• quote 26
  • А 179
  • а 303
  • Ааа 1
  • абер 1
  • авлија 1
  • авлији 1
  • Агна 1
  • Агну 2
  • Адет 1
  • адет 10
  • азганлак 1
  • ајде 2
  • Ајде 8
  • ајдук 1
  • ајт 6
  • ако 23
  • Ако 26
  • акшам 1
  • ал 1
  • алватна 1
  • алву 1
  • алев 1
  • Али 3
  • али 4
  • алтар 1
  • аљина 1
  • аљине 13
  • аљинке 1
  • аљину 2
  • ам 1
  • Ама 25
  • ама 43
  • амам 7
  • аман 1
  • Аман 7
  • аманет 1
  • ана 1
  • Ана 1
  • анама 1
  • анаме 2
  • анамске 1
  • ананс 1
  • ангели 1
  • антерија 1
  • антерије 2
  • антерију 7
  • антерике 2
  • антерику 1
  • антерилак 1
  • Ану 1
  • ар 1
  • арно 2
  • арпаџик 1
  • артија 1
  • артишку 1
  • аршин 1
  • асли 2
  • аср 1
  • ат 6
  • атар 1
  • атлаз 1
  • атласке 1
  • афендаћ 3
  • Аферим 1
  • Аџамија 1
  • аџамија 2
  • аџамилак 1
  • Аџи 3
  • аџи 33
  • аџија 13
  • Аџија 2
  • аџије 1
  • аџијо 27
  • аџију 3
  • аџика 2
  • аџике 19
  • Аџике 3
  • аџилак 3
  • аџину 1
  • аџиску 1
  • ашићаре 1
  • Ашколсун 1
  • ашкосум 1
  • Ашкосум 4
  • ашчика 2
  • ашчике 1
  • ашчику 1
  • б 2
  • Баба 1
  • баба 9
  • бабе 2
  • бабине 1
  • бабње 2
  • Бабо 1
  • бабу 3
  • бавиле 1
  • бадем 2
  • бајат 1
  • Бајрам 1
  • бак 3
  • баклава 1
  • бал 4
  • баница 1
  • бањање 1
  • барабар 2
  • басмене 1
  • басмену 2
  • басму 1
  • бастун 8
  • бата 7
  • бату 1
  • Баш 1
  • баш 21
  • башчованџије 2
  • башчу 22
  • бе 15
  • бега 1
  • бегендише 1
  • Без 1
  • без 14
  • безбели 1
  • Безбели 1
  • бејаше 1
  • бел 3
  • бела 2
  • беле 3
  • белеје 2
  • белеју 2
  • белеше 1
  • бели 11
  • белила 1
  • белилом 1
  • Белки 1
  • белки 3
  • Бело 1
  • бело 4
  • белога 1
  • белој 1
  • белу 3
  • Београд 1
  • Београду 1
  • бератлија 2
  • берем 7
  • Беснило 1
  • бесраман 1
  • бесрамна 2
  • бесрамни 1
  • Бесрамник 1
  • бесрамно 1
  • бећар 2
  • бећара 1
  • бећари 7
  • Беше 1
  • беше 72
  • Бешем 1
  • бешем 2
  • би 53
  • бидне 18
  • бидну 1
  • Бија 1
  • бија 9
  • бију 2
  • бика 1
  • била 19
  • биле 1
  • били 5
  • било 19
  • био 1
  • бир 1
  • бисер 1
  • бит 1
  • бити 1
  • блага 3
  • благи 1
  • Благи 1
  • благо 3
  • Благовес 2
  • благослов 1
  • блажи 1
  • блажија 1
  • Блажу 3
  • блажу 7
  • близо 1
  • Боба 1
  • боба 15
  • бобу 1
  • Бог 28
  • Бога 5
  • Богојављење 1
  • Богородица 1
  • Богородицу 1
  • Богу 5
  • Боже 6
  • Божић 2
  • божјак 1
  • божјаци 1
  • Божји 2
  • божном 10
  • Божном 2
  • божом 1
  • божур 2
  • бој 2
  • боја 6
  • бојеше 1
  • бојим 1
  • бојиш 1
  • боју 7
  • болан 1
  • Болан 1
  • болево 3
  • болес 1
  • болесник 1
  • боли 5
  • Боље 2
  • боље 3
  • бос 1
  • боса 1
  • босиљак 1
  • босиљка 1
  • босиљком 1
  • Бошке 10
  • бошчалаци 5
  • бошчу 4
  • браво 1
  • брада 1
  • брање 1
  • брат 5
  • брата 5
  • брдо 2
  • Бре 15
  • бре 34
  • брекћу 1
  • брза 1
  • Брига 1
  • бригне 1
  • бригнем 1
  • бригнемо 1
  • бричеше 1
  • брише 2
  • бришем 2
  • бројешеју 1
  • броји 2
  • бројимо 1
  • бубица 1
  • Бугари 1
  • Бугарин 1
  • буде 1
  • буди 1
  • будиш 1
  • Буђаво 1
  • буле 1
  • бутају 3
  • бутам 1
  • бутине 1
  • бутка 1
  • бутнем 1
  • бућме 1
  • бућмету 1
  • в 6
  • Вадим 1
  • вадим 2
  • вазда 1
  • Вале 1
  • ваља 2
  • ваљда 2
  • вама 1
  • Ване 2
  • Ванинице 1
  • вараклисане 1
  • Варвару 1
  • варен 1
  • вари 1
  • варила 1
  • варке 1
  • Вароши 2
  • вас 2
  • Васка 6
  • Вачиница 2
  • Вачинице 1
  • ваш 1
  • ваше 2
  • ваши 1
  • веђа 1
  • веђе 9
  • веђу 1
  • вез 3
  • везена 2
  • везене 1
  • везени 1
  • везену 1
  • везла 1
  • везување 1
  • вејка 2
  • вели 6
  • Велиг 8
  • Велики 1
  • венча 1
  • венчај 1
  • венчаја 1
  • венчају 3
  • венчала 2
  • Венчали 1
  • венчам 1
  • венчан 1
  • венчање 7
  • венчаше 1
  • Венчаше 1
  • веру 2
  • весела 1
  • Весела 1
  • веселба 1
  • весели 1
  • веселиле 1
  • веселих 1
  • весело 2
  • веселу 1
  • Ветар 1
  • ветар 5
  • већ 1
  • вече 1
  • Вече 1
  • вечер 12
  • вечере 1
  • Вечере 1
  • вечеру 7
  • вечити 1
  • Ви 1
  • ви 11
  • виде 5
  • Видеја 1
  • видеја 6
  • видела 4
  • виделе 1
  • Виделе 1
  • видели 1
  • видех 1
  • Видеше 1
  • видеше 4
  • видешем 1
  • види 14
  • видим 10
  • видите 2
  • видиш 1
  • видо 7
  • видру 1
  • виду 2
  • виђале 1
  • виђуваја 1
  • Виђувала 1
  • вије 5
  • вијем 3
  • вик 1
  • Вика 1
  • вика 79
  • викаја 1
  • Викајте 1
  • викају 17
  • викам 4
  • викамо 1
  • Викаш 1
  • викаш 3
  • викаше 2
  • викашем 3
  • викне 2
  • викну 11
  • Викнумо 1
  • викнуше 1
  • Викнуше 1
  • вина 1
  • вино 5
  • вином 1
  • винце 2
  • висеше 2
  • виси 3
  • Висок 1
  • висок 4
  • високих 1
  • витих 1
  • виће 34
  • више 20
  • владику 1
  • влакна 1
  • власи 1
  • вода 1
  • водене 1
  • води 3
  • водила 1
  • водим 1
  • Водице 4
  • Воду 1
  • воду 5
  • вол 1
  • волели 1
  • воље 1
  • вољу 2
  • Воће 1
  • Врањанка 2
  • врапци 1
  • врата 35
  • врбе 1
  • врвца 1
  • време 18
  • временом 1
  • времену 1
  • врже 1
  • врз 1
  • врзала 1
  • врзан 1
  • врзани 1
  • врзувала 1
  • врзување 1
  • врне 2
  • Врну 1
  • врну 2
  • врнумо 1
  • врнуше 2
  • врс 1
  • врћа 1
  • врћаше 1
  • врћејећи 1
  • вруће 1
  • врућине 1
  • вршидбу 1
  • вршник 1
  • вунена 1
  • вунено 1
  • г 43
  • га 140
  • габровачки 1
  • газим 1
  • гајле 2
  • гајтани 1
  • гањи 1
  • гаси 1
  • где 16
  • гдекојом 1
  • гевгира 1
  • Георгина 2
  • гергеф 2
  • ги 38
  • гижу 2
  • гизија 2
  • гизију 1
  • гим 1
  • главе 1
  • главице 2
  • главом 2
  • Главу 1
  • главу 23
  • глас 5
  • гласи 1
  • Гласи 1
  • гласимо 1
  • гласно 1
  • гласом 1
  • гласу 1
  • Гледа 1
  • гледа 10
  • гледааа 1
  • гледаја 3
  • гледајећи 4
  • гледају 5
  • гледала 2
  • гледам 8
  • гледамо 1
  • гледац 1
  • гледашем 1
  • глеткам 3
  • глуво 2
  • Глумац 2
  • глумац 8
  • гнули 3
  • Говеђина 1
  • говора 1
  • говоре 1
  • говорећи 1
  • говори 5
  • говорило 3
  • год 4
  • година 2
  • године 6
  • годину 2
  • голе 1
  • голем 8
  • голема 3
  • големе 1
  • големи 7
  • големо 7
  • голему 6
  • голупче 1
  • гора 1
  • горе 6
  • гореше 1
  • гори 1
  • Горицу 3
  • горњиште 1
  • гору 1
  • Господ 4
  • Господа 1
  • Господин 7
  • Господина 8
  • Господине 6
  • Господиново 3
  • господичић 1
  • госпођа 1
  • гости 6
  • госту 1
  • готов 1
  • готовење 1
  • готовеше 1
  • готови 2
  • готовимо 1
  • готово 1
  • гоџа 3
  • грабеше 1
  • граби 3
  • грабимо 1
  • Грабимо 1
  • грабу 3
  • град 4
  • градинама 1
  • градини 1
  • гранчица 1
  • грањке 2
  • грањку 1
  • грбина 1
  • Грбина 1
  • грбине 1
  • грбину 5
  • гре 2
  • греје 2
  • Грк 2
  • грло 2
  • грми 2
  • грнци 1
  • гробје 1
  • гробље 1
  • грожђе 1
  • грозница 1
  • гројзе 2
  • грош 1
  • гроша 1
  • груди 8
  • грудима 1
  • гу 75
  • губиш 1
  • Гугутке 1
  • гугутке 2
  • гугууу 2
  • гугуце 1
  • гугучики 1
  • гукање 1
  • гумасти 1
  • гумно 1
  • гуску 1
  • густе 3
  • гуче 1
  • гуша 1
  • гушу 1
  • Д 2
  • д 50
  • Да 24
  • да 518
  • дава 4
  • даваш 2
  • даваше 1
  • давашем 1
  • дада 3
  • Даде 1
  • даде 10
  • дадем 2
  • дадемо 2
  • дадеш 1
  • дадин 1
  • дадип 1
  • дадо 3
  • даду 2
  • Дај 1
  • Даја 1
  • даја 3
  • дајире 1
  • Дајма 3
  • дајма 7
  • Дајте 1
  • дајући 1
  • Дал 2
  • дала 2
  • далеку 1
  • даље 1
  • дан 45
  • дана 6
  • данас 2
  • данаске 1
  • дане 1
  • дањом 1
  • дар 1
  • Дарови 1
  • дарови 4
  • даске 1
  • датка 1
  • Датка 1
  • датке 1
  • даткин 2
  • два 5
  • дваес 1
  • Две 2
  • две 39
  • двојица 2
  • Двориште 1
  • двоуми 1
  • двоумим 1
  • де 2
  • дебел 4
  • дебела 1
  • дебели 1
  • дебело 1
  • дебелога 1
  • девера 2
  • девет 3
  • девојка 2
  • девојке 1
  • девојко 3
  • девојку 2
  • девојче 38
  • девојченце 2
  • Девојчики 1
  • девојчики 24
  • деда 3
  • Дедин 1
  • дедин 2
  • дедино 3
  • дединога 1
  • дек 6
  • дели 1
  • делници 2
  • дертови 2
  • десет 4
  • десети 1
  • Дете 1
  • дете 16
  • деткино 1
  • деца 7
  • дибоко 1
  • дивне 1
  • дигаја 1
  • дигла 2
  • Дигли 1
  • дигнем 2
  • дигнеш 1
  • диза 3
  • дизам 2
  • дијам 1
  • Дику 2
  • диминутив 1
  • Димитраћ 2
  • Димитраћа 3
  • Димитраћи 6
  • Димитраћу 1
  • Димитрија 45
  • Димитрије 27
  • Димитријев 1
  • Димитријевић 1
  • Димитријево 1
  • Димитрију 3
  • дин 1
  • диндушмани 1
  • Диплома 1
  • дисћурк 1
  • дланова 1
  • дни 9
  • До 1
  • до 27
  • доба 3
  • добар 6
  • доби 2
  • добије 1
  • добила 1
  • добра 2
  • добре 1
  • добри 2
  • добрим 1
  • добро 17
  • Добро 3
  • доброга 1
  • Довде 1
  • доведем 1
  • доведену 1
  • доведи 1
  • доведо 1
  • догрмаџија 1
  • Догрмаџија 1
  • догрмаџиско 1
  • дође 1
  • Дојде 3
  • дојде 34
  • дојдеш 1
  • дојдо 2
  • дојдомо 1
  • дојдоше 1
  • Дојду 1
  • дојду 2
  • док 1
  • докарали 1
  • докарало 1
  • докачим 2
  • Доклен 1
  • Доксат 1
  • доламицу 1
  • доламу 1
  • долап 3
  • долапи 1
  • Долапи 1
  • доле 3
  • долеко 2
  • долети 1
  • дом 20
  • Домаћин 1
  • домаћин 3
  • домаћина 1
  • домаћица 10
  • домаћице 1
  • домаћици 1
  • домаћицом 1
  • домаћицу 2
  • домуз 1
  • домузлар 1
  • донеја 1
  • донела 2
  • донели 1
  • Донесе 1
  • донесе 6
  • Донеси 1
  • донесомо 1
  • донесоше 1
  • донето 1
  • доносија 1
  • Доодеше 2
  • доодеше 3
  • дооди 4
  • доодија 2
  • доодила 1
  • дооду 1
  • Дор 6
  • дор 8
  • Дора 9
  • Дори 2
  • дори 30
  • Дору 3
  • досетила 1
  • досећује 1
  • Досећује 1
  • досећујем 1
  • досећујеш 1
  • доста 3
  • Доста 4
  • дотакао 1
  • дофати 1
  • дофатила 1
  • дочекам 2
  • дочеку 1
  • дошеја 3
  • дошла 5
  • дошли 1
  • драги 1
  • дрвеће 3
  • дрво 2
  • дрењке 1
  • држ 1
  • Државној 1
  • држи 2
  • друга 1
  • Друга 1
  • Другар 1
  • другар 3
  • другарице 4
  • другару 1
  • друге 7
  • други 15
  • друго 15
  • Друго 2
  • другога 4
  • другој 1
  • другојаче 1
  • другому 1
  • другу 7
  • Друсто 2
  • друсто 9
  • Друшке 1
  • Ду 1
  • дувар 7
  • дуваш 1
  • дугачка 1
  • Дугачка 2
  • Дугачке 1
  • дугачке 3
  • дугачко 1
  • дуго 1
  • дугуљастих 1
  • дуже 1
  • Дуз 1
  • дуз 5
  • дукат 2
  • дукати 1
  • Дуне 1
  • дуне 2
  • дуња 1
  • дуње 1
  • дут 1
  • дућан 11
  • дућани 1
  • душа 1
  • Душан 1
  • душанке 1
  • душанку 1
  • душе 1
  • душеме 2
  • душеци 1
  • душу 4
  • ђаволи 2
  • Ђак 1
  • Ђаконије 1
  • ђердан 3
  • ђерђева 1
  • Ђинђуха 1
  • Ђирит 1
  • ђирит 10
  • ђозбунџуче 1
  • Ђојем 3
  • ђојем 9
  • Ђока 3
  • Ђокин 1
  • Ђоко 1
  • ђокси 1
  • Ђорђа 1
  • Ђорђе 3
  • Ђоша 15
  • Ђошин 2
  • Ђошини 1
  • Ђошиница 4
  • Ђошиницу 1
  • Ђошинога 6
  • Ђошину 1
  • Ђошу 8
  • ђувез 1
  • ђувезлија 1
  • ђул 3
  • Ђул 42
  • Ђулинога 1
  • ђумиш 4
  • ђумишлије 1
  • Ђурђов 1
  • Ђуре 1
  • Ђурин 3
  • Ђуринице 2
  • Ђуриничину 1
  • Ђуринога 7
  • Ђуриному 2
  • Е 13
  • е 9
  • Евдокија 2
  • Евдокијооо 1
  • еве 1
  • Евреји 2
  • еееј 5
  • еј 1
  • Еј 7
  • екимина 1
  • Ела 2
  • Елате 2
  • еле 1
  • Ели 3
  • ели 34
  • ем 12
  • Ене 1
  • еписи 1
  • епови 1
  • Ете 19
  • ете 30
  • Ефендаки 1
  • ж 3
  • жа 4
  • жааал 1
  • жал 27
  • Жал 3
  • жалејећи 1
  • жалиш 1
  • жална 1
  • жалне 2
  • жално 9
  • жалос 3
  • жањ 1
  • же 5
  • жем 4
  • жена 6
  • жене 20
  • Жене 6
  • женеше 2
  • женија 1
  • жениш 1
  • Женско 1
  • женском 1
  • жену 3
  • жеравка 1
  • жеравку 1
  • жи 4
  • жив 5
  • жива 8
  • живи 2
  • живина 1
  • живих 1
  • живо 2
  • живота 2
  • живувала 1
  • Жожину 1
  • жу 1
  • Жу 1
  • жудан 2
  • жута 1
  • жуте 1
  • жути 1
  • жутом 1
  • З 1
  • з 16
  • За 18
  • за 265
  • забараљам 1
  • забоде 1
  • заболе 1
  • заборави 1
  • забраија 1
  • Забраји 1
  • забрајија 5
  • забрајила 2
  • забрајили 1
  • Забрајимо 1
  • забрајише 1
  • завали 1
  • завалија 3
  • Завалија 3
  • завалијица 1
  • Заведе 1
  • Завеса 1
  • завије 1
  • завијемо 1
  • завика 1
  • завикала 1
  • заврзана 1
  • заврши 2
  • загледа 1
  • загледам 1
  • загледамо 1
  • заглеђували 1
  • заглеђујеш 1
  • заглеђују 1
  • загрну 1
  • загубила 3
  • загубим 1
  • задева 3
  • задевај 1
  • задеваја 1
  • Задевају 1
  • задовољно 1
  • зажми 1
  • закачи 2
  • закитена 1
  • закитила 1
  • закитим 2
  • заклињања 1
  • заклопу 1
  • закуне 1
  • закусне 1
  • залепен 1
  • замајем 1
  • замајувала 1
  • заман 2
  • замесиле 1
  • замесише 1
  • замислеја 1
  • замоли 1
  • замрачи 1
  • Замрачи 1
  • замршен 1
  • заод 1
  • заодешеју 1
  • запази 1
  • Запази 1
  • Запазила 1
  • запазили 1
  • запазише 1
  • запалила 1
  • запалимо 1
  • запалиш 1
  • заплака 2
  • заплаче 1
  • заплачем 1
  • заплачеш 1
  • заповедају 2
  • заповедаш 1
  • запоја 2
  • запоју 1
  • запти 1
  • зар 16
  • Зар 5
  • Заради 1
  • заради 6
  • заредиме 1
  • зарима 1
  • зарумењену 1
  • зарфови 2
  • заспи 1
  • застаде 1
  • засукала 1
  • затвара 1
  • затварајећи 1
  • затвори 1
  • затре 1
  • затури 1
  • зафатија 1
  • Захараћа 1
  • Захвалила 1
  • зацрвене 1
  • зацрвенеја 1
  • Зачу 1
  • зачуди 3
  • зачудимо 1
  • зачудиш 1
  • заш 31
  • Заш 42
  • зашто 1
  • Зашто 2
  • зборејећи 5
  • зборење 5
  • збореше 1
  • зборешем 2
  • зборешемо 1
  • збори 34
  • Збори 4
  • Зборија 1
  • зборија 2
  • зборију 1
  • зборила 1
  • Зборила 1
  • зборим 10
  • зборимо 1
  • Зборимо 1
  • збориш 2
  • зборљив 3
  • збору 3
  • збрала 1
  • збрчкана 1
  • звали 1
  • званице 1
  • звезда 2
  • звекне 1
  • звекну 4
  • звер 2
  • звона 3
  • згледаше 1
  • згодила 1
  • Згрешија 1
  • згучи 1
  • здан 1
  • здрав 1
  • Здрав 4
  • здрава 2
  • здрави 1
  • Здрави 2
  • здравих 1
  • здравицу 1
  • здравје 4
  • здраво 3
  • Здраво 3
  • зелена 5
  • зелене 2
  • зеленеје 1
  • зелени 2
  • зелено 2
  • зелену 3
  • зем 2
  • земља 1
  • земљу 1
  • зет 3
  • зета 1
  • зид 1
  • зима 2
  • зими 1
  • зиму 1
  • златан 1
  • златна 1
  • злато 2
  • златом 1
  • зна 5
  • знадомо 1
  • знаја 1
  • знаје 9
  • Знајем 1
  • знајем 3
  • знајеш 2
  • знају 2
  • знала 3
  • знале 1
  • знали 1
  • знало 1
  • знам 22
  • знамо 2
  • знате 1
  • значи 2
  • знаш 5
  • знојиш 1
  • Зовнуја 1
  • зову 2
  • Зојке 1
  • Зојкина 1
  • Зојкину 1
  • зориле 1
  • зору 8
  • зрака 1
  • зрна 1
  • зуба 1
  • зуби 3
  • зубни 1
  • зулумћари 1
  • зумбул 5
  • и 495
  • И 63
  • ибришим 2
  • игра 1
  • играјте 1
  • играју 1
  • Играју 1
  • Играле 1
  • играле 2
  • играли 1
  • играм 1
  • играмо 1
  • играње 2
  • играшем 1
  • Играшемо 1
  • Иде 1
  • иде 3
  • Идејећи 1
  • Идем 1
  • идем 7
  • идемо 2
  • идеш 4
  • идеше 4
  • идешем 1
  • идешемо 3
  • Иди 4
  • идо 1
  • иду 3
  • идући 1
  • Из 1
  • из 34
  • избањамо 1
  • избије 2
  • избројимо 1
  • избројиш 1
  • извади 3
  • извадимо 1
  • извикају 1
  • Извикаше 1
  • изгледа 1
  • изгостирају 1
  • изгризаја 1
  • издане 1
  • издиза 1
  • изиграмо 1
  • изиђе 1
  • излага 1
  • излагаја 1
  • Излагаја 1
  • излази 1
  • излегла 2
  • излегне 2
  • излегнем 3
  • излегнеш 1
  • излегни 1
  • Излего 1
  • излего 3
  • излегоше 1
  • излеже 1
  • излезе 5
  • изљуби 1
  • измећарка 1
  • Измећарка 1
  • измешано 1
  • Изми 1
  • измијем 1
  • измијеш 1
  • измила 3
  • Измимо 1
  • Изненада 1
  • Изнесе 1
  • изнесем 2
  • Изнеси 1
  • изнесо 1
  • изникло 1
  • износило 1
  • изруча 1
  • изручала 2
  • изручам 4
  • изручаш 1
  • изручка 1
  • Изручкам 1
  • икиндију 2
  • иконе 2
  • иконостас 1
  • или 5
  • им 2
  • има 22
  • Има 3
  • имаја 3
  • Имајећи 1
  • имала 4
  • имам 5
  • имамо 2
  • имаше 4
  • имашем 2
  • Имашемо 1
  • имашемо 2
  • Име 1
  • име 4
  • ина 1
  • Инат 1
  • инат 3
  • иње 2
  • иска 8
  • искају 1
  • искам 3
  • искамо 1
  • искарала 1
  • искарам 1
  • искате 1
  • Искате 1
  • искача 1
  • искаче 1
  • искачеше 1
  • искачешем 1
  • искачу 1
  • искаш 1
  • Искаш 1
  • искашем 2
  • искашља 2
  • искитене 1
  • искочи 6
  • искочија 1
  • искочила 1
  • Искочили 1
  • искочим 3
  • искочиш 1
  • Искре 1
  • испекла 1
  • испи 1
  • испише 1
  • испишем 1
  • испод 11
  • испратила 2
  • испратим 1
  • испратимо 1
  • испраћа 1
  • Испрва 1
  • исприча 1
  • испружена 1
  • испружила 1
  • испружиле 1
  • испупчена 1
  • испушти 1
  • испуштим 1
  • иста 2
  • истерала 1
  • исти 2
  • истина 12
  • Истина 4
  • исто 8
  • истоку 1
  • истрчавши 1
  • исцавтеја 2
  • исцавтело 2
  • их 1
  • ич 24
  • Ич 3
  • ичистила 1
  • ишаране 1
  • ишеја 2
  • ишла 2
  • ишле 1
  • ј 1
  • ја 116
  • Ја 31
  • јаа 1
  • Јааа 1
  • јааа 3
  • јабанџије 1
  • јабука 1
  • јабуке 3
  • јабуку 1
  • јагањчики 2
  • јагличје 1
  • јагње 2
  • јагњенце 1
  • Јадан 2
  • јадан 3
  • јади 1
  • Јадна 1
  • јадна 6
  • јадно 1
  • јадну 1
  • Јаз 1
  • јако 19
  • Јако 2
  • јаре 1
  • јастук 1
  • јастуку 1
  • је 350
  • јебрик 1
  • јебриче 1
  • јеглак 4
  • јеглаци 1
  • један 26
  • Један 4
  • једанпут 10
  • једва 2
  • једе 1
  • једило 1
  • јединак 1
  • Једна 2
  • једна 8
  • Једнаг 2
  • једнаг 21
  • једнак 1
  • једнаке 1
  • једне 1
  • Једне 1
  • Једни 1
  • једним 1
  • једно 17
  • једнога 1
  • једном 2
  • једну 19
  • Јектика 2
  • Јелена 1
  • јелече 1
  • јелечики 1
  • јелима 1
  • Јело 2
  • јеменије 3
  • јер 3
  • јербо 36
  • Јербо 9
  • Јерусалим 1
  • Јес 12
  • јес 3
  • јесен 1
  • Јеси 1
  • јест 2
  • јестак 5
  • јестаци 2
  • јетрва 2
  • јетрве 1
  • јетрвина 1
  • Јетрвина 1
  • јетрву 1
  • Јецам 1
  • Јецање 1
  • јечменије 1
  • Јов 1
  • Јован 3
  • Јована 1
  • Јоване 1
  • јој 13
  • Јок 2
  • јок 4
  • Јола 3
  • јоок 1
  • Јооок 2
  • јоргани 1
  • Јоргани 1
  • јорганџија 1
  • још 18
  • Још 2
  • Јоште 3
  • јоште 36
  • јунак 2
  • јурнек 5
  • Јутре 3
  • јутре 5
  • јутро 2
  • Јутрос 1
  • Јутроске 1
  • јутроске 2
  • јутру 2
  • јуфку 1
  • јучерке 5
  • к 102
  • К 34
  • Ка 3
  • ка 7
  • кабаат 1
  • кабардиса 1
  • кабардише 3
  • кавгу 1
  • каву 2
  • кад 32
  • Кад 4
  • када 1
  • кадилницу 1
  • кадифу 1
  • Кадунин 1
  • каже 3
  • кажем 6
  • кажи 2
  • Кажи 2
  • кажите 1
  • каза 15
  • казаја 3
  • казала 1
  • казаше 1
  • Казује 1
  • казује 4
  • казујем 2
  • казујешем 1
  • кај 1
  • Кај 1
  • Какав 3
  • какав 4
  • Каква 1
  • каква 3
  • Какве 1
  • Какво 4
  • какву 1
  • Какву 1
  • како 219
  • Како 23
  • Каково 1
  • кал 1
  • калајлије 3
  • калајлију 1
  • Калајна 1
  • калаплију 1
  • калдрму 4
  • калуђери 3
  • калуђерско 5
  • калуп 1
  • каљиште 1
  • камен 1
  • каменчики 1
  • камо 1
  • Камо 2
  • кандило 1
  • кани 1
  • кану 1
  • као 13
  • капаклије 1
  • капама 1
  • Капију 2
  • капиџик 3
  • капиџике 1
  • капка 1
  • каплама 1
  • капљу 1
  • капу 2
  • капче 1
  • караја 1
  • каранфил 4
  • каранфилија 1
  • ката 1
  • Ката 1
  • катанац 1
  • Кате 1
  • катил 1
  • каткад 1
  • катмер 1
  • каукђул 1
  • кафа 2
  • кафтан 2
  • кафтана 1
  • кафтанлак 1
  • Кафтануша 1
  • Кафтануше 1
  • кафу 9
  • кафче 2
  • качи 1
  • квартиљ 1
  • квас 5
  • Кда 1
  • Кева 1
  • келепош 1
  • Керка 1
  • керко 2
  • кеса 1
  • кесе 1
  • Кешке 4
  • ки 5
  • килим 2
  • килими 1
  • килимче 1
  • Кипарис 1
  • кипровачки 1
  • кир 16
  • Кира 2
  • кира 6
  • Кирија 1
  • кирију 2
  • кириџије 1
  • кириџију 1
  • киселе 2
  • киселу 1
  • Кита 1
  • кита 2
  • китабија 1
  • китабију 1
  • ките 1
  • кити 1
  • китија 1
  • киту 2
  • кладенци 1
  • клати 1
  • књижачки 1
  • Ко 1
  • ко 30
  • кован 1
  • кога 11
  • Кога 3
  • кој 14
  • Кој 3
  • Која 1
  • која 6
  • које 4
  • који 8
  • којим 1
  • којој 2
  • Коју 1
  • коју 5
  • Кокице 1
  • кокошке 1
  • Кол 1
  • кол 21
  • кола 1
  • Колај 1
  • колај 3
  • коласто 1
  • колач 2
  • колбаш 1
  • колбашем 1
  • Коле 7
  • Колико 2
  • колико 6
  • комендију 1
  • комину 3
  • комињаком 1
  • кому 2
  • комшија 1
  • комшије 2
  • комшика 3
  • комшике 10
  • комшику 1
  • комшилак 8
  • комшилуку 1
  • Комшиско 1
  • конац 4
  • коњ 1
  • коњи 2
  • копнеје 1
  • копнејем 1
  • копни 1
  • копривама 1
  • корен 1
  • коса 2
  • косе 1
  • коске 1
  • Коста 4
  • Костадин 4
  • Костадина 1
  • Костадинка 1
  • Костадиново 3
  • Костине 1
  • Косту 1
  • косу 3
  • кот 1
  • котарицама 1
  • Котарчица 1
  • котле 1
  • котличенце 1
  • коцак 3
  • коцаком 1
  • Коцина 1
  • кошуља 3
  • кошуље 1
  • кошуљке 1
  • кошуљку 2
  • кошуљу 2
  • крај 9
  • краја 1
  • Краљевине 1
  • Краљевић 2
  • Краљевића 1
  • крам 1
  • Краса 2
  • Красе 1
  • красно 3
  • красну 1
  • краставице 4
  • краставицу 3
  • Красу 1
  • кратачко 2
  • Кратачку 1
  • кратка 1
  • кратке 1
  • кратким 1
  • кратко 1
  • кратку 1
  • крив 2
  • Кривица 1
  • криво 2
  • крије 2
  • кријешем 1
  • Крила 1
  • крила 2
  • Крисјани 1
  • крисјани 4
  • крисјанин 4
  • кришећим 2
  • кроз 18
  • кротачко 5
  • кротка 1
  • Кротко 2
  • кротко 9
  • Кррршено 1
  • крсно 1
  • крстетина 1
  • крстетину 1
  • крстимо 1
  • крушке 1
  • Кршена 1
  • Кршено 11
  • кршену 1
  • кршим 1
  • кршиш 1
  • ктеја 1
  • кћери 1
  • куд 6
  • куде 21
  • Куде 8
  • кукавица 2
  • кукови 1
  • кукурек 1
  • кум 1
  • кума 1
  • кумашин 1
  • кумашини 4
  • кумашинову 1
  • кунеш 1
  • купи 3
  • купија 1
  • купијо 1
  • купила 1
  • купим 2
  • купују 1
  • купус 2
  • кусне 1
  • кута 1
  • кутају 1
  • Кутају 1
  • кутала 2
  • кутам 1
  • кутија 1
  • кутију 2
  • Кућа 1
  • кућа 5
  • куће 2
  • кући 1
  • кућу 35
  • кученце 1
  • кучка 2
  • Кучко 1
  • кушак 3
  • л 23
  • лагаја 1
  • лад 1
  • ладен 1
  • ладовинку 1
  • лађа 1
  • лака 1
  • Лако 1
  • лале 1
  • лали 2
  • Лали 2
  • лангир 2
  • лане 1
  • лаураћ 1
  • лаусу 1
  • лва 3
  • лве 2
  • лвић 1
  • лву 4
  • лд 1
  • леб 2
  • леба 1
  • леблебије 3
  • лева 1
  • лево 1
  • леву 1
  • легала 1
  • легало 3
  • легамо 1
  • легашем 1
  • леген 1
  • Легнула 1
  • легу 1
  • лед 1
  • леје 1
  • Лекар 1
  • лекује 1
  • леле 2
  • Леле 2
  • лелеее 1
  • лелке 3
  • леп 2
  • Лепа 1
  • лепи 1
  • лепих 1
  • лепо 2
  • Лесковац 1
  • Лесковчанин 1
  • Лете 1
  • лете 4
  • летејећи 1
  • летела 1
  • лети 1
  • Лети 3
  • леткам 1
  • лето 1
  • ли 94
  • либадики 1
  • лимон 1
  • лимонија 1
  • лимонију 3
  • лимонику 1
  • лис 2
  • лисје 2
  • лиф 1
  • лица 1
  • лице 10
  • личи 1
  • Личи 1
  • ложичку 3
  • лозу 2
  • лојза 2
  • лојзе 6
  • Лопта 1
  • лош 2
  • Лоши 1
  • лошо 7
  • лошотињу 1
  • луг 1
  • луду 1
  • Лук 1
  • лук 15
  • луку 1
  • луле 1
  • љијену 1
  • љубав 1
  • љубави 1
  • љуби 1
  • љубимо 1
  • љубичица 2
  • љубичицу 1
  • Љубоморан 1
  • љубу 1
  • људи 9
  • љутина 1
  • м 1
  • ма 2
  • маалу 1
  • магданос 1
  • Мада 1
  • мађије 1
  • мази 1
  • мајање 1
  • Маје 1
  • мајем 2
  • Мајка 1
  • мајка 8
  • мајке 4
  • мајкеее 1
  • мајку 13
  • мајсторицу 1
  • макар 1
  • Максуз 1
  • максуз 6
  • мактицу 2
  • мал 4
  • Мала 1
  • мала 2
  • мале 1
  • маленом 1
  • малечак 4
  • малечки 1
  • Малечки 1
  • малечко 3
  • малечкога 1
  • малечку 1
  • Малијо 1
  • малић 1
  • малко 1
  • Мало 1
  • мало 12
  • Малу 1
  • малу 4
  • мамудијо 1
  • мангала 1
  • мангали 1
  • Мане 2
  • мани 25
  • Манина 1
  • Манинице 1
  • Манину 3
  • маностир 1
  • ману 5
  • Манџе 2
  • манџе 7
  • манџу 2
  • марамку 1
  • Марија 4
  • Марије 1
  • Маријин 2
  • Маријо 14
  • Маријооо 1
  • Марију 4
  • Марика 19
  • Марике 19
  • Марики 2
  • Марикина 1
  • Марикине 1
  • Марикиних 1
  • Марикину 2
  • Марику 10
  • Марка 1
  • Марко 2
  • маскара 1
  • маскаре 2
  • маскарили 1
  • мастење 1
  • материја 2
  • мафишлака 1
  • мафишлаци 1
  • махале 1
  • Махрама 1
  • маценце 1
  • Мачица 1
  • мачицу 1
  • мачора 1
  • мачори 1
  • машала 2
  • Машала 2
  • ме 163
  • мегдан 1
  • међу 3
  • мека 1
  • меки 1
  • мекике 1
  • меком 1
  • мемицама 1
  • Мемице 1
  • мен 2
  • Мене 4
  • мене 78
  • Мени 2
  • мени 4
  • Мерак 1
  • мерак 3
  • Меришљав 1
  • меришљав 5
  • месење 1
  • месец 2
  • месеца 4
  • месечина 2
  • меснице 4
  • месо 5
  • место 5
  • месу 1
  • метаније 1
  • метем 1
  • метење 1
  • меће 1
  • мешина 1
  • мешину 2
  • ми 372
  • Ми 5
  • мије 1
  • Мијем 1
  • мила 1
  • Миле 2
  • мило 41
  • милос 6
  • милује 6
  • Милујете 1
  • Милујеш 2
  • Миља 1
  • Миље 1
  • Миљо 1
  • миндерлак 2
  • миндерлаци 1
  • миндерлук 1
  • миндерлуку 1
  • миндеру 1
  • мир 1
  • мирис 1
  • мисал 7
  • мислеја 1
  • мислејећи 4
  • Мислела 1
  • мислела 6
  • мислеше 1
  • мислешем 8
  • мисли 1
  • мислила 1
  • Мислим 2
  • мислим 5
  • мислима 1
  • мислиш 1
  • мислу 2
  • Мита 13
  • Мите 2
  • Митин 2
  • Митичин 7
  • Митичинога 2
  • Мито 3
  • Митров 3
  • Миту 18
  • млад 2
  • Млада 1
  • млада 8
  • младе 5
  • млади 1
  • младиња 1
  • младо 2
  • Младожења 2
  • младожење 1
  • младожењски 3
  • младожењско 1
  • младожењску 2
  • младожењу 3
  • младос 1
  • младост 1
  • младости 2
  • младу 2
  • млађеја 1
  • млађеји 2
  • млати 1
  • млатите 1
  • млоги 2
  • млого 8
  • мни 4
  • много 2
  • мога 2
  • могаја 5
  • могала 5
  • могали 1
  • могарац 3
  • могаре 2
  • Могарице 1
  • могла 2
  • Могу 1
  • могу 7
  • модар 2
  • модра 1
  • Модра 2
  • модри 4
  • модро 1
  • модроок 2
  • модроокаст 2
  • модроокаста 1
  • Модроокаста 1
  • модроокасти 2
  • модроокасто 3
  • модру 1
  • мож 2
  • може 12
  • Може 2
  • Мој 1
  • мој 21
  • моја 4
  • моје 19
  • мојега 4
  • моји 4
  • мојој 1
  • моју 5
  • Молбе 1
  • моли 3
  • молимо 1
  • молитву 1
  • момчадија 1
  • Момче 1
  • момче 5
  • морав 1
  • морава 1
  • морам 1
  • море 3
  • Море 4
  • мори 15
  • Мори 3
  • моро 1
  • моруња 1
  • мотање 1
  • Мош 1
  • Мрвка 3
  • мрвка 7
  • мрвке 2
  • мрдају 3
  • мрдну 2
  • мрзеше 3
  • мрзешем 2
  • мрзи 2
  • мрррвка 1
  • Мрсе 1
  • му 134
  • муж 5
  • мужа 3
  • Мужи 1
  • мужи 17
  • Мука 1
  • мука 11
  • муку 1
  • муње 1
  • муњу 1
  • мурићепа 1
  • Мустаћи 1
  • мустаћи 8
  • мустачики 1
  • мутвак 3
  • мученицу 1
  • мушко 6
  • мушмуле 1
  • муштерије 1
  • н 6
  • На 22
  • на 334
  • набели 1
  • набере 1
  • Навезено 1
  • навезо 1
  • навике 1
  • наврх 1
  • нагази 1
  • нагазила 3
  • нагазим 3
  • наглавчики 1
  • нагласком 1
  • над 5
  • надала 1
  • надлеже 1
  • наднела 1
  • надни 1
  • назгазим 1
  • најблаго 1
  • највише 2
  • најголему 1
  • најде 4
  • најдем 1
  • најдо 2
  • најжал 1
  • најмало 2
  • најмлађега 1
  • најповише 1
  • најпосле 4
  • најубаво 2
  • нак 3
  • Нак 3
  • Нака 2
  • нака 5
  • Накаква 1
  • накићену 1
  • накриво 1
  • накуде 2
  • нам 4
  • нама 4
  • намер 1
  • намести 1
  • наместим 1
  • наместимо 1
  • намешта 1
  • намислеја 1
  • намислела 1
  • нана 43
  • Нана 9
  • нане 1
  • нанин 7
  • нанини 1
  • нанино 4
  • нанину 1
  • нану 22
  • наоди 1
  • наодија 1
  • наодиш 2
  • наокол 3
  • Написала 1
  • напољицу 1
  • направе 1
  • напрајени 1
  • Напраји 1
  • напраји 15
  • напрајија 1
  • напрајила 1
  • напрајили 1
  • напрајим 1
  • напрајиш 1
  • напрајише 1
  • напред 10
  • Напред 3
  • напуни 1
  • напунимо 1
  • Нарасте 1
  • нареди 2
  • наредија 1
  • народ 2
  • нарочито 1
  • Нарочито 1
  • наручамо 1
  • нас 17
  • наслони 1
  • насмеја 5
  • насмејала 1
  • насмејасмо 1
  • насмеје 2
  • насред 2
  • настави 1
  • Настасија 12
  • Настасије 1
  • Настасијин 1
  • Настасијинога 1
  • Настасијо 11
  • Настасију 2
  • натраг 3
  • натури 1
  • наћас 1
  • наћве 2
  • науми 1
  • наус 1
  • наут 2
  • научи 1
  • нафиле 3
  • нафору 1
  • нацке 1
  • нацко 1
  • нацку 1
  • наш 1
  • наша 3
  • нашаја 2
  • нашарани 1
  • наше 3
  • нашега 1
  • наши 1
  • нашинци 1
  • нашла 1
  • наште 1
  • нашу 5
  • не 211
  • Не 43
  • небо 3
  • Неваљао 1
  • невеста 4
  • невесто 2
  • невесту 9
  • негдашњем 1
  • недеља 1
  • Недеља 1
  • недељски 6
  • недељу 5
  • недостаје 2
  • Недостају 1
  • незвана 1
  • Неје 13
  • неје 58
  • нека 1
  • Некаква 1
  • неки 1
  • нема 22
  • Нема 4
  • Немам 1
  • немам 2
  • неме 1
  • Немој 3
  • немој 5
  • ненадну 1
  • неначету 1
  • Непрестано 1
  • несам 23
  • Несам 7
  • неси 1
  • Неси 1
  • несмо 1
  • Несмо 1
  • несте 3
  • несу 11
  • Несу 2
  • нетејање 1
  • неће 10
  • Неће 3
  • Нећеш 1
  • нећеш 2
  • нећу 4
  • Нећу 4
  • нешто 4
  • Ни 3
  • ни 70
  • нигде 8
  • низ 4
  • није 5
  • ника 4
  • Никад 1
  • никад 6
  • никакво 1
  • никако 12
  • Никако 2
  • нике 2
  • Ники 1
  • ники 31
  • никмо 1
  • никмоли 1
  • нико 3
  • никога 6
  • Никола 2
  • Николаћев 1
  • николико 2
  • Николу 2
  • Николчин 1
  • нику 4
  • нисак 1
  • нисам 1
  • нисмо 1
  • Нит 1
  • нит 3
  • нити 8
  • Ниш 14
  • Ниша 2
  • Нишаву 3
  • Нишан 1
  • нишан 13
  • нишевачку 2
  • нишки 1
  • нишким 1
  • Нишлија 6
  • Нишлије 12
  • Нишликама 1
  • Нишлике 4
  • Нишлику 1
  • нишлиски 2
  • ништа 1
  • Ништа 1
  • Ништо 3
  • ништо 78
  • Нишу 2
  • нко 1
  • Но 1
  • но 40
  • нове 1
  • Нове 1
  • новине 1
  • новину 1
  • нову 1
  • Нога 1
  • ногавица 1
  • ногавице 1
  • ноге 11
  • ного 3
  • ногом 1
  • ногу 2
  • ножеви 1
  • нос 1
  • носе 2
  • носеше 3
  • носешем 1
  • Носешем 1
  • носи 1
  • носила 1
  • носимо 1
  • носу 1
  • ноћ 5
  • ноћим 1
  • нурију 1
  • ње 1
  • њег 15
  • Њега 1
  • њега 34
  • његово 3
  • њем 1
  • њему 6
  • њене 3
  • њеној 1
  • њи 9
  • њиве 1
  • њигове 3
  • њигови 4
  • њигово 3
  • њигову 3
  • њија 2
  • њим 3
  • њини 1
  • њој 1
  • њојан 1
  • њојно 1
  • њу 1
  • њума 16
  • о 11
  • О 2
  • оба 1
  • обадве 1
  • обе 2
  • обедве 2
  • Обележје 1
  • обешеним 1
  • облажили 1
  • облаци 1
  • Облика 1
  • обор 20
  • обоци 1
  • обрадовала 1
  • обрадоваше 2
  • образ 1
  • Образи 1
  • образи 2
  • обрано 1
  • обриса 1
  • обрише 1
  • обришем 1
  • обрне 3
  • обрну 3
  • Обрну 3
  • обрнуја 1
  • обрнула 1
  • обрнуле 2
  • обрнуло 1
  • обрће 5
  • обрћемо 1
  • обрћу 1
  • обување 1
  • обукла 2
  • обукујем 1
  • обуче 1
  • обучем 4
  • обучемо 1
  • Обучена 1
  • обучена 2
  • обучено 1
  • обучену 1
  • обучеш 1
  • Обучи 2
  • ова 1
  • овај 10
  • Овај 2
  • Оваја 1
  • оваја 2
  • овакав 2
  • овакве 2
  • овакој 3
  • овам 2
  • овде 3
  • овдека 1
  • овдена 1
  • овеј 1
  • овеје 1
  • ови 1
  • Овија 1
  • овија 3
  • овим 1
  • овлажи 1
  • овлајише 1
  • овна 5
  • овну 2
  • ово 5
  • овој 31
  • Овој 5
  • овол 1
  • оволико 1
  • Овуј 1
  • овуј 6
  • овуја 1
  • огањ 7
  • Огледало 1
  • огледало 2
  • огреје 1
  • огрлице 1
  • Од 15
  • од 166
  • одају 3
  • одамно 2
  • одболува 1
  • одговара 2
  • одговор 1
  • одговори 1
  • Одговори 2
  • одејећи 2
  • одење 1
  • одеше 1
  • одешем 1
  • оди 5
  • одимо 1
  • одлази 1
  • Одлази 1
  • одлете 2
  • одмах 1
  • одмахнула 1
  • одмор 1
  • однеја 1
  • Однесе 1
  • однесоше 1
  • одовде 3
  • одовутке 1
  • Одоклен 1
  • одотле 1
  • Одотле 1
  • Одртела 1
  • одсекла 1
  • Оду 1
  • озбиљна 1
  • озго 1
  • озгор 2
  • Озгорке 1
  • озгорке 2
  • оздол 1
  • ока 1
  • оканица 1
  • окваси 1
  • Оклопија 1
  • Око 2
  • око 36
  • около 1
  • оку 1
  • окупише 1
  • окусити 1
  • оморина 1
  • Он 16
  • он 54
  • Она 2
  • она 24
  • онаг 14
  • Онаг 3
  • Онај 1
  • онај 21
  • Онаја 2
  • онаја 3
  • онакав 1
  • Онакав 1
  • онаквога 1
  • онако 4
  • Онакој 1
  • онакој 9
  • онам 1
  • Оне 2
  • оне 3
  • онеј 3
  • онеја 7
  • Они 1
  • они 5
  • Онија 1
  • онија 19
  • оно 20
  • онога 4
  • онодило 2
  • онодиш 1
  • оној 16
  • онол 2
  • онолики 1
  • онолико 1
  • оному 1
  • ону 1
  • онуј 6
  • онуја 4
  • ооо 1
  • Ооо 1
  • опази 2
  • Опазила 1
  • опазу 1
  • опало 1
  • опасује 1
  • Опет 1
  • опет 4
  • опече 2
  • опомене 1
  • опрани 1
  • опрано 1
  • опријетељи 1
  • опрости 1
  • опростила 1
  • опточила 1
  • опушти 1
  • опште 1
  • ора 1
  • ореже 1
  • Орезаја 1
  • оро 7
  • орозан 3
  • ортаклук 1
  • осам 2
  • освем 1
  • Освем 1
  • осетих 1
  • осече 1
  • Осим 1
  • оскочим 1
  • осмалаци 4
  • осмехнувши 1
  • осмехнусмо 1
  • осмишка 2
  • осредња 1
  • оставија 1
  • оставили 1
  • оставиш 1
  • оставља 1
  • остављале 1
  • остављам 1
  • оставу 1
  • остаде 1
  • остадо 1
  • остадомо 1
  • Остаји 1
  • остала 2
  • осталих 1
  • остане 1
  • остареје 2
  • остину 1
  • осушила 1
  • отворен 1
  • Отвори 2
  • отвори 3
  • отворим 4
  • отворимо 1
  • отвориш 1
  • Отворише 1
  • отеза 1
  • Отеза 1
  • отиде 3
  • Отиде 4
  • отидне 3
  • отиднем 2
  • отидни 1
  • Отидни 1
  • отидомо 1
  • отидоше 3
  • отиду 2
  • отима 1
  • отишеја 3
  • отишла 1
  • откала 1
  • откиде 1
  • отклопене 1
  • откуд 1
  • отпушти 2
  • отрча 7
  • отрчим 1
  • отутке 7
  • оћемо 1
  • оф 1
  • Оф 1
  • официри 1
  • оца 1
  • оч 1
  • Оч 1
  • очевој 1
  • Очешљана 1
  • очи 61
  • очију 1
  • ошав 4
  • па 318
  • Па 39
  • павучина 1
  • пада 1
  • падају 1
  • паднем 1
  • падни 1
  • паднуја 1
  • пазар 2
  • пазарија 1
  • пазила 1
  • пазуке 8
  • пајтонџија 1
  • пак 53
  • пала 1
  • пали 1
  • Палидрвце 1
  • Палица 1
  • палиш 2
  • пало 1
  • памет 9
  • паметна 2
  • панице 1
  • паниче 3
  • Панталеј 3
  • пантим 3
  • Пантиш 1
  • пантљике 1
  • панџар 3
  • папучама 1
  • папуче 4
  • папучке 2
  • папучкице 1
  • паре 10
  • пармак 1
  • пару 2
  • паса 1
  • патарицу 1
  • Патице 1
  • патлиџан 1
  • Патлиџан 1
  • паунову 1
  • пе 1
  • певала 1
  • педесет 1
  • пезевенг 1
  • Пекиии 1
  • Пембе 1
  • пембе 2
  • пенџер 6
  • пенџери 3
  • пењерлије 4
  • пепел 1
  • перде 2
  • пердета 1
  • пере 2
  • Персу 1
  • Перуника 1
  • першун 1
  • песма 4
  • песме 3
  • песмом 1
  • песму 2
  • песницу 1
  • пет 1
  • Петак 1
  • петак 2
  • пете 1
  • пети 1
  • петли 2
  • петнаес 1
  • Петров 1
  • Петрова 1
  • петровка 1
  • пецилак 1
  • печем 1
  • печени 1
  • печеница 1
  • пеш 1
  • пешкеш 1
  • пешкир 1
  • пешкири 1
  • пештимаљ 2
  • пијавке 2
  • пијан 2
  • пијана 1
  • пијани 1
  • пијење 3
  • пију 2
  • Пила 1
  • пилав 2
  • пиле 4
  • пиленце 5
  • пилики 1
  • Пиљци 1
  • пипају 1
  • пиротски 1
  • писмена 1
  • писује 1
  • Писује 1
  • Пита 2
  • пита 9
  • Питаја 1
  • питајећи 1
  • питају 1
  • Питала 1
  • питала 2
  • питам 4
  • питате 2
  • питаш 1
  • питије 8
  • питу 2
  • питуваја 1
  • питувала 1
  • питувале 1
  • питувало 1
  • Питувало 2
  • питује 5
  • питујем 1
  • питујемо 1
  • питујеш 1
  • питују 2
  • пише 1
  • Пише 1
  • пишин 10
  • Пишин 7
  • плавооко 1
  • плака 1
  • плакање 1
  • платна 1
  • плаћу 1
  • плауће 1
  • Плаче 1
  • плаче 6
  • плачем 14
  • плачећим 2
  • плачеш 1
  • плачеше 2
  • плачешем 1
  • плачу 2
  • Плетеница 1
  • плетеше 1
  • плетешем 1
  • плитке 1
  • пловдину 1
  • пљес 1
  • пљесак 1
  • пљесну 2
  • По 6
  • по 91
  • поарала 1
  • поарчили 1
  • Побеже 1
  • побела 1
  • поблаго 1
  • поведоше 1
  • Поведоше 1
  • поведу 1
  • повезивање 1
  • Повечерње 2
  • повика 1
  • повише 7
  • повратим 1
  • погазимо 1
  • поган 3
  • погани 1
  • погано 2
  • погаче 1
  • погледа 18
  • Погледа 2
  • Погледај 1
  • погледаја 2
  • погледала 1
  • Погледам 1
  • погледамо 1
  • погледаше 1
  • поглеђујем 1
  • поглеђујемо 1
  • поглеђујеш 1
  • поглеђују 2
  • поголем 3
  • поголема 1
  • погрбила 1
  • под 26
  • подварак 1
  • подигло 1
  • подигнути 1
  • подиже 2
  • подиза 2
  • подизам 1
  • Подколенке 1
  • подношке 1
  • подручак 2
  • подугачко 1
  • пођу 1
  • пожално 2
  • пожутеја 1
  • поза 5
  • Познава 1
  • познава 6
  • познавам 3
  • познаваш 1
  • познаде 1
  • познадо 1
  • познадоше 1
  • Пој 1
  • Појала 1
  • појала 2
  • појале 1
  • појање 7
  • Појас 1
  • појас 7
  • Појде 1
  • појде 2
  • појдем 3
  • Појдо 1
  • појдо 4
  • појдомо 1
  • појду 2
  • поје 5
  • Појем 2
  • појем 7
  • појеше 1
  • Појешем 1
  • појешем 2
  • поју 8
  • пок 1
  • показа 2
  • поклопи 1
  • поклопила 1
  • покојне 1
  • покојному 1
  • покраћим 1
  • покри 2
  • покрише 1
  • полазак 1
  • Полако 1
  • полако 2
  • Поле 1
  • Полеееј 1
  • полеј 2
  • Полеј 2
  • полети 1
  • полицу 1
  • половин 3
  • поље 2
  • Пољуби 1
  • пољуби 7
  • пољубија 1
  • помалечка 1
  • поменути 1
  • пометем 1
  • помињајећи 2
  • помињала 1
  • Помиње 1
  • помири 1
  • Помисле 1
  • помисле 2
  • помислеја 1
  • помислела 1
  • помисли 1
  • помогла 1
  • помогне 1
  • помогнем 1
  • помолимо 1
  • помрели 1
  • понајвише 1
  • понели 1
  • понесемо 1
  • понети 1
  • поп 1
  • попа 2
  • попадаше 1
  • попи 4
  • попијемо 1
  • попила 1
  • попови 3
  • попову 1
  • попре 8
  • попреее 1
  • Поприка 1
  • поприка 2
  • поприку 2
  • порасне 1
  • поред 1
  • Породиља 1
  • порођаја 1
  • посан 1
  • поседале 1
  • поседаше 1
  • посипала 1
  • посипем 1
  • посипку 1
  • посипувала 1
  • посипување 1
  • посипујем 1
  • После 3
  • после 9
  • последње 1
  • послужи 1
  • послуша 1
  • послушам 1
  • посмеши 1
  • посмешиш 1
  • посмешу 6
  • посно 1
  • посној 1
  • посрећан 1
  • посрнуле 1
  • пост 2
  • постара 1
  • постареј 1
  • постешемо 1
  • пости 2
  • постиш 1
  • пот 1
  • потако 1
  • потепају 1
  • потепала 1
  • потирњу 1
  • потколенке 1
  • поток 1
  • потрисам 1
  • потрча 1
  • поубав 1
  • поузацки 1
  • пофрљано 1
  • поче 5
  • почеја 1
  • почем 1
  • Почетак 1
  • почеше 1
  • Почеше 1
  • почнем 2
  • почну 1
  • пошашавела 1
  • пошеја 1
  • правеше 2
  • правешеју 2
  • прави 1
  • правија 2
  • правиш 1
  • Право 1
  • право 2
  • празилука 1
  • празна 1
  • празник 4
  • праји 5
  • прајија 3
  • прајију 1
  • прајила 3
  • Прајим 1
  • прајим 4
  • прајимо 2
  • прајите 2
  • прајише 2
  • прају 3
  • прање 1
  • праске 1
  • прасци 1
  • прати 9
  • пратија 5
  • пратим 1
  • пратимо 1
  • праћајте 1
  • праћају 1
  • првенче 2
  • први 1
  • прво 1
  • Прво 1
  • пре 1
  • Пре 1
  • превара 1
  • преварају 2
  • преварала 1
  • преглеђује 2
  • Пред 1
  • пред 29
  • преда 1
  • предаде 3
  • предадем 4
  • Предадо 1
  • пређу 1
  • прежижа 1
  • презив 2
  • прекачи 1
  • Прекачи 1
  • прекине 2
  • прекинула 1
  • преклињање 1
  • преко 10
  • Преко 2
  • прековише 1
  • прекрија 1
  • прекрсти 4
  • прекршћавање 1
  • прелети 1
  • према 3
  • премора 1
  • препазарили 1
  • Препорођен 1
  • пресекоше 1
  • пресече 1
  • претече 1
  • претиснули 1
  • претиснуше 1
  • претица 2
  • претура 2
  • прецавтели 1
  • прецавтело 1
  • прешла 1
  • Прештампано 1
  • пржени 1
  • При 4
  • при 59
  • прибутамо 1
  • прибуташе 1
  • привикаше 1
  • пригода 1
  • приготке 1
  • приигра 1
  • пријатне 1
  • пријатно 1
  • пријетељ 7
  • пријетеља 3
  • пријетељи 6
  • пријетељица 1
  • пријетељице 1
  • пријетељицу 1
  • пријо 1
  • прикаже 1
  • прикажи 1
  • Прикажи 2
  • Прикажња 1
  • прикажње 3
  • прикажњи 1
  • прикажњицу 1
  • прикажњу 12
  • прикажу 1
  • приказ 2
  • приказа 2
  • приказала 1
  • приказамо 1
  • приказувала 1
  • прикрајке 1
  • прилега 1
  • прилепиле 1
  • приличе 7
  • приличеше 1
  • приличешеју 1
  • прилично 1
  • приличууу 1
  • прими 1
  • примимо 1
  • принесо 1
  • приносило 1
  • припев 1
  • Приповетка 1
  • приповетке 1
  • припрема 1
  • присад 1
  • Присме 1
  • присме 2
  • присмејаше 1
  • присмељају 1
  • присмељамо 1
  • Пристаде 1
  • притресе 1
  • притресо 1
  • притресоше 1
  • притупка 1
  • притупкало 1
  • притураш 1
  • прихвати 1
  • прича 3
  • причају 1
  • причајући 1
  • причала 1
  • причати 1
  • причека 1
  • причекује 1
  • Причекује 1
  • причес 2
  • причести 1
  • причестила 1
  • причестили 1
  • причестим 1
  • причестимо 2
  • причука 1
  • пришеја 1
  • проваљен 1
  • Проваљим 1
  • продавате 1
  • продадете 1
  • прође 1
  • прођу 1
  • прозбори 3
  • прозборило 1
  • прозборише 1
  • прозору 1
  • Пројде 4
  • пројде 5
  • пројдеш 1
  • пројдоше 1
  • Пројдоше 1
  • пројду 1
  • прокај 1
  • прокашља 2
  • прокашље 1
  • прокле 1
  • проклесто 2
  • проклетсто 1
  • прокуне 2
  • пролазејећи 1
  • пролет 11
  • Пролет 2
  • пролетњега 1
  • промени 1
  • проминеш 2
  • проодејећи 2
  • просипе 1
  • просипује 1
  • прости 4
  • простре 1
  • прострела 1
  • проткавана 1
  • прошла 1
  • прошлим 1
  • Прошло 1
  • прошлост 1
  • прошћава 2
  • прошћаваш 5
  • прс 1
  • прст 1
  • прстен 1
  • прсти 3
  • прстима 1
  • пружи 2
  • псовка 1
  • пулче 2
  • пуна 1
  • Пуна 1
  • пунач 2
  • пуне 2
  • пуно 2
  • пуноч 1
  • пуну 2
  • пуњете 1
  • пупак 1
  • пупке 1
  • Пусте 1
  • пусти 1
  • Пусти 2
  • пусто 1
  • пусћул 1
  • пусћулом 1
  • пусћулчики 1
  • пут 18
  • пута 1
  • путине 1
  • пуце 1
  • пуцке 2
  • пушке 2
  • пушта 1
  • Пушти 1
  • пушти 4
  • пуштише 1
  • пушту 1
  • пушћулчики 1
  • р 10
  • работејећи 1
  • работеше 1
  • работешем 1
  • работи 4
  • работију 1
  • работила 1
  • работим 2
  • работимо 2
  • работиш 1
  • Работу 1
  • работу 10
  • рад 3
  • рада 1
  • Рада 1
  • радос 3
  • радосно 1
  • радост 1
  • раду 1
  • радувала 1
  • радује 1
  • радујемо 1
  • ражали 1
  • ражалили 1
  • ражалиш 1
  • ражаљујем 1
  • разабра 1
  • разбира 1
  • разбој 2
  • разболе 1
  • разбуди 1
  • разбудим 1
  • развеселиш 1
  • Развикале 1
  • Развикали 1
  • разговорна 1
  • разговорнија 1
  • разделимо 1
  • раздрагају 1
  • раздува 1
  • раздуваја 1
  • разишле 1
  • разлетела 1
  • разлету 1
  • Различан 1
  • ракија 2
  • ракију 7
  • Рамазан 1
  • рамно 1
  • рамо 2
  • Ранила 1
  • рано 1
  • раскопчан 1
  • Распети 1
  • расплака 1
  • распуштен 1
  • распуштеник 1
  • расрди 10
  • Раста 1
  • растрчаја 1
  • растура 2
  • растури 2
  • растурија 1
  • растурила 1
  • рат 1
  • Рат 1
  • рафови 1
  • рашчовечи 1
  • рашчовечија 1
  • рашчовечише 1
  • редовату 2
  • редови 1
  • редом 4
  • реже 1
  • резаше 1
  • Резилак 1
  • резилак 3
  • резу 1
  • рек 2
  • рекла 1
  • Рекне 1
  • рекне 3
  • рекнем 1
  • рекнеш 1
  • рекну 2
  • рекнуја 4
  • рекнула 1
  • рекнули 1
  • реко 5
  • рекоше 1
  • реном 1
  • реноме 1
  • Реп 1
  • реп 4
  • репу 2
  • Рече 1
  • рече 15
  • речови 2
  • решето 1
  • риба 1
  • Римам 1
  • римам 6
  • римање 1
  • римате 1
  • рипам 1
  • рипне 1
  • рипнем 1
  • рипну 3
  • рипнула 1
  • рита 1
  • Роба 1
  • роганли 1
  • роганлије 1
  • рогови 6
  • род 1
  • роде 1
  • родови 11
  • рођенога 1
  • росу 1
  • ротке 4
  • ружешеју 1
  • ружи 3
  • ружица 1
  • ружице 2
  • ружицу 2
  • Ружу 1
  • рука 1
  • рукав 4
  • рукава 1
  • рукави 5
  • рукавицу 1
  • Руке 1
  • руке 10
  • рукичке 1
  • руком 1
  • руку 11
  • рупице 1
  • руци 1
  • руч 2
  • руча 3
  • Ручаја 1
  • ручају 1
  • Ручају 1
  • ручак 8
  • ручала 2
  • ручам 1
  • Ручамо 1
  • ручамо 2
  • Ручање 1
  • ручање 3
  • ручаше 1
  • ручење 1
  • ручка 1
  • ручкови 2
  • ручнога 1
  • ручном 1
  • С 10
  • с 87
  • са 5
  • саат 1
  • сабазорске 1
  • сабазорску 1
  • сабајле 1
  • Сав 1
  • сав 2
  • Саву 2
  • саг 1
  • сагрешила 1
  • Сад 1
  • сад 12
  • сада 1
  • садањем 1
  • садила 1
  • саживеле 1
  • сакута 2
  • сакуташе 1
  • салте 54
  • Салте 9
  • сам 139
  • сама 11
  • Сама 2
  • самач 3
  • саме 2
  • сами 1
  • самнување 1
  • самнуло 1
  • Само 1
  • само 4
  • саму 2
  • сан 2
  • сана 1
  • Санови 1
  • санови 2
  • сањала 1
  • сапун 13
  • сарачану 5
  • сарму 1
  • сас 146
  • Сас 7
  • сат 5
  • сачува 1
  • саши 1
  • Саши 1
  • сашила 2
  • св 1
  • Св 5
  • свадба 9
  • свадби 1
  • свадбу 8
  • свакад 2
  • сваки 7
  • свако 2
  • свакога 5
  • свакојако 2
  • свари 1
  • Свари 1
  • сварим 1
  • сват 1
  • сватови 1
  • свашто 2
  • Свашто 2
  • Све 13
  • све 50
  • свега 1
  • свекар 3
  • свекра 1
  • свекрва 11
  • Свекрва 3
  • свекрве 1
  • свекрву 3
  • свет 9
  • Свети 12
  • Светитељ 1
  • Светњак 1
  • Светога 1
  • свећа 3
  • Свећу 1
  • свећу 4
  • сви 14
  • Сви 5
  • Свилен 1
  • свилен 2
  • свилена 1
  • Свилена 2
  • свилене 1
  • свилом 1
  • свилу 1
  • свирање 2
  • Свирачи 1
  • свиру 1
  • свој 3
  • своје 8
  • својега 3
  • својему 1
  • своји 1
  • своју 5
  • сврћа 1
  • свршу 2
  • сву 1
  • се 493
  • себе 7
  • себи 1
  • севда 1
  • Севда 1
  • севдалије 3
  • Севетке 9
  • седамнаесту 1
  • Седе 1
  • седе 3
  • седејећи 2
  • седела 1
  • Седела 1
  • седешем 1
  • седешемо 1
  • седи 2
  • Седи 2
  • седне 1
  • седнемо 1
  • седом 4
  • седомо 1
  • седу 2
  • сејала 1
  • сејири 1
  • секаја 1
  • Села 1
  • селвија 2
  • селвије 1
  • селемија 2
  • селемију 1
  • сени 2
  • сепетке 1
  • сепечики 1
  • серсем 1
  • сестра 2
  • сестрице 1
  • сестру 1
  • Сети 1
  • сети 6
  • сетим 2
  • сетити 1
  • сећа 1
  • сећаше 1
  • Сефте 1
  • сецкана 1
  • сече 1
  • сечене 1
  • сечену 2
  • сечка 1
  • Сечко 1
  • си 282
  • сизи 1
  • сијаше 1
  • Сика 4
  • Сике 1
  • Сиктер 3
  • Сику 2
  • силаџак 1
  • симит 2
  • симити 4
  • симиџије 2
  • симсиле 3
  • син 2
  • сина 9
  • синко 1
  • синови 1
  • синџир 1
  • сирење 3
  • сирнице 1
  • сирома 4
  • сиротиња 1
  • Сиротиња 1
  • сиротињка 1
  • сиротињу 2
  • сирочики 3
  • сита 1
  • ситачке 1
  • ситним 1
  • сићевачки 1
  • сјају 1
  • скалапен 1
  • сканџија 1
  • скарали 1
  • скида 1
  • скидо 1
  • скинула 1
  • Скоро 1
  • скоро 11
  • скршен 1
  • скута 2
  • скутали 1
  • сл 1
  • слабину 1
  • Славеј 1
  • славеј 6
  • славеја 1
  • славеји 1
  • славејниле 1
  • слави 3
  • славим 1
  • славу 3
  • сламу 1
  • слана 2
  • слатко 1
  • сливе 3
  • сливке 2
  • сливу 1
  • Слободија 1
  • слободију 1
  • словеднејећи 1
  • словеднем 1
  • словедну 2
  • Службу 2
  • служеше 2
  • служешеју 1
  • служешемо 2
  • служи 4
  • служили 1
  • служу 1
  • слуза 2
  • слузе 7
  • слузу 2
  • Слунце 2
  • слунце 6
  • слуска 1
  • случајно 1
  • слуша 1
  • слушајећи 1
  • слушајући 2
  • слушам 1
  • Слушам 1
  • слушаш 1
  • слушашемо 1
  • слушкињу 1
  • сме 1
  • смежурано 1
  • смејајећи 1
  • смејање 4
  • смеје 7
  • смејете 4
  • смејеш 1
  • смејте 1
  • смеју 1
  • смем 3
  • смет 2
  • смешимо 1
  • смиљово 1
  • смо 16
  • смола 1
  • смрзну 2
  • смучни 1
  • сна 1
  • снаја 2
  • Снаја 4
  • снаје 1
  • снајин 3
  • снајине 1
  • снајино 1
  • снајо 1
  • снају 6
  • снег 1
  • снијеш 1
  • снијешем 1
  • Снила 1
  • снила 2
  • снове 1
  • Снолај 1
  • соба 2
  • Собајле 2
  • собајле 8
  • собе 5
  • собом 2
  • Собраше 1
  • собраше 2
  • собу 18
  • собувајући 1
  • собуваш 1
  • сокак 8
  • сокакња 17
  • сокаци 1
  • сокол 1
  • соплето 1
  • Сотир 7
  • Сотира 5
  • Сотираћ 5
  • Сотираћа 3
  • Сотираћев 1
  • Сотираћевому 1
  • Сотираћи 1
  • софра 2
  • софре 1
  • софром 1
  • софру 3
  • спазих 1
  • спацирају 2
  • спије 3
  • спијеш 1
  • спијеше 1
  • спијешем 1
  • Спира 1
  • сплетоше 1
  • сплету 1
  • Сплитав 1
  • сплитав 2
  • спотурајући 2
  • спраија 1
  • Спраји 1
  • спраји 2
  • спрајила 1
  • спрајили 2
  • спрајимо 3
  • спраља 1
  • спраљам 1
  • спраљашем 1
  • спрема 11
  • спремајећи 1
  • спремају 1
  • спремали 1
  • спротив 1
  • спушта 1
  • спушти 3
  • срам 11
  • Срам 2
  • срамежљив 1
  • Срамежљив 3
  • срамота 1
  • срамување 1
  • срамује 1
  • Срамује 1
  • срамују 1
  • Србија 2
  • Србије 1
  • срдење 1
  • срди 5
  • срдим 1
  • срдит 2
  • срдито 1
  • срдиш 1
  • Сребрних 1
  • сребро 1
  • средине 1
  • средину 1
  • среду 2
  • среја 1
  • срете 1
  • срето 1
  • срећа 1
  • среће 1
  • срећном 1
  • Сркало 2
  • сркати 1
  • срма 8
  • срмалија 1
  • сродиле 1
  • српског 1
  • Срце 1
  • срце 16
  • ст 4
  • ста 3
  • стадоше 1
  • Стакло 1
  • стале 1
  • Стамбол 5
  • Стамболију 4
  • стамболске 1
  • стамболски 1
  • стане 1
  • станем 2
  • стани 1
  • Станка 2
  • стану 3
  • Стануја 1
  • стануја 2
  • станула 4
  • Стар 1
  • стар 3
  • стара 2
  • Старе 1
  • старе 7
  • стари 2
  • старија 1
  • старим 1
  • старица 2
  • старице 1
  • старка 1
  • старке 7
  • старога 2
  • старом 1
  • стару 1
  • старци 1
  • Стас 1
  • стасала 1
  • стасало 1
  • сташе 2
  • сте 3
  • стегле 2
  • стегну 1
  • стеза 1
  • стигох 1
  • стлинкино 2
  • сто 1
  • Сто 1
  • стојећим 1
  • стојеше 3
  • стоји 1
  • Стојим 1
  • стоју 2
  • стоку 2
  • Столар 1
  • столом 1
  • стра 16
  • Стра 2
  • страна 2
  • стране 2
  • странство 2
  • страну 1
  • страшно 1
  • стреља 1
  • стрехе 1
  • стринка 9
  • стринке 10
  • стринкина 1
  • стринку 1
  • струком 1
  • студено 1
  • Ступа 1
  • ступам 1
  • су 58
  • суботу 1
  • судови 4
  • сузом 1
  • суи 1
  • Султане 1
  • сумње 1
  • сумпор 1
  • сунца 2
  • сутлију 1
  • суфур 1
  • сухоњава 1
  • т 16
  • та 142
  • Та 4
  • табијет 1
  • Таван 1
  • тада 1
  • тазе 2
  • тај 21
  • Тај 3
  • тајнооо 1
  • така 2
  • Такав 2
  • такав 3
  • таква 1
  • такво 2
  • такву 1
  • таки 3
  • тако 3
  • Такој 11
  • такој 34
  • там 6
  • таман 4
  • Таман 4
  • тамјан 1
  • тамнина 1
  • тамнину 2
  • Тамо 1
  • тамо 2
  • Тана 3
  • тане 1
  • Тане 1
  • танким 1
  • Тано 2
  • Тану 1
  • тас 1
  • Таска 6
  • Таске 13
  • Таску 14
  • Татка 2
  • татка 25
  • Татко 15
  • татко 68
  • татков 1
  • таткова 2
  • таткови 6
  • таткову 2
  • татку 8
  • татлије 1
  • тачку 1
  • Твој 1
  • твој 3
  • твоје 4
  • твоји 1
  • твоју 2
  • Тврди 1
  • Тврдиш 1
  • тврдовање 1
  • те 37
  • теб 3
  • Тебе 1
  • тебе 15
  • тегљи 1
  • тегљише 1
  • тежи 1
  • теј 5
  • теја 4
  • тејаше 1
  • тек 1
  • тел 1
  • телија 1
  • теме 1
  • тенџере 1
  • тенџерке 1
  • тепа 7
  • тепаја 1
  • тепају 1
  • тепаш 2
  • тепсија 2
  • тепсије 3
  • тепсију 2
  • тепсика 1
  • тепсике 1
  • тепсиченце 1
  • тепсичету 1
  • терзија 2
  • теста 2
  • тестане 1
  • тесто 1
  • тетина 1
  • тетинов 1
  • тетка 1
  • тетку 2
  • тешем 1
  • теши 1
  • тешка 3
  • тешу 2
  • Ти 1
  • ти 119
  • тиии 1
  • тија 2
  • Тике 11
  • тике 59
  • тихо 1
  • Тихо 1
  • ткајени 1
  • ткајено 1
  • ткање 1
  • то 12
  • тога 2
  • Тодор 1
  • Тодорча 10
  • Тодорче 1
  • Тодорчо 1
  • Тодорчу 3
  • тој 47
  • Тој 6
  • тол 10
  • толико 8
  • тому 1
  • топ 1
  • топку 1
  • топлоту 1
  • топола 2
  • Тор 1
  • торљак 1
  • траболоз 2
  • трава 5
  • травка 1
  • траву 3
  • Тражи 1
  • тражи 3
  • Тражија 1
  • тражила 1
  • тражили 1
  • тражим 1
  • тражиш 1
  • тражу 3
  • траје 1
  • Тргне 1
  • треба 10
  • требало 1
  • требаше 1
  • трепка 2
  • трепке 4
  • тресак 2
  • тресе 2
  • тресејећи 2
  • тресем 3
  • трећа 1
  • трећега 1
  • трећи 3
  • трећо 1
  • трже 1
  • три 14
  • Три 2
  • трипут 1
  • Трипут 3
  • трњинке 1
  • тројица 2
  • тројицу 3
  • тропљику 3
  • троскот 1
  • трпи 1
  • тртка 1
  • трубу 1
  • трчећим 3
  • Трчи 1
  • трчи 2
  • ту 3
  • Туга 1
  • тугичка 1
  • тугле 1
  • туго 15
  • Туго 25
  • Туђа 1
  • Туђинци 1
  • тужним 1
  • тужно 2
  • туј 22
  • Туј 8
  • туја 4
  • тупе 4
  • тур 1
  • тура 1
  • турају 1
  • турам 1
  • турану 1
  • Туре 1
  • тури 10
  • турија 2
  • турила 3
  • турим 2
  • турише 2
  • турли 2
  • Турска 1
  • турски 1
  • турским 1
  • турско 3
  • туру 1
  • Турци 8
  • Турцима 1
  • Турчин 1
  • туршију 2
  • тутњи 1
  • туцала 1
  • туцам 3
  • туцање 3
  • ћа 1
  • ћамо 1
  • ћаше 1
  • Ће 3
  • ће 76
  • Ћеменчеџије 1
  • ћеменчеџије 5
  • ћемо 5
  • ћеревиз 1
  • ћерко 3
  • ћеф 2
  • Ћеш 1
  • ћеш 9
  • ћибрит 1
  • Ћир 1
  • Ћосав 1
  • ћосав 2
  • ћосави 1
  • ћосаво 1
  • ћосавога 1
  • ћоше 3
  • ћошка 1
  • ћошку 7
  • ћу 38
  • Ћу 5
  • Ћуприју 1
  • ћурке 1
  • ћурлински 1
  • Ћурлину 1
  • ћурче 2
  • Ћурчија 3
  • ћурчију 1
  • Ћурчију 1
  • ћурчики 1
  • ћута 1
  • ћутек 1
  • ћутећим 1
  • Ћутећим 1
  • Ћути 1
  • ћути 3
  • Ћутим 1
  • ћутим 6
  • ћутљива 1
  • ћуту 1
  • ћуфлија 1
  • ћуфтетима 1
  • у 340
  • У 41
  • убав 11
  • Убав 5
  • Убава 1
  • убава 10
  • убавачко 1
  • убаве 4
  • убави 3
  • убавињу 1
  • убаво 19
  • Убаво 2
  • убавога 1
  • убаву 2
  • ублизо 1
  • убрано 1
  • уведе 1
  • Увек 1
  • Уво 1
  • уво 5
  • уводи 1
  • увреди 1
  • уврћује 1
  • уврћују 1
  • угасила 1
  • углађену 1
  • углед 1
  • уготови 1
  • уготовимо 1
  • удава 1
  • удавају 1
  • Удавам 1
  • удавам 2
  • удавамо 1
  • удавање 3
  • удаваш 3
  • удаде 4
  • удадем 2
  • Удадо 1
  • удаји 1
  • удара 1
  • удари 4
  • ударија 1
  • удариш 1
  • ударише 1
  • удовица 1
  • Удовица 1
  • удовице 1
  • удовицу 1
  • Удовицу 1
  • уз 13
  • узацке 1
  • узвикивати 1
  • узвикну 6
  • узвикнуше 1
  • уздисала 1
  • уздисати 1
  • Узе 1
  • узе 54
  • узеја 5
  • узела 1
  • Узела 2
  • узели 1
  • узето 1
  • Узеше 1
  • узеше 4
  • узимају 2
  • узмемо 2
  • Узне 1
  • узне 8
  • узнем 6
  • узнемо 1
  • Узни 1
  • узни 4
  • Узну 1
  • узну 2
  • узун 1
  • ујка 1
  • ујутру 1
  • укачи 2
  • украја 1
  • украса 1
  • укућанке 1
  • Улазејећи 1
  • улазећи 1
  • Улегне 1
  • улегне 3
  • улегнем 1
  • улего 1
  • Улего 1
  • Улегоше 1
  • улезе 4
  • Улезе 4
  • улице 1
  • уме 1
  • умејали 1
  • умејела 1
  • умем 2
  • умесу 1
  • Умешаја 1
  • умиљавање 1
  • умирање 1
  • уморан 1
  • Уморан 1
  • умору 1
  • умре 11
  • Умре 2
  • умреја 4
  • умрела 2
  • умрем 2
  • умреш 1
  • унук 2
  • унуче 5
  • унученце 2
  • унучики 1
  • уоди 1
  • уоду 1
  • уплашене 1
  • уплаши 3
  • уплашише 1
  • управо 1
  • упутила 1
  • уработила 1
  • урока 2
  • уроци 1
  • урочу 1
  • усе 1
  • уска 1
  • уснице 1
  • усницу 1
  • усничке 1
  • уста 6
  • устаде 1
  • устане 1
  • устресо 2
  • устукну 1
  • устумарали 1
  • устури 1
  • усујле 5
  • утепа 2
  • утепаја 2
  • утепала 2
  • утешила 2
  • утешим 1
  • утишија 1
  • Утишило 1
  • Ућута 1
  • ућута 5
  • ууу 1
  • Ууу 3
  • ууубавога 1
  • уфати 2
  • уха 1
  • ухо 1
  • ухом 1
  • учевни 1
  • учини 5
  • учинија 1
  • уши 4
  • фајда 2
  • Фала 4
  • фала 6
  • фати 15
  • фатија 1
  • Фатија 1
  • фатила 1
  • фатили 1
  • Фатило 1
  • фатим 1
  • Фатима 1
  • фатимо 2
  • фаћа 1
  • фаћају 1
  • фаћаше 2
  • фаћка 1
  • фебруар 1
  • ферман 1
  • фермене 2
  • Фес 1
  • фес 8
  • феса 1
  • фесу 1
  • фетиљ 2
  • фидан 1
  • филџан 2
  • Филџани 1
  • филџани 5
  • фистана 2
  • фишек 1
  • френац 1
  • френци 1
  • фрља 1
  • фрљаш 1
  • Фрљи 1
  • фрљи 4
  • фрљило 2
  • фрси 1
  • фртуна 1
  • фустан 9
  • фустани 4
  • хаљина 1
  • хамајлија 1
  • хамајлије 1
  • харемлуку 1
  • хаџилук 1
  • Хо 4
  • хо 6
  • Хооо 4
  • хоће 3
  • хоћеш 2
  • хоћу 6
  • ц 5
  • цар 1
  • цара 1
  • Цвекла 1
  • цвет 1
  • Цветнице 4
  • цветови 3
  • цвећа 1
  • цвеће 12
  • цвећка 2
  • цевке 1
  • цел 3
  • цела 1
  • Целер 1
  • целом 1
  • целу 1
  • Цигани 3
  • Циганин 2
  • Циганина 1
  • цигански 1
  • циганско 1
  • циганску 2
  • цигару 1
  • Цинцарин 2
  • Цинцарина 1
  • ципеле 1
  • ципиле 2
  • Циц 1
  • Цицилук 1
  • цка 1
  • црвен 3
  • црвена 2
  • црвене 1
  • црвенеју 1
  • црвени 4
  • црвено 1
  • црвену 1
  • црешње 1
  • црква 2
  • цркву 22
  • црн 1
  • Црна 1
  • црна 2
  • црне 3
  • Црни 2
  • црни 6
  • црним 1
  • црних 1
  • црнич 1
  • црно 1
  • Црномањаста 1
  • црноме 1
  • цуцкице 1
  • Ч 1
  • ч 10
  • чаир 1
  • чак 11
  • чакшире 2
  • чандије 2
  • чарапа 2
  • чарапе 5
  • чарапке 1
  • чардак 4
  • чардаци 1
  • чаре 2
  • чаршија 1
  • чаршију 4
  • час 1
  • Часни 1
  • чатију 1
  • чаше 1
  • чашка 1
  • чашке 1
  • чашку 7
  • чашу 1
  • чевре 1
  • чеврики 1
  • чеда 2
  • Чедо 2
  • чедо 21
  • Чееело 1
  • чезнујем 1
  • чеиз 6
  • чека 2
  • Чекај 3
  • чекају 1
  • чекаш 1
  • чела 1
  • Чела 1
  • Чело 12
  • чело 2
  • чемашир 1
  • ченгеле 1
  • черга 1
  • чергу 1
  • Черкез 1
  • черкез 19
  • чес 1
  • честитање 1
  • честито 5
  • често 2
  • четврта 1
  • четвртак 1
  • Четири 1
  • четири 2
  • Четрдесет 1
  • Четрес 1
  • чешаљ 1
  • чешире 3
  • чешкаш 1
  • чешљале 1
  • чешљање 1
  • чешљаше 1
  • чивију 5
  • чивилак 1
  • чије 2
  • чији 1
  • чијој 1
  • чикијици 1
  • чикијицу 1
  • чим 1
  • чиме 1
  • Чини 1
  • чини 2
  • чинио 1
  • чиниш 2
  • Чинише 1
  • чирака 1
  • чираче 3
  • чиста 1
  • чисте 1
  • чисто 1
  • Чисто 1
  • читав 1
  • читава 1
  • читаву 1
  • Чича 4
  • чича 5
  • чичу 4
  • чка 4
  • чке 1
  • чки 2
  • чко 1
  • чкољу 2
  • чку 1
  • чова 6
  • човааа 1
  • човали 1
  • човане 2
  • човек 27
  • човека 3
  • човеку 1
  • чову 2
  • Чокот 1
  • чорба 1
  • чорбалаци 1
  • Чорбаџија 1
  • чорбаџија 2
  • чорбаџије 3
  • чорбаџиске 1
  • Чорбаџиске 1
  • чорбаџиски 1
  • чорбаџиско 1
  • чорби 1
  • Чоха 1
  • чу 12
  • чубар 1
  • чувај 1
  • Чуваја 4
  • чуваја 5
  • чували 1
  • чудејећи 5
  • чудећи 1
  • чуди 4
  • чудим 4
  • чудиш 3
  • чудно 2
  • чудо 1
  • чуду 2
  • чуја 3
  • чује 6
  • Чујем 1
  • чујем 5
  • чујемо 1
  • чујеш 2
  • чук 12
  • чука 4
  • чукаја 2
  • Чукам 1
  • чукам 2
  • чукамо 1
  • чукање 2
  • чукне 1
  • чула 9
  • чули 1
  • Чули 1
  • чутура 2
  • чутуре 1
  • чутуру 1
  • Чучка 1
  • чучка 2
  • Чучку 2
  • чучну 1
  • Чучнуја 1
  • џам 1
  • џанфес 1
  • џанфеслије 1
  • џемедан 3
  • џепови 1
  • џубе 9
  • џубелак 1
  • Ш 7
  • ш 9
  • шавдана 1
  • шавдани 1
  • шаке 1
  • шала 1
  • шалвара 2
  • шалваре 9
  • шалварке 4
  • шалија 1
  • Шалија 1
  • шалу 1
  • шамар 1
  • Шамија 1
  • шамије 1
  • шамију 1
  • шамичики 1
  • шан 1
  • шапица 1
  • шарање 1
  • шарен 1
  • шарена 5
  • шарене 1
  • шарени 1
  • шарено 2
  • шарену 1
  • шарош 1
  • шашав 2
  • Шашава 1
  • шашава 5
  • Шашави 1
  • шашир 1
  • шашири 1
  • Швабу 1
  • шебој 2
  • Шегрт 1
  • шездесету 1
  • шемшета 2
  • шес 2
  • шесeт 1
  • шесет 2
  • шетњу 1
  • шефтелије 1
  • шивета 1
  • шивети 1
  • шија 1
  • шијешем 1
  • шију 6
  • шикер 2
  • шикерлеме 4
  • шиљте 1
  • шиљтета 1
  • шимшира 1
  • шимшири 2
  • шири 2
  • широке 2
  • широким 1
  • широко 1
  • шишики 2
  • Шишка 1
  • Шишко 4
  • шкета 1
  • шнајдерлак 1
  • Шоп 1
  • Шопа 1
  • Шопови 1
  • шта 5
  • Штампано 1
  • Штампарији 1
  • штацију 1
  • Штета 1
  • штити 1
  • што 247
  • Што 46
  • штрчу 1
  • шуру 1
  • шушка 1
20303 matches
p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дука 
е! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђерд 
{S} Улезе при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми  
 а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кр 
 а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли  
ма вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>-  
е, на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комши 
 густе и широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела над очи како жалне  
ко се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни  
 ме погледа и да види колико сам убава, а он...</p> <pb n="18" /> <p>Сети се ништо.{S} Ћу да на 
отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, ле 
беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <p 
 води.{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по мешину му се салте претура.{S} Такој, такој, па ти 
шем да ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезев 
вакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, 
ичестим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће м 
ништо овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучк 
ој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што викају људи, млада не 
се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од ова 
м везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честит 
а узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј 
 би погледала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да дизам очи - млада невеста.{S} А када б 
етељ!{S} Чорбаџија!...{S} Он чорбаџија, а ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му погано!...{S}  
за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што 
ам све повише: пишин ме песма расплака, а после се досећујем бре за овој, бре за оној.</p> <pb  
шаке.{S} Нога испружена, чарапа кратка, а засукала се, случајно, ногавица %гизија шалвара...{S} 
 што напраји!...{S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама  
} Туго!{S} На Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџ 
д Митин милос’ сам се салте замајувала, а прокај дете узе да си забараљам мој севда, да не мисл 
онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално 
је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како служешеју Свети  
S} Максуз знам што несам тој напрајила, а онакој, кој знаје, белки...«<ref target="#SRP19012_N3 
> <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје...{S} Знајем как 
 за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригне 
Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија С 
а ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>-  
шин<ref target="#SRP19012_N31" /> стра, а после помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми м 
 Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb n="13" / 
 Слушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај сра 
ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје  
ам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb n="54" /> појас јеглак, та си 
: »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја 
м.</p> <p>Такој, такој, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запази 
дам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с 
мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду,  
аботу.{S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на с 
ербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сот 
ута, па ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше д 
џиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref target="#SRP19012_N14" /> 
недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо у %посм 
 собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да < 
..</p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а нана донесе ракију и киселу краставицу, па узе да га  
Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија ус 
<p>Таска узе та се насмеја колико може, а ништо не одговори.</p> <pb n="16" /> <p>- Што се смеј 
: ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{ 
 главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре- 
 дор је млад свакојако, а кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па 
јест за столом!{S} Ђаконије, леблебије, а поред белога вина црвени се вино »испод комину«.</p>  
варе; нике на ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, на кратке антери 
узе, да прошћаваш, да подизам шалварке, а тике нана завика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи к 
> О туго!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> <p>Такој, такој, па у 
 сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за  
 шикерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу загледам, еееј: кроз п 
ј, такој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си  
’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би п 
а не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На 
тка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да 
че!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљ 
к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, преглеђује...{S} Ја си му купим овој, оно 
 па тике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на 
моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја.. 
, дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S 
е да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре 
едан дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Поз 
 фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво 
p>- Еј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на д 
итрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајувала, а  
ојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе 
јелечики, искитене сас свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, 
пред служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас  
низ бутине, око %ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен траболоз зафатија га од џепови дори до  
 очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па вика:</p> <p>- 
ене у комшилак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајде 
..{S} Кева Коцина венчала се у меснице, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару кирију.{S} Ва 
 и собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> < 
је плакање и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо,  
е сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била п 
унце; младе седу како на младе приличе, а све работу, грабу, која кошуљу, која чарапе, на домаћ 
> <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес године  
Ћурчија и Дора Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко си ги причека насред обор стојећим, гледајећи г 
Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Је 
, ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<ref target="#SRP19012_N31" /> стра, а п 
, бошчалаци на свекра, свекрву, родови, а тике татко ми погледа по жене никако страшно: ја се о 
е) убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слу 
{S} Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш 
!...</p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под о 
ије<ref target="#SRP19012_N49" /> мужи, а ја...{S} Оклопија сам уши како могарац, па салте глет 
та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од  
 огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме к 
 њим’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву 
ме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па 
и се, на наглавчики нашарани девојчики, а око ногу гугучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га  
- Главу сте, Севетке, на прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи оному 
 туј приказамо што напрајише пријетељи, а Јован, сирома човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, 
у кућу, што се сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун,  
у.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, максуз онија кој 
наокол.{S} На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани н 
човек пак... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч 
S} С’га: станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; 
ајле дооду родови, пријетељи, кумашини, а у нас тајнооо, како на Распети Петак!...{S} Утишило с 
нога...</p> <p>- Венчали се, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мен 
ам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну кутију од тане алву, ш 
ге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: 
ос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење ударише слузе на очи, у њему с 
Нана му предаде што иска, тресејећи си, а жене се тике прибуташе при пенџери.</p> <p>- Елате!{S 
Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p> 
, шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, 
бела, вунена, шарена на прстима и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испружена, ча 
 те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам т 
У нас: нити кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срце остину како лед...</p> <p>А ја пак...  
 аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале на шарена шиљтета, старке испружиле ног 
године пројдоше како јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде м 
 почну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе,  
од појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте д 
ијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пријетељица <pb n="49" /> ми пошашавела, па 
Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на н 
9012_N47" /> Сотир терзија беше на бал, а беше к’сканџија<ref target="#SRP19012_N48" /> та мани 
{S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S}  
в би ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> <p>-  
p> <p>Такој.{S} Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води с 
 Не ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар 
о ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску кротачко:</p> <p>- Таске,  
 а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загуб 
 узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџ 
, жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу с 
p> <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а нити се закитим нити станем спрема огледало.</p> <p>К 
еткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он мене...{S} Срамежљив беше, е Боже!</p> <p>Срамежљи 
а ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њи 
о Светога Николу служеше, па Јерусалим, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, г 
 салте лошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича 
 Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане,  
с’ц</hi> из чаршију што викају трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Шт 
се словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, познавам, станула како панџар,<ref target 
тике згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе! 
јимо, па кад избројимо повише од седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb 
але, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе 
а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној  
у што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу  
> <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што  
и до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми приказала!</p> </div> <pb n="37" /> <div type= 
од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет <pb n="22" /> ми стоју салте још николико...{ 
{S} Ћосав, вика, дор је млад свакојако, а кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{ 
војче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана м 
ал Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S 
S} Беше никако дете кратачко, кратачко, а дебело.{S} Узела та <pb n="102" /> га задева боба-Нас 
обела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а нос голем, па модар како патлиџан; мустаћи си је изгр 
 да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нан 
енча сас девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види ка 
растура свадбу ни за ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке рас 
 На Св. Саву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, 
n="21" /> само се по каткад осмехнусмо, а овде се гласно насмејасмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>-  
 се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би га!{S}  
.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми татко, -  
ашто!{S} Пишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гум 
одови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме н 
p> <p>Ћеменчеџије стадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} 
на бабу, таткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете 
 баш...{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} 
бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за  
 по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску Манину, пријетељицу си, комшику...{S} А 
 <p>Бре играње, бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова- 
S} Па како идемо кроз један голем чаир, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како 
тана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам ј 
бијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Недостају стране 68, 6 
а чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники д 
рата, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па 
 стринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном 
>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в д 
у и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки празник и недељски да 
је.{S} Младожења и млада невеста отиду, а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" /> Ни појање, ни свира 
 се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не  
 /></p> <p>Мрвка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} За једнога ћосав,  
012_N69" />...{S} Догрмаџија га викају, а <pb n="52" /> он, вика, работеше сас догрмаџиско мога 
ију, јербо таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе 
ију,« служи.{S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се с 
 Казује што седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} 
и узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџије, т 
и - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један  
а, девојко.»</l> </quote> <p>Жене поју, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет б 
</quote> <p>Сплитав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и к 
 појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ 
с’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда 
о је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чубар, друга цвећ 
де за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам под нишан<ref target="#SRP19012_N26" /> чак  
он дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем шикерлеме  
е да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди 
рамује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у ма 
Туј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, 
ше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, је 
>- Свари питије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водиц 
гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи како попови, све по књижачки поју - воду м 
 врапци.{S} Развикале се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг 
а кошуљку од најголему трубу, неначету, а тетка му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо 
оту, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата 
rget="#SRP19012_N79" /> за туцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И  
е црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју како јагањчики у торљак!<ref target="#SRP 
; и оба претиснуше озгорке сас песницу, а туја куд су претиснули турише у моје дукат, у његово  
у посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага ни сес 
 надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да ри 
12_N95" /> а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано реше 
на та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На ко 
тије.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене салте на Водице.</p> <p>Замрачи 
познава се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{ 
ија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце м 
леда у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг 
сам ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала д 
с’ му је била):</p> <pb n="104" /> <p>- А како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје  
 комшике!</p> <p>- Да си жива!</p> <p>- А Свети служешемо свакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} -  
сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема  
/p> <p>- Стра сам си загубила.</p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам сам си загубила.</p> <p>- А пам 
> <p>- И срам сам си загубила.</p> <p>- А памет?...</p> <p>- Кешке и памет да загубим па да иде 
 сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да 
и ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у 
и се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од вр 
е, и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а,  
ажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Марике?</p> <p>- Стра сам си загубила.</p> <p> 
у тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, станула тол’ко бесрамна?</p> <pb n 
икијицу краставицу, зборејећи:</p> <p>- А виде ли кир-Тодорчу, аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> < 
збори онакој како на деца:</p> <p>- ... а, стлинкино гугуце!... а, маценце!... а, цуцкице!... а 
...</p> <p>...а, моје му татку кућа!... а, Ниш! срма ђумиш!<ref target="#SRP19012_N216" /> Убав 
угуце!... а, маценце!... а, цуцкице!... а, Малијо, мека мамудијо: <pb n="77" /> оћемо л’ те теб 
 а, стлинкино гугуце!... а, маценце!... а, цуцкице!... а, Малијо, мека мамудијо: <pb n="77" />  
а:</p> <p>- ... а, стлинкино гугуце!... а, маценце!... а, цуцкице!... а, Малијо, мека мамудијо: 
це ми стојеше исто како обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, ма 
ба...{S} Ћутим.</p> <p>- Нак те види... а?{S} Што има...{S} При сокакња си је врата...</p> <p>И 
трава једило, славеј-пиле мушко чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац,  
ши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала  
- недостаје страна 72 --><pb n="72" />; а таман и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</ 
учамо гу, и па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељи 
p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а онија гледају и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, ама 
по обор млада травка како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтел 
 очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како голупче гуче, како да ра 
жачки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном да спије,  
очеше да ме викају:{S} Перуника-Марика; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђ 
уј под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb n="67 
сунца, што сијаше као око Петрова дана; а плавооко девојче мојега ручнога девера, чијој сам се  
е, сас дете, пада по наше косе, шамије; а оној моје модроокасто, Сотираћ, гледа цвеће и радује  
казујем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко г 
рикажњу, две ти очи! - рекоше укућанке; а она:</p> <p>- Какву па моју прикажњу?</p> <p>- %Ђојем 
то ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред сокакња врата три пут: чук! чук!  
рејећи све што искају - изгостирају се; а кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један друг 
 поузацки рукави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<r 
кво му је и девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си 
тасија, што је модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа што је татко зборија и како је на 
аџија</hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија.</note> <no 
ник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни тр 
г се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој 
им па не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис 
, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нет 
од ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме п 
у, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К 
у, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо не зна.</p> <p>- Што ми работи 
..{S} Руке, грбина, пазуке - на мегдан; а мужи гледају како мачори и салте уврћују мустаћи...{S 
опре кабардише, онај ће си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају 
отовење, око месење леб, прање чемашир; а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Тат 
пређу, турану на <pb n="101" /> сумпор; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Т 
 берем најмало, најмало седом-осам пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани с 
чер, па добро врже <pb n="26" /> главу; а јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине 
на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше 
еше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад год смо у тат 
ро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<re 
слиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што искате?</p> <p>- Ете, аџијо, знаш 
но бућме;<ref target="#SRP19012_N11" /> а да ли је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.< 
на Водице<ref target="#SRP19012_N45" /> а на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{ 
о, пулче,<ref target="#SRP19012_N95" /> а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: дв 
но, црвено како божур... <pb n="106" /> А, туго!{S} Ручање, пијење, смејање, зборење - дори при 
 Димитрије си јадан умре, <pb n="96" /> а салте се један пут сас њега срето...{S} Болан, болан, 
и с једном ногом под собом <pb n="7" /> а другу је испружила, те јој се види цела чарапа, бела, 
 екимина?<ref target="#SRP19012_N29" /> А?{S} Што ми викаш да прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска 
прајите пијани, кад несте?...{S} Какво? а, симсиле му погано! - па звекну татко и потрча накуде 
с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу? - узвикну домаћица.</p> <p>- Главу сте, Сев 
 јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спр 
лади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А ћеменчеџије<ref target="#SRP19012_N43" /> не ги има:  
ди су бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а ове 
сто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нак 
у.</p> <p>- Право је, аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Ва 
S} Туго!...{S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла 
, мој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S 
ноге сас мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p 
та, да прошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па моја нана готовеше сабазорску манџу, бата!{S}  
.. опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натр 
каја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе,  
..{S} Како с’г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да је било јучерке, такој ми је овој  
target="#SRP19012_N23" /> О туго!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</ 
рци, у Евреји, ја берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапун не знамо заш’...{S} За црни лук.. 
ај срамежљив Димитрије - Циганин?...{S} А, кир-Тодорчо!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не 
е, белки, јоште мило за Димитрија...{S} А?</p> <pb n="75" /> <p>- Не ми је мене мило за никога, 
 видиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича 
лико је студено дори у зуби удара...{S} А како пак напред служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а  
ругар добар, свекрва добра, з’лве...{S} А, лелке, туго!{S} Димитрије си јадан умре, <pb n="96"  
 божном Господ све на добро обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да глед 
о! - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Туго, блажу!...{S} Ђојем крисјан 
јо, - па би напрајија што напраји...{S} А, симсиле му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби. 
вет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђ 
аји?{S} Напраји се, вика, резилак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика,  
 за Таску, девојче на Кршено Чело...{S} А па што беше тој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је  
{S} Татко, мајка, кум, стари сват...{S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, па калајлије!{S} Сано 
млоги му жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча н 
шан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слобод 
у Манину, пријетељицу си, комшику...{S} А што ми је нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д 
ј забрајила.{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до кра 
ручаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка м 
оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чутура<ref target= 
" /> троскот трава како зелена чова.{S} А под чандије сепечики,<ref target="#SRP19012_N215" />  
рва ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза 
оште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, станула  
итичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} К 
о кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</ 
ш га пресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у  
 дете, око дединога Краљевића Марка.{S} А боба- Настасија, татку ми за инат, погледа у Сотираћа 
ко да и они знају што сам уработила.{S} А затварајећи сокакња врата, мислела сам: »а, кучка! да 
 могла да дизам очи - млада невеста.{S} А када би нико пиленце летејећи прозборило: »И Димитриј 
, несмо саме! - опомене је домаћица.{S} А она рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и мало, па забора 
и, од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена има, вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се ј 
ојду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази се): бре ђојем боли г 
ај младожењски сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бесрамник.{S}  
вице папуче, на стари људи јеменије.{S} А на Варвару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; 
ла што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на г 
 једнаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за ње 
во венчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала б 
ишлија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријете 
, намешта се на миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене приповетке, прикажње њене, вид 
 је дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману...{S}  
, а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућ 
врши аџи-Настасија тужно, чудећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, берем  
м, добрим Нишликама; разишле смо се.{S} А знам да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И 
 мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« м 
- салте би ручала киселе краставице.{S} А човек пак... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо 
ет друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жа 
а у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке  
t="#SRP19012_N63" />!...</p> <p>Дуз.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, де 
а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво  
 плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, плачеш та губиш очи 
очи - црне трњинке, па како филџани.{S} А бој<ref target="#SRP19012_N80" /> му је, вика, аџике, 
к једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми  
ергу бели цветови, ткајени на прсти.{S} А зумбул пред кућу, око голему ћошку куде седешем тај д 
луша, стреља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике звекну:</p> <p>- Сик 
шке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдину<pb n="64 
љине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники девојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би в 
салте једну: што си је сирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не 
шан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише с 
исто како цветови на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав 
бо татко грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветнице, за причес’, мани 
 Такој си сама у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Димитрија сам била дајма.<ref target="#SR 
 мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би  
се оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три дана саме како анаме.</p 
хнусмо, а овде се гласно насмејасмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- Заш’ се смејете?{S} Не ли је так 
инице! - узвикну домаћица задовољно.{S} А аџи-Настасија прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де  
роз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку м 
не отидне ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин р 
иле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{S} Туго, ј 
то прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори. 
" />, кутала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел гр 
ата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја као он. <pb n="93" /> Никако: чук... 
лана јоште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина салте се разлетела, п 
оне брекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које 
шчу ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше п 
м ти, деткино, жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку ц 
у и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немој проминеш М 
 не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас 
Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу сал 
све жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све се више ражаљујем и  
у ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному очи - црне трњинке, па како филџани.{S} 
м, еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...< 
 па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, п 
ани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли 
ратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, 
ш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти  
чеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{ 
 млада-невесту оној калуђерско џубе?{S} А?</p> <p>- Какво калуђерско џубе, аџијо? - т’нацко пуш 
пријетеља ми Ђошу да иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- Заш’ да не иска?...{S} Што је тој, аџијо?  
тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћају Нишлије, макс 
з чорбаџије меришљав сапун но ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај младожењски сапун, но  
} Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и 
не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогл 
А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратил 
питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам т 
у овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита прати черкез - салте срма!{S} Око шију и  
 - »Узни си, дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref  
ш Марику: на обедве узни од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, ј 
м да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могал 
у (сестру му девојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S 
јче; сас жене, жена; сас старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S 
па та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје 
рстетину, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њ 
бори татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е  
цркву официри, обрну на куде врата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} 
се тресем како да ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљ 
get="#SRP19012_N3" /> - говори домаћица а сви се устумарали да ми што боље место направе.</p> < 
а шарена шиљтета, старке испружиле ноге а обрнуле грбину спрема слунце; младе седу како на млад 
шља се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава се што ништо има, зацрвенеј 
редадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p> <p 
вол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што има јоште, Наст 
земљу загрну црни облаци оди све стране а огањ и оморина толико, да си издане човек, ветар пак  
дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цветови што су прецавтели, и падају п 
о кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је  
!</p> <p>Срамежљив.{S} Доодеше, доодеше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, о 
и младожењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчи 
 не збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Д 
ипну, појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а 
 недељу препазарили.</p> <p>Татко броји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња врата да вид 
ивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по г 
 донеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја 
видим - бећари.{S} Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам<ref target="#SRP19012_N22" /> та 
и дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за др 
 target="#SRP19012_N8" /> црним, танким а широким, што јој крије углађену косу готово до чела.{ 
 јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо 
о ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко д 
бав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј треп 
p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и ту 
ашем да газим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подизам шалварке, а тике нана з 
збори; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, 
/p> <p>Захвалила сам домаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи; опростила сам се са ста 
м па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си  
 овај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће 
ију црних, живих, веселих; зуба здравих а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљда, није белил 
жално дори да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје му татку кућа!... а, Ниш! срма ђумиш!<ref targe 
н ми у пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије кукавица...«</l> </quote> <pb n="8 
ја,</l> <l>За пуне девет година,</l> <l>А данаске га оставља.</l> <l>Славеј си Миље говори:</l> 
та,</l> <l>Митичин га Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?< 
а,</l> <l>Зојкина гу Краса пита:</l> <l>А, Марике, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Димитраћа?</l> 
 заш’ не плачешем.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, п 
њала дивне снове.</p> <pb n="108" /> <p>А Ниш?</p> <p>Препорођен, други, више и не личи на онај 
а тол’ко бесрамна?</p> <pb n="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, н 
, 69 --> <pb n="68" /> <pb n="69" /> <p>А њему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p 
При врата си је...</p> <pb n="89" /> <p>А ја обучена, обучена, закитена, јербо јоште половин са 
xml:id="SRP19012_C5"> <head>V</head> <p>А један дан...{S} Седела сам у таткови ми читаву недељу 
 <p>- Што се напраји.{S} Бошке?!</p> <p>А тај Таске:</p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђ 
уваја Бог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим 
е!{S} Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченг 
 ли за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо д 
} Ш’ ћу, Господине! аман! заман!</p> <p>А Господин:</p> <p>- Викајте аџи-Костадина да га питам  
окак...{S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање  
еше гу притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше 
ој је припев:{S} Оф! опет оф!...</p> <p>А домаћица се подиже и вели:</p> <p>- Фала ти, стринке! 
 ли нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше  
у!...</p> <p>Пројде ми свадба...</p> <p>А што беше зборљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По 
 би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забрајише да мислу <pb n="45" /> што  
анино ми срце остину како лед...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мо 
је, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А татко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с 
шу потепала.{S} Заш’ да праји...</p> <p>А тике невеста-Краса (ја гу викашем <hi>невесто</hi>) ј 
 што ме беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја с 
19012_N911" /> за нашу Марику...</p> <p>А јаа!{S} Дори узе да вијем...{S} Забраји што имам мужа 
к<ref target="#SRP19012_N54" />.</p> <p>А, лелке, туго!{S} У нас: нити кабардиса, нити се отпуш 
<p>- Не се срдим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:< 
аја?</p> <p>Таска се тике ућута.</p> <p>А нана ми!{S} Кротко јагње!{S} Благи шикер!{S} Плаче, б 
а може да излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за 
 Милујете, вика, јако те милује.</p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- Мерак му је... да те види.</p> 
ем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти недељски дан, татко 
 напрајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А ја истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше  
ко божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу ја викашем) жалејећи нану ми: 
знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, 
t="#SRP19012_N30" /> и да сташе.</p> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу при гергеф, мислешем 
ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г.. 
 у голем кован дукат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини д 
туцање кафу, но гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па се задева (јербо врс’ му је била):</p> <pb n 
ен пенџер поза перде, па слушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за његово здравје свећу да палиш 
чање, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p 
појде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p> 
но, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја уз 
узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја познавам једно девојче овде близо:  
лте да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време 
ијо?{S} Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нан 
ан за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p>А татко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу да прајим, Господине’.. 
 та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па  
 к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика,  
 Туј се сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бе 
атварајећи сокакња врата, мислела сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако  
ем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, 
} Како онај једна беше:</p> <quote> <l>»А, бре, Мито...«</l> </quote> <p>Неје тако.</p> <quote> 
ли узнем та нову вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, 
леј да се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале на ш 
> <p>- Модроокаста Евдокијооо!</p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, м 
здува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. -</p 
 <note xml:id="SRP19012_N214">Двориште, авлија.</note> <note xml:id="SRP19012_N215">Котарчица.< 
пазих пред вече крај »сокакња врата«, у авлији, где изгледа своје славеј-пиленце, Димитраћа, да 
ене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава како ружица, како љубичица; и млоги му жал  
Димитрија да си удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавање, како петровка ј 
е знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} Истина несам чула  
ом плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, з 
татко пред сокакња врата.{S} Неје имаја адет да чука у врата више но салте један пут, а к’д вић 
утроске пратија овна, божном како ни је адет од време, па му на рогови турија вараклисане глави 
 викашем како што <pb n="11" /> ни беше адет, дада, но <hi>нана</hi>).{S} Завалија<ref target=" 
и: - »Снолај на Господа!« такој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг 
.{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p> <pb n="38" /> <p>Викн 
} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем  
Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb n="13" /> <p>Даде ме за Димитри 
ас млада-невесту што прајише, што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо до 
<p>Јоште к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при в 
од фистана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила 
то је па тој!{S} Заш’ се млатите?! - од азганлак<ref target="#SRP19012_N59" /> римате, - узе да 
} Да је отишеја за нику малечку работу, ајде, ама овој си је големо, дибоко.</p> <pb n="94" />  
p>- Дал ти Бог, Аџи-Настасијо!</p> <p>- Ајде!{S} Здрав си, Севетке!</p> <p>- Да си жива, стринк 
 дор ме не премора снаја ми...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се  
е, кунеш човека?{S} Шалија се.</p> <p>- Ајде, вика, виће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се те 
 да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо на 
кају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко  
ав?</p> <p>- Не се срди, стринке!...{S} Ајде јоште чашку, - вели домаћица, и послужи прво аџи-Н 
 вели:</p> <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака н 
тројица %плауће.</p> <p>- Глумац!...{S} Ајде, белки глумац.{S} Безбели је глумац бија пијан та  
-Настасију.</p> <p>- Јоште по чашку.{S} Ајде и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здрав си комшике 
епала.{S} Сама си се на себе учини како ајдук, исто како катил...{S} Туго, мајке, што напраји!. 
и се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наместим око та гледам н 
им у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо  
намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: 
ине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, ста 
ни овакој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручк 
си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си напред беше.</p> <p> 
 су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си 
ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј к 
, девојчики, жене, па наместимо легала, ако је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се виде 
у!!...{S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто 
гу подигнути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне 
S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу.{S} Туго, ако запази ники!{S} Ако види друсто му...{S} Дора Митич 
 види убави шамичики за врзување главу, ако убаве папучкице, он па у вечер казује на мајку му и 
, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} Истина несам чула ни од  
з обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрс 
збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не 
, у какав, еве, дојде незвана.</p> <p>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило  
е бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и другар...</p> <p>- Кола 
и једну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’д 
за јабуке, такој; ако за крушке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у к 
ан, кира!<ref target="#SRP19012_N70" /> Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.< 
.{S} хоћу.{S} Туго, ако запази ники!{S} Ако види друсто му...{S} Дора Митичин баш је при њега.. 
ије - Циганин?...{S} А, кир-Тодорчо!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, н 
тамболију <pb n="85" /> убав лаураћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за  
а би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем 
 да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срам 
а Ђуриничину душу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за в 
и се, вика, резилак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо,  
ако анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу.. 
итрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за врзување главу, ако убаве па 
у...{S} Туго!{S} Појем на Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала 
тија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не  
 јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу иска 
а рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради пецилак,<ref target="#SRP19012_N68" /> ви 
о Чело?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш му салте једну: што си је си 
аљевић Марко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, че 
аво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу<ref target="#SRP19 
et="#SRP19012_N83" /> Не ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кеш 
а ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, такој; ако за прас 
ети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да с 
ти, деткино, жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку црк 
л-Марика и није баш толико стара, једва ако је прешла шездесету.{S} Раста је осредња.{S} Црнома 
а гројзе и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>изб 
вачку цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унучен 
дећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред 
дну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати 
к та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не  
 не ме је караја за појање никад, освем ако беше у комшилак болево (болесник), ели ти, чуваја Б 
и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и 
рајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај другу ако могу...{S} Чекај...</p> <quote> <l>»Зборила си датк 
ни треба за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо туршиј 
ко да је истина...</p> <pb n="17" /> <p>Ако се убаво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако на 
у, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајија узни.« -  
да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немој проминеш Марику.« Она об 
 дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој да ми проминеш Марику: на обе 
закитена, јербо јоште половин сат па ће акшам,<ref target="#SRP19012_N89" /> к’да се чаршија за 
 и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и  
e> <note xml:id="SRP19012_N52">Дугачка, алватна хаљина.</note> <note xml:id="SRP19012_N53">Нара 
аре остављам све у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: за месец ли за два тај 
за Цветнице, за причес’, мани се!{S} Од алев џанфес шалваре и кафтанлак фустан; па душанку од ђ 
 Ниш бејаше под Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно из доба сво 
.{S} Виделе смо где прође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не би преки 
ј удаји, кад сам им седела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, на 
 наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све поменути што траје 
онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на  
цел град знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу о 
е здравје, па за друго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њ 
ири, обрну на куде врата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} А па што  
и татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста <pb n="50" /> како џубе на сићевачки и габро 
где слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас к 
n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, 
ија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па с 
ам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и с 
боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А ш 
се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и да вид 
повише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники девојчи 
честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и 
лије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно друго.{S} Ђоша, пак, по 
сипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш? 
се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветнице, за причес’, мани се!{S} Од алев џанф 
нталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну  
, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, преглеђује...{S} Ја си му купим ов 
у други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили, доламицу; и купијо му татко у В 
е овој!{S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре искарала (истера 
ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по  
 нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! 
get="#SRP19012_N62" />.{S} Такој треба, ама овај си черкез беше - дуз<ref target="#SRP19012_N63 
ни се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту  
леда...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегн 
и и једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ 
шлија неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што 
беле атласке папучке; млада како капка, ама по чешљање се познава што неје девојка, не гу је ко 
.{S} У таткови ми беше измећарка дајма, ама за што: да помогне нане око готовење, око месење ле 
черкез, неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из туја  
е отишеја за нику малечку работу, ајде, ама овој си је големо, дибоко.</p> <pb n="94" /> <p>- А 
је умреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од 
e> <p>Такој никако беше, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како пијавке 
ла ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш 
е на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што пра 
о га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике 
е жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> 
л-Марике, - ете, напред све такој беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме  
а сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: убава чова, убав вез, к 
во, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има големи мустаћи, почем су г 
ају и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, ама човек...{S} Згрешија је; људи смо...{S} Куде је, аџ 
еца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’?</p>  
SRP19012_N14" /> Таван гу истина нисак, ама пенџери млого, врата шарена, и на долапи врата шаре 
џија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S 
, не си чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне  
мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па милује, љуби и з 
ef target="#SRP19012_N57" /> да плачем, ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} М 
им од себе жалне песме, појем и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, шт 
м, у башчу, работим: плетешем, шијешем, ама понајвише сам била при <!-- недостаје страна 11 --> 
у ме слунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине 
 момчадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дори леткам, 
ја аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p 
болува.{S} Истина, несам била у легало, ама стану како вејка.{S} Нана ме просипује, лекује, има 
ом-осам пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече 
ун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој  
е...{S} Све сам теј забрајила.{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем  
азорску манџу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели ју 
 казаја би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не  
<pb n="81" /> девојче, Ђул-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми 
мејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из му 
у, неје ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он неје умреја од Господиново проклетсто, но од дер 
едо.{S} Како ти исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?.. 
рзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забрајише да мислу < 
 афендаћ,<ref target="#SRP19012_N90" /> ама не знам куде.</p> <p>- Неси питала?{S} Ни па он каз 
 на гижу,<ref target="#SRP19012_N85" /> ама не га има гројзе - па жално...</p> <p>Несам била ко 
јила у бошчу ђирит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисјани, кој купи, кој нареди да се нап 
и ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па то 
а одовде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша 
им, и Бог та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу п 
а две тепсике баклава...{S} Туго!...{S} Ама и ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошч 
а, он ће си ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује  
м, к’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана да зборим па не би мо 
пријетељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђ 
јде, вика, виће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> 
 се онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> <p>Удадо се.</p> <p>Туго свадба!...{S} Туго 
помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали како он, јербо кад отрчим да от 
вка јабука око Петров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чело претече.{ 
расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишл 
е би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и к 
сник), ели ти, чуваја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем нити толико шашава та да 
јећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што несам збрала фил 
е ли ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па 
смишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој да ми проминеш Марику: на обедве узни од једа 
- Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовечише, - рече Ђул-Марика и показа гл 
омшилак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{ 
ала, не знам... што несам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели 
за подручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит е 
снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми 
је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, 
к ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан.<ref target="#SRP19012_N32" /> Такој,  
ку боју.{S} Овија су дни, и јутроске на амам играле, играле!{S} Играле, појале, веселиле се по  
у.{S} Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике уз 
што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на добро обрће...{S} А! јадна н 
ербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јутроске 
и празник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што 
 <hi>амам</hi>.</p> <pb n="41" /> <p>На амам отидомо собајле.{S} Тамо свирање, појање, бањање,  
трија...</p> <p>Јутре дан, у суботу <hi>амам</hi>.</p> <pb n="41" /> <p>На амам отидомо собајле 
мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! заман!</p> <p>А Господин:</p> <p>- Викајте аџи-Ко 
а на туја Таску:</p> <pb n="53" /> <p>- Аман, кира!<ref target="#SRP19012_N70" /> Ако сам млађе 
 големо, дибоко.</p> <pb n="94" /> <p>- Аман, афендаћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се трес 
рику умре, с’в народ казује...</p> <p>- Аман, афендаћ, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се 
то на сина му, та у Господина:</p> <p>- Аман! заман!{S} Господине!{S} Даја сам нишан на аџи-Кос 
м, па тике најпосле, плачећим:</p> <p>- Аман, стринке!{S} Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{ 
 очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, 
јде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што сам данас проодејећи кроз чаршију виде 
де су ви бошчалаци?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си наш донесомо.</p> <p>Татко га пушти да 
тер сени<ref target="#SRP19012_N65" />! ана сана, домуз бре!<ref target="#SRP19012_N66" /></p>  
с девет сирочики!«</l> <l>»К’д је дошла Ана удовица,</l> <l>Удовица с девет сирочики -</l> <l>С 
пушке син и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако с 
 ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, на кратке антерике ели ти јел 
е оро, оро...{S} Сви три дана саме како анаме.</p> <p>Бре играње, бре веселба дори вечер, а она 
шарено, сас пантљике, широко ништо како анамске узун-антерије<ref target="#SRP19012_N52" />, са 
ако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref target="#SRP19012_N3" /> - говори домаћица 
а си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке п 
get="#SRP19012_N52" />, салте неје како антерија дугачко, но си је такој до под кукови.{S} Саши 
ироке, дугачке; друге, старке на сечене антерије, шалваре; нике на ћурчики, нике на душанке, а  
антљике, широко ништо како анамске узун-антерије<ref target="#SRP19012_N52" />, салте неје како 
SRP19012_N61">Свилена материја нека, за антерију.</note> <note xml:id="SRP19012_N62">Навезено к 
, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови ме очи беше 
 што је искочија под рукав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје пост 
шуру, бата-Сотира ми китабија за кратку антерију, на младу невесту од чову черкез.</p> <pb n="4 
 папуче, горе је салте на једну басмену антерију, доле на човане чакшире, без потколенке, без п 
е чакшире сас голем тур; горе на шарену антерију, у делници басмену, у недељски и добри дан гиз 
ако да гу видим онуј од китабију сечену антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па  
ики без мајку спрајимо кошуљке, без оца антерике, на удовице папуче, на стари људи јеменије.{S} 
ако анаме, салте на шалварке, на кратке антерике ели ти јелечики, искитене сас свакојако цвеће, 
и аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику, боса, на беле атласке папучке; млада како кап 
et="#SRP19012_N60" />, на бабу селемија-антерилак<ref target="#SRP19012_N61" />, на шуру, бата- 
 му се т’га досетила:</l> <l>»Забрајимо Ану удовицу,</l> <l>Удовицу с девет сирочики!«</l> <l>» 
, од пролет, што га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долет 
ш, удаваш, што викају, девојче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојд 
вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике ућута.</p> <p>А на 
И свекрва ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магданос<ref targe 
</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мурићепа - </l> <l>Па 
а и бела како сирење.{S} По онуј попову артишку разделимо...{S} На Св. Саву све по сиротињу исп 
вааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да м 
ојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с 
тко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је 
анталеј да се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале  
а усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} У 
о прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за  
а Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш,  
леђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин 
е у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам да прајим...</p> <pb n="36" /> <p>О 
S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њег 
Маријо! - узвикну Јола.</p> <p>- За мој атар, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара до сад 
и кафтанлак фустан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жуте папуче  
лварке, на белу антерику, боса, на беле атласке папучке; млада како капка, ама по чешљање се по 
 Отиде ли аџија, аџике?</p> <p>- Отиде, афендаћ,<ref target="#SRP19012_N90" /> ама не знам куде 
о, дибоко.</p> <pb n="94" /> <p>- Аман, афендаћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се тресе.</p> 
мре, с’в народ казује...</p> <p>- Аман, афендаћ, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девој 
.{S} А аџи-Настасија прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си 
е ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако 
а си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се  
 како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да сварим питије, п 
с девојчики што работију.«</p> <p>Пусти аџамилак!</p> <p>К’да је отишеја дом’, зар се замислеја 
 Ашкосум<ref target="#SRP19012_N44" />, аџи-Ђоко!{S} Такав си Свети Бог највише милује! - узвик 
 и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш Таску, де 
Здрав си, Севетке!</p> <p>- Дал ти Бог, Аџи-Настасијо!</p> <p>- Ајде!{S} Здрав си, Севетке!</p> 
 да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи- Настасијо!</p> <p>- Здрав си, комшике!</p> <p>- Да 
у по чашку лимонију.</p> <p>- Право је, аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</p> < 
 да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовечише, - рече Ђул- 
а то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Настасију.</p> <p>- Јоште по чашку.{S} Ајде и ти ки 
Ђошинога?« <pb n="61" /> - »Што збориш, аџи-Настасијо?« Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си  
е, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не познадоше; 
куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице<ref target="#SRP19012 
дељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо у %посмеш 
ице! - узвикну домаћица задовољно.{S} А аџи-Настасија прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де пр 
онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу  
ши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко н 
 ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пре 
е Димитрије виће венчаја сас девојче на аџи- Настасијинога кириџију.{S} Јооок.{S} Ништо не беше 
ман!{S} Господине!{S} Даја сам нишан на аџи-Костадиново девојче јоште у меснице, у редовату нед 
да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Настасија.</p> <p>- Немам, ете, млого, - рече стари 
о је, кротачко, мани се!{S} Татко гу је аџи-Настасијин комшија, Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђоша  
1"> <head>I</head> <p>Татка ми беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костадинка.{S} Сас овој и 
љски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су прек 
ан!</p> <p>А Господин:</p> <p>- Викајте аџи-Костадина да га питам заш’ не дава девојче.</p> <p> 
јем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, ј 
алте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и рад 
е је вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Дим 
и напред беше.</p> <p>- Јес’ па, - вели аџи-Настасија, ћутљива и озбиљна старица, много старија 
не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не млати се, стринке, жив ти Бо 
гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику, боса, н 
мо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем чаир, а он 
ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - заврши аџи-Настасија тужно, чудећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p 
 Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија ме виће викаја на с 
в, овај пак други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак седне, па се с 
; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и 
в. Николу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p>  
 чашку, - вели домаћица, и послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђул-Марику.</p> <p>- Здрав си, С 
ишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџи-Костадиново <pb n="81" /> девојче, Ђул-Марика, ја - 
о викају људи, човек право да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика,  
Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ  
и?{S} Напраји се, вика, резилак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, он 
 и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> <p>Отиде, виде га, каза на нану ми овој:</p> 
 по књижачки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном да  
овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, гореше кандило дајма.{S} Долапи пак што су, мани 
; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија.</note> <note xml:id="SRP19012_N73">Кадунин прст  
јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један.< 
под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што н 
о сас нас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли аџија, аџике?</p> <p>- Отиде, афендаћ,<ref target="#SRP 
ма, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу... јес,  
 <p>- Ако је Нишлија неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковч 
а 72 --><pb n="72" />; а таман и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> <p>Отиде, виде 
ак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, шт 
ote xml:id="SRP19012_N72">Коју зову <hi>аџија</hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi 
рицу; где је вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодо 
 здравје свећу да палиш.</p> <p>- Заш’, аџијо?</p> <p>- Заш’?...{S} Што не запалимо девојче...  
 си рад?« вика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мене: »Кога жениш 
а та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref target="#SRP19012_N72" /> па више немој.{S}  
, - вика па се смеје.</p> <p>- Што има, аџијо? рече нана кротачко.</p> <p>Он мрдну сас главу, п 
обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше да гу бутају,  
/p> <pb n="104" /> <p>- А како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је м 
?{S} А?</p> <p>- Какво калуђерско џубе, аџијо? - т’нацко пуштише глас онија божном чудејећи се. 
S} Згрешија је; људи смо...{S} Куде је, аџијо, онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не збори.{S 
, око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А татко ги не даде  
иде ли кир-Тодорчу, аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је бија при мене...{S} Уморан, зава 
е мило.</p> <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети  
о...</p> <p>- Што искате?</p> <p>- Ете, аџијо, знаш, ми си дојдомо да загледамо онај черкез...{ 
и калуђери?</p> <p>- Овој си је черкез, аџијо, - зборију онија кротачко.</p> <p>- Ка! ка! ка! - 
сподин пак:</p> <pb n="58" /> <p>- Иди, аџијо, та доведи девојче: да га питам заш’ неће.</p> <p 
 сви никако чудно.</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А татко се ра 
 глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бо 
<p>- Заш’ да не иска?...{S} Што је тој, аџијо? - питују онија чудејећи се.</p> <p>Татко ми се ј 
е кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би напрајија што напраји...{S} А, симсиле м 
..{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли. 
сало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си наш донесомо.</p> <p>Татко  
и колико може.</p> <p>- Ништо не знамо, аџијо...{S} Какво калуђерско џубе? - прозборише онија ј 
66" /></p> <pb n="47" /> <p>- Што, што, аџијо?</p> <p>- Сиктер сени! - па викну татко и појде н 
е, Настасијо?</p> <p>- Нема више ништо, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке н 
>Господин пита:</p> <p>- Заш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошин 
је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање 
 комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој ни беше  
А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</ 
S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем има млого девојчики, па му оваја неје и 
 <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p> 
а у ники недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике туј јадна нан 
тка ми беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костадинка.{S} Сас овој искам да почнем, јербо то 
/hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија.</note> <note xml 
ас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли аџија, аџике?</p> <p>- Отиде, афендаћ,<ref target="#SRP19012_N 
 target="#SRP19012_N80" /> му је, вика, аџике, како онеј селвије,<ref target="#SRP19012_N81" /> 
е.</p> <pb n="92" /> <p>- Дај ми, вика, аџике, онај други појас.</p> <p>Нана излеже.</p> <p>- И 
.</p> <pb n="73" /> <p>- И таман, вика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Ма 
ит заради черкез.{S} Заш’ је па онакав, аџике?</p> <p>- Неје.{S} Запазила сам, Таске, ја овој п 
ју људи, млада невесту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г ут 
 си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се! 
<p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје лице, аџике, онај могарац, Ђоша, отишеја у Господина та му ре 
ј, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>ч 
да га служи.{S} Тике он:</p> <p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипн 
 к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како  
во здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- Што има, аџијо? реч 
/p> <p>- Туго... блажу!</p> <p>- Блажу, аџике, блажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек кир-Тод 
рејећи:</p> <p>- А виде ли кир-Тодорчу, аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је бија при мен 
квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу 
љу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Дајте ми тој калуђерско џубе 
у, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не плаче, јербо нема за што да 
виде га, каза на нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, убаво, а мустаћи га салте мрр 
ко мене викају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S} Што је тој, ооо?!</p> < 
одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотираћи 
 па насмеја, па вика:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си 
ем) жалејећи нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Тама 
а виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, 
ија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо међу себе 
SRP19012_N96" /> како шапица, донето од аџилак, па на њега залепен ладен,<ref target="#SRP19012 
ку кротачко:</p> <p>- Таске, мори!{S} У аџину мешину претура се ништо...</p> <p>- Може бит зара 
te> <l>»Нишан даде Димитраћи!</l> <l>На аџиску Ђул-Марику.</l> <l>Друсто си је питувало,</l> <l 
, мислешем: како ете ти га Димитрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка м 
ачи.</note> <note xml:id="SRP19012_N44">Ашколсун, браво.</note> <note xml:id="SRP19012_N45">Бог 
е је свећа запалила.«</l> </quote> <p>- Ашкосум<ref target="#SRP19012_N44" />, аџи-Ђоко!{S} Так 
а, Ђул-Марике!{S} Опет машала!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!{S} Сто пута ашкосум!</p> <pb n="24 
.</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!</p> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - шт 
па сас зелене грањке.«</p> <p>- Ооо!{S} Ашкосум, Ђуринице! - узвикну домаћица задовољно.{S} А а 
> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!{S} Сто пута ашкосум!</p> <pb n="24" /> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! -  
а Димитрије.{S} Севда’!</p> <p>Глумац и ашчика, што донесоше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћам 
, па узе сркати каву, коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и то мени говори 
ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бре глумац...{S} Да прошћаваш, Господине, сас о 
веше сабазорску манџу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пила 
 лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу 
ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како 
 Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Црна, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете, две ви очи?{S 
рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав, баба-Маријо! - узвикну Јола.</p> <p>- За мој атар, Ђул- 
се смејете?!{S} Што ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S} И завалија<ref ta 
>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Еј, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете?!{S} Што ми ви 
ми, тога Сотираћа спраљашем кошуљку.{S} Баба му (таткова мајка) одсекла за кошуљку од најголему 
сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - вика баба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Таску о 
ареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чутура<re 
остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Жене се присмејаш 
 сас зелени пушћулчики.{S} Друга му пак баба (моја нана) плетеше чарапке: од белу пређу, турану 
јетрвина мајка рекла: - »Салте да чујеш баба-Марију...{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш, Ђул-Мар 
па дори прежижа, та обрнуле спрема њега бабе грбине; дрвеће исцавтело, па како да је бадем, шеф 
.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђу 
кине човек за њега, за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, г 
012_N41" />, купус и месо, наут и месо, бабње, капама, подварак, пуњете ћурке, пржени пилики, н 
учак«; где се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетит 
ано.</note> <note xml:id="SRP19012_N83">Бабо.</note> <note xml:id="SRP19012_N84">Роба.</note> < 
белак<ref target="#SRP19012_N60" />, на бабу селемија-антерилак<ref target="#SRP19012_N61" />,  
ачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на бабу, таткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу, м 
ткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете кратачко,  
 се.{S} А знам да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, 
на черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтело и опало, па ти приличе како  
грбине; дрвеће исцавтело, па како да је бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу и па  
ирају се; а кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један другому како ћуфлија<ref target="# 
 што је донеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску м 
ије, калајлије, санови, големи мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе ш 
лајлије, санови, големи мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани< 
!{S} И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па стамболски лег 
 големе тепсије татлије, па две тепсике баклава...{S} Туго!...{S} Ама и ја несам остала у посме 
 отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија Сотир  
#SRP19012_N47" /> Сотир терзија беше на бал, а беше к’сканџија<ref target="#SRP19012_N48" /> та 
S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у нови 
илак, и свако чудо, свашто.{S} На један бал салте голе...{S} Руке, грбина, пазуке - на мегдан;  
 јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас ј 
идомо собајле.{S} Тамо свирање, појање, бањање, и прајише сас млада-невесту што прајише, што ни 
ојега Димитрија једнаг по моје венчање, барабар сас чеиз ми, поклопила сам се на јестак, што га 
а римам, зборејећи на другарице ми, што барабар сас мене плачу:</p> <p>- Леле мене, остадо си п 
при бабине му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, горе је на мактицу, па врз мактицу је 
тур; горе на шарену антерију, у делници басмену, у недељски и добри дан гизију, озгор на фермен 
, бос на папуче, горе је салте на једну басмену антерију, доле на човане чакшире, без потколенк 
ак у Женско Друсто, та гу саши ништо од басму<ref target="#SRP19012_N51" />, вунено ли је, шаре 
а куде кућу, натури фес на чело, подиза бастун<ref target="#SRP19012_N64" /> на горе, спушта ве 
 фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по грбину, по крстетину, и јоште по до 
ве т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жив ти 
роз обор, питује што работимо и све сас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јер 
 татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја као он.  
уја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по грбину, по крстет 
 бата-Сотир толико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правешеју м 
 викну татко и појде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за сокакња врата.{S}  
ref target="#SRP19012_N61" />, на шуру, бата-Сотира ми китабија за кратку антерију, на младу не 
па моја нана готовеше сабазорску манџу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутва 
, Бугари; а Димитрије је асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује 
 Тражија са пријетеља, па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске пратија овн 
ече:</p> <pb n="20" /> <p>- Ете, питује бата тражиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што 
3" /> Никако: чук... чук... чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму сас бастун, и па јед 
век, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А ћеменчеџије<ref target="#SR 
ажиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа тражила, - рекну, па узе та обрну  
/> <pb n="69" /> <p>А њему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен п 
ас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћ 
 у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг- 
ти је убава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»Нишан даде Димитра 
а...{S} Од уроци умре... од напољицу... баш га пресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше та 
 дојде незвана.</p> <p>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то 
 у собу.</p> <p>- Филџани! - па погледа баш у Димитријев филџан, мрдну сас главу мрвка на горе  
?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам в 
S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан -  
е знам што ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте г 
<pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и није баш толико стара, једва ако је прешла шездесету.{S} Рас 
а мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога,  
/p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се н 
ашчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, 
е он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми зб 
S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој 
бели лук.{S} Па како тој паниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлински поток, па како т 
је, но једнаг да отворимо.{S} Један дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим.{S 
} Ако види друсто му...{S} Дора Митичин баш је при њега...</p> <p>- Маријо! - викну ме нана.</p 
 мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок, с ц 
н прекачи се преко дувар на Кршено Чело баш пред петли појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема  
ско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко 
>- Па ли, вика татко, хоће да продавате башчованџије краставице и симиџије симити?{S} К’да сам  
несте видели?...{S} Искате да продадете башчованџије краставице и симиџије симити!{S} Ка! ка! к 
ојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре ош 
 на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију појала, у њума сам се мислејећи за њега 
год од меснице, и преко лето гледала по башчу, одејећи, седејећи и работејећи - све сам за Дими 
м, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја  
е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S} Запа 
 време беше!...</p> <p>У делници сам, у башчу, работим: плетешем, шијешем, ама понајвише сам би 
 и у пролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре ошав,<ref target="#SRP19012 
та у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у од 
<p>У слунце заод излего на мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У 
 обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичк 
ути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне; у једну 
/p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S} Што работи там?!...{ 
и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магд 
 кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не теј 
ер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, ви 
 ного изникло и исцавтело, како цвеће у башчу!...</p> <p>Пројде ми свадба...</p> <p>А што беше  
ше.</p> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу при гергеф, мислешем: како ете ти га Димитрије та 
ву загледам, еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше  
а сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој  
-пиленце,</l> <l>Та си ми падни татку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та нову вадим:</p> <q 
туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну  
9012_N87" /> Видеја ме из кумашинову му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг, вика, било га мило 
ше.{S} А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђ 
фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да прошћаваш, <pb n="105" /> 
> убави, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на један дува 
е чудиш.</p> <pb n="15" /> <p>Јоште к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап 
чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла  
ш, срма ђумиш!{S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би мо 
резив</hi>!...{S} На <hi>презив</hi> ми бе’у сви родови...{S} Татко, мајка, кум, стари сват...{ 
..{S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’  
ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да неје т 
ит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи 
к, узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик д 
и дни; несу девојчики око мене како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки мој 
како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref target= 
 се смејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, 
љав, од пролет, што га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде до 
тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и збори: - »Ку 
 се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем, то 
ма себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње, виде читав големи свет свој, далеку прошлост 
На сирочики без мајку спрајимо кошуљке, без оца антерике, на удовице папуче, на стари људи јеме 
доле на човане чакшире, без потколенке, без појас, на главу му бел келепош... онакој како к’да  
смену антерију, доле на човане чакшире, без потколенке, без појас, на главу му бел келепош... о 
е ме неје забрајија, и што неће да може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу па:</p 
-Марика, као све старе Нишлике, не може без шалвара испод фистана.{S} Пре их носила што је био  
јле:</p> <p>- Димитрије Ђошин неће може без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе.</p> <pb n 
трије те јако милује...{S} Неће си може без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од свекрве 
ременом, за доба својега живота, кад је без витих крила летела на небо, и машала се звезда, мес 
љав.{S} А овдена има, вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу пријетељи, не 
, стринке.{S} У зборење пројде ни време без пијење.</p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај си је ча 
иротињу из своју нурију.{S} На сирочики без мајку спрајимо кошуљке, без оца антерике, на удовиц 
ућу болево, и умирање куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице 
у, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџије, та скидо од полицу једну тепсију, и у  
ита.</note> <note xml:id="SRP19012_N63">Без украса.</note> <note xml:id="SRP19012_N64">Палица.< 
о николико усујле.</p> <p>Ники су, пак, безбели, знали што ће се Димитрије венча сас девојче на 
>- Глумац!...{S} Ајде, белки глумац.{S} Безбели је глумац бија пијан та турија овну на рогови ц 
«, садањем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Марика најви 
пке се беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за њега, за приказ: седи 
чену антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангир,<ref t 
 без потколенке, без појас, на главу му бел келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чу 
 испружила, те јој се види цела чарапа, бела, вунена, шарена на прстима и пети, а горњиште јој  
отовимо: манџе, манџе, %моруња дебела и бела како сирење.{S} По онуј попову артишку разделимо.. 
Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путине...<ref target="#SRP 
ле шалварке, на белу антерику, боса, на беле атласке папучке; млада како капка, ама по чешљање  
ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику, боса, на беле атласке  
 снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје...{S} Знајем како да беше јучерке што збореше на 
едан, озгорке од чову фермене; око шију белеје му се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји  
еју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју како јагањчики у торљак!<ref target="#SRP19012_N 
 што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, да се  
да травка како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтело и опало,  
атраг за фустан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>- Мори Таске! -  
 се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и у прол 
, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и  
а не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете 
’чко сас зелену поприку и <pb n="39" /> бели лук.{S} Па како тој паниче носешем баш ја.{S} Носе 
 ножеви и пушке син и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџ 
жно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цветови што су прецавтели, и падају по ћошку куде  
ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магданос<ref target="#SRP190 
и Димитрија одамно, салте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој мл 
 приличе како да су по туј зелену чергу бели цветови, ткајени на прсти.{S} А зумбул пред кућу,  
ски симити били су за прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењерлиј 
 је мало смежурано, јер се, ваљда, није белила турским белилом; %сухоњава је; говора је брза, с 
ано, јер се, ваљда, није белила турским белилом; %сухоњава је; говора је брза, с кратким наглас 
а %плауће.</p> <p>- Глумац!...{S} Ајде, белки глумац.{S} Безбели је глумац бија пијан та турија 
бавога Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је, белки, јоште мило за Димитрија...{S} А?</p> <pb n="75"  
сам тој напрајила, а онакој, кој знаје, белки...«<ref target="#SRP19012_N37" /></p> <p>Такој.{S 
.{S} За црни лук...{S} Како тој’?...{S} Белки глумац...{S} Бија је зар пијан, - збору онија тро 
сас модри очи, две ми очи, модри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго си је човек, друго чедо.{S} Од  
дајма<ref target="#SRP19012_N15" /> све бело, опрано, е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци од о 
еше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце од пролет <pb n="57" />, такој си је била 
ла, убав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј 
ote xml:id="SRP19012_N73">Кадунин прст (бело грожђе, дугуљастих зрна).</note> <note xml:id="SRP 
столом!{S} Ђаконије, леблебије, а поред белога вина црвени се вино »испод комину«.</p> <p>Осим  
 дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руци »дори до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово,  
ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до зору...</l> </ 
ата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику, боса, на беле атласке папучке; млада как 
ак баба (моја нана) плетеше чарапке: од белу пређу, турану на <pb n="101" /> сумпор; а јурнек с 
 Часни је пост, јер док стигох из своје Београд-махале до Ћир-Костине улице добро осетих топлот 
<p>Прештампано из „Нове Искре“</p> <p>У Београду</p> <p>Штампано у Државној Штампарији Краљевин 
t="#SRP19012_N21" /> да се знаје што је бератлија.{S} Мустаћи му црни, големи; веђе црне, густе 
гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама 
ика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у ве 
, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапун не знамо за 
фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмало, најмало седом-осам пут; а татко неје теп 
ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају  
ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} 
ама сам зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, нака 
ури, вика, <pb n="51" /> јабуке: оне су берем, што викају људи, ништо - пет паре, десет ли ока! 
ање.</note> <note xml:id="SRP19012_N59">Беснило.</note> <note xml:id="SRP19012_N60">Чоха за џуб 
о жене.{S} Да ли је свет стануја толико бесраман, ели шашав?</p> <p>- Не се срди, стринке!...{S 
...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу г 
p>- А заш си ти, Маријо, станула тол’ко бесрамна?</p> <pb n="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој ре 
ики, за тој.{S} А ники девојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву  
?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој: 
> несте били...{S} Туј ништо јако, јако бесрамно рече, па тике звекну:</p> <p>- Сиктер сизи, до 
проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p> 
.{S} И да те је мило:{S} Димитрије неје бећар, што ћеш...</p> <p>Ја тике излего из одају, и не  
а л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек Господин не д 
 пак појдем на сокакња врата да видим - бећари.{S} Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам< 
 деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, 
о зборија и како је наодија приготке на бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроо 
м би се око мене задеваја, како и други бећари сас девојчики што работију.«</p> <p>Пусти аџамил 
лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћ 
око та гледам на сокак: тражим да видим бећари Нишлије, ђокси ђумишлије...<ref target="#SRP1901 
#SRP19012_N78" /> Помиње татко при нану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђ 
 потирњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да се на < 
 а на другу бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете кратачко, кратачко, а дебело.{S} Узела 
12_N47" /> Сотир терзија беше на бал, а беше к’сканџија<ref target="#SRP19012_N48" /> та мани с 
алте у лице белеје...{S} Знајем како да беше јучерке што збореше на онуја Таску Манину:</p> <p> 
јка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу 
target="#SRP19012_N47" /> Сотир терзија беше на бал, а беше к’сканџија<ref target="#SRP19012_N4 
алте још николико...{S} Како онај једна беше:</p> <quote> <l>»А, бре, Мито...«</l> </quote> <p> 
море, неје за Миту Ђуринога, што истина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да с 
е за Димитрија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај Димитрије!{S} Висок како топола, убав како цве 
љак!<ref target="#SRP19012_N24" /> Убав беше, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-че 
е...<ref target="#SRP19012_N25" /> Убав беше јако!...</p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у  
 у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје уб 
ега гледашем, а он мене...{S} Срамежљив беше, е Боже!</p> <p>Срамежљив.{S} Доодеше, доодеше а и 
гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не 
 пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb n="13" /> <p>Даде ме за Димитрија...{S} Т 
Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, т 
т’ та дом’ на ручак.{S} Такој си напред беше.</p> <p>- Јес’ па, - вели аџи-Настасија, ћутљива и 
 је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич  
ујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па је 
а њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин мило 
и је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} 
посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеј 
срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S} Нишлије, севдалије!!...</p> <pb n="107" /> <p> 
012_N216" /> Убав ли у моје младо време беше!...</p> <p>У делници сам, у башчу, работим: плетеш 
мо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, како сваки пу 
посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи мас 
> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да 
rget="#SRP19012_N71" /> што га јоште не беше слана дофатила, црвен као жеравка, што га тури поз 
т, и лисје зелено, јербо слана јоште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја паву 
 што ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; нишлиски симити били су за прикажњу: б 
ју на замршен ибришим.{S} Сас трепке се беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се преки 
ј дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани 
 />.{S} Такој треба, ама овај си черкез беше - дуз<ref target="#SRP19012_N63" />!...</p> <p>Дуз 
RP19012_C1"> <head>I</head> <p>Татка ми беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костадинка.{S} С 
ше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј 
ување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећарка дајма, ама за што: да помогне нане око г 
уго, мајке, што напраји!...{S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе да з 
ку не викашем како што <pb n="11" /> ни беше адет, дада, но <hi>нана</hi>).{S} Завалија<ref tar 
да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџи 
 на њи: - »Снолај на Господа!« такој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па ј 
вадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p> <pb n="38" /> <p 
у ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце  
алте да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџе 
 од Ђул-Марике, - ете, напред све такој беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а млади 
уње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глуво как 
олемо дрво, (ете, како никакво дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, зелено,  
, не помињајећи никога.{S} Господин пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекну 
над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не  
и каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, 
к други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак седне, па се спрема нашу 
...</p> <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес г 
а од тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџи-Костадиново <pb n="81" /> девојче, Ђул 
ме је караја за појање никад, освем ако беше у комшилак болево (болесник), ели ти, чуваја Бог,  
е од татка млого постареј.{S} Стар јако беше.</p> <p>Чини здраво живо сас нас, па једнаг:</p> < 
о на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} Собајле дооду р 
и веђе...«</l> </quote> <p>Такој никако беше, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле  
пред овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, гореше кандило дајма.{S} Долапи пак што су, 
шчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, висок како овија чардаци...{S} Фрљи, ротке,  
да си удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавање, како петровка јабука око  
ресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у десети 
ла више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша 
/p> <p>Пројде ми свадба...</p> <p>А што беше зборљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в н 
, девојче на Кршено Чело...{S} А па што беше тој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а 
д собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb n="67" /> на јесен н 
анџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви 
p>Зар што доодеше скоро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Димитрије у срце такој како неће да 
н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у  
ачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар шт 
ада-невесту што прајише, што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S 
стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Так 
ре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше...{S} Другар добар, свекрва добра, з’лве...{S} А,  
ашчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у одају.{S 
ене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг-дан, 
Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и ф 
ијинога кириџију.{S} Јооок.{S} Ништо не бешем чула за њигово венчање; моји су скутали од мене.{ 
па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску Манину, пријетељицу си,  
е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ру 
брне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S 
дне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипува 
о вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не зна 
у; ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо 
јчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врат 
заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и докарали да се свадба растури 
какња врата, мислела сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекн 
го...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја човек...{S}  
 очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{S}  
а њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како 
 ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће 
да дизам очи - млада невеста.{S} А када би нико пиленце летејећи прозборило: »И Димитрија је жа 
ништо, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо с 
 он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’  
орило: »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> < 
 ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно 
несам питуваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше <pb n="70" /> чедо у цига 
ки могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,< 
бор на редови белеју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада  
дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - д 
да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако 
Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би погледала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да 
а пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би напрајија што напраји...{S} А, симсиле му циганско!  
ешиш; искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти  
и Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би кабаат<ref target="#SRP19012_N76" /> на мене узеја:  
 нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би  
е Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана доодил 
 дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи 
 лимон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана.</p 
дбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би каба 
 овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам < 
мо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Настасију.</p> <p>- Још 
о.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не 
ише за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <q 
је вода, да је мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади да испишем.</l> </quote> <p>И јоште на к 
е.{S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Н 
сти, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S}  
 сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црн 
о гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе краставице.{S} А човек пак... ђојем зн 
среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и други бећари сас девојч 
еме, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто како Циганин, не како човек, како  
аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жен 
, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и д 
олако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, како ја други 
..{S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто как 
И тебе би ти облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димит 
и песма гу искочи.{S} Јербо напред како би си ника <hi>ништо</hi> изручала, једнаг гу песма иск 
Ђуринога, што истина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка  
ој како му мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било од 
 ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђо 
у!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да пла 
њу једанпут да слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: мани се!</p>  
време промени, што ће си <pb n="100" /> бидне убаво кад идемо на Панталеј да се причестимо...{S 
 /> <p>- А како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?...  
Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: 
у...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слободија; салте, вика, да улегнем у н 
 ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши  
 си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти недељски дан, татко си је  
и лојза, од својега пријетеља Цинцарина бидне пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине а 
 Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.</p> <p>Татко се  
 Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па га за 
на онуја Таску Манину:</p> <p>- Неће ми бидне, мори Таске, добро.{S} Поприка си је љутина, лук  
како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S}  
је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како селвија.{S} Тике туј онај 
 узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те види...</p> <p>Око мене се обрће с 
а...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе да се д 
 не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукл 
 ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни, а човек  
не.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање  
ко напред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни 
ћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а ј 
{S} Како тој’?...{S} Белки глумац...{S} Бија је зар пијан, - збору онија тројица %плауће.</p> < 
авице и симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56" /> несте бил 
Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к 
и је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише  
ке?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је бија при мене...{S} Уморан, завалија, уморан, познава с 
а рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба 
 Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву  
 ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас ње 
е у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref target="#SRP19012_N84" />  
јде, белки глумац.{S} Безбели је глумац бија пијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиниц 
ем у нишевачку цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре мо 
беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Ср 
ајија узни.« - »Несам ништо забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те 
 за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам под нишан<ref target="#SRP19012_N26" /> чак до 
шем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb 
} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе 
це од пролет <pb n="57" />, такој си је била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме  
ка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас девојчики, девојче; сас же 
>А оваја па се задева (јербо врс’ му је била):</p> <pb n="104" /> <p>- А како те тебе, аџијо, м 
честила).</p> <p>Ете у теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види коли 
а ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била как 
је!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он 
 невесту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја. 
о га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка.<ref target="#SRP19012_N74" /> К’д дојде у н 
ислешем.{S} А истина: сас Димитрија сам била дајма.<ref target="#SRP19012_N82" /> Сас Димитрија 
м: плетешем, шијешем, ама понајвише сам била при <!-- недостаје страна 11 --><pb n="12" />герге 
и, керко, ја одболува.{S} Истина, несам била у легало, ама стану како вејка.{S} Нана ме просипу 
ја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем нити толико шашава та да појем к’да си ништ 
авгу, мани се.</p> <p>А ја истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече  
а има гројзе - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко напред под нишан, јербо татко грабеше да се 
 се ништо не плачеше, зар што сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанпут отиднем при 
а сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} Зборимо за Тас 
о за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј забрајила. 
ваше године, ви још <pb n="56" /> несте били...{S} Туј ништо јако, јако бесрамно рече, па тике  
т паре беше симит еееј; нишлиски симити били су за прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани 
каше ни невесто, нити пак... друсто смо били).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем да ми домаћицу %с 
ана.</p> <p>- Несу!{S} И па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - завр 
А који је њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од време, - говори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{ 
чу кроз проваљен дувар, и једнаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пиш 
 друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал  
но, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја чов 
а гледам!...{S} А један дан, како да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S} В 
 Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, за  
, а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} Собајле дооду родови, пријетељи, кумаш 
, Ђул-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S 
прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе 
ак, мислејећи што њума вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Наст 
о је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чува 
 од свакога, све до корен.{S} Тој си је било Господиново проклесто у цркву, неје ништо мало.{S} 
ње чемашир; а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим до 
нчали се, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим  
 је кућу болево, и умирање куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на В 
ше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведош 
реду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика  
 па, чедо.{S} Како ти исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а  
овде, кућа затвори, затре му се, долеко било од свакога, све до корен.{S} Тој си је било Господ 
 нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућа затвори, затре му се, долеко било од  
 испод фистана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опа 
је:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - еписи бир.<ref target="#SRP19012_N78" /> Помиње татко при нан 
Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: 
ешину претура се ништо...</p> <p>- Може бит заради черкез.{S} Заш’ је па онакав, аџике?</p> <p> 
/note> <note xml:id="SRP19012_N37">Може бити.</note> <note xml:id="SRP19012_N38">Буђаво.</note> 
ешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та 
за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не знам... ш 
амо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце од пр 
.</p> <p>А нана ми!{S} Кротко јагње!{S} Благи шикер!{S} Плаче, брише слузе сас рукав што је иск 
те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј мученицу што је заради тебе станула 
уго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок 
ти и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре ми завалијица...{S} 
ас фишек сас шикерлеме, ели нешто друго благо за ручање, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ни 
а обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га причестимо: мило не што ћ 
 га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој Сотира 
тру за Димитрија.{S} Од мене то на сина благослов.</p> <p>Искочили на сокак и узели да збору ко 
 Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема л’жа, - викну  
 У турско време, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто како Циганин, не како  
- Туго... блажу!</p> <p>- Блажу, аџике, блажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек кир-Тодорча не 
зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Туго, блажу!...{S} Ђојем крисјани...</p> <p>- Крисјани!...{S} 
викну:</p> <p>- Туго... блажу!</p> <p>- Блажу, аџике, блажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек  
 очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго... блажу!</p> <p>- Блажу, аџике, блажу.{S} Јербо ја мислим 
 јербо у туј кућу... јес, у туј кућу... блажу<ref target="#SRP19012_N75" />...«</p> <p>Тике нан 
л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке од очи.</p> < 
дба растурила: у кућу куде је Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили керко!...{S} 
 виће доста.{S} Како Турци, како Цигани блажу!!...{S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се н 
 рекнуја татку ми, салте ово једно, <hi>блажу</hi>, па виће доста.{S} Како Турци, како Цигани б 
о се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај срамежљив Димитрије - Циганин?. 
/p> <p>- Ја познавам једно девојче овде близо: убавачко је, кротачко, мани се!{S} Татко гу је а 
е собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете, боба!<ref target="#SRP19012_N83" /> Не ћу се удавам.« А 
ме Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија не 
ете, око дединога Краљевића Марка.{S} А боба- Настасија, татку ми за инат, погледа у Сотираћа,  
о.{S} Узела та <pb n="102" /> га задева боба-Настасија, што је модроок, што је малечак; а нана  
p>Татко се пак не сећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика.</p> <p>- Неје, Настасијо.{S} М 
досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика боба-Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да  
поприка!</p> <p>- Мори Таске! - па вика боба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, жене 
 инат?</p> <p>- На боба ми.</p> <p>- На боба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си 
...{S} На кога правиш инат?</p> <p>- На боба ми.</p> <p>- На боба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} П 
о си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте на боба.</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си паметна: тв 
...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њ 
 си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та 
снају ми:</p> <p>- хоћу си излегнем при боба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> < 
не висок како селвија.{S} Тике туј онај боба-Настасија:</p> <p>- Јес’ па, селвија.{S} Ја га как 
 и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она та се зачуд 
т чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му о 
P19012_N1" /> у луду среду – о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, сече на хамајлије и меће  
с аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, човек право да збори.{S 
бо, фати те ники стра, да <pb n="62" /> Бог сачува: салте чекаш к’да ће си муње, тресак... ууу! 
 од резилак не може да кроз сокак...{S} Бог да прости и други који сам данас помињала!{S} Сви с 
 Маријо! ћути си, блага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добр 
 бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лошотињу.{S} Тој збореје 
потрисам му коске сас моју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благ 
 су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес године пројдоше к 
е, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој он 
> <p>- Да су ти, Севетке, здрави си, да Бог да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи- Настаси 
ори ли се тој сас татка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан несам се утешила: плачем и пред на 
шилак болево (болесник), ели ти, чуваја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем нити т 
 је умреја татко, мајка... како, чуваја Бог, сви <pb n="63" /> да су ни помрели, па мене остави 
Како ћу па да га питам?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’  
аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да га питам?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} 
 да си душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умре 
 Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе с 
-Настасија прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, 
 би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би кабаат<ref tar 
 <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста, жив ти Бог!</p> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила сам си винце, п 
.</p> <p>- Не млати се, стринке, жив ти Бог! - збори домаћица, не дајући јој да устане.</p> <p> 
ратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а они 
_N12" /></p> <p>- Прикажи ни гу, жив ти Бог!</p> <p>Све је окупише.{S} Молбе, заклињања, прекли 
 и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жив ти Бог!{S} Кррршено Чееело!...{S} Јааа!...{S} К’д попреее! 
<p>- Здрав си, Севетке!</p> <p>- Дал ти Бог, Аџи-Настасијо!</p> <p>- Ајде!{S} Здрав си, Севетке 
а Бог да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи- Настасијо!</p> <p>- Здрав си, комшике!</p> <p 
12_N44" />, аџи-Ђоко!{S} Такав си Свети Бог највише милује! - узвикну кира-Тана, жена Ђул-Марик 
то, а она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мад 
сти постешемо редом како је сам јединак Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни он 
по коју шалу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, мало...</p> <p>- Е, Ђул-Марике, несмо саме! -  
} Јааа!...{S} К’д попреее!...{S} Полеј, Бога тиии!...</p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у та 
е заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не знам за 
ајију метаније, љубимо иконе, молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Она 
 у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, 
аво.</note> <note xml:id="SRP19012_N45">Богојављење.</note> <note xml:id="SRP19012_N46">Штета,  
 према истоку - стојеше у иконостас Св. Богородица и Св. Никола, јербо ми татко Светога Николу  
у, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идеш 
 <p>- Пише, здрава је.</p> <p>- Е, фала Богу!{S} Салте нака је здравје, па за друго је колај.</ 
и је, добро ли је?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дојдеш.. 
?{S} Здраво ли си?</p> <p>- Добро, фала Богу, здрава сам.</p> <pb n="5" /> <p>- Како ти је друг 
 јоште како ни си?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Па јоште како ти је другар?{S} Здраво ли 
 другар?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Фала Богу, здраво је.</p> <p>- Писује ли ти сестра?{S} Како  
"#SRP19012_N15" /> све бело, опрано, е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци од орозан и тугле, у  
же, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, моје славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пролет славеј 
пе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручкам те, Боже, од Швабу ли је овој?{S} Од Турци неје.{S} Младоже 
ву вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, моје сл 
ашем, а он мене...{S} Срамежљив беше, е Боже!</p> <p>Срамежљив.{S} Доодеше, доодеше а ич ме не  
есец.</note> <note xml:id="SRP19012_N2">Боже (диминутив).</note> <note xml:id="SRP19012_N3">Изн 
’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре  
борила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, нака га изруч 
ри обе руке под појас, па се тресе како божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А стринка-Таска (т 
д малу до малу, од сокак до сокак, како божјаци.{S} Идејећи такој самач’чки, гледајећи се, збор 
 тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, ст 
си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, наручамо гу, и п 
ка ка!...{S} Ете јутроске пратија овна, божном како ни је адет од време, па му на рогови турија 
јин ми черкез, привикаше онија двојица, божном чудејећи се:</p> <p>- Куде си је други черкез?{S 
 тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на добро обрће...{S} А! јадна нана ми 
 преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо дом’ забрајија, па дојде да узне.{S} Он ка 
} Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам ут 
војко.»</l> </quote> <p>Жене поју, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше д 
бе, аџијо? - т’нацко пуштише глас онија божном чудејећи се.</p> <p>- Какво?{S} Зар ђојем не зна 
тија речови, па тике од свекрве ми иска божном подношке, други пут брдо, трећи јурнек<ref targe 
; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном да спије, и сас њега још по неки стар човек, род 
 ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо не зна.</p> <p>- Што ми работиш, вика, Мар 
 максуз такој, е га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали како  
асрди се и узе да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} Срамује се у таткову ми  
ук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја га, је 
ругу руку оканица сас вино, црвено како божур... <pb n="106" /> А, туго!{S} Ручање, пијење, сме 
во, трећа зумбул, четврта иста како сас божур.{S} У кућу тепсије, калајлије, санови, големи ман 
и - црне трњинке, па како филџани.{S} А бој<ref target="#SRP19012_N80" /> му је, вика, аџике, к 
 тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога 
арала си се, јербо за фустани је црвена боја, па зелена, па жута, па ђувезлија, па морава, па п 
ило, јако ме мило.</p> <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се  
и, вика, зет модроокаст?{S} Модра си је боја за фустани, не за очи: после да су ми и унучики мо 
а, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу извадимо, вика, меришљав сапун. 
е, прикажње њене, видела сам пуно лепих боја, као у репу паунову: гледам њу, као невесту, лепо  
арачану.</p> <p>Јутре дан, у петак, <hi>боја</hi>.{S} Младожења си ми прати собајле: пештимаљ,  
ија<ref target="#SRP19012_N210" /> нана бојеше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако у 
’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је домаћин, о 
џију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Таске?{S} До 
илаџак, шамију за везување главу, кану, боју, тас, чешаљ, лиф, сапун...{S} Кешке<ref target="#S 
’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџ 
!{S} Кешке!...</p> <p>У вечер ми турају боју, и поју:</p> <quote> <l>«Убава, добра девојко,</l> 
 отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што ово 
hi>боју</hi> и на амам, сас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јутроске на амам играле, играл 
м, чукам и појем песму што си је за <hi>боју</hi>...{S} Измимо гу; избањамо гу...{S} Жал ме, си 
чи прилепиле, јербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас младожењску боју.{S} Овија су  
е један пут сас њега срето...{S} Болан, болан, једва идеше; срете ме кад идешем са свекрву ми у 
салте се један пут сас њега срето...{S} Болан, болан, једва идеше; срете ме кад идешем са свекр 
појање никад, освем ако беше у комшилак болево (болесник), ели ти, чуваја Бог, ники жал.{S} Ама 
 поче Ђул-Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и умирање куде је неје било без колач и свећу.{ 
си могу славим славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к<ref target="#SRP19012_N46" />!...</p> <p 
 и што ме је жал фатија исто како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас друсто му,  
икад, освем ако беше у комшилак болево (болесник), ели ти, чуваја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S 
ак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија  
 по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лошотињ 
 (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре крстетина, бре лошо гу, б 
и се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на до 
 другару си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре крстети 
кнуше ми две старе и домаћица.</p> <p>- Боље вас нашла! </p> <p>- Па ш’ чиниш?{S} Здраво ли си? 
весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље место.</p> <p>Отворише се на сарачану врата.{S} Ка 
 си је сирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дала више 
 домаћица а сви се устумарали да ми што боље место направе.</p> <p>Села сам, према Ђул-Марики.< 
цам.</note> <note xml:id="SRP19012_N56">Боље, камо срећа.</note> <note xml:id="SRP19012_N57">Ла 
а: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос на папуче, горе је салте на једну басмену антерију, 
ра: на беле шалварке, на белу антерику, боса, на беле атласке папучке; млада како капка, ама по 
ума си је чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{ 
готово до чела.{S} За ухом јој гранчица босиљка, закитила се пред полазак у цркву.{S} Обучена ј 
ши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; где се и сад носе ша 
атка пак сви слушашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу никако другојаче - познава се ш 
оже да излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за Ди 
идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни па одење...{S} Дори 
ата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ники мужи поган 
_N23" /> О туго!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> <p>Такој, тако 
или таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - заврши аџи-Настасија тужно, чудећи се.{S} А Ђ 
чито Ђул-Марика, и рече:</p> <p>- Туго, Бошке<ref target="#SRP19012_N2" /> Да су ти ћерко, рекн 
на:</p> <p>- У, туго!{S} У, леле!{S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и седе на миндерлак не гледа 
ачко рекну:</p> <p>- Што се напраји.{S} Бошке?!</p> <p>А тај Таске:</p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да 
p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да? 
