен |
: умало што му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! о |
ше промолила једна огромна светла шака, а одмах испод ње на самој плавој куполи блистао се нека |
исеји разапели су на крсту Бога човека, а хришћански фарисеји разапињали су, тестерили су, спаљ |
/> од овога, па до препотопног човека, а од препотопног човека па до каквог Коперника и Кеплер |
изанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Лабуда.</ |
рни стубови беху подељени на 24 одељка, а сваки је одељак држао на својим уметнички изведеним к |
дно с њом глибили у као људских порока, а тим сами себи пресекли повратак у виши духовни свет, |
ће и уништавати читава поколења људска, а сву њихову хиљадугодишњу културу и образованост претв |
мова Слама“ — што је цело небо опасала, а која ништа друго није, до баснословно од нас удаљена |
м је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао нам је о трансандата |
а небесног.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризо |
ја коме балону, каква несрећа догодила, а то зато, што се ништа није остављало голом случају, в |
биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крун |
и сувих цифара и математичких формула, а то је обоје слично незграпним скелама на каквој гранд |
а може истесати 1,280.000 наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута! |
/> Како би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине њег |
та даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља или четрдесет тр |
це се овога пута налазило у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у само |
да Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више прибли |
тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, све је постај |
ски обелиск је тежак 250.000 килограма, а овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и |
ате највише сводове овога светог храма, а са стране једва су биле видне две црне паклене немани |
стали милиуни милиуна сунчаних система, а на <pb n="96" /> другој само једна једита, и то је си |
сунаца. или боље рећи сунчаних система, а колико ли у његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и |
и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у мој |
знато свима народима и свима временима, а то је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у |
палата била је за себе по једна песма, а све четири један читав еп: оне су представљале неку в |
вна бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу |
зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризонат прекрилило је велико звезд |
да, знај, да ти је будућност осигурана, а светли двори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отвор |
лац.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блис |
е као да је изливен од некака провидна, а као небо плава, горскога кристала, од кога је заната |
ј ствари, налази у центру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, |
ога.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у н |
године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око |
а, она то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће то изврши |
одсек времена од 15 милијарада година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота в |
брајане мој, равно 350 милиуна година, а да колико јој је требало времена док јој се топлота м |
проћи ни пуна десетина милиуна година, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Марин <pb n="65" /> |
е, од то доба прошли су милиуни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто |
кој пучини растурених небесних маглина, а по једним и истим вечитим законима природним, <pb n=" |
у рељефу, израђена, пребијена палошина, а на прочељу једва се могла распознати мртвачка глава.{ |
рада саркофага била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n="169" /> из |
ашу интелигенцију, моћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са способношћу и интели |
, да се само па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни светова да буду лишени тога божанс |
о на вашој Земљи има разумних створења, а на свима осталим да нема? — — — — —</p> <p>„Заиста ни |
коса <pb n="166" /> на глави — чекиња, а маље по телу — чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, г |
је пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светл |
дина!“ повика дух царског библиотекара, а она <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Колико ли |
ј!...“ повика дух царског библиотекара, а две трепераве зраке <pb n="213" /> из његових ватрени |
ите,“ настави дух царског библиотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео наро |
в дух, на 820 хиљада квадратних метара, а цела група царских дворова имала је облик огромнога о |
ижу висину на преко 300.000 километара, а то је скоро за четвртину сунчевога пречника, или на 2 |
ни „цак,“ прође простора 29 километара, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један к |
о ваше земље има 162 хиљаде километара, а толико исто до Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти с |
е изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је облик нашега младог Месеца, док му је лева ст |
127" /> великог, мрко-зеленог, колибра, а мало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!.. |
о ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одгово |
г црвића и интелигенције ловачког кера, а ко ли између једног Патагонца <ref target="#SRP19020_ |
црвеног, као биљур углачаног, порфира, а њена колонада — од 48 стубова — од црнога гранита; фа |
ја била је од плавог, као небо порфира, а њена колонада од белог као снег гранита.{S} Сваки раз |
чки извајани од зелена смарагд-порфира, а њихове нише од златно-рујевог гранита са некаком фили |
9" /> ухвати прва тврда гранитска кора, а силни вали лаве што их производи плима и осека њених |
љим справама броде сиња пространа мора, а по највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз в |
у од самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадом стубова од црвенога гранита, опет подељен |
саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с колонадама свуд унаоколо од црнога гранита.{S} Ови |
оја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од црвеног гранита; фасада трећег боја |
бити у самој престоници славних Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — колико |
у умотворине умирале пре својих аутора, а ови су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме |
је главом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{ |
се малопређашња сутонаста румен убриса, а цело се Гамидово поднебље испуни једним божанственим |
без ових данашњих дивних боја и мириса, а први становници Земљини без гласа, без слуха, без вид |
имену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</note> <note xml:id="SRP19020_N6">А |
емо само некоја главнија звездана јата, а њих има, на целој небесној планисФери, на сто дванаес |
паукова, тамо опет нека врста инсеката, а на многим местима из онога сплета од пузавог биља, ли |
изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} Само су му фасаде дава |
их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И би |
љног и животињског <pb n="64" /> света, а на хоризонту се указати први пут његово величанство М |
:</p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, а по величини прва.{S} Њу су суседни астрономи назвали |
ца, а пет пута толико сунчаних планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилац |
о, колико само њихов месец има покрета, а особито оних, што долазе са спљоштености земљине и уд |
ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко узда |
дновата, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те стране перваз зем |
снови облик нашега православнога крста, а поред тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, са |
ихових пратилаца на седам стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, — па |
ли оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита јара, врела као усијани плам |
светлост, што наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад опазити?“ помис |
о на неким уздама, час им узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И |
је она од свију својих сестара највећа, а налази се у средини системе Мизарове.{S} Она је у ово |
унчаних планета и планетских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царс |
#SRP19020_N26" /> а то је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, |
милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим појасевима има 24 милиуна сунаца; а њиховим |
а, а то је — преко шест стотина сунаца, а то је — преко шест стотина сунчаних система и већих и |
васељени има на милиуне милиуна сунаца, а пет пута толико сунчаних планета, а још двапут толико |
црнине има хиљаду осам угашених сунаца, а међу њима има једна, давно и давно изумрла сунчана по |
дан је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његову.{S} После, о |
лике, светле, светле као жива жеравица, а из њих као да избијају некакве светлуцаве фосфорасте |
им раменима највишега гранитског венца, а који су опет држали они бели мраморни стубови трећега |
pb n="31" /> <p>„Од атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептунове, крајње планете |
о волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има две планете ви |
а, двапут већа од породице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет |
ине, плава као огледало глатка језерца, а по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као |
алате: не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У њима није било ни готскога ни |
се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његово |
а Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у |
осмоугаонику, срезаном од зеленкастог, а као биљур, углачанога гранита.{S} Површина овога поли |
и другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — св |
, око кога су поседала весела чобанчад, а мало ниже њих притрчала нека сорта наших оваца, па се |
гора Гомора CХХIV.{S} Благодарни народ, а по иницијативи становника овога царског града, хтео м |
описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <mi |
оме и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> <p>М |
би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прелети му преко усана.</p> <p>„П |
кле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као кармин |
ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој |
алејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прилог научне расправе о гравитацији што влада |
шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли |
љиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од |
к да његову умотворину смртне очи виде, а остало је било само божанство.{S} Ето, човек би се за |
ромна кугла, црвена као усијано гвожђе, а овде онде попрскана црнкастим мрљама, као да је по ње |
путовања, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обић |
ње; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња |
је икад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он |
е, као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у |
оји су достигли врхунац зрелости своје, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и |
ок су везане за материјално тело своје, а јава је, кад се тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} |
} Ви верујете у ствари које не постоје, а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је |
ане су чак под облаке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева била једва примет |
свет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви узроци налазе свој праисконски извор у природним |
своје богове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог разјареног звера, по нарави |
је дивљачко, његове вилице животињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање |
ма које су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</note> <note xml:id="SRP190 |
а по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице, налик на наше л |
се на источној половини небеске куполе, а ниже према југу на истој страни небеснога свода видим |
..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47 |
ва сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине један |
ском свету у пространоме царству своме, а колико ли је отопило леда на грудима своје прекрасне |
ама; али кад му понестаде војсци хране, а и само је робље требало хранити, он нареди те се стар |
м се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, — |
зима, што су их донеле службене новине, а за тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која |
ао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, |
у образоване безбројне небесне маглине, а из ових безбројна небесна светила — сунца и сунчане с |
една звезда и то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сј |
онекад дотера до звезде друге величине, а понекад спадне на звезду треће, четврте, па чак и пет |
треће, четврте, па чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</note> <note xml:id="SRP1 |
тао запремати читаву половину оне црне, а звездама осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе |
нам могло прекинути ово наше путовање, а по несрећи проузроковати и још нешто горе: могло би с |
ном анђелском трпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрост |
видите, све да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава и њихових пра |
уметности били становници ове планете, а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога |
ара уздигнутији од нивоа црквене порте, а како су прве колонаде с главним црквеним платном обра |
ца вилинског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалност |
у, запремини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, |
о је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и сва његова светила око ње; она је |
крвожедан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене и же |
м изгледали су као неке мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то |
налази се и тачка јесење равнодневнице, а на противној страни, у сазвежђу Риба, налази се тачка |
ламен из кога непрестано прште варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни св |
мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји на две половине, пр |
може догледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих, додирује о |
њега сташе шибати горостасни пламенови, а његова се цела површина страховито узбурка.{S} Мени с |
в...{S} Први су им богови били зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе су с држ |
и свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n="171" /> планети,“ по |
ој кугли живели: скитали се као номади, а своје богове вукли за собом, молили им се и жртве им |
и</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам се у том маленом са |
шестарећи око сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простор |
ећа, на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„ |
едан божанствени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна ши |
с великим философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом |
има преко 400 чланова у својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида, |
b n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом небесном по |
знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико |
архитекта свега што у васељени постоји, а материја је градиво, од које Он ствара своја ремек-де |
ми феномени, што су се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда је највећи ка |
ош се нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећи |
их умова целу су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и |
овој земљи вековима живели и преминули, а само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазв |
може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без ме |
е милиун громова у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан |
{S} Облици су само у неколико различни, а материја од које се ти облици стварају и сила која их |
е, појављују, код својих очију — слепи, а код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открил |
шљено, али никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не вер |
омима добро познати, вулкански кратери, а појавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем |
весна“ стока од тога потреса усплахири, а не знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина |
их вилица њихових беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави |
ного питања у која не треба додиривати, а има питања на која не треба ни одговарати; деца сваки |
зили су читави светови, црни као авети, а покривени вечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из |
ање, колико атома има у једној планети, а колико ли у једној читавој сунчаној системи,на прилик |
ли по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао је један дебељко - мрав, за к |
номским посматрањем није могло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у животу једне з |
жару попустити па се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старости и изнемогл |
не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако страшна, како се то вама чин |
каже: човеково је тело подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина. |
еним — црнкасти; по жутим — зеленкасти, а по зеленим — жућкасто-светли — овде нека врста пауков |
х, који су у пуној младићској бујности, а има их који су достигли врхунац зрелости своје, а има |
врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога негда живога и вел |
рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавн |
аселак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда човекова. |
ка бола и самртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{ |
о је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и би |
ква је данас; какав је првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" / |
ти оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим румени |
што су на северној хемисфери небесној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја |
и хај!...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизм |
узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с |
ј, планети водила јака трговина робљем, а особито децом, дечацима и девојкама; али кад му понес |
да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непро |
S} Хтедох да га пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору с |
од с народом, коље се држава с државом, а религија с религијом...{S} Хришћанство је постало дво |
је бој служио као неко постоље другом, а други трећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од цр |
иријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</n |
ко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина преламала се и одсијавала у небројно |
тац са сином, коље се племе с племеном, а народ с народом, коље се држава с државом, а религија |
а заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје т |
џија са својом лепом звездом Проционом, а мало јужније необично се блистао Златни Клас у руци Д |
воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а народ с на |
ролепшали; док се гора преодела листом, а поља мирисним цвећем, док је почело вескање птица и к |
амет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога |
је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица, што није могао ни преко кућ |
сјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у се |
од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са својом чу |
даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаурову, Кур |
f target="#SRP19020_N37" /> као гавран, а оба праве грдосије.{S} Из целе <pb n="118" /> њихове |
траховита ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, т |
је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене две три магличасте пруге: жива с |
вота: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Амаре-Маре<ref target |
раш овај величанствени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то |
Најпре се од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — и |
пе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа |
м мислима на то деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту там |
<p>Замислите једно светло смарагд-небо, а на њему два сунца — једно као крв црвено што прелива |
илно и моћно царство, царство Гоморово, а на овоме месту ударио темељ својој сјајној престоници |
екватор улази у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у Рибе....</p> <p>Одмах испод екватора, н |
ао потпуно право.{S} Није прошло много, а на истоку се поче помаљати једно огромно крваво сунце |
времена док се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; до |
одене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и о |
остоје, али које човек још није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним чулима нигда ни о |
још то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о пато |
о се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном телу твоме било |
мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне стране, поче да |
а неминовно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да м |
рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби |
и зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, |
дифтерија.{S} Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави м |
ем, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван с |
епробојне шуме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад ни видело није нити је ухо ње |
ику да једно тако пусто место посетимо, а то управо и јесте права сврха нашега садашњег путовањ |
а.{S} Ниједно седиште није било празно, а многи су морали стајати — до саме катедре говорникове |
стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца малено звездано |
то све јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и на развијање душевно...</p> <p>„И сад, ка |
е није прешла из гаснога стања у течно, а после, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање твр |
вим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; облици морских |
зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— |
н лаве на овој планети био паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео |
створења савршенијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које се зна д |
која у сваком секунду расте на квадрат, а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика |
ину беше тесан цео овај пространи свет, а погледај само колико му је простора требало у самој с |
чан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да |
це и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цел |
њихову високу интелигенцију и научност, а особито на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти |
дова, који је на овој планети подигнут, а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} |
<pb n="85" /> би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтел |
="#SRP19020_N47" /> јави на овоме небу, а после толико исто времена он се изгуби у бескрајним д |
ну.{S} Она је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отво |
дземне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза тога један очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бо |
шћу белом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпун |
ме и њихова открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну!...“</p> <p>„Опрости пријатељу!{S} Ја |
еви.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али |
тиче од самог Ориона и то право западу, а после, од једном, окреће свој ток југу, па онда исток |
Велики Медвед се примакао северозападу, а Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се је |
хлађује; напротив, векови векова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским посматр |
по самоме мирису: погледај дивљу ружу, а погледај питому; погледај дивљега голуба, а погледај |
еда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њ |
и; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{ |
ћаних звездица како заносно светлуцају, а које мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још ви |
овим звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом западном хоризонту видимо |
, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска неман — ала, па стане пр |
-румених; некоје су имале смарагд-боју, а некоје се преливале у свих седам дугиних боја....{S} |
а.{S} Има светова који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујности, а има их |
вашој износи 70.000 метара у пречнику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско ог |
приковане за ону плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано крећу од истока ка западу.{S} |
у долазиле и лизале со из његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корење |
стало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, чила, лака као перце, прелећ |
ску симфонију испевану Богу створитељу, а посвећену његовоме <hi>светом тројству — ватри, води< |
{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, накупиле се — па са |
човек, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиу |
Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А све су т |
ећ сваки одборник вуче на своју страну, а овамо кад се пореза и општински прирези <pb n="3" /> |
ам храм заузимао једну добру четвртину, а остало је служило храму као црквена порта, у коју се |
оломеја да се закикоће на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава |
м чељустима обзинула чак Северну Круну, а својим трбухом додирује сам небесни екватор.{S} Пред |
ичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонет |
е Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одиста краси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, |
огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њ |
Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук досел |
а они павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} |
не врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесма....</p> <p>„Ето, т |
ечном Путу</hi>, стоји на једном месту, а око њега кружи цела његова породица — <hi>Меркур</hi> |
оме; јер оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе бож |
стања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе |
брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашњ |
S} И таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав |
нкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се одједном све то стапало у једну чудесну приз |
ера и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој |
ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> <pb |
"171" /> планети,“ повика Лапласов дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p> <p> |
о су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових румених усана прну један подругљив осме |
јим телом растави!“ учини Лапласов дух, а преко уста му прну некакав осмех пун неке тужне ирони |
едарухо био је пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{S} Једнога дана таман да одапне |
овоме граду ударен први камен темељац, а под владом силнога цара Гомора од кога је и своје име |
ина.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и 150.000 динара.</note> <note xml:id="SRP19020_N41"> |
кони својој, имао је онакав исти облик: а од његова четири обруча образовала су се четири његов |
на овога љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту не |
лав се попео на највишу небесну тачку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гавра |
дашњи, дугогодишњи царски библиотекар ; а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља |
јлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Зми |
од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ |
="#SRP19020_N11" /> — <hi>Капелом</hi>; а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држ |
Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових огромних брда, нама с десна, налазе се неп |
у чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као какво посребрено џиновско пла |
.{S} Из далека се чула потмула тутњава; а мало мало па нам испред очију </p> <p>сину муње....</ |
леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: |
иљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{S} Или ј |
говори о бесконачности живота светова; а овамо одмах казује како се светови вечито рађају и мр |
светова, то је вечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост живота њихова то је бесконачн |
апредак и развиће читавога човечанства; а све би <pb n="78" /> се то стопило у једну страховиту |
{S} То је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref target="#SRP19020_N42" /> Геру |
блику, једва приметнога, овалног круга; а око сваког стуба савијала се по једна грдосија од зми |
људске умотворине другог и трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни примане ни у царске ни у д |
страховито стрму страну Итасових брда; а одатле је пренета пред царски дворац у овај град из д |
ви светлуцавих зрака од небројено боја; а сваки тај млаз беше оперважен неким фосфорастим сјаје |
одина, не би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање, колико атома има у једној пл |
плећима, уздизала а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лави |
чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не желите да вама други чин |
зенит; она је врила, пенушила, кипела; а њени пламени кључеви достизали су до самога свода неб |
ао да се читава планина на ме навалила; а опет ме беше подузела некаква топлина, као да ме је п |
то окићена миријадама небесних светила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица из |
разболео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остал |
организација наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она у |
било покривено неким модрикавим мрљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај з |
ног порфира, попрсканог црним бобицама; а групе колонада, што су на чудесно изведеним капитолим |
овек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда он, чов |
сунаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простор |
124.000 већих и мањих сунчаних система; а последњи сунчани светови што су из ове пра-праматериј |
, златно-рујеви, капитоли на стубовима; а озго на овоме венцу, над сваким стубом, стајао је по |
обдарена разумним створењима- — људима; а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су створене да |
љу и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради ш |
S} Тело је човечје састављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији дел |
извршио је и друго убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку |
ре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, него н |
је на округло око 15 милијарди година; а сама наша планета једва ако је коју милијарду година |
ра преко десет милијарада ваших година; а то је већ прилична старост и у животу самих небесних |
међу корњаче и једнога индијског слона; а колика је разлика између Гориле и примитивног човека, |
шли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, која не спада у ред најгл |
а Месецу има у пречнику 210.000 метара; а има их још пуно који прелазе 160.000 и 150.000 метара |
де су негда, била његова мора и језера; а сва остала површина тела његова, то вам је она многоб |
нета девет пута већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи назвали <hi>Клева</hi |
ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости његовој било у изоб |
не од некаква као рубин црвена мрамора; а озго, на доста великој равнини оне незграпне стене, д |
десној планети било необичних мајстора; а што је најчудесније то је то, што је овална купола би |
ља или 640 милиуна километара простора; а Алдебаран, десно око Биково, за толико време прелети |
е....{S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена ко |
а брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе Возарево јурило је напред, да се час |
ванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ обј |
ревету, то је атом материјалнога света; а ти који са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани с |
какве је игда имала ова читава планета; а међу њима био је најславнији архитект, тако звани, Ам |
д некаква, као смарагд зелена, гранита; а портали тек су били право чудо; они нису ни ливени ни |
о је у самој магли севернога хоризонта; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Дене |
овалија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга страховите, |
говим појасевима има 24 милиуна сунаца; а њиховим планетама и планетским пратиоцима, астероидим |
ниле као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри |
здана пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале су поједине звездице |
око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто педесет година конструисан највећи и |
т даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он б |
тнији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје... |
овога чудноватог <pb n="182" /> старца; а црте његова блага и доброћудна лица одсијавале су нек |
личанственој пирамиди као кубасти кров; а озго над овим глобом лебдео је некакав крилат створ, |
нство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може помести, нити се |
у све сами младићи тек настали да живе; а међу њима има само једна мало старија задружица сунча |
ном ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове |
алази у добу своје потпуне мушке снаге; а овде на овоме <pb n="62" /></p> <p>небу сијају два су |
една посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S |
су црнини жмиркале још неколике звезде; а све <pb n="76" /> се остало претворило у један ватрен |
е звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеу |
у моме.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете |
обито на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну г |
е бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретање материје, то је бесконачн |
сте да прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш. |
ичном брзином на све стране разилазиле; а на небу је у трену ока нестајало појединих звезданих |
сним шумама из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној ср |
се она оцепила од свога оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане системе почиње опет од |
а и самом дебљином, једна другој равне; а њихове саставке покривале су уметнички извајане кариј |
ва два живота онај, који им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> <milestone |
кре вечитога живота свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не |
о длето учинило од једне студене стене; а шта ли опет његова чудесна кичица!....{S} Она је чудн |
ма пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, она то матерински |
ебо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија од глоба, к |
у башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила ми је моја добра ма |
а <hi>Денеб</hi>, звезда прве величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Ли |
вездице —једва четврте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну |
кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и т |
о његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац његов налази према ова два свој |
дама које само светлуцају а не трепере; а међу њима светле, неком мртвачком светлошћу, три вели |
справно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим различн |
геометријске, вештачки изведене фигуре; а у целокупном том раду њихову види се дивно изведен пл |
ти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необично развијеној снази, |
с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, |
великих, 68 средњих и 22 мале планете; а све ове планете имају опет своје пратиоце и то неке п |
рло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и |
са, чкиљило је оно пегаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој равнини небесној необично је |
А погледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртине пута |
да се образују први гранитски слојеви; а за тим да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне не |
љиви, немерљиви, неопипљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по о |
пи владу својој вечитој супарници Веги; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме се ди |
е васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно |
толико волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додвори |
већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и с |
има их око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, има их још који нису пронађени; — п |
авитацији што влада у читавој васељени; а, сем тога, тај велики научник унео је много светлости |
и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, |
о, сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, с |
грандиозној али још недовршеној палати; а астрономско знање, што су га имали становници ове пла |
на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а |
у небесну.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и непровид |
е дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, |
муком себе за вечна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за |
су дрхтали у некој мртвачкој светлости; а чудновате сенке, што их је бацала ова умирућа светлос |
/> према њиховој неизмерној удаљености; а онај огромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је |
рођена је сестра оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на |
ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда је највећи камен о који се човек спотицао од |
ам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву! |
ове улице подизао се по један споменик; а онај насред трга надвишавао је и својом лепотом и сво |
жбу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговорим му, |
па ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за |
високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близини његовој блистале су неколике је |
о ничијем незнању, па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је м |
војом звездом прве величине — Алтаиром; а на самом јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепе |
де прве величине — Кастором и Полуксом; а јужно испод Близанаца видимо малено сазвежђе <pb n="X |
што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао |
видео, изгледати као неки чудноват сан; а није: за људске душе сан је док су везане за материја |
а страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвен |
нце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим |
рилагођава средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n="40" /><gap u |
а година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није |
руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога пр |
лик на напрстак.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тоб |
век пресекло повратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело |
породица, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио размештај звезда.{S} Ми овде имамо |
с и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрегледни град, што доле под нашим ногама спав |
је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очију су ми непрестано севали светлаци као оне |
а дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге н |
је ружно, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, |
деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшил |
ито, као немогућно, као противприродно; а стиде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корња |
верне хемисфере неба у јужну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест небесних знакова, или |
зати први пут његово величанство Мизар; а после, мало по мало, из те једине клице, из тога прим |
ило небо, већ један црн, бездани понор; а овде онде светлуцала је из те васељенске пучине по ко |
ст материје, која испуњава цео простор; а бесконачност простора и вечитост материје, то је беск |
ени се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Исти |
према своме нејаком и слабачком породу; а погледајте данас, с каквом љубављу и преданошћу матер |
тресцима громова, што небеса потресају; а све ове страхотне, ове џиновске борбе природних елеме |
арати; деца сваки час за свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Децу треба учити, оба |
чити огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога полигона, свуд унаоколо, уместо ба |
има пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли б |
о, ружно мислио о овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја и |
а црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Хиљадуго |
по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њиховог „Коперника,“ који је и |
аизвор и духовном и материјалном свету; а ова два света састављају једну дуалистичну целину све |
кога се све звезде нашега неба окрећу; а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо зв |
она звездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој упутити!“...</p> <mile |
е мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја |
, мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахирено повиче: |
и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја ми |
евичиној.<ref target="#SRP19020_N51" /> А горе, у непосредној близини небеснога зенита, вечно к |
Хигинуса,<ref target="#SRP19020_N23" /> а Хигинус се налази на самим окомцима негда грднога вул |
ни одвећ велике врућине; <pb n="104" /> а, опет што јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то пл |
звездица,<ref target="#SRP19020_N26" /> а то је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а |
га места покренуло није; <pb n="108" /> а ти се сад чудиш, што се овај исполински град, што је |
и пушила,<ref target="#SRP19020_N38" /> а из самога горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљ |
подигне и однегује људе, <pb n="99" /> а милиуни милиуна других сунчаних планета и већих и мањ |
Тако испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi |
ниси веровао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са |
божанствена искра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ни |
што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде до — човека има поћи!{S} Овај мали заселак у ц |
омови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца Амадураме, која се дави у |
то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То је безазлено стадо оваца међу т |
ки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар т |
ена од неколико милиуна килограма!..{S} А машине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пре |
било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана |
одина, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита експлозија догодила на тој |
ем небеском стилу, сунчани систем!..{S} А колико ли таквих звезданих комплекса још има, што их |
вих покривала сиња мора и језера!...{S} А сад?...{S} Погледај само како је на овом љубимцу ваше |
може разговарати чак преко мора!...{S} А шта ми нисмо радили да створимо какве било „комуникац |
а — колико убод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесн |
својим врелим пољупцима растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет д |
има идете и речи које изговарате!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си |
само сићушни прапорци Сиријусови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на ов |
збројни споменици, овако одржани!...{S} А, то ми изгледа мало невероватно!...“</p> <p>Па уснама |
рити, већ те звезде и пребројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се |
казивање?!...{S} О веселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло раха |
а нисам имао намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив него моје непоимање о б |
м срећом мало, мало раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све....</p> <p>— |
ноћи по средње-европском времену!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још |
азмисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сун |
са Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христ |
ло је преко 1400 милиуна година!....{S} А колико ли је опет требало времена док се на њој први |
ичасте — просто се описати не да....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне праве царице небесних л |
времена; детету неће бити ништа....{S} А, збиља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и ма |
тина степени хладноће испод нуле....{S} А хладноћа пржи, сагорева, уништава сваки живот исто он |
и комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са с |
ља био над површином Сиријусовом....{S} А погледај ону мајушну звездицу, колицнита је — колико |
те нам изгледа као ваш пун Месец....{S} А погледај како је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у те |
о целом небесном своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се та његова џиновска огромност свела у је |
S} Ама зар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То |
ој планетици — како се оно зваше?...{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, о |
аримеју, директора царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је з |
к се није најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш, колико јој је времена требало да се њена |
еличини и по броју својих планета...{S} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком тре |
година, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми ду |
утовања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} |
гу решити најзаплетеније проблеме...{S} А не питате, ко тај природни <pb n="81" /> инстинкт уса |
а постали су са свим непроменљиви...{S} А погледај мало боље па нећеш нигде спазити ни најмањи |
ки, давно и давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, и породична <pb n="218" /> гр |
е их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси песници, романсијери, приповедачи, писци дра |
оје силе, свога сјаја, своје моћи...{S} А ти, душа твога тела, такође постојиш, али си свестан |
ао да беше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од све те његове грандиозности остала ј |
ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“</p> <milestone u |
ражена, излети као крилати лептир...{S} А ако преља учини и најмању погрешку у раду своме, у жи |
у пространом царству Амадурамину...{S} А сад?...{S} Мумија!...{S} Него, збиља, ко ти је ово? о |
о рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би |
овци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечевог екватора простире се таласасто по |
опар, то је — <hi>Море Ведрине</hi>.{S} А ова непрегледна раван, што је лево од нас, то ти је — |
његова први облици његових станова.{S} А данас?{S} Ето погледај ове величанствене мраморне пал |
е она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком |
ве стотине невиних еолских девојака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, освојивши један од знат |
, да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперником су га назвали ваши астрономи...“</p> <p>„Ј |
hi>бога</hi> богова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци |
ирну ону усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта мислиш, колико је требало времена да се ови пома |
Бехимора био нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p> <p>свога! <pb n="199" |
што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пр |
је друго сунце у Мизаровој системи.{S} А погледај опет ону сјајну звездицу, што је до самог ру |
ази у једној малој сунчаној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас је био <pb n="183" /> прави научник |
се под њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању мрамора, то се по |
далеко разглашени научник Вехемухо.{S} А, његово сам предавање са особитим задовољством слушао |
лавицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда п |
пре шибали по целом небесном своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се та његова џиновска огромно |
јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсаст |
Земљи има сезона — годишњих времена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а о |
ора и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угаш |
га и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106 |
са Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велик |
ј пород.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четворо<ref |
е представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електрично сунце представља Сунце Амадураму.{S} Н |
е мали Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помо |
е једна залутала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је она долетела?</p> <p>— Она је долетела из д |
или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друг |
заћута па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небесне покрајине, бато?</p> <p>Ја се прост |
к Емедаруха упитао бога Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су з |
се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{ |
олитехнике и царскога „Црвеног дворца,“ а особито на ове 24 црне мраморне палате што окружују т |
ику на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло од последњих владала |
ош није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још са својим непр |
не две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман |
леђима <pb n="122" /> зелена као трава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њихов |
аврана видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, у истој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину |
ве, на својим снажним плећима, уздизала а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурну |
тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи били а |
нца Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој обитељи Амадур |
глава некакве але с отвореним чељустима а затвореним очима.{S} На левој страни видела се, опет |
заплени око 20.000 које деце, које жена а које <pb n="170" /> стараца, па их за војском поведе, |
вашега Сунца има једна по величини пета а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а |
млазева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} |
доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„После овога настало је т |
ајмилостивији.{S} Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један |
ећ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде |
ри и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврти члан његове породице.{S} Ово друго |
ad> <quote>„Садашњост је плод прошлости а клица будућности...."</quote> <p>Leibnitz</p> <p>Посл |
иди и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенченог пе |
од друге далеко, да је једна на једном а друга на другом крају нашега неба тако, да кад се јед |
а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде б |
, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао д |
"219" /> докторову.{S} Нисам дуго чекао а више мене се отвори једно крило прозора и указа се је |
је Лапласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну панораму од непрегледних Гамидових планина, |
тво на овој планети било је нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни |
едан другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко ис |
најимпозантнијих храмова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царевини Гоморов |
езбројним звездама које само светлуцају а не трепере; а међу њима светле, неком мртвачком светл |
на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона — годи |
према њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планет |
ара.</note> <note xml:id="SRP19020_N41">А било их је четири: свака је лицем окренута према глав |
кура.</note> <note xml:id="SRP19020_N6">А има их који с великом вероватноћом тврде, да Нептун н |
изонта...</p> <milestone unit="*" /> <p>А посмотримо ли свод небесни пад нама првога јула у 9 ч |
мадураме.</p> <milestone unit="*" /> <p>А, сад, може се тек мислити колико је уметности унето у |
...</quote> <p> <hi>Arago.</hi> </p> <p>А, ја оно нигда заборавити нећу!...{S} Ми усред једне м |
после народима објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у времену, свет и |
лађа од нашега Сунца Амадураме!“</p> <p>А славни научник Бехимора био нам је професор физике.{S |
спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје ехоре у неврат от |
ној планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је владалац из династиј |
јашњавати дух царског библиотекара.... „А, шта мислите, колико има у ономе глобу сунаца. или бо |
ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је би |
изар!...{S} Не може бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде што представљају с њим труп |
здах!...</p> <milestone unit="*" /> <p>„А сад хајдемо доле, да разгледамо овај, негда славни, г |
јим?....</p> <milestone unit="*" /> <p>„А, драгане мој,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и |
нестати звезда!“</p> <pb n="90" /> <p>„А, не бој се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пр |
дао је неко други.</p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше |
коначности васељениној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ |
у, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после м |
/quote> <p> <hi>Lamartine</hi> </p> <p>„А ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио! |
, три велика небесна светила!..</p> <p>„А, како ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га в |
ана самога Христа Спаситеља!...</p> <p>„А шта су радили пастири свете цркве његове, који су у а |
упа од десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред средине мрачнога царства Амадурамин |
а је символ мрачнога гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се већ приближујемо угашеној звезди,“ |
ог Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га в |
их јата,“ учини Лапласов дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оло |
?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у живо |
појаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на сред |
рили у неком фосфорастом сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S |
е прибирају мед,“ одговорим му.</p> <p>„А, природни инстинкт!... је ли Бога ти?{S} Ништа није л |
, како не видим,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш ли је?“ .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад |
им питањем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јо |
{S} Замисли се па опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни избл |
мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче |
се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ тре |
.<ref target="#SRP19020_N25" /></p> <p>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" у |
ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упит |
</p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p>„А познајеш ли их?“</p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То м |
вао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута виде |
ловитога Мора“</hi> на Месецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> |
е Лапласов дух, заклада племенитог цара Абугора Гомора CХХIV.{S} Благодарни народ, а по иниција |
убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој веселој кугли као да п |
, гледај шта се начинило!{S} Једна црна авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћ |
у пролазили су читави светови, црни као авети, а покривени вечитом тмином.{S} У два сам маха ск |
ала је овој огромној мртвој вароши неки аветињски облик....{S} Уместо да видиш људе да врве гор |
нску инквизицију; питајте ону црну, ону аветињску Вартоломејску Ноћ усред просвећенога Париза!“ |
е наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују на мењање облика Ме |
ског огњишта, чиј је највећи кратер <hi>Агрипа</hi> на северним обалама <hi>„Магловитога Мора“< |
вско платно...{S} Окосине Бановог Брда, Ада Циганлија слили се уједно с повијарцем Топчидерских |
гутао Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и Посеидона; али ожалошћена њихова мајка Реја дође |
реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" /> према овоме чаробном перивоју |
Медведа испресавијао се дугорепи Змај — Аждаја. — То је, по свој прилици, она страховита морска |
ену на морској обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, па ће се |
то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Т |
веда и Лире, између Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} |
еуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на источној половини небеске куполе, |
емља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту о |
Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијског Океана и готово цела Предњ |
лачи онај светао, онај зелено-плавкасти азурни застор, чијој се лепоти још нису сити надивили в |
е над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине невиних |
првога реда: она су по нарочитој одлуци Академије Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртн |
ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој ученик....{S} Него баталимо то, па го |
нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим |
а имена дата то је остало вечита тајна, ако почем није због тога, што Хамео — неверни — нигда н |
сприча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти главне принципе свете воље овога бога Аруха пока |
} Небесна црнина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је |
е и примитивног човека, толика је иста, ако не још и већа, између примитивног човека и данашњег |
упати на моја врата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> < |
а један очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога знаш, устани!....{S} Мој Стевица, моје јединче |
поту, уметност и поезију.{S} Чинило се, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако б |
Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, ал |
а ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за |
оги чувар плаћао <pb n="172" /> главом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела |
сунчаних планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилаца....{S} Је ли тако?“ |
ако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак |
на на овој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће о |
је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — своју мајку, своју сеју, своју љуб |
је, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном одељењу царске библиотеке има |
а.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у нек |
на посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} |
е вечитога живота свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не п |
жена, излети као крилати лептир...{S} А ако преља учини и најмању погрешку у раду своме, у живо |
на звезда помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина са |
јарди година; а сама наша планета једва ако је коју милијарду година млађа од нашега Сунца Амад |
оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна |
неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама М |
још има знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, али живота, који се прилагодио ст |
еху опружене као каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна ра |
раво што наше умне способности, нашу, и ако још слабачку, интелигенцију упоређује са схватањем |
тичица, кад јој кавез отворимо....{S} И ако има пуно примера где се људи свом душом својом одад |
леда нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини |
е дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је све |
а већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има две планете више него ваше Сунц |
ругоме полетеше у наручја....</p> <p>— „Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној м |
з искочи из утробе материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде на студенцу П |
ад је овако нагрдну погледам...{S} Хај, ала на њој <pb n="185" /> некад беше живот!...{S} То је |
ће онда дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој |
ине ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи са |
а из мора изиђе некаква морска неман — ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоно |
м...{S} Хришћанство је постало двоглава ала која сама себе прождире; од оне узвишене Христове н |
велика и образована нација — поноснога Албиона ?!“ помислим...</p> <p>„Немој корити Албиона; с |
на ?!“ помислим...</p> <p>„Немој корити Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Пет |
ном Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз. |
јастој коси блиста загонетна звезда <hi>Алгол</hi>.<ref target="#SRP19020_N12" /></p> <pb n="24 |
едузином главом и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његовом лепом звездом Капелом |
зде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу |
d="SRP19020_N14">Звезда прве величине — Алдебаран, позната најстаријим Мисирцима, Калдејцима и |
или 640 милиуна километара простора; а Алдебаран, десно око Биково, за толико време прелети 66 |
Великом Псу; <hi>Вега</hi> у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у Бику; <hi>Денеб</hi> у Лабуду; <hi>Кас |
небесна сунца!...{S} Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полук |
о од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна |
трани његовој извајана је глава некакве але с отвореним чељустима а затвореним очима.{S} На лев |
ва и победа цара Гомора“ представљају у алегорији постанак, развиће, високу културу, науку, уме |
рна Круна</hi>, у којој блиста најлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим |
а драгог камења, међу којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом |
ујним и величанственим животом, били су алем камен међу осталим звездама, — световима и сунчани |
ели становници ове угашене звезде, овог алема међу безбројним планетама у бесконачној просториј |
стронома Њутна, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прилог научне расправе о |
еколико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi> |
прогрес у свима правцима живота свога, али је она и оличени консерватизам.{S} У ње нема ништа |
могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на мало веће телескопе, онда их |
око 600. И он има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији и много лакши но они вашег С |
те отресати од тих сујетних предрасуда, али на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жиц |
овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој перспективи....{S} Видиш ли ону сј |
е са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зраци његови не трепере онако као |
тела њиховог.{S} Истина има изузетака, али су они врло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови ст |
.{S} Десно од нас видела се једна мала, али веома, блистава група звезда.{S} Било их је од свиј |
{S} Атмосфера је оживела органска тела, али је она оживела и најузвишенију човекову мисао, која |
, у таком положају, да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина, што је између она |
о је он говорио на првих пет предавања, али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа |
остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније вид |
вде онде почела хватати гранитска кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби у милијарде ком |
ном небу има пуно лепих звезданих јата, али је међу њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужн |
И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним |
ојим телом у заједници, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, п |
страна имала облик опет младог месеца, али је овај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, |
вота — бар биљног ако не и животињског, али живота, који се прилагодио стању, условима и свекол |
азговетне слике и прилике овога светог, али и овога пустог храма.</p> <p>Као кроз неку полу-про |
пи уза ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је он још непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Гото |
, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама душа његова; ј |
риродних тајана, које у истини постоје, али које човек још није открио, а неће их с овим слабим |
собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повратак мој у своје тел |
е по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и мн |
по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — педесет пута од ње веће |
ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаес |
би често прнула у више регионе духовне, али не може, трома је; јер је материјом, као каквим теш |
и сјајна звезда, звезда друге величине, али је она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с |
о — почиње се ново гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојц |
усти, у намери, да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља |
уховног света, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она |
змеђу ове четири университетске палате, али му то породични савет Круне није хтео одобрити:</p> |
Он ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим, меким и милостивим погледом, па ће ме |
а дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астроно |
ти како је бујна његова вегетација: хе, али се она поји изобилном росом, што пада од првог суто |
животу самих небесних светова...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом перио |
око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрономског знања и уметн |
гда била, тачка пролетње равнодневнице, али се она у низу столећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S |
ао оно у нас на ручанице некакво сунце, али какво сунце?{S} То беше једна огромна кугла, црвена |
ватањем и интелигенцијом једне корњаче, али ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> < |
Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци.</p> |
сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему још неразумљивом, стањ |
жена!...{S} Тело, дакле, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постој |
ова битна разлика: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје |
м: „цео овај бесконачни космос постоји, али он не зна да постоји, док једна мајушна варница што |
помишљали, да су се сувише рано родили, али нико од њих није губио куражи: што их свет више ниј |
доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то јест твој |
ли тако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у |
укњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и п |
ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо о |
не, то само бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај л |
че ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; |
срџби што се огледала на њиховом црном, али од оне силне јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S |
ам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не зна |
десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам могао смотрити на чему је стојао овај |
у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, |
право и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава казивала је да је то човек с н |
еко језика — можда мало и непромишљено, али никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма к |
ињало скоравање изнова, полако, стално, али без прекида.{S} Сад су гранитски слојеви били и деб |
гледати мало и чудновато и невероватно, али је то ипак така овејана истина, као што ја гледам в |
еби то може изгледати мало невероватно, али тако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину. |
ве планете прелазиле из гасног у течно, али опет усијано стање; онда кад је океан лаве на овој |
ма служити уместо телефона за цео свет, али се у то није веровало, због неке материјалне тешкоћ |
т, о коме је она истина изгубила свест, али који она ипак у даним приликама назире.{S} Један је |
воју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као |
другом, као по неком нагону приближују, али се опет никад не додирују.{S} Између ова два мајушн |
разило.{S} Ми се обресмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали |
материје, што испуњавају целу васељену, али не материје што се види, већ материје што се не вид |
ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али ми је опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас в |
А ти, душа твога тела, такође постојиш, али си свестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш |
у је било силество мраморних саркофага; али се један јако истицао између осталих.{S} Он је био |
а је племе почело обожавати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта |
ва минерала, он прсне у стотину комада; али сви ти комади имају исти облик онога већег кристала |
на Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта |
нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову околину! |
а особито децом, дечацима и девојкама; али кад му понестаде војсци хране, а и само је робље тр |
ам вођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Зем |
лутно празног простора у васељени нема; али се овде мисли о оном релативном празном простору из |
та одговорио:</p> <p>— „Изгледа да има; али то обличје може ли што друго бити до целокупна васе |
метру, Херу — Јунону — Ада и Посеидона; али ожалошћена њихова мајка Реја дође на срећну мисао, |
ојима се мељу све могућне врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгов |
ма гравитације, хлађења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у |
о у букове његовога величанства Мизара; али ипак да узгред свратимо на коју од његових планета. |
ушна трунка има увек по нешто простора; али је и овај простор немерљив и невидљив.{S} И још неш |
рељефу извајана по једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ |
и исповедници праве чисте науке његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија с |
осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска сила целу васеље |
у ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Дај Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не по |
чини да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних не |
је целу небесну планисферу на две поле; али су сад у томе појасу сјала четири небесна светила.{ |
пут дужа него што је година ваше Земље; али што је најзначајније, на њој је понекад трајао дан, |
на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска неман хтела да пр |
иљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако н |
ија допирала је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделил |
дној намери, да ову свету ватру погасе; али, како се видело, ова им сатанска намера није испала |
понора светлуцале су поједине звездице; али је међу њима била једна необично лепа, много лепша |
мотавати у једно нарочито своје клупче; али што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо в |
ме, оној усијаној матери својој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их он |
ојој су се већ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде бо |
дела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред овим седим ст |
га Французи пре неког времена освојили; али сам се најдуже задржао, посматрајући јужни део Афри |
"107" /> <p>„То се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако го |
се какав жив створ откуд било појавити; али је моје погледање било узалудно, све је око <pb n=" |
је животну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његовој утроби још |
треперио у некој сутонској зажарености; али она језовита пустоћа његова, онај гробни тајац, што |
ћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако т |
полако, тихо, опрезно; ствара се, руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савршенијему, ка харм |
внијим звездама на овом крају небесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо има |
с Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била буновност раздражене ду |
у клисура.{S} Над нама онако исто небо; али без онога заносног плавила, већ је над нама пукла, |
ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући |
/p> <p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га |
прављам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људ |
вати на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се |
јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, следити док јој Стевица рекне |
а?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде гледане имају са свим други облик, другу |
д импресијом твојих материјалних очију; али за то треба да прегнеш свом својом духовном вољом, |
ти неће.</p> <p>Доктор се само осмехну; али је тај осмех био оличена сумња.</p> <milestone unit |
да је ова црна неман остала победилац; али није: њен зелени противник својим грдним чељустима |
у је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два имена: < |
има самог једног пратиоца, <pb n="9" /> али неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref targ |
— ноћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размиш |
ју познату културу и цивилизацију!..{S} Али ме је највише ганула, негда класична, Предња Индија |
давно усахнулог Панонскога мора!...{S} Али је ово све друкчије — друкчије и по конфигурацији б |
го као с каквог ваздушног балона....{S} Али се одједном поче небо над Гамидом мутити.{S} Поједи |
за половину одстојања приближили....{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ р |
много доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе премину |
унесе што више светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост |
корутине, провалије и дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњ |
ворова на којој год другој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несаврш |
рогутати страховито огњено ждрело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чед |
i>, <hi>Паун</hi> и <hi>Ждрали</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом |
{S} Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су |
ви један трен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу прославио, што је постави |
n="218" /> гробница Сунца Амадураме.{S} Али се то ништа видело није са наше Земље...{S} Све је |
окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикне, па почне да т |
друкчије него како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi |
те своје мајушности прелази у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено својство, к |
клања њену другу — јужну — половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, зн |
чини, прелази, правећи вашу годину.{S} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан о |
ле стрелама Артемидиним — богиња лова — али му за то определише место међу звездама, где се, ев |
екако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати јед |
се, у праискони својој, био заглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано |
о ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се у |
о је падала у очи једна необично сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што |
нам је најпречи пут у онај тајанствени али давно и давно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми |
езграпним скелама на каквој грандиозној али још недовршеној палати; а астрономско знање, што су |
на јединог!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S |
Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одиста краси знам |
ј се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив... |
рт ће постати суверен света!... --> <p>„Али све то има свога краја, своју кулминациону тачку.{S |
оној маленој групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирк |
оје је постала и сунчана система звезде Алиота што је такође у репу Великога Медведа.{S} Од то |
сјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је она центар око кога се |
е Влашиће, са својом знаменитом звездом Алкионом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на самом неб |
Орао са својом звездом прве величине — Алтаиром; а на самом јужном хоризонту видимо Стрелца и |
јом светлом звездом прве величине — <hi>Алтаиром</hi>.{S} Десно од Лире, на истом небесном круг |
ерзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, којо |
убова; џилитнуше се као неке страховите алусије право горе небесном зениту и ту се о њ разбише |
оме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је |
ланете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите звезде, ни једн |
е личили на крила, него на рукаве какве аљетке....{S} Бела му брада до испод појаса; а она густ |
ене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p> <p>После малога пос |
се облаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових |
е везало се неко необично пријатељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, |
, умукао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па ипак, ипак — на њем |
за пљачку, отимање, разбојништво...{S} Ама зар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта |
их животињица необичном ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и г |
е чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она в |
га бога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево |
ка.{S} О васељени и њеној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. |
им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете |
енке у тмини....</p> <pb n="103" /> <p>„Ама где смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми |
ати непроменљиво.</p> <pb n="13" /> <p>„Ама зар ја умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој |
у мисао читао....</p> <pb n="35" /> <p>„Ама ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> |
а просто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна година називаш колико „пукни п |
авуку црни градоносни облаци...</p> <p>„Ама шта је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом н |
зимати они малопређашњи мравци.</p> <p>„Ама шта се то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а гл |
унца“ објашњавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двострук месец: два млада м |
објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд М |
пламен,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ |
пласов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто д |
сунчане породице зове се Амадурама.{S} Амадурама има 106 планета, од којих је највећа тако зва |
ац ове изумрле сунчане породице зове се Амадурама.{S} Амадурама има 106 планета, од којих је на |
а Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Шта, Сунце Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и д |
а, негда осветљавало право Сунце, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима |
повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Шта, Сунце Амадурама ?!{S} Па не р |
ховном царству.</p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то је отац једне најзнаменитије небесне поро |
о осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурама осветљавало ову своју планету.{S} Механизам г |
...</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше високо одскочило — мало више него кад на |
..“</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да сија |
огромно крваво сунце.{S} То је био седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ казивало да је то |
е огромне сунчане породице — сам главом Амадурама — давно и давно охладио, и да је престао да с |
то му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови и оне небројен |
сна тела па их има и овај небесни колос Амадурама !...</p> <p>„Је ли ти сад колико толико синул |
милијарду година млађа од нашега Сунца Амадураме!“</p> <p>А славни научник Бехимора био нам је |
пре него што је и постала система Сунца Амадураме, него што се и јавио онај бујни, онај велелеп |
стема, међу које долази и система Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она |
н оним слабим црвенкастим зрацима Сунца Амадураме, он се преливао у небројено боја, у стотину с |
ом царству, давно и давно угашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди Лапласовог духа оте се |
а.{S} Ето, и ова огромна породица Сунца Амадураме и његов <pb n="209" /> светли син Клева и њег |
породична <pb n="218" /> гробница Сунца Амадураме.{S} Али се то ништа видело није са наше Земље |
часте пруге: жива слика издишућег Сунца Амадураме, само што нема оних црних мрљотина на лицу св |
што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадураме није крајња планета Ениба, већ да их има још |
ри, негда најлепшем цвету у круни сунца Амадураме; ви овде у престоници славних Гомора; — ви ов |
ј извршио у крилу прекрасне кћери Сунца Амадураме, <pb n="205" /> требало је још две и по милиј |
ули живот ове негда дивотне кћери Сунца Амадураме, живот тако бујан, тако обилан и тако раскоша |
д најлепших и најодаренијих кћери Сунца Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та |
и су слаби црвенкасто-плави зраци Сунца Амадураме, те некаквим мртвачким колоритом обојили оне |
свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадураме, те за себе образовала један небесни свет; по |
двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца Амадураме, која се дави у последњем ропцу свом, давала |
их је бацала ова умирућа светлост Сунца Амадураме, више су личиле на неке демонске прилике, при |
и Хамео, којима је она, поред свога оца Амадураме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту |
ремена, кад се она оцепила од свога оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане системе почи |
ла је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>Клеве</hi>, који |
е у огромној породици свога великог оца Амадураме.{S} Па ипак, према своме положају и даљини од |
еше лепо обасјало издишуће Сунце старца Амадураме.</p> <milestone unit="*" /> <p>А, сад, може с |
та морало десити и овоме угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што слушао о оним чудновати |
ебе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о |
половину његову.{S} После, ова лепа кћи Амадурамина добијала је светлост и топлоту и од свога о |
крајева ове одиста интересантне планете Амадурамине.{S} Ово је била нека врста старога Лувра у |
ације ове давно и давно упокојене кћери Амадурамине!“</p> <p>После мале паузе Лапласов дух дода |
емини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадураминих планета, има још средњих <pb n="91" /> 68, |
нас већ усред средине мрачнога царства Амадураминог; ево нас на једном васељенском гробљу, чиј |
чини 84-та планета у пространој обитељи Амадураминој; она је по волумену нешто мања од ваше Зем |
а најлепша невеста у пространом царству Амадурамину...{S} А сад?...{S} Мумија!...{S} Него, збиљ |
о сачињавају ову велику сунчеву задругу Амадурамину.{S} Пролазећи непрестано кроз хладне струје |
а оно електрично сунце представља Сунце Амадураму.{S} Научник Хамариџе изнашао је сразмеру и по |
сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њо |
текара....{S} И онда се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше просуо нешто живљу с |
; велико и широко чело сведено на благу амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику интелиген |
ина су славнога и ђенијалнога архитекта Амајума и његових ученика.{S} То је, како ми рече Лапла |
ио је најславнији архитект, тако звани, Амајумо, — што значи отац лепога....{S} Најдивније грађ |
стрву Криту — где га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала |
аконе Божје, које им је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче |
и пастири свете цркве његове, који су у аманет примили, да ту небесну благост, да ту анђелску с |
ршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Амаре-Маре<ref target="#SRP19020_N28" /> има да прође к |
ти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције и стр |
али, он је у лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда Мизара, свој |
опет обасјало његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац његов налази према |
путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....<ref target="#SRP19020_N29" /> После још |
планете, његове старије сестре, назвали Амаре-Маре, што ће рећи <hi>крвави</hi>, а његова прати |
рва.{S} Њу су суседни астрономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, |
то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бит |
шег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....<ref target="#SRP19020_N29" |
најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и образовање његове атмосфере |
се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марином, приближавали, он је у лету свом око свој |
а година, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Марин <pb n="65" /> тако преобразити да га просто |
је разорио три велике царевине: царство амарско, царство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим |
оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и |
ело источно прибрежје и северне и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, |
у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америке.</note> <note xml:id="SRP19020_N35">Њих има, ка |
Они живе у Патагонији, на јужном крају Америке.</note> <note xml:id="SRP19020_N3">У овоме изла |
прелазио преко неког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p> <p>„Раз |
средио, у једну целину довео све, тамо амо растурене радове знаменитога научника и астронома Њ |
мора и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кроз непрегледна зелена, негде рујева, нег |
ане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу, да своју лепу |
етила око ње; она је то, што је веселог Анаксагору протерала из његове отаџбине, што се усудио |
ипати, нити га подврћи својој „научној“ анализи!...{S} Стрпали људи целу васељену и све законе |
до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити довести у какав систем!..</p> <p>„Даље, |
"*" /> <p>„Па и сама бесконачност броја аналог је бесконачности васељенине; јер је у васељени с |
<pb n="5" /> <p>„И бесконачност времена аналог је бесконачности васељениној : оно нема свога по |
ивот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!. |
жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски верну, слику зверске разјарености, и страхови |
ово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред ов |
давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном и северо |
020_N9" /></p> <pb n="22" /> <p>Даље од Андромеде, у самој Кумовој Слами, раширио је своја блис |
си сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се проп |
газ.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он је с |
ападни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Влаши |
Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Андромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а |
зеја видимо лепо и сјајно звездано јато Андромеду са великим квадратом Пегазовим, који умало шт |
знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду привеже за неку стену на морској обали, тамо |
ових просветних храмова, по два крилата анђела, извајана од белог мрамора и држали у рукама бук |
олосални храм стојала су по два крилата анђела, извајана од бела, готово провидна мрамора.{S} О |
а уметност; јер ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ изгледаше као да не сто |
ло јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшилук с руке на руку н |
ори.{S} Њих су држали у рељефу извајани анђели од жутога као восак мрамора.{S} Сама окна на про |
но пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама и народима рождество Хр |
S} Ова љубичаста окна, са оним крилатим анђелима, давали су читавој палати неки божанствени изг |
рао сам једну импозантну групу крилатих анђелских прилика, које су држале на својим, небу уздиг |
ватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овога светог храма Божјег.{S} На улаз |
и он оно умре на крсту мученија, с оном анђелском трпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли |
рмонију, једну песму над песмама, једну анђелску симфонију испевану Богу створитељу, а посвећен |
т примили, да ту небесну благост, да ту анђелску смиреност, да то <pb n="179" /> божанско прашт |
балистрада, поређали су се мали крилати анђелчићи, извајани од бела, готово прозрачна, мрамора: |
м могао смотрити на чему је стојао овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетни вођ....</p |
, над сваким стубом, стајао је по један анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако |
иста звезда прве величине, по имену <hi>Антарес</hi>; из Скорпије сунчана путања улази у <hi>Ст |
а њеном сјајном звездом прве величине — Антаресом.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сличну промену |
ниту, онда је она друга на зениту наших антипода!“ приметим му ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш |
Сенека, Хорације, Овид, Данте; Михаило Анџело, Рафаило Санцио, Коперник, Галилео, Кеплер, Њутн |
је неки електро-физичар изумео некакав апарат, који ће и на морским лађама и на балонима служи |
сељену и све законе њене у своје научне апарате, па све то пропустили кроз фина и осетљива цеди |
/hi>; она друга раван, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што изгледа као какав џиновски лопар, то |
десно од <hi>Карпата</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>, а тамо иза тих планинских ланаца — она не |
6956, <hi>Хуигенус</hi> — на Месечевим Апенинима — 5560,<hi>Калипус</hi> на Кавказу — 6216, <h |
<p>Изађемо ли на отворено место првога априла у 9 часова увече и погледамо ово исто наше небо, |
облик, појава, привидност.{S} Суштину, апсолут — смртно око никад видело није.{S} И је ли што |
ена нема епоха, нема периода.{S} Она је апсолутна једноставност!.....</p> </div> </body> <back> |
, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје састављено из атом |
сфери, у којој је свако њено место њен апсолутни центар: летело се ма у ком правцу, десно или |
сферу, у којој је свако њено место њен апсолутни центар...{S} Летели ми брзином сунчане светло |
љом!{S} Па онда додаде: „не, не; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни ме |
ојству, и по величини и по облику своме апсолутно један другом раван.{S} Управо атом је тако ма |
кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није знало за хотимична убиства, за пљачку, о |
дућности: живот васељенин — то је једно апсолутно трајање.....</p> <milestone unit="*" /> <p>„П |
а — само једно вечито постајање и једно апсолутно трајање....{S} И целокупни живот једне читаве |
тра.</note> <note xml:id="SRP19020_N50">Апсолутно празног простора у васељени нема; али се овде |
ржала га је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бога.</p> <milestone u |
ата најстаријим Мисирцима, Калдејцима и Арављанима.</note> <note xml:id="SRP19020_N15">Орион је |
Лаланда, Лагранж, Кант, Хершел, Струве, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бај |
дали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престола божје |
мље.{S} Њега ено између Центаура и лађе Арга, који се такође одликују лепим и сјајним звездама |
i>, па ону што се простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим сапима <hi>Једнорога</hi> и |
ној равнини, види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а н |
xml:lang="FR">chef d'oeuvre</foreign>-у Арико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно да |
о ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра какав се икад јавио на |
е, Сократ, Аристофан, Хипократ, Пиндар, Аристотело, Праксител, Архимед, Цицерон, Сенека, Хораци |
као што су ваши: <hi>Конфучије, Сократ, Аристофан, Хипократ, Пиндар, Аристотело, Праксител, Арх |
те и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета <pb n="20 |
у моје доба, достигле страховите висине арктичке студени.{S} Сунчана је топлота употребљавана и |
hi> и <hi>Полукс</hi> у Близанцима; <hi>Арктур</hi> у Волујару; <hi>Капела</hi> у Возару; <hi>П |
:{S} Каигџија са својом сјајном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са својим зла |
војом лепом звездом прве величине — <hi>Арктуром</hi>.{S} Пред овим сазвежђем — у истом небесно |
ачну везу, него Ориона устреле стрелама Артемидиним — богиња лова — али му за то определише мес |
з онај непрегледни сплет њихових вена и артерија, што откивају оно чудесно ткиво листа у какога |
и главне принципе свете воље овога бога Аруха покажем, које је, наравно, његов изасланик Емедар |
et="#SRP19020_N43" /> Престо овога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који се чо |
ога господа бога.</p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам м |
и.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од најстар |
та су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговорио:</p> <p>— Чините оно другима што би жел |
вио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса и све и што |
гла попети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха допустио своме пророку Емедарухи, да се на сам вр |
е стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није више пон |
сетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би |
l:id="SRP19020_N43">Што значи: посланик Арухов.</note> <note xml:id="SRP19020_N44">Ехора, по св |
тицу брда Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обој |
ласов дух „пророк Емедаруха упитао бога Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су то д |
{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако |
у Амадурами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о ово |
Овај глоб горе представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електрично сунце представља Сунце Ам |
жавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, ми летимо |
ају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ вел |
љеном, крајичку васељенину ; ви овде на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни сунца Амадура |
Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref target="#SRP19020_N47" /> јави |
примали депеше из целога света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да је нек |
ине, што су их производила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли на својим |
ивот и историја наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане системе |
есетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарине износи на 124 километра.<ref target="#SRP1 |
али: тако су постали разни слојеви коре Аруџа-Дарине: примордијални — првобитни — па за њим дру |
истема Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила |
атама заступљени су сви мрамори планете Аруџа-Даре, онако исто, као што су на Париској Опери за |
ајнапреднијих царевина на читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лап |
о леда на грудима своје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је оно просуло топлине, сјаја и с |
настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе |
це Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<ref target="#SRP19020 |
о ваздушним струјама...{S} Облетети око Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога округа |
ветли син Клева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим ж |
е и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да буде тамн |
а је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов један потомак наредио је првим |
ала све железничке возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричних возова просто је б |
ти у ма коме васељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година била таман двапут дужа него што |
ипократ, Пиндар, Аристотело, Праксител, Архимед, Цицерон, Сенека, Хорације, Овид, Данте; Михаил |
по њему просута она безбројна острва и архипелази; — да на том тамном колуту има тако силних, |
планета; а међу њима био је најславнији архитект, тако звани, Амајумо, — што значи отац лепога. |
ате творевина су славнога и ђенијалнога архитекта Амајума и његових ученика.{S} То је, како ми |
{S} Тако је....{S} Дух — то је узвишени архитекта свега што у васељени постоји, а материја је г |
а.{S} Она је дала најславније неимаре — архитекте — какве је игда имала ова читава планета; а м |
уметности, оне хармоније, оне тако рећи архитектонске поезије у хармоничкој целокупности и општ |
управо били видна историја развића више архитектуре на читавој овој планети.{S} Они су захватал |
на и свију културних народа — Мисираца, Асирјана, Грка, Римљана — од 40 векова па на овамо...</ |
х су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престо |
се одавде може голим оком видети и рој Астероида, што кружи око Сунца између Марса и Јупитера, |
х наших земаља; то је онај блистави рој астероида, што кружи око нашег сунца између Марса и Јуп |
зар их има око 600. И он има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији и много лакши но |
SRP19020_N33">И ово је нека врста наших астероида.</note> <note xml:id="SRP19020_N34">Патагонци |
е:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун око свога це |
за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има их око 400 што су до сад пронађени; а, |
а</hi>, <pb n="27" /><hi>Марс</hi>, <hi>Астероиди</hi><ref target="#SRP19020_N18" />, <hi>Јупит |
овим планетама и планетским пратиоцима, астероидима, кометама и другим звезданим крбањцима нема |
аучника, философа, песника, астронома и астролога, који су на овој земљи вековима живели и прем |
којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни <pb n="149" /> топови; у |
у читави паркови Крупових, Дебанжових и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни магаци |
замишљао велики математичар, философ и астроном Лаплас, становник једне још доста младе планет |
инастим звездицама.{S} Њих је знаменити астроном сер Хершел старији чак и пребројио: има их, ве |
<hi>Нефтиса</hi>.{S} Цереру је пронашао астроном Пијаци 1801, а све остале пронађене су у разма |
а, њихових научника, философа, песника, астронома и астролога, који су на овој земљи вековима ж |
зних научника — философа, математичара, астронома, књижевника, живописаца, вајара, неимара, и т |
P19020_N2" /> и философа Канта, великог астронома Коперника и песника Молијера?!.{S} О, ти узви |
растурене радове знаменитога научника и астронома Њутна, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и |
етских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царству Мизарову, а ти опе |
звали, још пре два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њиховог „К |
0_N28">Тако су назвали ово црвено сунце астрономи једне суседне планете.</note> <note xml:id="S |
једног пратиоца, <pb n="9" /> али неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref target="#SRP1 |
вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи назвали <hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и |
а, а по величини прва.{S} Њу су суседни астрономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} |
они круже оном путањом, што су је ваши астрономи назвали <hi>еклиптиком</hi>, а која опет прол |
/p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису са свим угашен |
ења.{S} А Коперником су га назвали ваши астрономи...“</p> <p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо н |
} То су они исти појави, што су их ваши астрономи толико пута посматрали <gap unit="graphic" /> |
о наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад опазити?“ помислим.</p> <p> |
он је, гледан на телескопе, какве имају астрономи Мизарова царства, одиста прави пламен,“ рећи |
сти!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су астрономи с једне суседне планете, његове старије сестр |
..{S} И он је то погодио...{S} Професор астрономије био ми је гласовити научник Мерихамо.{S} Он |
лигенцију и научност, а особито на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једн |
та он је прво слово у огромном буквару Астрономије!...{S} После, он је вечити пратилац Земљин; |
ом механиком и много је допринео полету астрономије на тој планети; он је тај што је прикупио, |
S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредовали; ви имате већ прилично ве |
их поља неких промена: ишчезли су неки, астрономима добро познати, вулкански кратери, а појавил |
о овај град надвисио, подизала она иста астрономска кула, <pb n="164" /> на којој смо ја и мој |
4 црне мраморне палате што окружују трг астрономске куле, јако су личиле на колонаде старога Лу |
свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономске куле, пре 28 милиуна година када се у овоме |
им фасадама опасивале пространи трг оне астрономске куле.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мрачнос |
ођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским посматрањем није могло опазити, а то зато, |
андиозној али још недовршеној палати; а астрономско знање, што су га имали становници ове плане |
свет на целом шару планетином.{S} Ваше астрономско знање још је у повоју.{S} Оно је само косту |
ца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрономског знања и уметности били становници ове план |
ош нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономског разумевања, на којој данас стоје становниц |
ство!....</p> <p>„Ми смо сада на једној астрономској кули, једне давно и давно опустеле вароши, |
чки тачно и то не по грађанском, већ по астрономском времену, које је обележавао сам однос окре |
места подивљате, из вас се искези стари атавизам животињски: пљачке, отимања, злоставе, насртај |
настави даље:</p> <pb n="31" /> <p>„Од атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептун |
ове, крајње планете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите зв |
зин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — Минервину — одсекао Медузи главу, Пегаз искоч |
долију</hi>, између <hi>Орла</hi> и <hi>Атинуса</hi>, за тим сече <hi>Змију</hi><pb n="28" /> и |
кренута она Земљина страна, на којој су Атлански Океан, цело источно прибрежје и северне и јужн |
раве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски злати румено-светлом |
ј добродетељици својој— атмосфери!..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, к |
обожаваоци лепоте неба Земљиног!...{S} Атмосфера је оживела органска тела, али је она оживела |
сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, о |
<pb n="104" /> а, опет што јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то планета у читавој васељени |
го, које овај Месец нема.{S} То је њена атмосфера, то је онај полупрозрачни ореол, у који је ва |
последњих дана живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; мете |
?“ помислим.</p> <p>„Не, није.{S} То је атмосфера ваше Земље, обасјана сунчаним зрацима“ одгово |
еће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благотворну моћ заштите и од вел |
ке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева била једва приметна, па ни она није |
кеана, — живите у њему и храните се њим Атмосфера је то што облива веселим зеленилом ваше шуме |
и:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земљ |
ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n="39" /> Земља, кој |
Марину пречишћавање и образовање његове атмосфере, оне чудесне средине воде и ваздуха у којој ћ |
ар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчану светлост.{S} |
ме кроз вечно таласасте слојеве земљине атмосфере,“ објашњавао <pb n="15" /> ми је ове, за ме н |
и мањим звездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљине, зато нам је небо тако црно.{S} Звезд |
да благодаре тој добродетељици својој— атмосфери!..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља |
сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преплавило <pb |
мљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благотворну |
све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преплавило <pb n="42" /> ј |
била одарена онако Богом благословеном атмосфером, као што је била ова на којој смо ми сад: он |
а-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да |
е би могла само њихова имена прочитати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита. |
ећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, атоли каква џиновска брда и планине, долине и провалије |
ам, ко би им свима само имена прочитао, атоли њихова дела прелистао?!{S} О књижевницима другога |
Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, знак |
та симпатије атома атому, силе сили.{S} Атом атома узајамно привлачи, не, већ се један другом, |
у твоме стану, на твоме кревету, то је атом материјалнога света; а ти који са мном путујеш кро |
које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S |
и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно с |
дан убод иглин!...{S} То је један цигли атом међу атомима из којих се састоје сви небесни свето |
} Али се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су њихова тела била образована, — није п |
а заустави у своме кретању један једини атом, он би зауставио кретање читавога једног света у к |
роз овај бескрајни бездани свет — ти си атом духовног света.{S} Између та два атома, по суштини |
ање читавога једног света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праискони својој в |
просторију васељенину.{S} Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко б |
испуњава целу васељену, те зато ниједан атом, ниједан читав свет не може мрднути у страну са св |
апсолутно један другом раван.{S} Управо атом је тако мален делић материје, да он са те своје ма |
и атом духовног света.{S} Између та два атома, по суштини њиховој, има ова битна разлика: твоје |
ва у двојству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечит |
кон по коме се свака тварка од мајушног атома, па до ових небесних колоса што се Сунца зову — у |
својство.{S} То је нека врста симпатије атома атому, силе сили.{S} Атом атома узајамно привлачи |
стина.{S} Тело је човечје састављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситн |
мпатије атома атому, силе сили.{S} Атом атома узајамно привлачи, не, већ се један другом, као п |
јала; а сад ко би ставио питање, колико атома има у једној планети, а колико ли у једној читаво |
p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ з |
<pb n="156" /> васељенско труње.....{S} Атоми су тако неизмерно мали, да су они недељиви, немер |
атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видне материје из које с |
Тело је човечје састављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делић |
васељени све безбројно — светови као и атоми, из којих су ти светови састављени.</p> <p>„Па и |
љени безбројни, онако исто као што су и атоми безбројни из којих су ти светови образовани.{S} И |
глин!...{S} То је један цигли атом међу атомима из којих се састоје сви небесни светови, који и |
љенину видимо, производ су, дело су оне атомске <pb n="157" /> силе и оне чудесне симпатије — о |
во.{S} То је нека врста симпатије атома атому, силе сили.{S} Атом атома узајамно привлачи, не, |
ости прелази у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено својство, коме до данас ни |
овога јединства у двојству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом ст |
страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сестре му Теје; но бого |
„части“ света — Азија, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему п |
на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на нашу Аустралију.</note> <note xml:id="SRP19020_N49">Кора наш |
њихове су умотворине умирале пре својих аутора, а ови су се сиромаси опет чудили како их свет н |
а су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња |
и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијског Океана и |
најдуже задржао, посматрајући јужни део Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пролив |
и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; створио сам оба Су |
открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну!...“</p> <p>„Опрости пријатељу!{S} Ја нисам имао |
ати му се мора.{S} Он се по већој части бавио небесном механиком и много је допринео полету аст |
ор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао смешио с |
аме ваше државе, које су <pb n="212" /> бајаги основане на законима, на јавном моралу, на земаљ |
.{S} Он је причао о стварима које су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</ |
а преносна средства прелазила су и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 метара вис |
ине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пренети једну мраморну десетокатницу с једнога м |
у своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом проносе ту своју |
ер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима сли |
м овога полигона, свуд унаоколо, уместо балистрада, поређали су се мали крилати анђелчићи, изва |
ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то није јагње међу |
ога заборава, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо да по |
има и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шестокатне мраморне палате!...{S} И ме |
И ми се одједном сва тројица обресмо на балкону једне од оних црних мраморних палата....</p> <m |
сматрали га озго као с каквог ваздушног балона....{S} Али се одједном поче небо над Гамидом мут |
парат, који ће и на морским лађама и на балонима служити уместо телефона за цео свет, али се у |
се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа догодила, а то зато, што се ништа |
Тако то обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, чија је душа, некуда отишла, и ст |
хтела да прогута краљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије |
осребрено џиновско платно...{S} Окосине Бановог Брда, Ада Циганлија слили се уједно с повијарце |
ош нешто упита, али у тај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним својим благим и простод |
бризи за својим јединцем, може ненадно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, а |
к — на њему још има знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, али живота, који се пр |
о по то, још прегледати царске музеје и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у с |
уша и магацинака; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства к |
; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима једни друг |
шака свију могућих система и други пуни барута, динамита и триста других чуда и сијасета, што и |
рзина електричних возова просто је била баснословна: на овој огромној кугли беше свака даљина и |
го ти ипак не можеш појмити каква је то баснословна удаљеност: да ти то представим у мало разум |
в, оне лете непојамном брзином, пролазе баснословне просторе; свака од њих лети правцем, који ј |
кса — те да се по њој ухвати рачун њене баснословне удаљености од наше Земље...{S} Какав то тек |
во време видех путујући с тобом по овим баснословним просторијама небесним!{S} После, нама људи |
није ни мислила родити.{S} Свет је тај баснословно далеко од вашег сунца, или, боље рећи, од в |
бо опасала, а која ништа друго није, до баснословно од нас удаљена сунца и сунчане системе, кој |
ост засењава очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљености есапа нема<ref ta |
је проста ствар.{S} Они су од нас тако баснословно удаљени, да ту удаљеност ум данашњег човека |
ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...< |
м распореду ових царских дворова, онога баснословнога богатства, оне раскоши <pb n="128" /> и у |
човека није кадар да појми.{S} И у тој баснословној удаљености губи се онај простор, који они |
оћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размишљати |
о, акамоли овај твој ученик....{S} Него баталимо то, па говоримо о ономе што се колико толико п |
> <p>сину муње....</p> <p>„Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; |
једном запитати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прс |
/p> <p>— А шта су то небесне покрајине, бато?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово п |
одједном упитати:</p> <p>— Шта је оно, бато?</p> <p>— То је једна залутала звезда, кићо.</p> < |
!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога вечера сед |
n="39" /> Земља, која, обасјана Сунцем, баца рефлексе на све околне предмете, па и на оне, што |
мете, што их некака незнана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окрену |
p> <p>небу сијају два сунца — једно што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap |
светлости; а чудновате сенке, што их је бацала ова умирућа светлост Сунца Амадураме, више су ли |
одене паре и других експлозивних гасова бацали су у облаке читаве пределе; земљина кора дробљен |
ко хиљада, не килограма већ ваших тона, бацане су чак под облаке као какво иверје, а особито шт |
ина кора дробљена је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина хиљада километара; |
се као киша осу на научникову катедру, бацање покварених јаја<ref target="#SRP19020_N31" /> и |
је робље онај крволок као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, |
акољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели |
у истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што је зјапила баш пред њим |
наново претвори у усијану водену пару и баци их муњевитом брзином опет горе у највише слојеве о |
ареди те се старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели в |
ештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити врисак што се у тај мах оте из г |
пе војске, одлазе тамо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватро |
истова отпадника"!...{S} После је џелат бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила страховит |
лицу живота није донео и на ову планету бацио какав метеор из далекога каквог краја васељенског |
а, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага |
ном непојамном силом разних гасова буде бачена у вис на неколико десетина хиљада километара, да |
и у неком фосфорастом сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S} Р |
едам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто намрштило — |
ео — неверни — нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.</note> |
ког библиотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, |
чију </p> <p>сину муње....</p> <p>„Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добиј |
ио о овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја истина, коју с |
ове пусте и суморне кућурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине |
у.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета стајао је један младић.{S} Био је |
а, око свога стожера, Поларне Звезде, — баш као две џиновске сказаљке на овоме чудесном небесно |
пучини небесној необично лепо сијала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да |
и у страховиту провалију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итас |
у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и несрећна.{S} З |
мо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате |
мрачној небесној пучини?“</p> <p>„Ништа баш.“</p> <p>„Погледај, погледај мало боље!{S} Узми на |
су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} О |
згледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестаре |
живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечитом мењању непромењива....“</p> <p |
то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртва |
у ону бескрајну пучину небеску, што је баш овога вечера треперила миријадама небеских светила. |
хари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref |
мрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје састављено из |
ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p>„Знам ја |
главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћ |
оспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми |
је причао о стварима које су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</note> < |
о, с тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска неман хтела да прогут |
воје мајушности прелази у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено својство, коме |
ну нешто мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне способности, нашу, и ако |
ote> <note xml:id="SRP19020_N46">Ја сам баш погледао, хоће ли кога од наших великана књижевника |
би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој |
Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, шт |
сец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а бо |
в говорио....“</p> <p>— „Е, оно је било баш минхаузенски...<ref target="#SRP19020_N32" /> он пр |
же за неку стену на морској обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прожде |
о, посматрајући јужни део Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пролива потоком људс |
асуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима им |
и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним има |
нентима натапају потеси, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а |
чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не п |
p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ИВАН-БЕГОВА УЛИЦА</p> <p>Цена 2 динара</p> </div> </front> < |
у главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На само |
еништвом на крсту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а |
9020_N31" /> и то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинути своје предавање и из сале |
њен, понос њен... <pb n="37" /> Како би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој ни |
на најнижим својим низијама, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула ваша нис |
видни руб косе што се повија изнад села Бежаније па оперважује Савску долину чак доле до Земуна |
а, а први становници Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap unit="graph |
тановници Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap unit="graphic" /><!-- |
Они могу устрчати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање |
ђ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом |
ишних тканина; у којима се прави шећер, без кога данас нису чак ни циганске черге; у којима се |
ткуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некаква небесна маглина?“</p> <p>„Не маг |
то зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су |
љка била груба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњ |
их железница ; телеграфима и телефонима без жица; огромним кулама за посматрање ваздушних струј |
има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47" /> трага више, него што их има ваша Земљ |
језовита, једна бездана пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале с |
е разговарају и преко мора и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сир |
емљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} |
једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли!..{S} Имаћемо |
ена светлост — светлост без треперења и без живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на ов |
ба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних бо |
..{S} То се све извршило полако, тихо и без великих скокова, — по закону одабирања који влада и |
о скоравање изнова, полако, стално, али без прекида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и |
исура.{S} Над нама онако исто небо; али без онога заносног плавила, већ је над нама пукла, као |
оја и мириса, а први становници Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap |
у Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти главне принципе свете воље овога б |
личини пета а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“< |
туре.{S} То беше једна недогледна раван без и једнога једитог брежуљка ја какве било узвишице.. |
Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небес |
без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први становни |
г; погледај примитивно биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњ |
ладна, нека укочена светлост — светлост без треперења и без живота!...</p> <p>„Па има ли каква |
јима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима једни друге убиј |
а, једна нема, једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли! |
елескопе, да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не само ви |
ижну, васељенску просторију, просторију без краја и почетка, просторију што има једно једито им |
пу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата, што су н |
узавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негде се опет у колут савила по која |
до било <pb n="198" /> вековима плашити безазлени свет некаквим сударима звезде са звездом, пла |
вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То је безазлено стадо оваца међу тигровима!“ учини мој чуднов |
он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад њ |
лефона, стоје вам за то на расположењу; безброј индустријских фабрика, у којима се израђује пла |
же на милиуне, већ нам телескоп открије безброј небесних маглина и магличастих звезданих гомила |
светова....{S} Хоћу да те проведем кроз безброј сунаца и сунчаних система; хоћу да те одведем н |
уд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних светова унео и утврдио један вечити |
на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у које су весели људи веровали, клањали |
ова на истоку <pb n="58" /> преливала у безброј боја, док се западни хоризонат ове вилинске зем |
</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних планета хајде да издвојимо ј |
ви светови, нове сунчане системе.{S} Од безброја тих небесних маглина и звезданих гомила да пом |
ту она сиња мора и по њему просута она безбројна острва и архипелази; — да на том тамном колут |
образовани.{S} И сви ти светови, сва та безбројна васељенска сунца, све њихове безбројне планет |
не безбројне небесне маглине, а из ових безбројна небесна светила — сунца и сунчане системе, пл |
безбројна васељенска сунца, све њихове безбројне планете и планетски пратиоци — сви су они обр |
S} Видео си својим рођеним очима толике безбројне звезде, што су поред нас пролетале као густи |
ве видне материје из које су образоване безбројне небесне маглине, а из ових безбројна небесна |
тога примитивног ембриона образовати се безбројне специје и родови биља и животиња...{S} И ту ћ |
вим многобројним кубетима својим, и ови безбројни споменици, овако одржани!...{S} А, то ми изгл |
езбројни, онако исто као што су и атоми безбројни из којих су ти светови образовани.{S} И сви т |
} Светови су, опет ти велим, у васељени безбројни, онако исто као што су и атоми безбројни из к |
шкрби зуби; оне непроходне шуме, па они безбројни огумасти брежуљци, она сива мора, па оне среб |
} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесним маглинама и звезданим гомилама — у |
што светле, што греју, што дају живота безбројним биљним и животињским организмима, па опет св |
о угљен црна небесна планисфера, посута безбројним звездама које само светлуцају а не трепере; |
је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, што се непрестано рађају и мру... |
е, — то је ово наше лепо небо са својим безбројним звездама што на њему вечито трепере; — то је |
гледали ово наше лепо плаво небо осуто безбројним треперавим звездама.{S} И на северној и на ј |
ици ове угашене звезде, овог алема међу безбројним планетама у бесконачној просторији небесној; |
она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те проведем кроз безб |
ој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних звезда у <hi>Млечном Путу</hi>, стоји на јед |
а и светлост наше Земље и светлост оних безбројних звезда на небу, — све је то на Месецу нека х |
о цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбројних малих животињица из царства инсеката и водоз |
ности васељенине; јер је у васељени све безбројно — светови као и атоми, из којих су ти светови |
те и звезде падавице и свеколико остало безбројно <pb n="156" /> васељенско труње.....{S} Атоми |
екова, — ми бисмо били увек у центру те безграничне сфере!...<ref target="#SRP19020_N1" /></p> |
, свију сунчаних система што испуњавају безграничне просторије васељенине....{S} Све се ствара |
и није силазило с ума, да је васељенина безграничност, слична оној бесконачној сфери, у којој ј |
шем уму представи?..{S} Замислимо једну безграничну сферу, у којој је свако њено место њен апсо |
еше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрач |
нина, она огромна вулканска ждрела, оне бездане провалије, она испрскана брда; она непрегледна |
P19020_N22" /> ове језовите и тако рећи бездане провалије; овај на све стране испрскани терен; |
управо и није било небо, већ један црн, бездани понор; а овде онде светлуцала је из те васељенс |
се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне н |
оји са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани свет — ти си атом духовног света.{S} Између та |
, брдима, страховитим урвинама, мрачним безданима, каквих нигда у своме веку видео нисам.{S} Па |
сам још непрестано тонуо у некакву црну бездану провалију....{S} И ја се обезнаним!</p> </div> |
им.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану провалију, у којој не сија ни једна једита звез |
.</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је |
а, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, посута небројеним звездама, и то оним и |
дворани подлији, злобнији и неваљалији, безумнији и на свако зло склонитији, — подигнута је дру |
к</hi>, а где <hi>запад</hi>?.{S} После бејах са свим изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шт |
омка сам синоћ отпустио.{S} Нека древна бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негде као к |
оји су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу....{S} Душа |
....{S} Кожа данашње жене еластична је, бела је, провидна је; њено је тело обло, витко — као да |
ила, него на рукаве какве аљетке....{S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено |
а су по два крилата анђела, извајана од бела, готово провидна мрамора.{S} Они су у рукама држал |
се мали крилати анђелчићи, извајани од бела, готово прозрачна, мрамора: ухватили се за руке па |
витко — као да га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њена мала, као кармин, румена, у |
венкаста, сад љубичаста, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те стране перваз земљин преливао се |
> зелена као трава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим леђима тако се пре |
емуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као какво посребрено џиновско платно...{S} Окоси |
— и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребрени.{S} Познао сам и острво |
ица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака ј |
ерца, а по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице, налик на |
ни, но ту га ухвати коринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те га упитоми, па после оседла и себи у |
ђ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има |
толике пустоши, толико дивљаштва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором |
ихових беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку, |
и зидови; јер то не беху више палате ни бели царски двори, у којима људи живе, већ надгробни сп |
итског венца, а који су опет држали они бели мраморни стубови трећега појаса главних црквених ф |
.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га је |
ог простора небесног, опазим једну малу беличасту, једва нешто светлуцаву мрљицу, налик на мало |
испод појаса; а она густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена коса, давала је овоме старц |
имао на себи од финог , као горски снег белог, готово светлуцавог паперја...{S} То беше нека вр |
г, као небо порфира, а њена колонада од белог као снег гранита.{S} Сваки раздео ове колосалне т |
ова, по два крилата анђела, извајана од белог мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљавали |
ихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено ни непојмљиво....{S} |
ла најпре љубичастом бојом, па бљештећи белом, на златнобелом, па црвеном, док се најпосле није |
бу сија само једно Сунце и то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се в |
ер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлост н |
ет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Једну белу, малу, светлуцаву мрљицу, је ли?“</p> <p>„Налик на |
свим други облик, другу перспективу:{S} Бенетнаш светлуца у оној маленој групи звезда нама с де |
арске групе, један самоставан, као снег бео, мрамор, донет овде чак из царског мајдана што је у |
КОМАРЧИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД, 1902</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ИВАН- |
екингу, Сиднеју па и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао неких општих заједничких |
ј, плочи земљиној — Париз, Лондон, Беч, Берлин, Петроград, Пекинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Кал |
велелепним салонима у Паризу, Лондону, Берлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у вашем живопис |
ка нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме вајар |
него Галилеја, Бонапарту него Едисона, Бертолда Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де ти чик по |
е у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{S} И, одиста, ове величанст |
би још непрестано зјапили — животињски бес, дивљаштво и крвожедност!...{S} Попусте ли само за |
на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно прати овакав крва |
о бих се, да овога часа негде од његова беса лете столице и прскају прозори.“ Доктор је погодио |
дном вечитом карару, сама груба, мртва, бесвесна материја, а не онај велики Ум који има једно ј |
нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна лепоте, пуна чара |
...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пукне прстом.{S} Неће проћи ни пуна |
ају једну дуалистичну целину свеколике, бесконачне вечите васељене — свет материјални и свет ду |
S} Још јасније да се изразим: „цео овај бесконачни космос постоји, али он не зна да постоји, до |
бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретање материје, то је бесконачно |
оначно и вечито кретање материје, то је бесконачно и вечито обнављање — вечито постојање, рађањ |
оначност и вечитост живота њихова то је бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачно и ве |
ти бесконачно великоме него што се даје бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно вели |
моје непоимање о бесконачно великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд |
ер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: кап воде је један читав свет, онако ис |
бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: кап воде је један |
{S} У васељени се не даје више важности бесконачно великоме него што се даје бесконачно маломе; |
а томе нисам крив него моје непоимање о бесконачно великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је не |
небројена светила што су расута по овој бесконачној пучини васељениној....{S} Људи се рађају и |
суло топлине, сјаја и светлости по овој бесконачној васељени?!...{S} Како је онда дивно изгледа |
ти....{S} Теби је већ познато да у овој бесконачној васељени има на милиуне милиуна сунаца, а п |
које Он ствара своја ремек-дела у овој бесконачној пучини васељениној....{S} И свет опет држи |
крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачној васељенској просторији...{S} Видео си само |
ежи прогресија живота свију бића у свој бесконачној васељени.</p> <gap unit="graphic" /> <!-- c |
е васељенина безграничност, слична оној бесконачној сфери, у којој је свако њено место њен апсо |
овог алема међу безбројним планетама у бесконачној просторији небесној; — до које висине беше |
ти ројеви блиставих пчела.{S} Њих има у бесконачној васељени милиуни милиуна!{S} Светови су, оп |
да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пучини небеској?..{S} Не; сва та небесна <p |
векова — то је само једна цигла жица у бесконачном ткиву живота васељенина.....</p> <milestone |
да година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота васељенина?....{S} То је један |
ост је под нама, бесконачност над нама, бесконачност пред нама, бесконачност за нама!..{S} И ка |
чност над нама, бесконачност пред нама, бесконачност за нама!..{S} И како то да се још боље наш |
бесконачност: бесконачност је под нама, бесконачност над нама, бесконачност пред нама, бесконач |
Васељена је, дакле, сама бесконачност: бесконачност је под нама, бесконачност над нама, бескон |
ветова, то је вечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост живота њихова то је бесконачно |
материје, која испуњава цео простор; а бесконачност простора и вечитост материје, то је бескон |
вршетка!...{S} Васељена је, дакле, сама бесконачност: бесконачност је под нама, бесконачност на |
p> <milestone unit="*" /> <p>„Па и сама бесконачност броја аналог је бесконачности васељенине; |
једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна“...</quote> <p> |
ен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бесконачност васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. за |
ост простора и вечитост материје, то је бесконачност светова, то је вечитост живота њихова; а б |
ђе,</p> <p>„Бесконачност васељене то је бесконачност и вечитост материје, која испуњава цео про |
#SRP19020_N1" /></p> <pb n="5" /> <p>„И бесконачност времена аналог је бесконачности васељенино |
иш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати, да сва она зв |
ног оркана: као да је испуњавало читаву бесконачност васељенину!...</p> <milestone unit="*" /> |
r" n="SRP19020_1"> <head>I</head> <head>БЕСКОНАЧНОСТ ВАСЕЉЕНИНА</head> <quote>Ни вечност једне |
ет настави: „Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност васељене то је бесконачност и вечитост мат |
....</p> <p>„Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност је васељенина што и вечитост њена.{S} Има |
мље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконачности васељениној, нису никакве даљине!“.. рећи |
„Па и сама бесконачност броја аналог је бесконачности васељенине; јер је у васељени све безброј |
/> <p>„И бесконачност времена аналог је бесконачности васељениној : оно нема свога почетка, оно |
о су тек овлашни оцртаји нама непојамне бесконачности васељенине!..</p> <p>„Пре милиуна и милиу |
ним изворима и живота и смрти у читавој бесконачности васељениној!...“</p> <milestone unit="*" |
настала игранка.{S} О васељени и њеној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори.{S} Па |
си већ добио нешто појма о страховитој бесконачности васељениној, добио си га био са мном путу |
Касину на позната предавања г. Д. С. о бесконачности васељениној.{S} Ово је било његово шесто |
у да те разуверим о твојој неверици — о бесконачности васељениној и да ти докажем да је она у ј |
нас, те да колико толико добије појма о бесконачности простора у којима је смештено миријада ми |
С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности живота светова; а овамо одмах казује како |
о је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачности васељениној....“</p> <p>И онда мало заћут |
на дну океана, — још је мањи човеков у бесконачности васељениној...."</quote> <p>„А ми се ето |
лики остали светови, што испуњавају ову бесконачну пучину васељенску....“</p> <p>„После, с овог |
нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе између интелиг |
ветлости, — увек би се било у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да човеку свест мркне |
ецу извршило горе описано путовање кроз бескрајни звездани свет.</note> <note xml:id="SRP19020_ |
вашем уму, непојамном брзином кроз овај бескрајни звездани свет, водећи са собом целу своју пор |
та; а ти који са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани свет — ти си атом духовног света.{S} |
на прилику, ти путујеш са мном по овим бескрајним просторијама небесним, путујеш, још од синоћ |
осле толико исто времена он се изгуби у бескрајним даљинама васељенским...{S} Видите ли га ви?. |
Оне небројене миријаде облика што их у бескрајном простору васељенину видимо, производ су, дел |
ом океану етера, што испуњава целокупну бескрајност васељенину, читави светови, сунаца и сунчан |
ма облицима материје што испуњавају ову бескрајну просторију васељенину.{S} Та сила и сам атом |
као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, што је баш овога вечера трепе |
заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога потреса усплахири, а не знате |
права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица!...</p> <milestone unit="*" /> <p>У тим и та |
еђу нама и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само срц |
и им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, како |
; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој помутила, |
е Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио....“</p> < |
сањаш: слобода, у свој својој битности, бесмртност и вечност теби су додељени...{S} О, непостиж |
грапне стене, дохватила се у коштац два бесна звера, с очевидном пожудом, да један другог прожд |
вања серума, уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{ |
ао што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава покол |
— све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и п |
овити земљотреси, онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; бес |
о што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава поколења људска, а сву њихо |
и...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције и страховити земљотреси, онако и |
облака!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под језовитом праском и ло |
ништа напоменуо да у његовој утроби још бесни онај силни океан лаве; да се на његовој површини |
— борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана није чуо; ко није својим очима |
; његов поглед дивљи, крвожедан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлику измеђ |
одина.</p> <p>„На далеко чувени научник Беулиџа био нам је професор биологије; Хамулеха — небес |
у, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, чила, |
нца Амадураме!“</p> <p>А славни научник Бехимора био нам је професор физике.{S} А, то вам је би |
ки венац окруживале црвени двор царски, беху од самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадо |
завист, злоба, лукавство, притворство, беху давно и давно ишчилели из нашега друштвеног живота |
лате и споменици, <pb n="116" /> као да беху оживели — то беше права слика поноћних духова — у |
та и међусобних одношаја; јер наша чула беху тако изоштрена и префињена, да таким ниским особин |
идела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним сутоном.{S} На небу одско |
које висине познавања природних закона беху узлетели становници ове угашене звезде, овог алема |
јање станова у доба зимских сезона које беху, још у моје доба, достигле страховите висине аркти |
душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова последња деца — ваша Даница Меркур! |
самих црних палата...{S} То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке у т |
еки божанствени изглед.{S} То управо не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких |
они студени мраморни зидови; јер то не беху више палате ни бели царски двори, у којима људи жи |
идне две црне паклене немани.{S} Оне се беху над <pb n="142" /> овај свети огањ нагле те из грд |
<p>„Ето, то су два рођена брата, што се беху покрвили око деобе свога великог и пространог, од |
га просто је штрчала, чије крваве канџе беху опружене као каква отворена шака, и ако је на десн |
од црнога гранита.{S} Ови црни стубови беху подељени на 24 одељка, а сваки је одељак држао на |
били нека врста особитога облика.{S} То беху овални зракасти отвори.{S} Њих су држали у рељефу |
вљали су неку симетријску целину.{S} То беху као нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а |
видној, плочи земљиној — Париз, Лондон, Беч, Берлин, Петроград, Пекинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј |
х дворова — онако исто, као што опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног обл |
да падне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бог |
сточном хоризонту ове високе покојнице, беше се оцртала некака зракаста круна — права северна с |
од ових појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно |
лицу.{S} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим круговима, образовао некака |
ста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, ш |
књигама...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао би |
целога света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да је неки електро-физичар |
малопређашњи пламени океан, који као да беше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од св |
а.{S} На овој страни обод земљин као да беше оперважен неком, као крв црвеном, траком, иза које |
<p>На свакој страни овога осмоугаоника беше у рељефу извајана по једна морска нимфа; али тако, |
да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укопала оштре канџе своје десне стражње ног |
жи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је |
дети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцртао један светлуцав глоб, који је имао око с |
ilestone unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало |
ilestone unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше високо одскочило — мало више него кад наше Сунце о |
готскога ни романског стила.{S} У њима беше нечега божанственога, нечега надчовечанскога.{S} С |
елени противник својим грдним чељустима беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозденим клешт |
оман, као жар црвен глоб, чија површина беше измрљана небројеним мрљама свију могућих облика и |
д сувише велике сунчане топлоте.{S} Она беше средина у којој се преламало и преливало толико бо |
сало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше неке необичне сете и суморности: оне су биле као н |
S} Хај, ала на њој <pb n="185" /> некад беше живот!...{S} То је била најлепша невеста у простра |
та чивијица...{S} Кад се једном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква звезда сударити с на |
оја по овој мраморној простирци, што је беше лепо обасјало издишуће Сунце старца Амадураме.</p> |
цније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао материјални живот!</p> <p>„Ја с |
к имао је облик пирамиде, којој постоље беше један једини самоставни гранитски осмоугаоник од 3 |
итава планина на ме навалила; а опет ме беше подузела некаква топлина, као да ме је поклопио ус |
мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперавим звезда |
t="#SRP19020_N24" /> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина |
очи на велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, чија |
ј просторији небесној; — до које висине беше узлетео њихов префињени укус у лепоме, у хармоничн |
<milestone unit="*" /> <p>На предавање беше дошло пуно света.{S} Лепша половина је необично би |
одапне стрелу на једну дивокозу која се беше припила уза саму литицу брда Итасова на коме је би |
{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах |
над једном чаробном Земљом.{S} Небо се беше чисто преобразило.{S} Ми се обресмо у једном дану, |
станем разгледати цело небо.{S} Оно се беше осуло звездама што ретко кад....{S} Све сами моји |
n="143" /> <p>„Висока уметност, што се беше последњих дана живота ове планете развила, достигл |
тири небесна светила.{S} Прво и највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њему, на друг |
а чудноватог члана из Мизарове породице беше избила некаква љубичаста светлост у облику једне џ |
ака од небројено боја; а сваки тај млаз беше оперважен неким фосфорастим сјајем.</p> <p>„Колико |
на предвиђена дејства.{S} На овој кугли беше се све приближило тачности небесне меканике!..{S} |
ила баснословна: на овој огромној кугли беше свака даљина ишчезла.{S} Пронађена је нека врста т |
и, да своју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски верну, слику зверске разјарености |
ером описати.{S} Тако цео Гамидов исток беше се претворио у један чудесни пламен.{S} Изгледало |
дила Сократа да отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њихових ланаца који су онда ок |
S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји заб |
а, кула, кубета и споменика....{S} Небо беше црно — као катран.{S} То управо и није било небо, |
еда онај голијат небесни...{S} Боже, то беше само једна мајушна треперава звездица!..{S} Ја је |
24" /> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина, пучина без к |
страховит ли је то призор био!...{S} То беше одиста неки чаролијски, не, него божанствени ватро |
на нашој Земљи неопажених боја...{S} То беше некакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог |
ог, готово светлуцавог паперја...{S} То беше нека врста кафтана са великим и широким рукавима, |
патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав окамењен гобелен, чиј живопис још нису до |
ени философ математичар и геолог.{S} То беше права ризница знања.{S} Његова предавања о старост |
те обасја цео онај огромни град.{S} То беше више нека врста мртвачке светлости: оне куле, они |
пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!..{S} Некаква мрачна ду |
нати његове неразговетне контуре.{S} То беше једна недогледна раван без и једнога једитог брежу |
није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше један неизмеран васељенски хаос, састављен из вечи |
исам могао својим очима веровати.{S} То беше један грдан, таман, једва видан колут, оцртан на ц |
ађосмо над једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају |
се некаквим црвенкастим плаштом.{S} То беше тужно рухо, што му га је овом приликом на дар посл |
у просто је продирао у душу моју.{S} То беше некаква неодољива сила што привлачи: умало што му |
Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме вајарске уметности; сви скупа п |
е некакво сунце, али какво сунце?{S} То беше једна огромна кугла, црвена као усијано гвожђе, а |
<pb n="116" /> као да беху оживели — то беше права слика поноћних духова — у каквом подземном д |
а дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео ова |
оровој, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска грађевина, подигнута на једном осмо |
леди реч у грлу.{S} Један такав моменат беше наступио сад.{S} Најпосле ће дух царског библиотек |
и фигура.{S} Слаба црвенкаста светлост беше облила непрегледни океан ове мртве вароши.{S} Оне |
дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула нека тешка суморност.{S} И онда ће се окре |
p>И ми погледамо на ону страну, на коју беше дух царског библиотекара упро своје погледе.{S} Им |
, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше промолила једна огромна светла шака, а одмах испод |
а у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше просуо нешто живљу светлост по оној непрегледној м |
на длаку извршило....{S} Овоме тиранину беше тесан цео овај пространи свет, а погледај само кол |
и по њој растурена звездана јата.{S} Њу беше на две поле предвојио онај блистави појас, што се |
Не би му право, што у овоме моме питању беше као и неке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви |
аја и других далеких светова....</p> <p>Беше настало дубоко ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути |
, Божји су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао погодити, која је ово династија, а који ли |
нека тајна вратоца, иначе <pb n="85" /> би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ло |
ца према сваком поданику своме, за кога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, |
рага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теорију могао поставити и какав „научни“ мрав, |
но стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породиц |
че он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има |
по њиховим леђима тако се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{ |
мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и це |
ана по једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кр |
з земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ м |
це произвео тако страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и т |
година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладил |
а ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а то |
се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове овога светог храма, |
Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети тре |
стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: |
стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан |
Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста изгледао као какав огроман звезда |
ла на тој, вама најближој, звезди, онда би тај глас требао три милиуна година путовања, док сти |
ном огњишту којом несрећом угасио, онда би цела породица овога џина-Сунца у томе истом трену пр |
ети!{S} Одавде сунчана светлост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада с |
нестало би пролећа, лета, јесени; Земља би се претворила у једну вечиту санту леда; пресекао би |
лепотама не би имало никаква циља; она би код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробнос |
својом материјалном одећом спутана; она би често прнула у више регионе духовне, али не може, тр |
тала <pb n="191" /> око своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог |
ше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n="113" /> сила вашу Земљу потисла са њене |
донело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, м |
ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди војску.{S} Стеван З |
Теби се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти с |
па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да т |
ушу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она |
а прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} |
лико убод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесним маг |
х, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчан |
ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља |
ртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и казив |
а себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног п |
И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чудотворном огњишту којом несрећом у |
ни и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчана светлост пошла с једнога краја онога крајњег |
ио ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би било <pb n="48" /> људи на Месецу и то великих као ш |
ме облику, један на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb n="191" /> око своје о |
па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита експлозија догодила на тој, вама |
тале у читавој области вашега Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, нес |
пространој обитељи Мизаровој.{S} И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чу |
<p>„То се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S |
а ти наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека |
, него што је брзина светлости; јер кад би ишли брзином светлости, требало би нам десет хиљада |
тога његовога спасоносног лека, до сад би само у Европи умрло преко 156.000 деце....{S} Колико |
а не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би |
ељефну слику неке опипљиве реалности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> |
даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страховите промене настале у читавој области вашега |
то неба нашега, па ми <pb n="50" /> све би узаман.{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго небо, |