мо и ми једно, друго, што смо спрајили, бошчалаци на свекра, свекрву, родови, а тике татко ми п 
ако неје срам пријетеља ми Ђошу да иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- Заш’ да не иска?...{S} Што ј 
ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си наш дон 
сам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да неје ткајен 
p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да се та 
есе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу извадимо, вика, меришљав сапун.{S} Меришљав, две  
 n="49" /> ми пошашавела, па спрајила у бошчу ђирит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисјан 
а за ништо неје...{S} Ђошиница турила у бошчу ем ђирит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’ 
т несам видела да искочи ни из циганску бошчу; и Цигани, што викају људи, узну та туру меришљав 
> <note xml:id="SRP19012_N44">Ашколсун, браво.</note> <note xml:id="SRP19012_N45">Богојављење.< 
лузе на очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како голупче гуче, как 
е, нашаја би га како лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,<ref target="#SRP19012_N85" />  
трча та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бас 
по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и радос’!...{S}  
едељу препазарили.</p> <p>Татко броји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња врата да видим 
ко појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем ча 
 та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ј 
а<ref target="#SRP19012_N36" /> и дете, брата му најмлађега, та да ме на сокакња врата извикају 
асно, све од Васка Стамболију, рођенога брата на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си ј 
о с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику 
ко њума рат да седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висок к 
ј, ели ти недељски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју па 
т, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте пригода - она си за ни 
крве ми иска божном подношке, други пут брдо, трећи јурнек<ref target="#SRP19012_N88" /> за јег 
{S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре искарала (истерала) сам 
вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се изм 
да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, пеш 
ако онај једна беше:</p> <quote> <l>»А, бре, Мито...«</l> </quote> <p>Неје тако.</p> <quote> <l 
у ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бре глумац...{S} Да прошћа 
оли гу оној, бре мешина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручал 
 гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - 
ућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бре глумац...{S} Да прошћаваш, Господине, с 
211" /> бре шимшири големи како сливке, бре каква ти цвећка неје.{S} У пролет: зумбул, лале дор 
ре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бре глумац...{S} Да прошћаваш, Господине, сас онолико м 
ана саме како анаме.</p> <p>Бре играње, бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од  
рем.{S} За ништо ти, бре моје унученце, бре дедино кученце, несам жудан, ни за ручење, ни за пи 
јем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бре унученце, отиднем на онај свет сас отклопене очи: з 
ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унученце, бре дедино кученце, несам жудан, ни  
искачешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре ошав,<ref target="#SRP19012_N211" /> бре шимшири го 
лака, а после се досећујем бре за овој, бре за оној.</p> <pb n="42" /> <p>Несам могала колај<re 
 ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лош 
и се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре крстетина, бре лошо г 
е ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не мож’ ниш 
звекну:</p> <p>- Сиктер сизи, домузлар, бре! - па ги дофати за рамо та кроз сокакња врата - на  
бре мешина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе крас 
то пута ашкосум!</p> <pb n="24" /> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - с’га ти је још по убава!</p> <p> 
</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!</p> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - што ти је убава!</p> <p>И још је 
 А човеку, другару си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, б 
праји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бре глумац...{ 
 мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће н 
т из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре ошав,<ref target="#SRP19012_N211" />  
и френци<ref target="#SRP19012_N39" />; бре...« Да прошћаваш јоште дрењке!...{S} Отидни у цркву 
стерала) сам слушкињу; бре кој те пере; бре прајила сам слатко; бре варила сам црвени френци<re 
ре кој те пере; бре прајила сам слатко; бре варила сам црвени френци<ref target="#SRP19012_N39" 
 сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре искарала (истерала) сам слушкињу; бре кој те пере;  
; бре искарала (истерала) сам слушкињу; бре кој те пере; бре прајила сам слатко; бре варила сам 
ре ошав,<ref target="#SRP19012_N211" /> бре шимшири големи како сливке, бре каква ти цвећка неј 
> <p>- На боба ми.</p> <p>- На боба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’ 
о с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте на боба.</p> <p>- Не ли ти реко, ви 
ашкосум!</p> <pb n="24" /> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - с’га ти је још по убава!</p> <p>- Салте  
- Ашкосум, Ђул-Марике!</p> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - што ти је убава!</p> <p>И још једну знај 
а боба ми.</p> <p>- На боба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам  
</p> <pb n="24" /> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - с’га ти је још по убава!</p> <p>- Салте јоште је 
м, Ђул-Марике!</p> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - што ти је убава!</p> <p>И још једну знајем, баш  
и.</p> <p>- На боба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала ко 
 се познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купил 
- »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре  
а ми чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у  
а памет нема одовде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не 
,</l> <l>Митичин га Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?</l 
get="#SRP19012_N65" />! ана сана, домуз бре!<ref target="#SRP19012_N66" /></p> <pb n="47" /> <p 
ме песма расплака, а после се досећујем бре за овој, бре за оној.</p> <pb n="42" /> <p>Несам мо 
S} Сви три дана саме како анаме.</p> <p>Бре играње, бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га са 
очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од мужи у 
урским белилом; %сухоњава је; говора је брза, с кратким нагласком, онако по нишки.{S} Очешљана  
кла.</note> <note xml:id="SRP19012_N28">Брига.</note> <note xml:id="SRP19012_N29">Лекар.</note> 
а, тој си је доста: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Ми 
p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та отутке:</p> <p 
 млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика па испи чашу, узвикну »фа 
ко у мачора, па салте видру.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се како други старци 
Кротко јагње!{S} Благи шикер!{S} Плаче, брише слузе сас рукав што је искочија под рукав на сече 
то се напраји! - збори нана ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Што се напрај 
а тике спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина...</p> <pb n="17" / 
ote> <p>Жене поју, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а ме 
та ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су преко недељу препазарили.</p> <p> 
’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас овој поче:</p> <pb n="48" /> <p>- 
 преко недељу препазарили.</p> <p>Татко броји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња врата  
-то! гугууу-то!... »Један, две, три...« бројимо, па кад избројимо повише од седом, а нам ни мил 
у, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце од пролет <pb n="57" />, так 
Чело, такво му је и девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли Нишлија - бата!...{S} За на 
ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S}  
ду среду – о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, сече на хамајлије и меће у калајлије, и так 
ј; нишлиски симити били су за прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам  
p>- %Ђојем се не сећа!</p> <p>- Заш’ се будиш?</p> <p>- Заш’ кршиш ђердан?<ref target="#SRP1901 
ити.</note> <note xml:id="SRP19012_N38">Буђаво.</note> <note xml:id="SRP19012_N39">Патлиџан.</n 
кву веселу харемлуку, кад се раздрагају буле песмом којој је припев:{S} Оф! опет оф!...</p> <p> 
удари? - питају и девојчики, смеју се и бутају се око њума.</p> <p>- Што му се несу стегле пити 
тој.</p> <p>- Какве питије? па питују и бутају се.</p> <p>- Свари питије, па ги изнесо на софру 
/p> <p>Жене се присмејаше и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татк 
 узни од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!. 
чешире, узацке, ишаране сас гајтани низ бутине, око %ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен тра 
ике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кута 
е’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чу 
ла сам јој испод кошуље на грудима црно бућме;<ref target="#SRP19012_N11" /> а да ли је на бућм 
target="#SRP19012_N11" /> а да ли је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.</p> <p>Испрва  
але, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, 
ата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује...</p> <p>- Аман, афендаћ, немој више!{S 
<hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори Настасијо, превара 
.{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте 
 Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује ко 
ле!{S} Играле, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, та 
шчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та нову вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко сагре 
рија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет 
авица...«</l> </quote> <pb n="86" /> <p>Вадим од себе жалне песме, појем и плачем, ама кришећим 
 крсно име своје; што су свој лепи град вазда волели, и што ће до краја живота својега, причају 
- Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, женеше Вале догрмаџија<ref target="#SRP19012_N69" />...{S} Дог 
е луку на тепсичету, о копривама – које ваља окусити уз сечка<ref target="#SRP19012_N1" /> у лу 
 унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, т 
а главом на мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашчовечија.{S} 
х а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљда, није белила турским белилом; %сухоњава је; говор 
о, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригнемо, - говори Ђул-М 
шем: не ли је Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - еписи бир.<ref target="#SRP19012_N 
е у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пи 
дорче, Димитраћи и Сотираћи, Манинице и Ванинице, Красе, Сике и Ђул-Марике, синови и кћери стар 
е адет од време, па му на рогови турија вараклисане главице црни лук!...{S} Црни лук!{S} Ја с’г 
папуче, на стари људи јеменије.{S} А на Варвару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; на С 
 на сарачану врата.{S} Како шикер, како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си 
ни свирање, ни играње: глуво како да се вари печеница за гробје...{S} Кева Коцина венчала се у  
ој те пере; бре прајила сам слатко; бре варила сам црвени френци<ref target="#SRP19012_N39" />; 
 Седи, аџике.</p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за нешто пог 
и, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком ст 
менути што траје последње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживеле старе 
 ми две старе и домаћица.</p> <p>- Боље вас нашла! </p> <p>- Па ш’ чиниш?{S} Здраво ли си?</p>  
ре ни па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31 
 сркати каву, коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и то мени говори, пријат 
’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамболију, рођенога брата на Дору Стамболију и н 
бо ти се гуша осушила; и нака ни донесе Васка по кафче.</p> <p>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’ 
 данас проодејећи кроз чаршију видеја у Васка Стамболију <pb n="85" /> убав лаураћ!{S} Ако ли д 
спрајили, доламицу; и купијо му татко у Васка Стамболију капу калаплију,<ref target="#SRP19012_ 
и време за ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Васка је донела »лимонију,« служи.{S} Старе с домаћицом 
дала Вачинице ни кршену пару кирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, за 
а ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Вачиница јучерке: - »Туго, Маријо!{S} Шашави ли су ми к 
венчала се у меснице, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару кирију.{S} Вачиница се срди; у! 
} Куде су ви бошчалаци?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си наш донесомо.</p> <p>Татко га пушт 
 ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика па исп 
џије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56" /> несте били...{S} Туј  
а гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригнемо 
ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, ништо збори, мисли.< 
 цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј трепке!{S} Д 
синко, пожутеја?</l> <l>Заш’ ти, дадип, веђе...</l> <l>Зашто су ти веђе...«</l> </quote> <p>Так 
 бератлија.{S} Мустаћи му црни, големи; веђе црне, густе и широке, две ми очи, како прс’, а вла 
лечики, искитене сас свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, ј 
</quote> <p>Такој никако беше, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како п 
rget="#SRP19012_N64" /> на горе, спушта веђе на доле и ништо збори; познавам, мрдају му уста, м 
веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј забрајила.{S} М 
’ ти, дадип, веђе...</l> <l>Зашто су ти веђе...«</l> </quote> <p>Такој никако беше, ништо за ве 
да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо од мене, познадо, та ми 
у сас главу мрвка на горе и подиже леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од Дору Митичинога и ониј 
{S} Онакој како треба: убава чова, убав вез, каранфилија, уз пазуке, око шију, око рукави.</p>  
а је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина, прав 
ша такав...{S} На тај Маријин черкез ни вез, каплама за ништо неје...{S} Ђошиница турила у бошч 
!{S} Око шију и око рукави и низ пазуке везена шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гр 
 а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<ref target="#SRP19012_N62" />.{S} Такој  
 срма-пусћул; па стамболске жуте папуче везене сас злато!...{S} Туго!{S} На Цветнице црква пуна 
мо су му поузацки рукави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су му везена ш 
2_N93" /> од зелену кадифу па сас злато везену, како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref 
е’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да 
и собајле: пештимаљ, силаџак, шамију за везување главу, кану, боју, тас, чешаљ, лиф, сапун...{S 
ученицу што је заради тебе станула како вејка, што се од гајле за тебе погрбила, па како да има 
на, несам била у легало, ама стану како вејка.{S} Нана ме просипује, лекује, имаше, јадна, стра 
 замоли те изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да прича »при мужи«.{S} Још више се завали н 
кој си напред беше.</p> <p>- Јес’ па, - вели аџи-Настасија, ћутљива и озбиљна старица, много ст 
к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не млати се, стринке, жив  
рди, стринке!...{S} Ајде јоште чашку, - вели домаћица, и послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђу 
молитву,<ref target="#SRP19012_N5" /> - вели Ђул-Марика и радосно, и весело.</p> <p>- Па јоште  
ет оф!...</p> <p>А домаћица се подиже и вели:</p> <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало ви 
Велиг-дан...{S} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг-дан, он дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја 
ичес’, а куде су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чује се разбој ели мотање цев 
ило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе...{S} Гугутке стале на сепетке, што  
о је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја каза за Нишав 
ч.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг-дан, он д 
 нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели испод  
и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни све џанфеслије,<ref target= 
у ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак  
такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо ми је Сотир од пе’ шес’... рамно  
пак, безбели, знали што ће се Димитрије венча сас девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, 
>- Тражи %наћас другу девојку, па си гу венчај ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на сина благо 
 несам онаг знала што се Димитрије виће венчаја сас девојче на аџи- Настасијинога кириџију.{S}  
илак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву.« Пом 
еје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} Божно 
е што искају - изгостирају се; а кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један другому како  
ри печеница за гробје...{S} Кева Коцина венчала се у меснице, а јоште неје дала Вачинице ни крш 
очи!</p> <p>- Једна при мене у комшилак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Мал 
чаше сас Димитрија Ђошинога...</p> <p>- Венчали се, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димит 
 нишан, јербо татко грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветнице, за пр 
е учини дек овој неје истина, погледа у венчан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да  
о: ем је убав, ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врн 
д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, да се туцам, 
да је у мојега Димитрија једнаг по моје венчање, барабар сас чеиз ми, поклопила сам се на јеста 
цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду м 
рвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитрија, 
Јооок.{S} Ништо не бешем чула за њигово венчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан  
њајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; јербо нана ми испратила једну две старке чак н 
S} Шашави ли су ми кириџије, што ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше у странство у Ћуприју, при 
.{S} Жал ме, сиротињка...{S} Собајле гу венчаше сас Димитрија Ђошинога...</p> <p>- Венчали се,  
рога Ниша, што су <hi>онако</hi> чували веру своју; што су <hi>свакад</hi> служили <pb n="109"  
ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише од све, две ми очи!...{S} К’д 
воје младости, из дана старога Ниша.{S} Весела, разговорна, разговорнија, чини ми се, и од поко 
нем та пометем и судови измијем, па сам весела како пиленце на грањку.{S} Мијем судови и појем, 
саме како анаме.</p> <p>Бре играње, бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од млад 
лаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље место.</p> 
амам играле, играле!{S} Играле, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по к 
но уска, испупчена; очију црних, живих, веселих; зуба здравих а лице јој је мало смежурано, јер 
стрчавши преда ме, пружи ми киту цвећа, весело говорећи:</p> <p>- Поле’, стринке!{S} Мачица, љу 
2_N5" /> - вели Ђул-Марика и радосно, и весело.</p> <p>- Па јоште како ни си?</p> <p>- Добро, ф 
 <p>Зачу се пљесак дланова како у какву веселу харемлуку, кад се раздрагају буле песмом којој ј 
њ и оморина толико, да си издане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по јед 
 ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци викају <hi>бе’а 
ти од њег’ дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цветови што су прецавтели, 
то како цветови на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав,  
Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике ућута.</p> < 
о да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, смеје, како да га 
чену, накићену, зарумењену од среће што већ једном одлази својему Димитраћу.{S} После је видех  
м с пуно љубави.{S} За овим спазих пред вече крај »сокакња врата«, у авлији, где изгледа своје  
лед.</note> <note xml:id="SRP19012_N89">Вече.</note> <note xml:id="SRP19012_N90">Ефендаки, госп 
а онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Ама 
ме.</p> <p>Бре играње, бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: на дед 
и ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо.{S}  
> <p>А он, Димитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, укачи 
 дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, како ја други пут шт 
ње, пијење, смејање, зборење - дори при вечер...</p> <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’ 
ам се у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту < 
S} Кешке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што са 
вадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а други: собајле у цркву, 
ање главу, ако убаве папучкице, он па у вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне на Д 
о, она си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже <pb n="26" /> главу; а јутре нигде 
а да прати сапун!{S} Кешке!...</p> <p>У вечер ми турају боју, и поју:</p> <quote> <l>«Убава, до 
иви, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој оној, па из к 
} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас  
 износило пред званице за ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, патарицу, рукавицу.{S} П 
дотле идеше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад год с 
о - да заповедају у нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, па вечеру...{S}  
ара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, па тике ми се учи 
черу, и јутре дан на Свети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми очи!{S} Дугачка софра, ич  
меки јестак - белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до зору...</l> </quote> <p>Зачу се пљесак д 
 варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубица, ка 
о ће понети са собом под Горицу; где је вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџи 
S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56" /> несте били...{S} Туј ништо јако, ј 
?!</p> <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ет 
’нко.</p> <p>- Каково?!{S} Заш’ се, жи’ ви Господ, прајите пијани, кад несте?...{S} Какво? а, с 
} Изнеси ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а онија гледају и:</p> 
ори Ђул-Марика:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што чезнујем,</l> <l>Како д 
вори Димитраћи:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што копнејем,</l> <l>Кај у  
арија!...</p> <p>- Заш’ се смејете, две ви очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} Неје ли такој 
шу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич  
 <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, 
е:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} Камо 
етке, на прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи оному кој си је за ре 
Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си наш  
ијетељ, Митин чича аџија.</p> <p>Отиде, виде га, каза на нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче 
ид, у једну тачку само, где, без сумње, виде читав големи свет свој, далеку прошлост своју, мла 
, и старе и младе.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол гизија шалваре, широке, дугачке; друге 
ијицу краставицу, зборејећи:</p> <p>- А виде ли кир-Тодорчу, аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p> 
тке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване 
 и топку.<ref target="#SRP19012_N87" /> Видеја ме из кумашинову му башчу кроз проваљен дувар, и 
 мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја се сас онија тројиц 
ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас дев 
како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збори нан 
би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто како Циганин, не како човек, како крисјанин 
о башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, 
, што сам данас проодејећи кроз чаршију видеја у Васка Стамболију <pb n="85" /> убав лаураћ!{S} 
 у репу њене приповетке, прикажње њене, видела сам пуно лепих боја, као у репу паунову: гледам  
Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не те 
ој руци »дори до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми приказала!</p> </div> <pb n="37" / 
ве ми очи!{S} Ја пак, вика, ђирит несам видела да искочи ни из циганску бошчу; и Цигани, што ви 
ика наше пријатне домаћице, улазећи.{S} Виделе смо где прође кроз капиџик, али нисмо знале да ј 
ки што су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врата л 
p>- Какво?{S} Зар ђојем не знате, несте видели?...{S} Искате да продадете башчованџије крастави 
м одлази својему Димитраћу.{S} После је видех као невесту скоро доведену, где испраћа Димитрија 
е исто како обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, мајка... како, 
но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу видим  
о при врата, та да чујем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си ручала за 
 у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чубар, друга цвеће смиљово 
е такој беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глуво како око половин ноћ!{S} Не ги има  
мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем како шашава, та си чу што једно јутро...{S} Одо 
а заповедаш сас лимон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, до 
 мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што прајимо, знајеш, да овлајише.</p> <p 
ам, па ми дојде мило да ме погледа и да види колико сам убава, а он...</p> <pb n="18" /> <p>Сет 
о се убаво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу<ref target= 
двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив,  
ледамо у обор: месечина, месечина та се види како у половин дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете ти ги 
="7" /> а другу је испружила, те јој се види цела чарапа, бела, вунена, шарена на прстима и пет 
го до насред груди раскопчан, те јој се види од српског платна, проткавана жутом свилом, кошуља 
 ме мило.</p> <p>- Мерак му је... да те види.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та се зачуди.</p> 
ри сокакња врата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџами 
</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те види...</p> <p>Око мене се обрће соба...{S} Ћутим.</p>  
обрће соба...{S} Ћутим.</p> <p>- Нак те види... а?{S} Што има...{S} При сокакња си је врата...< 
 хоћу.{S} Туго, ако запази ники!{S} Ако види друсто му...{S} Дора Митичин баш је при њега...</p 
ја, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за врзување главу, ако убаве папучк 
ту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, как 
е; ја си пак појдем на сокакња врата да видим - бећари.{S} Таман, јадна, појдем а татко ми чукн 
естим око та гледам на сокак: тражим да видим бећари Нишлије, ђокси ђумишлије...<ref target="#S 
е, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, како вика муштерије. <!-- недостаје с 
 обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на  
ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мен 
 улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништо д 
RP19012_N23" /> О туго!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> <p>Тако 
окак искочила, па би погледала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да дизам очи - млада нев 
аки дан помалечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китабију сечену антерију; и с’га како да  
l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што копнејем,</l> <l>Кај у пролет снег што копни 
l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што чезнујем,</l> <l>Како дуња преко зиму?«</l>  
>- Аман, афендаћ, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина туца 
_N63" />!...</p> <p>Дуз.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми га п 
луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што одлете, мене ме заболе у срце такој како да ми 
} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће нема 
и, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђерско џу 
ј, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце ни 
а вије.</p> <p>- Море, вика, јоште како видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан иск 
<p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се 
ситачке, зелене како у мачора, па салте видру.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се 
е; а кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један другому како ћуфлија<ref target="#SRP1901 
ref target="#SRP19012_N98" /> што ти се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас вин 
Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у ко 
ef target="#SRP19012_N81" /> што сам га виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво  
19012_N26" /> чак до Митров дан.</p> <p>Виђувала сам се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и  
авеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије кукавица...«</l> </quote> <pb n="86" /> <p>Вадим о 
вој јоште повише ражали, па узе дори да вије.</p> <p>- Море, вика, јоште како видо ђирит сапун  
, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи 
кад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па к 
аман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што одлете, мене  
јде, па узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p>  
 Марику...</p> <p>А јаа!{S} Дори узе да вијем...{S} Забраји што имам мужа...</p> <p>- Куде ће п 
ојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича-Коле пак, дете, ништо  
едан фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој да ми проминеш 
 огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја? 
> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема л’жа, -  
 руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{ 
ко панџар, ништо друго.</p> <p>- Узела, вика, па сас мене како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику 
е.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из мутвак. 
е време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе из обор дори спотура 
ре ли - тике меришљав.{S} А овдена има, вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники  
у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осмалаци на по једну чашку две ракију лимон 
лога, ни за модроокаста нећу.{S} Ћосав, вика, дор је млад свакојако, а кад остареје, а оно како 
му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Мит 
еш човека?{S} Шалија се.</p> <p>- Ајде, вика, виће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас 
а прати, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако 
је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би  
, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу пријетељи, нема чаре...</p> <p>- И ја с 
у је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како Краљевић Марко.{S} Не ли дедино мушко? 
рију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро 
.{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, чов 
ој<ref target="#SRP19012_N80" /> му је, вика, аџике, како онеј селвије,<ref target="#SRP19012_N 
каза што неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, 
/p> <p>- Еј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да се, што вик 
ли, па узе дори да вије.</p> <p>- Море, вика, јоште како видо ђирит сапун знала сам на што ће т 
Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, женеше Вале догрмаџија<ref target="#SRP19012_N69" 
 неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се, вика 
е праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ да прај 
/p> <p>- Што се напраји?{S} Напраји се, вика, резилак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас аџиј 
едо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се, вика, дедин, дигнеш сас Нишлије спротив овија зулумћари 
и дни, ете ти гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јако те милује.</p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- М 
ед снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, плачеш та губиш очи, ја тој не смем при тат 
м да бидне Ниш Србија Слободија; салте, вика, да улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д звона б 
 ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па шт 
еркез?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па ли, вика татко, хоће да продавате башчованџије краставице и 
о ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет модроокаст?{S} Модра си је боја за фустани, н 
.</p> <p>Нана излеже.</p> <p>- Изми ми, вика, Зојке (снаје му) јечменије.{S} Стануја сам сас је 
/p> <p>Снаја отрча.</p> <p>- Донеси ми, вика, Маријо, онај фес што си је у голему собу на кал’н 
 у лице.</p> <pb n="92" /> <p>- Дај ми, вика, аџике, онај други појас.</p> <p>Нана излеже.</p>  
вика, прајија черкез дуз, заш’ не тури, вика, <pb n="51" /> јабуке: оне су берем, што викају љу 
итрије Ђошин неће може без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе.</p> <pb n="87" /> <p>Ја ћу 
 две три месеца, више неје.{S} Нећу си, вика, дадем девојче за ћосавога, ни за малечкога па деб 
у од натраг за фустан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>- Мори Тас 
ане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удар 
 ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрзну,  
ске:</p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на рогови лук 
е арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој  
ун.{S} Меришљав, две ми очи!{S} Ја пак, вика, ђирит несам видела да искочи ни из циганску бошчу 
 у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чутура<ref target="#SRP19012_N79" /> за 
дадемо.</p> <pb n="73" /> <p>- И таман, вика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да си неје  
грмаџија га викају, а <pb n="52" /> он, вика, работеше сас догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да се т 
ашав идем, жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам би 
 Салте на боба.</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нема одовде дори д 
усти срам!...</p> <p>- И да те је мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Димитрије има жену 
весту боја, оно из туја бошчу извадимо, вика, меришљав сапун.{S} Меришљав, две ми очи!{S} Ја па 
па, - вика боба-Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, в 
а тике очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ неси сас девојчики у сарачану?</p> < 
макар трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш, вика, стринкина, да умреш.{S} Не.{S} При онаквога добро 
 ништо не зна.</p> <p>- Што ми работиш, вика, Марике? - и узе та ме пољуби.</p> <p>- Како па шт 
есет ли ока!</p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури о 
ијин сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - вика баба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Та 
е не досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика боба-Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу на огањ,  
е свећу да палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- Што има, аџијо? рече нана кр 
нина.</p> <p>- Жал гу за нану, Таске, - вика једна наша комшика, па и она узе те се заплака.{S} 
 та кажи честито на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротко, <pb n="66" /> кротко 
, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не иска 
глак.</p> <p>- Каква си је овој жена? - вика си ми свекрва.{S} - Казује што седи чак на Стамбол 
 пецилак,<ref target="#SRP19012_N68" /> вика, прајија черкез дуз, заш’ не тури, вика, <pb n="51 
ка, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та трепка, трепка, чека одгов 
р-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим св 
 к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас овој 
get="#SRP19012_N59" /> римате, - узе да вика онај Таска Манина.</p> <p>- Жал гу за нану, Таске, 
е свекрва из мутвак, мислејећи што њума вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смеј 
 с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па вика:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за 
i>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори Настасијо, преварала си се, ј 
и гу поприка!</p> <p>- Мори Таске! - па вика боба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, 
ећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика.</p> <p>- Неје, Настасијо.{S} Малечки па дебели не 
римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије 
а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич не 
на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајија  
 на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Дајте ми тој  
е бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за прикажњу!{S} А што м 
турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си 
лизо.{S} И ћу да видим како збори, како вика муштерије. <!-- недостаје страна 72 --><pb n="72"  
Костадиново девојче?{S} И аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што напрајише прије 
ман! заман!</p> <p>А Господин:</p> <p>- Викајте аџи-Костадина да га питам заш’ не дава девојче. 
у, кад су поарчили у странство све, па, викају жене, и младожењску плаћу за три месеца.«</p> <p 
ицу...{S} На честито ми дојде цел град, викају ми честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине 
 кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају, распуштеник<ref target="#SRP19012_N54" />.</p>  
="#SRP19012_N69" />...{S} Догрмаџија га викају, а <pb n="52" /> он, вика, работеше сас догрмаџи 
рди, но се собраше око стринка-Таску па викају, смејајећи се:</p> <p>- Заш’ те, мори Таске, уда 
гледало.{S} Заради убавињу почеше да ме викају:{S} Перуника-Марика; а после по кратко, и по уба 
> <p>Оне жене и девојке што су око мене викају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде праћајте 
 седешемо, па се спрема слунце пипају и викају гугууу-то! гугууу-то!... »Један, две, три...« бр 
ветар меришљав, од пролет, што га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти  
 вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, човек право да збори.{S} Аџија си је, исти 
е имаја за невесту му черкез, неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-неве 
 очи, најжал.{S} Таман малко да се, што викају људи, онодиш и развеселиш, удаваш, што викају, д 
рија, а мене мој Лесковчанин јоште, што викају људи, млада невесту.{S} И кој знаје, аџике, да с 
очи ни из циганску бошчу; и Цигани, што викају људи, узну та туру меришљав, од грош ли, од шесe 
<pb n="51" /> јабуке: оне су берем, што викају људи, ништо - пет паре, десет ли ока!</p> <p>- Е 
 људи, онодиш и развеселиш, удаваш, што викају, девојче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно 
а спрема <hi>квас’ц</hi> из чаршију што викају трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си р 
/> <p>- Не ми је мене мило за никога, - викам, и зацрвене се како к’д печем питу под вршник, па 
а да гу чатију од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа екимина?<ref target="#SRP19012_N29" /> А 
 Доста, жив ти Бог!</p> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да ид 
овори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{S} И па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бо 
јетељи ели комшије, виће кога искамо да викамо - да заповедају у нас на Повечерње на вечеру, и  
 target="#SRP19012_N46" />!...</p> <p>- Викаш, Маријо, у нашинци нема.{S} Па не ли једну годину 
си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</p> <pb n="73" /> 
..</p> <p>- Заш’ се смејете?!{S} Што ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S}  
 target="#SRP19012_N29" /> А?{S} Што ми викаш да прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска узе та се на 
не:</p> <p>- Туго, туго, Маријо! (не ме викаше ни невесто, нити пак... друсто смо били).{S} Туг 
 чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и  
це.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу ја викашем) жалејећи нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S}  
и имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем како што <pb n="11" /> ни беше адет, дада, но < 
и...</p> <p>А тике невеста-Краса (ја гу викашем <hi>невесто</hi>) јетрва на туја Таску:</p> <pb 
русто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели испод појас јабуку, ник 
ам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори ка 
н баш је при њега...</p> <p>- Маријо! - викну ме нана.</p> <p>Улего једнаг у собу.</p> <p>- Фил 
> <p>- Тој си је јоште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти 
атку ми за инат, погледа у Сотираћа, па викну:</p> <p>- Модроокаста Евдокијооо!</p> <p>- Ааа!{S 
 што, аџијо?</p> <p>- Сиктер сени! - па викну татко и појде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А 
а се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женско Друсто, 
и.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па кад викну на онија тројицу, мани се.</p> <p>- Како неје сра 
а сина Димитрија.« К’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они су у кућ 
 па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич. 
p> <p>Тике нана ми покри очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго... блажу!</p> <p>- Блажу, аџике, б 
и.</p> <p>- Како па што работим? - дори викну на њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуб 
 па тике ми се учини како ме Мита жално викну:{S} Маријооо! та једнаг чучну на траву, покри лиц 
ко и на свекар ми.</p> <pb n="38" /> <p>Викнумо комшике и родови да заповедају на <hi>квас’ц</h 
тина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшилак.</p 
а га питам заш’ не дава девојче.</p> <p>Викнуше татка ми.{S} Отиде једнаг.</p> <p>Господин пита 
{S} Ђаконије, леблебије, а поред белога вина црвени се вино »испод комину«.</p> <p>Осим мојега  
тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> </div> <pb n="25" /> <div type=" 
еблебије, а поред белога вина црвени се вино »испод комину«.</p> <p>Осим мојега девера, јетрве  
лија нисам питала.</p> <p>Испрва се, уз вино »испод комину« и леблебије, говорило о јелима, ниш 
трехе; где се и сад причају прикажње уз вино »испод комину« и леблебије или »пуцке«; где и сад  
еће од дрвеће, у другу руку оканица сас вино, црвено како божур... <pb n="106" /> А, туго!{S} Р 
..</p> <pb n="36" /> <p>Она окваси грло вином, и припрема се, намешта се на миндеру, искашља се 
> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како да и 
- Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донесе Васка 
} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту показа прем 
не.{S} У голему собу на један дувар пак висеше ми татко: на груди му срмалија џемедан, озгорке  
t="#SRP19012_N10" /> јој није око паса, виси крај ње на миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{S} Седи с  
асто златом, па из средине свакога кола виси златна кита.</note> <note xml:id="SRP19012_N63">Бе 
еје истина, погледа у венчан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венч 
се на тетинов му чардак, што беше убав, висок како овија чардаци...{S} Фрљи, ротке, очи кроз пе 
го!{S} Што си па беше тај Димитрије!{S} Висок како топола, убав како цвећка, па здрав; лице му  
 с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак седне, па се спрема нашу кућу обрне, е га  
’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како селвија.{S} Тике туј онај боба-Настасија:</p 
т’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висок како топола!...{S} Од чичу ми тепсика, од стринку 
чама; где је и сад по градинама шимшира високих као »сливке«; где и сад гугутке носе и легу се  
ном, за доба својега живота, кад је без витих крила летела на небо, и машала се звезда, месеца, 
ека?{S} Шалија се.</p> <p>- Ајде, вика, виће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина? 
чим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна  
 по кумашини, по пријетељи ели комшије, виће кога искамо да викамо - да заповедају у нас на Пов 
ам ништо дом’ забрајија.« Туј ми збори, виће што ми збори, па извади испод појас фишек сас шике 
е у комшилак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерл 
</p> <p>- Право је, аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Васк 
сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанпут отиднем при Димитрија...</p> <p>Јутре дан 
де у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у че 
е, - ете, напред све такој беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на 
 ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године...{S}  
...«</l> </quote> <pb n="23" /> <p>Нема виће.</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!</p> <p>- Ашкосум, Ђу 
запалимо девојче... за тој.</p> <p>Нана виће не питује, јербо зна татков ми табијет.{S} Пита ли 
ми, салте ово једно, <hi>блажу</hi>, па виће доста.{S} Како Турци, како Цигани блажу!!...{S} Је 
арикину прикажњу једанпут да слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: 
е ти Маријин сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - вика баба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи ст 
>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста виће, две ти очи!</p> <p>- Једна при мене у комшилак ве 
 у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му о 
бо ја несам онаг знала што се Димитрије виће венчаја сас девојче на аџи- Настасијинога кириџију 
 аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што напрајише  
з сарачану што би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, да се туцам, да рима 
 једнаг отрча у Господина, даде му паре виће колико му даде и рече: да прокуне онога који је кр 
 понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељице, по родови; 
бе; ника граби за причес’, а куде су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чује се р 
 а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та у 
пак напред служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <h 
 воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном да спије, и сас њега ј 
не дек има дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а  
<p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам 
е видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми 
ке, на мене срдиш?</p> <p>- Не се срдим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збор 
 по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтело и опало, па ти приличе како да су по ту 
 притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу 
баво време, убаво.{S} Пролет.{S} Работу виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у баш 
лађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика боба-Сика.{S} Заш’ притур 
шу Марију да је поголем две три месеца, више неје.{S} Нећу си, вика, дадем девојче за ћосавога, 
ћица.{S} А она рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и мало, па заборави...</p> <p>- Прикажи ни онуј  
 /> <p>А Ниш?</p> <p>Препорођен, други, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{ 
ћи за њега, радувала...{S} Несам могала више, ст’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд 
ги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на  
Што има јоште, Настасијо?</p> <p>- Нема више ништо, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га 
и још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком старице кад у ц 
аје последње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре Нишл 
аџијо,<ref target="#SRP19012_N72" /> па више немој.{S} Шашава ли сам да ми <pb n="60" /> је при 
ата.{S} Неје имаја адет да чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели пап 
S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим ју 
} А мене ми слуза слузу претица, све се више ражаљујем и плачем, па тике најпосле, плачећим:</p 
ли лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дединога Краљевића Марка.{S} А боба- 
казује...</p> <p>- Аман, афендаћ, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девојче утепа...{S}  
ени, толико и ја њој, и још више, много више, јер није ми једанпут јетрвина мајка рекла: - »Сал 
оште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје рекнуја татку ми, салте ово једно, <hi>бла 
како лађа.{S} хоћеш...</p> <p>За Нишаву више не мислешем, но си поглеђујем у голем кован дукат  
та спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дерт 
 вели, воље да прича »при мужи«.{S} Још више се завали на јастук, наслони главу на руку и загле 
обрадовала мени, толико и ја њој, и још више, много више, јер није ми једанпут јетрвина мајка р 
ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) да га питам: за тој ли се удавају девојчики да 
усте и широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела над очи како жалне вр 
} Црномањаста је, само с гдекојом седом власи.{S} Чела је прилично уска, испупчена; очију црних 
 гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади да  
анџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене салте на Водице.</p> <p>Замрачи се.</p> <p>Оне ж 
ма, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по мешину му с 
р је девојка под нишан не се кута но се води сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак до со 
јку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по мешин 
 у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам водила јетрву ти, лаусу<ref target="#SRP19012_N4" /> на 
 просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију од намер?...{S} Д 
 и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице<ref target="#SRP19012_N45" /> а на св. Јован, Св 
ручаш, а питије несу ми водене салте на Водице.</p> <p>Замрачи се.</p> <p>Оне жене и девојке шт 
 па се тресе како божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу ја викашем) жа 
’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар пит 
ужи како попови, све по књижачки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, макс 
а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила 
 мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја 
виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам за  
 <p>К’д изнесем да предадем шикерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову г 
пут, принесо да му предадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му и 
!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак п 
 име своје; што су свој лепи град вазда волели, и што ће до краја живота својега, причајући о с 
и те изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да прича »при мужи«.{S} Још више се завали на јаст 
а!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па тој...</p> <p>Ђоша, слушајећи, ре 
 узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек Госпо 
на.</note> <note xml:id="SRP19012_N211">Воће.</note> <note xml:id="SRP19012_N212">Лепа Ката.</n 
апољицу... баш га пресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} У један се обо 
с очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у десети се чује. 
нце.{S} Развикали се пред кућу по сливе врапци.{S} Развикале се кокошке, носу, а нам ни мило шт 
ван гу истина нисак, ама пенџери млого, врата шарена, и на долапи врата шарена и дајма<ref targ 
га.</p> <p>У слунце заод излего на мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!< 
б’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за софром, то јест  
зборљив, зборљив, но салте од чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско време 
н.</p> <p>А глумац тике држ’ за сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тике по кућу прибутамо,  
обу куд легамо, тике ники та на сокакња врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос на папу 
сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата: чук!{S} Пита који је, извади чивију...{S} Онаја! 
по друго!...{S} Тике ники та на сокакња врата кротко: чук!...{S} Онаја!!</p> <p>-... излегни, Ђ 
рата му најмлађега, та да ме на сокакња врата извикају...{S} Извикаше ме, и дете рече:</p> <pb  
е ти га Димитрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у  
19012_N42" /> нареди да тури на сокакња врата катанац, да не отидне ники та да растура друсто.{ 
рат писује; ја си пак појдем на сокакња врата да видим - бећари.{S} Таман, јадна, појдем а татк 
ујемо се; а тике отутке та пред сокакња врата три пут: чук! чук! чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и  
дан дан, прокашља се татко пред сокакња врата.{S} Неје имаја адет да чука у врата више но салте 
 - па ги дофати за рамо та кроз сокакња врата - на сокак...{S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ј 
рике!...{S} Димитрије си је при сокакња врата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бидне?...</ 
 жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га н 
сам уработила.{S} А затварајећи сокакња врата, мислела сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да г 
ста да граби преко обор, чак до сокакња врата.</p> <p>Врну се, оди, граби на куде кућу, натури  
 За овим спазих пред вече крај »сокакња врата«, у авлији, где изгледа своје славеј-пиленце, Дим 
’да уоду у цркву официри, обрну на куде врата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изруча 
а цркву.« Помисле и рипну, појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се  
. а?{S} Што има...{S} При сокакња си је врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не теја.</p> <p>...  
енџери млого, врата шарена, и на долапи врата шарена и дајма<ref target="#SRP19012_N15" /> све  
укање, он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у обор улезе кир-Тодорча.{S} Чинише здраво живо  
 <p>-... излегни, Ђул-Марике!...{S} При врата си је...</p> <pb n="89" /> <p>А ја обучена, обуче 
он, јербо кад отрчим да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги  
азејећи у собу и собувајући папучке при врата на орозан, узе та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S}  
> <p>Збори татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз вика 
бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оној што ми се видеше куде кутају од 
акуде врата од сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми ул 
, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје м 
кња врата.{S} Неје имаја адет да чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане е 
ви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми  
е место.</p> <p>Отворише се на сарачану врата.{S} Како шикер, како варен ошав што гу ручамо по  
гачка, па се наднела над очи како жалне врбе над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, 
te> <note xml:id="SRP19012_N11">Свилена врвца.</note> <note xml:id="SRP19012_N12">Тврдиш пазар. 
 под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb n="67"  
е како су се у опште чешљале Нишлике за време турско: с коцаком,<ref target="#SRP19012_N6" /> н 
get="#SRP19012_N67" /> к’да не сташе на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- Аџик 
ови пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, како што  
рашчовечија.{S} И они несу били таки од време, - говори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{S} И па викам 
пратија овна, божном како ни је адет од време, па му на рогови турија вараклисане главице црни  
трије, свако јутро и при вечер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, укачи се на тетинов  
 две ракију лимонију, јербо таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу. 
ше од седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb n="100" /> бидне убаво кад 
во је, аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Васка је донела » 
монику, стринке.{S} У зборење пројде ни време без пијење.</p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај си 
меје, како да га ники тугичка.{S} Убаво време, убаво.{S} Пролет.{S} Работу виће у њиве и у лојз 
 Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S} Нишлије, севдалије!!...</p> <pb n="107"  
#SRP19012_N216" /> Убав ли у моје младо време беше!...</p> <p>У делници сам, у башчу, работим:  
е фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, како св 
ни блажу!!...{S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се виде 
расци, ели јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S} Манџе, манџе!{ 
ам гледаја, заш’ несам питуваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше <pb n="7 
 уздисала, идући »дом« сама, за прошлим временом, за доба својега живота, кад је без витих крил 
ота својега, причајући о старом срећном времену, уздисати и узвикивати:{S} Ниш, срма-ђумиш!{S}  
 колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже <pb n="26" /> главу; а јутре нигде слунце, на њума 
асмене шалварке, горе је на мактицу, па врз мактицу јелече, на главу му криво капче, кому је на 
реже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слузе од лозу, та да с 
rget="#SRP19012_N95" /> а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две три рупице од  
и турише у моје дукат, у његово прстен, врзани једно за друго сас црвен свилен конац.</p> <p>Ће 
 за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдину<pb n="64" /> и кад’н-па 
е жалос’.{S} Ако види убави шамичики за врзување главу, ако убаве папучкице, он па у вечер казу 
џам<ref target="#SRP19012_N22" /> та ме врне.{S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ет 
е, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за врзув 
Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мекике: пра 
ну, и а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем ж 
реко обор, чак до сокакња врата.</p> <p>Врну се, оди, граби на куде кућу, натури фес на чело, п 
еше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна.{S 
p>Глумац и ашчика, што донесоше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми једно, друг 
ију, при младожењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су 
ири.</p> <p>А оваја па се задева (јербо врс’ му је била):</p> <pb n="104" /> <p>- А како те теб 
ру је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та трепка, трепка, ч 
не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг 
 не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %П 
е врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мекике: пратија да ги изручам сас жене и девојчик 
get="#SRP19012_N9" /> скинула га зар од врућине као и ћурче.{S} И кушак<ref target="#SRP19012_N 
по двојица обрћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги  
, и зацрвене се како к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пусти срам!...</p> <p>- 
жила, те јој се види цела чарапа, бела, вунена, шарена на прстима и пети, а горњиште јој није д 
од басму<ref target="#SRP19012_N51" />, вунено ли је, шарено, сас пантљике, широко ништо како а 
 Сотираћев, овај пак други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак седне 
де да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, па излегоше. 
 Евдокијооо!</p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њума  
, аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је бија при мене...{S} Уморан, завалија, уморан, позн 
н гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча  
роокаста Евдокијооо!</p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи ш 
 на ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} 
е прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни овак 
 онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb n= 
у.{S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на сокак 
>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес године прој 
p>Такој.{S} Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас м 
ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар ми  
 веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе как 
 Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми татко, - фати 
!{S} Пишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно у 
 је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да  
 колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у ва 
, кутала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град з 
гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S}  
к: што не може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовечиш 
} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу? - узв 
p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш. 
/p> <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донес 
ми мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем две три  
 мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет не 
рија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref target="#SRP19012_N72" /> па више 
 могаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Настасија.</p> <p>- Немам, ете, млого, - ре 
клен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не с 
 Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте 
ам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забрајише 
 ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамболију 
на нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира 
лаго, ни па поголем милос’...{S} Како с’г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да је било 
ћан му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи та 
у венчан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ај 
а за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дој 
ја ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајувала, а прок 
трије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при ме 
би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли о 
д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке 
...{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд 
но: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња врат 
о, а дебело.{S} Узела та <pb n="102" /> га задева боба-Настасија, што је модроок, што је малеча 
јоште од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бо 
афу.</p> <p>Татко се пак не сећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика.</p> <p>- Неје, Наста 
n="17" /> <p>Ако се убаво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву ма 
arget="#SRP19012_N33" /> ја питу: »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’ 
} Татко ће ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој ми 
 Ја ћу си идем у Господина (владику) да га питам: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи теп 
мо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он б 
 <p>- Иди, аџијо, та доведи девојче: да га питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу да га доведем, Гос 
аше у комшилак.</p> <p>Имајећи стра’ да га Господин никако не обрне, сас Ђошу не помири, неје к 
 сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем 
емо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S 
радује се, шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но  
один:</p> <p>- Викајте аџи-Костадина да га питам заш’ не дава девојче.</p> <p>Викнуше татка ми. 
<p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да га питам?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на аџ 
е мило, па како искам да га фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, 
 ни па поголем милос’...{S} Како с’г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да је било јуче 
а чекају, поглеђују за попа да дојде да га причести, мислу за кадилницу, тамјан, свећу...</p> < 
е ракију и киселу краставицу, па узе да га служи.{S} Тике он:</p> <p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана 
у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па тој...</p>  
 /> <p>А њему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен пенџер поза пе 
ми за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Та 
се заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники тугичка.{S} Убаво време, убаво.{S} Пролет.{S} Р 
га питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу да га доведем, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га де 
 истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшилак. 
м.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, предадем му кафу  
рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, смеје, 
ше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Госпо 
асија:</p> <p>- Јес’ па, селвија.{S} Ја га какав је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, 
нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек Господин не дава да се узимају зо 
l> <l>Питувало Димитраћа,</l> <l>Питаја га Шишко Коста,</l> <l>Митичин га Дора пита:</l> <l>А б 
вице, а шарен, свилен траболоз зафатија га од џепови дори до под пазуке.{S} Подколенке му свиле 
get="#SRP19012_N69" />...{S} Догрмаџија га викају, а <pb n="52" /> он, вика, работеше сас догрм 
па које си је најблаго и најубаво, нака га изручка зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам б 
ка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осмалаци на по једну чашку две ракију лимонију,  
а,<ref target="#SRP19012_N9" /> скинула га зар од врућине као и ћурче.{S} И кушак<ref target="# 
S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитр 
ико, да си издане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собув 
ајле,<ref target="#SRP19012_N28" /> она га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Ман 
аш пред петли појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема да отвори.{S} Јадан, паднуја, утепаја се. 
идеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор с 
 Дора Митичин си је украја онај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми черк 
} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он 
 /> појас јеглак, та си ги обрише, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја друге гледам, и комшик 
рвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од ба 
нем му да се обуче, предадем му кафу па га испратим на дућан, ја узнем да дизам легало и најдем 
, за гројзе и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi> 
е што имам у срце ништо за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} 
012_N63" />!...</p> <p>Дуз.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми г 
а, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га 
у обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја.. 
 седне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посип 
л’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не  
чичу; ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ни 
евојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде в 
 А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и докарали да се свадба раст 
љ, Митин чича аџија.</p> <p>Отиде, виде га, каза на нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је у 
>За пуне девет година,</l> <l>А данаске га оставља.</l> <l>Славеј си Миље говори:</l> <l>Немој  
це беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори  
у,<ref target="#SRP19012_N85" /> ама не га има гројзе - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко на 
од њега дори земља тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Дор су Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија заглеђува 
p> <p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а онија гледају и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, 
идеше.{S} А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од ка 
 радујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га приче 
угучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на П 
..{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја човек...{S} Мор 
могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,<ref 
е сас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од татка млого постареј.{S}  
ише му се ноге сас мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зе 
, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - не 
е притресо од радос’ за њега, дек си ми га пратија Димитрије.{S} Севда’!</p> <p>Глумац и ашчика 
P19012_N97" /> и од гуску тртка - да ни га не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте  
ријетељ.{S} Тражија са пријетеља, па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске  
л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе  
напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо дом’ забрајија, па дојде д 
, бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова-џубелак<ref ta 
цу, тамјан, свећу...</p> <p>Тике ете ти га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тик 
ој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не  
башчу при гергеф, мислешем: како ете ти га Димитрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор 
ви на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, шт 
ке!{S} Момче је убаво, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има  
авезо од како сам под нишан, спремајећи га за Димитрија, па римам.{S} Срце ми стојеше исто како 
ли ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нема одовде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама 
једно, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја  
ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмало, најмало седом-осам пут; а та 
е се.{S} Ја сам донела фес и турила сам га на један јестак на миндерлак.{S} Снаја му измила јем 
,<ref target="#SRP19012_N81" /> што сам га виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Уба 
 отишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагазила та је једнаг пратија чирака<ref target="#SR 
ше учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка.<ref target="#SRP19012_N74 
о тој паниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлински поток, па како туј искашем да газим 
l>Питаја га Шишко Коста,</l> <l>Митичин га Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Ми 
, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осмалаци на по једну чашку две ра 
ет?{S} Ми си наш донесомо.</p> <p>Татко га пушти да збори, да питује.{S} Ћутећим слуша, стреља  
оз проваљен дувар, и једнаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин би 
> <p>- Куде си је други черкез?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па ли, вика татко, хоће да продавате  
} Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли је овој истина, не знам,  
 слана дофатила, црвен као жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ 
еиз ми, поклопила сам се на јестак, што га навезо од како сам под нишан, спремајећи га за Димит 
 на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Ка 
нгир,<ref target="#SRP19012_N71" /> што га јоште не беше слана дофатила, црвен као жеравка, што 
{S} Чича-Коле неје чукаја у калдрму што га мрзеше да одговара, јербо је зборљив, зборљив, но са 
ај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка.<ref t 
тртка - да ни га не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не 
д најголему трубу, неначету, а тетка му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од црве 
 што ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да  
а излего, мислејећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што н 
ј знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу.{S} Туго, ако запази ники!{S} А 
{S} Од уроци умре... од напољицу... баш га пресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Вр 
е си ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...« 
n="24" /> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - с’га ти је још по убава!</p> <p>- Салте јоште једну...{S} 
и мајка повика:</p> <pb n="4" /> <p>- С’га зборешемо за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та  
 тетка му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од црвену свилу пупке<ref target="#SR 
сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна,  
</p> <p>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> </div> <pb n="25" /> 
е на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава н 
 у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, св 
да ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезевенг: 
?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па вика:</p> <p>- Еј, 
{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му од 
 па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише слузе 
 у пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије кукавица...«</l> </quote> <pb n="86" / 
авице црни лук!...{S} Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту уз 
и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Наст 
џи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре а 
Бог та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашк 
 попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та треп 
у Ћуприју, при младожењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду,  
он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А 
ишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сир 
м онуј од китабију сечену антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам 
и се видеше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китабију сечену антерију; и 
и ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми ч 
џијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо салте да  
едовату недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо 
то донесоше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајили, 
икога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељице, по родови; там’ си не че 
лего у седамнаесту годину, и татко ме т’га даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не п 
и и све калуђери.«</l> <l>Мајка му се т’га досетила:</l> <l>»Забрајимо Ану удовицу,</l> <l>Удов 
д њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устре 
брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су преко недељу препазарили.</p>  
 <pb n="50" /> како џубе на сићевачки и габровачки калуђери?</p> <p>- Овој си је черкез, аџијо, 
ћурлински поток, па како туј искашем да газим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да 
ради тебе станула како вејка, што се од гајле за тебе погрбила, па како да има сто године...{S} 
илак живувала, не знаш.{S} К’д има нико гајле,<ref target="#SRP19012_N28" /> она га, две ми очи 
е на човали-чешире, узацке, ишаране сас гајтани низ бутине, око %ѕепови и око ногавице, а шарен 
ем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене прева 
алуђери;</l> <l>Свећу пали, свећа му се гаси:</l> <l>Трипут му се свећа угасила.</l> <l>Па иско 
по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву п 
ед вече крај »сокакња врата«, у авлији, где изгледа своје славеј-пиленце, Димитраћа, да јој дођ 
е према себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње, виде читав големи свет свој, далеку про 
ле је видех као невесту скоро доведену, где испраћа Димитрија »собајле на дућан« и гледа за њим 
градинама шимшира високих као »сливке«; где и сад гугутке носе и легу се у котарицама обешеним  
»испод комину« и леблебије или »пуцке«; где и сад комшике иду једна другој кроз капиџике; где с 
упују симити и пењерлије за »подручак«; где се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад... 
 сад излази у шетњу у роганли-папучама; где је и сад по градинама шимшира високих као »сливке«; 
де се и сад носе шалваре испод фистана; где се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази  
ана; где се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли-папучама; где је  
комшике иду једна другој кроз капиџике; где се и сад купују симити и пењерлије за »подручак«; г 
где се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све 
 се у котарицама обешеним испод стрехе; где се и сад причају прикажње уз вино »испод комину« и  
 ухо босиљком старице кад у цркву пођу; где се и сад носе шалваре испод фистана; где се и сад ш 
ије; што ће понети са собом под Горицу; где је вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије 
ијатне домаћице, улазећи.{S} Виделе смо где прође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема к на 
а је осредња.{S} Црномањаста је, само с гдекојом седом власи.{S} Чела је прилично уска, испупче 
 па тепсије!{S} И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па ста 
ођа.</note> <note xml:id="SRP19012_N71">Георгина.</note> <note xml:id="SRP19012_N72">Коју зову  
та.</note> <note xml:id="SRP19012_N213">Георгина.</note> <note xml:id="SRP19012_N214">Двориште, 
>А један дан, пак, седејећи у башчу при гергеф, мислешем: како ете ти га Димитрије та ашићаре н 
!-- недостаје страна 11 --><pb n="12" />гергеф.{S} Па што појешем!...{S} Татко не ме је караја  
ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо о 
ено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула. 
’ пуну тепсију вруће мекике: пратија да ги изручам сас жене и девојчики, за тој што сам се прич 
идну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што има  
итам: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тик 
не сас свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљише г 
"#SRP19012_N23" /> О туго!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> <p>Т 
езаше) убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу 
-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими 
 и бутају се.</p> <p>- Свари питије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - 
> <p>- Сиктер сизи, домузлар, бре! - па ги дофати за рамо та кроз сокакња врата - на сокак...{S 
у, по две, онеја сас које су играли, та ги спацирају, како пајтонџија коњи к’да му се умору...< 
 гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како  
ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају н 
Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S 
таре и младе.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол гизија шалваре, широке, дугачке; друге, ста 
је црнич’чки моји сватови.{S} Причекује ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде р 
чеџије<ref target="#SRP19012_N43" /> не ги има: да не играмо та да погазимо Свети... <pb n="29" 
икако глуво како око половин ноћ!{S} Не ги има ћеменчеџије како онија три дни; несу девојчики о 
ечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја 
присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присме 
ијавке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас младожењску боју.{ 
знеси ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а онија гледају и:</p> <p 
и нану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике,  
S} Причекује ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а  
е ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па сал 
се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну кутиј 
 тој Ђоша пратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнес 
испод <pb n="54" /> појас јеглак, та си ги обрише, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја друге  
ора Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко си ги причека насред обор стојећим, гледајећи ги сви никак 
оловин дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете ти ги па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија. 
{S} Снаја му измила јеменије, и намести ги за обување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше из 
причека насред обор стојећим, гледајећи ги сви никако чудно.</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш 
ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли п 
жења и млада невеста отиду, а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" /> Ни појање, ни свирање, ни играњ 
чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали да ме преварају.{S} Чича-Коле н 
о, чова убава, черкез...</p> <p>А татко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тр 
њи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како напред: ће си звекне на 
о лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,<ref target="#SRP19012_N85" /> ама не га има гројз 
 /> сама сам зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, 
.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол гизија шалваре, широке, дугачке; друге, старке на сечен 
тка, а засукала се, случајно, ногавица %гизија шалвара...{S} И Ђул-Марика, као све старе Нишлик 
делници басмену, у недељски и добри дан гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</ 
широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела над очи како жалне врбе над  
12_N7" /> по целом фесу, маленом, наврх главе, с колбашем<ref target="#SRP19012_N8" /> црним, т 
равија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђерско џубе...{S} Да ми је сав 
еме, па му на рогови турија вараклисане главице црни лук!...{S} Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око 
рашчовечише, - рече Ђул-Марика и показа главом на мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, не увреди. 
слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: мани се!</p> <pb n="6" /> <p 
 прикажњу? - узвикну домаћица.</p> <p>- Главу сте, Севетке, на прикажњу чули, а реп...{S} Што в 
те у вечер, па добро врже <pb n="26" /> главу; а јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља 
е на мактицу, па врз мактицу јелече, на главу му криво капче, кому је на средину, куде је сас к 
 чакшире, без потколенке, без појас, на главу му бел келепош... онакој како к’да си је човек до 
рмене; око шију белеје му се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу  
ић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; на главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зим 
 је која жена дошла, такој ми турила на главу: чарапе, пешкир, чевре...{S} Римам све повише: пи 
љубичица; и млоги му жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све оној</hi> тај к 
ско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште повише ражали, п 
о словедну главу у руке, попадаше ми од главу дарови.{S} Јербо како је која жена дошла, такој м 
: пештимаљ, силаџак, шамију за везување главу, кану, боју, тас, чешаљ, лиф, сапун...{S} Кешке<r 
{S} Ако види убави шамичики за врзување главу, ако убаве папучкице, он па у вечер казује на мај 
} Још више се завали на јастук, наслони главу на руку и загледа се према себи у зид, у једну та 
 ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури главу, мрвка па затури фес чак на шију, како да му на ч 
и ора, ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте да ме не гледа... од  
леда баш у Димитријев филџан, мрдну сас главу мрвка на горе и подиже леву веђу.</p> <p>Пишин уз 
рече нана кротачко.</p> <p>Он мрдну сас главу, попи јоште чашку, и нана ми попи, изруча мрвке о 
Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем к 
ко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба 
ворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се пок 
та гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу загледам, еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А  
 плачем, но да римам, и колико словедну главу у руке, попадаше ми од главу дарови.{S} Јербо как 
па што су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли је све 
ништа тражила, - рекну, па узе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, како да и 
/note> <note xml:id="SRP19012_N13">Име, глас (реноме).</note> <note xml:id="SRP19012_N14">Докса 
кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фа 
i>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори Настасијо, преварала 
луђерско џубе, аџијо? - т’нацко пуштише глас онија божном чудејећи се.</p> <p>- Какво?{S} Зар ђ 
ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’ 
кијооо!</p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њума вика  
ма, вика, зар Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S} Што работи там?!...{S} Тике св 
 отутке пита који је.{S} Ми се одовутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде мене. - »Што и 
само се по каткад осмехнусмо, а овде се гласно насмејасмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- Заш’ се см 
Ђул-Марике заврши своју прикажњу тужним гласом, са сузом у оку.{S} Ућута, и одмах узе кафтан, к 
рим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали да ме п 
мије; а оној моје модроокасто, Сотираћ, гледа цвеће и радује се, шири рукичке како да иска да г 
е, доодеше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</ 
у води, води.{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по мешину му се салте претура.{S} Такој, такој 
а предадем шикерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу загледам, ее 
д идешем са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде ништ 
ећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па кад ви 
ву у нанину ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га пр 
а, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осмалаци на по је 
8" /> свекрва ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па  
да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија 
 испраћа Димитрија »собајле на дућан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих пред вече 
борим, питујем гу ништо, а она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, д 
’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при 
19012_N76" /> на мене узеја: заш’ несам гледаја, заш’ несам питуваја онаг, у време.{S} Ручаја б 
би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и други бећар 
ко божјаци.{S} Идејећи такој самач’чки, гледајећи се, зборејећи све што искају - изгостирају се 
Туго к’да се татко расрди!{S} Нана пак, гледајећи кроз пенџер, уплаши се и узе, тресејећи се, т 
тко си ги причека насред обор стојећим, гледајећи ги сви никако чудно.</p> <p>- Што је тој, аџи 
У!{S} У!{S} У! - и седе на миндерлак не гледајећи што је чича-Коле на ноге.{S} - Туго!{S} Туго! 
и ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а онија гледају и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, ама човек.. 
а.{S} Чинише здраво живо па узеше да се гледају, никако се, не знам, чудно гледају.</p> <p>Тај  
 ми дојде цел град, викају ми честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ј 
уке, грбина, пазуке - на мегдан; а мужи гледају како мачори и салте уврћују мустаћи...{S} Свашт 
а се гледају, никако се, не знам, чудно гледају.</p> <p>Тај кир-Тодорча како татко ми, у теја г 
е сам за Димитрија мислела.{S} К’да сам гледала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да му прати 
} Куде сам год од меснице, и преко лето гледала по башчу, одејећи, седејећи и работејећи - све  
ам пуно лепих боја, као у репу паунову: гледам њу, као невесту, лепо обучену, накићену, зарумењ 
оголем милос’...{S} Како с’г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да је било јучерке, так 
на ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на  
а гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангир,<ref target="#SRP19012_N71" /> што 
Проваљим тамо дувар, па наместим око та гледам на сокак: тражим да видим бећари Нишлије, ђокси  
 га там’ забоде...</p> <p>И онеја друге гледам, и комшике и родови, и старе и младе.{S} Једне н 
у гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана,  
бију сечену антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангир 
 при девојчики.</p> <p>Дигли смо перде, гледамо у обор: месечина, месечина та се види како у по 
, Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац, <pb n="40" /> за Сотира, та мани се.{S} Јербо ч 
к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он мене...{S} Срамежљив беше, е Боже!</p> < 
Оклопија сам уши како могарац, па салте глеткам.</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} 
н да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он мене...{ 
} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мисли 
2" /> Ни појање, ни свирање, ни играње: глуво како да се вари печеница за гробје...{S} Кева Коц 
 нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глуво како око половин ноћ!{S} Не ги има ћеменчеџије ка 
- збору онија тројица %плауће.</p> <p>- Глумац!...{S} Ајде, белки глумац.{S} Безбели је глумац  
јде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми 
ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли  
треља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике звекну:</p> <p>- Сиктер сен 
 сени! - па викну татко и појде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за сокакња 
..{S} Ајде, белки глумац.{S} Безбели је глумац бија пијан та турија овну на рогови црни лук, а  
према, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бре глумац...{S} Да прошћаваш, Господине, сас онолико месо, 
уће.</p> <p>- Глумац!...{S} Ајде, белки глумац.{S} Безбели је глумац бија пијан та турија овну  
а црни лук...{S} Како тој’?...{S} Белки глумац...{S} Бија је зар пијан, - збору онија тројица % 
га пратија Димитрије.{S} Севда’!</p> <p>Глумац и ашчика, што донесоше дарови, врнуше се.</p> <p 
ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је по 
во, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има големи мустаћи, поч 
А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђул ружи 
ело.</note> <note xml:id="SRP19012_N41">Говеђина с реном.</note> <note xml:id="SRP19012_N42">Ти 
е белила турским белилом; %сухоњава је; говора је брза, с кратким нагласком, онако по нишки.{S} 
њем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно из  
и преда ме, пружи ми киту цвећа, весело говорећи:</p> <p>- Поле’, стринке!{S} Мачица, љубичица! 
ја.{S} И они несу били таки од време, - говори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{S} И па викам: несу би 
а, ми за ваше смејање ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика па испи чашу, узвикну »фала ти, Севет 
ананс’з,<ref target="#SRP19012_N3" /> - говори домаћица а сви се устумарали да ми што боље мест 
наске га оставља.</l> <l>Славеј си Миље говори:</l> <l>Немој се, Миљо, удаваш,</l> <l>Немој ме  
аска.{S} Кад попи каву, поче, и то мени говори, пријатно, тихо, као да крије од осталих.</p> <p 
се, уз вино »испод комину« и леблебије, говорило о јелима, нишким, како се које готови, шта спр 
l:id="SRP19012_C0"> <p>Недеља је, пост, говорило се о посној чорби, о ћуфтетима од сецкана праз 
ору на славу, патарицу, рукавицу.{S} Па говорило се и о »женском ручном раду«, садањем у Нишу,  
ручак му се носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на гости.</p> <p>Један дан, прокаш 
све ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам год од меснице, и преко лето гледала по башчу, одејећи, 
ко с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака се д 
а доба младости, кад је мислила да »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп,  
нила Миља славеја,</l> <l>За пуне девет година,</l> <l>А данаске га оставља.</l> <l>Славеј си М 
- узвикну кира-Тана, жена Ђул-Марикиних година, комшика наше пријатне домаћице, улазећи.{S} Вид 
ће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што има јоште, Настасијо?</p> <p>- Нема ви 
p>Тај кир-Тодорча како татко ми, у теја године; салте што му коса побела.{S} Чело му, ете, ника 
симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56" /> несте били...{S} Туј ништо 
а големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на један дувар пак висеше ми т 
ле за тебе погрбила, па како да има сто године...{S} Досећује се, што ти се не сети, што ти не  
} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес године пројдоше како јадан праји грнци, а ја још по ник 
ријо, у нашинци нема.{S} Па не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук: што не може д 
<p>Такој, такој, па улего у седамнаесту годину, и татко ме т’га даде за Димитрија Ђошинога, ћур 
ако чудо, свашто.{S} На један бал салте голе...{S} Руке, грбина, пазуке - на мегдан; а мужи гле 
ет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе да ри 
, па како искам да га фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: 
 како скршен дувар на потирњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу притупкало под ложичку. -< 
онај свет сас отклопене очи: заради тај голем жалос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама 
 аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем чаир, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови 
тако.{S} Дајма је на човане чакшире сас голем тур; горе на шарену антерију, у делници басмену,  
{S} Чело му, ете, никако малечко, а нос голем, па модар како патлиџан; мустаћи си је изгризаја  
ву више не мислешем, но си поглеђујем у голем кован дукат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, ра 
> <l>Туђа је кућа, девојко,</l> <l>Туга голема, девојко.»</l> </quote> <p>Жене поју, а ја божно 
и гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па стамболски леген и јебрик!{S} Огледало од 
о Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref target="#SRP19012_N14" /> Таван гу ис 
ојдоше ни таман десет погаче, па четири големе тепсије татлије, па две тепсике баклава...{S} Ту 
.{S} У кућу тепсије, калајлије, санови, големи мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани  
е што је бератлија.{S} Мустаћи му црни, големи; веђе црне, густе и широке, две ми очи, како прс 
а ж’гнули, ама познава се што ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је 
get="#SRP19012_N20" /> убави, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голе 
 тачку само, где, без сумње, виде читав големи свет свој, далеку прошлост своју, младост, радос 
 target="#SRP19012_N211" /> бре шимшири големи како сливке, бре каква ти цвећка неје.{S} У прол 
ли су за прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми г 
ку малечку работу, ајде, ама овој си је големо, дибоко.</p> <pb n="94" /> <p>- Аман, афендаћ!{S 
а славу слави,</l> <l>Зовнуја је мало и големо - </l> <l>Све попови и све калуђери;</l> <l>Свећ 
абрајили? -</l> <l>Све смо звали мало и големо -</l> <l>Све попови и све калуђери.«</l> <l>Мајк 
 леген и јебрик!{S} Огледало од кума ми големо, из Стамбол, наокол салте цвеће, и девојчики - ш 
Маријо, мори Маријо, фрљи очи куде овој големо дрво, (ете, како никакво дрво туј беше).{S} Ја г 
 мал да растура свадбу ни за ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат м 
 беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги и 
ни на прсти.{S} А зумбул пред кућу, око голему ћошку куде седешем тај дан сас комшике, сас нану 
 уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими, у голему пиротски, <pb n="10" /> у друге кипровачки.{S} Н 
N15" /> све бело, опрано, е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци од орозан и тугле, у друге од да 
 мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на један дувар пак висеше ми татко: на груд 
ене, па наместимо легала, ако је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје ј 
 ми, вика, Маријо, онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка,  
е брада; а Сотираћ не се смеје, но како голупче гуче, како да разбира што му деда збори, па му  
а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мури 
; на њега су си једне басмене шалварке, горе је на мактицу, па врз мактицу јелече, на главу му  
> <p>Татко ми је у обор, бос на папуче, горе је салте на једну басмену антерију, доле на човане 
јма је на човане чакшире сас голем тур; горе на шарену антерију, у делници басмену, у недељски  
бастун<ref target="#SRP19012_N64" /> на горе, спушта веђе на доле и ништо збори; познавам, мрда 
 играм, дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило м 
тријев филџан, мрдну сас главу мрвка на горе и подиже леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од Дор 
коне, ете, зар што ми татко беше аџија, гореше кандило дајма.{S} Долапи пак што су, мани се, не 
обе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-М 
бре Нишлије; што ће понети са собом под Горицу; где је вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Н 
рдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она та се зачуди.{S} - Ти м 
е се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за с 
ла, вунена, шарена на прстима и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испружена, чара 
гир<ref target="#SRP19012_N213" /> дори гору.{S} По обор се прострела <ref target="#SRP19012_N2 
о.</p> <p>- Каково?!{S} Заш’ се, жи’ ви Господ, прајите пијани, кад несте?...{S} Какво? а, симс 
и ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ да праји...</p> <p>А 
нџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку ми чест 
оза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на добро обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} 
Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и  
 који је крив, не помињајећи никога.{S} Господин пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша м 
Ш’ ћу, Господине! аман! заман!</p> <p>А Господин:</p> <p>- Викајте аџи-Костадина да га питам за 
 у комшилак.</p> <p>Имајећи стра’ да га Господин никако не обрне, сас Ђошу не помири, неје каза 
ћара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек Господин не дава да се узимају зориле.</p> <p>Онаг се о 
кнуше татка ми.{S} Отиде једнаг.</p> <p>Господин пита:</p> <p>- Заш’ не даваш, аџијо, девојче,  
осподине’...{S} Неће си девојче.</p> <p>Господин пак:</p> <pb n="58" /> <p>- Иди, аџијо, та дов 
месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мало помислеја, па тике: </p> <pb n="59" /> 
риле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша та на Господина:</p> <p>- Овој се, Господине, онодило и докар 
не, сас Ђошу не помири, неје казаја при Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеј 
е, аџике, онај могарац, Ђоша, отишеја у Господина та му рекнуја да у ники недељски ели добар да 
а тројицу мужи, друсто на сина му, та у Господина:</p> <p>- Аман! заман!{S} Господине!{S} Даја  
тко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Господина, даде му паре виће колико му даде и рече: да  
} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - 
 била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшилак.</p> <p>Имаје 
 за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) да га питам: за тој ли се удавају д 
Ђоша та на Господина:</p> <p>- Овој се, Господине, онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи- 
’ неће.</p> <p>- Како ћу да га доведем, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га девојче нигде. 
атко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу да прајим, Господине’...{S} Неће си девојче.</p> <p>Господин пак:< 
ешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! заман!</p> <p>А Господин:</p> <p>- Вик 
 ашчике, бре глумац...{S} Да прошћаваш, Господине, сас онолико месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу? 
а у Господина:</p> <p>- Аман! заман!{S} Господине!{S} Даја сам нишан на аџи-Костадиново девојче 
 Пишин му умре... ама он неје умреја од Господиново проклетсто, но од дертови за мене... за мен 
.</l> </quote> <p>И јоште на кога се од Господиново проклесто познаде, ћеш се зачудиш.{S} Ете,  
вакога, све до корен.{S} Тој си је било Господиново проклесто у цркву, неје ништо мало.{S} Пиши 
> <note xml:id="SRP19012_N90">Ефендаки, господичић.</note> <note xml:id="SRP19012_N911">Јектика 
te> <note xml:id="SRP19012_N70">Кирија, госпођа.</note> <note xml:id="SRP19012_N71">Георгина.</ 
 имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи како попови, све по књижачки поју - воду му  
ан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на никога 
ђумиш!{S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ак 
е сваки пут кад год смо у таткови ми на гости.</p> <p>Један дан, прокашља се татко пред сокакња 
="#SRP19012_N74" /> К’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне д 
, црвени, па на грањке, та кад ни дојду гости, девојчики, жене, па наместимо легала, ако је зим 
 <p>Колико се обрадоваше мени, %ненадну госту!{S} Јетрвина ми мајка повика:</p> <pb n="4" /> <p 
еду – о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, сече на хамајлије и меће у калајлије, и тако даљ 
 дајма, ама за што: да помогне нане око готовење, око месење леб, прање чемашир; а метење и суд 
иба - мани се!...{S} А што па моја нана готовеше сабазорску манџу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама 
и пењерлије за »подручак«; где се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд 
говорило о јелима, нишким, како се које готови, шта спремају, или, управо, шта су спремали о сл 
еб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву готовимо: манџе, манџе, %моруња дебела и бела како сире 
 а широким, што јој крије углађену косу готово до чела.{S} За ухом јој гранчица босиљка, закити 
је, умрела би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор ми казаше.</p> 
ријешем.</p> <p>Такој, такој, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве  
ије...{S} Истина неје умреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се сал 
ла кол’ко напред под нишан, јербо татко грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљин 
 до сокакња врата.</p> <p>Врну се, оди, граби на куде кућу, натури фес на чело, подиза бастун<r 
и очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња врата.</p> <p>Врну се, 
а, на сина, на дете, на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се виће причестили, за Вели 
рани девојчики, а око ногу гугучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га обучемо, и што ће га нос 
не је један рукав, у тетку му други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили, дол 
ду како на младе приличе, а све работу, грабу, која кошуљу, која чарапе, на домаћина, на сина,  
мшилак чује се разбој ели мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Ве 
собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа  
вети, крсно име своје; што су свој лепи град вазда волели, и што ће до краја живота својега, пр 
ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази се): б 
ајсторицу...{S} На честито ми дојде цел град, викају ми честито и гледају по мој чеиз и по моје 
кало што правеше сас њега комендију цел град...{S} Збори, досећује се, и тој све за нану ми збо 
тњу у роганли-папучама; где је и сад по градинама шимшира високих као »сливке«; где и сад гугут 
 се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај ђерђева певала и сањала дивне снове.</p> < 
ену косу готово до чела.{S} За ухом јој гранчица босиљка, закитила се пред полазак у цркву.{S}  
" /> жути, зелени, модри, црвени, па на грањке, та кад ни дојду гости, девојчики, жене, па наме 
м, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> <p>- Ооо!{S} Ашкосум, Ђуринице! - узвикну  
 измијем, па сам весела како пиленце на грањку.{S} Мијем судови и појем, метем кућу и појем, по 
{S} На један бал салте голе...{S} Руке, грбина, пазуке - на мегдан; а мужи гледају како мачори  
9012_N91" /> и пазила да ни Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) убаво осмалаци ореже.{S} Оре 
ри прежижа, та обрнуле спрема њега бабе грбине; дрвеће исцавтело, па како да је бадем, шефтелиј 
пред му џубе подугачко но од натраг, на грбину му се подигло; оди кроз обор, питује што работим 
иљтета, старке испружиле ноге а обрнуле грбину спрема слунце; младе седу како на младе приличе, 
ва што неје девојка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, 
"87" /> <p>Ја ћутим, огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако д 
с бастун (куд најде бастун не знам): по грбину, по крстетину, и јоште по доле... тепа, тепа а о 
такој.{S} Резилак!...{S} Нит’ се зна за гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамују...{S} На 
акој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у  
мно шес’ месеца имаше.{S} Слунце греје, греје, па дори прежижа, та обрнуле спрема њега бабе грб 
’... рамно шес’ месеца имаше.{S} Слунце греје, греје, па дори прежижа, та обрнуле спрема њега б 
помињајећи никога.{S} Господин пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а 
како малић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; на главу му фес исти како у Турци што је, а на ног 
"> <head>II</head> <p>Ђул-Марика овлажи грло комињаком, па узе сркати каву, коју нам предаде »а 
ајим...</p> <pb n="36" /> <p>Она окваси грло вином, и припрема се, намешта се на миндеру, искаш 
џери.</p> <p>- Елате!{S} Елате скоро! - грми татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста < 
ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, па и 
Четрес године пројдоше како јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и  
рање: глуво како да се вари печеница за гробје...{S} Кева Коцина венчала се у меснице, а јоште  
м под Горицу; где је вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и  
ml:id="SRP19012_N73">Кадунин прст (бело грожђе, дугуљастих зрна).</note> <note xml:id="SRP19012 
е.{S} Ја се тресем како да ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, чудеје 
одиза; и скоро за киселе краставице, за гројзе и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе што 
target="#SRP19012_N85" /> ама не га има гројзе - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко напред по 
 викају људи, узну та туру меришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена  
а.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, ама наф 
 на један дувар пак висеше ми татко: на груди му срмалија џемедан, озгорке од чову фермене; око 
илене, шарене, па сас пусћулчики.{S} На груди му џемедан салте срма.{S} Преко џемедан златан си 
покраћим струком, што је озго до насред груди раскопчан, те јој се види од српског платна, прот 
ке«, око огрлице и око рукава.{S} Преко груди нема кафтана,<ref target="#SRP19012_N9" /> скинул 
аплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. 
.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се 
и очи погледа и тике ми застаде ништо у груди, запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу п 
e> <note xml:id="SRP19012_N23">Сребрних груди.</note> <note xml:id="SRP19012_N24">Тор.</note> < 
 то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на грудима црно бућме;<ref target="#SRP19012_N11" /> а да  
..{S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку лимонију.</p> <p>- Право ј 
вај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники  
јо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</p> <pb n="73" /> <p>- И таман, вика, аџике, 
, стануја пезевенг: доведо гу овдека да гу спацирају јабанџије<ref target="#SRP19012_N49" /> му 
, ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа екими 
еда.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пројде читава недеља.{S 
9012_N35" /> кутију, словеднејећи се да гу докачим фрљи очи у Димитрија.{S} Не ме погледа!</p>  
о?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, а т 
 гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију од намер?...{S 
чену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкан 
итабију сечену антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лан 
 сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китабију сечену антерију; и с’га како  
аш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да 
а?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике ућута. 
и, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb n="54" /> п 
ете, како никакво дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а сл 
раји...</p> <p>А тике невеста-Краса (ја гу викашем <hi>невесто</hi>) јетрва на туја Таску:</p>  
ја лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђ 
> <l>Питувало Ђул-Марику,</l> <l>Питала гу Чучка Сика,</l> <l>Зојкина гу Краса пита:</l> <l>А,  
лада, убава, <hi>онакој</hi>... и песма гу искочи.{S} Јербо напред како би си ника <hi>ништо</h 
 што је модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа што је татко зборија и како је наодија п 
иџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без  
<l>Питала гу Чучка Сика,</l> <l>Зојкина гу Краса пита:</l> <l>А, Марике, две ти очи,</l> <l>Мил 
а му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећ 
 мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по ме 
то научи шнајдерлак у Женско Друсто, та гу саши ништо од басму<ref target="#SRP19012_N51" />, в 
си ника <hi>ништо</hi> изручала, једнаг гу песма искочи, та од резилак не може да кроз сокак... 
е по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref target="#SRP19012_N14" /> Таван гу 
 је у башчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас пуцке,<ref targe 
е на бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечки, т 
у...{S} Жал ме, сиротињка...{S} Собајле гу венчаше сас Димитрија Ђошинога...</p> <p>- Венчали с 
чешљање се познава што неје девојка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собај 
S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пројде читава недеља.{S} Свекрва ми оти 
рњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>кв 
д Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар м 
н работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи ка 
..{S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу  
Што се смејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насме 
и се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не 
ару си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре крстетина, б 
="#SRP19012_N12" /></p> <p>- Прикажи ни гу, жив ти Бог!</p> <p>Све је окупише.{S} Молбе, заклињ 
 <p>- Тражи %наћас другу девојку, па си гу венчај ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на сина бл 
мачицу, љубичицу, напраји си киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и збо 
сто куде ме пољубија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је ист 
 гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте пригода - она си за ништо друго дооди, - зб 
не.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јако те милује.</p> <p> 
 <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>- Мори Таске! - па вика боба-Сика.</ 
у ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо не зна 
 и за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко.{S} Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, 
е знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија усујле:</p> <p>- 
боти там?!...{S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шалваре, ако  
аћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија Сотир терзија гл 
, но си је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем <pb n="35" /> две-три д 
о Водице.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу ја викашем) жалејећи нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџик 
ерем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а други: соба 
 станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро 
да вика онај Таска Манина.</p> <p>- Жал гу за нану, Таске, - вика једна наша комшика, па и она  
омаћицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезевенг: доведо 
ве у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: за месец ли за два тај се кутија нап 
ништо неје баш...{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да с 
ка.<ref target="#SRP19012_N14" /> Таван гу истина нисак, ама пенџери млого, врата шарена, и на  
ва твоје лице, стануја пезевенг: доведо гу овдека да гу спацирају јабанџије<ref target="#SRP190 
ија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не л 
бавачко је, кротачко, мани се!{S} Татко гу је аџи-Настасијин комшија, Јован Кршено Чело.</p> <p 
<hi>боју</hi>...{S} Измимо гу; избањамо гу...{S} Жал ме, сиротињка...{S} Собајле гу венчаше сас 
ам.{S} Онаг си примимо нафору, наручамо гу, и па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће цр 
естра таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од црвену свилу пупке<ref target="#SRP19012_N92" />  
што си је за <hi>боју</hi>...{S} Измимо гу; избањамо гу...{S} Жал ме, сиротињка...{S} Собајле г 
ата.{S} Како шикер, како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нан 
ој, бре мешина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе  
де, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за нешто погледа.</p> <p>Он попи чашку р 
митрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у па 
кав што је искочија под рукав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје п 
ојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте приг 
оје, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље место.</p> <p>Отворише се на сарачану  
:</p> <p>- Салте, вика, чедо, плачеш та губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да 
ње и шарање за Велиг-дан све тазе...{S} Гугутке стале на сепетке, што су под чандије над ћошку  
ref target="#SRP19012_N215" /> и у њија гугутке, па кад стану да поју у пролет у самнување, оно 
шимшира високих као »сливке«; где и сад гугутке носе и легу се у котарицама обешеним испод стре 
према слунце пипају и викају гугууу-то! гугууу-то!... »Један, две, три...« бројимо, па кад избр 
мо, па се спрема слунце пипају и викају гугууу-то! гугууу-то!... »Један, две, три...« бројимо,  
како на деца:</p> <p>- ... а, стлинкино гугуце!... а, маценце!... а, цуцкице!... а, Малијо, мек 
главчики нашарани девојчики, а око ногу гугучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га обучемо, и  
да разбира што му деда збори, па му сас гукање на њигови речови одговара.{S} К’да опази што смо 
а дебели несу чутуре за туцање кафу, но гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па се задева (јербо врс 
ну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу, п 
ден,<ref target="#SRP19012_N97" /> и од гуску тртка - да ни га не урочу...{S}Задевају га онеја  
тираћ, модроок, с црне трепке, дугачке, густе, што приличешеју на замршен ибришим.{S} Сас трепк 
ишим!{S} Пусте онеј трепке!{S} Дугачке, густе, та си му испод очи правешеју ладовинку дајма.{S} 
{S} Мустаћи му црни, големи; веђе црне, густе и широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дуг 
 а Сотираћ не се смеје, но како голупче гуче, како да разбира што му деда збори, па му сас гука 
...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донесе Васка по кафче.</p> <p>- 
а лимонија за Ђуриничину душу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји в 
ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да вид 
игне!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} 
реја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу више за тој 
ри, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим ка 
ћибрит.<ref target="#SRP19012_N34" /> К’д дојдо при њи, испушти максуз<ref target="#SRP19012_N3 
 чучка.<ref target="#SRP19012_N74" /> К’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг- 
амна?</p> <pb n="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, ништо друго.</ 
!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас овој поче:</p> <pb n="48 
S} Кррршено Чееело!...{S} Јааа!...{S} К’д попреее!...{S} Полеј, Бога тиии!...</p> <p>Отеза, чуд 
 вика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни па одење.. 
ри.{S} Јадан, паднуја, утепаја се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чук 
и, причука ми нешто срце како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав бе 
на сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има нико гајле,<ref target="#SRP19012_N28" /> она га, 
ога?« - »За Ђошинога сина Димитрија.« К’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо! 
е да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј мој 
ка у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му 
о убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема  
ше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми је 
ееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p>  
19012_N63" />!...</p> <p>Дуз.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми 
{S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће не 
ељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђерско  
} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду. 
и.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S 
p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</p> 
’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и 
; за ништо се не срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо <p 
ала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женско Друст 
ак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женск 
мене та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор 
»Несам ништо забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе  
 /> убави, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на један ду 
вутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јова 
 се чудиш.</p> <pb n="15" /> <p>Јоште к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у дол 
мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе 
ед нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем б 
 и како је наодија приготке на бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и  
е Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, 
мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја се сас онија т 
вен као жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на добро обрће 
с!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, т 
атко ми се још повише расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S}  
а никога, - викам, и зацрвене се како к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пусти  
а отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке 
да улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти 
hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину 
леда, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се  
кој знаје, ништо збори, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у  
ај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми черкез, привикаше онија двојица,  
м нити станем спрема огледало.</p> <p>К’д изнесем да предадем шикерлеме и воду, јадан Мита глед 
, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S}  
<l>Удовицу с девет сирочики!«</l> <l>»К’д је дошла Ана удовица,</l> <l>Удовица с девет сирочики 
 сокакња врата, мислела сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо р 
ено Чело: збори, моли...{S} Туго, туго! да ми не остане Димитрије у посмешу...{S} Сас оволико м 
{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) да га питам: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи  
кај дете узе да си забараљам мој севда, да не мислим све за њег’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, 
 да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади да испише 
идне Ниш Србија Слободија; салте, вика, да улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д звона бију, п 
ка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништ 
 ђојем <pb n="35" /> две-три дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо 
 <p>Ако се убаво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу<ref t 
RP19012_N33" /> ја питу: »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си гле 
је била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хо 
мрела.</p> <p>- Нећеш, вика, стринкина, да умреш.{S} Не.{S} При онаквога доброга човека ћеш се  
ам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мурићепа - 
с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n="62" /> Бог сачува: салте чекаш к’да ће си муњ 
манџе!{S} У нас је пак Свети посан, та, да прошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па моја нана  
згледа своје славеј-пиленце, Димитраћа, да јој дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руц 
 фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за њега, за приказ: седи при бабине 
 она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од  
сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што прајимо, знајеш, да овлајише.</p> 
 газим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подизам шалварке, а тике нана завика м 
, млада невесту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја;  
 Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како збори,  
ешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На кога правиш инат?</p> <p>- На боба  
е!...{S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку лимонију.</p> <p>- Прав 
 има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш Таску, девојче ти за Димитрија Ђошинога?« < 
о беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере  
ћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да прошћаваш, <pb n="105" /> ја кол’ки су (туј се уфати 
ало иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада травка како зелена черг 
 пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш? 
и показа главом на мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашчовеч 
тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па  
идне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој 
n="76" /> каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S 
несомо.</p> <p>Татко га пушти да збори, да питује.{S} Ћутећим слуша, стреља сас очи, фаћка муст 
 чувај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ни 
</p> <p>- Да су ти, Севетке, здрави си, да Бог да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи- Наст 
ка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послуш 
је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем <pb n="35" /> две-три дни тешка 
рисјани!...{S} Да ми је пријетељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогов 
а ич ништо, узе да плачем, да се туцам, да римам, зборејећи на другарице ми, што барабар сас ме 
чање виће нема ич ништо, узе да плачем, да се туцам, да римам, зборејећи на другарице ми, што б 
 дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у 
чини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ нанино девојченце, заш’ нећеш за убавога 
лук, и збори:</p> <p>- Ела, моја снајо, да те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мил 
 <pb n="80" /> <p>- Немој, мори Маријо, да си така.</p> <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а  
оди све стране а огањ и оморина толико, да си издане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш  
arget="#SRP19012_N6" /> накриво толико, да јој се дотакао чак уха, с пусћулом<ref target="#SRP1 
то једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се чудиш.</p> <pb n="15" /> <p>Јоште к’д бе’ чучка ( 
друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја човек...{ 
Дете!{S} Има мушко чедо, убаво, красно, да се прекине човек за њега, за приказ...{S} Има дете < 
аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</p> <pb n="73" /> <p>- И таман, вика, аџи 
ли нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Настасију.</p> <p 
ицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезевенг: доведо гу  
ене се присмејаше и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се  
ареди да тури на сокакња врата катанац, да не отидне ники та да растура друсто.{S} А кога ће да 
ти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подизам шалварке, а тике нана завика ми: »Маријо, мо 
 да види како смо, што прајимо, знајеш, да овлајише.</p> <p>Ја пак не искача.{S} Легнула сам, о 
t="#SRP19012_N97" /> и од гуску тртка - да ни га не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се  
е дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<ref target="#SRP19012_N31 
осимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и о 
и комшије, виће кога искамо да викамо - да заповедају у нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан 
.{S} Изнеси ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а онија гледају и:< 
о!</p> <p>- Здрав си, комшике!</p> <p>- Да си жива, Кира-Тано!</p> <p>Захвалила сам домаћици на 
p>- Фала!{S} Здрав си комшике!</p> <p>- Да си жива!</p> <p>- А Свети служешемо свакад. - опет п 
</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- Да су ти, Севетке, здрави си, да Бог да!{S} Здрави си!< 
>- Ајде!{S} Здрав си, Севетке!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- О, хо, хо!{S} Колико је с 
тебе и на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- Да су ти, Севетке, здрави 
ри Таске, удари?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да ме је младу невесту салте лошо погледаја, па ћу да п 
А мене ме мило.</p> <p>- Мерак му је... да те види.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та се зачуд 
ef target="#SRP19012_N43" /> не ги има: да не играмо та да погазимо Свети... <pb n="29" /> Ниш, 
Ја си му купим овој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошиницу:  
аде му паре виће колико му даде и рече: да прокуне онога који је крив, не помињајећи никога.{S} 
 /> <p>- Иди, аџијо, та доведи девојче: да га питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу да га доведем,  
ви ми беше измећарка дајма, ама за што: да помогне нане око готовење, око месење леб, прање чем 
в Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - 
а ферман,<ref target="#SRP19012_N21" /> да се знаје што је бератлија.{S} Мустаћи му црни, голем 
уго, Бошке<ref target="#SRP19012_N2" /> Да су ти ћерко, рекнули да заповедаш сас лимон ели кара 
... како, чуваја Бог, сви <pb n="63" /> да су ни помрели, па мене оставили на овај свет самач’ч 
{S} Кешке<ref target="#SRP19012_N56" /> да је забраија да прати сапун!{S} Кешке!...</p> <p>У ве 
ала колај<ref target="#SRP19012_N57" /> да плачем, ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се у 
.{S} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вик 
он каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја за нику малечку работу, ајде, ама овој си 
ем крисјани...</p> <p>- Крисјани!...{S} Да ми је пријетељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми пр 
аностир та да гу чатију од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа екимина?<ref target="#SRP19012_ 
 с’га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан несам излегла.</p> <p 
вице црни лук, па калуђерско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да м 
ледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да  
менчеџије, бре ашчике, бре глумац...{S} Да прошћаваш, Господине, сас онолико месо, што ми је у  
 при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче 
ву од натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стануја толико бесраман, ели шашав?</p> < 
ол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин,  
ана и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје лице, аџике, онај могарац, Ђоша, о 
<ref target="#SRP19012_N39" />; бре...« Да прошћаваш јоште дрењке!...{S} Отидни у цркву онакој, 
куташе у комшилак.</p> <p>Имајећи стра’ да га Господин никако не обрне, сас Ђошу не помири, неј 
уго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас о 
зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чу 
жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортакл 
ела сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’ 
да иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- Заш’ да не иска?...{S} Што је тој, аџијо? - питују онија чуд 
’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ да праји...</p> <p>А тике невеста-Краса (ја гу викашем  
p>А тај Таске:</p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на  
јем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га  
 па не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’  
 бућме;<ref target="#SRP19012_N11" /> а да ли је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.</p 
 венчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би  
ну, појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а у 
о је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па тике мене та поза л 
у везени; а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<ref target="#SRP19012_N62" />.{ 
анино девојченце?...{S} И тебе те треба да је мило што се лошо онодило и свадба растурила: у ку 
рк, само су му поузацки рукави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су му ве 
 га, јербо је чуја дек Господин не дава да се узимају зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша та на 
таква да искочиш?</p> <p>- Несам шашава да искочим у шалваре у што сам мила судови.</p> <p>- Об 
се па обучем!</p> <p>- Па зар ћеш таква да искочиш?</p> <p>- Несам шашава да искочим у шалваре  
од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко 
е је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не плачешем.</p> <pb n="84" / 
Јес’ па.{S} Пембе шалваре...{S} За кога да се обучем?</p> <pb n="80" /> <p>- Немој, мори Маријо 
ља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у муст 
игра у срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме по 
ко да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Настасија.< 
ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак п 
големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије попре посмеши 
ирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Изл 
 Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S 
рско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја 
arget="#SRP19012_N56" /> да је забраија да прати сапун!{S} Кешке!...</p> <p>У вечер ми турају б 
бро и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стаса 
Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја  
дом’ пуну тепсију вруће мекике: пратија да ги изручам сас жене и девојчики, за тој што сам се п 
Ђоша, отишеја у Господина та му рекнуја да у ники недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву  
ице, стануја пезевенг: доведо гу овдека да гу спацирају јабанџије<ref target="#SRP19012_N49" /> 
 и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Не 
 и радује се, шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче,  
и је при сокакња врата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, 
 да ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке 
у,« помисле, »за моје удавање сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} Ууу! чуваја 
а ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А н 
ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да дизам очи - млада невеста.{S} А када би нико пиленце 
ине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не л 
чи!{S} Ја пак, вика, ђирит несам видела да искочи ни из циганску бошчу; и Цигани, што викају љу 
<ref target="#SRP19012_N91" /> и пазила да ни Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) убаво осма 
сунца, за доба младости, кад је мислила да »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио ле 
бав, но би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка Сркало што правеше сас њега коме 
што седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми  
појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема да отвори.{S} Јадан, паднуја, утепаја се.{S} К’д извади 
..{S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а да сам 
осподин:</p> <p>- Викајте аџи-Костадина да га питам заш’ не дава девојче.</p> <p>Викнуше татка  
 дојде, па узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</ 
..</p> <p>- Кешке и памет да загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе 
 дајући јој да устане.</p> <p>- Како па да идеш?! - рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав, баб 
ш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако ј 
S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила  
зим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђо 
p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да га питам?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на 
д Свети пре недељу тражи од нашега попа да му испише сиротињу из своју нурију.{S} На сирочики б 
и да умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде да га причести, мислу за кадилницу, тамјан, св 
N36" /> и дете, брата му најмлађега, та да ме на сокакња врата извикају...{S} Извикаше ме, и де 
> две-три дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Д 
олап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{S}  
, аџике, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ј 
 мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу  
> <p>- хоћу си излегнем при боба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, 
али и докарали да се свадба растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво 
ки да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S}  
кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџ 
Несам била серсем нити толико шашава та да појем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да би 
ика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба  
кња врата катанац, да не отидне ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та с 
на аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој 
ојде мило, па како искам да га фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи ру 
9012_N43" /> не ги има: да не играмо та да погазимо Свети... <pb n="29" /> Ниш, срма ђумиш!{S}  
ије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа ек 
в, зборљив, но салте од чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше. 
сује; ја си пак појдем на сокакња врата да видим - бећари.{S} Таман, јадна, појдем а татко ми ч 
 к’да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем  
гови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња врата.</p> <p>Врну  
чну на траву, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва 
 - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбу 
!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево друсто, 
ш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава се што 
а ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У 
Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу? - узвик 
 нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира:  
го, ни па поголем милос’...{S} Како с’г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да је било ј 
салте да не питујемо који је, но једнаг да отворимо.{S} Један дан баш пред икиндију прокашља се 
данпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унученце, бре дедино 
резилак не може да кроз сокак...{S} Бог да прости и други који сам данас помињала!{S} Сви су пр 
исам му коске сас моју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо пр 
у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес године пројдоше како  
а смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој оној,  
>- Да су ти, Севетке, здрави си, да Бог да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи- Настасијо!< 
> снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ј 
 мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми черкез, привикаше онија двојица, бо 
е и другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишли 
ва, черкез...</p> <p>А татко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.</p> < 
е воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо накуде  
 гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пројде читава недеља 
, па чекају, поглеђују за попа да дојде да га причести, мислу за кадилницу, тамјан, свећу...</p 
: божном ништо дом’ забрајија, па дојде да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се  
ија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина...</p> <pb n= 
не бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо од мене, познадо, та ми ника 
04" /> <p>- А како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?. 
имитрије у срце такој како неће да може да излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам те,  
 гу песма искочи, та од резилак не може да кроз сокак...{S} Бог да прости и други који сам дана 
новину и кир-Николчин унук: што не може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S 
.</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једа 
од моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, да се туцам, да римам, зборејећи на другариц 
target="#SRP19012_N59" /> римате, - узе да вика онај Таска Манина.</p> <p>- Жал гу за нану, Тас 
се сви ражалили, татко обрну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што 
еднаке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мис 
о од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам и појем песму 
 срдим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:</p> <p>- . 
несе ракију и киселу краставицу, па узе да га служи.{S} Тике он:</p> <p>- Седи, аџике.</p> <p>Н 
е како онај дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза снају ми, што ћу  
се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту... 
а к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас овој поче:</p> <pb n="48" /> < 
литав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и колико словедну 
 се салте замајувала, а прокај дете узе да си забараљам мој севда, да не мислим све за њег’...{ 
 ја се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич нешто.{S 
 афендаћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје лице 
а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} 
леда.</p> <p>Он попи чашку ракију и узе да реже сас чикијицу краставицу, зборејећи:</p> <p>- А  
ашу Марику...</p> <p>А јаа!{S} Дори узе да вијем...{S} Забраји што имам мужа...</p> <p>- Куде ћ 
ко зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас друсто му, кумашини, родови; па се у недељ 
е онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- Полее 
милује, љуби и збори, ем како жално узе да збори; море, неје за Миту Ђуринога, што истина беше  
ело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што прајимо, знајеш, да овл 
нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не плаче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеј 
 у вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} 
где прође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишли 
си је боја за фустани, не за очи: после да су ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђури 
изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да прича »при мужи«.{S} Још више се завали на јастук, н 
уста ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ручам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми пуну калајлију 
а - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да збор 
тав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и колико словедну главу у руке, 
’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се  
« - »А зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па тике мене та поза лево уво - пљес!{ 
му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели испод појас јабуку, ники ора, 
ину како лед...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> 
RP19012_N35" /> кутију, словеднејећи се да гу докачим фрљи очи у Димитрија.{S} Не ме погледа!</ 
ем не знате, несте видели?...{S} Искате да продадете башчованџије краставице и симиџије симити! 
кутам главу у нанину ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p> 
ачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те види...</p> <p>Око мене се обрће соба...{S} Ћутим 
у отвори, он узне та се прокашље: салте да не питујемо који је, но једнаг да отворимо.{S} Један 
ркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слободија; салте, вика,  
 ништо казаја; казаја би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у  
 у таткови ми, заодешеју сву малу салте да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, св 
једанпут јетрвина мајка рекла: - »Салте да чујеш баба-Марију...{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш 
ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин работу ели  
м дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збо 
p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за нешто погледа.</p> <p>Он 
 мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, ј 
те Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје ст 
езе ми Димитрије у срце такој како неће да може да излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изру 
чула куде ме неје забрајија, и што неће да може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти г 
у бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што и 
 Дора?</p> <p>- Па ли, вика татко, хоће да продавате башчованџије краставице и симиџије симити? 
и, на један скалапен килим, што требаше да је у мојега Димитрија једнаг по моје венчање, бараба 
>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча  
салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што не ваља,  
и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам 
о напред под нишан, јербо татко грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цве 
оле неје чукаја у калдрму што га мрзеше да одговара, јербо је зборљив, зборљив, но салте од чук 
/p> <p>Што има?</p> <p>Ручамо.{S} Узеше да ме сплитав; ће ми сплету шивета.</p> <quote> <l>«Ран 
SRP19012_N77" /></p> <p>Мрвка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} За је 
Тодорча.{S} Чинише здраво живо па узеше да се гледају, никако се, не знам, чудно гледају.</p> < 
џијо?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума,  
тога овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка  
и сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче  
рема огледало.{S} Заради убавињу почеше да ме викају:{S} Перуника-Марика; а после по кратко, и  
рбаџиски девојчики.« Не ми је дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на свако 
не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје рекнуја татку ми, салте ово једно, <hi>блажу</h 
јоште по жално дојде, па узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор 
а...</p> <p>А тике онеја жене забрајише да мислу <pb n="45" /> што ми се татко срди, но се собр 
вилен конац.</p> <p>Ћеменчеџије стадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо 
авеј-пиленце, Димитраћа, да јој дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руци »дори до зору 
 <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, д 
 огањ.</p> <p>Пусти срам!...</p> <p>- И да те је мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Дим 
ји чеиз<ref target="#SRP19012_N30" /> и да сташе.</p> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу при 
S} Како би ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димитрије неје бећар, што ћеш...</p>  
 тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејањ 
а сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види колико сам убава, а он...</p> <pb n="18" /> <p> 
е, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па тој...</ 
 приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме  
никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:</p> <p>- ... а, стлинкино 
<p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина уда 
а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жив ти Бог!{S} Кррршено Ч 
b n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но 
b n="38" /> <p>Викнумо комшике и родови да заповедају на <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>Собраше се.</p 
мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади да испишем.</l> </quote> <p>И јоште на кога се од Госпо 
ле<ref target="#SRP19012_N42" /> нареди да тури на сокакња врата катанац, да не отидне ники та  
жите ми, крисјани, кој купи, кој нареди да се напраји, кој прати на девојче ми, млада-невесту о 
е л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори, он узне та се прокашље: салте да не питуј 
е, там’, овам’, приличе како да ће ники да умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде да га пр 
 тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је п 
а питам: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си  
ја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и 
р та да гу чатију од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа екимина?<ref target="#SRP19012_N29" / 
ер казује на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте 
ала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој 
а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће м 
ју <pb n="85" /> убав лаураћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за један ф 
ја отворим, њим ги мука што несу могали да ме преварају.{S} Чича-Коле неје чукаја у калдрму што 
Е га би се пријетељи скарали и докарали да се свадба растури, та да си туј удаде, куде је и мал 
> - говори домаћица а сви се устумарали да ми што боље место направе.</p> <p>Села сам, према Ђу 
 да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију од намер?.. 
ослов.</p> <p>Искочили на сокак и узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја п 
.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не мо 
С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{ 
SRP19012_N2" /> Да су ти ћерко, рекнули да заповедаш сас лимон ели каранфил, па, види ми се, не 
ем под јестак - шесет паре: оставија ми да купим за подручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама шт 
ва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројде,  
на да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, 
не к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам н 
, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна 
рем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике 
д овој јоште повише ражали, па узе дори да вије.</p> <p>- Море, вика, јоште како видо ђирит сап 
о мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје му татку кућа!...  
ој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми руку</l> < 
 губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје пла 
ам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оној што ми се виде 
а татко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут 
ари убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене салте на Водице.</p 
 си наш донесомо.</p> <p>Татко га пушти да збори, да питује.{S} Ћутећим слуша, стреља сас очи,  
о друго.{S} Ђоша, пак, поган, мислејећи да ми је татко истина како Цинцарин, та неће заради на  
012_N72">Коју зову <hi>аџија</hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији ј 
 душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висок како топола!...{S} Од чичу м 
раји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да  
0" /> бидне убаво кад идемо на Панталеј да се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим н 
ти Бог! - збори домаћица, не дајући јој да устане.</p> <p>- Како па да идеш?! - рече кира-Тана. 
ик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој да ми проминеш Марику: на обедве узни од један топ.« А  
ам... што несам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лескова 
ред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’д 
а убаво да сварим питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) да  
ек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро за киселе краставице, за гројзе и му 
69" /> <p>А њему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен пенџер поза 
дови белеју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада травка ка 
Цинцарин, та неће заради на зета му мал да растура свадбу ни за ништо јако големо, а никмоли за 
бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слободија; салте, вика, да улегнем  
слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бре унучен 
 за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што пр 
пак аџика Костадинка.{S} Сас овој искам да почнем, јербо тој ми је шан:<ref target="#SRP19012_N 
не ми за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} 
им Нишликама; разишле смо се.{S} А знам да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам д 
им мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, идући »дом« сама, за прошлим 
 <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам да прајим...</p> <pb n="36" /> <p>Она окваси грло вином 
ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - 
N72" /> па више немој.{S} Шашава ли сам да ми <pb n="60" /> је пријетељ Кршено Чело?« Ја пак њу 
 горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не  
м, ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики, другарице  
 кафу па га испратим на дућан, ја узнем да дизам легало и најдем под јестак - шесет паре: остав 
2_N70" /> Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика боба-С 
работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају и при  
нем спрема огледало.</p> <p>К’д изнесем да предадем шикерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја 
о били).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем да ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да м 
и рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и  
до ћурлински поток, па како туј искашем да газим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, 
Димитријево друсто, и Димитрије - тешем да испуштим филџани.{S} Излего из собу спотурајући се к 
наместим око та гледам на сокак: тражим да видим бећари Нишлије, ђокси ђумишлије...<ref target= 
 /> <p>Сети се ништо.{S} Ћу да напрајим да ме погледа, нема чаре...</p> <p>Улазејећи у собу и с 
 несу умејали како он, јербо кад отрчим да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и  
дне ли виће татко, максуз отидне божном да спије, и сас њега још по неки стар човек, род ли, ку 
!</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам водила јетрву ти, лаусу<ref  
и се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref target="#SRP19012_N55" />...{S} Туј си ме  
> ја питу: »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«< 
што имам мужа...</p> <p>- Куде ће па он да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је Кршено  
{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема огледало 
, и то мени говори, пријатно, тихо, као да крије од осталих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{S} Како ти 
 - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да сварим питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу с 
 па треба, што викају људи, човек право да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, а 
е ми очи, како да сам Ниш поарала, како да сам никога утепала.{S} Сама си се на себе учини како 
итене сас свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљиш 
не се заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники тугичка.{S} Убаво време, убаво.{S} Пролет.{S 
ми срам дојде од дете и од чираче, како да и они знају што сам уработила.{S} А затварајећи сока 
не се смеје, но како голупче гуче, како да разбира што му деда збори, па му сас гукање на њигов 
S} Никако ми се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како да сам никога утепала.{S} Сама 
л ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина...</p> <pb n="17" /> <p>Ако се убаво обуче 
га њега гледам!...{S} А један дан, како да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет 
, мрвка па затури фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше о 
ла кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу? - узвикну домаћица.</p> <p>- Г 
ошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да неје ткајено; како да неје ништо у руку узето, ного  
 сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрч 
 што чарапе: како да неје ткајено; како да неје ништо у руку узето, ного изникло и исцавтело, к 
i>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике сас крила - једанпу 
д китабију сечену антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај  
еше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китабију сечену антерију; и с’га ка 
о се од гајле за тебе погрбила, па како да има сто године...{S} Досећује се, што ти се не сети, 
{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p> <p>Улезе, па једнаг излезе.{S} Жен 
о да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангир,<ref target="#SRP19012_N71" />  
 бабе грбине; дрвеће исцавтело, па како да је бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу 
да цвеће и радује се, шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се з 
 лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, мајка... како, чуваја Бог, сви < 
ћу, уплашене, там’, овам’, приличе како да ће ники да умре, па чекају, поглеђују за попа да дој 
 прецавтело и опало, па ти приличе како да су по туј зелену чергу бели цветови, ткајени на прст 
 Збори, збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам 
 неје нашаја ману на девојче.{S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије такој... 
ори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем та си ништо ђојем  
длете, мене ме заболе у срце такој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<re 
, салте у лице белеје...{S} Знајем како да беше јучерке што збореше на онуја Таску Манину:</p>  
 не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S}  
ка!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напрај 
е знам, а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} Собајле дооду родови, пријетељи, 
јање, ни свирање, ни играње: глуво како да се вари печеница за гробје...{S} Кева Коцина венчала 
д свакојако, а кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вик 
е унук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p 
ика, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да се, што викају људи, онодиш и развеселиш, удаваш, шт 
 узе ништо кротко, <pb n="66" /> кротко да збори, не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-То 
 се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај срамежљив Димитрије 
њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види колико сам убава, а он...</p> < 
то сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанпут отиднем при Димитрија...</p> <p>Јутре  
пријетељи ели комшије, виће кога искамо да викамо - да заповедају у нас на Повечерње на вечеру, 
оше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајили, бошчала 
о се не срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо <pb n="34"  
чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке пита кој 
 свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} Играју и онеја две, што су  
p> <p>- Ете, аџијо, знаш, ми си дојдомо да загледамо онај черкез...{S} Несмо, знаш, запазили шт 
ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и колико словедну главу у руке, попадаше ми о 
русто му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме п 
и Марије да не плаче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весели сас  
војчики, па му оваја неје имала сас што да напраји чеиз<ref target="#SRP19012_N30" /> и да сташ 
стетина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе краставице.{S} А човек 
е у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он  
а две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро за киселе краста 
ве ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па и овај дан та 
не викну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - 
ве сас ципиле, <pb n="44" /> како ништо да ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викн 
а ни дојде софра-тепсија - око њума рат да седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај  
 пред сокакња врата.{S} Неје имаја адет да чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чуј 
ште к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, 
<p>- А памет?...</p> <p>- Кешке и памет да загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима!  
 Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас на 
ш баба-Марију...{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш, Ђул-Марикину прикажњу једанпут да слушаш, па  
а чујеш, Ђул-Марикину прикажњу једанпут да слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и главом и рук 
 чује се разбој ели мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-да 
астаде ништо у груди, запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу повратим...{S} У!{S} Чувај 
ди, запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од такву мук 
н што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљ 
на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву 
оште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем две три месеца, више неје.{S} Нећу си, ви 
у...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си обришем оно место куде ме пољубија, па тике спушт 
ј...</p> <p>Ђоша, слушајећи, рекнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатили, напрајили једну кавгу, ма 
 у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, предадем му кафу па га испратим на дућан,  
N215" /> и у њија гугутке, па кад стану да поју у пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и м 
оголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димит 
 ти приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па мил 
аш’ да ме фаћају у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, ротке (роде), чедо, резилак,  
> <pb n="18" /> <p>Сети се ништо.{S} Ћу да напрајим да ме погледа, нема чаре...</p> <p>Улазејећ 
</p> <p>А татко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу да прајим, Господине’...{S} Неће си девојче.</p> <p>Гос 
и ми, лали, мој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу  
е целу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! 
аду невесту салте лошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка- 
џике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, како вика муштерије. <!-- недостај 
да га питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу да га доведем, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га 
 ми:</p> <p>- И за његово здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје.</p> < 
идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</p> <p>- Заш’, аџијо?</p> <p>- Заш’?...{S} Шт 
ше стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете,  
моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, 
> <p>- Како неје срам пријетеља ми Ђошу да иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- Заш’ да не иска?...{ 
t="#SRP19012_N29" /> А?{S} Што ми викаш да прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска узе та се насмеја  
несам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац...{S} По 
RP19012_N13" /> по татка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј мал 
/l> <l>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш 
 онуј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту <pb n="74" /> Ђуринога.« мислешем.  
м гледала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, 
n="82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме вен 
p>- Како ћу да га доведем, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреји  
устан што ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљи 
> <p>- Заш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p 
оже да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи на модри очи!</p>  
а р’жањ печени прасци, ели јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S 
 ја истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшил 
: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се:  
одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитрије.{S} Погледам 
пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уг 
} Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к 
, Димитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, укачи се на те 
 има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике ућу 
деја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играшем каменчики<ref target="#SRP1 
ешем.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, предадем му ка 
 Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, пре 
 чираче<ref target="#SRP19012_N67" /> к’да не сташе на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика 
 акшам,<ref target="#SRP19012_N89" /> к’да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан  
ко.</p> <p>- Ка! ка! ка! - черкез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Сам 
а боба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, женеше Вале догрмаџија<ref target="#SRP190 
у је повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас  
 Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари 
ћи - све сам за Димитрија мислела.{S} К’да сам гледала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да м 
под очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{ 
 гукање на њигови речови одговара.{S} К’да опази што смо се сви ражалили, татко обрну друго: уз 
 Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки праз 
} Чујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што  
/> кротко да збори, не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури глав 
џије краставице и симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56" /> 
...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’ 
слела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем та пометем и судо 
евојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг 
тим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мекик 
ри рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, сме 
 поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ 
et="#SRP19012_N23" /> О туго!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> < 
днаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се,  
, стреља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике звекну:</p> <p>- Сиктер  
 такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдину<pb n="64" /> 
и на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га к 
а Бог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’ 
гу притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше да  
нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у 
’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти недељски дан, татко си  
а?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како д 
 испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ног 
, неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу  
а, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни па 
 Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клат 
p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што 
па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он  
сијо?« Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S}  
 бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врата лица а на  
 благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како селвија.{S} Тике туј онај боба-На 
с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Ми 
ботеше сас догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да се тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту му 
е, онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У ку 
 а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка.<ref target="#SRP19012_N74" /> К’д до 
 под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честито ми дојде цел  
мо иконе, молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, 
012_N89" /> к’да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по ону 
та ги спацирају, како пајтонџија коњи к’да му се умору...</p> <pb n="33" /> <p>- Хо! хо!{S} Хоо 
 <pb n="19" /> се укачи огањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан... нага 
ка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он ме 
серсем нити толико шашава та да појем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник 
 Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жаа 
ци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нана пак, гледајећи кроз пенџер, 
а главу му бел келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чучнуја при један присад, па ни 
81" /> што сам га виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, уба 
 беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Го 
главу, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту <pb n="74 
<pb n="62" /> Бог сачува: салте чекаш к’да ће си муње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше  
тан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасиј 
.</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија неје звер 
отију.«</p> <p>Пусти аџамилак!</p> <p>К’да је отишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагазил 
и одеше по кућу како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Господи 
д тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се 
 не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и в 
не ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се ран 
кајте аџи-Костадина да га питам заш’ не дава девојче.</p> <p>Викнуше татка ми.{S} Отиде једнаг. 
агаја га, јербо је чуја дек Господин не дава да се узимају зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша  
ла тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро за ки 
а свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Ди 
</p> <p>Господин пита:</p> <p>- Заш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитриј 
</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да 
 тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S 
русто смо били).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем да ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га сам  
ем како што <pb n="11" /> ни беше адет, дада, но <hi>нана</hi>).{S} Завалија<ref target="#SRP19 
и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немој проминеш Мар 
(сестру му девојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S}  
напраји Ђоша, једнаг отрча у Господина, даде му паре виће колико му даде и рече: да прокуне оно 
ошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb n="13" />  
о у седамнаесту годину, и татко ме т’га даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита 
" /> Убав беше јако!...</p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам по 
а убава, черкез...</p> <p>А татко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.< 
 Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели испод појас јабуку, ники ора, ништо 
етељи, а Јован, сирома човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше 
 сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко  
 од крај до крај.</p> <quote> <l>»Нишан даде Димитраћи!</l> <l>На аџиску Ђул-Марику.</l> <l>Дру 
 Господина, даде му паре виће колико му даде и рече: да прокуне онога који је крив, не помињаје 
ни адет онаг беше.</p> <pb n="13" /> <p>Даде ме за Димитрија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај  
ри месеца, више неје.{S} Нећу си, вика, дадем девојче за ћосавога, ни за малечкога па дебелога, 
, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље место.</p> <p>Отворише се на сарачану вра 
} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика н 
{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</p> <pb n="73" /> <p>- И таман, вика, аџике, и  
аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш Таску, девојче ти за Димитрија Ђошинога?« <pb n=" 
она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајија узни.« - »Неса 
ш’ си, синко, пожутеја?</l> <l>Заш’ ти, дадип, веђе...</l> <l>Зашто су ти веђе...«</l> </quote> 
тељ Кршено Чело?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш му салте једну: што 
 дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си  
а онаг, у време.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше <pb n="70" /> чедо у циганску кућу, шт 
, па дојде да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дади 
уше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, па, викају жене, 
енеја се у лице.</p> <pb n="92" /> <p>- Дај ми, вика, аџике, онај други појас.</p> <p>Нана изле 
</p> <p>- Аман! заман!{S} Господине!{S} Даја сам нишан на аџи-Костадиново девојче јоште у месни 
>- »А, бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бр 
/p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за Димитрија, заш’?{S} Кад салте пр 
и сина ражалиш...{S} Какав би ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар па сас  
у тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам и појем песму што си је за <h 
апи пак што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стојеше легало.< 
 /> Убав беше, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, узацке, ишаране сас гајта 
то беше тој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји де 
ишлије, максуз онија који су потако.{S} Дајма је на човане чакшире сас голем тур; горе на шарен 
 орозан.{S} У таткови ми беше измећарка дајма, ама за што: да помогне нане око готовење, око ме 
ем.{S} А истина: сас Димитрија сам била дајма.<ref target="#SRP19012_N82" /> Сас Димитрија лега 
анови, големи мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани<ref target 
рата шарена, и на долапи врата шарена и дајма<ref target="#SRP19012_N15" /> све бело, опрано, е 
што ми татко беше аџија, гореше кандило дајма.{S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти реко: да 
 та си му испод очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак погледаја у човека, из очи му там 
ка:</p> <p>- Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Дајте ми тој калуђерско џубе!</p> <p>Нана му предаде шт 
ринке, жив ти Бог! - збори домаћица, не дајући јој да устане.</p> <p>- Како па да идеш?! - рече 
у.</p> <p>- Здрав си, Севетке!</p> <p>- Дал ти Бог, Аџи-Настасијо!</p> <p>- Ајде!{S} Здрав си,  
и си, да Бог да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи- Настасијо!</p> <p>- Здрав си, комшике! 
д млоги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошиница 
цина венчала се у меснице, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару кирију.{S} Вачиница се срд 
без сумње, виде читав големи свет свој, далеку прошлост своју, младост, радост...</p> </div> <p 
на хамајлије и меће у калајлије, и тако даље{S} Часни је пост, јер док стигох из своје Београд- 
су Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну не да се стегн 
давање, како петровка јабука око Петров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено 
убав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни б 
target="#SRP19012_N26" /> чак до Митров дан.</p> <p>Виђувала сам се сас Димитрија сваки ч’с, у  
 Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се прекрсти).{S} 
у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима завијемо сарму од куп 
у у нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми  
т отиднем при Димитрија...</p> <p>Јутре дан, у суботу <hi>амам</hi>.</p> <pb n="41" /> <p>На ам 
 <p>Тај дан несам излегла.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва 
 сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре дан, у петак, <hi>боја</hi>.{S} Младожења си ми прати с 
 с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китаб 
ј збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем како шашава, та си чу што је 
то, старке пак сваки празник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у  
а бидне празник онакој, ели ти недељски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, је 
 му, кумашини, родови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при младожењу ми 
, у делници басмену, у недељски и добри дан гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џуб 
 за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш, вика, стринкина, да умреш.{ 
о добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој  
!...{S} Јако стар беше!...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел пр 
ји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} Пројд 
и дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре  
... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете,  
 на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, мори 
а.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би погледала ћу ли си видим Д 
кућу, око голему ћошку куде седешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја 
 татка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан несам се утешила: плачем и пред нану и пред снају м 
ужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан несам излегла.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекрва у 
оји је, но једнаг да отворимо.{S} Један дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отвори 
ко с’г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да је било јучерке, такој ми је овој у памет. 
SRP19012_C5"> <head>V</head> <p>А један дан...{S} Седела сам у таткови ми читаву недељу сас Мит 
9012_N30" /> и да сташе.</p> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу при гергеф, мислешем: како е 
{S} Жал ме: да не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Д 
смо у таткови ми на гости.</p> <p>Један дан, прокашља се татко пред сокакња врата.{S} Неје имај 
ина, месечина та се види како у половин дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете ти ги па онија, Дора Мити 
ва тај се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо дом’ забр 
му рекнуја да у ники недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике т 
Богу!</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам водила јетрву ти, лаусу< 
дан...{S} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг-дан, он дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како 
 а куде су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чује се разбој ели мотање цевке: гр 
о ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе...{S} Гугутке стале на сепетке, што су под 
азарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а о 
 <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг-дан, он дошеја  
ас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели испод појас  
ани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни све џанфеслије,<ref target="#SRP1 
е, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на прв 
Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на сокакња вра 
тњега сунца, што сијаше као око Петрова дана; а плавооко девојче мојега ручнога девера, чијој с 
ича ово, оно из доба своје младости, из дана старога Ниша.{S} Весела, разговорна, разговорнија, 
ачем...{S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а д 
чамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три дана саме како анаме.</p> <p>Бре играње, бре веселба до 
e> <note xml:id="SRP19012_N5">Четрдесет дана после порођаја.</note> <note xml:id="SRP19012_N6"> 
ак...{S} Бог да прости и други који сам данас помињала!{S} Сви су при Димитрија одамно, салте о 
ајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што сам данас проодејећи кроз чаршију видеја у Васка Стамболију 
,</l> <l>За пуне девет година,</l> <l>А данаске га оставља.</l> <l>Славеј си Миље говори:</l> < 
етити и све поменути што траје последње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле,  
а!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плач 
ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко чу, па рече:</ 
’!</p> <p>Глумац и ашчика, што донесоше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми јед 
што!{S} Пуна кућа!{S} Па што доби други дарови!{S} Па дојдоше ни таман десет погаче, па четири  
еселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова-џубелак<ref target="# 
едну главу у руке, попадаше ми од главу дарови.{S} Јербо како је која жена дошла, такој ми тури 
кар.</note> <note xml:id="SRP19012_N30">Дарови.</note> <note xml:id="SRP19012_N31">Прво.</note> 
индерлаци од орозан и тугле, у друге од даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе такој; по  
{S} Чекај...</p> <quote> <l>»Зборила си датка с Миту,</l> <l>Датка Миту питувала:</l> <l>Заш’ с 
te> <l>»Зборила си датка с Миту,</l> <l>Датка Миту питувала:</l> <l>Заш’ си, синко, пожутеја?</ 
 дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што сам данас проодејећи кроз чаршију видеја у В 
 да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немој проминеш Марику.« Она обедве  
 му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој да ми проминеш Марику: на обедве у 
о сам гу измила, измила: за месец ли за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете  
{S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на сокакња 
аклије!{S} Па тенџере, па тепсије!{S} И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шав 
И ти отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за софром, то јест за столом!{S} Ђакониј 
 татков ми табијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Недостају 
чеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што има јоште, Настасијо?</p> <p>-  
,<ref target="#SRP19012_N28" /> она га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину. 
>- Еј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да се, што викају љу 
имо, вика, меришљав сапун.{S} Меришљав, две ми очи!{S} Ја пак, вика, ђирит несам видела да иско 
своју веру: чуваја гу је повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџи 
ају га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На татка се фрљило крот 
ојкина гу Краса пита:</l> <l>А, Марике, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Димитраћа?</l> <l>Одговор 
е би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</h 
рни, големи; веђе црне, густе и широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се надн 
дговори Ђул-Марика:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што чезнујем,</l> <l>Ка 
Одговори Димитраћи:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што копнејем,</l> <l>Ка 
ба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете, две ви очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} Неје ли т 
p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста виће, две ти очи!</p> <p>- Једна при мене у комшилак венчала  
, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје  
вети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми очи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S} Ручају, 
Срам ми дојде...{S} Никако ми се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како да сам никога 
} Има дете <pb n="98" /> сас модри очи, две ми очи, модри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго си је  
и очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Дими 
викају гугууу-то! гугууу-то!... »Један, две, три...« бројимо, па кад избројимо повише од седом, 
тичин га Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?</l> <l>Одгово 
p> <p>- Прикажи ни онуј твоју прикажњу, две ти очи! - рекоше укућанке; а она:</p> <p>- Какву па 
у си манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рамазан сас 
.</p> <pb n="16" /> <p>- Што се смејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га... 
</p> <p>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ан 
че врзан конац, а на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано решето, модро ђозбунџуче<ref 
, да носи што си је ђојем <pb n="35" /> две-три дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије< 
 сас старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца,  
ети му, - поп си је па секаја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручк 
се обрћемо око наћве.{S} Играју и онеја две, што су замесиле теста, играју обе сас тестане руке 
е пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити п 
е, па четири големе тепсије татлије, па две тепсике баклава...{S} Туго!...{S} Ама и ја несам ос 
 јетрве и њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>О 
браше се.</p> <p>У једно наћве замесише две теста, једно је моје, друго младожењско; и оба прет 
 неће да може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јак 
>- Па добро ни си дошла! – узвикнуше ми две старе и домаћица.</p> <p>- Боље вас нашла! </p> <p> 
о је млад, од нашу Марију да је поголем две три месеца, више неје.{S} Нећу си, вика, дадем дево 
{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које су играли, та ги спацирају, како па 
акојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на <h 
ат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку, другару си 
 вика га под осмалаци на по једну чашку две ракију лимонију, јербо таман си је време за ракију, 
 венчање; јербо нана ми испратила једну две старке чак на сокак, та како кога опазу што ће при  
на стари људи јеменије.{S} А на Варвару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву  
ставу снајин ми черкез, привикаше онија двојица, божном чудејећи се:</p> <p>- Куде си је други  
о салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жене с 
на.</note> <note xml:id="SRP19012_N214">Двориште, авлија.</note> <note xml:id="SRP19012_N215">К 
окакња си је врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не теја.</p> <p>... па дооди, па тике мене усуј 
<p>... излезе, а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једанпут,  
век кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке 
ија прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Севетк 
{S} Преко џемедан златан синџир од сат, дебел како малић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; на г 
 обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чутура<ref target="#SRP19012_N79 
угога модроокаст, за трећега малечак па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли је Ђошин Димитрије:{S} 
, селвија.{S} Ја га какав је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне  
в. Саву готовимо: манџе, манџе, %моруња дебела и бела како сирење.{S} По онуј попову артишку ра 
/p> <p>- Неје, Настасијо.{S} Малечки па дебели несу чутуре за туцање кафу, но гумасти шимшири.< 
 Беше никако дете кратачко, кратачко, а дебело.{S} Узела та <pb n="102" /> га задева боба-Наста 
девојче за ћосавога, ни за малечкога па дебелога, ни за модроокаста нећу.{S} Ћосав, вика, дор ј 
вино »испод комину«.</p> <p>Осим мојега девера, јетрве и њене мајке, овде су још и оне две стар 
дана; а плавооко девојче мојега ручнога девера, чијој сам се кући упутила, истрчавши преда ме,  
<l>«Ранила Миља славеја,</l> <l>За пуне девет година,</l> <l>А данаске га оставља.</l> <l>Славе 
 је дошла Ана удовица,</l> <l>Удовица с девет сирочики -</l> <l>Сама се је свећа запалила.«</l> 
Забрајимо Ану удовицу,</l> <l>Удовицу с девет сирочики!«</l> <l>»К’д је дошла Ана удовица,</l>  
} Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас младожењу,  
пка, ама по чешљање се познава што неје девојка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија  
е.</p> <p>Замрачи се.</p> <p>Оне жене и девојке што су око мене викају на мајку ми:</p> <p>Море 
а је кућа, девојко,</l> <l>Туга голема, девојко.»</l> </quote> <p>Жене поју, а ја божном плачем 
лиш татка и мајку,</l> <l>Туђа је кућа, девојко,</l> <l>Туга голема, девојко.»</l> </quote> <p> 
у, и поју:</p> <quote> <l>«Убава, добра девојко,</l> <l>Не жалиш татка и мајку,</l> <l>Туђа је  
и ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она но  
> <pb n="59" /> <p>- Тражи %наћас другу девојку, па си гу венчај ујутру за Димитрија.{S} Од мен 
била!{S} Сас деца, дете; сас девојчики, девојче; сас жене, жена; сас старке, старка а сас мужи, 
ин пита:</p> <p>- Заш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошинога ода 
нодиш и развеселиш, удаваш, што викају, девојче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј,  
 сас онија дом’...{S} Зборимо за Таску, девојче на Кршено Чело...{S} А па што беше тој девојче! 
?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш Таску, девојче ти за Димитрија Ђошинога?« <pb n="61" /> - »Што 
е обучено Аџи-Костадиново <pb n="81" /> девојче, Ђул-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мил 
лте једну: што си је сирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не м 
 аџи-Костадина да га питам заш’ не дава девојче.</p> <p>Викнуше татка ми.{S} Отиде једнаг.</p>  
дбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Димитри 
осподине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема  
и, Таске, мори!{S} Не знам што ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, питујем гу ниш 
аботу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас Димитрија, за 
Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како ш 
 кој нареди да се напраји, кој прати на девојче ми, млада-невесту оној калуђерско џубе?{S} А?</ 
</p> <p>Ђоша си пак неје нашаја ману на девојче.{S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја 
, а Јован, сирома човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ј 
 <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} Камо, аџиј 
ога сина Димитрија да си удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавање, како п 
емој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем.</p> < 
{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли Нишлија 
pb n="58" /> <p>- Иди, аџијо, та доведи девојче: да га питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу да га  
малаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слузе од лозу, 
 ћу да прајим, Господине’...{S} Неће си девојче.</p> <p>Господин пак:</p> <pb n="58" /> <p>- Ид 
 на Кршено Чело...{S} А па што беше тој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме  
»Кога жениш?{S} Кога удаваш?« - »Удавам девојче ми.« - »За кога?« - »За Ђошинога сина Димитрија 
еца, више неје.{S} Нећу си, вика, дадем девојче за ћосавога, ни за малечкога па дебелога, ни за 
е!{S} Даја сам нишан на аџи-Костадиново девојче јоште у меснице, у редовату недељу; спраија сам 
си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј п 
сијаше као око Петрова дана; а плавооко девојче мојега ручнога девера, чијој сам се кући упутил 
о?</p> <p>- Заш’?...{S} Што не запалимо девојче... за тој.</p> <p>Нана виће не питује, јербо зн 
> <p>А Дора:</p> <p>- Ја познавам једно девојче овде близо: убавачко је, кротачко, мани се!{S}  
знала што се Димитрије виће венчаја сас девојче на аџи- Настасијинога кириџију.{S} Јооок.{S} Ни 
ли, знали што ће се Димитрије венча сас девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: 
а...</p> <p>- Куде ће па он да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је Кршено Чело, такво  
куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада по наше косе, шамије; а оној мо 
ај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја, исцавтеја, који је пак катмер, њиго 
 што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава како ружица, како љубичица; и млог 
 ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и ви 
{S} Не ли си Димитрије има жену, нанино девојченце?...{S} И тебе те треба да је мило што се лош 
{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ нанино девојченце, заш’ нећеш за убавога Миту Ђуринога?...{S}  
е и смешимо се.</p> <p>Заш’ се смејете, девојчики?{S} Е ли што си овај убава лимонија за Ђурини 
и, па на грањке, та кад ни дојду гости, девојчики, жене, па наместимо легала, ако је зима у гол 
о, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па у 
лемо, из Стамбол, наокол салте цвеће, и девојчики - шарено!...{S} Од татка ни дојде софра-тепси 
 умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики, другарице ми све та у римање<ref target="#SR 
екике: пратија да ги изручам сас жене и девојчики, за тој што сам се причестила).</p> <p>Ете у  
инка-Таске, чича-Мане удари? - питају и девојчики, смеју се и бутају се око њума.</p> <p>- Што  
не, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, преглеђује...{S}  
шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники девојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к 
е црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџи-Костадиново <pb n=" 
 девојче му је боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дала више да зборим - расрди се.{S 
јурнек, мани се, на наглавчики нашарани девојчики, а око ногу гугучики.{S} Грабимо и радујемо с 
отишла у комшилак сас работу, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике 
Снаја си ме тике уфати, па ме уведе при девојчики.</p> <p>Дигли смо перде, гледамо у обор: месе 
 комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме остављале саму никад,  
{S} Што је на аџију?{S} Ђојем има млого девојчики, па му оваја неје имала сас што да напраји че 
гала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари; сас жене, за деца и кућу; с 
ска што је била!{S} Сас деца, дете; сас девојчики, девојче; сас жене, жена; сас старке, старка  
 на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре дан, у петак, <hi>бо 
 пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играшем каменчики<ref target="#SRP19012_N86"  
к се смеје, нак поје, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље место.</p> <p>Отвориш 
 мене задеваја, како и други бећари сас девојчики што работију.«</p> <p>Пусти аџамилак!</p> <p> 
>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ неси сас девојчики у сарачану?</p> <p>Снаја си ме тике уфати, па 
дику) да га питам: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек 
ма ћеменчеџије како онија три дни; несу девојчики око мене како што бе’у; салте татко оди по об 
а се фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да прошћаваш, <pb n="10 
г ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова-џубелак<ref target="#SRP19012_N60" />, на баб 
ко голупче гуче, како да разбира што му деда збори, па му сас гукање на њигови речови одговара. 
епаш сас наши диндушмани; ћеш се, вика, дедин, дигнеш сас Нишлије спротив овија зулумћари; па ћ 
»Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми работи дедин јунак, дедино мушко? - збори, ћеф му је што је му 
једнаг узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми работи дедин јунак, дед 
ић Марко!{S} Што ми работи дедин јунак, дедино мушко? - збори, ћеф му је што је мушко. - »Сотир 
{S} За ништо ти, бре моје унученце, бре дедино кученце, несам жудан, ни за ручење, ни за пијење 
ка, јунак како Краљевић Марко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће 
 Па не ми се задевај више око дете, око дединога Краљевића Марка.{S} А боба- Настасија, татку м 
идо дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми га пратија Димитрије.{S} Севда’!</p> <p>Глума 
а бећара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек Господин не дава да се узимају зориле.</p> <p>Онаг  
за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја га 
кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу им 
ет самач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој неје истина, погледа у венчан фустан што виси  
е, блажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- 
 загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, да плачем, и нај 
с голем тур; горе на шарену антерију, у делници басмену, у недељски и добри дан гизију, озгор н 
ли у моје младо време беше!...</p> <p>У делници сам, у башчу, работим: плетешем, шијешем, ама п 
.{S} Три дана да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Ш 
умреја од Господиново проклетсто, но од дертови за мене... за мене си фати тропљику и умре Дими 
рем, што викају људи, ништо - пет паре, десет ли ока!</p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика нана ми ж 
мит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; нишлиски симити били су за  
ћ ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели испод појас јабуку, ники ора, ништо тако 
би други дарови!{S} Па дојдоше ни таман десет погаче, па четири големе тепсије татлије, па две  
Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у десети се чује.{S} Млада, убава, <hi>онакој</hi>... и п 
стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас девојчики, девојче; сас жене, жена; сас старк 
ем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича-Коле пак, дете, ништо друго; што у чаршију чује, све ће си при же 
ј севда, да не мислим све за њег’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, убаво, красно, да се прекине ч 
 к’д чујемо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо <pb n="34" /> та се зачудимо, јербо је  
за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајува 
кине човек за њега, за приказ...{S} Има дете <pb n="98" /> сас модри очи, две ми очи, модри!... 
, која чарапе, на домаћина, на сина, на дете, на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се 
зе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, како да и они знају што сам уработила 
кња врата извикају...{S} Извикаше ме, и дете рече:</p> <pb n="20" /> <p>- Ете, питује бата траж 
 чирака<ref target="#SRP19012_N36" /> и дете, брата му најмлађега, та да ме на сокакња врата из 
 а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас здравицу</hi>: јебриче ракију и чашку п 
илос’ сам се салте замајувала, а прокај дете узе да си забараљам мој севда, да не мислим све за 
 жал дојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше 
бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете кратачко, кратачко, а дебело.{S} Узела та <pb n="1 
 у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дединога Краљевића Марка.{S} А боба- Настасиј 
, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди - и 
ас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада по наше косе, шамије; а оној моје модроокаст 
ос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, деткино, жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не доч 
евојчики, збори за бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро  
 да ме милује и да збори онакој како на деца:</p> <p>- ... а, стлинкино гугуце!... а, маценце!. 
 турише тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро три пут, па 
ифу па сас злато везену, како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref target="#SRP19012_N94" 
 ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како напред: ће с 
А тај стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас девојчики, девојче; сас жене, жена; сас 
и, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари; сас жене 
ку работу, ајде, ама овој си је големо, дибоко.</p> <pb n="94" /> <p>- Аман, афендаћ!{S} Што им 
ој градини крај ђерђева певала и сањала дивне снове.</p> <pb n="108" /> <p>А Ниш?</p> <p>Препор 
пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја се сас онија тројицу мужи, друсто на сина му, та 
/> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа,  
, а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си обришем оно место куде ме пољубија, па 
фати, па ме уведе при девојчики.</p> <p>Дигли смо перде, гледамо у обор: месечина, месечина та  
це баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби, а м 
ћу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем та пометем и судови измијем, па сам весела како  
с наши диндушмани; ћеш се, вика, дедин, дигнеш сас Нишлије спротив овија зулумћари; па ће си до 
 сас чикијици око њега; лева му се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, ништо збори, мисли.</p> < 
це сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде, Б 
 две ми очи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S} Ручају, пију за <pb n="28" /> Свети и поју.{S} 
ли си видим Димитрија, а несам могла да дизам очи - млада невеста.{S} А када би нико пиленце ле 
фу па га испратим на дућан, ја узнем да дизам легало и најдем под јестак - шесет паре: оставија 
аде ништо у груди, запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Б 
в лаураћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за један фустан?« А дада му се 
а мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немој п 
/note> <note xml:id="SRP19012_N2">Боже (диминутив).</note> <note xml:id="SRP19012_N3">Изненада. 
 Ја сам те тебе нагазила?!{S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли ми  
о, нака га изручка зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију појала, у њума са 
лији, где изгледа своје славеј-пиленце, Димитраћа, да јој дође, и да јој спије на меком јастуку 
, Марике, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Димитраћа?</l> <l>Одговори Ђул-Марика:</l> <l>Заш’ пита 
>Друсто си је питувало,</l> <l>Питувало Димитраћа,</l> <l>Питаја га Шишко Коста,</l> <l>Митичин 
е, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотираћи, Манинице и Ванинице, Красе, Сике  
рај до крај.</p> <quote> <l>»Нишан даде Димитраћи!</l> <l>На аџиску Ђул-Марику.</l> <l>Друсто с 
>Милујеш ли Ђул-Марику?</l> <l>Одговори Димитраћи:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ 
рај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, за тебе!...</l> <l 
е...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи«...</l> </quote> <p>Ели: </p> <quote> <l>»Лет 
у...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да ми спијеш</l> < 
 од среће што већ једном одлази својему Димитраћу.{S} После је видех као невесту скоро доведену 
лапен килим, што требаше да је у мојега Димитрија једнаг по моје венчање, барабар сас чеиз ми,  
сас Димитрија спијешем (па у мисал), за Димитрија снијешем; сас Димитрија одешем, сас Димитрија 
м те, заш’ си ми даја онолики милос’ за Димитрија, заш’?{S} Кад салте прозбори, причука ми нешт 
шин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} С 
од како сам под нишан, спремајећи га за Димитрија, па римам.{S} Срце ми стојеше исто како обран 
мнаесту годину, и татко ме т’га даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде 
г беше.</p> <pb n="13" /> <p>Даде ме за Димитрија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај Димитрије!{ 
несам за другога.{S} Ја сам си салте за Димитрија.« Такој си сама у мој памет мислешем.{S} А ис 
ике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија усујле:</p> <p>- Димитрије Ђошин неће може бе 
оване, да си дадеш Таску, девојче ти за Димитрија Ђошинога?« <pb n="61" /> - »Што збориш, аџи-Н 
ећи, седејећи и работејећи - све сам за Димитрија мислела.{S} К’да сам гледала по сливе редом,  
ње ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се заплачем а ср 
р, ем - венчање ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види уба 
ци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S 
аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p>А татко ми:</p> <p>-  
ита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си криш 
...{S} Тебе те је, белки, јоште мило за Димитрија...{S} А?</p> <pb n="75" /> <p>- Не ми је мене 
з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и 
ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и рипн 
и, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, 
 Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па тој...</p> <p>Ђоша, слушајећи, рекнуја му 
ругу девојку, па си гу венчај ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на сина благослов.</p> <p>Иско 
> <p>Такој, такој, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише шт 
а, срам од нану...{S} Туго!{S} Појем на Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од с 
лела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој 
, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим како да  
момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си удаде он своје девојче, Агну, што беше  
е ми.« - »За кога?« - »За Ђошинога сина Димитрија.« К’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да 
као невесту скоро доведену, где испраћа Димитрија »собајле на дућан« и гледа за њим с пуно љуба 
Митичинога и онија други, па појдо куде Димитрија...{S} У срце ми тике ништо притупка, уз образ 
би нико пиленце летејећи прозборило: »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од радо 
па ме мило да виће једанпут отиднем при Димитрија...</p> <p>Јутре дан, у суботу <hi>амам</hi>.< 
 који сам данас помињала!{S} Сви су при Димитрија одамно, салте одимо по овој бели свет јоште ј 
ије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес године пројдоше како јадан прај 
скочила, па би погледала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да дизам очи - млада невеста.{ 
/> Сас Димитрија легашем (у мисал), сас Димитрија спијешем (па у мисал), за Димитрија снијешем; 
ија снијешем; сас Димитрија одешем, сас Димитрија зборешем, и Димитрију казујешем кол’ко ме мил 
 у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Димитрија сам била дајма.<ref target="#SRP19012_N82" /> 
па у мисал), за Димитрија снијешем; сас Димитрија одешем, сас Димитрија зборешем, и Димитрију к 
ајма.<ref target="#SRP19012_N82" /> Сас Димитрија легашем (у мисал), сас Димитрија спијешем (па 
 Митров дан.</p> <p>Виђувала сам се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо  
 сиротињка...{S} Собајле гу венчаше сас Димитрија Ђошинога...</p> <p>- Венчали се, туго, они, а 
вање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си несам за друго 
војче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за њег’, за тој н 
ловеднејећи се да гу докачим фрљи очи у Димитрија.{S} Не ме погледа!</p> <p>Па излего, мислејећ 
 не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време на по 
Немам, ете, млого, - рече старица.{S} - Димитрије ми је з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у т 
 ми збори за Димитрија усујле:</p> <p>- Димитрије Ђошин неће може без теб’; ће си, вика, умре з 
па дооди, па тике мене усујле:</p> <p>- Димитрије те јако милује...{S} Неће си може без теб’... 
а добра, з’лве...{S} А, лелке, туго!{S} Димитрије си јадан умре, <pb n="96" /> а салте се један 
ћу, па тике:</p> <p>- Ђул-Марике!...{S} Димитрије си је при сокакња врата...{S} Салте иска да т 
 нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димитрије неје бећар, што ћеш...</p> <p>Ја тике излего  
о му је и девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си М 
чу при гергеф, мислешем: како ете ти га Димитрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор -  
а ражалиш...{S} Какав би ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелен 
од радос’ за њега, дек си ми га пратија Димитрије.{S} Севда’!</p> <p>Глумац и ашчика, што донес 
ш, аџи-Настасијо?« Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново  
рим: »Блажу!!!{S} Зар је онај срамежљив Димитрије - Циганин?...{S} А, кир-Тодорчо!{S} Ако си из 
дило и свадба растурила: у кућу куде је Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили ке 
 И таман, вика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за онога.</p> <p>Зб 
 моли...{S} Туго, туго! да ми не остане Димитрије у посмешу...{S} Сас оволико месо што ни је у  
мене... за мене си фати тропљику и умре Димитрије...{S} Истина неје умреја једнаг, но гоџа ми т 
>Ники су, пак, безбели, знали што ће се Димитрије венча сас девојче на Јована Кршено Чело, а не 
ем.{S} Јербо ја несам онаг знала што се Димитрије виће венчаја сас девојче на аџи- Настасијиног 
у ми се и соба, и Димитријево друсто, и Димитрије - тешем да испуштим филџани.{S} Излего из соб 
оро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Димитрије у срце такој како неће да може да излегне из  
о, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Димитрије има жену, нанино девојченце?...{S} И тебе те  
ати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитрије.{S} Погледам ли у цвеће, у ошав, у осмалаци,  
трија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај Димитрије!{S} Висок како топола, убав како цвећка, па з 
си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! заман!</p> <p>А Г 
бел.{S} Ја пак мислешем: не ли је Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - еписи бир.<ref 
од ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му Димитрије умре, за тој.{S} Фатило си момче тропљику<ref 
у.</p> <p>- Филџани! - па погледа баш у Димитријев филџан, мрдну сас главу мрвка на горе и поди 
а</p> <p>Написала</p> <p>Јелена Јов.{S} Димитријевић</p> <p>Прештампано из „Нове Искре“</p> <p> 
 ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево друсто, и Димитрије - тешем да испуштим фил 
сковац...{S} Појешем си ја сама онакој, Димитрију појешем.{S} Појем убаво, кротко, стра’сам има 
трија одешем, сас Димитрија зборешем, и Димитрију казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме 
тка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију појала, у њума сам се мислејећи за њега, раду 
да пушти, кој узне та се закуне дек има дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S}  
о ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се, вика, дедин, дигнеш сас Нишлије спр 
њак.</note> <note xml:id="SRP19012_N21">Диплома.</note> <note xml:id="SRP19012_N210">Јадна.</no 
ез.</p> <pb n="43" /> <p>Черкез је како дисћурк, само су му поузацки рукави, и треба да су везе 
 зору...</l> </quote> <p>Зачу се пљесак дланова како у какву веселу харемлуку, кад се раздрагај 
је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу прет 
трија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо ни <pb n="14" /> доодеше сас кумашини и комш 
 на Свети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми очи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S} Ру 
S} Не ги има ћеменчеџије како онија три дни; несу девојчики око мене како што бе’у; салте татко 
 може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јако те мил 
и што си је ђојем <pb n="35" /> две-три дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије</hi>...< 
дне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак да по 
 с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку, другару си али се  
амам, сас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јутроске на амам играле, играле!{S} Играле, поја 
е!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>-  
-Марике! - узвикну и она којој је стара до сада причала, и устаде те је у руку пољуби.</p> <p>- 
атре му се, долеко било од свакога, све до корен.{S} Тој си је било Господиново проклесто у црк 
 јер док стигох из своје Београд-махале до Ћир-Костине улице добро осетих топлоту зрака пролетњ 
 да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забр 
у свој лепи град вазда волели, и што ће до краја живота својега, причајући о старом срећном вре 
t="#SRP19012_N50" />, кутала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-тр 
паметна: твој га памет нема одовде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је к 
мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, како поприка.{S} 
ви и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни све џанфеслије,<ref targ 
лен траболоз зафатија га од џепови дори до под пазуке.{S} Подколенке му свилене, шарене, па сас 
- белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до зору...</l> </quote> <p>Зачу се пљесак дланова како  
д росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш дори до зору...«</l> </quote> <pb n="23" /> <p>Нема виће.</p 
пије на меком јастуку, белој руци »дори до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми приказал 
</p> <p>И још једну знајем, баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»Нишан даде Димитраћи!</l> <l>Н 
ај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој Димитраћи!< 
е како антерија дугачко, но си је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем  
ладожењу, иду од малу до малу, од сокак до сокак, како божјаци.{S} Идејећи такој самач’чки, гле 
г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња врата.</p> <p>Врну се, оди, граби на куде ку 
нишан<ref target="#SRP19012_N26" /> чак до Митров дан.</p> <p>Виђувала сам се сас Димитрија сва 
аниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлински поток, па како туј искашем да газим та спу 
у...{S} Онаја!...{S} Дојде сас мене чак до кућу, па тике:</p> <p>- Ђул-Марике!...{S} Димитрије  
м зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, нака га из 
ким, што јој крије углађену косу готово до чела.{S} За ухом јој гранчица босиљка, закитила се п 
фустан« с покраћим струком, што је озго до насред груди раскопчан, те јој се види од српског пл 
а но се води сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак до сокак, како божјаци.{S} Идејећи та 
време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко но  
 на онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич нешто.{S} Завалија нана м 
, и машала се звезда, месеца, сунца, за доба младости, кад је мислила да »што год лети, све се  
ући »дом« сама, за прошлим временом, за доба својега живота, кад је без витих крила летела на н 
-Марика највише.{S} И прича ово, оно из доба своје младости, из дана старога Ниша.{S} Весела, р 
и, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Димитрија,  
! ћути си, блага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне 
не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Дими 
на та му рекнуја да у ники недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву пред сав народ.</p> <p> 
и јако добро при Миту беше...{S} Другар добар, свекрва добра, з’лве...{S} А, лелке, туго!{S} Ди 
 фала Богу!</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам водила јетрву ти,  
ајка, кум, стари сват...{S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, па калајлије!{S} Санови, на санов 
а...{S} Свашто!{S} Пуна кућа!{S} Па што доби други дарови!{S} Па дојдоше ни таман десет погаче, 
да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Настасија.</p> 
па мафишлаци...{S} Четири сам мафишлака добила...{S} Па чорбалаци, па <pb n="83" /> панице, па  
ју боју, и поју:</p> <quote> <l>«Убава, добра девојко,</l> <l>Не жалиш татка и мајку,</l> <l>Ту 
и Миту беше...{S} Другар добар, свекрва добра, з’лве...{S} А, лелке, туго!{S} Димитрије си јада 
 с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре Нишлије; што ће понети са собом под Горицу; где ј 
терију, у делници басмену, у недељски и добри дан гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше  
а сам се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо ни <pb n="14" /> доодеше са 
ј прикажњи; опростила сам се са старим, добрим Нишликама; разишле смо се.{S} А знам да смо се ј 
ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> <p>Такој, такој, па улего у седамнаесту годи 
А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> <p>Такој, такој, па улего у седамнаес 
p>- Како ти је другар?{S} Здраво ли је, добро ли је?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е баш  
ну:</p> <p>- Неће ми бидне, мори Таске, добро.{S} Поприка си је љутина, лук мука, зелена трава  
{S} Здраво ли је, добро ли је?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан 
 Па ш’ чиниш?{S} Здраво ли си?</p> <p>- Добро, фала Богу, здрава сам.</p> <pb n="5" /> <p>- Как 
</p> <p>- Па јоште како ни си?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Па јоште како ти је другар?{ 
 поведоше на амам: божном Господ све на добро обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} Па видим, ете 
 бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лошотињу.{S} Тој зборејећи узе посипку, па 
р.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати онија за рамо, јо 
завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже <pb n="26" /> главу; а јутре нигде слунце, н 
Села сам, према Ђул-Марики.</p> <p>- Па добро ни си дошла! – узвикнуше ми две старе и домаћица. 
и је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, а 
оје Београд-махале до Ћир-Костине улице добро осетих топлоту зрака пролетњега сунца, што сијаше 
 си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си удаде о 
 ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја  
...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> <p>Такој, такој, па улего у се 
 твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</p> <pb n="73" /> <p>- И таман, ви 
ол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше...{S} Другар добар, свекрва добра,  
и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми та 
нкина, да умреш.{S} Не.{S} При онаквога доброга човека ћеш се напрајиш како лађа.{S} хоћеш...</ 
arget="#SRP19012_N38" /> сирење.</p> <p>Довде, слушајући Ђул-Марикину прикажњу, <pb n="21" /> с 
питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу да га доведем, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га девој 
ћу.{S} После је видех као невесту скоро доведену, где испраћа Димитрија »собајле на дућан« и гл 
:</p> <pb n="58" /> <p>- Иди, аџијо, та доведи девојче: да га питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу 
 прошћава твоје лице, стануја пезевенг: доведо гу овдека да гу спацирају јабанџије<ref target=" 
ија<ref target="#SRP19012_N69" />...{S} Догрмаџија га викају, а <pb n="52" /> он, вика, работеш 
ит сапун!{S} К’да се, вика, женеше Вале догрмаџија<ref target="#SRP19012_N69" />...{S} Догрмаџи 
 а <pb n="52" /> он, вика, работеше сас догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да се тај сирома човек жен 
своје славеј-пиленце, Димитраћа, да јој дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руци »дори 
поју у пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!...</p> <p> 
е би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана.</p> <p>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило... д 
у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пројде читава  
ји је, извади чивију...{S} Онаја!...{S} Дојде сас мене чак до кућу, па тике:</p> <p>- Ђул-Марик 
ема њигову свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} Зборимо за Таску, девој 
} А како пак напред служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели д 
 вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим та да га од голем 
 измешано, <pb n="99" /> што ти од њег’ дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бе 
а умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде да га причести, мислу за кадилницу, тамјан, свећу 
да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, 
, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што прајимо, знајеш, да овлаји 
 Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема огледало.{S 
 дућан: божном ништо дом’ забрајија, па дојде да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне  
учка.<ref target="#SRP19012_N74" /> К’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-да 
ика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни па одење...{ 
отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке,  
ца, како љубичица; и млоги му жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све оној</ 
 по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњу. 
тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’  
се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Прој 
>Ете у теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види колико сам убава, а  
и!...{S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: »Б 
 пољубија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина...</p>  
 од друсто му, од нану ми...{S} Срам ми дојде...{S} Никако ми се учини, две ми очи, како да сам 
 за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: је 
м ишла у мајсторицу...{S} На честито ми дојде цел град, викају ми честито и гледају по мој чеиз 
и девојчики - шарено!...{S} Од татка ни дојде софра-тепсија - око њума рат да седу петнаес душе 
шлије спротив овија зулумћари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин 
, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште повише  
пијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки пут  
 заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике татко т 
кну, па узе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, како да и они знају што сам  
најино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу никако другојаче -  
јчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да римам и па да вијем, а татк 
ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref target="#SRP19012_ 
што од мене, познадо, та ми никако лошо дојде.</p> <p>Што има?</p> <p>Ручамо.{S} Узеше да ме сп 
њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем 
p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам водила јетрву ти, лаусу<ref tar 
брит.<ref target="#SRP19012_N34" /> К’д дојдо при њи, испушти максуз<ref target="#SRP19012_N35" 
="19" /> се укачи огањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан... нагази га! 
скате?</p> <p>- Ете, аџијо, знаш, ми си дојдомо да загледамо онај черкез...{S} Несмо, знаш, зап 
ућа!{S} Па што доби други дарови!{S} Па дојдоше ни таман десет погаче, па четири големе тепсије 
што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} 
 модри, црвени, па на грањке, та кад ни дојду гости, девојчики, жене, па наместимо легала, ако  
 фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се 
лије, и тако даље{S} Часни је пост, јер док стигох из своје Београд-махале до Ћир-Костине улице 
гаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и докарали да се свадба растури, та да си туј удаде, куде 
</p> <p>- Овој се, Господине, онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој напра 
 и скоро се словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, познавам, станула како панџар,<r 
2_N35" /> кутију, словеднејећи се да гу докачим фрљи очи у Димитрија.{S} Не ме погледа!</p> <p> 
кажи крај на прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, 
ме).</note> <note xml:id="SRP19012_N14">Доксат.</note> <note xml:id="SRP19012_N15">Увек.</note> 
 ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили, доламицу; и купијо му татко у Васка Стамболију капу кал 
 сат, дебел како малић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; на главу му фес исти како у Турци што  
ој што бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све б 
(мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оној  
 тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску Манину, пријетељицу си, комшику. 
ко беше аџија, гореше кандило дајма.{S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани 
, ама пенџери млого, врата шарена, и на долапи врата шарена и дајма<ref target="#SRP19012_N15"  
оре је салте на једну басмену антерију, доле на човане чакшире, без потколенке, без појас, на г 
RP19012_N64" /> на горе, спушта веђе на доле и ништо збори; познавам, мрдају му уста, мрдају а  
м): по грбину, по крстетину, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега... 
било одовде, кућа затвори, затре му се, долеко било од свакога, све до корен.{S} Тој си је било 
и?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућа затвори, затре му се, долеко б 
уне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а т 
е за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе из обор дори спотурајући с 
тко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су преко недељу пре 
у, наручамо гу, и па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по при 
з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата: чук 
>Пусти аџамилак!</p> <p>К’да је отишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагазила та је једнаг 
аткови му била.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} Зборимо за Таску, девојче на Кршено Чело...{ 
 мани се.</p> <p>А ја истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече та ме 
ка кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си напред беше.</p> <p>- Јес’ п 
обедве узни једнаке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д не 
 пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми једн 
.{S} Татка пак сви слушашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу никако другојаче - познав 
 ћу да га доведем, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у 
ко, он пишин на нану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише Марија.« Не бута 
келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чучнуја при један присад, па ништо ч’чка сас ч 
дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене 
 прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мекике: пратија да ги изручам с 
ше кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене  
та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрајија.« Туј ми збори, виће што ми збори, па из 
ита ете ти га та из дућан: божном ништо дом’ забрајија, па дојде да узне.{S} Он казује тој на д 
 знам да је Ђул-Марика уздисала, идући »дом« сама, за прошлим временом, за доба својега живота, 
>- Како па да му се не бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и др 
тако рече.{S} И замоли те изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да прича »при мужи«.{S} Још в 
, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и другар...</p> <p>- Колај ти је 
икако другојаче - познава се што је туј домаћин.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ће? и шт 
ту, грабу, која кошуљу, која чарапе, на домаћина, на сина, на дете, на сам’ себе; ника граби за 
 је припев:{S} Оф! опет оф!...</p> <p>А домаћица се подиже и вели:</p> <p>- Фала ти, стринке!.. 
9012_N48" /> та мани се.{S} Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па  
Е, Ђул-Марике, несмо саме! - опомене је домаћица.{S} А она рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и ма 
ни си дошла! – узвикнуше ми две старе и домаћица.</p> <p>- Боље вас нашла! </p> <p>- Па ш’ чини 
ја Бог!{S} Измећарка ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па  
стринке!...{S} Ајде јоште чашку, - вели домаћица, и послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђул-Мар 
 млати се, стринке, жив ти Бог! - збори домаћица, не дајући јој да устане.</p> <p>- Како па да  
,<ref target="#SRP19012_N3" /> - говори домаћица а сви се устумарали да ми што боље место напра 
>- Ооо!{S} Ашкосум, Ђуринице! - узвикну домаћица задовољно.{S} А аџи-Настасија прихвати.</p> <p 
Како да идеш?!{S} А прикажњу? - узвикну домаћица.</p> <p>- Главу сте, Севетке, на прикажњу чули 
Марикиних година, комшика наше пријатне домаћице, улазећи.{S} Виделе смо где прође кроз капиџик 
и жива, Кира-Тано!</p> <p>Захвалила сам домаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи; опро 
је донела »лимонију,« служи.{S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.< 
им, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на б 
).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем да ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прош 
ef target="#SRP19012_N65" />! ана сана, домуз бре!<ref target="#SRP19012_N66" /></p> <pb n="47" 
, па тике звекну:</p> <p>- Сиктер сизи, домузлар, бре! - па ги дофати за рамо та кроз сокакња в 
у,<ref target="#SRP19012_N84" /> што је донеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Ве 
а ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Васка је донела »лимонију,« служи.{S} Старе с домаћицом пију, а  
а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и турила сам га на један јестак на миндерлак 
лије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми једнаг оти 
 моли ме да ручам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми пуну калајлију сутлију: јок, не мога.</p> <p> 
љубичицу, напраји си киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и збори:</p>  
<p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а нана донесе ракију и киселу краставицу, па узе да га служи.{ 
е и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>избије</hi 
, што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу извади 
упи татко, он пишин на нану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише Марија.«  
це, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донесе Васка по кафче.</p> <p>- И тебе ти фала, Севетке 
у каљиште.</p> <p>Снаја отрча.</p> <p>- Донеси ми, вика, Маријо, онај фес што си је у голему со 
} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си наш донесомо.</p> <p>Татко га пушти да збори, да питује.{S} 
{S} Севда’!</p> <p>Глумац и ашчика, што донесоше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо 
 target="#SRP19012_N96" /> како шапица, донето од аџилак, па на њега залепен ладен,<ref target= 
у и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у чаршију први,  
, е Боже!</p> <p>Срамежљив.{S} Доодеше, доодеше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у на 
 и недељски дни, јербо ни <pb n="14" /> доодеше сас кумашини и комшије, ете сас Дору Митичинога 
нога, Шишка-Косту и Ђорђа Ћурчију...{S} Доодеше.{S} По ники пут фаћаше си момчадија оро...{S} И 
жљив беше, е Боже!</p> <p>Срамежљив.{S} Доодеше, доодеше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у м 
P19012_C3"> <head>III</head> <p>Зар што доодеше скоро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Димит 
зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас друсто му, кумашини, родови; па се у недељски 
 се и не двоуми: не теја.</p> <p>... па дооди, па тике мене усујле:</p> <p>- Димитрије те јако  
е салте пригода - она си за ништо друго дооди, - збори <pb n="88" /> свекрва ми, срди се, и све 
од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас ципиле, <pb n="44" /> како  
>- И ја се чудим!{S} Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут како је Марија под нишан, па ми се 
ем цвеће и појем: мило ме што ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако 
ажили керко!...{S} Како би ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димитрије неје бећар, 
тим како да је било јучерке.{S} Собајле дооду родови, пријетељи, кумашини, а у нас тајнооо, как 
{S} Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме не премора снаја ми...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} 
ни за модроокаста нећу.{S} Ћосав, вика, дор је млад свакојако, а кад остареје, а оно како да се 
/p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте 
ужи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол 
де гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нан 
акој.{S} Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас млад 
на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи како попови, св 
 Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје 
а седе, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за нешто погледа.</p> <p>Он попи чаш 
уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћу 
l>Пој на девојку, на Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не 
и земља тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Дор су Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија заглеђували снајин ч 
арику.« Она обедве узни једнаке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитри 
та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати онија за рамо, још сас се мрвка надал 
p> <pb n="55" /> <p>Ете ти ги па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко м 
орђе Ћурчија заглеђували снајин черкез, Дора Митичин си је украја онај мој, па га однеја у Ђоши 
со што ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин прекачи се преко дувар на Кршено Чело баш  
апази ники!{S} Ако види друсто му...{S} Дора Митичин баш је при њега...</p> <p>- Маријо! - викн 
ели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја познавам једно девојче овде близо: уб 
итаја га Шишко Коста,</l> <l>Митичин га Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милуј 
p>- Куде си је други черкез?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па ли, вика татко, хоће да продавате баш 
адожењски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурчија и Дора Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко си ги причека нас 
> <p>После одејећи по кућу, сети се што Дора Митичин правеше цигару, та скоро појдо у собу сас  
 не један крај другога.{S} Ја си играм, дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам  
атко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, 
пољуби.</p> <p>- Како па што работим? - дори викну на њума, и узе та обриса оној место куде ме  
л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на никога од нас у кућу усујле<ref t 
!{S} Ручање, пијење, смејање, зборење - дори при вечер...</p> <p>Такој су у нас Нишлије пишин б 
> лангир<ref target="#SRP19012_N213" /> дори гору.{S} По обор се прострела <ref target="#SRP190 
" /> за нашу Марику...</p> <p>А јаа!{S} Дори узе да вијем...{S} Забраји што имам мужа...</p> <p 
есам чула ни капиџик, ни па одење...{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку 
о анаме.</p> <p>Бре играње, бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: н 
уге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме у 
S} Појде за снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Дор су Шишко 
ко: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем та си ни 
есеца имаше.{S} Слунце греје, греје, па дори прежижа, та обрнуле спрема њега бабе грбине; дрвећ 
о си паметна: твој га памет нема одовде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти 
ано, <pb n="99" /> што ти од њег’ дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цве 
 се од овој јоште повише ражали, па узе дори да вије.</p> <p>- Море, вика, јоште како видо ђири 
вам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, како поприк 
 каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо не зна.</p> <p>- 
 цвећка неје.{S} У пролет: зумбул, лале дори сјају.{S} Лете: шебој, каранфил, ружице, ј’лд’з,<r 
зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни све џанфеслије,<ref 
и вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устресо.</p 
, свилен траболоз зафатија га од џепови дори до под пазуке.{S} Подколенке му свилене, шарене, п 
Мене ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S 
 />!...</p> <p>Дуз.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми га пратиј 
рази, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме како на смејање обрће... зар што са 
p> <p>- О, хо, хо!{S} Колико је студено дори у зуби удара...{S} А како пак напред служешемо Све 
е, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје му татку кућа 
 та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. -</p> <p> 
а, дом работу.{S} Једнаг излезе из обор дори спотурајући се.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо за Крше 
стак - белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до зору...</l> </quote> <p>Зачу се пљесак дланова  
ле, од росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш дори до зору...«</l> </quote> <pb n="23" /> <p>Нема вић 
јој спије на меком јастуку, белој руци »дори до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми при 
 од Васка Стамболију, рођенога брата на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку д 
е леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од Дору Митичинога и онија други, па појдо куде Димитрија. 