то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{ |
к и развиће читавога човечанства; а све би <pb n="78" /> се то стопило у једну страховиту црну, |
жио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи...{S} Виде |
биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — |
а, су чим би се она после занимала; где би њено боравиште после било, једном речи, каква судба |
а су мало једна другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме о |
уге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n |
ило се, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би с |
стало сутона, нестало прозорја; утрнуле би све нијансе боја; нестало би пролећа, лета, јесени; |
вом Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала готово цела система в |
е радове Марсових становника, и по томе би добио појам о високој интелигенцији њиховој, као и о |
и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање |
.</p> <p>Лапласов се дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању беше као и неке су |
ле почне да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуд |
ад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ов |
ти?{S} Морало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси песници, романсијери, |
да њено биће са свима њеним лепотама не би имало никаква циља; она би код све своје лепоте и сј |
доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена прочитати, атоли да неко слу |
духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света што осећа, што види, што се лепо |
да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји ка |
да ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb n="2" /> <p>„ |
ајушног прстенчића звезданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи теле |
удски би се род просто упарложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бе |
дашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, |
</head> <quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и да с |
устоши, толико дивљаштва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе |
аших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, би |
ледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша |
65" /> тако преобразити да га просто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна го |
апара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и в |
е тежак 70 килограма, овде на Месецу не би тежио ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би било < |
о мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне способности, нашу, и ако још сла |
ја и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> <p>„Поч |
ад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их мил |
ам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p>„З |
рођа, изузимајући јединог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусов |
ије те дрскости и у других људи, људски би се род просто упарложио, те не би био ово што је...{ |
е његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, наравно, |
е па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то јест твоје те |
м, што са Земље скоче на столицу, могли би скочити на какав Месечев Копаоник!..</p> <p>И тако н |
обично осећање.{S} Његови погледи хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и им |
или би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од страховите студени... |
ље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву но |
рама Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци. |
<p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Н |
у и то великих као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим брдима пели и |
сам“ одговорих му.</p> <p>„Штета.{S} Ти би онда на целом шару Марсовом видео грандиозне радове |
пречи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се |
па и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао неких општих заједничких одлика: што има |
унди 300.000 километара простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и че |
о је било само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она магловита слика „постања“ за себ |
мљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које |
кова, брзином сунчане светлости, — увек би се било у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је |
} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне |
ао што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} Н |
мо — брзином моме уму несхватљивом: док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пит |
се неко необично пријатељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да м |
њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би њено боравиште после б |
путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страховиту топлоту, да би |
ли три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог, помолио.“</p> |
по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгледао једва колико Сиријус, гледан с в |
и у своме кретању један једини атом, он би зауставио кретање читавога једног света у коме је та |
наше планете веома су знаменита.{S} Он би од прилике овако почео:</p> <p>— „Живот и историја н |
креће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам |
ево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијанс |
, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога мрамора и грани |
ји прелази 60 километара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна г |
ила у једну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, |
ајслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари к |
>На многим гранитским стубовима, заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мрам |
но.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S |
пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, атоли њихова дела прел |
дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловној гмизи: да се броји |
не и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу |
та су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један једини |
ца.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе између интелигенције једног црв |
ација моје распламтеле уобразиље?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдариц |
у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би |
тањем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бит |
би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање, колико атома има у једној планети, а |
, уметност и поезију.{S} Чинило се, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се |
по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у т |
осрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне |
везда помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина сазвеж |
се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна све |
ас њен, понос њен... <pb n="37" /> Како би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој |
p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, да се одавде |
ога краја онога крајњег обруча, требало би јој десилион година, па да на други крај дође...{S} |
кад би ишли брзином светлости, требало би нам десет хиљада година даноноћног путовања, па да с |
га Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, нестало прозорја; утрнуле би с |
а; утрнуле би све нијансе боја; нестало би пролећа, лета, јесени; Земља би се претворила у једн |
и проузроковати и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и о |
n="146" /> ти, то јест твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небуха ба |
спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не с |
ала је сама утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала победилац; али није: |
тине година, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, |
ом исписане цифре на табли?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмисли |
ресекло повратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело напра |
unit="*" /> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њем |
авикне, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развеселило, па чак и усрећило.{S} Она |
код твоје газдарице, нешто десило, што би нам могло прекинути ово наше путовање, а по несрећи |
оворио:</p> <p>— Чините оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добр |
днога, узвишено од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пун |
какав огроман звездани прстен, само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у |
; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, јер светови, |
акве плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз ледене просторе небесне — о |
што не желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто |
школска и домаћа образованост — из вас би још непрестано зјапили — животињски бес, дивљаштво и |
175" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и посе |
ао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост требала хиљаду, десет хиљада година |
не.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно што је там |
S} Ја сам, негдашњи, дугогодишњи царски библиотекар ; а у последње време заступао сам и мога бо |
ad>XII</head> <head>ДУХ ЈЕДНОГА ЦАРСКОГ БИБЛИОТЕКАРА</head> <quote>Све што је људско — пропада, |
толико појмити да! “ повика дух царског библиотекара....{S} И онда се загледа у Сунце Амадураму |
о милијарде година!“ повика дух царског библиотекара, а она <gap unit="graphic" /><!-- caption: |
задоцњења још маље!“ повика дух царског библиотекара, па ће онда дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, |
та ни мање ни више,“ повика дух царског библиотекара, с неком узвишеном збиљом, па онда настави |
кугли Земљиној!...“ повика дух царског библиотекара, а две трепераве зраке <pb n="213" /> из њ |
.“</p> <p>И ту мало застаде дух царског библиотекара па ће онда опет наставити:</p> <pb n="210" |
аступио сад.{S} Најпосле ће дух царског библиотекара <pb n="189" /> дубоко уздахнути, па ће од |
на ону страну, на коју беше дух царског библиотекара упро своје погледе.{S} Имали смо шта и вид |
ко као што видите,“ настави дух царског библиотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај г |
ем,“ започе нам објашњавати дух царског библиотекара.... „А, шта мислите, колико има у ономе гл |
{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има узвишених момената |
4" /> <p>Док је ово говорио дух царског библиотекара, опазио сам лепо, да су се образи мога вођ |
а — не убије! “</p> <p>И ту дух царског библиотекара мало застаде, па ће опет почети:</p> <p>„П |
ажарили.{S} То је морао приметити и дух библиотекаров, кад он одједном застаде, погледа право у |
више, хтели сте да прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S |
ко се не варам, у једном одељењу царске библиотеке има једна огромна серија старих протокола, у |
ису ни примане ни у царске ни у државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено романа, новел |
ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и |
них Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће Ла |
ош прегледати царске музеје и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у самој прест |
године у годину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она ве |
.{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух мало заст |
олико толико синуло у главу како то све бива у овој вечитој радионици у свемиру?“ окрете се мен |
тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, чија је |
....{S} Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, нев |
>....</p> <p>Обично се каже, да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У природи нема сл |
верске противнике.{S} Они су врло често бивали крвожеднији и од своје простодушне пастве.{S} Он |
минулим временима и на овој је планети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овд |
<p>И тај мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова је |
/> <p>Кад сам дошао на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је дола |
та судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог с |
е и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље се |
сјаја и пролазног господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с народим |
ва сам могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово |
руге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; кољу с |
ме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко н |
их у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и и |
а.{S} Они се још са својим непријатељем бију дрвљем и камењем; један је од највећих јунака њихо |
S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у ма |
а, поређала су се ова звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Дел |
а нашем небу — Сиријусом.{S} Источно од Бика лепо сија велико звездано јато Близанаца са своје |
отворено латинско W....{S} Јужно испод Бика необично блиста најдивније звездано јато на целом |
Из Овна Сунце привидно улази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвављено.<ref target= |
ref target="#SRP19020_N17" />....{S} Из бика сунчана путања <pb n="26" /> улази у лепо јато Бли |
еђу Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Лаб |
ом Алкионом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на самом небесном екватору, блиста се најсјајније |
{S} Јужно од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а мало даљ |
метара простора; а Алдебаран, десно око Биково, за толико време прелети 660 милиуна миља, или 2 |
.<ref target="#SRP19020_N14" /> У гриви Биковој видимо малено сазвежђе, Плеаде — наше Влашиће, |
леаде</hi> – <hi>Влашићи</hi> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан |
>Вега</hi> у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у Бику; <hi>Денеб</hi> у Лабуду; <hi>Кастор</hi> и <hi>По |
њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; метеоролошко таложење било |
} Они лишаји, то су места где су негда, била његова мора и језера; а сва остала површина тела њ |
е планете још пре 36—40 милиуна година, била је жива слика онога сјајног, онога велелепног двор |
, онај велелепни живот на овој планети, била тако исто лепа и величанствена као што је и сад, п |
Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једно овако васељенско сунце, па је и она прошла < |
: ту мора да је пред оно <hi>седам</hi> била једна јединица....{S} Седамнаест хиљада година, то |
илика за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија, плоднија, бујнија, издашнија |
, а особито што је и атмосфера Месечева била једва приметна, па ни она није давала никаква отпо |
ско камено постоље.{S} Израда саркофага била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то тв |
<pb n="129" /> <p>Платна њихових фасада била су од црвеног порфира, попрсканог црним бобицама; |
ан је знаменит по томе, што је ту негда била, тачка пролетње равнодневнице, али се она у низу с |
д црнога гранита; фасада у средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од |
од црвеног гранита; фасада трећег боја била је од плавог, као небо порфира, а њена колонада од |
и животињским?..{S} Примитивна је биљка била груба, несавршена: она је била без лишћа и без цве |
ан једини атом, из којих су њихова тела била образована, — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, |
удесније то је то, што је овална купола била из једнога самосталног <pb n="137" /> лива.{S} Она |
живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна маглина — и она је негда сјала на |
анете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила милиунима година и давала живота с |
су поједине звездице; али је међу њима била једна необично лепа, много лепша и много сјајнија |
осак мрамора.{S} Сама окна на прозорима била су од некака љубичаста биљура.{S} Ова љубичаста ок |
та био двострук, јер му је десна страна била осветљена тако, да је изгледао као да је од ливено |
а у тамно-црвену, док је његова средина била са свим засенчена.... <pb n="72" /> Треће светило |
м крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година била таман двапут дужа него што је година ваше Земље; а |
оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била <pb n="223" /> што је сад прелетела, одговорим му |
м ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и р |
нечега надчовечанскога.{S} Свака палата била је за себе по једна песма, а све четири један чита |
видети треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим временима једна-од најлепших и нај |
таништа.</p> <p>Па и сама црквена порта била је право чудо од уметности.{S} Она је била не пато |
просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{S} А |
..{S} Престоница славних Гомора онда је била у најлепшем цвету <pb n="193" /> своме.{S} У њој ј |
<ref target="#SRP19020_N49" /> Тврђа је била непробојна.{S} Сила водене паре, надимање плиме и |
то планета у читавој васељени, која је била одарена онако Богом благословеном атмосфером, као |
n="84" /> — као на причешће.{S} Сала је била дупке пупа.{S} Ниједно седиште није било празно, а |
и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окренута она Земљина страна, на којој су Атлански |
сних <pb n="225" /> светила васељена је била тако исто лепа, тако исто величанствена: она никад |
станка наше сунчане системе васељена је била тако исто окићена миријадама небесних светила; а к |
ружнија, ни светлија ни тамнија: она је била у далеко минулим временима, она је сад, она ће бит |
је биљка била груба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових д |
а је право чудо од уметности.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше нек |
зда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а |
се јавила прва клица живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије ове планете прелазиле из |
ћине; <pb n="104" /> а, опет што јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то планета у читавој вас |
ресантне планете Амадурамине.{S} Ово је била нека врста старога Лувра у Паризу, где су смештене |
катницу с једнога места на друго, то је била једна проста сиграчка!..</p> <p>„На овој су кугли, |
="185" /> некад беше живот!...{S} То је била најлепша невеста у пространом царству Амадурамину. |
{S} Брзина електричних возова просто је била баснословна: на овој огромној кугли беше свака даљ |
ом благословеном атмосфером, као што је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била ово |
а на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети прави заштитник и од сувише велике ст |
тако исто величанствена: она никад није била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она ј |
дредити ни описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се ни |
овност раздражене душе моје, да то није била халуцинација моје распламтеле уобразиље?{S} Ко би |
м га познао; али опет, опет, да то није била буновност раздражене душе моје, да то није била ха |
{S} У великој дворници Грађанске Касине била су сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочни |
ави Лапласов дух даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огромне небесне маглине из кој |
, узвишено од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна леп |
ead> <quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и да све |
исписане цифре на табли?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица! |
дух, „до које је висине на овој планети била узлетела само ова грана мозаичке уметности!....{S} |
дети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љ |
но света.{S} Лепша половина је необично била заступљена.{S} У великој дворници Грађанске Касине |
е желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји |
чја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, к |
говору; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја истина, коју сам ја много доцније |
оја, једва видна, звездица....{S} То су била сунца другога васељенског краја и других далеких с |
сва три одељења ових трокатних фасада, биле су подвојене у две групе са по 24 каналирана стуба |
е табле које су овај полигон опасивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна |
толима држале своје кубасте павиљоне, — биле су све од црнога гранита, попрсканог неким црвенка |
само што су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради |
г облика.{S} Све палате на раскрсницама биле су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од |
{S} Страховите чељусти у зеленога звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам није више мога |
су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наш |
где су, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још остао го животињс |
њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањарија, ноћи у |
дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> </div> <pb n="180" /> <div type |
вога светог храма, а са стране једва су биле видне две црне паклене немани.{S} Оне се беху над |
неке необичне сете и суморности: оне су биле као неки одсенак: како је све на овоме свету прола |
а, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n="129" /> <p>Платна њихових ф |
едам.{S} Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две звездице једва четврте величине, и са свим јед |
четири <pb n="136" /> колосалне фасаде, били су огромни прозори са својим овалним фронтонима од |
ше ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су готово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чис |
ели су бујним и величанственим животом, били су алем камен међу осталим звездама, — световима и |
који су вековима векова <pb n="162" /> били сакривени оку човекову; он је тај који је, мало по |
ањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у првим данима живота његова први облици његови |
више уметности.{S} Сами оквири — нише — били су уметничка резарија од некаква, као смарагд зеле |
ај свети храм.{S} И оквири ових портала били су уметнички извајани од зелена смарагд-порфира, а |
лавни и споредни улази на овим палатама били су одиста дело неке више уметности.{S} Сами оквири |
тако најдебљи слојеви Месечеве коре, па били они од кварца или од гранита, просто су били једна |
каналирана стуба.{S} Између ових група били су грдни оживални портали — главни улази у овај св |
лева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим животом, бил |
ше сунце и цела његова огромна породица били су овака небесна маглина, чије су се границе тада |
" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, |
сте се патили док <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пош |
ез прекида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низа |
а цео род његов...{S} Први су им богови били зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Д |
сте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили Коперник, Галилеј, Кепле |
Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а |
нете још се нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним |
, одиста, с онога места, на коме смо ми били, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек |
т полукружног облика.{S} Ови су степени били као неко продужење оних степена којима се с улице |
ан кубасти павиљон.{S} Сви ови павиљони били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уре |
чисте науке његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и |
ора.</p> <pb n="125" /> <p>Царски двори били су право чудо од уметничког неимарства.{S} Они су |
наче обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 с |
ступња на коме смо ми на нашој планети били, нема више до који корак.{S} Ви имате још много и |
ни науке астрономског знања и уметности били становници ове планете, а особито у доба, кад је о |
ојој се није знало, или су јој владаоци били крвожеднији или њени дворани подлији, злобнији и н |
уметничког неимарства.{S} Они су управо били видна историја развића више архитектуре на читавој |
озго површином мора.{S} Сигнали су тако били усавршени, да су они казивали, не само правац, нег |
иуна, не година, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те безграничне сфере!...<ref target= |
е би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шта не може |
Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христове и испове |
м руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању мрамора, то се појмити не да!{S |
би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небесним....</p> |
свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на с |
оменила су своје положаје, на којима су били првог јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и с |
шћу све своје остале другове.{S} Сви су били чудновата облика.{S} Онаквих споменика нема ни у Л |
човека па до оних великих умова који су били кадри да завире у велике тајне вечитих природних з |
грана мозаичке уметности!....{S} Они су били необични мајстори у спајању боја: погледај само он |
мо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку почетка познавања вечитих и непромен |
ове вилинске дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста особитога облика.{S} То беху овални зра |
арагд зелена, гранита; а портали тек су били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ вези |
степена с голим мачевима у руци: то су били као неки чувари овога Божјега станишта.</p> <p>Па |
видео претурен царски престо.{S} То су били очевидно некакви символични знаци посвећени ономе, |
они од кварца или од гранита, просто су били једна играчка за снагу водене паре: читаве стене о |
авама путника, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елементарне силе, ко |
прошетњу, било морем, било железницама, било ваздушним струјама...{S} Облетети око Аруџа-Даре — |
има пространог океана!..{S} Сваки брод, било морски или ваздушни, био је, у исто време, и телег |
лате, у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија, које салона, које већих |
?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то |
лика, да се од тога силнога судара сви, било чврсти било течни, делови поново претворе у гасно |
наједанпут сване.{S} Док Сунчеви зраци, било при рађању, било при заласку његову, обасјавају на |
ројевима, крене у прошетњу, било морем, било железницама, било ваздушним струјама...{S} Облетет |
<pb n="146" /> ти, то јест твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небу |
, на коме месту, као и на коме степену, било дужине било ширине у ваздушним слојевима над земљо |
алик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто |
{S} Док Сунчеви зраци, било при рађању, било при заласку његову, обасјавају највише врхове Месе |
т, у густим ројевима, крене у прошетњу, било морем, било железницама, било ваздушним струјама.. |
нете!...{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше |
ије то пише у књизи постања светова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало п |
а, али веома, блистава група звезда.{S} Било их је од свију боја: рујевих, златкасто-румених; н |
љени.</p> <p>„Па и сам прогрес живота — било биљног или животињског — нема својих граница.{S} И |
ло покривено неким модрикавим мрљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај заж |
а.</note> <note xml:id="SRP19020_N41">А било их је четири: свака је лицем окренута према главно |
некако и навикне, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развеселило, па чак и усрећи |
ао и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у које су весели људи веровали, кла |
чинило, сад ће се какав жив створ откуд било појавити; али је моје погледање било узалудно, све |
без и једнога једитог брежуљка ја какве било узвишице....{S} Под самим нашим ногама, далеко дол |
мета; ројеви звезда падавица, или какве било друге природне појаве, њих нигда нису могли поплаш |
Тако, један ваш килограм воде или какве било друге материје, овде иа Месецу, не тежи више од 16 |
А шта ми нисмо радили да створимо какве било „комуникације" преко једног потока, па пишта!“ пов |
међу осталим градовима.{S} У то доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, просвећ |
таво море мастила!....{S} Страшно га је било погледати!{S} Изгледало је као какво закрвављено џ |
то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад има Мизар, запремало то |
ила су сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочним собама.{S} Пушило се и разговарало.{S} |
дао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу светле три велика небесна светил |
два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb n= |
о бесконачности васељениној.{S} Ово је било његово шесто предавање.{S} Ја не знам што је он го |
умотворину смртне очи виде, а остало је било само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је о |
и мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је било баш минхаузенски...<ref target="#SRP19020_N32" /> |
арац на своме самртноме одру.{S} Оно је било покривено неким модрикавим мрљама; а било их је ко |
а...{S} Облетети око Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога округа у други...{S} И ник |
и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи |
итомог; погледај примитивно биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристаг |
ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори |
смо у један велики салон.{S} У њему је било силество мраморних саркофага; али се један јако ис |
онађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасоносног лека, до сад би само у Е |
ша, а која грандиознија.{S} У њима није било ни готскога ни романског стила.{S} У њима беше неч |
ила дупке пупа.{S} Ниједно седиште није било празно, а многи су морали стајати — до саме катедр |
S} Оне суморне небесне црнине више није било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И небо |
црно — као катран.{S} То управо и није било небо, већ један црн, бездани понор; а овде онде св |
час на другу страну.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне |
е занимала; где би њено боравиште после било, једном речи, каква судба чека њу после <pb n="150 |
е, драги пријатељу, ово је крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог убризгавања с |
што је у ономе материјалном телу твоме било непроменљиво и што ће вечито остати непроменљиво.< |
сту, као и на коме степену, било дужине било ширине у ваздушним слојевима над земљом.</p> <p>„Б |
уд било појавити; али је моје погледање било узалудно, све је око <pb n="130" /> нас било немо, |
велико проређена; метеоролошко таложење било је готово са свим ишчезло: по две стотине година, |
брзином сунчане светлости, — увек би се било у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да ч |
блаженству.{S} Човечанство ове планете било је већ узлетело на највишу тачку образовања, питом |
био је незграпан, здепаст; његово лице било је дивљачко, његове вилице животињске, а уста и зу |
одина, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај |
ан сваке опасности....</p> <p>Тако је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хте |
тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Богме, драги приј |
ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би било <pb n="48" /> људи на Месецу и то великих као што |
овни и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света што осећа, што види, што се лепоти |
х већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били |
>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, планина, п |
арко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Доктор се и |
>Вајарство и сликарство на овој планети било је нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој |
кога је заната на овој чудесној планети било необичних мајстора; а што је најчудесније то је то |
од тога силнога судара сви, било чврсти било течни, делови поново претворе у гасно стање, у жив |
ега је тога у далекој прошлости његовој било у изобиљу.....{S} Живот Месечев био је негда бујан |
мљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то јест твоје тело, бил |
ве снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прел |
ш једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи по |
мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после зан |
је у праискони одређена, с тога је лудо било <pb n="198" /> вековима плашити безазлени свет нек |
силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са небесног престола |
.“</p> <p>„Е онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји научник једнога дана објави |
9">По грчкој причи — миту — то је овако било:{S} Касиопеја, жена етиопског краља Кефеуса, похва |
боја и нијанса њихових каквих је ретко било и на којој планети у ма коме васељенском крају.</p |
валије и дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало |
stre</hi> </foreign>.</p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко |
па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од т |
ef target="#SRP19020_N35" /> То је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају |
а ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — да чо |
узалудно, све је око <pb n="130" /> нас било немо, пусто и мртво — као што су неми, непомични о |
ве умилостиве и да од њих искамче какву било милост њихову.{S} Они су замишљали своје богове ве |
дани прстен, само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, нал |
раширило; док се разне феле и родови — биља и животиња — разгранали и пролепшали; док се гора |
д павити или другога еластичног пузавог биља, него ти оне нашле готовину: оду на како фабрично |
огим местима из онога сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негд |
поља, цветне ливаде; небројене специје биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то д |
времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање б |
како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихових вена и артериј |
бразовати се безбројне специје и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске |
е то створено да једнога дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест |
вију стубова обавијало се некако пузаво биље, начичкано зеленим, по негде жутнулим, лисјем и ра |
“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и |
Земље, онако исто као што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усах |
а погледај питомог; погледај примитивно биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас |
, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опе |
иљним и животињским?..{S} Примитивна је биљка била груба, несавршена: она је била без лишћа и б |
као ветар крилату семенку какве плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз |
ецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана с |
других климатских прилика за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија, плоднија |
за све лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињским?..{S} Примитивна је биљка била гру |
, што греју, што дају живота безбројним биљним и животињским организмима, па опет сва та сунца, |
е тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширило; док се разне феле |
ткиво бујних шума и свеколикога царства биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту |
заметала се прва клица живота — живота биљног и животињског света!....{S} О, у ову божанствену |
ом материном крилу, јавити прва клица и биљног и животињског <pb n="64" /> света, а на хоризонт |
</p> <p>„Па и сам прогрес живота — било биљног или животињског — нема својих граница.{S} И он ј |
на њему још има знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, али живота, који се прилаг |
топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свету у пространоме царству своме, |
и образовању нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у себи праисконску |
лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном телу нигда се не може јавит |
а, — по закону одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материје и |
у првог боја срезана је од црвеног, као биљур углачаног, порфира, а њена колонада — од 48 стубо |
гаонику, срезаном од зеленкастог, а као биљур, углачанога гранита.{S} Површина овога полигона и |
а прозорима била су од некака љубичаста биљура.{S} Ова љубичаста окна, са оним крилатим анђелим |
ристалну куполу, као кроз какву огромну биљурску призму, пробијали су слаби црвенкасто-плави зр |
, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан да изблиза посматра величанствене вале |
довести у какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је професор више математике славни научник Хиама |
Пантеон према овоме диву од грађевине, био као <pb n="135" /> каква мајушна капелица.{S} Сам х |
ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађо |
} Сваки брод, било морски или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфска станица.{S} Они су |
RP19020_N15">Орион је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еој |
ог кала, у који се, у праискони својој, био заглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се не |
!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ |
руг XXIII владао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива срца према сваком |
ани!“ рече ми он.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак као перо.{S} Погледам на свој кревет, кад, |
ми се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега |
амог кревета стајао је један младић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман |
бесконачности васељениној, добио си га био са мном путујући кроз неизмерне просторије небесне. |
овога највећег тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосал |
а ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, да се одавде може голим оком видет |
шест милиуна година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апс |
зрађени.{S} Сам распоред мраморних боја био је управо чудесан: с које се год стране погледа на |
ицу.{S} Крој тела у примитивнога човека био је незграпан, здепаст; његово лице било је дивљачко |
птуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом....{S} А погледај ону мај |
ј чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овом |
а имала ова читава планета; а међу њима био је најславнији архитект, тако звани, Амајумо, — што |
или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је д |
раме!“</p> <p>А славни научник Бехимора био нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан |
в двострук месец.{S} Јест, он је одиста био двострук, јер му је десна страна била осветљена так |
угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, веселости, сањари |
RP19020_N43" /> Престо овога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја |
неким предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да |
p> <p>„На далеко чувени научник Беулиџа био нам је професор биологије; Хамулеха — небесне динам |
а споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурама осв |
ој било у изобиљу.....{S} Живот Месечев био је негда бујан, — то сведочи ово страховито <pb n=" |
и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Пери |
ете, а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите |
уза саму литицу брда Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и ст |
дан давно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша |
до иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је |
нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> Он је изн |
су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додворити и ставити се у полож |
а је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} Само су му фасаде давале облик трока |
је био нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако |
н јако истицао између осталих.{S} Он је био насред салона подигнут на једно осниско камено пост |
бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палате на раскрсницама биле |
шу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесно |
<pb n="97" /> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо ближ |
пет четири велелепне палате!..{S} То је био један од најзнаменитијих и најпрослављенијих универ |
указа се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није познао.</p> <p>— Шта |
о је некакав непрегледан град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кул |
ти једно огромно крваво сунце.{S} То је био седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ казивало |
кофага била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n="169" /> из најстар |
и око 20 милиуна становника.{S} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији град међу о |
рај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо |
<p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га позн |
аној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас је био <pb n="183" /> прави научник, какав се ретко јавља |
планетом!...</p> <p>„Професор геологије био нам је наш добри старина Ламухо, прослављени филосо |
} Тако, професор философије и теологије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајући нам на јед |
е то погодио...{S} Професор астрономије био ми је гласовити научник Мерихамо.{S} Он је тај што |
Мерихамо.{S} Професор небесне меканике био ми је славни и на далеко разглашени научник Вехемух |
т сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, помоћу телескопа, |
еселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Су |
ци гранале многобројне улице, у које се био сконцентрисао елит престоничког грађанства — и по б |
ава чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово га је племе почело |
а тајна вратоца, иначе <pb n="85" /> би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломач |
ки би се род просто упарложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о беско |
су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један једини ат |
> <p>„Ето, погледај на каквој је висини био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 милиуна в |
онда кад је океан лаве на овој планети био паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу ж |
S} И не само то, него је овај механизам био тако удешен, да је електрично сунце увек осветљавал |
ком резаријом.</p> <p>Како је овај храм био за неколико метара уздигнутији од нивоа црквене пор |
омената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у обли |
о?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње |
су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и |
озори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час, |
сеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то био призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен црна |
рока Емедарухе.</p> <p>Пророк Емедарухо био је пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{ |
.{S} Боже, ја страховит ли је то призор био!...{S} То беше одиста неки чаролијски, не, него бож |
ица биле су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате пре |
ила без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први стан |
је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му м |
октор се само осмехну; али је тај осмех био оличена сумња.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога д |
Геруг XXII.{S} Крвожедан је то владалац био.{S} Он је за време своје владавине водио 26 великих |
ени научник Беулиџа био нам је професор биологије; Хамулеха — небесне динамике, Шериха минерала |
вота онај, који им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> <milestone unit="*" |
јати хиљаду година, па не <pb n="20" /> бисмо приметили да се и једна звезда помакла са свога м |
јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 минута, |
о перце или какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 м |
е телескопи са Марсових звездарница, ми бисмо тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као зве |
, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду година, па не <pb n="20 |
шио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146" / |
то милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те безграничне сфере!...<ref t |
рода:</p> <p>— „Нека буде свет!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рукава мој чудновати чи |
ни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с |
о је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па да |
шчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам |
одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати корин |
о ће онима, после десет милиуна година, бити једна обична и малој деци разумљива ствар.{S} Они |
ну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у самој престоници славних Гомора, а не видети њих |
гова породица.{S} И то ће <pb n="10" /> бити једно васељенско гробље....{S} Шта се мрштите?..{S |
арске музеје и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у самој престоници славних Г |
почињу и каква ће им кулминациона снага бити, на коме месту, као и на коме степену, било дужине |
, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све |
ете, убијате.{S} У вас као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад |
и од наше Земље...{S} Какав то тек мора бити небесни огњени колос, кад нам његова светлост засе |
/> али неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref target="#SRP19020_N6" />...</p> <p>„И та |
људи?...“</p> <p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} Овај мајушни члан велике породице Мизарове и с |
о себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам је на |
га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми |
смо били по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао је један дебељко - мрав |
...{S} То Сиријус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко, да је |
да.“</p> <p>„То је Мизар!...{S} Не може бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде што пред |
семенку какве плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз ледене просторе н |
вот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S} |
кога света.{S} Примитивна жена могла је бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња |
вом, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема. |
о минулим временима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама векова — само једно вечито по |
, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{S} Или је оно она си |
ок сване.{S} Бог је милостив.... ово ће бити мала грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас |
и желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не же |
лој површини ове наше лепе планете неће бити ни једна једина слободна кап <gap unit="graphic" / |
актичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме посл |
ке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено ни непојмљиво....{S} Још јасније: ја с |
бој се! имамо још времена; детету неће бити ништа....{S} А, збиља, кад помену серум... јест, о |
е богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти главне принципе свете воље ов |
и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону б |
у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</p> <p>И он је погодио.{S} |
иуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад паз |
го забависмо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима сјајнога двора Мизарова, цара ове чар |
а сунаца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити и они мрачни небесни понори у којима бораве вечити |
на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи поста |
ан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај м |
хових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амадурам |
а сте нашли ту занимљивога; може ли ово бити права храна нама духовима? <pb n="186" /> Не може. |
а има; али то обличје може ли што друго бити до целокупна васељена?“...</p> <p>„На једном часу |
ом црквеном куполом.{S} И ово је морало бити некаква виша вајарска уметност; јер ми и она група |
="193" /> своме.{S} У њој је онда могло бити око 20 милиуна становника.{S} И то је био и највећ |
ниским особинама међу нама и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме у сам |
васељенски леш?!...{S} Не, не, то само бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар |
S} Још цигло пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са |
да сударити с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p> <p>— „С |
није далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S |
и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче огњиште, па су према томе, још зара |
бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота св |
.{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше неке н |
а, деце!...{S} Он је после једне крваве битке над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три с |
два атома, по суштини њиховој, има ова битна разлика: твоје тело постоји, али оно не зна да по |
кадра да сањаш: слобода, у свој својој битности, бесмртност и вечност теби су додељени...{S} О |
„Бог!.{S} То је биће, које обухвата сва бића; он је простор места и времена; он је свет; он је |
, такође постојиш, али си свестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје т |
његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, свију светова — простора и времена.“</p> <pb n="1 |
} И у томе лежи прогресија живота свију бића у свој бесконачној васељени.</p> <gap unit="graphi |
несе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо |
епи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика |
на, а светли двори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се з |
је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које обухвата сва бића; он је простор места и вре |
отаџбина.{S} Он је добро обележио своје биће на својој планети.{S} Што јес, јес, признати му се |
и у друго стање свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће рад водене паре.{ |
оте, пуна чара?...{S} Заиста, онда њено биће са свима њеним лепотама не би имало никаква циља; |
S} Овај мали заселак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукун |
ни.{S} Предавајући нам на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То |
{S} Он је тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њихова видно расхлађује; |
е.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете и са |
pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некак |
ће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме |
<p>„А познајеш ли је?“ .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, |
“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањима...{S} Моја гла |
знао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ов |
ој пучини небеској.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „час |
ажио сам свуд по тој небесној пучини не бих ли познао ма које звездано јато неба нашега, па ми |
звездица!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима ниса |
.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав окамењен гобелен, чиј ж |
а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих, додирује онај једва видни руб косе што се повија и |
а небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба ов |
ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде од његова беса лете столице |
их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остале присталице грубога материјализ |
о му се око бледих усана оцртао некакав благ осмех, пун среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха |
II владао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива срца према сваком подани |
зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим руменим уснама....{ |
ог <pb n="182" /> старца; а црте његова блага и доброћудна лица одсијавале су неком живом и вра |
а развитак ума људског.{S} Његова је то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело прв |
а, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његове?!...{S} Зато хајдемо да њега прво |
То управо не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких творевина на овој мртвој пл |
се окренем своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово није он |
бану на врата, погледа нас оним својим благим и простодушним погледом па ће повикати:</p> <p>— |
посматрао — од главе до пете, али неким благим, меким и милостивим погледом, па ће ме одједном |
ави дух царског библиотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме |
>— Неко од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: |
интелигенцијом једне корњаче, али ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> <pb n="158" |
а има, као што рекох, једно непроцењиво благо, које овај Месец нема.{S} То је њена атмосфера, т |
> <p>На тај мој одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај |
.“</p> <pb n="52" /> <p>Лапласов се дух благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше |
но“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пратилац благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе |
ша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици својој— атмосфери!..{S} Атм |
леменитог цара Абугора Гомора CХХIV.{S} Благодарни народ, а по иницијативи становника овога цар |
ко ми рече мој вођ, изливене од некаква благородна метала, чиј сјај и блиставост нису могли наг |
овани, већ везиљски везени од некаквога благородног метала, који се прелива у стотину боја, а к |
ваности, у питомости, у племенитости, у благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула јо |
ељени, која је била одарена онако Богом благословеном атмосфером, као што је била ова на којој |
ј прилици зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара...{S} Так |
који су у аманет примили, да ту небесну благост, да ту анђелску смиреност, да то <pb n="179" /> |
сфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благотворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од в |
који је чисто треперио неком узвишеном благошћу и страхопоштовањем...</p> </div> <pb n="100" / |
у те, смешећи се, гледа неком небесном благошћу и добротом.{S} Из овога гранитског постоља као |
окрете се старац мени с неком особитом благошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ те узноси у ви |
зраке; велико и широко чело сведено на благу амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику инт |
им ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу |
нствених снова о некаком вишем духовном блаженству.{S} Човечанство ове планете било је већ узле |
сматрао каког покојника, како му се око бледих усана оцртао некакав благ осмех, пун среће и зад |
едогледне просторије небесне, то је она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Великог М |
же јавити узвишена и племенита душа.{S} Блесани се познају чак по цртама на лицу, по грубом отк |
ао год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлост ни густа поноћна тмина — да с |
а, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те стране перваз земљин пр |
ом зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменова, те њима покрише цело небо над нама |
једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш л |
оларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца малено звездано јато <h |
што мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његову.{S} После, ова лепа к |
јало неколико магловитих појасева, неки ближи, неки даљи од онога централног глоба.{S} Један од |
примитивни човек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако исто ни будући |
ве, насртаји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у с |
енитом звездом Алкионом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на самом небесном екватору, блиста се |
не — Кастором и Полуксом; а јужно испод Близанаца видимо малено сазвежђе <pb n="XII" /> Малог П |
<hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> ; из Близанаца сунчана путања улази у малено сазвежђе <hi>Ра |
ападном хоризонту: све остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј |
ово на средокраћи између Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звездице четврте ве |
од Бика лепо сија велико звездано јато Близанаца са своје две лепе звезде прве величине — Каст |
путања <pb n="26" /> улази у лепо јато Близанаца, у коме дивно блистају — <hi>Кастор</hi> и <h |
зи између Великога и Малога Пса, између Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звезда |
ише познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе Возар |
ала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се |
ду; <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> у Близанцима; <hi>Арктур</hi> у Волујару; <hi>Капела</hi> |
#SRP19020_N51" /> А горе, у непосредној близини небеснога зенита, вечно круже Велика и Мала Кол |
оме никад видео нисам.{S} У непосредној близини нашој, свуд око нас, оцртавао се неки венац од |
кад нам је над главом; а у непосредној близини његовој блистале су неколике једва видне звезди |
сти“ опасивао је цео крај у непосредној близини царских дворова — онако исто, као што опасује б |
знати нови вулкански отвор — кратер — у близини Хигинуса,<ref target="#SRP19020_N23" /> а Хигин |
езла, а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Е |
уше.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је |
аца и Бика, на самом небесном екватору, блиста се најсјајније и најлепше звездано јато Орион,<r |
сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста његово срце — <hi>Регулус</hi>, звезда прве вели |
дузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста загонетна звезда <hi>Алгол</hi>.<ref target="#SR |
<hi>Великога Пса</hi>: у његовој њушци блиста најлепша и најсјајнија звезда на целом нашем неб |
вежђе — <hi>Северна Круна</hi>, у којој блиста најлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужн |
екватор.{S} Пред самом Северном Круном блиста се лепо звездано јато <hi>Каигџија</hi>, или, ка |
одмах испод небесног екватора, необично блиста златан <hi>Клас</hi> у руци <hi>Дјевичиној</hi>. |
ђу Перзеја и Великог Медведа — необично блиста лепо звездано јато <hi>Возара</hi>, са својом зл |
нско W....{S} Јужно испод Бика необично блиста најдивније звездано јато на целом нашем небу, то |
<hi>Скорпије</hi>, што у њему необично блиста звезда прве величине, по имену <hi>Антарес</hi>; |
велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, |
ом маленом сазвежђу оцрта један мајушни блистав венчић, начичкан једва приметним прашинастим зв |
од нас видела се једна мала, али веома, блистава група звезда.{S} Било их је од свију боја: руј |
у самој Кумовој Слами, раширио је своја блистава крила <hi>Лабуд</hi><ref target="#SRP19020_N10 |
здиже се, као каква царска круна, једна блистава група небесних нимфа.{S} Оне су, како ми рече |
другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блистава северна круна, пуна драгог камења, међу којим |
какога стогодишњег раста, или оне нежне блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шаре |
е бујности, што просипа зраке љубичасто-блиставе...{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово зано |
уге — из зеленкасто-светлих у љубичасто-блиставе пламенове; и то се опет све стапа у оне златно |
сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блистави појас предвајао је целу небесну планисферу на |
е стотине ових наших земаља; то је онај блистави рој астероида, што кружи око нашег сунца измеђ |
.{S} Њу беше на две поле предвојио онај блистави појас, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> или <hi |
ог океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијаната!...< |
да је све с краја накрај посуто ситним блиставим песком.</p> <pb n="7" /> <p>Из ових се небесн |
су поред нас пролетале као густи ројеви блиставих пчела.{S} Њих има у бесконачној васељени мили |
ледајмо како се то све прелива у хиљаду блиставих боја — као златно-румено <pb n="69" /><gap un |
астих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се одједном све то стапало у једну ч |
екакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог преливања!..{S} Све је то давало величанствен |
свим према њему, на другој страни онога блиставог појаса, чкиљило је оно пегаво црвено сунце; а |
реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прве величине — <hi>Фомалхаутом</hi>. |
д некаква благородна метала, чиј сјај и блиставост нису могли нагристи ни киша ни влага, ни сту |
као каква демонска утвар.{S} Оне његове блиставости неста; и мени се лепо учини, као да к нама |
езда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту бразду.{S} Стевица се чисто припи у |
то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу св |
— Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и небесн |
ази у лепо јато Близанаца, у коме дивно блистају — <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> ; из Близа |
познаници и познанице.{S} На истоку се блистала једна веома сјајна звезда.{S} Познао сам је: т |
ом Скорпијином репу.{S} Венера је дивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а |
главом; а у непосредној близини његовој блистале су неколике једва видне звездице.</p> <p>„Ето, |
глоб и они <pb n="190" /> његови обручи блистали су у оној црнини небесној — као да су од самих |
> <p>„Не бој се!..{S} То је место некад блистало најдивнијим звездама на овом крају небесном; а |
hi>Кумову Сламу</hi>.{S} По томе појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих група, а у јед |
га у истој равнини небесној необично је блистао некакав двострук месец.{S} Јест, он је одиста б |
м Проционом, а мало јужније необично се блистао Златни Клас у руци Дјевичиној.<ref target="#SRP |
а одмах испод ње на самој плавој куполи блистао се некакав натпис...</p> <p>„Шта ли му оно пише |
падном хоризонту и Орион: коме се дивно блистао појас од три небесна сунца!...{S} Мало више поз |
ско гробље — ова ће се небеса тако исто блистати миријадама миријада звезда, — сунаца и сунчани |
па ипак, сваки је комад мрамора, сваки блок гранита везан један за други, по напред одређеној, |
пречнику.{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместил |
их возова, на којима су пренашани грдни блокови стена од неколико милиуна килограма!..{S} А маш |
јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, заборави и на своје небесно порекло и на свој |
негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљештећи белом, на златнобелом, па црвеном, док се најп |
ела, па онда из њих, муњевитом брзином, бљуну пламени букови који својим прскавим врховима покр |
ш дивни крунасти платан и хиљадугодишњи Боабаб!....{S} Како се извршио овај прогресивни преобра |
су од црвеног порфира, попрсканог црним бобицама; а групе колонада, што су на чудесно изведеним |
.{S} И тек после трогодишњег испаштања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети прест |
биће спасен!....“</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, |
век ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небесним....</p> </div |
... ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стад |
, мало раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, |
А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном све |
, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив.... ово ће бити мала грозница.... назеб |
</p> <p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Бог и серум помогли су:{S} Стевица је изван сваке опасн |
а.{S} Чело ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави ме |
г и природа дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, одговорим му ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Д |
е плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} |
, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово |
ме, мени донело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу |
је опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет испред мисли ваших, нека о |
жу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи били а какви ли |
иди.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материја |
да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразил |
м Писму: то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А, је ли?...“ |
види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, све оно што се |
у то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, што га они нис |
и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже уз |
ата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и |
а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговорио:</p> <p>— Чините оно другима што би |
верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од |
у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стрелу, т |
му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и к |
и саму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те |
е свему томе крива наша интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препир |
<pb n="196" /> <p>„Упитан једном, да ли Бог има какво обличје, он је сместа одговорио:</p> <p>— |
објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса и све и |
е могла попети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха допустио своме пророку Емедарухи, да се на са |
траховита морска неман што ју је послао бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опусти Етиопску Краљев |
родима и свима временима, а то је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у свету бива све |
ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ов |
у Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које обухвата сва бића; он је прос |
е, на узвишено дело великога Оца свога, Бога свога?...{S} Размислидер-те ви мало о овој материј |
ха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунч |
се нађу увређене, па замоле Посеидона — бога мора — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Ке |
ако ти главне принципе свете воље овога бога Аруха покажем, које је, наравно, његов изасланик Е |
target="#SRP19020_N43" /> Престо овога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који |
а сам врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он |
стинитије верује у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њ |
.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, |
рх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као и свако |
х прелети му преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам |
шу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу |
у свему томе не види божанствена искра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, јед |
баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила ми је мо |
бом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, господине, Бог те са |
...</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мислим, д |
тати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месе |
рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом јед |
</p> <p>„А, природни инстинкт!... је ли Бога ти?{S} Ништа није лакше казати него — природни инс |
намера, један вечити прогресивни закон Бога Свевишњега — ка вечитом усавршавању и улепшавању о |
као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бога.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба између м |
гово га је племе почело обожавати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „ре |
и Лапласов дух „пророк Емедаруха упитао бога Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су |
дан очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога знаш, устани!....{S} Мој Стевица, моје јединче, мо |
је највиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, |
и повратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Размисли мало боље о овој материј |
то свога господа бога.</p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога ни |
у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није виш |
ам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога милостивога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја ов |
а икад разумна створења подигла у славу Бога створитеља.{S} Погледај само!“</p> <p>О, ја онај м |
носили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од на |
њижници и фарисеји разапели су на крсту Бога човека, а хришћански фарисеји разапињали су, тесте |
еки свој пут — одсијава божанствени дах Бога Створитеља.{S} Јесте ли кадгод размишљали о томе, |
причи — миту — ова је коза одојила <hi>бога</hi> богова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, ова |
ва?“ упита ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад п |
Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни градови, што су посејани по непрегле |
пчелица гради своје саће и спрема свој богати зимовник; по коме се птице селице, о јесени и пр |
их царских дворова, онога баснословнога богатства, оне раскоши <pb n="128" /> и у лепоме и у си |
дили и збирали своја умна и материјална богатства и не слутећи, да ће их једнога кобног дана ил |
а чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити сре |
сао елит престоничког грађанства — и по богатству и по господству и по високим положајима у цар |
башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила ми је моја добра мајк |
о Ориона устреле стрелама Артемидиним — богиња лова — али му за то определише место међу звезда |
и било.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Богме, драги пријатељу, ово је крајње време било, рече |
и, племенитости, милосрђа, скромности и богобојажљивости...{S} Подлост, завист, злоба, лукавств |
иту — ова је коза одојила <hi>бога</hi> богова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{ |
по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они н |
ура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечевог екватора простире |
Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у које су весели људи веровали, клањали им се и |
н, како ми рече мој вођ, од најстаријих богова на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно |
е жалосне крбањке наших старих пропалих богова?!...{S} Каквог задовољства налазите у посматрању |
ти суштествовале као и статуе појединих богова, њихових пророка, светитеља и богоугодника, и мн |
живели: скитали се као номади, а своје богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносил |
живе на крст разапињали, да тиме своје богове умилостиве и да од њих искамче какву било милост |
аве ратове да једна другој натуре своје богове и своја веровања.{S} Па и сами свећеници, ови пр |
илост њихову.{S} Они су замишљали своје богове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом ка |
Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један му се дубок уздах |
о је људско — пропада, па и сами њихови богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је дуго гледао п |
већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зверови, а други све сами намћори и џенабет |
и титана Кипериона и сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, него Ориона устреле с |
и вид — на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекара!. |
д су се дели они ђенијални неимари, они Богом задахнути уметници, под чијим се длетом на студен |
ој васељени, која је била одарена онако Богом благословеном атмосфером, као што је била ова на |
их богова, њихових пророка, светитеља и богоугодника, и многобројни црквени сосуди.{S} Има их ч |
циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Богу своме, образовањем, племенитим делима и познавањем |
кренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље |
елима приближује ка своме великом Оцу — Богу Свевишњему.{S} Одатле је, управо, и почео онај вел |
у!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без интереса |
битке над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине нев |
а, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљава |
ук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у к |
то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да открива приро |
питати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваш |
те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиуна годи |
мама, једну анђелску симфонију испевану Богу створитељу, а посвећену његовоме <hi>светом тројст |
тела његова, то вам је она многобројна бодља његова....{S} Погледај, погледај, је л’ да се сав |
..</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела она божанска песма, кад су оно пре двадесет векова сишли у |
нђелску смиреност, да то <pb n="179" /> божанско праштање унесу у душу свеколиког рода људског? |
бразити, да је само ваша Земља обдарена божанском моћи, да у свом крилу произведе, подигне и од |
да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну:</p> <p>„Тебе Боже хвалим!“</p> <p>И онд |
малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај је чове |
оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испр |
це великога божанственог ума?!{S} Та се божанствена искра налази и у мозгу мравијем као год и у |
...</p> <p>„Зар се у свему томе не види божанствена искра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас св |
а, ове величанствене, ове узвишене, ове божанствене призоре судара природних стихија нити је ок |
сле, с овог грандиозног огњишта, из ове божанствене лабораторије, из овога неисцрпнога врела то |
храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у ове божанствене грађевине као да је изливен од некака прови |
ћу, крећу на далеки свој пут — одсијава божанствени дах Бога Створитеља.{S} Јесте ли кадгод раз |
анђелима, давали су читавој палати неки божанствени изглед.{S} То управо не беху окна на прозор |
ислити колико је уметности унето у овај божанствени храм, који је за чудо Божје имао у основи о |
х закона...{S} И док се тај велики, тај божанствени преображај извршио у крилу прекрасне кћери |
ви тако плашите, један узвишени, један божанствени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња |
о беше одиста неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са миријадама ватрених стубова, об |
цело се Гамидово поднебље испуни једним божанственим сјајем, што се, у трену ока, у миријаде бо |
овољства, веселости, сањарије, љубави и божанствених снова о некаком вишем духовном блаженству. |
м и истим уздама оних недостижних, оних божанствених закона, што владају сваким покретом вечите |
од оне узвишене Христове науке, од оних божанствених принципа њених, ви сте начинили једну нака |
вим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанствено длето учинило од једне студене стене; а шта |
недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко божанствено двојство, које је у самој ствари једно и ис |
јам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено својство, коме до данас нико није нашао њег |
гову ћупу унесете колико толико правога божанственог видела! рече му мој вођ као у некој шали; |
дите у овоме послу једно зрнце великога божанственог ума?!{S} Та се божанствена искра налази и |
али милиуни светова да буду лишени тога божанственог дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме |
/> окова ослободе.{S} И ви се опет тога божанственог момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и о |
кладнога, колосалнога, величанственога, божанственога?!</p> <p>„Хе, куд су се дели, питаш?“ учи |
романског стила.{S} У њима беше нечега божанственога, нечега надчовечанскога.{S} Свака палата |
мајушна варница што је синула из онога божанственога Ума што је свуд и на сваком месту, што је |
ије,“ прихвати Лапласов дух.... „У овој божанственој радионици васељениној владале су од искони |
ебало преко 300 милиуна година!...{S} У божанственој лабораторији свемира ради се полако, тихо, |
се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанственом Уму, из кога су, у праискони својој, синул |
ог и животињског света!....{S} О, у ову божанствену радионицу вечитога стварања и вечитога руше |
ругу књигу, књигу широм отворену, књигу божанствену, књигу пуну тајана Божјих....{S} Одатле ћем |
смртне очи виде, а остало је било само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она маглови |
ст теби су додељени...{S} О, непостижно божанство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим |
ћи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„ |
и интелигенцијом једне корњаче.{S} Не, Боже сачувај ; него сам хтео да изнесем шта чуда истина |
в натпис...</p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно значи на свето |
од прилике овако почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како ништа на овоме свету није стално!{S} Цел |
ао да сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у својој соби, у своме кревету!...{S} К |
и?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица!...</p> <milestone uni |
њима покрише цело небо над нама....{S} Боже, ја страховит ли је то призор био!...{S} То беше о |
у царске ни у државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено романа, новела, приповедака, др |
на једно од тих исполинских брда?...{S} Боже, какав величанствен поглед!{S} Мени се учинило као |
сад изгледа онај голијат небесни...{S} Боже, то беше само једна мајушна треперава звездица!..{ |
“ одговорила ми је моја добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно м |
ђе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то био призор!..{S} Око нас |
ушним погледом па ће повикати:</p> <p>— Боже, Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{ |
уше отпева божанску химну:</p> <p>„Тебе Боже хвалим!“</p> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} |
орим му ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Дај Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту |
говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>„Дај Боже!...“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те |
асов дух.</p> <p>И ја погледам....{S} О Боже, Створитељу, велија дела твоја јесу, Господе!...{S |
због неке материјалне тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, |
опет наставити:</p> <pb n="210" /> <p>„Боже, од то доба прошли су милиуни година, а мени се чи |
лементи једни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу си |
онда се окренем своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово ни |
ду, да сте <pb n="93" /> ви једина чеда Божја „створена по образу и подобију Његову“; да је ваш |
господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је |
равити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гушити у јецању.</ |
тим, баш у том одговору била, је вечита Божја истина, коју сам ја много доцније и видео и разум |
и била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица!...</p> <milestone unit="*" /> <p>У ти |
све пре преовлађује него јавни морал и Божја правда.{S} Оне под маском неких „виших државних и |
и трчи по лекара!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси ми сина једи |
турно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И ми се кретос |
у свете Христове цркве; узвишене законе Божје, које им је велики Учитељ у аманет оставио, да се |
кугли као да почива некакво проклетство Божје!“ уздахну Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло |
овај божанствени храм, који је за чудо Божје имао у основи облик нашега православнога крста, а |
о нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, као да мисли и као да с |
рсијанци; — њих је опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављени песник класичних Јелина. |
унутрашње просторије овога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини |
ло анђелско коло око овога светог храма Божјег.{S} На улазима у порту стојала су два крилата ди |
ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теорију мог |
руци: то су били као неки чувари овога Божјега станишта.</p> <p>Па и сама црквена порта била ј |
о: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да то све |
} Предавајући нам на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је би |
амо не учине каква квара...{S} Тако је, Божји су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао погод |
аца и њихових планета једина ваша Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна створења, а |
двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама и народима рождество Христово, |
вали побожном народу улазе у овај свети Божји храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у ове божанстве |
И то је све пусто, — пусте улице, пусти Божји храмови, пусти домови, па пусти и сами царски дво |
„Јест, драгане мој, тајанствени су пути Божји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плаш |
х, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим му |
шој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док <pb n="181" /> сте се |
иња, и на послетку док се јавио мезимац Божји — човек, те да се природа огледа у њему, а он у Б |
сле смо се обрели у галеријама вера и — Божјих пророка.</p> <milestone unit="*" /> <p>У овим га |
ила. пуна цвећа и мириса, пупа миријада Божјих створова — пуна песме и цвркута, пуна љубави и д |
у, књигу божанствену, књигу пуну тајана Божјих....{S} Одатле ћемо да посматрамо последњи ропац |
сами свећеници, ови проповедници закона Божјих и његове неисцрпне милости, купили су војске и в |
племенитим делима и познавањем вечитих Божјих истина.{S} Душа човекова, док је са својим телом |
онима, на јавном моралу, на земаљској и Божјој правди, — нису много од вас измакле, јер су и он |
, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} То ми каже неки мо |
вале облик трокатнога храма.{S} Први је бој служио као неко постоље другом, а други трећем.{S} |
ти звезда!“</p> <pb n="90" /> <p>„А, не бој се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нам |
он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо још времена; детету неће бити ништа....{S |
на, то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} |
вега подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на које |
умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме све |
поче хватати. <pb n="29" /></p> <p>„Не бој се!..{S} То је место некад блистало најдивнијим зве |
амала се и одсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто |
а — од црнога гранита; фасада у средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонад |
онада од црвеног гранита; фасада трећег боја била је од плавог, као небо порфира, а њена колона |
угом, а други трећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од црвеног, као биљур углачаног, порфир |
ми Лапласов дух, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога |
...{S} То беше некакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог преливања!..{S} Све је то дав |
сјајем, што се, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива....</p> <p>Замислите једно светло |
вотињица и разноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све је то давало живу, рељефну сли |
видиш: овај сјај, ово заносно преливање боја — то је просто једна игра светлости Сунца што умир |
и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбројних малих животињица из царства инсе |
естало прозорја; утрнуле би све нијансе боја; нестало би пролећа, лета, јесени; Земља би се пре |
бој, а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" /> по самоме мирису: погледај дивљу |
па онда погледај овај складни размештај боја како свака за себе и све скупа представљају неку н |
стоку <pb n="58" /> преливала у безброј боја, док се западни хоризонат ове вилинске земље губио |
а!....{S} Она је чудноватим размештајем боја умела да одвоји онај хаос, оно постање једне читав |
чевидно и сам ганут чудесним преливањем боја по овој мраморној простирци, што је беше лепо обас |
еким фосфорастим сјајем.</p> <p>„Колико боја, а колико нијанса њихових !...“</p> <p>„Ха, знам ш |
у којој се преламало и преливало толико боја и нијанса њихових каквих је ретко било и на којој |
млазеви светлуцавих зрака од небројено боја; а сваки тај млаз беше оперважен неким фосфорастим |
а Амадураме, он се преливао у небројено боја, у стотину слика и прилика: усред среде овога хаос |
на преламала се и одсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љу |
чанственост и по своме разноликом сјају боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на к |
ва група звезда.{S} Било их је од свију боја: рујевих, златкасто-румених; некоје су имале смара |
одног метала, који се прелива у стотину боја, а кога извесно на нашој планети нема....</p> <p>П |
Они су били необични мајстори у спајању боја: погледај само оно зелено џбуње, над оним језерцем |
планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине; он је тај што је својим бо |
ко се то све прелива у хиљаду блиставих боја — као златно-румено <pb n="69" /><gap unit="graphi |
ви је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први становници Земљини без гласа, без |
ругих, до сад на нашој Земљи неопажених боја...{S} То беше некакав чудесни букет од боја и њихо |
ваз земљин преливао се у стотину разних боја, док од једанпут иза њега стадоше избијати некакви |
екоје се преливале у свих седам дугиних боја....{S} Освртао сам се на све стране, да видим где |
чуда небесна.{S} Преламање многобројних боја, стапање <pb n="105" /> једних у друге, почињући о |
ени израђени.{S} Сам распоред мраморних боја био је управо чудесан: с које се год стране поглед |
тубова, обојених миријадама разноврсних боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо. |
што прелива у стотину жуто-руменкастих боја; и друго љубичасто, што прелази у небројено друге |
јка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно мислио о овоме њеном одговору; а, |
пуштајући ни за један трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ов |
мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног неимарства — |
нису га толико волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више |
одишњег раста, или оне нежне блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шареног шебоја? |
остурници, по свој прилици зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине какв |
цвећа...{S} Ти су се људи просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њи |
оватне вештине; он је тај што је својим бојама давао такав колорит, који је вечито остајао стал |
се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И с |
касти срп, што је више тамно-црвенкасте боје, — то је његова лева страна, коју је опет обасјало |
изар је, као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго су |
ла главу зелена жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни |
ача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање боја јед |
жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и прелив |
а небесног престола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их с |
биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац |
и она је негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљештећи белом, на златнобелом, па црвеном, д |
аздарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога милостивога!{S} Ваш |
о гробље....{S} Шта се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео ова |
вих синова ударио је са својом чилом, и боју вичном, војском један крепак и одважан суседни кне |
уди; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, Де |
ворена галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене фасаде.{S} Између стубов |
се преливала из љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, |
ај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по мало преливала у тамно-црвену, док је њ |
два сунца — једно што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graphic" / |
ткасто-румених; некоје су имале смарагд-боју, а некоје се преливале у свих седам дугиних боја.. |
ео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно прати овакав крвав двобој, што га ди |
вом, стању...{S} Лак као перо и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, |
, тим својим проналаском, уштедео тешка бола и самртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, |
колико „пукни прстом“!...{S} Та то је, болан, једна читава вечност!...{S} Десет милиуна година |
то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, помоћу т |
..{S} О веселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити |
у се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробудило и |
коју флашицу серума....{S} Та проклета болест не трпи одлагања,“ станем наваљивати на мога вођ |
апао, испитујући узроке тој страховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пр |
уништавају све што је наказно, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је знати како је био н |
ло зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, |
са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око његове пост |
јој Стевица рекне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза с |
ј вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне |
омејску Ноћ усред просвећенога Париза!“ болно повика Лапласов дух, и мени се учини, као да су м |
а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља Маримеју, директора царских Музеја...{ |
и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, кад је она |
ици има преко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што ј |
баснословно далеко од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом |
ио.{S} То је некакав светао ореол, или, боље рећи, некакав провидан обруч, који је целу нашу Зе |
је цео терен несрећно испреламан, или, боље рећи, издробљен те више личи на какве џиновске руш |
one unit="*" /> <p>Небесни екватор или, боље рећи, она замишљена линија, што наше небо дели на |
идиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустошника Геруга, па велике работн |
н да добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докт |
њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са својима поступао: једном се његови кувари из |
емљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ мој. |
деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знакова — |
го што је пречник орбите Нептунове, или боље рећи, пречник целокупне обитељи вашега Сунца.{S} С |
једном трену ока на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена неман из њега разјапи |
е, колико има у ономе глобу сунаца. или боље рећи сунчаних система, а колико ли у његовим обруч |
па пети, и тако редом до последњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре А |
ња водене паре; на његовој површини или боље рећи, на непрегледном океану лаве његове треба да |
дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати, па да у њему самом нађ |
ило Бога Оца свога!...{S} Размисли мало боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне појав |
анственог дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, |
а баш.“</p> <p>„Погледај, погледај мало боље!{S} Узми на око саму средину тога црног понора неб |
свим непроменљиви...{S} А погледај мало боље па нећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, атоли |
рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али м |
ц: ви се кикоћете, кад један другом што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у |
А зар је на твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А |
чност за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Замислимо једну безграни |
ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога величанственога |
ви огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: тако кад би |
220" /> <p>— Дај Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни |
и радије помињете Цезара него Галилеја, Бонапарту него Едисона, Бертолда Шварца него Гутенберга |
ти и они мрачни небесни понори у којима бораве вечити санак свој толики, давно и давно изумрли |
сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док их к |
у овој својој вечитој кући вечити санак боравио...</p> <p>„То су символи негдашње силе, живота |
рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга |
м би се она после занимала; где би њено боравиште после било, једном речи, каква судба чека њу |
тако сјајну улогу!...{S} Овоме вечитом боравишту мртвих треба приступити тихо и с пуно побожно |
, како је по својој површини избраздано борама своје дубоке старости!{S} Оно је већ на умору.{S |
а страховита борба природних елемената, борба између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, бо |
х елемената, борба између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења материје и згушњ |
ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења материје и згушњавање материје...{S} Па он |
необузданих <pb n="202" /> елемената — борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег о |
вршини настала она дуга, она страховита борба њених необузданих <pb n="202" /> елемената — борб |
прекидне провале облака; она страховита борба природних елемената, борба између ватре и воде, б |
ДУХОВНОГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је борба; смрт је победа...."</quote> <p> <hi>Lamartine</h |
ора, да је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулк |
вот једне звезде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога оке |
сају; а све ове страхотне, ове џиновске борбе природних елемената, достижу свој врхунац тек онд |
шару планетину, — у то доба страховите борбе воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје |
лику зверске разјарености, и страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и она |
аслеђеног, царства...{S} У тој зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а |
ову царевину овако разривену међусобном борбом њених првих синова ударио је са својом чилом, и |
тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} Они сад је |
тако стојао и посматрао ону страховиту борбу пламених валова, оне грандиозне ватромете, што их |
смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старости и изнемоглости, исто онако као што то сад |
вота њена, то је једна, једва приметна, борица, то је један мајушни таласић па неизмерној пучин |
га помамљеног пламеног океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалу каквога |
о на рукаве какве аљетке....{S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело ру |
ца се чисто припи уза ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је он још непрестано гледао тамо и — |
ави дугачку и веома блиставу, љубичасту бразду.{S} Стевица се чисто припи уза ме.{S} Она светла |
елзијевих на 200?...{S} Требало јој је, брајане мој, равно 350 милиуна година, а да колико јој |
животињски круг на небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда б |
Осмехну се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна го |
то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна средства п |
ижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих и силних непријатеља |
ни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племено |
године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, до |
и:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће |
њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети били |
Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе |
} Последњи огранци њени — то су она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо и |
p>И ми се обресмо пред спомеником: „Два брата.“</p> <p>Основа је споменику нека грдна стена, ко |
отивника.</p> <p>„Ето, то су два рођена брата, што се беху покрвили око деобе свога великог и п |
свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>Клеве</hi>, који је опет са својим сјајем и т |
е у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а на |
ланети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога ни |
н на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа спалити веселог Галилеја кад је доказивао да се З |
умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које се зна да су највећи инжињери, у |
5" /> То је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају ову велику сунчеву зад |
оплотом и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре у огромној породици свога великог оца Ам |
ву пресудан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час им узде по |
сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, него Ориона устреле стрелама Артемидиним — |
рге; у којима се мељу све могућне врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и А |
раму од непрегледних Гамидових планина, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо а |
S} Па онда, какве се још конфигурације, брда, долина, висоравана, клисура — не виде на овом чуд |
најживописнији планински ланци, висови, брда, кратери, планинске окосине и провалије.{S} Ето, о |
спреламаних, од дна до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p |
нинске окосине и провалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а онај огромн |
43" /> испреламано земљиште његово; ова брда, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<ref ta |
некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зелени застори шума; да с |
срећно испретурана, зашто су сва његова брда и кратери шупљи као какви џиновски сулундари, зашт |
ланетину.{S} Тако су се образовала прва брда, прве планине, прве Земљине корутине, провалије и |
најмањи брежуљак, атоли каква џиновска брда и планине, долине и провалије — све су то давно и |
Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47" /> т |
ичи на какве џиновске рушевине, него на брда и планине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је з |
а, оне бездане провалије, она испрскана брда; она непрегледна мора његова, — све је то нивелиса |
емље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испреламане окосине; и оне реке и |
ивој у царству Мизарову; погледајмо она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; погл |
да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве |
су чаролијски одсијавала она живописна брда и планине, из којих су овде онде штрчали камени го |
о џиновско платно...{S} Окосине Бановог Брда, Ада Циганлија слили се уједно с повијарцем Топчид |
.{S} Највеће огњиште једнога вулканског брда на Земљи вашој износи 70.000 метара у пречнику, а |
казу — 6216, <hi>Шорт</hi>, недалеко од брда Њутна 5500, кратер <hi>Тихо</hi> 5300.</note> <not |
илски злати румено-светлом пеном врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је |
лој кугли његовој има преко 60.000 које брда, које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на ко |
Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњиште брда <hi>Клавиуса</hi> на Месецу има у пречнику 210.000 |
друкчије — друкчије и по конфигурацији брда и по облику клисура.{S} Над нама онако исто небо; |
инжињери, него они ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њих проводе железничке пруге, п |
глу Земљину; у његовим се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога п |
вога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја нога никад није могла по |
зу која се беше припила уза саму литицу брда Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му и |
ву, обасјавају највише врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим низијама и провалијама п |
било није, и она дивотна слика његових брда, планина, поља и долина, мора и језера, река и пот |
остајао већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница и мора постајале су све разговет |
једну страховито стрму страну Итасових брда; а одатле је пренета пред царски дворац у овај гра |
милано стење на подножју ових џиновских брда и кратера, — све нам то казује да су и овде некад |
е спустисмо на једно од тих исполинских брда?...{S} Боже, какав величанствен поглед!{S} Мени се |
мењање облика Месечеве површине, њених брда и њених провалија.{S} То су — хладноћа и топлота; |
авоља Раван</hi>; а преко ових огромних брда, нама с десна, налазе се непрегледне равнице, овде |
другога начичканим, као стреле шиљатим, брдима, страховитим урвинама, мрачним безданима, каквих |
метара висине у тако званим „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-п |
на непрегледна равница, што је окружена брдима као каквом горостасном оградом, то је — <hi>Море |
ак из царског мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанствено длето у |
сто поље, што је испреламано вулканским брдима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, |
и се по овим горостасним и овако стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; а с оном сна |
„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван п |
на Месецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро пог |
које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших типова в |
реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два имена: <hi>Харива</hi> и — <hi>Коперник</h |
укчије: црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне стране обасјано Сунцем, он |
и вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу А |
оме....{S} Узаман сам тражио оне његове брегове, оне ланце планина, она огромна вулканска ждрел |
te> <note xml:id="SRP19020_N22">Највећи брегови на Месецу ово су: <hi>Лајбниц</hi> 7610 метара, |
боље па нећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, атоли каква џиновска брда и планине, долине и |
недогледна раван без и једнога једитог брежуљка ја какве било узвишице....{S} Под самим нашим |
роходне шуме, па они безбројни огумасти брежуљци, она сива мора, па оне сребрнасте реке и отоке |
дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан |
путовало већ <pb n="88" /> летело много брже, него што лети сунчана светлост....{S} Звезде су с |
а се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се вод |
мало разумљивијем примеру.{S} Један ваш брзи железнички воз, који прелази 60 километара у сату, |
возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричних возова просто је била баснословна: н |
мо ићи много већом брзином, него што је брзина светлости; јер кад би ишли брзином светлости, тр |
о којој су устројени меканизми кретања, брзине, заустављања, часа поласка и часа доласка.{S} Св |
милиун милиуна, не година, већ векова, брзином сунчане светлости, — увек би се било у центру т |
а накнади!!..</p> <p>И ми се кретосмо — брзином моме уму несхватљивом: док би човек ударио длан |
то је брзина светлости; јер кад би ишли брзином светлости, требало би нам десет хиљада година д |
то њен апсолутни центар...{S} Летели ми брзином сунчане светлости, — што у једној секунди прође |
ло као да све небесне звезде неописаном брзином полетеше овоме пламеном океану да се у њ утопе. |
враћали су <pb n="203" /> се неописаном брзином у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у |
, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај бескрајни звездани свет, водећи са со |
ом месту; напротив, оне лете непојамном брзином, пролазе баснословне просторе; свака од њих лет |
су се по оној црнини небесној необичном брзином на све стране разилазиле; а на небу је у трену |
а, — летели ми, велим вам, том страшном брзином лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хи |
гњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином, бљуну пламени букови који својим прскавим врхо |
вој врхунац.{S} Оне су летеле муњевитом брзином у свима правцима и свима висинама.{S} Све су не |
.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муњевитом брзином данас путујете не само куд вас послови ваши поз |
усијану водену пару и баци их муњевитом брзином опет горе у највише слојеве облака!...{S} И тај |
аше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него што је брзина светлости; јер кад би ишли |
полети доле у крило своје матере, и то брзином која у сваком секунду расте на квадрат, а која |
о даљину, волумен — запремину — тежину, брзину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца |
н на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb n="191" /> око своје осе и она би доб |
ојих врата.</p> <pb n="216" /> <p>Ја се брзо обучем.{S} Излетим на улицу.{S} Косанчићев Венац п |
ут</hi> или <hi>Кумова Слама</hi>.{S} И брзо сам се оријентисао.{S} Прво сам нашао <hi>Великог< |
ја умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје по читав милиун година и виш |
пови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни <pb n="149" /> топови; у којима се израђују с |
мртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{S} И још мал |
ло по глави оно, како моја газдарица, у бризи за својим јединцем, може ненадно банути у моју со |
блиставим песком од смарагда, рубина и брилијаната!...</p> <p>„Ето, видиш,“ рече ми пратилац м |
ој црнини небесној — као да су од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од највећих творе |
трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ поноћи прева |
м збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно з |
та се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад налази у стању мртвог |
м местима пространог океана!..{S} Сваки брод, било морски или ваздушни, био је, у исто време, и |
ћно.{S} Они на некаким ђавољим справама броде сиња пространа мора, а по највећим рекама плове н |
вац, него и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{S} Електрика је, опет, осветљавала |
ваздушним слојевима над земљом.</p> <p>„Бродови, гоњени електричном струјом, пловили су и под в |
и...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа догодила, а то зат |
на сунца и сунчане системе, којима нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!. |
етама и другим звезданим крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно з |
unit="*" /> <p>„Па и сама бесконачност броја аналог је бесконачности васељенине; јер је у васе |
јао атоме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни п |
но изумрла сунчана породица, која је по броју својих чланова, двапут већа од породице вашег Сун |
Сунцу, слично и по својој величини и по броју својих планета...{S} А сад пази!“ повика он.</p> |
започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још са својим непријатељем |
пирамиду, која је више личила на какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него на један |
е!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, |
ом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Констанци ?!... |
ти, како си оно мало пре непромишљено — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о |
она оном непојамном силом разних гасова буде бачена у вис на неколико десетина хиљада километар |
а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, бил |
е: „не, не; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, је |
Дарина буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је |
ко дешава.{S} У десет његових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати ка |
ло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi> планета. |
давно преминулих народа:</p> <p>— „Нека буде свет!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рука |
споменик подигну, да за вечита времена буде углед свима потомцима ове велике и славне династиј |
се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашо |
да километара, да та маса избачене лаве буде често колико читава једна покрајина.{S} И сад може |
га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јова |
гових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегет |
д не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволе |
а њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би |
чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт за тело, а |
друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, трају, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не од |
ворења, а сви остали милиуни светова да буду лишени тога божанственог дара?{S} Де, де размисли |
по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“ додаде |
анета.{S} На једној страни, дакле, нека буду они остали милиуни милиуна сунчаних система, а на |
ви јунаци из овога грчкога мита доцније буду пренесени међу звезде: они су сви један до другога |
рили него данашњем човеку; тако исто ни будући човек неће у многоме личити па данашњег човека.{ |
им временима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама векова — само једно вечито постајање |
овању по небесима, онда, знај, да ти је будућност осигурана, а светли двори нашега Свевишњег Оц |
он је свет; он је садашњост, прошлост и будућност; он је сила што креће материју; он је у свему |
te>„Садашњост је плод прошлости а клица будућности...."</quote> <p>Leibnitz</p> <p>После смо се |
— нема ни прошлости, ни садашњости, ни будућности: живот васељенин — то је једно апсолутно тра |
ј прошлости и којим ће живети у далекој будућности.{S} Океани, мора, реке, потоци; шуме, зелена |
р од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих |
врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која је, опет, скуп |
ога пола ваше Земље, онако исто као што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на севе |
то развиће: северна плетика и маховина бујају и напредују под дебелим снегом севернога пола ва |
биљу.....{S} Живот Месечев био је негда бујан, — то сведочи ово страховито <pb n="43" /> испрел |
око уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај све |
вотне кћери Сунца Амадураме, живот тако бујан, тако обилан и тако раскошан, какав се игда могао |
него на сјајне дворе у којима је некада бујао весели живот срећнога света.</p> <pb n="168" /> < |
не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе, али се она поји изобилном |
кице, имају доба свога детињства, своје бујне младости, своје зрелости, своје дубоке старости, |
о; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај просвећени живот на овој планети угасио — з |
нца Амадураме, него што се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој планети, била тако |
и — била далеко прилагоднија, плоднија, бујнија, издашнија него ваша Земља.{S} Она има два свој |
асна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим животом, били су алем камен међ |
лојеве Месечеве коре, у неизмерно ткиво бујних шума и свеколикога царства биљног; кад-и-кад про |
n="63" /> што је у добу своје младићске бујности, што просипа зраке љубичасто-блиставе...{S} И |
у, а има их, који су у пуној младићској бујности, а има их који су достигли врхунац зрелости св |
но изумрли свет, који је био у највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земља није ни м |
асељени: та он је прво слово у огромном буквару Астрономије!...{S} После, он је вечити пратилац |
ених боја...{S} То беше некакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог преливања!..{S} Све |
мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред овим седим старцем назва ћу |
его доста о томе!...{S} Хајдемо право у букове његовога величанства Мизара; али ипак да узгред |
и живу жеравицу из које избијају читави букови светлуцавих пламенова, што се непрестано дижу и |
ати некакви, сад мањи, сад већи, светли букови.{S} Неки од њих су допирали до половине неба.{S} |
it="graphic" /><!-- caption:{S} Сунчани букови --> приликом тоталнога сунчевог помрачења....{S} |
сунчеви огњени вали, ти његови пламени букови и ерупције!. <pb n="18" /> Они често достижу вис |
з њих, муњевитом брзином, бљуну пламени букови који својим прскавим врховима покрију и оно мало |
кеан од ватре и пламена, чији су огњени букови мало пре шибали по целом небесном своду.{S} А са |
020_5"> <head>V</head> <head>У СУНЧЕВИМ БУКОВИМА</head> <quote>„Има пуно ствари у васељени које |
пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, ч |
т бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила страховита ватра, те је тако жив спаљен, а њего |
јана од белог мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове вилинске дворе.</p> |
идна мрамора.{S} Они су у рукама држали буктиње те осветљавали побожном народу улазе у овај све |
је по један анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако образовала као нека отворен |
у, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија од |
познао; али опет, опет, да то није била буновност раздражене душе моје, да то није била халуцин |
не нашле готовину: оду на како фабрично буњиште па ту нађу парчади каква канапа, или пантљичица |
сање њено....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни гром |
то је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S |
увра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Опере и Бурбонске палате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски, до |
као што опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палате на р |
е би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су готово са свим ишчезли; небо веч |
ам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали |
онаде старога Лувра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Опере и Бурбонске палате у Паризу...{S} Одакле л |
едан део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужније од Гавран |
каквим питањима...{S} Моја глава просто бучи од ових силних појава и призора, што их за кратко |
ешпекта“ према оној његовој чудотворној буџи, него и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш |
неку замашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — колико човечја |
о негде у прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају г |
..<ref target="#SRP19020_N45" /></p> <p>в) „Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине доб |
з рушевина старе стоврате Тебе, Ниниве, Вавилона, Палмире, или је то, па и саме облике уметничк |
на оној јединственој грађевини у новоме Вавилону, у царици градова, у оној ризници умотворина с |
пирамида; њих су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао |
као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у им |
it="*" /> <p>Наша епоха није ни мало ни важнија ни претежнија од оних што су давно и давно прох |
ељени нема ништа што је једно од другог важније и претежније.{S} И водени цвет, што се у једном |
чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је т |
а година.{S} У васељени се не даје више важности бесконачно великоме него што се даје бесконачн |
i>Ћудљиво Море</hi>....{S} После има ту ваздан мора : — <hi>Море Паре</hi>, <hi>Море Магловито< |
воме противнику одузео <pb n="119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се |
е атмосфере, оне чудесне средине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном крилу, јав |
ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види жи |
слика „постања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајар |
да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним делом потпуно за |
ветом тројству — ватри, води</hi> и <hi>ваздуху</hi>, овим вечитим работницима при образовању н |
</p> <p>„На овој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој врхунац.{S} Оне су летеле м |
кеана!..{S} Сваки брод, било морски или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфска станица.{ |
тњу, било морем, било железницама, било ваздушним струјама...{S} Облетети око Аруџа-Даре — то ј |
коме степену, било дужине било ширине у ваздушним слојевима над земљом.</p> <p>„Бродови, гоњени |
без жица; огромним кулама за посматрање ваздушних струја; грдним резервоарима сунчаних зракова |
ве то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преплавило <pb n="42" /> је целу куглу Зе |
ојали и посматрали га озго као с каквог ваздушног балона....{S} Али се одједном поче небо над Г |
ане системе, губе се — као труње у мору ваздушном!“...</quote> <p> <hi>Arago.</hi> </p> <p>А, ј |
, у пола погнутим, плећима држале грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом |
уздигнутим рукама држале једну огромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпн |
је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога ж |
ара, астронома, књижевника, живописаца, вајара, неимара, и то су само узети научници, књижевниц |
S} Његов један потомак наредио је првим вајарима свога доба, да овај споменик подигну, да за ве |
м.{S} И ово је морало бити некаква виша вајарска уметност; јер ми и она група небесних анђела и |
није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, као снег бео, мрамор, |
и у Риму.{S} То беше творевина све саме вајарске уметности; сви скупа представљали су неку симе |
достигла је свој највиши врхунац у овој вајарској групи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђени |
земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарства?“ повика мој вођ очевидно и сам ганут чудесни |
ора.</note> <note xml:id="SRP19020_N38">Вајарство и сликарство на овој планети било је нераздво |
ожете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{S} Па н |
ођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и ка |
ио на његовом трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не веруј |
рећан да изблиза посматра величанствене вале једнога Сунца!....{S} Пази, пази!...{S} Погледај-д |
ва звезданог; — овај огњени океан, чији вали запљускују чак горе у недогледне просторије небесн |
Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је врила, пену |
е протуберанце, његове ерупције, огњени вали вечито узбурканога пламеног океана <pb n="17" /> н |
ти како су страховити ти сунчеви огњени вали, ти његови пламени букови и ерупције!. <pb n="18" |
вати прва тврда гранитска кора, а силни вали лаве што их производи плима и осека њених пратилац |
/> је целу куглу Земљину; у његовим се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на |
шта Кордиљери, — то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног океана — мајушне бориц |
посматрао ону страховиту борбу пламених валова, оне грандиозне ватромете, што их некака незнана |
ато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати, па да |
емену!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегледати царске музеје и |
ћ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгубљена времен |
си веровао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ва |
угу — јужну — половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <h |
ла је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова п |
и животом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и д |
дашња организација наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам |
у ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље с |
величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути знамениту небесну реку Еридан.{S} То је ј |
га од она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва |
онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих градо |
куле!..</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ваља нам сад посетити једну од најзнаменитијих улица у |
данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и |
е.</p> <milestone unit="*" /> <p>„О, да вам је знати како је природа спора у раду своме, у кора |
тако ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то докажем једним примером из вашег живота, из ваши |
рота срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да није државних стега |
ога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васељенине.{S} Ту |
м на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то |
с послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне |
сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Него, најпре да се је |
..{S} Можете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{ |
нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај |
е железница, телеграфа, телефона, стоје вам за то на расположењу; безброј индустријских фабрика |
већ гомилица сићушних звездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у |
и, ушла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио....“</p> <pb n="201" /> </div> <di |
<p>„Ова је сунчана система, као што сам вам мало пре напоменуо, живела, трајала, напредовала па |
олоса небесног, из кога се, као што сам вам недавно напоменуо, може истесати милиун и две стоти |
километара простора, — летели ми, велим вам, том страшном брзином лево или десно, доле или горе |
то ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим вед |
ра био нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> Он |
; а сва остала површина тела његова, то вам је она многобројна бодља његова....{S} Погледај, по |
ј васељени није ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} То је један |
реламане вулканским гротлима, — и то су вам мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <hi>Море Плодности</hi |
којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом звездом Процион |
дна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блистава северна круна, пуна драгог камења, међу |
страховита експлозија догодила на тој, вама најближој, звезди, онда би тај глас требао три мил |
н другом читамо најскривеније мисли.{S} Вама се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени |
и све небесне звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} В |
не чините оно другима што не желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n=" |
езде да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина је, |
становници ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref target="#SRP |
се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта |
а миријаде појава, што се фактички пред вама догађају, врше, појављују, код својих очију — слеп |
га места, на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на ис |
и Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелази, правећи вашу годину.{S} Али тако ни |
умних створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни избл |
ните оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините |
и изблиза није тако страшна, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота |
и изблиза није тако страшна, како се то вама чини.{S} После тешких и самртних мука човек се уљу |
што ви видите, друкчије него како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде д |
ef target="#SRP19020_N3" />!...</p> <p>„Вама то, Господо и Госпође, може изгледати мало и чудно |
обро сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени?<ref target="#SRP19020_N52" /></p> <p>Ја |
нога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенченог перја њег |
тижно божанство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може помести |
осталим звезданим јатима, што се налазе ван севернога круга небесног.{S} Нека су са свим ишчезл |
воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неи |
да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на твоја врата и стати из све снаге д |
у њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога х |
отпадника"!...{S} После је џелат бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила страховита ватр |
ш ли шта су учинили с великим философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а ш |
што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију, следио је душу све оне многобројне светине шт |
јер у целој васељени нема ништа што је ванприродно.{S} Оно што је људском уму несхватљиво, то |
је људском уму несхватљиво, то још није ванприродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у |
одсек природно-философски.{S} Имали смо ванредно добре професоре.{S} Право је да неке од њих по |
је.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати |
није: нас наше <pb n="X" /> рођене очи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око сво |
чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном одељењу царске библиотеке има једна огр |
етеше у наручја....</p> <p>— „Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној мајушној пл |
је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута видео.{S} Т |
с Медузином Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак |
око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље се и бије о |
у звездицу, колицнита је — колико једна варница.{S} И то је главом Сиријус, онај небесни колос, |
реће, док, велим, једна светлуцава умна варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, |
он не зна да постоји, док једна мајушна варница што је синула из онога божанственога Ума што је |
стано севали светлаци као оне небројене варнице из зажарене пећи кад у њу угарком станемо џарат |
из кога непрестано прште варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет ис |
Дух је пламен из кога непрестано прште варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима д |
воме свету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух |
Кад сам дошао на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с |
исто, као што опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палат |
беше облила непрегледни океан ове мртве вароши.{S} Оне куле, она небројена кубета, они кубасти |
и широке улице оне величанствене мртве вароши.</p> <p>Ми се одједном нађосмо на неком великом |
ској кули, једне давно и давно опустеле вароши, престонице једне од најпространијих, најмоћнији |
је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних 35 ми |
љу светлост по оној непрегледној мртвој вароши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почети:</p> |
цу свом, давала је овој огромној мртвој вароши неки аветињски облик....{S} Уместо да видиш људе |
зицију; питајте ону црну, ону аветињску Вартоломејску Ноћ усред просвећенога Париза!“ болно пов |
опашћивало полуцивилизовано стање ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови образованос |
и другима постали још опаснији зверови; вас је сатирало и упропашћивало полуцивилизовано стање |
твени лугови давно минулих времена!.{S} Вас није посматрало ни једно око човеково, нити је ухо |
е знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} |
и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, атол |
ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гу |
опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет испред мисли ваших, нека она о |
аљској и Божјој правди, — нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети |
мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из очију ви |
вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа |
?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо?...</p> <p |
итом брзином данас путујете не само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша |
озница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете |
узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари атавизам животињски: пљачке, отимањ |
ша и школска и домаћа образованост — из вас би још непрестано зјапили — животињски бес, дивљашт |
и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони |
така овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„ |
еца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити каква је то баснос |
ме са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако одомаћило није <pb n="148" /> као неб |
другог једете, сатирете, убијате.{S} У вас као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: |
што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, н |
ша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и нека |
част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке и она се |
на искра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ништа више.{ |
су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, |
тово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има пуно „научника,“ који уображавају да њиховој ду |
погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времену! |
еко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни врл |
аших, да није државних стега, — које су вас више умекшале, углачале и упитомиле него све ваше ш |
p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете и саму в |
а, просторију што има једно једито име: васељена.....</p> <p>„Господо и Госпође,</p> <p>„Бескон |
што нема ни почетка ни свршетка!...{S} Васељена је, дакле, сама бесконачност: бесконачност је |
х што су давно и давно прохујале....{S} Васељена нема епоха, нема периода.{S} Она је апсолутна |
апоче он, „шта је то управо васељена? — Васељена је све, све што она у себи садржи: то је наша |
шта на овоме свету није стално!{S} Цела васељена то је један калеидоскоп.{S} Она се вечито мења |
адашњих небесних <pb n="225" /> светила васељена је била тако исто лепа, тако исто величанствен |
чје може ли што друго бити до целокупна васељена?“...</p> <p>„На једном часу он је своје предав |
да на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна лепоте, пуна чара?...{S} Заи |
ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пукне прстом.{S} Неће проћи ни пуна десетина м |
/> <p>Пре постанка наше сунчане системе васељена је била тако исто окићена миријадама небесних |
упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена? — Васељена је све, све што она у себи садржи: |
уле као искре вечитога живота свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, |
матрале <pb n="111" /> оне велике тајне васељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да |
чну целину свеколике, бесконачне вечите васељене — свет материјални и свет духовни.{S} И то је |
Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност васељене то је бесконачност и вечитост материје, која и |
амо мајушни заселак у општој отаџбини — васељени.{S} То су исто и сви остати небесни светови.</ |
мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та он је прво слово у огромном буквару Астрон |
и на свима осталим планетама, у читавој васељени, на којима има разумних створења, што се рађај |
праве о гравитацији што влада у читавој васељени; а, сем тога, тај велики научник унео је много |
авршавању и улепшавању облика у читавој васељени.{S} Ти исти закони владају и у творевинама чов |
ову“; да је ваша Земља једина у читавој васељени, обдарена разумним створењима- — људима; а Сун |
ра!...{S} Ретка је то планета у читавој васељени, која је била одарена онако Богом благословено |
их најобилнијих извора живота у читавој васељени!...{S} Оно је сјало најинтензивнијим сунчаним |
стају сунца и сунчане системе у читавој васељени!..."</p> <pb n="184" /> <p>Док је ово говорио |
ају духовног света на прогрес у читавој васељени....{S} Све су ово славна имена научника првога |
ању духовни је свет распрострт по целој васељени, онако исто као и материја.{S} За њ нема даљин |
ву духова.{S} И тај закон влада у целој васељени, — како на једној тако и на другој звезди....{ |
јом се по вечитим законима, што у целој васељени владају, одела у једином циљу, да се добрим и |
} И то је са свим природно; јер у целој васељени нема ништа што је ванприродно.{S} Оно што је љ |
арада километара.{S} И она опет у целој васељени није ништа друго до, као што вам мало пре реко |
, сјаја и светлости по овој бесконачној васељени?!...{S} Како је онда дивно изгледало ово данас |
би је већ познато да у овој бесконачној васељени има на милиуне милиуна сунаца, а пет пута толи |
ја живота свију бића у свој бесконачној васељени.</p> <gap unit="graphic" /> <!-- caption:{S} Н |
иставих пчела.{S} Њих има у бесконачној васељени милиуни милиуна!{S} Светови су, опет ти велим, |
*" /> <p>После је настала игранка.{S} О васељени и њеној бесконачности ама нико више ни речи да |
облике уметничких грађевина, пронео по васељени духовни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Л |
ца, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} О |
илиуна!{S} Светови су, опет ти велим, у васељени безбројни, онако исто као што су и атоми безбр |
Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду го |
i>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запа |
а, треба милиунима милиуна година.{S} У васељени се не даје више важности бесконачно великоме н |
и за се резултанта су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме крет |
19020_N50">Апсолутно празног простора у васељени нема; али се овде мисли о оном релативном праз |
г је бесконачности васељенине; јер је у васељени све безбројно — светови као и атоми, из којих |
— према ономе шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њеним, ис |
условљено.{S} Јасније, сви су светови у васељени зауздани једним и истим уздама оних недостижни |
КОВИМА</head> <quote>„Има пуно ствари у васељени које око човеково нити је кад видело нити ће и |
— то је узвишени архитекта свега што у васељени постоји, а материја је градиво, од које Он ств |
смрт постаје суверен света!...</p> <p>У васељени нема ништа што је једно од другог важније и пр |
о се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>до |
ду и разматраш овај величанствени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело |
ти, ни садашњости, ни будућности: живот васељенин — то је једно апсолутно трајање.....</p> <mil |
а цигла жица у бесконачном ткиву живота васељенина.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Наша епох |
колико је то у бесконачном ткиву живота васељенина?....{S} То је један цигли кончић што га је т |
м.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васељенина безграничност, слична оној бесконачној сфери |
подо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност је васељенина што и вечитост њена.{S} Има светова који су |
звишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељенина — што одржаваш на карару и вечитој хармонији |
асељенину!..{S} Ето шта је бесконачност васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. завршио своје ш |
0_1"> <head>I</head> <head>БЕСКОНАЧНОСТ ВАСЕЉЕНИНА</head> <quote>Ни вечност једне душе не би би |
а вам је прави циљ да разгледате музеје васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиот |
а небесног, горе у неизмерне просторије васељенине!“...</p> <p>И мој пратилац мало застаде.{S} |
а што испуњавају безграничне просторије васељенине....{S} Све се ствара и све се раствара по је |
дри да се унесу у тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак за човекову душу нема већега ни |
коначност броја аналог је бесконачности васељенине; јер је у васељени све безбројно — светови к |
ни оцртаји нама непојамне бесконачности васељенине!..</p> <p>„Пре милиуна и милиуна, не година, |
>„Сви светови — то је једноставно ткиво васељенино, проткано жицом вечитога прогреса.."</quote> |
за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб б |
N8" />, губе у овој неизмерној празнини васељениној.{S} Рефлекса њихова ни с које стране, с тог |
то су расута по овој бесконачној пучини васељениној....{S} Људи се рађају и — мру; то исто бива |
ја ремек-дела у овој бесконачној пучини васељениној....{S} И свет опет држи да је извор оној тв |
{S} Па и те даљине, према бесконачности васељениној, нису никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с |
начност времена аналог је бесконачности васељениној : оно нема свога почетка, оно неће имати ни |
живота и смрти у читавој бесконачности васељениној!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце Ам |
нешто појма о страховитој бесконачности васељениној, добио си га био са мном путујући кроз неиз |
ната предавања г. Д. С. о бесконачности васељениној.{S} Ово је било његово шесто предавање.{S} |
рим о твојој неверици — о бесконачности васељениној и да ти докажем да је она у једно исто врем |
ле ја ћу данас говорити о бесконачности васељениној....“</p> <p>И онда мало заћута.{S} Његови с |
, — још је мањи човеков у бесконачности васељениној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржас |
дух.... „У овој божанственој радионици васељениној владале су од искони, владају данас и влада |
ера, што испуњава целокупну бескрајност васељенину, читави светови, сунаца и сунчане системе, г |
е би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна“...</quote> <p> <hi>Фламарион |
ј, ти синоћ ниси веровао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата ш |
ао да је испуњавало читаву бесконачност васељенину!...</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ето видиш |
енитије небесне породице на овоме крају васељенину; то је један од некадашњих најобилнијих изво |
што испуњавају ову бескрајну просторију васељенину.{S} Та сила и сам атом такође су недељиви и |
од целога света заборављеном, крајичку васељенину ; ви овде на Аруџа-Дари, негда најлепшем цве |
се игда могао јавити у пространом крилу васељенину!“... рећи ће ми мој вођ.</p> <milestone unit |
; сви преображаји, који се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све се то вршило и све ће |
сни, чинило ми се, испуни читаву пучину васељенину.{S} Само се још над нама црнило нешто неба и |
аде облика што их у бескрајном простору васељенину видимо, производ су, дело су оне атомске <pb |
ја.{S} Има узвишених момената у животу васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Једа |
ородице, то је само један трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бесконачност васељенина!“.. |
е: време, — то је илузија; јер у животу васељенину нема времена — нема ни прошлости, ни садашњо |
за вечита времена угашена; јер у животу васељенину никад ништа ни мање ни више,“ повика дух цар |
авање закључио овим речима:</p> <p>— „О,васељено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у |
.{S} И сви ти светови, сва та безбројна васељенска сунца, све њихове безбројне планете и планет |
дама у њему оно долази у најзнаменитије васељенске пустиње.{S} Тако усред те небесне црнине има |
а Сунца.{S} Мизар је глава једне велике васељенске задруге.{S} Он је по волумену 15 пута већи о |
о добија хлађењем у пролазу кроз ледене васељенске просторије.{S} И не само да оно тим путем до |
понор; а овде онде светлуцала је из те васељенске пучине по која, једва видна, звездица....{S} |
ганизмима, па опет сва та сунца, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, нити су свесни с |
га од једном нестане и да постане један васељенски леш?!...{S} Не, не, то само бити не може: св |
ло на Сунце.{S} То беше један неизмеран васељенски хаос, састављен из вечитог огња и пламена и |
епу постојбину твоју, овај малени чунић васељенски, у коме се вози преко океана вечности читава |
мена он се изгуби у бескрајним даљинама васељенским...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће нас он.< |
аше Земље, образованих из истих стихија васељенских и по истим вечитим законима њеним, па да бу |
оја нашу постојбину дели од тих далеких васељенских покрајина!...</p> <milestone unit="*" /> <p |
сви су они образовани из једних и истих васељенских стихија, из једне и исте пра-праматерије, и |
еколико остало безбројно <pb n="156" /> васељенско труње.....{S} Атоми су тако неизмерно мали, |
ам мало пре напоменуо, била једно овако васељенско сунце, па је и она прошла <pb n="66" /> кроз |
од њихова сјаја преостало?...{S} Једно васељенско гробље!{S} Они су престали да живе, па је за |
његова породица изумре и постане једно васељенско гробље — ова ће се небеса тако исто блистати |
гова породица скочањити и постати једно васељенско гробље;“ па оно, да се и светови рађају и ум |
ца.{S} И то ће <pb n="10" /> бити једно васељенско гробље....{S} Шта се мрштите?..{S} Не бојте |
вездица....{S} То су била сунца другога васељенског краја и других далеких светова....</p> <p>Б |
о какав метеор из далекога каквог краја васељенског, као ветар крилату семенку какве плодне биљ |
ику покажете и саму величину овога џина васељенског и не само величину, обим, већ и његову удаљ |
ан мајушни таласић па неизмерној пучини васељенској.....“</p> <p>И ту мало застаде дух царског |
S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачној васељенској просторији...{S} Видео си само у неколико о |
е пра-праматерије, из једних и истих по васељенској пучини растурених небесних маглина, а по је |
ретко било и на којој планети у ма коме васељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година била |
царства Амадураминог; ево нас на једном васељенском гробљу, чији су покојници у историји свемир |
и испуњавају ову, нашем уму недостижну, васељенску просторију, просторију без краја и почетка, |
и, што испуњавају ову бесконачну пучину васељенску....“</p> <p>„После, с овог грандиозног огњиш |
; јер је време једна илузија.{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<ref |
p>— Није.{S} Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну неверицу избијем из главе; пов |
шњи пламени океан, који као да беше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од све те њего |
којима духовни свет испуњава свеколику васељену.{S} Он је то што је у душу човекову унео мисао |
ретом вечите материје што испуњава целу васељену, те зато ниједан атом, ниједан читав свет не м |
мах, као да нека надземаљска сила целу васељену из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милиун |
ће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па оно језовито урликање помамног оркана: као |
учној“ анализи!...{S} Стрпали људи целу васељену и све законе њене у своје научне апарате, па с |
г света и материје, што испуњавају целу васељену, али не материје што се види, већ материје што |
етаморфозама својим — онда лептиру нема васкрсенија!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>После ма |
ломачу, на којој је буктила страховита ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ве |
розоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види |
зданих <pb n="202" /> елемената — борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана |
ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће рад водене |
личанство Мизар, онај ускипели океан од ватре и пламена, чији су огњени букови мало пре шибали |
дне звезде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога океана ла |
ти гранитска кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби у милијарде комада, <pb n="74" /> па |
тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ |
борба природних елемената, борба између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења ма |
право и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су ње |
о бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овога небесног чудовишта од огња и пламе |
а тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова је планета девет пута већа од ваш |
ара...{S} Пази, пази, ено како се његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је одиста величанствен |
где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што допиру до половине неба Гамидова, |
n="76" /> се остало претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати очи на |
него божанствени ватромет са миријадама ватрених стубова, обојених миријадама разноврсних боја, |
епераве зраке <pb n="213" /> из његових ватрених очију умал’ што ме не прожегоше!....{S} И ја л |
p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне Земљине плоче неста а на не |
вих неизмерних дубина, на то страховито ватрено ждрело његово, покуља огромна маса усијане лаве |
кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лавином океану, онда се тек јављале праве ката |
освећену његовоме <hi>светом тројству — ватри, води</hi> и <hi>ваздуху</hi>, овим вечитим работ |
сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом проносе ту своју цивилизацију, убијају |
х државних интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и цив |
ице у оних малених животињица необичном ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од руби |
а, све је то пламтило неком црвенкастом ватром, док су њихови највиши овршци треперили у неком |
ну, — у то доба страховите борбе воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје усијане кугле |
а неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са миријадама ватрених стубова, обојених мириј |
у борбу пламених валова, оне грандиозне ватромете, што их некака незнана сила пали и баца чак г |
лат клештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити врисак што се у тај мах от |
у воду у очевидној намери, да ову свету ватру погасе; али, како се видело, ова им сатанска наме |
онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, крени |
погледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крунасти платан и хиљадугодишњи Боабаб!....{S |
њеног обруча образовао се њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупитер, у праискони својој, имао је она |
бразовала су се четири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваш |
а образовао се њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупитер, у праискони својој, имао је онакав исти об |
..{S} Уздајте се у Бога милостивога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за док |
што их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остале присталице грубога материј |
ан божанствени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шиме |
трономи назвали <hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових ве |
нца!{S} То је његов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављ |
ве.{S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: његов утицај на све |
ићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, госпо |
— одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чуни |
здана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља! |
птуна и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста изгледао као какав огроман звездани |
а су тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде или какве било друге материје, овде и |
м у мало разумљивијем примеру.{S} Један ваш брзи железнички воз, који прелази 60 километара у с |
се веома приближили, те нам изгледа као ваш пун Месец....{S} А погледај како је сјајан!.:..{S} |
интелигенција, о којој је толико сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће |
ћена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} |
без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крунасти платан и хиљ |
естаре ваше планете:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Н |
а питомост, племенитост, ваше милосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам ниј |
ањио од страховите студени....{S} Даље, ваша Земља има, као што рекох, једно непроцењиво благо, |
у чула својих; ваше садашње образовање, ваша питомост, племенитост, ваше милосрђе, ваша доброта |
обелиск има дебљине у својој основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{ |
осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајала, имала је |
>Даница</hi>, или <hi>Вечерњача</hi>, — ваша <hi>Земља</hi>, <pb n="27" /><hi>Марс</hi>, <hi>Ас |
ца — <hi>Меркур</hi>, <hi>Венера</hi> — ваша <hi>Даница</hi>, или <hi>Вечерњача</hi>, — ваша <h |
не беху оделила његова последња деца — ваша Даница Меркур!....{S} Него доста о томе.{S} Нас ве |
е ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови образованост и цивилизација: ваши данашњи р |
ећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила родити.{S} Свет је тај басно |
људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звезда, он |
упитомиле него све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образованост — из вас би још не |
рава црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“......{S} И он пог |
фери!..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим је живел |
. <pb n="37" /> Како би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе |
тако проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадра осетити никакво таласање њено....{S} За |
е је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења и проц |
енилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски |
ни.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој |
оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n="39" /> Земља, која, обасјана Сунцем, баца р |
ере, нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим свој |
b n="47" /> трага више, него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли његовој има преко 60.000 |
милиуна сунаца и њихових планета једина ваша Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна |
увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете што |
а..{S} Ето, шта мислиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме он одједном.</p> <p>Морам признат |
ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони |
ањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и њег |
нова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претурила преко своје главе; как |
ови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде |
ена по образу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој васељени, обдарена разумним |
је онај полупрозрачни ореол, у који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, као што је у |
и четрдесет трилиуна километара, док је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 3 |
Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, погледај !..{S} Види |
аше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уо |
ња светова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једно |
о; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар |
небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} |
..{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, почињући од Неп |
из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средства за пренос према средствима становника ове |
та да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви љ |
ше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно светило што личи |
ели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не желите |
нија, плоднија, бујнија, издашнија него ваша Земља.{S} Она има два своја пратиоца.{S} Један је |
ет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља или |
лим, права лудост уобразити, да је само ваша Земља обдарена божанском моћи, да у свом крилу про |
овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — половину.{S} |
городству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, па |
ерујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, тако осетљива, тако моћна и тако |
образовање, ваша питомост, племенитост, ваше милосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{ |
измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све пре пре |
та вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка |
лик течне материје....{S} И још нешто : ваше Сунце има преко 400 чланова у својој задрузи, а Ми |
get="#SRP19020_N29" /> После још нешто: ваше је Сунце теже од свију својих планета и њихових пр |
изоштравању и префињавању чула својих; ваше садашње образовање, ваша питомост, племенитост, ва |
ну.{S} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних звезда у <hi>Млечн |
стали свет на целом шару планетином.{S} Ваше астрономско знање још је у повоју.{S} Оно је само |
оним горостасним шумама из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стој |
..</p> <p>„Ено, онолико и онако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавд |
је величанствен.{S} Ено онолико изгледа ваше Сунце гледано са Меркура, мезимца вашега Сунца.... |
сунчевога пречника, или на 26 пречника ваше Земље.<ref target="#SRP19020_N7" /> Него ми ћемо и |
едују под дебелим снегом севернога пола ваше Земље, онако исто као што буја тропско биље на жар |
т и пет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита експлозиј |
оба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, рођена је сестра оне наше душевне мо |
ла таман двапут дужа него што је година ваше Земље; али што је најзначајније, на њој је понекад |
м.</p> <p>„Не, није.{S} То је атмосфера ваше Земље, обасјана сунчаним зрацима“ одговори ми вођ |
, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба |
ковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био т |
.{S} Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ова беско |
д Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене цивилизације, један другог једете, сатир |
леко од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него |
о од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава <pb n="51" /> према њ |
миној; она је по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због |