доодеше сас кумашини и комшије, ете сас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа Ћурчију...{S} Доод 
 све калуђери.«</l> <l>Мајка му се т’га досетила:</l> <l>»Забрајимо Ану удовицу,</l> <l>Удовицу 
ас њега комендију цел град...{S} Збори, досећује се, и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђу 
грбила, па како да има сто године...{S} Досећује се, што ти се не сети, што ти не прозбори, на  
ше: пишин ме песма расплака, а после се досећујем бре за овој, бре за оној.</p> <pb n="42" /> < 
 Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика боба-Сика.{S} З 
S} Хооо!{S} Доста, жив ти Бог!</p> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила сам си винце, попила кафче, п 
 што ће ти Маријин сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - вика баба-Сика, наша комшика, и кротко те 
је</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста виће, две ти очи!</p> <p>- Једна при мене у комши 
је</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста, жив ти Бог!</p> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила с 
 га је мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за 
алте ово једно, <hi>блажу</hi>, па виће доста.{S} Како Турци, како Цигани блажу!!...{S} Јес, че 
ураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је в 
P19012_N6" /> накриво толико, да јој се дотакао чак уха, с пусћулом<ref target="#SRP19012_N7" / 
p>- Сиктер сизи, домузлар, бре! - па ги дофати за рамо та кроз сокакња врата - на сокак...{S} И 
9012_N71" /> што га јоште не беше слана дофатила, црвен као жеравка, што га тури поза уво к’д м 
у звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слободија; салте, вика, да  
ан за - слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бр 
-Тано!</p> <p>Захвалила сам домаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи; опростила сам се 
А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како да се ч 
} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг-дан, он дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како сваки п 
 калуђерско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча  
азује што седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} А 
лаву дарови.{S} Јербо како је која жена дошла, такој ми турила на главу: чарапе, пешкир, чевре. 
овицу с девет сирочики!«</l> <l>»К’д је дошла Ана удовица,</l> <l>Удовица с девет сирочики -</l 
мон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана.</p> < 
ема Ђул-Марики.</p> <p>- Па добро ни си дошла! – узвикнуше ми две старе и домаћица.</p> <p>- Бо 
аде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе  
S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте с 
жа, та обрнуле спрема њега бабе грбине; дрвеће исцавтело, па како да је бадем, шефтелије, црешњ 
а да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, измешано, <pb n="99" /> што ти од њ 
12_N98" /> што ти се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас вино, црвено како божу 
де овој големо дрво, (ете, како никакво дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, 
 мори Маријо, фрљи очи куде овој големо дрво, (ете, како никакво дрво туј беше).{S} Ја гу послу 
012_N39" />; бре...« Да прошћаваш јоште дрењке!...{S} Отидни у цркву онакој, она си је празна.{ 
глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тике по  
ре“</p> <p>У Београду</p> <p>Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије</p> </div> </front 
ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам доне 
една рука стоји му на траболоз, у другу држи од цара ферман,<ref target="#SRP19012_N21" /> да с 
 се видеше како леје једна салте чубар, друга цвеће смиљово, трећа зумбул, четврта иста како са 
 /> црвене па сас зелени пушћулчики.{S} Друга му пак баба (моја нана) плетеше чарапке: од белу  
р што ми јако добро при Миту беше...{S} Другар добар, свекрва добра, з’лве...{S} А, лелке, туго 
а сам.</p> <pb n="5" /> <p>- Како ти је другар?{S} Здраво ли је, добро ли је?</p> <p>- Добро, ф 
фала Богу!</p> <p>- Па јоште како ти је другар?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Фала Богу, здраво је. 
p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’да твој 
 утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики, другарице ми све та у римање<ref target="#SRP19012_N58" 
ем, да се туцам, да римам, зборејећи на другарице ми, што барабар сас мене плачу:</p> <p>- Леле 
сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, своје другарице!{S} Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А ја ри 
остадо си пред свет у посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћ 
ри дни, па цел град знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бр 
 оздол гизија шалваре, широке, дугачке; друге, старке на сечене антерије, шалваре; нике на ћурч 
, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја друге гледам, и комшике и родови, и старе и младе.{S} Ј 
и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе Нишлике, мало, <pb n="8" /> мало, па тек по 
ше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а на 
ге од даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и  
му собу миндерлаци од орозан и тугле, у друге од даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе т 
ими, у голему пиротски, <pb n="10" /> у друге кипровачки.{S} На пенџери пердета<ref target="#SR 
ике од свекрве ми иска божном подношке, други пут брдо, трећи јурнек<ref target="#SRP19012_N88" 
n="108" /> <p>А Ниш?</p> <p>Препорођен, други, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прика 
мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј моје песме. 
очну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, ту 
ер, та ми нана простре килимче, како ја други пут што работешем, туј под пенџер од собу куде са 
н узе филџан од Дору Митичинога и онија други, па појдо куде Димитрија...{S} У срце ми тике ниш 
божном чудејећи се:</p> <p>- Куде си је други черкез?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па ли, вика тат 
оже да кроз сокак...{S} Бог да прости и други који сам данас помињала!{S} Сви су при Димитрија  
аја, ем би се око мене задеваја, како и други бећари сас девојчики што работију.«</p> <p>Пусти  
S} Свашто!{S} Пуна кућа!{S} Па што доби други дарови!{S} Па дојдоше ни таман десет погаче, па ч 
.{S} На Цветнице ели <pb n="27" /> ники други такав празник - пунач’чка, и тој најповише жене!{ 
="92" /> <p>- Дај ми, вика, аџике, онај други појас.</p> <p>Нана излеже.</p> <p>- Изми ми, вика 
} Онај си је чардак Сотираћев, овај пак други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав 
чеше, како и татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, максуз онија који су потако.{S} Д 
и.{S} У мене је један рукав, у тетку му други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спр 
аћве замесише две теста, једно је моје, друго младожењско; и оба претиснуше озгорке сас песницу 
S} Бело, убаво...{S} Друго си је човек, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни па пог 
/p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајили, бошчалаци на свекра, свекрву,  
есрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја човек...{S} Море какав 
 ми очи, модри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго си је човек, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет 
е мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} Др 
а Богу!{S} Салте нака је здравје, па за друго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика обрадов 
дукат, у његово прстен, врзани једно за друго сас црвен свилен конац.</p> <p>Ћеменчеџије стадош 
је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем  
снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно друго.{S} Ђоша, пак, поган, мислејећи да ми је татко ис 
ле саму никад, а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на сокакња врата кротко: чук! 
од појас фишек сас шикерлеме, ели нешто друго благо за ручање, па онаг па отиде на дућан.</p> < 
n="95" /> <p>Чича-Коле пак, дете, ништо друго; што у чаршију чује, све ће си при жене прикаже,  
ј рече, у лице стану како панџар, ништо друго.</p> <p>- Узела, вика, па сас мене како сас Зојки 
и гу је салте пригода - она си за ништо друго дооди, - збори <pb n="88" /> свекрва ми, срди се, 
 дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли је овој  
зи што смо се сви ражалили, татко обрну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко 
ога ману најде.{S} За једнога ћосав, за другога модроокаст, за трећега малечак па дебел.{S} Ја  
ра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не плачешем.</p> <pb  
да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам си салте за Димитрија.« Такој си сам 
S} Играшемо, ја и он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дори леткам, ништо ме издиза н 
ли »пуцке«; где и сад комшике иду једна другој кроз капиџике; где се и сад купују симити и пење 
де дом’, Бошке, оно си је у кућу никако другојаче - познава се што је туј домаћин.</p> <p>Спрај 
нчају несу тазе но бајат: виду се један другому како ћуфлија<ref target="#SRP19012_N38" /> сире 
с једном ногом под собом <pb n="7" /> а другу је испружила, те јој се види цела чарапа, бела, в 
бу, таткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете крат 
ам забрајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај другу ако могу...{S} Чекај...</p> <quote> <l>»Зборила с 
 па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по грбину, 
е: </p> <pb n="59" /> <p>- Тражи %наћас другу девојку, па си гу венчај ујутру за Димитрија.{S}  
 што ти се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас вино, црвено како божур... <pb n 
фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу држи од цара ферман,<ref target="#SRP19012_N21" / 
о ми, дигаја се сас онија тројицу мужи, друсто на сина му, та у Господина:</p> <p>- Аман! заман 
9012_N74" /> К’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми да 
Велиг-дан, он дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем 
! (не ме викаше ни невесто, нити пак... друсто смо били).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем да ми  
атанац, да не отидне ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне де 
јући се како пијана.{S} Стра’ имашем од друсто му, од нану ми...{S} Срам ми дојде...{S} Никако  
.{S} Туго, ако запази ники!{S} Ако види друсто му...{S} Дора Митичин баш је при њега...</p> <p> 
м.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево друсто, и Димитрије - тешем да испуштим филџани.{S} Изл 
лу Персу, што научи шнајдерлак у Женско Друсто, та гу саши ништо од басму<ref target="#SRP19012 
с?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас друсто му, кумашини, родови; па се у недељски дан фаћаш 
ћи!</l> <l>На аџиску Ђул-Марику.</l> <l>Друсто си је питувало,</l> <l>Питувало Димитраћа,</l> < 
 <l>Кај у пролет снег што копни?</l> <l>Друшке су си питувале,</l> <l>Питувало Ђул-Марику,</l>  
р, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно паниче пуноч’чко са 
и беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту показа према истоку - 
-осам године.{S} У голему собу на један дувар пак висеше ми татко: на груди му срмалија џемедан 
ме из кумашинову му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене  
ипку, па се надлеже на њума како скршен дувар на потирњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу 
...« .{S} Дора Митичин прекачи се преко дувар на Кршено Чело баш пред петли појање.{S} Прекачи  
ике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наместим око та гледам на сокак: тражим да ви 
очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у дувар заглеђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р,  
 к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> < 
па вечеру...{S} Три дни, две ми очи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S} Ручају, пију за <pb n= 
ке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела над очи како жалне врбе над клад 
Циц.</note> <note xml:id="SRP19012_N52">Дугачка, алватна хаљина.</note> <note xml:id="SRP19012_ 
иде ги се оздол гизија шалваре, широке, дугачке; друге, старке на сечене антерије, шалваре; ник 
о! мој Сотираћ, модроок, с црне трепке, дугачке, густе, што приличешеју на замршен ибришим.{S}  
- црн ибришим!{S} Пусте онеј трепке!{S} Дугачке, густе, та си му испод очи правешеју ладовинку  
жене си поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачан 
19012_N52" />, салте неје како антерија дугачко, но си је такој до под кукови.{S} Саши гу тој,  
м да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, идући »дом«  
RP19012_N73">Кадунин прст (бело грожђе, дугуљастих зрна).</note> <note xml:id="SRP19012_N74">Ма 
 на прстима и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испружена, чарапа кратка, а засук 
 Такој треба, ама овај си черкез беше - дуз<ref target="#SRP19012_N63" />!...</p> <p>Дуз.{S} А  
а! - черкез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја са 
"#SRP19012_N68" /> вика, прајија черкез дуз, заш’ не тури, вика, <pb n="51" /> јабуке: оне су б 
, овну на рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради пецилак,<ref target="#SRP19012_N6 
’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина, правија сам на сна’у 
ef target="#SRP19012_N63" />!...</p> <p>Дуз.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за  
 а туја куд су претиснули турише у моје дукат, у његово прстен, врзани једно за друго сас црвен 
ислешем, но си поглеђујем у голем кован дукат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја са 
-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за 
ет, што га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол п 
 сокол па тике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цв 
њег’ дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цветови што су прецавтели, и пад 
>Не л’ видите што чезнујем,</l> <l>Како дуња преко зиму?«</l> </quote> <p>Овај си је толико...< 
фови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни све џанфеслије 
и се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но...</ 
он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ван 
го благо за ручање, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на ма 
дену, где испраћа Димитрија »собајле на дућан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих  
{S} И Мита туј спијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше о 
 та се закуне дек има дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко пр 
уче, предадем му кафу па га испратим на дућан, ја узнем да дизам легало и најдем под јестак - ш 
 науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрајија.« Туј ми збор 
шија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, па тике  
p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо дом’ забрајија, па дојде да узне.{S 
дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што сам д 
 аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S} А?</p> 
ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при лојза, од својега пријетеља Цинца 
р-Тодорчо!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, но...«</p> </div> <pb n="71 
што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} С 
рије, шалваре; нике на ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, на крат 
в џанфес шалваре и кафтанлак фустан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамбо 
-тепсија - око њума рат да седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај да прекрсти ноге 
д и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги ј 
ри, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими, у голему пи 
S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{S} Туго, јоргани!{S} Све селемија!{S} Све телиј 
си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку лимонију.</p> <p>- Право је, аџи-Настасиј 
пти ме, не могу да дијам, не могу да си душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од такву муку свак 
 Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, измешано, <p 
то си овај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ва 
боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маскарили.</p> <p>- Заш’, стринке, к 
сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ја помислела шт 
вка.</note> <note xml:id="SRP19012_N67">Ђак.</note> <note xml:id="SRP19012_N68">Цицилук, тврдов 
ни још за софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, леблебије, а поред белога вина црвени се вино 
 бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње,  
и.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан.<ref target="#SRP19012_N32" /> Такој, такој, па  
<p>- Заш’ се будиш?</p> <p>- Заш’ кршиш ђердан?<ref target="#SRP19012_N12" /></p> <p>- Прикажи  
 леп, леп, кад је у очевој градини крај ђерђева певала и сањала дивне снове.</p> <pb n="108" /> 
уце.</note> <note xml:id="SRP19012_N96">Ђинђуха што штити од урока.</note> <note xml:id="SRP190 
p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на рогови лук?{S} З 
 Меришљав, две ми очи!{S} Ја пак, вика, ђирит несам видела да искочи ни из циганску бошчу; и Ци 
ри Таске! - па вика боба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, женеше Вале догрмаџија<r 
у ни за ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Ни 
помири, неје казаја при Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек бо 
 Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћа 
о неје...{S} Ђошиница турила у бошчу ем ђирит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <h 
ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђерско џубе... 
е.</p> <p>- Море, вика, јоште како видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи.< 
ије, максуз чорбаџије меришљав сапун но ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај младожењски  
" /> ми пошашавела, па спрајила у бошчу ђирит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисјани, кој 
ве три рупице од пофрљано решето, модро ђозбунџуче<ref target="#SRP19012_N96" /> како шапица, д 
Трипут ме мене викну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, 
ла киселе краставице.{S} А човек пак... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи 
нана салте:</p> <p>- Туго, блажу!...{S} Ђојем крисјани...</p> <p>- Крисјани!...{S} Да ми је при 
 прајите свадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем има млого девојчики, па му оваја неје имала сас ш 
кови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем <pb n="35" /> две-три дни тешка, да се не стеза,  
овеку, другару си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре к 
 папучке при врата на орозан, узе та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} Не ме погледа!</p> <p>После 
нич’чки моји сватови.{S} Причекује ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија 
орам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе нагазила?! 
будим, и скоро се словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, познавам, станула како пан 
ном чудејећи се.</p> <p>- Какво?{S} Зар ђојем не знате, несте видели?...{S} Искате да продадете 
 <p>- Какву па моју прикажњу?</p> <p>- %Ђојем се не сећа!</p> <p>- Заш’ се будиш?</p> <p>- Заш’ 
реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пред Св 
и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бер 
иколу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p> <quo 
вај пак други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак седне, па се спрем 
осум<ref target="#SRP19012_N44" />, аџи-Ђоко!{S} Такав си Свети Бог највише милује! - узвикну к 
 сокак: тражим да видим бећари Нишлије, ђокси ђумишлије...<ref target="#SRP19012_N23" /> О туго 
 ете сас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа Ћурчију...{S} Доодеше.{S} По ники пут фаћаше си м 
ојица мужи из младожењски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурчија и Дора Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко с 
и па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’г 
>Однесе га.</p> <p>Дор су Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија заглеђували снајин черкез, Дора Митичин с 
 мојега татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при лој 
ошћава твоје лице, аџике, онај могарац, Ђоша, отишеја у Господина та му рекнуја да у ники недељ 
пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој како му мој т 
нема чаре...</p> <p>- И ја се чудим!{S} Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут како је Марија  
ине, и за <pb n="97" /> једно друго.{S} Ђоша, пак, поган, мислејећи да ми је татко истина како  
то ме беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја се  
 узимају зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша та на Господина:</p> <p>- Овој се, Господине, онод 
гову свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} Зборимо за Таску, девојче на  
и кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маскарили.</p> 
ца: на свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша такав...{S} На тај Маријин черкез ни вез, каплама  
. -</p> <p>К’да ми татко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Господина, даде му паре виће колик 
...{S} Несмо, знаш, запазили што је тој Ђоша пратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив ти Бог!</p>  
’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи 
ема вољу за Димитрија, па тој...</p> <p>Ђоша, слушајећи, рекнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатил 
ијин комшија, Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђоша си пак неје нашаја ману на девојче.{S} И како да н 
 па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли је Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - еписи би 
за Димитрија усујле:</p> <p>- Димитрије Ђошин неће може без теб’; ће си, вика, умре завалија за 
н си је украја онај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми черкез, привикаш 
кез ни вез, каплама за ништо неје...{S} Ђошиница турила у бошчу ем ђирит сапун, ем цигански пеш 
ан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пријетељица <pb n="49" /> ми пошашавела, па с 
ше да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша така 
д све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено 
 преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Димитрија.« А она  
е је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си удаде он своје девојче, А 
»Удавам девојче ми.« - »За кога?« - »За Ђошинога сина Димитрија.« К’д чу овој, он тике викну: - 
дину, и татко ме т’га даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Та 
си дадеш Таску, девојче ти за Димитрија Ђошинога?« <pb n="61" /> - »Што збориш, аџи-Настасијо?« 
ојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p>А татко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу 
...{S} Собајле гу венчаше сас Димитрија Ђошинога...</p> <p>- Венчали се, туго, они, а јааа!{S}  
аодешеју сву малу салте да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, свако јутро и при  
; јербо при татка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{S} Зборија што ће с 
p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућа затвори, затре му се, 
титање.</p> <p>- Иди та кажи честито на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротко,  
е.</p> <p>- Како неје срам пријетеља ми Ђошу да иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- Заш’ да не иска 
 и кафа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; јербо нана ми ис 
и татка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша 
.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ да праји...</p> <p>А тике невест 
ра’ да га Господин никако не обрне, сас Ђошу не помири, неје казаја при Господина ни за ђирит н 
лваре и кафтанлак фустан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жуте п 
 је црвена боја, па зелена, па жута, па ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си је салте за  
и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нан 
p>Овај си је толико...</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!{S} Опет машала!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марик 
="23" /> <p>Нема виће.</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!</p> <p>- Бре! 
« која је, Бога ми, мало...</p> <p>- Е, Ђул-Марике, несмо саме! - опомене је домаћица.{S} А она 
 Аџи-Костадиново <pb n="81" /> девојче, Ђул-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за н 
чук!...{S} Онаја!!</p> <p>-... излегни, Ђул-Марике!...{S} При врата си је...</p> <pb n="89" />  
рике!{S} Опет машала!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!{S} Сто пута ашкосум!</p> <pb n="24" /> <p>- 
- Машала, Ђул-Марике!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!</p> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - што ти је у 
! - узвикну Јола.</p> <p>- За мој атар, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара до сада прич 
ију...{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш, Ђул-Марикину прикажњу једанпут да слушаш, па виће...« И 
сас мене чак до кућу, па тике:</p> <p>- Ђул-Марике!...{S} Димитрије си је при сокакња врата...{ 
ла: - »Салте да чујеш баба-Марију...{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш, Ђул-Марикину прикажњу јед 
 паса, виси крај ње на миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{S} Седи с једном ногом под собом <pb n="7"  
рика; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цв 
ши аџи-Настасија тужно, чудећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, берем си 
усмо, а овде се гласно насмејасмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- Заш’ се смејете?{S} Не ли је такој 
> <p>Захвалила сам домаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи; опростила сам се са стари 
, и послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђул-Марику.</p> <p>- Здрав си, Севетке!</p> <p>- Дал ти 
е место направе.</p> <p>Села сам, према Ђул-Марики.</p> <p>- Па добро ни си дошла! – узвикнуше  
а ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l> 
татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђул-Марику,</l> < 
јвише милује! - узвикну кира-Тана, жена Ђул-Марикиних година, комшика наше пријатне домаћице, у 
ачи: мани се!</p> <pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и није баш толико стара, једва ако је прешла 
тко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</p> <p 
ива и озбиљна старица, много старија од Ђул-Марике, - ете, напред све такој беше, ама ја виће н 
лима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, идући »дом« сама, за прошлим време 
за друго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њој, и још више 
јо.{S} Ама овија не рашчовечише, - рече Ђул-Марика и показа главом на мене, осмехнувши се, да м 
- А Свети служешемо свакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и умирање куд 
н, други, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још по мал 
чајно, ногавица %гизија шалвара...{S} И Ђул-Марика, као све старе Нишлике, не може без шалвара  
 оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не познадоше; виђале су ме јо 
аћи, Манинице и Ванинице, Красе, Сике и Ђул-Марике, синови и кћери старога Ниша, што су <hi>она 
ре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?</l> <l>Одговори Димитраћи:</l> <l>Заш’ пита 
 бејаше под Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно из доба своје м 
ву,<ref target="#SRP19012_N5" /> - вели Ђул-Марика и радосно, и весело.</p> <p>- Па јоште како  
а ваше смејање ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика па испи чашу, узвикну »фала ти, Севетке!« и  
l>Милујеш ли Димитраћа?</l> <l>Одговори Ђул-Марика:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л 
N38" /> сирење.</p> <p>Довде, слушајући Ђул-Марикину прикажњу, <pb n="21" /> само се по каткад  
>Друшке су си питувале,</l> <l>Питувало Ђул-Марику,</l> <l>Питала гу Чучка Сика,</l> <l>Зојкина 
етрва која сам, обрадоваше се, нарочито Ђул-Марика, и рече:</p> <p>- Туго, Бошке<ref target="#S 
»Нишан даде Димитраћи!</l> <l>На аџиску Ђул-Марику.</l> <l>Друсто си је питувало,</l> <l>Питува 
text> <front> <div type="titlepage"> <p>Ђул-Марикина Прикажња</p> <p>Приповетка</p> <p>Написала 
е, севдалије!!...</p> <pb n="107" /> <p>Ђул-Марике заврши своју прикажњу тужним гласом, са сузо 
ml:id="SRP19012_C2"> <head>II</head> <p>Ђул-Марика овлажи грло комињаком, па узе сркати каву, к 
инкино, удавамо за онога ууубавога Миту Ђулинога?...</p> <p>- Јес’ па! прозбори ја и жално и ср 
.а, моје му татку кућа!... а, Ниш! срма ђумиш!<ref target="#SRP19012_N216" /> Убав ли у моје мл 
, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S} Нишлије, се 
газимо Свети... <pb n="29" /> Ниш, срма ђумиш!{S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га с 
ну, уздисати и узвикивати:{S} Ниш, срма-ђумиш!{S} Нишлије, севдалије!</p> </div> </body> <back> 
: тражим да видим бећари Нишлије, ђокси ђумишлије...<ref target="#SRP19012_N23" /> О туго!...{S 
с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну не да с 
саво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да п 
вадба...</p> <p>А што беше зборљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми 
ја исто како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас друсто му, кумашини, родови; па  
га.« мислешем. »Што ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному?{S} Неје.{S}  
и.</p> <p>- Аферим, и Бог та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу по 
лене грањке.«</p> <p>- Ооо!{S} Ашкосум, Ђуринице! - узвикну домаћица задовољно.{S} А аџи-Настас 
?{S} Е ли што си овај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви 
ури. »Да ме удаде за Миту <pb n="74" /> Ђуринога.« мислешем. »Што ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} 
 девојченце, заш’ нећеш за убавога Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је, белки, јоште мило за Димитр 
 мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав је убл 
те ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не прими ниш 
 жално узе да збори; море, неје за Миту Ђуринога, што истина беше јако убав, но би ме сас њојно 
ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за <pb n="79" /> Станка Сркало.{S} хоћу! 
стина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос’ ич не бригне!{ 
унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному очи - црне трњинке, па како филџани.{S} А бој< 
ј Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме 
шла, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па  
ућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја 
ак седне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће пос 
тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, н 
едашем, а он мене...{S} Срамежљив беше, е Боже!</p> <p>Срамежљив.{S} Доодеше, доодеше а ич ме н 
д чичу; ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама  
 <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’д 
et="#SRP19012_N15" /> све бело, опрано, е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци од орозан и тугле, 
је?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам 
ицу« која је, Бога ми, мало...</p> <p>- Е, Ђул-Марике, несмо саме! - опомене је домаћица.{S} А  
ам’?</p> <p>- Пише, здрава је.</p> <p>- Е, фала Богу!{S} Салте нака је здравје, па за друго је  
 човек...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећ 
> <p>- Нема више ништо, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; каз 
асрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Је 
>Изнесе га; а онија гледају и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, ама човек...{S} Згрешија је; љу 
 девојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде 
асу еле Чучку Сику, своје другарице!{S} Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегне 
.{S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан  
S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и докарали да се свадба ра 
.</p> <p>Заш’ се смејете, девојчики?{S} Е ли што си овај убава лимонија за Ђуриничину душу а на 
езе, а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ 
 избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како к 
јећи што њума вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија пак 
-Настасија пак:</p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S} Што  
отираћа, па викну:</p> <p>- Модроокаста Евдокијооо!</p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се 
се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана.</p> <p>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило 
 овој, људи, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапун  
дом’?{S} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да г 
 ја...{S} Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме не премора снаја ми...</p> <p>- Ајде, Мари 
а се нигде преко њигову главу загледам, еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и к 
ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију.. 
му Ђуре Сотираћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да прошћаваш, <pb n="105" /> ја кол’ки су 
шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; нишлиски симити били су за прикажњу: буди су бели 
аш’ се смејете?!{S} Што ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S} И завалија<re 
ишто - пет паре, десет ли ока!</p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика нана ми жално, и па се јадна згу 
> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Еј, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете?!{S} Што м 
>Оваја се па насмеја, па вика:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу 
 ја викашем) жалејећи нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал 
<p>- Неси питала?{S} Ни па он каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја за нику малечк 
ала?{S} Ни па он каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја за нику малечку работу, ајд 
ри.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разб 
од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа екимина?<ref target="#SRP19012_N29" /> А?{S} Што ми вик 
уз себе на миндерлук, и збори:</p> <p>- Ела, моја снајо, да те закитим!</p> <p>Он узне та ме ки 
рчи и вика:</p> <p>- Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Дајте ми тој калуђерско џубе!</p> <p>Нана му пр 
се тике прибуташе при пенџери.</p> <p>- Елате!{S} Елате скоро! - грми татко ми на онија.{S} - Н 
ибуташе при пенџери.</p> <p>- Елате!{S} Елате скоро! - грми татко ми на онија.{S} - Не ли је ов 
ика, па сас мене како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, своје другарице!{S} Е што ти приличе, м 
 ако беше у комшилак болево (болесник), ели ти, чуваја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам бил 
ви!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје  
ћу, пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја 
е тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на ј 
ори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију од наме 
извади испод појас фишек сас шикерлеме, ели нешто друго благо за ручање, па онаг па отиде на ду 
Зашто?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники девојчики што су бесрам 
 пржени пилики, на р’жањ печени прасци, ели јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па н 
ње.</p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти недељски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи- 
 Да ли је свет стануја толико бесраман, ели шашав?</p> <p>- Не се срди, стринке!...{S} Ајде још 
закуне дек има дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру 
гано!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми п 
имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оној што ми  
 ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун? 
{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p 
симсиле му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{ 
у нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, 
а ми да купим за подручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет пар 
, салте на шалварке, на кратке антерике ели ти јелечики, искитене сас свакојако цвеће, а веђе,  
салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори, он узне та 
ки и добри дан гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај 
 Дојде ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас здравицу</hi>: јебриче р 
-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели испод појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узн 
накој, она си је празна.{S} На Цветнице ели <pb n="27" /> ники други такав празник - пунач’чка, 
иће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас здравицу</hi>: јебриче ракију и чаш 
подина та му рекнуја да у ники недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву пред сав народ.</p> 
ку по родови, по кумашини, по пријетељи ели комшије, виће кога искамо да викамо - да заповедају 
елиг-дан.{S} Из комшилак чује се разбој ели мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разб 
 паре: оставија ми да купим за подручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S 
и ћерко, рекнули да заповедаш сас лимон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат 
то (ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо туршију поприку), спрајимо ручак.{S} Која  
де у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели ис 
Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како 
ој узне та се закуне дек има дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је т 
 рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем си ја сама онакој, Димитри 
лали, мој Димитраћи«...</l> </quote> <p>Ели: </p> <quote> <l>»Лети полети, славеј-пиленце,</l>  
и падни татку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та нову вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти,  
то среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и други бећари сас дев 
ербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим з 
е мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитри 
о сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како жално узе да збори; море, неје за Миту Ђуринога 
Ђошиница турила у бошчу ем ђирит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi>  
, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми с 
е могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, мило, мило... 
’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и други бе 
 ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загубила оној за што ме 
ојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и п 
, пишин бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сети 
ишто неје...{S} Ђошиница турила у бошчу ем ђирит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама 
...{S} Фрљи, ротке, очи кроз пенџер:{S} Ене!{S} Онакав...{S} Онај си је чардак Сотираћев, овај  
имитрије:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - еписи бир.<ref target="#SRP19012_N78" /> Помиње татко п 
, ишаране сас гајтани низ бутине, око %ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен траболоз зафатија 
ако ме мило.</p> <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко  
"14" /> доодеше сас кумашини и комшије, ете сас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа Ћурчију... 
 ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем с 
жеше, па Јерусалим, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, гореше кандило дајма. 
ш једну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо,  
 присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па салте сеји 
ет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије кукавица...«</l> </quote> <pb n="86" /> <p>Ва 
недељски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су  
 без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јако те милује.< 
/p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је 
’да не сташе на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Д 
’г прича аџи-Настасија.</p> <p>- Немам, ете, млого, - рече старица.{S} - Димитрије ми је з’лвић 
hi>квас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојз 
..{S} А! јадна нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата м 
ичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<r 
ле! мој Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, за тебе!...</l> <l>Лети ми, моје славеј-пиленце,</ 
; салте што му коса побела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а нос голем, па модар како патлиџа 
старица, много старија од Ђул-Марике, - ете, напред све такој беше, ама ја виће не зборим.{S} П 
ме, и дете рече:</p> <pb n="20" /> <p>- Ете, питује бата тражиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи 
ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од  
нка-Таску од натраг за фустан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>-  
ога одамно?</p> <p>А татко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу да прајим, Господине’...{S} Неће си девојче. 
 а оно...</p> <p>- Што искате?</p> <p>- Ете, аџијо, знаш, ми си дојдомо да загледамо онај черке 
ан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>- Мори Таске! - па вика боба- 
 најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске пратија овна, божном како ни је адет од вр 
 се срди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Вачиница јучерке: - »Туго, Маријо!{S} Шаш 
ка, работеше сас догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да се тај сирома човек женеше, неје имаја за неве 
ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја  
а суи знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим. 
сподине, онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S 
о проклесто познаде, ћеш се зачудиш.{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме  
ка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо 
кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо дом’ забрајија, па  
 играње, бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова-џубелак 
д рукав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје постара но што сам ја с 
окасти, и за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко.{S} Остаји јеменије пред ћошку,  
 виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија усујле:</ 
кадилницу, тамјан, свећу...</p> <p>Тике ете ти га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, 
.{S} Овој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо? 
 Што работи там?!...{S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шалвар 
јећи у башчу при гергеф, мислешем: како ете ти га Димитрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г 
о цветови на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од про 
аријо, фрљи очи куде овој големо дрво, (ете, како никакво дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљ 
ако у половин дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете ти ги па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћ 
, за тој што сам се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме 
да ће си муње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако 
и.</p> <p>Још повише се замрачи.</p> <p>Ете ти тројица мужи из младожењски; Шишко Коста, Ђорђе  
родови, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Т 
 јутре собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете, боба!<ref target="#SRP19012_N83" /> Не ћу се удава 
ече.</note> <note xml:id="SRP19012_N90">Ефендаки, господичић.</note> <note xml:id="SRP19012_N91 
о ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је  
баво, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има големи мустаћи, п 
} А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђул ру 
жи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш 
 се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је јо 
но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега м 
ја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја свој 
.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’м 
 си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина...</p> <pb n="17" /> <p>Ако се у 
 ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јад 
.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџије, та скидо од поли 
 што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и зарима,  
пушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина...</p> <pb n="17" /> <p>Ако 
узе да вика онај Таска Манина.</p> <p>- Жал гу за нану, Таске, - вика једна наша комшика, па и  
куде ме пољубија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина. 
е...{S} Ја си му купим овој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђо 
/hi>...{S} Измимо гу; избањамо гу...{S} Жал ме, сиротињка...{S} Собајле гу венчаше сас Димитриј 
се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од  
це летејећи прозборило: »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала. 
 у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин у 
, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј м 
и уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме како на смејање  
њега си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам  
шиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно 
 боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџије, та скидо од 
шем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жа 
овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} Исти 
’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и зар 
S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше.. 
во (болесник), ели ти, чуваја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем нити толико шаша 
пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњу.{S} Бог д 
лаву, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</ 
чу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми 
еше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се  
е се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике тат 
жљив, не ме је гледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си  
у памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе  
 како ружица, како љубичица; и млоги му жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула што <hi> 
p>А стринка-Таска (такој гу ја викашем) жалејећи нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} За тебе м 
te> <l>«Убава, добра девојко,</l> <l>Не жалиш татка и мајку,</l> <l>Туђа је кућа, девојко,</l>  
митрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> <p>Удадо се.< 
</quote> <pb n="86" /> <p>Вадим од себе жалне песме, појем и плачем, ама кришећим од свекрву, о 
гим дугачка, па се наднела над очи како жалне врбе над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше 
19012_N85" /> ама не га има гројзе - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко напред под нишан, јер 
ем се, па тике ми се учини како ме Мита жално викну:{S} Маријооо! та једнаг чучну на траву, пок 
 се не сети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слу 
и руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што одлете, мене ме заболе 
ога?...</p> <p>- Јес’ па! прозбори ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Горицу 
мнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје му татк 
/p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под п 
нгеле, па милује, љуби и збори, ем како жално узе да збори; море, неје за Миту Ђуринога, што ис 
} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да римам и па да вијем,  
етим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за врзување главу, а 
-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у м 
вет сас отклопене очи: заради тај голем жалос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њи 
арак, пуњете ћурке, пржени пилики, на р’жањ печени прасци, ели јагањчики, к’да си је на што вре 
ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја 
 кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори на 
/p> <p>Ђоша, слушајећи, рекнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатили, напрајили једну кавгу, мани се 
ој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке од о 
наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас  
 ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би напрајија што напраји...{S} А, симс 
..{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем ч 
 рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој 
.. морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе нагази 
ог највише милује! - узвикну кира-Тана, жена Ђул-Марикиних година, комшика наше пријатне домаћи 
дете; сас девојчики, девојче; сас жене, жена; сас старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи 
 од главу дарови.{S} Јербо како је која жена дошла, такој ми турила на главу: чарапе, пешкир, ч 
ш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија усујле:</p> <p>- Димитриј 
.{S} Вачиница се срди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Вачиница јучерке: - »Туго, М 
/> за јеглак.</p> <p>- Каква си је овој жена? - вика си ми свекрва.{S} - Казује што седи чак на 
ањке, та кад ни дојду гости, девојчики, жене, па наместимо легала, ако је зима у голему собу, л 
>А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре,  
 к’д дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ниш 
 грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротач 
шле.</p> <p>Улезе, па једнаг излезе.{S} Жене се ништо погледаше.</p> <p>Кад ме сплетоше и туриш 
брћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи,  
} Улезе при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми оч 
на му предаде што иска, тресејећи си, а жене се тике прибуташе при пенџери.</p> <p>- Елате!{S}  
ср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале на шарена шиљтета, старке испружиле ноге  
{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} 
а ни га не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше. 
 утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забрајише да мислу <pb n="45" /> што ми се татко с 
сам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јер 
тари људи јеменије.{S} А на Варвару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву гото 
а Водице.</p> <p>Замрачи се.</p> <p>Оне жене и девојке што су око мене викају на мајку ми:</p>  
ав празник - пунач’чка, и тој најповише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели ли 
су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како напред: ће си звекне на же 
руго; што у чаршију чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако стар б 
рву, родови, а тике татко ми погледа по жене никако страшно: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па  
Обрну главу од натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стануја толико бесраман, ели шаш 
деца, дете; сас девојчики, девојче; сас жене, жена; сас старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две  
се; сас девојчики, збори за бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће  
вруће мекике: пратија да ги изручам сас жене и девојчики, за тој што сам се причестила).</p> <p 
су поарчили у странство све, па, викају жене, и младожењску плаћу за три месеца.«</p> <p>- И ја 
>Туга голема, девојко.»</l> </quote> <p>Жене поју, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак 
е баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше да гу бутају, да ћути, нана  
/p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, женеше Вале догрмаџија<ref target="#SRP19012_N69" />... 
могаре.{S} Ете к’да се тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту му черкез, неје, што вика 
е вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{ 
 па: »Прајим свадбу.« Он на мене: »Кога жениш?{S} Кога удаваш?« - »Удавам девојче ми.« - »За ко 
икну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женско Друсто, та гу саши ништо од басму<ref target="#S 
арицу, рукавицу.{S} Па говорило се и о »женском ручном раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, кад  
 каква фајда?{S} Не ли си Димитрије има жену, нанино девојченце?...{S} И тебе те треба да је ми 
у.{S} Неје како напред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка им 
 у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у сла 
јоште не беше слана дофатила, црвен као жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам:  
 виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска  
и што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ да праји...</ 
 пот’нко.</p> <p>- Каково?!{S} Заш’ се, жи’ ви Господ, прајите пијани, кад несте?...{S} Какво?  
Капију.{S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој  
.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би кабаат< 
...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста, жив ти Бог!</p> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила сам си в 
стасија.</p> <p>- Не млати се, стринке, жив ти Бог! - збори домаћица, не дајући јој да устане.< 
 Ђоша пратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га 
RP19012_N12" /></p> <p>- Прикажи ни гу, жив ти Бог!</p> <p>Све је окупише.{S} Молбе, заклињања, 
калдрму и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жив ти Бог!{S} Кррршено Чееело!...{S} Јааа!...{S} К’д п 
b n="4" /> <p>- С’га зборешемо за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на врата!</p> <p>Прошл 
ркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} 
ми тој не искаче, море како шашав идем, жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир- 
 <p>- Здрав си, комшике!</p> <p>- Да си жива, Кира-Тано!</p> <p>Захвалила сам домаћици на дочек 
ла!{S} Здрав си комшике!</p> <p>- Да си жива!</p> <p>- А Свети служешемо свакад. - опет поче Ђу 
е!{S} Здрав си, Севетке!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- О, хо, хо!{S} Колико је студено 
 на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- Да су ти, Севетке, здрави си, д 
Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, пој 
> си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвк 
 и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручко 
д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по  
 прилично уска, испупчена; очију црних, живих, веселих; зуба здравих а лице јој је мало смежура 
бор улезе кир-Тодорча.{S} Чинише здраво живо па узеше да се гледају, никако се, не знам, чудно  
.{S} Стар јако беше.</p> <p>Чини здраво живо сас нас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли аџија, аџике 
а, за прошлим временом, за доба својега живота, кад је без витих крила летела на небо, и машала 
пи град вазда волели, и што ће до краја живота својега, причајући о старом срећном времену, узд 
ику...{S} А што ми је нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има нико гајле,<ref target="# 
, а дошла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’ ми М 
ни, жива ми чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! 
исјани, жива ми чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљ 
ак за пријетељи: салте сам ти, деткино, жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да ч 
оје унученце, бре дедино кученце, несам жудан, ни за ручење, ни за пијење, <pb n="103" /> ни за 
а фустани је црвена боја, па зелена, па жута, па ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си је  
аз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жуте папуче везене сас злато!...{S} Туго!{S} На Цветниц 
ли-турли,<ref target="#SRP19012_N19" /> жути, зелени, модри, црвени, па на грањке, та кад ни до 
ј се види од српског платна, проткавана жутом свилом, кошуља, коју је, како ми каза, сама откал 
право да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји  
беше...{S} Другар добар, свекрва добра, з’лве...{S} А, лелке, туго!{S} Димитрије си јадан умре, 
ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада по наше косе, шамије; а о 
и уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та 
векрва ми отишла у комшилак сас работу, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач 
рбе над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку 
 убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слузе 
 ме: да не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Димитриј 
 је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме остављале 
м и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</ 
о, - рече старица.{S} - Димитрије ми је з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{ 
{S} Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја праји 
а Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија та га 
ешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја, исцавтеја, који је пак катмер 
 Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Уз 
{S} Лете: шебој, каранфил, ружице, ј’лд’з,<ref target="#SRP19012_N212" /> лангир<ref target="#S 
 мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref target="#SRP19012_N3" /> - говори домаћица а сви 
нем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p 
), сас Димитрија спијешем (па у мисал), за Димитрија снијешем; сас Димитрија одешем, сас Димитр 
ја, за тој те не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што 
бел, убав, да се прекине човек за њега, за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су си једне 
о, красно, да се прекине човек за њега, за приказ...{S} Има дете <pb n="98" /> сас модри очи, д 
ишта.{S} Маје се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена. 
d="SRP19012_N61">Свилена материја нека, за антерију.</note> <note xml:id="SRP19012_N62">Навезен 
 Ђул-Марика уздисала, идући »дом« сама, за прошлим временом, за доба својега живота, кад је без 
ебо, и машала се звезда, месеца, сунца, за доба младости, кад је мислила да »што год лети, све  
вакога ману најде.{S} За једнога ћосав, за другога модроокаст, за трећега малечак па дебел.{S}  
 оној кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј мученицу што је заради тебе станула како вејка, 
</p> <p>- Што му се несу стегле питије, за тој.</p> <p>- Какве питије? па питују и бутају се.</ 
; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесош 
с девојчики, збори за бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се ско 
: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј мученицу што је заради тебе 
<p>- Заш’?{S} Што ће му Димитрије умре, за тој.{S} Фатило си момче тропљику<ref target="#SRP190 
ој Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, за тебе!...</l> <l>Лети ми, моје славеј-пиленце,</l> <l 
а подиза; и скоро за киселе краставице, за гројзе и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе  
 А што ми Мита прати аљине за Цветнице, за причес’, мани се!{S} Од алев џанфес шалваре и кафтан 
она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а нана  
, у шалваре и фустан што ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се причестим. (Она 
су у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники девојчики што су бесрамни, мани се!{S 
ија да ги изручам сас жене и девојчики, за тој што сам се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове  
 причес’, а куде су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чује се разбој ели мотање  
 идући »дом« сама, за прошлим временом, за доба својега живота, кад је без витих крила летела н 
куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си удаде он своје девојче 
аде те је у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам да прајим...</p> <pb n="36" 
</p> <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је  
а једнога ћосав, за другога модроокаст, за трећега малечак па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли  
, ја берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапун не знамо заш’...{S} За црни лук...{S} Како тој 
, баба-Маријо! - узвикну Јола.</p> <p>- За мој атар, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара 
па да идеш?! - рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав, баба-Маријо! - узвикну Јола.</p> <p>- За 
во проклетсто, но од дертови за мене... за мене си фати тропљику и умре Димитрије...{S} Истина  
 Заш’?...{S} Што не запалимо девојче... за тој.</p> <p>Нана виће не питује, јербо зна татков ми 
д тане алву, што сам гу измила, измила: за месец ли за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко 
мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавањ 
идем у Господина (владику) да га питам: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи тепају за ниш 
а и вика:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи 
 Нит’ се зна за гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је 
 за онај један ми гледац, <pb n="40" /> за Сотира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бр 
тропљику<ref target="#SRP19012_N911" /> за нашу Марику...</p> <p>А јаа!{S} Дори узе да вијем... 
ћи јурнек<ref target="#SRP19012_N88" /> за јеглак.</p> <p>- Каква си је овој жена? - вика си ми 
је чутура<ref target="#SRP19012_N79" /> за туцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јо 
ћи нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да 
Димитрије је асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује...</p> <p>- 
!</p> <p>- За сапун не знамо заш’...{S} За црни лук...{S} Како тој’?...{S} Белки глумац...{S} Б 
p> <p>- Јес’ па.{S} Пембе шалваре...{S} За кога да се обучем?</p> <pb n="80" /> <p>- Немој, мор 
 крије углађену косу готово до чела.{S} За ухом јој гранчица босиљка, закитила се пред полазак  
у, а татко ми на свакога ману најде.{S} За једнога ћосав, за другога модроокаст, за трећега мал 
дућан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих пред вече крај »сокакња врата«, у авлији 
она бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унученце, бре дедино кученце, нес 
Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђурино 
 рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту пог 
 симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; нишлиски симити били су  
 дувар на потирњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’д 
ц сас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тике по кућу  
 к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми га пратија Димитрије.{S} Севда’!</p> 
учам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за Димитрија, заш’?{S} Кад салте прозбори, причука ми н 
Резилак!...{S} Нит’ се зна за гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамују...{S} Напред к’д ч 
бо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сотир 
- Еј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на дев 
век пак... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с 
мазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на ник 
 пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S 
’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима завијемо сар 
, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S} А 
зо од како сам под нишан, спремајећи га за Димитрија, па римам.{S} Срце ми стојеше исто како об 
ћа Димитрија »собајле на дућан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих пред вече крај  
ан...{S} На стринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред  
 милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија 
 се тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту му черкез, неје, што викају људи, ни овна, а 
то појешем!...{S} Татко не ме је караја за појање никад, освем ако беше у комшилак болево (боле 
ј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја за нику малечку работу, ајде, ама овој си је големо, ди 
1" />, на шуру, бата-Сотира ми китабија за кратку антерију, на младу невесту од чову черкез.</p 
же без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе.</p> <pb n="87" /> <p>Ја ћутим, огањ ми се качи 
note> <note xml:id="SRP19012_N8">Шамија за повезивање.</note> <note xml:id="SRP19012_N9">Махрам 
о обрне.</p> <p>Дор татко не фати онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики 
ики?{S} Е ли што си овај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се 
ка, зет модроокаст?{S} Модра си је боја за фустани, не за очи: после да су ми и унучики модроок 
- Фала ти, Севетке!{S} Овај си је чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Д 
<p>Туј се татко сети што је нана казала за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па в 
је девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавање, како петровка јабука око Петров дан за руча 
утају од мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га 
љку.{S} Баба му (таткова мајка) одсекла за кошуљку од најголему трубу, неначету, а тетка му га, 
иџију.{S} Јооок.{S} Ништо не бешем чула за њигово венчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам 
 У таткови ми беше измећарка дајма, ама за што: да помогне нане око готовење, око месење леб, п 
} На тај Маријин черкез ни вез, каплама за ништо неје...{S} Ђошиница турила у бошчу ем ђирит са 
бава лимонија за Ђуриничину душу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеј 
иџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Настасију. 
ote> <note xml:id="SRP19012_N9">Махрама за прекршћавање.</note> <note xml:id="SRP19012_N10">Пој 
{S} Кажи Марије да не плаче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весе 
ли такој.{S} Резилак!...{S} Нит’ се зна за гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамују...{S} 
шту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, он 
о ме што ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, че 
фала Богу!{S} Салте нака је здравје, па за друго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика обра 
>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мр 
тељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ н 
Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете,  
: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идеше 
ла, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chapter" x 
 што ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.</p> <p>Татко се пак не сећаше заш’ га з 
исли.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у обор улезе кир-Тодорча.{S 
 се износило пред званице за ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, патарицу, рукавицу.{S 
/note> <note xml:id="SRP19012_N60">Чоха за џубе.</note> <note xml:id="SRP19012_N61">Свилена мат 
 играње: глуво како да се вари печеница за гробје...{S} Кева Коцина венчала се у меснице, а још 
 и кротко тегљи стринка-Таску од натраг за фустан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти г 
, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим кака 
розбори, на све жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све се више  
рад...{S} Збори, досећује се, и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Мари 
и забараљам мој севда, да не мислим све за њег’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, убаво, красно, д 
едамнаесту годину, и татко ме т’га даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а д 
Убав беше јако!...</p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам под ниш 
к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту <pb n="74" /> Ђуринога.« мислешем. »Што ми је м 
ају?</p> <p>Татко ич не збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.</p> <p 
о ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не п 
у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце, с 
 па каза. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија м 
еп?</p> <p>- Реп закачи оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> <p>- Јок. 
а <pb n="101" /> сумпор; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Таску, убав јурн 
S} Чукам, чукам и појем песму што си је за <hi>боју</hi>...{S} Измимо гу; избањамо гу...{S} Жал 
 ем како жално узе да збори; море, неје за Миту Ђуринога, што истина беше јако убав, но би ме с 
о шашава та да појем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти н 
с Димитрија, за тој те не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ не прајите свадб 
 где се и сад купују симити и пењерлије за »подручак«; где се и сад готови наут и месо, бабње;  
а је како су се у опште чешљале Нишлике за време турско: с коцаком,<ref target="#SRP19012_N6" / 
/> панице, па шишики, па чаше, па чашке за ракију; па филџани, па зарфови салте срма...{S} Сваш 
ебе станула како вејка, што се од гајле за тебе погрбила, па како да има сто године...{S} Досећ 
о чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац, <pb n="40" /> за Сотира, та ма 
онаг беше.</p> <pb n="13" /> <p>Даде ме за Димитрија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај Димитриј 
оп.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је у 
лав ели јуфку: теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, како што прају  
акију лимонију, јербо таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Је 
 аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Васка је донела »лимони 
 си је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је нана казала за  
аст?{S} Модра си је боја за фустани, не за очи: после да су ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{ 
а нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за <pb n="79" /> Станка Сркало.{ 
ре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветнице, за причес’, мани се!{S} Од алев џанфес шал 
и мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе...{S} Гугутке стале на сепетке, ш 
, а после се досећујем бре за овој, бре за оној.</p> <pb n="42" /> <p>Несам могала колај<ref ta 
есма расплака, а после се досећујем бре за овој, бре за оној.</p> <pb n="42" /> <p>Несам могала 
асијо.{S} Малечки па дебели несу чутуре за туцање кафу, но гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па с 
79" /> Станка Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p>  
 у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; где се и сад  
а морава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у  
си несам за другога.{S} Ја сам си салте за Димитрија.« Такој си сама у мој памет мислешем.{S} А 
ке, како ће да рипне дор гу татко салте за нешто погледа.</p> <p>Он попи чашку ракију и узе да  
..{S} Свашто!{S} Пишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњ 
приносило; шта се износило пред званице за ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, патариц 
развеселиш, удаваш, што викају, девојче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, шт 
е неје.{S} Нећу си, вика, дадем девојче за ћосавога, ни за малечкога па дебелога, ни за модроок 
 тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци 
ије, плачем, плачем...{S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дертови м 
 к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечки, тике ете ти  
смешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно друго.{S} Ђоша, пак, поган, мисл 
не пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно друго.{S} Ђо 
 каза, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко.{S} Остаји јеме 
ли.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко.{S 
> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</p> <p>- Заш’, аџијо? 
- И за његово здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- Што има, 
а слушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за његово здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, - 
нцарина бидне пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно д 
 пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се т 
 И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> </div> <pb n="25" /> <div typ 
’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо 
сина, на дете, на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се виће причестили, за Велиг-дан. 
д Господиново проклетсто, но од дертови за мене... за мене си фати тропљику и умре Димитрије... 
 Снаја му измила јеменије, и намести ги за обување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећ 
срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за врзување главу, ако убаве папучкице, он па у вечер к 
јербо зна татков ми табијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!--  
 што сам гу измила, измила: за месец ли за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита е 
адбу ни за ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред 
 се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика па  
 стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не плачешем.</p> < 
репка, трепка, чека одговор од татка ми за честитање.</p> <p>- Иди та кажи честито на Ђошу, не  
узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим та да га  
а Марка.{S} А боба- Настасија, татку ми за инат, погледа у Сотираћа, па викну:</p> <p>- Модроок 
си, вика, дадем девојче за ћосавога, ни за малечкога па дебелога, ни за модроокаста нећу.{S} Ћо 
савога, ни за малечкога па дебелога, ни за модроокаста нећу.{S} Ћосав, вика, дор је млад свакој 
 ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, деткино,  
 кученце, несам жудан, ни за ручење, ни за пијење, <pb n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за  
pb n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам  
за пијење, <pb n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи 
це, бре дедино кученце, несам жудан, ни за ручење, ни за пијење, <pb n="103" /> ни за мал, ни з 
ручење, ни за пијење, <pb n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак з 
не помири, неје казаја при Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек 
 при Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам  
еје казаја при Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја не 
ади на зета му мал да растура свадбу ни за ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја д 
сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за црк 
а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија усујле:</p> <p>- Димитрије Ђошин неће може 
нек тој си гу је салте пригода - она си за ништо друго дооди, - збори <pb n="88" /> свекрва ми, 
, Јоване, да си дадеш Таску, девојче ти за Димитрија Ђошинога?« <pb n="61" /> - »Што збориш, аџ 
 на куде собу при татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како 
 како кроз обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми сед 
тер сизи, домузлар, бре! - па ги дофати за рамо та кроз сокакња врата - на сокак...{S} И једнаг 
b n="105" /> ја кол’ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну и 
митрију појала, у њума сам се мислејећи за њега, радувала...{S} Несам могала више, ст’мни ми се 
 остала у посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’ 
а једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки 
паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, деткино, жудан за - слободи 
и је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ 
Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за њега, за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су 
едо, убаво, красно, да се прекине човек за њега, за приказ...{S} Има дете <pb n="98" /> сас мод 
Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми дојде јоште једа 
етејећи прозборило: »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала.{S}  
нин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј мучен 
 истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} Истина н 
ас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref target="#SRP19012_N84" /> што је донеја,  
енчају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо накуде врата од сарач 
меснице, у редовату недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче с 
дејећи, седејећи и работејећи - све сам за Димитрија мислела.{S} К’да сам гледала по сливе редо 
ја да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам си салте за Димитрија.« Такој си  
 сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка Сркало што правеше сас њега комендију цел гра 
 Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S 
и, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас мој 
стак - шесет паре: оставија ми да купим за подручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми ш 
нчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се заплачем а 
обар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види  
ога.{S} Господин пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле она 
ње, како петровка јабука око Петров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено га  
пријетељи: салте сам ти, деткино, жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем з 
глаци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу.. 
ш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p>А татко ми:</p> <p 
<hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је биј 
 мори Настасијо, преварала си се, јербо за фустани је црвена боја, па зелена, па жута, па ђувез 
ек сас шикерлеме, ели нешто друго благо за ручање, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники веч 
ојдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за <pb n="79" /> Станка Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за на 
е Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си к 
дну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да са 
абуке, такој; ако за крушке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе  
 да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, такој; ако за праске;  
, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да дадем 
љен дувар, и једнаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвк 
 слушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике је 
ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос’ ич не  
оба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Марике?</p> <p>- Стра сам си 
ако казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и 
м, и Димитрију казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко 
како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме м 
> <pb n="75" /> <p>- Не ми је мене мило за никога, - викам, и зацрвене се како к’д печем питу п 
га?...{S} Тебе те је, белки, јоште мило за Димитрија...{S} А?</p> <pb n="75" /> <p>- Не ми је м 
/> оћемо л’ те тебе, стлинкино, удавамо за онога ууубавога Миту Ђулинога?...</p> <p>- Јес’ па!  
га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку лимонију.</p> <p>- Право је, аџи-Наста 
{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели. 
а:</p> <pb n="4" /> <p>- С’га зборешемо за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на врата!</p> 
Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} Зборимо за Таску, девојче на Кршено Чело...{S} А па што беше то 
је дукат, у његово прстен, врзани једно за друго сас црвен свилен конац.</p> <p>Ћеменчеџије ста 
знам да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, идући »до 
 да работи, нити пак да подиза; и скоро за киселе краставице, за гројзе и мушмуле из туршију -  
l> </quote> <p>Такој никако беше, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Как 
 и з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му 
турајући се.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо за Кршено Чело?« мислешем.{S} Јербо ја несам онаг знала 
аји; јербо при татка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{S} Зборија што ћ 
 xml:id="SRP19012_N93">Облика као калуп за фес.</note> <note xml:id="SRP19012_N94">Патице.</not 
 умејела убаво да сварим питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (влади 
рошло два, а они још за софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, леблебије, а поред белога вина  
ма ђумиш!{S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, 
вика онај Таска Манина.</p> <p>- Жал гу за нану, Таске, - вика једна наша комшика, па и она узе 
 се удавају девојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћ 
’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и р 
рати собајле: пештимаљ, силаџак, шамију за везување главу, кану, боју, тас, чешаљ, лиф, сапун.. 
а софра, ич се не диза.{S} Ручају, пију за <pb n="28" /> Свети и поју.{S} Манџе<ref target="#SR 
име Димитрије, та да си неје жал Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво при вра 
 у дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, твоје аџи 
а ће ники да умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде да га причести, мислу за кадилницу, та 
у ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекну 
 за попа да дојде да га причести, мислу за кадилницу, тамјан, свећу...</p> <p>Тике ете ти га пр 
{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па тој...</p> <p>Ђоша, слушајећи, рекнуја 
а да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек Господин н 
с другу девојку, па си гу венчај ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на сина благослов.</p> <p>И 
еше симит еееј; нишлиски симити били су за прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{S}  
 у дувар заглеђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја? 
е, па, викају жене, и младожењску плаћу за три месеца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама н 
 ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, душец 
 нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, 
удари?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не л 
ћеш, заш’ нанино девојченце, заш’ нећеш за убавога Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је, белки, јошт 
 на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, леблебије, а 
<quote> <l>«Ранила Миља славеја,</l> <l>За пуне девет година,</l> <l>А данаске га оставља.</l>  
 напрајиш како лађа.{S} хоћеш...</p> <p>За Нишаву више не мислешем, но си поглеђујем у голем ко 
} Тике та устукну. »Како чу,« помисле, »за моје удавање сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој 
Кога удаваш?« - »Удавам девојче ми.« - »За кога?« - »За Ђошинога сина Димитрија.« К’д чу овој,  
 - »Удавам девојче ми.« - »За кога?« - »За Ђошинога сина Димитрија.« К’д чу овој, он тике викну 
лте замајувала, а прокај дете узе да си забараљам мој севда, да не мислим све за њег’...{S} Дет 
с јеглак, та си ги обрише, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја друге гледам, и комшике и родо 
ожално.{S} Кда видо што одлете, мене ме заболе у срце такој како да ми се ништо од пупак откиде 
не: - »Нећу, Севетке, више,« и мало, па заборави...</p> <p>- Прикажи ни онуј твоју прикажњу, дв 
шке<ref target="#SRP19012_N56" /> да је забраија да прати сапун!{S} Кешке!...</p> <p>У вечер ми 
p> <p>А јаа!{S} Дори узе да вијем...{S} Забраји што имам мужа...</p> <p>- Куде ће па он да може 
чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрајија.« Туј ми збори, виће што ми збори, па извади  
те ти га та из дућан: божном ништо дом’ забрајија, па дојде да узне.{S} Он казује тој на даду м 
 обрће... зар што сам чула куде ме неје забрајија, и што неће да може без мене.</p> <p>Пројдоше 
 - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајија узни.« - »Несам ништо забрајија,« бика ми мен 
 што си забрајија узни.« - »Несам ништо забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се 
веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј забрајила.{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} Чекај овуја 
</l> </quote> <p>Јок, не могу, овуј сам забрајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај другу ако могу...{ 
> <pb n="30" /> <l>»Кога ли смо, мајке, забрајили? -</l> <l>Све смо звали мало и големо -</l> < 
> <l>Мајка му се т’га досетила:</l> <l>»Забрајимо Ану удовицу,</l> <l>Удовицу с девет сирочики! 
аја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забрајише да мислу <pb n="45" /> што ми се татко срди,  
оље да прича »при мужи«.{S} Још више се завали на јастук, наслони главу на руку и загледа се пр 
<p>- С’г је бија при мене...{S} Уморан, завалија, уморан, познава се...{S} Иде чак из лојзе, пе 
 беше адет, дада, но <hi>нана</hi>).{S} Завалија<ref target="#SRP19012_N210" /> нана бојеше се  
бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по мешину му се салте п 
До икиндију не тури у уста ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ручам, кани ме - нафиле.{S} До 
н неће може без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе.</p> <pb n="87" /> <p>Ја ћутим, огањ м 
баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S} И завалија<ref target="#SRP19012_N47" /> Сотир терзија бе 
 благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре ми завалијица...{S} Од уроци умре... од напољицу... баш га 
и, па ина деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после  
век.</note> <note xml:id="SRP19012_N16">Завеса.</note> <note xml:id="SRP19012_N17">Некаква свил 
.{S} Која се пак чешљаше кротко, она си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже <pb  
јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо туршију поприку),  
ћаваш, да подизам шалварке, а тике нана завика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи куде овој гол 
рди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Вачиница јучерке: - »Туго, Маријо!{S} Шашави л 
сту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p 
S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - заврши аџи-Настасија тужно, чудећи се.{S} А Ђул-Марика: 
е!!...</p> <pb n="107" /> <p>Ђул-Марике заврши своју прикажњу тужним гласом, са сузом у оку.{S} 
вали на јастук, наслони главу на руку и загледа се према себи у зид, у једну тачку само, где, б 
да ме, а ја се нигде преко њигову главу загледам, еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д пр 
<p>- Ете, аџијо, знаш, ми си дојдомо да загледамо онај черкез...{S} Несмо, знаш, запазили што ј 
> <p>Дор су Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија заглеђували снајин черкез, Дора Митичин си је украја он 
</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у дувар заглеђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече 
а овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми  
 звезда, опече, па се тике скута, земљу загрну црни облаци оди све стране а огањ и оморина толи 
- А стра’, Марике?</p> <p>- Стра сам си загубила.</p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам сам си загуб 
/p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам сам си загубила.</p> <p>- А памет?...</p> <p>- Кешке и памет д 
 јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, мило, мило...</p> <p 
- А памет?...</p> <p>- Кешке и памет да загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима! - и 
а дебело.{S} Узела та <pb n="102" /> га задева боба-Настасија, што је модроок, што је малечак;  
.</p> <p>Татко се пак не сећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика.</p> <p>- Неје, Настасиј 
о гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па се задева (јербо врс’ му је била):</p> <pb n="104" /> <p>- 
но... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дединога Краљевића Марка.{S} 
он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и други бећари сас девојчики што работиј 
од гуску тртка - да ни га не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи 
} Ашкосум, Ђуринице! - узвикну домаћица задовољно.{S} А аџи-Настасија прихвати.</p> <p>- Аферим 
} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури главу, мрвка па затури фес чак на шију,  
ја кол’ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки,  
еп...{S} Што ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на  
<pb n="89" /> <p>А ја обучена, обучена, закитена, јербо јоште половин сат па ће акшам,<ref targ 
 чела.{S} За ухом јој гранчица босиљка, закитила се пред полазак у цркву.{S} Обучена је у »мора 
јпосле узнем та ништо обучем, а нити се закитим нити станем спрема огледало.</p> <p>К’д изнесем 
 збори:</p> <p>- Ела, моја снајо, да те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Б 
и Бог!</p> <p>Све је окупише.{S} Молбе, заклињања, преклињање, умиљавање.{S} И шта ће, куд ће?{ 
заради тај голем жалос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење ударише сл 
.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин работу ели на дућан, ели виће куде б 
ичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, смеје, ка 
ко шапица, донето од аџилак, па на њега залепен ладен,<ref target="#SRP19012_N97" /> и од гуску 
л сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама не з 
 т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајувала, а прокај дете узе да си забараљам мој севда 
н Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! заман!</p> <p>А Господин:</p> <p>- Викајте аџи-Костадин 
сина му, та у Господина:</p> <p>- Аман! заман!{S} Господине!{S} Даја сам нишан на аџи-Костадино 
ко наћве.{S} Играју и онеја две, што су замесиле теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’ 
/p> <p>Собраше се.</p> <p>У једно наћве замесише две теста, једно је моје, друго младожењско; и 
ак!</p> <p>К’да је отишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагазила та је једнаг пратија чира 
де.{S} Мени ће причати, тако рече.{S} И замоли те изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да пр 
 ли ће се напраји.</p> <p>Још повише се замрачи.</p> <p>Ете ти тројица мужи из младожењски; Шиш 
 несу ми водене салте на Водице.</p> <p>Замрачи се.</p> <p>Оне жене и девојке што су око мене в 
пке, дугачке, густе, што приличешеју на замршен ибришим.{S} Сас трепке се беше фрљило на татка  
 сутлију: јок, не мога.</p> <p>У слунце заод излего на мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како  
му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу салте да не прођу куд Ђошину кућу.</ 
 посипувала, е га би ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше  
у га %назгазим...{S} хоћу.{S} Туго, ако запази ники!{S} Ако види друсто му...{S} Дора Митичин б 
 је па онакав, аџике?</p> <p>- Неје.{S} Запазила сам, Таске, ја овој при њега јоште од <hi>квас 
агледамо онај черкез...{S} Несмо, знаш, запазили што је тој Ђоша пратија, како...{S} Изнеси ни  
трија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија та га ружеш 
евет сирочики -</l> <l>Сама се је свећа запалила.«</l> </quote> <p>- Ашкосум<ref target="#SRP19 
аш’, аџијо?</p> <p>- Заш’?...{S} Што не запалимо девојче... за тој.</p> <p>Нана виће не питује, 
чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се пот 
 једна наша комшика, па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си дор 
ал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди - исто к 
фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники тугичка.{S 
митрија, и дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа 
 се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје му татку кућа!... а, Ниш 
омшије, виће кога искамо да викамо - да заповедају у нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан на 
="38" /> <p>Викнумо комшике и родови да заповедају на <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>Собраше се.</p> < 
19012_N2" /> Да су ти ћерко, рекнули да заповедаш сас лимон ели каранфил, па, види ми се, не би 
{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, тол 
та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам  
нила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ја,  
огледа и тике ми застаде ништо у груди, запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу повратим 
 аџамилак!</p> <p>К’да је отишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагазила та је једнаг прати 
Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S}  
 па Јерусалим, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, гореше кандило дајма.{S} Д 
е плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била под нишан, па ме мило да виће је 
/head> <p>Зар што доодеше скоро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Димитрије у срце такој како 
мило, ништо ме како на смејање обрће... зар што сам чула куде ме неје забрајија, и што неће да  
а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај срамежљив Димитрије - Циганин?...{S} А, кир 
</p> <p>- Аман, афендаћ, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја исти 
им како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше...{S} Другар добар, 
 божном чудејећи се.</p> <p>- Какво?{S} Зар ђојем не знате, несте видели?...{S} Искате да прода 
а да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па ти 
ref target="#SRP19012_N9" /> скинула га зар од врућине као и ћурче.{S} И кушак<ref target="#SRP 
рамежљив, не ме је гледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће 
есам умејела убаво да сварим питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (в 
p> <p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па зар ћеш таква да искочиш?</p> <p>- Несам шашава да иско 
 тој’?...{S} Белки глумац...{S} Бија је зар пијан, - збору онија тројица %плауће.</p> <p>- Глум 
ри грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, па излегоше.</p> <p>Нана ми оди по кућу,  
се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас 
 повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S}  
Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем како шашава, та си чу што једно јутро... 
l:id="SRP19012_C3"> <head>III</head> <p>Зар што доодеше скоро, скоро, зар што беше убав, улезе  
отиднем на онај свет сас отклопене очи: заради тај голем жалос’ неће ми се може заклопу.« Он зб 
обукујем, и све сам спрема огледало.{S} Заради убавињу почеше да ме викају:{S} Перуника-Марика; 
и лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради пецилак,<ref target="#SRP19012_N68" /> вика, пра 
ној благи ошав, за онуј мученицу што је заради тебе станула како вејка, што се од гајле за тебе 
 је татко истина како Цинцарин, та неће заради на зета му мал да растура свадбу ни за ништо јак 
у претура се ништо...</p> <p>- Може бит заради черкез.{S} Заш’ је па онакав, аџике?</p> <p>- Не 
 да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејање излегнеш из срце, а он  
дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељице, по родови; там’ си не чека каф 
 узе та се како малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди - исто како онуј ве 
у, као невесту, лепо обучену, накићену, зарумењену од среће што већ једном одлази својему Димит 
аше, па чашке за ракију; па филџани, па зарфови салте срма...{S} Свашто!{S} Пуна кућа!{S} Па шт 
7" /> па сас пушке наокол.{S} На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-д 
ин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ко ме м 
да, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде ништо у груди, запти ме, не могу да дијам, не м 
ке.{S} Нога испружена, чарапа кратка, а засукала се, случајно, ногавица %гизија шалвара...{S} И 
rget="#SRP19012_N89" /> к’да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S}  
 да и они знају што сам уработила.{S} А затварајећи сокакња врата, мислела сам: »а, кучка! да б 
S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућа затвори, затре му се, долеко било од свакога, све до ко 
у се, долеко било одовде, кућа затвори, затре му се, долеко било од свакога, све до корен.{S} Т 
рча тике зажми и устури главу, мрвка па затури фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; 
 око ногавице, а шарен, свилен траболоз зафатија га од џепови дори до под пазуке.{S} Подколенке 
у чатију од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа екимина?<ref target="#SRP19012_N29" /> А?{S} Ш 
</p> <p>- Да си жива, Кира-Тано!</p> <p>Захвалила сам домаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној  
е ми је мене мило за никога, - викам, и зацрвене се како к’д печем питу под вршник, па сам при  
е погледа.{S} Познава се што ништо има, зацрвенеја се у лице.</p> <pb n="92" /> <p>- Дај ми, ви 
 вечеру дори до зору...</l> </quote> <p>Зачу се пљесак дланова како у какву веселу харемлуку, к 
.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те види...< 
у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој 
S} Ми се одовутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« -  
ала дете, ми узнемо <pb n="34" /> та се зачудимо, јербо је кутала<ref target="#SRP19012_N50" /> 
д Господиново проклесто познаде, ћеш се зачудиш.{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога кир-Тод 
" /> на мене узеја: заш’ несам гледаја, заш’ несам питуваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што  
си ми даја онолики милос’ за Димитрија, заш’?{S} Кад салте прозбори, причука ми нешто срце како 
дем, жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у о 
ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па тој...</p> <p>Ђоша, 
ћута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убав 
ега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за Димитрија, заш’?{S} К 
чедо, да нећеш, заш’ нанино девојченце, заш’ нећеш за убавога Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је,  
а! ка! ка! - черкез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} 
19012_N68" /> вика, прајија черкез дуз, заш’ не тури, вика, <pb n="51" /> јабуке: оне су берем, 
е намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ нанино девојченце, заш’ нећеш за убавога Миту Ђури 
 мислела сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па  
Ђошу да иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- Заш’ да не иска?...{S} Што је тој, аџијо? - питују ониј 
у?</p> <p>- %Ђојем се не сећа!</p> <p>- Заш’ се будиш?</p> <p>- Заш’ кршиш ђердан?<ref target=" 
у да пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича-Мане удари? - питају и дев 
/p> <p>- Црна, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете, две ви очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, ч 
.</p> <p>- Еј, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете?!{S} Што ми викаш, чедо, еј, баба-Мариј 
а станем у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у дувар заглеђујеш?{S} Погледај у 
њега јоште од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чува 
иса оној место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, ротке, на мене срдиш?</p> <p>- Не се срдим вић 
 ђаволи се сас њега маскарили.</p> <p>- Заш’, стринке, кунеш човека?{S} Шалија се.</p> <p>- Ајд 
ти се и тури руке под ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му Димитрије умре, за тој.{S} Фатило си 
њигово здравје свећу да палиш.</p> <p>- Заш’, аџијо?</p> <p>- Заш’?...{S} Што не запалимо девој 
о насмејасмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- Заш’ се смејете?{S} Не ли је такој?{S} Пишин имашемо ср 
 једнаг.</p> <p>Господин пита:</p> <p>- Заш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за  
Таску па викају, смејајећи се:</p> <p>- Заш’ те, мори Таске, удари?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да м 
неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не 
а палиш.</p> <p>- Заш’, аџијо?</p> <p>- Заш’?...{S} Што не запалимо девојче... за тој.</p> <p>Н 
 сећа!</p> <p>- Заш’ се будиш?</p> <p>- Заш’ кршиш ђердан?<ref target="#SRP19012_N12" /></p> <p 
arget="#SRP19012_N76" /> на мене узеја: заш’ несам гледаја, заш’ несам питуваја онаг, у време.{ 
онија још пот’нко.</p> <p>- Каково?!{S} Заш’ се, жи’ ви Господ, прајите пијани, кад несте?...{S 
012_N58" />.</p> <p>- Што је па тој!{S} Заш’ се млатите?! - од азганлак<ref target="#SRP19012_N 
ча-Коле на ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S 
пнеје за њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем им 
.</p> <p>- Јес па, - вика боба-Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста  
а, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ да праји...</p> <p>А тике невеста-Краса (ја гу вик 
...</p> <p>- Може бит заради черкез.{S} Заш’ је па онакав, аџике?</p> <p>- Неје.{S} Запазила са 
/p> <p>А тај Таске:</p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овн 
 прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћају Нишлије, максуз чор 
аму на огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно разд 
мећарка ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не б 
p> <p>- Заш’ се смејете, две ви очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} Неје ли такој.{S} Резила 
у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ неси сас девојчики у сарачану?</p> <p>Снаја си ме  
} Заш’ је, вика, овну на рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради пецилак,<ref targe 
S} Заш’ да прати, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на рогови лук?{S} Заш’ је черкез ду 
о чудно.</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Т 
м ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да  
на?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема л’ 
тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, станула тол’ко бесрамна?</p> <pb n=" 
лија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи 
 вика, виће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p> 
), ели ти, чуваја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем нити толико шашава та да пој 
 се дори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку ми честито, и каза ш 
си помисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу 
и знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S}  
ање кафу.</p> <p>Татко се пак не сећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика.</p> <p>- Неје,  
н ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ нанино девојченце, заш’ неће 
мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не плачешем.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутру, к’да  
у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и једнаг от 
, аџијо, та доведи девојче: да га питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу да га доведем, Господине, к 
 <p>- Викајте аџи-Костадина да га питам заш’ не дава девојче.</p> <p>Викнуше татка ми.{S} Отиде 
илега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димит 
и?...{S} А?!</p> <p>- За сапун не знамо заш’...{S} За црни лук...{S} Како тој’?...{S} Белки глу 
аћа?</l> <l>Одговори Ђул-Марика:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што чезнуј 
иту,</l> <l>Датка Миту питувала:</l> <l>Заш’ си, синко, пожутеја?</l> <l>Заш’ ти, дадип, веђе.. 
рику?</l> <l>Одговори Димитраћи:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што копнеј 
/l> <l>Заш’ си, синко, пожутеја?</l> <l>Заш’ ти, дадип, веђе...</l> <l>Зашто су ти веђе...«</l> 
 Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се смејете, девојчики?{S} Е ли што си овај убава л 
 пријетељ Кршено Чело?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш му салте једн 
 <pb n="17" /> <p>Ако се убаво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику уба 
и питије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да 
ref target="#SRP19012_N33" /> ја питу: »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу с 
 </quote> <p>Неје тако.</p> <quote> <l>»Заш’ си, Мито, такој...«</l> </quote> <p>Јок, не могу,  
зе из обор дори спотурајући се.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо за Кршено Чело?« мислешем.{S} Јербо  
к - пунач’чка, и тој најповише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели либадики, з 
?</l> <l>Заш’ ти, дадип, веђе...</l> <l>Зашто су ти веђе...«</l> </quote> <p>Такој никако беше, 
 се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз и ова 
 Идејећи такој самач’чки, гледајећи се, зборејећи све што искају - изгостирају се; а кад се вен 
, узе да плачем, да се туцам, да римам, зборејећи на другарице ми, што барабар сас мене плачу:< 
 и узе да реже сас чикијицу краставицу, зборејећи:</p> <p>- А виде ли кир-Тодорчу, аџике?</p> < 
 је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би напрајија што напраји. 
 обрће на добро, не на лошотињу.{S} Тој зборејећи узе посипку, па се надлеже на њума како скрше 
/> А, туго!{S} Ручање, пијење, смејање, зборење - дори при вечер...</p> <p>Такој су у нас Нишли 
же заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење ударише слузе на очи, у њему си се тике притрес 
се ники пут замајем, не си чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме 
тина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка Сркало што праве 
 Јоште по једну лимонику, стринке.{S} У зборење пројде ни време без пијење.</p> <p>- Фала ти, С 
е...{S} Знајем како да беше јучерке што збореше на онуја Таску Манину:</p> <p>- Неће ми бидне,  
ем; сас Димитрија одешем, сас Димитрија зборешем, и Димитрију казујешем кол’ко ме мило за њег’, 
ј беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на присме’?</p> <p>- Присме 
ајка повика:</p> <pb n="4" /> <p>- С’га зборешемо за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на  
да је сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке,  
е на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја 
p>- Не млати се, стринке, жив ти Бог! - збори домаћица, не дајући јој да устане.</p> <p>- Како  
 лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу. 
ве пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клати се и тури руке под ложичку.</p> <p>- Заш’? 
 <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо в 
ригода - она си за ништо друго дооди, - збори <pb n="88" /> свекрва ми, срди се, и све у мене г 
 ми работи дедин јунак, дедино мушко? - збори, ћеф му је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вик 
јо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго, туго! да ми не остане Димитрије 
авеше сас њега комендију цел град...{S} Збори, досећује се, и тој све за нану ми збори.</p> <p> 
за моје удавање сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p> 
ам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А 
сви ражалили, татко обрну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће 
ује, љуби и збори, ем како жално узе да збори; море, неје за Миту Ђуринога, што истина беше јак 
ога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:</p> <p>- ... а, стлинкино гу 
 наш донесомо.</p> <p>Татко га пушти да збори, да питује.{S} Ћутећим слуша, стреља сас очи, фаћ 
 треба, што викају људи, човек право да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама  
е ништо кротко, <pb n="66" /> кротко да збори, не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодор 
лупче гуче, како да разбира што му деда збори, па му сас гукање на њигови речови одговара.{S} К 
онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега дори зем 
се.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и збори:</p> <p>- Ела, моја снајо, да те закитим!</p> <p> 
а...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и збори: - »Кучко!{S} Могарице!{S} Искаш ми кућу посмешиш 
 ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како жално узе да збори; море, неје за Миту Ђ 
ојде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија усујле:</p> <p>- Димитрије Ђошин нећ 
а што сам ништо дом’ забрајија.« Туј ми збори, виће што ми збори, па извади испод појас фишек с 
’ забрајија.« Туј ми збори, виће што ми збори, па извади испод појас фишек сас шикерлеме, ели н 
о зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Мар 
бори, досећује се, и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, кара 
 ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар с 
лем жалос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење ударише слузе на очи, у 
 какав је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, како вика муштерије. <!-- недостаје страна 72 -- 
у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му од срдење не остаде ич; а о 
 баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S 
ег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се ка 
еђа диза, уста мрдају, кој знаје, ништо збори, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та за чиви 
S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је виде 
/> на горе, спушта веђе на доле и ништо збори; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дор 
 да си неје жал Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: т 
 Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућ 
-Тодорча напраји; јербо при татка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{S}  
чак; а нана гу пак приказа што је татко зборија и како је наодија приготке на бећари к’д су мен 
и?</p> <p>- Овој си је черкез, аџијо, - зборију онија кротачко.</p> <p>- Ка! ка! ка! - черкез!{ 
<ref target="#SRP19012_N73" /> сама сам зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које 
ако могу...{S} Чекај...</p> <quote> <l>»Зборила си датка с Миту,</l> <l>Датка Миту питувала:</l 
 помисле, »за моје удавање сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} Ууу! чуваја Бо 
S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а да сам пи 
осле ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} Ср 
џиски девојчики.« Не ми је дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на свакога  
 глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та 
.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај срамежљив Димитрије -  
 да ме фаћају у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, ротке (роде), чедо, резилак, и с 
 је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте гледааа, како, 
p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’?</p> <p>- Ћу 
, напред све такој беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на присме’ 
ила.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} Зборимо за Таску, девојче на Кршено Чело...{S} А па што 
 отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред сокакња 
 другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија  
митрија Ђошинога?« <pb n="61" /> - »Што збориш, аџи-Настасијо?« Ја па каза. - »Какав Димитрије  
а мрзеше да одговара, јербо је зборљив, зборљив, но салте од чукање на врата да не фатимо мерак 
рму што га мрзеше да одговара, јербо је зборљив, зборљив, но салте од чукање на врата да не фат 
p>Пројде ми свадба...</p> <p>А што беше зборљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не 
Белки глумац...{S} Бија је зар пијан, - збору онија тројица %плауће.</p> <p>- Глумац!...{S} Ајд 
 черкез...</p> <p>А татко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>О 
ов.</p> <p>Искочили на сокак и узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја позн 
ако?{S} К’да?...« Туј се сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си  
м!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с’г 
смо, мајке, забрајили? -</l> <l>Све смо звали мало и големо -</l> <l>Све попови и све калуђери. 
е редом приносило; шта се износило пред званице за ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, 
витих крила летела на небо, и машала се звезда, месеца, сунца, за доба младости, кад је мислила 
} Утишило се како у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике скута, земљу загрну црни обла 
е преварају.{S} Неје како напред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станул 
..{S} Какво? а, симсиле му погано! - па звекну татко и потрча накуде кућу како чираче<ref targe 
> <p>А татко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се зар у 
ништо јако, јако бесрамно рече, па тике звекну:</p> <p>- Сиктер сизи, домузлар, бре! - па ги до 
.{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике звекну:</p> <p>- Сиктер сени<ref target="#SRP19012_N65" 
 Неси питала?{S} Ни па он каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја за нику малечку ра 
е Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а ме 
 улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти,  
.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бре унученце, отидн 
ј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне  
ас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - 
p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам водила ј 
Е, неје требало овакој, ама човек...{S} Згрешија је; људи смо...{S} Куде је, аџијо, онај на тво 
ке! - вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе как 
е, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, п 
>- Дал ти Бог, аџи- Настасијо!</p> <p>- Здрав си, комшике!</p> <p>- Да си жива, Кира-Тано!</p>  
Настасију, па тада Ђул-Марику.</p> <p>- Здрав си, Севетке!</p> <p>- Дал ти Бог, Аџи-Настасијо!< 
 Ајде и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здрав си комшике!</p> <p>- Да си жива!</p> <p>- А Свети 
и Бог, Аџи-Настасијо!</p> <p>- Ајде!{S} Здрав си, Севетке!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p 
Висок како топола, убав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим 
{S} Како си је она там’?</p> <p>- Пише, здрава је.</p> <p>- Е, фала Богу!{S} Салте нака је здра 
драво ли си?</p> <p>- Добро, фала Богу, здрава сам.</p> <pb n="5" /> <p>- Како ти је другар?{S} 
а, стринке!</p> <p>- Да су ти, Севетке, здрави си, да Бог да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог 
у ти, Севетке, здрави си, да Бог да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи- Настасијо!</p> <p> 
чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- Да су 
чена; очију црних, живих, веселих; зуба здравих а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљда, ни 
овечерње ели чираче ели дете та <hi>сас здравицу</hi>: јебриче ракију и чашку по родови, по кум 
ала ти, Севетке!{S} Овај си је чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да с 
/p> <p>- Е, фала Богу!{S} Салте нака је здравје, па за друго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул 
/p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за његово здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, - вика па с 
S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</p> <p>- Заш’, аџијо?</p> <p>-  
р?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Фала Богу, здраво је.</p> <p>- Писује ли ти сестра?{S} Како си је  
<pb n="5" /> <p>- Како ти је другар?{S} Здраво ли је, добро ли је?</p> <p>- Добро, фала Богу!</ 
/p> <p>- Па јоште како ти је другар?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Фала Богу, здраво је.</p> <p>- П 
ље вас нашла! </p> <p>- Па ш’ чиниш?{S} Здраво ли си?</p> <p>- Добро, фала Богу, здрава сам.</p 
та: у обор улезе кир-Тодорча.{S} Чинише здраво живо па узеше да се гледају, никако се, не знам, 
остареј.{S} Стар јако беше.</p> <p>Чини здраво живо сас нас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли аџија 
бро.{S} Поприка си је љутина, лук мука, зелена трава једило, славеј-пиле мушко чедо... а, мори, 
7" /> на јесен но на пролет.{S} И трава зелена како у пролет, и лисје зелено, јербо слана јоште 
се, јербо за фустани је црвена боја, па зелена, па жута, па ђувезлија, па морава, па пембе, а м 
="#SRP19012_N214" /> троскот трава како зелена чова.{S} А под чандије сепечики,<ref target="#SR 
е не зеленеје по обор млада травка како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што  
одру; <pb n="65" /> очи му пак ситачке, зелене како у мачора, па салте видру.{S} И он се бричеш 
 не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> <p>- Ооо!{S} Ашкосум, Ђуринице! - у 
мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада травка како зелена черга; а по т 
ли,<ref target="#SRP19012_N19" /> жути, зелени, модри, црвени, па на грањке, та кад ни дојду го 
target="#SRP19012_N94" /> црвене па сас зелени пушћулчики.{S} Друга му пак баба (моја нана) пле 
S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, 
} И трава зелена како у пролет, и лисје зелено, јербо слана јоште не беше пала ни једанпут.{S}  
плију,<ref target="#SRP19012_N93" /> од зелену кадифу па сас злато везену, како на турски деца; 
 опало, па ти приличе како да су по туј зелену чергу бели цветови, ткајени на прсти.{S} А зумбу 
о понели смо једно паниче пуноч’чко сас зелену поприку и <pb n="39" /> бели лук.{S} Па како тој 
{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипут доо 
н?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем.{ 
јде за снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Дор су Шишко Кост 
 опече звезда, опече, па се тике скута, земљу загрну црни облаци оди све стране а огањ и оморин 
реба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет модроокаст?{S} Модра си је боја за фустани, не за о 
је најблаго и најубаво, нака га изручка зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитр 
овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита прати че 
истина како Цинцарин, та неће заради на зета му мал да растура свадбу ни за ништо јако големо,  
главу на руку и загледа се према себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње, виде читав гол 
чики, жене, па наместимо легала, ако је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како 
а за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо туршију попри 
 исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путине...<ref 
те што чезнујем,</l> <l>Како дуња преко зиму?«</l> </quote> <p>Овај си је толико...</p> <p>- Ма 
му џемедан салте срма.{S} Преко џемедан златан синџир од сат, дебел како малић.{S} Озгорке је у 
златом, па из средине свакога кола виси златна кита.</note> <note xml:id="SRP19012_N63">Без укр 
RP19012_N93" /> од зелену кадифу па сас злато везену, како на турски деца; и и купија му н’т’чк 
л; па стамболске жуте папуче везене сас злато!...{S} Туго!{S} На Цветнице црква пунач’чка, а од 
 xml:id="SRP19012_N62">Навезено коласто златом, па из средине свакога кола виси златна кита.</n 
ри трчећим; а пред мене божном ништо не зна.</p> <p>- Што ми работиш, вика, Марике? - и узе та  
Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак з 
еје ли такој.{S} Резилак!...{S} Нит’ се зна за гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамују.. 
 тој.</p> <p>Нана виће не питује, јербо зна татков ми табијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, 
уке везена шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све бе 
рћују мустаћи...{S} Свашто!{S} Пишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица о 
 сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p> <quote> <l>»Службу  
шка, не пројду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази се): бре ђо 
до, ја се дори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку ми честито, и  
ан,<ref target="#SRP19012_N21" /> да се знаје што је бератлија.{S} Мустаћи му црни, големи; веђ 
од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г 
 што несам тој напрајила, а онакој, кој знаје, белки...«<ref target="#SRP19012_N37" /></p> <p>Т 
 лева му се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, ништо збори, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он ско 
 Мош’ си помисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу га %назгазим...{S 
то викају људи, млада невесту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до 
ми нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’к 
а мука, мука, салте у лице белеје...{S} Знајем како да беше јучерке што збореше на онуја Таску  
елу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! ле 
плаћу за три месеца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају 
! - што ти је убава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»Нишан даде 
а дојде, да види како смо, што прајимо, знајеш, да овлајише.</p> <p>Ја пак не искача.{S} Легнул 
9012_N13" /> по татка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{ 
ојде од дете и од чираче, како да и они знају што сам уработила.{S} А затварајећи сокакња врата 
еле краставице.{S} А човек пак... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две  
Чело?« мислешем.{S} Јербо ја несам онаг знала што се Димитрије виће венчаја сас девојче на аџи- 
 При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте на боба 
Море, вика, јоште како видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи.</p> <p>- Дос 
е смо где прође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару 
о усујле.</p> <p>Ники су, пак, безбели, знали што ће се Димитрије венча сас девојче на Јована К 
 исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д 
 добрим Нишликама; разишле смо се.{S} А знам да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И з 
 аџике, блажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> 
 јааа!{S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим како да је било јучерк 
ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не знам... што несам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш да  
ретече.{S} А било ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi 
} Какав би ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> 
о па узеше да се гледају, никако се, не знам, чудно гледају.</p> <p>Тај кир-Тодорча како татко  
то си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу 
 при мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не плачешем.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутру,  
рази ми <pb n="19" /> се укачи огањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан. 
аску:</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам што ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја збор 
 чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: » 
ћ,<ref target="#SRP19012_N90" /> ама не знам куде.</p> <p>- Неси питала?{S} Ни па он каза?!{S}  
м, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си п 
 си је он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та  
..</p> <p>Ја тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела.</p> <p>После пред снају ми:< 
не могу, овуј сам забрајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај другу ако могу...{S} Чекај...</p> <quote 
с другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по грбину, по крстетину, и јоште по доле... тепа 
еси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам што несам тој напрајила, а онакој, 
 ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам што несам тој напрајила, а онакој, кој знаје, белк 
 једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, идући »дом« сама, за пр 
.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам да прајим...</p> <pb n="36" /> <p>Она окваси грло  
 Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапун не знамо заш’...{S} За црни лук...{S} Како тој’?...{S} Бел 
татко ми колико може.</p> <p>- Ништо не знамо, аџијо...{S} Какво калуђерско џубе? - прозборише  
ећи се.</p> <p>- Какво?{S} Зар ђојем не знате, несте видели?...{S} Искате да продадете башчован 
"SRP19012_N72">Коју зову <hi>аџија</hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону  
И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: мани се!</p> <pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и  
> <p>- Што искате?</p> <p>- Ете, аџијо, знаш, ми си дојдомо да загледамо онај черкез...{S} Несм 
о да загледамо онај черкез...{S} Несмо, знаш, запазили што је тој Ђоша пратија, како...{S} Изне 
ћеш се зачудиш.{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{ 
на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до 
то ми је нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има нико гајле,<ref target="#SRP19012_N28" 
дане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чарапе, ет 
l>Службу служи и па славу слави,</l> <l>Зовнуја је мало и големо - </l> <l>Све попови и све кал 
да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија.</note> <note xml:id="SRP190 
/note> <note xml:id="SRP19012_N72">Коју зову <hi>аџија</hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi> 
<p>Нана излеже.</p> <p>- Изми ми, вика, Зојке (снаје му) јечменије.{S} Стануја сам сас једну ни 
ку,</l> <l>Питала гу Чучка Сика,</l> <l>Зојкина гу Краса пита:</l> <l>А, Марике, две ти очи,</l 
 <p>- Узела, вика, па сас мене како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, своје другарице!{S} Е што 
чуја дек Господин не дава да се узимају зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша та на Господина:</p 
 ели јуфку: теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, како што прају Тур 
ванице за ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, патарицу, рукавицу.{S} Па говорило се и  
стито, и каза што неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика 
елу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до зору...</l> </quote> <p>Зачу се пљесак дланова како у к 
осу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш дори до зору...«</l> </quote> <pb n="23" /> <p>Нема виће.</p> < 
е на меком јастуку, белој руци »дори до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми приказала!< 
 теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рамаз 
у манџу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: т 
 Ћир-Костине улице добро осетих топлоту зрака пролетњега сунца, што сијаше као око Петрова дана 
">Кадунин прст (бело грожђе, дугуљастих зрна).</note> <note xml:id="SRP19012_N74">Мала.</note>  
испупчена; очију црних, живих, веселих; зуба здравих а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљд 
црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју како јагањчики у торљак!<ref target="#SRP19 
 му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Туго, блажу!...{S} Ђо 
 О, хо, хо!{S} Колико је студено дори у зуби удара...{S} А како пак напред служешемо Свети?{S}  
 мука, и што ме је жал фатија исто како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас друст 
дедин, дигнеш сас Нишлије спротив овија зулумћари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како  
 бре каква ти цвећка неје.{S} У пролет: зумбул, лале дори сјају.{S} Лете: шебој, каранфил, ружи 
гу бели цветови, ткајени на прсти.{S} А зумбул пред кућу, око голему ћошку куде седешем тај дан 
орава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око 
салте чубар, друга цвеће смиљово, трећа зумбул, четврта иста како сас божур.{S} У кућу тепсије, 
не у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, измешано, <pb n="99" /> што ти од њег’ дојде до 
Ниш, срма ђумиш!{S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би  
ти што је нана казала за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје 
трију казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене м 
џи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у 
и, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево друсто, и Димитрије - тешем да испуштим ф 
ош по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњ 
митрија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови 
м са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде ништо у гру 
ошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, п 
ри к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечки, тике ете т 
ар што сам чула куде ме неје забрајија, и што неће да може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дн 
а тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра 
џи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један.</p> <p> 
><pb n="72" />; а таман и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> <p>Отиде, виде га, ка 
о гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} А 
па узе та се како малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди - исто како онуј  
ам, обрадоваше се, нарочито Ђул-Марика, и рече:</p> <p>- Туго, Бошке<ref target="#SRP19012_N2"  
а виће! - вика баба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Таску од натраг за фустан.</p> < 
е, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та 
л’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни болес?</p> <p>И  
 к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и з 
> ники други такав празник - пунач’чка, и тој најповише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине  
у и она којој је стара до сада причала, и устаде те је у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат 
се како малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да 
о па што работим? - дори викну на њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш 
нисак, ама пенџери млого, врата шарена, и на долапи врата шарена и дајма<ref target="#SRP19012_ 
...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу га %назгази 
ужним гласом, са сузом у оку.{S} Ућута, и одмах узе кафтан, кушак...</p> <p>- Јоште по једну ли 
.{S} Ајде јоште чашку, - вели домаћица, и послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђул-Марику.</p> < 
 Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што одлете, мен 
ес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путине...<r 
/p> <p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за н 
ој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref target="#SRP19012_N55" />...{S 
... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref target="#SRP19012_N3" />  
славеј-пиленце, Димитраћа, да јој дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руци »дори до зо 
ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’ 
, сече на хамајлије и меће у калајлије, и тако даље{S} Часни је пост, јер док стигох из своје Б 
миндерлак.{S} Снаја му измила јеменије, и намести ги за обување у собу на орозан.{S} У таткови  
е татко, максуз отидне божном да спије, и сас њега још по неки стар човек, род ли, кумашин ли,  
, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотира 
 збори, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’д 
pb n="73" /> <p>- И таман, вика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за 
 нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу  
какња врата извикају...{S} Извикаше ме, и дете рече:</p> <pb n="20" /> <p>- Ете, питује бата тр 
рчили у странство све, па, викају жене, и младожењску плаћу за три месеца.«</p> <p>- И ја суи з 
посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно друго.{S} Ђоша, пак, поган, ми 
бајле.{S} Тамо свирање, појање, бањање, и прајише сас млада-невесту што прајише, што ни си адет 
дију цел град...{S} Збори, досећује се, и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам  
бори <pb n="88" /> свекрва ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да  
, разговорна, разговорнија, чини ми се, и од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и по 
големо, из Стамбол, наокол салте цвеће, и девојчики - шарено!...{S} Од татка ни дојде софра-теп 
е ми појду.{S} Куде сам год од меснице, и преко лето гледала по башчу, одејећи, седејећи и рабо 
»ашчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и то мени говори, пријатно, тихо, као да крије од остал 
у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да ст 
="54" /> појас јеглак, та си ги обрише, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја друге гледам, и к 
идне пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно друго.{S}  
p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, 
ко дисћурк, само су му поузацки рукави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да  
гу каза, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко.{S} Остаји је 
ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нем 
онеја друге гледам, и комшике и родови, и старе и младе.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол  
ази и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чард 
је; што су свој лепи град вазда волели, и што ће до краја живота својега, причајући о старом ср 
лету се бели цветови што су прецавтели, и падају по ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’л 
о на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротко, <pb n="66" /> кротко да збори, не р 
њу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре м 
цак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица,  
 сас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јутроске на амам играле, играле!{S} Играле, појале, в 
.{S} Ми се одовутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?«  
кој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, ј 
жили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко. 
S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је 
 старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас 
} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком старице ка 
то траје последње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре 
арика обрадовала мени, толико и ја њој, и још више, много више, јер није ми једанпут јетрвина м 
’га си је, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, свашто.{S} На један бал салте голе...{S}  
м жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич не 
несе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и збори:</p> <p>- Ела, моја снајо, да те закитим!</p> < 
знем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњу.{S} Бог да про 
ури, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да  
 забоде...</p> <p>И онеја друге гледам, и комшике и родови, и старе и младе.{S} Једне на фустан 
 Не ми је мене мило за никога, - викам, и зацрвене се како к’д печем питу под вршник, па сам пр 
е да плачем, не да плачем, но да римам, и колико словедну главу у руке, попадаше ми од главу да 
к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема огледало.{S} Заради убавињу почеше да  
а! - и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} 
митрија одешем, сас Димитрија зборешем, и Димитрију казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко  
то ти је?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лиц 
е.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраља овака 
џи-Настасија прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је прав 
<pb n="36" /> <p>Она окваси грло вином, и припрема се, намешта се на миндеру, искашља се.{S} А  
ита туј спијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде с 
тир толико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правешеју максуз та 
 кад је без витих крила летела на небо, и машала се звезда, месеца, сунца, за доба младости, ка 
л-Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и умирање куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Т 
{S} Перуника-Марика; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли  
жње...{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо 
Грабимо и радујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да 
- Еј, Мори Таске! - вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, п 
012_N5" /> - вели Ђул-Марика и радосно, и весело.</p> <p>- Па јоште како ни си?</p> <p>- Добро, 
 устресо.</p> <p>Рече татку ми честито, и каза што неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе 
рну ми се и соба, и Димитријево друсто, и Димитрије - тешем да испуштим филџани.{S} Излего из с 
умашинову му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слу 
ну се, излезе!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас ципиле, <pb n="44" /> како ништо да ни каж 
очеше гу у четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p> <pb n="38" /> <p>Викнумо ко 
ролет.{S} И трава зелена како у пролет, и лисје зелено, јербо слана јоште не беше пала ни један 
/p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</p> <p>- Заш’, аџиј 
S} Онаг си примимо нафору, наручамо гу, и па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, 
 ћеш...</p> <p>Ја тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела.</p> <p>После пред снају 
џије, та скидо од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам  
ешке!...</p> <p>У вечер ми турају боју, и поју:</p> <quote> <l>«Убава, добра девојко,</l> <l>Не 
p>Он мрдну сас главу, попи јоште чашку, и нана ми попи, изруча мрвке од краставицу па тике се и 
е татко.{S} Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, с 
а ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодеше 
 рипну, појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, 
, такој, па улего у седамнаесту годину, и татко ме т’га даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} 
стун не знам): по грбину, по крстетину, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се оти 
аповедају у нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, 
ог да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре ми завали 
па ми је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме оста 
ике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше  
 »женском ручном раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све говоре, 
p>- И за његово здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- Што им 
идем кроз мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза снај 
: чук! чук! чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и отрча та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу 
 леле!{S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и седе на миндерлак не гледајећи што је чича-Коле на но 
p> <p>- Што ми работиш, вика, Марике? - и узе та ме пољуби.</p> <p>- Како па што работим? - дор 
мо свакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и умирање куде је неје било бе 
 било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву,  
о, да гу дадемо.</p> <pb n="73" /> <p>- И таман, вика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да 
ри огањ.</p> <p>Пусти срам!...</p> <p>- И да те је мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Д 
и међу пријетељи, нема чаре...</p> <p>- И ја се чудим!{S} Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого п 
нака ни донесе Васка по кафче.</p> <p>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за  
 па слушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за његово здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, 
 си загубила.</p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам сам си загубила.</p> <p>- А памет?...</p> <p>- К 
дожењску плаћу за три месеца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да  
је.{S} Млада, убава, <hi>онакој</hi>... и песма гу искочи.{S} Јербо напред како би си ника <hi> 
Цинцарина бидне пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно 
ва ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро за киселе краставице, за гројзе и мушмуле из ту 
г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донесе Васка по кафче.</p> <p>- И тебе ти фал 
у друге од даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гор 
 сас злато везену, како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref target="#SRP19012_N94" /> цр 
Агна, убава како ружица, како љубичица; и млоги му жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чу 
од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, рек 
, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један 
 чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркв 
еста, једно је моје, друго младожењско; и оба претиснуше озгорке сас песницу, а туја куд су пре 
видим онуј од китабију сечену антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гл 
{S} И аљинке смо му спрајили, доламицу; и купијо му татко у Васка Стамболију капу калаплију,<re 
 видела да искочи ни из циганску бошчу; и Цигани, што викају људи, узну та туру меришљав, од гр 
раји чеиз<ref target="#SRP19012_N30" /> и да сташе.</p> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу п 
 магданос<ref target="#SRP19012_N91" /> и пазила да ни Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) у 
ала у кесе красну пловдину<pb n="64" /> и кад’н-пармак<ref target="#SRP19012_N73" /> сама сам з 
епечики,<ref target="#SRP19012_N215" /> и у њија гугутке, па кад стану да поју у пролет у самну 
ја чирака<ref target="#SRP19012_N36" /> и дете, брата му најмлађега, та да ме на сокакња врата  
каменчики<ref target="#SRP19012_N86" /> и топку.<ref target="#SRP19012_N87" /> Видеја ме из кум 
ен ладен,<ref target="#SRP19012_N97" /> и од гуску тртка - да ни га не урочу...{S}Задевају га о 
ле, јербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јут 
> <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутк 
е фаћа на присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се,  
и се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пр 
Куде му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, а 
ани!{S} Све селемија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, п 
нџере, па тепсије!{S} И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S}  
’га зборешемо за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још  
апаклије!{S} Па тенџере, па тепсије!{S} И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири ш 
 мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па стамболски леген и јебри 
, - говори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{S} И па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туг 
 нана бојеше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{ 
рије има жену, нанино девојченце?...{S} И тебе те треба да је мило што се лошо онодило и свадба 
, баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S} И завалија<ref target="#SRP19012_N47" /> Сотир терзија  
.{S} Како би ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димитрије неје бећар, што ћеш...</p 
лучајно, ногавица %гизија шалвара...{S} И Ђул-Марика, као све старе Нишлике, не може без шалвар 
 та кроз сокакња врата - на сокак...{S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану  
"93" /> Никако: чук... чук... чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму сас бастун, и па ј 
 ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па 
ница: на свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша такав...{S} На тај Маријин черкез ни вез, каплам 
ет.{S} Работу виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели  
 он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ нанино девојченце, заш’ не 
.</p> <p>- А који је њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од време, - говори кира-Тана.</p>  
па ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китабију сечену антериј 
у имам, та што ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет модроокаст?{S} Модра си је боја  
то ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич 
е, заклињања, преклињање, умиљавање.{S} И шта ће, куд ће?{S} Пристаде.{S} Мени ће причати, тако 
 му други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили, доламицу; и купијо му татко у 
таде.{S} Мени ће причати, тако рече.{S} И замоли те изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да  
 си пак неје нашаја ману на девојче.{S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије т 
инула га зар од врућине као и ћурче.{S} И кушак<ref target="#SRP19012_N10" /> јој није око паса 
 Све говоре, али Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно из доба своје младости, из дана старог 
се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, идући »дом« сама, за  
’м, аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, како вика муштерије. <!-- нед 
 куде је Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана 
<pb n="67" /> на јесен но на пролет.{S} И трава зелена како у пролет, и лисје зелено, јербо сла 
ија под рукав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје постара но што са 
и била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што б 
елене како у мачора, па салте видру.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се како друг 
у таткови ми читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј спијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дој 
ште, што викају људи, млада невесту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била заврзана како ти, он би 
а за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмало, најмало седом 
’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што 
 испи чашу, узвикну »фала ти, Севетке!« и настави.</p> </div> <pb n="91" /> <div type="chapter" 
} А она рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и мало, па заборави...</p> <p>- Прикажи ни онуј твоју п 
рикажњу једанпут да слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: мани се! 
де испраћа Димитрија »собајле на дућан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих пред ве 
p> <p>Испрва се, уз вино »испод комину« и леблебије, говорило о јелима, нишким, како се које го 
причају прикажње уз вино »испод комину« и леблебије или »пуцке«; где и сад комшике иду једна др 
ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим  
тимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок 
 брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје мла 
дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S}  
им’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву п 
зујем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, 
ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетеј 
ој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мис 
а с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, па, 
адна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо:  
 Јес’ па, - вели аџи-Настасија, ћутљива и озбиљна старица, много старија од Ђул-Марике, - ете,  
кву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а ид 
 <p>Пишин узе филџан од Дору Митичинога и онија други, па појдо куде Димитрија...{S} У срце ми  
срам дојде од дете и од чираче, како да и они знају што сам уработила.{S} А затварајећи сокакња 
ила сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види колико сам убава, а он...</p> <pb n="18" /> < 
 па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде ништо у груди, запти ме, не могу да д 
аше си момчадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дори л 
 служи.{S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се смејет 
 салте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и р 
а девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! заман!< 
инога?...</p> <p>- Јес’ па! прозбори ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Гори 
, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич  
 и појем: мило ме што ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, бл 
ана гу пак приказа што је татко зборија и како је наодија приготке на бећари к’д су мене тражил 
 и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не познадоше; виђале су ме  
младожењски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурчија и Дора Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко си ги причека н 
ем да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела. 
е!</p> <pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и није баш толико стара, једва ако је прешла шездесету. 
овија не рашчовечише, - рече Ђул-Марика и показа главом на мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, н 
get="#SRP19012_N5" /> - вели Ђул-Марика и радосно, и весело.</p> <p>- Па јоште како ни си?</p>  
моју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!.. 
а, добра девојко,</l> <l>Не жалиш татка и мајку,</l> <l>Туђа је кућа, девојко,</l> <l>Туга голе 
 један фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој да ми промин 
ј на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајиј 
 се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та трепка, трепка, чека одговор од татка ми за че 
је у очевој градини крај ђерђева певала и сањала дивне снове.</p> <pb n="108" /> <p>А Ниш?</p>  
а<ref target="#SRP19012_N50" />, кутала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пр 
 готовимо: манџе, манџе, %моруња дебела и бела како сирење.{S} По онуј попову артишку разделимо 
у је, како ми каза, сама откала, сашила и онако лепо опточила ситним %мемицама уз »пазуке«, око 
ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си обришем оно место куде ме пољубија,  
а слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: мани се!</p> <pb n="6" />  
 мрвке од краставицу па тике се искашља и узе:</p> <p>- Што?...{S} Ћеш се чудиш...{S} Идем ја с 
 слунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} 
 је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па тој... 
е тепсике баклава...{S} Туго!...{S} Ама и ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалац 
 могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и како  
лак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Н 
чарапа, бела, вунена, шарена на прстима и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испру 
узе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце, слунце.{S} Разви 
како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем  
 Аман, афендаћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава твој 
 врата шарена, и на долапи врата шарена и дајма<ref target="#SRP19012_N15" /> све бело, опрано, 
је овој?{S} Од Турци неје.{S} Младожења и млада невеста отиду, а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" 
ом како је сам јединак Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро,  
у, Таске, - вика једна наша комшика, па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал  
це, по родови; там’ си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си  
 Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа спраљашем  
зуке, око шију, око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А тат 
 сакута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас п 
 се, и од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе Ниш 
ега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и збори: - »Кучко!{S} Могарице!{S} Искаш ми кућу посмеш 
RP19012_N89" /> к’да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по 
 »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрајија.« Т 
о!{S} Доста, жив ти Бог!</p> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г  
 ги па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с 
<p>Однесе га.</p> <p>Дор су Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија заглеђували снајин черкез, Дора Митичин 
ики, збори за бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне 
ше тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро три пут, па седо 
ку - стојеше у иконостас Св. Богородица и Св. Никола, јербо ми татко Светога Николу служеше, па 
..»</l> </quote> <p>Сплитав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да ри 
 што не може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовечише, 
 среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вик 
 тугле, у друге од даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова  
{S} Овај си је чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да си жива, стринке! 
</p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’да тв 
убаво.{S} Пролет.{S} Работу виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила а 
ину«.</p> <p>Осим мојега девера, јетрве и њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи- 
одина, даде му паре виће колико му даде и рече: да прокуне онога који је крив, не помињајећи ни 
инама шимшира високих као »сливке«; где и сад гугутке носе и легу се у котарицама обешеним испо 
од комину« и леблебије или »пуцке«; где и сад комшике иду једна другој кроз капиџике; где се и  
асију.</p> <p>- Јоште по чашку.{S} Ајде и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здрав си комшике!</p> 
ка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј трепке!{S} Дугачк 
опет оф!...</p> <p>А домаћица се подиже и вели:</p> <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало  
 од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња врата.</p> <p 
и скоро за киселе краставице, за гројзе и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе што од њег 
ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће м 
лази у шетњу у роганли-папучама; где је и сад по градинама шимшира високих као »сливке«; где и  
и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све помену 
ба растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитр 
раво је, аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Васка је донела 
.{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како 
о?{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли Нишли 
оште по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, теп 
о се, кад буде готов, сече на хамајлије и меће у калајлије, и тако даље{S} Часни је пост, јер д 
где је вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Д 
; а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим дојде дом’,  
а никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:</p> <p>- ... а, стлинки 
ираћи, Манинице и Ванинице, Красе, Сике и Ђул-Марике, синови и кћери старога Ниша, што су <hi>о 
н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики, другарице ми све та у римање<ref target="# 
</p> <p>И онеја друге гледам, и комшике и родови, и старе и младе.{S} Једне на фустани, виде ги 
и.</p> <pb n="38" /> <p>Викнумо комшике и родови да заповедају на <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>Собра 
силе теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише 
наг чучну на траву, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике с 
</p> <p>Тике нана ми покри очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго... блажу!</p> <p>- Блажу, аџике, 
ла.</p> <p>- А памет?...</p> <p>- Кешке и памет да загубим па да идем кроз мале како онај дели- 
12_N64" /> на горе, спушта веђе на доле и ништо збори; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лиц 
: ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим 
а Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> < 
собу та ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му  
p> <p>К’д изнесем да предадем шикерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову 
и пут, принесо да му предадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му 
а; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како  
 и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотираћи, Манинице и Ваниниц 
дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо ок 
ице.</p> <p>Замрачи се.</p> <p>Оне жене и девојке што су око мене викају на мајку ми:</p> <p>Мо 
 мекике: пратија да ги изручам сас жене и девојчики, за тој што сам се причестила).</p> <p>Ете  
 жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники девојчики што 
м, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је 
око месење леб, прање чемашир; а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак св 
, а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе...{S} Гугутке стале на с 
 па како да је бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, 
, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путине...<ref target="#SRP19012_N25" / 
ес’, мани се!{S} Од алев џанфес шалваре и кафтанлак фустан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и 
нтим како да је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Па 
о ни си дошла! – узвикнуше ми две старе и домаћица.</p> <p>- Боље вас нашла! </p> <p>- Па ш’ чи 
е, с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре Нишлије; што ће понети са собом под Горицу; где 
уге гледам, и комшике и родови, и старе и младе.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол гизија ш 
ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у к 
в филџан, мрдну сас главу мрвка на горе и подиже леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од Дору Мит 
, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; гд 
имити и пењерлије за »подручак«; где се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али 
 сад носе шалваре испод фистана; где се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази у шетњу 
е се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли-папучама; где је и сад п 
 иду једна другој кроз капиџике; где се и сад купују симити и пењерлије за »подручак«; где се и 
отарицама обешеним испод стрехе; где се и сад причају прикажње уз вино »испод комину« и леблеби 
сиљком старице кад у цркву пођу; где се и сад носе шалваре испод фистана; где се и сад шири кит 
мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује  
ве ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево друсто, и Димитрије - тешем да ис 
го!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клати се и тури руке под ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му Ди 
а пак, гледајећи кроз пенџер, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гл 
евојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича-Коле пак, дете, ништ 
, патарицу, рукавицу.{S} Па говорило се и о »женском ручном раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, 
омаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се смејете, девојчики?{S} Е л 
е удари? - питају и девојчики, смеју се и бутају се око њума.</p> <p>- Што му се несу стегле пи 
у на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука 
При сокакња си је врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не теја.</p> <p>... па дооди, па тике мене 
их као »сливке«; где и сад гугутке носе и легу се у котарицама обешеним испод стрехе; где се и  
ви, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске 
 обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, како да и они знају што сам уработила.{S}  
ој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега 
стаћи му црни, големи; веђе црне, густе и широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка,  
 улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, измешано, <pb n="99" /> што ти од њег’ дој 
 моје модроокасто, Сотираћ, гледа цвеће и радује се, шири рукичке како да иска да га фати, а к’ 
ем, метем кућу и појем, посипујем цвеће и појем: мило ме што ми свекар доодија и китија, па за  
ће да продавате башчованџије краставице и симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше годи 
те да продадете башчованџије краставице и симиџије симити!{S} Ка! ка! ка! - насмеја се татко ми 
тним %мемицама уз »пазуке«, око огрлице и око рукава.{S} Преко груди нема кафтана,<ref target=" 
Тодорче, Димитраћи и Сотираћи, Манинице и Ванинице, Красе, Сике и Ђул-Марике, синови и кћери ст 
 приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к 
викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми прилич 
да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си удаде 
 онаг, аџијо?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи н 
да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер вид 
p>А Ниш?</p> <p>Препорођен, други, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Ал 
ништо погледаше.</p> <p>Кад ме сплетоше и турише тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеме 
на ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак пред 
дила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магданос<ref target="#SRP19012_N91" /> и пазила да ни 
слешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi> 
викају ми честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој паме 
ас злато везену, како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref target="#SRP19012_N94" /> црве 
ти ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како жално узе да збори; море, неје за Миту 
 - салте срма!{S} Око шију и око рукави и низ пазуке везена шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна ко 
у како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке син и татко: свекрва се бели како анама, па ће  
како пиленце на грањку.{S} Мијем судови и појем, метем кућу и појем, посипујем цвеће и појем: м 
инице, Красе, Сике и Ђул-Марике, синови и кћери старога Ниша, што су <hi>онако</hi> чували веру 
ане сас гајтани низ бутине, око %ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен траболоз зафатија га од 
а је мало и големо - </l> <l>Све попови и све калуђери;</l> <l>Свећу пали, свећа му се гаси:</l 
звали мало и големо -</l> <l>Све попови и све калуђери.«</l> <l>Мајка му се т’га досетила:</l>  
 сас пушке наокол.{S} На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S 
црнич’чки моји сватови.{S} Причекује ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде раки 
вке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас младожењску боју.{S}  
 ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго, ту 
и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко ми, видела с 
жи Светитељ Никола,</l> <l>Службу служи и па славу слави,</l> <l>Зовнуја је мало и големо - </l 
вала, е га би ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да и 
антерију, у делници басмену, у недељски и добри дан гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беш 
та <pb n="50" /> како џубе на сићевачки и габровачки калуђери?</p> <p>- Овој си је черкез, аџиј 
лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и докарали да се свадба растури, та да си туј удаде, ку 
 ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија та  
f target="#SRP19012_N13" /> по татка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беш 
 А с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Што  
едешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја, исцавтеја, који је пак катм 
а за фустани, не за очи: после да су ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному очи  
 се татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури главу, мрвка па затури фес чак на шију, како д 
 како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путине...<ref targ 
о ни <pb n="14" /> доодеше сас кумашини и комшије, ете сас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа 
се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо ни <pb n="14" /> доодеше сас кума 
- на мегдан; а мужи гледају како мачори и салте уврћују мустаћи...{S} Свашто!{S} Пишин си знадо 
олет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!...</p> <p>...а, мој 
о: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не 
 да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не млати се, стри 
јче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћају Нишлије, максуз чорбаџије меришља 
јући о старом срећном времену, уздисати и узвикивати:{S} Ниш, срма-ђумиш!{S} Нишлије, севдалије 
{S} Ручају, пију за <pb n="28" /> Свети и поју.{S} Манџе<ref target="#SRP19012_N40" />, манџе!  
{S} У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре ос 
оз капиџике; где се и сад купују симити и пењерлије за »подручак«; где се и сад готови наут и м 
ад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све поменути што траје последње дане у Нишу у Вароши, 
 може да кроз сокак...{S} Бог да прости и други који сам данас помињала!{S} Сви су при Димитриј 
ске сас моју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сот 
101" /> сумпор; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Таску, убав јурнек, мани  
, кира-Султане и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотираћи, Манинице и Ванинице, Красе, Сике и Ђул-Мари 
> ја кол’ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки 
ето гледала по башчу, одејећи, седејећи и работејећи - све сам за Димитрија мислела.{S} К’да са 
ше на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Дајте ми то 
 не ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, ама не каза на на 
 ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да  
 како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубиц 
ина благослов.</p> <p>Искочили на сокак и узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> < 
идешемо често, старке пак сваки празник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к 
а ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магданос<ref target="#SRP1 
 па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем како шашава,  
па пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се 
..{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле ша 
едам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангир,<ref target="#SRP19012_N71" /> што га још 
 чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам и појем песму што си је за <hi>боју</hi>...{S} Измимо г 
жално дојде, па узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану  
>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> </div> <pb n="25" /> <div t 
 ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да збор 
енџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ с 
 /> <p>Вадим од себе жалне песме, појем и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на прил 
за слузу претица, све се више ражаљујем и плачем, па тике најпосле, плачећим:</p> <p>- Аман, ст 
n="84" /> <p>А у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, предадем му кафу па га испра 
p> <p>У јутру се рано дигнем та пометем и судови измијем, па сам весела како пиленце на грањку. 
/p> <p>Тај дан несам се утешила: плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, 
quote> <p>Жене поју, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а  
> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина у 
сам могала више, ст’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легамо, тике ники та на сока 
е: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј моје песме...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој 
 па виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: мани се!</p> <pb n="6" /> <p>Па та  
!{S} У голему собу миндерлаци од орозан и тугле, у друге од даске, напрајени кад и кућа; и по д 
аје страна 72 --><pb n="72" />; а таман и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> <p>От 
 шавдана голема!{S} Па стамболски леген и јебрик!{S} Огледало од кума ми големо, из Стамбол, на 
: ће се потепају сас ножеви и пушке син и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо на 
 прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми 
агрну црни облаци оди све стране а огањ и оморина толико, да си издане човек, ветар пак нема га 
а и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе Нишлике, мало, <pb n="8" /> мало, па тек  
е Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе Нишлике, мало, <pb  
12_N9" /> скинула га зар од врућине као и ћурче.{S} И кушак<ref target="#SRP19012_N10" /> јој н 
SRP19012_N24" /> Убав беше, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, узацке, ишар 
би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ј 
 берем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, нака га изручка зет на татка му, мој Димитр 
’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте пригода - она си за ништо д 
едаја, ем би се око мене задеваја, како и други бећари сас девојчики што работију.«</p> <p>Пуст 
а салте видру.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, макс 
беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а  
гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими, у голему  
р.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на никога од нас у к 
о се Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њој, и још више, много више, јер није ми једанпут  
 у четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p> <pb n="38" /> <p>Викнумо комшике и  
S} А, симсиле му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Туго, бл 
а, симсиле му погано! - па звекну татко и потрча накуде кућу како чираче<ref target="#SRP19012_ 
</p> <p>- Сиктер сени! - па викну татко и појде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике 
атим на дућан, ја узнем да дизам легало и најдем под јестак - шесет паре: оставија ми да купим  
 па славу слави,</l> <l>Зовнуја је мало и големо - </l> <l>Све попови и све калуђери;</l> <l>Св 
 забрајили? -</l> <l>Све смо звали мало и големо -</l> <l>Све попови и све калуђери.«</l> <l>Ма 
ча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идеше 
 се цвеће од бадем, што виће прецавтело и опало, па ти приличе како да су по туј зелену чергу б 
ури фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше онеја њигове т’ 
а:</p> <p>- Овој се, Господине, онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој нап 
те треба да је мило што се лошо онодило и свадба растурила: у кућу куде је Димитрије блажу, неј 
самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје му та 
а неје ништо у руку узето, ного изникло и исцавтело, како цвеће у башчу!...</p> <p>Пројде ми св 
ојчики, а око ногу гугучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и ње 
- »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред сокакња врата т 
с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га причестимо: мил 
 врнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајили, бошчалаци на свекр 
тадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} Играју и онеја две 
гло; оди кроз обор, питује што работимо и све сас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и 
ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chapt 
 сети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу пре 
, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што одлете, мене ме заболе у срц 
.</p> <p>- Јес’ па! прозбори ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Горицу.</p>  
ј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си удаде он свој 
ћу.</p> <p>А он, Димитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, 
то ми дојде цел град, викају ми честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и 
векрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</p> <p>Такој, такој, па пројде 
note> <note xml:id="SRP19012_N91">Целер и першун.</note> <note xml:id="SRP19012_N92">Мемице.</n 
 како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки моји сватови.{S} Причекује ги и ђ 
обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и турила сам га на један јестак на миндерлак.{S} Снаја  
стан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жуте папуче везене сас зла 
та<ref target="#SRP19012_N41" />, купус и месо, наут и месо, бабње, капама, подварак, пуњете ћу 
а ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије  
="#SRP19012_N41" />, купус и месо, наут и месо, бабње, капама, подварак, пуњете ћурке, пржени п 
за »подручак«; где се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу све 
 од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Крше 
а, нема чаре...</p> <p>Улазејећи у собу и собувајући папучке при врата на орозан, узе та се ђој 
је сам јединак Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г... 
то за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у 
есем.</p> <p>Изнесе га; а онија гледају и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, ама човек...{S} Згр 
па.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да 
уд седешемо, па се спрема слунце пипају и викају гугууу-то! гугууу-то!... »Један, две, три...«  
мемо да се обрћемо око наћве.{S} Играју и онеја две, што су замесиле теста, играју обе сас тест 
тринка-Таске, чича-Мане удари? - питају и девојчики, смеју се и бутају се око њума.</p> <p>- Шт 
де, прекрсти ноге, а нана донесе ракију и киселу краставицу, па узе да га служи.{S} Тике он:</p 
а <hi>сас здравицу</hi>: јебриче ракију и чашку по родови, по кумашини, по пријетељи ели комшиј 
то погледа.</p> <p>Он попи чашку ракију и узе да реже сас чикијицу краставицу, зборејећи:</p> < 
лију, рођенога брата на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из С 
 прати черкез - салте срма!{S} Око шију и око рукави и низ пазуке везена шемшета.{S} Па човааа! 
укави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<ref target=" 
ef target="#SRP19012_N92" /> около шију и око рукави.{S} У мене је један рукав, у тетку му друг 
а тој.</p> <p>- Какве питије? па питују и бутају се.</p> <p>- Свари питије, па ги изнесо на соф 
ови за мене... за мене си фати тропљику и умре Димитрије...{S} Истина неје умреја једнаг, но го 
дно паниче пуноч’чко сас зелену поприку и <pb n="39" /> бели лук.{S} Па како тој паниче носешем 
завали на јастук, наслони главу на руку и загледа се према себи у зид, у једну тачку само, где, 
ун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од татка млого постареј.{S} Стар јако  
 та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и модру; <pb n="65" /> очи му пак ситачке, зелене како  
и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми раб 
н узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А беше 
чкице, он па у вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако 
, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жив ти Бог!{S} Кррршено 
ан несам се утешила: плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, 
 <p>Ја ћутим, огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мил 
{S} Па не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук: што не може да слави!</p> <p>- Има 
<p>- За мој атар, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара до сада причала, и устаде те је у  
а при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали да ме превара 
апљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце, слунце.{S 
у собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћ 
е, ете сас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа Ћурчију...{S} Доодеше.{S} По ники пут фаћаше си 
ку.{S} Мијем судови и појем, метем кућу и појем, посипујем цвеће и појем: мило ме што ми свекар 
за тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често,  
телије, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја би чов 
и дава девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! за 
ија Димитрије.{S} Севда’!</p> <p>Глумац и ашчика, што донесоше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћ 
, и умирање куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице<ref targe 
ак чешљаше кротко, она си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже <pb n="26" /> глав 
ан малко да се, што викају људи, онодиш и развеселиш, удаваш, што викају, девојче за момче арно 
век, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако с 
 адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на грудима црно б 
евера, јетрве и њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p 
 <l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од 
могала јади да испишем.</l> </quote> <p>И јоште на кога се од Господиново проклесто познаде, ће 
аћајте дар.{S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу 
 Бре!{S} Бре! - што ти је убава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај до крај.</p> <quote> <l 
, остадо си пред свет у посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! 
и обрише, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја друге гледам, и комшике и родови, и старе и мла 
 Немој, мори Маријо, да си така.</p> <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а нити се закитим нит 
.. од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори у 
е онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко б 
 Чича-Коле! - и отрча та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у  
то си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а  
ал фатија исто како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас друсто му, кумашини, родо 
а би нико пиленце летејећи прозборило: »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од ра 
ачке, густе, што приличешеју на замршен ибришим.{S} Сас трепке се беше фрљило на татка му Сотир 
ице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј трепке!{S} Дугачке, густе, та си 
ас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари; сас жене, за д 
 <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете ти г 
ају и онеја две, што су замесиле теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије 
мо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} Играју и онеја две, што су замесиле теста, играју обе с 
вија су дни, и јутроске на амам играле, играле!{S} Играле, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в 
, и јутроске на амам играле, играле!{S} Играле, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’ 
ју.{S} Овија су дни, и јутроске на амам играле, играле!{S} Играле, појале, веселиле се по с’в н 
зну по једну, по две, онеја сас које су играли, та ги спацирају, како пајтонџија коњи к’да му с 
он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама н 
get="#SRP19012_N43" /> не ги има: да не играмо та да погазимо Свети... <pb n="29" /> Ниш, срма  
ви три дана саме како анаме.</p> <p>Бре играње, бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас да 
<pb n="32" /> Ни појање, ни свирање, ни играње: глуво како да се вари печеница за гробје...{S}  
р при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играшем каменчики<ref target="#SRP19012_N86" /> и топку 
 ники пут фаћаше си момчадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не један крај другога.{S} Ја си  
 виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори, он узне та се прокашље: салте да 
ран, завалија, уморан, познава се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нан 
оге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S 
!{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџ 
лу, од сокак до сокак, како божјаци.{S} Идејећи такој самач’чки, гледајећи се, зборејећи све шт 
</p> <p>- Што?...{S} Ћеш се чудиш...{S} Идем ја спрема <hi>квас’ц</hi> из чаршију што викају тр 
е!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Не 
ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам 
/p> <p>- Кешке и памет да загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе да 
а сам си винце, попила кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу? - узвикну  
памет ми тој не искаче, море како шашав идем, жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’ж 
 па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) да га питам: за тој ли се уд 
је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава 
то ће си <pb n="100" /> бидне убаво кад идемо на Панталеј да се причестимо...{S} По ћошку аср’а 
а, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем чаир, а оно трава, трава у проле 
јући јој да устане.</p> <p>- Како па да идеш?! - рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав, баба-М 
ак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Н 
кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу? - узвикну домаћица.</p> <p>- Глав 
Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</p> < 
ас њега срето...{S} Болан, болан, једва идеше; срете ме кад идешем са свекрву ми у таткови, па  
к погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули 
сас Миту.{S} И Мита туј спијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се 
Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље набер 
Болан, болан, једва идеше; срете ме кад идешем са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њиг 
 с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји 
и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки празник и недељски дан, 
- и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Б 
<p>Господин пак:</p> <pb n="58" /> <p>- Иди, аџијо, та доведи девојче: да га питам заш’ неће.</ 
овор од татка ми за честитање.</p> <p>- Иди та кажи честито на Ђошу, не на мене, - вика татко м 
а се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајија узни.« - »Несам ништо за 
 тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго 
ан што ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине  
ан не се кута но се води сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак до сокак, како божјаци.{S 
еблебије или »пуцке«; где и сад комшике иду једна другој кроз капиџике; где се и сад купују сим 
е ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мај 
о.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, идући »дом« сама, за прошлим временом, за доба својега  
јма.{S} К’да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти мустачики сал 
 прича ово, оно из доба своје младости, из дана старога Ниша.{S} Весела, разговорна, разговорни 
 јебрик!{S} Огледало од кума ми големо, из Стамбол, наокол салте цвеће, и девојчики - шарено!.. 
иш...{S} Идем ја спрема <hi>квас’ц</hi> из чаршију што викају трчећим, а кир-Тодорча та пред ме 
су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чује се разбој ели мотање цевке: грабу да с 
!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њума вика (њума си је било име 
ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, вић 
 и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да н 
чкови нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад 
P19012_N62">Навезено коласто златом, па из средине свакога кола виси златна кита.</note> <note  
!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо дом’ забрајија, па дојде да узне 
S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој исп 
ира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у чаршију први, исто како с’г 
на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што са 
ричати, тако рече.{S} И замоли те изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да прича »при мужи«.{ 
има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе из обор дори спотурајући се.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо 
 киселе краставице, за гројзе и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе што од њег’ иска ско 
ref target="#SRP19012_N87" /> Видеја ме из кумашинову му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг, в 
срце такој како неће да може да излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми  
 зар Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S} Што работи там?!...{S} Тике свекрва ми  
 се замрачи.</p> <p>Ете ти тројица мужи из младожењски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурчија и Дора Митич 
, вика, ђирит несам видела да искочи ни из циганску бошчу; и Цигани, што викају људи, узну та т 
алија, уморан, познава се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћут 
 - тешем да испуштим филџани.{S} Излего из собу спотурајући се како пијана.{S} Стра’ имашем од  
бећар, што ћеш...</p> <p>Ја тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела.</p> <p>После  
еднаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће нема ич н 
Јов.{S} Димитријевић</p> <p>Прештампано из „Нове Искре“</p> <p>У Београду</p> <p>Штампано у Држ 
а се донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу извадимо, вика, меришљав сапун.{S} Меришљ 
Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно из доба своје младости, из дана старога Ниша.{S} Весела 
 стојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре 
ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мекике: пратија  
жи од нашега попа да му испише сиротињу из своју нурију.{S} На сирочики без мајку спрајимо кошу 
о даље{S} Часни је пост, јер док стигох из своје Београд-махале до Ћир-Костине улице добро осет 
аради своје плакање и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш 
ођен, други, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још по  
си је за <hi>боју</hi>...{S} Измимо гу; избањамо гу...{S} Жал ме, сиротињка...{S} Собајле гу ве 
дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста, жив  
е што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста виће, 
.. »Један, две, три...« бројимо, па кад избројимо повише од седом, а нам ни мило, што се неће в 
, мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} 
на сокакња врата: чук!{S} Пита који је, извади чивију...{S} Онаја!...{S} Дојде сас мене чак до  
а.« Туј ми збори, виће што ми збори, па извади испод појас фишек сас шикерлеме, ели нешто друго 
.{S} Јадан, паднуја, утепаја се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукам 
и млада-невесту боја, оно из туја бошчу извадимо, вика, меришљав сапун.{S} Меришљав, две ми очи 
у најмлађега, та да ме на сокакња врата извикају...{S} Извикаше ме, и дете рече:</p> <pb n="20" 
а да ме на сокакња врата извикају...{S} Извикаше ме, и дете рече:</p> <pb n="20" /> <p>- Ете, п 
ече крај »сокакња врата«, у авлији, где изгледа своје славеј-пиленце, Димитраћа, да јој дође, и 
ледајећи се, зборејећи све што искају - изгостирају се; а кад се венчају несу тазе но бајат: ви 
, па модар како патлиџан; мустаћи си је изгризаја та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и модр 
е стране а огањ и оморина толико, да си издане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрља 
.{S} Ја си играм, дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да каж 
. -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше да ручају руч’к туј на дугач 
и ће причати, тако рече.{S} И замоли те изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да прича »при м 
 да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрајија.« Туј ми збори, вић 
божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек Господин не дава да се у 
иганин?...{S} А, кир-Тодорчо!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, но...«</ 
 сад шири кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли-папучама; где је и сад по град 
S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, но...«</p> </div> <pb n="71" /> <div t 
Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан несам излегла.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекрва у комшилак  
трије у срце такој како неће да може да излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш 
 таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би  
 приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па милује 
 недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме не премора снај 
p>После пред снају ми:</p> <p>- хоћу си излегнем при боба ми, та да му кажем што не неје мило з 
 ћеш му заради своје плакање и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја. 
 кротко: чук!...{S} Онаја!!</p> <p>-... излегни, Ђул-Марике!...{S} При врата си је...</p> <pb n 
митрије - тешем да испуштим филџани.{S} Излего из собу спотурајући се како пијана.{S} Стра’ има 
 Димитрија.{S} Не ме погледа!</p> <p>Па излего, мислејећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ам 
ију: јок, не мога.</p> <p>У слунце заод излего на мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па 
е неје бећар, што ћеш...</p> <p>Ја тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела.</p> <p 
ресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, па излегоше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груди,  
а, аџике, онај други појас.</p> <p>Нана излеже.</p> <p>- Изми ми, вика, Зојке (снаје му) јечмен 
 та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас ципиле, < 
 те види: ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да иско 
: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња врата. 
 неће, има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе из обор дори спотурајући се.</p> <p>»Заш’ се чуд 
а несу ни ишле.</p> <p>Улезе, па једнаг излезе.{S} Жене се ништо погледаше.</p> <p>Кад ме сплет 
е.</p> <p>Кад ме сплетоше и турише тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменчеџије.</p> < 
па да га питам?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се то 
 у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећарка дајма, ама за што: да помогне нане око готове 
у мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, измешано, <pb n="99" /> што ти од њег’ дојде дори тужно 
уги појас.</p> <p>Нана излеже.</p> <p>- Изми ми, вика, Зојке (снаје му) јечменије.{S} Стануја с 
утру се рано дигнем та пометем и судови измијем, па сам весела како пиленце на грањку.{S} Мијем 
дариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли с 
кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: за месец ли за два тај се кутија напуни!</p> <p 
у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: за месец ли за два тај се кутија напуни 
 један јестак на миндерлак.{S} Снаја му измила јеменије, и намести ги за обување у собу на ороз 
 песму што си је за <hi>боју</hi>...{S} Измимо гу; избањамо гу...{S} Жал ме, сиротињка...{S} Со 
тив).</note> <note xml:id="SRP19012_N3">Изненада.</note> <note xml:id="SRP19012_N4">Породиља.</ 
 Бог!</p> <p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а онија гледају и:</p> <p>- Е, неје требало  
нити станем спрема огледало.</p> <p>К’д изнесем да предадем шикерлеме и воду, јадан Мита гледа  
си ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а онија гледају и:</p> <p>-  
или што је тој Ђоша пратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- Да ви ги изнесем.</p 
бутају се.</p> <p>- Свари питије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »П 
; како да неје ништо у руку узето, ного изникло и исцавтело, како цвеће у башчу!...</p> <p>Прој 
вадби; којим се редом приносило; шта се износило пред званице за ручак, шта за вечеру или пред  
лаву, попи јоште чашку, и нана ми попи, изруча мрвке од краставицу па тике се искашља и узе:</p 
о напред како би си ника <hi>ништо</hi> изручала, једнаг гу песма искочи, та од резилак не може 
адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмало, најмало седом-осам пут; а татко 
излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за Димитрија 
а а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ники мужи погани!{S} О 
 бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј пар 
уну тепсију вруће мекике: пратија да ги изручам сас жене и девојчики, за тој што сам се причест 
 убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене салте на Водице.</p> < 
које си је најблаго и најубаво, нака га изручка зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башч 
а штацију: тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручкам те, Боже, од Швабу ли је овој?{S} Од Турци неј 
днаг да отворимо.{S} Један дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а 
 онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич нешто.{S} Завалија нана моли 
олу служеше, па Јерусалим, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, гореше кандило 
рстимо, старке прајију метаније, љубимо иконе, молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Б 
ну - ту показа према истоку - стојеше у иконостас Св. Богородица и Св. Никола, јербо ми татко С 
ким, како се које готови, шта спремају, или, управо, шта су спремали о слави, свадби; којим се  
<pb n="8" /> мало, па тек по коју шалу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, мало...</p> <p>- Е,  
9012_N11" /> а да ли је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.</p> <p>Испрва се, уз вино » 
ажње уз вино »испод комину« и леблебије или »пуцке«; где и сад комшике иду једна другој кроз ка 
ло пред званице за ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, патарицу, рукавицу.{S} Па говор 
 кад сам им седела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, нарочито Ђ 
иђале су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва која 
 си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе из обор дори сп 
ву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће  
ин унук: што не може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашч 
да не мислим све за њег’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, убаво, красно, да се прекине човек за њ 
 прекине човек за њега, за приказ...{S} Има дете <pb n="98" /> сас модри очи, две ми очи, модри 
урци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па тој...</p> <p> 
ref target="#SRP19012_N85" /> ама не га има гројзе - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко напре 
ррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јерб 
е од гајле за тебе погрбила, па како да има сто године...{S} Досећује се, што ти се не сети, шт 
бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, ни 
eт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена има, вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика,  
вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар а 
 сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има нико гајле,<ref target="#SRP19012_N28" /> она га, д 
едо, каква фајда?{S} Не ли си Димитрије има жену, нанино девојченце?...{S} И тебе те треба да ј 
ије<ref target="#SRP19012_N43" /> не ги има: да не играмо та да погазимо Свети... <pb n="29" /> 
ко глуво како око половин ноћ!{S} Не ги има ћеменчеџије како онија три дни; несу девојчики око  
 ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја. 
те свадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем има млого девојчики, па му оваја неје имала сас што да  
аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- Што има, аџијо? рече нана кротачко.</p> <p>Он мрдну сас гла 
pb n="94" /> <p>- Аман, афендаћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да 
а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што има јоште, Настасијо?</p> <p>- Нема више ништо, аџијо.< 
утим.</p> <p>- Нак те види... а?{S} Што има...{S} При сокакња си је врата...</p> <p>Ич се и не  
до, та ми никако лошо дојде.</p> <p>Што има?</p> <p>Ручамо.{S} Узеше да ме сплитав; ће ми сплет 
вори, и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш Таск 
 не ме погледа.{S} Познава се што ништо има, зацрвенеја се у лице.</p> <pb n="92" /> <p>- Дај м 
е к’да се тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту му черкез, неје, што викају људи, ни о 
ља се татко пред сокакња врата.{S} Неје имаја адет да чука у врата више но салте један пут, а к 
аботу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи како  
 рече та ме сакуташе у комшилак.</p> <p>Имајећи стра’ да га Господин никако не обрне, сас Ђошу  
n="15" /> <p>Јоште к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим 
Напред к’д чујемо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо <pb n="34" /> та се зачудимо, јер 
м има млого девојчики, па му оваја неје имала сас што да напраји чеиз<ref target="#SRP19012_N30 
јешем.{S} Појем убаво, кротко, стра’сам имала од татка, срам од нану...{S} Туго!{S} Појем на Ди 
гледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан несам 
вине: »Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к<ref target="#SRP19012_N46" / 
идо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу  
{S} Дори узе да вијем...{S} Забраји што имам мужа...</p> <p>- Куде ће па он да може сас девојче 
_N79" /> за туцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика 
 несам у комшилак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растуриј 
 кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе...{S} Гугу 
ко вејка.{S} Нана ме просипује, лекује, имаше, јадна, стра од тропљику.<ref target="#SRP19012_N 
 Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше.{S} Слунце греје, греје, па дори прежижа, та обрн 
то.{S} Ама немој да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем си ја с 
 пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем како што  
бу спотурајући се како пијана.{S} Стра’ имашем од друсто му, од нану ми...{S} Срам ми дојде...{ 
ef target="#SRP19012_N27" /> јербо срам имашем од нану ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не сам м 
ана готовеше сабазорску манџу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та угот 
9012_N37" /></p> <p>Такој.{S} Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кут 
се смејете?{S} Не ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У проле 
<p>- И таман, вика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за онога.</p> < 
12_C1"> <head>I</head> <p>Татка ми беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костадинка.{S} Сас ов 
ислејећи што њума вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија 
hi> служили <pb n="109" /> Свети, крсно име своје; што су свој лепи град вазда волели, и што ће 
зар.</note> <note xml:id="SRP19012_N13">Име, глас (реноме).</note> <note xml:id="SRP19012_N14"> 
ше и турише тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро три пут 
и?{S} Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’д 
 никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S} Ама  
арка.{S} А боба- Настасија, татку ми за инат, погледа у Сотираћа, па викну:</p> <p>- Модроокаст 
 мајке, да си така...{S} На кога правиш инат?</p> <p>- На боба ми.</p> <p>- На боба!{S} Бре!{S} 
ју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада травка како зелена 
шчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје п 
ију - стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! х 
цвеће и радује се, шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се запл 
p>- Како неје срам пријетеља ми Ђошу да иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- Заш’ да не иска?...{S}  
а после помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан.<ref target="#SRP1 
а бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- Заш’ да не иска?...{S} Што је тој, аџијо? - питују онија чудејећи  
ије си је при сокакња врата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе,  
и ми тија речови, па тике од свекрве ми иска божном подношке, други пут брдо, трећи јурнек<ref  
ђерско џубе!</p> <p>Нана му предаде што иска, тресејећи си, а жене се тике прибуташе при пенџер 
ач’чки, гледајећи се, зборејећи све што искају - изгостирају се; а кад се венчају несу тазе но  
 сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога  
мајку пак аџика Костадинка.{S} Сас овој искам да почнем, јербо тој ми је шан:<ref target="#SRP1 
{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим та да га од голем милос’ турим у пазу 
ни, по пријетељи ели комшије, виће кога искамо да викамо - да заповедају у нас на Повечерње на  
 аљину! бре у кога си купила шашир; бре искарала (истерала) сам слушкињу; бре кој те пере; бре  
е јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте пригода 
Зар ђојем не знате, несте видели?...{S} Искате да продадете башчованџије краставице и симиџије  
ење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што искате?</p> <p>- Ете, аџијо, знаш, ми си дојдомо да заг 
, знајеш, да овлајише.</p> <p>Ја пак не искача.{S} Легнула сам, онакој сас све шивети, на један 
ко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не искаче, море како шашав идем, жива ми наша чеда!{S} Јер 
о јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитрије.{S} Погледам ли у цвеће, у  
ало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре ошав,<ref t 
уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете жи 
S} Могарице!{S} Искаш ми кућу посмешиш; искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би ти фустан даја Дим 
тепа и збори: - »Кучко!{S} Могарице!{S} Искаш ми кућу посмешиш; искаш ми сина ражалиш...{S} Как 
што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тике у 
 га чак до ћурлински поток, па како туј искашем да газим та спушти паниче на траву а узе, да пр 
, и припрема се, намешта се на миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене приповетке, при 
, изруча мрвке од краставицу па тике се искашља и узе:</p> <p>- Што?...{S} Ћеш се чудиш...{S} И 
ке, на кратке антерике ели ти јелечики, искитене сас свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по  
{S} Ја пак, вика, ђирит несам видела да искочи ни из циганску бошчу; и Цигани, што викају људи, 
hi>ништо</hi> изручала, једнаг гу песма искочи, та од резилак не може да кроз сокак...{S} Бог д 
.</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па зар ће 
l>Трипут му се свећа угасила.</l> <l>Па искочи та си мајку пита:</l> <pb n="30" /> <l>»Кога ли  
апун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - вика баба-Сика, наша ком 
а, убава, <hi>онакој</hi>... и песма гу искочи.{S} Јербо напред како би си ника <hi>ништо</hi>  
{S} Плаче, брише слузе сас рукав што је искочија под рукав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: 
, а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би погледала ћу ли си видим Димитрија, а н 
S} Од мене то на сина благослов.</p> <p>Искочили на сокак и узели да збору коју ће си тражу.</p 
ва да искочиш?</p> <p>- Несам шашава да искочим у шалваре у што сам мила судови.</p> <p>- Обучи 
а, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће ми б 
стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете, боб 
па обучем!</p> <p>- Па зар ћеш таква да искочиш?</p> <p>- Несам шашава да искочим у шалваре у ш 
имитријевић</p> <p>Прештампано из „Нове Искре“</p> <p>У Београду</p> <p>Штампано у Државној Шта 
ла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n="46" 
 ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика па испи чашу, узвикну »фала ти, Севетке!« и настави.</p> < 
и пре недељу тражи од нашега попа да му испише сиротињу из своју нурију.{S} На сирочики без мај 
ићепа - </l> <l>Па не би могала јади да испишем.</l> </quote> <p>И јоште на кога се од Господин 
 све старе Нишлике, не може без шалвара испод фистана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад  
слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb n="54" /> појас јеглак, та си ги обрише, и па 
у цркву пођу; где се и сад носе шалваре испод фистана; где се и сад шири кита преко феса; где с 
 ми збори, виће што ми збори, па извади испод појас фишек сас шикерлеме, ели нешто друго благо  
, па ме викне да ми даде десет паре ели испод појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узнем т 
} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на грудима црно бућме;<ref target="#SRP190 
ке носе и легу се у котарицама обешеним испод стрехе; где се и сад причају прикажње уз вино »ис 
неј трепке!{S} Дугачке, густе, та си му испод очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак пог 
је, а поред белога вина црвени се вино »испод комину«.</p> <p>Осим мојега девера, јетрве и њене 
исам питала.</p> <p>Испрва се, уз вино »испод комину« и леблебије, говорило о јелима, нишким, к 
 где се и сад причају прикажње уз вино »испод комину« и леблебије или »пуцке«; где и сад комшик 
 сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам  
му ни моје пусто венчање; јербо нана ми испратила једну две старке чак на сокак, та како кога о 
 му да се обуче, предадем му кафу па га испратим на дућан, ја узнем да дизам легало и најдем по 
елимо...{S} На Св. Саву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при софру сами седнемо; јерб 
е видех као невесту скоро доведену, где испраћа Димитрија »собајле на дућан« и гледа за њим с п 
кеса или хамајлија нисам питала.</p> <p>Испрва се, уз вино »испод комину« и леблебије, говорило 
лих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{S} Како ти исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’  
горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испружена, чарапа кратка, а засукала се, случајно, нога 
ногом под собом <pb n="7" /> а другу је испружила, те јој се види цела чарапа, бела, вунена, ша 
жене поседале на шарена шиљтета, старке испружиле ноге а обрнуле грбину спрема слунце; младе се 
 седом власи.{S} Чела је прилично уска, испупчена; очију црних, живих, веселих; зуба здравих а  
et="#SRP19012_N34" /> К’д дојдо при њи, испушти максуз<ref target="#SRP19012_N35" /> кутију, сл 
итријево друсто, и Димитрије - тешем да испуштим филџани.{S} Излего из собу спотурајући се како 
о ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста <pb n="50" /> како џубе на сићевачки и габровачки  
га цвеће смиљово, трећа зумбул, четврта иста како сас божур.{S} У кућу тепсије, калајлије, сано 
е у кога си купила шашир; бре искарала (истерала) сам слушкињу; бре кој те пере; бре прајила са 
е је у доламу како Грк; на главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, бел 
акачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште н 
, човек право да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и н 
да искочим?...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледај 
си фати тропљику и умре Димитрије...{S} Истина неје умреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама па 
 превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си обришем оно место 
 <p>Па не ли ти, керко, ја одболува.{S} Истина, несам била у легало, ама стану како вејка.{S} Н 
ву Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} Истина несам чула ни од татка ни од мајку, но од жене,  
акој си сама у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Димитрија сам била дајма.<ref target="#SRP1 
ш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича-Коле 
ајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А ја истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Гос 
ојде да се бришем, жал, жал, како да је истина...</p> <pb n="17" /> <p>Ако се убаво обучем: »за 
..{S} Па тике ми се учини дек овој неје истина, погледа у венчан фустан што виси на чивилак: »С 
о га Чело претече.{S} А било ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну,  
а, пак, поган, мислејећи да ми је татко истина како Цинцарин, та неће заради на зета му мал да  
збори; море, неје за Миту Ђуринога, што истина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење обрну 
<ref target="#SRP19012_N14" /> Таван гу истина нисак, ама пенџери млого, врата шарена, и на дол 
слим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога, тој  
 Стамбол; дућан му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће с 
S} Сама си се на себе учини како ајдук, исто како катил...{S} Туго, мајке, што напраји!...{S} П 
и зарима, и туцам се у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме  
ики Нишлија блажија, он би ни се видеја исто како Циганин, не како човек, како крисјанин.{S} Св 
л’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди 
 је пак катмер, њигове су луле посрнуле исто како цветови на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти  
 познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.</p> <p>Татко се пак не 
Димитрија, па римам.{S} Срце ми стојеше исто како обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како 
S} На онуј пак страну - ту показа према истоку - стојеше у иконостас Св. Богородица и Св. Никол 
нога девера, чијој сам се кући упутила, истрчавши преда ме, пружи ми киту цвећа, весело говорећ 
сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја, исцавтеја, који је пак катмер, њигове су луле посрнуле  
с комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја, исцавтеја, који је пак катмер, њигове су лул 
обрнуле спрема њега бабе грбине; дрвеће исцавтело, па како да је бадем, шефтелије, црешње и сли 
неје ништо у руку узето, ного изникло и исцавтело, како цвеће у башчу!...</p> <p>Пројде ми свад 
 може без шалвара испод фистана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, 
 Три дни, две ми очи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S} Ручају, пију за <pb n="28" /> Свети и 
 бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу м 
да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала 
даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше. 
уринога, тој си је доста: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем 
кућу, што се сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па 
/p> <p>Срамежљив.{S} Доодеше, доодеше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, ова 
, да си издане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш  
и ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмало, најмал 
ш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега 
, такој, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у с 
онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> <p>Удадо се.</p> <p>Туго свадба!...{S} Туго <hi 
 што би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, да се туцам, да римам, збореје 
га на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а 
b n="66" /> кротко да збори, не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и ус 
имам.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ручам, кани ме -  
а мислиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што искате?</p> <p>- Ете, аџијо,  
татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу,« помисле, »за 
жи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан...{S 
аши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика па испи чашу, узвик 
{S} А овдена има, вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу пријетељи, нема ч 
џијо, онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега до 
ка, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, ду 
ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у црк 
родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство 
<p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на ба 
..{S} При сокакња си је врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не теја.</p> <p>... па дооди, па тик 
 да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А  
} Дајма си је на човали-чешире, узацке, ишаране сас гајтани низ бутине, око %ѕепови и око ногав 
што сам га виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S}  
а несам бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо  
2">Коју зову <hi>аџија</hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж  
шан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честито ми дојде цел град, в 
 се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p> <p>Улезе, па једнаг излезе.{S} Жене се ништо  
јају.{S} Лете: шебој, каранфил, ружице, ј’лд’з,<ref target="#SRP19012_N212" /> лангир<ref targe 
 узни једнаке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: др 
ново <pb n="81" /> девојче, Ђул-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А ш 
јем на Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млог 
ше ништо, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништ 
о ми дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салт 
ва све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике  
</p> <p>- Неје.{S} Запазила сам, Таске, ја овој при њега јоште од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш 
а га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га  
уди, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапун не знамо 
Салте, вика, чедо, плачеш та губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу 
е имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи! 
 а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</p> <p 
и како он, јербо кад отрчим да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим,  
 лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули 
едадем му кафу па га испратим на дућан, ја узнем да дизам легало и најдем под јестак - шесет па 
’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устре 
 <head>IV</head> <p>Па не ли ти, керко, ја одболува.{S} Истина, несам била у легало, ама стану  
фаћаше си момчадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дор 
екам да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бре унученце, отиднем на онај свет сас отклоп 
 но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут  
 Аман, стринке!{S} Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећи 
 чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, 
ју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја познавам једно девојче овде близо: убавачко је, крот 
жу, аџике, блажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?< 
 нак поје, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље место.</p> <p>Отворише се на сар 
атко ми погледа по жене никако страшно: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да г 
рили.</p> <p>Татко броји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња врата да видим - бећари.{S} 
ећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан 
аву манџу<ref target="#SRP19012_N33" /> ја питу: »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: 
ј! у мене, да прошћаваш, <pb n="105" /> ја кол’ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза  
д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво 
шљав сапун.{S} Меришљав, две ми очи!{S} Ја пак, вика, ђирит несам видела да искочи ни из циганс 
не главице црни лук!...{S} Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! ( 
, (ете, како никакво дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а 
о је и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи 
м аљине, а оно, јадно, преглеђује...{S} Ја си му купим овој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђуј 
е је гледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодеј 
 ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте гледааа, ка 
{S} Неје.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам си салте за Димитрија.« Такој си сама у мој паме 
 ја и он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и  
н...{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа спраљашем кошуљку.{ 
астасија:</p> <p>- Јес’ па, селвија.{S} Ја га какав је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџи 
ек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} За 
 сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам си салте за Димитрија 
лаву, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила грозница а нема слуск 
 појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и турила сам га на један јестак на ми 
оокаст, за трећега малечак па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли је Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ван 
га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе нагазила?!{S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{ 
м питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) да га питам: за тој 
озборило: »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p 
и ми мене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам што несам тој на 
 јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем та си 
="61" /> - »Што збориш, аџи-Настасијо?« Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под н 
« вика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мене: »Кога жениш?{S} Ког 
<pb n="60" /> је пријетељ Кршено Чело?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наод 
кога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, п 
ељ!{S} Чорбаџија!...{S} Он чорбаџија, а ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му погано!...{S} Шт 
лушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај сраме 
»заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њ 
</p> <p>Такој, такој, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише 
ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} 
ам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за ре 
икерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу загледам, еееј: кроз пен 
 такој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си об 
 драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би пог 
ји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{ 
да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре д 
ан дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Позна 
жи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једн 
е<ref target="#SRP19012_N49" /> мужи, а ја...{S} Оклопија сам уши како могарац, па салте глетка 
дине пројдоше како јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми  
 појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте да  
 Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S}  
ови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме не  
у,« служи.{S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се сме 
 девојко.»</l> </quote> <p>Жене поју, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беш 
quote> <p>Сплитав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и кол 
 дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем шикерлеме и  
у, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата:  
et="#SRP19012_N79" /> за туцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И шт 
ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у М 
, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у  
 су бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј  
идиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича-К 
"#SRP19012_N63" />!...</p> <p>Дуз.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек  
и врата си је...</p> <pb n="89" /> <p>А ја обучена, обучена, закитена, јербо јоште половин сат  
{S} Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгел 
ак...{S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање ви 
ино ми срце остину како лед...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој  
апрајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А ја истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у  
ам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, п 
, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе  
јчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: н 
рике, - ете, напред све такој беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа 
а како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забрајише да мислу <pb n 
Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да из 
мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитр 
ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да би 
алте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да сва 
а те види.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те 
 поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја 
си је јоште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, с 
но, салте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’  
са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде ништо у груди 
међу пријетељи, нема чаре...</p> <p>- И ја се чудим!{S} Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут 
жењску плаћу за три месеца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме 
де му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама 
 чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мисле 
лунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А 
тепсике баклава...{S} Туго!...{S} Ама и ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, 
елиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа спраљашем ко 
{S} Доста, жив ти Бог!</p> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да 
е страна 72 --><pb n="72" />; а таман и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> <p>Отид 
се Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њој, и још више, много више, јер није ми једанпут је 
при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали да ме преварају 
дава девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! зама 
 си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а та 
, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, 
ика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{ 
ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, н 
а је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу  
Ђулинога?...</p> <p>- Јес’ па! прозбори ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Г 
, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем си ја сама онакој, Димитрију појешем.{S} Појем убаво, крот 
:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та отутке:</p> 
аставице и симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56" /> несте  
отешем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше  
 прецавтели, и падају по ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада  
праји, симсиле му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац л 
а гу гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка 
<p>- Што?...{S} Ћеш се чудиш...{S} Идем ја спрема <hi>квас’ц</hi> из чаршију што викају трчећим 
за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је 
што за Кршено Чело?« мислешем.{S} Јербо ја несам онаг знала што се Димитрије виће венчаја сас д 
</p> <p>- Блажу, аџике, блажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој 
вечер, та ми нана простре килимче, како ја други пут што работешем, туј под пенџер од собу куде 
 мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро п 
шан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога  
одице.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу ја викашем) жалејећи нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{ 
и петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз јед 
’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије,  
 лук.{S} Па како тој паниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлински поток, па како туј и 
а праји...</p> <p>А тике невеста-Краса (ја гу викашем <hi>невесто</hi>) јетрва на туја Таску:</ 
l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - 
 завалија за тебе.</p> <pb n="87" /> <p>Ја ћутим, огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене 
ку, белој руци »дори до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми приказала!</p> </div> <pb n 
Димитрије неје бећар, што ћеш...</p> <p>Ја тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела 
то прајимо, знајеш, да овлајише.</p> <p>Ја пак не искача.{S} Легнула сам, онакој сас све шивети 
 ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он мене...{S} Срамежљив беше, е Бож 
012_N911" /> за нашу Марику...</p> <p>А јаа!{S} Дори узе да вијем...{S} Забраји што имам мужа.. 
. жив ти Бог!{S} Кррршено Чееело!...{S} Јааа!...{S} К’д попреее!...{S} Полеј, Бога тиии!...</p> 
га...</p> <p>- Венчали се, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мене  
а ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.< 
тол’ко бесрамна?</p> <pb n="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, ниш 
евенг: доведо гу овдека да гу спацирају јабанџије<ref target="#SRP19012_N49" /> мужи, а ја...{S 
 онаг стасала за удавање, како петровка јабука око Петров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’сме 
 дуз, заш’ не тури, вика, <pb n="51" /> јабуке: оне су берем, што викају људи, ништо - пет паре 
це црни лук!...{S} Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе т 
 му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, такој; ако за праске; па  
е да ми даде десет паре ели испод појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кутам глав 
ени пилики, на р’жањ печени прасци, ели јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па најпо 
’ од каукђул ружицу, а зуби белеју како јагањчики у торљак!<ref target="#SRP19012_N24" /> Убав  
ки ч’с, па пролазејећи кроз поље набере јагличје, кукурек, мачицу, љубичицу, напраји си киту па 
тике ућута.</p> <p>А нана ми!{S} Кротко јагње!{S} Благи шикер!{S} Плаче, брише слузе сас рукав  
а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј мученицу што је зара 
лага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце од пролет <pb n="57" />, такој си је била крот 
д изнесем да предадем шикерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу з 
качи се, па га нема, нема да отвори.{S} Јадан, паднуја, утепаја се.{S} К’д извади чивију, ми св 
е...{S} А, лелке, туго!{S} Димитрије си јадан умре, <pb n="96" /> а салте се један пут сас њега 
рија ми!{S} Четрес године пројдоше како јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим 
ота.</note> <note xml:id="SRP19012_N47">Јадан.</note> <note xml:id="SRP19012_N48">Љубоморан.</n 
а је мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади да испишем.</l> </quote> <p>И јоште на кога се од  
жном Господ све на добро обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да гледам  
кој си је била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче:  
а.{S} Нана ме просипује, лекује, имаше, јадна, стра од тропљику.<ref target="#SRP19012_N77" />< 
акња врата да видим - бећари.{S} Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам<ref target="#SRP19 
ри Таске! - вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тре 
у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике туј јадна нана:</p> <p>- У, туго!{S} У, леле!{S} У, Бошке!{ 
ма.</note> <note xml:id="SRP19012_N210">Јадна.</note> <note xml:id="SRP19012_N211">Воће.</note> 
 на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, преглеђује...{S} Ја си му купим овој, оној...{S} 
фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи 
лавим славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к<ref target="#SRP19012_N46" />!...</p> <p>- Викаш, 
 ете ти гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јако те милује.</p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- Мерак м 
 на боба.</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нема одовде дори до Стам 
о, пријо!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref t 
56" /> несте били...{S} Туј ништо јако, јако бесрамно рече, па тике звекну:</p> <p>- Сиктер сиз 
 <p>- Мене ме па, мори Настасијо, мило, јако ме мило.</p> <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за 
 прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми  
 њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко 
.{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да д 
 ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да  
тике мене усујле:</p> <p>- Димитрије те јако милује...{S} Неће си може без теб’...{S} Пушти ми  
 неје за Миту Ђуринога, што истина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да се уда 
ref target="#SRP19012_N25" /> Убав беше јако!...</p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у редов 
а мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ са 
 од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак  
ладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викаш 
каше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми приличе. 
од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше...{S} Другар добар, свекрва до 
та му мал да растура свадбу ни за ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за и 
pb n="56" /> несте били...{S} Туј ништо јако, јако бесрамно рече, па тике звекну:</p> <p>- Сикт 
рбо је од татка млого постареј.{S} Стар јако беше.</p> <p>Чини здраво живо сас нас, па једнаг:< 
l>»А, туго! леле! мој Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, за тебе!...</l> <l>Лети ми, моје сла 
 и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путине...<ref target="#SRP19012_N25" /> Убав беше  
ча »при мужи«.{S} Још више се завали на јастук, наслони главу на руку и загледа се према себи у 
а, да јој дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руци »дори до зору«...</p> <p>Ја сам вид 
ј.{S} Шашава ли сам да ми <pb n="60" /> је пријетељ Кршено Чело?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S 
! ка! - черкез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја 
p> <p>- Може бит заради черкез.{S} Заш’ је па онакав, аџике?</p> <p>- Неје.{S} Запазила сам, Та 
’ је, вика, овну на рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради пецилак,<ref target="#S 
ш’ да прати, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} 
- те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скар 
 није белила турским белилом; %сухоњава је; говора је брза, с кратким нагласком, онако по нишки 
о си је она там’?</p> <p>- Пише, здрава је.</p> <p>- Е, фала Богу!{S} Салте нака је здравје, па 
атко ће ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос 
 је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади да испишем.< 
писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мурићепа - </ 
јани!...{S} Да ми је пријетељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогови?{ 
 Кешке<ref target="#SRP19012_N56" /> да је забраија да прати сапун!{S} Кешке!...</p> <p>У вечер 
каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја за нику малечку работу, ајде, ама овој си је 
но девојченце?...{S} И тебе те треба да је мило што се лошо онодило и свадба растурила: у кућу  
 прође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, 
на један скалапен килим, што требаше да је у мојега Димитрија једнаг по моје венчање, барабар с 
ј си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је пови 
_N72">Коју зову <hi>аџија</hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је м 
мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, идући »дом« сама, за прошлим вр 
и дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина...</p> <pb n="17" /> <p>Ако се убаво обучем:  
њега гледам!...{S} А један дан, како да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S 
бе грбине; дрвеће исцавтело, па како да је бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу и  
{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји,  
нам, а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} Собајле дооду родови, пријетељи, ку 
е с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем две три месеца, више неје.{S} Нећу си, вика, 
 да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи на модри очи!</p> <p> 
имитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, укачи се на тетин 
</p> <p>- Ка! ка! ка! - черкез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само д 
е ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари; с 
ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни па на 
ју.«</p> <p>Пусти аџамилак!</p> <p>К’да је отишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагазила т 
 <l>Не жалиш татка и мајку,</l> <l>Туђа је кућа, девојко,</l> <l>Туга голема, девојко.»</l> </q 
седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p> <quote> <l>»Службу служи  
ако тој’?...{S} Белки глумац...{S} Бија је зар пијан, - збору онија тројица %плауће.</p> <p>- Г 
се чудим!{S} Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут како је Марија под нишан, па ми се неје ви 
ленце летејећи прозборило: »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмеја 
ребало овакој, ама човек...{S} Згрешија је; људи смо...{S} Куде је, аџијо, онај на твоју снају? 