друго сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — педесет пут |
је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да |
сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина б |
сле, Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији |
ати, како је оно баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Он |
гих сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из истих стихија васељенских и |
х ваших „фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што позитивно |
умекшале, углачале и упитомиле него све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образовано |
осним животињама из доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад д |
нце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi> планета.{S} Н |
их система и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова система.{S} И ти још |
ња, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <pb n="212" /> бајаги основане на |
и упропашћивало полуцивилизовано стање ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови образ |
нца око Земље, или путању којом шестаре ваше планете:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Марс, Асте |
ти је ухо његово слушало заносне шуморе ваше !!... --><pb n="70" /> пшенично класје, кад тек по |
, путујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остал |
егова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова цела породица, нала |
а!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да о |
аведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n |
ива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне мушке снаге; а о |
ћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети били, н |
везде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{S} |
ушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младићком жару попустити |
има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својом многобројном породицом има о |
на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и |
.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад има |
ље и месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, ова |
би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузимајући јединог Непт |
Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунц |
јуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, по |
стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породицу с |
то, то је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелази, правећи вашу год |
ница, ми бисмо тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величине....{S} Него |
е са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају с |
се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, ва |
ебесних просторија у којима су смештени ваше Сунце и његова породица, и, ето, како се све измен |
м гипкији, умно моћнији него становници ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим П |
!{S} Ја нисам имао намеру да подцењујем ваше способности, вашу интелигенцију, моћ вашега схвата |
фера је то што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; |
губа звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само с |
што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела област износи у пречнику 286 |
хиљада година даноноћног путовања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконач |
аћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде километара, а толико исто до |
милиуна година путовања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија в |
а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгледао једва колико Сири |
вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два д |
:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва она небро |
менила свој садашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло |
само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у центру |
ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попил |
звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила |
, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да о |
уна година — од породице Мизарове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, зв |
аром представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком глед |
изгледао једва колико Сиријус, гледан с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу |
н а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се з |
од тих сујетних предрасуда, али на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ет |
преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породица старији за неколико десети |
оћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја |
} Погледај само како је на овом љубимцу ваше лепе постојбине утрнуо сваки покрет, умукао сваки |
; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ам |
је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 милиуна миља или 148 милиуна киломе |
и око 429 од којих ниједна није мања од вашег Месеца.<ref target="#SRP19020_N33" /> Отац ове мн |
н.{S} Ова је планета девет пута већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи назва |
не седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет т |
баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Оно је две стотине |
е.{S} Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има д |
е с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунц |
ратиоца.{S} Један је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његов |
одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваш |
и.{S} Свет је тај баснословно далеко од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћем |
Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се вечити |
лагано, да би боље посматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не пост |
својих чланова, двапут већа од породице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет хиљада пута т |
S} Да вам то докажем једним примером из вашег живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви |
hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као што ре |
ви и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лима и |
о и онако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што |
лику, да на мало веће дурбине посматраш вашег Марса?“ упита ме он одједном.</p> <p>„Нисам“ одго |
те и на северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумовом Сламом</hi> — једно |
вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви још не |
ти рекох, окретала готово цела система вашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро |
а пута више него што га заузима система вашега Сунца.{S} Отац ове изумрле сунчане породице зове |
угој само једна једита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између тих цигли |
година образовала доцније него система вашега Сунца.{S} Температура је његова много већа него |
ви даље:</p> <pb n="31" /> <p>„Од атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептунове, к |
И сад, кад између <hi>осам</hi> планета вашега Сунца имају не једна, већ две планете, на којима |
даље.{S} Између тих циглих осам планета вашега Сунца има једна по величини пета а по даљини тре |
ваше Сунце гледано са Меркура, мезимца вашега Сунца....{S} После, види, како је лепо оцртана п |
остор, што раставља ове две лепе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова ц |
а....{S} Ето, то је верна слика системе вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, мо |
те — путање — Нептунове, крајње планете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нем |
ли боље рећи, пречник целокупне обитељи вашега Сунца.{S} Система Мизарова образовала се из оне |
раније напоменуо, доста слична системи вашега Сунца.{S} Мизар је глава једне велике васељенске |
у они исти елементи који су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет |
истеми оно што је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: његов утицај на све остале планете у царс |
ј сунчаној системи,на прилику у системи вашега Сунца!..{S} Још је огромније оно питање о величи |
то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напреднијих него што су н |
овите промене настале у читавој области вашега Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, не |
ме је Мизарова породица слична породици вашега Сунца, само што је ова много млађа, јер се, нара |
отишли су у ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега Сунца смештена је између оне две звездице.{S} И |
ше способности, вашу интелигенцију, моћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са спо |
о си само у неколико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi |
јата — што представљају привидну путању вашега Сунца око Земље, или путању којом шестаре ваше п |
агличка небесног, — већ је тај огромни, вашем уму недостижни, простор небесни једна мрачна, јед |
стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај бескрајни звезд |
S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне з |
канога пламеног океана <pb n="17" /> на вашем Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваши а |
же мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то светлошћу белом ш |
ратура је његова много већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је |
су две најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{S} Једна је <hi>Сиријус</hi>, а друга <hi>В |
право двогубо сунце.{S} Оно је најближе вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи-комшија.{S} |
о је посматрали кад смо се приближавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа-Дара <pb n="102" |
уна сунаца више, него што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме облику, једа |
На путу нам је једно сунце веома слично вашем Сунцу, слично и по својој величини и по броју сво |
рлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао неких о |
ова најдивнија гомилица звезда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомилици види |
алите.{S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој душ |
аша назови образованост и цивилизација: ваши данашњи ратови сто пута су убитачнији и пустошнији |
о су свога научника мрава извиждали.{S} Ваши су људи, казао сам ти, навикли да оно што они не м |
и то они круже оном путањом, што су је ваши астрономи назвали <hi>еклиптиком</hi>, а која опет |
..."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису са свим у |
данас путујете не само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а у |
створења.{S} А Коперником су га назвали ваши астрономи...“</p> <p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђ |
0" /> релативно већи инжињери, него они ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њих проводе |
оштријих чула, него што их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остале приста |
ош нешто.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гомилица звезда на небу ва |
и још нису сити надивили велики песници ваши и обожаваоци лепоте неба Земљиног!...{S} Атмосфера |
слиш, колико ће хиљада векова проћи док ваши земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарства? |
n="187" /> онако од прилике као што су ваши: <hi>Конфучије, Сократ, Аристофан, Хипократ, Пинда |
/> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно |
цу.{S} То су они исти појави, што су их ваши астрономи толико пута посматрали <gap unit="graphi |
43 километра дебела, под <pb n="79" /> вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и |
планете — то су средства мравија према вашим средствима, којима ви сада располажете.“</p> <mil |
ље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref target="#SRP19020_N34" /> Збиља, |
им разговарате и договарате о пословима вашим преко гора и преко мора;—многобројни пароброди, ч |
иједног секунда кад се кора земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепери — од непр |
су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина је, већ поч |
њу видети, осетити, опипати, чути с тим вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослушкив |
онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што в |
ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваш |
>.{S} Она је сјала јачином од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб горе представља ову планету — |
есецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> < |
дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкра |
ју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година,"<ref target="#SRP19020_N19" /> рећи ће мо |
="120" /> владала је преко десет хиљада ваших година, која је и своју државу и свој народ узнел |
је планета стара преко десет милијарада ваших година; а то је већ прилична старост и у животу с |
воју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да није државних стега, — које су вас више умекш |
занат у овоме граду још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво би |
даним приликама назире.{S} Један је од ваших мислилаца лепо о души казао:</p> <p>— „Човекова д |
свим ишчезло: по две стотине година, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни киш |
жем једним примером из вашег живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изост |
су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује него |
пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу, ни имена не знат |
бу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу, |
г вас видео, пустите памет испред мисли ваших, нека она осветли и путе којима идете и речи које |
много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима |
не од неколико хиљада, не килограма већ ваших тона, бацане су чак под облаке као какво иверје, |
утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и |
нда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> <milestone unit="*" /> <p>И, одист |
на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа |
творина свију времена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то према |
p>„Оно твоје тело што је остало доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме кревету, то је атом |
беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава поколења људск |
између првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примит |
анети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у к |
ого и много да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сиромах, страда о |
људи, готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година бесне |
и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој пл |
а, рече, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мал |
акле, разумно претпоставити, да само на вашој Земљи има разумних створења, а на свима осталим д |
ешава и целом осталом свету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим планетама, у чита |
тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко ка |
људи, далеко напреднијих него што су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи ваш |
а морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим |
ту вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божј |
ворили ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми |
гњиште једнога вулканског брда на Земљи вашој износи 70.000 метара у пречнику, а то је оно на о |
сецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава средини, у којој с |
и вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, живописније |
{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове климатске прилике далеко су угодније з |
тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпос |
о они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој веселој кугли као да почива некакво проклетство Б |
и што сте тек настали да живите на оној вашој красној кугли Земљиној!...“ повика дух царског би |
ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} |
је његов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављеном Сунцу |
на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумовом Сламом</hi> — једно су овако звездано |
намеру да подцењујем ваше способности, вашу интелигенцију, моћ вашега схватања, а још мање да |
хладило, па би нека <pb n="113" /> сила вашу Земљу потисла са њене путање и гурнула је право ка |
х котлина....{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и по |
ња приближили....{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи р |
нце како се вама чини, прелази, правећи вашу годину.{S} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше С |
женијалних људских умова целу су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено у служ |
сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се превар |
ог хоризонта, <pb n="XI" /> него што је Вега.{S} На самом зениту видимо звездана јата:{S} Перзе |
ати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ р |
а</hi>."</p> <p>Шта?...{S} То Сиријус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна од |
ок се на северозападу једва може видети Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој магли |
... <hi>Сиријус</hi> у Великом Псу; <hi>Вега</hi> у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у Бику; <hi>Денеб< |
Једна је <hi>Сиријус</hi>, а друга <hi>Вега</hi>."</p> <p>Шта?...{S} То Сиријус и Вега!...{S} |
ђу оне две звездице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земљ |
пет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе, али се она поји изобилном росом, што па |
<p>„Гамидо је тек сад у добу најбујније вегетације и оних животињских фела и родова, што су сли |
а уступи владу својој вечитој супарници Веги; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме |
вездано јато <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти |
оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо....{S} Велики |
римера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо плаво небо осуто |
i> </p> <p>И саме звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осуле као з |
је проучавати...</quote> <p>Кад човек о ведрим ноћима стане да посматра ово наше плаво и звезда |
какав џиновски лопар, то је — <hi>Море Ведрине</hi>.{S} А ова непрегледна раван, што је лево о |
кле човечје око може догледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао |
су готово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; |
одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога величанственога храм |
ровели кроз све своје континенте, и ове везали са свима њиховим морима, морским заливима и језе |
Од то доба између мене и малога Стевице везало се неко необично пријатељство: ама чим би устао, |
ки је комад мрамора, сваки блок гранита везан један за други, по напред одређеној, математички |
пра-праискони <pb n="151" /> своје.{S} Везана с материјом она се налази у некој забуни, у неко |
натна количина остане за вечита времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна зна |
ом, као каквим тешким ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме станује душа човекова, то су ње |
н; а није: за људске душе сан је док су везане за материјално тело своје, а јава је, кад се тих |
20 хиљада великих, просвећених градова, везани једни с другим читавом мрежом речних и морских к |
о све једно с другим у праискони својој везано и подусловљено.{S} Јасније, сви су светови у вас |
нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени од некаквога благородног метала, који се прелива |
остале групе с којом је у материјалној вези, те нам се сада чини, да онај магловити хаос за се |
трашна, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота смрти, то је једно пр |
чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени од некаквога благородног метала, који с |
му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, него Ориона устреле стрелама Артемидиним — богиња |
одене паре све мање и мање; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у ж |
прилике у ранг нашега Сатурна, само што Веја нема оних Сатурнових обруча....</note> <note xml:i |
им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....<ref target="#SRP19020_N29" /> После још нешто: |
Г</head> <quote>„Пред вечношћу сваки је век једнога истог доба.“</quote> <p> <hi>Lamartine</hi> |
они нису мучили и убијали само иноверце век и саму децу свете Христове цркве; узвишене законе Б |
оно исто небо, што сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чу |
мрави радили.{S} Ми смо морали свакога века наређивати, да се у свој земљи спале све људске ум |
е породице Мизарове и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све живо |
и су ова два небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} Станимо, зауставимо се мало пред овим пита |
и се онај простор, који они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном океану ве |
сираца, Асирјана, Грка, Римљана — од 40 векова па на овамо...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ушл |
јим је она управљала и владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погледам зачуђено.</p> <p>Он се с |
на пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{ |
вот!...{S} Шта мислиш, колико ће хиљада векова проћи док ваши земљаци узлете на ову висину моза |
се ускоро навршити петнаест милијарада векова, од како се она образовала из једне од највећих |
е сад, она ће бити у будућим миријадама векова — само једно вечито постајање и једно апсолутно |
ане системе, па ма он трајао миријадама векова — то је само једна цигла жица у бесконачном ткив |
ткрива природне законе који су вековима векова <pb n="162" /> били сакривени оку човекову; он ј |
топлота и ветрови, кроз милиуне милиуна векова, нивелисали...{S} Чак и подземни вулкани стишали |
ла и треперила још пре четрдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не стоје н |
хова видно расхлађује; напротив, векови векова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрон |
божанска песма, кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама |
атрају, проучавају за читавих четрдесет векова, нису ништа друго, до један виши неимарски створ |
>„Пре милиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица бил |
не, већ милиун милиуна, не година, већ векова, брзином сунчане светлости, — увек би се било у |
да, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те безграничне сф |
невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него по |
емља њихова видно расхлађује; напротив, векови векова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим |
и се нижу дани, недеље, месеци, године, векови што обележавају живот људски, напредак и развиће |
ије могло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} Али се он т |
ена, с тога је лудо било <pb n="198" /> вековима плашити безазлени свет некаквим сударима звезд |
толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековима уткивала у разне слојеве Месечеве коре, у неиз |
нома и астролога, који су на овој земљи вековима живели и преминули, а само је остало ово исто |
е никад више није знало ни места где су вековима живели, напредовали, радили и збирали своја ум |
очео да открива природне законе који су вековима векова <pb n="162" /> били сакривени оку човек |
мрачним безданима, каквих нигда у своме веку видео нисам.{S} Па онда, какве се још конфигурациј |
hi> богова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са небесн |
<note xml:id="SRP19020_N2">За Патагонце веле, да интелектуално стоје најниже од свију осталих п |
ој раскрсници.{S} На четири угла четири велелепне палате: не зна се која је од које лепша, а ко |
чких палата, уздизале су се опет четири велелепне палате!..{S} То је био један од најзнаменитиј |
Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни градови, што су посејани по непрегледном шару |
ина!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим многобројним кубетима својим, |
е, него што се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој планети, била тако исто лепа и |
како је ово све друкчије, живописније и велелепније!“</p> <p>„Па у чему леже узроци овој различ |
ама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Лондону, Берлину, Њујорку |
зу, — све су то према уметничкој изради велелепних дворова царске династије Гоморове и по форма |
била је жива слика онога сјајног, онога велелепног дворца вилинског, са кога су скеле дигнуте, |
вим пустим улицама овога негда живога и велелепног царског града.</p> <p>„Ето, ови споменици на |
подузимати нека језа: онога сјаја, оне велелепности, оне грандиозности, оне лепоте, оне више у |
већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив.... ово |
Хершел старији чак и пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној ма |
— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете оздра |
брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо |
ја погледам....{S} О Боже, Створитељу, велија дела твоја јесу, Господе!...{S} Мени се просто у |
и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја јесу Господи !..."</p> <pb n="6" /> < |
сумце...</p> <p>Он ме погледа с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми веру |
их је у ове, негда рајске, земље унела велика и образована нација — поноснога Албиона ?!“ поми |
ј близини небеснога зенита, вечно круже Велика и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Звезде, |
светле, неком мртвачком светлошћу, три велика небесна светила!..</p> <p>„А, како ти се чини?.. |
ми је било чудно што на небу светле три велика небесна светила — једно сунце и два огромна месе |
и самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, било чврсти б |
је професор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> Он је изнео ч |
сам баш погледао, хоће ли кога од наших великана књижевника поменути, па — ништа!...</note> <no |
љ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични великани.<ref target="#SRP19020_N46" /> У те протоколе |
ом великом тргу, на који је излазило 24 велике, дуге и широке, улице, те је овоме, нешто мало о |
нашег Сатурна, гледаног 1872 године на велике телескопе париске звездарнице.{S} И глоб и они < |
ало више него кад наше Сунце одскочи на велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један |
ље, од крвожедних пустошника Геруга, па велике работнике на пољу човечанскога преображаја, на с |
га величанственога споменика надгробног велике нације ове давно и давно упокојене кћери Амадура |
ћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета <p |
губити ону благотворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} И |
времена буде углед свима потомцима ове велике и славне династије, како пролазе земље и народи, |
и вашега Сунца.{S} Мизар је глава једне велике васељенске задруге.{S} Он је по волумену 15 пута |
су мисли разматрале <pb n="111" /> оне велике тајне васељене у које ум људски није кадар ни да |
и и духовног зближавања и познавања оне велике задаће човекове, да се добрим делима приближује |
и од сувише велике студени и од сувише велике сунчане топлоте.{S} Она беше средина у којој се |
вој планети прави заштитник и од сувише велике студени и од сувише велике сунчане топлоте.{S} О |
коју се улазило са све четири стране уз велике мраморне степене полукружнога облика.{S} Огромне |
их и 15 мањих ратова; он је разорио три велике царевине: царство амарско, царство Еола и царств |
бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из |
је овоме старцу необичан облик.{S} Очи велике, светле, светле као жива жеравица, а из њих као |
и ће их икад бити.{S} Овај мајушни члан велике породице Мизарове и сувише је кратког века, те д |
оже бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S} После, Марс је готово за половину ма |
оста напредовали; ви имате већ прилично велике телескопе, да на њих можете видети и ову без тра |
ити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb n="104" /> а, опет што јој је била |
Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb n="104" /> а, |
их умова који су били кадри да завире у велике тајне вечитих природних закона...{S} И док се та |
ечерима на небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа |
о од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао северозападу, а Велики Лав се |
буда и Касиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на ист |
ева са својим златним класом—Спиком.{S} Велики лав се попео на највишу небесну тачку: а то је ј |
ећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, Касиопеја |
је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао нам је о трансандаталн |
лики Медвед се примакао северозападу, а Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једв |
еће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна количина остане за ве |
сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у својој соби, у своме кревету!...{S} Кроз п |
фесор философије и теологије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајући нам на једном часу о |
ркве; узвишене законе Божје, које им је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и |
.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим |
ему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Кас |
е и нехотице питао: где је онај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалности |
чијој се лепоти још нису сити надивили велики песници ваши и обожаваоци лепоте неба Земљиног!. |
авном, већ се од то доба почињу јављати велики прогреси на пољу науке, уметности и открића огро |
ба, мртва, бесвесна материја, а не онај велики Ум који има једно једито име, познато свима наро |
ему.{S} Одатле је, управо, и почео онај велики период преображаја не само у пространом царству |
да у читавој васељени; а, сем тога, тај велики научник унео је много светлости и у област трепе |
онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји научник једнога дана објави преко својих |
амо она виша интелигенција, коју је тај велики научник замишљао, да ће се јавити у роду људском |
тих природних закона...{S} И док се тај велики, тај божанствени преображај извршио у крилу прек |
види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са својом чудноватом |
lestone unit="*" /> <p>Ушли смо у један велики салон.{S} У њему је било силество мраморних сарк |
на виша интелигенција, коју је замишљао велики математичар, философ и астроном Лаплас, становни |
есконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица, |
алеке прошлости покривена, свету открио велики <pb n="174" /> пророк Емедарухо.<ref target="#SR |
маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: кап воде је један читав свет, |
улус у Великом Лаву.{S} На североистоку Велики Медвед готово додирује сам хоризонат, док се на |
то им је сама њихова владавина испуњена великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину |
рја...{S} То беше нека врста кафтана са великим и широким рукавима, који су више личили на крил |
епо и сјајно звездано јато Андромеду са великим квадратом Пегазовим, који умало што пе додирује |
разговарало.{S} Говорило се о последњим великим указима, што су их донеле службене новине, а за |
огазили....{S} Знаш ли шта су учинили с великим философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом |
<pb n="91" /> 68, а мањих 22; дакле 16 великих, 68 средњих и 22 мале планете; а све ове планет |
Он је за време своје владавине водио 26 великих и 15 мањих ратова; он је разорио три велике цар |
о невероватних граница.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазака народи су се утркивали, |
било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, просвећених градова, везани једни с другим чит |
нараштаја; све то и многа друга изумења великих и женијалних људских умова целу су куглу вашу п |
} То се све извршило полако, тихо и без великих скокова, — по закону одабирања који влада и у б |
било <pb n="48" /> људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се по овим горостас |
реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али |
по запремини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадураминих планета, има још средњих <pb n="91 |
од првога примитивног човека па до оних великих умова који су били кадри да завире у велике тај |
ју некакве светлуцаве фосфорасте зраке; велико и широко чело сведено на благу амајлију, издавал |
Сиријусом.{S} Источно од Бика лепо сија велико звездано јато Близанаца са своје две лепе звезде |
отово цео јужни хоризонат прекрилило је велико звездано јато Хидре — водене Хале.{S} И млечни с |
то се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање....{S} Има врло много пи |
Лире, на истом небесном кругу, види се велико звездано јато — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим ле |
и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио |
адно од Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се Андро |
е и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велико звездано јато Китово са његовом чудноватом звезд |
ш немају кичме и оне, што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде до — човека има поћи!{S} |
— Штапаца; — од Ориона екватор улази у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у Рибе....</p> <p |
ена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; метеоролошко таложење било је готово |
it="*" /> <p>Сунце Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало живљом црв |
рцем Топчидерских винограда.{S} И њих у велико почео да покрива онај тамни вео, под којим ће св |
get="#SRP19020_N2" /> и философа Канта, великог астронома Коперника и песника Молијера?!.{S} О, |
каквога, колико стршљен <pb n="127" /> великог, мрко-зеленог, колибра, а мало иза њега помолил |
а, што се беху покрвили око деобе свога великог и пространог, од својих дедова и прадедова насл |
раћу и сестре у огромној породици свога великог оца Амадураме.{S} Па ипак, према своме положају |
минулих или за материјалне облике онога великог света, што је <pb n="140" /> живео милиунима го |
b n="XIII" /> и ено га под самим ногама Великог Медведа, који се са северног хоризонта попео го |
векову мисао, која се винула на крилима великог ђенија небесног, горе у неизмерне просторије ва |
ина</hi>, а више њега, одмах испод репа Великог Медведа, једва се види по која звездица из мале |
на противној страни — између Перзеја и Великог Медведа — необично блиста лепо звездано јато <h |
олуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, најлепшом па на |
везде што представљају с њим труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих Кола?“ упит |
оне четири звезде што представљају труп Великог Медведа.</note> <note xml:id="SRP19020_N26">Нај |
та друго, до један виши неимарски створ великог оца небеског, до један већи звездани комплекс, |
оционом.{S} Готово на средокраћи између Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звез |
тога вечера на самој средокраћи између Великог Медведа и Лире, између Херкула, Кочијаша и Ажда |
ава звезда, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај срца |
е <hi>Рака</hi>, из Рака у сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста његово срце — <hi>Регу |
м се оријентисао.{S} Прво сам нашао <hi>Великог</hi><pb n="21" /><hi>Медведа</hi>, а за тим и < |
отац свију савршенијих грана и огранака великога животињског стабла па до претече човека и од п |
пропустили кроз фина и осетљива цедила великога <pb n="80" /> мозга свога и ни у једном трунку |
.<ref target="#SRP19020_N20" /> Лево од Великога Пса, у истој небесној равнини, види се један д |
Зар не видите у овоме послу једно зрнце великога божанственог ума?!{S} Та се божанствена искра |
p> <p>„О, узвишено праштање, како си ти великога порекла; јер ти долазиш с усана највећег мучен |
а насрне на сама себе, на узвишено дело великога Оца свога, Бога свога?...{S} Размислидер-те ви |
вездано јато <hi>Кефеус</hi>.{S} Између Великога и Малог Медведа испресавијао се дугорепи Змај |
апад.{S} Овај Млечни Пут пролази између Великога и Малога Пса, између Близанаца и Ориона, измеђ |
величанство Мизар, друга звезда у репу Великога Медведа.“</p> <p>„То је Мизар!...{S} Не може б |
тема звезде Алиота што је такође у репу Великога Медведа.{S} Од то доба прошло је преко 1500 ми |
оју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу великога звезданог јата Херкулесова; те тако и оно круж |
i>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi>Великога Пса</hi>: у његовој њушци блиста најлепша и на |
ди — царева, краљева, кнезова; црквених великодостојника из свију крајева ове одиста интересант |
рубин црвена мрамора; а озго, на доста великој равнини оне незграпне стене, дохватила се у кош |
овина је необично била заступљена.{S} У великој дворници Грађанске Касине била су сва места зау |
их и вечерњих — листова, да ће држати у великој општинској сали јавно предавање о неким својим |
i>.{S} Оно је на противној страни према Великом Медведу, с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у |
престоници, овоме вечитом граду, овоме великом центру свеколикога преображаја људског на овој |
да се добрим делима приближује ка своме великом Оцу — Богу Свевишњему.{S} Одатле је, управо, и |
, кад јој је пресечен повратак ка своме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога |
њиховој, као и о огромној умној моћи и великом знању њихову на пољу више технике.{S} Они су це |
</p> <p>Ми се одједном нађосмо на неком великом тргу, на који је излазило 24 велике, дуге и шир |
te xml:id="SRP19020_N6">А има их који с великом вероватноћом тврде, да Нептун није крајња сунче |
ебету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Андромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Л |
везде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Великом Псу; <hi>Вега</hi> у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у |
е лепе звезде прве величине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где с |
звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североистоку Велики Медвед готово д |
едиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанственом Уму, из кога су, |
ени се не даје више важности бесконачно великоме него што се даје бесконачно маломе; јер ово об |
м крив него моје непоимање о бесконачно великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био вел |
амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику интелигенцију овога чудноватог <pb n="182" /> ст |
ци у историји свемира негда играли тако велику и тако сјајну улогу!...{S} Овоме вечитом боравиш |
ом браћом и сестрама што сачињавају ову велику сунчеву задругу Амадурамину.{S} Пролазећи непрес |
великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је одговор породичног савета |
ке крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо <pb n="34" /> проне |
прилици нигда ни открити неће, — то је, велим — једна кап воде према неизмерној пучини непрегле |
страховите борбе воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје усијане кугле, и то у виду во |
иљада километара простора, — летели ми, велим вам, том страшном брзином лево или десно, доле ил |
о се Сунца зову — управља и креће, док, велим, једна светлуцава умна варница не само зна да она |
аси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо старих Мисираца, није ни колико какав мали |
ини Мизаровој, — та се величанственост, велим, не да ни речима представити ни пером описати.{S} |
милиуни милиуна!{S} Светови су, опет ти велим, у васељени безбројни, онако исто као што су и ат |
ма има разумних створења, онда је, опет велим, права лудост уобразити, да је само ваша Земља об |
!...{S} Хајдемо право у букове његовога величанства Мизара; али ипак да узгред свратимо на коју |
е неба Гамидова, то су весници његовога величанства Мизара...{S} Пази, пази, ено како се његов |
ве круже око свога центра, око његовога величанства Мизара....{S} Ето, то је верна слика систем |
сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то био призор!..{S} Око нас се свела |
тих исполинских брда?...{S} Боже, какав величанствен поглед!{S} Мени се учинило као да сам на в |
ова....{S} Погледај га погледај како је величанствен.{S} Ено онолико изгледа ваше Сунце гледано |
чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми се теби дивимо; ми |
на овој планети, била тако исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто је она за вечита |
ељена је била тако исто лепа, тако исто величанствена: она никад није била ни лепша ни ружнија, |
ла, био тако срећан да изблиза посматра величанствене вале једнога Сунца!....{S} Пази, пази!... |
иродних елемената!...{S} И, одиста, ове величанствене, ове узвишене, ове божанствене призоре су |
танова.{S} А данас?{S} Ето погледај ове величанствене мраморне палате, које као да нису створ љ |
лерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене фасаде.{S} Између стубова у сва т |
ростране, у оне дуге и широке улице оне величанствене мртве вароши.</p> <p>Ми се одједном нађос |
><gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Величанствени лугови давно минулих времена!.{S} Вас ниј |
ед среде онога овалног круга подизао се величанствени црвени дворац царски, од дна до врха сазд |
о, са звезде на звезду и разматраш овај величанствени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, д |
Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим животом, били су алем камен међу осталим |
вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призором небесним.</p> <pb n="19" /> <mi |
рени руб помаља!...{S} Ох, то је одиста величанствено!“ повика мој загонетни вођ.</p> <pb n="59 |
од виле до виле овога пространог, овога величанственог царског града, док се најпосле не нађосм |
ав свет лепога, складнога, колосалнога, величанственога, божанственога?!</p> <p>„Хе, куд су се |
престонице Гомора, <pb n="173" /> овога величанственога споменика надгробног велике нације ове |
боље веже и утврди мраморни строј овога величанственога храма!..{S} Погледај ове до дивљења уме |
ба, која је, у исто време, служила овој величанственој пирамиди као кубасти кров; а озго над ов |
" /> <p>И одиста та се величанственост, величанственост и по своме разноликом сјају боја што се |
к у огромној општини Мизаровој, — та се величанственост, велим, не да ни речима представити ни |
ођ.</p> <pb n="59" /> <p>И одиста та се величанственост, величанственост и по своме разноликом |
ставог преливања!..{S} Све је то давало величанствену слику непрегледнога, страховито узбуркано |
сном часовнику!..</p> <p>Ту је и његово величанство Мизар, онај ускипели океан од ватре и пламе |
но • пута видео.{S} То је главом његово величанство Мизар, друга звезда у репу Великога Медведа |
на хоризонту се указати први пут његово величанство Мизар; а после, мало по мало, из те једине |
="chapter" n="SRP19020_4"> <head>ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО МИЗАР</head> <quote>„У неизмерном океану ет |
ти не да!{S} Погледај само ову слоту од величине, од висине и огромних димензија, па опет: треб |
но одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда прве величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано ј |
во срце — <hi>Регулус</hi>, звезда прве величине; из Лафа сунчана путања улази у звездано јато |
аду једва може видети Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој магли севернога хоризонт |
сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, који је нешто мало више одскочио од |
што у њему необично блиста звезда прве величине, по имену <hi>Антарес</hi>; из Скорпије сунчан |
<note xml:id="SRP19020_N14">Звезда прве величине — Алдебаран, позната најстаријим Мисирцима, Ка |
Близанаца са своје две лепе звезде прве величине — Кастором и Полуксом; а јужно испод Близанаца |
у, чија имена носе две лепе звезде прве величине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њ |
ну Рибу са њеном блиставом звездом прве величине — <hi>Фомалхаутом</hi>.</p> <p>И сад ја поглед |
златнокрили Орао са својом звездом прве величине — Алтаиром; а на самом јужном хоризонту видимо |
рао</hi> са својом светлом звездом прве величине — <hi>Алтаиром</hi>.{S} Десно од Лире, на исто |
Скорпију, са њеном сјајном звездом прве величине — Антаресом.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сли |
, Волујар, са својом лепом звездом прве величине — <hi>Арктуром</hi>.{S} Пред овим сазвежђем — |
Пса са својом црвенкастом звездом прве величине — Проционом.{S} Готово на средокраћи између Ве |
м истоку видимо лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североис |
о је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али је она у самој ствари двогуба звезда.{S} |
а су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и |
ездано јато са пет сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, што веома личи на отворено |
лост.{S} Понекад дотера до звезде друге величине, а понекад спадне на звезду треће, четврте, па |
у лепим и сјајним звездама прве и друге величине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хемисфери |
знају да постоје, нити су свесни своје величине, <pb n="159" /> своје силе, свога сјаја, своје |
сићушне звездице —једва четврте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесн |
ан низ сићушних звездица четврте и пете величине, који потиче од самог Ориона и то право западу |
на звезду треће, четврте, па чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</note> <note xm |
ашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величине....{S} Него доста о томе!...{S} Хајдемо право |
} То су биле две звездице једва четврте величине, и са свим једна уз другу: да су мало једна др |
ва се виде две мајушне звездице четврте величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути зн |
мења своју светлост од друге до четврте величине.</note> <note xml:id="SRP19020_N13">Ми овде по |
слично вашем Сунцу, слично и по својој величини и по броју својих планета...{S} А сад пази!“ п |
нца!..{S} Још је огромније оно питање о величини и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчан |
<p>„Ово је Мизарова пета планета, а по величини прва.{S} Њу су суседни астрономи назвали Амаре |
мадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој обитељи Амадурамино |
осам планета вашега Сунца има једна по величини пета а по даљини трећа, на којој без сваке сум |
то у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврти члан његове породице |
а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по облику своме апсолутно један другом раван |
учник Хамариџе изнашао је сразмеру и по величини светлости и по удаљености електричног сунца од |
ема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то |
личину овога џина васељенског и не само величину, обим, већ и његову удаљеност од нас, те да ко |
о да овоме моме ученику покажете и саму величину овога џина васељенског и не само величину, оби |
иља кроз онај непрегледни сплет њихових вена и артерија, што откивају оно чудесно ткиво листа у |
чем.{S} Излетим на улицу.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе д |
диста <pb n="131" /> изгледао као прави венац оплетен од разнобојног цвећа.</p> <p>На деветој р |
и нашој, свуд око нас, оцртавао се неки венац од самих црних палата...{S} То управо и не беху к |
што су свуд унаоколо као какав вилински венац окруживале црвени двор царски, беху од самога, ка |
енитијих улица у овоме граду.{S} То је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале |
изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ одиста <pb n="131" /> изгледао к |
сов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Венац високе знаности“ опасивао је цео крај у непосредн |
којом шестаре ваше планете:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, |
и 10 секунада и то је Меркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и т |
ура познам у самом Скорпијином репу.{S} Венера је дивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађе |
пронађени; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мезимац нашега сунца. |
Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — репате |
његова породица — <hi>Меркур</hi>, <hi>Венера</hi> — ваша <hi>Даница</hi>, или <hi>Вечерњача</ |
ва периферија допирала је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не б |
масивним раменима највишега гранитског венца, а који су опет држали они бели мраморни стубови |
оне китњасте, оне, тако рећи, трепераве венце што овој дивовској грађевини дају облик трокатног |
њ, као оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога полигона, свуд унаоколо, уместо балистрада |
капитоли на стубовима; а озго на овоме венцу, над сваким стубом, стајао је по један анђео с ра |
јну дугу, чији се краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и урешени, з |
ом сазвежђу оцрта један мајушни блистав венчић, начичкан једва приметним прашинастим звездицама |
их у велико почео да покрива онај тамни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову бла |
мо се видели, одговори му Лапласов дух, веома ганут овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви сад о |
да су елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у престоници Гомора.{S} То ме је подсећало |
буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено гд |
знанице.{S} На истоку се блистала једна веома сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ј |
да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили, те нам изгледа као ваш пун Месец....{ |
егова предавања о старости наше планете веома су знаменита.{S} Он би од прилике овако почео:</p |
сматрамо.{S} На путу нам је једно сунце веома слично вашем Сунцу, слично и по својој величини и |
и знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање....{S} Има врло много питања у ко |
вна звезда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту бразду.{S} Стевица се чисто п |
Десно од нас видела се једна мала, али веома, блистава група звезда.{S} Било их је од свију бо |
ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу, што је преливала из љубичасте и |
а друге величине и то је Касиопеја, што веома личи на отворено латинско W....{S} Јужно испод Би |
а грдна, тако исто светлуцава, обруча у веома развученом елипсастом облику.{S} Много је личио н |
самом западном хоризонту видимо .једну веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Јужној Риби...</ |
иве људе, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то |
/p> <p>После смо се обрели у галеријама вера и — Божјих пророка.</p> <milestone unit="*" /> <p> |
а је бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао мат |
им галеријама изложене су реликве свију вера које су кадгод на овој планети суштествовале као и |
ва сири звездано јато — златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а више њега, одмах испод репа Великог |
" /></p> <pb n="24" /> <p>Јужно од Косе Вереничине, и то одмах испод небесног екватора, необичн |
га величанства Мизара....{S} Ето, то је верна слика системе вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ |
амо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је ост |
анци ?!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христове и исповедници праве ч |
из његове језовите владавине.{S} Његови верни поданици у пространом му царству нису га толико в |
пусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски верну, слику зверске разјарености, и страховите борбе н |
ло безброј богова у које су весели људи веровали, клањали им се и жртве им приносили, не у „вин |
телефона за цео свет, али се у то није веровало, због неке материјалне тешкоће...</p> <p>Боже, |
една другој натуре своје богове и своја веровања.{S} Па и сами свећеници, ови проповедници зако |
S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта |
говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како |
ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb n="2" /> <p>„А о |
p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати, да |
наша мора и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово ка |
учини небеској.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ |
а погледам.{S} Нисам могао својим очима веровати.{S} То беше један грдан, таман, једва видан ко |
мој вођ...{S} Својим очима нисам могао веровати, да је то онај малопређашњи пламени океан, кој |
здице; па, готово чак ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S |
d="SRP19020_N6">А има их који с великом вероватноћом тврде, да Нептун није крајња сунчева плане |
, купили су војске и водили их на своје верске противнике.{S} Они су врло често бивали крвожедн |
а време тридесетогодишње и седмогодишње верске војне; питајте крваву шпанску инквизицију; питај |
се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а |
је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може ист |
стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак постој |
је у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста |
>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег су |
тна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је |
да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звездицама смештена св |
..{S} Не, не, то само бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створ |
бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели све |
а дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем му се извињавати, на што ће ми он опет |
ре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава и њ |
верујете у ствари које не постоје, а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је непро |
а вечито напућена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и |
умњаш?{S} О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не постоје, а не верујете у оно |
инкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри да видите |
е да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако |
даљине један глас:</p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лапласовог |
која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова сад |
сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, сир |
воје мајке — ту је она!...“ Повика моја весела газдарица, и нестаде је испред мојих врата.</p> |
би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупати на моја врата: |
зобилан, источник, око кога су поседала весела чобанчад, а мало ниже њих притрчала нека сорта н |
...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претурила преко своје главе; какве је |
нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми н |
ар овај негда сјајни, овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном спав |
а сјајне дворе у којима је некада бујао весели живот срећнога света.</p> <pb n="168" /> <p>„Па |
је некад било безброј богова у које су весели људи веровали, клањали им се и жртве им приносил |
аните се њим Атмосфера је то што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша |
чици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{S} И још мало па ће се његово име |
вога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, следити док јој Стевица рекне:</p> <p>— „Мам |
>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гушити у јецању.</p> <milestone |
као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се |
ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшилук с руке на руку носи; а ве |
ора: ухватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овога светог храма Божјег.{S} |
а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисно, складно...{S} Закон одабирања |
собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{S} Да сам којом срећом мало |
егова светила око ње; она је то, што је веселог Анаксагору протерала из његове отаџбине, што се |
ао оно што су хтела твоја браћа спалити веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца |
оници славних Гомора; — ви овде у мојој веселој постојбини?!...</p> <p>— Ја сам ти то обећао.</ |
Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој веселој кугли као да почива некакво проклетство Божје!“ |
а био живот пун среће, пун задовољства, веселости, сањарије, љубави и божанствених снова о нека |
одсијавале су неком живом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој главе његове није одговарао |
виш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет пог |
n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!....</p> <milestone unit="*" /> <p>„З |
, а поља мирисним цвећем, док је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док |
допиру до половине неба Гамидова, то су весници његовога величанства Мизара...{S} Пази, пази, е |
еким, нашем уму недостижним, односима с весницима нама непознатога духовног света, што га наша |
воју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, како је са свим оздравио, како га сад ништа |
>Палас</hi>, па <hi>Јунона</hi>, па <hi>Веста</hi>, а последња <hi>Нефтиса</hi>.{S} Цереру је п |
тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!. |
далекога каквог краја васељенског, као ветар крилату семенку какве плодне биљке?{S} Не може би |
....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни громова, ни к |
ило ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су готово са свим ишчезли; небо вечито ве |
де — кише, снегови и мразеви, топлота и ветрови, кроз милиуне милиуна векова, нивелисали...{S} |
азује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зелени |
ца Амадураме није крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио |
ом благошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, р |
и моћ, не само овога пространог града, већ и целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их преглед |
То не стоји.{S} У природи нема случаја, већ само вечитих и непроменљивих закопа, по којима <pb |
а помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је |
о небо; али без онога заносног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, по |
не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким керовима:{S} Сиријусу и Проциону |
вкасто небо посуто треперавим звездама, већ једна црна, црна као поноћ, небеска пучина, посута |
уметности.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав окамењен гобе |
i> планета вашега Сунца имају не једна, већ две планете, на којима има разумних створења, онда |
у роду људском после 10 милиуна година, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не |
> <p>„Пре милиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица |
ада, не, већ милиун милиуна, не година, већ векова, брзином сунчане светлости, — увек би се бил |
хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те безграничн |
а небесна маглина?“</p> <p>„Не маглина, већ гомилица сићушних звездица, о којој вам је синоћ го |
ати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласал |
> <p>— „Светови не пропадају од судара, већ мру од дубоке старости!“ повика он с неком необично |
ја не само у пространом царству Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном |
да Нептун није крајња сунчева планета, већ да и иза њега има још једна — занептунска планета!. |
е створ од студенога мрамора и гранита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се |
бели царски двори, у којима људи живе, већ надгробни споменици једнога давно и давно изумрлог |
чланови ове огромне породице Мизарове, већ га осећају и свеколики остали светови, што испуњава |
одностима служе...{S} Ви се, истина је, већ почињете отресати од тих сујетних предрасуда, али н |
у гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је рас |
— сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били |
лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не година, већ векова, брзином сунч |
и.{S} Атом атома узајамно привлачи, не, већ се један другом, као по неком нагону приближују, ал |
на.{S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црн |
} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије безброј небесних маглина и маг |
те немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад зн |
.{S} То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке у тмини....</p> <pb n=" |
е ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, чија површина бе |
васељену, али не материје што се види, већ материје што се не види.{S} Јер све оно што се види |
ењу облика није главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Гос |
мна варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и м |
као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пре |
аво чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени од некаквога благородног метала, ко |
Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и пр |
оспособљавати, да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам |
сталом свету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим планетама, у читавој васељени, н |
рити, и не само у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљ |
ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„ |
р, што се ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, а овамо кад се |
уша док су у материјалној одећи својој, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а |
а васељенског и не само величину, обим, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толико доби |
атематички тачно и то не по грађанском, већ по астрономском времену, које је обележавао сам одн |
не само у животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати велики прогреси на пољ |
катран.{S} То управо и није било небо, већ један црн, бездани понор; а овде онде светлуцала је |
ниси с твојим телом за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулациј |
о на онога грешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зве |
а види, да оно што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте с |
, подиже — умножава!..{S} И не само то, већ она очевидно отура од себе све што је ружно, наказн |
></foreign>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Светога Тројства“ |
уображење.{S} Смрт управо и није смрт, већ један виши прелом у животу душину, то је њен вечити |
м путем добија нову топлоту и светлост, већ је добија и непрестаним падањем метеора и метеорита |
те не само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и р |
највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају |
се ништа није остављало голом случају, већ је све подвргавато математичкој тачности, по којој |
овекова има неких мена али не у облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу сво |
ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај |
ни једнога једитог магличка небесног, — већ је тај огромни, вашем уму недостижни, простор небес |
уго сунце у области Мизаровог царства — већ је погурен старац.{S} Њему су, као Сунцу, дани избр |
тве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу собом клал |
се нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећима |
„Ама ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи:</ |
>„Разумем те, потпуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="8 |
.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; метеоролошко таложење било је г |
стене од неколико хиљада, не килограма већ ваших тона, бацане су чак под облаке као какво ивер |
е су људи открили, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, к |
{S} То управо не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких творевина на овој мртво |
ризонту: све остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромед |
/> живео милиунима година на овој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да |
Тако је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али |
ој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском вр |
брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се п |
ном хоризонту.{S} Делфина видимо где је већ високо одскочио на источном небу.{S} Тога вечера ви |
се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато да у овој бесконачној васељени има на милиу |
тву.{S} Човечанство ове планете било је већ узлетело на највишу тачку образовања, питомости, пл |
борама своје дубоке старости!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су астрономи с једне суседне план |
....{S} Седамнаест хиљада година, то је већ нешто...“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух опет |
десет милијарада ваших година; а то је већ прилична старост и у животу самих небесних светова. |
једно што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graphic" /><!-- captio |
мо осетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, под <pb n |
појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочит |
н свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се ње |
гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се већ приближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој вођ...</ |
, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекн |
тарија задружица сунчана, у којој су се већ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно ка |
астрономији доста напредовали; ви имате већ прилично велике телескопе, да на њих можете видети |
густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p> <p>„Н |
седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ казивало да је то изнемогли старац на своме самртно |
one unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало живљ |
9020_N27" /> покрише густи облаци.{S} И већ се <pb n="61" /></p> <p>доле под нашим ногама чула |
пава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, |
а у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, потиски |
орења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно питање дошао, а чему |
ишљено — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о страховитој бесконачности васељ |
/> погурени старац, што је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} |
сеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ р |
се толико не приближи, да сам му могао већ распознати његове неразговетне контуре.{S} То беше |
вање; само знам то, да се није путовало већ <pb n="88" /> летело много брже, него што лети сунч |
ебесног свода.{S} Још који трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си нег |
се овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима сјајнога двора Мизарова, |
препада мало себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туд |
док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небесним.... |
е материје — претвориле не у растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, д |
узаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разн |
еркур!....{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног двора Мизаровог. |
ет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред средине мрачнога царства Амадураминог; ево на |
те, које као да нису створ људских руку већ некога вишег неимарства небесног!...{S} Зар у њихов |
шчезло: по две стотине година, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни с |
ени океан.{S} Ова је планета девет пута већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астроно |
ог човека, толика је иста, ако не још и већа, између примитивног човека и данашњег човека!..{S} |
а Сунца.{S} Температура је његова много већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и |
фузорије и једног црва.{S} Она је много већа него разлика између корњаче и једнога индијског сл |
а од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих повољних услова и |
која је по броју својих чланова, двапут већа од породице вашег Сунца, а по тежини масе своје де |
олумену, запремини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна го |
ине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Дух — то је уз |
а, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш вашег Марса?“ упита ме он одједн |
хиљада, али кад се небо погледа на мало веће телескопе, онда их се покаже на милиуне.{S} И не с |
ли сви ти комади имају исти облик онога већег кристала.{S} Тај исти закон влада и у постајању с |
али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ према оној његовој чудотворној буџи, н |
енине.{S} Па ипак за човекову душу нема већега ни узвишенијег задовољства, него кад се на крили |
ћи звездани комплекс, до један цигли, у већем небеском стилу, сунчани систем!..{S} А колико ли |
Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијског Океана и готово ц |
мену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</note> <note xml:id="SRP19020_N6">А им |
е задруге.{S} Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; |
ђе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и в |
RP19020_N7">Сунчев је пречник 108½ пута већи од пречника наше Земље...</note> <note xml:id="SRP |
....{S} Тако је то: кад разбијамо какав већи кристал у каква минерала, он прсне у стотину комад |
стадоше избијати некакви, сад мањи, сад већи, светли букови.{S} Неки од њих су допирали до поло |
идело како се надима и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се видело како оне ма |
ни простор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна непреглед |
p> <p>„Опажам, како не опажам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После није |
ако се надима и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се видело како оне малене зв |
тор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна непрегледна, као |
ише приближавао, све је постајао већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница и мора |
ико стотина милиуна миља њен је пречник већи, него што је пречник орбите Нептунове, или боље ре |
> — једно су овако звездано јато, један већи комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га |
ки створ великог оца небеског, до један већи звездани комплекс, до један цигли, у већем небеско |
то се више приближавао, све је постајао већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница |
ом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв |
нешто светлуцаву мрљицу, налик на мало већи терзијски напрстак.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Ла |
своја пратиоца.{S} Један је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за полови |
ref target="#SRP19020_N30" /> релативно већи инжињери, него они ваши, што пробијају брда и план |
кад текле реке и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледних равница Месечевих покривала |
беска пучина, посута небројеним светлим већим и мањим звездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере |
шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешто стварају |
из које је до сад образовано на 124.000 већих и мањих сунчаних система; а последњи сунчани свет |
пласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих ерупција Мизарових!“</p> </div> <pb n="87" /> <di |
о 4200 које галерија, које салона, које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене за м |
ца, или, боље рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога ко |
— преко шест стотина сунчаних система и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и њ |
лиуни милиуна других сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из истих стихи |
p> <p>„Наши царски предци не могу имати већих и виднијих споменика, него што им је сама њихова |
hi>.{S} По томе појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао |
ти знати, да је ово један од последњих већих градова, који је на овој планети подигнут, а то ј |
, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој части бавио небесном механиком и много је доприне |
, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него што је брзина светлости; јер кад би |
е славни и на далеко разглашени научник Вехемухо.{S} А, његово сам предавање са особитим задово |
Млечни Пут — наша Кумова Слама — овога вечера сече на две поле целу ову небесну куполу и то у |
крајну пучину небеску, што је баш овога вечера треперила миријадама небеских светила.. .</p> <p |
p> <p>„Госпође и Господо,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врло неблагодарну тему.{S} О њој су |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога вечера седим ја код мога прозора и посматрам ону живопи |
<p> <hi>Фламарион</hi>.</p> <p>Једнога вечера и мене позову у Грађанску Касину на позната пред |
еђу Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана јата и главни |
соко одскочио на источном небу.{S} Тога вечера видимо како се други полукруг Млечнога Пута оцрт |
ј небеској куполи.{S} Зенит нам је тога вечера на самој средокраћи између Великог Медведа и Лир |
прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није с |
асиопеја, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну з |
тим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали |
</p> <p>„Колико сте пута о лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо плаво небо осуто безброј |
<p>И саме звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осуле као златне т |
на звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад |
ра</hi> — ваша <hi>Даница</hi>, или <hi>Вечерњача</hi>, — ваша <hi>Земља</hi>, <pb n="27" /><hi |
амога престола свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутрења прозорја долазила су у права ч |
ламеног океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалу каквога тихог језерца! |
ави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој општинској с |
зрелости своје, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је |
њског — нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе између |
дну огромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпни извор светлости и топлоте, |
ећени живот на овој планети угасио — за вечита времена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста |
а доба, да овај споменик подигну, да за вечита времена буде углед свима потомцима ове велике и |
твена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у животу васељенину никад н |
пари, опет је знатна количина остане за вечита времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем |
ебесни једна мрачна, једна тужна, једна вечита, једна нема, једна језовита ноћ — ноћ без сумрак |
, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја истина, коју сам ја много доцније и видео |
а Молијера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељенина — што одржаваш на ка |
зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, ако почем није због тога, што Хамео — нев |
уалистичну целину свеколике, бесконачне вечите васељене — свет материјални и свет духовни.{S} И |
них закона, што владају сваким покретом вечите материје што испуњава целу васељену, те зато ниј |
здани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније размишљао, ш |
оје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој |
стављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видне материј |
и град, што доле под нашим ногама спава вечити санак свој, заогрнуо се некаквим црвенкастим пла |
и мрачни небесни понори у којима бораве вечити санак свој толики, давно и давно изумрли светови |
арају од свога дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док их каква ви |
буквару Астрономије!...{S} После, он је вечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чедо, пор |
поти самих облика, — не видиш онај исти вечити закон општега прогреса, ону исту тежњу ка лепшем |
оме, који је у овој својој вечитој кући вечити санак боравио...</p> <p>„То су символи негдашње |
р ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни на небу |
сконска тежња, једна виша намера, један вечити прогресивни закон Бога Свевишњега — ка вечитом у |
колосалних светова унео и утврдио један вечити ред и поредак, један непромењљиви природни закон |
виши прелом у животу душину, то је њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, материјалном |
ма држале грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим венце |
кав грдан мраморни сач, у коме је горео вечити свети огањ, онакав исти, као што смо га мало пре |
још у прапочетку њена постанка одредио вечити закон гравитације.{S} Тако Сиријус пређе за годи |
рестано теже за поступним прогресом, за вечитим усавршавањем облика: оне теже нечему лепом, хар |
и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном спава?“ упита ме одједном вођ мој.</p> <p> |
ца, и он ће се смањити, покоравајући се вечитим законима гравитације, хлађења и — згушњавања; а |
три, води</hi> и <hi>ваздуху</hi>, овим вечитим работницима при образовању небесних светова, ов |
х небесних маглина, а по једним и истим вечитим законима природним, <pb n="95" /> по којима се |
ве планете образовани по једним и истим вечитим законима, па онда де сам одговори на постављено |
из истих стихија васељенских и по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене тога дара, те |
кажем, материјалном одећом, којом се по вечитим законима, што у целој васељени владају, одела у |
тка строгога рада научног и проналазака вечитих природних истина!..“</p> <p>И Лапласов дух опет |
су били тек у почетку почетка познавања вечитих и непроменљивих природних закона,“ рећи ће Лапл |
су били кадри да завире у велике тајне вечитих природних закона...{S} И док се тај велики, тај |
зовањем, племенитим делима и познавањем вечитих Божјих истина.{S} Душа човекова, док је са свој |
добрим и племенитим делима и познавањем вечитих истина приближи Оцу своме, те да једнога светло |
ји.{S} У природи нема случаја, већ само вечитих и непроменљивих закопа, по којима <pb n="163" / |
на?{S} То су просторије вечито суморне, вечито мрачне, у које никад не допиру сунчани зраци, и |
праском и ломњавом <pb n="110" /> ових, вечито узбурканих, стихија; под непрекидним севањем муњ |
, то је бесконачно и вечито обнављање — вечито постојање, рађање и умирање светова<ref target=" |
аја, своју кулминациону тачку.{S} Ништа вечито сем духовног света и материје, што испуњавају це |
а, те се тако онај збор небесних девица вечито сијао као јарко на планини сунце.{S} Оне су на с |
диш или ниси, него је у питању она ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете што ваш |
ихову.{S} Они су замишљали своје богове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог ра |
„Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито најежен...{S} Они лишаји, то су места где су нег |
јим бојама давао такав колорит, који је вечито остајао сталан: сјај и преливање њихово ништа ни |
а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре с |
ва је суштина њена?{S} То су просторије вечито суморне, вечито мрачне, у које никад не допиру с |
љена то је један калеидоскоп.{S} Она се вечито мења.{S} Облици што их она у својој вечитој лабо |
тихо, опрезно; ствара се, руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савршенијему, ка хармоничниј |
а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у |
егово причање.</p> <p>„Ви људи остајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</ |
м телу твоме било непроменљиво и што ће вечито остати непроменљиво.</p> <pb n="13" /> <p>„Ама з |
е су од искони, владају данас и владаће вечито умне силе које непрестано теже за поступним прог |
у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве, унесе што више светлости |
вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретање материје, то је бесконачно и вечито обна |
то кретање материје, то је бесконачно и вечито обнављање — вечито постојање, рађање и умирање с |
читост живота њихова то је бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретање |
а; а овамо одмах казује како се светови вечито рађају и мру....</note> <note xml:id="SRP19020_N |
туберанце, његове ерупције, огњени вали вечито узбурканога пламеног океана <pb n="17" /> на ваш |
и, били су готово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог о |
лази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвављено.<ref target="#SRP19020_N14" /> У гри |
будућим миријадама векова — само једно вечито постајање и једно апсолутно трајање....{S} И цел |
америти, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездам |
својим безбројним звездама што на њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што не видим |
и испред врата моје небесне ехоре, мога вечитог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца м |
неизмеран васељенски хаос, састављен из вечитог огња и пламена и оних помамних стихија што једн |
врат отерам — то је живот вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао слобо |
з гаснога стања у течно, а после, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање тврдо.{S} Најбурни |
е <pb n="150" /> смрти мога тела, после вечитога њеног растанка са оним материјалним обликом св |
у, у праискони својој, синуле као искре вечитога живота свеколике васељене; а ако питаш за оне |
оплоте, овај символ вечитога стварања и вечитога рушења.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Погледа |
жанствену радионицу вечитога стварања и вечитога рушења човечје око никад завирило <pb n="204" |
једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} |
извор светлости и топлоте, овај символ вечитога стварања и вечитога рушења.</p> <milestone uni |
ставно ткиво васељенино, проткано жицом вечитога прогреса.."</quote> <p>Лапласов је дух имао по |
!....{S} О, у ову божанствену радионицу вечитога стварања и вечитога рушења човечје око никад з |
о васељенина — што одржаваш на карару и вечитој хармонији миријаде миријада светова, те чине да |
, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, давно и давно у |
синуло у главу како то све бива у овој вечитој радионици у свемиру?“ окрете се мени мој чуднов |
посвећени ономе, који је у овој својој вечитој кући вечити санак боравио...</p> <p>„То су симв |
ито мења.{S} Облици што их она у својој вечитој лабораторији ствара неисцрпни су, као што је и |
спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супарници Веги; а ту је на самом западном хориз |
м она се налази у некој забуни, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој нешто недостаје, д |
е зато и њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћи нема граница, па нема ни времена...{S} Па |
оје чаробности и грандиозности остала у вечитој тами, незнана и неопажена!...{S} Тело, дакле, т |
прогресивни закон Бога Свевишњега — ка вечитом усавршавању и улепшавању облика у читавој васељ |
темељ својој сјајној престоници, овоме вечитом граду, овоме великом центру свеколикога преобра |
велику и тако сјајну улогу!...{S} Овоме вечитом боравишту мртвих треба приступити тихо и с пуно |
ан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечитом мењању непромењива....“</p> <p>И он се загледа |
ћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечитом рушењу облика није главно оно што се види, већ |
ви светови, црни као авети, а покривени вечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из кревета и о |
и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечитом рушењу облика није главно он |
ој сили, што све светове држи на једном вечитом карару, сама груба, мртва, бесвесна материја, а |
охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбурканошћу својих стихија у самоме себи, као |
рије, то је бесконачност светова, то је вечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост живот |
цео простор; а бесконачност простора и вечитост материје, то је бесконачност светова, то је ве |
p> <p>„Бесконачност је васељенина што и вечитост њена.{S} Има светова који су сад у повоју, а и |
ечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост живота њихова то је бесконачно и вечито кретањ |
коначност васељене то је бесконачност и вечитост материје, која испуњава цео простор; а бескона |
i>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{ |
топило у једну страховиту црну, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет заћута. |
јесени; Земља би се претворила у једну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај |
и, да ће том својом умном муком себе за вечна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да |
ну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, недеље, |
дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена одагнати испред врата моје небесне ехоре, |
— једнога мени незнана света, света што вечним сном спава....{S} И тај је мрачни колос јурио пр |
у непосредној близини небеснога зенита, вечно круже Велика и Мала Кола, око свога стожера, Пола |
онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењу своме; ј |
о чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешто стварају или нешто руше.{S} Оне |
она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални свет.{S} И кад |
е трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљине атмосфере,“ објашњавао |
нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне; оне нам изгледају као да су п |
м“!...{S} Та то је, болан, једна читава вечност!...{S} Десет милиуна година!...{S} И то је пукн |
а, у свој својој битности, бесмртност и вечност теби су додељени...{S} О, непостижно божанство |
ЕСКОНАЧНОСТ ВАСЕЉЕНИНА</head> <quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконач |
земљи — само је <hi>један тренутак</hi> вечности."</quote> <p> <hi>Фламарион</hi> </p> <p>И сам |
васељенски, у коме се вози преко океана вечности читава милијарда и по људи!...{S} Одатле ћемо |
то се губи кап воде у неизмерном океану вечности!...</note> <note xml:id="SRP19020_N18">Њих има |
0_15"> <head>ЕПИЛОГ</head> <quote>„Пред вечношћу сваки је век једнога истог доба.“</quote> <p> |
оним птицама што своја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмладак |
а ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или другога еластичног пузавог биља, |
анапа, или пантљичица, те од њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и практични |
то су све правилне, чисто геометријске, вештачки изведене фигуре; а у целокупном том раду њихов |
коћете, кад један другом што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу ваш |
, што је узнео игру боја до невероватне вештине; он је тај што је својим бојама давао такав кол |
опет тога божанственог момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква |
ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари атавизам жи |
Размислидер-те ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да живите на оној вашој красној |
ора царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је замишљао велики |
ге и од претеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што |
а звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не по |
е, од оних божанствених принципа њених, ви сте начинили једну наказу, једно чудовиште....{S} Књ |
лина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад један другом што боље и што вештије |
ета заборављеном, крајичку васељенину ; ви овде на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни су |
сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па ст |
ајлепшем цвету у круни сунца Амадураме; ви овде у престоници славних Гомора; — ви овде у мојој |
ису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша ч |
а <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви још не можете да избијете из своје главе ону своју с |
Земљи у астрономији доста напредовали; ви имате већ прилично велике телескопе, да на њих может |
авање, и све остале удобности за живот; ви се један с другим разговарате и договарате о послови |
стару предрасуду, да сте <pb n="93" /> ви једина чеда Божја „створена по образу и подобију Њег |
Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попили!{S} Коље се бра |
град из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средства за пренос према средствима становник |
ве мајске руже и шареног шебоја?!...{S} Ви само осетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама |
вездице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви оста |
и сумњаш?{S} О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не постоје, а не верујете у о |
да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док <pb n="181" /> сте се били и клали |
сто пута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене цивилизације, једа |
да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина је, већ почињете отресати од тих сујетних |
Божји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако с |
те, нити што од свега тога назирете.{S} Ви сте за миријаде појава, што се фактички пред вама до |
вих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муњевитом брзином данас путујете не само куд вас пос |
анети били, нема више до који корак.{S} Ви имате још много и много да радите на облагорођавању |
што је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па |
емљи, народу, и читавом човечанству.{S} Ви радије помињете Цезара него Галилеја, Бонапарту него |
ви овде у престоници славних Гомора; — ви овде у мојој веселој постојбини?!...</p> <p>— Ја сам |
ја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?. |
се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, — жи |
умова целу су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и по |
зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, а |
мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ |
мо сићушни прапорци Сиријусови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овом |
имеју, директора царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је зам |
даљинама васељенским...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону ст |
обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S |
чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А |
мравија према вашим средствима, којима ви сада располажете.“</p> <milestone unit="*" /> <p>На |
И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претури |
подножју горостасних Давалагира.{S} Та ви сте једва у почетку почетка строгога рада научног и |
ој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредова |
, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али |
говори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па сл |
} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, један божанствени моме |
свога, Бога свога?...{S} Размислидер-те ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да живи |
зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризн |
из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образо |
опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, чути с тим вашим н |
има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муњевитом брзином данас путујете не само |
.</p> <p>„Немој корити Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар ј |
вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу сокови у дрв |
ојој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је |
се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, да |
слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да в |
тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} И ви се опет тога божанственог момента плашите, ви дан и |
један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте к |
ног океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код све |
анут овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, крај |
иди...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико пр |
зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи во |
ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref target="#SRP19020_N34" |
овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„Колико |
/> још непрестано преовлађује, — опет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завирите |
ју, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда праве на веша |
ена од 15 милијарада година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота васељенина?. |
човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша |
о би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то н |
ју и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономско |
био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто не да процен |
дно.{S} Девет десетина је од онога, што ви видите, друкчије него како се то вама чини.{S} Али о |
о савршена, да на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути, омирисати, опипати, осетити, |
нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево т |
це и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, злов |
вих црних и суморних дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа занимљивијега да разгледате него о |
о што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p |
знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфер |
еке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи остајете вечито једни и исти!{S} Од себе и оног |
{S} И онда ће се окренути мени:</p> <p>„Ви имате још много и много да патите.{S} Род људски на |
хај!...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмер |
понора небесног.“</p> <p>„Па твој умни вид још стоји под импресијом твојих материјалних очију; |
{S} Мој Стевица, моје јединче, мој очни вид — на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јо |
ме, нешто мало овалном, простору давало вид огромне звезде.{S} На <pb n="117" /> самим устима с |
вници Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap unit="graphic" /><!-- capt |
и.{S} То беше један грдан, таман, једва видан колут, оцртан на црној пучини небеској.{S} Никад |
ној простирци виде се читави пеизажи —: виде се зелене рудине, плава као огледало глатка језерц |
е на овом чудноватом глобу небесном!{S} Виде се некакви, готово непрегледни, кратери, образован |
ема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризонту: све остале зв |
Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном и североисточном хоризонту.{S} Делфина |
хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на кој |
о што ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што |
м ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистин |
јајном звездом Ригером.{S} Испод Ориона виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно |
ветлост ни густа поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да једно од другог разликују и рас |
поразмештани, као што се са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зраци њег |
брда, долина, висоравана, клисура — не виде на овом чудноватом глобу небесном!{S} Виде се нека |
дати очи наше, онако исто као што се не виде крајеви пространога Тихог Океана....{S} Ово управо |
х комплекса још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ са наше земље, п |
змеђу Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звездице четврте величине.{S} И то је |
најлепше пределе Месечеве.{S} Одавде се виде најзнаменитије равнице Месечеве као и најживописни |
SRP19020_N51">Сва ова сазвежђа овако се виде на нашем небу пред зору на измаку новембра у коме |
во цела Предња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: |
.{S} По овој чудесној каменој простирци виде се читави пеизажи —: виде се зелене рудине, плава |
ше своје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни |
ико тек да његову умотворину смртне очи виде, а остало је било само божанство.{S} Ето, човек би |
налик на наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења изведене развалине каквога опустелог дв |
та, с онога места, на коме смо ми били, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад по |
сете колико толико правога божанственог видела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо |
ле Месечеве, унесе што више светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше Зем |
а затвореним очима.{S} На левој страни видела се, опет у рељефу, израђена, пребијена палошина, |
као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна мала, али веома, блистава група звезда. |
црнине више није било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени |
S} Голим их оком нисам могао наћи...{S} Виделе су се само две три сићушне звездице —једва четвр |
ебо.{S} Само су сена једној страни неба виделе још по неке групе звезда, док се цела остала неб |
у са свим друга сазвежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јат |
њ, онакав исти, као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црквеном куполом.{S} И ово |
м, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, одговори му Лапласов дух, веома ганут овим нена |
вао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао је |
„Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној мајушној планетици — како се оно зваше?. |
ица Сунца Амадураме.{S} Али се то ништа видело није са наше Земље...{S} Све је то убрисала наше |
васељени које око човеково нити је кад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено само дух |
родних стихија нити је око човечје икад видело ни ухо његово чуло!...{S} Изгледа, као да пуно с |
{S} Суштину, апсолут — смртно око никад видело није.{S} И је ли што створено, онда знајте, да ј |
да ову свету ватру погасе; али, како се видело, ова им сатанска намера није испала за руком.{S} |
е и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљ |
ве већи и већи простор на небу; лепо се видело како оне малене звездице, једна по једна, замичу |
м није више могао расклопити, и лепо се видело како је своме противнику одузео <pb n="119" /> и |
па се на нас устремио!...{S} Просто се видело како се надима и како заузима све већи и већи пр |
е гледамо, а које око човеково никад ни видело није нити је ухо његово икад слушало заносне шум |
чића звезданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћ |
есконачној васељенској просторији...{S} Видео си само у неколико ону на јужном полу вашега неба |
и кроз неизмерне просторије небесне.{S} Видео си својим рођеним очима толике безбројне звезде, |
ш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута видео.{S} То је главом његово величанство Мизар, друга |
о облику, какве ја у животу своме никад видео нисам.{S} У непосредној близини нашој, свуд око н |
њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у недогледним дубинама небесним виде |
она светлуцава мрљица, коју си мало пре видео у овој мрачној пустињи небесној; то је она голим |
ава.{S} Озго на мраморном капку лепо се видео претурен царски престо.{S} То су били очевидно не |
жја истина, коју сам ја много доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: пита |
ничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте улице, пусти |
ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља |
S} Примиш ли све, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путовању по небесима, онда, знај, |
е поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остало на твоме кревету, остало је, штоно кажу, |
ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се испод наших ногу измиче земља.{S} У један |
аква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и сев |
.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни хоризонти — једнога мени н |
е целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја не бих в |
ак тамо у недогледним дубинама небесним видео сам сијасет сићаних звездица како заносно светлуц |
а.{S} Ти би онда на целом шару Марсовом видео грандиозне радове Марсових становника, и по томе |
и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше промо |
} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књигама, како га је кроз прозор обас |
криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет испред мисли ваших, нека она освет |
им безданима, каквих нигда у своме веку видео нисам.{S} Па онда, какве се још конфигурације, бр |
ео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као неки чудноват сан; а није: за људс |
ре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној тмини, у неко |
тору, у коме се ретко која звезда могла видети.</p> <p>И тај мрачни простор, с часа на час, бив |
овеково нити је кад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено само духу његову....</quote> |
онат, док се на северозападу једва може видети Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој |
ђу звездама--><pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда |
у самој престоници славних Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — колико ништа |
е и библиотеке, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окренути:</p> |
а на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути, омирисати, опипати, осетити, измерити и п |
ично велике телескопе, да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, |
а које друге планете нашега сунца, неће видети?!..</p> </div> <pb n="1" /> <div type="chapter" |
д његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи во |
упро своје погледе.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцрта |
тпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета била у давно ми |
хових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у с |
а и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим рукама опипати, нити га подврћи својој |
звездама, да се одавде може голим оком видети и рој Астероида, што кружи око Сунца између Марс |
и небесној једва их се могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на мало |
свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи |
у бездану небесну.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и |
светлуцају, а које мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црн |
сам могао видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и непровидној тмини?!...</p> <p> |
ом не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо |
љену небесну гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не само у зв |
ратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица на нашем големом пу |
, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде сунчана светлост требала би 1106 годи |
првога јула у 9 часова увече, онда ћемо видети <pb n="XIV" /> са свим другу звездану панораму н |
милијарда и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна не |
е Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу Мизарову породицу — све његове планете па ч |
ом полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у околини |
осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, чути с тим вашим несавршеним |
а увече и погледамо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са свим изменило.{S} Ниједно сазвеж |
и каже неки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај глас преварити неће.</p> <p>Доктор се |
а и призора, што их за кратко ово време видех путујући с тобом по овим баснословним просторијам |
, проучи, открије, да се потпуно сазна, види, чује, осети, измери, процени и свакој појави нађе |
ура, мезимца вашега Сунца....{S} После, види, како је лепо оцртана путања, којом планете Мизаро |
Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као |
Великога Пса, у истој небесној равнини, види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола |
Десно од Лире, на истом небесном кругу, види се велико звездано јато — <hi>Херкулес</hi>, а пре |
а своје, па онда и на оно мртво тело... види, познаје сам себе, и онда сам у себи помисли: „мор |
!..{S} Ено погледај је, погледај !..{S} Види како су се на њој лепо оцртала њена мора и њени ко |
, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сен |
врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њи |
тским стубовима, заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморним стубовима |
Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— „Престо бога А |
ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он чи |
ј планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се |
а се та с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — по |
, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа- |
из главе; повео сам га да својим очима види, да оно што се види није главно, већ оно што се не |
не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста с |
у, по имену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезд |
ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево |
> — <hi>Капелом</hi>; а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину |
Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да тво |
војих...</p> <p>„Зар се у свему томе не види божанствена искра Бога Створитеља?!{S} А то је у в |
ије што се види, већ материје што се не види.{S} Јер све оно што се види, <pb n="208" /> то је |
небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; створ |
он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„ |
авно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је |
се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у |
чки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам се у том мале |
ах испод репа Великог Медведа, једва се види по која звездица из малена сазвежђа <hi>Ловачких П |
музеје васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S |
па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И то |
у целу васељену, али не материје што се види, већ материје што се не види.{S} Јер све оно што с |
у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и |
креће материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је св |
иниће Лапласов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљи |
га да својим очима види, да оно што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми |
е што се не види.{S} Јер све оно што се види, <pb n="208" /> то је само облик, појава, привидно |
ом рушењу облика није главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је с |
у се јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лел |
бично голо око у тој звезданој гомилици види само шест звездица,<ref target="#SRP19020_N26" /> |
коју целокупну пространу фасаду, човек види, као у неком далеком проспекту, по једну троструку |
{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које избијају читави букови светл |
е звездице.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види цела система Мизарова....{S} Погледај га погледај |
да.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисл |
Штапцима.{S}" Ово се депо звездано јато види на нашем небу преко целе зиме.</note> <note xml:id |
е би било духовног света што осећа, што види, што се лепоти диви, што разликује светлост од там |
фигуре; а у целокупном том раду њихову види се дивно изведен план, изведен у очевидном циљу, д |
ХИЉАДА СУНАЦА</head> <quote>„Колики је видик у морске шкољке на дну океана, — још је мањи чове |
...{S} Освртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио |
"94" /> <p>„Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али ми је опет криво — |
ита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Једну белу, малу, светлуцаву мрљицу, је |
је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то |
мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану пров |
пита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p>„А познајеш ли их?“</p> <p>„Откуд ћу их |
о је пред нама?“</p> <p>„Видим, како не видим,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш ли је?“ .</p> |
видиш ништа?“</p> <pb n="101" /> <p>„Не видим ништа, сем овога црног понора небесног.“</p> <p>„ |
а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p |
куд бих је познавао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небро |
Видиш ли их?“ упита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p>„А познајеш ли их?“</p> < |
диш ли?“ упита ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну м |
часту звезду што је пред нама?“</p> <p>„Видим, како не видим,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш |
у Пегазу, а пред овим звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом западном |
јужно доле, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Змијара</hi> — Офиукуса — и његову грдну Зми |
ле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезд |
адно од Перзеја, у самој Кумовој Слами, видимо лепо звездано јато са пет сјајних звезда друге в |
а прве величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Ве |
главом и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његовом лепом звездом Капелом — Козом; |
јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi>Великога Пса</hi>: у његовој њушци блиста на |
Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, најлепшо |
.{S} Ми се само још једном обазресмо да видимо како сад изгледа онај голијат небесни...{S} Боже |
ма југу на истој страни небеснога свода видимо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију вид |
дом Капелом — Козом; западно од Перзеја видимо лепо и сјајно звездано јато Андромеду са великим |
, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужн |
Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао се |
хар, Гавран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, у истој ра |
ало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велико звездано јато Китово са његовом чудновато |
и североисточном хоризонту.{S} Делфина видимо где је већ високо одскочио на источном небу.{S} |
скочио на источном небу.{S} Тога вечера видимо како се други полукруг Млечнога Пута оцртао прек |
"*" /> <p>Сличну промену звезданих јата видимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часова уве |
ром и Полуксом; а јужно испод Близанаца видимо малено сазвежђе <pb n="XII" /> Малог Пса са свој |
изонат.{S} Јужно од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а м |
, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је својом мат |
га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</quote> <p> <foreign xml:lang="FR"> <hi>C-te |
пере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!...{ |
се објашњава на овоме свету, што га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</quote> <p> |
су само звездана јата, која ми северци видимо на северној небеској хемисфери.{S} Доле на јужно |
многа звездана јата, која и ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још |
rget="#SRP19020_N14" /> У гриви Биковој видимо малено сазвежђе, Плеаде — наше Влашиће, са својо |
о је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризонат прекрилило |
нци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{S} На Месецу није т |
њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка |
и севернога хоризонта; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве ве |
и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на југоисточном хоризонту.{S} По самој Кумовој С |
} Те вечери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус |
што их у бескрајном простору васељенину видимо, производ су, дело су оне атомске <pb n="157" /> |
/> него што је Вега.{S} На самом зениту видимо звездана јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у |
м Јарца.{S} На самом западном хоризонту видимо .једну веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Ју |
— Алтаиром; а на самом јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепезасто сазвежђе — Скорпију, с |
у бескрајним даљинама васељенским...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми поглед |
енљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не знате да и |
рске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам |
и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене очи нису кадре да виде и |
<p>„Море, пројте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те не |
еће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме послу једно зрнце великога божанственог |
.{S} Девет десетина је од онога, што ви видите, друкчије него како се то вама чини.{S} Али о то |
светови!..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ настави дух царског библиотекара, а погледа бл |
жај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверов |
, рубина и брилијаната!...</p> <p>„Ето, видиш,“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елементи |
е поточку напију воде.....</p> <p>„Ето, видиш,“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је висине |
ита звезда!...“</p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини?“</ |
али са свим у другој перспективи....{S} Видиш ли ону сјајну љубичасту звезду што је пред нама?“ |
и неки аветињски облик....{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама |
растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, свет што усхићава |
34" /> гуштерова, док доле испод дворца видиш, водом изобилан, источник, око кога су поседала в |
душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то |
вих линија, у лепоти самих облика, — не видиш онај исти вечити закон општега прогреса, ону исту |
паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвож |
а.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то свет |
тој и непровидној тмини?!...</p> <p>„Не видиш ништа?“</p> <pb n="101" /> <p>„Не видим ништа, се |
покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен <pb n="127" /> великог |
!...</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ето видиш,“ почеће мој вођ, „овај небесни исполин, ово силн |
се па опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни изблиза онаке к |
ове планете!...{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речима Лапласовог ду |
м је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз ве |
ила двогубо сунце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање, |
љубичасто-блиставе...{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање боја — то је пр |
Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушне звездице што светлуцају таман |
згледале би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не |
гљен црна, сферична периферија.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како д |
а мало већи терзијски напрстак.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад ви |
о јато!“ и онда се окрете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао у бесконачност |
мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је о |
из те васељенске пучине по која, једва видна, звездица....{S} То су била сунца другога васељен |
њи небесној; то је она голим оком једва видна група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су |
ичког неимарства.{S} Они су управо били видна историја развића више архитектуре на читавој овој |
жају, да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина, што је између она два српа, дошл |
зини његовој блистале су неколике једва видне звездице.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види цела с |
чити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видне материје из које су образоване безбројне небесне |
светог храма, а са стране једва су биле видне две црне паклене немани.{S} Оне се беху над <pb n |
рогљем, рекао бих, додирује онај једва видни руб косе што се повија изнад села Бежаније па опе |
аши царски предци не могу имати већих и виднијих споменика, него што им је сама њихова владавин |
ултуре и цивилизације ових народа, ево, видно се огледају на овим колосалним споменицима ове кл |
у Бифонову доктрину, да се земља њихова видно расхлађује; напротив, векови векова прођу, а то с |
држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз, Лондон, Беч, Берлин, Пе |
посматрали ову светлуцаву, готово једва видну звездану гомилу, дотле је онај црни понор захвати |
алазише ван своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима густих и црних |
ену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог јат |
а и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кроз непрегледна зелена, негде рујева, негде з |
аду комада, а некакав очајан глас стаде викати: „патрола, патрола!...{S} Помагајте!...{S} Изгиб |
и зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се н |
со, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични великани.<ref targ |
нога непрегледног мора од кућа, палата, вила, храмова, споменика и по грандиозности и по стилу |
небројена кубета, оно море од палата и вила; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S} |
храма до храма, од палате до палате од виле до виле овога пространог, овога величанственог цар |
и, она многобројна кубета, оне мермерне виле и оне високе кубасте куле!..</p> <milestone unit=" |
о храма, од палате до палате од виле до виле овога пространог, овога величанственог царског гра |
број боја, док се западни хоризонат ове вилинске земље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда |
ама буктиње, те осветљавали улазе у ове вилинске дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста осо |
палате, што су свуд унаоколо као какав вилински венац окруживале црвени двор царски, беху од с |
писне пеизаже Гамидове; погледајмо овај вилински перивој у царству Мизарову; погледајмо она брд |
онога сјајног, онога велелепног дворца вилинског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом ле |
аде година сањају?...{S} И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> <p>„Нема, нити ћ |
а је у кроју лубање, стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуба; разлика је у откању, у еластичности |
пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а као снег бели, з |
т; његово лице било је дивљачко, његове вилице животињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа |
ва, него кад се на крилима својих мисли вине у те тајанствене покрајине небеске...</p> <milesto |
или се уједно с повијарцем Топчидерских винограда.{S} И њих у велико почео да покрива онај тамн |
ањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се |
и најузвишенију човекову мисао, која се винула на крилима великог ђенија небесног, горе у неизм |
врдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању |
а сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негде се опет у колут са |
невесео, зловољан, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваш |
амном силом разних гасова буде бачена у вис на неколико десетина хиљада километара, да та маса |
, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<ref target="#SRP19020_N22" /> ове језовите и тако |
бљена је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина хиљада километара; — ови њени |
евитом брзином у свима правцима и свима висинама.{S} Све су непогоде још унапред сазнаване: <pb |
о одавде што су отворени на 4000 метара висине у тако званим „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск |
е ово: један камен гранита од 20 метара висине и 38 ширине према једноставном обелиску што је п |
Погледај само ову слоту од величине, од висине и огромних димензија, па опет: треба да знаш да |
ест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана доле у |
крете се мени Лапласов дух, „до које је висине на овој планети била узлетела само ова грана моз |
чини непрегледног океана....{S} До које висине познавања природних закона беху узлетели становн |
коначној просторији небесној; — до које висине беше узлетео њихов префињени укус у лепоме, у ха |
ад се ова огромна маса врати озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и то брзином |
у, још у моје доба, достигле страховите висине арктичке студени.{S} Сунчана је топлота употребљ |
дебљине у својој основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он је одва |
....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је висини био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 ми |
> срачунатој, тежини, дебљини, ширини и висини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ју |
око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрономског знања и уметности били станов |
је су овај полигон опасивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој ра |
ва проћи док ваши земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарства?“ повика мој вођ очевидно и |
пције!. <pb n="18" /> Они често достижу висину на преко 300.000 километара, а то је скоро за че |
воју државу и свој народ узнела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читав |
било је нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо.</not |
reign>-у Арико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узле |
ли ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономског разумевања, на којој данас стоје ст |
лепшао се, украсио се, и узлетео на ону висину на којој се могао јавити човек.{S} Колико ли је |
9 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47" /> трага ви |
е као и најживописнији планински ланци, висови, брда, кратери, планинске окосине и провалије.{S |
е су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате представља |
ле ће наставити:</p> <pb n="143" /> <p>„Висока уметност, што се беше последњих дана живота ове |
свој прилици, на источном хоризонту ове високе покојнице, беше се оцртала некака зракаста круна |
обројна кубета, оне мермерне виле и оне високе кубасте куле!..</p> <milestone unit="*" /> <p>„В |
ка полета друштвенога,...{S} Трагови те високе културе и цивилизације ових народа, ево, видно с |
у по нарочитој одлуци Академије Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам в |
штрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што позитивно знате, нити што |
их улица у овоме граду.{S} То је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе |
и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ одиста <pb n="131" /> изгледао као пра |
х.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Венац високе знаности“ опасивао је цео крај у непосредној бли |
а — и по богатству и по господству и по високим положајима у царству.{S} Насред среде онога ова |
имало је облик нашега пуног Месеца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној |
one unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше високо одскочило — мало више него кад наше Сунце одскоч |
еси ли кадгод слушао ону причу о једном високо-наученом мраву и његовом јавном предавању?"</p> |
цао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и због којих је многи |
хоризонту.{S} Делфина видимо где је већ високо одскочио на источном небу.{S} Тога вечера видимо |
становника, и по томе би добио појам о високој интелигенцији њиховој, као и о огромној умној м |
квог, као небо плавог, порфира, и са, у високом рељефу, истакнутим стубовима од зеленог смарагд |
стављају у алегорији постанак, развиће, високу културу, науку, уметност, силу и моћ, не само ов |
пута помињао Марсове становнике, њихову високу интелигенцију и научност, а особито на пољу астр |
кве се још конфигурације, брда, долина, висоравана, клисура — не виде на овом чудноватом глобу |
ела је, провидна је; њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бела Карарска мр |
кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама и народима рож |
доземаца — све су то сковале и израдиле вичне кујунџије овога града од најблагороднијих метала |
<pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, Дебанжо |
инова ударио је са својом чилом, и боју вичном, војском један крепак и одважан суседни кнез, кн |
свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново |
уполом.{S} И ово је морало бити некаква виша вајарска уметност; јер ми и она група небесних анђ |
.{S} Не; то је праисконска тежња, једна виша намера, један вечити прогресивни закон Бога Свевиш |
и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовнога света, онака, од прилике, |
RP19020_2"> <head>II</head> <head>ЈЕДНА ВИША ИНТЕЛИГЕНЦИЈА</head> <quote>Све се објашњава на ов |
Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је замишљао велики математичар |
аш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о којој је толико сањао ваш научник |
ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша интелигенција, коју је тај велики научник замишљао |
а ова умирућа светлост Сунца Амадураме, више су личиле на неке демонске прилике, прилике из под |
бо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно тал |
то — златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а више њега, одмах испод репа Великог Медведа, једва се в |
19" /> докторову.{S} Нисам дуго чекао а више мене се отвори једно крило прозора и указа се једн |
ца и дубодолина без <pb n="47" /> трага више, него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли њег |
коме смо ми на нашој планети били, нема више до који корак.{S} Ви имате још много и много да ра |
ИШТА ПОД НЕБОМ НОВО</head> <quote>„Нема више чуда!...{S} Ми смо при расвитку једне нове науке.“ |
свим угашени вулкани.{S} Опажено је на више вулканских поља неких промена: ишчезли су неки, ас |
рица, него данашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, него на своју препото |
а простора деведесет и осам хиљада пута више него што га заузима система вашега Сунца.{S} Отац |
уховима? <pb n="186" /> Не може.{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске библиотеке; а шт |
е иштетити „више државне интересе.“ Шта више, његовим посмртним остатцима није дато места ни у |
о, један већи комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу |
едан прост, један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што |
...{S} А погледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртин |
и по стилу — сами готски радови и ништа више.</p> <p>На многим гранитским стубовима, заклео би |
и су управо били видна историја развића више архитектуре на читавој овој планети.{S} Они су зах |
зда, у коме има пет-шест милиуна сунаца више, него што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви |
рано и уништавано, тако, да им се никад више није знало ни места где су вековима живели, напред |
што их свет више није читао, они су све више писали, писали су за доцније нараштаје....{S} Зато |
hi>Lamartine</hi> </p> <p>„А ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика одје |
ену, нешто затубасту, пирамиду, која је више личила на какав брош од емаљираног злата и драгог |
а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвенкасте боје, — то је његова лева страна, |
илиуна година.{S} У васељени се не даје више важности бесконачно великоме него што се даје беск |
Ниједно сазвежђе и ниједна звезда није више на ономе месту, на коме смо их гледали првог јануа |
збори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га ј |
у се грчевито стегле, да их ни сам није више могао расклопити, и лепо се видело како је своме п |
/p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио |
и и на своје небесно порекло и на своје више опредељење, онако исто, као што и човек који се не |
ечат необичног склада, јединства и неке више елеганције.{S} Око свију стубова обавијало се нека |
овим палатама били су одиста дело неке више уметности.{S} Сами оквири — нише — били су уметнич |
ли нисмо.{S} Оне суморне небесне црнине више није било, нити се на небу видела и једна звезда.{ |
сти, оне грандиозности, оне лепоте, оне више уметности, оне хармоније, оне тако рећи архитектон |
јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или другога ела |
је, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више приближујемо, у толико више она заузима небесног с |
сец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, све је постајао већи и већи.{S} Конту |
спреламан, или, боље рећи, издробљен те више личи на какве џиновске рушевине, него на брда и пл |
ало ако је што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела област износи у пр |
чека и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити |
орити у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</p> <p>И он је погоди |
басја цео онај огромни град.{S} То беше више нека врста мртвачке светлости: оне куле, они храмо |
се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ваши |
ов ропац траје по читав милиун година и више.{S} У ових небесних колоса све је колосално, па и |
ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило |
планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилаца....{S} Је ли тако?“</p> <p>„ |
стајала и треперила још пре четрдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не ст |
и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на коме се сад на |
друге материје, овде иа Месецу, не тежи више од 164 грама; човек који је тежак 70 килограма, ов |
ивоту васељенину никад ништа ни мање ни више,“ повика дух царског библиотекара, с неком узвишен |
и неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref target="#SRP19020_N6" />...</p> <p>„И та огром |
аку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи постања пи |
један громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе |
д дворана срећан је био, ко му се могао више додворити и ставити се у положај да другоме главе |
орио о томе, како смо ми подизали много више споменика онима који су опустошавали земље и народ |
лико јој се више приближујемо, у толико више она заузима небесног свода.{S} Још који трен, па с |
васељени и њеној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе н |
појас од три небесна сунца!...{S} Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} К |
Амадурама беше високо одскочило — мало више него кад наше Сунце одскочи на велике ручанице.{S} |
е величине у Лабуду, који је нешто мало више одскочио од северног хоризонта, <pb n="XI" /> него |
ом се његови кувари избезуме те му мало више пресоле његово најмилије јело, и он сместа нареди |
quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од оно |
У један мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперави |
ечито пусте пределе Месечеве, унесе што више светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчева и |
тем!..</p> <p>„Даље, био ми је професор више математике славни научник Хиамаху.{S} Он је тај шт |
, да није државних стега, — које су вас више умекшале, углачале и упитомиле него све ваше школе |
о од њих није губио куражи: што их свет више није читао, они су све више писали, писали су за д |
као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ према оној његовој чудотвор |
м одећом спутана; она би често прнула у више регионе духовне, али не може, трома је; јер је мат |
Он тебе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све шт |
ној моћи и великом знању њихову на пољу више технике.{S} Они су цео тај глоб опасали читавом мр |
је неки тужан и суморан изглед: оне су више личиле на какве гигантске гробнице, него на сјајне |
са великим и широким рукавима, који су више личили на крила, него на рукаве какве аљетке....{S |
студени мраморни зидови; јер то не беху више палате ни бели царски двори, у којима људи живе, в |
а њихова, онда — не питај!...{S} Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни ј |
нема, нити ће га икад имати....{S} Још више има природних тајана, које у истини постоје, али к |
воме младићком жару попустити па се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старо |
добро и племенито срце — може иштетити „више државне интересе.“ Шта више, његовим посмртним ост |
о да нису створ људских руку већ некога вишег неимарства небесног!...{S} Зар у њиховом сјају, у |
, љубави и божанствених снова о некаком вишем духовном блаженству.{S} Човечанство ове планете б |
е небу, то је са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна сунац |
ру јављао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину унели јед |
евина небеснога неимарства, то је један виши сунчани систем,“ започе нам објашњавати дух царско |
есет векова, нису ништа друго, до један виши неимарски створ великог оца небеског, до један већ |
.{S} Смрт управо и није смрт, већ један виши прелом у животу душину, то је њен вечити растанак |
ка, а тим сами себи пресекли повратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Размис |
ниште; кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; кољу се и крве да ватром и же |
Божја правда.{S} Оне под маском неких „виших државних интереса“ почине толико зла, толике пуст |
иставост нису могли нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај збор небес |
ких скокова, — по закону одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству м |
онога већег кристала.{S} Тај исти закон влада и у постајању светова — сунаца и сунчаних планета |
рије и у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васељени, — како на једној тако и на друг |
рилог научне расправе о гравитацији што влада у читавој васељени; а, сем тога, тај велики научн |
х споменика, него што им је сама њихова владавина испуњена великим делима за свој народ и за св |
о владалац био.{S} Он је за време своје владавине водио 26 великих и 15 мањих ратова; он је раз |
једини таман моменат из његове језовите владавине.{S} Његови верни поданици у пространом му цар |
оници васељениној владале су од искони, владају данас и владаће вечито умне силе које непрестан |
Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они с |
вечитим законима, што у целој васељени владају, одела у једином циљу, да се добрим и племенити |
а у читавој васељени.{S} Ти исти закони владају и у творевинама човековим: његове пећине, његов |
остижних, оних божанствених закона, што владају сваким покретом вечите материје што испуњава це |
оликим климатским приликама, које данас владају на Месецу.{S} На најнижим низијама „Мора Плодно |
трономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оца свога, |
..{S} Гоморова династија <pb n="120" /> владала је преко десет хиљада ваших година, која је и с |
који ли народ, којим је она управљала и владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погледам зачуђен |
ух, „а ово је гробница његова.{S} То је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref |
_N42" /> Геруг XXII.{S} Крвожедан је то владалац био.{S} Он је за време своје владавине водио 2 |
доводе опет своје порекло од последњих владалаца царства Игора, чије је робље онај крволок као |
овој божанственој радионици васељениној владале су од искони, владају данас и владаће вечито ум |
силније владаоце тога доба!...{S} Он је владао 84 године и историја није забележила ии један је |
тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосалној планети,“ |
егова, онај гробни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице пи |
и :</p> <p>„Његов наследник Геруг XXIII владао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман |
рија уврстила међу највеће и најсилније владаоце тога доба!...{S} Он је владао 84 године и исто |
еруга у којој се није знало, или су јој владаоци били крвожеднији или њени дворани подлији, зло |
ј владале су од искони, владају данас и владаће вечито умне силе које непрестано теже за поступ |
граду ударен први камен темељац, а под владом силнога цара Гомора од кога је и своје име град |
јус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супарници Веги; а ту је на самом з |
е народи с народима, државе с државама, власници с власницима, племена с племенима, појединци с |
народима, државе с државама, власници с власницима, племена с племенима, појединци с појединцим |
ролазног господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с народима, државе |
ј видимо малено сазвежђе, Плеаде — наше Влашиће, са својом знаменитом звездом Алкионом.{S} Јужн |
што.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гомилица звезда на небу вашем.{ |
ла</hi> у Возару; <hi>Плеаде</hi> – <hi>Влашићи</hi> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихо |
видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна |
020_N26">Највећа и најсјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је |
unit="graphic" /><!-- caption:{S} Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавила се п |
е сад је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу заметала се |
<gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавил |
огромне Месечеве шупљине сручила се сва вода из ових њених старих планинских котлина....{S} Та |
c" /><!-- caption:{S} Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавила се прва клица жи |
ао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу заметала се прва клица |
p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековима уткивала у ра |
уздизала а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лавином океан |
} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види из |
не лаве сад је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу замет |
плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају читаве планове |
caption:{S} Ово чека и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атм |
е у годину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она везује, |
мрамора: ухватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овога светог храма Божјег |
} Даље, сем тога, једна знатна количина воде продире дубоко доле у подземне шупљине, које је ла |
планетину, — у то доба страховите борбе воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје усијан |
е његове атмосфере, оне чудесне средине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном кри |
на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати коринтски хе |
де то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога океана лавиног не |
иродних елемената, борба између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења материје и |
а у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже м |
слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, |
масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — водене паре, налазе изван своје матере, изван ус |
њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде или какве било друге материје, овде иа Месецу, не |
двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страховите чељусти у зеленога звера биле су се |
океана усијане лаве сад је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушно |
есконачно велики и бесконачно мали: кап воде је један читав свет, онако исто, као што је и једн |
ткрити неће, — то је, велим — једна кап воде према неизмерној пучини непрегледног океана....{S} |
лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се овде онде поче |
један на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb n="191" /> око своје осе и она б |
пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном океану вечности!...</note> <note xml: |
се сагла да се на овоме поточку напију воде.....</p> <p>„Ето, видиш,“ окрете се мени Лапласов |
они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} Они с |
лаве на овој планети био паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео и |
је.{S} У тој се периоди састојци воде — водене паре, налазе изван своје матере, изван усијане к |
крилило је велико звездано јато Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва |
веку просто памет да стане.{S} Употреба водене паре, електрицитета, сунчаних зракова, његове то |
а је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани јо |
до, јер у природи и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда је једна иста, како на Земљи тако и н |
9" /> Тврђа је била непробојна.{S} Сила водене паре, надимање плиме и осеке лавине, што су их п |
е тек јављале праве катастрофе.{S} Сила водене паре и других експлозивних гасова бацали су у об |
врши процес хлађења и процес згушњавања водене паре; на његовој површини или боље рећи, на непр |
ће у главном завршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Амаре-Маре<ref target="#SRP19020_N28" / |
ину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она везује, уткива |
, просто су били једна играчка за снагу водене паре: читаве стене од неколико хиљада, не килогр |
ше ван своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима густих и црних обла |
но од другог важније и претежније.{S} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има св |
у спусти онај огромни, онај непрегледни водени покров сињих мора?...{S} Требало је преко 1400 м |
да се на целу површину коре спустио цео водени океан.{S} Уместо првашњег океана усијане лаве са |
лом, па ти их наново претвори у усијану водену пару и баци их муњевитом брзином опет горе у нај |
ином кроз овај бескрајни звездани свет, водећи са собом целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у |
нога љубичастог — око Мизара, — наравно водећи са собом и свога пратиоца,“ објашњавао ми је Лап |
у његовоме <hi>светом тројству — ватри, води</hi> и <hi>ваздуху</hi>, овим вечитим работницима |
брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по континентима н |
ви, почињући од пиктијасте инфузорије у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb n= |
буње, над оним језерцем, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола |
рода, јер се у то доба на овој, планети водила јака трговина робљем, а особито децом, дечацима |
ори и џенабети.{S} Државе су с државама водиле читаве ратове да једна другој натуре своје богов |
Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског, <pb n="178" /> тес |
е неисцрпне милости, купили су војске и водили их на своје верске противнике.{S} Они су врло че |
био.{S} Он је за време своје владавине водио 26 великих и 15 мањих ратова; он је разорио три в |
има другога и трећега реда нико није ни водио рачуна, њихове су умотворине умирале пре својих а |
p> <p>И док се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекр |
малих животињица из царства инсеката и водоземаца — све су то сковале и израдиле вичне кујунџи |
, из Козорога у <hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани З |
ромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом н |
у, а пред овим звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом западном хоризо |
з ова звездана јата: <hi>Рибе</hi>, <hi>Водолију</hi>, између <hi>Орла</hi> и <hi>Атинуса</hi>, |
ђе <hi>Козорога</hi>, из Козорога у <hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето |
гуштерова, док доле испод дворца видиш, водом изобилан, источник, око кога су поседала весела ч |
и електричном струјом, пловили су и под водом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако били ус |
ки саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по континентима натапају поте |
pb n="202" /> елемената — борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана није чуо |
а по највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се и ск |
рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају читаве п |
дних камених ђугумова непрестано сипају воду у очевидној намери, да ову свету ватру погасе; али |
системе вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двострук м |
о чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна средства прелазила су и саме |
</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни |
<p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се приближавали |
а, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његов |
} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?! |
сматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога |
овесма....</p> <p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане протуберанце, његове ерупц |
обасјана сунчаним зрацима“ одговори ми вођ мој.{S} Овај чудесни младић просто ми је сваку миса |
свога бога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} |
за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад |
та величанствено!“ повика мој загонетни вођ.</p> <pb n="59" /> <p>И одиста та се величанственос |
смрти, како га је назвао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа представљало је дивну, сим |
коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању д |
е рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p> <p>После малог |
свемиру?“ окрете се мени мој чудновати вођ.</p> <p>„Са свим“ одговорим му.</p> <p>„Е, тако се |
ца међу тигровима!“ учини мој чудновати вођ с неком особитом тугом И горчином.</p> <milestone u |
ити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи вођ....</p> <milestone unit="*" /> <p>Право да кажем, м |
м назва ћупом!...</p> <p>— Шали се твој вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се старац мени |
мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се о |
и познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима нисам могао веровати, да је то о |
на мора и њени континенти !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим п |
у, ка савршенијему облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, би |
ој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на средокраћи између Земље и Месеца |
исину мозаичкога вајарства?“ повика мој вођ очевидно и сам ганут чудесним преливањем боја по ов |
<pb n="144" /> <p>После мале паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим временима |
доле под нашим ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одмах сам их смотрио.{S} То |
та <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је |
ој, нису никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> |
f target="#SRP19020_N19" /> рећи ће мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Небесни екватор или, |
а ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p |
по томе и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> |
а данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела тол |
тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто треперио неком узвишеном благо |
> <p>„Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко де |
unit="*" /> <p>„Ето видиш,“ почеће мој вођ, „овај небесни исполин, ово силно, ово пламено срце |
тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прелети му преко усана.</p> |
не палате, у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија, које салона, које в |
ој царевини Гоморовој, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска грађевина, подигнута |
Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од најстаријих богова на овој планети.{S} Њега је |
сних нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, изливене од некаква благородна метала, чиј сјај и |
, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантим |
а, <pb n="164" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} И о |
ео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше п |
ом крилу васељенину!“... рећи ће ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Све просторије ове к |
и.....</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је има |
Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо н |
али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражи |
више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовитог препада мало себи дођосмо. |
шњег путовања кроз небеса,“ рече ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Око овога црнога пон |
ближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану не |
ам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као ка |
подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао ј |
и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хе |
је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад пр |
ај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито наје |
равога божанственог видела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад |
дахнуо?...</p> <p>— Ја, одговори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: |
што сам и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас |
вечитим сном спава?“ упита ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не з |
пи одлагања,“ станем наваљивати на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, ре |
, опазио сам лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је морао приметити и дух биб |
овој суморној кугли Месечевој“? упитам вођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Ме |
а где смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако м |
p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас двојице, учи |
нета...{S} Је ли тако?“... окрете се он вођу моме.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас |
м примеру.{S} Један ваш брзи железнички воз, који прелази 60 километара у сату, требао би да пу |
ређала су се ова звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин, |
звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једв |
и и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли за |
_N11" /> — <hi>Капелом</hi>; а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држи у руци Ме |
и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његовом лепом звездом Капелом — Козом; западн |
Пса, између Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиоп |
необично блиста лепо звездано јато <hi>Возара</hi>, са својом златнорогом <hi>Козом</hi><ref t |
S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе Возарево јурило је напред, да се час пре дочепа запада. |
оза, што је запристала за овим небесним Возаром.</note> <note xml:id="SRP19020_N12">Загонетна ј |
ктур</hi> у Волујару; <hi>Капела</hi> у Возару; <hi>Плеаде</hi> – <hi>Влашићи</hi> — у гриви Би |
меном — пада између две главне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, |
овај малени чунић васељенски, у коме се вози преко океана вечности читава милијарда и по људи!. |
ла.{S} Пронађена је нека врста теретних возова, на којима су пренашани грдни блокови стена од н |
ру Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричних возова просто је била баснословна: на овој огромној куг |
ном транслацијом кретала све железничке возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричн |
тридесетогодишње и седмогодишње верске војне; питајте крваву шпанску инквизицију; питајте ону |
ског?...{S} Питајте пустошне крстоносне војне, које су у дивљаштву своме, главе невине дечице, |
"16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, Дебанжових и |
е и непросвећене куте друштвене, — купе војске, одлазе тамо куд су своје око бациле, па сабљом |
азивао да ова садашња организација наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замоли |
х и његове неисцрпне милости, купили су војске и водили их на своје верске противнике.{S} Они с |
арио је са својом чилом, и боју вичном, војском један крепак и одважан суседни кнез, кнез Гомор |
а које <pb n="170" /> стараца, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре паре |
ста би замолио Русију, да нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на другој страни љут |
ацима и девојкама; али кад му понестаде војсци хране, а и само је робље требало хранити, он нар |
огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд заж |
у пространом му царству нису га толико волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је |
, Кант, Хершел, Струве, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гого |
каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Волтера!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у добу најбујниј |
>Каигџија</hi>, или, како га неки зову, Волујар, са својом лепом звездом прве величине — <hi>Ар |
кс</hi> у Близанцима; <hi>Арктур</hi> у Волујару; <hi>Капела</hi> у Возару; <hi>Плеаде</hi> – < |
S} Он је овим планетама одредио даљину, волумен — запремину — тежину, брзину кретања и око свој |
страној обитељи Амадураминој; она је по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини неш |
је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — педесет пута од ње веће, а кад се |
велике васељенске задруге.{S} Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало |
ије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини |
е Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгл |
ти по вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, свију светова — простора и времена.“</ |
интереса, ако ти главне принципе свете воље овога бога Аруха покажем, које је, наравно, његов |
ину Етиопију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу све реке и пот |
о и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, свиј |
о треба да прегнеш свом својом духовном вољом, те да прогледаш очима душе своје, очима ума свог |
<p>е) „Ја сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, кој |
е озго с Итаса јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњег испаштања, бог м |
кло осам огромних стубова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, једва приметнога, овалног |
у рељефу извајани анђели од жутога као восак мрамора.{S} Сама окна на прозорима била су од нек |
ада у средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од црвеног гранита; фаса |
оћудна лица одсијавале су неком живом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој главе његове ниј |
да може, као ван себе полетети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тоб |
здарица поче опет снажно лупати на моја врата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, устани!{ |
обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане га б |
мо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се испод наших ногу измич |
<p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрнусмо на врата.</p> <p>Наста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. |
упита, али у тај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним својим благим и простодушним по |
н пролази кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра |
ике ћу за вечна времена одагнати испред врата моје небесне ехоре, мога вечитог царства;</p> <p> |
;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите т |
избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас ст |
и да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нека древна бекр |
ли Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро д |
ла газдарица, и нестаде је испред мојих врата.</p> <pb n="216" /> <p>Ја се брзо обучем.{S} Изле |
шње „Сребрне Кугле“ у ниши фурунџијских врата, наслонио се патролџија на своју пушку па — рче л |
е да се с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехор |
можеш мислити, кад се ова огромна маса врати озго с оне висине и полети доле у крило своје мат |
каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то |
мо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима сјајнога двора Мизарова, цара ове чаробне прови |
тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати |
усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да |
ем наваљивати на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, |
уге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p> <pb n="14" /> <p>Теби то може изгледати ма |
м спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, к |
редавање и из сале побећи на нека тајна вратоца, иначе <pb n="85" /> би био просто растргнут, а |
њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице, налик на наше лабудо |
а хиљада километара; — ови њени крбањци враћали су <pb n="203" /> се неописаном брзином у усија |
Ја сам до Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комши |
е лале, други опет па цвергасте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растреси |
ки облик....{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама, мени се чини |
врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, о |
Јесте ли кадгод мислили о томе, где ови вредни неимари учише овај чудновати занат свој; на којо |
вече љутити; ја нисам имао намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив него моје |
ријатељу!{S} Ја нисам имао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питање тек онако склизло преко ј |
пута, а дочека их она страховита јара, врела као усијани пламен од неколико стотина степена на |
вене лабораторије, из овога неисцрпнога врела топлоте и светлости, потиче живот за миријаде мир |
смејцима занесу, залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њим |
, онога силног океана његове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површин |
дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало по мало, |
е имати ни свога свршетка.{S} Само име: време, — то је илузија; јер у животу васељенину нема вр |
вожедан је то владалац био.{S} Он је за време своје владавине водио 26 великих и 15 мањих ратов |
ерепства и оне пустоши што су чињени за време тридесетогодишње и седмогодишње верске војне; пит |
ог тога, што Хамео — неверни — нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола |
е — репате звезде — што се с времена на време на небу појаве, облете око нашег сунца па их опет |
иста, као у свилене преље, кад јој дође време да се завије у свилени мехурак те да из њега, пре |
4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друг |
4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога љубичаст |
на времена ту ништа не одређује; јер је време једна илузија.{S} Оно за васељену и њено трајање |
одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања савршенијих облика и до ун |
дишњи царски библиотекар ; а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља Маримеју, ди |
— Богме, драги пријатељу, ово је крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог убризга |
у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет свога рада. |
; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова |
појава и призора, што их за кратко ово време видех путујући с тобом по овим баснословним прост |
у престали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћи нема граница, па н |
Алдебаран, десно око Биково, за толико време прелети 660 милиуна миља, или 2640 милиуна киломе |
исмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна година, на читавој површини ове пл |
и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова....{S} Хоћу д |
една грдосија од глоба, која је, у исто време, служила овој величанственој пирамиди као кубасти |
ило морски или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфска станица.{S} Они су и давали и прим |
е равнодневнице.{S} Те су тачке, у исто време, и прелази сунчане путање преко небесног екватора |
ам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио целоме граду као сат-регулатор.{S} И не с |
-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref targ |
је још у давно и давно минула времена, времена тамом далеке прошлости покривена, свету открио |
ења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младићком жару |
ме отимљу пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, које су тамо <pb n="92" /> сад у нај |
земне јазбине, у које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у првим данима живо |
.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, времена тамом далеке прошлости покривена, свет |
е илузија; јер у животу васељенину нема времена — нема ни прошлости, ни садашњости, ни будућнос |
се пожурити те да се ово мало изгубљена времена накнади!!..</p> <p>И ми се кретосмо — брзином м |
ни су: буду, трају, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не одређује; јер је време једна илузиј |
ће том својом умном муком себе за вечна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће до |
иту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, недеље, месеци |
ођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена одагнати испред врата моје небесне ехоре, мога |
ивот на овој планети угасио — за вечита времена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био жив |
да овај споменик подигну, да за вечита времена буде углед свима потомцима ове велике и славне |
ао што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у животу васељенину никад ништа ни |
пет је знатна количина остане за вечита времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, ј |
адагаскар, што су га Французи пре неког времена освојили; али сам се најдуже задржао, посматрај |
м сјају своме па их опет, после кратког времена, са свим нестане?{S} Појаве те нису ништа друго |
од највећих јунака њихових, пре кратког времена, нашао негде у прастарим шумама неку замашну бу |
дила...{S} А, шта мислиш, колико јој је времена требало да се њена температура спусти од две хи |
ише у књизи постања светова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напом |
свију бића, свију светова — простора и времена.“</p> <pb n="196" /> <p>„Упитан једном, да ли Б |
бухвата сва бића; он је простор места и времена; он је свет; он је садашњост, прошлост и будућн |
умотворине свију народа, свију епоха и времена, из којих је изаткат минули живот ове негда див |
У вечитој ноћи нема граница, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање |
ај свој живот и окончала за један одсек времена од 15 милијарада година, а знате ли ви колико ј |
иуна година, а да колико јој је требало времена док јој се топлота мора спусти па 20—30 Целзије |
ве.{S} А, шта мислиш, колико је требало времена да се ови помамни елементи стишају и умире, да |
ина!....{S} А колико ли је опет требало времена док се на њој први живот јавио, а колико ли опе |
јави на овоме небу, а после толико исто времена он се изгуби у бескрајним даљинама васељенским. |
тне луталице — репате звезде — што се с времена на време на небу појаве, облете око нашег сунца |
/></p> <pb n="5" /> <p>„И бесконачност времена аналог је бесконачности васељениној : оно нема |
еном крилу извршило у том дугом периоду времена?!{S} Њој је требало З½ милијарде година док се |
радова, у оној ризници умотворина свију времена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду |
изу, где су смештене скулптуре из свију времена и свију културних народа — Мисираца, Асирјана, |
мркне!...{S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породица скочањити и |
<ref target="#SRP19020_N50" /> простору времена и нема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема |
истеме почиње опет од оних још тамнијих времена кад се она оцепила од своје пра-праматере — од |
творевина <pb n="169" /> из најстаријих времена.{S} На десној страни његовој извајана је глава |
:{S} Величанствени лугови давно минулих времена!.{S} Вас није посматрало ни једно око човеково, |
ивот наше планете почиње из оних тамних времена, кад се она оцепила од свога оца Амадураме; а и |
тору.{S} На Земљи има сезона — годишњих времена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 2 |
ећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо још времена; детету неће бити ништа....{S} А, збиља, кад по |
ито име, познато свима народима и свима временима, а то је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Обично се |
астави даље: „Па ипак, у далеко минулим временима и на овој је планети бивало свашта исто онако |
и тамнија: она је била у далеко минулим временима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама |
е живела у тамним давно и давно минулим временима у препотопним шумама, гудурама и пећинама, и |
да је ова планета била у давно минулим временима једна-од најлепших и најодаренијих кћери Сунц |
свето место на које се у далеким тамним временима хиљаду хиљада људи са страхом искупљало, да с |
о не по грађанском, већ по астрономском времену, које је обележавао сам однос окретања ове план |
и четврт по поноћи по средње-европском времену!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по |
а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не |
ало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје живо |
не дрхће, не трепери — од непрестанога врења и таласања онога силног океана лаве у утроби Земљ |
лушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодил |
о таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, следити док јој Стевица |
запљускивали сам небесни зенит; она је врила, пенушила, кипела; а њени пламени кључеви достиза |
ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити врисак што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију |
" /> мене нешто хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван |
, сатирете, убијате.{S} У вас као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се кикоћет |
ављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом |
лико и веома тугаљиво питање....{S} Има врло много питања у која не треба додиривати, а има пит |
ад сруше и пониште, док се то термитима врло ретко дешава: њихови чудесни насипи, њихова живопи |
су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове климатске прилике да |
њих проводе железничке пруге, па им се врло често дешава, да се читави тунели сруше над главам |
интелигентнији.{S} Они могу устрчати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако |
не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S} После, Марс је готово за полови |
о што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S} После, М |
ог.{S} Истина има изузетака, али су они врло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови становници ку |
сподо,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врло неблагодарну тему.{S} О њој су лупали главу толики |
га Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гомилиц |
х на своје верске противнике.{S} Они су врло често бивали крвожеднији и од своје простодушне па |
и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо пли |
ланете Амадурамине.{S} Ово је била нека врста старога Лувра у Паризу, где су смештене скулптуре |
дворца на чијим се зидинама сунча нека врста крилатих <pb n="134" /> гуштерова, док доле испод |
о зеленим — жућкасто-светли — овде нека врста паукова, тамо опет нека врста инсеката, а на мног |
ка даљина ишчезла.{S} Пронађена је нека врста теретних возова, на којима су пренашани грдни бло |
ote xml:id="SRP19020_N33">И ово је нека врста наших астероида.</note> <note xml:id="SRP19020_N3 |
зрађују познати гобелени.{S} То је нека врста огромних и живописних ћилимова.{S} Док се један о |
имају још једно својство.{S} То је нека врста симпатије атома атому, силе сили.{S} Атом атома у |
им низијама „Мора Плодности“ расте нека врста цвећа, чији цветни листићи изгледају да су коштан |
светлуцавог паперја...{S} То беше нека врста кафтана са великим и широким рукавима, који су ви |
онај огромни град.{S} То беше више нека врста мртвачке светлости: оне куле, они храмови, она не |
т, ненавист, прохтев за осветом, и нека врста животињства <pb n="211" /> још непрестано преовла |
ке дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста особитога облика.{S} То беху овални зракасти отво |
симетријску целину.{S} То беху као нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим |
овде нека врста паукова, тамо опет нека врста инсеката, а на многим местима из онога сплета од |
....</note> <note xml:id="SRP19020_N30">Врста најсавршенијих мрави.</note> <note xml:id="SRP190 |
ске черге; у којима се мељу све могућне врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжо |
, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} Они сад један другоме оти |
, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији и много лак |
едан читав еп: оне су представљале неку врсту нераздвојнога четворо-сестарства: хармонију, лепо |
штани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују |
и ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S} После, Марс је готово за половину мањи од в |
било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb n="104" /> а, опет што јој је била атмосфе |
испаштања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p> |
о своме пророку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— |
нствени црвени дворац царски, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с колонад |
самих, несрећно испреламаних, од дна до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мр |
ла и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувиш |
аздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, као снег бео |
при заласку његову, обасјавају највише врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим низијам |
нако идилски злати румено-светлом пеном врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца |
и фосфорасто-светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну, час на другу страну.{S} К |
еламано земљиште његово; ова брда, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<ref target="#SRP1 |
че небо над Гамидом мутити.{S} Поједини врхови планина почеше се пушити као какви исполински ди |
огледајмо она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; погледајмо она језера и језерц |
уну пламени букови који својим прскавим врховима покрију и оно мало неба над нама...{S} Шта Дав |
ови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи, готово онакви |
оглед!{S} Мени се учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овд |
сто овога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја нога никад није мог |
у, у оба ова разјарена дива, огледао се врхунац напора да сваки свога противника савлада и да м |
кој бујности, а има их који су достигли врхунац зрелости своје, а има их који су нагли вечеру ж |
анете развила, достигла је свој највиши врхунац у овој вајарској групи, што је пред нама.{S} Ов |
моје доба, ваздушне лађе достигле свој врхунац.{S} Оне су летеле муњевитом брзином у свима пра |
борбе природних елемената, достижу свој врхунац тек онда, кад расхлађивање освоји топлоту, и ка |
особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Т |
ва, што се фактички пред вама догађају, врше, појављују, код својих очију — слепи, а код својих |
оме следовати; сви преображаји, који се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све се то вр |
се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности врши |
васељенину, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи његов |
е слојеве облака!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под језовитом пра |
е то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију |
: скитали се као номади, а своје богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> |
његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — во |
дна црна авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, да |
у чудесну призму из које сипа као какав вулкан миријаде миријада других, до сад на нашој Земљи |
е паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ страховити; да се његова површ |
, да на Месецу још нису са свим угашени вулкани.{S} Опажено је на више вулканских поља неких пр |
векова, нивелисали...{S} Чак и подземни вулкани стишали су се и смирили.{S} На површини ове огр |
брегове, оне ланце планина, она огромна вулканска ждрела, оне бездане провалије, она испрскана |
зли су неки, астрономима добро познати, вулкански кратери, а појавили су се нови.{S} Од свију д |
ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отвор, пробијала себи пут па је излетала па М |
свију доста је да поменем познати нови вулкански отвор — кратер — у близини Хигинуса,<ref targ |
се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратери на Месецу тако многобројни и да заузи |
регледне равнице, овде онде испреламане вулканским гротлима, — и то су вам мора: — <hi>Мирно Мо |
е се таласасто поље, што је испреламано вулканским брдима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Об |
еговој има преко 60.000 које брда, које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стоји |
угашени вулкани.{S} Опажено је на више вулканских поља неких промена: ишчезли су неки, астроно |
о је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњиште брда <hi>Клавиуса</hi> на Месецу има |
вих кратера.{S} Највеће огњиште једнога вулканског брда на Земљи вашој износи 70.000 метара у п |
налази на самим окомцима негда грднога вулканског огњишта, чиј је највећи кратер <hi>Агрипа</h |
и стојимо, један је од најлепших типова вулканскога неимарства па Месецу.{S} За њим долази знам |
е науке његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошу |
оље?.{S} Зар то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То је безазлено стадо |
стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, а овамо кад се пореза и општински |
морам признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечера |
у Грађанску Касину на позната предавања г. Д. С. о бесконачности васељениној.{S} Ово је било ње |
оначност васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. завршио своје шесто предавање.</p> <milestone |
исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини?....“</p> <p>„Тако је; има |
о више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у кол |
звездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада |
e xml:id="SRP19020_N3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачно |
ени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена одагнати испред врата |
/p> <p>Наста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: м |
човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног неимарства — не убије! |
: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам приз |
инкт, да свога противника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало |
паљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Ист |
ји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи од грехова, од бе |
и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана збрише као сунђер кредом исписане цифре |
те се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекар |
" /> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата к |
са, повије у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи да |
; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се |
Марин <pb n="65" /> тако преобразити да га просто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти дес |
а је; њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њена мал |
пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим о |
га црног понора небесног!...“</p> <p>Ја га послушам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прил |
а и владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погледам зачуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ће м |
поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је л |
лећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасо |
знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од н |
е опажам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан.“</p |
а права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“......{S} И он |
ију у неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста к |
а ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> |
тако спасена сина морским нимфама, које га сакрију у неку пећину на острву Криту — где га је до |
а, чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт за тело |
коринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те га упитоми, па после оседла и себи у службу уведе.</not |
камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи да је прогутао свога мезимца. |
енијих животиња, ни појма нема, нити ће га икад имати....{S} Још више има природних тајана, кој |
им даљинама васељенским...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону |
ног света, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је с |
ку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи |
у праискони својој, био заглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело |
м чудом од лепоте, стојали и посматрали га озго као с каквог ваздушног балона....{S} Али се одј |
тој бесконачности васељениној, добио си га био са мном путујући кроз неизмерне просторије небес |
аља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати, па да у њему с |
ј вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и |
и видети ни својим рукама опипати, нити га подврћи својој „научној“ анализи!...{S} Стрпали људи |
ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових огромних бр |
то је — <hi>Море Киша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга раван, што си |
ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечево |
и цела система Мизарова....{S} Погледај га погледај како је величанствен.{S} Ено онолико изглед |
тљавало ову своју планету.{S} Механизам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио цело |
о — да човеку памет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> <milestone unit="*" |
његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била буновност ра |
вног света?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну неверицу и |
ну неверицу избијем из главе; повео сам га да својим очима види, да оно што се види није главно |
у ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} После, и |
звезда што је до самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она с Мизаром представља двогубо сунце, кад |
а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш |
се то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболе |
ли точкове и руду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде гледане има |
ма један према другом окренута?“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није |
деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушне звездице што светл |
<p>„Ама ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи |
е зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је б |
ти, кад су елементи једни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На в |
љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док |
тило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одговори:</p> <p>„Ово је Мизарова пе |
А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло ви |
о га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама душ |
вом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Њег |
че био снажан — прави див!...{S} Његово га је племе почело обожавати — као Бога; али и то стоји |
к тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али ср |
њ лепо видео свој орман с књигама, како га је кроз прозор обасјала месечина....</p> <p>„Устани! |
здано јато <hi>Каигџија</hi>, или, како га неки зову, Волујар, са својом лепом звездом прве вел |
а чему је стојао овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа |
ст каже, како је са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се |
запремало толико исто простора, колико га сад запрема Мизар.{S} Његова периферија допирала је |
е онај дивотни перивој небесни, што смо га мало пре посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то је о |
ти свети огањ, онакав исти, као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црквеном куполо |
далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава <pb n="51" /> п |
е или какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна |
ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун — свет |
у ка североистоку <pb n="XIII" /> и ено га под самим ногама Великог Медведа, који се са северно |
суо читаво море мастила!....{S} Страшно га је било погледати!{S} Изгледало је као какво закрвав |
.“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање |
чно пријатељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било |
ма нама непознатога духовног света, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И |
еминовно прати овакав крвав двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страховите чељусти |
се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S |
оповска измишљотина и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим рукама опипати, нити |
ј ехори, то је прави небесни живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А жи |
асплину по ономе чудесном перивоју, што га представља овај мајушни заселак у огромној општини М |
te>Све се објашњава на овоме свету, што га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</quote |
тако надокнађује онај мањак топлоте што га непрестано добија хлађењем у пролазу кроз ледене вас |
едесет и осам хиљада пута више него што га заузима система вашега Сунца.{S} Отац ове изумрле су |
звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго |
на?....{S} То је један цигли кончић што га је ту оставио чунак живота њена, то је једна, једва |
м“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одис |
ји је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: |
рук месец, то је један месец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, |
нови ове огромне породице Мизарове, већ га осећају и свеколики остали светови, што испуњавају о |
плаштом.{S} То беше тужно рухо, што му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S} И оне |
а, али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш |
i> и — <hi>Коперник</hi>.{S} Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, астрономи |
нема умних створења.{S} А Коперником су га назвали ваши астрономи...“</p> <p>„Ја сам нарочито х |
арству нису га толико волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се мога |
ној палати; а астрономско знање, што су га имали становници ове планете још пре 36—40 милиуна г |
им, пред најузвишенијим олтаром, што су га икад разумна створења подигла у славу Бога створитељ |
Познао сам и острво Мадагаскар, што су га Французи пре неког времена освојили; али сам се најд |
и се краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, |
и поданици у пространом му царству нису га толико волели, колико су га се бојали; а од дворана |
бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати коринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те га упи |
лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу серума....{S} Та |
Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога |
е мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековима уткивала у разне слојеве Ме |
</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаур |
а су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црне, палате правиле су, са својим главним и теш |
и црн<ref target="#SRP19020_N37" /> као гавран, а оба праве грдосије.{S} Из целе <pb n="118" /> |
идра, Пехар, Гавран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, у |
жно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризонат прекрилило је вел |
.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној тмини, у некој неодређеној даљини |
ред једне мрачне ноћи.{S} Небо црно као гагат.<ref target="#SRP19020_N24" /> Не, то управо и не |
ом животу душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао нам је о трансандаталним појавама и о |
убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку, погледа ме право у |
непрестано мело по глави оно, како моја газдарица, у бризи за својим јединцем, може ненадно бан |
јке — ту је она!...“ Повика моја весела газдарица, и нестаде је испред мојих врата.</p> <pb n=" |
нао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупати на моја врата:</p> <p |
те да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним својим благим |
p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто десило, што би нам могло прекинути ово |
и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{ |
вци.</p> <p>„Ама шта се то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слу |
с, с каквом љубављу и преданошћу матере гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину, бране |
d="SRP19020_N24">У народу се чује и <hi>гак</hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N25">Ово су оне |
те се тако образовала као нека отворена галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене |
о ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија, које салона, које већих и мањих соба, изгледа |
а.</p> <milestone unit="*" /> <p>У овим галеријама изложене су реликве свију вера које су кадго |
ко јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пусте и суморне кућурине!{S} Јест, баш с |
нијему!..“</p> <p>После смо се обрели у галеријама вера и — Божјих пророка.</p> <milestone unit |
ве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој в |
или, да вам нису очи отворили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну |
то су хтела твоја браћа спалити веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће |
ству.{S} Ви радије помињете Цезара него Галилеја, Бонапарту него Едисона, Бертолда Шварца него |
хаило Анџело, Рафаило Санцио, Коперник, Галилео, Кеплер, Њутн, Халеј, Корнељ, Расин, Шекспир, о |
ва сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва му траје 24 дана, |
сец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни периво |
<hi>крвави</hi>, а његова пратиоца: <hi>Гамидо</hi>, што ће рећи <hi>пламени</hi>.{S} И он је, |
Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{ |
еплера, Шекспира и Волтера!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у добу најбујније вегетације и оних ж |
едставити ни пером описати.{S} Тако цео Гамидов исток беше се претворио у један чудесни пламен. |
ни млазеви, што допиру до половине неба Гамидова, то су весници његовога величанства Мизара...{ |
стало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго трајати.{S} Његов отац ускоро ће зав |
отама, погледајмо ове живописне пеизаже Гамидове; погледајмо овај вилински перивој у царству Ми |
ва мора, па оне сребрнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" /> прем |
note> <note xml:id="SRP19020_N27">То су Гамидове шуме с разнобојним лишћем и цветом.</note> <no |
го а ону дивну панораму од непрегледних Гамидових планина, брда и долина, мора и језера, река и |
ђашња сутонаста румен убриса, а цело се Гамидово поднебље испуни једним божанственим сјајем, шт |
што се у њима огледа ово смарагд - небо Гамидово, погледајмо оне многобројне отоке њихове што с |
ђења, овако исто, као што пролази и ово Гамидово сунце, овај <gap unit="graphic" /><!-- caption |
друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што допир |
на....{S} Али се одједном поче небо над Гамидом мутити.{S} Поједини врхови планина почеше се пу |
тилац ово говорио они се облаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни било није, и она |
од ових Јупитерових пратилаца, по имену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</no |
и цивилизацију!..{S} Али ме је највише ганула, негда класична, Предња Индија, где овога часа у |
видели, одговори му Лапласов дух, веома ганут овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у |
повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призором небесним.</p> <pb n= |
јарства?“ повика мој вођ очевидно и сам ганут чудесним преливањем боја по овој мраморној прости |
ти било течни, делови поново претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово јо |
рије — претвориле не у растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, да би в |
кад су стихије ове планете прелазиле из гасног у течно, али опет усијано стање; онда кад је оке |
ло хладила, док најпосле није прешла из гаснога стања у течно, а после, путем вечитог хлађења, |
ао период њенога хлађења и прелажења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини на |
Сила водене паре и других експлозивних гасова бацали су у облаке читаве пределе; земљина кора |
ве; да она оном непојамном силом разних гасова буде бачена у вис на неколико десетина хиљада ки |
ци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског, |
жалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијална миса |
једна огромна кугла, црвена као усијано гвожђе, а овде онде попрскана црнкастим мрљама, као да |
стању — од прилике онако као растопљено гвожђе, сребро или злато, док се све оне његове стихије |
беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозденим клештима, стегао, тако, да му је с обе стране |
ганула, негда класична, Предња Индија, где овога часа у њој, од глади, мру милиунима оних добр |
у за то определише место међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему |
ећки зеленога звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко уко |
Сунца!..{S} Путања се та с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену д |
о је, што на постељи види другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} |
је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отвор, пробија |
еке.{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, где ови вредни неимари учише овај чудновати занат свој; |
о је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, |
вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се век |
е зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо ићи лакше, наравно, |
— Небесне су покрајине, кићо, ено, оно, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била <pb n= |
у и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</note> <note xml:id=" |
ихо</hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испреламан, или, боље рећи, и |
била нека врста старога Лувра у Паризу, где су смештене скулптуре из свију времена и свију култ |
вежђа стоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треперила још пре четрдесет и више век |
неку стену на морској обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, п |
сматрајући јужни део Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пролива потоком људске кр |
ја се још никако нисам могао разабрати: где је <hi>север</hi>, а где <hi>југ</hi>; где је <hi>и |
ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај силни и велики народ што је ово чудо од леп |
је <hi>север</hi>, а где <hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>запад</hi>?.{S} После |
дела, су чим би се она после занимала; где би њено боравиште после било, једном речи, каква су |
тла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада ве |
од како се јавила прва клица живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије ове планете прелаз |
сакрију у неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова ис |
<hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>запад</hi>?.{S} После бејах са свим изгубио рач |
гао разабрати: где је <hi>север</hi>, а где <hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>запа |
аде година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{S} Или је |
да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да |
ар!...{S} Не може бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде што представљају с њим труп и |
у тмини....</p> <pb n="103" /> <p>„Ама где смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се о |
отворимо....{S} И ако има пуно примера где се људи свом душом својом одаду скандалозном уживањ |
да им се никад више није знало ни места где су вековима живели, напредовали, радили и збирали с |
о најежен...{S} Они лишаји, то су места где су негда, била његова мора и језера; а сва остала п |
ара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, |
грају.{S} Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга |
ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за |
Освртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам с |
пи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда |
/p> <p>Он се опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарала небо и — некуд одлетела.{S} |
рвог дана у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и |
у друге незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге звезде трепере...</p> <p>Он се опет окрет |
роисточном хоризонту.{S} Делфина видимо где је већ високо одскочио на источном небу.{S} Тога ве |
олео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и кој |
омеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом и |
Не бој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред највећим, пр |
стараца, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доб |
ења, међу којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом звездо |
ј блиста најлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звезданим јатима, вид |
мухо, прослављени философ математичар и геолог.{S} То беше права ризница знања.{S} Његова преда |
планете с планетом!...</p> <p>„Професор геологије био нам је наш добри старина Ламухо, прослављ |
и језерима: и то су све правилне, чисто геометријске, вештачки изведене фигуре; а у целокупном |
аха Хама,<ref target="#SRP19020_N42" /> Геруг XXII.{S} Крвожедан је то владалац био.{S} Он је з |
ће наставити :</p> <p>„Његов наследник Геруг XXIII владао је само две године.{S} Био је благ, |
орега на боље, од крвожедних пустошника Геруга, па велике работнике на пољу човечанскога преобр |
ела.{S} На развалинама простране државе Геруга у којој се није знало, или су јој владаоци били |
његова.{S} То је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref target="#SRP19020_N42" |
Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њи |
ран изглед: оне су више личиле на какве гигантске гробнице, него на сјајне дворе у којима је не |
и подижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих и силних неприј |
новници куд и камо су савршенији, телом гипкији, умно моћнији него становници ваше Земље.{S} Он |
ности нема граница и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} О |
морио с којекаквим питањима...{S} Моја глава просто бучи од ових силних појава и призора, што |
крило прозора и указа се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није позн |
ебљем крају грдна ћула — колико човечја глава, а тањи крај права држалица...{S} Само пак дрво т |
чељу једва се могла распознати мртвачка глава.{S} Озго на мраморном капку лепо се видео претуре |
S} На десној страни његовој извајана је глава некакве але с отвореним чељустима а затвореним оч |
лична системи вашега Сунца.{S} Мизар је глава једне велике васељенске задруге.{S} Он је по волу |
о дешава, да се читави тунели сруше над главама путника, и то само зато, што нису били у стању |
носне војне, које су у дивљаштву своме, главе невине дечице, као лубенице, разбијале о хладне к |
су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе до самих капит |
опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим, меким и милостивим пог |
; ви још не можете да избијете из своје главе ону своју стару предрасуду, да сте <pb n="93" /> |
весела постојбина претурила преко своје главе; какве је она преврате имала; колико је нараштаја |
орити и ставити се у положај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док |
ену, те да му једну неверицу избијем из главе; повео сам га да својим очима види, да оно што се |
е гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им |
враголастом веселошћу...{S} Тип и крој главе његове није одговарао ни типу ни кроју главе наши |
његове није одговарао ни типу ни кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да |
ечистоте; његова коса <pb n="166" /> на глави — чекиња, а маље по телу — чупа; његов поглед див |
г бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у б |
ини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мн |
е!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, следити док јој С |
и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа д |
уо.{S} Мени се нешто непрестано мело по глави оно, како моја газдарица, у бризи за својим једин |
жи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док |
<pb n="81" /> инстинкт усади у ону малу главицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви |
је над нашим теменом — пада између две главне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгол |
</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти главне принципе свете воље овога бога Аруха покажем, ко |
група били су грдни оживални портали — главни улази у овај свети храм.{S} И оквири ових портал |
еким црвенкасто-светлим цветићима.{S} И главни и споредни улази на овим палатама били су одиста |
19020_N13">Ми овде помињемо само некоја главнија звездана јата, а њих има, на целој небесној пл |
идимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу Малог |
вран црне, палате правиле су, са својим главним и тешким фасадама, елипсасти круг око једнога о |
рквене порте, а како су прве колонаде с главним црквеним платном образовале пространу отворену |
ни бели мраморни стубови трећега појаса главних црквених фасада....</p> <p>На средини ове импоз |
м стварању и вечитом рушењу облика није главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то |
јим очима види, да оно што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило ш |
е четири: свака је лицем окренута према главном улазу у црквену порту.</note> <note xml:id="SRP |
го стање свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Амар |
их је многи чувар плаћао <pb n="172" /> главом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака |
еца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близини његовој блистале су нек |
медвед који је на њ насрнуо, платио је главом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те ј |
си њу небројено • пута видео.{S} То је главом његово величанство Мизар, друга звезда у репу Ве |
а је — колико једна варница.{S} И то је главом Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, као ш |
а појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог примера |
ском после 10 милиуна година, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?!... |
отац ове огромне сунчане породице — сам главом Амадурама — давно и давно охладио, и да је прест |
о звездана јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са |
један до другога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лев |
p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш |
еног, колибра, а мало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!...{S} И боје мрамора и бој |
је многоме женијалном мислиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере.... |
оћ Атенину — Минервину — одсекао Медузи главу, Пегаз искочи из утробе материне и одлети на Акро |
о неблагодарну тему.{S} О њој су лупали главу толики светски умови па је опет нису довољно расв |
вран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, у истој равнини, |
> <p>Право да кажем, мени никако није у главу ишло, да је цела система нашега Сунца, која је у |
врдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно о |
stone unit="*" /> <p>Мени није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога с |
<p>„Је ли ти сад колико толико синуло у главу како то све бива у овој вечитој радионици у свеми |
и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пуна свак |
војим грдним чељустима беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозденим клештима, стегао, тако |
овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет погледам н |
же ни крив ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а т |
о јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста загонетна звезд |
Предња Индија, где овога часа у њој, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Индијанаца!. |
острву боље?.{S} Зар то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То је безазле |
верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, оп |
а то, која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ов |
десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој |
а и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој н |
јбине утрнуо сваки покрет, умукао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живота!...{ |
аже.{S} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша интелигенција и Бог с |
авити.{S} То ми каже неки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај глас преварити неће.</p |
заори се озго са Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то |
утрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај глас преварити неће.</p> <p>Доктор се само осмехну; али |
ој, вама најближој, звезди, онда би тај глас требао три милиуна година путовања, док стигне до |
да чух из неке неодређене даљине један глас:</p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био г |
скоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас стаде викати: „патрола, патрола!...{S} Помагајте!. |
отмулу лупњаву, а иза тога један очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога знаш, устани!....{S} |
..{S} Кад се једном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква звезда сударити с нашом планетом |
Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да је неки електро-физичар изумео некакав апарат, |
више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо ниј |
И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; |
и мириса, а први становници Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap unit |
ој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је одговор породичног савета круне Гомора, рећи |
ио...{S} Професор астрономије био ми је гласовити научник Мерихамо.{S} Он је тај што је рачуном |
ора и њени континенти !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призо |
о и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто треперио неком узвишеном благошћу |
де се зелене рудине, плава као огледало глатка језерца, а по њима плове некакве, као снег беле, |
ај студени мрамор, па у те, смешећи се, гледа неком небесном благошћу и добротом.{S} Из овога г |
асов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Његове су мисли разматрале <pb n="11 |
авља двогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су |
гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге велич |
S} Од оне праве царице небесних лепота, гледај шта се начинило!{S} Једна црна авет, што се нечу |
ше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од све те његове грандиозности остала једна мај |
а, све те небројене звезде, што их људи гледају, посматрају, проучавају за читавих четрдесет ве |
ни песник класичних Јелина...{S} Њих су гледала и обожавала их толика минула племена и изумрли |
Колико сте пута о лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо плаво небо осуто безбројним трепе |
црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представљене у ономе њином споменику на тргу „с |
са својих горостасних пирамида; њих су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Перс |
ије више на ономе месту, на коме смо их гледали првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит |
{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног прстенчића звезданог, |
м на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано омољско стење и |
то ипак така овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</ |
ј крај нашег неба сад први пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово бе |
е звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осуле као златне трепераве |
изнемоглости, исто онако као што то сад гледамо на лицу овога изнемоглога старца у породици Миз |
густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад ни видело није нити |
ого је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан.“</p> <p>„Наравн |
лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, |
ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јато, други |
о ће рећи <hi>пламени</hi>.{S} И он је, гледан на телескопе, какве имају астрономи Мизарова цар |
м одавде изгледао једва колико Сиријус, гледан с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо вид |
— од породице Мизарове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге |
unit="graphic" /><!-- caption:{S} Земља гледана са Месеца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и |
/p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде гледане имају са свим други облик, другу перспективу:{S |
но, онолико и онако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљ |
твен.{S} Ено онолико изгледа ваше Сунце гледано са Меркура, мезимца вашега Сунца....{S} После, |
ку.{S} Много је личио на нашег Сатурна, гледаног 1872 године на велике телескопе париске звезда |
рдном косом смрти под десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам могао смотрити на |
исто небо, што сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно ш |
ари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а |
на истом месту као што сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небесни капак |
мрти под десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам могао смотрити на чему је стој |
дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окр |
..“</quote> <p>Лапласов дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула нека те |
бразда ишчезе, али је он још непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И он |
ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте зве |
а звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба вашега, за |
ј одећи својој, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а тим сами себи пресекли |
дубинама беше се оцртао један светлуцав глоб, који је имао око себе два грдна, тако исто светлу |
ике телескопе париске звездарнице.{S} И глоб и они <pb n="190" /> његови обручи блистали су у о |
краја на крај, опасивале онај зажарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо читаво море м |
чином од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб горе представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно е |
овога споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурам |
на пољу више технике.{S} Они су цео тај глоб опасали читавом мрежом џиновских канала — џиновски |
га хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се развијало неколико маг |
ј даљини лепо се оцртавао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се |
сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, чија површина беше измрљана небројеним мрљама сви |
оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се развијало неколико магловитих појасева, н |
ки ближи, неки даљи од онога централног глоба.{S} Један од ових појасева, и то онај најкрајњи, |
им ћубама почивала је једна грдосија од глоба, која је, у исто време, служила овој величанствен |
амиди као кубасти кров; а озго над овим глобом лебдео је некакав крилат створ, са грдном косом |
државе и оне градове извајане на овоме глобу, као што је, у самој ствари, ову планету, истог с |
а-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И |
... „А, шта мислите, колико има у ономе глобу сунаца. или боље рећи сунчаних система, а колико |
аш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине хиљада с |
а, клисура — не виде на овом чудноватом глобу небесном!{S} Виде се некакви, готово непрегледни, |
војих очију — слепи, а код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, пронашли и науко |
Ко би пребројао атоме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, |
чица, те од њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S} Ко ове |
е ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке павити, те да |
а најмању ситницу плану и изливају свој гњев не само на онога грешника, што их је увредио, већ |
S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете |
питомости и племенитости његове — један го случај?...{S} Не; то је праисконска тежња, једна виш |
дубоко укопане.{S} И само је још остао го животињски инстинкт, да свога противника не упусти, |
писних ћилимова.{S} Док се један овакав гобелен изради треба најмање пет, па и десет година.{S} |
их застрта.{S} То беше некакав окамењен гобелен, чиј живопис још нису до данас извеле ни уметни |
радионица, у којој се израђују познати гобелени.{S} То је нека врста огромних и живописних ћил |
с извеле ни уметничке руке у знаменитој гобеленској<ref target="#SRP19020_N40" /> радионици у н |
а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша је планета |
акав ук, те немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја о |
е; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим |
ању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности живота светова; а овамо одмах ка |
собама.{S} Пушило се и разговарало.{S} Говорило се о последњим великим указима, што су их доне |
и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> <p>„Почиње |
равља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>„Дај Боже!...“</p> < |
у тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша интелигенција, |
твој ученик....{S} Него баталимо то, па говоримо о ономе што се колико толико појмити да! “ пов |
оји су га слушали изгледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да |
евање свега онога о чему је научни мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је било баш минхаузенски. |
ге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио....“</p> <pb n="201" /> </div> <div type="chapt |
есто предавање.{S} Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, али по ономе шта причај |
и!..."</p> <pb n="184" /> <p>Док је ово говорио дух царског библиотекара, опазио сам лепо, да с |
једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које обухвата сва |
unit="*" /> <p>Док је мој пратилац ово говорио они се облаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама |
знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много више спомени |
знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један |
p> <p>Духовни свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} |
сићушних звездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десе |
био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачности васељениној....“</p> <p>И онда |
оги су морали стајати — до саме катедре говорникове.{S} И млади научник поче причати, како је о |
још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем му се извињавати, на што ће |
-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични великани.<r |
тога Хигинуса, папе римскога од 139-142 год.</note> <note xml:id="SRP19020_N24">У народу се чуј |
без живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на овој суморној кугли Месечевој“? упитам во |
нијалном мислиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је то |
кле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отвор, пробијала себи |
норога</hi> и пуно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмерној просторији небесној.{S} |
х боја био је управо чудесан: с које се год стране погледа на ма коју целокупну пространу фасад |
ста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки с |
раздели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са |
има ли живих и умних створова на којој год другој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов је поглед |
планету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се |
ена искра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природ |
свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана с |
?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!... што год није у стању да појми, да разуме, он у то и не веру |
, шта ти се чини?...{S} Опажаш ли какву год разлику?“...</p> <p>„Опажам, како не опажам: много |
; Јупитер обиђе око сунца за непуних 12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његов |
м својом топлотом и животом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце |
Одавде сунчана светлост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, п |
а 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова |
84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да об |
обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</note> <note xml:id="SRP19020_N20">Ова звезд |
минута и 10 секунада и то је Меркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секу |
рс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непуних 12 година; С |
мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи постања пише, да је овај све |
вога места: једва ако би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина сазвежђа у неколико изме |
е, да је овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — ја држим да је то про |
а светлост требала хиљаду, десет хиљада година даноноћног путовања да до ваше Земље стигне?!..{ |
година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за милиун, за два, за три ми |
ду година, она то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће т |
да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребројала; а сад ко би ст |
светлости, требало би нам десет хиљада година даноноћног путовања, па да се до тога света дође |
једна јединица....{S} Седамнаест хиљада година, то је већ нешто...“ одговорим му.</p> <p>Лаплас |
за један одсек времена од 15 милијарада година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву |
сунчаним сјајем за петнаест милијарада година; колико ли је оно својом топлотом и својим сјаје |
ој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције и страховити земљотреси, |
; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој пла |
она сама била Сунце, светлила милиунима година и давала живота својој деци, својим пратиоцима.< |
није охладила.{S} Милиунима и милиунима година прошло је док је она постала ово што је; и милиу |
, што је <pb n="140" /> живео милиунима година на овој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве |
ти, 49 минута и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова годин |
И ту је опет требало преко 300 милиуна година!...{S} У божанственој лабораторији свемира ради |
ра?...{S} Требало је преко 1400 милиуна година!....{S} А колико ли је опет требало времена док |
Од то доба прошло је преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породица стари |
јавити у роду људском после 10 милиуна година, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се чо |
вници ове планете још пре 36—40 милиуна година, била је жива слика онога сјајног, онога велелеп |
јој је, брајане мој, равно 350 милиуна година, а да колико јој је требало времена док јој се т |
о доба прошло је око непуних 35 милиуна година!..{S} Престоница славних Гомора онда је била у н |
испунило на длаку, томе има 28 милиуна година.</p> <p>„На далеко чувени научник Беулиџа био на |
шли; јер за све то време, од 28 милиуна година, на читавој површини ове планете ништа се са сво |
ов ове астрономске куле, пре 28 милиуна година када се у овоме граду последњи живот угасио, ост |
другим изређа, треба милиунима милиуна година.{S} У васељени се не даје више важности бесконач |
{S} Неће проћи ни пуна десетина милиуна година, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Марин <pb n |
ца старији за неколико десетина милиуна година — од породице Мизарове.{S} С ваше Земље гледан М |
е, наравно, на неколико стотина милиуна година образовала доцније него система вашега Сунца.{S} |
још требало преко девет стотина милиуна година, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас |
а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{S} Или је оно она синула последњим својим сјаје |
бесне меканике.{S} Кроз милиуне милиуна година у њој никад није фалила ни једна једита чивијица |
ршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче врем |
ди, онда би тај глас требао три милиуна година путовања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је |
су га назвали, још пре два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њи |
и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се ка |
дна читава вечност!...{S} Десет милиуна година!...{S} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је |
тижно, то ће онима, после десет милиуна година, бити једна обична и малој деци разумљива ствар. |
потпуно разуме тек после десет милиуна година.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижн |
ати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна година називаш колико „пукни прстом“!...{S} Та то је, б |
један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу једне звезде колико један дан у |
до сад је минуло преко педесет милиуна година!“</p> <p>„Педесет милиуна година!... и ове куће, |
ће се од њих после сто педесет милиуна година створити његова мора, сад налазе у густим слојев |
илиуна година!“</p> <p>„Педесет милиуна година!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни хр |
свега тога нестало још пре шест милиуна година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живе |
е и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него |
Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 мин |
духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обу |
е људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом вилинском перивоју |
д отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити посл |
="SRP19020_N17">Има преко четири хиљаде година како су китајски и индијски пастири почели да по |
ремена?!{S} Њој је требало З½ милијарде година док се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца |
живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} За тим је мало по мало настао период њеног |
5" /> требало је још две и по милијарде година!“ повика дух царског библиотекара, а она <gap un |
ељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година била таман двапут дужа него што је година ваше З |
дина била таман двапут дужа него што је година ваше Земље; али што је најзначајније, на њој је |
не!..</p> <p>„Пре милиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна |
сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не година, већ векова, брзином сунчане светлости, — увек б |
ду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те бе |
готово са свим ишчезло: по две стотине година, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би |
мо ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на коме се сад налази, |
нца стар је на округло око 15 милијарди година; а сама наша планета једва ако је коју милијарду |
<p>„Боже, од то доба прошли су милиуни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми |
крајњег обруча, требало би јој десилион година, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо |
о.{S} Њихов ропац траје по читав милиун година и више.{S} У ових небесних колоса све је колосал |
о Сунцу, дани избројани.{S} Који милиун година <pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће онда постати |
е пронађене су у размаку за непуних сто година.</note> <note xml:id="SRP19020_N19">Наша Земља о |
ен изради треба најмање пет, па и десет година.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и 150.000 |
лазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет година за својим столом капао, испитујући узроке тој ст |
ентра Сунца; а кад је после сто педесет година конструисан највећи и најмоћнији телескоп на зве |
ло, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена прочитати, атоли д |
и преко колена: што не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада година, а што не с |
.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду година, па не <pb n="20" /> бисмо приметили да се и јед |
аша планета једва ако је коју милијарду година млађа од нашега Сунца Амадураме!“</p> <p>А славн |
ђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му година траје 8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 се |
е њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти ј |
време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref target="#SRP19020_N47" /> јави на овоме небу |
ину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година,"<ref target="#SRP19020_N19" /> рећи ће мој вођ. |
/> владала је преко десет хиљада ваших година, која је и своју државу и свој народ узнела на т |
нета стара преко десет милијарада ваших година; а то је већ прилична старост и у животу самих н |
у овоме граду још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и т |
RP19020_N47">То је око 50 милиуна наших година.</note> <note xml:id="SRP19020_N48">Девета част |
ц на који се нижу дани, недеље, месеци, године, векови што обележавају живот људски, напредак и |
е личио на нашег Сатурна, гледаног 1872 године на велике телескопе париске звездарнице.{S} И гл |
адаоце тога доба!...{S} Он је владао 84 године и историја није забележила ии један једини таман |
аног неба нашег; због тога у разна доба године нису једне исте звезде па нашем небу.{S} Тако, п |
кад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друг |
мена и нема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа, — нема ни минута ни секунада.{S} |
аследник Геруг XXIII владао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива срца п |
ља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 минута и 36 се |
ранова година, а Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Непту |
и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба |
ребало да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне |
ичким законима, како на нашој планети с године у годину, са столећа на столеће, бива воде и вод |
и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се |
н гравитације.{S} Тако Сиријус пређе за годину 160 милиуна миља или 640 милиуна километара прос |
а 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега сунца....{S |
8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе |
онима, како на нашој планети с године у годину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре |
но кружи око свога центра и прави своју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година,"<ref |
ако се вама чини, прелази, правећи вашу годину.{S} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, |
о на екватору.{S} На Земљи има сезона — годишњих времена, — а на Месецу их нема; на Земљи је да |
и били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога хладног дана |
и!...{S} Та он је прва станица на нашем големом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслужује: |
еану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило ми се, испуни читаву пучину вас |
азресмо да видимо како сад изгледа онај голијат небесни...{S} Боже, то беше само једна мајушна |
Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи...{S} Виделе су се само |
три четвртине пута, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде сунчана светлост тр |
мени досле непозната, земља, покривена голим, сивим, једно до другога начичканим, као стреле ш |
вој мрачној пустињи небесној; то је она голим оком једва видна група звезда од десет хиљада сун |
био окићен звездама, да се одавде може голим оком видети и рој Астероида, што кружи око Сунца |
зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам |
ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда |
шног прстенчића звезданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телеско |
ој хемисфери небесној једва их се могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погле |
би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети |
с једне, други с друге стране степена с голим мачевима у руци: то су били као неки чувари овога |
дућности.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих цифара и математичких формула, а то је об |
омилица звезда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомилици види само шест звезди |
а то зато, што се ништа није остављало голом случају, већ је све подвргавато математичкој тачн |
а виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са |
види се <hi>Зец</hi> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi>Великога Пса</hi> |
жу, а погледај питому; погледај дивљега голуба, а погледај питомог; погледај примитивно биље шт |
> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi>Великога Пса</hi>: у његовој њушци бл |
ђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, н |
е, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, као какви џиновски шкрби зуби; оне непроходне ш |
зброја тих небесних маглина и звезданих гомила да поменемо једну из маленог сазвежђа које се зо |
ебесних маглина и магличастих звезданих гомила.{S} Небо нам се онда учини као да је све с краја |
збројним небесним маглинама и звезданим гомилама — у Перзеу, у Тукану,<ref target="#SRP19020_N4 |
ро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гомилица звезда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој |
бесна маглина?“</p> <p>„Не маглина, већ гомилица сићушних звездица, о којој вам је синоћ говори |
шем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомилици види само шест звездица,<ref target="#SRP19020 |
ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици има преко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, |
видети и ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде |
светлуцаву, готово једва видну звездану гомилу, дотле је онај црни понор захватио половину неба |
цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет милиуна г |
дан крепак и одважан суседни кнез, кнез Гомор, њихову царевину освојио и на тим развалинама зас |
амен темељац, а под владом силнога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — до са |
споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ представљају у алегорији постанак, развиће, вис |
<head>VIII</head> <head>ПРЕСТОНИЦА ЦАРА ГОМОРА</head> <quote>„Сви светови — то је једноставно т |
као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 улице у облику звезде.{S} Изглед |
јним дворима прослављене династије цара Гомора.</p> <pb n="125" /> <p>Царски двори били су прав |
рад, ову, негда сјајну, престоницу цара Гомора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо |
ов дух, заклада племенитог цара Абугора Гомора CХХIV.{S} Благодарни народ, а по иницијативи ста |
асио је одговор породичног савета круне Гомора, рећи ће Лапласов дух.</p> </div> <pb n="132" /> |
ним споменицима ове класичне престонице Гомора, <pb n="173" /> овога величанственога споменика |
облици звезда веома цењени у престоници Гомора.{S} То ме је подсећало на — „<foreign xml:lang=" |
реображаја не само у пространом царству Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у животу дру |
нскога преображаја, на славну династију Гомора, не скрива она узвишена тежња ка лепшему, ка нап |
милиуна година!..{S} Престоница славних Гомора онда је била у најлепшем цвету <pb n="193" /> св |
ланети, бити у самој престоници славних Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — |
Амадураме; ви овде у престоници славних Гомора; — ви овде у мојој веселој постојбини?!...</p> < |
у на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло од последњих владалаца |
ображаја људског на овој планети....{S} Гоморова династија <pb n="120" /> владала је преко десе |
ади велелепних дворова царске династије Гоморове и по формама и по стилу — сами готски радови и |
а пространог града, већ и целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их прегледамо!“ рећи ће Лаплас |
њином споменику на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло од после |
ао своје силно и моћно царство, царство Гоморово, а на овоме месту ударио темељ својој сјајној |
ј прилици и у целој пространој царевини Гоморовој, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џ |
евине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, творевина су његовога женијалног ум |
вој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпуно разу |
ике и прилике, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина прелам |
слојевима над земљом.</p> <p>„Бродови, гоњени електричном струјом, пловили су и под водом и оз |
отиња — разгранали и пролепшали; док се гора преодела листом, а поља мирисним цвећем, док је по |
да се разговарају и преко мора и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И још т |
те и договарате о пословима вашим преко гора и преко мора;—многобројни пароброди, читаве мреже |
ини ми се, једном поменуо њихову славну горгонску звездарницу, у којој има звездани каталог од |
ремена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то према уметничкој изра |
ула на крилима великог ђенија небесног, горе у неизмерне просторије васељенине!“...</p> <p>И мо |
амашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — колико човечја глава, |
ичиној.<ref target="#SRP19020_N51" /> А горе, у непосредној близини небеснога зенита, вечно кру |
ре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим |
кова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ва |
од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб горе представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електр |
лик....{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама, мени се чинило, к |
ав исти, као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црквеном куполом.{S} И ово је мора |
у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не година, |
рашном брзином лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто мил |
/p> <milestone unit="*" /> <p>„Погледај горе уз „Сунчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено |
их некака незнана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окренути мени и |
огњени океан, чији вали запљускују чак горе у недогледне просторије небесне, то је она бледуња |
{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе до самих капитола ових стубова.{S} И свака је разј |
ше се као неке страховите алусије право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блеш |
маку новембра у коме се месецу извршило горе описано путовање кроз бескрајни звездани свет.</no |
ју небесног простора, која има, као што горе рекох, у пречнику на, скоро, девет милијарада кило |
а по несрећи проузроковати и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи повратак у тв |
у пару и баци их муњевитом брзином опет горе у највише слојеве облака!...{S} И тај се процес вр |
, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се |
заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморним стубовима — црвени, по црв |
бејах са свим изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој в |
ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зн |
, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустошника Геруга, па вел |
плећима држале грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим |
, некакав грдан мраморни сач, у коме је горео вечити свети огањ, онакав исти, као што смо га ма |
але једну огромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпни извор светлости и то |
сунчане топлоте, која је, у недостатку горива — дрва и угља — употребљавана за грејање станова |
јског слона; а колика је разлика између Гориле и примитивног човека, толика је иста, ако не још |
тивни човек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако исто ни будући човек |
f target="#SRP19020_N38" /> а из самога горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљала је сама |
као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а к |
слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветане лале, други опет па цвергасте жал |
иза граница Нептунових.{S} Пречник ове горостасне маглине нашега сунца износио је преко 8800 м |
ним тајанственим појасима својим; то је горостасни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две сто |
в се руб узнемири; из њега сташе шибати горостасни пламенови, а његова се цела површина страхов |
као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим брдима пели и силазили као м |
заносне шуморе њихове, одговарају оним горостасним шумама из јурског доба ваше Земље; а животи |
то је тек кокошије чепркање на подножју горостасних Давалагира.{S} Та ви сте једва у почетку по |
посматрали још стари Мисирци са својих горостасних пирамида; њих су гледали и дивили им се Вав |
ница, што је окружена брдима као каквом горостасном оградом, то је — <hi>Море Киша</hi>, а Марс |
, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом небесном појасу, што се зове |
он је нешто имао на себи од финог , као горски снег белог, готово светлуцавог паперја...{S} То |
живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове планете!...{S} И то је све, као шт |
ад, што је подигнут од самога мрамора и горског кристала, не налази у рушевинама!...{S} Кад све |
н од некака провидна, а као небо плава, горскога кристала, од кога је заната на овој чудесној п |
чудновати вођ с неком особитом тугом И горчином.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам овом при |
се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и м |
орила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу пре |
м Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А, је л |
на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као |
питао бога Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</ |
же, Створитељу, велија дела твоја јесу, Господе!...{S} Мени се просто учини, као да из онога ко |
шапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја јесу Господи !..."</p> <pb n="6" /> <p>После мале паузе он о |
Он ме није познао.</p> <p>— Шта желите, господине? упита ме.</p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ен |
име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ев |
што прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> |
ет снажно лупати на моја врата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица |
, а иза тога један очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога знаш, устани!....{S} Мој Стевица, м |
а ће повикати:</p> <p>— Боже, Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, |
а рождество Христово, и да запоје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава небесима!..“</p> <p> |
="#SRP19020_N3" />!...</p> <p>„Вама то, Господо и Госпође, може изгледати мало и чудновато и не |
ни по величини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непој |
е, од прилике, овако:</p> <p>„Госпође и Господо,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врло неблагод |
> <p>После мале паузе он опет настави: „Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност васељене то је |
једно једито име: васељена.....</p> <p>„Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност је васељенина ш |
е и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — ко |
ничког грађанства — и по богатству и по господству и по високим положајима у царству.{S} Насред |
0_N3" />!...</p> <p>„Вама то, Господо и Госпође, може изгледати мало и чудновато и невероватно, |
чини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непојамне беско |
мале паузе он опет настави: „Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност васељене то је бесконачно |
то име: васељена.....</p> <p>„Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност је васељенина што и вечит |
И онда поче, од прилике, овако:</p> <p>„Госпође и Господо,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врл |
, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb |
стичног пузавог биља, него ти оне нашле готовину: оду на како фабрично буњиште па ту нађу парча |
о два крилата анђела, извајана од бела, готово провидна мрамора.{S} Они су у рукама држали букт |
ли крилати анђелчићи, извајани од бела, готово прозрачна, мрамора: ухватили се за руке па као д |
тор што је између оне две звездице; па, готово чак ни то нисам могао веровати, да су оне две зв |
себи од финог , као горски снег белог, готово светлуцавог паперја...{S} То беше нека врста каф |
том глобу небесном!{S} Виде се некакви, готово непрегледни, кратери, образовани од самих, несре |
рху те животињске пирамиде јавити људи, готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на |
— чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлик |
И док смо ми посматрали ову светлуцаву, готово једва видну звездану гомилу, дотле је онај црни |
м звездом прве величине — Проционом.{S} Готово на средокраћи између Великог Лафа и Близанаца је |
ош непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати: |
!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн поно |
да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="112" /> се мало обрецну на мене мој загон |
перник, Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Немој се |
енита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризонат прекрилило је велико звездан |
коме би се, као што ти рекох, окретала готово цела система вашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} |
мо, да је она црнина небесна прекрилила готово цело небо.{S} Само су сена једној страни неба ви |
Лаву.{S} На североистоку Велики Медвед готово додирује сам хоризонат, док се на северозападу ј |
роређена; метеоролошко таложење било је готово са свим ишчезло: по две стотине година, не ваших |
врло велике врућине.{S} После, Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови |
Лапласов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има пуно |
о Азије, западни део Индијског Океана и готово цела Предња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва ње |
ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> <milestone un |
а већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у г |
..{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног двора Мизаровог.{S} Још |
да, који се са северног хоризонта попео готово на сам зенит.{S} Тако исто сва поларна сазвежђа |
ега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су готово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на |
Гоморове и по формама и по стилу — сами готски радови и ништа више.</p> <p>На многим гранитским |
ја грандиознија.{S} У њима није било ни готскога ни романског стила.{S} У њима беше нечега божа |
шне капљице, па следујући закону теже — гравитације — полете доле ка центру своме, оној усијано |
ањити, покоравајући се вечитим законима гравитације, хлађења и — згушњавања; али ће опет до тог |
етку њена постанка одредио вечити закон гравитације.{S} Тако Сиријус пређе за годину 160 милиун |
леове, а све у прилог научне расправе о гравитацији што влада у читавој васељени; а, сем тога, |
доле, да разгледамо овај, негда славни, град, ову, негда сјајну, престоницу цара Гомора“ рече м |
нога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет мили |
и највећи и најнапреднији и најбогатији град међу осталим градовима.{S} У то доба је било на це |
ти се сад чудиш, што се овај исполински град, што је подигнут од самога мрамора и горског крист |
негда сјајни, овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном спава?“ упи |
кастом светлошћу.{S} Цео овај пространи град чисто је треперио у некој сутонској зажарености; а |
чни свет исколачило; а онај непрегледни град, што доле под нашим ногама спава вечити санак свој |
ва светлост, те обасја цео онај огромни град.{S} То беше више нека врста мртвачке светлости: он |
планете, а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас ст |
се као какав исполин, који је цео овај град надвисио, подизала она иста астрономска кула, <pb |
ле је пренета пред царски дворац у овај град из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средс |
ној даљини сирио је некакав непрегледан град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустис |
некакав непрегледан град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, ш |
ковале и израдиле вичне кујунџије овога града од најблагороднијих метала на овој планети!...{S} |
по иницијативи становника овога царског града, хтео му је подићи нарочити споменик насред огром |
је знаменита политехника овога царског града.{S} Она је дала најславније неимаре — архитекте — |
ространог, овога величанственог царског града, док се најпосле не нађосмо пред сјајним дворима |
овога негда живога и велелепног царског града.</p> <p>„Ето, ови споменици на тргу „Слава и побе |
т, силу и моћ, не само овога пространог града, већ и целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их |
риродном инстинкту, онако исто, као што граде пчеле своје саће у које прибирају мед,“ одговорим |
иродном инстинкту, по коме мала пчелица гради своје саће и спрема свој богати зимовник; по коме |
а што у васељени постоји, а материја је градиво, од које Он ствара своја ремек-дела у овој беск |
е у тим ратовима са земљом сравнио 1806 градова.{S} Шта је ту само погажено, измрцварено људи, |
ј грађевини у новоме Вавилону, у царици градова, у оној ризници умотворина свију времена и свиј |
орима, он, освојивши један од знатнијих градова њихових, том приликом заплени око 20.000 које д |
угли око 20 хиљада великих, просвећених градова, везани једни с другим читавом мрежом речних и |
ати, да је ово један од последњих већих градова, који је на овој планети подигнут, а то је тако |
којима у прах и пепео претварате читаве градове и хиљадугодишњу тековину толиких нараштаја; све |
мора, оне континенте, оне државе и оне градове извајане на овоме глобу, као што је, у самој ст |
алкута и многи други богати и велелепни градови, што су посејани по непрегледном шару земаљском |
реднији и најбогатији град међу осталим градовима.{S} У то доба је било на целој овој кугли око |
ко исто, као кад се на небо навуку црни градоносни облаци...</p> <p>„Ама шта је ово ?“ повичем: |
рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду ударен први камен темељац, а под владом силнога ц |
еном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје на ов |
ећих и најимпозантнијих храмова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царевини Г |
једну од најзнаменитијих улица у овоме граду.{S} То је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мо |
, пре 28 милиуна година када се у овоме граду последњи живот угасио, оставио како лагачко перце |
је пред црвеним царским дворцем у овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој планети.{S} Тај |
а био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није знало за хотимична убиства |
је висини био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапл |
свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то према уметничкој изради велел |
, да је он, у исто време, служио целоме граду као сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај |
..{S} Најдивније грађевине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, творевина су њ |
војој сјајној престоници, овоме вечитом граду, овоме великом центру свеколикога преображаја људ |
а читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпун |
била заступљена.{S} У великој дворници Грађанске Касине била су сва места заузета.{S} Мушкиње |
и синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини?....“</p> <p>„Тако је; имаш потпуно п |
о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} |
показивало математички тачно и то не по грађанском, већ по астрономском времену, које је обележ |
.</p> <p>Једнога вечера и мене позову у Грађанску Касину на позната предавања г. Д. С. о бескон |
се био сконцентрисао елит престоничког грађанства — и по богатству и по господству и по високи |
мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска грађевина, подигнута на једном осмоугаонику, срезаном о |
или је то, па и саме облике уметничких грађевина, пронео по васељени духовни свет? — питао сам |
у права чудовишта од њихових колосалних грађевина.{S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да с |
зна да су највећи инжињери, уметници и грађевинари на читавом шару земаљском!...{S} Па, онда, |
је париски Пантеон према овоме диву од грађевине, био као <pb n="135" /> каква мајушна капелиц |
што значи отац лепога....{S} Најдивније грађевине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој ц |
> <p>Сам кубасти кров у ове божанствене грађевине као да је изливен од некака провидна, а као н |
ећи, трепераве венце што овој дивовској грађевини дају облик трокатнога храма, па онда погледај |
па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије малтера; па ипак, свак |
ви остали павиљони на оној јединственој грађевини у новоме Вавилону, у царици градова, у оној р |
они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину унели један читав свет лепога, складнога, кол |
снице бивше Варош-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с оне стране где су оне две к |
је, овде иа Месецу, не тежи више од 164 грама; човек који је тежак 70 килограма, овде на Месецу |
на овој планети била узлетела само ова грана мозаичке уметности!....{S} Они су били необични м |
рв</hi>, овај праотац свију савршенијих грана и огранака великога животињског стабла па до прет |
оној средокраћи свога развића одакле се гранају на животиње што се легу из јаја и на животиње ш |
а су се, на све стране, као какви зраци гранале многобројне улице, у које се био сконцентрисао |
и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 улице у облику звезде.{S} Изгледа да су е |
у страховиту борбу пламених валова, оне грандиозне ватромете, што их некака незнана сила пали и |
Ти би онда на целом шару Марсовом видео грандиозне радове Марсових становника, и по томе би доб |
не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У њима није било ни готскога ни романс |
у васељенску....“</p> <p>„После, с овог грандиозног огњишта, из ове божанствене лабораторије, и |
оје слично незграпним скелама на каквој грандиозној али још недовршеној палати; а астрономско з |
...{S} А, сад, гледај, од све те његове грандиозности остала једна мајушна светлуцава звездица! |
еза: онога сјаја, оне велелепности, оне грандиозности, оне лепоте, оне више уметности, оне харм |
оте и сјаја, код све своје чаробности и грандиозности остала у вечитој тами, незнана и неопажен |
, палата, вила, храмова, споменика и по грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у животу |
ека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног неимарства — не убије! “</ |
надвишавао је и својом лепотом и својом грандиозношћу све своје остале другове.{S} Сви су били |
езарија од некаква, као смарагд зелена, гранита; а портали тек су били право чудо; они нису ни |
фира и нишама од некаквог златно-рујева гранита.{S} Саме колонаде, стубови, у сва три одељења о |
од зеленкастог, а као биљур, углачанога гранита.{S} Површина овога полигона износила је 960.000 |
мора, а с колонадом стубова од црвенога гранита, опет подељеном на групе, које су на својим кап |
на колонада — од 48 стубова — од црнога гранита; фасада у средњег боја била је од жутог као вос |
басте павиљоне, — биле су све од црнога гранита, попрсканог неким црвенкасто-светлим цветићима. |
а с колонадама свуд унаоколо од црнога гранита.{S} Ови црни стубови беху подељени на 24 одељка |
020_N39" /><pb n="133" /> од црнкастога гранита.{S} Ове су каријатиде на својим снажним, у пола |
фира, а њена колонада од белог као снег гранита.{S} Сваки раздео ове колосалне трокатне фасаде< |
орфира, а њихове нише од златно-рујевог гранита са некаком филигранском резаријом.</p> <p>Како |
сак мрамора, а њена колонада од црвеног гранита; фасада трећег боја била је од плавог, као небо |
чеве коре, па били они од кварца или од гранита, просто су били једна играчка за снагу водене п |
а ово није створ од студенога мрамора и гранита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S} |
пак, сваки је комад мрамора, сваки блок гранита везан један за други, по напред одређеној, мате |
у и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 метара висине и 38 ширине према једностав |
истакнутим стубовима од зеленог смарагд-гранита.{S} И ови су стубови подељени на групе, које су |
ног не <pb n="109" /> ухвати прва тврда гранитска кора, а силни вали лаве што их производи плим |
вој површини још није са свим учврстила гранитска кора, да је тамо сад тек у највећем јеку борб |
помамни елементи стишају и умире, да се гранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, и да |
е, на којој се овде онде почела хватати гранитска кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби |
овај на све стране испрскани терен; ове гранитске литице, што су као какви исполински зидови; о |
степене полукружнога облика.{S} Огромне гранитске табле које су овај полигон опасивале, биле су |
у лаве његове треба да се образују први гранитски слојеви; а за тим да настану они хиљадугодишњ |
ој постоље беше један једини самоставни гранитски осмоугаоник од 38 метара у пречнику.{S} Каква |
ако, стално, али без прекида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се је |
и радови и ништа више.</p> <p>На многим гранитским стубовима, заклео би се човек, да види, како |
онда пик Јово на ново — почиње се ново гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније.{S} У т |
е лежала на масивним раменима највишега гранитског венца, а који су опет држали они бели мрамор |
бесном благошћу и добротом.{S} Из овога гранитског постоља као да је никло осам огромних стубов |
у се границе тада простирале далеко иза граница Нептунових.{S} Пречник ове горостасне маглине н |
авају да њиховој дубокој научности нема граница и да оно, што њихова глава не може да схвати, д |
еме обустављено.{S} У вечитој ноћи нема граница, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељени н |
ло биљног или животињског — нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао п |
љине на другу, олакшала до невероватних граница.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазак |
ли су овака небесна маглина, чије су се границе тада простирале далеко иза граница Нептунових.{ |
ечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе између интелигенције једног црвића и интелигенц |
длачицом покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен <pb n="127" / |
војим, небу уздигнутим, рукама, некакав грдан мраморни сач, у коме је горео вечити свети огањ, |
својим очима веровати.{S} То беше један грдан, таман, једва видан колут, оцртан на црној пучини |
де овога хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се развијало неколи |
етлуцав глоб, који је имао око себе два грдна, тако исто светлуцава, обруча у веома развученом |
брата.“</p> <p>Основа је споменику нека грдна стена, коју на својим снажним плећима држе некакв |
на десној плећки зеленога звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве канџе бил |
а.{S} Сам храм изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} Само су |
вим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — колико човечја глава, а тањи крај права др |
020_N38" /> а из самога горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљала је сама утроба.{S} У прв |
нажним, у пола погнутим, плећима држале грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као оно на к |
ђењем , образују сва сиња мора, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, језера и језерца |
теретних возова, на којима су пренашани грдни блокови стена од неколико милиуна килограма!..{S} |
ана стуба.{S} Између ових група били су грдни оживални портали — главни улази у овај свети храм |
банжових и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни магацини, пуни пунцати пушака свију |
кулама за посматрање ваздушних струја; грдним резервоарима сунчаних зракова и сунчане топлоте, |
; али није: њен зелени противник својим грдним чељустима беше обзинуо сву главу њену, па је, ка |
отворену платформу, то се и на њу пело грдним мраморним степенима, опет полукружног облика.{S} |
А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим круговима, образовао некакав неразгов |
n="142" /> овај свети огањ нагле те из грдних камених ђугумова непрестано сипају воду у очевид |
гинус се налази на самим окомцима негда грднога вулканског огњишта, чиј је највећи кратер <hi>А |
обом лебдео је некакав крилат створ, са грдном косом смрти под десним крилом.{S} Гледао сам и г |
<hi>Змијара</hi> — Офиукуса — и његову грдну Змијурину, што крајем репа свога дохвата <hi>Млеч |
одређеној даљини лепо се оцртавао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио |
ине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија од глоба, која је, у исто време, служила овој |
а око сваког стуба савијала се по једна грдосија од змије, по леђима <pb n="122" /> зелена као |
, као да к нама јури једна накострешена грдосија небесна.{S} Он се просто надимао, и мало по ма |
RP19020_N37" /> као гавран, а оба праве грдосије.{S} Из целе <pb n="118" /> њихове набрекле мус |
е ни колико какав мали кочић према овој грдосији од „игле“ Итасове.{S} Париски обелиск је тежак |
меном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило ми се, испуни читаву пу |
се и наше сунце охлади и постане један грдосни небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова |
њских фела и родова, што су слични оним грдосним животињама из доба угљене периоде ваше Земље.{ |
горива — дрва и угља — употребљавана за грејање станова у доба зимских сезона које беху, још у |
постоје миријаде сунаца што светле, што греју, што дају живота безбројним биљним и животињским |
но прибрежје и северне и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни |
телом с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињском уживању“, |
пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И |
а својим мучеништвом на крсту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пун |
се Творцу небесноме помоле за опроштај грехова својих, — морало је потрести и <pb n="141" /> д |
ио први човечји страх од смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не растају с телом с којим |
у и изливају свој гњев не само на онога грешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{ |
о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена одагнати испред врата моје |
да се по њима управљају, они су својим грешним и каљавим ногама погазили....{S} Знаш ли шта су |
треба и морају да се плаше само окорели грешници, који нису појмили узвишену мисију душа док су |
} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси ми сина јединог!“</p> <p>Ја хтедох |
ављено.<ref target="#SRP19020_N14" /> У гриви Биковој видимо малено сазвежђе, Плеаде — наше Вла |
<hi>Плеаде</hi> – <hi>Влашићи</hi> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихова сазвежђа стоје |
културних народа — Мисираца, Асирјана, Грка, Римљана — од 40 векова па на овамо...</p> <milest |
е ружно, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, м |
сељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат беше наступио сад.{S} Најп |
p>доле под нашим ногама чула страховита грмљавина, проламана још страховитијим тресцима громова |
о то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, што се непрестано рађају и м |
а је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те проведем кроз |
стирка смрти.{S} Она је символ мрачнога гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се већ приближујем |
сјаја преостало?...{S} Једно васељенско гробље!{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово |
одица изумре и постане једно васељенско гробље — ова ће се небеса тако исто блистати миријадама |
ца скочањити и постати једно васељенско гробље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, |
ће <pb n="10" /> бити једно васељенско гробље....{S} Шта се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми т |
ураминог; ево нас на једном васељенском гробљу, чији су покојници у историји свемира негда игра |
; али она језовита пустоћа његова, онај гробни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило |
вој прилици, и породична <pb n="218" /> гробница Сунца Амадураме.{S} Али се то ништа видело ниј |
ти,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је владалац из династије Геруга; |
: оне су више личиле на какве гигантске гробнице, него на сјајне дворе у којима је некада бујао |
68" /> <p>„Па оне у самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почивају свеколике умотворине свију |
урени старац, што је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} А, шт |
S} Бог је милостив.... ово ће бити мала грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан |
ote> <note xml:id="SRP19020_N42">Муња и гром.</note> <note xml:id="SRP19020_N43">Што значи: пос |
а, проламана још страховитијим тресцима громова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у |
ним севањем муња и страховитим тресцима громова, што небеса потресају; а све ове страхотне, ове |
не; ко није слушао оне језовите проломе громова, што су целу ову планету из темеља потресали, п |
трова, ни магле, ни облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река |
екидно севање муња, они језовити тресци громова што ни за један трен не партишу и, најпосле, тр |
ње муња по оном узбурканом хаосу, пуном громова и муњевине; ко није слушао оне језовите проломе |
ља заљуља...{S} Најпре као да се милиун громова у један душак проломи, а за тим нам се учини, к |
рашно запишта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очију су ми непр |
исто доба заори се озго са Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у моје стадо!“</p |
внице, овде онде испреламане вулканским гротлима, — и то су вам мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <h |
нетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p> <p>— „Светови не пропадају од |
отињским?..{S} Примитивна је биљка била груба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; п |
ове држи на једном вечитом карару, сама груба, мртва, бесвесна материја, а не онај велики Ум ко |
ста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање, пуно кала и нечистоте; његова коса <pb n= |
Ваш Бихнер, Молешот и остале присталице грубога материјализма — то су они мрави, што су свога н |
ни се познају чак по цртама на лицу, по грубом откању коже, по згебавости самога тела њиховог.{ |
и ти да је овај чудесни преображај — од грубости <pb n="167" /> и суровости човекове, па до ове |
ти ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <milesto |
в дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> <pb n="145" /> <div type="chapter" n= |
раховити врисак што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију, следио је душу све оне многоб |
гашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} То с |
у своме, а колико ли је отопило леда на грудима своје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је |
еби, осетио сам неку необичну тежину на грудима — као да се читава планина на ме навалила; а оп |
ј, светлуцала она малена група звезда — група од десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ |
дела се једна мала, али веома, блистава група звезда.{S} Било их је од свију боја: рујевих, зла |
као каква царска круна, једна блистава група небесних нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, |
на 820 хиљада квадратних метара, а цела група царских дворова имала је облик огромнога овалног |
есној; то је она голим оком једва видна група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све са |
чености небесној, светлуцала она малена група звезда — група од десет хиљада Сунаца!....</p> <p |
ва виша вајарска уметност; јер ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ изгледаш |
по 24 каналирана стуба.{S} Између ових група били су грдни оживални портали — главни улази у о |
трену ока нестајало појединих звезданих група, док се најпосле не нађосмо у једном тамном небес |
листало је пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичасто |
е.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешто стварају или не |
г порфира, попрсканог црним бобицама; а групе колонада, што су на чудесно изведеним капитолима |
ранита.{S} И ови су стубови подељени на групе, које су на својим уметнички извајаним капитолима |
од црвенога гранита, опет подељеном на групе, које су на својим капитолским раменима носиле ку |
окатних фасада, биле су подвојене у две групе са по 24 каналирана стуба.{S} Између ових група б |
а једној страни неба виделе још по неке групе звезда, док се цела остала небесна просторија пре |
е је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, као снег бео, мрамор, донет ов |
једне читаве сунчане системе од остале групе с којом је у материјалној вези, те нам се сада чи |
тријску целину, само што су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мрамора и по б |
е свој највиши врхунац у овој вајарској групи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални ваја |
n="57" /> У том истом појасу, у једној групи звезда, јако је падала у очи једна необично сјајн |
ву:{S} Бенетнаш светлуца у оној маленој групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оно |
идну маглу назирао сам једну импозантну групу крилатих анђелских прилика, које су држале на сво |
ерума; а пошто доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку, погледа ме право у очи, као да |
ите чељусти у зеленога звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам није више могао расклопит |
и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцније буду пренесени међу звезде: они су |
> <note xml:id="SRP19020_N11">По једној грчкој причи — миту — ова је коза одојила <hi>бога</hi> |
note xml:id="SRP19020_N15">Орион је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ |
ц.</note> <note xml:id="SRP19020_N9">По грчкој причи — миту — то је овако било:{S} Касиопеја, ж |
ба месеца<ref target="#SRP19020_N8" />, губе у овој неизмерној празнини васељениној.{S} Рефлекс |
тави светови, сунаца и сунчане системе, губе се — као труње у мору ваздушном!“...</quote> <p> < |
Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли западног хоризонта...</p> <milestone unit= |
роструку седмобојну дугу, чији се краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извај |
ток југу, па онда истоку и најпосле се губи у магли самога јужног хоризонта....{S} Млечни Пут |
који они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном океану вечности!...</note> < |
јми.{S} И у тој баснословној удаљености губи се онај простор, који они пређу за 40 векова, као |
увише рано родили, али нико од њих није губио куражи: што их свет више није читао, они су све в |
се западни хоризонат ове вилинске земље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине, и он |
минулим временима у препотопним шумама, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним |
новата, црвенкастом длачицом покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквога, колико с |
а удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на твој |
ота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово једно; а |
ила вашу Земљу потисла са њене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео |
есецу није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тми |
S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена коса, да |
е смета ни блештећа сунчана светлост ни густа поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да је |
доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а које |
,<ref target="#SRP19020_N27" /> покрише густи облаци.{S} И већ се <pb n="61" /></p> <p>доле под |
звезде, што су поред нас пролетале као густи ројеви блиставих пчела.{S} Њих има у бесконачној |
а наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројевима, крене у прошетњу, било морем, било жел |
дина створити његова мора, сад налазе у густим слојевима облака тако, да зраци сунца Мизара још |
иду водене паре, у неизмерним слојевима густих и црних облака, што целу планету опасују једном |
мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p> <p>„Наравно |
му престо, он их стане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогутао Хестију |
арту него Едисона, Бертолда Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де ти чик погоди како се звао она |
се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, |
га што на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{ |
ка Божја! повика веселница, па се стаде гушити у јецању.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан |
у Бога милостивога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за доктора.{S} Његов с |
а, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негде се опет у колут савила по која чудновата, |
унча нека врста крилатих <pb n="134" /> гуштерова, док доле испод дворца видиш, водом изобилан, |
ина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све ра |
може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим... |
„Мама, мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахирено по |
ам признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам, |
рађанску Касину на позната предавања г. Д. С. о бесконачности васељениној.{S} Ово је било његов |
чност васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. завршио своје шесто предавање.</p> <milestone uni |
и који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини?....“</p> <p>„Тако је; имаш п |
ише ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и |
ездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Су |
ml:id="SRP19020_N3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности |
<p>Наста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило |
у сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу с |
во је крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог убризгавања серума, уђосмо у моју |
човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није познао.</p> <p>— Шта желите, господ |
" /> <p>БЕОГРАД, 1902</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ИВАН-БЕГОВА УЛИЦА</p> <p>Цена 2 динар |
сне ехоре, мога вечитог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка пр |
је послао бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опусти Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљи |
к наредио је првим вајарима свога доба, да овај споменик подигну, да за вечита времена буде угл |
ичке пруге, па им се врло често дешава, да се читави тунели сруше над главама путника, и то сам |
а.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на о |
аћих — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој општинској сали јавно предавање |
ара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу серума....{S} Та прок |
строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету ф |
помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве, унес |
агања,“ станем наваљивати на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p |
ма мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надив |
паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, било чврсти било течн |
— човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног неимарства — не убиј |
ом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти |
уље, накупиле се — па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави в |
кад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америк |
тај круг тек онда био окићен звездама, да се одавде може голим оком видети и рој Астероида, шт |
ању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планете образ |
ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васељенина безграничност, слична оној бесконачној |
и трага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теорију могао поставити и какав „научни“ мр |
не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се |
је нешто и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је |
а чула беху тако изоштрена и префињена, да таким ниским особинама међу нама и није могло бити о |
а, уста, као да су само за то створена, да те својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим в |
о осетљива, тако моћна и тако савршена, да на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути, |
Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на само |
на неколико десетина хиљада километара, да та маса избачене лаве буде често колико читава једна |
није са свим учврстила гранитска кора, да је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и |
тло сазвежђе Возарево јурило је напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла |
она магловита слика „постања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до |
рве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењ |
и познавања оне велике задаће човекове, да се добрим делима приближује ка своме великом Оцу — Б |
док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те |
0" /> стараца, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у |
навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, к |
т ни густа поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да једно од другог разликују и распознај |
м, животињама; они нису кадри да увиде, да су Термити<ref target="#SRP19020_N30" /> релативно в |
<pb n="9" /> али неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref target="#SRP19020_N6" />...</p |
а их који с великом вероватноћом тврде, да Нептун није крајња сунчева планета, већ да и иза њег |
ерили, распињали и спаљивали живе људе, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог |
његове отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Ду |
<hi>Бог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У прир |
лио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам п |
ру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да човеку свест мркне!...{S} После оно „да ће се у току |
оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанственом |
и.{S} Она осећа да јој нешто недостаје, да је нечега лишена.{S} То је њен изгубљен духовни свет |
огатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те |
раво атом је тако мален делић материје, да он са те своје мајушности прелази у појам.{S} Али ба |
тајнама њеним, испита, проучи, открије, да се потпуно сазна, види, чује, осети, измери, процени |
је била буновност раздражене душе моје, да то није била халуцинација моје распламтеле уобразиље |
имена прочитати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у |
Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму се |
енога звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам није више могао расклопити, и лепо се виде |
xml:id="SRP19020_N2">За Патагонце веле, да интелектуално стоје најниже од свију осталих племена |
one unit="*" /> <p>„А сад хајдемо доле, да разгледамо овај, негда славни, град, ову, негда сјај |
чнијему!...{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух |
ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора без телегра |
ја....{S} Освртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тра |
ко, несавршено, сама пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, |
изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његове?!...{S} Зато х |
, па ће ме упитати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро |
, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у п |
је у њих почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперником су г |
ви имате већ прилично велике телескопе, да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну |
идном пожудом, да један другог прождре, да један другог униште.{S} Један је зелен као трава, а |
е ови помамни елементи стишају и умире, да се гранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, |
...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} Т |
ајвећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ страхо |
ћна тмина — да све виде, да све умотре, да једно од другог разликују и распознају,“ рече ми Лап |
је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би се род п |
ад потпуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста као |
с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде од његова беса лете столице и прска |
еђу Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови ње |
.{S} И је ли што створено, онда знајте, да је то створено да једнога дана умре: мре биље, мру ж |
бље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и неср |
<p>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној секунди, а |
одина.{S} Оно што у књизи постања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циг |
је доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n="169" /> из најстаријих времен |
ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици својој— атмосфери!..{S} |
су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зелени застори |
аве; повео сам га да својим очима види, да оно што се види није главно, већ оно што се не види. |
га, кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу не |
се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, на |
говински саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по континентима натапај |
оју љубу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, како је са свим оздравио, како |
к нама, док нам се толико не приближи, да сам му могао већ распознати његове неразговетне конт |
т векова сишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама и народима рождество Христово, и да з |
о обожавати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ према оној њег |
зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални свет.{S} |
а и трагедија, они су себи уображавали, да ће том својом умном муком себе за вечна времена обес |
иријусови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све |
уме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али нико од њих није губио |
е.....{S} Атоми су тако неизмерно мали, да су они недељиви, немерљиви, неопипљиви, невидљиви; а |
ге спаљивали и живе на крст разапињали, да тиме своје богове умилостиве и да од њих искамче как |
глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив.... ово ће би |
ш и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њут |
док је најпосле нису толико расхладили, да се на целу површину коре спустио цео водени океан.{S |
едавно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису са свим угашени вулкани.{S} Опаже |
цркве његове, који су у аманет примили, да ту небесну благост, да ту анђелску смиреност, да то |
И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико правога божа |
т он!... што год није у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то |
Они су од нас тако баснословно удаљени, да ту удаљеност ум данашњег човека није кадар да појми. |
тељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} |
ора.{S} Сигнали су тако били усавршени, да су они казивали, не само правац, него и саму даљину, |
ни за један трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатом |
ћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ип |
ази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу |
материјалној вези, те нам се сада чини, да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он ј |
им питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога места померили нис |
и с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила окружени неком, теби |
"#SRP19020_N31" /> и то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинути своје предавање и и |
амено стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју поро |
рестано сипају воду у очевидној намери, да ову свету ватру погасе; али, како се видело, ова им |
зјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из т |
какој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити да је између толиких |
Сунце Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p |
ве душе њихове и тако их оспособљавати, да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што |
Ми смо морали свакога века наређивати, да се у свој земљи спале све људске умотворине другог и |
.{S} Својим очима нисам могао веровати, да је то онај малопређашњи пламени океан, који као да б |
готово чак ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман |
но, што њихова глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзн |
} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке о |
сконачност васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледат |
егова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва му траје 24 дан |
говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих градова, који је на |
овека, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна ду |
S} Је ли, дакле, разумно претпоставити, да само на вашој Земљи има разумних створења, а на свим |
је, опет велим, права лудост уобразити, да је само ваша Земља обдарена божанском моћи, да у сво |
и и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — ти би св |
оме телу била, толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ |
трогодишњег испаштања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога вид |
нстинкт, да свога противника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледа |
и се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици има преко десет |
а и материјална богатства и не слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секун |
амо ваша Земља обдарена божанском моћи, да у свом крилу произведе, подигне и однегује људе, <pb |
Аруха допустио своме пророку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа б |
а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> |
твоме путовању по небесима, онда, знај, да ти је будућност осигурана, а светли двори нашега Све |
ланети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано |
уг на небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен зве |
в....{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у прос |
анитским стубовима, заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморним стубови |
анета једина ваша Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна створења, а сви остали мили |
вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, к |
ништа,“ додаде он с неким предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, |
апоче он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} И |
ц два бесна звера, с очевидном пожудом, да један другог прождре, да један другог униште.{S} Јед |
“</p> <pb n="196" /> <p>„Упитан једном, да ли Бог има какво обличје, он је сместа одговорио:</p |
к је он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљености есапа нема<ref target="#SRP19020_N17" |
него је овај механизам био тако удешен, да је електрично сунце увек осветљавало она мора, оне к |
тоталнога сунчевог помрачења....{S} О, да ти је знати како су страховити ти сунчеви огњени вал |
езде.</p> <milestone unit="*" /> <p>„О, да вам је знати како је природа спора у раду своме, у к |
маљ по њиховим леђима тако се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мич |
, па онда настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане породице — сам главом |
ма тако се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових зм |
а, коју је тај велики научник замишљао, да ће се јавити у роду људском после 10 милиуна година, |
мни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај |
ајчудније, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше промолила је |
бде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које избијају читав |
нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз овај студени мрам |
сијасета, што их је људски род изумео, да њима сам себе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад п |
ономи...“</p> <p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с |
чаних система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, помоћу телескопа, нађе |
иче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и |
е им је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима уп |
велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p |
хова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме свега подузима нека необична страва.{S} Чинило ми |
Божје!“ уздахну Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пусте и с |
тричног сунца од овога споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што ј |
ало право Сунце, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје |
тежини, дебљини, ширини и висини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам |
, као гвозденим клештима, стегао, тако, да му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, н |
ене деце прождирано и уништавано, тако, да им се никад више није знало ни места где су вековима |
које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана породица има на 969 чланова |
друга на другом крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад је јед |
налазе у густим слојевима облака тако, да зраци сунца Мизара још нису никад продрли до самога |
му је десна страна била осветљена тако, да је изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је о |
, опет, осветљавала дубине морске тако, да се могла пара наћи на најдубљим местима пространог о |
вајана по једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио |
свака је разјапила своје чељусти тако, да су им се унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећ |
анету.{S} Механизам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио целоме граду као сат-рег |
} Та оне су тако једна од друге далеко, да је једна на једном а друга на другом крају нашега не |
аузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видет |
азуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да бу |
обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла |
удави, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ добро и племенито срце — може иштетити |
иљаду хиљада људи са страхом искупљало, да се Творцу небесноме помоле за опроштај грехова своји |
у се ту још не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрну |
дан дебељко - мрав, за кога се причало, да је на једном сувом листу двапут прелазио преко неког |
а ако би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина сазвежђа у неколико изменила свој садашњ |
о беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећал |
удесног вођу, јер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно подземно царство!....</p> |
а кажем, мени никако није у главу ишло, да је цела система нашега Сунца, која је у пречнику шир |
погледамо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са свим изменило.{S} Ниједно сазвежђе и нијед |
гоме у саму душу, у само срце завиримо, да један другом читамо најскривеније мисли.{S} Вама се |
вор између нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекрилила готово цело небо.{S |
и из земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми во |
ом шару земаљском!...{S} Па, онда, оно, да се неко с неким може разговарати чак преко мора!...{ |
стати једно васељенско гробље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није |
} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратери на Месецу тако многобројни и да |
царског библиотекара, опазио сам лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је мора |
пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не |
рајало ово наше путовање; само знам то, да се није путовало већ <pb n="88" /> летело много брже |
запитати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на |
лиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је то која је осуд |
в спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} |
} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша интелигенција и Бог свети з |
Кад се једном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква звезда сударити с нашом планетом и да |
Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да је неки електро-физичар изумео некакав апарат, који |
у промениле, јер су тако далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто |
а.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била буновност раздражене душе моје, да то н |
мо је још остао го животињски инстинкт, да свога противника не упусти, да га уништи и да свој ж |
утробе материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде на студенцу Пеанрени, но |
аманет примили, да ту небесну благост, да ту анђелску смиреност, да то <pb n="179" /> божанско |
есну благост, да ту анђелску смиреност, да то <pb n="179" /> божанско праштање унесу у душу све |
— опет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па ч |
инцем, може ненадно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек |
своје главе ону своју стару предрасуду, да сте <pb n="93" /> ви једина чеда Божја „створена по |
Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, што га о |
ова два своја сунца, у таком положају, да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина |
а се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на |
34" /> Збиља, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш вашег Марса?“ упита м |
изведен план, изведен у очевидном циљу, да се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински |
васељени владају, одела у једином циљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем вечитих и |
ка пролива потоком људске крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ — да и т |
Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи од грехова, од |
а свога доба, да овај споменик подигну, да за вечита времена буде углед свима потомцима ове вел |
је оборио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њихова видно расхлађује; напротив, векови в |
могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да |
моново пророштво да знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду привеже за неку стену на м |
ици, и решено у тајном крунском савету, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово |
Сунце произвео тако страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде |
сијала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте |
ица!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима нисам мог |
нешто тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба ч |
} И да вам није строгости закона ваших, да није државних стега, — које су вас више умекшале, уг |
па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страховите промене настале у ч |
ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим временима једна- |
во Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју |
95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охла |
ак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја |
а се закикоће на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и |
памети и на језику вечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> |
пребројао атоме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би с |
се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно |
мити каква је то баснословна удаљеност: да ти то представим у мало разумљивијем примеру.{S} Јед |
рте величине, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изгледале би да су једна |
„створена по образу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој васељени, обдарена ра |
пових, Дебанжових и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни магацини, пуни пунцати пуш |
остраних и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз, |
е кише и покривали зелени застори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су |
, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна |
гово, покуља огромна маса усијане лаве; да она оном непојамном силом разних гасова буде бачена |
утроби још бесни онај силни океан лаве; да се на његовој површини још није са свим учврстила гр |
да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, Дебанжових и Астронго |
ди хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на |
и вулкани још силни, управ страховити; да се његова површина често разјапи и из његових неизме |
вде некад текле реке и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледних равница Месечевих покр |
осејани по непрегледном шару земаљском; да на оном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; |
ам у себи помисли: „море <pb n="154" /> да ја ово одиста нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њ |
една милијарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави |
оза.{S} Све се то журило <pb n="217" /> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана. |
је смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономске куле, пре 28 милиуна г |
лаги, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи |
тски стубови добили своје облике?...{S} Да ли они доводе своје пра-прапорекло из рушевина старе |
што ово весело дете није удавила...{S} Да сам којом срећом мало, мало раније дошао!...{S} А, с |
ч, који је целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја |
есхватљиво, то још није ванприродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, т |
то тако ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то докажем једним примером из вашег живота, из в |
чути с тим вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу со |
пољупцима растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, свет шт |
е лакшем и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите |
о паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио ка |
та она безбројна острва и архипелази; — да на том тамном колуту има тако силних, тако пространи |
изврши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо <pb n="34" /> пронесе своју познату културу и |
нчана светлост ни густа поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да једно од другог разликуј |
ђене, па замоле Посеидона — бога мора — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па ча |
.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — да човеку памет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он |
ању.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се |
олико удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, што раставља ове две лепе звезде ва |
његова....{S} Погледај, погледај, је л’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земљ |
а бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: |
рајане мој, равно 350 милиуна година, а да колико јој је требало времена док јој се топлота мор |
чаних планета и планетских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царств |
рвожедан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене и жене |
ганизација наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уре |
даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он би |
едан трен не партишу и, најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и обр |
не и огромних димензија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистриј |
а непрегледном океану лаве његове треба да се образују први гранитски слојеви; а за тим да наст |
све што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим времени |
јих материјалних очију; али за то треба да прегнеш свом својом духовном вољом, те да прогледаш |
пава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису |
створења, а сви остали милиуни светова да буду лишени тога божанственог дара?{S} Де, де размис |
неверицу избијем из главе; повео сам га да својим очима види, да оно што се види није главно, в |
је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та |
ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, б |
а, што није могао ни преко кућног прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је ме |
Зар ви овде немате ништа занимљивијега да разгледате него ове жалосне крбањке наших старих про |
океана његове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се |
е попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили |
алона, које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј стародревне скулптуре, |
се 24 улице у облику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у |
приближе они још не мирују.{S} Изгледа да један око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад |
причају они који су га слушали изгледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, |
је сместа одговорио:</p> <p>— „Изгледа да има; али то обличје може ли што друго бити до целоку |
м му то морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има |
е то, која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на једну истину, а то је: да се земља ок |
амери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем му се извињавати, н |
разбојништво...{S} Ама зар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је |
џина-Сунца у томе истом трену престала да живи.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, п |
ј свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој пом |
ала нека сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку напију воде.....</p> <p>„Ето, ви |
ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— Господине, |
на је чудноватим размештајем боја умела да одвоји онај хаос, оно постање једне читаве сунчане с |
тренутку, кад је она морска неман хтела да прогута краљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Дан |
а има, што их је природа нарочито хтела да сакрије од свога мезимца — човека: она као да се и с |
епу краљицу Касиопеју, што се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<ref target="#SRP19 |
тих небесних маглина и звезданих гомила да поменемо једну из маленог сазвежђа које се зове: <hi |
шене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да |
ве оне многобројне светине што је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Христова о |
вотом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно |
ма небеских стихија, што хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па оно језовито ур |
а ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од ваше |
су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и |
воју зрелост и своју дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба ми |
живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој |
у благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас зло |
љине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна количина о |
зато чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну половину неба, па те то збуњује.{S} Та |
ао северозападу, а Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на сам |
-Маре<ref target="#SRP19020_N28" /> има да прође кроз све фазе живота, кроз које је прошла и кр |
> мрава — према ономе шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њ |
је пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења и процес згушњавања водене |
, шта мислиш, колико је требало времена да се ови помамни елементи стишају и умире, да се грани |
у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато |
е задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} Дете се м |
Тело, дакле, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно |
есконачни космос постоји, али он не зна да постоји, док једна мајушна варница што је синула из |
ика: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје миријаде сунаца |
и од наше браће термита, за које се зна да су највећи инжињери, уметници и грађевинари на читав |
моро, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог једног пратиоца, <pb n="9" /> али неки аст |
дна светлуцава умна варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постоја |
ица не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и материјал |
и вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна“...</qu |
десет хиљада година даноноћног путовања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бе |
ет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана збрише као сунђер кредом исписане циф |
ћу, седамдесет и пет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страхов |
уча, требало би јој десилион година, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај пр |
т хиљада година даноноћног путовања, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вратим |
ноћу, четири године и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не |
вара закољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они |
ајпре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава |
ало боље са свију страна разгледати, па да у њему самом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за м |
х и по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“ дод |
Што ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог примера из кога ће |
али се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{S} |
земља међу звездама--><pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске прати |
и планине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати какви су распони ових Месечевих кратера. |
ћи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о којој |
и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога од једном нестане и да постане један васе |
чана светлост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све з |
се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегл |
умем.“</p> <p>„Дај Боже!...“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекак |
— „О,васељено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој битности, бесмртност и |
уши казао:</p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с вес |
/p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су неке звездице што су на јужној хемисфери нашега н |
то просто штампарска погрешка: ту мора да је пред оно <hi>седам</hi> била једна јединица....{S |
зјарена дива, огледао се врхунац напора да сваки свога противника савлада и да му се крви напиј |
ичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога сам и ја в |
нешто, па подигло нос: хоће њим небеса да запара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд в |
..{S} Она је то која је осудила Сократа да отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њих |
питању она ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису ка |
S} Са свим је тако.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знат |
ато?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговорим?...</p> <p>— Небесне су п |
ледате музеје васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега т |
жљаво, слабачко, несавршено, сама пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, јед |
, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој нешто недостаје, да је нечега лишена.{S} То је њ |
то јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај просвећени живот на овој планети |
азуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="11 |
ездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале пау |
е од њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, |
е жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се прилично ослободио од тих, управо |
жаве су с државама водиле читаве ратове да једна другој натуре своје богове и своја веровања.{S |
иших државних интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и |
појединци с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију |
и бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада |
роменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не знате д |
ети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој |
је....{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а ми изађи |
лиуна километара простора!.{S} И сад де да себи представимо ону страховиту дужину простора, кој |
е елементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима в |
Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш |
а; а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим угоднос |
преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од с |
а ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p |
ћ и целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их прегледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се |
чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму |
езброја сунаца и сунчаних планета хајде да издвојимо једно цигло Сунце и његове планете.{S} И т |
јде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна |
ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола |
нашега неба окрећу; а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо звездано јато <hi>Орио |
ињски облик....{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама, мени се ч |
То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супарници Веги; а ту је |
а....{S} Он сам себе побија: онамо каже да се из сунца може истесати 1,280.000 наших земаља, а |
своју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бо |
ат, а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, |
ница и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то што с |
даде: „не, не; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, |
џа-Дарина буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што |
зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је она центар око кога се све звезде нашега неба окр |
о, али цела старчева појава казивала је да је то човек с неке друге планете...{S} Поглед његови |
ојој деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им се допадне; |
јавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем познати нови вулкански отвор — кратер — у бл |
јушна капелица.{S} Сам храм изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан |
о ванредно добре професоре.{S} Право је да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери за |
тевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала |
х колосалних грађевина.{S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и че |
у један чудесни пламен.{S} Изгледало је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору ук |
је тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изразим: „цео овај бесконачни космос постоји, али |
ашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напре |
ких брда и кратера, — све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова бр |
и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлањ |
трах од смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не растају с телом с којим су заједно срљал |
као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша је планета стара преко десет милијар |
као у свилене преље, кад јој дође време да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображе |
је им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена |
тој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да н |
вој, — та се величанственост, велим, не да ни речима представити ни пером описати.{S} Тако цео |
ног океана његове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој |
!...{S} Површина овога небесног џина не да се ни одредити ни описати.{S} То управо и није била |
рно и суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груд |
гдасто-љубичасте — просто се описати не да....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне праве царице |
ори у спајању мрамора, то се појмити не да!{S} Погледај само ову слоту од величине, од висине и |
узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближ |
ас стојите?!{S} Та се разлика просто не да проценити.{S} Становници ове планете <pb n="124" /> |
ote> <p>Кад човек о ведрим ноћима стане да посматра ово наше плаво и звездама осуто небо, њега |
ец, и све небесне звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S |
воме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави |
нији миријаде миријада светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако н |
с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развеселило, па |
, па чак и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замен |
="70" /> пшенично класје, кад тек почне да руди!...{S} Погледајмо све те чари, што их је издашн |
животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" повика |
енцију, моћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са способношћу и интелигенцијом је |
никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почн |
оно што ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, |
о, стојим па служби....{S} Него, најпре да се један другом представимо!...{S} Ја сам, негдашњи, |
могућно, као противприродно; а стиде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи несхватљ |
сама утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала победилац; али није: њен зе |
Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове ле |
њи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити да је између толиких милиуна с |
ена етиопског краља Кефеуса, похвали се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од с |
а нека необична страва.{S} Чинило ми се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор, пун |
о сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небесни капак померио са свога места |
Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као |
престола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их стане, једн |
овитијим тресцима громова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунц |
е Мизарове и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све животињске сп |
ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их |
соле, па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} |
м вечитих истина приближи Оцу своме, те да једнога светлога дана, опет узлети у царство духова |
ма ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчану светлост.{S} Овде се сунчан |
ен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђорда |
баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опрошт |
на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмладак сачувају од опаких својих непријатеља |
и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толик |
док се јавио мезимац Божји — човек, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је |
прегнеш свом својом духовном вољом, те да прогледаш очима душе своје, очима ума свога; јер умн |
217" /> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јат |
тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога вели |
обим, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толико добије појма о бесконачности простора |
Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну неверицу избијем из главе; повео сам га да |
ота мора спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у крилу њихову могла јавити прва клица живота?!“< |
о данас, није могла наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачун њене баснословне удаљености о |
шој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгубљена времена накнади!!..</p> <p>И м |
време да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображена, излети као крилати лептир...{S |
да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава и њихових пра-праузрока, |
а од тога потреса усплахири, а не знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина под вашим |
бе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви још не можете да избијете из своје г |
можете да се одвојите; ви још не можете да избијете из своје главе ону своју стару предрасуду, |
гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Б |
вездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на |
ре, пројте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о |
; а не чините оно другима што не желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb |
186" /> Не може.{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали |
збиља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божа |
м своју покојну мајку упитао зашто неће да падне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш |
батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет њ |
ј ме!... <pb n="147" /> мене нешто хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и |
p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ |
на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је облик п |
и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један милиун и две с |
мрког колута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад |
да се по њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они су својим грешним и каљави |
дим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или другога еластичног пузав |
а те својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе!...{S} А њене очи |
ра око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непрегледни воден |
Зефса, повије у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи |
емљама и народима рождество Христово, и да запоје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава небе |
ом Амадурама — давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у то |
ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као к |
чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих по |
ј мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p |
оз толике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> <p> |
ештена је између оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових звездарница, ми би |
м лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасоносног лека, до сад би |
вежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пуч |
доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да није државних ст |
сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што |
човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе |
ора да сваки свога противника савлада и да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укоп |
дало је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И неб |
рује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="112" /> се мало обрецну |
иховој дубокој научности нема граница и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, и |
њали, да тиме своје богове умилостиве и да од њих искамче какву било милост њихову.{S} Они су з |
звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина ј |
— па да свега тога од једном нестане и да постане један васељенски леш?!...{S} Не, не, то само |
ог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p>Мој чудесни |
оку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— „Престо бог |
ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да |
то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну:< |
стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ ре |
ки кратери на Месецу тако многобројни и да заузимају тако огромне димензије?..{S} То није никак |
га противника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необи |
еверици — о бесконачности васељениној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и |
они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, као немогућно, као п |
ца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и да развија — наравно, догод постоје услови за то развић |
аква звезда сударити с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p |
, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је виси |
и не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи. |
аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они су својим г |
он</hi>, да опусти Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљицу Касиопеју, што се похвалила |
ољна да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна“...</quote> <p> <hi>Фламарион</hi>.</p> <p |
ш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</ |
изнати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мисл |
у мало једна другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он о |
чно осећање.{S} Његови погледи хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има л |
прелази 60 километара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна годи |
шта!“ повикао је онај што је почео први да звижди.</p> <p>— „Учило нешто, па подигло нос: хоће |
гово најмилије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посо |
облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у чо |
ини васељениној....{S} И свет опет држи да је извор оној творачкој сили, што све светове држи н |
а паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А к |
, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да |
ико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па |
, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а |
царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да |
о овој материји, ви што сте тек настали да живите на оној вашој красној кугли Земљиној!...“ пов |
} И ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њима има само једна мало старија задруж |
о васељенско гробље!{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У ве |
ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он |
> <p>— Чините оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а |
стано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове овога светог храма, а са стр |
} Његови детињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћ |
о су китајски и индијски пастири почели да посматрају ово наше небо, ове исте наше звезде и зве |
то га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запит |
преко мора!...{S} А шта ми нисмо радили да створимо какве било „комуникације" преко једног пото |
у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, тако осетљива, тако моћна и |
на, па не <pb n="20" /> бисмо приметили да се и једна звезда помакла са свога места: једва ако |
{S} Ваши су људи, казао сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да о |
о ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим му.</p> |
огла само њихова имена прочитати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ак |
оји...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, |
{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти с |
је ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> <milestone unit="*" /> <p>У један |
С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми ниј |
граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова |
васељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> <milestone unit="*" |
а пола до јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{ |
су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} |
година.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижно, то ће онима, после десет милиуна годи |
t="*" /> <p>На први поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне; оне |
дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми с |
ближавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, ми лети |
мосфери!..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим је жи |
сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ |
све испричам.</p> <p>— Е, онда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка с |
те, и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене очи нису кадре да вид |
о оних великих умова који су били кадри да завире у велике тајне вечитих природних закона...{S} |
ш нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па и |
у најближим, животињама; они нису кадри да увиде, да су Термити<ref target="#SRP19020_N30" /> р |
јете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете гл |
еким небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да је овај чудесни преображај — од грубости <pb n="167" |
ђем и Поларну Звезду.{S} Морам признати да ми се учинило као да ова сазвежђа нису на истом мест |
био.{S} Што се мене тиче морам признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те |
а ме он одједном.</p> <p>Морам признати да ме је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p |
рда и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна з |
Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама л |
p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак |
вори, да ли се да разумно претпоставити да је између толиких милиуна сунаца и њихових планета ј |
м као — заклан: једва сам могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да |
ре-Марин <pb n="65" /> тако преобразити да га просто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти |
мо о ономе што се колико толико појмити да! “ повика дух царског библиотекара....{S} И онда се |
саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовнога света, он |
Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надзем |
њу, па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно. |
о не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и |
— Крону — те га овај прождере, мислећи да је прогутао свога мезимца.{S} Реја повери тако спасе |
и нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знакова — звезданих |
то је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Христова отпадника"!...{S} После је џе |
ној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мисл |
о више додворити и ставити се у положај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи |
игде живе душе.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило |
ов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљено о |
е његовога величанства Мизара; али ипак да узгред свратимо на коју од његових планета.{S} И ту |
удесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога мрамора и гранита, већ д |
ће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело великога Оца с |
а тек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга |
рије само толико умео узети, колико тек да његову умотворину смртне очи виде, а остало је било |
аш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васељенине.{S} Ту има шта да се ви |
пуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="86" /> мрава — пре |
сконачности васељениној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројни |
некакав ук, те немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ј |
е....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звездицама смештена сва систем |
уди на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава казива |
ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно |
ина и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарска погрешка: ту мора да је пред |
а разумних створења, а на свима осталим да нема? — — — — —</p> <p>„Заиста није.“</p> <p>„Наравн |
то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у к |
учнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васељенине.{S} |
.{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о твојој неве |
разују први гранитски слојеви; а за тим да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне непрекидне |
лацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи: |
или ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе образованост и цивилизацију у далеке, тамне и |
Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</ |
м приликама човек може ни крив ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Ив |
бито на дивокозе.{S} Једнога дана таман да одапне стрелу на једну дивокозу која се беше припила |
ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми м |
ш за живота свога тела, био тако срећан да изблиза посматра величанствене вале једнога Сунца!.. |
зно, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек; он |
једној тако и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенств |
алити веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> |
вољством слушао.{S} Он нам је доказивао да ништа на свету нема тачније и савршеније од небесне |
Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња организација наше војске ништа не ваља; |
ра и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магн |
беској.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — |
сијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час |
амој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док |
то Божје — природа као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним |
ни ухо његово чуло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у постању светова има, што их је природа |
гу да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим различна, створа у царству животи |
, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда |
гледа с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек |
де онде попрскана црнкастим мрљама, као да је по њему просуто мастило.{S} На једној страни овог |
мени нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очи |
т ме беше подузела некаква топлина, као да ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам мо |
ена мала, као кармин, румена, уста, као да су само за то створена, да те својим осмејцима занес |
ен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину некаква светлуцава сенка.{S} |
јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребрени.{S} Познао сам и острво Мадагаскар, шт |
вика Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> </div> <pb n="180" |
вом чаробношћу.{S} И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто-светлуцавог зелени |
<p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази. |
*" /> <p>У један мах мени се учини, као да однекуд сину нека полутамна дрхтава светлост, те оба |
шак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у једном трену ока на двој |
ћурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних просториј |
авости неста; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна накострешена грдосија небесна.{S} |
осподе!...{S} Мени се просто учини, као да из онога колоса огњеног на све стране плину један ст |
ка на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена неман из њега разјапи своје џиновске |
палата и вила; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па |
па за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати: |
им али се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у |
онтиненти !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призором небесним |
пространим улицама, мени се чинило, као да се крећу саме оне палате, они храмови, она многоброј |
а ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска сила целу васељену из темеља заљуља |
језовито урликање помамног оркана: као да је испуњавало читаву бесконачност васељенину!...</p> |
палате и споменици, <pb n="116" /> као да беху оживели — то беше права слика поноћних духова — |
номе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а |
е погледи зауставише иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину не |
м неку необичну тежину на грудима — као да се читава планина на ме навалила; а опет ме беше под |
тих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усијана летка...{S} Мени се смрче пред |
сивале онај зажарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо читаво море мастила!....{S} Стра |
листали су у оној црнини небесној — као да су од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од |
идна је; њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њена |
гледа у ону мрачну пучину небесну — као да је нешто тражио, и онда ће одједном узвикнути:</p> < |
је свилено повесмо, што се прелива као да је обливено неким небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти |
вога рада.{S} Јест, одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања саврше |
ивот.{S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с |
том.{S} Из овога гранитског постоља као да је никло осам огромних стубова од жутог, као восак, |
“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p> <p>После малога посматрања |
и над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, п |
ињица необичном ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског к |
види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми |
рије од свога мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног |
.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет свога рада.{S} Јест, одиста, |
исно, складно...{S} Закон одабирања као да је основа њену <pb n="207" /> свеколику раду.{S} И о |
као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано омољск |
на, мрамора: ухватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овога светог храма Бож |
и прилика: усред среде овога хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опе |
величанствене мраморне палате, које као да нису створ људских руку већ некога вишег неимарства |
ти кров у ове божанствене грађевине као да је изливен од некака провидна, а као небо плава, гор |
ељену из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милиун громова у један душак проломи, а за тим на |
сам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час животу моме, — док као из неке |
дан грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} Прост |
га зеленог противника.{S} Чинило се као да се под снажном оштрином њиховом још непрестано кидај |
и онај вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у вазд |
рода као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним планом!.{S} Св |
што се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове овога светог хра |
одлетела.{S} Његови детињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Ду |
ај малопређашњи пламени океан, који као да беше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од |
} Јест, на оној вашој веселој кугли као да почива некакво проклетство Божје!“ уздахну Лапласов |
атите.{S} Род људски на вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна |
<p>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану провалију, у којој не |
и су милиуни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се она |
х гомила.{S} Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто ситним блиставим песком |
ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погл |
а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче мој!...{S |
њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> <milestone unit="*" |
то хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетет |
шој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патил |
него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене две три магл |
неба.{S} На овој страни обод земљин као да беше оперважен неком, као крв црвеном, траком, иза к |
окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у сферу духовног свет |
била осветљена тако, да је изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је облик нашега младог |
раховито узбурка.{S} Мени се чинило као да све небесне звезде неописаном брзином полетеше овоме |
{S} Морам признати да ми се учинило као да ова сазвежђа нису на истом месту као што сам их са З |
чанствен поглед!{S} Мени се учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно |
једете, сатирете, убијате.{S} У вас као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се к |
епере, непомичне; оне нам изгледају као да су приковане за ону плаву куполу небеску, а није, он |
као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине један глас:</p> <p>„И |
светле као жива жеравица, а из њих као да избијају некакве светлуцаве фосфорасте зраке; велико |
ерни — нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.</note> <note xm |
иотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша |
небесној необично лепо сијала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове у |
Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" / |
зда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супарници Веги; |
дном Врачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</note> </div> </back> |
давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у топлоти и светло |
S} И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам!{S} То је од мене одиста дрс |
хамо.{S} Он је тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадураме није крајња планета Ениба, |
f target="#SRP19020_N32" /> он пронашао да на свету има створења савршенијих и умнијих од нас, |
...</p> <milestone unit="*" /> <p>Право да кажем, мени никако није у главу ишло, да је цела сис |
адама небеских светила.. .</p> <p>„Прво да се упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена? |
в ум назирао је оно, што ће човечанство да појми и потпуно разуме тек после десет милиуна годин |
уде и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду при |
ји корак.{S} Ви имате још много и много да радите на облагорођавању срца свога и оплемењавању д |
ени:</p> <p>„Ви имате још много и много да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да је прокл |
p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу гла |
2" /> <p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине двадесет чет |
о божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она магловита слика „постања“ за себе, да она леб |
пипљиве реалности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај |
се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда је највећи камен о који се човек |
е, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ |
упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овом |
че.{S} Не, Боже сачувај ; него сам хтео да изнесем шта чуда истина има које су људи открили, пр |
е иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, што је баш о |
он је тај који је, мало по мало, почео да разрешава загонетна, питања, која су му постављали с |
који се човек спотицао од кад је почео да посматра природу и све њене чудесне појаве и која је |
Богу.{S} Он је тај, који је први почео да открива природне законе који су вековима векова <pb |
ских винограда.{S} И њих у велико почео да покрива онај тамни вео, под којим ће све, што је жив |
ерала из његове отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је. |
да отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њихових ланаца који су онда окивали читаво |
> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете и саму величину овога џи |
амен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сун |
јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче подузимати неко особито душевно осећање.{S} |
синула па се за навек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова питања?....</p> </div> <pb n="22 |
, онда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нек |
ој“? упитам вођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но он |
та ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездан |
то је њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, материјалном одећом, којом се по вечитим з |
вета и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам |
од узнела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином. |
а мислиш, колико јој је времена требало да се њена температура спусти од две хиљаде Целзијевих |
0 километара простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца |
ма.{S} Његово је само лице већ казивало да је то изнемогли старац на своме самртноме одру.{S} О |
ци, по свој прилици зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара |
равио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је |
а што умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго тр |
изаровој.{S} И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чудотворном огњишту кој |
ма беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало живљом црвенкастом светлошћу.{S} Цео |
е одговорите.{S} С тога је у њих почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створе |
до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбурканошћу сво |
не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више прибл |
а огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а |
руга у други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа догодил |
"*" /> <p>Мени није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога века г |
стесати 1,280.000 наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута!“....</p |
ду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај срца његова осећају сви чланови ов |
ене васељенске просторије.{S} И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, већ је |
а их се покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије бе |
е се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким |
ге месечине његове?!...{S} Зато хајдемо да њега прво посетимо!“...{S} И ми се кретосмо.....</p> |
у пуну тајана Божјих....{S} Одатле ћемо да посматрамо последњи ропац једнога издишућег сунца!.. |
Диван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо да посматрамо једну другу књигу, књигу широм отворену, |
о...{S} Ми се само још једном обазресмо да видимо како сад изгледа онај голијат небесни...{S} Б |
х залива, рукава и — језера.{S} Наравно да у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће |
—</p> <p>„Заиста није.“</p> <p>„Наравно да није,“ прихвати Лапласов дух.... „У овој божанствено |
јама, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадра осетити никакво |
творено, онда знајте, да је то створено да једнога дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, |
летео је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он је од мате |
а места померили нису.{S} Па како се то да објаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од нас |
но и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температу |
а, бесконачност за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Замислимо једн |
томе уверити....{S} Теби је већ познато да у овој бесконачној васељени има на милиуне милиуна с |
иђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он |
роши неки аветињски облик....{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улиц |
а пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спа |
тлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његовој утроби још бесни онај силни океан лаве; да |
<quote>Он је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А |
а сваком поданику своме, за кога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по сво |
удаљеност ум данашњег човека није кадар да појми.{S} И у тој баснословној удаљености губи се он |
родних, пред којима човеку просто памет да стане.{S} Употреба водене паре, електрицитета, сунча |
а буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе, али |
мадураме није крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио даљи |
Нептун није крајња сунчева планета, већ да и иза њега има још једна — занептунска планета!...</ |
вор од студенога мрамора и гранита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи |
S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црне, п |
да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред со |
собљавати, да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам јед |
стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у корењу |
руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са с |
сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неис |
с има пуно „научника,“ који уображавају да њиховој дубокој научности нема граница и да оно, што |
та цвећа, чији цветни листићи изгледају да су коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина |
унца, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, нити су свесни своје величине, <pb n="159" |
аква заблуда!..{S} Смрти треба и морају да се плаше само окорели грешници, који нису појмили уз |
јушном зрнцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко није у |
о све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно тако пусто место посетимо, а то управо и јесте |
19020_N7" /> Него ми ћемо имати прилику да све то изближе посматрамо.{S} На путу нам је једно с |
брзином полетеше овоме пламеном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чин |
ином коју ум обична човека није у стању да схвати.{S} Крајњи слојеви овога облачног океана, дод |
p> <p>„Опет он!... што год није у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов д |
, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ |
} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечит |
у сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један једини атом, он би за |
ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој ученик....{S} Него батал |
се човече љутити; ја нисам имао намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив нег |
криво разумети!{S} Ја нисам имао намеру да подцењујем ваше способности, вашу интелигенцију, моћ |
ости пријатељу!{S} Ја нисам имао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питање тек онако склизло п |
видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за матери |
безброј сунаца и сунчаних система; хоћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, који |
куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о твојој неверици — о бесконачности вас |
а и гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те проведем кроз безброј сунаца и сунчаних система; |
— једна мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме почеше опет подузимати они малопређашњи мравци.</ |
е не прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође ус |
оју пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му квари |
паси ми сина јединог!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али се пусто не може: тежак сам, као да сам о |
омних димензија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије малтер |
зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да |
вога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније |
јиш, али си свестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај |
/> и његова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова цела породица |
и: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д |
Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних |
у самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним има људи?“ при |
прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звездицама смешт |
ду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети |
да човеку свест мркне!...{S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова поро |
добрих и питомих Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово није плод европске цивилизације и културе, што |
еровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магнетска. светлост, што наша Земља и |
но стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив приме |
илено бело руно низ плећа пуштена коса, давала је овоме старцу необичан облик.{S} Очи велике, с |
е, која се дави у последњем ропцу свом, давала је овој огромној мртвој вароши неки аветињски об |
*" /> <p>Мрачност ових џиновских палата давала је неки тужан и суморан изглед: оне су више личи |
ева била једва приметна, па ни она није давала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, |
свога оца Амадураме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде годин |
била Сунце, светлила милиунима година и давала живота својој деци, својим пратиоцима.<ref targe |
кошије чепркање на подножју горостасних Давалагира.{S} Та ви сте једва у почетку почетка строго |
рију и оно мало неба над нама...{S} Шта Давалагири, шта Кордиљери, — то су према џиновским вали |
је био једнокатан.{S} Само су му фасаде давале облик трокатнога храма.{S} Први је бој служио ка |
ичаста окна, са оним крилатим анђелима, давали су читавој палати неки божанствени изглед.{S} То |
еме, и телеграфска станица.{S} Они су и давали и примали депеше из целога света — света Аруџа-Д |
ога блиставог преливања!..{S} Све је то давало величанствену слику непрегледнога, страховито уз |
реливање боја једне у другу — све је то давало живу, рељефну слику неке опипљиве реалности, е б |
је овоме, нешто мало овалном, простору давало вид огромне звезде.{S} На <pb n="117" /> самим у |
вештине; он је тај што је својим бојама давао такав колорит, који је вечито остајао сталан: сја |
вачка светлост Сунца Амадураме, која се дави у последњем ропцу свом, давала је овој огромној мр |
угашених сунаца, а међу њима има једна, давно и давно изумрла сунчана породица, која је по број |
којима бораве вечити санак свој толики, давно и давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој пр |
вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, давно и давно угашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из |
нчане породице — сам главом Амадурама — давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељ |
о доле у подземне шупљине, које је лава давно и давно оставила, и које непрестано оставља хладе |
и живе, већ надгробни споменици једнога давно и давно изумрлог света!....</p> <milestone unit=" |
реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене звезде....“</p> <p> |
а налазите у посматрању ових црвоточина давно и давно изумрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли |
а и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавање |
споменика надгробног велике нације ове давно и давно упокојене кћери Амадурамине!“</p> <p>Посл |
сада на једној астрономској кули, једне давно и давно опустеле вароши, престонице једне од најп |
а на овом крају небесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да |
сунаца, а међу њима има једна, давно и давно изумрла сунчана породица, која је по броју својих |
ораве вечити санак свој толики, давно и давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, и |
ноћи, по овоме мрачном царству, давно и давно угашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди Ла |
родице — сам главом Амадурама — давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје ж |
подземне шупљине, које је лава давно и давно оставила, и које непрестано оставља хладећи се и |
већ надгробни споменици једнога давно и давно изумрлог света!....</p> <milestone unit="*" /> <p |
отоке, — а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене звезде....“</p> <p>„Него чу |
те у посматрању ових црвоточина давно и давно изумрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту зани |
наш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и оном |
ка надгробног велике нације ове давно и давно упокојене кћери Амадурамине!“</p> <p>После мале п |
једној астрономској кули, једне давно и давно опустеле вароши, престонице једне од најпространи |
м крају небесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно та |
речи пут у онај тајанствени али давно и давно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се кретосмо |
њу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим временима у препотопним шумама, гудурама |
ма; хоћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујности и р |
} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!... што го |
долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, топлота и вет |
, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономск |
овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, времена тамом далеке прошлости по |
ја ни претежнија од оних што су давно и давно прохујале....{S} Васељена нема епоха, нема период |
а, лукавство, притворство, беху давно и давно ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобних |
Оно значи на светом језику оних давно и давно преминулих народа:</p> <p>— „Нека буде свет!...{S |
/><!-- caption:{S} Величанствени лугови давно минулих времена!.{S} Вас није посматрало ни једно |
је најпречи пут у онај тајанствени али давно и давно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се |
, што су их ту оставили последњи таласи давно усахнулог Панонскога мора!...{S} Али је ово све д |
ну данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим временима у препотопним шумама, г |
их система; хоћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујн |
ама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!.. |
планине, долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, топло |
и покрет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове ас |
треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим временима једна-од најлепших и најодарени |
огова на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, времена тамом далеке прош |
ни важнија ни претежнија од оних што су давно и давно прохујале....{S} Васељена нема епоха, нем |
: све остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пе |
ст, злоба, лукавство, притворство, беху давно и давно ишчилели из нашега друштвеног живота и ме |
/p> <p>„Оно значи на светом језику оних давно и давно преминулих народа:</p> <p>— „Нека буде св |
око уздахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши иг |
дговорим му ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Дај Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онд |
па усплахирено повиче: „Мама, мама, не дај ме!... <pb n="147" /> мене нешто хоће да удави! — о |
ја говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>„Дај Боже!...“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих |
има милиуна година.{S} У васељени се не даје више важности бесконачно великоме него што се даје |
ажности бесконачно великоме него што се даје бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно |
адио, и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нис |
има има умних створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте |
ава и њихових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта ст |
раве венце што овој дивовској грађевини дају облик трокатнога храма, па онда погледај овај скла |
ијаде сунаца што светле, што греју, што дају живота безбројним биљним и животињским организмима |
почетка ни свршетка!...{S} Васељена је, дакле, сама бесконачност: бесконачност је под нама, бес |
ећ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла оду |
дговори на постављено питање!{S} Је ли, дакле, разумно претпоставити, да само на вашој Земљи им |
осам</hi> планета.{S} На једној страни, дакле, нека буду они остали милиуни милиуна сунчаних си |
тами, незнана и неопажена!...{S} Тело, дакле, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти пос |
ш средњих <pb n="91" /> 68, а мањих 22; дакле 16 великих, 68 средњих и 22 мале планете; а све о |
парложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачности васељениној. |
износи у пречнику 2862 милиуна миља.{S} Дакле, за неколико стотина милиуна миља њен је пречник |
што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно твоје тело што је остало доле |
развеселило, па чак и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске насладе — не би ли у њима |
Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном свету; а о |
и непојмљиво....{S} Још јасније: ја сам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се |
итехника овога царског града.{S} Она је дала најславније неимаре — архитекте — какве је игда им |
да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаест дана као у апсу. |
посматрам ону живописну панораму што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може доглед |
ити као какви исполински димњаци.{S} Из далека се чула потмула тутњава; а мало мало па нам испр |
о и давно минула времена, времена тамом далеке прошлости покривена, свету открио велики <pb n=" |
да уносе образованост и цивилизацију у далеке, тамне и непросвећене куте друштвене, — купе вој |
у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те одведем!...{S} |
це селице, о јесени и пролећу, крећу на далеки свој пут — одсијава божанствени дах Бога Створит |
кво мајушно сунце што сија тамо негде у далеким небесним дубинама....</p> <p>„Ено, онолико и он |
асов дух. „Ово свето место на које се у далеким тамним временима хиљаду хиљада људи са страхом |
а долетела?</p> <p>— Она је долетела из далеких небесних покрајина.</p> <p>Он мало заћута па ће |
унца другога васељенског краја и других далеких светова....</p> <p>Беше настало дубоко ћутање.{ |
аљина, која нашу постојбину дели од тих далеких васељенских покрајина!...</p> <milestone unit=" |
узвишице....{S} Под самим нашим ногама, далеко доле у некој неодређеној даљини сирио је некакав |
и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напреднијих него што су на вашој Земљи.{S} У ост |
диш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у области Мизар |
ноћ, и само је на једном једитом месту, далеко тамо негде у некој забачености небесној, светлуц |
за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија, плоднија, бујнија, издашнија него |
небесне меканике био ми је славни и на далеко разглашени научник Вехемухо.{S} А, његово сам пр |
томе има 28 милиуна година.</p> <p>„На далеко чувени научник Беулиџа био нам је професор биоло |
анима <pb n="121" /> на 8000 километара далеко одавде што су отворени на 4000 метара висине у т |
ти!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко, да је једна на једном а друга на другом крају н |
наменити кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испрелам |
са трчим за доктора.{S} Његов стан није далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолић |
емљи вашој.{S} Његове климатске прилике далеко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо |
ина, чије су се границе тада простирале далеко иза граница Нептунових.{S} Пречник ове горостасн |
езда, — сунаца и сунчаних система.{S} И далеко пре свију ових садашњих небесних <pb n="225" /> |
за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље |
лила родити.{S} Свет је тај баснословно далеко од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S |
ј групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам самци |
паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим временима и на овој је планети бивало св |
, ни светлија ни тамнија: она је била у далеко минулим временима, она је сад, она ће бити у буд |
и на ову планету бацио какав метеор из далекога каквог краја васељенског, као ветар крилату се |
мањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости његовој било у изобиљу.....{S} Живот |
јтамнијој прошлости и којим ће живети у далекој будућности.{S} Океани, мора, реке, потоци; шуме |
мо костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад састоји само из голих |
острану фасаду, човек види, као у неком далеком проспекту, по једну троструку седмобојну дугу, |
је оно својом топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свету у пространоме |
uote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мислим, да би н |
ћ скочањио од страховите студени....{S} Даље, ваша Земља има, као што рекох, једно непроцењиво |
а времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна знатна количина воде продире дубо |
види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужније |
је у самој магли севернога хоризонта; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, |
ве стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло |
да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше преде |
о му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторијама ј |
неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <p>„Ова је сунчана система, као што сам вам м |
неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <pb n="31" /> <p>„Од атара вашега Сунца, а то |
/> <p>После мале паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим временима и на овој је |
по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даље од споменика до споменика, од храма до храма, од п |
/p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних планета хај |
према релативно нижим животињама, много даље у интелигенцији измакао, него што се човек узнео н |
бараном и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велико звезд |
е система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између тих циглих осам планета вашега Сунца им |
дух мало застаде, па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страховите п |
о како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти гл |
е разлика у томе,“ настави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, |
фазе живота свога“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огромне |
Денеб</hi>, звезда прве величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi |
видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, у истој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јуж |
тмином.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Даље, ја се још никако нисам могао разабрати: где је <h |
="#SRP19020_N9" /></p> <pb n="22" /> <p>Даље од Андромеде, у самој Кумовој Слами, раширио је св |
нити довести у какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је професор више математике славни научник |
о магловитих појасева, неки ближи, неки даљи од онога централног глоба.{S} Један од ових појасе |
шег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по |
овна: на овој огромној кугли беше свака даљина ишчезла.{S} Пронађена је нека врста теретних воз |
то нивелисала и с његова лица убрисала даљина од 384.000 километара.</p> <p>По неком неодољиво |
Све је то убрисала нашем уму недостижна даљина, која нашу постојбину дели од тих далеких васеље |
исто времена он се изгуби у бескрајним даљинама васељенским...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће |
онако исто као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом трену там |
бесконачности васељениној, нису никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па |
ерета с једнога места на друго, с једне даљине на другу, олакшала до невероватних граница.{S} О |
исти мах као да чух из неке неодређене даљине један глас:</p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> < |
да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконачности васељениној, нису никакве д |
енета пред царски дворац у овај град из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средства за п |
ет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног прстенчића звезданог, оно се не б |
аме.{S} Па ипак, према своме положају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је би |
ној небесној тмини, у некој неодређеној даљини лепо се оцртавао један грдосан глоб.{S} И чинило |
ногама, далеко доле у некој неодређеној даљини сирио је некакав непрегледан град.{S} То је био |
а Сунца има једна по величини пета а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а то с |
јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврти члан његове породице.{S} Ово друго сунце |
јих кћери Сунца Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој об |
еме, којима нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо |
је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први |
ош две.{S} Он је овим планетама одредио даљину, волумен — запремину — тежину, брзину кретања и |
и казивали, не само правац, него и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{S} Електрика |
је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је штрчала, |
ако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем |
м могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мн |
pb n="77" /> моћне откуцаје осећа сваки дамар у огромном организму једнога пространог царства з |
е, јер је на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и |
, а Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година.. |
е обасјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо |
ну звезданих јата видимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је пут ц |
ата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље ов |
дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од стр |
ена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана д |
зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то мог |
а месеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће в |
му у обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се |
чудноватим „откровењима.{S}" Одреди се дан и час.{S} И свет навали <pb n="84" /> — као на прич |
тири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом с |
ве ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треперила јо |
ута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене цивилизације, један дру |
е у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина |
тујући узроке тој страховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па г |
где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!....{ |
ако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати чи |
т тога божанственог момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква за |
а њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен бр |
. назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, |
сти....</p> <p>Тако је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети |
росторе.{S} И неминовно мора доћи један дан кад на целој површини ове наше лепе планете неће би |
о је у животу једне звезде колико један дан у животу једнога стогодишњег старца..{S} Ето, шта м |
били су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме |
најзначајније, на њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек |
емљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесној не |
.{S} Друга му година траје 8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је време за к |
то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за |
24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Зем |
а две различне године: прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је време за |
и то је Меркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је њена годи |
_N19">Наша Земља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца |
12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 |
наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Меркуров |
гова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше г |
ивотињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, и |
дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски све |
ад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сун |
0_N12">Загонетна је по томе, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења своју свет |
ближи Оцу своме, те да једнога светлога дана, опет узлети у царство духова одакле је и пореклом |
овац, а особито на дивокозе.{S} Једнога дана таман да одапне стрелу на једну дивокозу која се б |
да знајте, да је то створено да једнога дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и с |
о:{S} Тај велики мравји научник једнога дана објави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњи |
смехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду ударен први камен темељац, а по |
мња.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога дана доктор је још двапут долазио, пред сам мрак изврши |
у.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, |
ка древна бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури |
0_N50" /> простору времена и нема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа, — нема ни м |
ењем и медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо |
а и не слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секунада прогутати страховито |
аћама и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског, <pb n="178" /> тесним тулуским улицама на |
удо од чудеса — човека, па да га једног дана збрише као сунђер кредом исписане цифре на табли?! |
Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, нестало прозорја; утрнуле би све |
дала.{S} Држала га је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бога.</p> < |
пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарска погрешка: ту |
са око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега сунца....{S} Отуд |
остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка запад |
нут, а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била |
„Висока уметност, што се беше последњих дана живота ове планете развила, достигла је свој најви |
као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„Пос |
раљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живо |
егова први облици његових станова.{S} А данас?{S} Ето погледај ове величанствене мраморне палат |
нина; у којима се прави шећер, без кога данас нису чак ни циганске черге; у којима се мељу све |
езера.{S} Наравно да у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се. |
ку: каква је првобитна ружа, а каква је данас; какав је првобитни шебој, а какав је данас и по |
с; какав је првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" /> по самоме |
и свеколиким климатским приликама, које данас владају на Месецу.{S} На најнижим низијама „Мора |
сле десет милиуна година.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижно, то ће онима, после |
ејаком и слабачком породу; а погледајте данас, с каквом љубављу и преданошћу матере гаје и поди |
ише место међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учини |
ма ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују на мењање облика Месечеве површине |
вало полуцивилизовано стање ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови образованост и ци |
и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отв |
о на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто не да проценити |
е било без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крунасти платан |
исину астрономског разумевања, на којој данас стоје становници Марса.{S} И тако ће они још дуго |
ви сте ви људи.{S} Ви муњевитом брзином данас путујете не само куд вас послови ваши позову, већ |
...{S} Како је онда дивно изгледало ово данас црно и суморно небо над нама, — то се не да ни оп |
ежи једно божанствено својство, коме до данас нико није нашао његов праисконски узрок.{S} То је |
иродним законима.{S} Оно што су људи до данас открили од тих природних закона то је, према оном |
јајном звездом Ригером, којој се, ни до данас, није могла наћи паралакса — те да се по њој ухва |
амењен гобелен, чиј живопис још нису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој гобеленској |
шумама, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Лондону, Бер |
сељениној владале су од искони, владају данас и владаће вечито умне силе које непрестано теже з |
не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачности васељениној....“</p> <p> |
његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својо |
горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене цивилизације, један другог |
мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!....{S} В |
исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава |
ве звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треперила још пр |
лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, него на |
огла је бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан |
о на своју препотопну другу....{S} Кожа данашње жене еластична је, бела је, провидна је; њено ј |
167" /> и суровости човекове, па до ове данашње питомости и племенитости његове — један го случ |
ти разлику између првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, |
и будући човек неће у многоме личити па данашњег човека.{S} Лепша и снажнија раса осваја ружниј |
још и већа, између примитивног човека и данашњег човека!..{S} Разлика је у кроју лубање, стаса, |
баснословно удаљени, да ту удаљеност ум данашњег човека није кадар да појми.{S} И у тој басносл |
он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако исто ни будући човек неће у много |
азови образованост и цивилизација: ваши данашњи ратови сто пута су убитачнији и пустошнији него |
и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први становници Земљин |
дио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно мину |
погурен старац.{S} Њему су, као Сунцу, дани избројани.{S} Који милиун година <pb n="56" /> па |
сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а на |
<p>Боже, кад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројевима, крене у прошетњу, |
ечна времена онај конац на који се нижу дани, недеље, месеци, године, векови што обележавају жи |
ина изгубила свест, али који она ипак у даним приликама назире.{S} Један је од ваших мислилаца |
ена и дивљих зверова, — били су у првим данима живота његова први облици његових станова.{S} А |
еху оделила његова последња деца — ваша Даница Меркур!....{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево |
а небесна звезда, онака иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окр |
Меркур</hi>, <hi>Венера</hi> — ваша <hi>Даница</hi>, или <hi>Вечерњача</hi>, — ваша <hi>Земља</ |
ост требала хиљаду, десет хиљада година даноноћног путовања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и |
сти, требало би нам десет хиљада година даноноћног путовања, па да се до тога света дође, а тол |
химед, Цицерон, Сенека, Хорације, Овид, Данте; Михаило Анџело, Рафаило Санцио, Коперник, Галиле |
Ми се обресмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали нисмо.{S} |
није.{S} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју младост, |
преобразило.{S} Ми се обресмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад |
не очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлост ни гус |
дође у опозицију према њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћ |
лометара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да сти |
простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са ов |
ени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надуве |
оже, Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово |
} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је он |
главом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} |
г мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два жив |
жно рухо, што му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови и о |
законима њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“ додаде Лапласов дух.</p |
ветова да буду лишени тога божанственог дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме питању!...{S |
вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, ми летимо њој.{S |
син Клева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим животом |
историја наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане системе, то ј |
Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила милиун |
заступљени су сви мрамори планете Аруџа-Даре, онако исто, као што су на Париској Опери заступље |
на грудима своје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је оно просуло топлине, сјаја и светлос |
ушним струјама...{S} Облетети око Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога округа у друг |
иљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јед |
урами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме гра |
даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике вр |
крајичку васељенину ; ви овде на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни сунца Амадураме; ви |
је дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — отка |
P19020_N48">Девета част света на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на нашу Аустралију.</note> <note x |
то су их производила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли на својим снажни |
ћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ |
а коме васељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година била таман двапут дужа него што је год |
слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарине износи на 124 километра.<ref target="#SRP19020_N |
ако су постали разни слојеви коре Аруџа-Дарине: примордијални — првобитни — па за њим други, па |
је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref target="#SRP19020_N47" /> јави на ов |
ли депеше из целога света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да је неки елек |
еднијих царевина на читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов |
ошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов један потомак наредио је првим вајари |
е железничке возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричних возова просто је била ба |
лоб горе представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електрично сунце представља Сунце Амадурам |
дураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<ref target="#SRP19020_N44" |
ерни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, ако почем није због тог |
имао места да се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми |
више, његовим посмртним остатцима није дато места ни у самој царској костурници, по свој прили |
е планете изумро је сваки покрет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свршила своје!{S} |
далеки свој пут — одсијава божанствени дах Бога Створитеља.{S} Јесте ли кадгод размишљали о то |
:</p> <p>— Боже, Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за ру |
и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба |
и рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу |
nit="*" /> <p>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним светом.{S} То б |
="SRP19020_N35">Њих има, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а з |
молим те, какав је оно двострук месец: два млада месеца с рогљевима један према другом окренут |
не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују на мењање об |
пертурбације на Јупитеру и Сатурну, ова два права џина те сунчане системице.{S} Он је тај који |
и духовном и материјалном свету; а ова два света састављају једну дуалистичну целину свеколике |
се овај пратилац његов налази према ова два своја сунца, у таком положају, да му је она тамна, |
к, према своме положају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велик |
одну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им се допадне; а они се бирају — |
е опет никад не додирују.{S} Између ова два мајушна трунка има увек по нешто простора; али је и |
страховиту дужину простора, који су ова два небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} Станимо, за |
одина, она ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Њ |
изузимајући јединог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом.... |
19020_N12">Загонетна је по томе, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења своју |
и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада |
, издашнија него ваша Земља.{S} Она има два своја пратиоца.{S} Један је нешто мало већи од ваше |
рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим |
ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два имена: <hi>Харива</hi> и — <hi>Коперник</hi>.{S} Ха |
о кад била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, н |
огранци њени — то су она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре |
вог сутона па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо |
о насумце...</p> <p>Он ме погледа с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми |
идна његова површина, што је између она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему н |
о.{S} Последњи огранци њени — то су она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што с |
ти си атом духовног света.{S} Између та два атома, по суштини њиховој, има ова битна разлика: т |
това и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су једну си |
н светлуцав глоб, који је имао око себе два грдна, тако исто светлуцава, обруча у веома развуче |
/hi>.{S} Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је оп |
вездом Ригером.{S} Испод Ориона виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца |
.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и небесни <hi>Орао</ |
течу човека!... --><pb n="206" /> му се два ока заблисташе као две трепераве на небу звезде.</p |
велика небесна светила — једно сунце и два огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан в |
е неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то б |
као чувари ових просветних храмова, по два крилата анђела, извајана од белог мрамора и држали |
имају опет своје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и по десет |
има у овај колосални храм стојала су по два крилата анђела, извајана од бела, готово провидна м |
оре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим различна, створа у царству животињскога св |
авети, а покривени вечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти |
оном релативном празном простору између два суседна сунца, између две суседне системе сунчане.< |
овоме <pb n="62" /></p> <p>небу сијају два сунца — једно што баца црвено-жуту боју што је већ |
те једно светло смарагд-небо, а на њему два сунца — једно као крв црвено што прелива у стотину |
ожјег.{S} На улазима у порту стојала су два крилата дива, један с једне, други с друге стране с |
а опаког противника.</p> <p>„Ето, то су два рођена брата, што се беху покрвили око деобе свога |
незграпне стене, дохватила се у коштац два бесна звера, с очевидном пожудом, да један другог п |
p> <p>И ми се обресмо пред спомеником: „Два брата.“</p> <p>Основа је споменику нека грдна стена |
оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црне, палате правиле су, |
је сунце теже од наше земље три стотине двадесет четири хиљаде пута....{S} Он сам себе побија: |
тела она божанска песма, кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји, да објав |
Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу једне звезде ко |
тај проналазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет година за својим столом капао, испитујући узро |
хова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пут |
чине, а погледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и |
жну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест небесних знакова, или, како се обично каже, кр |
шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана породица им |
а, на целој небесној планисФери, на сто дванаест.</note> <note xml:id="SRP19020_N14">Звезда прв |
ије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посоле, па да с |
ком</hi>, а која опет пролази кроз оних дванаест небесних знакова, што се зове <hi>Зодијак</hi> |
ак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знакова — звезданих јата — што предст |
одица, која је по броју својих чланова, двапут већа од породице вашег Сунца, а по тежини масе с |
но с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Ми |
> <p>„Аруџа-Дарина је година била таман двапут дужа него што је година ваше Земље; али што је н |
авати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ према оној његовој ч |
се причало, да је на једном сувом листу двапут прелазио преко неког потока — и тамо и амо...</p |
пет пута толико сунчаних планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилаца....{ |
unit="*" /> <p>Тога дана доктор је још двапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго убризг |
...“ повика дух царског библиотекара, а две трепераве зраке <pb n="213" /> из његових ватрених |
нашега Сунца, која је у пречнику широка две милијарде и две стотине <pb n="53" /> милиуна миља, |
по тежини мало ако је што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела област |
} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 м |
аша Кумова Слама — овога вечера сече на две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од југои |
растурена звездана јата.{S} Њу беше на две поле предвојио онај блистави појас, што се зове <hi |
а она се небесна хемисфера предвоји на две половине, предвоји је један светлуцав појас, налик |
замишљена линија, што наше небо дели на две половине — на северну и јужну хемисферу — пролази о |
куполу предвојио <pb n="XV" /> скоро на две поле.{S} Зенит нам нада на средокраћу између Лабуда |
предвајао је целу небесну планисферу на две поле; али су сад у томе појасу сјала четири небесна |
ребало да се њена температура спусти од две хиљаде Целзијевих на 200?...{S} Требало јој је, бра |
небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер с |
— да је онај простор, што раставља ове две лепе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше |
Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звездице четврте величине.{S} И то је Рак.. |
г Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Оно је две стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег |
велико звездано јато Близанаца са своје две лепе звезде прве величине — Кастором и Полуксом; а |
{S} Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две звездице једва четврте величине, и са свим једна уз |
воме кревету!...{S} Кроз прозор пробиле две месечеве зраке <pb n="215" /> те обасјале мој орман |
храма, а са стране једва су биле видне две црне паклене немани.{S} Оне се беху над <pb n="142" |
је у крв умочен, а преко њега превучене две три магличасте пруге: жива слика издишућег Сунца Ам |
које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем |
наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушне звездице што светлуцају таман доле под наши |
његова цела породица, налазе између оне две звездице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знат |
тељ вашега Сунца смештена је између оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових |
онај мајушни простор што је између оне две звездице; па, готово чак ни то нисам могао веровати |
к ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим м |
Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног |
а и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} За тим је мало по мало наста |
S} Сиријусу и Проциону, чија имена носе две лепе звезде прве величине — Сиријус у Великом Псу и |
ње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је ж |
Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине невиних еолских девојака.{S} А кад је ратов |
ја је у пречнику широка две милијарде и две стотине <pb n="53" /> милиуна миља, или на осам мил |
давно напоменуо, може истесати милиун и две стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, која |
ашег сунца може истесати један милиун и две стотине осамдесет хиљада ових наших земаља, — то му |
ни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; то је онај блистави рој |
сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене |
n="206" /> му се два ока заблисташе као две трепераве на небу звезде.</p> <milestone unit="*" / |
вога стожера, Поларне Звезде, — баш као две џиновске сказаљке на овоме чудесном небесном часовн |
ов наследник Геруг XXIII владао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива ср |
исам могао наћи...{S} Виделе су се само две три сићушне звездице —једва четврте и пете величине |
жење било је готово са свим ишчезло: по две стотине година, не ваших већ њених, прошло би, па н |
ланета вашега Сунца имају не једна, већ две планете, на којима има разумних створења, онда је, |
х трокатних фасада, биле су подвојене у две групе са по 24 каналирана стуба.{S} Између ових гру |
остору између два суседна сунца, између две суседне системе сунчане.</note> <note xml:id="SRP19 |
што је над нашим теменом — пада између две главне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и А |
го осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{S} Јед |
крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио даљину, волумен — |
мадураме, <pb n="205" /> требало је још две и по милијарде година!“ повика дух царског библиоте |
ране где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке |
ом лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не год |
и бол, што неминовно прати овакав крвав двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страхо |
религијом...{S} Хришћанство је постало двоглава ала која сама себе прождире; од оне узвишене Х |
уге величине, али је она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, |
кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љубича |
ам га.</p> <p>„Она с Мизаром представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; |
<p>„То је Алфа у Центауру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је најближе вашем Сунцу: оно је њ |
едно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четворо<ref target="#SRP19020_N5" />, Са |
нај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена не |
сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно својство.{S} То је нека врста сим |
у.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, ка |
S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо?...</p> <p>— Ј |
нераздвојни.{S} Они су неко божанствено двојство, које је у самој ствари једно и исто: и атом и |
е чудесне симпатије — овога јединства у двојству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој. |
какав вилински венац окруживале црвени двор царски, беху од самога, као злато жутога, мрамора, |
већ требали бити пред вратима сјајнога двора Мизарова, цара ове чаробне провинције небесне.... |
већ ево готово на самом прагу пламеног двора Мизаровог.{S} Још цигло пола милиуна миља, па ћем |
ко волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додворити и |
јој владаоци били крвожеднији или њени дворани подлији, злобнији и неваљалији, безумнији и на |
х брда; а одатле је пренета пред царски дворац у овај град из даљине од 8000 километара!..{S} В |
г круга подизао се величанствени црвени дворац царски, од дна до врха саздан од, као рубин црве |
они што су красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон |
ње, те осветљавали улазе у ове вилинске дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста особитога об |
акве гигантске гробнице, него на сјајне дворе у којима је некада бујао весели живот срећнога св |
р то не беху више палате ни бели царски двори, у којима људи живе, већ надгробни споменици једн |
и, пусти домови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца Амадураме, која |
ра Гомора.</p> <pb n="125" /> <p>Царски двори били су право чудо од уметничког неимарства.{S} О |
да ти је будућност осигурана, а светли двори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отворени!...{S |
док се најпосле не нађосмо пред сјајним дворима прослављене династије цара Гомора.</p> <pb n="1 |
ј исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="160" /> као и онај, кад си полагао испи |
необично била заступљена.{S} У великој дворници Грађанске Касине била су сва места заузета.{S} |
квадратних метара, а цела група царских дворова имала је облик огромнога овалног круга, од кога |
цео крај у непосредној близини царских дворова — онако исто, као што опасује бечки Ринг стару |
упности и општем распореду ових царских дворова, онога баснословнога богатства, оне раскоши <pb |
у то према уметничкој изради велелепних дворова царске династије Гоморове и по формама и по сти |
у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа занимљивијега д |
ња изведене развалине каквога опустелог дворца на чијим се зидинама сунча нека врста крилатих < |
алатама политехнике и царскога „Црвеног дворца,“ а особито на ове 24 црне мраморне палате што о |
а слика онога сјајног, онога велелепног дворца вилинског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо |
pb n="134" /> гуштерова, док доле испод дворца видиш, водом изобилан, источник, око кога су пос |
ом обелиску што је пред црвеним царским дворцем у овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој |
ни небесној необично је блистао некакав двострук месец.{S} Јест, он је одиста био двострук, јер |
осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук месец, то је један месец....{S} Зар га не позн |
острук месец.{S} Јест, он је одиста био двострук, јер му је десна страна била осветљена тако, д |
ој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двострук месец: два млада месеца с рогљевима један прем |
с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитат |
ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си с |
рс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“</p> <milestone unit="*" |
у лишени тога божанственог дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни |
толда Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је |
буду лишени тога божанственог дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој |
то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити да је |
едним и истим вечитим законима, па онда де сам одговори на постављено питање!{S} Је ли, дакле, |
аће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим д |
милиуна километара простора!.{S} И сад де да себи представимо ону страховиту дужину простора, |
ашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни <pb n="149" |
јске; да су ту читави паркови Крупових, Дебанжових и Астронгових топова; да су ту грдни и много |
е већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, под <pb n="79" /> вашим ногама заљуља и заталас |
e xml:id="SRP19020_N49">Кора наше Земље дебела је само 43 километра.</note> <note xml:id="SRP19 |
етика и маховина бујају и напредују под дебелим снегом севернога пола ваше Земље, онако исто ка |
ити, а шта не може!... повикао је један дебељко - мрав, за кога се причало, да је на једном сув |
уџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — колико човечја глава, а тањи |
ида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: так |
дњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарине износи на 124 килом |
удо на овој планети.{S} Тај обелиск има дебљине у својој основи 82 ваша метра и висине 296. И т |
е педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царских м |
ички <pb n="138" /> срачунатој, тежини, дебљини, ширини и висини, тако, да сваком комаду тежа п |
биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој равне; а њихове саставке покрива |
облака, што целу планету опасују једном дебљином коју ум обична човека није у стању да схвати.{ |
да пута тежа, док опет заузима простора деведесет и осам хиљада пута више него што га заузима с |
о што горе рекох, у пречнику на, скоро, девет милијарада километара.{S} И она опет у целој васе |
аду залази!..{S} Све је то привидно.{S} Девет десетина је од онога, што ви видите, друкчије нег |
значи: ватрени океан.{S} Ова је планета девет пута већа од вашег Јупитера; а она што су је сусе |
ни свет; после јој је још требало преко девет стотина милиуна година, док су се опет од ње издв |
ина.</note> <note xml:id="SRP19020_N48">Девета част света на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на наш |
ским дворцем у овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој планети.{S} Тај обелиск има дебљине |
оплетен од разнобојног цвећа.</p> <p>На деветој раскрсници, источно од политехничких палата, уз |
ла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, пра |
топлота, те се тако онај збор небесних девица вечито сијао као јарко на планини сунце.{S} Оне |
е дечице, и две стотине невиних еолских девојака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, освојивши |
ина робљем, а особито децом, дечацима и девојкама; али кад му понестаде војсци хране, а и само |
о баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој год њена |
ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> |
.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми |
а, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Вид |
е свога великог и пространог, од својих дедова и прадедова наслеђеног, царства...{S} У тој звер |
ено на срачуњене узроке и на предвиђена дејства.{S} На овој кугли беше се све приближило тачнос |
на.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују на мењање облика Месечеве површине, њених брд |
свима само имена прочитао, атоли њихова дела прелистао?!{S} О књижевницима другога и трећега ре |
ледам....{S} О Боже, Створитељу, велија дела твоја јесу, Господе!...{S} Мени се просто учини, к |
а душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја јесу Господи !..."</p> <pb n="6" /> <p>После |
да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји и у наше |
де, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговорио:</p> <p>— |
{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би њено бора |
и вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не желите да вама дру |
ца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а |
смехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековима у |
а деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена о |
градиво, од које Он ствара своја ремек-дела у овој бесконачној пучини васељениној....{S} И све |
ве, да ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењу своме; јер оне имају једну једиту |
, божанственога?!</p> <p>„Хе, куд су се дели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као што се |
ном мрамору јављао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину |
одигао и овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неимари, они Богом задахнути уметниц |
ћи, она замишљена линија, што наше небо дели на две половине — на северну и јужну хемисферу — п |
недостижна даљина, која нашу постојбину дели од тих далеких васељенских покрајина!...</p> <mile |
у.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, — |
сама њихова владавина испуњена великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гла |
опадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Једном је“ наст |
не велике задаће човекове, да се добрим делима приближује ка своме великом Оцу — Богу Свевишњем |
ме, Богу своме, образовањем, племенитим делима и познавањем вечитих Божјих истина.{S} Душа чове |
једином циљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем вечитих истина приближи Оцу своме, |
гом раван.{S} Управо атом је тако мален делић материје, да он са те своје мајушности прелази у |
то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видне материје из које су образоване безброј |
ростору васељенину видимо, производ су, дело су оне атомске <pb n="157" /> силе и оне чудесне с |
и улази на овим палатама били су одиста дело неке више уметности.{S} Сами оквири — нише — били |
нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у |
S} То је највиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама |
век да насрне на сама себе, на узвишено дело великога Оца свога, Бога свога?...{S} Размислидер- |
ога судара сви, било чврсти било течни, делови поново претворе у гасно стање, у живи огањ и пла |
по облику и по формама како су поједини делови њени израђени.{S} Сам распоред мраморних боја би |
ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним делом потпуно завирио у тајне оптичке обмане....</p> <p |
Перзеј, Касиопеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перзеја видимо Ов |
Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и небесни <hi>Орао</hi> са својом светлом з |
северном и североисточном хоризонту.{S} Делфина видимо где је већ високо одскочио на источном н |
е роди.{S} Тако је он прогутао Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и Посеидона; али ожалошћен |
— Месец — пе поче кострешити као каква демонска утвар.{S} Оне његове блиставости неста; и мени |
} Па онда, она писка, оно фијукање, она демонска помама небеских стихија, што хоће из темеља да |
Сунца Амадураме, више су личиле на неке демонске прилике, прилике из подземнога царства, него н |
ла за руком.{S} То се познавало по оној демонској срџби што се огледала на њиховом црном, али о |
ападу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, који је нешто мал |
у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у Бику; <hi>Денеб</hi> у Лабуду; <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> |
/>, а у његовом репу дивно одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда прве величине; а још даље, ка западу |
авиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јединственој грађев |
биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна количина остане за вечита вр |
е вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са својом чудноватом звездом |
даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огромне небесне маглине из које се образовало т |
а, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијског Океана и готово цела Предња Индија...</p> |
се најдуже задржао, посматрајући јужни део Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пр |
оне нису све ту, то је тек милијардити део од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали |
ке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијског Океана и готово цела П |
екле реке и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледних равница Месечевих покривала сиња |
површину, док се није најпосле, највећи део утробе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те огромне |
у истој небесној равнини, види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар |
рођена брата, што се беху покрвили око деобе свога великог и пространог, од својих дедова и пр |
а станица.{S} Они су и давали и примали депеше из целога света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше с |
наш народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се депо звездано јато види на нашем небу преко целе зиме.< |
унца!....{S} Пази, пази!...{S} Погледај-дер, погледај!“ повика Лапласов дух.</p> <p>И ја поглед |
дстојања приближили....{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и п |
о су: <hi>Лајбниц</hi> 7610 метара, <hi>Дерфел</hi> 7603, кратер <hi>Њутн</hi> 7264, кратер <hi |
јих би сунчана светлост требала хиљаду, десет хиљада година даноноћног путовања да до ваше Земљ |
је, болан, једна читава вечност!...{S} Десет милиуна година!...{S} И то је пукни прстом!!.{S} |
десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за милиун, за д |
сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада год |
овној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребројала; а |
Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Зе |
голим оком једва видна група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами младићи тек н |
цала она малена група звезда — група од десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред ср |
<head>VI</head> <head>НЕБЕСНА МРЉИЦА ОД ДЕСЕТ ХИЉАДА СУНАЦА</head> <quote>„Колики је видик у мо |
ео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити |
ице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет заузима простора девед |
ни да је недостижно, то ће онима, после десет милиуна година, бити једна обична и малој деци ра |
тво да појми и потпуно разуме тек после десет милиуна година.{S} Оно што се данас људима чини д |
гобелен изради треба најмање пет, па и десет година.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и 15 |
би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна година називаш колико „пукни прстом“!...{ |
ужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешав |
ишли брзином светлости, требало би нам десет хиљада година даноноћног путовања, па да се до то |
чак и пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличаст |
маленој магличастој гомилици има преко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, сунчаних система, |
управи, — „наша је планета стара преко десет милијарада ваших година; а то је већ прилична ста |
настија <pb n="120" /> владала је преко десет хиљада ваших година, која је и своју државу и сво |
нца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља или четрдесет трилиуна километара, |
но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана пор |
е кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја буде на њему кише ја не буде, п |
ћи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу јед |
ена пукне прстом.{S} Неће проћи ни пуна десетина милиуна година, а овај ће се чаробни пратилац |
е и његова породица старији за неколико десетина милиуна година — од породице Мизарове.{S} С ва |
их гасова буде бачена у вис на неколико десетина хиљада километара, да та маса избачене лаве бу |
не комада и бацани су у вис на неколико десетина хиљада километара; — ови њени крбањци враћали |
лази!..{S} Све је то привидно.{S} Девет десетина је од онога, што ви видите, друкчије него како |
медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n=" |
ако редом до последњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарине и |
зиле су у бајке: пренети једну мраморну десетокатницу с једнога места на друго, то је била једн |
сто и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу, ни имена не знате!“</p> <p>Лапласо |
ја онога крајњег обруча, требало би јој десилион година, па да на други крај дође...{S} А одавд |
ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свет |
опређашњи мравци.</p> <p>„Ама шта се то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхта |
твоме стану, код твоје газдарице, нешто десило, што би нам могло прекинути ово наше путовање, а |
зроковати и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — |
<p>„Е, тако се нешто овога пута морало десити и овоме угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси |
т, он је одиста био двострук, јер му је десна страна била осветљена тако, да је изгледао као да |
hi>; а преко ових огромних брда, нама с десна, налазе се непрегледне равнице, овде онде испрела |
луца у оној маленој групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној гд |
то је покрио четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец.< |
а беше дубоко укопала оштре канџе своје десне стражње ноге у саму трбушну слабину свога зеленог |
развијеној снази, којом су оштре канџе десне ноге црнога звера још непрестано цепале трбушну с |
крилат створ, са грдном косом смрти под десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам |
лиуна километара простора; а Алдебаран, десно око Биково, за толико време прелети 660 милиуна м |
утни центар: летело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ ми |
м прве величине — <hi>Алтаиром</hi>.{S} Десно од Лире, на истом небесном кругу, види се велико |
једна друга, као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна мала, али веома, блистава |
целом нашем небу, по имену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом |
#SRP19020_N11" /> — <hi>Капелом</hi>; а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држи |
привидно улази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвављено.<ref target="#SRP19020_N14 |
елим вам, том страшном брзином лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, |
чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S |
с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца малено з |
а онај огромни полукруг планина тамо у десно од <hi>Карпата</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>, а |
="169" /> из најстаријих времена.{S} На десној страни његовој извајана је глава некакве але с о |
не као каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна рана, где су |
ва,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даље од споменика |
је сина спопала несретна дифтерија.{S} Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли. |
доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! |
е проклете кошуље, накупиле се — па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога ч |
p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око |
} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{S} Да сам којом срећом мало, мало |
ају свој пород.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четво |
оче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одједном запитати:</p> <p>— Је ли |
<p>„Нека, не бој се! имамо још времена; детету неће бити ништа....{S} А, збиља, кад помену серу |
} Непрестано су ми у памети лебдела она детиња питања: одакле је дошла она светла звезда, а куд |
рала небо и — некуд одлетела.{S} Његови детињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве ду |
расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S} Тај њег |
атне трепераве кокице, имају доба свога детињства, своје бујне младости, своје зрелости, своје |
у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку |
о, као што и један читав свет има своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку |
питања на која не треба ни одговарати; деца сваки час за свашта питају; а има људи који су пра |
свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Децу треба учити, обавештавати, расветљавати у |
овај мезимац нашега сунца.{S} Па и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има једно |
на, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којима је она, поред свога оца Ама |
hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> |
од њега не беху оделила његова последња деца — ваша Даница Меркур!....{S} Него доста о томе.{S} |
арства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка правога живота; живот у мом |
свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их стане, једно по једно |
SRP19020_N45" /></p> <p>в) „Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да с |
само погажено, измрцварено људи, жена, деце!...{S} Он је после једне крваве битке над Еолима п |
ад би само у Европи умрло преко 156.000 деце....{S} Колико је тај човек, тим својим проналаском |
х, том приликом заплени око 20.000 које деце, које жена а које <pb n="170" /> стараца, па их за |
реврате имала; колико је нараштаја њене деце прождирано и уништавано, тако, да им се никад више |
знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђела |
милиунима година и давала живота својој деци, својим пратиоцима.<ref target="#SRP19020_N35" /> |
ечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова дв |
лиуна година, бити једна обична и малој деци разумљива ствар.{S} Они ће тада свима природним по |
ли, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу собом клали, један друго |
водила јака трговина робљем, а особито децом, дечацима и девојкама; али кад му понестаде војсц |
нљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="160" /> као и онај, кад |
па сам најпосле створио и моје мезимце, децу моју, моје — мајумаје....<ref target="#SRP19020_N4 |
тају; а има људи који су права деца.{S} Децу треба учити, обавештавати, расветљавати ум њихов; |
и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што |
ла, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу, да св |
чили и убијали само иноверце век и саму децу свете Христове цркве; узвишене законе Божје, које |
живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата |
јака трговина робљем, а особито децом, дечацима и девојкама; али кад му понестаде војсци хране |
тву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине невиних еолских девојака.{S} А ка |
које су у дивљаштву своме, главе невине дечице, као лубенице, разбијале о хладне камене зидове |
едео тешка бола и самртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родит |
мајку, своју сеју, своју љубу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, како је с |
ме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу....{S} Душа човекова прва осети кад је понижена, |
дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, одговорим му ј |
је тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не само на вашој планети, |
пониште, док се то термитима врло ретко дешава: њихови чудесни насипи, њихова живописна села и |
хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја буде на њему кише |
е железничке пруге, па им се врло често дешава, да се читави тунели сруше над главама путника, |
ако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што |
а Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово га је племе почело обожавати — као Бо |
ала необичну снагу, у оба ова разјарена дива, огледао се врхунац напора да сваки свога противни |
улазима у порту стојала су два крилата дива, један с једне, други с друге стране степена с гол |
м сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S} Ретко је на којој пла |
а, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо да посматрамо је |
астави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше пределе Месечеве.{S} Одавде се |
b n="221" /> <p>Доктор се извали на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, погоди |
вета што осећа, што види, што се лепоти диви, што разликује светлост од таме, лепо од ружнога, |
горостасних пирамида; њих су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; — |
анствен и тако недостижан, — ми се теби дивимо; ми пред престо твој на колена падамо и са дна д |
незграпан, здепаст; његово лице било је дивљачко, његове вилице животињске, а уста и зуби прожд |
чине толико зла, толике пустоши, толико дивљаштва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; о |
ош непрестано зјапили — животињски бес, дивљаштво и крвожедност!...{S} Попусте ли само за часак |
те пустошне крстоносне војне, које су у дивљаштву своме, главе невине дечице, као лубенице, раз |
дивљу ружу, а погледај питому; погледај дивљега голуба, а погледај питомог; погледај примитивно |
чанственога храма!..{S} Погледај ове до дивљења уметнички изведене фасаде, како свака за себе и |
наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења изведене развалине каквога опустелог дворца на |
бе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, капитоли на |
новно прати овакав крвав двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страховите чељусти у |
иш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n="171" |
ња, а маље по телу — чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти ј |
дивљаштва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе образованост |
ок <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих |
ине, у које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у првим данима живота његова |
ћем, док је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мезимац Бож |
b n="165" /> по самоме мирису: погледај дивљу ружу, а погледај питому; погледај дивљега голуба, |
...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома блистав |
tone unit="*" /> <p>„Ето, те све четири дивне палате — то је знаменита политехника овога царско |
ледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крунасти платан и хиљадугодишњи Боабаб!....{S} Ка |
ј, преображај од лепшега ка лепшему, од дивнијега ка дивнијему; од мириснога ка мириснијему; од |
од лепшега ка лепшему, од дивнијега ка дивнијему; од мириснога ка мириснијему; од разнобојнога |
ета; први је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први становници Земљини без гла |
сконачној васељени?!...{S} Како је онда дивно изгледало ово данас црно и суморно небо над нама, |
у самом Скорпијином репу.{S} Венера је дивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Козоро |
/> улази у лепо јато Близанаца, у коме дивно блистају — <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> ; из |
мом западном хоризонту и Орион: коме се дивно блистао појас од три небесна сунца!...{S} Мало ви |
а у целокупном том раду њихову види се дивно изведен план, изведен у очевидном циљу, да се тим |
самом јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепезасто сазвежђе — Скорпију, са њеном сјајном з |
над оним језерцем, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у се |
et="#SRP19020_N10" />, а у његовом репу дивно одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда прве величине; а |
оле на Земљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је ј |
..</p> <p>Све ово скупа представљало је дивну, симетријски изведену, нешто затубасту, пирамиду, |
пласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну панораму од непрегледних Гамидових планина, брда |
стубови у облику људи, жена или каквих дивова.</note> <note xml:id="SRP19020_N40">У Паризу има |
е у њој збива наишао на некакве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има |
збива наишао на некакве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова о |
не, тако рећи, трепераве венце што овој дивовској грађевини дају облик трокатнога храма, па онд |
е пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{S} Једнога дана таман да одапне стрелу на јед |
реле, нити је икад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових р |
га дана таман да одапне стрелу на једну дивокозу која се беше припила уза саму литицу брда Итас |
то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте над дивотама, погледајмо ове живописне пеизаже Гамидове; по |
на, како је то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте над дивотама, погледајмо ове живописне пеизаже Г |
бише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, планина, поља и долина, мор |
којих је изаткат минули живот ове негда дивотне кћери Сунца Амадураме, живот тако бујан, тако о |
амидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни перивој небесни, што смо га мало пре посматрали |
само што је париски Пантеон према овоме диву од грађевине, био као <pb n="135" /> каква мајушна |
пног дворца вилинског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до же |
ветлуцавих пламенова, што се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише св |
ојим, науком и чудотворним проналасцима дизали род људски из животињског кала, у који се, у пра |
ико милиуна килограма!..{S} А машине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пренети једну м |
њега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако |
се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима једни друге убијате |
слоту од величине, од висине и огромних димензија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађе |
многобројни и да заузимају тако огромне димензије?..{S} То није никакво чудо, јер у природи и н |
> <p>БЕОГРАД, 1902</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ИВАН-БЕГОВА УЛИЦА</p> <p>Цена 2 динара</ |
а почеше се пушити као какви исполински димњаци.{S} Из далека се чула потмула тутњава; а мало м |
гацинака; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима је |
професор биологије; Хамулеха — небесне динамике, Шериха минерала и фосила; Џезира, прослављени |
ју могућих система и други пуни барута, динамита и триста других чуда и сијасета, што их је људ |
н такав ћилим стаје 100.000 а и 150.000 динара.</note> <note xml:id="SRP19020_N41">А било их је |
ЈЕВИЋА, ИВАН-БЕГОВА УЛИЦА</p> <p>Цена 2 динара</p> </div> </front> <body> <pb n="VII" /> <div t |
људског на овој планети....{S} Гоморова династија <pb n="120" /> владала је преко десет хиљада |
биља, би ли могао погодити, која је ово династија, а који ли народ, којим је она управљала и вл |
ничкој изради велелепних дворова царске династије Гоморове и по формама и по стилу — сами готск |
лед свима потомцима ове велике и славне династије, како пролазе земље и народи, царства и краље |
ађосмо пред сјајним дворима прослављене династије цара Гомора.</p> <pb n="125" /> <p>Царски дво |
е гробница његова.{S} То је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref target="#SRP |
ољу човечанскога преображаја, на славну династију Гомора, не скрива она узвишена тежња ка лепше |
Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога |
ра и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изгово |
о сам и мога болног пријатеља Маримеју, директора царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте он |
внику одузео <pb n="119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело как |
ано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати:</p> <p>— |
не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да |
а, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преплав |
ан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час жив |
дом Арктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{S} Велики лав се |
и улази у јужну половину неба....{S} Из Дјеве сунчана путања прелази у сазвежђе <hi>Теразија</h |
унчана путања улази у звездано јато <hi>Дјеве</hi>, која ту прелази небесни екватор и улази у ј |
ном репу.{S} Венера је дивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера у |
необично се блистао Златни Клас у руци Дјевичиној.<ref target="#SRP19020_N51" /> А горе, у неп |
блиста златан <hi>Клас</hi> у руци <hi>Дјевичиној</hi>.<ref target="#SRP19020_N13" /> Ово звез |
ку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризонат пре |
="#SRP19020_N13" /> Ово звездано јато — Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту на самом томе месту |
i><pb n="28" /> и <hi>Змијара</hi>, <hi>Дјеву</hi>, <hi>Сектанта</hi>, <hi>Хидру</hi>, <hi>Орио |
ко је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела.{S} На развалинама простране државе Геру |
на...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него |
самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од нас, да |
пресољено месо.{S} И то се, наравно, на длаку извршило....{S} Овоме тиранину беше тесан цео ова |
о у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хи |
н је погодио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе има 28 милиуна година.</p> <p>„На далеко чу |
уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{S} Да сам кој |
пет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога места померили нису.{S} Па како се то да |
есхватљивом: док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама |
е уму несхватљивом: док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просто |
т савила по која чудновата, црвенкастом длачицом покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш |
S} И ето, шта је све његово божанствено длето учинило од једне студене стене; а шта ли опет њег |
Богом задахнути уметници, под чијим се длетом на студеном мрамору јављао сам живот, куд су се |
лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну:</p> <p>„Тебе Боже хвали |
пред престо твој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја је |
лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, ка |
величанствени црвени дворац царски, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с |
ани од самих, несрећно испреламаних, од дна до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све |
ка ждрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде |
и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, — живите у њему и храните |
xml:id="SRP19020_N52">Ја сам до Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор — није зна |
ote>„Колики је видик у морске шкољке на дну океана, — још је мањи човеков у бесконачности васељ |
рда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, — живите у њему и хран |
сати од тих сујетних предрасуда, али на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S |
повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад с |
је било тога његовога спасоносног лека, до сад би само у Европи умрло преко 156.000 деце....{S} |
он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалности узнетог, неимарства,“ додаде Лапласов д |
и неимарски створ великог оца небеског, до један већи звездани комплекс, до један цигли, у веће |
небо опасала, а која ништа друго није, до баснословно од нас удаљена сунца и сунчане системе, |
од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети били, нема ви |
вих четрдесет векова, нису ништа друго, до један виши неимарски створ великог оца небеског, до |
еског, до један већи звездани комплекс, до један цигли, у већем небеском стилу, сунчани систем! |
аву и свој народ узнела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару |
Арико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} |
какав вулкан миријаде миријада других, до сад на нашој Земљи неопажених боја...{S} То беше нек |
p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима сјајнога двора |
ерној пучини непрегледног океана....{S} До које висине познавања природних закона беху узлетели |
вала из љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{ |
кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет милиуна година!“</p> <p> |
ма у бесконачној просторији небесној; — до које висине беше узлетео њихов префињени укус у лепо |
ило празно, а многи су морали стајати — до саме катедре говорникове.{S} И млади научник поче пр |
ет хиљада година даноноћног путовања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према беско |
а светлост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збил |
укаве какве аљетке....{S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело руно низ |
ти.{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине; он је тај што је својим бојама |
/p> <p>После смо ишли даље од споменика до споменика, од храма до храма, од палате до палате од |
емеља потресали, потресали је од истока до запада, од севернога пола до јужнога — тај није у ст |
руго, с једне даљине на другу, олакшала до невероватних граница.{S} О, у то доба великих и епох |
од истока до запада, од севернога пола до јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је то си |
аље од споменика до споменика, од храма до храма, од палате до палате од виле до виле овога про |
te> <note xml:id="SRP19020_N18">Њих има до сад пронађених око 400.{S} Прва је откривена <hi>Цер |
ичанствени црвени дворац царски, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с коло |
од самих, несрећно испреламаних, од дна до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво |
дрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и су |
г кичмењака, <pb n="68" /> од овога, па до препотопног човека, а од препотопног човека па до ка |
е се свака тварка од мајушног атома, па до ових небесних колоса што се Сунца зову — управља и к |
тунове, крајње планете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите |
<pb n="167" /> и суровости човекове, па до ове данашње питомости и племенитости његове — један |
фузорије у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb n="68" /> од овога, па до препо |
овека и од првога примитивног човека па до оних великих умова који су били кадри да завире у ве |
пног човека, а од препотопног човека па до каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Волтера!....< |
огранака великога животињског стабла па до претече човека и од првога примитивног човека па до |
у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, као снег |
лном росом, што пада од првог сутона па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S} Међу тим |
чланови његови, почињући од Нептуна па до Меркура, само сићушни прапорци Сиријусови!...{S} А в |
једних у друге, почињући од пурпурне па до златкасто-опалне и смарагдасто-љубичасте — просто се |
мења своју светлост.{S} Понекад дотера до звезде друге величине, а понекад спадне на звезду тр |
аћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим, меким и милостивим погледом, |
еличанственога храма!..{S} Погледај ове до дивљења уметнички изведене фасаде, како свака за себ |
рног хоризонта, па преко целог неба све до јужног хоризонта, поређала су се ова звездана јата:{ |
54 секунда мења своју светлост од друге до четврте величине.</note> <note xml:id="SRP19020_N13" |
окраћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде километара, а толико исто |
м кичме у велико развијене!{S} А одавде до — човека има поћи!{S} Овај мали заселак у царству Ми |
па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми духови нисм |
а 29 километара, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом т |
на наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења изведене развалине каквога опустелог дворца |
највећих маглина у свемиру, из које је до сад образовано на 124.000 већих и мањих сунчаних сис |
ао да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања савршенијих облика и до уништавања оних, шт |
гледај опет ону сјајну звездицу, што је до самог руба онога црвеног сунца!{S} То је његов прати |
<p>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она с Мизаром пре |
а до храма, од палате до палате од виле до виле овога пространог, овога величанственог царског |
је па оперважује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као |
у лежи једно божанствено својство, коме до данас нико није нашао његов праисконски узрок.{S} То |
месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити каква је то бас |
три милиуна година путовања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшиј |
ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежина, какву ја у своме животу нигда о |
лаве ових змијурина досегле су чак горе до самих капитола ових стубова.{S} И свака је разјапила |
врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се овде онде почела хватати |
да година даноноћног путовања, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а м |
ати и друге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p> <pb n="14" /> <p>Теби то може изгл |
небесне маглине — небулезе — из које се до сад образовало 159 хиљада сунчаних система....{S} Си |
споменика, од храма до храма, од палате до палате од виле до виле овога пространог, овога велич |
код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, пронашли и науком утврдили, то је тек к |
ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згу |
ште његово; ова брда, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<ref target="#SRP19020_N22" /> |
смо ми на нашој планети били, нема више до који корак.{S} Ви имате још много и много да радите |
Њој је до стварања савршенијих облика и до уништавања оних, што нису за напредан живот.{S} Чудо |
, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављени песник класи |
мо она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; погледајмо она језера и језерца, што |
природним законима.{S} Оно што су људи до данас открили од тих природних закона то је, према о |
губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, капитоли |
етли букови.{S} Неки од њих су допирали до половине неба.{S} На овој страни обод земљин као да |
пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад опазити?“ помислим.</p> <p>„Не, није.{S} То је а |
аци сунца Мизара још нису никад продрли до самога његовог језгра, онога силног океана његове ла |
м сјајном звездом Ригером, којој се, ни до данас, није могла наћи паралакса — те да се по њој у |
и својој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита јара, врел |
, ноћи у којима се душа човекова узноси до самога престола свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сут |
небесним крајевима има људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсове становнике, њихову |
омести, нити се ми смртни можемо узнети до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити |
; али то обличје може ли што друго бити до целокупна васељена?“...</p> <p>„На једном часу он је |
и тако редом до последњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарин |
ства биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је пар |
р.{S} Његова периферија допирала је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од |
игда ни открити, — него што их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} Него доста |
ote> <note xml:id="SRP19020_N52">Ја сам до Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор |
рећи, па четврти, па пети, и тако редом до последњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина |
пренесени међу звезде: они су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у кос |
што су као какви исполински зидови; ово до фантастичности нагомилано стење на подножју ових џин |
ти да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звезда, онака иста као што је и ваша В |
опет у целој васељени није ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} |
нестане?{S} Појаве те нису ништа друго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не уми |
а, земља, покривена голим, сивим, једно до другога начичканим, као стреле шиљатим, брдима, стра |
чији су зракасти млазеви допирали скоро до половине неба.{S} Светлост се ова на истоку <pb n="5 |
ма 162 хиљаде километара, а толико исто до Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти се чини?...{S} |
је, хлађења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младић |
ада мало себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда на |
ађа.{S} Они ватрени млазеви, што допиру до половине неба Гамидова, то су весници његовога велич |
ла; а њени пламени кључеви достизали су до самога свода небесног....{S} Најпре се разјапе некак |
р, па астероиди — има их око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, има их још који н |
окамењен гобелен, чиј живопис још нису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој гобеленс |
} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета стајао је један младић.{S} Био је пров |
, видиш,“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је висине на овој планети била узлетела само ов |
потомак наредио је првим вајарима свога доба, да овај споменик подигну, да за вечита времена бу |
међу највеће и најсилније владаоце тога доба!...{S} Он је владао 84 године и историја није забе |
звезданог неба нашег; због тога у разна доба године нису једне исте звезде па нашем небу.{S} Та |
рају оним горостасним шумама из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, |
ени сосуди.{S} Има их чак из првобитног доба најстаријих народа и племена што су некад на овој |
ред вечношћу сваки је век једнога истог доба.“</quote> <p> <hi>Lamartine</hi> — „<foreign xml:l |
чка!..</p> <p>„На овој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој врхунац.{S} Оне су ле |
ба зимских сезона које беху, још у моје доба, достигле страховите висине арктичке студени.{S} С |
о су слични оним грдосним животињама из доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробој |
ити:</p> <pb n="210" /> <p>„Боже, од то доба прошли су милиуни година, а мени се чини као да је |
акође у репу Великога Медведа.{S} Од то доба прошло је преко 1500 милиуна година, и по томе су |
као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних 35 милиуна година!..{S} Прес |
оту друштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати велики прогреси на пољу науке, умет |
га.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба између мене и малога Стевице везало се неко необич |
то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни стреле |
о орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова последња дец |
живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; метеоролошко таложењ |
ала до невероватних граница.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазака народи су се утрки |
огњено ждрело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће |
ерзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана ја |
ји град међу осталим градовима.{S} У то доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, |
језерца на целом шару планетину, — у то доба страховите борбе воде с ватром, они се, велим, нал |
ијалне тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројев |
м тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети водила јака трговина робљем, а ос |
но крило васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, што се неп |
је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити глас:</p> < |
ља — употребљавана за грејање станова у доба зимских сезона које беху, још у моје доба, достигл |
ј планети подигнут, а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њена је атмосфера, |
или становници ове планете, а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на |
суле као златне трепераве кокице, имају доба свога детињства, своје бујне младости, своје зрело |
дао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива срца према сваком поданику сво |
...</p> <pb n="35" /> <p>„Ама ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се само |
добија нову топлоту и светлост, већ је добија и непрестаним падањем метеора и метеорита што их |
осторије.{S} И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, већ је добија и непрест |
је онај мањак топлоте што га непрестано добија хлађењем у пролазу кроз ледене васељенске просто |
ову.{S} После, ова лепа кћи Амадурамина добијала је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме |
и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијати колачаст облик...</p> <p>„Ето, то је друго сун |
ајнија и сјајнија, док најпосле не поче добијати колутаст облик налик на какво мајушно сунце шт |
а добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама душа њ |
ежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће |
тли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет њего |
риликама човек може ни крив ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Иван- |
у удаљеност од нас, те да колико толико добије појма о бесконачности простора у којима је смешт |
, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толико појма,“ рече ми он па овако поче: |
а <pb n="191" /> око своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца |
су јонски, доријски и коринтски стубови добили своје облике?...{S} Да ли они доводе своје пра-п |
страховитој бесконачности васељениној, добио си га био са мном путујући кроз неизмерне простор |
адове Марсових становника, и по томе би добио појам о високој интелигенцији њиховој, као и о ог |
омора од кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет милиуна година! |
но — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о страховитој бесконачности васељенин |
никад не падају,“ одговорила ми је моја добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бојаги |
као неблагодарност и заборав за учињена добра земљи, народу, и читавом човечанству.{S} Ви радиј |
а други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не желите да ва |
су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" /> оцу вр |
— А како ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха |
ком поведе, да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети вод |
родно-философски.{S} Имали смо ванредно добре професоре.{S} Право је да неке од њих поменем.... |
у Констанци ?!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христове и исповедници |
> <p>„Професор геологије био нам је наш добри старина Ламухо, прослављени философ математичар и |
, који им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ј |
авања оне велике задаће човекове, да се добрим делима приближује ка своме великом Оцу — Богу Св |
ни владају, одела у једином циљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем вечитих истина |
само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна вр |
аса у њој, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово није п |
о Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог в |
х промена: ишчезли су неки, астрономима добро познати, вулкански кратери, а појавили су се нови |
, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени? |
и него што је његова отаџбина.{S} Он је добро обележио своје биће на својој планети.{S} Што јес |
ј звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенства која постоји између |
а се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одједном запитати:</p> <p>— |
свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим огарима, те да се в |
его што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лап |
нца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гомилица зве |
то зато, што се држало, да његово одвећ добро и племенито срце — може иштетити „више државне ин |
е оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици својој— атмосфери!..{S} Атмосфера је то, |
омост, племенитост, ваше милосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није стр |
зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Божј |
а — пуна песме и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога од |
, у племенитости, у благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена |
ећи се, гледа неком небесном благошћу и добротом.{S} Из овога гранитског постоља као да је никл |
="182" /> старца; а црте његова блага и доброћудна лица одсијавале су неком живом и враголастом |
ебесни живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред |
ога је простора сам храм заузимао једну добру четвртину, а остало је служило храму као црквена |
олтера!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у добу најбујније вегетације и оних животињских фела и ро |
одишњи пљусак --><pb n="63" /> што је у добу своје младићске бујности, што просипа зраке љубича |
, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне мушке снаге; а овде на овоме <pb n=" |
ризнати да ме је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку |
што је прикупио, средио, у једну целину довео све, тамо амо растурене радове знаменитога научни |
које ми нисмо кадри ни аналисати, нити довести у какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је профе |
ви добили своје облике?...{S} Да ли они доводе своје пра-прапорекло из рушевина старе стоврате |
гу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло од последњих владалаца царств |
<quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна |
ву толики светски умови па је опет нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пигмеј један, н |
Све оно што се догађало, све оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће то |
ијаде појава, што се фактички пред вама догађају, врше, појављују, код својих очију — слепи, а |
о о стварима које су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</note> <note xml: |
то је све Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, све оно што се догађа, све оно што ће се дого |
о Саве и Дунава, докле човечје око може догледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месец својим |
ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати очи наше, онако исто као што се не виде краје |
из воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају читаве планове путем неких чуд |
вот; ви се један с другим разговарате и договарате о пословима вашим преко гора и преко мора;—м |
у њој почне чак и да развија — наравно, догод постоје услови за то развиће: северна плетика и м |
А кад би се каква страховита експлозија догодила на тој, вама најближој, звезди, онда би тај гл |
ме броду, ја коме балону, каква несрећа догодила, а то зато, што се ништа није остављало голом |
а би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Дес |
ве оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; сви преображ |
у њима овако кољу први синови њихови!“ додаде Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>Посл |
, до женијалности узнетог, неимарства,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме по десном рамену.</p> < |
, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубеђењем, да је мали Стевица био |
S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи вођ....</p> <mileston |
не тога дара, те моћи, те способности,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И док се овај разговор изме |
мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit=" |
он с неком необичном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не; судара апсолутно не може да буде; јер |
<p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Него, најп |
!“</p> <p>После мале паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од гор |
земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је од |
рана срећан је био, ко му се могао више додворити и ставити се у положај да другоме главе откид |
битности, бесмртност и вечност теби су додељени...{S} О, непостижно божанство — све је у теби |
} Има врло много питања у која не треба додиривати, а има питања на која не треба ни одговарати |
освоји топлоту, и кад први пљусци кише додирну ону усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта мисли |
д месец својим доњим рогљем, рекао бих, додирује онај једва видни руб косе што се повија изнад |
квадратом Пегазовим, који умало што пе додирује западни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја и Андро |
ула чак Северну Круну, а својим трбухом додирује сам небесни екватор.{S} Пред самом Северном Кр |
S} На североистоку Велики Медвед готово додирује сам хоризонат, док се на северозападу једва мо |
нагону приближују, али се опет никад не додирују.{S} Између ова два мајушна трунка има увек по |
} Крајњи слојеви овога облачног океана, додирујући се са хладним струјама леденога простора неб |
уго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, дође у опозицију према њему, јер јој је дању сијао отац |
идона; али ожалошћена њихова мајка Реја дође на срећну мисао, те при порођају најмлађег сина Зе |
ноћног путовања, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо св |
лост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збило у он |
опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао |
ој десилион година, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту удаљено |
ике, иста, као у свилене преље, кад јој дође време да се завије у свилени мехурак те да из њега |
ilestone unit="*" /> <p>Сутрадан доктор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињ |
} И зато ја окренем докторову стану.{S} Дођем пред саму капију.{S} Притиснем у електрично дугме |
година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако нагрдну пог |
то од онога језовитог препада мало себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу |
а моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена одагна |
ој матери својој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита ја |
се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега су |
неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, ш |
малена сазвежђа <hi>Ловачких Паса</hi>, док на противној страни — између Перзеја и Великог Медв |
репа свога дохвата <hi>Млечни Пут</hi>, док <pb n="23" /> је својим чељустима обзинула чак Севе |
ечитих Божјих истина.{S} Душа човекова, док је са својим телом у заједници, често и залута, али |
рста крилатих <pb n="134" /> гуштерова, док доле испод дворца видиш, водом изобилан, источник, |
ог, овога величанственог царског града, док се најпосле не нађосмо пред сјајним дворима прослав |
и неба виделе још по неке групе звезда, док се цела остала небесна просторија претворила у једн |
....{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на о |
жини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет заузима простора деведесет и осам хиљада пута |
а постајала је све сјајнија и сјајнија, док најпосле не поче добијати колутаст облик налик на к |
<pb n="58" /> преливала у безброј боја, док се западни хоризонат ове вилинске земље губио у пур |
мљин преливао се у стотину разних боја, док од једанпут иза њега стадоше избијати некакви, сад |
је природа створила и уништила модела, док је створила претечу човека!... --><pb n="206" /> му |
је природа створила и уништила модела, док је, непрестано усавршујући облике својих створова, |
спод нуле, она се мало по мало хладила, док најпосле није прешла из гаснога стања у течно, а по |
тај је мрачни колос јурио право к нама, док нам се толико не приближи, да сам му могао већ расп |
ало преко девет стотина милиуна година, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео |
лас требао три милиуна година путовања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, |
а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо |
ка нестајало појединих звезданих група, док се најпосле не нађосмо у једном тамном небесном про |
миља или четрдесет трилиуна километара, док је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца |
, а имао је облик нашега младог Месеца, док му је лева страна имала облик опет младог месеца, а |
о волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако |
але су све разговетније и разговетније, док се најпосле, он сам — Месец — пе поче кострешити ка |
вечити санак свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не про |
воју дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба милиунима милиуна |
црне, а звездама осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе под нашим ногама једна са свим но |
раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима врло ретко дешава: њихови чудесни н |
о што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни небе |
оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Д |
са што се Сунца зову — управља и креће, док, велим, једна светлуцава умна варница не само зна д |
у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у центру тога прстен |
..{S} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне ц |
о с онога места, на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутр |
, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обна |
смос постоји, али он не зна да постоји, док једна мајушна варница што је синула из онога божанс |
ије тако страшна, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота смрти, то ј |
ше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пукне прстом.{S} Неће проћи |
часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна непрегледна, као угљен |
ш од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остало на твоме кр |
, кад нам његова светлост засењава очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљен |
реодела листом, а поља мирисним цвећем, док је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и н |
то као што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{ |
тећи белом, на златнобелом, па црвеном, док се најпосле није охладила.{S} Милиунима и милиунима |
е то пламтило неком црвенкастом ватром, док су њихови највиши овршци треперили у неком фосфорас |
та, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, |
дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми |
ао растопљено гвожђе, сребро или злато, док се све оне његове стихије, што ће се од њих после с |
и Медвед готово додирује сам хоризонат, док се на северозападу једва може видети Вега, звезда п |
то је по мало преливала у тамно-црвену, док је његова средина била са свим засенчена.... <pb n= |
ут па је излетала па Месечеву површину, док се није најпосле, највећи део утробе Месечеве од ла |
м умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашили од смрти, да о |
етосмо — брзином моме уму несхватљивом: док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те |
а и животиња — разгранали и пролепшали; док се гора преодела листом, а поља мирисним цвећем, до |
пет док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширило; док се ра |
и биљно и животињско царство раширило; док се разне феле и родови — биља и животиња — разграна |
рста огромних и живописних ћилимова.{S} Док се један овакав гобелен изради треба најмање пет, п |
једанпут смркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчеви зраци, било при рађању, било при заласку ње |
Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Ма |
да је дошао последњи час животу моме, — док као из неке подземне дубине чух пеку потмулу лупњав |
е она дуга периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога океана лавиног не <pb n= |
арац, што је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш |
ту створено и уништено животињских фела док је од мајушне, невидљиве, питијасте монере постао < |
ина, а да колико јој је требало времена док јој се топлота мора спусти па 20—30 Целзијевих, те |
{S} А колико ли је опет требало времена док се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се |
!{S} Њој је требало З½ милијарде година док се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадур |
овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математички тачно |
који нису појмили узвишену мисију душа док су у материјалној одећи својој, већ су се заједно с |
оват сан; а није: за људске душе сан је док су везане за материјално тело своје, а јава је, кад |
Милиунима и милиунима година прошло је док је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћ |
ћи око сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простора 29 кил |
тајне вечитих природних закона...{S} И док се тај велики, тај божанствени преображај извршио у |
е небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга су |
ак!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И док смо ми посматрали ову светлуцаву, готово једва видн |
обности,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И док се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо |
мро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверови |
врзу; али ће се она, веселница, следити док јој Стевица рекне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ |
а мислиш, колико ће хиљада векова проћи док ваши земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарс |
да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив.... ово ће бити мала гроз |
њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и жи |
по мало, расхлађивали су ову усијаност док је најпосле нису толико расхладили, да се на целу п |
а и крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мезимац Божји — човек, те да се природа ог |
живота?!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Док је мој пратилац ово говорио они се облаци над <hi>Г |
вој васељени!..."</p> <pb n="184" /> <p>Док је ово говорио дух царског библиотекара, опазио сам |
и — о бесконачности васељениној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб б |
шта страшио и невероватно.{S} Да вам то докажем једним примером из вашег живота, из ваших узаја |
распињали и спаљивали живе људе, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмило |
га била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n="169" /> из најстаријих |
а браћа спалити веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око З |
битим задовољством слушао.{S} Он нам је доказивао да ништа на свету нема тачније и савршеније о |
Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња организација наше војске ништа |
е великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и |
нораму што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може догледати.{S} Небо ведро као срч |
а-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</no |
а беса лете столице и прскају прозори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало п |
/p> <milestone unit="*" /> <p>Тога дана доктор је још двапут долазио, пред сам мрак извршио је |
подине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете оздравити! |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан доктор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соб |
је и друго убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку, поглед |
око срца хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Доктор се извали на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— |
ш: мене тај глас преварити неће.</p> <p>Доктор се само осмехну; али је тај осмех био оличена су |
има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за доктора.{S} Његов стан није далеко одавде.{S} Ми ћемо у |
и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздрав |
м у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашње „Сребрне Кугле“ |
е тамо негде у предсобљу <pb n="219" /> докторову.{S} Нисам дуго чекао а више мене се отвори је |
азе у његов рејон.{S} И зато ја окренем докторову стану.{S} Дођем пред саму капију.{S} Притисне |
тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њихова видно расхлађује; напротив |
свога центра — нашега сунца....{S} Отуд долазе сва привидна кретања и нашег сунца и целога звез |
је?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем докторову ст |
месец има покрета, а особито оних, што долазе са спљоштености земљине и удаљености њене путање |
:id="SRP19020_N29">Ова Мизарова планета долази од прилике у ранг нашега Сатурна, само што Веја |
да сунаца и сунчаних система, међу које долази и система Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа |
анскога неимарства па Месецу.{S} За њим долази знаменити кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко |
ама.{S} По угашеним звездама у њему оно долази у најзнаменитије васељенске пустиње.{S} Тако уср |
њени вечерњи сутони и јутрења прозорја долазила су у права чуда небесна.{S} Преламање многобро |
-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва код |
ад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их миловао, |
*" /> <p>Тога дана доктор је још двапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго убризгавање с |
његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео долазити к себи, осетио сам неку необичну тежину на гру |
ње, како си ти великога порекла; јер ти долазиш с усана највећег мученика, са усана самога Хрис |
рзине, заустављања, часа поласка и часа доласка.{S} Све је <pb n="195" /> свођено на срачуњене |
млање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица што у |
ру земаљском.{S} Они живе у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америке.</note> <note xml:id= |
ело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не |
м, том страшном брзином лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, ве |
еко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица |
димо на северној небеској хемисфери.{S} Доле на јужном небеском полу имају са свим друга сазвеж |
а; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лавином океану, онда се тек јављале праве |
ов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто десил |
од тежине скинута је из царских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну страховито стрму с |
равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим.....{S} |
Оне густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад ни видело није |
највише врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим низијама и провалијама права црна ноћ.{ |
елено џбуње, над оним језерцем, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што |
јући закону теже — гравитације — полете доле ка центру своме, оној усијаној матери својој — лав |
ово није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањају?...{S} И |
ма разноврсних боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика |
а маса врати озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и то брзином која у сваком с |
хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредовали; ви имате |
х мишића; читав млаз крви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<ref target="#SR |
ежаније па оперважује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа |
крилатих <pb n="134" /> гуштерова, док доле испод дворца видиш, водом изобилан, источник, око |
е мајушне звездице што светлуцају таман доле под нашим ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> <p>Ја п |
вима, заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморним стубовима — црвени, п |
е....{S} Под самим нашим ногама, далеко доле у некој неодређеној даљини сирио је некакав непрег |
и кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испреламан, или |
дна знатна количина воде продире дубоко доле у подземне шупљине, које је лава давно и давно ост |
в дух тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пусте и суморне кућурине!{S} Јес |
ј.</p> <p>„Оно твоје тело што је остало доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме кревету, то |
milestone unit="*" /> <p>„А сад хајдемо доле, да разгледамо овај, негда славни, град, ову, негд |
лем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Змијара</hi |
сколачило; а онај непрегледни град, што доле под нашим ногама спава вечити санак свој, заогрнуо |
ајни, овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном спава?“ упита ме одј |
ло и онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било |
..{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама, мени се чинило, као да |
рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми |
ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, н |
блаци.{S} И већ се <pb n="61" /></p> <p>доле под нашим ногама чула страховита грмљавина, пролам |
звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је она долетела?</p> <p>— Она је долетела из далеких небесних |
одакле је она долетела?</p> <p>— Она је долетела из далеких небесних покрајина.</p> <p>Он мало |
тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и |
онда, какве се још конфигурације, брда, долина, висоравана, клисура — не виде на овом чудновато |
непрегледних Гамидових планина, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо амо вију |
већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница и мора постајале су све разговетније и |
тна слика његових брда, планина, поља и долина, мора и језера, река и потока, опет сину својом |
е што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим.....{S} С тога па Месецу нема ни сут |
к, атоли каква џиновска брда и планине, долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — |
знад села Бежаније па оперважује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се |
не скинута је из царских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну страховито стрму страну И |
lestone unit="*" /> <p>Кад сам дошао на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем неку грај |
е ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образованост — из вас би још непрестано зјапили |
аучник једнога дана објави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати |
и куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образованости, у питомости, у племенитости, у б |
пусте улице, пусти Божји храмови, пусти домови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка |
и блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — то је просто једно чудо!</p> <p>„ |
о последњим великим указима, што су их донеле службене новине, а за тим се прешло на предстоје |
кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицал |
пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио какав метеор из далекога к |
један самоставан, као снег бео, мрамор, донет овде чак из царског мајдана што је у Итасовим брд |
ебо ведро као срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих, додирује онај једва видни руб |
ма, стегао, тако, да му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, не попуштајући ни за је |
јаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а као снег б |
беру од ова два живота онај, који им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> < |
сад запрема Мизар.{S} Његова периферија допирала је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у т |
пераве лепезе, чији су зракасти млазеви допирали скоро до половине неба.{S} Светлост се ова на |
већи, светли букови.{S} Неки од њих су допирали до половине неба.{S} На овој страни обод земљи |
равога ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежина, какву ја у своме животу |
а и оне планине што им врхови до облака допиру; погледајмо она језера и језерца, што се у њима |
суморне, вечито мрачне, у које никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева топлота с |
стоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што допиру до половине неба Гамидова, то су весници његовог |
чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се овде онде почела хв |
сти бавио небесном механиком и много је допринео полету астрономије на тој планети; он је тај ш |
тек после трогодишњег испаштања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога |
пети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха допустио своме пророку Емедарухи, да се на сам врх попн |
ад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено само духу његову....</quote> <p>Ми се за час |
ате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски, доријски и коринтски стубови добили своје облике?...{S} |
а и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе до самих капитола ових стубова.{S} |
тор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али |
ри небесна светила окружени неком, теби досле непознатом, ноћном тмином.“</p> <milestone unit=" |
д нашим ногама једна са свим нова, мени досле непозната, земља, покривена голим, сивим, једно д |
е и речи које изговарате!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у ста |
ема, као што сам ти и раније напоменуо, доста слична системи вашега Сунца.{S} Мизар је глава је |
ва као рубин црвена мрамора; а озго, на доста великој равнини оне незграпне стене, дохватила се |
о се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или |
но постоље.{S} Израда саркофага била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина |
ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредовали; ви имате већ прилично велике телеско |
деца — ваша Даница Меркур!....{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу плам |
као звездицу пете величине....{S} Него доста о томе!...{S} Хајдемо право у букове његовога вел |
отрио, појмио и потпуно открио.{S} Него доста о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незнању, |
ери, а појавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем познати нови вулкански отвор — крат |
но преовлађује, — опет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и у срц |
и астроном Лаплас, становник једне још доста младе планете, што се налази у једној малој сунча |
ледњих дана живота ове планете развила, достигла је свој највиши врхунац у овој вајарској групи |
ских сезона које беху, још у моје доба, достигле страховите висине арктичке студени.{S} Сунчана |
ој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој врхунац.{S} Оне су летеле муњевитом брзин |
ј младићској бујности, а има их који су достигли врхунац зрелости своје, а има их који су нагли |
ове џиновске борбе природних елемената, достижу свој врхунац тек онда, кад расхлађивање освоји |
ви и ерупције!. <pb n="18" /> Они често достижу висину на преко 300.000 километара, а то је ско |
енушила, кипела; а њени пламени кључеви достизали су до самога свода небесног....{S} Најпре се |
тајанствени су пути Божји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни |
е непрестано опија, заборави и на своје достојанство и на своје човечанске дужности, и на свој |
иодично мења своју светлост.{S} Понекад дотера до звезде друге величине, а понекад спадне на зв |
асјавају највише врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим низијама и провалијама права ц |
ву, готово једва видну звездану гомилу, дотле је онај црни понор захватио половину неба, онако |
бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна |
ње и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи један дан кад на целој површини ове наше лепе план |
о је само костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад састоји само и |
ртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њ |
о нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога негда живога |
грдну Змијурину, што крајем репа свога дохвата <hi>Млечни Пут</hi>, док <pb n="23" /> је своји |
но дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове овога светог храма, а са стране |
та великој равнини оне незграпне стене, дохватила се у коштац два бесна звера, с очевидном пожу |
онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише |
о, они су све више писали, писали су за доцније нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и друге |
олико стотина милиуна година образовала доцније него система вашега Сунца.{S} Температура је ње |
И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцније буду пренесени међу звезде: они су сви један до |
сва она силна маса стихија, из којих се доцније, непрестаним хлађењем , образују сва сиња мора, |
је моја добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно мислио о овоме њ |
вечита Божја истина, коју сам ја много доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да сл |
оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита јара, врела као усијани пламен |
озарево јурило је напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златнорога |
е у главу некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S} Први |
гао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час животу моме, — док као из неке подзе |
сто првашњег океана усијане лаве сад је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у ње |
} Да сам којом срећом мало, мало раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све. |
ћ својим мислима на то деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам дошао на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем |
а површина, што је између она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не |
ела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Ње |
ти лебдела она детиња питања: одакле је дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Гд |
душу све оне многобројне светине што је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Хрис |
се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономског разумевања, на којој д |
estone unit="*" /> <p>На предавање беше дошло пуно света.{S} Лепша половина је необично била за |
Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флаши |
?....</p> <milestone unit="*" /> <p>„А, драгане мој,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не |
пет осмехну па ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мој, друкчије то пише у књизи постања светова.{ |
онда рећи:</p> <pb n="153" /> <p>„Јест, драгане мој, тајанствени су пути Божји.{S} Њих нико дос |
</p> <milestone unit="*" /> <p>— Богме, драги пријатељу, ово је крајње време било, рече ми Dr.{ |
па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку |
ко у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....</p> <milestone unit="*" /> <p>На пред |
Ту вам је блистава северна круна, пуна драгог камења, међу којим је најлепши алем звезда Гема; |
ила на какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него на један прост споменик од мрамора. |
ту спаљено романа, новела, приповедака, драма, трагедија, песама, — томе есапа нема!{S} Па шта |
есници, романсијери, приповедачи, писци драма и трагедија, они су себи уображавали, да ће том с |
топлоте, која је, у недостатку горива — дрва и угља — употребљавана за грејање станова у доба з |
шкивали како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихових вена и |
ј Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{ |
она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део и |
Они се још са својим непријатељем бију дрвљем и камењем; један је од највећих јунака њихових, |
тањи крај права држалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу нек |
а.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нека древна бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негд |
ко зло склонитији, — подигнута је друга држава, друга царевина на са свим другим друштвеним осн |
висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов један по |
с племеном, а народ с народом, коље се држава с државом, а религија с религијом...{S} Хришћанс |
о силних, тако пространих и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи з |
; — кољу се народи с народима, државе с државама, власници с власницима, племена с племенима, п |
сами намћори и џенабети.{S} Државе су с државама водиле читаве ратове да једна другој натуре св |
надмоћија; — кољу се народи с народима, државе с државама, власници с власницима, племена с пле |
а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе су с државама водиле читаве ратове да једна друг |
а полетела.{S} На развалинама простране државе Геруга у којој се није знало, или су јој владаоц |
ветљавало она мора, оне континенте, оне државе и оне градове извајане на овоме глобу, као што ј |
ад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <pb n="212" /> бајаги основане на закон |
вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је |
и племенито срце — може иштетити „више државне интересе.“ Шта више, његовим посмртним остатцим |
жедност!...{S} Попусте ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се и |
г реда нису ни примане ни у царске ни у државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено роман |
ам није строгости закона ваших, да није државних стега, — које су вас више умекшале, углачале и |
кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, |
правда.{S} Оне под маском неких „виших државних интереса“ почине толико зла, толике пустоши, т |
гли овој, не само у животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати велики прогр |
ом, а народ с народом, коље се држава с државом, а религија с религијом...{S} Хришћанство је по |
ет хиљада ваших година, која је и своју државу и свој народ узнела на таку висину, до које ретк |
и и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слуша |
.{S} Оне су на својим уздигнутим рукама држале једну огромну вазну у којој је опет горео вечит |
а својим уметнички извајаним капитолима држале живописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они |
што су на чудесно изведеним капитолима држале своје кубасте павиљоне, — биле су све од црнога |
војим снажним, у пола погнутим, плећима држале грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као о |
упу крилатих анђелских прилика, које су држале на својим, небу уздигнутим, рукама, некакав грда |
е краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, ка |
апорци Сиријусови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да |
во провидна мрамора.{S} Они су у рукама држали буктиње те осветљавали побожном народу улазе у о |
ата анђела, извајана од белог мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове вил |
вишега гранитског венца, а који су опет држали они бели мраморни стубови трећега појаса главних |
беху овални зракасти отвори.{S} Њих су држали у рељефу извајани анђели од жутога као восак мра |
колико човечја глава, а тањи крај права држалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} |
, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ добро и племенито срце — може и |
одељени на 24 одељка, а сваки је одељак држао на својим уметнички изведеним капитолима по један |
рало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси песници, романсијери, приповеда |
и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој општинској сали јавно предавање о неки |
апитола, што на својим снажним раменима држе оне китњасте, оне, тако рећи, трепераве венце што |
а стена, коју на својим снажним плећима држе некакве четири крилате немани, извајане од некаква |
ићима зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је она центар око кога се све звезде нашега неб |
ор оној творачкој сили, што све светове држи на једном вечитом карару, сама груба, мртва, бесве |
он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час им узде попушта, а час их |
озара види се звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси б |
ј пучини васељениној....{S} И свет опет држи да је извор оној творачкој сили, што све светове д |
ца био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим |
да година и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарска погрешка: ту мора да ј |
ала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева овако узбуркана |
к ка своме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова за |
не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то са |
лном мислиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је то која |
у у облаке читаве пределе; земљина кора дробљена је у милиуне комада и бацани су у вис на некол |
ама расправљам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у других љу |
одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би се род просто упарл |
клонитији, — подигнута је друга држава, друга царевина на са свим другим друштвеним основама: н |
"50" /> све би узаман.{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго небо, друго све!...</p> <p>На то |
То је главом његово величанство Мизар, друга звезда у репу Великога Медведа.“</p> <p>„То је Ми |
се ова звездана јата клонила ка западу, друга су се једна за другим помаљала са истока.{S} Ту в |
је он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му година траје 8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 мину |
м небу.{S} Једна је <hi>Сиријус</hi>, а друга <hi>Вега</hi>."</p> <p>Шта?...{S} То Сиријус и Ве |
две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман са |
д друге далеко, да је једна на једном а друга на другом крају нашега неба тако, да кад се једна |
овину толиких нараштаја; све то и многа друга изумења великих и женијалних људских умова целу с |
нкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас видела с |
вци га зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга раван, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што изглед |
ба тако, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад је једна на нашем зениту, онда је она |
д је једна на нашем зениту, онда је она друга на зениту наших антипода!“ приметим му ја.</p> <p |
на свако зло склонитији, — подигнута је друга држава, друга царевина на са свим другим друштвен |
сне, то је она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да т |
; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као што сам рекао, |
заједничких одлика: што имају и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре |
док су се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, као:{S} Каигџија са својом сјајном звез |
е на јужном небеском полу имају са свим друга сазвежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли |
тнулим, лисјем и разнобојним цвећем!{S} Друге палате, што су свуд унаоколо као какав вилински в |
, па ми <pb n="50" /> све би узаман.{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго небо, друго све!... |
нет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они су својим греш |
зар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али је она у самој ствари двогуба звезд |
а, онда су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Мизар је двана |
епо звездано јато са пет сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, што веома личи на отв |
ао на какву чаролијску призму, једна од друге одвоје, па се расплину по ономе чудесном перивоју |
оже бити!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко, да је једна на једном а друга на другом к |
ута и 54 секунда мења своју светлост од друге до четврте величине.</note> <note xml:id="SRP1902 |
је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене звезде....“</p> <p>„Него чудна је ово зве |
у светлост.{S} Понекад дотера до звезде друге величине, а понекад спадне на звезду треће, четвр |
умни створ са наше земље, па ни са које друге планете нашега сунца, неће видети?!..</p> </div> |
ојава казивала је да је то човек с неке друге планете...{S} Поглед његових очију просто је прод |
незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге звезде трепере...</p> <p>Он се опет окрете и погл |
и се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n="129" /> <p |
ко би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне д |
нцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци какв |
дликују лепим и сјајним звездама прве и друге величине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хеми |
био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су једну симетријску целину, |
араштаје....{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а ми |
морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p> |
клали, један другог утамањивали, једни друге спаљивали и живе на крст разапињали, да тиме свој |
с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакв |
има, и сва остала средства којима једни друге убијате и утамањујете; којима у прах и пепео прет |
ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а о |
чне слике и прилике, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина |
ројеви звезда падавица, или какве било друге природне појаве, њих нигда нису могли поплашити и |
један ваш килограм воде или какве било друге материје, овде иа Месецу, не тежи више од 164 гра |
руго љубичасто, што прелази у небројено друге — из зеленкасто-светлих у љубичасто-блиставе плам |
ва крилата дива, један с једне, други с друге стране степена с голим мачевима у руци: то су бил |
ад она одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друге незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге звез |
х боја, стапање <pb n="105" /> једних у друге, почињући од пурпурне па до златкасто-опалне и см |
као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окренута она Земљина страна, на |
у личили на горостасне расцветане лале, други опет па цвергасте жалосне врбе, трећи на повијен |
ала су два крилата дива, један с једне, други с друге стране степена с голим мачевима у руци: т |
а овоме небу, то је са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна |
униште.{S} Један је зелен као трава, а други црн<ref target="#SRP19020_N37" /> као гавран, а о |
н је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његову.{S} После, ова |
..{S} Први су им богови били зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе су с држав |
е бој служио као неко постоље другом, а други трећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од црве |
p>— Чините оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не |
мора, сваки блок гранита везан један за други, по напред одређеној, математички <pb n="138" /> |
ините оно другима што не желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n="177" |
ребало би јој десилион година, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, |
И сви су они, по своме облику, један на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb n= |
S} За овим редом царских палата ишао је други од некаквог, као небо плавог, порфира, и са, у ви |
ном небу.{S} Тога вечера видимо како се други полукруг Млечнога Пута оцртао преко целога источн |
ајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични великани.<ref target="#SRP19020_N46" |
пунцати пушака свију могућих система и други пуни барута, динамита и триста других чуда и сија |
орили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Н |
икаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни градови, што су посејани по не |
и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела она божанск |
овом приликом на небу сјала као и сваки други месец.</note> <note xml:id="SRP19020_N9">По грчко |
а облик опет младог месеца, али је овај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по ма |
у; али оне одавде гледане имају са свим други облик, другу перспективу:{S} Бенетнаш светлуца у |
: примордијални — првобитни — па за њим други, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом до п |
му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за тим нав |
е било колико прећи из једнога округа у други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја к |
шњава на овоме свету, што га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</quote> <p> <foreign |
клонила ка западу, друга су се једна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блистава северн |
и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: тако су постали разни слојеви коре Аруџа |
ост, ма да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба милиунима милиуна година.{S} У вас |
ечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у некол |
ким пратиоцима, астероидима, кометама и другим звезданим крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И |
друга држава, друга царевина на са свим другим друштвеним основама: на основама правде и правиц |
их, просвећених градова, везани једни с другим читавом мрежом речних и морских канала, електрич |
стале удобности за живот; ви се један с другим разговарате и договарате о пословима вашим преко |
коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праискони својој везано и подусловљено.{S} Јас |
њих ослободили, па сте онда сами једни другима постали још опаснији зверови; вас је сатирало и |
ог Аруха одговорио:</p> <p>— Чините оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ће би |
е бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не желите да вама други чине — јер би то би |
сипа као какав вулкан миријаде миријада других, до сад на нашој Земљи неопажених боја...{S} То |
кадифа, шалови, ћилимови, и тушта тама других којекаквих потребних и излишних тканина; у којим |
е људе, <pb n="99" /> а милиуни милиуна других сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, |
и други пуни барута, динамита и триста других чуда и сијасета, што их је људски род изумео, да |
због многих и многих повољних услова и других климатских прилика за живот — и биљни и животињс |
била сунца другога васељенског краја и других далеких светова....</p> <p>Беше настало дубоко ћ |
праве катастрофе.{S} Сила водене паре и других експлозивних гасова бацали су у облаке читаве пр |
сапима <hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмерној просториј |
hi><pb n="46" /><hi>Мочара</hi>, и пуно других морских залива, рукава и — језера.{S} Наравно да |
али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би се род просто упарложио, те не б |
заман.{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго небо, друго све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух |
уге звезде, друга сазвежђа, друго небо, друго све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух рећи:</p> <p |
црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Хиљадугоди |
енос највећих терета с једнога места на друго, с једне даљине на другу, олакшала до невероватни |
аморну десетокатницу с једнога места на друго, то је била једна проста сиграчка!..</p> <p>„На о |
што је цело небо опасала, а која ништа друго није, до баснословно од нас удаљена сунца и сунча |
о видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звезда, онака иста као што је и |
И она опет у целој васељени није ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин! |
за читавих четрдесет векова, нису ништа друго, до један виши неимарски створ великог оца небеск |
а свим нестане?{S} Појаве те нису ништа друго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца |
<p>„Наравно, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто ма |
ти колачаст облик...</p> <p>„Ето, то је друго сунце у Мизаровој системи.{S} А погледај опет ону |
собом заклонио свога ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку |
лива у стотину жуто-руменкастих боја; и друго љубичасто, што прелази у небројено друге — из зел |
пут долазио, пред сам мрак извршио је и друго убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдарица |
као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, трају, па |
мо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у коме има пет- |
оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у области Мизаровог царства — већ је погуре |
ни четврти члан његове породице.{S} Ово друго сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али |
ва страна, коју је опет обасјало његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац |
„Престо бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он бе |
— томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља не би мо |
о је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, дође у опозиц |
што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у област |
леда да има; али то обличје може ли што друго бити до целокупна васељена?“...</p> <p>„На једном |
/p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини?“</p> <p>„Ништа баш |
и своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у главном завр |
и својом грандиозношћу све своје остале другове.{S} Сви су били чудновата облика.{S} Онаквих сп |
Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали њихови другови, онако су исто на небу поразмештани, као што се |
SRP19020_N41" /> разликовао се један од другог и по облику и по формама како су поједини делови |
н.{S} Сви ови павиљони били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па |
да све виде, да све умотре, да једно од другог разликују и распознају,“ рече ми Лапласов дух.</ |
p>У васељени нема ништа што је једно од другог важније и претежније.{S} И водени цвет, што се у |
свој земљи спале све људске умотворине другог и трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни прим |
сред ваше уображене цивилизације, један другог једете, сатирете, убијате.{S} У вас као да је вр |
ј.{S} Они су се међу собом клали, један другог утамањивали, једни друге спаљивали и живе на крс |
удом, да један другог прождре, да један другог униште.{S} Један је зелен као трава, а други црн |
на звера, с очевидном пожудом, да један другог прождре, да један другог униште.{S} Један је зел |
нцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; к |
још не мирују.{S} Изгледа да један око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим гр |
хова дела прелистао?!{S} О књижевницима другога и трећега реда нико није ни водио рачуна, њихов |
видна, звездица....{S} То су била сунца другога васељенског краја и других далеких светова....< |
јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и |
не муче да праве вешаљке од павити или другога еластичног пузавог биља, него ти оне нашле гото |
несени међу звезде: они су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у коси с |
земља, покривена голим, сивим, једно до другога начичканим, као стреле шиљатим, брдима, страхов |
на сунчаних система, а на <pb n="96" /> другој само једна једита, и то је система вашега Сунца. |
бичасто сунце, и са свим према њему, на другој страни онога блиставог појаса, чкиљило је оно пе |
и војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на другој страни љутио се нешто на одбор, што се ништа не |
ој васељени, — како на једној тако и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умот |
м и ширином, па и самом дебљином, једна другој равне; а њихове саставке покривале су уметнички |
државама водиле читаве ратове да једна другој натуре своје богове и своја веровања.{S} Па и са |
а свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p> <p>„ |
ли живих и умних створова на којој год другој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов је поглед још |
е звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој перспективи....{S} Видиш ли ону сјајну љубичасту |
ва млада месеца с рогљевима један према другом окренута?“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну па ће |
алеко, да је једна на једном а друга на другом крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, он |
азовала као нека отворена галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене фасад |
{S} Први је бој служио као неко постоље другом, а други трећем.{S} Фасада у првог боја срезана |
one unit="*" /> <p>После смо приступили другом споменику.{S} Он се подизао на устима улице за к |
се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему још неразумљивом, стању...{S} Лак као перо |
му душу, у само срце завиримо, да један другом читамо најскривеније мисли.{S} Вама се то, је л' |
ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у са |
и неваљалац: ви се кикоћете, кад један другом што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема |
служби....{S} Него, најпре да се један другом представимо!...{S} Ја сам, негдашњи, дугогодишњи |
ома узајамно привлачи, не, већ се један другом, као по неком нагону приближују, али се опет ник |
ичини и по облику своме апсолутно један другом раван.{S} Управо атом је тако мален делић матери |
ише додворити и ставити се у положај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи св |
ти опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да један дру |
ом медведа и мамута...{S} Они сад један другоме отимљу пећине, згодне заклоне од зла времена и |
ив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме приближе они још не мирују.{S} Изгледа да један |
ажеш?!...{S} И онда рашири руке и један другоме полетеше у наручја....</p> <p>— „Ако се не вара |
авде гледане имају са свим други облик, другу перспективу:{S} Бенетнаш светлуца у оној маленој |
омерио са свога места и отишао некуд на другу страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти ни |
днога места на друго, с једне даљине на другу, олакшала до невероватних граница.{S} О, у то доб |
се врхови повијали час на једну, час на другу страну.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{ |
хија што једна другу не трпе, што једна другу потискују, прогоне, — што једна другу прождиру!.. |
а другу потискују, прогоне, — што једна другу прождиру!...{S} Површина овога небесног џина не д |
амена и оних помамних стихија што једна другу не трпе, што једна другу потискују, прогоне, — шт |
ва четврте величине, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изгледале би да с |
онда ћемо видети <pb n="XIV" /> са свим другу звездану панораму на целој небеској куполи.{S} Зе |
нога хоризонта; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине |
оликом сјају боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролијску призму, јед |
зноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све је то давало живу, рељефну слику неке опипљ |
лед.{S} Одатле ћемо да посматрамо једну другу књигу, књигу широм отворену, књигу божанствену, к |
ла види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи |
идеалан створ, него на своју препотопну другу....{S} Кожа данашње жене еластична је, бела је, п |
ет десетина је од онога, што ви видите, друкчије него како се то вама чини.{S} Али о томе за са |
а ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мој, друкчије то пише у књизи постања светова.{S} Било је вр |
а мора!...{S} Али је ово све друкчије — друкчије и по конфигурацији брда и по облику клисура.{S |
, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто мало помакли |
г Панонскога мора!...{S} Али је ово све друкчије — друкчије и по конфигурацији брда и по облику |
Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, живописније и велелепније!“</p> <p>„Па у чему |
мље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зраци његови не трепере онако као на Земљи на |
S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Месец |
фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те |
да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот при |
ти сама душа његова; јер је она са свим друкчију срећу тражила....{S} Јеси ли кадгод посматрао |
ију у далеке, тамне и непросвећене куте друштвене, — купе војске, одлазе тамо куд су своје око |
ржава, друга царевина на са свим другим друштвеним основама: на основама правде и правице, на о |
, беху давно и давно ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобних одношаја; јер наша чула |
уметности, хуманости и свеколика полета друштвенога,...{S} Трагови те високе културе и цивилиза |
и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати |
ини, као да однекуд сину нека полутамна дрхтава светлост, те обасја цео онај огромни град.{S} Т |
ни кубасти кровови од павиљона чисто су дрхтали у некој мртвачкој светлости; а чудновате сенке, |
ој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој се мали Сте |
земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепери — од непрестанога врења и таласања он |
ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толико пој |
прослављени психолог, предавао нам је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник Гађум |
свету; а ова два света састављају једну дуалистичну целину свеколике, бесконачне вечите васељен |
у неба тамо нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец.<ref target="#SRP19020 |
црн понор небесни!..{S} Некаква мрачна дубина, од које ме језа поче хватати. <pb n="29" /></p> |
а често разјапи и из његових неизмерних дубина, на то страховито ватрено ждрело његово, покуља |
етније видео.{S} Чак тамо у недогледним дубинама небесним видео сам сијасет сићаних звездица ка |
што сија тамо негде у далеким небесним дубинама....</p> <p>„Ено, онолико и онако изгледа ваше |
шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцртао један светлуцав глоб, који је и |
и...{S} Електрика је, опет, осветљавала дубине морске тако, да се могла пара наћи на најдубљим |
и као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово ле |
животу моме, — док као из неке подземне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза тога један очаја |
нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак за човекову душу нема већ |
иновско око, што се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколачило; а о |
ни учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних просторија, учини:</p> <p>„Ој!...“< |
{S} Његови погледи хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и ум |
с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезд |
јом одаду скандалозном уживању, опет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш |
олико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију ст |
е Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47" /> трага више, него што их им |
ине, прве Земљине корутине, провалије и дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усијано |
ви!“ повика Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> <pb n="145" /> <di |
И из груди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене об |
ој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <milestone unit="*" /> <p>„А сад ха |
, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова |
тови не пропадају од судара, већ мру од дубоке старости!“ повика он с неком необичном збиљом!{S |
е бујне младости, своје зрелости, своје дубоке старости, па најпосле и њима куцне последњи час, |
својој површини избраздано борама своје дубоке старости!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су аст |
„фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што позитивно знате, |
гова планинска ждрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, |
ва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим.....{S} С тога па Месецу нем |
дух царског библиотекара <pb n="189" /> дубоко уздахнути, па ће од прилике овако почети:</p> <p |
погледе.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцртао један све |
ка дух царског библиотекара, па ће онда дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан живот! |
у, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још остао го животињски ин |
ога, једна знатна количина воде продире дубоко доле у подземне шупљине, које је лава давно и да |
оста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви |
у се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укопала оштре канџе своје десне стражње ноге у с |
и дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам је најпреч |
ној непрегледној мртвој вароши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то |
је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо?...</p> <p>— Ја, одговори му мој вођ.</ |
далеких светова....</p> <p>Беше настало дубоко ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух царског б |
Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пусте и суморне кућурине! |
„научника,“ који уображавају да њиховој дубокој научности нема граница и да оно, што њихова гла |
сведено на благу амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику интелигенцију овога чудноватог |
о, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно за друг |
о, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, онако исто, као што и један читав свет |
то облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је |
рмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, |
и види другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога |
ер је на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ. |
тве мајке; они се сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће с |
е дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епох |
И тад је на њеној површини настала она дуга, она страховита борба њених необузданих <pb n="202 |
Најбурнији живот једне звезде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на површини не |
II</head> <head>КРАТКА ИСТОРИЈА ЈЕДНОГА ДУГАЧКОГ ПЕРИОДА</head> <quote>„Мру људи, па мру и — св |
м једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту бразду.{S} Стевица |
ом тргу, на који је излазило 24 велике, дуге и широке, улице, те је овоме, нешто мало овалном, |
ми се спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке улице оне величанствене мртве вароши.</p> |
ца.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кош |
кови векова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским посматрањем није могло опази |
ова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским посматрањем није могло опазити, а то |
оју, а некоје се преливале у свих седам дугиних боја....{S} Освртао сам се на све стране, да ви |
саму капију.{S} Притиснем у електрично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у |
<p>И онда Лапласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону страховиту борбу пл |
а продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто н |
> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће м |
ма отишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} Испред мојих очију |
гови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула не |
доктор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао сме |
...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго трајати.{S} Његов отац ускоро ће завршити своју ка |
ао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} Испред мојих очију пролази |
unit="*" /> <p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у памети леб |
ници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њ |
обљу <pb n="219" /> докторову.{S} Нисам дуго чекао а више мене се отвори једно крило прозора и |
lestone unit="*" /> <p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у пам |
становници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да |
/p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју весел |
а не знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много више сп |
ом представимо!...{S} Ја сам, негдашњи, дугогодишњи царски библиотекар ; а у последње време зас |
шта се све у њеном крилу извршило у том дугом периоду времена?!{S} Њој је требало З½ милијарде |
лади научник поче причати, како је он у дугом проучавању природе и свега онога што се у њој зби |
еликога и Малог Медведа испресавијао се дугорепи Змај — Аждаја. — То је, по свој прилици, она с |
роспекту, по једну троструку седмобојну дугу, чији се краци губе у огромном венцу што су га држ |
аломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица, што није мо |
руџа-Дарина је година била таман двапут дужа него што је година ваше Земље; али што је најзнача |
оваким приликама човек може ни крив ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље савије |
ефемерни су: буду, трају, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не одређује; јер је време једна |
коме месту, као и на коме степену, било дужине било ширине у ваздушним слојевима над земљом.</p |
их канала — џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове канале |
д де да себи представимо ону страховиту дужину простора, који су ова два небесна сунца прешла з |
воје достојанство и на своје човечанске дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му |
ку долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као какво посребрено џино |
писну панораму што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може догледати.{S} Небо ведро |
" /> — као на причешће.{S} Сала је била дупке пупа.{S} Ниједно седиште није било празно, а мног |
јио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он је освитао т |
оје чељусти тако, да су им се унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећи жива жеравица; а из |
си ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш вашег Марса?“ упита ме он одједном.</ |
еће од Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Дух — то је узвишени архитекта свега што у васељени пос |
гу.{S} Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непрестано прште варнице, а те ва |
чита туђе мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога |
о се колико толико појмити да! “ повика дух царског библиотекара....{S} И онда се загледа у Сун |
још две и по милијарде година!“ повика дух царског библиотекара, а она <gap unit="graphic" />< |
дара нигде, задоцњења још маље!“ повика дух царског библиотекара, па ће онда дубоко уздахнути:< |
ну никад ништа ни мање ни више,“ повика дух царског библиотекара, с неком узвишеном збиљом, па |
ашој красној кугли Земљиној!...“ повика дух царског библиотекара, а две трепераве зраке <pb n=" |
вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону |
а шимера и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на к |
м животињском уживању“, повика Лапласов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <p |
акви ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> |
знам шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Шта, Сунце |
огледај-дер, погледај!“ повика Лапласов дух.</p> <p>И ја погледам....{S} О Боже, Створитељу, ве |
pb n="171" /> планети,“ повика Лапласов дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p |
већенога Париза!“ болно повика Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!. |
љу први синови њихови!“ додаде Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>После смо приступили |
и узнетог, неимарства,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли |
моћи, те способности,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И док се овај разговор између нас водио, ми |
nit="*" /> <p>После мале паузе Лапласов дух настави:</p> <p>„Обично се каже: човеково је тело п |
мине!“</p> <p>После мале паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од |
вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно |
га пратиоца,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну панораму од непр |
.{S} Још јасније: ја сам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет зале |
А, је ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то в |
к.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Једну белу, мал |
Боже хвалим!“</p> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто |
г савета круне Гомора, рећи ће Лапласов дух.</p> </div> <pb n="132" /> <div type="chapter" n="S |
о како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових румених усана прну један подругљив |
јде да их прегледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се обресмо пред спомеником: „Два брата |
вих природних закона,“ рећи ће Лапласов дух, који је просто пратио моје мисли.</p> <milestone u |
лико ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме ст |
одиста прави пламен,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто сунце, ш |
на овај начин умиру,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„И ова небесна звезд |
друго све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да је ово све д |
> <p>„А, драгане мој,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнак |
уд су се дели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То |
хватали простора, како ми рече Лапласов дух, на 820 хиљада квадратних метара, а цела група царс |
ченика.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, заклада племенитог цара Абугора Гомора CХХIV.{S} Б |
ала да живи.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох |
природних истина!..“</p> <p>И Лапласов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко наставити:</ |
ити и проценити!....“</p> <p>И Лапласов дух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пе |
ва је разлика у томе,“ настави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раста |
све фазе живота свога“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огр |
="*" /> <p>„Једном је“ настави Лапласов дух „пророк Емедаруха упитао бога Аруху:</p> <p>— А как |
вој,“ рећи ће <pb n="75" /> ми Лапласов дух показавши ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А |
иуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ |
га женијалног ума,“ рећи ће ми Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Венац високе знанос |
олосалној планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је владалац из ди |
<p>„Погледај само,“ рећи ће ми Лапласов дух, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да |
уз „Сунчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улице, подиже се |
— питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одговорити:</p> <p>„Имаш право.{S} Закон одабирања |
и.</p> <p>„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на које се у далеким тамним време |
ара и његову околину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она сјајна звезд |
зликују и распознају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми ч |
рестоницу цара Гомора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне простране, у оне ду |
у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли в |
p>„Ето, видиш,“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је висине на овој планети била узлетела с |
а својим телом растави!“ учини Лапласов дух, а преко уста му прну некакав осмех пун неке тужне |
а оваких сунчаних јата,“ учини Лапласов дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао ато |
<p>„Наравно да није,“ прихвати Лапласов дух.... „У овој божанственој радионици васељениној влад |
настало дубоко ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} И |
.</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих ерупција Мизаров |
амо смо се видели, одговори му Лапласов дух, веома ганут овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви |
во проклетство Божје!“ уздахну Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријам |
руги,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Немој се човече љутити; ја нисам имао наме |
ва случајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Њ |
и њихови богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше |
ељенској.....“</p> <p>И ту мало застаде дух царског библиотекара па ће онда опет наставити:</p> |
тога прогреса.."</quote> <p>Лапласов је дух имао потпуно право.{S} Није прошло много, а на исто |
ни имена не знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много |
и ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан да избли |
.</p> <p>На тај мој одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у |
неба.“</p> <pb n="52" /> <p>Лапласов се дух благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најл |
ди?“ приметим му ја.</p> <p>Лапласов се дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању |
вана,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух само осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана |
то...“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух опет осмехну па ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мо |
менат беше наступио сад.{S} Најпосле ће дух царског библиотекара <pb n="189" /> дубоко уздахнут |
и погледамо на ону страну, на коју беше дух царског библиотекара упро своје погледе.{S} Имали с |
то зажарили.{S} То је морао приметити и дух библиотекаров, кад он одједном застаде, погледа пра |
te> <p>„И тако као што видите,“ настави дух царског библиотекара, а погледа благо у ме, баш као |
сунчани систем,“ започе нам објашњавати дух царског библиотекара.... „А, шта мислите, колико им |
боко ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има узвишен |
10 милиуна година, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И онда |
p> <pb n="184" /> <p>Док је ово говорио дух царског библиотекара, опазио сам лепо, да су се обр |
ог неимарства — не убије! “</p> <p>И ту дух царског библиотекара мало застаде, па ће опет почет |
n="SRP19020_12"> <head>XII</head> <head>ДУХ ЈЕДНОГА ЦАРСКОГ БИБЛИОТЕКАРА</head> <quote>Све што |
битисало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше неке необичне сете и суморности: оне су биле |
ураме!...“</p> <p>И из груди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} То сам лепо опазио.</ |
p>То је био глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није б |
га светлога дана, опет узлети у царство духова одакле је и пореклом од пра-праискони <pb n="151 |
свету, и у царству материје и у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васељени, — како н |
оживели — то беше права слика поноћних духова — у каквом подземном духовном царству.</p> <p>„Е |
амо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој уче |
од мртваца цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — тек да |
вога; може ли ово бити права храна нама духовима? <pb n="186" /> Не може.{S} Шта више, хтели ст |
момената у животу васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат беше |
ана; она би често прнула у више регионе духовне, али не може, трома је; јер је материјом, као к |
бе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све што си |
о невероватно, али тако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, г |
варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет испуњава свеколику васељену.{S} Он је то ш |
<pb n="163" /> се креће и материјални и духовни свет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви у |
зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духовно |
метничких грађевина, пронео по васељени духовни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов д |
тим сами себи пресекли повратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Размисли ма |
је нечега лишена.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о коме је она истина изгубила свест, али |
Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, свет што усхићава; њена мека коса то је свилен |
чите васељене — свет материјални и свет духовни.{S} И то је са свим природно; јер у целој васељ |
е силази с ума.{S} По његовом уверавању духовни је свет распрострт по целој васељени, онако ист |
quote> <p> <hi>Flammarion.</hi> </p> <p>Духовни свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни |
, односима с весницима нама непознатога духовног света, што га наша душа назире, али га ми не в |
вице, на основама људске племенитости и духовног зближавања и познавања оне велике задаће човек |
кулминациону тачку.{S} Ништа вечито сем духовног света и материје, што испуњавају целу васељену |
вај бескрајни бездани свет — ти си атом духовног света.{S} Између та два атома, по суштини њихо |
и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света што осећа, што види, што се лепоти диви, |
о трансандаталним појавама и о утицају духовног света на прогрес у читавој васељени....{S} Све |
још није ступио у наше редове, у сферу духовног света?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, ето, по |
10"> <head>X</head> <head>ЈЕДАН ЛИСТ ИЗ ДУХОВНОГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је борба; смрт је |
ити да је смрт једна виша мена у животу духовнога света, онака, од прилике, иста, као у свилене |
под Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном свету; а ова два света саставља |
ви и божанствених снова о некаком вишем духовном блаженству.{S} Човечанство ове планете било је |
али за то треба да прегнеш свом својом духовном вољом, те да прогледаш очима душе своје, очима |
ка поноћних духова — у каквом подземном духовном царству.</p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то |
d> <quote>„Оно што је човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео долазити к |
ће икад видети.{S} То је допуштено само духу његову....</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у |
опирала је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила њег |
је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, чила, лака као перце, прелећеш, са |
ле, свога сјаја, своје моћи...{S} А ти, душа твога тела, такође постојиш, али си свестан свога |
аборави и на своју нејаку дечицу....{S} Душа човекова прва осети кад је понижена, кад је са сви |
и познавањем вечитих Божјих истина.{S} Душа човекова, док је са својим телом у заједници, чест |
не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Не бој се! |
и се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина |
аже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим |
а лепо о души казао:</p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, одно |
ово одиста нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашил |
ли среће нема те нема.{S} То осети сама душа његова; јер је она са свим друкчију срећу тражила. |
се не може јавити узвишена и племенита душа.{S} Блесани се познају чак по цртама на лицу, по г |
непознатога духовног света, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је ис |
рзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда он, човек, по |
из небуха бане на врата, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада неминов |
вољства.{S} Тај траг осмеха оставила је душа његова кад се с њим раставила.{S} Она <pb n="152" |
а земљу везана.{S} Тело, у коме станује душа човекова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва |
: човеково је тело подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Т |
дилске, ноћи сањарија, ноћи у којима се душа човекова узноси до самога престола свевишњега!{S} |
еш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у узв |
> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и |
слови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и са |
ници, који нису појмили узвишену мисију душа док су у материјалној одећи својој, већ су се заје |
Најпре као да се милиун громова у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео она |
ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за материјалне облике онога великог |
м духовном вољом, те да прогледаш очима душе своје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мрак |
оти надиви и да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну:</p> <p>„Тебе Боже хвалим!“< |
д престо твој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја јесу Г |
и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} Месе |
и ум њихов; разгонити таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати, да умеју не само п |
ао неки чудноват сан; а није: за људске душе сан је док су везане за материјално тело своје, а |
СЕЉЕНИНА</head> <quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенин |
т, да то није била буновност раздражене душе моје, да то није била халуцинација моје распламтел |
човечји страх од смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не растају с телом с којим су зај |
их сујетних предрасуда, али на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на |
ешто светлости, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толико појма,“ рече ми он |
не моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети би |
томости, у племенитости, у благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непр |
благорођавању срца свога и оплемењавању душе своје, на изоштравању и префињавању чула својих; в |
, предавао нам је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао нам је |
/p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега |
пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, рођена је сестра оне наше душевне моћи; а |
душевне моћи, рођена је сестра оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, |
ање телесно, а, по томе, и на развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад између <hi>осам</hi> план |
етио да ме поче подузимати неко особито душевно осећање.{S} Овај крај нашег неба сад први пут у |
држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте |
.{S} Један је од ваших мислилаца лепо о души казао:</p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у нек |
дона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска н |
је смрт, већ један виши прелом у животу душину, то је њен вечити растанак с њеном, како да ти к |
И ако има пуно примера где се људи свом душом својом одаду скандалозном уживању, опет ко дубље |
нај гробни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где |
, — морало је потрести и <pb n="141" /> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разуме |
се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било? |
иновно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме поч |
из груди несрећном Ванинију, следио је душу све оне многобројне светине што је дошла да сеири, |
веколику васељену.{S} Он је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је |
дан другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је |
глед његових очију просто је продирао у душу моју.{S} То беше некаква неодољива сила што привла |
pb n="179" /> божанско праштање унесу у душу свеколиког рода људског?...{S} Питајте пустошне кр |
бине васељенине.{S} Па ипак за човекову душу нема већега ни узвишенијег задовољства, него кад с |
бе, онда он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то он |
бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да један другом читамо најс |
ом уживању, опет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, нез |
тац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје ехоре у невра |
оре Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових огромних брда, нама с д |
Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђавољим справама броде сиња пространа мора, а по највећ |
е Амаре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се |
Попусте ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари ата |
исао, која се винула на крилима великог ђенија небесног, горе у неизмерне просторије васељенине |
овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неимари, они Богом задахнути уметници, под чи |
рупи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметн |
ситетске палате творевина су славнога и ђенијалнога архитекта Амајума и његових ученика.{S} То |
а не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p |
м философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Конста |
ј свети огањ нагле те из грдних камених ђугумова непрестано сипају воду у очевидној намери, да |
рељефну слику неке опипљиве реалности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</ |
/></p> <p>Ја му све испричам.</p> <p>— Е, онда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори в |
от вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да |
у је научни мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је било баш минхаузенски...<ref target="#SRP1902 |
pb n="55" /> <milestone unit="*" /> <p>„Е сад пази; сад ћемо ући у саму област царства Мизарово |
ила, — то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна сред |
сам себе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} И |
изгледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шеста |
и?“ упита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Једну белу, малу, светлуцаву мрљи |
другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало д |
</p> <p>„Са свим“ одговорим му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога пута морало десити и овоме угаше |
Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, |
Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчан |
ном предавању?"</p> <p>„Нисам.“</p> <p>„Е онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји |
брнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" /> према овоме чаробном пе |
оке културе и цивилизације ових народа, ево, видно се огледају на овим колосалним споменицима о |
Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика моја весел |
определише место међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почас |
а Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика моја весела газ |
шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у |
лачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, |
средине мрачнога царства Амадураминог; ево нас на једном васељенском гробљу, чији су покојници |
ло не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог примера из кога ћеш сам увидети, |
г те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Пов |
е и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча: |
а од десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред средине мрачнога царства Амадураминог |
искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас ст |
р!....{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног двора Мизаровог.{S} |
ао што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим |
је и северне и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијс |
— Азија, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она бе |
вога спасоносног лека, до сад би само у Европи умрло преко 156.000 деце....{S} Колико је тај чо |
дијанаца!...</p> <p>„Да и ово није плод европске цивилизације и културе, што их је у ове, негда |
у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времену!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваљ |
је опет измислио некакав њихов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на т |
те Цезара него Галилеја, Бонапарту него Едисона, Бертолда Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де |
ед његова појаса — Штапаца; — од Ориона екватор улази у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у |
во звездано јато — Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту на самом томе месту налази се и тачка је |
<hi>Дјеве</hi>, која ту прелази небесни екватор и улази у јужну половину неба....{S} Из Дјеве с |
, а својим трбухом додирује сам небесни екватор.{S} Пред самом Северном Круном блиста се лепо з |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Небесни екватор или, боље рећи, она замишљена линија, што наше |
е Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечевог екватора простире се таласасто поље, што је испреламано |
е Вереничине, и то одмах испод небесног екватора, необично блиста златан <hi>Клас</hi> у руци < |
и прелази сунчане путање преко небесног екватора — из северне хемисфере неба у јужну и обратно; |
атле опет у Рибе....</p> <p>Одмах испод екватора, на јужној хемисфери неба, налазе се многа зве |
и ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона — годишњих времена, — |
под Близанаца и Бика, на самом небесном екватору, блиста се најсјајније и најлепше звездано јат |
ог јата Риба, привидна сунчана путања — еклиптика — улази у звездано јато Овна.{S} Ован је знам |
м, што су је ваши астрономи назвали <hi>еклиптиком</hi>, а која опет пролази кроз оних дванаест |
атастрофе.{S} Сила водене паре и других експлозивних гасова бацали су у облаке читаве пределе; |
унце!..{S} А кад би се каква страховита експлозија догодила на тој, вама најближој, звезди, онд |
епотопну другу....{S} Кожа данашње жене еластична је, бела је, провидна је; њено је тело обло, |
да праве вешаљке од павити или другога еластичног пузавог биља, него ти оне нашле готовину: од |
ица, уста, зуба; разлика је у откању, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у по |
необичног склада, јединства и неке више елеганције.{S} Око свију стубова обавијало се некако пу |
, на којој су се бродови налазили...{S} Електрика је, опет, осветљавала дубине морске тако, да |
амет да стане.{S} Употреба водене паре, електрицитета, сунчаних зракова, његове топлоте на овој |
ом завршетку ове улице, подиже се једна електрична кугла, коју је конструисао славни техно-меха |
топлота употребљавана и за произвођење електричне струје, која је неком чудном транслацијом кр |
читавом мрежом речних и морских канала, електричних железница ; телеграфима и телефонима без жи |
на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричних возова просто је била баснословна: на овој |
е овај механизам био тако удешен, да је електрично сунце увек осветљавало она мора, оне контине |
ставља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електрично сунце представља Сунце Амадураму.{S} Научник |
Дођем пред саму капију.{S} Притиснем у електрично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање та |
и по величини светлости и по удаљености електричног сунца од овога споменика, тако, да је ноћу |
има над земљом.</p> <p>„Бродови, гоњени електричном струјом, пловили су и под водом и озго повр |
Беше се једном пронео глас, да је неки електро-физичар изумео некакав апарат, који ће и на мор |
борба њених необузданих <pb n="202" /> елемената — борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик бесног |
облака; она страховита борба природних елемената, борба између ватре и воде, борба хладноће и |
страхотне, ове џиновске борбе природних елемената, достижу свој врхунац тек онда, кад расхлађив |
а појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{S} И, одиста, ове величанствене, ове узви |
нису били у стању да узму у обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад |
у топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и течне материје — претвориле |
ко је требало времена да се ови помамни елементи стишају и умире, да се гранитска кора око целе |
“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елементи који су и у системи вашега Сунца који су и у в |
му леже узроци овој различности, кад су елементи једни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па з |
, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прилог научне расправе о гравитацији шт |
у, са својим главним и тешким фасадама, елипсасти круг око једнога огромног трга, на коме се ка |
улице у облику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у престо |
над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим круговима, образовао некакав неразговетан ха |
о светлуцава, обруча у веома развученом елипсастом облику.{S} Много је личио на нашег Сатурна, |
ојне улице, у које се био сконцентрисао елит престоничког грађанства — и по богатству и по госп |
по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим леђима тако се преливао, да би човек ре |
оје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све је то давало |
у, која је више личила на какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него на један прост с |
из те једине клице, из тога примитивног ембриона образовати се безбројне специје и родови биља |
Једном је“ настави Лапласов дух „пророк Емедаруха упитао бога Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Госп |
стоји забележено у светом писму пророка Емедарухе.</p> <p>Пророк Емедарухо био је пре тога стра |
једном Бог Аруха допустио своме пророку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свог |
ажем, које је, наравно, његов изасланик Емедарухо из његових уста чуо, у своју свету књигу запи |
ету открио велики <pb n="174" /> пророк Емедарухо.<ref target="#SRP19020_N43" /> Престо овога б |
ас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни стреле, нити је ик |
писму пророка Емедарухе.</p> <p>Пророк Емедарухо био је пре тога страстан ловац, а особито на |
тој страни и сви њени континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирском изгледали су као неке мај |
Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пролива потоком људске крви, у циљу, да и тамо |
ита ме.</p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пр |
једном вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње- |
ред очију </p> <p>сину муње....</p> <p>„Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да |
еми Сунца Амадураме није крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама о |
она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину неб |
заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и |
онда ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун — |
га величанства Мизара...{S} Пази, пази, ено како се његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је о |
..</p> <p>— Небесне су покрајине, кићо, ено, оно, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она б |
им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, погледај !..{S} Види како су се на њој |
летела је у друге незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге звезде трепере...</p> <p>Он се о |
ај га погледај како је величанствен.{S} Ено онолико изгледа ваше Сунце гледано са Меркура, мези |
на јужној половини наше Земље.{S} Њега ено између Центаура и лађе Арга, који се такође одликуј |
ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени |
Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је порекл |
ду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде гледане имају са свим друг |
леној групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам с |
равцу ка североистоку <pb n="XIII" /> и ено га под самим ногама Великог Медведа, који се са сев |
у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</note> < |
нчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улице, подиже се једна |
у далеким небесним дубинама....</p> <p>„Ено, онолико и онако изгледа ваше Сунце, гледано с ваше |
асан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сестре му Теје; |
лике царевине: царство амарско, царство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљ |
.{S} Он је после једне крваве битке над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три стотине еол |
о на жртву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине невиних еолских девојака.{ |
не еолске дечице, и две стотине невиних еолских девојака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, ос |
о једна песма, а све четири један читав еп: оне су представљале неку врсту нераздвојнога четвор |
v type="chapter" n="SRP19020_15"> <head>ЕПИЛОГ</head> <quote>„Пред вечношћу сваки је век једног |
и давно прохујале....{S} Васељена нема епоха, нема периода.{S} Она је апсолутна једноставност! |
....</p> <milestone unit="*" /> <p>Наша епоха није ни мало ни важнија ни претежнија од оних што |
веколике умотворине свију народа, свију епоха и времена, из којих је изаткат минули живот ове н |
тних граница.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазака народи су се утркивали, ко ће ког |
ка сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, |
и Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском |
} Десно од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са с |
хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим друга с |
ам ваља поменути знамениту небесну реку Еридан.{S} То је један извијуган низ сићушних звездица |
да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у околини <hi>Кита</hi>, па ону шт |
дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих ерупција Мизарових!“</p> </div> <pb n="87" /> <div type |
тако зване сунчане протуберанце, његове ерупције, огњени вали вечито узбурканога пламеног океан |
борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ страховити; да се њ |
маре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције и страховити земљотреси, онако исто као што су |
огњени вали, ти његови пламени букови и ерупције!. <pb n="18" /> Они често достижу висину на пр |
едака, драма, трагедија, песама, — томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морал |
и сунчане системе, којима нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!..</p> <p> |
ругим звезданим крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано ј |
о баснословно удаљен, да тој удаљености есапа нема<ref target="#SRP19020_N17" />....{S} Из бика |
Пролазећи непрестано кроз хладне струје етера — на скоро три стотине<ref target="#SRP19020_N36" |
ИЗАР</head> <quote>„У неизмерном океану етера, што испуњава целокупну бескрајност васељенину, ч |
еђена, да се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дуб |
елике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска неман — ала, п |
Кефеуса, па чак и саму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти в |
— то је овако било:{S} Касиопеја, жена етиопског краља Кефеуса, похвали се да је најлепша жена |
бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опусти Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљицу Касиопе |
света?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну неверицу избиј |
, — световима и сунчаним системама, па, ето шта је од њихова сјаја преостало?...{S} Једно васељ |
{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако страшна, |
ештени ваше Сунце и његова породица, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио размешт |
е ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Него, најпре да се један д |
еобично пријатељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што б |
а угашених сунаца.{S} Тако једно место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему |
које брда, које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепши |
мо један трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бесконачност васељенина!“...</p> <p>Овим је |
т остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се приличн |
божанствен ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет година за својим столом капа |
положај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи з |
око његовога величанства Мизара....{S} Ето, то је верна слика системе вашега Сунца“ објашњавао |
и она није давала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева о |
који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна маглина — и |
, Бертолда Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, ш |
изузетака, али су они врло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови становници куд и камо су саврш |
животу једнога стогодишњег старца..{S} Ето, шта мислиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме |
олећа, — нема ни минута ни секунада.{S} Ето, и ова огромна породица Сунца Амадураме и његов <pb |
, па да у њему самом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и |
ова цела породица отишли су у ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега Сунца смештена је између оне дв |
тери, планинске окосине и провалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а он |
де, а остало је било само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она магловита слика „пост |
облици његових станова.{S} А данас?{S} Ето погледај ове величанствене мраморне палате, које ка |
оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа з |
е се — па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће |
био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> |
ти васељениној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми |
мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанствено длето учинило од јед |
ног, царства...{S} У тој зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко |
>После мале паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на бо |
нину!...</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ето видиш,“ почеће мој вођ, „овај небесни исполин, ово |
ета!....</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ето, те све четири дивне палате — то је знаменита полит |
љини ни по величини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама |
рагда, рубина и брилијаната!...</p> <p>„Ето, видиш,“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елем |
а је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је висини био јувелирски занат |
овоме поточку напију воде.....</p> <p>„Ето, видиш,“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је в |
растресита пламена повесма....</p> <p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане проту |
>, а из Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце как |
поче добијати колачаст облик...</p> <p>„Ето, то је друго сунце у Мизаровој системи.{S} А поглед |
ога и велелепног царског града.</p> <p>„Ето, ови споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ |
лабину свога опаког противника.</p> <p>„Ето, то су два рођена брата, што се беху покрвили око д |
као да су од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од највећих творевина небеснога неимар |
неколике једва видне звездице.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види цела система Мизарова....{S} П |
вом подземном духовном царству.</p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то је отац једне најзнаменит |
роније.{S} И онда опет настави:</p> <p>„Ето, на прилику, ти путујеш са мном по овим бескрајним |
ng="FR">chef d'oeuvre</foreign>-у Арико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно да ће ик |
јални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра какав се икад јавио на овој з |
{S} И једно и друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, трају, па прођу.{S} Дужина времена т |
ест, баш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних просторија, учини:</p |
хов.</note> <note xml:id="SRP19020_N44">Ехора, по светом писму ове религије, значи од прилике ш |
„А живот оних што их испред врата моје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите таме и вечит |
мена одагнати испред врата моје небесне ехоре, мога вечитог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад |
живот у моме царству, у мојој небесној ехори, то је прави небесни живот, што га је отац спреми |
створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<ref target="#SRP19020_N44" /> створио сам све шт |
ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она деца моја, која к |
, а мало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје |
ел, Струве, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хи |
та занимљивијега да разгледате него ове жалосне крбањке наших старих пропалих богова?!...{S} Ка |
асцветане лале, други опет па цвергасте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на |
и страховито огњено ждрело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре |
јакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{S} И још мало па ће се њег |
Хершел, Струве, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Викто |
сац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра какав се икад јавио на овој знаменитој планети.{S |
океан лаве на овој планети био паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није д |
и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, чија површина беше измрљана небројеним |
онако исто као што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на ек |
аше Сунце постарити и у своме младићком жару попустити па се још више смањити, а по његову ће с |
и и <hi>Олтар</hi>, <hi>Паун</hi> и <hi>Ждрали</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са св |
target="#SRP19020_N4" /> у Центауру, у Ждребету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Медв |
не ланце планина, она огромна вулканска ждрела, оне бездане провалије, она испрскана брда; она |
улундари, зашто су ова његова планинска ждрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако |
пре се разјапе некака страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином, бљуну пламен |
ли у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овога небесног чудови |
ко секунада прогутати страховито огњено ждрело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, |
мерних дубина, на то страховито ватрено ждрело његово, покуља огромна маса усијане лаве; да она |
ој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студени.{S} О, ви још не зна |
отворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова |
S} Они су замишљали своје богове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог разјарено |
чји страх од смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не растају с телом с којим су заједно |
ра;—многобројни пароброди, читаве мреже железница, телеграфа, телефона, стоје вам за то на расп |
ом речних и морских канала, електричних железница ; телеграфима и телефонима без жица; огромним |
има, крене у прошетњу, било морем, било железницама, било ваздушним струјама...{S} Облетети око |
е неком чудном транслацијом кретала све железничке возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзин |
ају брда и планине, те кроз њих проводе железничке пруге, па им се врло често дешава, да се чит |
разумљивијем примеру.{S} Један ваш брзи железнички воз, који прелази 60 километара у сату, треб |
пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом проносе ту своју цивилизацију, убијају, тлаче, |
х интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизацију |
огледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— Гос |
рио:</p> <p>— Чините оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра д |
....{S} Он ме није познао.</p> <p>— Шта желите, господине? упита ме.</p> <p>Ја му се јавим.</p> |
ра дела; а не чините оно другима што не желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</ |
досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад |
јима је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших кап |
миту — то је овако било:{S} Касиопеја, жена етиопског краља Кефеуса, похвали се да је најлепша |
је ту само погажено, измрцварено људи, жена, деце!...{S} Он је после једне крваве битке над Ео |
19020_N39">То су стубови у облику људи, жена или каквих дивова.</note> <note xml:id="SRP19020_N |
рству животињскога света.{S} Примитивна жена могла је бити пре лафица и тигрица, него данашња ж |
и тигрица, него данашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, него на своју пр |
бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, |
раља Кефеуса, похвали се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — |
иком заплени око 20.000 које деце, које жена а које <pb n="170" /> стараца, па их за војском по |
ово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој г |
а вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је живел |
и је још знати разлику између првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио т |
ју препотопну другу....{S} Кожа данашње жене еластична је, бела је, провидна је; њено је тело о |
ман — ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу |
ш знати разлику између првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две ж |
вожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завр |
вали земље и народе, него онима који су женијалним радом својим, науком и чудотворним проналасц |
све то и многа друга изумења великих и женијалних људских умова целу су куглу вашу прекрилили, |
моровој царевини, творевина су његовога женијалног ума,“ рећи ће ми Лапласов дух.</p> <mileston |
е њене чудесне појаве и која је многоме женијалном мислиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, д |
синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалности узнетог, неимарства,“ додаде Лапласов дух |
ј Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је живела у та |
е жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим време |
потопним шумама, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Лон |
упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно |
дупље црвениле као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали с |
{S} Очи велике, светле, светле као жива жеравица, а из њих као да избијају некакве светлуцаве ф |
к би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које избијају читави букови светлуцавих пла |
рав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос и кревељење; не |
иљу, да се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да |
....{S} Мени се чинило, сад ће се какав жив створ откуд било појавити; али је моје погледање би |
би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа |
ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и |
је буктила страховита ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свет |
и то ружно се разболео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од девет |
ега превучене две три магличасте пруге: жива слика издишућег Сунца Амадураме, само што нема они |
да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су ч |
S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким |
е још пре 36—40 милиуна година, била је жива слика онога сјајног, онога велелепног дворца вилин |
ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим оздравио, |
ашње дупље црвениле као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових белас |
блик.{S} Очи велике, светле, светле као жива жеравица, а из њих као да избијају некакве светлуц |
и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисно, складно...{S} Закон одабирања као да |
ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њима има само једна мало старија задружица |
асељенско гробље!{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У вечит |
Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној средокраћи свога развића одакле се |
о за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на про |
тог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка правога живота; живот |
т је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} |
овек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбројних малих животињица из |
о не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких творевина на овој мртвој планети... |
ог утамањивали, једни друге спаљивали и живе на крст разапињали, да тиме своје богове умилостив |
ате ни бели царски двори, у којима људи живе, већ надгробни споменици једнога давно и давно изу |
Они су тестерили, распињали и спаљивали живе људе, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а |
лих племена читавог човечанства.{S} Они живе у Патагонији, на јужном крају Америке.</note> <not |
ијеније на целом шару земаљском.{S} Они живе у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америке.</ |
љавати ум њихов; разгонити таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати, да умеју не с |
необичном ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристал |
ма, као што сам вам мало пре напоменуо, живела, трајала, напредовала па најпосле тај свој живот |
живи животом, којим живи сад, којим је живела у најтамнијој прошлости и којим ће живети у дале |
примитивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим временима у препо |
гова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим животом, били су алем |
тролога, који су на овој земљи вековима живели и преминули, а само је остало ово исто небо и ов |
ише није знало ни места где су вековима живели, напредовали, радили и збирали своја умна и мате |
да и племена што су некад на овој кугли живели: скитали се као номади, а своје богове вукли за |
га великог света, што је <pb n="140" /> живео милиунима година на овој, сад већ мртвој, планети |
о што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није знало за хот |
највећег тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосалној пл |
вела у најтамнијој прошлости и којим ће живети у далекој будућности.{S} Океани, мора, реке, пот |
нај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењу своме; јер оне |
по којима се цео небесни космос креће, живи и управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говори |
на-Сунца у томе истом трену престала да живи.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, па о |
то умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго траја |
о је стар овај негда сјајни, овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сн |
Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим је живела у најтамн |
га има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици својој— атмосфери! |
лих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије |
чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим је живела у најтамнијој прошлости и кој |
открили, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, која не сп |
иља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно |
="#SRP19020_N44" /> створио сам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојој; па сам на |
, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Лондону, Берлину, |
делови поново претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио д |
шару земаљском; да на оном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту |
е на дну дна тога пространога океана, — живите у њему и храните се њим Атмосфера је то што обли |
вој материји, ви што сте тек настали да живите на оној вашој красној кугли Земљиној!...“ повика |
а купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, — живите у њ |
е небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој год другој звезди...{S} |
Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу! |
о одскочило и почело да сија нешто мало живљом црвенкастом светлошћу.{S} Цео овај пространи гра |
у, који у овоме трену беше просуо нешто живљу светлост по оној непрегледној мртвој вароши.{S} И |
алности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој |
нај тамни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш |
ету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, ду |
жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ћ |
леда, и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</p> <p>И он је погодио.{S} Све се ово исп |
дре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овога небесног |
о проћи овим пустим улицама овога негда живога и велелепног царског града.</p> <p>„Ето, ови спо |
једна звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу, што је преливала из љубичасте и у зеле |
а и доброћудна лица одсијавале су неком живом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој главе ње |
} То беше некакав окамењен гобелен, чиј живопис још нису до данас извеле ни уметничке руке у зн |
нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра как |
а, математичара, астронома, књижевника, живописаца, вајара, неимара, и то су само узети научниц |
о дешава: њихови чудесни насипи, њихова живописна села и засеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јес |
лити, како су чаролијски одсијавала она живописна брда и планине, из којих су овде онде штрчали |
ове дивоте над дивотама, погледајмо ове живописне пеизаже Гамидове; погледајмо овај вилински пе |
м уметнички извајаним капитолима држале живописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљо |
ој.{S} И опет како је ово све друкчије, живописније и велелепније!“</p> <p>„Па у чему леже узро |
обелени.{S} То је нека врста огромних и живописних ћилимова.{S} Док се један овакав гобелен изр |
по стилу и по формама колонада, њихових живописних капитола, што на својим снажним раменима држ |
Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао неких општих |
дим ја код мога прозора и посматрам ону живописну панораму што се дала преко Саве и Дунава, док |
ве негда дивотне кћери Сунца Амадураме, живот тако бујан, тако обилан и тако раскошан, какав се |
рошлости, ни садашњости, ни будућности: живот васељенин — то је једно апсолутно трајање.....</p |
моја, то је само сенка правога живота; живот у моме царству, у мојој небесној ехори, то је пра |
рошлости његовој било у изобиљу.....{S} Живот Месечев био је негда бујан, — то сведочи ово стра |
Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И |
ачин како их ствара — једни су исти.{S} Живот наше планете почиње из оних тамних времена, кад с |
ремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје ехоре у неврат отер |
х услова и других климатских прилика за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија |
климатске прилике далеко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло |
и за спавање, и све остале удобности за живот; ви се један с другим разговарате и договарате о |
мања, злоставе, насртаји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима |
мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашо |
и историја наше сунчане системе, то је живот и историја свију светова, свију сунаца, свију сун |
ше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане системе, то је живот и ис |
рата моје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам с |
ји, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава средини, у којој се и јавио; а кад се |
ефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, којом се после и ожени.{S} |
пнога врела топлоте и светлости, потиче живот за миријаде миријада органских створова у простра |
ј, ала на њој <pb n="185" /> некад беше живот!...{S} То је била најлепша невеста у пространом ц |
ла од свога оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане системе почиње опет од оних још тамн |
орији ствара неисцрпни су, као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе свом |
јарености, и страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, ш |
опет требало времена док се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и |
} Па ипак се на овој планети јавио први живот, јавио се, разгранао се, умножио се, усавршио се, |
решла је и у стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то је она дуга периода борбе ватре и |
хладноћа пржи, сагорева, уништава сваки живот исто онако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на |
е дворе у којима је некада бујао весели живот срећнога света.</p> <pb n="168" /> <p>„Па оне у с |
а и времена, из којих је изаткат минули живот ове негда дивотне кћери Сунца Амадураме, живот та |
ерица да се онај бујни, онај просвећени живот на овој планети угасио — за вечита времена угасио |
је беше и сувише притискао материјални живот!</p> <p>„Ја сам свршио на царском университету од |
о се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој планети, била тако исто лепа и величанств |
но апсолутно трајање....{S} И целокупни живот једне читаве сунчане системе, па ма он трајао мир |
јој небесној ехори, то је прави небесни живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> |
а скочањити и кад ће се на њој последњи живот угасити...{S} И он је то погодио...{S} Професор а |
а година када се у овоме граду последњи живот угасио, оставио како лагачко перце или какав лист |
о доживети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, то је само |
ивот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско ца |
вника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необично разв |
ајала, напредовала па најпосле тај свој живот и окончала за један одсек времена од 15 милијарад |
труње овога студеног мрамора унела сам живот!...{S} Шта мислиш, колико ће хиљада векова проћи |
е длетом на студеном мрамору јављао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову ч |
Амадураме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} За |
о уништавања оних, што нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, ка |
дахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај свет; а д |
ио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, веселости, сањарије, |
месеци, године, векови што обележавају живот људски, напредак и развиће читавога човечанства; |
ехоре, мога вечитог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка правог |
Он би од прилике овако почео:</p> <p>— „Живот и историја наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то |
ЛИСТ ИЗ ДУХОВНОГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је борба; смрт је победа...."</quote> <p> <hi>Lam |
..</p> <p>„То су символи негдашње силе, живота и смрти овога највећег тиранина, какав је икада |
м крилу заметала се прва клица живота — живота биљног и животињског света!....{S} О, у ову божа |
вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им се допадне; а они се бирају — добр |
иве деца моја, то је само сенка правога живота; живот у моме царству, у мојој небесној ехори, т |
ао Сунце, па ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће |
скони својој, синуле као искре вечитога живота свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне об |
едини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан да изблиза посматра |
е створове.{S} И у томе лежи прогресија живота свију бића у свој бесконачној васељени.</p> <gap |
нце, светлила милиунима година и давала живота својој деци, својим пратиоцима.<ref target="#SRP |
ивљих зверова, — били су у првим данима живота његова први облици његових станова.{S} А данас?{ |
стина, оличени прогрес у свима правцима живота свога, али је она и оличени консерватизам.{S} У |
а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ |
ка уметност, што се беше последњих дана живота ове планете развила, достигла је свој највиши вр |
један од некадашњих најобилнијих извора живота у читавој васељени!...{S} Оно је сјало најинтенз |
зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије ове пла |
млакушном крилу заметала се прва клица живота — живота биљног и животињског света!....{S} О, у |
ом млакушном крилу јавила се прва клица живота. --><pb n="67" /> погурени старац, што је једном |
у крилу њихову могла јавити прва клица живота?!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Док је мој прат |
вам то докажем једним примером из вашег живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и |
о и давно ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобних одношаја; јер наша чула беху тако и |
ипак, ипак — на њему још има знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, али живота, к |
и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има знакова о |
живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на овој суморној кугли Месечевој“? упитам вођа м |
9020_N28" /> има да прође кроз све фазе живота, кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља |
небесна звезда прошла је кроз све фазе живота свога“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и најп |
светлост — светлост без треперења и без живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на овој с |
них светова, овим неисцрпним изворима и живота и смрти у читавој бесконачности васељениној!...“ |
— бар биљног ако не и животињског, али живота, који се прилагодио стању, условима и свеколиким |
порицања.{S} Он говори о бесконачности живота светова; а овамо одмах казује како се светови ве |
цигли кончић што га је ту оставио чунак живота њена, то је једна, једва приметна, борица, то је |
но својом топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свету у пространоме царст |
ирању лепшега, снажнијега, лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном |
ви састављени.</p> <p>„Па и сам прогрес живота — било биљног или животињског — нема својих гран |
је бесконачност светова, то је вечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост живота њихова |
ивота њихова; а бесконачност и вечитост живота њихова то је бесконачно и вечито кретање материј |
мо једна цигла жица у бесконачном ткиву живота васељенина.....</p> <milestone unit="*" /> <p>На |
ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота васељенина?....{S} То је један цигли кончић што |
сунаца што светле, што греју, што дају живота безбројним биљним и животињским организмима, па |
ти своје, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда н |
р, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио какав метеор и |
аре и увео је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишља |
ло; док се разне феле и родови — биља и животиња — разгранали и пролепшали; док се гора преодел |
цветне ливаде; небројене специје биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у а |
ти се безбројне специје и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамид |
да у ред најглупљих и најнеразвијенијих животиња, ни појма нема, нити ће га икад имати....{S} Ј |
к је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мезимац Божји — чо |
овек узнео над осталим, њему најближим, животињама; они нису кадри да увиде, да су Термити<ref |
мрав, јер је он, према релативно нижим животињама, много даље у интелигенцији измакао, него шт |
а и родова, што су слични оним грдосним животињама из доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне гу |
им шумама из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној сред |
ју на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... на оне, што још не |
раћи свога развића одакле се гранају на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из ут |
у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је зна |
ено да једнога дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на крају |
..{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање боја једне у |
ве нијансе боја у оних безбројних малих животињица из царства инсеката и водоземаца — све су то |
} Погледај како се очице у оних малених животињица необичном ватром сијају — ама као да су живе |
се у његову крилу подигну и одгаје све животињске специје, феле и родови, почињући од пиктијас |
и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи, готово онакви исти, ка |
во лице било је дивљачко, његове вилице животињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно |
ст — из вас би још непрестано зјапили — животињски бес, дивљаштво и крвожедност!...{S} Попусте |
знакова, или, како се обично каже, кроз животињски круг — Зодијак.{S} И тако полазећи од звезда |
ана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио св |
климатских прилика за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија, плоднија, бујниј |
ет планета Сунчевих лепо су обележавали животињски круг на небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да |
вите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно прати |
ивљате, из вас се искези стари атавизам животињски: пљачке, отимања, злоставе, насртаји и на ча |
боко укопане.{S} И само је још остао го животињски инстинкт, да свога противника не упусти, да |
епшим и савршенијим облицима и биљним и животињским?..{S} Примитивна је биљка била груба, несав |
ју, што дају живота безбројним биљним и животињским организмима, па опет сва та сунца, сви ти в |
човек?{S} Шта је ту створено и уништено животињских фела док је од мајушне, невидљиве, питијаст |
сад у добу најбујније вегетације и оних животињских фела и родова, што су слични оним грдосним |
вот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширило; док се разне феле и родови |
у савршенијих грана и огранака великога животињског стабла па до претече човека и од првога при |
орним проналасцима дизали род људски из животињског кала, у који се, у праискони својој, био за |
се прва клица живота — живота биљног и животињског света!....{S} О, у ову божанствену радиониц |
ном крилу, јавити прва клица и биљног и животињског <pb n="64" /> света, а на хоризонту се указ |
знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, али живота, који се прилагодио стању, усло |
и сам прогрес живота — било биљног или животињског — нема својих граница.{S} И он је вечит и б |
два, са свим различна, створа у царству животињскога света.{S} Примитивна жена могла је бити пр |
и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свету у пространоме царству своме, а колико |
тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињском уживању“, повика Лапласов дух...{S} И ту ма |
га, снажнијега, лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном телу нигда |
у нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у себи праисконску клицу прог |
ну одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материје и у царству ду |
авист, прохтев за осветом, и нека врста животињства <pb n="211" /> још непрестано преовлађује, |
и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ни |
дицу снабдевати новом својом топлотом и животом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, |
фера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим је живела у најтамнијој |
и су, живели су бујним и величанственим животом, били су алем камен међу осталим звездама, — св |
о нас мирисна свежина, какву ја у своме животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окренем своме п |
сихолог, предавао нам је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао |
нило ми се као да је дошао последњи час животу моме, — док као из неке подземне дубине чух пеку |
чини и најмању погрешку у раду своме, у животу своме, у оним метаморфозама својим — онда лептир |
е шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њеним, испита, проучи |
ости и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад видео нисам.{S} У непосредној близин |
се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовнога света, онака, од прилике, иста, као у |
ћутим и ја.{S} Има узвишених момената у животу васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{ |
и, па ће ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се увер |
, па и двадесет милиуна година, то је у животу једне звезде колико један дан у животу једнога с |
одина; а то је већ прилична старост и у животу самих небесних светова...{S} Хе, али шта се све |
је подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у ва |
во и није смрт, већ један виши прелом у животу душину, то је њен вечити растанак с њеном, како |
животу једне звезде колико један дан у животу једнога стогодишњег старца..{S} Ето, шта мислиш, |
то зато, што су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу п |
егове породице, то је само један трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бесконачност васељен |
а, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињу |
Само име: време, — то је илузија; јер у животу васељенину нема времена — нема ни прошлости, ни |
је она за вечита времена угашена; јер у животу васељенину никад ништа ни мање ни више,“ повика |
н узвишени, један божанствени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна забл |
{S} Овај крај нашег неба сад први пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — го |
ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у |
ј!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S} Они |
човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које избијају читави букови светлуцави |
е боја једне у другу — све је то давало живу, рељефну слику неке опипљиве реалности, е би се чо |
ше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усијана летка. |
Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали њихови другови, онако су исто на небу п |
ијадама векова — то је само једна цигла жица у бесконачном ткиву живота васељенина.....</p> <mi |
елезница ; телеграфима и телефонима без жица; огромним кулама за посматрање ваздушних струја; г |
реко мора и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни |
аше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти с |
једноставно ткиво васељенино, проткано жицом вечитога прогреса.."</quote> <p>Лапласов је дух и |
далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длак |
рпурне боје, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чарол |
убичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{S} Десно |
ма црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а све <pb n="76" /> се ос |
аса осваја ружнију, нагрднију, слабију, жољавију.{S} У одабирању лепшега, снажнијега, лежи прог |
ерили су, спаљивали су хиљадама невиних жртава: они нису мучили и убијали само иноверце век и с |
у весели људи веровали, клањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној |
е богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бог |
је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога полигона, свуд унаоколо |
једне крваве битке над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две |
дан трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски верну |
се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после |
ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости његовој бил |
нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га |
у ишла је златнорога Коза.{S} Све се то журило <pb n="217" /> да час пре остави наше небо, те д |
вропском времену!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегледати царск |
има — црвени, по црвеним — црнкасти; по жутим — зеленкасти, а по зеленим — жућкасто-светли — ов |
узаво биље, начичкано зеленим, по негде жутнулим, лисјем и разнобојним цвећем!{S} Друге палате, |
о биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобој |
нце и то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у до |
но као крв црвено што прелива у стотину жуто-руменкастих боја; и друго љубичасто, што прелази у |
ао да је никло осам огромних стубова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, једва приметно |
анита; фасада у средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од црвеног гра |
х су држали у рељефу извајани анђели од жутога као восак мрамора.{S} Сама окна на прозорима бил |
двор царски, беху од самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадом стубова од црвенога гран |
ијају два сунца — једно што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graph |
оју је Мизар обасјао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвенкасте боје, — то ј |
дсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, |
; по жутим — зеленкасти, а по зеленим — жућкасто-светли — овде нека врста паукова, тамо опет не |
n="122" /> зелена као трава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим леђима та |
али је овај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по мало преливала у тамно-црвену, |
гом периоду времена?!{S} Њој је требало З½ милијарде година док се са свим одвојила од маглине |
змеђу <hi>Орла</hi> и <hi>Атинуса</hi>, за тим сече <hi>Змију</hi><pb n="28" /> и <hi>Змијара</ |
, она ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се |
олутно није знало за хотимична убиства, за пљачку, отимање, разбојништво...{S} Ама зар човек чо |
е материјом, као каквим тешким ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме станује душа човекова, |
а особито чак и од наше браће термита, за које се зна да су највећи инжињери, уметници и грађе |
унцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост требала хиља |
же!... повикао је један дебељко - мрав, за кога се причало, да је на једном сувом листу двапут |
е,“ објашњавао <pb n="15" /> ми је ове, за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p |
у пречнику 2862 милиуна миља.{S} Дакле, за неколико стотина милиуна миља њен је пречник већи, н |
би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом би |
стива срца према сваком поданику своме, за кога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} |
непрестано теже за поступним прогресом, за вечитим усавршавањем облика: оне теже нечему лепом, |
а година, она ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S |
ростора; а Алдебаран, десно око Биково, за толико време прелети 660 милиуна миља, или 2640 мили |
— не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и |
згледати као неки чудноват сан; а није: за људске душе сан је док су везане за материјално тело |
ту за непуне две милијарде година...{S} За тим је мало по мало настао период њенога хлађења и п |
васељени, онако исто као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом |
позлаћеним <pb n="126" /> крововима.{S} За овим редом царских палата ишао је други од некаквог, |
оначно великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чи |
адураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила милиунима годин |
Куд науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази кроз зидове као и на отв |
5" />, Сатурно осморо, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог једног пратиоца, <pb n="9 |
ва вулканскога неимарства па Месецу.{S} За њим долази знаменити кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је |
освећени живот на овој планети угасио — за вечита времена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одис |
лео да је она магловита слика „постања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са |
ог</hi><pb n="21" /><hi>Медведа</hi>, а за тим и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} |
ма, што су их донеле службене новине, а за тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која ће |
милиун громова у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у |
Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са својом чудн |
ајпре се од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има |
неминовно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме |
а се образују први гранитски слојеви; а за тим да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне непр |
000 километара!..{S} Ви и ваша средства за пренос према средствима становника ове планете — то |
и дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> <mi |
звездама, он опет има огромних заслуга за развитак ума људског.{S} Његова је то блага и мека с |
вога доба, да овај споменик подигну, да за вечита времена буде углед свима потомцима ове велике |
а уметнички изведене фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових живоп |
овај складни размештај боја како свака за себе и све скупа представљају неку небесну лепоту, ј |
љних услова и других климатских прилика за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагодн |
д гранита, просто су били једна играчка за снагу водене паре: читаве стене од неколико хиљада, |
ело, ова им сатанска намера није испала за руком.{S} То се познавало по оној демонској срџби шт |
њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</note> <note xml:id="SRP19020_N16">Ове три |
то је ова иста коза, што је запристала за овим небесним Возаром.</note> <note xml:id="SRP19020 |
а па најпосле тај свој живот и окончала за један одсек времена од 15 милијарада година, а знате |
а, који су ова два небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} Станимо, зауставимо се мало пред ови |
и телефонима без жица; огромним кулама за посматрање ваздушних струја; грдним резервоарима сун |
ихова владавина испуњена великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је |
ку горива — дрва и угља — употребљавана за грејање станова у доба зимских сезона које беху, још |
оличина остане за вечита времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна знатна кол |
та клонила ка западу, друга су се једна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блистава сев |
ако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У п |
..{S} Ето, тај је човек двадесет година за својим столом капао, испитујући узроке тој страховит |
анствена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у животу васељенину ника |
а и на балонима служити уместо телефона за цео свет, али се у то није веровало, због неке матер |
зговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и све остале удобности |
-Дарине: примордијални — првобитни — па за њим други, па трећи, па четврти, па пети, и тако ред |
смех прелети му преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не з |
доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желел |
е нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, |
кунада и то је Меркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је ње |
RP19020_N19">Наша Земља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два |
Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непуних 12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана |
n="148" /> као неблагодарност и заборав за учињена добра земљи, народу, и читавом човечанству.{ |
у вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и нека врста животињства <pb n="211" /> још |
о онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже узроци |
јем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чуде |
е на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...." |
вали, да ће том својом умном муком себе за вечна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, |
акон гравитације.{S} Тако Сиријус пређе за годину 160 милиуна миља или 640 милиуна километара п |
у, да своју лепу кћер Андромеду привеже за неку стену на морској обали, тамо баш, где она аждај |
е вечито умне силе које непрестано теже за поступним прогресом, за вечитим усавршавањем облика: |
адчовечанскога.{S} Свака палата била је за себе по једна песма, а све четири један читав еп: он |
унето у овај божанствени храм, који је за чудо Божје имао у основи облик нашега православнога |
љиви, неопипљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по облику своме |
Крвожедан је то владалац био.{S} Он је за време своје владавине водио 26 великих и 15 мањих ра |
ве климатске прилике далеко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни вр |
ли пантљичица, те од њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S |
скупљало, да се Творцу небесноме помоле за опроштај грехова својих, — морало је потрести и <pb |
мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао |
му облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се ид |
, 8 минута и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му г |
а, 3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога љубичастог — о |
его како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</h |
; оне нам изгледају као да су приковане за ону плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано |
је: за људске душе сан је док су везане за материјално тело своје, а јава је, кад се тих <pb n= |
испари, опет је знатна количина остане за вечита времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, с |
их соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј стародревне скулптуре, махом за саркофаге и на |
колико милиуна килограма!..{S} А машине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пренети једн |
и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васељенино то је |
иродину има плана, има мисли, има тежње за све лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињ |
а последњим својим сјајем, синула па се за навек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова питањ |
облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на ко |
и се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од страховите студени....{S} Д |
е би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скоч |
једну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, недељ |
готово прозрачна, мрамора: ухватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овога с |
о само духу његову....</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној мрачној небесној пучини, она |
на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена прочитат |
чи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана об |
сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се за половину одстојања приближили....{S} Али погледај-де |
од маглине оца јој Сунца Амадураме, те за себе образовала један небесни свет; после јој је још |
и што од свега тога назирете.{S} Ви сте за миријаде појава, што се фактички пред вама догађају, |
енику.{S} Он се подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам |
ај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту бра |
.{S} Сунчана је топлота употребљавана и за произвођење електричне струје, која је неком чудном |
испуњена великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је одговор породичн |
дно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло поврат |
ни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спр |
а, изузимајући јединог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом. |
развија — наравно, догод постоје услови за то развиће: северна плетика и маховина бујају и напр |
амом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе увери |
, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити |
глави оно, како моја газдарица, у бризи за својим јединцем, може ненадно банути у моју собу, да |
су ваше Сунце и његова породица старији за неколико десетина милиуна година — од породице Мизар |
ареног звера, по нарави напрасите, који за најмању ситницу плану и изливају свој гњев не само н |
стали сами собом: сви они скупа и сваки за се резултанта су рада свију сила у васељени.{S} Ко б |
ог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с |
пресијом твојих материјалних очију; али за то треба да прегнеш свом својом духовном вољом, те д |
ди просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио као тес |
жем: питаш ли ти за душе преминулих или за материјалне облике онога великог света, што је <pb n |
ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртине пута, и једва је тек сада голим |
али се као номади, а своје богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми |
ошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрости им оче, они не зна |
hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за <hi>север</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмов |
љени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за <hi>север</hi>, ни за <hi>југ< |
hi>запад</hi>, ни за <hi>север</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради ваш |
<hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за <hi>севе |
д вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његову.{S} После, ова лепа кћи Амадурамина |
емена...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре н |
ам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од нас, |
S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога места померили нису.{S} Па како |
сти цурила свежа крв, не попуштајући ни за један трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не у |
уња, они језовити тресци громова што ни за један трен не партишу и, најпосле, треба да се изврш |
сверепства и оне пустоши што су чињени за време тридесетогодишње и седмогодишње верске војне; |
уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и |
ани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, |
Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за материјалне облике онога вели |
а веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са соб |
блиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и све остале удобности за живот; ви се једа |
десет хиљада година, она ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње заст |
вети за спавање, и све остале удобности за живот; ви се један с другим разговарате и договарате |
, да ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секунада прогутати страховито огњено ждрело |
а и прави своју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година,"<ref target="#SRP19020_N19" |
ишта нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада година, |
за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за милиун, з |
не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада |
неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак за човекову душу нема већега ни узвишенијег задовољства |
д 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су |
лезница, телеграфа, телефона, стоје вам за то на расположењу; безброј индустријских фабрика, у |
ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и |
сјало најинтензивнијим сунчаним сјајем за петнаест милијарада година; колико ли је оно својом |
аш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами н |
ца има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за доктора.{S} Његов стан није далеко одавде.{S} Ми ћем |
ух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није |
бдевати новом својом топлотом и животом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би с |
е за музеј стародревне скулптуре, махом за саркофаге и надгробне споменике знаменитих људи — ца |
или и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: тако су постали разни слојеви коре Ар |
мрамора, сваки блок гранита везан један за други, по напред одређеној, математички <pb n="138" |
и и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Не |
омшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлос |
елике врућине.{S} После, Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становн |
резаријом.</p> <p>Како је овај храм био за неколико метара уздигнутији од нивоа црквене порте, |
и небесни живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их исп |
а овој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне в |
проклет.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на |
воме граду онда се апсолутно није знало за хотимична убиства, за пљачку, отимање, разбојништво. |
во и крвожедност!...{S} Попусте ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из |
војим телом за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулација крви и |
ао кармин, румена, уста, као да су само за то створена, да те својим осмејцима занесу, залуде, |
тарост, ма да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба милиунима милиуна година.{S} У |
ује; јер је време једна илузија.{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<r |
око сунца за непуних 12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран з |
преко 300.000 километара, а то је скоро за четвртину сунчевога пречника, или на 26 пречника ваш |
ј свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарс |
робуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а то би, к |
. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> <mi |
SRP19020_N12">Загонетна је по томе, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења сво |
е за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега сунца... |
пира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна година, на читавој површ |
на и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секуна |
не треба ни одговарати; деца сваки час за свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Дец |
ам се сада чини, да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним |
и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер об |
хиљада ових наших земаља, која је опет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше |
врела топлоте и светлости, потиче живот за миријаде миријада органских створова у пространој об |
и.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја ос |
а, бесконачност пред нама, бесконачност за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму предст |
ко је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је штрчал |
"119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је црна неман изг |
оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребројала |
ојском поведе, да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети |
ти губи се онај простор, који они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном оке |
их људи гледају, посматрају, проучавају за читавих четрдесет векова, нису ништа друго, до један |
сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; кољу се и к |
01, а све остале пронађене су у размаку за непуних сто година.</note> <note xml:id="SRP19020_N1 |
инута је из царских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну страховито стрму страну Итасов |
лама Артемидиним — богиња лова — али му за то определише место међу звездама, где се, ево, и да |
насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатс |
, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже узроци из ко |
итао, они су све више писали, писали су за доцније нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и дру |
х облика и до уништавања оних, што нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — природа као да |
сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} За тим је мало по |
их дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена одагнати испред врата моје небесне ехо |
малене звездице, једна по једна, замичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она иста појава,“ ре |
.</p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине |
на а које <pb n="170" /> стараца, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре па |
од ових силних појава и призора, што их за кратко ово време видех путујући с тобом по овим басн |
отивнику одузео <pb n="119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело |
живота свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не питај!...{S |
и једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан да изблиза посмат |
/hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N2">За Патагонце веле, да интелектуално стоје најниже од св |
ани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је |
ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима |
салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за |
рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја сам ти до са |
</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним има људи?“ приметим му ја. |
едитом месту, далеко тамо негде у некој забачености небесној, светлуцала она малена група звезд |
у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји забележено у светом писму пророка Емедарухе.</p> <p>Про |
Он је владао 84 године и историја није забележила ии један једини таман моменат из његове језо |
ека!... --><pb n="206" /> му се два ока заблисташе као две трепераве на небу звезде.</p> <miles |
ђали, а које он није умео да разреши; а заблуда је највећи камен о који се човек спотицао од ка |
епите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти треба и морају да се плаше само око |
, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" повика Лапласов ду |
И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили Коперник, Галиле |
ије <pb n="148" /> као неблагодарност и заборав за учињена добра земљи, народу, и читавом човеч |
руге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је |
о што и човек који се непрестано опија, заборави и на своје достојанство и на своје човечанске |
у опија, те онда, као и свака блудница, заборави и на своје небесно порекло и на своје више опр |
зује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму |
били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу....{S} Душа човекова |
<hi>Arago.</hi> </p> <p>А, ја оно нигда заборавити нећу!...{S} Ми усред једне мрачне ноћи.{S} Н |
само!“</p> <p>О, ја онај моменат никад заборавити нећу!</p> <p>Кроз ону кристалну куполу, као |
И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако одомаћил |
И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, крајичку васељенину ; ви овде на Аруџа-Да |
езана с материјом она се налази у некој забуни, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој не |
је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. |
свилене преље, кад јој дође време да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображена, из |
них великих умова који су били кадри да завире у велике тајне вечитих природних закона...{S} И |
ељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> <milestone unit="*" /> |
аду скандалозном уживању, опет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа |
ања и вечитога рушења човечје око никад завирило <pb n="204" /> није...{S} Збиља, зна ли когод |
један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да један другом читамо најскривеније мисли.{S |
н је овим својим чудесним делом потпуно завирио у тајне оптичке обмане....</p> <pb n="144" /> < |
е једну доста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму миса |
ности и богобојажљивости...{S} Подлост, завист, злоба, лукавство, притворство, беху давно и дав |
, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога од једном нестане и да пост |
малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д |
исао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрнуо |
свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Амаре-Маре<r |
ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улице, подиже се једна електрична кугла, |
а центра и прави своју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година,"<ref target="#SRP1902 |
васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. завршио своје шесто предавање.</p> <milestone unit="*" |
е дуго трајати.{S} Његов отац ускоро ће завршити своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго ст |
х царског библиотекара....{S} И онда се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше прос |
мењању непромењива....“</p> <p>И он се загледа у ону мрачну пучину небесну — као да је нешто т |
ала, у који се, у праискони својој, био заглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто |
ји је, мало по мало, почео да разрешава загонетна, питања, која су му постављали сами феномени, |
Главу, у чијој се змијастој коси блиста загонетна звезда <hi>Алгол</hi>.<ref target="#SRP19020_ |
ром.</note> <note xml:id="SRP19020_N12">Загонетна је по томе, што за два дана, 20 часова, 48 ми |
боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме одгоненути, |
Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — репате звезде — што се с времена н |
и је ове, за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика мој |
то је одиста величанствено!“ повика мој загонетни вођ.</p> <pb n="59" /> <p>И одиста та се вели |
n="112" /> се мало обрецну на мене мој загонетни чичерон, па онда настави: „јест, ја сам казао |
овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа представљало је |
и свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом у |
ико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им ре |
е допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ није само мрачна; она ј |
овног зближавања и познавања оне велике задаће човекове, да се добрим делима приближује ка свом |
ећењу своме; јер оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, о |
е дели они ђенијални неимари, они Богом задахнути уметници, под чијим се длетом на студеном мра |
зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научникову катедру, |
к и несрећна.{S} Земаљско уживање њу не задовољава, не усрећава; оно је њој често теретно, па ч |
ов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и прек |
овекову душу нема већега ни узвишенијег задовољства, него кад се на крилима својих мисли вине у |
х старих пропалих богова?!...{S} Каквог задовољства налазите у посматрању ових црвоточина давно |
оцртао некакав благ осмех, пун среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха оставила је душа његова |
; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, веселости, сањарије, љубави и божанствених |
{S} А, његово сам предавање са особитим задовољством слушао.{S} Он нам је доказивао да ништа на |
ти небесне меканике!..{S} Судара нигде, задоцњења још маље!“ повика дух царског библиотекара, п |
ог времена освојили; али сам се најдуже задржао, посматрајући јужни део Африке — тамо баш, где |
ној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ по |
martine</hi> </p> <p>„А ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика одједном |
Мизар је глава једне велике васељенске задруге.{S} Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сун |
20_N33" /> Отац ове многобројне сунчане задруге, по својој тежини, тежи је од целе своје породи |
трама што сачињавају ову велику сунчеву задругу Амадурамину.{S} Пролазећи непрестано кроз хладн |
а међу њима има само једна мало старија задружица сунчана, у којој су се већ јавили разумни ств |
ше Сунце има преко 400 чланова у својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту ас |
и; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина сп |
северозападу, а Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом |
.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супарници Веги; а т |
види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математи |
и светлаци као оне небројене варнице из зажарене пећи кад у њу угарком станемо џарати!....{S} Ј |
оје су, с краја на крај, опасивале онај зажарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо чита |
рад чисто је треперио у некој сутонској зажарености; али она језовита пустоћа његова, онај гроб |
м лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је морао приметити и дух библиотекаров, |
позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ру |
њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са својима поступао: јед |
и вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и изблиза |
на сјаја, пуна лепоте, пуна чара?...{S} Заиста, онда њено биће са свима њеним лепотама не би им |
име, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оца свога, најмоћнија по сили и у |
о она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад налазим |
сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ н |
вима осталим да нема? — — — — —</p> <p>„Заиста није.“</p> <p>„Наравно да није,“ прихвати Лаплас |
ом, али од оне силне јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, над самим овим огњем, беше |
ала несретна дифтерија.{S} Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се ве |
Душа човекова, док је са својим телом у заједници, често и залута, али она увек зна и извесна ј |
раду, — тај би једва нашао неких општих заједничких одлика: што имају и једна и друга руке; што |
северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумовом Сламом</hi> — једно су овак |
у материјалној одећи својој, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а тим сами |
чила, лака као перце, прелећеш, са мном заједно, са звезде на звезду и разматраш овај величанст |
се никад не растају с телом с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском |
која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на једну истину, а то је: да се земља око свој |
а.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, заклада племенитог цара Абугора Гомора CХХIV.{S} Благод |
се испрућио на кревету па спавам као — заклан: једва сам могао опазити да ми под котлацем бије |
де смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — половину.{S} Али пре тога |
</p> <p>На многим гранитским стубовима, заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црн |
ило само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она магловита слика „постања“ за себе, да |
ећ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које избија |
морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз овај студ |
неке опипљиве реалности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, по |
сад један другоме отимљу пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, које су тамо <pb n="9 |
то чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну половину неба, па те то збуњује.{S} Тако |
ије ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три мес |
око своје матере Амаре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} Њега |
p>„На једном часу он је своје предавање закључио овим речима:</p> <p>— „О,васељено, о чему ти ј |
места нареди да се свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим о |
весело, живахно, мирисно, складно...{S} Закон одабирања као да је основа њену <pb n="207" /> св |
дух одговорити:</p> <p>„Имаш право.{S} Закон одабирања при образовању нових облика и форама, и |
а виша намера, један вечити прогресивни закон Бога Свевишњега — ка вечитом усавршавању и улепша |
и поредак, један непромењљиви природни закон по коме се свака тварка од мајушног атома, па до |
мих облика, — не видиш онај исти вечити закон општега прогреса, ону исту тежњу ка лепшему, ка с |
прапочетку њена постанка одредио вечити закон гравитације.{S} Тако Сиријус пређе за годину 160 |
облик онога већег кристала.{S} Тај исти закон влада и у постајању светова — сунаца и сунчаних п |
207" /> свеколику раду.{S} И она је тај закон унела у све своје створове.{S} И у томе лежи прог |
у материје и у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васељени, — како на једној тако и н |
ек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да није државних стега, — које су вас виш |
} Па и сами свећеници, ови проповедници закона Божјих и његове неисцрпне милости, купили су вој |
.{S} До које висине познавања природних закона беху узлетели становници ове угашене звезде, ово |
авања вечитих и непроменљивих природних закона,“ рећи ће Лапласов дух, који је просто пратио мо |
људи до данас открили од тих природних закона то је, према ономе што још нису открили, и према |
завире у велике тајне вечитих природних закона...{S} И док се тај велики, тај божанствени преоб |
ама оних недостижних, оних божанствених закона, што владају сваким покретом вечите материје што |
...{S} Стрпали људи целу васељену и све законе њене у своје научне апарате, па све то пропустил |
који је први почео да открива природне законе који су вековима векова <pb n="162" /> били сакр |
аму децу свете Христове цркве; узвишене законе Божје, које им је велики Учитељ у аманет оставио |
у облика у читавој васељени.{S} Ти исти закони владају и у творевинама човековим: његове пећине |
је су <pb n="212" /> бајаги основане на законима, на јавном моралу, на земаљској и Божјој правд |
ео читаву теорију, основану на физичким законима, како на нашој планети с године у годину, са с |
се раствара по једним и истим природним законима и по једној и истој методи — стварања и рушења |
лазе свој праисконски извор у природним законима.{S} Оно што су људи до данас открили од тих пр |
ће се смањити, покоравајући се вечитим законима гравитације, хлађења и — згушњавања; али ће оп |
их маглина, а по једним и истим вечитим законима природним, <pb n="95" /> по којима се цео небе |
те образовани по једним и истим вечитим законима, па онда де сам одговори на постављено питање! |
стихија васељенских и по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, т |
атеријалном одећом, којом се по вечитим законима, што у целој васељени владају, одела у једином |
етворе се у кишне капљице, па следујући закону теже — гравитације — полете доле ка центру своме |
олако, тихо и без великих скокова, — по закону одабирања који влада и у биљноме и у животињском |
учаја, већ само вечитих и непроменљивих закопа, по којима <pb n="163" /> се креће и материјални |
ло погледати!{S} Изгледало је као какво закрвављено џиновско око, што се из оне црне небесне ду |
сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвављено.<ref target="#SRP19020_N14" /> У гриви Бико |
ец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој уп |
ве њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждај |
о, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад је једна на нашем зениту, онда је она друга |
јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!..{S} Све је то привидно.{S} Девет десетина је о |
хове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучи |
унчеви зраци, било при рађању, било при заласку његову, обасјавају највише врхове Месечевих брд |
и вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим руменим уснама....{S} После ове мал |
ори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као кармин руменим уснама.....</p> |
><hi>Мочара</hi>, и пуно других морских залива, рукава и — језера.{S} Наравно да у свима тим мо |
везали са свима њиховим морима, морским заливима и језерима: и то су све правилне, чисто геомет |
чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пр |
творена, да те својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе!...{S} |
је са својим телом у заједници, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, свом |
Шта је оно, бато?</p> <p>— То је једна залутала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је она долетел |
лад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сестре му |
адземаљска сила целу васељену из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милиун громова у један ду |
дебела, под <pb n="79" /> вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „беслове |
на, нашао негде у прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем |
емаљске насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за |
сним!{S} После, нама људима не треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебди п |
је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима облицима материје што испуњавају ову беск |
, свуда вода, а у њеном млакушном крилу заметала се прва клица живота — живота биљног и животињ |
ек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар ч |
, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо <pb n="34" /> пронесе своју познат |
</p> <p>И мој пратилац мало застаде.{S} Замисли се па опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, М |
а за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо ићи лакше, наравно, рел |
хвалим!“</p> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто трг |
а се још боље нашем уму представи?..{S} Замислимо једну безграничну сферу, у којој је свако њен |
иријаде боја слива и прелива....</p> <p>Замислите једно светло смарагд-небо, а на њему два сунц |
ко оне малене звездице, једна по једна, замичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она иста поја |
мче какву било милост њихову.{S} Они су замишљали своје богове вечито жедне крви људске, а с ли |
ви сте она виша интелигенција, коју је замишљао велики математичар, философ и астроном Лаплас, |
телигенција, коју је тај велики научник замишљао, да ће се јавити у роду људском после 10 милиу |
<p>Небесни екватор или, боље рећи, она замишљена линија, што наше небо дели на две половине — |
ских нимФа.{S} Ове се нађу увређене, па замоле Посеидона — бога мора — да казни и Касиопеју и њ |
шта не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља |
="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете и саму величину |
трчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу серума.. |
давде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у |
могу устрчати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање теле |
S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то јест твоје тело, било би |
едај на каквој је висини био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 милиуна ваших година!“ р |
ови вредни неимари учише овај чудновати занат свој; на којој ли политехници свршиваше они своје |
бо плава, горскога кристала, од кога је заната на овој чудесној планети било необичних мајстора |
нета, већ да и иза њега има још једна — занептунска планета!...</note> <note xml:id="SRP19020_N |
за то створена, да те својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе |
би се она дела, су чим би се она после занимала; где би њено боравиште после било, једном речи |
дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа занимљивијега да разгледате него ове жалосне крбањке на |
лих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту занимљивога; може ли ово бити права храна нама духовима |
мртних мука човек се уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са |
ло није нити је ухо његово икад слушало заносне шуморе њихове, одговарају оним горостасним шума |
ко човеково, нити је ухо његово слушало заносне шуморе ваше !!... --><pb n="70" /> пшенично кла |
{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање боја — то је просто једна игра светло |
видео сам сијасет сићаних звездица како заносно светлуцају, а које мало пре нисам могао видети. |
Над нама онако исто небо; али без онога заносног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна, |
представљају неку небесну лепоту, једну заносну хармонију, једну песму над песмама, једну анђел |
д нашим ногама спава вечити санак свој, заогрнуо се некаквим црвенкастим плаштом.{S} То беше ту |
апила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не |
не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за <hi>север</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S |
</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>запад</hi>?.{S} После бејах са свим изгубио рачун: шта |
јурило је напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златнорога Коза.{ |
ља потресали, потресали је од истока до запада, од севернога пола до јужнога — тај није у стању |
д, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијског Океана и готово цела Предња Индиј |
м Пегазовим, који умало што пе додирује западни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја и Андромеде види |
58" /> преливала у безброј боја, док се западни хоризонат ове вилинске земље губио у пурпурном |
његовом лепом звездом Капелом — Козом; западно од Перзеја видимо лепо и сјајно звездано јато А |
Лабуд, Лира, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китов |
и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли западног хоризонта...</p> <milestone unit="*" /> <p>А п |
а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, |
020_N52">Ја сам до Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор — није знао да сам му с |
Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом западном хоризонту видимо .једну веома сјајну звезду: т |
ечитој супарници Веги; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме се дивно блистао појас |
и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризонту: све остале звезде из Близанаца већ |
>, звезда прве величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у њем |
е, оне се непрестано крећу од истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <pb n="X" /> рођене о |
док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга су се једна за другим помаљала са истока. |
ој магли севернога хоризонта; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда |
свако јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!..{S} Све је то привидно.{S} Девет десети |
је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се преварио: тамо је необично треперил |
који потиче од самог Ориона и то право западу, а после, од једном, окреће свој ток југу, па он |
што, па подигло нос: хоће њим небеса да запара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веро |
окрете и погледа тамо где је она звезда запарала небо и — некуд одлетела.{S} Његови детињи погл |
на серија старих протокола, у којима су записана имена разних научника — философа, математичара |
arget="#SRP19020_N46" /> У те протоколе записано је само сувих имена наших првих научника и уме |
з његових уста чуо, у своју свету књигу записао и после народима објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ј |
о и добро дете!{S} После ће ме одједном запитати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће |
то било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — да човеку памет стане!...{S} Ја сам га зва |
орне палате!...{S} И мени нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах т |
знатнијих градова њихових, том приликом заплени око 20.000 које деце, које жена а које <pb n="1 |
се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је врила, пенушила, |
езданог; — овај огњени океан, чији вали запљускују чак горе у недогледне просторије небесне, то |
ама и народима рождество Христово, и да запоје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава небесим |
спора у раду своме, у корачању напред,“ започе он после мале паузе. „Она је, истина, оличени пр |
p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре т |
ства, то је један виши сунчани систем,“ започе нам објашњавати дух царског библиотекара.... „А, |
ветила.. .</p> <p>„Прво да се упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена? — Васељена је св |
етака још нема ни трага; у њих још није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ перио |
ало толико исто простора, колико га сад запрема Мизар.{S} Његова периферија допирала је чак до |
о исте температуре, коју сад има Мизар, запремало толико исто простора, колико га сад запрема М |
се просто надимао, и мало по мало стао запремати читаву половину оне црне, а звездама осуте, н |
акше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охл |
hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадурамини |
вим планетама одредио даљину, волумен — запремину — тежину, брзину кретања и око своје осе и ок |
у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</note> <note xml:id="SRP19020_N1 |
еја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала за овим небесним Возаром.</note> <note xml:i |
е.</p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зо |
ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао о |
е мале паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, о |
у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, |
, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пуна сваке приро |
...</p> <p>„Море, пројте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук |
некога вишег неимарства небесног!...{S} Зар у њиховом сјају, у њиховој лепоти, у чудесној прави |
вострук месец, то је један месец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа зем |
бе ових црних и суморних дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа занимљивијега да разгледате не |
и то неће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме послу једно зрнце великога божанс |
а твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Ки |
е: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему ч |
: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то |
пљачку, отимање, разбојништво...{S} Ама зар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је т |
непроменљиво.</p> <pb n="13" /> <p>„Ама зар ја умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; |
осто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна година називаш колико „пукни прсто |
исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно |
о је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело вели |
и силних непријатеља својих...</p> <p>„Зар се у свему томе не види божанствена искра Бога Ство |
најјаче огњиште, па су према томе, још зарана, извештавали сав остали свет на целом шару плане |
"152" /> је сирота прнула у слободу као заробљена тичица, кад јој кавез отворимо....{S} И ако и |
авде до — човека има поћи!{S} Овај мали заселак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се не |
еривоју, што га представља овај мајушни заселак у огромној општини Мизаровој, — та се величанст |
427 својих чланова, то је само мајушни заселак у општој отаџбини — васељени.{S} То су исто и с |
ену, док је његова средина била са свим засенчена.... <pb n="72" /> Треће светило имало је обли |
пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенченог перја његова, а погледај оно што се чисто пр |
и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји забележено у светом писму пророка Емед |
и огњени колос, кад нам његова светлост засењава очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, |
чудесни насипи, њихова живописна села и засеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадгод мисл |
страну, откуд је она изненадна светлост засијала.{S} Окренем се и ја.{S} Какво изненађење!{S} Н |
осталим звездама, он опет има огромних заслуга за развитак ума људског.{S} Његова је то блага |
х поменем....{S} Они су то у пуној мери заслужили...{S} Тако, професор философије и теологије б |
Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је први пронашао силу паре и увео је |
мом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим з |
вету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух само о |
у царевину освојио и на тим развалинама засновао своје силно и моћно царство, царство Гоморово, |
И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapter" |
ао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} Испред мојих очију пролазили су читави свет |
е уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом |
ти и дух библиотекаров, кад он одједном застаде, погледа право у очи моме чичерону, па ће му те |
> <p>И ту дух царског библиотекара мало застаде, па ће опет почети:</p> <p>„Први слојеви коре н |
у“, повика Лапласов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <pb n="153" /> <p>„Јес |
чини васељенској.....“</p> <p>И ту мало застаде дух царског библиотекара па ће онда опет настав |
ви.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти ј |
но !... “</p> <p>И ту Лапласов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Његове су |
ељенине!“...</p> <p>И мој пратилац мало застаде.{S} Замисли се па опет настави:</p> <p>„А, као |
на!..“</p> <p>И Лапласов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак |
за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да |
ај светао, онај зелено-плавкасти азурни застор, чијој се лепоти још нису сити надивили велики п |
ва брда плакале кише и покривали зелени застори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили |
Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав окамењен гобелен, чиј живоп |
царски библиотекар ; а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља Маримеју, директор |
ета.{S} Лепша половина је необично била заступљена.{S} У великој дворници Грађанске Касине била |
тавој овој планети.{S} На овим палатама заступљени су сви мрамори планете Аруџа-Даре, онако ист |
нако исто, као што су на Париској Опери заступљени сви мрамори наше Земље.{S} Све четири универ |
вање њихово ништа није могло нагристи и затавнити.{S} Овде у овоме <foreign xml:lang="FR">chef |
под <pb n="79" /> вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ сток |
ава некакве але с отвореним чељустима а затвореним очима.{S} На левој страни видела се, опет у |
м уздама, час им узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му |
p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљине, зато нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, в |
је меке и благе месечине његове?!...{S} Зато хајдемо да њега прво посетимо!“...{S} И ми се крет |
, писали су за доцније нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци |
ра осетити никакво таласање њено....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни о |
е: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмер |
унца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него што је брзина с |
да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном крунском са |
х руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује него јавни морал и Божј |
обље!{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћи нема |
на другу страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну |
материје што испуњава целу васељену, те зато ниједан атом, ниједан читав свет не може мрднути у |
две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем докторову стану.{S} Дођем пред саму кап |
готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији и интелигент |
ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, так |
<p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мал |
мој царској костурници, по свој прилици зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо |
ли сруше над главама путника, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елеме |
{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавр |
а је Бог поповска измишљотина и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим рукама опи |
ме балону, каква несрећа догодила, а то зато, што се ништа није остављало голом случају, већ је |
им посматрањем није могло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у животу једне звезде |
елом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне муш |
е тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма ко |
унском савету, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ добро и племенито |
ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше сл |
о је дивну, симетријски изведену, нешто затубасту, пирамиду, која је више личила на какав брош |
а се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде од њ |
сти васељениној....“</p> <p>И онда мало заћута.{S} Његови се погледи зауставише иа „плафону“ — |
еких небесних покрајина.</p> <p>Он мало заћута па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небе |
оћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону страхови |
ценити!....“</p> <p>И Лапласов дух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете, али н |
.{S} Јасније, сви су светови у васељени зауздани једним и истим уздама оних недостижних, оних б |
ници Грађанске Касине била су сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочним собама.{S} Пушил |
сет и осам хиљада пута више него што га заузима система вашега Сунца.{S} Отац ове изумрле сунча |
се више приближујемо, у толико више она заузима небесног свода.{S} Још који трен, па смо већ на |
Просто се видело како се надима и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се видело |
своје десет хиљада пута тежа, док опет заузима простора деведесет и осам хиљада пута више него |
кратери на Месецу тако многобројни и да заузимају тако огромне димензије?..{S} То није никакво |
их метара, од кога је простора сам храм заузимао једну добру четвртину, а остало је служило хра |
ила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један једини атом, он би зауст |
унца прешла за 40 векова!?.{S} Станимо, зауставимо се мало пред овим питањем!.{S} Па и опет нам |
своме кретању један једини атом, он би зауставио кретање читавога једног света у коме је тај а |
онда мало заћута.{S} Његови се погледи зауставише иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да пог |
су устројени меканизми кретања, брзине, заустављања, часа поласка и часа доласка.{S} Све је <pb |
одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека |
под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми млад |
туре на читавој овој планети.{S} Они су захватали простора, како ми рече Лапласов дух, на 820 х |
ездану гомилу, дотле је онај црни понор захватио половину неба, онако исто, као кад се на небо |
нак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{ |
ија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не признат |
нитска кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби у милијарде комада, <pb n="74" /> па их оп |
У њих од културе и каквих индустријских зачетака још нема ни трага; у њих још није започета ни |
мах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос и кревељењ |
езике да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле |
чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, и на то |
Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе, где ле |
преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погледам зачуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ће ми рећи:</p> |
ој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то ка |
остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом |
атмосфера изгубити ону благотворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке с |
на је то што је била овој планети прави заштитник и од сувише велике студени и од сувише велике |
узбуркана, овако несрећно испретурана, зашто су сва његова брда и кратери шупљи као какви џино |
ери шупљи као какви џиновски сулундари, зашто су ова његова планинска ждрела и провалије овако |
тпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева овако узбуркана, овако несре |
Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, а |
сам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме |
а сам једном своју покојну мајку упитао зашто неће да падне месец, који се, чињаше ми се, беше |
>„Мир земљи, слава небесима!..“</p> <p>„Зашто ли он оно умре на крсту мученија, с оном анђелско |
веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са небесног престола свога оца Урана, па бојећи с |
еселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих, да |
вању природе и свега онога што се у њој збива наишао на некакве светске дивове, дивови по телу |
И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад |
и које непрестано оставља хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно |
отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?. |
{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзи |
нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете ме |
емена; детету неће бити ништа....{S} А, збиља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и малог |
...{S} А сад?...{S} Мумија!...{S} Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} О |
Оца биће ти широм отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и |
агонцима.<ref target="#SRP19020_N34" /> Збиља, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбин |
икад завирило <pb n="204" /> није...{S} Збиља, зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S |
Тако је, Божји су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао погодити, која је ово династија, а к |
ти и овоме угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што слушао о оним чудноватим звездама, <p |
од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже ч |
ован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела она божанска песма, кад су оно |
царског библиотекара, с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <p>„Ова је сунчана си |
е!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <pb n="31" /> <p>„Од |
старости!“ повика он с неком необичном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не; судара апсолутно не |
вековима живели, напредовали, радили и збирали своја умна и материјална богатства и не слутећи |
основама људске племенитости и духовног зближавања и познавања оне велике задаће човекове, да с |
за цео свет, али се у то није веровало, због неке материјалне тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то |
ег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога у разна доба године нису једне исте звезде па |
али је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих повољних услова и других климатски |
је остало вечита тајна, ако почем није због тога, што Хамео — неверни — нигда на време не стиж |
е он високо ценио, неговао и подизао, и због којих је многи чувар плаћао <pb n="172" /> главом, |
, ни студен ни топлота, те се тако онај збор небесних девица вечито сијао као јарко на планини |
д чудеса — човека, па да га једног дана збрише као сунђер кредом исписане цифре на табли?!.{S} |
се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело.. |
не покрајине, бато?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговорим?...</p> <p |
а заклони јужну половину неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара, као |
ам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p> |
ори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служб |
и утисак учинила је на мене њихова тако звана пијаца „Црних палата.“ То су права чудовишта од њ |
а 106 планета, од којих је највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова |
трага; у њих још није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још |
<p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане протуберанце, његове ерупције, огњени вал |
њима био је најславнији архитект, тако звани, Амајумо, — што значи отац лепога....{S} Најдивни |
опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, |
у отворени на 4000 метара висине у тако званим „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што |
емице.{S} Он је тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њихова видно расхл |
} То је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref target="#SRP19020_N42" /> Геруг |
да човеку памет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> <milestone unit="*" /> |
рга...{S} Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је први пронашао силу паре |
ао да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице |
а оној мајушној планетици — како се оно зваше?...{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо |
вом репу дивно одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда прве величине; а још даље, ка западу, видимо леп |
блиста његово срце — <hi>Регулус</hi>, звезда прве величине; из Лафа сунчана путања улази у зв |
на северозападу једва може видети Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој магли северн |
едан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али је она у самој ствари двогуб |
е жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна мала, али веома |
идимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, који је нешто мало више |
hi>, у којој блиста најлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звезданим |
чине, али је она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с |
просторије небесне, то је она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} |
екуд беше пронео глас, да ће се некаква звезда сударити с нашом планетом и да ће то бити смак с |
</note> <note xml:id="SRP19020_N20">Ова звезда периодично мења своју светлост.{S} Понекад дотер |
главом његово величанство Мизар, друга звезда у репу Великога Медведа.“</p> <p>„То је Мизар!.. |
тако исто блистати миријадама миријада звезда, — сунаца и сунчаних система.{S} И далеко пре св |
необично треперила још лепша и сјајнија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да у |
id="SRP19020_N26">Највећа и најсјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки др |
вој њушци блиста најлепша и најсјајнија звезда на целом нашем небу, по имену Сиријус.{S} Десно |
небесном простору, у коме се ретко која звезда могла видети.</p> <p>И тај мрачни простор, с час |
но, бато?</p> <p>— То је једна залутала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је она долетела?</p> <p |
тиња питања: одакле је дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре |
> <p>И у тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љуб |
> и <hi>Ждрали</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу, што |
се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погледај их сад!.. |
је било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним |
n="20" /> бисмо приметили да се и једна звезда помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљ |
другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он опет.</p> <p> |
изменило.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна звезда није више на ономе месту, на коме смо их гледали |
20_N25" /></p> <p>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она |
една необично сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, |
>ИЛУСТРОВАНИ РОМАН</p> <p>ЈЕДНА УГАШЕНА ЗВЕЗДА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <gap unit= |
ћу телескопа, нађено преко шест стотина звезда, а то је — преко шест стотина сунаца, а то је — |
а истоку се блистала једна веома сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах ок |
p>И одиста, не прође много и она сјајна звезда постајала је све сјајнија и сјајнија, док најпос |
Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али је она у самој ствар |
е опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарала небо и — некуд одлетела.{S} Његови дети |
је нашим северним мрнарима наша Поларна Звезда, то је Јужни Крст онима на јужној половини наше |
milestone unit="*" /> <p>„И ова небесна звезда прошла је кроз све фазе живота свога“ настави Ла |
ио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста као и наша Даница и њене остале на н |
земља није ништа друго до једна небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Мар |
ијој се змијастој коси блиста загонетна звезда <hi>Алгол</hi>.<ref target="#SRP19020_N12" /></p |
е једна мала, али веома, блистава група звезда.{S} Било их је од свију боја: рујевих, златкасто |
то је она голим оком једва видна група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами мла |
и небесној, светлуцала она малена група звезда — група од десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ев |
валију, у којој не сија ни једна једита звезда!...“</p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што дру |
орпије</hi>, што у њему необично блиста звезда прве величине, по имену <hi>Антарес</hi>; из Ско |
и ваши Влашићи, ова најдивнија гомилица звезда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звездано |
ој страни неба виделе још по неке групе звезда, док се цела остала небесна просторија претворил |
на целој планети; појава комета; ројеви звезда падавица, или какве било друге природне појаве, |
" /> У том истом појасу, у једној групи звезда, јако је падала у очи једна необично сјајна али |
Бенетнаш светлуца у оној маленој групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дуби |
о па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“</p> <pb n="90" /> <p>„А, не бој се, неће!{S} Т |
згледа да су елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у престоници Гомора.{S} То ме је по |
зменило; а то се само изменио размештај звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, а |
гог камења, међу којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом |
ту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд б |
ом гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Мизар ј |
вако звездано јато, један већи комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо глед |
са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна сунаца више, него ш |
ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде раствори |
идимо лепо звездано јато са пет сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, што веома личи |
S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних звезда у <hi>Млечном Путу</hi>, стоји на једном месту, |
т наше Земље и светлост оних безбројних звезда на небу, — све је то на Месецу нека хладна, нека |
ест.</note> <note xml:id="SRP19020_N14">Звезда прве величине — Алдебаран, позната најстаријим М |
о запремати читаву половину оне црне, а звездама осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе по |
ди се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне Томе! |
ћима стане да посматра ово наше плаво и звездама осуто небо, њега обузме неко необично осећање. |
ној небесној пучини, онако исто посутој звездама и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блис |
плаво небо осуто безбројним треперавим звездама.{S} И на северној и на јужној хемисфери небесн |
лепо и плавкасто небо посуто треперавим звездама, већ једна црна, црна као поноћ, небеска пучин |
ебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у неколико има |
То је место некад блистало најдивнијим звездама на овом крају небесном; али су се оне давно и |
о је он мајушан и незнатан међу осталим звездама, он опет има огромних заслуга за развитак ума |
ивотом, били су алем камен међу осталим звездама, — световима и сунчаним системама, па, ето шта |
црна, бездна небесна, посута небројеним звездама, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим |
ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему оно долази у најзнаменитије васељенске |
који се такође одликују лепим и сјајним звездама прве и друге величине.{S} Лепа су звездана јат |
а небесна планисфера, посута безбројним звездама које само светлуцају а не трепере; а међу њима |
ово наше лепо небо са својим безбројним звездама што на њему вечито трепере; — то је оно и што |
посута небројеним светлим већим и мањим звездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљине, зато |
ља јеси ли што слушао о оним чудноватим звездама, <pb n="114" /> што се на небу одједном појаве |
та небројеним звездама, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са |
а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо звездано јато <hi>Орион</hi>.</note> <not |
ти како би тај круг тек онда био окићен звездама, да се одавде може голим оком видети и рој Аст |
земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та он је прво слово у |
о је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у |
гледати цело небо.{S} Оно се беше осуло звездама што ретко кад....{S} Све сами моји стари позна |
Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешт |
hic" /><!-- caption:{S} Наша земља међу звездама--><pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Н |
ва — али му за то определише место међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да |
Јужно од Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и небесни <hi>Орао</hi> |
до јужног хоризонта, поређала су се ова звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, Кефеус |
га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга су се једна за д |
јужну хемисферу — пролази опет кроз ова звездана јата: <hi>Рибе</hi>, <hi>Водолију</hi>, између |
, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихове:{S} Поларну звез |
алог Медведа као центар око кога се сва звездана јата севернога пола и све њихове звезде окрећу |
јужној хемисфери неба, налазе се многа звездана јата, која и ми северци видимо.{S} Тако испод |
">Ми овде помињемо само некоја главнија звездана јата, а њих има, на целој небесној планисФери, |
га источног неба, а по њему се поређала звездана јата: на самом северном крају Перзеј, па Касио |
сле ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата, што су на северној хемисфери небесној, а |
у небесну планисферу и по њој растурена звездана јата.{S} Њу беше на две поле предвојио онај бл |
ели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пучини небеској?..{S} Не; с |
васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на севе |
ечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око њега поређала, к |
и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Лабуда.</p> <mil |
оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — |
у ово наше небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматрали још стари Мисирци с |
<milestone unit="*" /> <p>И то су само звездана јата, која ми северци видимо на северној небес |
што је Вега.{S} На самом зениту видимо звездана јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у њеној |
здама прве и друге величине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хемисфери и <hi>Олтар</hi>, <hi |
авну горгонску звездарницу, у којој има звездани каталог од неколико милиуна сунаца, сунчаних с |
жно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим јатима |
ј тајанствени али давно и давно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се кретосмо...{S} Ми се с |
ло горе описано путовање кроз бескрајни звездани свет.</note> <note xml:id="SRP19020_N52">Ја са |
непојамном брзином кроз овај бескрајни звездани свет, водећи са собом целу своју породицу.{S} |
вор великог оца небеског, до један већи звездани комплекс, до један цигли, у већем небеском сти |
дијак одиста изгледао као какав огроман звездани прстен, само што би у томе прстену било и само |
сталим, безбројним небесним маглинама и звезданим гомилама — у Перзеу, у Тукану,<ref target="#S |
звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} |
а <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Змијара</hi> — Офиукуса — |
тиоцима, астероидима, кометама и другим звезданим крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И све се |
часова увече.{S} То је исто и с осталим звезданим јатима, што се налазе ван севернога круга неб |
нађеш оних дванаест небесних знакова — звезданих јата — што представљају привидну путању вашег |
.{S} Од безброја тих небесних маглина и звезданих гомила да поменемо једну из маленог сазвежђа |
milestone unit="*" /> <p>Сличну промену звезданих јата видимо тако исто и на дан првога октобра |
сунчани систем!..{S} А колико ли таквих звезданих комплекса још има, што их очи наше не виде и |
небу је у трену ока нестајало појединих звезданих група, док се најпосле не нађосмо у једном та |
е појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом |
небесног на јужном небу има пуно лепих звезданих јата, али је међу њима и најлепше и најсветли |
безброј небесних маглина и магличастих звезданих гомила.{S} Небо нам се онда учини као да је с |
о испод Бика необично блиста најдивније звездано јато на целом нашем небу, то је Орион са своји |
ебесној пучини не бих ли познао ма које звездано јато неба нашега, па ми <pb n="50" /> све би у |
Капелом</hi>; а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у |
атору, блиста се најсјајније и најлепше звездано јато Орион,<ref target="#SRP19020_N15" /> са с |
м — у истом небесном кругу — једва сири звездано јато — златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а више |
/hi>.<ref target="#SRP19020_N13" /> Ово звездано јато — Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту на |
hi>Кумовом Сламом</hi> — једно су овако звездано јато, један већи комплекс звезда и — ништа виш |
ом.{S} Источно од Бика лепо сија велико звездано јато Близанаца са своје две лепе звезде прве в |
ео јужни хоризонат прекрилило је велико звездано јато Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут п |
на истом небесном кругу, види се велико звездано јато — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим лепо сазв |
а.{S} Југозападно од Овна видимо велико звездано јато Китово са његовом чудноватом звездом Миро |
ближе Поларној Звезди, светлуца малено звездано јато <hi>Кефеус</hi>.{S} Између Великога и Мал |
западно од Перзеја видимо лепо и сјајно звездано јато Андромеду са великим квадратом Пегазовим, |
!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете мени:</p> <p>„Видиш, р |
народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се депо звездано јато види на нашем небу преко целе зиме.</note |
тврде да је центар нашим звездама лепо звездано јато <hi>Орион</hi>.</note> <note xml:id="SRP1 |
Великог Медведа — необично блиста лепо звездано јато <hi>Возара</hi>, са својом златнорогом <h |
ед самом Северном Круном блиста се лепо звездано јато <hi>Каигџија</hi>, или, како га неки зову |
еја, у самој Кумовој Слами, видимо лепо звездано јато са пет сјајних звезда друге величине и то |
ине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову |
Теразија</hi>, из Теразија улази у лепо звездано јато <hi>Скорпије</hi>, што у њему необично бл |
на сунчана путања — еклиптика — улази у звездано јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што је |
еличине; из Лафа сунчана путања улази у звездано јато <hi>Дјеве</hi>, која ту прелази небесни е |
ом организму једнога пространог царства звезданог; — овај огњени океан, чији вали запљускују ча |
ицу.{S} Оно јури тамо у правцу великога звезданог јата Херкулесова; те тако и оно кружи око сво |
привидна кретања и нашег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога у разна доба године нис |
ало из даљине онога мајушног прстенчића звезданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако |
и круг — Зодијак.{S} И тако полазећи од звезданог јата Риба, привидна сунчана путања — еклиптик |
југава река Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са својом чудноватом звездом <hi |
на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомилици види само шест звездица,<ref target= |
емо видети <pb n="XIV" /> са свим другу звездану панораму на целој небеској куполи.{S} Зенит на |
рали ову светлуцаву, готово једва видну звездану гомилу, дотле је онај црни понор захватио поло |
И да су нам овде телескопи са Марсових звездарница, ми бисмо тек помоћу њиховом нашли ваше Сун |
1872 године на велике телескопе париске звездарнице.{S} И глоб и они <pb n="190" /> његови обру |
руисан највећи и најмоћнији телескоп на звездарници у Перухануми,<ref target="#SRP19020_N48" /> |
једном поменуо њихову славну горгонску звездарницу, у којој има звездани каталог од неколико м |
бесни механизам пореметио, јер светови, звезде, планете, планетски пратиоци — нису постали сами |
, него што лети сунчана светлост....{S} Звезде су се по оној црнини небесној необичном брзином |
земљине, зато нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепере, јер им се зраци |
е, из које је постала и сунчана система звезде Алиота што је такође у репу Великога Медведа.{S} |
лашити безазлени свет некаквим сударима звезде са звездом, планете с планетом!...</p> <p>„Профе |
рајње планете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите звезде, |
ао перце, прелећеш, са мном заједно, са звезде на звезду и разматраш овај величанствени строј в |
есној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су та |
ашићи</hi> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом мес |
ру земаљском...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких народа, њихових |
ездана јата севернога пола и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велик |
и држе да је она центар око кога се све звезде нашега неба окрећу; а има их који тврде да је це |
ди;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце |
а све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушч |
и <pb n="50" /> све би узаман.{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго небо, друго све!...</p> < |
не светове...{S} Ено тамо где оне друге звезде трепере...</p> <p>Он се опет окрете и погледа та |
p> <p>„То су две најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{S} Једна је <hi>Сиријус</hi>, а д |
нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу Малог Медведа к |
у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а све <pb n="76" /> се остало претворило у једа |
на самом западном хоризонту: све остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капело |
бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде што представљају с њим труп и реп Великог Медвед |
> <p> <hi>Фламарион</hi> </p> <p>И саме звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, како су |
нашим теменом — пада између две главне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У |
л мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!..{S} Нек |
стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док |
ет милиуна година, то је у животу једне звезде колико један дан у животу једнога стогодишњег ст |
су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу прославио, што |
b n="XVI" /> сазвежђа, све те небројене звезде, што их људи гледају, посматрају, проучавају за |
на беху узлетели становници ове угашене звезде, овог алема међу безбројним планетама у бесконач |
шла давно и давно и многе друге угашене звезде....“</p> <p>„Него чудна је ово зверка, овај Месе |
и својим рођеним очима толике безбројне звезде, што су поред нас пролетале као густи ројеви бли |
ло овалном, простору давало вид огромне звезде.{S} На <pb n="117" /> самим устима сваке ове ули |
{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост требала хиљаду, дес |
е су покрајине, кићо, ено, оно, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била <pb n="223" /> |
и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Звезде, — баш као две џиновске сказаљке на овоме чудесн |
а Великом Медведу, с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, |
а.{S} Мени се чинило као да све небесне звезде неописаном брзином полетеше овоме пламеном океан |
— људима; а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим |
онај простор, што раставља ове две лепе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и њ |
ездано јато Близанаца са своје две лепе звезде прве величине — Кастором и Полуксом; а јужно исп |
су и Проциону, чија имена носе две лепе звезде прве величине — Сиријус у Великом Псу и Процион |
дине и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити к |
не само у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица и н |
; то су оне загонетне луталице — репате звезде — што се с времена на време на небу појаве, обле |
Алфе у Центауру, — нема ни једне једите звезде, ни једнога једитог магличка небесног, — већ је |
само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Великом Псу; < |
ога у разна доба године нису једне исте звезде па нашем небу.{S} Тако, првога јануара у 9 часов |
} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш |
размештај звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој перспектив |
посматрају ово наше небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматрали још стари |
планете и планетски пратиоци, комете и звезде падавице и свеколико остало безбројно <pb n="156 |
xml:id="SRP19020_N25">Ово су оне четири звезде што представљају труп Великог Медведа.</note> <n |
te> <note xml:id="SRP19020_N16">Ове три звезде у појасу Орионову наш народ зове — „Штапцима.{S} |
ња своју светлост.{S} Понекад дотера до звезде друге величине, а понекад спадне на звезду треће |
звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је растворити, ве |
ћ је и у звезде растворити, и не само у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати!...{S} |
ка заблисташе као две трепераве на небу звезде.</p> <milestone unit="*" /> <p>„О, да вам је зна |
рчкога мита доцније буду пренесени међу звезде: они су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузи |
а Гомора,“ гранало се 24 улице у облику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и облици зве |
/> <p>На први поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне; оне нам и |
лозија догодила на тој, вама најближој, звезди, онда би тај глас требао три милиуна година путо |
љени, — како на једној тако и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити ра |
их и умних створова на којој год другој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов је поглед још нејак, |
ази!{S} Ми се већ приближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у |
S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца малено звездано јато <hi>Кефеус</hi>.{ |
свој пут право оној сјајној љубичастој звезди....</p> <pb n="55" /> <milestone unit="*" /> <p> |
васељенске пучине по која, једва видна, звездица....{S} То су била сунца другога васељенског кр |
е, то беше само једна мајушна треперава звездица!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је н |
озности остала једна мајушна светлуцава звездица!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Не знам коли |
Великог Медведа, једва се види по која звездица из малена сазвежђа <hi>Ловачких Паса</hi>, док |
Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо |
у тој звезданој гомилици види само шест звездица,<ref target="#SRP19020_N26" /> а то је тек 6 с |
нама небесним видео сам сијасет сићаних звездица како заносно светлуцају, а које мало пре нисам |
> <p>„Не маглина, већ гомилица сићушних звездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађа |
.{S} То је један извијуган низ сићушних звездица четврте и пете величине, који потиче од самог |
да ја верујем да је међу оним мајушним звездицама смештена сва система нашега Сунца!...“</p> < |
ћ, начичкан једва приметним прашинастим звездицама.{S} Њих је знаменити астроном сер Хершел ста |
Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две звездице једва четврте величине, и са свим једна уз дру |
ва цела породица, налазе између оне две звездице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, д |
вашега Сунца смештена је између оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових зве |
ј мајушни простор што је између оне две звездице; па, готово чак ни то нисам могао веровати, да |
то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мисли |
уд ћу их познати.{S} То мора да су неке звездице што су на јужној хемисфери нашега неба.“</p> < |
еговој блистале су неколике једва видне звездице.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види цела система |
на небу; лепо се видело како оне малене звездице, једна по једна, замичу за његов мрачни руб.</ |
х мрачних понора светлуцале су поједине звездице; али је међу њима била једна необично лепа, мн |
а и Близанаца једва се виде две мајушне звездице четврте величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам |
ам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушне звездице што светлуцају таман доле под нашим ногама,“ у |
..{S} Виделе су се само две три сићушне звездице —једва четврте и пете величине; а ја сам међу |
моћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величине....{S} Него доста о томе!...{S} |
системи.{S} А погледај опет ону сјајну звездицу, што је до самог руба онога црвеног сунца!{S} |
ријусовом....{S} А погледај ону мајушну звездицу, колицнита је — колико једна варница.{S} И то |
азлени свет некаквим сударима звезде са звездом, планете с планетом!...</p> <p>„Професор геолог |
у Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прве величине — <hi>Фомалхаутом</hi>.</p> <p>И |
па Лабуд, па златнокрили Орао са својом звездом прве величине — Алтаиром; а на самом јужном хор |
небесни <hi>Орао</hi> са својом светлом звездом прве величине — <hi>Алтаиром</hi>.{S} Десно од |
а видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, најлепшом па нашем небу — Сиријусом.{S} Источн |
жђа, као:{S} Каигџија са својом сјајном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са св |
="#SRP19020_N16" /> и са својом сјајном звездом Ригером, којој се, ни до данас, није могла наћи |
д три небесна сунца и са својом сјајном звездом Ригером.{S} Испод Ориона виде се два малена саз |
о сазвежђе — Скорпију, са њеном сјајном звездом прве величине — Антаресом.</p> <milestone unit= |
Алгола; видимо Возара са његовом лепом звездом Капелом — Козом; западно од Перзеја видимо лепо |
га неки зову, Волујар, са својом лепом звездом прве величине — <hi>Арктуром</hi>.{S} Пред овим |
вам је небесни Каигџија са својом лепом звездом Проционом, а мало јужније необично се блистао З |
здано јато Китово са његовом чудноватом звездом Миром.{S} Северозападно од Перзеја, у самој Кум |
даног јата Китова, са својом чудноватом звездом <hi>Миром</hi>.<ref target="#SRP19020_N20" /> Л |
де — наше Влашиће, са својом знаменитом звездом Алкионом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на с |
XII" /> Малог Пса са својом црвенкастом звездом прве величине — Проционом.{S} Готово на средокр |
прелећеш, са мном заједно, са звезде на звезду и разматраш овај величанствени строј васељенин, |
зде друге величине, а понекад спадне на звезду треће, четврте, па чак и пете величине, а понека |
ом хоризонту видимо .једну веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Јужној Риби...</p> <milestone |
а; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, кој |
сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} |
та и главније звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу Малог Медведа као центар око кога се сва |
им и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} Морам признати да ми се учинило као да ова с |
у.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi> |
ви....{S} Видиш ли ону сјајну љубичасту звезду што је пред нама?“</p> <p>„Видим, како не видим, |
ерума, уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{S} Да |
нци њени — то су она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре глед |
це животињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање, пуно кала и нечистоте; |
ака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ове исте кр |
воде.{S} Страховите чељусти у зеленога звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам није виш |
којом су оштре канџе десне ноге црнога звера још непрестано цепале трбушну слабину свога опако |
стене, дохватила се у коштац два бесна звера, с очевидном пожудом, да један другог прождре, да |
, а с лицем и обликом каквог разјареног звера, по нарави напрасите, који за најмању ситницу пла |
е звезде....“</p> <p>„Него чудна је ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. |
које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у првим данима живота његова први об |
сами једни другима постали још опаснији зверови; вас је сатирало и упропашћивало полуцивилизова |
род његов...{S} Први су им богови били зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе |
прати овакав крвав двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страховите чељусти у зелено |
ки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n="171" /> пла |
штва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе образованост и циви |
n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослобо |
војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са својима п |
тник беше у ову, анатомски верну, слику зверске разјарености, и страховите борбе на смрт и живо |
адедова наслеђеног, царства...{S} У тој зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласо |
ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос и кревељење; неки стадо |
!“ повикао је онај што је почео први да звижди.</p> <p>— „Учило нешто, па подигло нос: хоће њим |
рично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у предсобљу <pb n="219" /> докторову |
глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој небесној харфи....</p> </div> <pb n="161 |
тама на лицу, по грубом откању коже, по згебавости самога тела њиховог.{S} Истина има изузетака |
S} Они сад један другоме отимљу пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, које су тамо < |
чине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и |
еденога простора небесног, расхладе се, згусну се, претворе се у кишне капљице, па следујући за |
читим законима гравитације, хлађења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце по |
ма да се изврши процес хлађења и процес згушњавања водене паре; на његовој површини или боље ре |
ноће и топлоте, борба ширења материје и згушњавање материје...{S} Па оно непрекидно севање муња |
и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбурканошћу својих стихија |
у примитивнога човека био је незграпан, здепаст; његово лице било је дивљачко, његове вилице жи |
кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је то која је осудила Сократа да отров |
еуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, чила, лака као перце, прелећеш, са мном заједно |
} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим |
ропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, она то матерински прихвата, чу |
равом смислу прославио, што је поставио здраву основу космогоничној системи — како постају, как |
кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби у милијарде комада, <pb n="74" /> па их опет пре |
ни моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ни |
ре, да један другог униште.{S} Један је зелен као трава, а други црн<ref target="#SRP19020_N37" |
веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што о |
и.{S} Океани, мора, реке, потоци; шуме, зелена поља, цветне ливаде; небројене специје биља и жи |
сија од змије, по леђима <pb n="122" /> зелена као трава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зел |
што тамо амо вијугају кроз непрегледна зелена, негде рујева, негде златно-плава, а негде опет |
тничка резарија од некаква, као смарагд зелена, гранита; а портали тек су били право чудо; они |
х портала били су уметнички извајани од зелена смарагд-порфира, а њихове нише од златно-рујевог |
колибра, а мало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља |
тирци виде се читави пеизажи —: виде се зелене рудине, плава као огледало глатка језерца, а по |
да су ова брда плакале кише и покривали зелени застори шума; да су и овде некад текле реке и шу |
рава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим леђима тако се преливао, да би ч |
брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представљене у ономе |
а неман остала победилац; али није: њен зелени противник својим грдним чељустима беше обзинуо с |
11" /> пуна сваке природне лепоте, пуна зеленила. пуна цвећа и мириса, пупа миријада Божјих ств |
г мора од некога црвенкасто-светлуцавог зеленила, из онога чисто треперавога ткива од цвећа, џб |
примитивно биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш |
њим Атмосфера је то што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветн |
вијало се некако пузаво биље, начичкано зеленим, по негде жутнулим, лисјем и разнобојним цвећем |
— црнкасти; по жутим — зеленкасти, а по зеленим — жућкасто-светли — овде нека врста паукова, та |
вени, по црвеним — црнкасти; по жутим — зеленкасти, а по зеленим — жућкасто-светли — овде нека |
сто, што прелази у небројено друге — из зеленкасто-светлих у љубичасто-блиставе пламенове; и то |
ута на једном осмоугаонику, срезаном од зеленкастог, а као биљур, углачанога гранита.{S} Површи |
тлост чисто се преливала из љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као |
ошћу, што је преливала из љубичасте и у зеленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то звезда? |
се и одсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блис |
учину небесну навлачи онај светао, онај зелено-плавкасти азурни застор, чијој се лепоти још нис |
стори у спајању боја: погледај само оно зелено џбуње, над оним језерцем, како се доле у води ди |
ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о |
ражње ноге у саму трбушну слабину свога зеленог противника.{S} Чинило се као да се под снажном |
високом рељефу, истакнутим стубовима од зеленог смарагд-гранита.{S} И ови су стубови подељени н |
прозори са својим овалним фронтонима од зеленог смарагд-порфира и нишама од некаквог златно-руј |
<note xml:id="SRP19020_N37">Од црнога и зеленог мрамора.</note> <note xml:id="SRP19020_N38">Вај |
ко стршљен <pb n="127" /> великог, мрко-зеленог, колибра, а мало иза њега помолила главу зелена |
што су уоквирене читавим сплетом светло-зеленог шибља и павити; погледајмо како се то све прели |
творена шака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ов |
еђу собом воде.{S} Страховите чељусти у зеленога звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам |
из сунца може истесати 1,280.000 наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.0 |
две стотине осамдесет хиљада ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко др |
е стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, која је опет за себе један колос!..{S} Па и опе |
е изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; то је онај блистави рој астероида, што кружи ок |
еног шебоја?!...{S} Ви само осетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 ки |
и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, |
ви пљусци кише додирну ону усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта мислиш, колико је требало врем |
ве религије, значи од прилике што и наш земаљски рај.</note> <note xml:id="SRP19020_N45">Мајума |
љена, незадовољна па чак и несрећна.{S} Земаљско уживање њу не задовољава, не усрећава; оно је |
оване на законима, на јавном моралу, на земаљској и Божјој правди, — нису много од вас измакле, |
лемена и изумрли народи на читавом шару земаљском...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа |
уметници и грађевинари на читавом шару земаљском!...{S} Па, онда, оно, да се неко с неким може |
ектуално најнеразвијеније на целом шару земаљском.{S} Они живе у Патагонији, доле на самом крај |
и, што су посејани по непрегледном шару земаљском; да на оном мрком лопару живи једна милијарда |
дна са свим нова, мени досле непозната, земља, покривена голим, сивим, једно до другога начичка |
боја; нестало би пролећа, лета, јесени; Земља би се претворила у једну вечиту санту леда; пресе |
фере, као што је има ваша <pb n="39" /> Земља, која, обасјана Сунцем, баца рефлексе на све окол |
и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има |
><gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Земља гледана са Месеца--><pb n="41" /> се у њој почне |
руго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси песници, рома |
знајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни перивој небесни, што смо га м |
ма громова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца златила су он |
је није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пуна сваке природне лепоте, пуна з |
е ваше планете:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун |
од страховите студени....{S} Даље, ваша Земља има, као што рекох, једно непроцењиво благо, које |
и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајала, имала је <gap |
бујности и развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила родити.{S} Свет је тај баснословн |
...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звезда, онака и |
црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“......{S} И он погледа |
..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим је живела у н |
n="37" /> Како би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месеч |
} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добр |
нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим својим ни |
47" /> трага више, него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли његовој има преко 60.000 које |
на сунаца и њихових планета једина ваша Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна створ |
} Ето, шта мислиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме он одједном.</p> <p>Морам признати да |
и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову о |
..{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и |
о образу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој васељени, обдарена разумним ство |
нај полупрозрачни ореол, у који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, као што је учауре |
рдесет трилиуна километара, док је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 мил |
— само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, погледај !..{S} Види како |
етова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једно овако |
само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, к |
Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, почињући од Нептуна |
плоднија, бујнија, издашнија него ваша Земља.{S} Она има два своја пратиоца.{S} Један је нешто |
љада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља или четрд |
права лудост уобразити, да је само ваша Земља обдарена божанском моћи, да у свом крилу произвед |
места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — половину.{S} Али |
unit="graphic" /><!-- caption:{S} Наша земља међу звездама--><pb n="33" /> па да ти је видети |
вога пута налазило у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у самом Скорп |
ечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна маглина — и она је негда сј |
аш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној секунди, а то је д |
који нису пронађени; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мезимац наш |
, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n= |
и веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и к |
јмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста као и наша Даниц |
г, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет планета Сунчевих |
ненте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магнетска. светлост |
ад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, |
ово каква магнетска. светлост, што наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нису могли д |
/note> <note xml:id="SRP19020_N19">Наша Земља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша |
="X" /> рођене очи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што з |
</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну половину неба, па те |
рио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њихова видно расхлађује; напротив, векови векова |
акикоће на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и сва ње |
веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„П |
м видео како се испод наших ногу измиче земља.{S} У један мах небо над нама поцрни.{S} То више |
оз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења |
у указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она се малопре |
небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним сутоном.{S} На небу |
Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушн |
да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној пучини не б |
hi>, или <hi>Вечерњача</hi>, — ваша <hi>Земља</hi>, <pb n="27" /><hi>Марс</hi>, <hi>Астероиди</ |
висину, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он је од материје само толико |
ишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама и народима рождество Христово, и да запоје песм |
на, какав је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосалној планети,“ рећи ће |
колико ће хиљада векова проћи док ваши земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарства?“ пов |
културе, што их је у ове, негда рајске, земље унела велика и образована нација — поноснога Алби |
ам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан.“</p> <p>„ |
мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли би скочити на какав Месеч |
ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, Касиопеја, П |
а нису на истом месту као што сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небесни |
ати; он је то, који је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — ч |
који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на ње |
велике и славне династије, како пролазе земље и народи, царства и краљевства, кад се у њима ова |
то га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне ис |
, док се западни хоризонат ове вилинске земље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине |
шевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто те |
горостасним шумама из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на |
евога пречника, или на 26 пречника ваше Земље.<ref target="#SRP19020_N7" /> Него ми ћемо имати |
под дебелим снегом севернога пола ваше Земље, онако исто као што буја тропско биље на жарком, |
ман двапут дужа него што је година ваше Земље; али што је најзначајније, на њој је понекад трај |
> <p>„Не, није.{S} То је атмосфера ваше Земље, обасјана сунчаним зрацима“ одговори ми вођ мој.{ |
сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба ваше |
а његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако с |
Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна |
од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него што ј |
нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава <pb n="51" /> према њихово |
; она је по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због мног |
сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — педесет пута од |
S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да је он |
ајежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <p |
Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији и ин |
како је оно баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Оно је |
унчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из истих стихија васељенских и по ис |
животињама из доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад доле г |
свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчан |
кији, умно моћнији него становници ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патаго |
а година даноноћног путовања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконачности |
змеђу Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде километара, а толико исто до Месец |
уна година путовања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем |
одина — од породице Мизарове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда |
представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, он |
дао једва колико Сиријус, гледан с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу Мизар |
4 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Мес |
пречник 108½ пута већи од пречника наше Земље...</note> <note xml:id="SRP19020_N8">И нашег Месе |
> <note xml:id="SRP19020_N49">Кора наше Земље дебела је само 43 километра.</note> <note xml:id= |
{S} Али се то ништа видело није са наше Земље...{S} Све је то убрисала нашем уму недостижна даљ |
а небу поразмештани, као што се са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зра |
сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу свет |
што их никад ниједан умни створ са наше земље, па ни са које друге планете нашега сунца, неће в |
х за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине двадесет четири хиљаде пута....{S} Он |
чун њене баснословне удаљености од наше Земље...{S} Какав то тек мора бити небесни огњени колос |
наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута!“....</p> <p>„Море, пројте |
:id="SRP19020_N8">И нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на небу сјала као и сваки |
ужни Крст онима на јужној половини наше Земље.{S} Њега ено између Центаура и лађе Арга, који се |
иској Опери заступљени сви мрамори наше Земље.{S} Све четири университетске палате творевина су |
ion:{S} Прва копна и први обитници наше Земље --><pb n="83" /> љубави према своме нејаком и сла |
Али и светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост оних безбројних звезда на небу, — све |
ше споменика онима који су опустошавали земље и народе, него онима који су женијалним радом сво |
ављају привидну путању вашега Сунца око Земље, или путању којом шестаре ваше планете:{S} Меркур |
е Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„После овога настало је тек право ругање |
лево — од прилике на средокраћи између земље и месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и |
ођ. „Сад смо таман на средокраћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде |
ви створили ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{ |
шњих времена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — |
северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона — годишњих времена, — а на Месецу их н |
quote>„Целокупно трајање човечанства на земљи — само је <hi>један тренутак</hi> вечности."</quo |
их почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперником су га назв |
веће огњиште једнога вулканског брда на Земљи вашој износи 70.000 метара у пречнику, а то је он |
ао неке мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у живот |
е онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у |
врсних боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Л |
Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредовали; ви имате већ при |
тварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, п |
ао ни типу ни кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како |
узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо.</note> <note xml:id="SRP19 |
ледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, |
на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава средини, у к |
е уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се прибли |
е; зраци његови не трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су др |
одене паре свуда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ства |
системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, живопи |
ди на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим брд |
а — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: |
благодарност и заборав за учињена добра земљи, народу, и читавом човечанству.{S} Ви радије поми |
астронома и астролога, који су на овој земљи вековима живели и преминули, а само је остало ово |
и свакога века наређивати, да се у свој земљи спале све људске умотворине другог и трећег реда; |
и објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марином, приближавали, он ј |
ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> <milestone unit="*" /> <p>И, одиста, не |
ме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа, а ув |
а свију времена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то према уметни |
ли и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава поколења људска, а с |
првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и |
бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у које су |
готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће сил |
су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети |
е, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгу |
разумно претпоставити, да само на вашој Земљи има разумних створења, а на свима осталим да нема |
као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била |
далеко напреднијих него што су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} |
гов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављеном Сунцу; а са |
у уметничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте улице, |
ријаде миријада других, до сад на нашој Земљи неопажених боја...{S} То беше некакав чудесни бук |
, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали нисмо.{S} Оне суморне небесне црнине |
, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту леп |
Ја сам овом приликом још нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је некакав светао ореол, или, боље |
Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове климатске прилике далеко су угод |
и да запоје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава небесима!..“</p> <p>„Зашто ли он оно умре |
о половине неба.{S} На овој страни обод земљин као да беше оперважен неком, као крв црвеном, тр |
ће-бела светлост.{S} С те стране перваз земљин преливао се у стотину разних боја, док од једанп |
ије!...{S} После, он је вечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чедо, пород срца њена, је |
сова бацали су у облаке читаве пределе; земљина кора дробљена је у милиуне комада и бацани су у |
сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S} Они су се оба бе |
ебу друге.{S} Нама је била окренута она Земљина страна, на којој су Атлански Океан, цело источн |
те да нема ниједног секунда кад се кора земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепе |
ане за вечита времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна знатна количина воде |
ци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљине атмосфере,“ објашњавао <pb n="15" /> ми је ове, |
е; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд в |
бразовала прва брда, прве планине, прве Земљине корутине, провалије и дубодолине...{S} Али све |
тивно лакше.{S} Ићи ћемо у правцу сенке земљине, па ћемо после скренути у лево — од прилике на |
ренуо, оних ватрених млазева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно сунце и два |
ездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљине, зато нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што |
<p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посматрал |
собито оних, што долазе са спљоштености земљине и удаљености њене путање — орбите — од њенога с |
вео тако страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и течне мат |
дивних боја и мириса, а први становници Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" |
и песници ваши и обожаваоци лепоте неба Земљиног!...{S} Атмосфера је оживела органска тела, али |
асања онога силног океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изоштрених“ |
и да живите на оној вашој красној кугли Земљиној!...“ повика дух царског библиотекара, а две тр |
а; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз, Лондон, Беч, Берлин, Петроград, Пекин |
преплавило <pb n="42" /> је целу куглу Земљину; у његовим се валима купају брда и планине њене |
во страховито <pb n="43" /> испреламано земљиште његово; ова брда, чији врхови штрче до на 7600 |
тво игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом сравнио 1806 градова.{S} Шта је ту само погажено |
е било ширине у ваздушним слојевима над земљом.</p> <p>„Бродови, гоњени електричном струјом, пл |
у ока ми се нађосмо над једном чаробном Земљом.{S} Небо се беше чисто преобразило.{S} Ми се обр |
Они су срачунавали кад ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити |
ина беснеће силне ерупције и страховити земљотреси, онако исто као што су беснели и као што и д |
на северној хемисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута налазило |
атеријом, као каквим тешким ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме станује душа човекова, то |
ам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи од грех |
ло, па би нека <pb n="113" /> сила вашу Земљу потисла са њене путање и гурнула је право ка Сунц |
лина....{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, |
иближили....{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку н |
ном“ обасја“......{S} И он погледа нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, |
hic" /><!-- caption:{S} Ово чека и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и |
какав провидан обруч, који је целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао наша мора и |
па оперважује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као как |
јио <pb n="XV" /> скоро на две поле.{S} Зенит нам нада на средокраћу између Лабуда и Касиопеје, |
у панораму на целој небеској куполи.{S} Зенит нам је тога вечера на самој средокраћи између Вел |
вог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са онога места помакао у правцу ка североистоку < |
ћ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је врила, пенушила, кипела; а њени пламени к |
северног хоризонта попео готово на сам зенит.{S} Тако исто сва поларна сазвежђа променила су с |
ко, првога јануара у 9 часова увече наш зенит — она тачка на небу што је над нашим теменом — па |
А горе, у непосредној близини небеснога зенита, вечно круже Велика и Мала Кола, око свога стоже |
вишу небесну тачку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јуж |
а на нашем зениту, онда је она друга на зениту наших антипода!“ приметим му ја.</p> <p>„Тако је |
она друга залази, кад је једна на нашем зениту, онда је она друга на зениту наших антипода!“ пр |
n="XI" /> него што је Вега.{S} На самом зениту видимо звездана јата:{S} Перзеја с Медузином гла |
страховите алусије право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменов |
океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалу каквога тихог језерца!...{S} П |
одојила <hi>бога</hi> богова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{S} Силни титан Кр |
у мисао, те при порођају најмлађег сина Зефса, повије у пелене некакав камен, и да га своме муж |
р, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој кр |
Ориона виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог |
идимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба в |
сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном зве |
грађевина.{S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као га |
не каквога опустелог дворца на чијим се зидинама сунча нека врста крилатих <pb n="134" /> гуште |
као лубенице, разбијале о хладне камене зидове несрећнога Јерусалима; питајте она сверепства и |
{S} За њ нема препрека: он пролази кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не мо |
ске литице, што су као какви исполински зидови; ово до фантастичности нагомилано стење на подно |
су неми, непомични они студени мраморни зидови; јер то не беху више палате ни бели царски двори |
да су коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако де |
на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb n="104" /> а, опет ш |
дано јато види на нашем небу преко целе зиме.</note> <note xml:id="SRP19020_N17">Има преко чети |
а гради своје саће и спрема свој богати зимовник; по коме се птице селице, о јесени и пролећу, |
д претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваш |
употребљавана за грејање станова у доба зимских сезона које беху, још у моје доба, достигле стр |
и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског, <pb n="178" /> тесним тулуским улицама на спал |
ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве к |
боје баци у страховиту провалију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго |
образованост — из вас би још непрестано зјапили — животињски бес, дивљаштво и крвожедност!...{S |
, утамањују људе који им никада никаква зла учинили нису и који су од њихових огњишта — хиљадам |
ите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји и у |
ругоме отимљу пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, које су тамо <pb n="92" /> сад у |
подземне јазбине, у које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у првим данима |
„виших државних интереса“ почине толико зла, толике пустоши, толико дивљаштва, каква бели не би |
осподе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговорио:</p> |
више личила на какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него на један прост споменик од |
ховито узбурканог океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и б |
спод небесног екватора, необично блиста златан <hi>Клас</hi> у руци <hi>Дјевичиној</hi>.<ref ta |
ваде; атмосфера је то што онако идилски злати румено-светлом пеном врхове брда и планина и при |
мља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца златила су оне чудесне облачне слике и прилике, што су |
.{S} Било их је од свију боја: рујевих, златкасто-румених; некоје су имале смарагд-боју, а неко |
них у друге, почињући од пурпурне па до златкасто-опалне и смарагдасто-љубичасте — просто се оп |
сном кругу — једва сири звездано јато — златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а више њега, одмах исп |
а гледамо, како су се по небу осуле као златне трепераве кокице, имају доба свога детињства, св |
ном, а мало јужније необично се блистао Златни Клас у руци Дјевичиној.<ref target="#SRP19020_N5 |
ref target="#SRP19020_N15" /> са својим златним појасом <pb n="25" /> од три небесна сунца<ref |
ркулес, Змија и Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{S} Велики лав се попео на највиш |
целом нашем небу, то је Орион са својим златним појасом од три небесна сунца и са својом сјајно |
а држали до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, капитоли на стубовима; а озго на овоме в |
ог смарагд-порфира и нишама од некаквог златно-рујева гранита.{S} Саме колонаде, стубови, у сва |
елена смарагд-порфира, а њихове нише од златно-рујевог гранита са некаком филигранском резаријо |
непрегледна зелена, негде рујева, негде златно-плава, а негде опет румено-љубичаста поља,<ref t |
пламенове; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жмирка |
е прелива у хиљаду блиставих боја — као златно-румено <pb n="69" /><gap unit="graphic" /><!-- c |
љубичастом бојом, па бљештећи белом, на златнобелом, па црвеном, док се најпосле није охладила. |
рају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, па златнокрили Орао са својом звездом прве величине — Алта |
а запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златнорога Коза.{S} Све се то журило <pb n="217" /> да |
вездано јато <hi>Возара</hi>, са својом златнорогом <hi>Козом</hi><ref target="#SRP19020_N11" / |
онако као растопљено гвожђе, сребро или злато, док се све оне његове стихије, што ће се од њих |
црвени двор царски, беху од самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадом стубова од црвеног |
се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Једном је“ |
нији и неваљалији, безумнији и на свако зло склонитији, — подигнута је друга држава, друга царе |
богобојажљивости...{S} Подлост, завист, злоба, лукавство, притворство, беху давно и давно ишчил |
ловољан, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне |
ула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и нека врс |
и крвожеднији или њени дворани подлији, злобнији и неваљалији, безумнији и на свако зло склонит |
јете кад је ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост |
ало и непромишљено, али никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме |
и атавизам животињски: пљачке, отимања, злоставе, насртаји и на част и на живот свога ближњега |
Малог Медведа испресавијао се дугорепи Змај — Аждаја. — То је, по свој прилици, она страховита |
ом Медведу, у Андромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасно |
јом сјајном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{ |
ном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{S} Велик |
ј страни небеснога свода видимо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на југоисто |
аје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао северозападу, а В |
сече <hi>Змију</hi><pb n="28" /> и <hi>Змијара</hi>, <hi>Дјеву</hi>, <hi>Сектанта</hi>, <hi>Хи |
, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Змијара</hi> — Офиукуса — и његову грдну Змијурину, што |
држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста загонетна звезда <hi>Алгол</hi>.< |
стуба савијала се по једна грдосија од змије, по леђима <pb n="122" /> зелена као трава а по т |
на истој страни небеснога свода видимо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на |
ша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао северозап |
hi> и <hi>Атинуса</hi>, за тим сече <hi>Змију</hi><pb n="28" /> и <hi>Змијара</hi>, <hi>Дјеву</ |
овишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе до самих капитола ових ст |
мијара</hi> — Офиукуса — и његову грдну Змијурину, што крајем репа свога дохвата <hi>Млечни Пут |
вирило <pb n="204" /> није...{S} Збиља, зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S} Где ј |
, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово |
Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на |
ећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И з |
четири угла четири велелепне палате: не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У |
стојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљи |
шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за < |
тнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} Дете |
.{S} Тело, дакле, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} |
ај бесконачни космос постоји, али он не зна да постоји, док једна мајушна варница што је синула |
разлика: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје миријаде су |
дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет |
ли тако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} |
т.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, |
чак и од наше браће термита, за које се зна да су највећи инжињери, уметници и грађевинари на ч |
о осморо, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог једног пратиоца, <pb n="9" /> али неки |
ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И |
ме крива наша интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да не |
заједници, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, ил |
, једна светлуцава умна варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно пос |
варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и матер |
овоме твоме путовању по небесима, онда, знај, да ти је будућност осигурана, а светли двори наше |
вој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непре |
ело није.{S} И је ли што створено, онда знајте, да је то створено да једнога дана умре: мре биљ |
итеље:</p> <p>— „Опрости им оче, они не знају шта раде!...“</p> <p>„О, узвишено праштање, како |
а та сунца, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, нити су свесни своје величине, <pb n= |
{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учи |
и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду привеж |
а рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо |
злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем му се извињав |
јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих почело да преовлађ |
х створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза д |
!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, ал |
а путања пролази кроз дванаест небесних знакова, или, како се обично каже, кроз животињски круг |
пет пролази кроз оних дванаест небесних знакова, што се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваш |
рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знакова — звезданих јата — што представљају привидну пу |
мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, н |
се људи просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио к |
простране државе Геруга у којој се није знало, или су јој владаоци били крвожеднији или њени дв |
штавано, тако, да им се никад више није знало ни места где су вековима живели, напредовали, рад |
ео у овоме граду онда се апсолутно није знало за хотимична убиства, за пљачку, отимање, разбојн |
планетици — како се оно зваше?...{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, одго |
олико нијанса њихових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађ |
ово ће бити мала грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, л |
директора царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је замишљао в |
и да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим му.</p> <p |
што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад прона |
н никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> </div> <pb n="12" |
p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ј |
е било његово шесто предавање.{S} Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, али по о |
да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стев |
ога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хл |
gn>.</p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{ |
> <milestone unit="*" /> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама |
а мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, уст |
ми се кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или |
у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговор |
му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он |
ца!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Не знам колико је трајало ово наше путовање; само знам то, |
лико је трајало ово наше путовање; само знам то, да се није путовало већ <pb n="88" /> летело м |
ми он опет рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли тв |
, што сам му то морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да |
се само осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S} Последњи огранци њен |
улази у звездано јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда била, тачка пролетње |
Ето, те све четири дивне палате — то је знаменита политехника овога царског града.{S} Она је да |
давања о старости наше планете веома су знаменита.{S} Он би од прилике овако почео:</p> <p>— „Ж |
етним прашинастим звездицама.{S} Њих је знаменити астроном сер Хершел старији чак и пребројио: |
неимарства па Месецу.{S} За њим долази знаменити кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко доле на |
клонио Лују Филипу, а који одиста краси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо старих |
ахом за саркофаге и надгробне споменике знаменитих људи — царева, краљева, кнезова; црквених ве |
ну довео све, тамо амо растурене радове знаменитога научника и астронома Њутна, па и Халејеве, |
овога жанра какав се икад јавио на овој знаменитој планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја |
ису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој гобеленској<ref target="#SRP19020_N40" /> ра |
вежђе, Плеаде — наше Влашиће, са својом знаменитом звездом Алкионом.{S} Јужно испод Близанаца и |
ћи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p> <pb n="14" /> |
И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути знамениту небесну реку Еридан.{S} То је један извијуган |
xml:id="SRP19020_N35">Њих има, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и невер |
рочитој одлуци Академије Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало |
а у овоме граду.{S} То је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> < |
тилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ одиста <pb n="131" /> изгледао као прави вена |
<milestone unit="*" /> <p>„Венац високе знаности“ опасивао је цео крај у непосредној близини ца |
ичар и геолог.{S} То беше права ризница знања.{S} Његова предавања о старости наше планете веом |
и на којој су висини науке астрономског знања и уметности били становници ове планете, а особит |
и још недовршеној палати; а астрономско знање, што су га имали становници ове планете још пре 3 |
ом шару планетином.{S} Ваше астрономско знање још је у повоју.{S} Оно је само костур од онога, |
, као и о огромној умној моћи и великом знању њихову на пољу више технике.{S} Они су цео тај гл |
дједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме видим, |
Западном Врачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</note> </div> </b |
Лапласов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво пи |
о се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво |
моје распламтеле уобразиље?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдарица поче |
ицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда прав |
дсек времена од 15 милијарада година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота вас |
Ама зар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То ј |
е, све да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава и њихових пра-прау |
“ стока од тога потреса усплахири, а не знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина под |
са, ни десетом проналазачу, ни имена не знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о томе, |
ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претурила преко |
е — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чла |
етеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој жи |
високе“ научности — нити што позитивно знате, нити што од свега тога назирете.{S} Ви сте за ми |
пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, потискивала |
а Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На |
S} Они ће тада свима природним појавама знати њихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом св |
у....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, да |
а сунчевог помрачења....{S} О, да ти је знати како су страховити ти сунчеви огњени вали, ти њег |
настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страховите промене настале у читавој об |
, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати какви су распони ових Месечевих кратера.{S} Најве |
о и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек; он је био к |
њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе, али се она п |
<milestone unit="*" /> <p>„О, да вам је знати како је природа спора у раду своме, у корачању на |
.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се |
ао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље |
а два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва му траје |
би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих градова, који |
Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некаква небесна маглин |
на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенства која постоји |
капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљено од ваше Земље и |
буну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада г |
ово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене и жене данашње на в |
ојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна знатна количина воде продире дубоко доле у подземне шуп |
а да се отуд велики део испари, опет је знатна количина остане за вечита времена везана за слој |
товао с Игорима, он, освојивши један од знатнијих градова њихових, том приликом заплени око 20. |
То су били очевидно некакви символични знаци посвећени ономе, који је у овој својој вечитој ку |
4">Ехора, по светом писму ове религије, значи од прилике што и наш земаљски рај.</note> <note x |
e> <note xml:id="SRP19020_N45">Мајумаји значи: људи.</note> <note xml:id="SRP19020_N46">Ја сам |
оже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно значи на светом језику оних давно и давно преминулих на |
ји архитект, тако звани, Амајумо, — што значи отац лепога....{S} Најдивније грађевине, како у о |
</note> <note xml:id="SRP19020_N43">Што значи: посланик Арухов.</note> <note xml:id="SRP19020_N |
највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова је планета девет пута већа |
ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без п |
ро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшилук с ру |
решним и каљавим ногама погазили....{S} Знаш ли шта су учинили с великим философом Ванинијем у |
унаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, |
к на напрстак.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом |
зивање?!...{S} О веселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат |
чајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога знаш, устани!....{S} Мој Стевица, моје јединче, мој очн |
и огромних димензија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије м |
е што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим временима |
и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, |
орао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно такв |
ном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а ме |
="141" /> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она |
ли не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна н |
лео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој |
тан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још ја |
постојиш, али си свестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео |
и на моја врата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И |
чје састављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видне м |
пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило |
километара, док је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 милиуна миља или 1 |
ину!....</p> <milestone unit="*" /> <p>„Знаш ли колико је стар овај негда сјајни, овај негда жи |
ичасте и у зеленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ |
ватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам признати да ме ј |
ша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог |
ајвећа и најсјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је она центар |
три звезде у појасу Орионову наш народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се депо звездано јато види на |
има улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је облик пирамид |
енемо једну из маленог сазвежђа које се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не в |
ора“</hi> на Месецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме |
оних дванаест небесних знакова, што се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји |
е предвојио онај блистави појас, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> или <hi>Кумова Слама</hi>.{S} |
м и светлуцавом небесном појасу, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — што је |
а.{S} Отац ове изумрле сунчане породице зове се Амадурама.{S} Амадурама има 106 планета, од кој |
еде.</note> <note xml:id="SRP19020_N10">Зове се још и <hi>Северни Крст</hi>.</note> <note xml:i |
к мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до само |
је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових огромних брда, |
је — <hi>Море Киша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга раван, што сири |
је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечевог е |
па до ових небесних колоса што се Сунца зову — управља и креће, док, велим, једна светлуцава ум |
итаве планове путем неких чудила што се зову телеграфи и телефони, које је опет измислио некака |
то <hi>Каигџија</hi>, или, како га неки зову, Волујар, са својом лепом звездом прве величине — |
се обично каже, кроз животињски круг — Зодијак.{S} И тако полазећи од звезданог јата Риба, при |
у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелаз |
а и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста изгледао као какав огроман звездани прст |
наест небесних знакова, што се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји на једно |
д доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних дванаест н |
ију, да нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на другој страни љутио се нешто на одб |
иве душе.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се |
и друге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p> <pb n="14" /> <p>Теби то може изгледа |
Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би пра |
болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени?<ref target="#S |
звежђа овако се виде на нашем небу пред зору на измаку новембра у коме се месецу извршило горе |
хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у ку |
е, сипали су читави млазеви светлуцавих зрака од небројено боја; а сваки тај млаз беше оперваже |
исоке покојнице, беше се оцртала некака зракаста круна — права северна светлост.{S} Из те круне |
ста особитога облика.{S} То беху овални зракасти отвори.{S} Њих су држали у рељефу извајани анђ |
едне џиновске трепераве лепезе, чији су зракасти млазеви допирали скоро до половине неба.{S} Св |
у своје младићске бујности, што просипа зраке љубичасто-блиставе...{S} И све оно што видиш: ова |
х царског библиотекара, а две трепераве зраке <pb n="213" /> из његових ватрених очију умал’ шт |
...{S} Кроз прозор пробиле две месечеве зраке <pb n="215" /> те обасјале мој орман с књигама... |
избијају некакве светлуцаве фосфорасте зраке; велико и широко чело сведено на благу амајлију, |
ба водене паре, електрицитета, сунчаних зракова, његове топлоте на овој планети су рано у служб |
их струја; грдним резервоарима сунчаних зракова и сунчане топлоте, која је, у недостатку горива |
дај оно што се чисто прелива на сунчану зраку!.... погледај како је уметничка рука у труње овог |
..{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зраци његови не трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па |
лазе у густим слојевима облака тако, да зраци сунца Мизара још нису никад продрли до самога њег |
о што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљине атмо |
етлост.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци оба месеца<ref target="#SRP19020_N8" />, губе у о |
му, пробијали су слаби црвенкасто-плави зраци Сунца Амадураме, те некаквим мртвачким колоритом |
ркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчеви зраци, било при рађању, било при заласку његову, обасја |
од кога су се, на све стране, као какви зраци гранале многобројне улице, у које се био сконцент |
ју сунчану светлост.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци оба месеца<ref target="#SRP19020_N8" |
мрачне, у које никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ |
атмосфера ваше Земље, обасјана сунчаним зрацима“ одговори ми вођ мој.{S} Овај чудесни младић пр |
ака.{S} Обасјан оним слабим црвенкастим зрацима Сунца Амадураме, он се преливао у небројено бој |
а своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, ма да свему овоме, док |
а своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, онако исто, као што и ј |
детињства, своје бујне младости, своје зрелости, своје дубоке старости, па најпосле и њима куц |
60" /> као и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сет |
ости, а има их који су достигли врхунац зрелости своје, а има их који су нагли вечеру живота св |
..{S} Зар не видите у овоме послу једно зрнце великога божанственог ума?!{S} Та се божанствена |
ултуру и цивилизацију по овоме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: |
убање, стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуба; разлика је у откању, у еластичности коже, у мекот |
беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку, као не |
чко, његове вилице животињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање, пуно ка |
камени гољаци, као какви џиновски шкрби зуби; оне непроходне шуме, па они безбројни огумасти бр |
>Море</hi><pb n="46" /><hi>Мочара</hi>, и пуно других морских залива, рукава и — језера.{S} Нар |
ло васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, што се непрестан |
алног глоба.{S} Један од ових појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и |
лиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица били су ова |
Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за нав |
"200" /> претворити у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</p> <p> |
тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту б |
трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не |
ија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијати колача |
беху опружене као каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна |
х овака иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!....</p> <milestone |
грандиозне радове Марсових становника, и по томе би добио појам о високој интелигенцији њихово |
ових пророка, светитеља и богоугодника, и многобројни црквени сосуди.{S} Има их чак из првобитн |
итави тунели сруше над главама путника, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун |
е, које је лава давно и давно оставила, и које непрестано оставља хладећи се и збијајући се у с |
ари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају јо |
а ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на твоја врата и ста |
та, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт |
још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељи |
на небесна, посута небројеним звездама, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим веч |
репотопним шумама, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Л |
а при образовању нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у себи праиско |
наца, или, боље рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога |
равља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима једни друге убијате и утам |
Нептун</hi> са свима својим пратиоцима, и то они круже оном путањом, што су је ваши астрономи н |
ба прошло је преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породица старији за не |
о вескање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мезимац Божји — човек, те да |
њижевника, живописаца, вајара, неимара, и то су само узети научници, књижевници и уметници прво |
од некаквог, као небо плавог, порфира, и са, у високом рељефу, истакнутим стубовима од зеленог |
<pb n="96" /> другој само једна једита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} |
постоја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенк |
риближили за читаве три четвртине пута, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде |
.</p> <p>„Разболео јој се мали Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, жива премрла; а, |
смештени ваше Сунце и његова породица, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио разм |
она!...“ Повика моја весела газдарица, и нестаде је испред мојих врата.</p> <pb n="216" /> <p> |
са и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створ |
ако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се вечитим законима гр |
и ови павиљони били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је оп |
нце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у т |
пипљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по облику своме апсолутн |
о мртво тело... види, познаје сам себе, и онда сам у себи помисли: „море <pb n="154" /> да ја о |
да те својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе!...{S} А њене о |
чујно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљ |
мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрн |
i> разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, планина, поља и долин |
километара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да с |
а простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са |
елим, налазише ван своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима густих |
га века гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу светле три велика неб |
ски или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфска станица.{S} Они су и давали и примали деп |
дневнице.{S} Те су тачке, у исто време, и прелази сунчане путање преко небесног екватора — из с |
утиче на развијање телесно, а, по томе, и на развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад између <hi |
пурном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испреламане окосине; и оне реке и језерца, све је |
ле две звездице једва четврте величине, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе |
n="24" /> <p>Јужно од Косе Вереничине, и то одмах испод небесног екватора, необично блиста зла |
дељења за читање, и кревети за спавање, и све остале удобности за живот; ви се један с другим р |
баву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и све остале удобности за живот; |
у растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на не |
ине и полети доле у крило своје матере, и то брзином која у сваком секунду расте на квадрат, а |
нека пишталица што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научникову катедру, бацање п |
о једна игра светлости Сунца што умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова л |
усавршио се, пролепшао се, украсио се, и узлетео на ону висину на којој се могао јавити човек. |
на година!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим многобројним кубетима с |
ишта више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што в |
нале провели кроз све своје континенте, и ове везали са свима њиховим морима, морским заливима |
о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбројних малих животињ |
„Педесет милиуна година!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим многоброј |
е Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине невиних еолских девојака.{S} А кад је рат |
мо тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величине....{S} Него доста о том |
рво и највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њему, на другој страни онога блиставог |
у тајном крунском савету, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ добро |
чоха, свила, кадифа, шалови, ћилимови, и тушта тама других којекаквих потребних и излишних тка |
смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, што растав |
о је, према ономе што још нису открили, и према ономе што по свој прилици нигда ни открити неће |
ина има које су људи открили, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна |
хова глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули да каж |
арсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јединстве |
де. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благотворну моћ заштит |
м други, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом до последњег или боље рећи до десетог слој |
а их ни сам није више могао расклопити, и лепо се видело како је своме противнику одузео <pb n= |
идети је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је растворити, већ те звезде и пребр |
мски верну, слику зверске разјарености, и страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињ |
јанство и на своје човечанске дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили |
би била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица!...</p> <milestone unit="*" /> <p>У |
кора око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непрегледни вод |
у животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у живо |
а се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменитости, па се |
, у које никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ није са |
да и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном крунском савету, да се удави, и то пр |
светови...{S} А ту је, по свој прилици, и породична <pb n="218" /> гробница Сунца Амадураме.{S} |
и са овим многобројним кубетима својим, и ови безбројни споменици, овако одржани!...{S} А, то м |
} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, |
тано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он |
првих синова ударио је са својом чилом, и боју вичном, војском један крепак и одважан суседни к |
, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и нека врста животињства <pb n="211" /> још непрестано |
ачајније, на њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, |
е ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обрат |
а Зефса, повије у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мисле |
иче.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — Минервину |
је он високо ценио, неговао и подизао, и због којих је многи чувар плаћао <pb n="172" /> главо |
осија небесна.{S} Он се просто надимао, и мало по мало стао запремати читаву половину оне црне, |
Богу Свевишњему.{S} Одатле је, управо, и почео онај велики период преображаја не само у простр |
елише место међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учи |
земљама и народима рождество Христово, и да запоје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава не |
ла на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и |
авом Амадурама — давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у |
лушам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прилике, насред тога мрачног простора небесног, оп |
учину небесну — као да је нешто тражио, и онда ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} |
створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару |
зданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћи и то к |
ало више пресоле његово најмилије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест кувара закољу, с |
шених сунаца.{S} Тако једно место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему оно |
, — нема ни минута ни секунада.{S} Ето, и ова огромна породица Сунца Амадураме и његов <pb n="2 |
дну непровидну, у једну страховиту ноћ, и само је на једном једитом месту, далеко тамо негде у |
а ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, |
иви; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по облику своме апсолутно један другом |
заборав за учињена добра земљи, народу, и читавом човечанству.{S} Ви радије помињете Цезара нег |
боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролијску призму, једна од друге о |
исам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p> |
х мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази.{S} Небесна црнина |
да се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким до |
је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као |
ада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материје и у царству духова.{S} И тај закон |
онда, кад расхлађивање освоји топлоту, и кад први пљусци кише додирну ону усијану масу земаљск |
му <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда |
право што наше умне способности, нашу, и ако још слабачку, интелигенцију упоређује са схватање |
пет се развуче онај малопређашњи осмех, и онда ће рећи:</p> <pb n="107" /> <p>„То се тако само |
ога Париза!“ болно повика Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</ |
м створењима- — људима; а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су створене да вама светле и да |
на!“</p> <p>„Педесет милиуна година!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са ов |
својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида, али су ови и много ситни |
ојој основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он је одваљен у царски |
а има их још пуно који прелазе 160.000 и 150.000 метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућ |
небесним, путујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си вид |
од њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S} Ко ове тице том |
им морима, морским заливима и језерима: и то су све правилне, чисто геометријске, вештачки изве |
у се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, |
ој секунди 300.000 километара простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири годин |
и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној |
о, које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује. |
ор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме приближе они још не мирују. |
ом мрежом џиновских канала — џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n=" |
релива у стотину жуто-руменкастих боја; и друго љубичасто, што прелази у небројено друге — из з |
утвар.{S} Оне његове блиставости неста; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна накостре |
светлих у љубичасто-блиставе пламенове; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што |
рошло је док је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлад |
ено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне |
а и планине, и оне испреламане окосине; и оне реке и језерца, све је то пламтило неком црвенкас |
м Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви |
ених јаја<ref target="#SRP19020_N31" /> и то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинут |
Патагонца <ref target="#SRP19020_N2" /> и философа Канта, великог астронома Коперника и песника |
х, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и |
е још унапред сазнаване: <pb n="194" /> и одакле почињу и каква ће им кулминациона снага бити, |
о чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих |
сна сунца<ref target="#SRP19020_N16" /> и са својом сјајном звездом Ригером, којој се, ни до да |
преображај — од грубости <pb n="167" /> и суровости човекове, па до ове данашње питомости и пле |
за тим сече <hi>Змију</hi><pb n="28" /> и <hi>Змијара</hi>, <hi>Дјеву</hi>, <hi>Сектанта</hi>, |
а богатства, оне раскоши <pb n="128" /> и у лепоме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико |
своме противнику одузео <pb n="119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо с |
правцу ка североистоку <pb n="XIII" /> и ено га под самим ногама Великог Медведа, који се са с |
Ово брдо има два имена: <hi>Харива</hi> и — <hi>Коперник</hi>.{S} Харивом су га назвали, још пр |
ону на самим сапима <hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмер |
<hi>Водолију</hi>, између <hi>Орла</hi> и <hi>Атинуса</hi>, за тим сече <hi>Змију</hi><pb n="28 |
га раван, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што изгледа као какав џиновски лопар, то је — <hi>Мор |
е Плодности</hi>, <hi>Море Нектара</hi> и <hi>Ћудљиво Море</hi>....{S} После има ту ваздан мора |
<hi>светом тројству — ватри, води</hi> и <hi>ваздуху</hi>, овим вечитим работницима при образо |
р</hi>, <hi>Сатурно</hi>, <hi>Уран</hi> и <hi>Нептун</hi> са свима својим пратиоцима, и то они |
у се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и небесни <hi>Орао</hi> са својом светлом звездом прве |
мисфери и <hi>Олтар</hi>, <hi>Паун</hi> и <hi>Ждрали</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи |
Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични великани.<ref target="#SRP19020_N46 |
hi>Денеб</hi> у Лабуду; <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> у Близанцима; <hi>Арктур</hi> у Волуј |
у коме дивно блистају — <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> ; из Близанаца сунчана путања улази у |
видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјај |
бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао |
туге и жалости веселим родитељима?!{S} И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Т |
красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и пав |
група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њ |
како је све на овоме свету пролазно!{S} И мене поче подузимати нека језа: онога сјаја, оне веле |
илиун година <pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће онда постати Мизарова планета, као што у самој |
сподину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из м |
чника и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, |
и 2640 милиуна километара простора!.{S} И сад де да себи представимо ону страховиту дужину прос |
, чува, негује, подиже — умножава!..{S} И не само то, већ она очевидно отура од себе све што је |
т пред нама, бесконачност за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Зами |
в.{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и један другоме полетеше у наручја.. |
ет горе у највише слојеве облака!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана п |
ност!...{S} Десет милиуна година!...{S} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано |
им крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда |
о сила и бес природних елемената!...{S} И, одиста, ове величанствене, ове узвишене, ове божанст |
готово цела система вашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи |
лила главу зелена жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврс |
амо пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијална мисао, те ти дочеп |
а слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да |
црне шестокатне мраморне палате!...{S} И мени нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду |
а и горског кристала ове планете!...{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим |
народа:</p> <p>— „Нека буде свет!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рукава мој чудновати |
савршенијему, ка хармоничнијему!...{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “ |
очију умал’ што ме не прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да |
ан, сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину |
же, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили, те нам изгледа као ваш |
мља својом „месечином“ обасја“......{S} И он погледа нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је |
ета, света што вечним сном спава....{S} И тај је мрачни колос јурио право к нама, док нам се то |
не две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p> |
повика дух царског библиотекара....{S} И онда се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену |
оме отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она с |
о ни преко кућног прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним |
претвара у облик течне материје....{S} И још нешто : ваше Сунце има преко 400 чланова у својој |
тајање и једно апсолутно трајање....{S} И целокупни живот једне читаве сунчане системе, па ма о |
ј бесконачној пучини васељениној....{S} И свет опет држи да је извор оној творачкој сили, што с |
Још који трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи. |
а тичица, кад јој кавез отворимо....{S} И ако има пуно примера где се људи свом душом својом од |
ми каже неки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај глас преварити неће.</p> <p>Доктор |
у некакву црну бездану провалију....{S} И ја се обезнаним!</p> </div> <pb n="214" /> <div type= |
тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> |
ирода огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиуна година!...{S} У |
кроз толике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> < |
о хајдемо да њега прво посетимо!“...{S} И ми се кретосмо.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја |
приликом на дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови и оне небројене палате и споме |
ке тајне вечитих природних закона...{S} И док се тај велики, тај божанствени преображај извршио |
специје и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи, |
просипа зраке љубичасто-блиставе...{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање б |
ити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пу |
о прећи из једнога округа у други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, |
је главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову |
ви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције |
се на њој последњи живот угасити...{S} И он је то погодио...{S} Професор астрономије био ми је |
ком уживању“, повика Лапласов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <pb n="153" |
упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа |
во, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северној хемисФери неба |
Пут</hi> или <hi>Кумова Слама</hi>.{S} И брзо сам се оријентисао.{S} Прво сам нашао <hi>Велико |
</hi>, што ће рећи <hi>пламени</hi>.{S} И он је, гледан на телескопе, какве имају астрономи Миз |
које се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, |
ваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су једну симетријск |
горе до самих капитола ових стубова.{S} И свака је разјапила своје чељусти тако, да су им се ун |
царству материје и у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васељени, — како на једној та |
то је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело ве |
с повијарцем Топчидерских винограда.{S} И њих у велико почео да покрива онај тамни вео, под кој |
руга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај срца његова осећају сви |
ти се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним сутоном.{S |
огледа нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучин |
ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у у |
што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се |
огло бити око 20 милиуна становника.{S} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији гра |
суто безбројним треперавим звездама.{S} И на северној и на јужној хемисфери небесној једва их с |
унце <pb n="54" /> и његова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, њего |
звезда, — сунаца и сунчаних система.{S} И далеко пре свију ових садашњих небесних <pb n="225" / |
ог мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанствено длето учинило од ј |
неким црвенкасто-светлим цветићима.{S} И главни и споредни улази на овим палатама били су одис |
аше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга |
често колико читава једна покрајина.{S} И сад можеш мислити, кад се ова огромна маса врати озго |
до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p> <pb n="38" /> <p> |
ити опроштај од Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш |
но се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти |
овима, на којима има умних створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али |
ји прелазе 160.000 и 150.000 метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански к |
скоро, девет милијарада километара.{S} И она опет у целој васељени није ништа друго до, као шт |
којој данас стоје становници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите < |
свратимо на коју од његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнај |
тубовима од зеленог смарагд-гранита.{S} И ови су стубови подељени на групе, које су на својим у |
и Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оца свога, најмоћнија по |
и, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста |
ли, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, д |
м ће изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb n="10" /> бити једно васељенско гробље....{ |
и животињског — нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границ |
колицнита је — колико једна варница.{S} И то је главом Сиријус, онај небесни колос, у коме би с |
едита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између тих циглих осам планета ва |
циркулација крви и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут |
лепо се оцртавао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас ус |
и овај простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме приближе они ј |
опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палате на раскрсница |
ајати — до саме катедре говорникове.{S} И млади научник поче причати, како је он у дугом проуча |
ај закон унела у све своје створове.{S} И у томе лежи прогресија живота свију бића у свој беско |
но где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов |
е тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} И ви се опет тога божанственог момента плашите, ви дан |
ао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> < |
и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати:</p> <p>— Шта је оно, бат |
ико никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте улице, пусти Божји храмови, |
олут — смртно око никад видело није.{S} И је ли што створено, онда знајте, да је то створено да |
едно од другог важније и претежније.{S} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има |
екакав осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда опет настави:</p> <p>„Ето, на прилику, ти путује |
у кроз ледене васељенске просторије.{S} И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светло |
ет стапао у своје првобитне стихије.{S} И онда се отпочињало скоравање изнова, полако, стално, |
код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врат |
о звездано јато Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана ја |
без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторијама једне од о |
те крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још остао го животињски инстинкт, да свога пр |
ма што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима ш |
е мајушне звездице четврте величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути знамениту небес |
скопе, онда их се покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп |
прелажења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини настала она дуга, она страхо |
оме пламеном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило ми се, испуни чи |
ајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи један дан кад на целој површини о |
једно цигло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi |
смештена је између оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових звездарница, ми |
елике телескопе париске звездарнице.{S} И глоб и они <pb n="190" /> његови обручи блистали су у |
о тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се с |
просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чаролијски одсијавала он |
а планета, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, |
ледали првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са онога места помакао у правцу ка север |
т, један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте |
откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математички тачно и то не по грађанс |
ездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим |
па је опет нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама ра |
оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око његове постеље, око |
били, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара |
шта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у које су весели љу |
уд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сун |
данашњег човека није кадар да појми.{S} И у тој баснословној удаљености губи се онај простор, к |
и из којих су ти светови образовани.{S} И сви ти светови, сва та безбројна васељенска сунца, св |
е — свет материјални и свет духовни.{S} И то је са свим природно; јер у целој васељени нема ниш |
е жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета <pb n="200" /> претворити у је |
љевој кћери, којом се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцније буду пр |
чним светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни хоризонти — јед |
а које мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној |
P19020_N27" /> покрише густи облаци.{S} И већ се <pb n="61" /></p> <p>доле под нашим ногама чул |
по оној непрегледној мртвој вароши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно ј |
рова у пространој обитељи Мизаровој.{S} И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на о |
илног океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код св |
/> лети нама, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више приближујемо, у толико више она |
унца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, живописније и велелепн |
аже, кроз животињски круг — Зодијак.{S} И тако полазећи од звезданог јата Риба, привидна сунчан |
ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче подузимати неко особито ду |
земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Богу своме, образовањем, |
ли — главни улази у овај свети храм.{S} И оквири ових портала били су уметнички извајани од зел |
а у своме животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окренем своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ј |
небесног!...“</p> <p>Ја га послушам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прилике, насред тога |
овалију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити |
ре над оном плавом црквеном куполом.{S} И ово је морало бити некаква виша вајарска уметност; је |
олићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, гос |
е, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сам |
е две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем докторову стану.{S} Дођем пред саму к |
сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасоносног лека, до сад б |
едао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах г |
рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно |
азованост претварати у прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шт |
део утробе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те огромне Месечеве шупљине сручила се сва вода из |
азвежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној п |
и би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, наравно, на длаку извршило....{S} Овоме тирани |
азити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај |
ужио целоме граду као сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај механизам био тако удешен, д |
ткровењима.{S}" Одреди се дан и час.{S} И свет навали <pb n="84" /> — као на причешће.{S} Сала |
камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче доби |
тојати и духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света што осећа, што види, шт |
у беше плинула нека тешка суморност.{S} И онда ће се окренути мени:</p> <p>„Ви имате још много |
њену <pb n="207" /> свеколику раду.{S} И она је тај закон унела у све своје створове.{S} И у т |
е му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и |
e l'Etoile</hi></foreign>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Све |
ак и саму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, т |
а доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да није државних |
јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњег испаштања, бог му допусти, да с |
егова предавања овако лепо посећују.{S} И онда поче, од прилике, овако:</p> <p>„Госпође и Госпо |
у она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као ш |
ске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је св |
учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета |
нске земље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испреламане окосине; и оне |
умних створења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно питање доша |
о што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме облику, један на други налик.{S} |
, опет сину својом првом чаробношћу.{S} И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкас |
ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу |
сечен повратак ка своме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад д |
едан град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав |
ије размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су просторије вечито сум |
онде испреламане вулканским гротлима, — и то су вам мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <hi>Море Плодн |
ламано вулканским брдима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi |
есецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана |
ентрисао елит престоничког грађанства — и по богатству и по господству и по високим положајима |
ту двапут прелазио преко неког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p |
о први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да |
а земља била је негда небесна маглина — и она је негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљеште |
а, видимо <hi>Змијара</hi> — Офиукуса — и његову грдну Змијурину, што крајем репа свога дохвата |
и других климатских прилика за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија, плодни |
нога дана објави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој |
ганут овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, кр |
рекне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па |
збиља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брили |
то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти си |
"><hi>Place Victor Hugo</hi></foreign>“ и на „<foreign xml:lang="FR"><hi>Place de l'Etoile</hi> |
га, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или м |
а; али кад му понестаде војсци хране, а и само је робље требало хранити, он нареди те се старци |
звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{ |
јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} |
И таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав оч |
а.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и 150.000 динара.</note> <note xml:id="SRP19020_N41">А |
п сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „ш |
Само се још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а све |
!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти треба и морају да се плаше само окорели грешници, који нису п |
а се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ва |
н, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, |
х, тако пространих и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној |
не знате да има миријада ствари, појава и њихових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни о |
глава просто бучи од ових силних појава и призора, што их за кратко ово време видех путујући с |
>, и пуно других морских залива, рукава и — језера.{S} Наравно да у свима тим морима данас нема |
> <p>„Ето, ови споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ представљају у алегорији постанак |
сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да ид |
то ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим оздрави |
?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не само на вашој планети, већ и |
имајући јединог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом....{S} |
.{S} Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет и |
овек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно |
и његов <pb n="209" /> светли син Клева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су б |
и и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост оних безбројних звезда |
S} Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне |
и човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак го |
се, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива....</p> <p>Замислите једно светло смарагд-неб |
великог и пространог, од својих дедова и прадедова наслеђеног, царства...{S} У тој зверској бо |
а; грдним резервоарима сунчаних зракова и сунчане топлоте, која је, у недостатку горива — дрва |
је због многих и многих повољних услова и других климатских прилика за живот — и биљни и животи |
по оном узбурканом хаосу, пуном громова и муњевине; ко није слушао оне језовите проломе громова |
обуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, рађања и ум |
између раскрсница биле су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и др |
те, која је, у недостатку горива — дрва и угља — употребљавана за грејање станова у доба зимски |
ли како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихових вена и артер |
и по њему просута она безбројна острва и архипелази; — да на том тамном колуту има тако силних |
себи печат необичног склада, јединства и неке више елеганције.{S} Око свију стубова обавијало |
нога Јерусалима; питајте она сверепства и оне пустоши што су чињени за време тридесетогодишње и |
е, како пролазе земље и народи, царства и краљевства, кад се у њима овако кољу први синови њихо |
рали своја умна и материјална богатства и не слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за |
ону — свилени меурак свој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студе |
ли какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна го |
n="182" /> старца; а црте његова блага и доброћудна лица одсијавале су неком живом и враголаст |
итак ума људског.{S} Његова је то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело први пут |
аји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке |
И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда |
ко тога, ко истинитије верује у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не |
овим пустим улицама овога негда живога и велелепног царског града.</p> <p>„Ето, ови споменици |
дила великога <pb n="80" /> мозга свога и ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега!...{S} |
да радите на облагорођавању срца свога и оплемењавању душе своје, на изоштравању и префињавању |
а прелистао?!{S} О књижевницима другога и трећега реда нико није ни водио рачуна, њихове су умо |
ато <hi>Кефеус</hi>.{S} Између Великога и Малог Медведа испресавијао се дугорепи Змај — Аждаја. |
Овај Млечни Пут пролази између Великога и Малога Пса, између Близанаца и Ориона, између Возара |
ерситетске палате творевина су славнога и ђенијалнога архитекта Амајума и његових ученика.{S} Т |
> <note xml:id="SRP19020_N37">Од црнога и зеленог мрамора.</note> <note xml:id="SRP19020_N38">В |
ле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, но |
пазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље |
питати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на ме |
пролива потоком људске крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо |
то тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека |
мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја сам |
акшем и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите у |
врши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо <pb n="34" /> пронесе своју познату културу и ци |
их планета и планетских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царству М |
еана његове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се ов |
ом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно уга |
а.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И |
у сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму те |
ј Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напредни |
естола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их стане, једно п |
и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звез |
е верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову |
а, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадра осетити никакво та |
тун није крајња сунчева планета, већ да и иза њега има још једна — занептунска планета!...</not |
амом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним има људи?“ примет |
рих и питомих Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово није плод европске цивилизације и културе, што их |
о Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и Посеидона; али ожалошћена њихова мајка Реја дође на с |
окова, — по закону одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материј |
већег кристала.{S} Тај исти закон влада и у постајању светова — сунаца и сунчаних планета...{S} |
апора да сваки свога противника савлада и да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко ук |
иун и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута |
мљина кора дробљена је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина хиљада километар |
дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Меркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати, |
4 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је |
/> милиуна миља, или на осам милијарада и осам стотина милиуна километара, — стала у онај мајуш |
ога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном |
у живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове планете!...{S} И то је све, као |
, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец.<ref target="#SRP19020_N25" /></p> <p>„А која |
вом на крсту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и |
самој средокраћи између Великог Медведа и Лире, између Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од |
баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} Они сад један другоме отимљу пећине, зго |
ђе.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звездан |
им оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Ми |
ездано јато, један већи комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на |
Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap unit="graphic" /><!-- caption:{ |
по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пр |
,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта |
опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види, познаје сам себе, и онда с |
к из првобитног доба најстаријих народа и племена што су некад на овој кугли живели: скитали се |
преко океана вечности читава милијарда и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља |
оном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичн |
од непрегледних Гамидових планина, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо амо ви |
аманих, од дна до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p> <pb |
о испретурана, зашто су сва његова брда и кратери шупљи као какви џиновски сулундари, зашто су |
ањи брежуљак, атоли каква џиновска брда и планине, долине и провалије — све су то давно и давно |
49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47" /> трага |
а какве џиновске рушевине, него на брда и планине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати |
губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испреламане окосине; и оне реке и језе |
у царству Мизарову; погледајмо она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; погледајм |
аролијски одсијавала она живописна брда и планине, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, |
злати румено-светлом пеном врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је она |
чије — друкчије и по конфигурацији брда и по облику клисура.{S} Над нама онако исто небо; али б |
њери, него они ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њих проводе железничке пруге, па им |
емљину; у његовим се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога простр |
ао већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница и мора постајале су све разговетније |
о стење на подножју ових џиновских брда и кратера, — све нам то казује да су и овде некад бесне |
ње облика Месечеве површине, њених брда и њених провалија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне |
лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и |
ит нам нада на средокраћу између Лабуда и Касиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед |
и барута, динамита и триста других чуда и сијасета, што их је људски род изумео, да њима сам се |
огромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо нама с десна, то су |
на своју страну, а овамо кад се пореза и општински прирези <pb n="3" /> наплаћују, онда од Сав |
толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ учини Лапласов |
торије овога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега по |
, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак |
> </foreign>.</p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имен |
ка кула, <pb n="164" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{ |
о.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец и |
гранају на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... на оне, што ј |
колико ли је оно просуло топлине, сјаја и светлости по овој бесконачној васељени?!...{S} Како ј |
еба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље се и бије око власти и над |
су била сунца другога васељенског краја и других далеких светова....</p> <p>Беше настало дубоко |
једна бездана пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале су поједине |
љенску просторију, просторију без краја и почетка, просторију што има једно једито име: васељен |
раћу између Лабуда и Касиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аждајом на |
западни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Вла |
ок на противној страни — између Перзеја и Великог Медведа — необично блиста лепо звездано јато |
дитог облачка; облици морских прибрежја и речних обала постали су са свим непроменљиви...{S} А |
нову топлоту и светлост, већ је добија и непрестаним падањем метеора и метеорита што их огромн |
та — Азија, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она |
ајном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{S} Вел |
сјајна звезда постајала је све сјајнија и сјајнија, док најпосле не поче добијати колутаст обли |
о образовала као нека отворена галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене |
пила од свога оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане системе почиње опет од оних још та |
је свему томе крива наша интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и преп |
} То беше некакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог преливања!..{S} Све је то давало в |
а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" /> по самоме мирису: погледај дивљу ружу, |
ој се преламало и преливало толико боја и нијанса њихових каквих је ретко било и на којој плане |
цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први становници Земљини без гласа, без слух |
ба, налазе се многа звездана јата, која и ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>З |
из онога сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негде се опет у |
а, једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли!..{S} Имаћем |
ино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, што се непрестано рађају и |
да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те проведем кр |
е још и већа, између примитивног човека и данашњег човека!..{S} Разлика је у кроју лубање, стас |
животињског стабла па до претече човека и од првога примитивног човека па до оних великих умова |
ина, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кроз непрегледна зелена |
ина, поља и долина, мора и језера, река и потока, опет сину својом првом чаробношћу.{S} И мени |
ких котлина....{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и |
t="graphic" /><!-- caption:{S} Ово чека и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосф |
појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих е |
н одабирања при образовању нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у се |
} Њој је до стварања савршенијих облика и до уништавања оних, што нису за напредан живот.{S} Чу |
небројеним мрљама свију могућих облика и фигура.{S} Слаба црвенкаста светлост беше облила непр |
у ове, негда рајске, земље унела велика и образована нација — поноснога Албиона ?!“ помислим... |
ни небеснога зенита, вечно круже Велика и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Звезде, — баш к |
гу страну.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветане |
ливао у небројено боја, у стотину слика и прилика: усред среде овога хаоса као да се оцртавао ј |
кућа, палата, вила, храмова, споменика и по грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у ж |
софа Канта, великог астронома Коперника и песника Молијера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита |
епотопног човека па до каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Волтера!....</p> <p>„Гамидо је те |
о растурене радове знаменитога научника и астронома Њутна, па и Халејеве, Клерове, Алембергове |
е само сувих имена наших првих научника и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, к |
е услови за то развиће: северна плетика и маховина бујају и напредују под дебелим снегом северн |
а дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа |
тања, брзине, заустављања, часа поласка и часа доласка.{S} Све је <pb n="195" /> свођено на сра |
све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образованост — из вас би још непрестано зјапил |
су по нарочитој одлуци Академије Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам |
к класичних Јелина...{S} Њих су гледала и обожавала их толика минула племена и изумрли народи н |
ан–данас на истом месту, где су стајала и треперила још пре четрдесет и више векова!..{S} Па ип |
ед свога оца Амадураме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде год |
ера; кожа једно грубо откање, пуно кала и нечистоте; његова коса <pb n="166" /> на глави — чеки |
а који ли народ, којим је она управљала и владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погледам зачуђ |
човечанство; она је то, која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на једну истину, а то |
еха — небесне динамике, Шериха минерала и фосила; Џезира, прослављени психолог, предавао нам је |
дна мора његова, — све је то нивелисала и с његова лица убрисала даљина од 384.000 километара.< |
сте небесне маглине, из које је постала и сунчана система звезде Алиота што је такође у репу Ве |
он</hi>, те га упитоми, па после оседла и себи у службу уведе.</note> <note xml:id="SRP19020_N1 |
ивела органска тела, али је она оживела и најузвишенију човекову мисао, која се винула на крили |
више није било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким п |
ост; јер ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни н |
и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој б |
и, зашто су ова његова планинска ждрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрска |
и чудесни насипи, њихова живописна села и засеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадгод ми |
нешто светлости, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толико појма,“ рече ми о |
није вегетације и оних животињских фела и родова, што су слични оним грдосним животињама из доб |
о се видело како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога пр |
ш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, погледај !..{S} Вид |
огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — то је просто једно чудо!</ |
ао се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<ref target="#SRP19020_N38" /> а из самога гор |
ледало је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И н |
човек.{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је, непрестано усавршујући облик |
ption:{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је створила претечу човека!... - |
рајну просторију васељенину.{S} Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су |
но и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно |
ије у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{S} И, одиста, ове величан |
својим проналаском, уштедео тешка бола и самртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге |
царевине: царство амарско, царство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом ср |
ога се сва звездана јата севернога пола и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то |
се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ваши људи имај |
оз све фазе живота, кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се |
не читавим сплетом светло-зеленог шибља и павити; погледајмо како се то све прелива у хиљаду бл |
/> прави научник, какав се ретко јавља и на којој напреднијој планети него што је његова отаџб |
агуша и магацинака; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства |
сних колоса што се Сунца зову — управља и креће, док, велим, једна светлуцава умна варница не с |
је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, |
иних богова, њихових пророка, светитеља и богоугодника, и многобројни црквени сосуди.{S} Има их |
рило; док се разне феле и родови — биља и животиња — разгранали и пролепшали; док се гора преод |
, цветне ливаде; небројене специје биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у |
ењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање боја ј |
вати се безбројне специје и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирам |
знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, почињући од Нептуна па до |
што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> |
вотна слика његових брда, планина, поља и долина, мора и језера, река и потока, опет сину својо |
, под <pb n="79" /> вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ ст |
главом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела.{S} На развалинама простране др |
да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина је, већ п |
давао нам је о трансандаталним појавама и о утицају духовног света на прогрес у читавој васељен |
ној пучини, онако исто посутој звездама и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блистави поја |
покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та он је прво слово у огромном |
кав апарат, који ће и на морским лађама и на балонима служити уместо телефона за цео свет, али |
брда, дотле је доле по његовим низијама и провалијама права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га |
једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим.....{S} С тога па Месецу |
итлејем анђели Божји, да објаве земљама и народима рождество Христово, и да запоје песму Господ |
в је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосалној планети,“ рећи ће ми Лапл |
царске династије Гоморове и по формама и по стилу — сами готски радови и ништа више.</p> <p>На |
на, да таким ниским особинама међу нама и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један |
осталим, безбројним небесним маглинама и звезданим гомилама — у Перзеу, у Тукану,<ref target=" |
, романсијери, приповедачи, писци драма и трагедија, они су себи уображавали, да ће том својом |
ременима у препотопним шумама, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима |
тским пратиоцима, астероидима, кометама и другим звезданим крбањцима нема броја ни есапа!...{S} |
24 милиуна сунаца; а њиховим планетама и планетским пратиоцима, астероидима, кометама и другим |
кодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског, <pb n=" |
е — преко шест стотина сунчаних система и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и |
ни пунцати пушака свију могућих система и други пуни барута, динамита и триста других чуда и си |
четири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом |
} И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> <p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} Овај |
ају и сва остала небесна тела па их има и овај небесни колос Амадурама !...</p> <p>„Је ли ти са |
свима њиховим морима, морским заливима и језерима: и то су све правилне, чисто геометријске, в |
ота, који се прилагодио стању, условима и свеколиким климатским приликама, које данас владају н |
амен међу осталим звездама, — световима и сунчаним системама, па, ето шта је од њихова сјаја пр |
!...{S} Просто се видело како се надима и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се |
едно једито име, познато свима народима и свима временима, а то је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Об |
е, што је испреламано вулканским брдима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсо |
непријатеља што се хране њиховим јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве в |
а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....<ref target="#SRP19020_N29" /> После јо |
у своме, образовањем, племенитим делима и познавањем вечитих Божјих истина.{S} Душа човекова, д |
циљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем вечитих истина приближи Оцу своме, те да ј |
о је по један анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако образовала као нека отвор |
еба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећима, уздизала а чес |
силни вали лаве што их производи плима и осека њених пратилаца, раздробе је у милиуне милиуна |
е: „Па ипак, у далеко минулим временима и на овој је планети бивало свашта исто онако као и на |
ра по једним и истим природним законима и по једној и истој методи — стварања и рушења.{S} Обли |
се најпосле није охладила.{S} Милиунима и милиунима година прошло је док је она постала ово што |
лепих звезданих јата, али је међу њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужнога Крста</hi>.{S |
есних светова, овим неисцрпним изворима и живота и смрти у читавој бесконачности васељениној!.. |
старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с |
ла, електричних железница ; телеграфима и телефонима без жица; огромним кулама за посматрање ва |
овина робљем, а особито децом, дечацима и девојкама; али кад му понестаде војсци хране, а и сам |
теле муњевитом брзином у свима правцима и свима висинама.{S} Све су непогоде још унапред сазнав |
ње за све лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињским?..{S} Примитивна је биљка била г |
зната најстаријим Мисирцима, Калдејцима и Арављанима.</note> <note xml:id="SRP19020_N15">Орион |
на летка...{S} Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне ше |
научника, философа, песника, астронома и астролога, који су на овој земљи вековима живели и пр |
лавнога и ђенијалнога архитекта Амајума и његових ученика.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, |
еве коре, у неизмерно ткиво бујних шума и свеколикога царства биљног; кад-и-кад продирала је ча |
ни.{S} Сунчана је топлота употребљавана и за произвођење електричне струје, која је неком чудно |
њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непу |
>Наша Земља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 |
дина; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана |
година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше године |
смо ми овде остали три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог |
што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, т |
део Азије, западни део Индијског Океана и готово цела Предња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва |
иозности остала у вечитој тами, незнана и неопажена!...{S} Тело, дакле, твоје постоји, али не з |
>, овај праотац свију савршенијих грана и огранака великога животињског стабла па до претече чо |
pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак |
та; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као што сам рекао |
х заједничких одлика: што имају и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу да гово |
роз онај непрегледни сплет њихових вена и артерија, што откивају оно чудесно ткиво листа у како |
пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је |
ос, састављен из вечитог огња и пламена и оних помамних стихија што једна другу не трпе, што је |
ла и обожавала их толика минула племена и изумрли народи на читавом шару земаљском...{S} Јест, |
згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младићком жару попусти |
у пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, које су тамо <pb n="92" /> сад у највећем је |
збине, у које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у првим данима живота његов |
у оној ризници умотворина свију времена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, |
су смештене скулптуре из свију времена и свију културних народа — Мисираца, Асирјана, Грка, Ри |
.{S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породица скочањити и постати |
get="#SRP19020_N50" /> простору времена и нема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа |
шаја; јер наша чула беху тако изоштрена и префињена, да таким ниским особинама међу нама и није |
м телу нигда се не може јавити узвишена и племенита душа.{S} Блесани се познају чак по цртама н |
дници, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, или ка |
ог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијаната!...</p> <p>„Ето, видиш,“ рече ми пратилац |
е овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто шта |
а била Сунце, светлила милиунима година и давала живота својој деци, својим пратиоцима.<ref tar |
ихов ропац траје по читав милиун година и више.{S} У ових небесних колоса све је колосално, па |
лескоп открије безброј небесних маглина и магличастих звезданих гомила.{S} Небо нам се онда учи |
ме.{S} Од безброја тих небесних маглина и звезданих гомила да поменемо једну из маленог сазвежђ |
ено-светлом пеном врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову |
да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим |
апарате, па све то пропустили кроз фина и осетљива цедила великога <pb n="80" /> мозга свога и |
апредовали, радили и збирали своја умна и материјална богатства и не слутећи, да ће их једнога |
да.{S} Јест, одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања савршенијих о |
свима правцима живота свога, али је она и оличени консерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и пре |
би Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, |
е величине, који потиче од самог Ориона и то право западу, а после, од једном, окреће свој ток |
"graphic" /><!-- caption:{S} Прва копна и први обитници наше Земље --><pb n="83" /> љубави прем |
а тако оштра, тако осетљива, тако моћна и тако савршена, да на свету нема ништа, што ви не може |
tion:{S} Сунчани комплекс од 26 милиуна и 400 хиљада сунаца. --> исти облик; од њеног обруча об |
>„У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим појасевима |
ности васељенине!..</p> <p>„Пре милиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела њ |
важује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као какво поср |
/> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста из |
у убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој веселој кугли као да |
аисконски узрок.{S} То је она привлачна и одбојна моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој си |
десет милиуна година, бити једна обична и малој деци разумљива ствар.{S} Они ће тада свима прир |
дске племенитости и духовног зближавања и познавања оне велике задаће човекове, да се добрим де |
а — рада стварања и рада рушења, рађања и умирања....“</p> <milestone unit="*" /> <p>После смо |
ојој су висини науке астрономског знања и уметности били становници ове планете, а особито у до |
а и по једној и истој методи — стварања и рушења.{S} Облици су само у неколико различни, а мате |
топлоте, овај символ вечитога стварања и вечитога рушења.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Погле |
божанствену радионицу вечитога стварања и вечитога рушења човечје око никад завирило <pb n="204 |
поху, нова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, рађања и умирања....“</p> <milestone uni |
...{S} Отуд долазе сва привидна кретања и нашег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога |
ен — запремину — тежину, брзину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је посл |
ељенски хаос, састављен из вечитог огња и пламена и оних помамних стихија што једна другу не тр |
утроба овога небесног чудовишта од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада плам |
е вечитим законима гравитације, хлађења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунц |
ло по мало настао период њенога хлађења и прелажења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на ње |
На њему има да се изврши процес хлађења и процес згушњавања водене паре; на његовој површини ил |
хће, не трепери — од непрестанога врења и таласања онога силног океана лаве у утроби Земљиној.{ |
очена светлост — светлост без треперења и без живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на |
верује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="112" /> се мало обрецн |
чисто треперавога ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежина, какву ја у св |
, стихија; под непрекидним севањем муња и страховитим тресцима громова, што небеса потресају; а |
/note> <note xml:id="SRP19020_N42">Муња и гром.</note> <note xml:id="SRP19020_N43">Што значи: п |
<quote>Све што је људско — пропада, па и сами њихови богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је |
..{S} Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло са |
менитога научника и астронома Њутна, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прил |
; небројене специје биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и ат |
аца рефлексе на све околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема |
ећује; од мртваца цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — |
сивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој равне; а њихове саставке |
их небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!...“</p> </div> <pb n="115" /> <div |
их небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, д |
иниве, Вавилона, Палмире, или је то, па и саме облике уметничких грађевина, пронео по васељени |
ав гобелен изради треба најмање пет, па и десет година.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и |
>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу једне звезде |
његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У оно |
си до самога престола свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутрења прозорја долазила су у |
авимо се мало пред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са сво |
овања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконачности васељениној, нису ника |
ја је опет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине оног |
о има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својом многобројном породицом има |
подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје саст |
близа онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим својим низијама, то је |
ре своје богове и своја веровања.{S} Па и сами свећеници, ови проповедници закона Божјих и њего |
еркур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има |
ма нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио |
трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су и м |
лико изменила свој садашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни п |
ем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природном инстинкту, по коме мала пчели |
естано крећу од истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <pb n="X" /> рођене очи варају!..{S |
тежи од своје чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова породица слична породици вашега С |
ш пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n="171" /> планети,“ повика Лапласов дух, |
а на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу |
, Берлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао нек |
увари овога Божјега станишта.</p> <p>Па и сама црквена порта била је право чудо од уметности.{S |
уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се |
.....</p> <milestone unit="*" /> <p>„Па и сама бесконачност броја аналог је бесконачности васељ |
их су ти светови састављени.</p> <p>„Па и сам прогрес живота — било биљног или животињског — не |
} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али је она у са |
от на овој планети, била тако исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто је она за вечит |
нису постали сами собом: сви они скупа и сваки за се резултанта су рада свију сила у васељени. |
броти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, про |
о џелат клештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити врисак што се у тај ма |
сторије васељенине....{S} Све се ствара и све се раствара по једним и истим природним законима |
и облици стварају и сила која их ствара и начин како их ствара — једни су исти.{S} Живот наше п |
; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одист |
змеђу Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Л |
ад састоји само из голих и сувих цифара и математичких формула, а то је обоје слично незграпним |
p>После смо се обрели у галеријама вера и — Божјих пророка.</p> <milestone unit="*" /> <p>У ови |
реке и речице, извори и потоци, језера и језерца на целом шару планетину, — у то доба страхови |
до облака допиру; погледајмо она језера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд - небо Гами |
од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинил |
ни; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па |
Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — репате звезде |
i>Фламарион</hi>.</p> <p>Једнога вечера и мене позову у Грађанску Касину на позната предавања г |
Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку ви |
до каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Волтера!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у добу најбујн |
м фронтонима од зеленог смарагд-порфира и нишама од некаквог златно-рујева гранита.{S} Саме кол |
договарате о пословима вашим преко гора и преко мора;—многобројни пароброди, читаве мреже желез |
је добија и непрестаним падањем метеора и метеорита што их огромна Сунчева маса при пролазу њих |
еднога вечера седим ја код мога прозора и посматрам ону живописну панораму што се дала преко Са |
више мене се отвори једно крило прозора и указа се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} |
Гамидових планина, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кроз неп |
ових брда, планина, поља и долина, мора и језера, река и потока, опет сину својом првом чаробно |
су места где су негда, била његова мора и језера; а сва остала површина тела његова, то вам је |
дбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина сна |
ако су се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти !“ повика мој вођ гласом, као да је и |
х равница Месечевих покривала сиња мора и језера!...{S} А сад?...{S} Погледај само како је на о |
ралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна острва и архипелази; — |
о.{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Зем |
на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p> <p> |
трчати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање телесно, а, |
их стубова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, једва приметнога, овалног круга; а око с |
град, што је подигнут од самога мрамора и горског кристала, не налази у рушевинама!...{S} Кад с |
да ово није створ од студенога мрамора и гранита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S |
онада биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „ |
илата анђела, извајана од белог мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове в |
на жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и прел |
на, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе Возарево јурило је напред, |
ља свију бића, свију светова — простора и времена.“</p> <pb n="196" /> <p>„Упитан једном, да ли |
ва цео простор; а бесконачност простора и вечитост материје, то је бесконачност светова, то је |
а дебљине у својој основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он је од |
а; те тако и оно кружи око свога центра и прави своју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваши |
наше Земље.{S} Њега ено између Центаура и лађе Арга, који се такође одликују лепим и сјајним зв |
="79" /> вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога |
ко своје осе окреће, а не читава небеса и сва његова светила око ње; она је то, што је веселог |
а створио сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створи |
што хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па оно језовито урликање помамног орка |
не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и |
што кружи око нашег сунца између Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то с |
роида, што кружи око Сунца између Марса и Јупитера, <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Наша |
међу оне две звездице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Зе |
видимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу Мало |
их малих животињица из царства инсеката и водоземаца — све су то сковале и израдиле вичне кујун |
на небројена кубета, оно море од палата и вила; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S |
ичила на какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него на један прост споменик од мрамор |
е, као ван себе полетети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом бил |
ази кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вод |
у самој ствари, ову планету, истог сата и минута, негда осветљавало право Сунце, Сунце Амадурам |
на сенке од кућа, торњева, кула, кубета и споменика....{S} Небо беше црно — као катран.{S} То у |
ом.{S} У два сам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, на |
чку.{S} Ништа вечито сем духовног света и материје, што испуњавају целу васељену, али не матери |
е је Сунце теже од свију својих планета и њихових пратилаца на седам стотина пута, а Мизар је о |
аца, сунчаних система, сунчаних планета и планетских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе |
милиуни милиуна других сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из истих сти |
х система и други пуни барута, динамита и триста других чуда и сијасета, што их је људски род и |
ера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељенина — што одржаваш на карару и |
<p>„То су символи негдашње силе, живота и смрти овога највећег тиранина, какав је икада био и ж |
но ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобних одношаја; јер наша чула беху тако изоштрен |
това, овим неисцрпним изворима и живота и смрти у читавој бесконачности васељениној!...“</p> <m |
ом топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свету у пространоме царству свом |
епшега, снажнијега, лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном телу ни |
годе — кише, снегови и мразеви, топлота и ветрови, кроз милиуне милиуна векова, нивелисали...{S |
тотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царс |
о се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Божји су пут |
ни небесни капак померио са свога места и отишао некуд на другу страну неба.</p> <p>„То ти се з |
обухвата сва бића; он је простор места и времена; он је свет; он је садашњост, прошлост и буду |
ј примитивно биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњи раст, ва |
љачко, његове вилице животињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање, пуно |
екинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни градови, што су посеја |
аје 8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено су |
ва месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Меркурова година; Венера за 224 д |
прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога |
, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења своју светлост од друге до четврте ве |
Венера за 224 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 |
од његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи |
мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица на нашем гол |
ра упро своје погледе.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцр |
te> <note xml:id="SRP19020_N26">Највећа и најсјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Алкиона</h |
родне лепоте, пуна зеленила. пуна цвећа и мириса, пупа миријада Божјих створова — пуна песме и |
нице између интелигенције једног црвића и интелигенције ловачког кера, а ко ли између једног Па |
и њених провалија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга |
руба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних |
тина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговет |
отово на средокраћи између Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звездице четврте |
двед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали њихови другови, онако су исто на небу поразмеш |
ке умотворине свију народа, свију епоха и времена, из којих је изаткат минули живот ове негда д |
Уран, Сатурно са својих осам пратилаца и оним тајанственим појасима својим; то је горостасни Ј |
здом Алкионом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на самом небесном екватору, блиста се најсјајни |
Великога и Малога Пса, између Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S |
аше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47" /> трага више, него што их |
ност васељенину, читави светови, сунаца и сунчане системе, губе се — као труње у мору ваздушном |
ти миријадама миријада звезда, — сунаца и сунчаних система.{S} И далеко пре свију ових садашњих |
он влада и у постајању светова — сунаца и сунчаних планета...{S} Је ли тако?“... окрете се он в |
које се образовало толико хиљада сунаца и сунчаних система, међу које долази и система Сунца Ам |
слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних планета хајде да издвојимо једно цигло Сунце |
ити да је између толиких милиуна сунаца и њихових планета једина ваша Земља Божји избраник, да |
Хоћу да те проведем кроз безброј сунаца и сунчаних система; хоћу да те одведем на један давно и |
ежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, |
то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Мер |
ote xml:id="SRP19020_N8">И нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на небу сјала као и |
мора и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изго |
плом материном крилу, јавити прва клица и биљног и животињског <pb n="64" /> света, а на хоризо |
бројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три |
на звезда, онака иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окренута о |
њиховој дубокој научности нема граница и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, |
Контуре његових брда и долина, равница и мора постајале су све разговетније и разговетније, до |
е мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све |
ним цвећем, док је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мези |
римитивна жена могла је бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена више личи |
а самом јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепезасто сазвежђе — Скорпију, са њеном сјајном |
ових безбројна небесна светила — сунца и сунчане системе, планете и планетски пратиоци, комете |
ати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планете образовани по једним и истим вечит |
/p> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, то је само један трен у животу |
је, до баснословно од нас удаљена сунца и сунчане системе, којима нема броја ни есапа — ни по д |
им златним појасом од три небесна сунца и са својом сјајном звездом Ригером.{S} Испод Ориона ви |
лазе сва привидна кретања и нашег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога у разна доба г |
дине и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</note> <note xml:id="SRP19 |
тиоци, — једном речи како постају сунца и сунчане системе у читавој васељени!..."</p> <pb n="18 |
миле него све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образованост — из вас би још непрест |
м ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски злат |
едведа и Лире, између Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S |
оме личити па данашњег човека.{S} Лепша и снажнија раса осваја ружнију, нагрднију, слабију, жољ |
а била једна необично лепа, много лепша и много сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена светло |
о: тамо је необично треперила још лепша и сјајнија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао д |
а</hi>: у његовој њушци блиста најлепша и најсјајнија звезда на целом нашем небу, по имену Сири |
ју све могућне системе пушака острагуша и магацинака; у којима се справља и барут с димом и бар |
елескопе париске звездарнице.{S} И глоб и они <pb n="190" /> његови обручи блистали су у оној ц |
да се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се в |
ростора; али је и овај простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме |
м из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — |
ло раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, одго |
<p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Бог и серум помогли су:{S} Стевица је изван сваке опасности |
природа дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, одговорим му ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Дај Б |
0_N41" /> разликовао се један од другог и по облику и по формама како су поједини делови њени и |
емљи спале све људске умотворине другог и трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни примане ни |
е беху покрвили око деобе свога великог и пространог, од својих дедова и прадедова наслеђеног, |
и саму величину овога џина васељенског и не само величину, обим, већ и његову удаљеност од нас |
ла се прва клица живота — живота биљног и животињског света!....{S} О, у ову божанствену радион |
рином крилу, јавити прва клица и биљног и животињског <pb n="64" /> света, а на хоризонту се ук |
у почетку почетка строгога рада научног и проналазака вечитих природних истина!..“</p> <p>И Лап |
Али баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размишљати, него погледај ти ово, што је, тако |
ртан на црној пучини небеској.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту он |
ње се ново гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — |
светова унео и утврдио један вечити ред и поредак, један непромењљиви природни закон по коме се |
нету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 у |
искра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природном |
га; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светл |
а испуњена великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је одговор породи |
из онога божанственога Ума што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних |
о сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и о |
на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи о |
их узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образованости |
Ето, на прилику, Марсови становници куд и камо су савршенији, телом гипкији, умно моћнији него |
нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако исто ни |
ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно |
ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању духов |
а савршенијему облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био зн |
нас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика |
чки изведене фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових живописних ка |
ладни размештај боја како свака за себе и све скупа представљају неку небесну лепоту, једну зан |
стајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви |
ло она мора, оне континенте, оне државе и оне градове извајане на овоме глобу, као што је, у са |
матра природу и све њене чудесне појаве и која је многоме женијалном мислиоцу укинула главу, ка |
од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 улице у облику зве |
у ономе њином споменику на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло |
ћне врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни |
вописну панораму што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може догледати.{S} Небо вед |
огодишњег раста, или оне нежне блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шареног шебој |
раме, <pb n="205" /> требало је још две и по милијарде година!“ повика дух царског библиотекара |
а по континентима натапају потеси, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише |
пињали, да тиме своје богове умилостиве и да од њих искамче какву било милост њихову.{S} Они су |
ове да једна другој натуре своје богове и своја веровања.{S} Па и сами свећеници, ови проповедн |
на, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прилог научне расправе о гравитацији |
прах и пепео претварате читаве градове и хиљадугодишњу тековину толиких нараштаја; све то и мн |
труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свиј |
ј мајушни члан велике породице Мизарове и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подиг |
епних дворова царске династије Гоморове и по формама и по стилу — сами готски радови и ништа ви |
бри и верни синови свете цркве Христове и исповедници праве чисте науке његове; али су њени чув |
разгонити таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати, да умеју не само питати, већ д |
одликују лепим и сјајним звездама прве и друге величине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хе |
сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунц |
рио сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам |
аво не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких творевина на овој мртвој планети. |
ародревне скулптуре, махом за саркофаге и надгробне споменике знаменитих људи — царева, краљева |
оји је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шт |
ну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова плане |
гу, на који је излазило 24 велике, дуге и широке, улице, те је овоме, нешто мало овалном, прост |
е спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке улице оне величанствене мртве вароши.</p> <p>М |
нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{S} И још мало па ће се њ |
а још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора |
метријску целину, само што су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мрамора и по |
друштвеним основама: на основама правде и правице, на основама људске племенитости и духовног з |
и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као што с |
ко испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{ |
hi> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где |
љском...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких народа, њихових научник |
о у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица и ништа ви |
остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Великом Псу; <hi>Вега |
је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец |
ај звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој перспективи....{S |
ају ово наше небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматрали још стари Мисирци |
} Попусте ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари а |
како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће н |
ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте |
плекса још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ са наше земље, па ни |
оје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блеш |
одину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она везује, утки |
ове атмосфере, оне чудесне средине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном крилу, ј |
, како је он у дугом проучавању природе и свега онога што се у њој збива наишао на некакве свет |
која је у пречнику широка две милијарде и две стотине <pb n="53" /> милиуна миља, или на осам м |
ини и сунчани елементи — стихије, тврде и течне материје — претвориле не у растопљено већ у гас |
неман — ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеу |
о са свим изменило.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна звезда није више на ономе месту, на коме смо |
оче, од прилике, овако:</p> <p>„Госпође и Господо,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врло неблаг |
дио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога величанственога храма!..{ |
и бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шареног шебоја?!...{S} Ви само осетите оне земаљске т |
томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасоносног |
д владом силнога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко |
пуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста као и наш |
Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет |
це.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад им |
нти !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призором небесним.</p> |
..</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он из |
реко десет хиљада ваших година, која је и своју државу и свој народ узнела на таку висину, до к |
после, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то је |
унчева.{S} Ноћ није само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она је сим |
ила једно овако васељенско сунце, па је и она прошла <pb n="66" /> кроз све мене свога хлађења, |
ји од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов д |
тања светова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једн |
део; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Миза |
опет узлети у царство духова одакле је и пореклом од пра-праискони <pb n="151" /> своје.{S} Ве |
чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово га је плем |
унка има увек по нешто простора; али је и овај простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и о |
но нарочито своје клупче; али што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се кр |
ту гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки |
меник; а онај насред трга надвишавао је и својом лепотом и својом грандиозношћу све своје остал |
вапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдари |
зван сваке опасности....</p> <p>Тако је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Х |
за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Богме, драги пр |
, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била <pb n="223" /> што је сад прелетела, одговор |
савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашње „Сребрне |
је и једна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, е |
едан читав свет, онако исто, као што је и једна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S} И |
аторији ствара неисцрпни су, као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе св |
ко исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у жи |
а небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S |
сјаја.{S} Она је много пре него што је и постала система Сунца Амадураме, него што се и јавио |
лаке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева била једва приметна, па ни она ниј |
зебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Докт |
м на улицу.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли |
ицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је растворити |
трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад он |
сном небесном часовнику!..</p> <p>Ту је и његово величанство Мизар, онај ускипели океан од ватр |
каквом љубављу и преданошћу матере гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи св |
авних Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће |
што по то, још прегледати царске музеје и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у |
Атлански Океан, цело источно прибрежје и северне и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африк |
н Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, којом се после |
анине, прве Земљине корутине, провалије и дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усија |
научност, а особито на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њ |
љке за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и практичн |
ма ништа што је једно од другог важније и претежније.{S} И водени цвет, што се у једном дану и |
ебесном екватору, блиста се најсјајније и најлепше звездано јато Орион,<ref target="#SRP19020_N |
т како је ово све друкчије, живописније и велелепније!“</p> <p>„Па у чему леже узроци овој разл |
ца и мора постајале су све разговетније и разговетније, док се најпосле, он сам — Месец — пе по |
Божја истина, коју сам ја много доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: пи |
оказивао да ништа на свету нема тачније и савршеније од небесне меканике.{S} Кроз милиуне милиу |
адноће и топлоте, борба ширења материје и згушњавање материје...{S} Па оно непрекидно севање му |
ивотињскоме свету, и у царству материје и у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васеље |
оја постоји између питијасте инфузорије и једног црва.{S} Она је много већа него разлика између |
служили...{S} Тако, професор философије и теологије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајућ |
а и ово није плод европске цивилизације и културе, што их је у ове, негда рајске, земље унела в |
је тек сад у добу најбујније вегетације и оних животињских фела и родова, што су слични оним гр |
мбриона образовати се безбројне специје и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те жи |
ене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ страховити; да се његова пов |
хиљадама година беснеће силне ерупције и страховити земљотреси, онако исто као што су беснели |
.{S} Али је ово све друкчије — друкчије и по конфигурацији брда и по облику клисура.{S} Над нам |
све ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треперила |
то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца мож |
xml:id="SRP19020_N24">У народу се чује и <hi>гак</hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N25">Ово |
мља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његове?!...{S} Зато хајдемо да њега пр |
н пусти велике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска неман |
ори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледних рав |
азују сва сиња мора, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, језера и језерца на целом ша |
и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и мног |
, и оне испреламане окосине; и оне реке и језерца, све је то пламтило неком црвенкастом ватром, |
, она сива мора, па оне сребрнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" |
лони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и све остале |
а буде углед свима потомцима ове велике и славне династије, како пролазе земље и народи, царств |
олоритом обојили оне неразговетне слике и прилике овога светог, али и овога пустог храма.</p> < |
ца златила су оне чудесне облачне слике и прилике, што су једна преко друге гоњене неком невидљ |
етога Тројства“ на палатама политехнике и царскога „Црвеног дворца,“ а особито на ове 24 црне м |
воја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмладак сачувају од опаких |
зоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што позитивно знате, нити шт |
n="195" /> свођено на срачуњене узроке и на предвиђена дејства.{S} На овој кугли беше се све п |
ним појавама знати њихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено н |
ове неисцрпне милости, купили су војске и водили их на своје верске противнике.{S} Они су врло |
ста анархија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и н |
ече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и један другоме полетеше у наручја....</p> <p>— „Ако се |
секата и водоземаца — све су то сковале и израдиле вичне кујунџије овога града од најблагородни |
, — које су вас више умекшале, углачале и упитомиле него све ваше школе, него сва ваша и школск |
везде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем не |
у и одгаје све животињске специје, феле и родови, почињући од пиктијасте инфузорије у води и ме |
ско царство раширило; док се разне феле и родови — биља и животиња — разгранали и пролепшали; д |
а многобројна кубета, оне мермерне виле и оне високе кубасте куле!..</p> <milestone unit="*" /> |
меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их миловао, хранио и |
лона; а колика је разлика између Гориле и примитивног човека, толика је иста, ако не још и већа |
дело су оне атомске <pb n="157" /> силе и оне чудесне симпатије — овога јединства у двојству, о |
от лепој краљевој кћери, којом се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доц |
сти, своје дубоке старости, па најпосле и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.< |
огом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш, колико јој је време |
не звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина |
а дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови и оне небројене палате и споменици, <pb n |
ом и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велико звездано ј |
Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони н |
и ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, р |
н је то, који је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој |
и славне династије, како пролазе земље и народи, царства и краљевства, кад се у њима овако кољ |
сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на |
е готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији и интелиге |
е оно баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Оно је две ст |
светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост оних безбројних звезда на небу, — све је то |
меника онима који су опустошавали земље и народе, него онима који су женијалним радом својим, н |
— од прилике на средокраћи између земље и месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш м |
ад смо таман на средокраћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде киломе |
се кикоћете, кад један другом што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у живо |
иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог |
и ова огромна породица Сунца Амадураме и његов <pb n="209" /> светли син Клева и његова прекра |
лост и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>Клеве</hi>, који је опет с |
неврат отерам — то је живот вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао сло |
капију.{S} Притиснем у електрично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у предсо |
SRP19020_N34">Патагонци су људско племе и умно и интелектуално најнеразвијеније на целом шару з |
ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те п |
на.{S} Сила водене паре, надимање плиме и осеке лавине, што су их производила оба пратиоца Аруџ |
го моје непоимање о бесконачно великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш д |
закону одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материје и у царств |
тилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну! |
n="128" /> и у лепоме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео н |
, оне раскоши <pb n="128" /> и у лепоме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико никад на на |
љиво, непојмљиво, немогућно, па по томе и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му пр |
а миријада Божјих створова — пуна песме и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и завист |
што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера |
рађају.... на оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде |
их планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилаца....{S} Је ли тако?“</p> <p |
а знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, али живота, који се прилагодио стању, ус |
и, — па да свега тога од једном нестане и да постане један васељенски леш?!...{S} Не, не, то са |
оћи, да у свом крилу произведе, подигне и однегује људе, <pb n="99" /> а милиуни милиуна других |
х и истих васељенских стихија, из једне и исте пра-праматерије, из једних и истих по васељенско |
ат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су једну симетријску целину |
нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а |
есо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој год ње |
још знати разлику између првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две |
ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу, да |
а у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве, унесе што више светлос |
e unit="*" /> <p>Од то доба између мене и малога Стевице везало се неко необично пријатељство: |
што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега су |
тога доба!...{S} Он је владао 84 године и историја није забележила ии један једини таман момена |
година, а Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова го |
е његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 на |
да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас |
и каква џиновска брда и планине, долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — кише, |
т и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана д |
них, што долазе са спљоштености земљине и удаљености њене путање — орбите — од њенога сунца; он |
главу, Пегаз искочи из утробе материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде н |
један камен гранита од 20 метара висине и 38 ширине према једноставном обелиску што је пред црв |
ј само ову слоту од величине, од висине и огромних димензија, па опет: треба да знаш да у овој |
ада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана доле у дољу з |
ва огромна маса врати озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и то брзином која у |
исови, брда, кратери, планинске окосине и провалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Ка |
нуо, може истесати милиун и две стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, која је опет за с |
око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешт |
видимо лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североистоку Вели |
то са пет сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, што веома личи на отворено латинско |
ажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и биб |
прозорја: на њему се на једанпут смркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчеви зраци, било при рађа |
њући од пурпурне па до златкасто-опалне и смарагдасто-љубичасте — просто се описати не да....{S |
људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, |
зованост и цивилизацију у далеке, тамне и непросвећене куте друштвене, — купе војске, одлазе та |
{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати |
о,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n="39" /> З |
бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p>Мој чудесн |
ороку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— „Престо б |
Океан, цело источно прибрежје и северне и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи де |
и извајаним капитолима држале живописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на стар |
научник морао прекинути своје предавање и из сале побећи на нека тајна вратоца, иначе <pb n="85 |
ши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и образовање његове атмосфере, оне чудесне средине воде |
После овога настало је тек право ругање и исмевање свега онога о чему је научни мрав говорио... |
то обнављање — вечито постојање, рађање и умирање светова<ref target="#SRP19020_N3" />!...</p> |
иуна килограма!..{S} А машине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пренети једну мраморну |
зија.{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<ref target="#SRP19020_N50" / |
ма векова — само једно вечито постајање и једно апсолутно трајање....{S} И целокупни живот једн |
ј силној светини зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај ист |
олеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у |
ља хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи један дан кад |
дузео <pb n="119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је цр |
сила вашу Земљу потисла са њене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произве |
и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења з |
ро, овде онде испреламано омољско стење и оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили п |
е земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна колич |
што су чињени за време тридесетогодишње и седмогодишње верске војне; питајте крваву шпанску инк |
некакав неразговетан хаос, хаос од паре и облака.{S} Обасјан оним слабим црвенкастим зрацима Су |
д тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, упр |
е праве катастрофе.{S} Сила водене паре и других експлозивних гасова бацали су у облаке читаве |
жни муж, што је први пронашао силу паре и увео је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; |
Лувра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Опере и Бурбонске палате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски, |
ски род изумео, да њима сам себе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи |
е угаси, кад сва његова породица изумре и постане једно васељенско гробље — ова ће се небеса та |
за тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћу |
ога“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огромне небесне магли |
тво Мизар, онај ускипели океан од ватре и пламена, чији су огњени букови мало пре шибали по цел |
езде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога океана лавиног |
природних елемената, борба између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења материје |
казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зеле |
шевине, него на брда и планине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати какви су распони ов |
ламано омољско стење и оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили последњи таласи давн |
чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и каквих индустријских зачетака још нема ни трага; у њи |
венога,...{S} Трагови те високе културе и цивилизације ових народа, ево, видно се огледају на о |
нда настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане породице — сам главом Амадур |
једно васељенско гробље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло |
не <pb n="20" /> бисмо приметили да се и једна звезда помакла са свога места: једва ако би се |
д свога мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног неима |
ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким керови |
ов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустош |
м силом, а њихова површина преламала се и одсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих, р |
песама, — томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља |
риродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштриј |
заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога потреса усплахири, а |
их момената у животу васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат беш |
ини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће с |
а миријадама небесних светила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица изумре и по |
оље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље |
г сјаја и пролазног господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с народ |
, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде |
јпосле и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васељенино |
види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико |
ровима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни другима постал |
врдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Зе |
извео тако страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и течне м |
ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n="129" |
ор.{S} Ту на самом томе месту налази се и тачка јесење равнодневнице, а на противној страни, у |
а, и које непрестано оставља хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминов |
е живот прилагођава средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n="40" |
е; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни небесни леш |
се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширило; док се разне фел |
адао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај силни и велики народ што |
енадна светлост засијала.{S} Окренем се и ја.{S} Какво изненађење!{S} На једној страни, по свој |
су весели људи веровали, клањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођен |
оје богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију б |
крајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочито своје клупче; али што |
је било у побочним собама.{S} Пушило се и разговарало.{S} Говорило се о последњим великим укази |
але пространу отворену платформу, то се и на њу пело грдним мраморним степенима, опет полукружн |
ла система Сунца Амадураме, него што се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој планет |
нце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стој |
уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају читаве планове путем неких чудила што се зов |
Сфере виших државних интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе кул |
енима, појединци с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се |
друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; кољу |
воме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко |
њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и |
S} Чак и подземни вулкани стишали су се и смирили.{S} На површини ове огромне планете изумро је |
плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!. |
ђи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато да у ов |
ад помену серум... јест, он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли |
Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу серума....{S} Та проклета болест не трпи |
овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p |
о окретала <pb n="191" /> око своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од |
днос окретања ове планете око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке |
тежину, брзину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто педесет го |
аш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па д |
на јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с |
е.{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поуч |
ала средства којима једни друге убијате и утамањујете; којима у прах и пепео претварате читаве |
ле и они храмови и оне небројене палате и споменици, <pb n="116" /> као да беху оживели — то бе |
живот; ви се један с другим разговарате и договарате о пословима вашим преко гора и преко мора; |
х, нека она осветли и путе којима идете и речи које изговарате!...{S} А, сад, доста о томе!...{ |
замолио да овоме моме ученику покажете и саму величину овога џина васељенског и не само величи |
и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, т |
е, планете и планетски пратиоци, комете и звезде падавице и свеколико остало безбројно <pb n="1 |
тила — сунца и сунчане системе, планете и планетски пратиоци, комете и звезде падавице и свекол |
ска сунца, све њихове безбројне планете и планетски пратиоци — сви су они образовани из једних |
зде трепере...</p> <p>Он се опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарала небо и — неку |
Лапласовог духа беше неке необичне сете и суморности: оне су биле као неки одсенак: како је све |
target="#SRP19020_N22" /> ове језовите и тако рећи бездане провалије; овај на све стране испрс |
момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти т |
ра изгубити ону благотворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{ |
ије, из овога неисцрпнога врела топлоте и светлости, потиче живот за миријаде миријада органски |
каква циља; она би код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробности и грандиозности остал |
две три сићушне звездице —једва четврте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону |
извијуган низ сићушних звездица четврте и пете величине, који потиче од самог Ориона и то право |
као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и |
„зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи |
ветлошћу, што је преливала из љубичасте и у зеленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то зве |
угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а које око ч |
уло дубоко доле по галеријама ове пусте и суморне кућурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да |
а натапају потеси, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мор |
-физичар изумео некакав апарат, који ће и на морским лађама и на балонима служити уместо телефо |
, по коме мала пчелица гради своје саће и спрема свој богати зимовник; по коме се птице селице, |
Њега је историја уврстила међу највеће и најсилније владаоце тога доба!...{S} Он је владао 84 |
дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава поколења људска, а сву њихову хиљад |
копа, по којима <pb n="163" /> се креће и материјални и духовни свет.{S} Свака појава има своје |
на оцртао некакав благ осмех, пун среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха оставила је душа њего |
ај мали заселак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда |
рба између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења материје и згушњавање материје. |
х палата...{S} То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке у тмини....</ |
с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињском уживању“, повика |
чице, молио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би |
тски пратиоци, комете и звезде падавице и свеколико остало безбројно <pb n="156" /> васељенско |
часа негде од његова беса лете столице и прскају прозори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био |
ма.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова цела породица, налазе између о |
а неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{S} Ето, цела |
, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чу |
ијусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузимајући јединог Нептуна, који б |
!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, почињући од Н |
сторија у којима су смештени ваше Сунце и његова породица, и, ето, како се све изменило; а то с |
ажити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 ми |
а ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва она небројена светил |
вездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земљ |
милиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породица старији за неколико десетина милиуна |
аша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> огромна породица — Нептун, Ур |
на, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица били су овака небесна ма |
о „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породица скочањити и постати једно васеље |
Сунчевог, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет планета Су |
та хајде да издвојимо једно цигло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних |
ри велика небесна светила — једно сунце и два огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан |
оче неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то |
{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу, а то |
е ове планете имају опет своје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имај |
а један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете ка |
ово гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — водене |
много већа него разлика између корњаче и једнога индијског слона; а колика је разлика између Г |
но место првога априла у 9 часова увече и погледамо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са |
ог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји на две п |
и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема |
их „фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што позитивно знат |
се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао материјални живот!</p> <p>„Ја сам св |
и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зелени застори шума; да су и овде некад тек |
начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем |
ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{S} Једна је <hi>Сир |
даних јата, али је међу њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужнога Крста</hi>.{S} Оно што ј |
ти, у племенитости, у благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефиње |
давао нам је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао нам је о тра |
е дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима врло ретко дешава: њихов |
као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад један другом што боље |
.{S} То беше једна недогледна раван без и једнога једитог брежуљка ја какве било узвишице....{S |
јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!. |
се, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и |
га, узвишено од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна л |
њихова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила окружени нек |
О, непостижно божанство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може |
д из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средства за пренос према средствима становника о |
пута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене цивилизације, један д |
ецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} В |
онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претурила |
арава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања |
о га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде |
адовољства, веселости, сањарије, љубави и божанствених снова о некаком вишем духовном блаженств |
ова — пуна песме и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога о |
овек који се непрестано опија, заборави и на своје достојанство и на своје човечанске дужности, |
те онда, као и свака блудница, заборави и на своје небесно порекло и на своје више опредељење, |
Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душ |
и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу....{S} Душа човекова прва осет |
а то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну |
ојима се цео небесни космос креће, живи и управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говорим?“</ |
стар овај негда сјајни, овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном сп |
P19020_N44" /> створио сам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојој; па сам најпосл |
} Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко божанствено двојство, кој |
он има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а пут |
давно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, топлота и ветрови, кроз милиуне милиуна веко |
зде.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у престоници Гомора.{S} То |
формама и по стилу — сами готски радови и ништа више.</p> <p>На многим гранитским стубовима, за |
у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни <pb n="149" /> топови; |
и огњени вали, ти његови пламени букови и ерупције!. <pb n="18" /> Они често достижу висину на |
чевидном циљу, да се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на |
мадурама...{S} И оне куле и они храмови и оне небројене палате и споменици, <pb n="116" /> као |
брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни <pb n="149 |
о у њему није престала циркулација крви и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш |
бразована, — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарај |
ни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни небесни леш.{S} С њим ће изумре |
пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањи |
друкчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ |
о се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: п |
мену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све з |
е материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог |
очињући од пиктијасте инфузорије у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb n="68" |
одени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју младост, своју зрело |
{S} То није никакво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда је једна иста, |
надно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повр |
ла из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада с |
ику вечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у |
ума?!{S} Та се божанствена искра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па |
ца и сунчаних система, међу које долази и система Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{ |
кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађењ |
га хлађења, овако исто, као што пролази и ово Гамидово сунце, овај <gap unit="graphic" /><!-- c |
ки: пљачке, отимања, злоставе, насртаји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа |
о су његови становници и лакши и чилији и интелигентнији.{S} Они могу устрчати уз врло стрме на |
нији или њени дворани подлији, злобнији и неваљалији, безумнији и на свако зло склонитији, — по |
S} Они су врло често бивали крвожеднији и од своје простодушне пастве.{S} Они су тестерили, рас |
} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији град међу осталим градовима.{S} У то доба |
длији, злобнији и неваљалији, безумнији и на свако зло склонитији, — подигнута је друга држава, |
у астероида, али су ови и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи |
и данашњи ратови сто пута су убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној |
зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују на мењање облика Месечеве површи |
оме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половин |
/p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ |
ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изра |
јавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче огњиште, па су п |
на небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и оста |
Касиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на источној п |
оје никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд |
јер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: кап воде је један читав свет, онако |
анинска ждрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се |
о четири хиљаде година како су китајски и индијски пастири почели да посматрају ово наше небо, |
изу...{S} Одакле ли су јонски, доријски и коринтски стубови добили своје облике?...{S} Да ли он |
ветне слике и прилике овога светог, али и овога пустог храма.</p> <p>Као кроз неку полу-провидн |
племе почело обожавати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ пр |
и две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако нагрд |
е што више светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост они |
телеграфска станица.{S} Они су и давали и примали депеше из целога света — света Аруџа-Дариног. |
угог утамањивали, једни друге спаљивали и живе на крст разапињали, да тиме своје богове умилост |
их горостасних пирамида; њих су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; |
ојали над овим чудом од лепоте, стојали и посматрали га озго као с каквог ваздушног балона....{ |
њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и К |
и родови — биља и животиња — разгранали и пролепшали; док се гора преодела листом, а поља мирис |
пастве.{S} Они су тестерили, распињали и спаљивали живе људе, да тим докажу, како је њихова ве |
ромете, што их некака незнана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окре |
, који су на овој земљи вековима живели и преминули, а само је остало ово исто небо и ове исте |
мљотреси, онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и у |
горостасним и овако стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са |
е патили док <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто ст |
екида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: т |
су вековима живели, напредовали, радили и збирали своја умна и материјална богатства и не слуте |
, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејак |
!{S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и пав |
е Мизара, оца свога, најмоћнија по сили и утицају своме, јер је она од свију својих сестара нај |
ли с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни |
иљадама невиних жртава: они нису мучили и убијали само иноверце век и саму децу свете Христове |
но, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисн |
— природа као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним планом!. |
ет испред мисли ваших, нека она осветли и путе којима идете и речи које изговарате!...{S} А, са |
S} Ово што сте до сад открили, пронашли и науком утврдили, то је тек кокошије чепркање на подно |
ља стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ |
milestone unit="*" /> <p>После смо ушли и у саме унутрашње просторије овога светог храма Божјег |
ља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све је то давало живу, |
} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: тако су п |
ело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперником су га назвали ва |
к се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекрилила гото |
моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати. |
некаква виша вајарска уметност; јер ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ из |
рао је оно, што ће човечанство да појми и потпуно разуме тек после десет милиуна година.{S} Оно |
капитолима држале живописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом и новом |
отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи |
цу што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, капитоли на стубовима; а озго |
а ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забав |
епо се виде сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирск |
те Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекара!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се |
венкасто-светлим цветићима.{S} И главни и споредни улази на овим палатама били су одиста дело н |
фесор небесне меканике био ми је славни и на далеко разглашени научник Вехемухо.{S} А, његово с |
остоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света |
рупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни <pb n="149" /> топови; у којима се израђују |
.</p> <p>„Ви људи остајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете |
их и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни магацини, пуни пунцати пушака свију могућ |
ви заштитник и од сувише велике студени и од сувише велике сунчане топлоте.{S} Она беше средина |
После је настала игранка.{S} О васељени и њеној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори |
небеса, па ће се одједном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше С |
вник; по коме се птице селице, о јесени и пролећу, крећу на далеки свој пут — одсијава божанств |
зна, види, чује, осети, измери, процени и свакој појави нађе пра-праузрок њен“ — одговорим му.< |
замоле Посеидона — бога мора — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму |
ла — џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове канале провел |
страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и течне материје — |
hi>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадураминих планета, |
/> срачунатој, тежини, дебљини, ширини и висини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ј |
новских канала — џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове к |
ашем Сунцу, слично и по својој величини и по броју својих планета...{S} А сад пази!“ повика он. |
Још је огромније оно питање о величини и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчана светлос |
е за себе, и по својству, и по величини и по облику своме апсолутно један другом раван.{S} Упра |
крилати лептир...{S} А ако преља учини и најмању погрешку у раду своме, у животу своме, у оним |
нски кратери на Месецу тако многобројни и да заузимају тако огромне димензије?..{S} То није ник |
а <pb n="163" /> се креће и материјални и духовни свет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви |
ачне вечите васељене — свет материјални и свет духовни.{S} И то је са свим природно; јер у цело |
се и нехотице питао: где је онај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалнос |
дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио |
х климатских прилика за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија, плоднија, бујн |
свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутрења прозорја долазила су у права чуда небесна.{S} |
ва:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало ве |
у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребр |
она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представљене |
а!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под језовитом праском и ломњавом |
сто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види |
ок је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постан |
ти; да се његова површина често разјапи и из његових неизмерних дубина, на то страховито ватрен |
дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престола божјег узне |
pb n="168" /> <p>„Па оне у самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почивају свеколике умотворин |
изарова планета, као што у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврт |
станци ?!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христове и исповедници праве |
од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килогра |
па су звездана јата на јужној хемисфери и <hi>Олтар</hi>, <hi>Паун</hi> и <hi>Ждрали</hi>.{S} А |
— све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преплавило <pb n="42" /> |
а, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду п |
ра, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, језера и језерца на целом шару планетину, — у |
ам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас |
били зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе су с државама водиле читаве ратов |
у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времену!...{S} А |
унавали кад ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најј |
е једна сунчана система, као што сам ти и раније напоменуо, доста слична системи вашега Сунца.{ |
ше путовање, а по несрећи проузроковати и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи п |
гранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непр |
к, Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни градови, што су посејани по непрегледном ша |
о морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p |
огли на својим снажним плећима уздизати и спуштати кору планетину.{S} Тако су се образовала прв |
, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породицу снабдевати новом својом топлотом |
ћ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духов |
гој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенства која постоји измеђ |
морска неман — ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљ |
емље и месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, о |
ља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 |
оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењу своме; јер оне имају |
дама--><pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш |
лике телескопе, да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не с |
их планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи вођ....</ |
ма, да се одавде може голим оком видети и рој Астероида, што кружи око Сунца између Марса и Јуп |
већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је чита |
р су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује нег |
е треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли има људи и на др |
досни небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb n="10" /> бити је |
аца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити и они мрачни небесни понори у којима бораве вечити сана |
} Они су срачунавали кад ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бит |
ма, да би такву теорију могао поставити и какав „научни“ мрав, јер је он, према релативно нижим |
беси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одјед |
илиуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад п |
рачунао кад ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи живот угасити...{S} И он је |
сунце и цела његова породица скочањити и постати једно васељенско гробље;“ па оно, да се и све |
до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младићком жару попустити па се још више смањи |
, омирисати, опипати, осетити, измерити и проценити!....“</p> <p>И Лапласов дух опет заћута.{S} |
н је био, ко му се могао више додворити и ставити се у положај да другоме главе откида....{S} Е |
тако се нешто овога пута морало десити и овоме угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што |
исто зажарили.{S} То је морао приметити и дух библиотекаров, кад он одједном застаде, погледа п |
а би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузимајући јединог Не |
појаве, њих нигда нису могли поплашити и узнемирити.{S} Они су срачунавали кад ће се појавити |
у откању, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу |
ој обитељи даје животну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његов |
г господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с народима, државе с држа |
и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу, ни имена не зн |
питујући узроке тој страховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па |
ај грехова својих, — морало је потрести и <pb n="141" /> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не |
ливање њихово ништа није могло нагристи и затавнити.{S} Овде у овоме <foreign xml:lang="FR">che |
та, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога од једном нестане и да по |
ско; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би се род просто упарложио, те |
о и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свиј |
деле Месечеве, унесе што више светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше З |
шао је сразмеру и по величини светлости и по удаљености електричног сунца од овога споменика, т |
велики научник унео је много светлости и у област треперења некретница, као и то, колико само |
огањ, — овај неисцрпни извор светлости и топлоте, овај символ вечитога стварања и вечитога руш |
којим је живела у најтамнијој прошлости и којим ће живети у далекој будућности.{S} Океани, мора |
и човекове, па до ове данашње питомости и племенитости његове — један го случај?...{S} Не; то ј |
уке, цивилизације, уметности, хуманости и свеколика полета друштвенога,...{S} Трагови те високе |
епоте и сјаја, код све своје чаробности и грандиозности остала у вечитој тами, незнана и неопаж |
, храмова, споменика и по грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад в |
и свет, који је био у највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила ро |
сти, племенитости, милосрђа, скромности и богобојажљивости...{S} Подлост, завист, злоба, лукавс |
нске поезије у хармоничкој целокупности и општем распореду ових царских дворова, онога басносло |
елики прогреси на пољу науке, уметности и открића огромних сила природних, пред којима човеку п |
његову ће се лицу набрати боре старости и изнемоглости, исто онако као што то сад гледамо на ли |
равице, на основама људске племенитости и духовног зближавања и познавања оне велике задаће чов |
и Божји храмови, пусти домови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца А |
вога противника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној нео |
да</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата, што су на северној хемисфер |
ичине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљада сунаца!... |
ко би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна светла треперава тачкица — колико убод м |
како се надима и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се видело како оне малене |
остор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна непрегледна, к |
више приближавао, све је постајао већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница и мор |
на становника.{S} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији град међу осталим градови |
сто педесет година конструисан највећи и најмоћнији телескоп на звездарници у Перухануми,<ref |
ји њиховој, као и о огромној умној моћи и великом знању њихову на пољу више технике.{S} Они су |
идети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи вођ....</p> <milestone unit="*" /> <p>Право |
>У тим и таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S |
утем неких чудила што се зову телеграфи и телефони, које је опет измислио некакав њихов чудак — |
уних 12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године |
храмова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царевини Гоморовој, како ми рече м |
ад....{S} Све сами моји стари познаници и познанице.{S} На истоку се блистала једна веома сјајн |
и то су само узети научници, књижевници и уметници првога реда, <pb n="187" /> онако од прилике |
ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији и интелигентнији.{S} Они могу устрчати |
наказу, једно чудовиште....{S} Књижници и фарисеји разапели су на крсту Бога човека, а хришћанс |
се зна да су највећи инжињери, уметници и грађевинари на читавом шару земаљском!...{S} Па, онда |
ке његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — |
икаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види друго |
нашега пуног Месеца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близини његово |
нису сити надивили велики песници ваши и обожаваоци лепоте неба Земљиног!...{S} Атмосфера је о |
мље и зато су његови становници и лакши и чилији и интелигентнији.{S} Они могу устрчати уз врло |
ит, који је вечито остајао сталан: сјај и преливање њихово ништа није могло нагристи и затавнит |
од некаква благородна метала, чиј сјај и блиставост нису могли нагристи ни киша ни влага, ни с |
одржава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по |
у давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном и севе |
, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли западног хоризон |
а рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога ду |
ести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није бил |
аконима, на јавном моралу, на земаљској и Божјој правди, — нису много од вас измакле, јер су и |
и истим природним законима и по једној и истој методи — стварања и рушења.{S} Облици су само у |
неверици — о бесконачности васељениној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка |
м треперавим звездама.{S} И на северној и на јужној хемисфери небесној једва их се могло голим |
ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумо |
је ко још могао видети у једној пустој и непровидној тмини?!...</p> <p>„Не видиш ништа?“</p> < |
ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образованости, у питомости, у племенитости, у |
шћу матере гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих |
што обележавају живот људски, напредак и развиће читавога човечанства; а све би <pb n="78" /> |
ом, и боју вичном, војском један крепак и одважан суседни кнез, кнез Гомор, њихову царевину осв |
јмити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку почетка познавања вечитих и |
не милиуна векова, нивелисали...{S} Чак и подземни вулкани стишали су се и смирили.{S} На површ |
/> би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћ |
еју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учин |
ад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опа |
о они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, као немогућно, као |
спадне на звезду треће, четврте, па чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</note> < |
то би је разгалило, развеселило, па чак и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске наслад |
ећава; оно је њој често теретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, ка |
анске дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекр |
вирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас ту |
баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и несрећна.{S} Земаљско уживање њу не задовољава, не ус |
ву породицу — све његове планете па чак и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он |
опеју, што се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<ref target="#SRP19020_N9" /></p> < |
лепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу увре |
одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{ |
сеца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и да развија — наравно, догод постоје услови за то разв |
а о патос и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се и не |
аменити астроном сер Хершел старији чак и пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а то |
итати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном оде |
шенијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које се зна да су највећи и |
у а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и истинитога |
и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пиштал |
како их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али ник |
нису мучили и убијали само иноверце век и саму децу свете Христове цркве; узвишене законе Божје |
<p>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег |
је?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, то је нај |
где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — своју мајку, свој |
али и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли |
то је била овој планети прави заштитник и од сувише велике студени и од сувише велике сунчане т |
ику.{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — |
Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што је зја |
Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости |
ма све пре преовлађује него јавни морал и Божја правда.{S} Оне под маском неких „виших државних |
S} И он погледа нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној цр |
алхаутом</hi>.</p> <p>И сад ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поч |
ма људима не треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли има љ |
и небесна сунца!...{S} Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Пол |
ни не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, е |
и дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> </div> <pb n="12" /> <div type |
смрти под десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам могао смотрити на чему је ст |
ли, као да су посребрени.{S} Познао сам и острво Мадагаскар, што су га Французи пре неког време |
текар ; а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља Маримеју, директора царских Муз |
јушну светлу тачкицу!....{S} Тражио сам и тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман! |
ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погледа у св |
i>, а за тим и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} Морам признати да ми се учинило ка |
..</p> <p>После малога посматрања нађем и лепо сазвежђе <hi>Касиопеју</hi>.{S} Оно је на против |
еве</hi>, који је опет са својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву своју браћу и сест |
кано зеленим, по негде жутнулим, лисјем и разнобојним цвећем!{S} Друге палате, што су свуд унао |
још са својим непријатељем бију дрвљем и камењем; један је од највећих јунака њихових, пре кра |
сило и охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбурканошћу својих стихија у самоме себ |
у, интелигенцију упоређује са схватањем и интелигенцијом једне корњаче, али ме он благо потапша |
хранио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он ј |
о су Гамидове шуме с разнобојним лишћем и цветом.</note> <note xml:id="SRP19020_N28">Тако су на |
ове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог разјареног звера, по нарави напрасите, |
ктичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити природ |
ош није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним чулима нигда ни открити, — него што их је |
а врата, погледа нас оним својим благим и простодушним погледом па ће повикати:</p> <p>— Боже, |
екова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским посматрањем није могло опазити, а |
главе до пете, али неким благим, меким и милостивим погледом, па ће ме одједном упитати:</p> < |
} То беше нека врста кафтана са великим и широким рукавима, који су више личили на крила, него |
е, палате правиле су, са својим главним и тешким фасадама, елипсасти круг око једнога огромног |
и су светови у васељени зауздани једним и истим уздама оних недостижних, оних божанствених зако |
астурених небесних маглина, а по једним и истим вечитим законима природним, <pb n="95" /> по ко |
е се ствара и све се раствара по једним и истим природним законима и по једној и истој методи — |
све њихове планете образовани по једним и истим вечитим законима, па онда де сам одговори на по |
ер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим животом, били су алем камен међу остал |
лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињским?..{S} Примитивна је биљка била груба, нес |
реју, што дају живота безбројним биљним и животињским организмима, па опет сва та сунца, сви ти |
на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувар |
о њима управљају, они су својим грешним и каљавим ногама погазили....{S} Знаш ли шта су учинили |
е.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око њега п |
ађе Арга, који се такође одликују лепим и сјајним звездама прве и друге величине.{S} Лепа су зв |
им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Једном ј |
ају, одела у једином циљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем вечитих истина приближ |
<pb n="21" /><hi>Медведа</hi>, а за тим и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} Морам п |
...</p> <milestone unit="*" /> <p>У тим и таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{S} Д |
ћути дух царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има узвишених момената у животу васељенину, ка |
пучина, посута небројеним светлим већим и мањим звездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљи |
ана, има мисли, има тежње за све лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињским?..{S} При |
— око Мизара, — наравно водећи са собом и свога пратиоца,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> < |
ана јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његово |
броћудна лица одсијавале су неком живом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој главе његове н |
— на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекара!...{S} |
као нека отворена галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене фасаде.{S} И |
ој чудновати вођ с неком особитом тугом И горчином.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам овом п |
тричном струјом, пловили су и под водом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако били усавршен |
pb n="83" /> љубави према своме нејаком и слабачком породу; а погледајте данас, с каквом љубављ |
по већој части бавио небесном механиком и много је допринео полету астрономије на тој планети; |
амни урлик оркана под језовитом праском и ломњавом <pb n="110" /> ових, вечито узбурканих, стих |
га, лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном телу нигда се не може ј |
и континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирском изгледали су као неке мајушне мрљице, а таква |
који су женијалним радом својим, науком и чудотворним проналасцима дизали род људски из животињ |
у се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизацију по овоме мајушн |
тамо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом пронос |
ка; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима једни др |
и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозап |
S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном свету; а ова два света састављају једну |
кугли овој, не само у животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати велики про |
ај полигон опасивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој равне; а њ |
ом и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свету у пространоме царству своме, а коли |
овању нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у себи праисконску клицу |
да са Пегазом се једва виде на северном и североисточном хоризонту.{S} Делфина видимо где је ве |
Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом небесном појасу, што се зове <hi>Млечни П |
оју павиљоне Шта они павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње тиљери |
ве лепе звезде прве величине — Кастором и Полуксом; а јужно испод Близанаца видимо малено сазве |
и пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом проносе ту своју цивилизацију, убијају, тлаче |
них интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизаци |
је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово |
екаква звезда сударити с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....< |
о бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом проносе ту своју цивилизац |
оји је опет са својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре у огромн |
родицу снабдевати новом својом топлотом и животом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то зна |
одина; колико ли је оно својом топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свет |
скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалности узнетог, неимарства,“ |
ред трга надвишавао је и својом лепотом и својом грандиозношћу све своје остале другове.{S} Сви |
о је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају ову велику сунчеву задругу Ам |
ше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет планета Сунчевих лепо су обележавали живо |
јета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви |
— а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а |
обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то |
новатим „откровењима.{S}" Одреди се дан и час.{S} И свет навали <pb n="84" /> — као на причешће |
једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина преб |
ћи узроке тој страховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је |
га божанственог момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуд |
х џиновских палата давала је неки тужан и суморан изглед: оне су више личиле на какве гигантске |
в дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће наставити :</p> <p>„Њего |
мадураме, живот тако бујан, тако обилан и тако раскошан, какав се игда могао јавити у пространо |
ве године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива срца према сваком поданику своме, за кога б |
Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун око свога центра Сунца!..{S} Путања се та с ов |
н је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи |
годишњи раст, ваш дивни крунасти платан и хиљадугодишњи Боабаб!....{S} Како се извршио овај про |
, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим звездама, он опет има огромних |
вај свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми се теби дивимо; ми пред престо |
те реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" /> према овоме чаробном перивој |
ћер, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој |
во где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!... |
емљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја по |
еђала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде |
Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јединственој грађевини у |
творили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p> |
жак 250.000 килограма, а овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од деб |
недавно напоменуо, може истесати милиун и две стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, кој |
нашег сунца може истесати један милиун и две стотине осамдесет хиљада ових наших земаља, — то |
е много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене |
ово претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти навед |
ци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављени песник кла |
огаре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и због којих је многи чувар плаћао <pb n="17 |
бесне хармоније, <pb n="139" /> подигао и овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неи |
дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону страховиту борбу пламених валова, оне г |
у убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, заборави и на своје небесно порекло и |
ти и у област треперења некретница, као и то, колико само њихов месец има покрета, а особито он |
догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; сви преображаји, који се в |
де јавити људи, готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама год |
светлост.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци оба месеца<ref target="#SRP19020_N8" />, губе у |
ам о високој интелигенцији њиховој, као и о огромној умној моћи и великом знању њихову на пољу |
инациона снага бити, на коме месту, као и на коме степену, било дужине било ширине у ваздушним |
ом на твоме дворишту <pb n="160" /> као и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у |
да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као отворену књигу.{S} |
која је овом приликом на небу сјала као и сваки други месец.</note> <note xml:id="SRP19020_N9"> |
исто посутој звездама и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блистави појас предвајао је це |
ља једна небесна звезда, онака иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је б |
иде најзнаменитије равнице Месечеве као и најживописнији планински ланци, висови, брда, кратери |
ма препрека: он пролази кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети в |
p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се |
адгод на овој планети суштествовале као и статуе појединих богова, њихових пророка, светитеља и |
право, што у овоме моме питању беше као и неке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи оста |
у васељени све безбројно — светови као и атоми, из којих су ти светови састављени.</p> <p>„Па |
а Игора, чије је робље онај крволок као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он |
је планети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богов |
ва, уништава сваки живот исто онако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планети јавио пр |
острт по целој васељени, онако исто као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд наум |
асов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање. |
тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и пр |
пеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њи |
х уста чуо, у своју свету књигу записао и после народима објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једин |
а сам оздравио, са свим оздравио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зр |
е дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се о |
ага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> |
ме уништавају све што је наказно, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је знати како је био |
пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чар |
да тамо где је она звезда запарала небо и — некуд одлетела.{S} Његови детињи погледи као да су |
ору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она се малоп |
а небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним сутоном.{S} На не |
вом шару земаљском...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких народа, њи |
еминули, а само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Вел |
ноћима стане да посматра ово наше плаво и звездама осуто небо, њега обузме неко необично осећањ |
target="#SRP19020_N24" /> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана п |
ц од самих црних палата...{S} То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенк |
се ни одредити ни описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Он |
бо беше црно — као катран.{S} То управо и није било небо, већ један црн, бездани понор; а овде |
тако пусто место посетимо, а то управо и јесте права сврха нашега садашњег путовања кроз небес |
ве наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева пој |
једно просто уображење.{S} Смрт управо и није смрт, већ један виши прелом у животу душину, то |
то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и |
ти, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је ви |
теријалном телу твоме било непроменљиво и што ће вечито остати непроменљиво.</p> <pb n="13" /> |
у сјала четири небесна светила.{S} Прво и највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њем |
ме, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већи |
опија, заборави и на своје достојанство и на своје човечанске дужности, и на свој понос, па чак |
> <note xml:id="SRP19020_N38">Вајарство и сликарство на овој планети било је нераздвојно а узле |
ано зјапили — животињски бес, дивљаштво и крвожедност!...{S} Попусте ли само за часак државне у |
о од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме |
ема оној његовој чудотворној буџи, него и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и |
ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва она небројена светила што су расута по овој беско |
а су они казивали, не само правац, него и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{S} Ел |
лепа, много лепша и много сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто се преливала |
ов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она сјајна звезда постајала је све сјајнија и сјајниј |
ше до који корак.{S} Ви имате још много и много да радите на облагорођавању срца свога и оплеме |
ренути мени:</p> <p>„Ви имате још много и много да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да |
ишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} Испред мојих очију прола |
ne unit="*" /> <p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у памети л |
овници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на |
020_N3" />!...</p> <p>„Вама то, Господо и Госпође, може изгледати мало и чудновато и невероватн |
личини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непојамне бес |
ле мале паузе он опет настави: „Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност васељене то је бесконач |
дито име: васељена.....</p> <p>„Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност је васељенина што и веч |
ег тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосалној планети, |
тина, коју сам ја много доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли т |
нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао |
ламен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио какав метеор из далекога каквог |
страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно |
ео овај безброј колосалних светова унео и утврдио један вечити ред и поредак, један непромењљив |
а највећег тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосалној |
им предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће С |
о 20 милиуна становника.{S} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији град међу остал |
после сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњ |
колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширил |
тлу тачкицу!....{S} Тражио сам и тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим |
Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ см |
ез, кнез Гомор, њихову царевину освојио и на тим развалинама засновао своје силно и моћно царст |
Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p> |
ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људ |
што их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} Него доста о томе: ја се никад нис |
ица.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна |
з његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} С |
ростирци мојој; па сам најпосле створио и моје мезимце, децу моју, моје — мајумаје....<ref targ |
са својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре у огромној породици |
ећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то докажем једним примером из |
реће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи шта било, што би је разгал |
трава.{S} Чинило ми се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у |
није грађевине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, творевина су његовога жени |
како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: кака |
p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одг |
ога звезданог јата Херкулесова; те тако и оно кружи око свога центра и прави своју годину, коју |
свуда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тај |
у целој васељени, — како на једној тако и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро |
кве светлуцаве фосфорасте зраке; велико и широко чело сведено на благу амајлију, издавало је ду |
иди знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање....{S} Има врло много питања у |
звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Ар |
г Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Су |
есним дубинама....</p> <p>„Ено, онолико и онако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма д |
ку моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не поз |
онако склизло преко језика — можда мало и непромишљено, али никако у каквој злој намери, а још |
_N3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности живота светова |
Господо и Госпође, може изгледати мало и чудновато и невероватно, али је то ипак така овејана |
} Она беше средина у којој се преламало и преливало толико боја и нијанса њихових каквих је рет |
но је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном те |
и још опаснији зверови; вас је сатирало и упропашћивало полуцивилизовано стање ваше; вас и дана |
консерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду година, она то с |
лине...{S} Али све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало по мало, расхл |
стојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изразим: „цео ова |
, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} |
...{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше неке |
и нијанса њихових каквих је ретко било и на којој планети у ма коме васељенском крају.</p> <p> |
rget="#SRP19020_N35" /> То је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају ову |
прстен, само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у |
е је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени?<ref target="#SRP19020_N52" /> |
па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одједном запитати:</p> <p> |
ти зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> < |
ко кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n="113" /> сила вашу Земљу п |
ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбур |
е Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало живљом црвенкастом светлошћ |
ину, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, кој |
ца, заборави и на своје небесно порекло и на своје више опредељење, онако исто, као што и човек |
ије више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене |
о; ми пред престо твој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела тво |
у у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој год другој зве |
ут прелазио преко неког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p> <p>„Р |
е, али је он још непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одј |
доцније нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога забо |
вога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{S} На Месецу није тако.{S} |
ечито трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни сврш |
да би најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је |
едно с другим у праискони својој везано и подусловљено.{S} Јасније, сви су светови у васељени з |
олико је нараштаја њене деце прождирано и уништавано, тако, да им се никад више није знало ни м |
их сунаца, а међу њима има једна, давно и давно изумрла сунчана породица, која је по броју свој |
бораве вечити санак свој толики, давно и давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, |
ј ноћи, по овоме мрачном царству, давно и давно угашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди |
породице — сам главом Амадурама — давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје |
у подземне шупљине, које је лава давно и давно оставила, и које непрестано оставља хладећи се |
, већ надгробни споменици једнога давно и давно изумрлог света!....</p> <milestone unit="*" /> |
потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене звезде....“</p> <p>„Него |
зите у посматрању ових црвоточина давно и давно изумрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту за |
знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и он |
ника надгробног велике нације ове давно и давно упокојене кћери Амадурамине!“</p> <p>После мале |
а једној астрономској кули, једне давно и давно опустеле вароши, престонице једне од најпростра |
вом крају небесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно |
— а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене звезде....“</p> <p>„Него чудна је |
јпречи пут у онај тајанствени али давно и давно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се кретос |
ашњу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим временима у препотопним шумама, гудурам |
тема; хоћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујности и |
{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!... што |
е, долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, топлота и в |
ет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астроном |
на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, времена тамом далеке прошлости |
нија ни претежнија од оних што су давно и давно прохујале....{S} Васељена нема епоха, нема пери |
оба, лукавство, притворство, беху давно и давно ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобн |
>„Оно значи на светом језику оних давно и давно преминулих народа:</p> <p>— „Нека буде свет!... |
нижим својим низијама, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадр |
а, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, трају, п |
двојство, које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она |
ога вајарства?“ повика мој вођ очевидно и сам ганут чудесним преливањем боја по овој мраморној |
ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом ј |
ласов дух показавши ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и в |
асов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би чове |
ва, постао човек?{S} Шта је ту створено и уништено животињских фела док је од мајушне, невидљив |
ило!{S} Једна црна авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном ц |
на тим развалинама засновао своје силно и моћно царство, царство Гоморово, а на овоме месту уда |
живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширило; док се разне феле и родо |
0_N34">Патагонци су људско племе и умно и интелектуално најнеразвијеније на целом шару земаљско |
што на њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни по |
је онда дивно изгледало ово данас црно и суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни ср |
ло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безб |
објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно твоје тело што |
{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта ј |
и вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретање материје, то је бесконачно и вечито об |
чито кретање материје, то је бесконачно и вечито обнављање — вечито постојање, рађање и умирање |
вечитост живота њихова то је бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретањ |
S} И то се показивало математички тачно и то не по грађанском, већ по астрономском времену, кој |
сунце веома слично вашем Сунцу, слично и по својој величини и по броју својих планета...{S} А |
— Козом; западно од Перзеја видимо лепо и сјајно звездано јато Андромеду са великим квадратом П |
ама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперавим звездама, већ једна |
о је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лапласов |
о, што се држало, да његово одвећ добро и племенито срце — може иштетити „више државне интересе |
тово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; облиц |
неразумљивом, стању...{S} Лак као перо и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се ја |
ишњу тековину толиких нараштаја; све то и многа друга изумења великих и женијалних људских умов |
лемом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим |
одскочи на велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, |
је у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак п |
оспође, може изгледати мало и чудновато и невероватно, али је то ипак така овејана истина, као |
{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћи нема гран |
брда, које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших ти |
су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна маглина — и она |
асељениној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој |
к је са својим телом у заједници, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, св |
војим снажним плећима, уздизала а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле |
ре гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих и силних |
ужбу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу |
алијама права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“......{S} |
јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и с осталим звезданим јатима, што се налазе ван северно |
ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астр |
еверној хемисфери небесној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разг |
промену звезданих јата видимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је |
штој отаџбини — васељени.{S} То су исто и сви остати небесни светови.</p> <milestone unit="*" / |
око <pb n="130" /> нас било немо, пусто и мртво — као што су неми, непомични они студени мрамор |
ци ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref target="#SRP19020_N34 |
</p> <p>„Бесконачност је васељенина што и вечитост њена.{S} Има светова који су сад у повоју, а |
исму ове религије, значи од прилике што и наш земаљски рај.</note> <note xml:id="SRP19020_N45"> |
је више опредељење, онако исто, као што и човек који се непрестано опија, заборави и на своје д |
оју дубоку старост, онако исто, као што и један читав свет има своје детињство, своју младост, |
онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати |
Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој т |
ра Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, може |
то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочито своје клупч |
.“</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје |
дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гушити у ј |
!...{S} То се све извршило полако, тихо и без великих скокова, — по закону одабирања који влада |
боравишту мртвих треба приступити тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чи |
ова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми се теби див |
живом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој главе његове није одговарао ни типу ни кроју гла |
тале звезде што представљају с њим труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих Кола? |
те жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесма....</p> <p |
унцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наи |
и?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сун |
д нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра к |
Ламухо, прослављени философ математичар и геолог.{S} То беше права ризница знања.{S} Његова пре |
јања приближили....{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи |
ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“< |
али <hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадур |
оспод Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном свету; а ова два света састав |
и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети з |
Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и па |
е</hi>, која ту прелази небесни екватор и улази у јужну половину неба....{S} Из Дјеве сунчана п |
Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризон |
ћивало полуцивилизовано стање ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови образованост и |
а овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„Коли |
утрнуо сваки покрет, умукао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па |
то се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрегледн |
ав је првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" /> по самоме мирис |
ној владале су од искони, владају данас и владаће вечито умне силе које непрестано теже за пост |
5">Њих има, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ов |
водила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли на својим снажним плећима узди |
е опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којима је она, поред свога оца Амадураме, као |
ом за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулација крви и откуцавањ |
мрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно прати овакав крвав дв |
жестоко звиждање, лупање ногама о патос и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе, а у он |
овати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ |
ега</hi>."</p> <p>Шта?...{S} То Сиријус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна |
тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела |
бог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б |
е Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана |
ријада светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми |
" /> још непрестано преовлађује, — опет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завири |
т, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана породица |
зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црне, палате правиле су, са својим |
жа, док опет заузима простора деведесет и осам хиљада пута више него што га заузима система ваш |
а овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од |
би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} |
30" /> <p>Оно је две стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, |
у стајала и треперила још пре четрдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не |
ападног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим |
— нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе између интел |
вас све један прост, један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само |
орија наше сунчане системе, то је живот и историја свију светова, свију сунаца, свију сунчаних |
нете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане системе, то је живот и историја |
вети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, то је само један |
напредовала па најпосле тај свој живот и окончала за један одсек времена од 15 милијарада годи |
раме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} За тим ј |
од прилике овако почео:</p> <p>— „Живот и историја наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је жи |
ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остале присталице грубога материјализма — то су они м |
азјарености, и страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, |
, отимања, злоставе, насртаји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија |
огледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је |
ело како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је |
и зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Бо |
неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, рођена је |
детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно |
детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, онако исто, као што и један чит |
па кћи Амадурамина добијала је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог б |
; он је свет; он је садашњост, прошлост и будућност; он је сила што креће материју; он је у све |
оне под изговором да уносе образованост и цивилизацију у далеке, тамне и непросвећене куте друш |
о уништава ова ваша назови образованост и цивилизација: ваши данашњи ратови сто пута су убитачн |
та се величанственост, величанственост и по своме разноликом сјају боја што се у часу једна у |
није <pb n="148" /> као неблагодарност и заборав за учињена добра земљи, народу, и читавом чов |
сестарства: хармонију, лепоту, уметност и поезију.{S} Чинило се, ако би једна посрнула, посрнул |
ода, у свој својој битности, бесмртност и вечност теби су додељени...{S} О, непостижно божанств |
вечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост живота њихова то је бесконачно и вечито крет |
есконачност васељене то је бесконачност и вечитост материје, која испуњава цео простор; а беско |
их година; а то је већ прилична старост и у животу самих небесних светова...{S} Хе, али шта се |
гу амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику интелигенцију овога чудноватог <pb n="182" /> |
ра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као неки |
оћ, не само овога пространог града, већ и целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их прегледамо! |
амо да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким керовима:{S} Сиријусу и Проциону, чи |
е само у пространом царству Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и др |
ом свету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим планетама, у читавој васељени, на ко |
сељенског и не само величину, обим, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толико добије п |
онога грешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зверови |
oreign>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Светога Тројства“ на |
е само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресто |
ећим рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају чит |
аше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај бес |
зумем те, потпуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="86" / |
сетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, под <pb n="79 |
да ваших година, која је и своју државу и свој народ узнела на таку висину, до које ретко да је |
ну причу о једном високо-наученом мраву и његовом јавном предавању?"</p> <p>„Нисам.“</p> <p>„Е |
кој лабораторији, не производи све нову и нову топлоту, те тако надокнађује онај мањак топлоте |
анства — и по богатству и по господству и по високим положајима у царству.{S} Насред среде оног |
рестоничког грађанства — и по богатству и по господству и по високим положајима у царству.{S} Н |
ив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по континент |
све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде |
и, да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном свој |
Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на коме се сад |
асни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; то је онај блистави ро |
ш, са мном заједно, са звезде на звезду и разматраш овај величанствени строј васељенин, а ни на |
и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као д |
куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разг |
цао од кад је почео да посматра природу и све њене чудесне појаве и која је многоме женијалном |
цавих пламенова, што се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове |
и једина чеда Божја „створена по образу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој в |
се свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим огарима, те да се |
ма умних створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни из |
у аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они су својим |
вој васељени.{S} Ти исти закони владају и у творевинама човековим: његове пећине, његове подзем |
учини васељениној....{S} Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњ |
ма има разумних створења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно п |
гробље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова |
ним световима, што се непрестано рађају и мру.....</p> </div> <pb n="IX" /> <div type="chapter" |
ах казује како се светови вечито рађају и мру....</note> <note xml:id="SRP19020_N4">Сазвежђе на |
ураме.{S} Па ипак, према своме положају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је |
</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире бли |
виће: северна плетика и маховина бујају и напредују под дебелим снегом севернога пола ваше Земљ |
неке но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчан |
привуче.{S} Све те изворе топлоте имају и сва остала небесна тела па их има и овај небесни коло |
их општих заједничких одлика: што имају и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу |
, већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора без телеграфских жица и дирек |
материја од које се ти облици стварају и сила која их ствара и начин како их ствара — једни су |
нова, што се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове овога свет |
ромне породице Мизарове, већ га осећају и свеколики остали светови, што испуњавају ову бесконач |
мена да се ови помамни елементи стишају и умире, да се гранитска кора око целе планете ухвати и |
че звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Лабуда.</p> <milestone unit="*" /> <p>Изађемо ли на о |
дона — бога мора — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краље |
тој страни небеснога свода видимо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на југоис |
ждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао северозападу, а |
и који својим прскавим врховима покрију и оно мало неба над нама...{S} Шта Давалагири, шта Корд |
становнике, њихову високу интелигенцију и научност, а особито на пољу астрономије и инжињерије; |
један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина носила на се |
ве умотре, да једно од другог разликују и распознају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај ист |
тамо <pb n="92" /> сад у највећем јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и ка |
зликовао се један од другог и по облику и по формама како су поједини делови њени израђени.{S} |
торији свемира негда играли тако велику и тако сјајну улогу!...{S} Овоме вечитом боравишту мртв |
м, окреће свој ток југу, па онда истоку и најпосле се губи у магли самога јужног хоризонта....{ |
ном врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморн |
и ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> <milestone |
ресто Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што |
рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северној хемисФери неба, наше Сунце, Зе |
дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту бразду.{S} Стевица се чисто |
нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што је зјапила баш |
некакве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{ |
, високу културу, науку, уметност, силу и моћ, не само овога пространог града, већ и целе царев |
они били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина н |
е фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових живописних капитола, што |
споменика и по грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад видео нисам. |
ече на две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од југоистока па на северозапад.{S} Овај |
у; а погледајте данас, с каквом љубављу и преданошћу матере гаје и подижу свој подмладак и чест |
..{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а т |
хранити, он нареди те се старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и дев |
нца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну е |
сила што креће материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, |
ва она звездана јата, што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и |
ога пространога океана, — живите у њему и храните се њим Атмосфера је то што облива веселим зел |
Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава казивала је да је то ч |
јединства у двојству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању |
{S} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју младост, свој |
апрасите, који за најмању ситницу плану и изливају свој гњев не само на онога грешника, што их |
и упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и дав |
г века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све животињске специје, феле и родови, почињућ |
време једна илузија.{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<ref target="# |
ализи!...{S} Стрпали људи целу васељену и све законе њене у своје научне апарате, па све то про |
стихија, што хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па оно језовито урликање пома |
ора — из северне хемисфере неба у јужну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест небесних з |
им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу |
идон</hi>, да опусти Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљицу Касиопеју, што се похвалил |
ада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе око су |
ади у ону малу главицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама шт |
овољна да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна“...</quote> <p> <hi>Фламарион</hi>.</p> |
тој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прве величине — |
небо дели на две половине — на северну и јужну хемисферу — пролази опет кроз ова звездана јата |
аласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучину небесну навлачи онај светао, онај зеле |
идимо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на југоисточном хоризонту.{S} По само |
ј одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да не |
шко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} |
не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо |
оплемењавању душе своје, на изоштравању и префињавању чула својих; ваше садашње образовање, ваш |
ога Свевишњега — ка вечитом усавршавању и улепшавању облика у читавој васељени.{S} Ти исти зако |
ара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да стигне н |
ора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са ове леп |
моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечитом рушењу облика није главно оно што се види, ве |
ехе и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Ит |
знаване: <pb n="194" /> и одакле почињу и каква ће им кулминациона снага бити, на коме месту, к |
у и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<ref target="#SRP19020_N44" /> ст |
пада између две главне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога в |
х наново претвори у усијану водену пару и баци их муњевитом брзином опет горе у највише слојеве |
ило васељенина — што одржаваш на карару и вечитој хармонији миријаде миријада светова, те чине |
S} Научник Хамариџе изнашао је сразмеру и по величини светлости и по удаљености електричног сун |
нио страховите пертурбације на Јупитеру и Сатурну, ова два права џина те сунчане системице.{S} |
анем разгледати целу небесну планисферу и по њој растурена звездана јата.{S} Њу беше на две пол |
ре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на крају крајева смрт постаје сувер |
ПЕРИОДА</head> <quote>„Мру људи, па мру и — светови!..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ нас |
елезом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизацију по овоме мајушном зрнцету небесном; кољу |
ска, а сву њихову хиљадугодишњу културу и образованост претварати у прах и пепео.{S} И онда ће |
n="34" /> пронесе своју познату културу и цивилизацију!..{S} Али ме је највише ганула, негда кл |
ријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, |
и покривали зелени застори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су већи д |
да и кратера, — све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда пла |
,,њихова преносна средства прелазила су и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 мет |
које су овај полигон опасивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој |
на Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне ст |
оји су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкч |
ц мој, „то су они исти елементи који су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој |
се већ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са |
гоњени електричном струјом, пловили су и под водом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако б |
време, и телеграфска станица.{S} Они су и давали и примали депеше из целога света — света Аруџа |
ћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису са свим |
сељени безбројни, онако исто као што су и атоми безбројни из којих су ти светови образовани.{S} |
ди, — нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па |
е бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: кап воде је једа |
који им никада никаква зла учинили нису и који су од њихових огњишта — хиљадама миља удаљени.{S |
е прве величине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба заприс |
његовим ловачким керовима:{S} Сиријусу и Проциону, чија имена носе две лепе звезде прве величи |
е!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ни |
маш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се. |
ровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао ј |
вите алусије право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменова, те њ |
ги; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме се дивно блистао појас од три небесна сун |
е ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да |
дурамина добијала је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>К |
мо да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, већ је добија и непрестаним падањем метеора |
м и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре у огромној породици свога великог оца Амадурам |
судан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час им узде попушта, |
вернога пола и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медве |
орени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој наду |
чисто треперио неком узвишеном благошћу и страхопоштовањем...</p> </div> <pb n="100" /> <div ty |
ешећи се, гледа неком небесном благошћу и добротом.{S} Из овога гранитског постоља као да је ни |
ање да то све упоређујем са способношћу и интелигенцијом једне корњаче.{S} Не, Боже сачувај ; н |
ад би било <pb n="48" /> људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се по овим гор |
гова много већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по |
тељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то бу |
де у прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна |
хемисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута налазило у Теразија |
громова што ни за један трен не партишу и, најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину |
је замишљао велики математичар, философ и астроном Лаплас, становник једне још доста младе план |
о, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему још неразум |
ге убијате и утамањујете; којима у прах и пепео претварате читаве градове и хиљадугодишњу теков |
ултуру и образованост претварати у прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и |
вени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више |
бе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ |
сне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој год другој звезди...{S} Али х |
гину, бранећи свој пород од прождрљивих и силних непријатеља својих...</p> <p>„Зар се у свему т |
ту читави паркови Крупових, Дебанжових и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни мага |
ежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих повољних услова и других климатских прилика за |
ећеници, ови проповедници закона Божјих и његове неисцрпне милости, купили су војске и водили и |
ао да на свету има створења савршенијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита |
е једне од најпространијих, најмоћнијих и најнапреднијих царевина на читавој кугли Аруџа-Дарино |
.{S} То је био један од најзнаменитијих и најпрослављенијих университета на читавој овој планет |
време своје владавине водио 26 великих и 15 мањих ратова; он је разорио три велике царевине: ц |
ватних граница.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазака народи су се утркивали, ко ће к |
а; све то и многа друга изумења великих и женијалних људских умова целу су куглу вашу прекрилил |
бразованих из истих стихија васељенских и по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене то |
, како се то вама чини.{S} После тешких и самртних мука човек се уљуља у један мио, заносан сан |
ти.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих цифара и математичких формула, а то је обоје сл |
корњача, која не спада у ред најглупљих и најнеразвијенијих животиња, ни појма нема, нити ће га |
колуту има тако силних, тако пространих и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва в |
тушта тама других којекаквих потребних и излишних тканина; у којима се прави шећер, без кога д |
једне и исте пра-праматерије, из једних и истих по васељенској пучини растурених небесних магли |
тиоци — сви су они образовани из једних и истих васељенских стихија, из једне и исте пра-прамат |
гобелени.{S} То је нека врста огромних и живописних ћилимова.{S} Док се један овакав гобелен и |
о се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа зани |
ни једни с другим читавом мрежом речних и морских канала, електричних железница ; телеграфима и |
а Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба чек |
а иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!....</p> <milestone unit=" |
мањих 22; дакле 16 великих, 68 средњих и 22 мале планете; а све ове планете имају опет своје п |
бјави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој општинској |
сијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а као снег |
ој, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово није плод евр |
тек у почетку почетка познавања вечитих и непроменљивих природних закона,“ рећи ће Лапласов дух |
природи нема случаја, већ само вечитих и непроменљивих закопа, по којима <pb n="163" /> се кре |
ене паре, у неизмерним слојевима густих и црних облака, што целу планету опасују једном дебљино |
е је до сад образовано на 124.000 већих и мањих сунчаних система; а последњи сунчани светови шт |
које галерија, које салона, које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј с |
и, боље рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога колоса н |
о шест стотина сунчаних система и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова |
милиуна других сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из истих стихија вас |
„Наши царски предци не могу имати већих и виднијих споменика, него што им је сама њихова владав |
} По томе појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Миз |
е смо се обрели пред једним од највећих и најимпозантнијих храмова у овоме граду а по свој прил |
но минулим временима једна-од најлепших и најодаренијих кћери Сунца Амадураме.{S} Она је по даљ |
нетог, неимарства,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даљ |
она виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса |
им Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мају |
емо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чунић васељенс |
, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној пучини не |
њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљ |
признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих ми |
али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна |
ње ситнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} |
црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте темп |
рнина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све |
вног човека, толика је иста, ако не још и већа, између примитивног човека и данашњег човека!..{ |
<note xml:id="SRP19020_N10">Зове се још и <hi>Северни Крст</hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_ |
ћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи о |
их предрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крај |
шума и свеколикога царства биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварал |
уће.</note> <note xml:id="SRP19020_N33">И ово је нека врста наших астероида.</note> <note xml:i |
ље...</note> <note xml:id="SRP19020_N8">И нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на н |
тити!“...</p> <milestone unit="*" /> <p>И у једном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном |
ј Риби...</p> <milestone unit="*" /> <p>И то су само звездана јата, која ми северци видимо на с |
ожје!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И ми се кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми и |
стак!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И док смо ми посматрали ову светлуцаву, готово једва ви |
емљи....“</p> <milestone unit="*" /> <p>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једн |
о мрко - тужно!...</p> <pb n="38" /> <p>И ми се спустисмо на једно од тих исполинских брда?...{ |
мој загонетни вођ.</p> <pb n="59" /> <p>И одиста та се величанственост, величанственост и по св |
</quote> <p> <hi>Фламарион</hi> </p> <p>И саме звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, к |
ло изгубљена времена накнади!!..</p> <p>И ми се кретосмо — брзином моме уму несхватљивом: док б |
ропац једнога издишућег сунца!..</p> <p>И ми се одједном сва тројица обресмо на балкону једне о |
ити на какав Месечев Копаоник!..</p> <p>И тако најдебљи слојеви Месечеве коре, па били они од к |
ине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом о |
уобразиље?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупа |
мерне просторије васељенине!“...</p> <p>И мој пратилац мало застаде.{S} Замисли се па опет наст |
давно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се кретосмо...{S} Ми се само још једном обазресмо |
еној звезди,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништ |
ет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са сви |
проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети |
величине — <hi>Фомалхаутом</hi>.</p> <p>И сад ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо са |
чи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одговори:</p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, |
ише бити ниједнога живог створа.</p> <p>И он је погодио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе |
ратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера пред |
ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној пространој раскрсници |
вали улазе у ове вилинске дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста особитога облика.{S} То бе |
селу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, б |
ретко која звезда могла видети.</p> <p>И тај мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи |
е вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога мрког колута, и |
та...{S} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ватрених млазева и он |
те ли га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону страну, на коју беше дух царског |
погледај!“ повика Лапласов дух.</p> <p>И ја погледам....{S} О Боже, Створитељу, велија дела тв |
особности,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И док се овај разговор између нас водио, ми и не опазис |
егледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се обресмо пред спомеником: „Два брата.“</p> <p>Ос |
околину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она сјајна звезда постајала |
спознају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, |
ра Гомора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке |
је у центру своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с онога места, на коме смо ми били, видела с |
трену престала да живи.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, па онда настави опет даље: |
ебесног неимарства — не убије! “</p> <p>И ту дух царског библиотекара мало застаде, па ће опет |
, да то све бива случајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа |
ог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Га |
имну:</p> <p>„Тебе Боже хвалим!“</p> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћут |
провинције небесне.... хајдемо!“</p> <p>И ми се кретосмо.</p> </div> <pb n="71" /> <div type="c |
еко не повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрнусмо на врата.</p> <p>Наста један свечан таја |
ака вечитих природних истина!..“</p> <p>И Лапласов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко н |
вно угашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} |
осторија, учини:</p> <p>„Ој!...“</p> <p>И нисам се преварио.{S} У истом трену пред нама се обре |
ту црну, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао |
тити, измерити и проценити!....“</p> <p>И Лапласов дух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од |
змерној пучини васељенској.....“</p> <p>И ту мало застаде дух царског библиотекара па ће онда о |
вечитом мењању непромењива....“</p> <p>И он се загледа у ону мрачну пучину небесну — као да је |
о бесконачности васељениној....“</p> <p>И онда мало заћута.{S} Његови се погледи зауставише иа |
и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разгледати целу небесну планисферу и по њој |
левога руба Сунчевог, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих п |
аших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутну |
сов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„И ова небесна звезда прошла је кроз све фазе живота сво |
="#SRP19020_N1" /></p> <pb n="5" /> <p>„И бесконачност времена аналог је бесконачности васељени |
уди, па мру и — светови!..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ настави дух царског библиотекар |
се.{S} Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, |
телеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се за |
ref target="#SRP19020_N6" />...</p> <p>„И та огромна породица нашега Сунца смештена је у једну |
томе, и на развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад између <hi>осам</hi> планета вашега Сунца им |
е неодређене даљине један глас:</p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, гла |
p>„Не дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Е |
и, него и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небе |
назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је својом материјалном одећом сп |
ове ви створили ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нем |
оде или какве било друге материје, овде иа Месецу, не тежи више од 164 грама; човек који је теж |
И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> <milestone unit="*" /> <p>И, од |
заћута.{S} Његови се погледи зауставише иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону |
оз небеса.{S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим звездама, он |
902</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ИВАН-БЕГОВА УЛИЦА</p> <p>Цена 2 динара</p> </div> </fro |
цопану главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На |
она, бацане су чак под облаке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева била једв |
славније неимаре — архитекте — какве је игда имала ова читава планета; а међу њима био је најсл |
, тако обилан и тако раскошан, какав се игда могао јавити у пространом крилу васељенину!“... ре |
ерава тачкица — колико убод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбр |
акав мали кочић према овој грдосији од „игле“ Итасове.{S} Париски обелиск је тежак 250.000 кило |
као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} То је један цигли атом међу атомима из кој |
порекло од последњих владалаца царства Игора, чије је робље онај крволок као и њихово месо бац |
еолских девојака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, освојивши један од знатнијих градова њихов |
царство амарско, царство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом сравнио 1806 |
ог колута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад бл |
сно преливање боја — то је просто једна игра светлости Сунца што умире, и Сунца што је тек наст |
и су покојници у историји свемира негда играли тако велику и тако сјајну улогу!...{S} Овоме веч |
а кита цвећа...{S} Ти су се људи просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се |
lestone unit="*" /> <p>После је настала игранка.{S} О васељени и њеној бесконачности ама нико в |
непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="160" /> као и он |
е више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене ти |
ило, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних 35 милиуна г |
ца или од гранита, просто су били једна играчка за снагу водене паре: читаве стене од неколико |
итој планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине; он је тај што је свој |
оји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи |
S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторија |
оји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то не |
како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, с |
жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, него на своју препотопну другу....{S} Ко |
ти се ми смртни можемо узнети до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити довести у |
арнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет испуњава свеколику васељену.{ |
к се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те од |
и ваших, нека она осветли и путе којима идете и речи које изговарате!...{S} А, сад, доста о том |
Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањарија, ноћи у којима се душа човекова |
ветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски злати румено-светлом пеном врхове брда и планин |
мају и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, к |
мо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за |
е ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, што раставља ов |
з Стрелца у сазвежђе <hi>Козорога</hi>, из Козорога у <hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Р |
а прелази у сазвежђе <hi>Теразија</hi>, из Теразија улази у лепо звездано јато <hi>Скорпије</hi |
улази у малено сазвежђе <hi>Рака</hi>, из Рака у сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста |
унчана путања улази у <hi>Стрелца</hi>, из Стрелца у сазвежђе <hi>Козорога</hi>, из Козорога у |
мисли само: сва она силна маса стихија, из којих се доцније, непрестаним хлађењем , образују св |
из једних и истих васељенских стихија, из једне и исте пра-праматерије, из једних и истих по в |
некога црвенкасто-светлуцавог зеленила, из онога чисто треперавога ткива од цвећа, џбуња и шипр |
не свију народа, свију епоха и времена, из којих је изаткат минули живот ове негда дивотне кћер |
окажем једним примером из вашег живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо из |
<p>„После, с овог грандиозног огњишта, из ове божанствене лабораторије, из овога неисцрпнога в |
ем нашега сунца, овога колоса небесног, из кога се, као што сам вам недавно напоменуо, може ист |
ихија, из једне и исте пра-праматерије, из једних и истих по васељенској пучини растурених небе |
њишта, из ове божанствене лабораторије, из овога неисцрпнога врела топлоте и светлости, потиче |
азовала се из оне исте небесне маглине, из које је постала и сунчана система звезде Алиота што |
дсијавала она живописна брда и планине, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, као какви |
вне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари атавизам животињски: пљачке, оти |
осле, мало по мало, из те једине клице, из тога примитивног ембриона образовати се безбројне сп |
ни све безбројно — светови као и атоми, из којих су ти светови састављени.</p> <p>„Па и сам про |
се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су њихова тела била образована, — није пропао. |
а крв, не попуштајући ни за један трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не упусти.{S} Уметн |
личанство Мизар; а после, мало по мало, из те једине клице, из тога примитивног ембриона образо |
асима својим; то је горостасни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две стотине ових наших зема |
коме Оцу своме, ономе божанственом Уму, из кога су, у праискони својој, синуле као искре вечито |
из једне од највећих маглина у свемиру, из које је до сад образовано на 124.000 већих и мањих с |
еса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овога н |
у — <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> ; из Близанаца сунчана путања улази у малено сазвежђе <hi |
ве величине, по имену <hi>Антарес</hi>; из Скорпије сунчана путања улази у <hi>Стрелца</hi>, из |
<hi>Регулус</hi>, звезда прве величине; из Лафа сунчана путања улази у звездано јато <hi>Дјеве< |
небесну пучину; његов се руб узнемири; из њега сташе шибати горостасни пламенови, а његова се |
а, а две трепераве зраке <pb n="213" /> из његових ватрених очију умал’ што ме не прожегоше!... |
оказ, да је то творевина <pb n="169" /> из најстаријих времена.{S} На десној страни његовој изв |
ако је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних планета хајде да изд |
ма<ref target="#SRP19020_N17" />....{S} Из бика сунчана путања <pb n="26" /> улази у лепо јато |
ор и улази у јужну половину неба....{S} Из Дјеве сунчана путања прелази у сазвежђе <hi>Теразија |
столећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна Сунце привидно улази у сазвежђе Бика, чије је д |
плаћују, онда од Сављана прво траже.{S} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе |
/> као гавран, а оба праве грдосије.{S} Из целе <pb n="118" /> њихове набрекле мускулатуре, кој |
пушити као какви исполински димњаци.{S} Из далека се чула потмула тутњава; а мало мало па нам и |
неком небесном благошћу и добротом.{S} Из овога гранитског постоља као да је никло осам огромн |
аста круна — права северна светлост.{S} Из те круне, као из какве огромне призме, сипали су чит |
унчане путање преко небесног екватора — |