тек по коју шалу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, мало...</p> <p>- Е, Ђул-Марике, несмо саме 
 служи и па славу слави,</l> <l>Зовнуја је мало и големо - </l> <l>Све попови и све калуђери;</ 
е.</p> <p>- Е, фала Богу!{S} Салте нака је здравје, па за друго је колај.</p> <p>Али колико се  
е за ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Васка је донела »лимонију,« служи.{S} Старе с домаћицом пију, 
е, само с гдекојом седом власи.{S} Чела је прилично уска, испупчена; очију црних, живих, весели 
hapter" xml:id="SRP19012_C0"> <p>Недеља је, пост, говорило се о посној чорби, о ћуфтетима од се 
 си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја 
е тој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчик 
, максуз онија који су потако.{S} Дајма је на човане чакшире сас голем тур; горе на шарену анте 
 нагласком, онако по нишки.{S} Очешљана је како су се у опште чешљале Нишлике за време турско:  
ила се пред полазак у цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« с покраћим струком, што је озго до  
.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: с 
а; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише од све, две м 
а турским белилом; %сухоњава је; говора је брза, с кратким нагласком, онако по нишки.{S} Очешља 
зар се замислеја што сам га нагазила та је једнаг пратија чирака<ref target="#SRP19012_N36" />  
ту.{S} Раста је осредња.{S} Црномањаста је, само с гдекојом седом власи.{S} Чела је прилично ус 
једва ако је прешла шездесету.{S} Раста је осредња.{S} Црномањаста је, само с гдекојом седом вл 
же сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и девојче:{S} Шопови, Бугар 
> <p>- Јес’ па, селвија.{S} Ја га какав је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће т 
</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, како вика муште 
аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је бија при мене...{S} Уморан, завалија, уморан, познав 
ијо! ћути си, блага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро об 
ло, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја се сас онија тро 
>Удовицу с девет сирочики!«</l> <l>»К’д је дошла Ана удовица,</l> <l>Удовица с девет сирочики - 
м временом, за доба својега живота, кад је без витих крила летела на небо, и машала се звезда,  
а, месеца, сунца, за доба младости, кад је мислила да »што год лети, све се једе«, кад јој се Н 
де«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај ђерђева певала и сањала дивне  
- Прикажи ни гу, жив ти Бог!</p> <p>Све је окупише.{S} Молбе, заклињања, преклињање, умиљавање. 
 излази у шетњу у роганли-папучама; где је и сад по градинама шимшира високих као »сливке«; где 
се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све пом 
 што ће понети са собом под Горицу; где је вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и  
вадба растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Дим 
у криво капче, кому је на средину, куде је сас конац убрано, пулче,<ref target="#SRP19012_N95"  
...{S} Згрешија је; људи смо...{S} Куде је, аџијо, онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не збор 
И у коју је кућу болево, и умирање куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми у 
онодило и свадба растурила: у кућу куде је Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили 
девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си Марику умре 
га како лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,<ref target="#SRP19012_N85" /> ама не га има 
ир од сат, дебел како малић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; на главу му фес исти како у Турци 
дном одлази својему Димитраћу.{S} После је видех као невесту скоро доведену, где испраћа Димитр 
ке, удари?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да ме је младу невесту салте лошо погледаја, па ћу да пантим, 
 што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор н 
шта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жене п 
: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор  
јче, Ђул-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз 
ри татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу,« помисле,  
е.{S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим 
 Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце м 
ф.{S} Па што појешем!...{S} Татко не ме је караја за појање никад, освем ако беше у комшилак бо 
м да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не з 
на прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и  
оли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђури 
ве ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас  
" /> около шију и око рукави.{S} У мене је један рукав, у тетку му други, па грабимо која ће по 
>- Е, Ђул-Марике, несмо саме! - опомене је домаћица.{S} А она рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и 
њега су си једне басмене шалварке, горе је на мактицу, па врз мактицу јелече, на главу му криво 
Татко ми је у обор, бос на папуче, горе је салте на једну басмену антерију, доле на човане чакш 
вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу пријетељи, нема чаре...</p> <p>- И  
овица с девет сирочики -</l> <l>Сама се је свећа запалила.«</l> </quote> <p>- Ашкосум<ref targe 
 ти исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред  
</p> <p>Пусти срам!...</p> <p>- И да те је мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Димитрије 
о би ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димитрије неје бећар, што ћеш...</p> <p>Ја  
за убавога Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је, белки, јоште мило за Димитрија...{S} А?</p> <pb n=" 
ј је стара до сада причала, и устаде те је у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што 
 звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што викају љу 
! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за ону 
знавам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, како поп 
 нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ам 
ову черкез.</p> <pb n="43" /> <p>Черкез је како дисћурк, само су му поузацки рукави, и треба да 
/p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} Камо, а 
ва дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими, у 
ас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девојчики, 
хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија.</note> <note xml:id="SRP19012_N73">Кадуни 
лву девојче, исцавтеја, исцавтеја, који је пак катмер, њигове су луле посрнуле исто како цветов 
а ме, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од време, -  
о му даде и рече: да прокуне онога који је крив, не помињајећи никога.{S} Господин пак беше Грк 
 та на сокакња врата: чук!{S} Пита који је, извади чивију...{S} Онаја!...{S} Дојде сас мене чак 
 на Кршено Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми се одовутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к 
 се прокашље: салте да не питујемо који је, но једнаг да отворимо.{S} Један дан баш пред икинди 
ање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му ба 
натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стануја толико бесраман, ели шашав?</p> <p>- Не 
;<ref target="#SRP19012_N11" /> а да ли је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.</p> <p>И 
о! - грми татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста <pb n="50" /> како џубе на сићевачки 
чак па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли је Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - еписи 
е ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маскарили.< 
ика:</p> <p>- Заш’ се смејете?{S} Не ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја Бог 
 викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S} И завалија<ref target="#SRP19012_N47" / 
 ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се заде 
ема ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш 
че нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу 
/> <p>- Како ти је другар?{S} Здраво ли је, добро ли је?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е  
а јоште како ти је другар?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Фала Богу, здраво је.</p> <p>- Писује ли т 
S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигов 
ef target="#SRP19012_N51" />, вунено ли је, шарено, сас пантљике, широко ништо како анамске узу 
ти је другар?{S} Здраво ли је, добро ли је?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е баш си згодил 
ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на ту 
к на рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је сва 
пе...{S} Изручкам те, Боже, од Швабу ли је овој?{S} Од Турци неје.{S} Младожења и млада невеста 
ц!...{S} Ајде, белки глумац.{S} Безбели је глумац бија пијан та турија овну на рогови црни лук, 
дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би 
сјани...</p> <p>- Крисјани!...{S} Да ми је пријетељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми прати ов 
рни лук, па калуђерско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је к 
о.{S} Ђоша, пак, поган, мислејећи да ми је татко истина како Цинцарин, та неће заради на зета м 
... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, мајка... како, чуваја Бог, сви <pb n=" 
кир-Тодорча напраји; јербо при татка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{ 
 несам излегла.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при дев 
о на Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом 
лого, - рече старица.{S} - Димитрије ми је з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у таткови му бил 
а...{S} А?</p> <pb n="75" /> <p>- Не ми је мене мило за никога, - викам, и зацрвене се како к’д 
е од млоги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошин 
ав, ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жа 
а њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми 
 дан, како да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо ми 
 Сас овој искам да почнем, јербо тој ми је шан:<ref target="#SRP19012_N13" /> по татка ми и мај 
{S} Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо ми је Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше.{S} Слу 
ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни болес?< 
туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме  
окакња врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос на папуче, горе је салте на једну басмен 
аш, Господине, сас онолико месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мало помислеја,  
 пријетељицу си, комшику...{S} А што ми је нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има нико 
>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам што ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, питујем  
 n="74" /> Ђуринога.« мислешем. »Што ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђурин 
ј напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бре глумац 
е јутроске пратија овна, божном како ни је адет од време, па му на рогови турија вараклисане гл 
у посмешу...{S} Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин прекачи се п 
сијо, преварала си се, јербо за фустани је црвена боја, па зелена, па жута, па ђувезлија, па мо 
 меће у калајлије, и тако даље{S} Часни је пост, јер док стигох из своје Београд-махале до Ћир- 
12_N88" /> за јеглак.</p> <p>- Каква си је овој жена? - вика си ми свекрва.{S} - Казује што сед 
сме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, свашто.{ 
 де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку лимо 
/> <p>- И таман, вика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за онога.</p 
е салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије 
си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце 
елеју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада травка како зел 
е срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо <pb n="34" /> та  
 Заш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p>А тат 
њ печени прасци, ели јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S} Манџ 
 Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџиј 
не, молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, наруч 
у му бел келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чучнуја при један присад, па ништо ч’ 
људи, човек право да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он 
бидне, мори Таске, добро.{S} Поприка си је љутина, лук мука, зелена трава једило, славеј-пиле м 
беше, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, узацке, ишаране сас гајтани низ бу 
главу; а јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште срце, 
утвак, мислејећи што њума вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Н 
ке!...{S} Отидни у цркву онакој, она си је празна.{S} На Цветнице ели <pb n="27" /> ники други  
 човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{ 
и... а?{S} Што има...{S} При сокакња си је врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не теја.</p> <p>. 
, мило, јако ме мило.</p> <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј  
е ми, вика, зет модроокаст?{S} Модра си је боја за фустани, не за очи: после да су ми и унучики 
езлија, па морава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби ун 
излегни, Ђул-Марике!...{S} При врата си је...</p> <pb n="89" /> <p>А ја обучена, обучена, закит 
а, божном чудејећи се:</p> <p>- Куде си је други черкез?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па ли, вика  
/p> <p>- Ђул-Марике!...{S} Димитрије си је при сокакња врата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће 
и је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, нака га изручка зет на татка му 
умћари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душ 
 Јербо чије попре кабардише, онај ће си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти, он ће  
2_N73" /> сама сам зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и нај 
у не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају, распуштеник<ref target="#SRP19012_N54" />.< 
ј - да га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој  
еф му је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како Краљевић Марко.{S} Не ли дедино му 
- Право је, аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Васка је дон 
лем, па модар како патлиџан; мустаћи си је изгризаја та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и м 
.</p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај си је чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си!</ 
шију, око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А татко ги не д 
ња преко зиму?«</l> </quote> <p>Овај си је толико...</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!{S} Опет машал 
пенџер:{S} Ене!{S} Онакав...{S} Онај си је чардак Сотираћев, овај пак други Николаћев, с’г, пиш 
и габровачки калуђери?</p> <p>- Овој си је черкез, аџијо, - зборију онија кротачко.</p> <p>- Ка 
пун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да  
 нику малечку работу, ајде, ама овој си је големо, дибоко.</p> <pb n="94" /> <p>- Аман, афендаћ 
а однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref target="#SRP19012 
а реп?</p> <p>- Реп закачи оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> <p>- Ј 
њенце од пролет <pb n="57" />, такој си је била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да  
ега га је мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја 
а.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чутура<ref target="#SRP19012_N79" /> за туцање кафу, 
 што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је ч 
о Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј д 
 заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си  
>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Т 
ило од свакога, све до корен.{S} Тој си је било Господиново проклесто у цркву, неје ништо мало. 
прање чемашир; а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим 
а ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем 
у на <pb n="101" /> сумпор; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Таску, убав ј 
<p>Напред ако се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу 
шку две ракију лимонију, јербо таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом рабо 
леђували снајин черкез, Дора Митичин си је украја онај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д д 
Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у чарши 
о к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’ 
модри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго си је човек, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, 
шета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, ама  
{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је сир 
p> <p>- Писује ли ти сестра?{S} Како си је она там’?</p> <p>- Пише, здрава је.</p> <p>- Е, фала 
к онакој, ели ти недељски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га броје 
салте неје како антерија дугачко, но си је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си  
ја...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, 
лушашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу никако другојаче - познава се што је туј дома 
>На аџиску Ђул-Марику.</l> <l>Друсто си је питувало,</l> <l>Питувало Димитраћа,</l> <l>Питаја г 
диш ману, наодиш му салте једну: што си је сирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорба 
а максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој  
 кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем <pb n="35" /> две-три дни тешка, да се не стез 
јде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на црк 
онеси ми, вика, Маријо, онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мр 
..{S} Чукам, чукам и појем песму што си је за <hi>боју</hi>...{S} Измимо гу; избањамо гу...{S}  
" /> а на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{ 
...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г  
не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко про 
н, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи како попови, све по књ 
ви ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, 
 /> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - с’га ти је још по убава!</p> <p>- Салте јоште једну...{S} Крата 
и је тебе и другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако  
аћин је.</p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш 
рава сам.</p> <pb n="5" /> <p>- Како ти је другар?{S} Здраво ли је, добро ли је?</p> <p>- Добро 
о, фала Богу!</p> <p>- Па јоште како ти је другар?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Фала Богу, здраво  
</p> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - што ти је убава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај до кра 
викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем  
нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас Димитри 
{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи  
живих, веселих; зуба здравих а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљда, није белила турским б 
атар, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара до сада причала, и устаде те је у руку пољуби. 
ку, кад се раздрагају буле песмом којој је припев:{S} Оф! опет оф!...</p> <p>А домаћица се поди 
о, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Д 
е мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и па с 
ишин бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим з 
па да му се не бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и другар...< 
м вољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек Господин не дава да се узимају зориле.</p>  
.</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од татка млого постареј.{S} Стар јако беше.</p> <p>Ч 
алдрму што га мрзеше да одговара, јербо је зборљив, зборљив, но салте од чукање на врата да не  
и, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем две три месеца, в 
емо <pb n="34" /> та се зачудимо, јербо је кутала<ref target="#SRP19012_N50" />, кутала и од св 
драво ли је?</p> <p>- Фала Богу, здраво је.</p> <p>- Писује ли ти сестра?{S} Како си је она там 
 душу по чашку лимонију.</p> <p>- Право је, аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</ 
ик.{S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја човек...{S} Море какав човек 
!{S} Салте нака је здравје, па за друго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика обрадовала ме 
#SRP19012_N84" /> што је донеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} Н 
г...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем к 
е не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина салте се разлетела, па како кр 
војчики, жене, па наместимо легала, ако је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше к 
одигнути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне; у  
иш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те  
јим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и другар...</p> <p>- Колај ти 
гови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради пецилак,<ref target="#SRP19012_N68" /> вика,  
рика и није баш толико стара, једва ако је прешла шездесету.{S} Раста је осредња.{S} Црномањаст 
реба за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо туршију по 
 Венчали се, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мене како беше пант 
пак приказа што је татко зборија и како је наодија приготке на бећари к’д су мене тражили.{S} С 
ротиња си је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како служеш 
анин.{S} Сви пости постешемо редом како је сам јединак Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па  
адаше ми од главу дарови.{S} Јербо како је која жена дошла, такој ми турила на главу: чарапе, п 
 пријетељ ми, доодија је млого пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош човек.{S} 
 обедве узни од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли  
 стринке!</p> <p>- О, хо, хо!{S} Колико је студено дори у зуби удара...{S} А како пак напред сл 
авам једно девојче овде близо: убавачко је, кротачко, мани се!{S} Татко гу је аџи-Настасијин ко 
Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну не д 
У једно наћве замесише две теста, једно је моје, друго младожењско; и оба претиснуше озгорке са 
="102" /> га задева боба-Настасија, што је модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа што ј 
ева боба-Настасија, што је модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа што је татко зборија  
 »морав фустан« с покраћим струком, што је озго до насред груди раскопчан, те јој се види од ср 
target="#SRP19012_N58" />.</p> <p>- Што је па тој!{S} Заш’ се млатите?! - од азганлак<ref targe 
ајећи ги сви никако чудно.</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А тат 
те ти га глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде  
току,<ref target="#SRP19012_N84" /> што је донеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред 
љ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо  
ук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала? 
А?!</p> <p>- Заш’ да не иска?...{S} Што је тој, аџијо? - питују онија чудејећи се.</p> <p>Татко 
оре аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- Ви с 
на...{S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем има млого девојчики, па му оваја  
све по књижачки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном  
о је малечак; а нана гу пак приказа што је татко зборија и како је наодија приготке на бећари к 
ринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас девојчики, девојче; сас 
ара испод фистана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S}  
ер!{S} Плаче, брише слузе сас рукав што је искочија под рукав на сечену гу антерију.{S} И саг е 
к, дедино мушко? - збори, ћеф му је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како Краљеви 
rget="#SRP19012_N21" /> да се знаје што је бератлија.{S} Мустаћи му црни, големи; веђе црне, гу 
 кућу никако другојаче - познава се што је туј домаћин.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ћ 
 черкез...{S} Несмо, знаш, запазили што је тој Ђоша пратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив ти Бо 
легнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ нанино де 
не за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је нана казала за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на 
 - и седе на миндерлак не гледајећи што је чича-Коле на ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г д 
; на главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије ј 
ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак ј 
а оној благи ошав, за онуј мученицу што је заради тебе станула како вејка, што се од гајле за т 
акву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спи 
а нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</p> <pb n="73" /> <p>- И та 
м; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је м 
 је гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади  
 узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај срамежљив Димитрије - Циганин?...{S} А, кир-Тод 
а модроокаста нећу.{S} Ћосав, вика, дор је млад свакојако, а кад остареје, а оно како да се обу 
.{S} Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас младожењ 
у.« Она обедве узни једнаке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија,  
после сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас је пак Свети посан, та, да прошћаваш, риба - мани се!.. 
S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике ућута.</p 
лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђоши 
љање се познава што неје девојка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собајле  
 искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте пригода - она си за ништо друго дооди, - збори 
ачко је, кротачко, мани се!{S} Татко гу је аџи-Настасијин комшија, Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђо 
ом ногом под собом <pb n="7" /> а другу је испружила, те јој се види цела чарапа, бела, вунена, 
, проткавана жутом свилом, кошуља, коју је, како ми каза, сама откала, сашила и онако лепо опто 
. - опет поче Ђул-Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и умирање куде је неје било без колач и 
 А бој<ref target="#SRP19012_N80" /> му је, вика, аџике, како онеј селвије,<ref target="#SRP190 
 <p>А оваја па се задева (јербо врс’ му је била):</p> <pb n="104" /> <p>- А како те тебе, аџијо 
К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина, п 
што си је сирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дала в 
се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред со 
 обрну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да пора 
p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- Мерак му је... да те види.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та се 
Чело?{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли Ни 
p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да га пита 
ин јунак, дедино мушко? - збори, ћеф му је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како  
о Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што прајимо, знајеш, да  
у јелече, на главу му криво капче, кому је на средину, куде је сас конац убрано, пулче,<ref tar 
, и каза што неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика чест 
о види друсто му...{S} Дора Митичин баш је при њега...</p> <p>- Маријо! - викну ме нана.</p> <p 
авдана голема!{S} Па стамболски леген и јебрик!{S} Огледало од кума ми големо, из Стамбол, наок 
раче ели дете та <hi>сас здравицу</hi>: јебриче ракију и чашку по родови, по кумашини, по прије 
јурнек<ref target="#SRP19012_N88" /> за јеглак.</p> <p>- Каква си је овој жена? - вика си ми св 
мбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми дојде јоште једанпу 
она тике узне испод <pb n="54" /> појас јеглак, та си ги обрише, и па га там’ забоде...</p> <p> 
, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не 
жњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитрија, 
 чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми не слу 
нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти 
ратлија, не ли ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој 
јемо који је, но једнаг да отворимо.{S} Један дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да  
ојање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ д 
{S} Како с’г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да је било јучерке, такој ми је овој у  
l:id="SRP19012_C5"> <head>V</head> <p>А један дан...{S} Седела сам у таткови ми читаву недељу с 
"#SRP19012_N30" /> и да сташе.</p> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу при гергеф, мислешем:  
 од њег’ на Дику (сестру му девојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p>-  
је кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики  
 Легнула сам, онакој сас све шивети, на један скалапен килим, што требаше да је у мојега Димитр 
о, резилак, и свако чудо, свашто.{S} На један бал салте голе...{S} Руке, грбина, пазуке - на ме 
S} Ја сам донела фес и турила сам га на један јестак на миндерлак.{S} Снаја му измила јеменије, 
 седом-осам године.{S} У голему собу на један дувар пак висеше ми татко: на груди му срмалија џ 
олико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правешеју максуз такој,  
а ми проминеш Марику: на обедве узни од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час д 
> около шију и око рукави.{S} У мене је један рукав, у тетку му други, па грабимо која ће попре 
ија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дори леткам, ништо  
си јадан умре, <pb n="96" /> а салте се један пут сас њега срето...{S} Болан, болан, једва идеш 
 се венчају несу тазе но бајат: виду се један другому како ћуфлија<ref target="#SRP19012_N38" / 
маја адет да чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, 
рат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем чаир, а оно трава, трава у пролет како око  
о к’да си је човек дом’.{S} Чучнуја при један присад, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; лев 
. а, мори, Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац, <pb n="40" /> за Сотира, та мани се.{S 
ној...{S} Жал ме: да не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таск 
њанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у десети се чује.{S} Млада, убав 
ам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} Јес’ 
ца ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија Сотир терзија гледа 
д год смо у таткови ми на гости.</p> <p>Један дан, прокашља се татко пред сокакња врата.{S} Неј 
пају и викају гугууу-то! гугууу-то!... »Један, две, три...« бројимо, па кад избројимо повише од 
 нигде долети сокол па тике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душ 
t="#SRP19012_N57" /> да плачем, ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па 
ри Жожину Капију.{S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и ј 
лого била под нишан, па ме мило да виће једанпут отиднем при Димитрија...</p> <p>Јутре дан, у с 
им: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме 
ој, и још више, много више, јер није ми једанпут јетрвина мајка рекла: - »Салте да чујеш баба-М 
лено, јербо слана јоште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина салте се 
лте, вика, да улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S}  
е да чујеш баба-Марију...{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш, Ђул-Марикину прикажњу једанпут да сл 
еданпут да чујеш, Ђул-Марикину прикажњу једанпут да слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и гла 
 та Ђул-Марика и није баш толико стара, једва ако је прешла шездесету.{S} Раста је осредња.{S}  
 пут сас њега срето...{S} Болан, болан, једва идеше; срете ме кад идешем са свекрву ми у татков 
кад је мислила да »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој г 
ка си је љутина, лук мука, зелена трава једило, славеј-пиле мушко чедо... а, мори, Таске, мори, 
} Сви пости постешемо редом како је сам јединак Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па за тој  
оо!{S} Доста виће, две ти очи!</p> <p>- Једна при мене у комшилак венчала се пред сирнице, а ви 
у белеје му се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу држи од цара ф 
оз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работим 
</p> <p>- Жал гу за нану, Таске, - вика једна наша комшика, па и она узе те се заплака.{S} Мене 
ете на ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чубар, друга цвеће смиљово, трећа зумбул, ч 
а си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет модроокаст?{S} Модра с 
. од напољицу... баш га пресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} У један  
тоју салте још николико...{S} Како онај једна беше:</p> <quote> <l>»А, бре, Мито...«</l> </quot 
нам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија усујле:</p> <p>- Ди 
бије или »пуцке«; где и сад комшике иду једна другој кроз капиџике; где се и сад купују симити  
ако би си ника <hi>ништо</hi> изручала, једнаг гу песма искочи, та од резилак не може да кроз с 
> <p>К’да ми татко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Господина, даде му паре виће колико му д 
, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце, слунце.{S} Развикали се пре 
он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе из обор дори спотурајући се.</p> <p>»Заш’ 
умре Димитрије...{S} Истина неје умреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S 
м, што требаше да је у мојега Димитрија једнаг по моје венчање, барабар сас чеиз ми, поклопила  
Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин Краљевић  
 како да несу ни ишле.</p> <p>Улезе, па једнаг излезе.{S} Жене се ништо погледаше.</p> <p>Кад м 
ше.</p> <p>Чини здраво живо сас нас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли аџија, аџике?</p> <p>- Отиде, 
у ми кириџије, што ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше у странство у Ћуприју, при младожењски р 
ко ме Мита жално викну:{S} Маријооо! та једнаг чучну на траву, покри лице сас руке и ста да пла 
ојче.</p> <p>Викнуше татка ми.{S} Отиде једнаг.</p> <p>Господин пита:</p> <p>- Заш’ не даваш, а 
 се замислеја што сам га нагазила та је једнаг пратија чирака<ref target="#SRP19012_N36" /> и д 
о ем је убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, иск 
ашинову му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слуша 
а кроз сокакња врата - на сокак...{S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану шт 
е ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, ама не каза на нану 
и од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо око рогови уз 
 кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће 
 бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, јербо и 
- Маријо! - викну ме нана.</p> <p>Улего једнаг у собу.</p> <p>- Филџани! - па погледа баш у Дим 
кашље: салте да не питујемо који је, но једнаг да отворимо.{S} Један дан баш пред икиндију прок 
ркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унученце, бре 
не у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,<ref target="#SRP1 
немој проминеш Марику.« Она обедве узни једнаке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мислим т 
и комшике и родови, и старе и младе.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол гизија шалваре, широ 
 седи при бабине му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, горе је на мактицу, па врз макт 
 Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на ш 
ма; разишле смо се.{S} А знам да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-М 
е остављале саму никад, а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на сокакња врата кро 
p> <p>У једно наћве замесише две теста, једно је моје, друго младожењско; и оба претиснуше озго 
 и за снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно друго.{S} Ђоша, пак, поган, мислејећи да ми је та 
оспода!« такој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и п 
{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слу 
</note> <note xml:id="SRP19012_N78">Све једно.</note> <note xml:id="SRP19012_N79">Ступа.</note> 
, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би  
ше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајили, бошчалаци на свекра, св 
е у моје дукат, у његово прстен, врзани једно за друго сас црвен свилен конац.</p> <p>Ћеменчеџи 
жу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја познавам једно девојче овде близо: убавачко је, кротачко, мани с 
ука око Петров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А би 
ише да неје рекнуја татку ми, салте ово једно, <hi>блажу</hi>, па виће доста.{S} Како Турци, ка 
 како око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно паниче пуноч’чко сас зелену поприку и <pb n="39"  
ар се видешем како шашава, та си чу што једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се чудиш.</p> < 
и се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срдит 
вас’ц</hi>.</p> <p>Собраше се.</p> <p>У једно наћве замесише две теста, једно је моје, друго мл 
игански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је би 
а татко ми на свакога ману најде.{S} За једнога ћосав, за другога модроокаст, за трећега малеча 
 миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{S} Седи с једном ногом под собом <pb n="7" /> а другу је испружил 
, накићену, зарумењену од среће што већ једном одлази својему Димитраћу.{S} После је видех као  
 пусто венчање; јербо нана ми испратила једну две старке чак на сокак, та како кога опазу што ћ 
у обор, бос на папуче, горе је салте на једну басмену антерију, доле на човане чакшире, без пот 
{S} Ако му наодиш ману, наодиш му салте једну: што си је сирома човек.{S} А девојче му је боље  
и је још по убава!</p> <p>- Салте јоште једну...{S} Кратачку...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали,  
аш, Маријо, у нашинци нема.{S} Па не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук: што не  
да л’же.{S} Туј ти се фатили, напрајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А ја истина несам била дом 
 мислела сам: »Да ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, та 
ко га сврћа, вика га под осмалаци на по једну чашку две ракију лимонију, јербо таман си је врем 
 узе кафтан, кушак...</p> <p>- Јоште по једну лимонику, стринке.{S} У зборење пројде ни време б 
ма га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч 
а за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које су играли, та ги спацирај 
одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд најде басту 
снаје му) јечменије.{S} Стануја сам сас једну нигде у каљиште.</p> <p>Снаја отрча.</p> <p>- Дон 
а руку и загледа се према себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње, виде читав големи све 
абајле работила; обадве гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас пуцке,<ref target="#SRP19012_N98 
векрва купи, а овеј паре остављам све у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: з 
имо без ћеменчеџије, та скидо од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире...{S 
ар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на  
S} Бре! - што ти је убава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»Ниша 
ић.</note> <note xml:id="SRP19012_N911">Јектика.</note> <note xml:id="SRP19012_N91">Целер и пер 
ица.</note> <note xml:id="SRP19012_N77">Јектика.</note> <note xml:id="SRP19012_N78">Све једно.< 
p> <p>Приповетка</p> <p>Написала</p> <p>Јелена Јов.{S} Димитријевић</p> <p>Прештампано из „Нове 
рке, горе је на мактицу, па врз мактицу јелече, на главу му криво капче, кому је на средину, ку 
 на шалварке, на кратке антерике ели ти јелечики, искитене сас свакојако цвеће, а веђе, како да 
 »испод комину« и леблебије, говорило о јелима, нишким, како се које готови, шта спремају, или, 
џан.</note> <note xml:id="SRP19012_N40">Јело.</note> <note xml:id="SRP19012_N41">Говеђина с рен 
зар.</note> <note xml:id="SRP19012_N33">Јело.</note> <note xml:id="SRP19012_N34">Палидрвце.</no 
јестак на миндерлак.{S} Снаја му измила јеменије, и намести ги за обување у собу на орозан.{S}  
ерике, на удовице папуче, на стари људи јеменије.{S} А на Варвару две жене месу леб’: по педесе 
 тике ете ти гу отутке татко.{S} Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе ко 
олико и ја њој, и још више, много више, јер није ми једанпут јетрвина мајка рекла: - »Салте да  
а здравих а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљда, није белила турским белилом; %сухоњава ј 
алајлије, и тако даље{S} Часни је пост, јер док стигох из своје Београд-махале до Ћир-Костине у 
аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би кабаат<ref target=" 
S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј кућу... блажу<ref target 
и Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се п 
 је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су преко недељу препазари 
, немам вољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек Господин не дава да се узимају зориле 
 иконостас Св. Богородица и Св. Никола, јербо ми татко Светога Николу служеше, па Јерусалим, а  
 чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од татка млого постареј.{S} Стар јако беше.</p 
 /> <p>А ја обучена, обучена, закитена, јербо јоште половин сат па ће акшам,<ref target="#SRP19 
ја у калдрму што га мрзеше да одговара, јербо је зборљив, зборљив, но салте од чукање на врата  
мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем две три мес 
баџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџ 
... за тој.</p> <p>Нана виће не питује, јербо зна татков ми табијет.{S} Пита ли за ништо два тр 
ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас млад 
 Неје, мори Настасијо, преварала си се, јербо за фустани је црвена боја, па зелена, па жута, па 
ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донесе Васка по каф 
<p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не плаче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје,  
 сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо ни <pb n="14" /> доодеше сас кумашини и комшије,  
остадинка.{S} Сас овој искам да почнем, јербо тој ми је шан:<ref target="#SRP19012_N13" /> по т 
 <p>Несам била кол’ко напред под нишан, јербо татко грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мит 
ле.{S} Ама ништо, несу умејали како он, јербо кад отрчим да отворим, ја при врата: »Кој чука?«  
, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, д 
 млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па салте сејири: што смо крис 
ми узнемо <pb n="34" /> та се зачудимо, јербо је кутала<ref target="#SRP19012_N50" />, кутала и 
а зелена како у пролет, и лисје зелено, јербо слана јоште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко 
а у новине: »Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к<ref target="#SRP19012_ 
лаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загубила оној за 
 на по једну чашку две ракију лимонију, јербо таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, 
е на њума како скршен дувар на потирњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу притупкало под ло 
...{S} Ама и ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: к 
еданпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте пригода - она си 
џи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју ве 
 Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; јербо нана ми испратила једну две старке чак на сокак,  
>све оној</hi> тај кир-Тодорча напраји; јербо при татка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу па 
а на Св. Николу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму 
о панџар,<ref target="#SRP19012_N27" /> јербо срам имашем од нану ми.{S} Мислим...{S} Море што  
 како шашав идем, жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега н 
рдише<ref target="#SRP19012_N53" />.{S} Јербо чије попре кабардише, онај ће си је посрећан; а к 
тасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво не 
 ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за 
<pb n="40" /> за Сотира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли м 
у руке, попадаше ми од главу дарови.{S} Јербо како је која жена дошла, такој ми турила на главу 
hi>онакој</hi>... и песма гу искочи.{S} Јербо напред како би си ника <hi>ништо</hi> изручала, ј 
уди ништо за Кршено Чело?« мислешем.{S} Јербо ја несам онаг знала што се Димитрије виће венчаја 
блажу!</p> <p>- Блажу, аџике, блажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек кир-Тодорча неје тај чов 
и шимшири.</p> <p>А оваја па се задева (јербо врс’ му је била):</p> <pb n="104" /> <p>- А како  
рбо ми татко Светога Николу служеше, па Јерусалим, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко бе 
="33" /> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Еј, баба-Марија!...</p 
кам.</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Црна, баба-Марија!...< 
аре...{S} Што ти приличууу!...</p> <p>- Јес’ па.{S} Пембе шалваре...{S} За кога да се обучем?</ 
га ууубавога Миту Ђулинога?...</p> <p>- Јес’ па! прозбори ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде 
екнем да се не досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика боба-Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу 
учак.{S} Такој си напред беше.</p> <p>- Јес’ па, - вели аџи-Настасија, ћутљива и озбиљна стариц 
тихо, као да крије од осталих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{S} Како ти исприча’ такој си било: ама о 
 Тике туј онај боба-Настасија:</p> <p>- Јес’ па, селвија.{S} Ја га какав је малечак па дебел.{S 
 си крисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј кућу... блажу<ref target="#SRP19012_N75" />. 
- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Еј, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’  
- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Црна, баба-Марија!...</p> <p>- Заш 
} Како Турци, како Цигани блажу!!...{S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се ники Нишлија бл 
ик, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг-дан, он дошеја сас онија тројицу, др 
 се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори 
Бошке?!</p> <p>А тај Таске:</p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је, в 
ни се!{S} Не приличеше <pb n="67" /> на јесен но на пролет.{S} И трава зелена како у пролет, и  
да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максу 
што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на груд 
 <p>Прошло два, а они још за софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, леблебије, а поред белога  
арабар сас чеиз ми, поклопила сам се на јестак, што га навезо од како сам под нишан, спремајећи 
, ја узнем да дизам легало и најдем под јестак - шесет паре: оставија ми да купим за подручак е 
а појем, ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до зору. 
ал, голем жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До икиндију не тури у ус 
сам донела фес и турила сам га на један јестак на миндерлак.{S} Снаја му измила јеменије, и нам 
 По ћошку аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале на шарена шиљтета, старке испр 
ј; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јор 
-Краса (ја гу викашем <hi>невесто</hi>) јетрва на туја Таску:</p> <pb n="53" /> <p>- Аман, кира 
едела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, нарочито Ђул-Марика, и  
под комину«.</p> <p>Осим мојега девера, јетрве и њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлик 
 се обрадоваше мени, %ненадну госту!{S} Јетрвина ми мајка повика:</p> <pb n="4" /> <p>- С’га зб 
 више, много више, јер није ми једанпут јетрвина мајка рекла: - »Салте да чујеш баба-Марију...{ 
р дан да дојдеш...{S} Јутрос сам водила јетрву ти, лаусу<ref target="#SRP19012_N4" /> на молитв 
тен.</note> <note xml:id="SRP19012_N55">Јецам.</note> <note xml:id="SRP19012_N56">Боље, камо ср 
ако.</note> <note xml:id="SRP19012_N58">Јецање.</note> <note xml:id="SRP19012_N59">Беснило.</no 
p> <p>- Изми ми, вика, Зојке (снаје му) јечменије.{S} Стануја сам сас једну нигде у каљиште.</p 
риповетка</p> <p>Написала</p> <p>Јелена Јов.{S} Димитријевић</p> <p>Прештампано из „Нове Искре“ 
{S} Татко гу је аџи-Настасијин комшија, Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђоша си пак неје нашаја ману  
<ref target="#SRP19012_N45" /> а на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{S} Две ми 
уј приказамо што напрајише пријетељи, а Јован, сирома човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, ш 
то ће се Димитрије венча сас девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је  
. - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш Таску, девојче ти за Димитрија Ђоши 
} И кушак<ref target="#SRP19012_N10" /> јој није око паса, виси крај ње на миндерлуку...{S} Ђул 
еда своје славеј-пиленце, Димитраћа, да јој дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руци » 
et="#SRP19012_N6" /> накриво толико, да јој се дотакао чак уха, с пусћулом<ref target="#SRP1901 
ј-пиленце, Димитраћа, да јој дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руци »дори до зору«.. 
ила да »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај 
м <pb n="7" /> а другу је испружила, те јој се види цела чарапа, бела, вунена, шарена на прстим 
о је озго до насред груди раскопчан, те јој се види од српског платна, проткавана жутом свилом, 
а, шарена на прстима и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испружена, чарапа кратка 
их, живих, веселих; зуба здравих а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљда, није белила турск 
жив ти Бог! - збори домаћица, не дајући јој да устане.</p> <p>- Како па да идеш?! - рече кира-Т 
е.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на грудима црно бућме;<ref target="#SR 
глађену косу готово до чела.{S} За ухом јој гранчица босиљка, закитила се пред полазак у цркву. 
012_N8" /> црним, танким а широким, што јој крије углађену косу готово до чела.{S} За ухом јој  
е<ref target="#SRP19012_N40" />, манџе! јок чорба, јок шкета<ref target="#SRP19012_N41" />, куп 
t="#SRP19012_N40" />, манџе! јок чорба, јок шкета<ref target="#SRP19012_N41" />, купус и месо,  
’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу  
е.{S} Донесе ми пуну калајлију сутлију: јок, не мога.</p> <p>У слунце заод излего на мала врата 
јербо таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе из о 
аш’ си, Мито, такој...«</l> </quote> <p>Јок, не могу, овуј сам забрајила.{S} Овуј не знам.{S} Ч 
лужи.{S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се смејете, 
/> <p>- С’га зборешемо за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а 
- За моју љубав, баба-Маријо! - узвикну Јола.</p> <p>- За мој атар, Ђул-Марике! - узвикну и она 
 тебе нагазила?!{S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - 
 на орозан, узе та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} Не ме погледа!</p> <p>После одејећи по кућу,  
ојче на аџи- Настасијинога кириџију.{S} Јооок.{S} Ништо не бешем чула за њигово венчање; моји с 
 спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{S} Туго, јоргани!{S} Све селемија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми 
њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни све џанфеслије,<ref target="#SRP19012_N18" / 
, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими, у голему пиротски, <pb n="10" 
} И кол’ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Вас 
/p> <p>Дор татко не фати онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, 
 био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на грудима цр 
ема, вели, воље да прича »при мужи«.{S} Још више се завали на јастук, наслони главу на руку и з 
ксуз отидне божном да спије, и сас њега још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, млади мужи  
е пројдоше како јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал 
кво калуђерско џубе? - прозборише онија још пот’нко.</p> <p>- Каково?!{S} Заш’ се, жи’ ви Госпо 
 а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та в 
 <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - с’га ти је још по убава!</p> <p>- Салте јоште једну...{S} Кратачку 
p> <p>Оне ме не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку; али  
у онија чудејећи се.</p> <p>Татко ми се још повише расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к 
 а у памет <pb n="22" /> ми стоју салте још николико...{S} Како онај једна беше:</p> <quote> <l 
ика обрадовала мени, толико и ја њој, и још више, много више, јер није ми једанпут јетрвина мај 
ре!{S} Бре! - што ти је убава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај до крај.</p> <quote> <l>» 
К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56" /> несте били...{S} Туј ништо јако, јако 
, та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, леблебиј 
арикине прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и са 
а узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, како дете, а т 
га девера, јетрве и њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика 
итајећи се што ли ће се напраји.</p> <p>Још повише се замрачи.</p> <p>Ете ти тројица мужи из мл 
 узе дори да вије.</p> <p>- Море, вика, јоште како видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Мари 
Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је, белки, јоште мило за Димитрија...{S} А?</p> <pb n="75" /> <p>- 
, и одмах узе кафтан, кушак...</p> <p>- Јоште по једну лимонику, стринке.{S} У зборење пројде н 
 стару Нишлику, аџи-Настасију.</p> <p>- Јоште по чашку.{S} Ајде и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{ 
{S} Кева Коцина венчала се у меснице, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару кирију.{S} Вачи 
 та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје р 
л’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што има јоште, Настас 
у, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет модроокаст?{S} М 
учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка.<ref target="#SRP19012_N74" / 
р,<ref target="#SRP19012_N71" /> што га јоште не беше слана дофатила, црвен као жеравка, што га 
} Запазила сам, Таске, ја овој при њега јоште од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџ 
ште нема ни дваес’ године...{S} Што има јоште, Настасијо?</p> <p>- Нема више ништо, аџијо.</p>  
о у пролет, и лисје зелено, јербо слана јоште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, о 
</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Па јоште како ти је другар?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Фала 
Марика и радосно, и весело.</p> <p>- Па јоште како ни си?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- П 
p> <p>- Не се срди, стринке!...{S} Ајде јоште чашку, - вели домаћица, и послужи прво аџи-Настас 
глак при Жожину Капију.{S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо бр 
А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Таск 
ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да 
 <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глуво како око половин ноћ!{S} Не г 
с’га ти је још по убава!</p> <p>- Салте јоште једну...{S} Кратачку...</p> <quote> <l>»Лали ми,  
ја сам нишан на аџи-Костадиново девојче јоште у меснице, у редовату недељу; спраија сам за свад 
ун не знам): по грбину, по крстетину, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима 
гала јади да испишем.</l> </quote> <p>И јоште на кога се од Господиново проклесто познаде, ћеш  
 кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честито ми до 
има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем  
служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас здрав 
 т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да римам и па д 
отачко.</p> <p>Он мрдну сас главу, попи јоште чашку, и нана ми попи, изруча мрвке од краставицу 
јде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште повише ражали, па узе дори да вије.</p> <p>- Море 
ше кротко, она си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже <pb n="26" /> главу; а јут 
о ружица, како љубичица; и млоги му жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све  
е те је ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што викају људи, млада невесту.{S} И кој знаје,  
>А ја обучена, обучена, закитена, јербо јоште половин сат па ће акшам,<ref target="#SRP19012_N8 
ве ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref target="#SRP19012_N3" /> - гов 
а одамно, салте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и ж 
S} Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} 
#SRP19012_N39" />; бре...« Да прошћаваш јоште дрењке!...{S} Отидни у цркву онакој, она си је пр 
ерко, да се чудиш.</p> <pb n="15" /> <p>Јоште к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутн 
то је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како Краљевић Марко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ак 
 Краљевић Марко!{S} Што ми работи дедин јунак, дедино мушко? - збори, ћеф му је што је мушко. - 
еђу, турану на <pb n="101" /> сумпор; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Тас 
пете узела од онуја стринка-Таску, убав јурнек, мани се, на наглавчики нашарани девојчики, а ок 
ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте пригода - она си за ништо дру 
чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми дојде још 
 божном подношке, други пут брдо, трећи јурнек<ref target="#SRP19012_N88" /> за јеглак.</p> <p> 
р, па добро врже <pb n="26" /> главу; а јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине,  
 ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима завијемо сарму  
оведају у нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, д 
татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете, боба!<ref t 
оше ме у цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{ 
еданпут отиднем при Димитрија...</p> <p>Јутре дан, у суботу <hi>амам</hi>.</p> <pb n="41" /> <p 
.«</p> <p>Тај дан несам излегла.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекрва у комшилак сас работу, и па 
к руча сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре дан, у петак, <hi>боја</hi>.{S} Младожења си ми п 
ину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време на посипување цвеће у  
видешем како шашава, та си чу што једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се чудиш.</p> <pb n=" 
 си згодила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам водила јетрву ти, лаусу<ref target="#SRP1901 
га било, да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја човек...{S} Море какав човек!{S} Он неје 
до - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске пратија овна, божном како ни је адет од време, 
ас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јутроске на амам играле, играле!{S} Играле, појале, вес 
’ не плачешем.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, преда 
ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем та пометем и судови измијем, па са 
на ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, две 
рди жена, па.{S} Ете, завикала Вачиница јучерке: - »Туго, Маријо!{S} Шашави ли су ми кириџије,  
у лице белеје...{S} Знајем како да беше јучерке што збореше на онуја Таску Манину:</p> <p>- Нећ 
дам!...{S} А један дан, како да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S} Велики 
?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, за Цветн 
а мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} Собајле дооду родови, пријетељи, кумашини,  
b n="82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме в 
 <p>- Како ћу да га доведем, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреј 
 фустан што ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј а 
/p> <p>- Заш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошинога одамно?</p>  
 може да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи на модри очи!</p 
 на р’жањ печени прасци, ели јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење. 
>А ја истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комш 
те: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се 
у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитрије.{S} Поглед 
умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу више за т 
, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан:  
{S} Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, 
 Петров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли ј 
он, Димитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, укачи се на  
та има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике у 
видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играшем каменчики<ref target="#SR 
ћари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим  
ачешем.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, предадем му  
S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, п 
с ћибрит.<ref target="#SRP19012_N34" /> К’д дојдо при њи, испушти максуз<ref target="#SRP19012_ 
ла чучка.<ref target="#SRP19012_N74" /> К’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Вели 
ко чираче<ref target="#SRP19012_N67" /> к’да не сташе на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и ви 
ће акшам,<ref target="#SRP19012_N89" /> к’да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућа 
срамна?</p> <pb n="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, ништо друго. 
ди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас овој поче:</p> <pb n=" 
ачко.</p> <p>- Ка! ка! ка! - черкез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} С 
ика боба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, женеше Вале догрмаџија<ref target="#SRP1 
!{S} Кррршено Чееело!...{S} Јааа!...{S} К’д попреее!...{S} Полеј, Бога тиии!...</p> <p>Отеза, ч 
 гу је повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти са 
а, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни па одење 
S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећа 
јећи - све сам за Димитрија мислела.{S} К’да сам гледала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да 
испод очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше 
ас гукање на њигови речови одговара.{S} К’да опази што смо се сви ражалили, татко обрну друго:  
вори.{S} Јадан, паднуја, утепаја се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да ч 
мо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки пр 
{S} Чујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Шт 
ори, причука ми нешто срце како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав  
" /> кротко да збори, не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури гл 
нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има нико гајле,<ref target="#SRP19012_N28" /> она г 
анџије краставице и симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56"  
у?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што несам збрала филџани. »А!{S}  
Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем та пометем и су 
 кога?« - »За Ђошинога сина Димитрија.« К’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чед 
 девојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од он 
естим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мек 
узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј м 
шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, с 
во поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, за 
чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да  
ако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрем 
rget="#SRP19012_N23" /> О туго!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> 
чаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми  
једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се 
ша, стреља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике звекну:</p> <p>- Сикте 
е, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдину<pb n="64"  
рзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га 
 еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p 
аја Бог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим,  
е гу притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше д 
и нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу 
 к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти недељски дан, татко с 
RP19012_N63" />!...</p> <p>Дуз.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек си  
..{S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће  
еја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како 
фу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на н 
ез, неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошч 
етељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђерск 
ија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни  
роз капиџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Нас 
S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, кл 
{S} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за вод 
рди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее! 
</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Ш 
 <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</ 
и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а о 
ре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога 
ње; за ништо се не срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо  
нчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женско Дру 
илак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Жен 
рко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш 
тасијо?« Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S 
су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врата лица а н 
е мене та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем д 
че благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како селвија.{S} Тике туј онај боба- 
- »Несам ништо забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па уз 
0" /> убави, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на један  
и с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми  
довутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јо 
работеше сас догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да се тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту  
ине, онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У  
а, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка.<ref target="#SRP19012_N74" /> К’д  
е’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честито ми дојде це 
да се чудиш.</p> <pb n="15" /> <p>Јоште к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у д 
бимо иконе, молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафор 
7" /> Сотир терзија беше на бал, а беше к’сканџија<ref target="#SRP19012_N48" /> та мани се.{S} 
е мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па у 
19012_N89" /> к’да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по о 
пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем 
, та ги спацирају, како пајтонџија коњи к’да му се умору...</p> <pb n="33" /> <p>- Хо! хо!{S} Х 
ја и како је наодија приготке на бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроокасти,  
 је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S}  
е мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја се сас онија 
ми <pb n="19" /> се укачи огањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан... на 
учка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он  
а серсем нити толико шашава та да појем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празн 
S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме ж 
црвен као жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на добро обр 
љес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, 
лаци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нана пак, гледајећи кроз пенџе 
>Татко ми се још повише расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S 
 за никога, - викам, и зацрвене се како к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пуст 
 на главу му бел келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чучнуја при један присад, па  
_N81" /> што сам га виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, у 
 па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, дат 
чи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам  
у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту <pb n=" 
, да улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо  
</hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурли 
а <pb n="62" /> Бог сачува: салте чекаш к’да ће си муње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беш 
афтан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настас 
...</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија неје зв 
огледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми с 
аботију.«</p> <p>Пусти аџамилак!</p> <p>К’да је отишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагаз 
, и одеше по кућу како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Госпо 
 од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко  
 а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и 
, кој знаје, ништо збори, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та за чивију.{S} Отвори врата:  
онај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми черкез, привикаше онија двојица 
тим нити станем спрема огледало.</p> <p>К’д изнесем да предадем шикерлеме и воду, јадан Мита гл 
ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S 
мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се р 
> <l>Удовицу с девет сирочики!«</l> <l>»К’д је дошла Ана удовица,</l> <l>Удовица с девет сирочи 
м славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к<ref target="#SRP19012_N46" />!...</p> <p>- Викаш, Мар 
р, како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како буб 
зиграмо, жене си поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики  
борију онија кротачко.</p> <p>- Ка! ка! ка! - черкез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде м 
раставице и симиџије симити!{S} Ка! ка! ка! - насмеја се татко ми колико може.</p> <p>- Ништо н 
 - зборију онија кротачко.</p> <p>- Ка! ка! ка! - черкез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Ку 
је краставице и симиџије симити!{S} Ка! ка! ка! - насмеја се татко ми колико може.</p> <p>- Ниш 
ијо, - зборију онија кротачко.</p> <p>- Ка! ка! ка! - черкез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S 
анџије краставице и симиџије симити!{S} Ка! ка! ка! - насмеја се татко ми колико може.</p> <p>- 
пријетеља, па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске пратија овна, божном ка 
јетеља, па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске пратија овна, божном како  
еља, па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске пратија овна, божном како ни  
, па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске пратија овна, божном како ни је  
ог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би кабаат<ref target="#SRP19012_N76" /> на мене узеја: заш 
.</p> <p>А, лелке, туго!{S} У нас: нити кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срце остину как 
дише, онај ће си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају, распуште 
"#SRP19012_N53" />.{S} Јербо чије попре кабардише, онај ће си је посрећан; а кому не кабардише, 
по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<ref target="#SRP19012_N53" />.{S} Јербо чије  
е.{S} Туј ти се фатили, напрајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А ја истина несам била дом’: тат 
нам предаде »ашчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и то мени говори, пријатно, тихо, као да кр 
ка овлажи грло комињаком, па узе сркати каву, коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} Кад попи каву 
мислила да »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини  
ошлим временом, за доба својега живота, кад је без витих крила летела на небо, и машала се звез 
у луду среду – о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, сече на хамајлије и меће у калајлије, и 
адоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку; али кад им каза моја јет 
Заш’ се, жи’ ви Господ, прајите пијани, кад несте?...{S} Какво? а, симсиле му погано! - па звек 
везда, месеца, сунца, за доба младости, кад је мислила да »што год лети, све се једе«, кад јој  
ном раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Мари 
е једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај ђерђева певала и сањала ди 
мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, па, викају жене, и мла 
 дланова како у какву веселу харемлуку, кад се раздрагају буле песмом којој је припев:{S} Оф! о 
ву, коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и то мени говори, пријатно, тихо,  
а онолики милос’ за Димитрија, заш’?{S} Кад салте прозбори, причука ми нешто срце како сат.{S}  
} Ћосав, вика, дор је млад свакојако, а кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} 
јећи све што искају - изгостирају се; а кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један другом 
он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да 
жу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу салте 
да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали  
{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, поле 
ави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам и 
arget="#SRP19012_N57" /> да плачем, ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка 
сам пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фид 
#SRP19012_N215" /> и у њија гугутке, па кад стану да поју у пролет у самнување, оно мани се! до 
то!... »Један, две, три...« бројимо, па кад избројимо повише од седом, а нам ни мило, што се не 
ка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па кад викну на онија тројицу, мани се.</p> <p>- Како неје 
зелени, модри, црвени, па на грањке, та кад ни дојду гости, девојчики, жене, па наместимо легал 
{S} Болан, болан, једва идеше; срете ме кад идешем са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у 
етак!...{S} Утишило се како у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике скута, земљу загрну 
е се и сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; где се и сад носе шалваре испод фиста 
а у кесе красну пловдину<pb n="64" /> и кад’н-пармак<ref target="#SRP19012_N73" /> сама сам збо 
аји, кад сам им седела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, нарочи 
ан и тугле, у друге од даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-ч 
 Ама ништо, несу умејали како он, јербо кад отрчим да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад  
и, што ће си <pb n="100" /> бидне убаво кад идемо на Панталеј да се причестимо...{S} По ћошку а 
; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на гости.</p> <p>Један дан, пр 
си ме нана разбуди - самнуло се.</p> <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, с 
езе.{S} Жене се ништо погледаше.</p> <p>Кад ме сплетоше и турише тел, изљуби руку на сви, па ин 
огла да дизам очи - млада невеста.{S} А када би нико пиленце летејећи прозборило: »И Димитрија  
 попа да дојде да га причести, мислу за кадилницу, тамјан, свећу...</p> <p>Тике ете ти га при н 
ref target="#SRP19012_N93" /> од зелену кадифу па сас злато везену, како на турски деца; и и ку 
ија.</note> <note xml:id="SRP19012_N73">Кадунин прст (бело грожђе, дугуљастих зрна).</note> <no 
SRP19012_N28" /> она га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и т 
 ципиле, <pb n="44" /> како ништо да ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при  
ти чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и  
да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете, боба!<ref target="#SRP19012_N83" /> Не ћ 
да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да 
биш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакањ 
ре, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не вид 
.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пројде читава недеља.{S} С 
 хоћу си излегнем при боба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Марик 
 бата тражиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа тражила, - рекну, па узе т 
 из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не плаче, јербо нема за што да плаче.{S} 
 татка ми за честитање.</p> <p>- Иди та кажи честито на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и уз 
 до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маск 
 у бошчу ђирит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисјани, кој купи, кој нареди да се напраји 
итин чича аџија.</p> <p>Отиде, виде га, каза на нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је убаво 
 уплаши и једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати 
лиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а  
/> - »Што збориш, аџи-Настасијо?« Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан а 
е нана разбуди - самнуло се.</p> <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте 
па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли  
наг отрча та <pb n="76" /> каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на 
стресо.</p> <p>Рече татку ми честито, и каза што неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе,  
р плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ај 
 жутом свилом, кошуља, коју је, како ми каза, сама откала, сашила и онако лепо опточила ситним  
"44" /> како ништо да ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћошку,  
д сам им седела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, нарочито Ђул- 
куде.</p> <p>- Неси питала?{S} Ни па он каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја за н 
а бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечки, тике 
И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пројде читава недеља.{S} Свекрва ми отишла 
, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је пос 
како не обрне, сас Ђошу не помири, неје казаја при Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез 
 ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо салте да не постиш, ама не л 
и.</p> <p>Туј се татко сети што је нана казала за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в гла 
, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана прост 
е овој жена? - вика си ми свекрва.{S} - Казује што седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи 
S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује...</p> <p>- Аман, афендаћ, немој више!{S} Зар не 
не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у 
дом’ забрајија, па дојде да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика 
аву, ако убаве папучкице, он па у вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S 
ако је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настаси 
 не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; после па о 
ем, сас Димитрија зборешем, и Димитрију казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} 
окол.{S} На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни  
l> <l>Не л’ видите што копнејем,</l> <l>Кај у пролет снег што копни?</l> <l>Друшке су си питува 
у посмешиш; искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене с 
 да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и девојче:{S} Шопови, 
ја:</p> <p>- Јес’ па, селвија.{S} Ја га какав је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, шт 
вој:{S} Јутроске узеја човек...{S} Море какав човек!{S} Он неје човек, неје пријетељ.{S} Тражиј 
инога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, како вика 
иди ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана.</p> <p>- Ако, пријо!{S} Баш  
 збориш, аџи-Настасијо?« Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костад 
.</p> <p>- И да те је мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Димитрије има жену, нанино дев 
="#SRP19012_N88" /> за јеглак.</p> <p>- Каква си је овој жена? - вика си ми свекрва.{S} - Казуј 
 /> бре шимшири големи како сливке, бре каква ти цвећка неје.{S} У пролет: зумбул, лале дори сј 
3" /> по татка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И он 
се несу стегле питије, за тој.</p> <p>- Какве питије? па питују и бутају се.</p> <p>- Свари пит 
глас онија божном чудејећи се.</p> <p>- Какво?{S} Зар ђојем не знате, несте видели?...{S} Искат 
ту оној калуђерско џубе?{S} А?</p> <p>- Какво калуђерско џубе, аџијо? - т’нацко пуштише глас он 
оспод, прајите пијани, кад несте?...{S} Какво? а, симсиле му погано! - па звекну татко и потрча 
е.</p> <p>- Ништо не знамо, аџијо...{S} Какво калуђерско џубе? - прозборише онија још пот’нко.< 
очи! - рекоше укућанке; а она:</p> <p>- Какву па моју прикажњу?</p> <p>- %Ђојем се не сећа!</p> 
quote> <p>Зачу се пљесак дланова како у какву веселу харемлуку, кад се раздрагају буле песмом к 
о на мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем 
тујем гу ништо, а она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу прос 
еја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем шикерлеме и воду 
ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и други бећари сас девојчики што работију.«</p> <p 
знаш, запазили што је тој Ђоша пратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- Да ви ги  
и, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како да сам никога утепала.{S} Сама си се на себе учини 
 си беше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце од пролет <pb n="57" />, такој си је 
ре му девојче, Агна, убава како ружица, како љубичица; и млоги му жал јоште дојде на главу...{S 
, искитене сас свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо т 
откавана жутом свилом, кошуља, коју је, како ми каза, сама откала, сашила и онако лепо опточила 
, он не се заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники тугичка.{S} Убаво време, убаво.{S} Прол 
="#SRP19012_N80" /> му је, вика, аџике, како онеј селвије,<ref target="#SRP19012_N81" /> што са 
аџике.</p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за нешто погледа.</ 
Агну, што беше онаг стасала за удавање, како петровка јабука око Петров дан за ручање.{S} Ама о 
за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з 
 А! јадна нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи 
 та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<ref ta 
, фрљи очи куде овој големо дрво, (ете, како никакво дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи 
 чак ми срам дојде од дете и од чираче, како да и они знају што сам уработила.{S} А затварајећи 
 при вечер, та ми нана простре килимче, како ја други пут што работешем, туј под пенџер од собу 
ираћ не се смеје, но како голупче гуче, како да разбира што му деда збори, па му сас гукање на  
ра, па салте видру.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, 
ам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-С 
је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, како вика муштерије. <!-- недостаје страна 72 --><pb n= 
ош по жал дојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се прес 
ажу</hi>, па виће доста.{S} Како Турци, како Цигани блажу!!...{S} Јес, чедо.{S} У турско време, 
 веђе црне, густе и широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела над очи  
за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како напред: 
е...{S} Никако ми се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како да сам никога утепала.{S} 
ше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко но од натра 
иду од малу до малу, од сокак до сокак, како божјаци.{S} Идејећи такој самач’чки, гледајећи се, 
оче се свадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p> <pb n="3 
идеја исто како Циганин, не како човек, како крисјанин.{S} Сви пости постешемо редом како је са 
у: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина...</p> <pb n="17" /> <p>Ако се убаво  
и леблебије, говорило о јелима, нишким, како се које готови, шта спремају, или, управо, шта су  
г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} П 
у руку узето, ного изникло и исцавтело, како цвеће у башчу!...</p> <p>Пројде ми свадба...</p> < 
, пријетељи, кумашини, а у нас тајнооо, како на Распети Петак!...{S} Утишило се како у поље лет 
 лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, како поприка.{S} Улезе при нас у одају - с 
ше се на сарачану врата.{S} Како шикер, како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, так 
ја сас које су играли, та ги спацирају, како пајтонџија коњи к’да му се умору...</p> <pb n="33" 
главу, мрвка па затури фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше му се и собр 
> од зелену кадифу па сас злато везену, како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref target= 
 а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги  
 до уши црвен како панџар, како френац, како поприка.{S} Улезе при нас у одају - сас ципиле! а  
леда по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипут дооди при  
Богу, здрава сам.</p> <pb n="5" /> <p>- Како ти је другар?{S} Здраво ли је, добро ли је?</p> <p 
 попила кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу? - узвикну домаћица.</p> < 
ћица, не дајући јој да устане.</p> <p>- Како па да идеш?! - рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љу 
кну на онија тројицу, мани се.</p> <p>- Како неје срам пријетеља ми Ђошу да иска бошчалаци?{S}  
евојче: да га питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу да га доведем, Господине, к’да неје дом’?{S} Не 
 Марике? - и узе та ме пољуби.</p> <p>- Како па што работим? - дори викну на њума, и узе та обр 
а?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p 
се како да ми је умреја татко, мајка... како, чуваја Бог, сви <pb n="63" /> да су ни помрели, п 
е’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да неје ткајено; како да неје ништо у руку узето,  
ав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а 
 седејећи у башчу при гергеф, мислешем: како ете ти га Димитрије та ашићаре на сокакња врата, п 
кири, што чарапе: како да неје ткајено; како да неје ништо у руку узето, ного изникло и исцавте 
 Не ли је овој аљина иста <pb n="50" /> како џубе на сићевачки и габровачки калуђери?</p> <p>-  
нас, и то све сас ципиле, <pb n="44" /> како ништо да ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут м 
озбунџуче<ref target="#SRP19012_N96" /> како шапица, донето од аџилак, па на њега залепен ладен 
 <p>- Венчали се, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мене како беше 
то му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да га питам?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећар 
...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј забрајила.{S} Могу, ама  
азила?!{S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, н 
.{S} И тебе би ти облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S}  
вет поблаго, ни па поголем милос’...{S} Како с’г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да  
н не знамо заш’...{S} За црни лук...{S} Како тој’?...{S} Белки глумац...{S} Бија је зар пијан,  
2" /> ми стоју салте још николико...{S} Како онај једна беше:</p> <quote> <l>»А, бре, Мито...«< 
p> <p>Отворише се на сарачану врата.{S} Како шикер, како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по 
едно, <hi>блажу</hi>, па виће доста.{S} Како Турци, како Цигани блажу!!...{S} Јес, чедо.{S} У т 
вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце од пролет <pb n="57" /> 
 од осталих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{S} Како ти исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и  
во је.</p> <p>- Писује ли ти сестра?{S} Како си је она там’?</p> <p>- Пише, здрава је.</p> <p>- 
ју <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике сас крила - је 
 му је била):</p> <pb n="104" /> <p>- А како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје ун 
ко је студено дори у зуби удара...{S} А како пак напред служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми 
у ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пре 
а њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава како ружица, како љубичица; и млоги му жал јоште дојде  
arget="#SRP19012_N214" /> троскот трава како зелена чова.{S} А под чандије сепечики,<ref target 
</l> </quote> <p>Зачу се пљесак дланова како у какву веселу харемлуку, кад се раздрагају буле п 
аја да улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,<ref ta 
нуј од китабију сечену антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и  
е видеше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китабију сечену антерију; и с’ 
 метаније, љубимо иконе, молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си  
у, боса, на беле атласке папучке; млада како капка, ама по чешљање се познава што неје девојка, 
 да се не зеленеје по обор млада травка како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, 
мо: манџе, манџе, %моруња дебела и бела како сирење.{S} По онуј попову артишку разделимо...{S}  
пометем и судови измијем, па сам весела како пиленце на грањку.{S} Мијем судови и појем, метем  
а ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, соб 
окачим, а у лице сам, познавам, станула како панџар,<ref target="#SRP19012_N27" /> јербо срам и 
нуј мученицу што је заради тебе станула како вејка, што се од гајле за тебе погрбила, па како д 
на, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: убава чова, убав вез, каран 
 се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што несам збрала филџани 
јећи узе посипку, па се надлеже на њума како скршен дувар на потирњу, јербо од голем стра’ за ч 
 кој знаје, аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А ти 
а јесен но на пролет.{S} И трава зелена како у пролет, и лисје зелено, јербо слана јоште не беш 
 поган, мислејећи да ми је татко истина како Цинцарин, та неће заради на зета му мал да растура 
, онаја павучина салте се разлетела, па како кроз обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си  
а, што се од гајле за тебе погрбила, па како да има сто године...{S} Досећује се, што ти се не  
бу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p> <p>Улезе, па једнаг излезе.{S 
 А Мите Ђуриному очи - црне трњинке, па како филџани.{S} А бој<ref target="#SRP19012_N80" /> му 
get="#SRP19012_N32" /> Такој, такој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам  
} Носешем га чак до ћурлински поток, па како туј искашем да газим та спушти паниче на траву а у 
а како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангир,<ref target="#SRP19012_N71 
 њега бабе грбине; дрвеће исцавтело, па како да је бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се по  
вица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим та да га од голем милос’ турим у 
то ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; после 
ата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце б 
, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно паниче пуноч’чко сас зелену попри 
поприку и <pb n="39" /> бели лук.{S} Па како тој паниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћу 
ину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем чаир, а оно трава, трава у  
атила једну две старке чак на сокак, та како кога опазу што ће при нас, такој му прикажу по ник 
еће смиљово, трећа зумбул, четврта иста како сас божур.{S} У кућу тепсије, калајлије, санови, г 
, чудно гледају.</p> <p>Тај кир-Тодорча како татко ми, у теја године; салте што му коса побела. 
ј Димитрије!{S} Висок како топола, убав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и треп 
>... и песма гу искочи.{S} Јербо напред како би си ника <hi>ништо</hi> изручала, једнаг гу песм 
 Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре 
пила сам се на јестак, што га навезо од како сам под нишан, спремајећи га за Димитрија, па рима 
ке на ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, на кратке антерике ели т 
гласком, онако по нишки.{S} Очешљана је како су се у опште чешљале Нишлике за време турско: с к 
 черкез.</p> <pb n="43" /> <p>Черкез је како дисћурк, само су му поузацки рукави, и треба да су 
дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими, у го 
о деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како напред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бид 
f target="#SRP19012_N52" />, салте неје како антерија дугачко, но си је такој до под кукови.{S} 
из и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита прати черкез - са 
ула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па како и 
о половин ноћ!{S} Не ги има ћеменчеџије како онија три дни; несу девојчики око мене како што бе 
, гледа цвеће и радује се, шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не 
и памет да загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, да пла 
ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како жалн 
 жал’, но ме никако дори мило, ништо ме како на смејање обрће... зар што сам чула куде ме неје  
 после оро, оро...{S} Сви три дана саме како анаме.</p> <p>Бре играње, бре веселба дори вечер,  
н би ни се видеја исто како Циганин, не како човек, како крисјанин.{S} Сви пости постешемо редо 
pb n="65" /> очи му пак ситачке, зелене како у мачора, па салте видру.{S} И он се бричеше, како 
е било на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} Собајле до 
 онија три дни; несу девојчики око мене како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црни 
руго.</p> <p>- Узела, вика, па сас мене како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, своје другарице! 
тиљ, па од памет ми тој не искаче, море како шашав идем, жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш 
 мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу 
 мило за никога, - викам, и зацрвене се како к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> <p 
е бричеше, како и татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, максуз онија који су потако. 
брано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, мајка... како, чуваја Бог,  
лџани.{S} Излего из собу спотурајући се како пијана.{S} Стра’ имашем од друсто му, од нану ми.. 
како на Распети Петак!...{S} Утишило се како у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике ск 
 и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А стринка-Тас 
ори да вије.</p> <p>- Море, вика, јоште како видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин са 
p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Па јоште како ти је другар?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Фала Богу, 
 и радосно, и весело.</p> <p>- Па јоште како ни си?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Па јошт 
азорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо ж 
д салте прозбори, причука ми нешто срце како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце огреје 
по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе како да ће ники да умре, па чекају, поглеђују за попа д 
 виће прецавтело и опало, па ти приличе како да су по туј зелену чергу бели цветови, ткајени на 
му собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чубар, друга цвеће смиљово, трећа 
Димитрија ми!{S} Четрес године пројдоше како јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та м 
еја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па  
и пак неје нашаја ману на девојче.{S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије так 
с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, па, в 
а гу пак приказа што је татко зборија и како је наодија приготке на бећари к’д су мене тражили. 
S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како с 
, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што прајимо, знајеш, да овлајише.</p> <p>Ја п 
о у обор: месечина, месечина та се види како у половин дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете ти ги па о 
Дор си је татко при софру, а гости мужи како попови, све по књижачки поју - воду му чес’ што је 
а чича-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали како он, јербо кад отрчим да отворим, ја при врата: »Ко 
ви и пушке син и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија,  
RP19012_N20" /> убави, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу 
="#SRP19012_N211" /> бре шимшири големи како сливке, бре каква ти цвећка неје.{S} У пролет: зум 
га утепала.{S} Сама си се на себе учини како ајдук, исто како катил...{S} Туго, мајке, што напр 
о онуја, тресем се, па тике ми се учини како ме Мита жално викну:{S} Маријооо! та једнаг чучну  
Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем та си ништо ђ 
у доламу како Грк; на главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чар 
 суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на никога од на 
акна гим дугачка, па се наднела над очи како жалне врбе над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л 
9" /> мужи, а ја...{S} Оклопија сам уши како могарац, па салте глеткам.</p> <p>- Хо! хо!{S} Хоо 
ојас, на главу му бел келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чучнуја при један присад 
на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: убава чова, убав вез, каранфилија, уз пазук 
ша му попре рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу 
 она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:</p> <p>- ... а, стлинкино гугуце!... а, м 
е убав, улезе ми Димитрије у срце такој како неће да може да излегне из њега никад.</p> <p>А, Б 
што одлете, мене ме заболе у срце такој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да рим 
мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како Краљевић Марко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје 
тетинов му чардак, што беше убав, висок како овија чардаци...{S} Фрљи, ротке, очи кроз пенџер:{ 
 Што си па беше тај Димитрије!{S} Висок како топола, убав како цвећка, па здрав; лице му бело а 
аво, што ће си бидне к’да порасне висок како селвија.{S} Тике туј онај боба-Настасија:</p> <p>- 
у њега колај да прекрсти ноге муж висок како топола!...{S} Од чичу ми тепсика, од стринку ми те 
еко џемедан златан синџир од сат, дебел како малић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; на главу м 
цу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам и појем песму што си ј 
ас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како жално узе да збори; море, неје за Миту Ђуринога, ш 
 мука, салте у лице белеје...{S} Знајем како да беше јучерке што збореше на онуја Таску Манину: 
огла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака  
 глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде 
од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем како што <pb n="11" /> ни беше адет, дада, но <hi>нана< 
мајање, ники дан на нану зар се видешем како шашава, та си чу што једно јутро...{S} Одоклен чу, 
видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, како вика муштерије. <!-- недостаје страна  
ак за мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако до 
и, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он н 
ја, не знам, а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} Собајле дооду родови, прије 
крисјанин.{S} Сви пости постешемо редом како је сам јединак Бог наредија, па и среду и петак.{S 
..{S} Ете јутроске пратија овна, божном како ни је адет од време, па му на рогови турија варакл 
 <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плачем...{ 
 сам се туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и 
а, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, како поприка.{S} Улезе при на 
ирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћају Нишлије, максуз чорбаџије меришљав сап 
, попадаше ми од главу дарови.{S} Јербо како је која жена дошла, такој ми турила на главу: чара 
Ни појање, ни свирање, ни играње: глуво како да се вари печеница за гробје...{S} Кева Коцина ве 
S} Мене ми се јоште видеше никако глуво како око половин ноћ!{S} Не ги има ћеменчеџије како они 
итресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како голупче гуче, како да разбира што му деда збори, п 
, у другу руку оканица сас вино, црвено како божур... <pb n="106" /> А, туго!{S} Ручање, пијење 
е млад свакојако, а кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел 
 бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџиј 
бол; дућан му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми  
ма си се на себе учини како ајдук, исто како катил...{S} Туго, мајке, што напраји!...{S} Пишин  
има, и туцам се у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде 
ишлија блажија, он би ни се видеја исто како Циганин, не како човек, како крисјанин.{S} Сви пос 
ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас  
ак катмер, њигове су луле посрнуле исто како цветови на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га ти 
аваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.</p> <p>Татко се пак не сећа 
рија, па римам.{S} Срце ми стојеше исто како обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да м 
 је, шарено, сас пантљике, широко ништо како анамске узун-антерије<ref target="#SRP19012_N52" / 
, никако малечко, а нос голем, па модар како патлиџан; мустаћи си је изгризаја та штрчу тике мр 
голем чаир, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно паниче пун 
Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош чове 
мејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па в 
брнуле грбину спрема слунце; младе седу како на младе приличе, а све работу, грабу, која кошуљу 
arget="#SRP19012_N98" /> што ти се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас вино, цр 
ина, пазуке - на мегдан; а мужи гледају како мачори и салте уврћују мустаћи...{S} Свашто!{S} Пи 
о лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју како јагањчики у торљак!<ref target="#SRP19012_N24" />  
га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју како јагањчи 
ебел како малић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; на главу му фес исти како у Турци што је, а н 
у: на обедве узни од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, н 
су тазе но бајат: виду се један другому како ћуфлија<ref target="#SRP19012_N38" /> сирење.</p>  
 Истина, несам била у легало, ама стану како вејка.{S} Нана ме просипује, лекује, имаше, јадна, 
 јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, ништо друго.</p> <p>- Узела, вика, па сас  
ити се отпушти, а нанино ми срце остину како лед...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам 
ачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по  
 - па звекну татко и потрча накуде кућу како чираче<ref target="#SRP19012_N67" /> к’да не сташе 
ј абер дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу што напраји Ђоша 
Не да запалиш чедо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке син и тат 
онаквога доброга човека ћеш се напрајиш како лађа.{S} хоћеш...</p> <p>За Нишаву више не мислеше 
 па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па  
l> <l>Не л’ видите што чезнујем,</l> <l>Како дуња преко зиму?«</l> </quote> <p>Овај си је толик 
 ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу,« помисле, »за моје удавање сас татка да зборим 
 прозборише онија још пот’нко.</p> <p>- Каково?!{S} Заш’ се, жи’ ви Господ, прајите пијани, кад 
јо, онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће 
иста како сас божур.{S} У кућу тепсије, калајлије, санови, големи мангали, бак’р, бак’р, па дај 
S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, па калајлије!{S} Санови, на санови капаклије!{S} Па тенџер 
 буде готов, сече на хамајлије и меће у калајлије, и тако даље{S} Часни је пост, јер док стигох 
ам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми пуну калајлију сутлију: јок, не мога.</p> <p>У слунце заод и 
ари сват...{S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, па калајлије!{S} Санови, на санови капаклије!{ 
купијо му татко у Васка Стамболију капу калаплију,<ref target="#SRP19012_N93" /> од зелену кади 
е преварају.{S} Чича-Коле неје чукаја у калдрму што га мрзеше да одговара, јербо је зборљив, зб 
 чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, 
е уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жив ти Бог!{S}  
и, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја као он. <pb n="93 
ало и големо - </l> <l>Све попови и све калуђери;</l> <l>Свећу пали, свећа му се гаси:</l> <l>Т 
мало и големо -</l> <l>Све попови и све калуђери.«</l> <l>Мајка му се т’га досетила:</l> <l>»За 
 /> како џубе на сићевачки и габровачки калуђери?</p> <p>- Овој си је черкез, аџијо, - зборију  
до ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђерско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: 
прати на девојче ми, млада-невесту оној калуђерско џубе?{S} А?</p> <p>- Какво калуђерско џубе,  
Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Дајте ми тој калуђерско џубе!</p> <p>Нана му предаде што иска, тресе 
ј калуђерско џубе?{S} А?</p> <p>- Какво калуђерско џубе, аџијо? - т’нацко пуштише глас онија бо 
 <p>- Ништо не знамо, аџијо...{S} Какво калуђерско џубе? - прозборише онија још пот’нко.</p> <p 
 <note xml:id="SRP19012_N93">Облика као калуп за фес.</note> <note xml:id="SRP19012_N94">Патице 
еније.{S} Стануја сам сас једну нигде у каљиште.</p> <p>Снаја отрча.</p> <p>- Донеси ми, вика,  
 к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ам 
чку Сику, к’да се сас девојчики играшем каменчики<ref target="#SRP19012_N86" /> и топку.<ref ta 
note> <note xml:id="SRP19012_N56">Боље, камо срећа.</note> <note xml:id="SRP19012_N57">Лако.</n 
е:</p> <p>- Куде си је други черкез?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па ли, вика татко, хоће да прода 
че стасало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си наш донесомо.</p> <p> 
те, зар што ми татко беше аџија, гореше кандило дајма.{S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти  
што.{S} Завалија нана моли ме да ручам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми пуну калајлију сутлију:  
маљ, силаџак, шамију за везување главу, кану, боју, тас, чешаљ, лиф, сапун...{S} Кешке<ref targ 
кажње њене, видела сам пуно лепих боја, као у репу паунову: гледам њу, као невесту, лепо обучен 
ица %гизија шалвара...{S} И Ђул-Марика, као све старе Нишлике, не може без шалвара испод фистан 
S} Па и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе Нишлике, мало, <pb n="8" /> мало, па  
којне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе Нишлике, мало,  
поче, и то мени говори, пријатно, тихо, као да крије од осталих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{S} Как 
их боја, као у репу паунову: гледам њу, као невесту, лепо обучену, накићену, зарумењену од срећ 
у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја као он. <pb n="93" /> Никако: чук... чук... чук...{S} И 
ote> <note xml:id="SRP19012_N93">Облика као калуп за фес.</note> <note xml:id="SRP19012_N94">Па 
P19012_N9" /> скинула га зар од врућине као и ћурче.{S} И кушак<ref target="#SRP19012_N10" /> ј 
лоту зрака пролетњега сунца, што сијаше као око Петрова дана; а плавооко девојче мојега ручнога 
 га јоште не беше слана дофатила, црвен као жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на ам 
зи својему Димитраћу.{S} После је видех као невесту скоро доведену, где испраћа Димитрија »соба 
е је и сад по градинама шимшира високих као »сливке«; где и сад гугутке носе и легу се у котари 
јна, па калајлије!{S} Санови, на санови капаклије!{S} Па тенџере, па тепсије!{S} И два мангала! 
" />, купус и месо, наут и месо, бабње, капама, подварак, пуњете ћурке, пржени пилики, на р’жањ 
ла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја 
ва.{S} - Казује што седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Ка 
ас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура боју 
, улазећи.{S} Виделе смо где прође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не 
.{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни па одење...{S} Дори одлете та тури чивију,  
где и сад комшике иду једна другој кроз капиџике; где се и сад купују симити и пењерлије за »по 
са, на беле атласке папучке; млада како капка, ама по чешљање се познава што неје девојка, не г 
кав...{S} На тај Маријин черкез ни вез, каплама за ништо неје...{S} Ђошиница турила у бошчу ем  
а ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене. 
 ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а нана дон 
у; и купијо му татко у Васка Стамболију капу калаплију,<ref target="#SRP19012_N93" /> од зелену 
а врз мактицу јелече, на главу му криво капче, кому је на средину, куде је сас конац убрано, пу 
S} Па што појешем!...{S} Татко не ме је караја за појање никад, освем ако беше у комшилак болев 
<p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! 
умбул, лале дори сјају.{S} Лете: шебој, каранфил, ружице, ј’лд’з,<ref target="#SRP19012_N212" / 
рко, рекнули да заповедаш сас лимон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у  
уле посрнуле исто како цветови на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; в 
накој како треба: убава чова, убав вез, каранфилија, уз пазуке, око шију, око рукави.</p> <p>-  
note> <note xml:id="SRP19012_N212">Лепа Ката.</note> <note xml:id="SRP19012_N213">Георгина.</no 
селемија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, 
N42" /> нареди да тури на сокакња врата катанац, да не отидне ники та да растура друсто.{S} А к 
 разговорнија, чини ми се, и од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. Кафтануша, 
 се на себе учини како ајдук, исто како катил...{S} Туго, мајке, што напраји!...{S} Пишин ми бе 
кину прикажњу, <pb n="21" /> само се по каткад осмехнусмо, а овде се гласно насмејасмо.{S} А Ђу 
ојче, исцавтеја, исцавтеја, који је пак катмер, њигове су луле посрнуле исто како цветови на ша 
ли; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју како јагањчики у торљак!< 
пријетељице, по родови; там’ си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S}  
бу та ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни 
сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не приказ 
, са сузом у оку.{S} Ућута, и одмах узе кафтан, кушак...</p> <p>- Јоште по једну лимонику, стри 
рлице и око рукава.{S} Преко груди нема кафтана,<ref target="#SRP19012_N9" /> скинула га зар од 
’, мани се!{S} Од алев џанфес шалваре и кафтанлак фустан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и с 
Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе Нишлике, мало, <pb n="8" / 
оворнија, чини ми се, и од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као  
 Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chapter" xml: 
ref target="#SRP19012_N79" /> за туцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна. 
 унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.</p> <p>Татко се пак не сећаше заш’ га задева боба 
Малечки па дебели несу чутуре за туцање кафу, но гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па се задева ( 
 што прајише, што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом 
џер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, 
узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем  
помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n 
 и помогнем му да се обуче, предадем му кафу па га испратим на дућан, ја узнем да дизам легало  
 ја викам.{S} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А при 
гуша осушила; и нака ни донесе Васка по кафче.</p> <p>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и  
> <pb n="87" /> <p>Ја ћутим, огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме  
S} Младожења и млада невеста отиду, а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" /> Ни појање, ни свирање,  
} Ћеш се чудиш...{S} Идем ја спрема <hi>квас’ц</hi> из чаршију што викају трчећим, а кир-Тодорч 
 под ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше да ручају руч’к  
о комшике и родови да заповедају на <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>Собраше се.</p> <p>У једно наћве за 
м, Таске, ја овој при њега јоште од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, што му ј 
е чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да за 
а у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што одлете, мене ме заболе у срце такој како д 
ако да се вари печеница за гробје...{S} Кева Коцина венчала се у меснице, а јоште неје дала Вач 
 потколенке, без појас, на главу му бел келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чучнуј 
аџије меришљав сапун но ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај младожењски сапун, но ће се  
12_C4"> <head>IV</head> <p>Па не ли ти, керко, ја одболува.{S} Истина, несам била у легало, ама 
жу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана доодила...{S} И да те 
#SRP19012_N11" /> а да ли је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.</p> <p>Испрва се, уз в 
 па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдину<pb n="64" /> и кад’н-пармак<ref ta 
загубила.</p> <p>- А памет?...</p> <p>- Кешке и памет да загубим па да идем кроз мале како онај 
6" /> да је забраија да прати сапун!{S} Кешке!...</p> <p>У вечер ми турају боју, и поју:</p> <q 
и, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при  
ану, боју, тас, чешаљ, лиф, сапун...{S} Кешке<ref target="#SRP19012_N56" /> да је забраија да п 
оза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни два 
не, да прошћаваш, <pb n="105" /> ја кол’ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у 
..{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беш 
} На Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџи-Костади 
.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при лојза, од својег 
накој сас све шивети, на један скалапен килим, што требаше да је у мојега Димитрија једнаг по м 
ичестимо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале на шарена шиљтет 
о и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими, у голему пиротски, <pb n="10" /> у друге кипров 
ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, како ја други пут што работешем, туј под пенџе 
тас.</note> <note xml:id="SRP19012_N81">Кипарис.</note> <note xml:id="SRP19012_N82">Непрестано. 
 голему пиротски, <pb n="10" /> у друге кипровачки.{S} На пенџери пердета<ref target="#SRP19012 
срамежљив Димитрије - Циганин?...{S} А, кир-Тодорчо!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не из 
 не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури главу, мрвка па затури  
ц</hi> из чаршију што викају трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Што  
{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре му дево 
сто познаде, ћеш се зачудиш.{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене мрз 
а чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас њег 
а чивију.{S} Отвори врата: у обор улезе кир-Тодорча.{S} Чинише здраво живо па узеше да се гледа 
еја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би на 
 аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотираћи, Манинице и Ванинице, 
} Па не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук: што не може да слави!</p> <p>- Има с 
аставицу, зборејећи:</p> <p>- А виде ли кир-Тодорчу, аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је 
еше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзешем, мрзеше 
онаг сам чула што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча напраји; јербо при татка ми је зборија лошо 
 се, не знам, чудно гледају.</p> <p>Тај кир-Тодорча како татко ми, у теја године; салте што му  
 теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и д 
лажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш 
Здрав си, комшике!</p> <p>- Да си жива, Кира-Тано!</p> <p>Захвалила сам домаћици на дочеку а Ђу 
гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотираћи, Манин 
уја Таску:</p> <pb n="53" /> <p>- Аман, кира!<ref target="#SRP19012_N70" /> Ако сам млађеја, ћу 
тане.</p> <p>- Како па да идеш?! - рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав, баба-Маријо! - узвик 
И они несу били таки од време, - говори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{S} И па викам: несу били таки 
.</p> <p>- Јоште по чашку.{S} Ајде и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здрав си комшике!</p> <p>- 
нога брата на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; ду 
 си Свети Бог највише милује! - узвикну кира-Тана, жена Ђул-Марикиних година, комшика наше приј 
лар.</note> <note xml:id="SRP19012_N70">Кирија, госпођа.</note> <note xml:id="SRP19012_N71">Гео 
жењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у ст 
јоште неје дала Вачинице ни кршену пару кирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се срди жена, па. 
ке: - »Туго, Маријо!{S} Шашави ли су ми кириџије, што ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше у стр 
нчаја сас девојче на аџи- Настасијинога кириџију.{S} Јооок.{S} Ништо не бешем чула за њигово ве 
 работи, нити пак да подиза; и скоро за киселе краставице, за гројзе и мушмуле из туршију - стр 
не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе краставице.{S} А човек пак... ђојем знају чкољу, 
, прекрсти ноге, а нана донесе ракију и киселу краставицу, па узе да га служи.{S} Тике он:</p>  
 па из средине свакога кола виси златна кита.</note> <note xml:id="SRP19012_N63">Без украса.</n 
алваре испод фистана; где се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли- 
ница.</note> <note xml:id="SRP19012_N7">Кита.</note> <note xml:id="SRP19012_N8">Шамија за повез 
P19012_N61" />, на шуру, бата-Сотира ми китабија за кратку антерију, на младу невесту од чову ч 
чка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китабију сечену антерију; и с’га како да гу гледам бел  
 тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; где се и 
јо, да те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу 
 појем: мило ме што ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, благ 
и упутила, истрчавши преда ме, пружи ми киту цвећа, весело говорећи:</p> <p>- Поле’, стринке!{S 
, кукурек, мачицу, љубичицу, напраји си киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на минде 
 се наднела над очи како жалне врбе над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си им 
де?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клати се и тури руке под ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што 
софру, а гости мужи како попови, све по књижачки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли  
пазуке везена шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све 
t="#SRP19012_N84" /> што је донеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S 
онаг...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казује 
нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал ф 
 како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни б 
 збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како селви 
ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанино зборење.{S}  
оште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина салте се разлетела, па како 
а, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја каза  
о ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} Од  
си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте на боба.</p> <p>- 
јзе - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко напред под нишан, јербо татко грабеше да се попре ве 
ци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике сас кри 
на шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво 
о ми све ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Ч 
казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука 
} Све селемија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све  
ли, татко обрну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне  
ија зборешем, и Димитрију казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што  
 Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, к 
н за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја 
чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Д 
..{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако ж 
/p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, моје славеј-пиле? 
слешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се 
« Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за прикажњу!{S} А шт 
не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што 
> <p>- А заш си ти, Маријо, станула тол’ко бесрамна?</p> <pb n="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој 
а аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Таске?{S} 
р је Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па с 
ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамб 
е не мислешем, но си поглеђујем у голем кован дукат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што 
цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро биј 
им свадбу.« Он на мене: »Кога жениш?{S} Кога удаваш?« - »Удавам девојче ми.« - »За кога?« - »За 
 отидне ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин раб 
<p>- Јес’ па.{S} Пембе шалваре...{S} За кога да се обучем?</p> <pb n="80" /> <p>- Немој, мори М 
а удаваш?« - »Удавам девојче ми.« - »За кога?« - »За Ђошинога сина Димитрија.« К’д чу овој, он  
а деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а 
!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На кога правиш инат?</p> <p>- На боба ми.</p> <p>- На боба 
чи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у 
 да испишем.</l> </quote> <p>И јоште на кога се од Господиново проклесто познаде, ћеш се зачуди 
умашини, по пријетељи ели комшије, виће кога искамо да викамо - да заповедају у нас на Повечерњ 
 једну две старке чак на сокак, та како кога опазу што ће при нас, такој му прикажу по николико 
е оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре искарала (истерала) сам слушк 
?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мене: »Кога жениш?{S} Кога удаваш?« - »Удавам девојче ми.« - » 
та си мајку пита:</l> <pb n="30" /> <l>»Кога ли смо, мајке, забрајили? -</l> <l>Све смо звали м 
али од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па 
ав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref target="#S 
ни, кој купи, кој нареди да се напраји, кој прати на девојче ми, млада-невесту оној калуђерско  
{S} Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисјани, кој купи, кој нареди да се напраји, кој прати на девојч 
!{S} Ама кажите ми, крисјани, кој купи, кој нареди да се напраји, кој прати на девојче ми, млад 
 растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин работу ели на дућан,  
знам што несам тој напрајила, а онакој, кој знаје, белки...«<ref target="#SRP19012_N37" /></p>  
ега; лева му се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, ништо збори, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он 
Несу!{S} И па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - заврши аџи-Настаси 
е искарала (истерала) сам слушкињу; бре кој те пере; бре прајила сам слатко; бре варила сам црв 
.{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу га %назгазим. 
е, што викају људи, млада невесту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била заврзана како ти, он би м 
е од чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Ф 
 ја знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу 
ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> 
хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе нагазила?!{S} Неје, мој Димитраћ 
о кад отрчим да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што 
 на младе приличе, а све работу, грабу, која кошуљу, која чарапе, на домаћина, на сина, на дете 
личе, а све работу, грабу, која кошуљу, која чарапе, на домаћина, на сина, на дете, на сам’ себ 
мо туршију поприку), спрајимо ручак.{S} Која се пак чешљаше кротко, она си завије колбаш и коца 
, па тек по коју шалу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, мало...</p> <p>- Е, Ђул-Марике, несмо 
 комшилуку; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, нарочито Ђул-Марика, и рече:</ 
ше ми од главу дарови.{S} Јербо како је која жена дошла, такој ми турила на главу: чарапе, пешк 
дан рукав, у тетку му други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили, доламицу; и 
црноме луку на тепсичету, о копривама – које ваља окусити уз сечка<ref target="#SRP19012_N1" /> 
вој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, нака га изручка зет на  
ије, говорило о јелима, нишким, како се које готови, шта спремају, или, управо, шта су спремали 
д мужи узну по једну, по две, онеја сас које су играли, та ги спацирају, како пајтонџија коњи к 
 и з’лву девојче, исцавтеја, исцавтеја, који је пак катмер, њигове су луле посрнуле исто како ц 
се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од врем 
колико му даде и рече: да прокуне онога који је крив, не помињајећи никога.{S} Господин пак беш 
како други старци Нишлије, максуз онија који су потако.{S} Дајма је на човане чакшире сас голем 
 ники та на сокакња врата: чук!{S} Пита који је, извади чивију...{S} Онаја!...{S} Дојде сас мен 
врата на Кршено Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми се одовутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди 
 кроз сокак...{S} Бог да прости и други који сам данас помињала!{S} Сви су при Димитрија одамно 
не та се прокашље: салте да не питујемо који је, но једнаг да отворимо.{S} Један дан баш пред и 
право, шта су спремали о слави, свадби; којим се редом приносило; шта се износило пред званице  
а мој атар, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара до сада причала, и устаде те је у руку п 
аремлуку, кад се раздрагају буле песмом којој је припев:{S} Оф! опет оф!...</p> <p>А домаћица с 
латна, проткавана жутом свилом, кошуља, коју је, како ми каза, сама откала, сашила и онако лепо 
ажи грло комињаком, па узе сркати каву, коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче 
ике, мало, <pb n="8" /> мало, па тек по коју шалу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, мало...</ 
вакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и умирање куде је неје било без ко 
> <p>Искочили на сокак и узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја познавам ј 
ина.</note> <note xml:id="SRP19012_N72">Коју зову <hi>аџија</hi> значи да је ишла на хаџилук; а 
ока.</note> <note xml:id="SRP19012_N98">Кокице.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
д кућу по сливе врапци.{S} Развикале се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и  
arget="#SRP19012_N84" /> што је донеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан. 
а и онаг...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га ка 
ла, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је ж 
ишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зуб 
е да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како с 
ду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанино зборење. 
на јоште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина салте се разлетела, па  
онеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја к 
у мене, да прошћаваш, <pb n="105" /> ја кол’ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши 
’с по ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} 
ене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте на боба.</p>  
 гројзе - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко напред под нишан, јербо татко грабеше да се попр 
 Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике сас 
везена шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше у 
и, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор п 
ију казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми  
и!{S} Све селемија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па  
жалили, татко обрну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си би 
митрија зборешем, и Димитрију казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу  
.{S} Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нишан како ми ј 
тадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чу 
 на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори  
о коласто златом, па из средине свакога кола виси златна кита.</note> <note xml:id="SRP19012_N6 
ћин, он ти је тебе и другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија.</p>  
етнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висок како топола!...{S} Од  
оној.</p> <pb n="42" /> <p>Несам могала колај<ref target="#SRP19012_N57" /> да плачем, ама кад  
} Салте нака је здравје, па за друго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика обрадовала мени, 
e> <note xml:id="SRP19012_N62">Навезено коласто златом, па из средине свакога кола виси златна  
 Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере  
болево, и умирање куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице<ref 
ја се пак чешљаше кротко, она си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже <pb n="26"  
 по целом фесу, маленом, наврх главе, с колбашем<ref target="#SRP19012_N8" /> црним, танким а ш 
 три пут: чук! чук! чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и отрча та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат 
то несу могали да ме преварају.{S} Чича-Коле неје чукаја у калдрму што га мрзеше да одговара, ј 
 у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер  
га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали како он, јербо кад отр 
е на миндерлак не гледајећи што је чича-Коле на ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у  
 - и отрча та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но с 
м се и вијем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича-Коле пак, дете, ништо друго; што у чаршију чује, све ће 
и жива, стринке!</p> <p>- О, хо, хо!{S} Колико је студено дори у зуби удара...{S} А како пак на 
е, мори?</p> <p>Таска узе та се насмеја колико може, а ништо не одговори.</p> <pb n="16" /> <p> 
аг отрча у Господина, даде му паре виће колико му даде и рече: да прокуне онога који је крив, н 
да плачем, не да плачем, но да римам, и колико словедну главу у руке, попадаше ми од главу даро 
а ми дојде мило да ме погледа и да види колико сам убава, а он...</p> <pb n="18" /> <p>Сети се  
равје, па за друго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њој,  
и!{S} Ка! ка! ка! - насмеја се татко ми колико може.</p> <p>- Ништо не знамо, аџијо...{S} Какво 
стринке!{S} Мачица, љубичица!...</p> <p>Колико се обрадоваше мени, %ненадну госту!{S} Јетрвина  
м за Станка Сркало што правеше сас њега комендију цел град...{S} Збори, досећује се, и тој све  
поред белога вина црвени се вино »испод комину«.</p> <p>Осим мојега девера, јетрве и њене мајке 
итала.</p> <p>Испрва се, уз вино »испод комину« и леблебије, говорило о јелима, нишким, како се 
е и сад причају прикажње уз вино »испод комину« и леблебије или »пуцке«; где и сад комшике иду  
ead>II</head> <p>Ђул-Марика овлажи грло комињаком, па узе сркати каву, коју нам предаде »ашчика 
актицу јелече, на главу му криво капче, кому је на средину, куде је сас конац убрано, пулче,<re 
ре кабардише, онај ће си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају,  
 мани се!{S} Татко гу је аџи-Настасијин комшија, Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђоша си пак неје наш 
ни <pb n="14" /> доодеше сас кумашини и комшије, ете сас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа Ћ 
о родови, по кумашини, по пријетељи ели комшије, виће кога искамо да викамо - да заповедају у н 
у кира-Тана, жена Ђул-Марикиних година, комшика наше пријатне домаћице, улазећи.{S} Виделе смо  
<p>- Доста виће! - вика баба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Таску од натраг за фуст 
ал гу за нану, Таске, - вика једна наша комшика, па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој 
Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Дајте ми тој калуђерско џубе!</p> < 
Бог, аџи- Настасијо!</p> <p>- Здрав си, комшике!</p> <p>- Да си жива, Кира-Тано!</p> <p>Захвали 
ину« и леблебије или »пуцке«; где и сад комшике иду једна другој кроз капиџике; где се и сад ку 
 ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи 
абоде...</p> <p>И онеја друге гледам, и комшике и родови, и старе и младе.{S} Једне на фустани, 
и кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здрав си комшике!</p> <p>- Да си жива!</p> <p>- А Свети служешем 
свекар ми.</p> <pb n="38" /> <p>Викнумо комшике и родови да заповедају на <hi>квас’ц</hi>.</p>  
тели, и падају по ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада по наше 
з босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, старке прајију  
о голему ћошку куде седешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја, исцавт 
а нана на Таску Манину, пријетељицу си, комшику...{S} А што ми је нана сас комшилак живувала, н 
се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чује се разбој ели мотање цевке: грабу да сврш 
 си, комшику...{S} А што ми је нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има нико гајле,<ref  
а.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас ра 
е читава недеља.{S} Свекрва ми отишла у комшилак сас работу, з’лва при девојчики па сас работу, 
, две ти очи!</p> <p>- Једна при мене у комшилак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д  
нуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшилак.</p> <p>Имајећи стра’ да га Господин никако не 
араја за појање никад, освем ако беше у комшилак болево (болесник), ели ти, чуваја Бог, ники жа 
несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам  
још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадо 
ело...{S} А па што беше тој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’ 
5" /> а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано решето, м 
#SRP19012_N95" /> а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две три рупице од пофрља 
 врзани једно за друго сас црвен свилен конац.</p> <p>Ћеменчеџије стадоше да свиру оро, а ми се 
 капче, кому је на средину, куде је сас конац убрано, пулче,<ref target="#SRP19012_N95" /> а ок 
му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли 
грали, та ги спацирају, како пајтонџија коњи к’да му се умору...</p> <pb n="33" /> <p>- Хо! хо! 
г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи и 
мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ не праји 
те, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што копнејем,</l> <l>Кај у пролет снег што копни?</l> <l>Др 
 копнејем,</l> <l>Кај у пролет снег што копни?</l> <l>Друшке су си питувале,</l> <l>Питувало Ђу 
разилука, о црноме луку на тепсичету, о копривама – које ваља окусити уз сечка<ref target="#SRP 
е му се, долеко било од свакога, све до корен.{S} Тој си је било Господиново проклесто у цркву, 
в како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј трепке 
о татко ми, у теја године; салте што му коса побела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а нос гол 
, з’лву девојче, сас дете, пада по наше косе, шамије; а оној моје модроокасто, Сотираћ, гледа ц 
 њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и нан 
Ете ти ги па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! 
е ти тројица мужи из младожењски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурчија и Дора Митичин.</p> <p>Улегоше, а  
увало Димитраћа,</l> <l>Питаја га Шишко Коста,</l> <l>Митичин га Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, 
.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Дор су Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија заглеђували снајин черкез, Дора М 
; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо у %посмешу и  
ило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми ј 
е’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники  
<head>I</head> <p>Татка ми беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костадинка.{S} Сас овој искам 
/p> <p>А Господин:</p> <p>- Викајте аџи-Костадина да га питам заш’ не дава девојче.</p> <p>Викн 
 беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костадинка.{S} Сас овој искам да почнем, јербо тој ми ј 
{S} Господине!{S} Даја сам нишан на аџи-Костадиново девојче јоште у меснице, у редовату недељу; 
итрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија ме виће викаја на свадб 
ски девојчики најубаво беше обучено Аџи-Костадиново <pb n="81" /> девојче, Ђул-Марика, ја - ама 
к стигох из своје Београд-махале до Ћир-Костине улице добро осетих топлоту зрака пролетњега сун 
комшије, ете сас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа Ћурчију...{S} Доодеше.{S} По ники пут фаћ 
ија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце, слун 
ко кроз обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе,  
анким а широким, што јој крије углађену косу готово до чела.{S} За ухом јој гранчица босиљка, з 
а рат да седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висок како то 
ке«; где и сад гугутке носе и легу се у котарицама обешеним испод стрехе; где се и сад причају  
ја.</note> <note xml:id="SRP19012_N215">Котарчица.</note> <note xml:id="SRP19012_N216">Чисто ср 
 стринку ми тепсиченце.{S} Од тетина ми котле, од тетку ми котличенце.{S} Од родови тенџерке, п 
нце.{S} Од тетина ми котле, од тетку ми котличенце.{S} Од родови тенџерке, па мафишлаци...{S} Ч 
е се познава што неје девојка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собајле на  
 чешљаше кротко, она си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже <pb n="26" /> главу; 
 антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангир,<ref targe 
пште чешљале Нишлике за време турско: с коцаком,<ref target="#SRP19012_N6" /> накриво толико, д 
а се вари печеница за гробје...{S} Кева Коцина венчала се у меснице, а јоште неје дала Вачинице 
рпског платна, проткавана жутом свилом, кошуља, коју је, како ми каза, сама откала, сашила и он 
јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’  
 од чову фермене; око шију белеје му се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји му на траболо 
ест, још и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на грудима црно бућме;<ref target="#SRP19012_N11 
рију.{S} На сирочики без мајку спрајимо кошуљке, без оца антерике, на удовице папуче, на стари  
.{S} Баба му (таткова мајка) одсекла за кошуљку од најголему трубу, неначету, а тетка му га, се 
 на првенче ми, тога Сотираћа спраљашем кошуљку.{S} Баба му (таткова мајка) одсекла за кошуљку  
ладе приличе, а све работу, грабу, која кошуљу, која чарапе, на домаћина, на сина, на дете, на  
на ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Што се напраји?{S} Напраји се, вика, р 
бава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»Нишан даде Димитраћи!</l> 
} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој Димитр 
уно љубави.{S} За овим спазих пред вече крај »сокакња врата«, у авлији, где изгледа своје славе 
оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је било ми 
чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај ђерђева певала и сањала дивне снове.</p> <pb n="10 
RP19012_N10" /> јој није око паса, виси крај ње на миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{S} Седи с једно 
о...{S} Играшемо, ја и он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дори леткам, ништо ме изд 
> <p>И још једну знајем, баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»Нишан даде Димитраћи!</l> <l>На а 
овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој Димитраћи!</l> 
вој лепи град вазда волели, и што ће до краја живота својега, причајући о старом срећном времен 
у</p> <p>Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије</p> </div> </front> <body> <pb n="3" / 
 узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми работи дедин јунак, дедино му 
. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како Краљевић Марко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’см 
 се задевај више око дете, око дединога Краљевића Марка.{S} А боба- Настасија, татку ми за инат 
а како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, наручамо гу, и па поне 
Питала гу Чучка Сика,</l> <l>Зојкина гу Краса пита:</l> <l>А, Марике, две ти очи,</l> <l>Милује 
 Заш’ да праји...</p> <p>А тике невеста-Краса (ја гу викашем <hi>невесто</hi>) јетрва на туја Т 
итраћи и Сотираћи, Манинице и Ванинице, Красе, Сике и Ђул-Марике, синови и кћери старога Ниша,  
’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, убаво, красно, да се прекине човек за њега, за приказ...{S} Им 
д, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамболију, рођенога брата на Дору 
г, у време.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше <pb n="70" /> чедо у циганску кућу, што се  
акој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдину<pb n="64" /> и кад’н-пармак<ref target= 
а татко, хоће да продавате башчованџије краставице и симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теј 
...{S} Искате да продадете башчованџије краставице и симиџије симити!{S} Ка! ка! ка! - насмеја  
, нити пак да подиза; и скоро за киселе краставице, за гројзе и мушмуле из туршију - стра га ак 
 ништо да руча - салте би ручала киселе краставице.{S} А човек пак... ђојем знају чкољу, учевни 
 чашку, и нана ми попи, изруча мрвке од краставицу па тике се искашља и узе:</p> <p>- Што?...{S 
сти ноге, а нана донесе ракију и киселу краставицу, па узе да га служи.{S} Тике он:</p> <p>- Се 
чашку ракију и узе да реже сас чикијицу краставицу, зборејећи:</p> <p>- А виде ли кир-Тодорчу,  
ела, вика, па сас мене како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, своје другарице!{S} Е што ти прил 
 малечко.{S} Беше никако дете кратачко, кратачко, а дебело.{S} Узела та <pb n="102" /> га задев 
 моју нану малечко.{S} Беше никако дете кратачко, кратачко, а дебело.{S} Узела та <pb n="102" / 
убава!</p> <p>- Салте јоште једну...{S} Кратачку...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћ 
дуже од шаке.{S} Нога испружена, чарапа кратка, а засукала се, случајно, ногавица %гизија шалва 
младе како анаме, салте на шалварке, на кратке антерике ели ти јелечики, искитене сас свакојако 
елилом; %сухоњава је; говора је брза, с кратким нагласком, онако по нишки.{S} Очешљана је како  
 викају:{S} Перуника-Марика; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, 
/>, на шуру, бата-Сотира ми китабија за кратку антерију, на младу невесту од чову черкез.</p> < 
у даде и рече: да прокуне онога који је крив, не помињајећи никога.{S} Господин пак беше Грк, т 
 Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се  
рсе.</note> <note xml:id="SRP19012_N76">Кривица.</note> <note xml:id="SRP19012_N77">Јектика.</n 
S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: »Божном  
ицу, па врз мактицу јелече, на главу му криво капче, кому је на средину, куде је сас конац убра 
 то мени говори, пријатно, тихо, као да крије од осталих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{S} Како ти ис 
N8" /> црним, танким а широким, што јој крије углађену косу готово до чела.{S} За ухом јој гран 
у ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</p> <p>Такој, такој, па пројде гоџа, а ја Дим 
да ти од нигде долети сокол па тике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улег 
а доба својега живота, кад је без витих крила летела на небо, и машала се звезда, месеца, сунца 
нци.</note> <note xml:id="SRP19012_N50">Крила.</note> <note xml:id="SRP19012_N51">Циц.</note> < 
е прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Цигани?.. 
рит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисјани, кој купи, кој нареди да се напраји, кој прати 
блажу!...{S} Ђојем крисјани...</p> <p>- Крисјани!...{S} Да ми је пријетељ човек, да је крисјани 
алте:</p> <p>- Туго, блажу!...{S} Ђојем крисјани...</p> <p>- Крисјани!...{S} Да ми је пријетељ  
и с’га у цркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S} Бр 
и!...{S} Да ми је пријетељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогови?{S}  
 чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј кућу...  
 исто како Циганин, не како човек, како крисјанин.{S} Сви пости постешемо редом како је сам јед 
о не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок, с црне  
д себе жалне песме, појем и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и  
а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј моје песме...</p> <quote> <l>»Лали ми,  
игде преко њигову главу загледам, еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ј 
и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Господ з 
 песма искочи, та од резилак не може да кроз сокак...{S} Бог да прости и други који сам данас п 
а се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, е  
омузлар, бре! - па ги дофати за рамо та кроз сокакња врата - на сокак...{S} И једнаг тури чивиј 
е’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура 
аћице, улазећи.{S} Виделе смо где прође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема к нама за то,  
 пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори, он узне та се прокашљ 
од натраг, на грбину му се подигло; оди кроз обор, питује што работимо и све сас бастун: чук, ч 
се татко расрди!{S} Нана пак, гледајећи кроз пенџер, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута 
 »Аман, датке, што сам данас проодејећи кроз чаршију видеја у Васка Стамболију <pb n="85" /> уб 
идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље набере јагличје, кукурек, мачицу, љубичицу, н 
ко овија чардаци...{S} Фрљи, ротке, очи кроз пенџер:{S} Ене!{S} Онакав...{S} Онај си је чардак  
ке«; где и сад комшике иду једна другој кроз капиџике; где се и сад купују симити и пењерлије з 
p>- Кешке и памет да загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе да плач 
ја павучина салте се разлетела, па како кроз обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак м 
а и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем чаир, а оно трава, трава у пролет како 
87" /> Видеја ме из кумашинову му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг, вика, било га мило за ме 
 једно девојче овде близо: убавачко је, кротачко, мани се!{S} Татко гу је аџи-Настасијин комшиј 
ој си је черкез, аџијо, - зборију онија кротачко.</p> <p>- Ка! ка! ка! - черкез!{S} К’да је чер 
еје.</p> <p>- Што има, аџијо? рече нана кротачко.</p> <p>Он мрдну сас главу, попи јоште чашку,  
 чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротачко рекну:</p> <p>- Што се напраји.{S} Бошке?!</p> 
слела сам, а нана си тике на туја Таску кротачко:</p> <p>- Таске, мори!{S} У аџину мешину прету 
 пролет <pb n="57" />, такој си је била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли  
кој, Димитрију појешем.{S} Појем убаво, кротко, стра’сам имала од татка, срам од нану...{S} Туг 
о ми, и узе ништо кротко, <pb n="66" /> кротко да збори, не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, 
ска се тике ућута.</p> <p>А нана ми!{S} Кротко јагње!{S} Благи шикер!{S} Плаче, брише слузе сас 
ртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му од срдење не остаде  
го!...{S} Тике ники та на сокакња врата кротко: чук!...{S} Онаја!!</p> <p>-... излегни, Ђул-Мар 
 тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај срамежљив Ди 
 спрајимо ручак.{S} Која се пак чешљаше кротко, она си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па  
виће! - вика баба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Таску од натраг за фустан.</p> <p> 
ердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј мученицу што  
никад не плачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на бабу, таткову му мајку, модроокасто, а на др 
е на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротко, <pb n="66" /> кротко да збори, не разабра ич.{S 
еза:</p> <p>- Полеееј... жив ти Бог!{S} Кррршено Чееело!...{S} Јааа!...{S} К’д попреее!...{S} П 
акад</hi> служили <pb n="109" /> Свети, крсно име своје; што су свој лепи град вазда волели, и  
овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - сал 
уд најде бастун не знам): по грбину, по крстетину, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја вије и 
’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, старке прајију метаније, љубимо иконе, молимо  
 марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам п 
="#SRP19012_N91" /> и пазила да ни Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) убаво осмалаци ореже. 
чање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли је овој истина, не 
ајући се.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо за Кршено Чело?« мислешем.{S} Јербо ја несам онаг знала шт 
бор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми се одовут 
дом’...{S} Зборимо за Таску, девојче на Кршено Чело...{S} А па што беше тој девојче!{S} Комшиск 
>- Куде ће па он да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и дев 
 Дора Митичин прекачи се преко дувар на Кршено Чело баш пред петли појање.{S} Прекачи се, па га 
е Димитрије венча сас девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојд 
сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и девојче:{S} Шопови, Бугари;  
 ли сам да ми <pb n="60" /> је пријетељ Кршено Чело?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му нао 
тко гу је аџи-Настасијин комшија, Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђоша си пак неје нашаја ману на дев 
 - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго, туго! да ми не ост 
 меснице, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару кирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се ср 
 пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан.<ref target="#SRP19012_N32" /> Такој, тако 
!</p> <p>- Заш’ се будиш?</p> <p>- Заш’ кршиш ђердан?<ref target="#SRP19012_N12" /></p> <p>- Пр 
амежљив.{S} Доодеше, доодеше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, онам’ 
ице, Красе, Сике и Ђул-Марике, синови и кћери старога Ниша, што су <hi>онако</hi> чували веру с 
ња, преклињање, умиљавање.{S} И шта ће, куд ће?{S} Пристаде.{S} Мени ће причати, тако рече.{S}  
 претиснуше озгорке сас песницу, а туја куд су претиснули турише у моје дукат, у његово прстен, 
 ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легамо, тике ники та на сокакња врата: чук! чук!</p 
и, заодешеју сву малу салте да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, свако јутро и  
а сепетке, што су под чандије над ћошку куд седешемо, па се спрема слунце пипају и викају гугуу 
једну руку фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по грбину, по крстетину, и ј 
 се свадба растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога син 
аву му криво капче, кому је на средину, куде је сас конац убрано, пулче,<ref target="#SRP19012_ 
..{S} Забраји што имам мужа...</p> <p>- Куде ће па он да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Ка 
а двојица, божном чудејећи се:</p> <p>- Куде си је други черкез?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па л 
е доста: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у миса 
човек...{S} Згрешија је; људи смо...{S} Куде је, аџијо, онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не 
алаци, у све ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам год од меснице, и преко лето гледала по башчу, 
кез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија 
ијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми 
 на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комшила 
ко на смејање обрће... зар што сам чула куде ме неје забрајија, и што неће да може без мене.</p 
 официри, обрну на куде врата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} А па 
/p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: не ме је и 
иктер сени! - па викну татко и појде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за со 
ња врата.</p> <p>Врну се, оди, граби на куде кућу, натури фес на чело, подиза бастун<ref target 
еле к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке, и 
S} - И у коју је кућу болево, и умирање куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка 
к има дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости 
рата, та да чујем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај по 
вика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи куде овој големо дрво, (ете, како никакво дрво туј беше 
f target="#SRP19012_N90" /> ама не знам куде.</p> <p>- Неси питала?{S} Ни па он каза?!{S} Еј, з 
Дору Митичинога и онија други, па појдо куде Димитрија...{S} У срце ми тике ништо притупка, уз  
кну на њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, ротке, на мене срдиш? 
ла и дигла руку да си обришем оно место куде ме пољубија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да 
т што работешем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не п 
ви што су прецавтели, и падају по ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас де 
S} А зумбул пред кућу, око голему ћошку куде седешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву д 
лошо онодило и свадба растурила: у кућу куде је Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти обл 
 домаћин.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се;  
си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије кукавица...«</l> </quote> <pb n="86" /> <p>Вадим од себ 
S} Сви поју, а један узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па како искам  
антерија дугачко, но си је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем <pb n=" 
 пролазејећи кроз поље набере јагличје, кукурек, мачицу, љубичицу, напраји си киту па си гу мен 
 ми бе’у сви родови...{S} Татко, мајка, кум, стари сват...{S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, 
амболски леген и јебрик!{S} Огледало од кума ми големо, из Стамбол, наокол салте цвеће, и девој 
ас њега још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А  
ке.{S} Собајле дооду родови, пријетељи, кумашини, а у нас тајнооо, како на Распети Петак!...{S} 
 Мита Ђурин узе да дооди сас друсто му, кумашини, родови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја 
>: јебриче ракију и чашку по родови, по кумашини, по пријетељи ели комшије, виће кога искамо да 
дни, јербо ни <pb n="14" /> доодеше сас кумашини и комшије, ете сас Дору Митичинога, Шишка-Кост 
 target="#SRP19012_N87" /> Видеја ме из кумашинову му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг, вика 
њега маскарили.</p> <p>- Заш’, стринке, кунеш човека?{S} Шалија се.</p> <p>- Ајде, вика, виће н 
 изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну кутију од тане а 
е Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака се донесе дом’, п 
Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисјани, кој купи, кој нареди да се напраји, кој прати на девојче ми 
 злато везену, како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref target="#SRP19012_N94" /> црвене 
} И аљинке смо му спрајили, доламицу; и купијо му татко у Васка Стамболију капу калаплију,<ref  
S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре искарала (истерала) сам слушкињу; бре 
под јестак - шесет паре: оставија ми да купим за подручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ћ 
а оно, јадно, преглеђује...{S} Ја си му купим овој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђује реко је 
една другој кроз капиџике; где се и сад купују симити и пењерлије за »подручак«; где се и сад г 
ок шкета<ref target="#SRP19012_N41" />, купус и месо, наут и месо, бабње, капама, подварак, пуњ 
мо ништо (ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо туршију поприку), спрајимо ручак.{S} 
с старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си 
, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас младожењу, иду од малу до малу, од  
и праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо од мене, познадо, та ми никако лошо дојде. 
 та да чујем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган м 
е кутала<ref target="#SRP19012_N50" />, кутала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка 
 <pb n="34" /> та се зачудимо, јербо је кутала<ref target="#SRP19012_N50" />, кутала и од своји 
у, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте да ме не гледа. 
мила, измила: за месец ли за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из 
ти максуз<ref target="#SRP19012_N35" /> кутију, словеднејећи се да гу докачим фрљи очи у Димитр 
 купи, а овеј паре остављам све у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: за месе 
што.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућа затвори, затре му се, долеко било од свакога, све  
јку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге 
арфови салте срма...{S} Свашто!{S} Пуна кућа!{S} Па што доби други дарови!{S} Па дојдоше ни там 
>Не жалиш татка и мајку,</l> <l>Туђа је кућа, девојко,</l> <l>Туга голема, девојко.»</l> </quot 
угле, у друге од даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова до 
заплачеш!...</p> <p>...а, моје му татку кућа!... а, Ниш! срма ђумиш!<ref target="#SRP19012_N216 
} И она је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћо 
ша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при лојза, од својега пријетеља Цинцарина бидне п 
јче мојега ручнога девера, чијој сам се кући упутила, истрчавши преда ме, пружи ми киту цвећа,  
врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наместим око та г 
S} Слунце, слунце.{S} Развикали се пред кућу по сливе врапци.{S} Развикале се кокошке, носу, а  
ови, ткајени на прсти.{S} А зумбул пред кућу, око голему ћошку куде седешем тај дан сас комшике 
ата.</p> <p>Врну се, оди, граби на куде кућу, натури фес на чело, подиза бастун<ref target="#SR 
гано! - па звекну татко и потрча накуде кућу како чираче<ref target="#SRP19012_N67" /> к’да не  
 опет поче Ђул-Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и умирање куде је неје било без колач и св 
ви нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’ 
и, збори за бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне п 
 срамује се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме 
ори: - »Кучко!{S} Могарице!{S} Искаш ми кућу посмешиш; искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би ти  
ин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј кућу... блажу<ref target="#SRP19012_N75" />...«</p> <p> 
ија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј кућу... блажу<ref target="#SRP19012_ 
 грањку.{S} Мијем судови и појем, метем кућу и појем, посипујем цвеће и појем: мило ме што ми с 
.{S} Онаја!...{S} Дојде сас мене чак до кућу, па тике:</p> <p>- Ђул-Марике!...{S} Димитрије си  
риво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} Срамује се у татк 
 врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тике по кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се напраји.</p> < 
д овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу што напраји 
ише, па излегоше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта,  
 Не ме погледа!</p> <p>После одејећи по кућу, сети се што Дора Митичин правеше цигару, та скоро 
 с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе како да ће ники да 
о се лошо онодило и свадба растурила: у кућу куде је Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би т 
мбул, четврта иста како сас божур.{S} У кућу тепсије, калајлије, санови, големи мангали, бак’р, 
ин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бр 
осподине, сас онолико месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мало помислеја, па ти 
мешу...{S} Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин прекачи се преко  
емо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу никако другојаче - познава се што је туј домаћин.< 
ошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем та пом 
Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к<ref target="#SRP19012_N46" />!...</ 
- дори...{S} Узне та на никога од нас у кућу усујле<ref target="#SRP19012_N42" /> нареди да тур 
!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке син  
, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се в 
асно наше <pb n="70" /> чедо у циганску кућу, што се сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би  
у сву малу салте да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, свако јутро и при вечер,  
в висок чардак седне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по баш 
 татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућа зат 
ништо ти, бре моје унученце, бре дедино кученце, несам жудан, ни за ручење, ни за пијење, <pb n 
арајећи сокакња врата, мислела сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми  
ња врата, мислела сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне,  
екрва ми по њума трчи, тепа и збори: - »Кучко!{S} Могарице!{S} Искаш ми кућу посмешиш; искаш ми 
ом у оку.{S} Ућута, и одмах узе кафтан, кушак...</p> <p>- Јоште по једну лимонику, стринке.{S}  
зувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не 
ула га зар од врућине као и ћурче.{S} И кушак<ref target="#SRP19012_N10" /> јој није око паса,  
да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би напрајија што напраји...{S} А, си 
и врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и  
т ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излага 
?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем 
ек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори  
то рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »К 
.</p> <p>Ђоша, слушајећи, рекнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатили, напрајили једну кавгу, мани  
лажи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А з 
 кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке од 
ш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је  
, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега 
ише но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори, он  
и наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; са 
> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што копнејем,</l> <l>Кај у пролет снег што ко 
> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што чезнујем,</l> <l>Како дуња преко зиму?«</ 
чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја св 
ијо, мека мамудијо: <pb n="77" /> оћемо л’ те тебе, стлинкино, удавамо за онога ууубавога Миту  
аво да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји шт 
уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та н 
е над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку н 
} Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила 
урци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне 
т да седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висок како топола 
и маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и докарали да с 
ћу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, 
а, донето од аџилак, па на њега залепен ладен,<ref target="#SRP19012_N97" /> и од гуску тртка - 
ке, густе, та си му испод очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак погледаја у човека, из  
ога доброга човека ћеш се напрајиш како лађа.{S} хоћеш...</p> <p>За Нишаву више не мислешем, но 
.</note> <note xml:id="SRP19012_N25">Од лака плитке ципеле.</note> <note xml:id="SRP19012_N26"> 
ећа.</note> <note xml:id="SRP19012_N57">Лако.</note> <note xml:id="SRP19012_N58">Јецање.</note> 
ва ти цвећка неје.{S} У пролет: зумбул, лале дори сјају.{S} Лете: шебој, каранфил, ружице, ј’лд 
 моје песме...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи«...</l> </quote> <p>Ели: </p> <quot 
S} Кратачку...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да ми сп 
им и онеј моје песме...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи«...</l> </quote> <p>Ели: < 
једну...{S} Кратачку...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти 
 ј’лд’з,<ref target="#SRP19012_N212" /> лангир<ref target="#SRP19012_N213" /> дори гору.{S} По  
л коцак њојан, па како да гледам и онај лангир,<ref target="#SRP19012_N71" /> што га јоште не б 
е но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори, он уз 
а у Васка Стамболију <pb n="85" /> убав лаураћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му д 
јдеш...{S} Јутрос сам водила јетрву ти, лаусу<ref target="#SRP19012_N4" /> на молитву,<ref targ 
крва ми отишла у комшилак сас работу, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’ч 
баво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слузе о 
е свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме остављале с 
ше...{S} Другар добар, свекрва добра, з’лве...{S} А, лелке, туго!{S} Димитрије си јадан умре, < 
Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија та га р 
 - рече старица.{S} - Димитрије ми је з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{S} 
шку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада по наше косе, шамије; а оно 
е: да не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Димитрија. 
и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</p> 
ем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја, исцавтеја, који је пак катмер,  
ју.{S} Лете: шебој, каранфил, ружице, ј’лд’з,<ref target="#SRP19012_N212" /> лангир<ref target= 
а помогне нане око готовење, око месење леб, прање чемашир; а метење и судови тој си је било мо 
јеменије.{S} А на Варвару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву готовимо: манџ 
 Варвару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву готовимо: манџе, манџе, %моруња 
софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, леблебије, а поред белога вина црвени се вино »испод ко 
 <p>Испрва се, уз вино »испод комину« и леблебије, говорило о јелима, нишким, како се које гото 
ичају прикажње уз вино »испод комину« и леблебије или »пуцке«; где и сад комшике иду једна друг 
, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, ништо збо 
е да се стегну?« - па тике мене та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д 
 мрдну сас главу мрвка на горе и подиже леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од Дору Митичинога и 
ду гости, девојчики, жене, па наместимо легала, ако је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно 
прани, бели, бели...{S} У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не искачешем.{S 
га испратим на дућан, ја узнем да дизам легало и најдем под јестак - шесет паре: оставија ми да 
о, ја одболува.{S} Истина, несам била у легало, ама стану како вејка.{S} Нана ме просипује, лек 
се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легамо, тике ники та на сокакња врата: чук! чук!</p> <p 
target="#SRP19012_N82" /> Сас Димитрија легашем (у мисал), сас Димитрија спијешем (па у мисал), 
четири шавдана голема!{S} Па стамболски леген и јебрик!{S} Огледало од кума ми големо, из Стамб 
а овлајише.</p> <p>Ја пак не искача.{S} Легнула сам, онакој сас све шивети, на један скалапен к 
 као »сливке«; где и сад гугутке носе и легу се у котарицама обешеним испод стрехе; где се и са 
е отпушти, а нанино ми срце остину како лед...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам спре 
бу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чубар, друга цвеће смиљово, трећа зумб 
ига.</note> <note xml:id="SRP19012_N29">Лекар.</note> <note xml:id="SRP19012_N30">Дарови.</note 
стану како вејка.{S} Нана ме просипује, лекује, имаше, јадна, стра од тропљику.<ref target="#SR 
 крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, за тебе! 
туј јадна нана:</p> <p>- У, туго!{S} У, леле!{S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и седе на миндер 
и, што барабар сас мене плачу:</p> <p>- Леле мене, остадо си пред свет у посмешу!</p> <p>И друг 
а тике мене та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мисле 
 да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас овој поче:</p> <pb n="48" /> <p>- Мој пр 
ар добар, свекрва добра, з’лве...{S} А, лелке, туго!{S} Димитрије си јадан умре, <pb n="96" />  
ef target="#SRP19012_N54" />.</p> <p>А, лелке, туго!{S} У нас: нити кабардиса, нити се отпушти, 
S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не 
све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај ђерђева певала и сања 
ети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај ђерђева певала и 
ће.</note> <note xml:id="SRP19012_N212">Лепа Ката.</note> <note xml:id="SRP19012_N213">Георгина 
 /> Свети, крсно име своје; што су свој лепи град вазда волели, и што ће до краја живота својег 
поветке, прикажње њене, видела сам пуно лепих боја, као у репу паунову: гледам њу, као невесту, 
у репу паунову: гледам њу, као невесту, лепо обучену, накићену, зарумењену од среће што већ јед 
ко ми каза, сама откала, сашила и онако лепо опточила ситним %мемицама уз »пазуке«, око огрлице 
ш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем си ја сама онакој, Димитрију пој 
шлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што викају људи, млада невесту.{S} И 
тимо легала, ако је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чу 
} У пролет: зумбул, лале дори сјају.{S} Лете: шебој, каранфил, ружице, ј’лд’з,<ref target="#SRP 
ети Петак!...{S} Утишило се како у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике скута, земљу з 
ако у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путине...<ref target 
па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну 
лада невеста.{S} А када би нико пиленце летејећи прозборило: »И Димитрија је жал за тебе,« ја б 
 својега живота, кад је без витих крила летела на небо, и машала се звезда, месеца, сунца, за д 
ба младости, кад је мислила да »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад  
l>Јако ме мило, ете, за тебе!...</l> <l>Лети ми, моје славеј-пиленце,</l> <l>Скоро прелети тија 
ли...{S} У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: б 
.</l> </quote> <p>Ели: </p> <quote> <l>»Лети полети, славеј-пиленце,</l> <l>Та си ми падни татк 
едан крај другога.{S} Ја си играм, дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што ј 
ду.{S} Куде сам год од меснице, и преко лето гледала по башчу, одејећи, седејећи и работејећи - 
, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да плачем.. 
чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му 
P19012_N72" /> па више немој.{S} Шашава ли сам да ми <pb n="60" /> је пријетељ Кршено Чело?« Ја 
 мајку пита:</l> <pb n="30" /> <l>»Кога ли смо, мајке, забрајили? -</l> <l>Све смо звали мало и 
стир та да гу чатију од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа екимина?<ref target="#SRP19012_N29 
ааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу  
од натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стануја толико бесраман, ели шашав?</p> <p>- 
{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па  
ћме;<ref target="#SRP19012_N11" /> а да ли је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.</p> < 
вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Са 
ледала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, та 
м ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеш 
итам?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш 
S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред 
ги черкез?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па ли, вика татко, хоће да продавате башчованџије крастави 
а!...{S} Он чорбаџија, а ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ел 
е, јербо зна татков ми табијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <! 
радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S} Нишлије, севдалије!!...< 
иш!<ref target="#SRP19012_N216" /> Убав ли у моје младо време беше!...</p> <p>У делници сам, у  
 и сас њега још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S 
/p> <p>Заш’ се смејете, девојчики?{S} Е ли што си овај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама 
е, а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ћ 
 краставицу, зборејећи:</p> <p>- А виде ли кир-Тодорчу, аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г 
живо сас нас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли аџија, аџике?</p> <p>- Отиде, афендаћ,<ref target="# 
ко пак напред служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та 
ћин.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тик 
{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} Неје ли такој.{S} Резилак!...{S} Нит’ се зна за гре, нит’ за 
- Фала Богу, здраво је.</p> <p>- Писује ли ти сестра?{S} Како си је она там’?</p> <p>- Пише, зд 
; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, тат 
ајма.{S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стој 
), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ год 
 и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - 
коро! - грми татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста <pb n="50" /> како џубе на сићева 
ре!</p> <p>- Салте на боба.</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нема о 
дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав,  
алечак па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли је Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - еп 
 Ја га какав је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чут 
ој си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</p> <pb n="73" 
 вика, јунак како Краљевић Марко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно 
алте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маскарил 
је мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Димитрије има жену, нанино девојченце?...{S} И те 
Марика:</p> <p>- Заш’ се смејете?{S} Не ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја  
 ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S} И завалија<ref target="#SRP19012_N47 
утке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} К 
а к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збор 
 А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу  
S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А  
 сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да  
ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’д 
е« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљи 
 би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се з 
и, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тик 
Викаш, Маријо, у нашинци нема.{S} Па не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук: што  
"SRP19012_C4"> <head>IV</head> <p>Па не ли ти, керко, ја одболува.{S} Истина, несам била у лега 
- Нема више ништо, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја б 
лако, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, како ј 
и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град знаје.{S}  
у - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном да спије, и сас њег 
 јоок!{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: -  
уру меришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена има, вика, ништо, неје  
е пријетељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{ 
ица јучерке: - »Туго, Маријо!{S} Шашави ли су ми кириџије, што ли?{S} Венчаше се па једнаг отид 
} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има,  
и лук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ј 
е удавање сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај да 
, и па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељице, по р 
војче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема в 
!{S} И па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - заврши аџи-Настасија т 
Господина (владику) да га питам: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’ 
скачеше пред очи Димитрије.{S} Погледам ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми  
још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А ћеменчеџ 
5" /> <p>- Како ти је другар?{S} Здраво ли је, добро ли је?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- 
- Па јоште како ти је другар?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Фала Богу, здраво је.</p> <p>- Писује л 
нашла! </p> <p>- Па ш’ чиниш?{S} Здраво ли си?</p> <p>- Добро, фала Богу, здрава сам.</p> <pb n 
олију <pb n="85" /> убав лаураћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за једа 
о:{S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њи 
ошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича-Мане уд 
у<ref target="#SRP19012_N51" />, вунено ли је, шарено, сас пантљике, широко ништо како анамске  
ко ти је другар?{S} Здраво ли је, добро ли је?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е баш си зго 
аријо!{S} Шашави ли су ми кириџије, што ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше у странство у Ћупри 
тике по кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се напраји.</p> <p>Још повише се замрачи.</p> <p> 
праји се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та п 
ем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на 
 Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је  
то викају људи, ништо - пет паре, десет ли ока!</p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика нана ми жално,  
 тупе...{S} Изручкам те, Боже, од Швабу ли је овој?{S} Од Турци неје.{S} Младожења и млада неве 
н на сокак искочила, па би погледала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да дизам очи - мла 
 коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ел 
ву, што сам гу измила, измила: за месец ли за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мит 
l>А, Марике, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Димитраћа?</l> <l>Одговори Ђул-Марика:</l> <l>Заш’ п 
А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?</l> <l>Одговори Димитраћи:</l> <l>Заш’ п 
 n="20" /> <p>- Ете, питује бата тражиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа 
- Заш’ те, мори Таске, удари?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да ме је младу невесту салте лошо погледај 
ју људи, узну та туру меришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена има,  
о?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники девојчики што су бесрамни,  
а су ти ћерко, рекнули да заповедаш сас лимон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у овака 
е, девојчики?{S} Е ли што си овај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама за гушу?...{S} Ако,  
д осмалаци на по једну чашку две ракију лимонију, јербо таман си је време за ракију, а он јок,  
еветке, да гу попијемо за душу по чашку лимонију.</p> <p>- Право је, аџи-Настасијо!{S} А виће с 
.</p> <pb n="90" /> <p>Васка је донела »лимонију,« служи.{S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јол 
афтан, кушак...</p> <p>- Јоште по једну лимонику, стринке.{S} У зборење пројде ни време без пиј 
мена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мурићепа - </l>  
’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју како јагањчики у  
ја би га како лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,<ref target="#SRP19012_N85" /> ама не  
лет.{S} И трава зелена како у пролет, и лисје зелено, јербо слана јоште не беше пала ни једанпу 
везување главу, кану, боју, тас, чешаљ, лиф, сапун...{S} Кешке<ref target="#SRP19012_N56" /> да 
ду у цркву официри, обрну на куде врата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!. 
ако топола, убав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пу 
у црних, живих, веселих; зуба здравих а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљда, није белила  
да, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезевенг: доведо гу овдека да гу спацирај 
.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје лице, аџике, онај могарац, Ђоша, отишеја у Господина та 
ријооо! та једнаг чучну на траву, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да 
78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, ништо друго.</p> <p>- Узела, ви 
ловеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, познавам, станула како панџар,<ref target="#S 
и; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, как 
знава се што ништо има, зацрвенеја се у лице.</p> <pb n="92" /> <p>- Дај ми, вика, аџике, онај  
о сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје...{S} Знајем како да беше јучерке што зборе 
Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се 
иш?</p> <p>Препорођен, други, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не 
S} У! - збори, клати се и тури руке под ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му Димитрије умре, за 
м стра’ за чедо, беше гу притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо 
 мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како сл 
зала шишики да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по р 
 пазила да ни Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’л 
’ки свој мал, при дућани, при куће, при лојза, од својега пријетеља Цинцарина бидне пред Нишлиј 
о.{S} Пролет.{S} Работу виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила арпаџ 
ја, уморан, познава се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћути.< 
а улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,<ref target= 
ам.{S} Срце ми стојеше исто како обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја  
 неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и 
/p> <p>У пролет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље набере јаглич 
д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па как 
љци.</note> <note xml:id="SRP19012_N87">Лопта.</note> <note xml:id="SRP19012_N88">Почетак, угле 
 Марија под нишан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и  
било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише од св 
м ђирит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин  
 напраји; јербо при татка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{S} Зборија  
ој се, Господине, онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ј 
гу оној, бре мешина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала ки 
 је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати онија за  
..{S} И тебе те треба да је мило што се лошо онодило и свадба растурила: у кућу куде је Димитри 
?</p> <p>- Да ме је младу невесту салте лошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар!</p>  
ју ништо од мене, познадо, та ми никако лошо дојде.</p> <p>Што има?</p> <p>Ручамо.{S} Узеше да  
оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лошотињу.{S} Тој зборејећи узе посипку, па се надлеже н 
е.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што одлете 
уз сечка<ref target="#SRP19012_N1" /> у луду среду – о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, с 
 Таске, добро.{S} Поприка си је љутина, лук мука, зелена трава једило, славеј-пиле мушко чедо.. 
 ли ми прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели  
 казаја при Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, 
ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије по 
сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради пецилак,<r 
 за фустан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>- Мори Таске! - па ви 
постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око 
сас зелену поприку и <pb n="39" /> бели лук.{S} Па како тој паниче носешем баш ја.{S} Носешем г 
 собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магданос<ref target="#SRP19012_N9 
абуке око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи 
араклисане главице црни лук!...{S} Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S} Црн 
>- За сапун не знамо заш’...{S} За црни лук...{S} Како тој’?...{S} Белки глумац...{S} Бија је з 
а к’д видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђерско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја д 
 рогови турија вараклисане главице црни лук!...{S} Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан,  
ија пијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пријетељица <pb n="49" /> ми пошашавел 
је крисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} Ина 
уфтетима од сецкана празилука, о црноме луку на тепсичету, о копривама – које ваља окусити уз с 
сцавтеја, који је пак катмер, њигове су луле посрнуле исто како цветови на шарош-каранфил.{S} А 
get="#SRP19012_N1" /> у луду среду – о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, сече на хамајлије 
еш?! - рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав, баба-Маријо! - узвикну Јола.</p> <p>- За мој ата 
собајле на дућан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих пред вече крај »сокакња врата 
’: фати ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како жално узе да збори; море, неје за 
ву се крстимо, старке прајију метаније, љубимо иконе, молимо си Бога како приличе к’да си је чо 
ћи:</p> <p>- Поле’, стринке!{S} Мачица, љубичица!...</p> <p>Колико се обрадоваше мени, %ненадну 
 девојче, Агна, убава како ружица, како љубичица; и млоги му жал јоште дојде на главу...{S} А о 
 поље набере јагличје, кукурек, мачицу, љубичицу, напраји си киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргн 
дан.</note> <note xml:id="SRP19012_N48">Љубоморан.</note> <note xml:id="SRP19012_N49">Туђинци.< 
и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Сно 
е та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Циг 
ло овакој, ама човек...{S} Згрешија је; људи смо...{S} Куде је, аџијо, онај на твоју снају?</p> 
а антерике, на удовице папуче, на стари људи јеменије.{S} А на Варвару две жене месу леб’: по п 
онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, човек право да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л 
 за невесту му черкез, неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту бој 
ајжал.{S} Таман малко да се, што викају људи, онодиш и развеселиш, удаваш, што викају, девојче  
 мене мој Лесковчанин јоште, што викају људи, млада невесту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била 
из циганску бошчу; и Цигани, што викају људи, узну та туру меришљав, од грош ли, од шесeт паре  
51" /> јабуке: оне су берем, што викају људи, ништо - пет паре, десет ли ока!</p> <p>- Еј, Мори 
не, мори Таске, добро.{S} Поприка си је љутина, лук мука, зелена трава једило, славеј-пиле мушк 
ну, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим ка 
{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци викају <hi 
ранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци вик 
легне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја 
ла арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магданос<ref target="#SRP19012_N91" /> и пазила да ни М 
е...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та да г 
Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију 
 знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре 
а он мене овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем како шашава, та 
.{S} Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копне 
p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанин 
м за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам си 
ив</hi> ми бе’у сви родови...{S} Татко, мајка, кум, стари сват...{S} А што ти не доби’!...{S} К 
идеше ми се како да ми је умреја татко, мајка... како, чуваја Бог, сви <pb n="63" /> да су ни п 
 спраљашем кошуљку.{S} Баба му (таткова мајка) одсекла за кошуљку од најголему трубу, неначету, 
 <pb n="57" />, такој си је била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћути 
ого више, јер није ми једанпут јетрвина мајка рекла: - »Салте да чујеш баба-Марију...{S} Ђул-Ма 
ују, пљесну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји  
м’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо око  
ше мени, %ненадну госту!{S} Јетрвина ми мајка повика:</p> <pb n="4" /> <p>- С’га зборешемо за т 
> <l>Све попови и све калуђери.«</l> <l>Мајка му се т’га досетила:</l> <l>»Забрајимо Ану удовиц 
огаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На кога правиш инат?</p> <p>- Н 
како ајдук, исто како катил...{S} Туго, мајке, што напраји!...{S} Пишин ми беше мука, а после м 
ита:</l> <pb n="30" /> <l>»Кога ли смо, мајке, забрајили? -</l> <l>Све смо звали мало и големо  
p> <p>Осим мојега девера, јетрве и њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настаси 
е татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас овој поче: 
ead> <p>Татка ми беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костадинка.{S} Сас овој искам да почнем 
баве папучкице, он па у вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада п 
>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што сам данас проодеје 
ене и девојке што су око мене викају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S} Ш 
{S} Истина несам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} 
ињу из своју нурију.{S} На сирочики без мајку спрајимо кошуљке, без оца антерике, на удовице па 
трија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови м 
 добра девојко,</l> <l>Не жалиш татка и мајку,</l> <l>Туђа је кућа, девојко,</l> <l>Туга голема 
target="#SRP19012_N13" /> по татка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше  
мани се.{S} Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S 
е свећа угасила.</l> <l>Па искочи та си мајку пита:</l> <pb n="30" /> <l>»Кога ли смо, мајке, з 
а се фрљило кротко, на бабу, таткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу, моју нану малечко. 
ако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем како што <pb n="11" /> ни беше адет, д 
Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честито ми дојде цел град, викају м 
ћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш, вика, стринкина 
 а носеше се како други старци Нишлије, максуз онија који су потако.{S} Дајма је на човане чакш 
не прати и он како што праћају Нишлије, максуз чорбаџије меришљав сапун но ђирит?{S} А?{S} Керк 
’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном да спије, и сас њега још по неки с 
зила си ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам што несам тој напрајила, а онакој, кој знај 
а а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако у 
19012_N34" /> К’д дојдо при њи, испушти максуз<ref target="#SRP19012_N35" /> кутију, словеднеје 
едан ми брат од чичу; ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ја помислела што божном чука чича 
у си једне басмене шалварке, горе је на мактицу, па врз мактицу јелече, на главу му криво капче 
не шалварке, горе је на мактицу, па врз мактицу јелече, на главу му криво капче, кому је на сре 
ење, ни за пијење, <pb n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за п 
 растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитриј 
рија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при лојза, од својега пријет 
ако Цинцарин, та неће заради на зета му мал да растура свадбу ни за ништо јако големо, а никмол 
не мога.</p> <p>У слунце заод излего на мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу б 
> <pb n="15" /> <p>Јоште к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да 
на).</note> <note xml:id="SRP19012_N74">Мала.</note> <note xml:id="SRP19012_N75">Мрсе.</note> < 
ешке и памет да загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, д 
target="#SRP19012_N7" /> по целом фесу, маленом, наврх главе, с колбашем<ref target="#SRP19012_ 
о како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чутура<ref target="# 
осав, за другога модроокаст, за трећега малечак па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли је Ђошин Ди 
p>- Јес’ па, селвија.{S} Ја га какав је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти у 
 боба-Настасија, што је модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа што је татко зборија и к 
, та вика.</p> <p>- Неје, Настасијо.{S} Малечки па дебели несу чутуре за туцање кафу, но гумаст 
за, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко.{S} Остаји јемениј 
 ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу, у г 
му коса побела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а нос голем, па модар како патлиџан; мустаћи с 
модроокасто, а на другу бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете кратачко, кратачко, а дебе 
 вика, дадем девојче за ћосавога, ни за малечкога па дебелога, ни за модроокаста нећу.{S} Ћосав 
{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја за нику малечку работу, ајде, ама овој си је големо, дибоко.</p 
це!... а, маценце!... а, цуцкице!... а, Малијо, мека мамудијо: <pb n="77" /> оћемо л’ те тебе,  
емедан златан синџир од сат, дебел како малић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; на главу му фес 
 ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да се, што викају људи, онодиш и развеселиш, удав 
. Кафтануша, као и друге старе Нишлике, мало, <pb n="8" /> мало, па тек по коју шалу, или »прик 
алу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, мало...</p> <p>- Е, Ђул-Марике, несмо саме! - опомене ј 
друге старе Нишлике, мало, <pb n="8" /> мало, па тек по коју шалу, или »прикажњицу« која је, Бо 
> <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донесе  
ужи и па славу слави,</l> <l>Зовнуја је мало и големо - </l> <l>Све попови и све калуђери;</l>  
их, веселих; зуба здравих а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљда, није белила турским бели 
а: у кућу куде је Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили керко!...{S} Како би ти  
 је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мало помислеја, па тике: </p> <pb n="59" /> <p>- Тражи  
А она рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и мало, па заборави...</p> <p>- Прикажи ни онуј твоју при 
ајке, забрајили? -</l> <l>Све смо звали мало и големо -</l> <l>Све попови и све калуђери.«</l>  
 прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките  
сподиново проклесто у цркву, неје ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он неје умреја од Господи 
ице.</note> <note xml:id="SRP19012_N95">Мало пуце.</note> <note xml:id="SRP19012_N96">Ђинђуха ш 
е кута но се води сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак до сокак, како божјаци.{S} Идеје 
ква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске куће по  
о се води сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак до сокак, како божјаци.{S} Идејећи такој 
е ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу салте да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Ди 
ред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женско Друсто, та гу 
енце!... а, цуцкице!... а, Малијо, мека мамудијо: <pb n="77" /> оћемо л’ те тебе, стлинкино, уд 
је!{S} Па тенџере, па тепсије!{S} И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана 
кућу тепсије, калајлије, санови, големи мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S}  
 оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш з 
!</p> <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича-Мане удари? - питају и девојчики, смеју се и бутају се  
та прати аљине за Цветнице, за причес’, мани се!{S} Од алев џанфес шалваре и кафтанлак фустан;  
P19012_N210" /> нана бојеше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она не ви 
еје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели ник 
две узни од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти,  
, своје другарице!{S} Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати  
 куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb n="67" /> на јесен но на п 
 што беше зборљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, 
ј.{S} А ники девојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, о 
ла од онуја стринка-Таску, убав јурнек, мани се, на наглавчики нашарани девојчики, а око ногу г 
ојче овде близо: убавачко је, кротачко, мани се!{S} Татко гу је аџи-Настасијин комшија, Јован К 
 послуша, фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју 
гали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани<ref target="#SRP19012_N20"  
уј ти се фатили, напрајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А ја истина несам била дом’: татко ми,  
ше кандило дајма.{S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S}  
, срдит, па кад викну на онија тројицу, мани се.</p> <p>- Како неје срам пријетеља ми Ђошу да и 
к Свети посан, та, да прошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па моја нана готовеше сабазорску м 
умашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А ћеменчеџије<ref target="#SRP19012_N43" /> 
прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва 
мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- То 
 одмахнула и главом и руком, што значи: мани се!</p> <pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и није ба 
 ми гледац, <pb n="40" /> за Сотира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој 
анџија<ref target="#SRP19012_N48" /> та мани се.{S} Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а н 
пел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и  
стану да поју у пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!.. 
Господин пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој како 
59" /> римате, - узе да вика онај Таска Манина.</p> <p>- Жал гу за нану, Таске, - вика једна на 
не и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотираћи, Манинице и Ванинице, Красе, Сике и Ђул-Марике, синови и 
беше јучерке што збореше на онуја Таску Манину:</p> <p>- Неће ми бидне, мори Таске, добро.{S} П 
.</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску Манину, пријетељицу си, комшику...{S} А што ми је нана  
чи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Таску:</ 
-Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију од намер?...{S} Да ли да викам 
зеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} За једнога ћосав, за другога модроокаст, 
но Чело.</p> <p>Ђоша си пак неје нашаја ману на девојче.{S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не б 
о беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша такав...{S} На тај Маријин черкез ни  
ану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да  
к њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш му салте једну: што си је сирома човек.{S} 
S} Манџе<ref target="#SRP19012_N40" />, манџе! јок чорба, јок шкета<ref target="#SRP19012_N41"  
еба умесу; на Св. Саву готовимо: манџе, манџе, %моруња дебела и бела како сирење.{S} По онуј по 
а баница, па најпосле сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас је пак Свети посан, та, да прошћаваш, р 
десет леба умесу; на Св. Саву готовимо: манџе, манџе, %моруња дебела и бела како сирење.{S} По  
реме, па баница, па најпосле сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас је пак Свети посан, та, да прошћ 
 пију за <pb n="28" /> Свети и поју.{S} Манџе<ref target="#SRP19012_N40" />, манџе! јок чорба,  
} Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће  
а ја њему свари убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене салте н 
к та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање,  
е види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу<ref target="#SRP19012_N33" /> ја питу: »заш’ га н 
 А што па моја нана готовеше сабазорску манџу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде  
ла сам: »Да ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, такој; а 
ијетељ ми, доодија је млого пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А  
 дом’, па си узни од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика. 
 па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Црна, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете, две ви очи?{S} Заш 
с’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Еј, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете?!{S} Што ми викаш,  
бор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не плаче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак  
видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - вика баба-Си 
де ману...{S} И Ђоша такав...{S} На тај Маријин черкез ни вез, каплама за ништо неје...{S} Ђоши 
>Снаја отрча.</p> <p>- Донеси ми, вика, Маријо, онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p>  
 А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, станула тол’ко бесрамна?</p> <pb n="78" /> <p>А 
ице ми плачу, а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} 
кој, па тике мене:</p> <p>- Туго, туго, Маријо! (не ме викаше ни невесто, нити пак... друсто см 
 нити пак... друсто смо били).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем да ми домаћицу %славејниле поглед 
те, завикала Вачиница јучерке: - »Туго, Маријо!{S} Шашави ли су ми кириџије, што ли?{S} Венчаше 
="#SRP19012_N46" />!...</p> <p>- Викаш, Маријо, у нашинци нема.{S} Па не ли једну годину тури у 
ора Митичин баш је при њега...</p> <p>- Маријо! - викну ме нана.</p> <p>Улего једнаг у собу.</p 
да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разбудим, и с 
чем?</p> <pb n="80" /> <p>- Немој, мори Маријо, да си така.</p> <p>И најпосле узнем та ништо об 
е, а тике нана завика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи куде овој големо дрво, (ете, како ника 
кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав, баба-Маријо! - узвикну Јола.</p> <p>- За мој атар, Ђул-Марик 
ејете?!{S} Што ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S} И завалија<ref target= 
дизам шалварке, а тике нана завика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи куде овој големо дрво, (е 
и се учини како ме Мита жално викну:{S} Маријооо! та једнаг чучну на траву, покри лице сас руке 
 си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво  
о збори у дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, тв 
гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем две три месеца, више неје.{S} Нећу 
ина мајка рекла: - »Салте да чујеш баба-Марију...{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш, Ђул-Марикину 
бавињу почеше да ме викају:{S} Перуника-Марика; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S 
-Костадиново <pb n="81" /> девојче, Ђул-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо 
а, виси крај ње на миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{S} Седи с једном ногом под собом <pb n="7" /> а 
; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет п 
џи-Настасија тужно, чудећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, берем си је  
, а овде се гласно насмејасмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- Заш’ се смејете?{S} Не ли је такој?{S} 
 мани се!</p> <pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и није баш толико стара, једва ако је прешла шез 
 бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, идући »дом« сама, за прошлим временом, 
руго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њој, и још више, мн 
S} Ама овија не рашчовечише, - рече Ђул-Марика и показа главом на мене, осмехнувши се, да ме, в 
Свети служешемо свакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и умирање куде је 
о, ногавица %гизија шалвара...{S} И Ђул-Марика, као све старе Нишлике, не може без шалвара испо 
 две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не познадоше; виђале су ме још по 
аше под Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно из доба своје младо 
ref target="#SRP19012_N5" /> - вели Ђул-Марика и радосно, и весело.</p> <p>- Па јоште како ни с 
ше смејање ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика па испи чашу, узвикну »фала ти, Севетке!« и наст 
лујеш ли Димитраћа?</l> <l>Одговори Ђул-Марика:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ ви 
а која сам, обрадоваше се, нарочито Ђул-Марика, и рече:</p> <p>- Туго, Бошке<ref target="#SRP19 
d="SRP19012_C2"> <head>II</head> <p>Ђул-Марика овлажи грло комињаком, па узе сркати каву, коју  
не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Марике?</p> <p>- Стра сам си загубила.</p> <p>- А срам? 
/l> <l>Зојкина гу Краса пита:</l> <l>А, Марике, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Димитраћа?</l> <l 
 не зна.</p> <p>- Што ми работиш, вика, Марике? - и узе та ме пољуби.</p> <p>- Како па што рабо 
е не премора снаја ми...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се па обу 
 у што сам мила судови.</p> <p>- Обучи, Марике, онеја пембе шалваре...{S} Што ти приличууу!...< 
збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини 
ул-Марике! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин 
ј све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин т 
ај си је толико...</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!{S} Опет машала!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!{S 
" /> <p>Нема виће.</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!</p> <p>- Бре!{S}  
ја је, Бога ми, мало...</p> <p>- Е, Ђул-Марике, несмо саме! - опомене је домаћица.{S} А она рек 
...{S} Онаја!!</p> <p>-... излегни, Ђул-Марике!...{S} При врата си је...</p> <pb n="89" /> <p>А 
!{S} Опет машала!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!{S} Сто пута ашкосум!</p> <pb n="24" /> <p>- Бре 
шала, Ђул-Марике!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!</p> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - што ти је убава 
узвикну Јола.</p> <p>- За мој атар, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара до сада причала, 
мене чак до кућу, па тике:</p> <p>- Ђул-Марике!...{S} Димитрије си је при сокакња врата...{S} С 
и озбиљна старица, много старија од Ђул-Марике, - ете, напред све такој беше, ама ја виће не зб 
 Манинице и Ванинице, Красе, Сике и Ђул-Марике, синови и кћери старога Ниша, што су <hi>онако</ 
евдалије!!...</p> <pb n="107" /> <p>Ђул-Марике заврши своју прикажњу тужним гласом, са сузом у  
>Захвалила сам домаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи; опростила сам се са старим, д 
сто направе.</p> <p>Села сам, према Ђул-Марики.</p> <p>- Па добро ни си дошла! – узвикнуше ми д 
> <front> <div type="titlepage"> <p>Ђул-Марикина Прикажња</p> <p>Приповетка</p> <p>Написала</p> 
руги, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и 
е милује! - узвикну кира-Тана, жена Ђул-Марикиних година, комшика наше пријатне домаћице, улазе 
..{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш, Ђул-Марикину прикажњу једанпут да слушаш, па виће...« И ту  
 /> сирење.</p> <p>Довде, слушајући Ђул-Марикину прикажњу, <pb n="21" /> само се по каткад осме 
сли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује...</p> <p>- Аман, афендаћ 
<ref target="#SRP19012_N911" /> за нашу Марику...</p> <p>А јаа!{S} Дори узе да вијем...{S} Забр 
ко, даткин.{S} Ама немој да ми проминеш Марику: на обедве узни од један топ.« А њему како је, м 
Ако, даткин.{S} Салте ми немој проминеш Марику.« Она обедве узни једнаке.</p> <p>Дор је Мита до 
- »Салте да чујеш баба-Марију...{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш, Ђул-Марикину прикажњу једанпу 
послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђул-Марику.</p> <p>- Здрав си, Севетке!</p> <p>- Дал ти Бог 
л црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l>И у  
Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?</l> <l>Одговори Димитраћи:</l> <l>Заш’ питате,  
шке су си питувале,</l> <l>Питувало Ђул-Марику,</l> <l>Питала гу Чучка Сика,</l> <l>Зојкина гу  
ан даде Димитраћи!</l> <l>На аџиску Ђул-Марику.</l> <l>Друсто си је питувало,</l> <l>Питувало Д 
ј више око дете, око дединога Краљевића Марка.{S} А боба- Настасија, татку ми за инат, погледа  
е му и поче сас њега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми работи дедин јунак, дедино мушко? - зб 
раћ ће си је, вика, јунак како Краљевић Марко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бид 
{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје мест 
 је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маскарили.</p> <p>- Заш’, с 
н, но асли Нишлија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га б 
оша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маскарили.</p> <p>- Заш’, стринке, кунеш човека?{S} Шал 
ке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе...{S} Гугутке ст 
e xml:id="SRP19012_N17">Некаква свилена материја.</note> <note xml:id="SRP19012_N18">Свилен.</n 
te> <note xml:id="SRP19012_N61">Свилена материја нека, за антерију.</note> <note xml:id="SRP190 
тенџерке, па мафишлаци...{S} Четири сам мафишлака добила...{S} Па чорбалаци, па <pb n="83" /> п 
и котличенце.{S} Од родови тенџерке, па мафишлаци...{S} Четири сам мафишлака добила...{S} Па чо 
е пост, јер док стигох из своје Београд-махале до Ћир-Костине улице добро осетих топлоту зрака  
вање.</note> <note xml:id="SRP19012_N9">Махрама за прекршћавање.</note> <note xml:id="SRP19012_ 
/p> <p>- ... а, стлинкино гугуце!... а, маценце!... а, цуцкице!... а, Малијо, мека мамудијо: <p 
о говорећи:</p> <p>- Поле’, стринке!{S} Мачица, љубичица!...</p> <p>Колико се обрадоваше мени,  
ећи кроз поље набере јагличје, кукурек, мачицу, љубичицу, напраји си киту па си гу мен’ донесе. 
5" /> очи му пак ситачке, зелене како у мачора, па салте видру.{S} И он се бричеше, како и татк 
пазуке - на мегдан; а мужи гледају како мачори и салте уврћују мустаћи...{S} Свашто!{S} Пишин с 
quote> <p>Овај си је толико...</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!{S} Опет машала!</p> <p>- Ашкосум, Ђ 
e> <pb n="23" /> <p>Нема виће.</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!</p> < 
ад је без витих крила летела на небо, и машала се звезда, месеца, сунца, за доба младости, кад  
..</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!{S} Опет машала!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!{S} Сто пута ашкос 
и тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убаве питије.{S 
 тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве пит 
 да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија  
>Ако се убаво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу<ref targ 
била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу  
шкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} 
оказа главом на мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашчовечија 
мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, 
игнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<ref target="#SRP19012_N31" / 
Таске, удари?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да ме је младу невесту салте лошо погледаја, па ћу да пант 
га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан несам излегла.</p> <p>Ју 
а ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; 
 све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си  
" /> и дете, брата му најмлађега, та да ме на сокакња врата извикају...{S} Извикаше ме, и дете  
дим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:</p> <p>- ...  
ам главу у нанину ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т 
 <p>Што има?</p> <p>Ручамо.{S} Узеше да ме сплитав; ће ми сплету шивета.</p> <quote> <l>«Ранила 
19012_N77" /></p> <p>Мрвка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} За једно 
а огледало.{S} Заради убавињу почеше да ме викају:{S} Перуника-Марика; а после по кратко, и по  
отворим, њим ги мука што несу могали да ме преварају.{S} Чича-Коле неје чукаја у калдрму што га 
ад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна до 
баво да сварим питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) да га  
оти?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају и при нан 
 <p>Сети се ништо.{S} Ћу да напрајим да ме погледа, нема чаре...</p> <p>Улазејећи у собу и собу 
 пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жен 
ове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види колико сам убава, а он...</p> <pb  
викну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - ми 
то виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам  
чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву.«  
лем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитриј 
уј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту <pb n="74" /> Ђуринога.« мислешем. »Шт 
82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчај 
ујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти  
адем шикерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу загледам, еееј: кр 
ој сам се кући упутила, истрчавши преда ме, пружи ми киту цвећа, весело говорећи:</p> <p>- Поле 
 лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде 
у.<ref target="#SRP19012_N87" /> Видеја ме из кумашинову му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг 
о на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин м 
шан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што напраји 
у легало, ама стану како вејка.{S} Нана ме просипује, лекује, имаше, јадна, стра од тропљику.<r 
.{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли 
не зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ ће ги с 
 кад идешем са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде н 
чану?</p> <p>Снаја си ме тике уфати, па ме уведе при девојчики.</p> <p>Дигли смо перде, гледамо 
, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели испод појас јабуку,  
е, зар што сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанпут отиднем при Димитрија...</p> < 
 осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а н 
2_N32" /> Такој, такој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и диг 
ушко чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац, <pb n="40" /> за Сотира, та 
 у џам<ref target="#SRP19012_N22" /> та ме врне.{S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, 
то ми работиш, вика, Марике? - и узе та ме пољуби.</p> <p>- Како па што работим? - дори викну н 
снајо, да те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да 
и, к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшилак.</p> <p>Имајећи стра’ да га Госп 
ене оставиш...»</l> </quote> <p>Сплитав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плач 
н као жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на добро обрће.. 
{S} Жене се ништо погледаше.</p> <p>Кад ме сплетоше и турише тел, изљуби руку на сви, па ина де 
ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да се, што 
га, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb n="13" /> <p>Да 
ет онаг беше.</p> <pb n="13" /> <p>Даде ме за Димитрија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај Димит 
 смејање обрће... зар што сам чула куде ме неје забрајија, и што неће да може без мене.</p> <p> 
а њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, ротке, на мене срдиш?</p>  
дигла руку да си обришем оно место куде ме пољубија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се б 
ина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у об 
евојче, Ђул-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји ч 
у при татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу,« помисл 
зе та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} Не ме погледа!</p> <p>После одејећи по кућу, сети се што Д 
 гу докачим фрљи очи у Димитрија.{S} Не ме погледа!</p> <p>Па излего, мислејећи се: »Ш’ћу?...{S 
т’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ник 
Неје.{S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да иско 
 фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази о 
е, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава се што ништо има, зацрвенеја се  
{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срц 
ргеф.{S} Па што појешем!...{S} Татко не ме је караја за појање никад, освем ако беше у комшилак 
 мене:</p> <p>- Туго, туго, Маријо! (не ме викаше ни невесто, нити пак... друсто смо били).{S}  
 си киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и збори:</p> <p>- Ела, моја сн 
и пожално.{S} Кда видо што одлете, мене ме заболе у срце такој како да ми се ништо од пупак отк 
што ме мрзи на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори Настасијо, мило, јако ме мило.</p> <p>- Мод 
Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а  
како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<ref target="#SRP19012_N31" /> стра, а после по 
и се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме како на  
итим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућ 
мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се с 
оју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџије, та скидо 
, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’, јер 
те, вика, јако те милује.</p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- Мерак му је... да те види.</p> <p>- У 
о ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула. 
н топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем ј 
 аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад с 
...{S} Болан, болан, једва идеше; срете ме кад идешем са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ј 
! прозбори ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе он 
« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј вече 
га, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу салте да не  
и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуриног 
е неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} Бо 
а сокакња врата извикају...{S} Извикаше ме, и дете рече:</p> <pb n="20" /> <p>- Ете, питује бат 
ишто.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а 
а би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, 
ну, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се  
ке, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене з 
ли к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и друг 
инога, што истина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка Срк 
Такој, такој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да 
рију, салте да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кро 
 се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још пов 
скам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... н 
..{S} Он чорбаџија, а ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ели с 
’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лошотињу.{S} 
{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро,  
 у уста ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ручам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми пуну калајл 
S} Завалија нана моли ме да ручам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми пуну калајлију сутлију: јок,  
с девојчики у сарачану?</p> <p>Снаја си ме тике уфати, па ме уведе при девојчики.</p> <p>Дигли  
кне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам што несам т 
 сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па 
 target="#SRP19012_N55" />...{S} Туј си ме нана разбуди - самнуло се.</p> <p>Кад каза на нану м 
>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како ж 
 и тике ми застаде ништо у груди, запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу повратим...{S} 
<l>Немој се, Миљо, удаваш,</l> <l>Немој ме мене оставиш...»</l> </quote> <p>Сплитав ме, сплитав 
а:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља с 
012_N31" /> стра, а после помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан. 
{S} Ја си му купим овој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошини 
...{S} Измимо гу; избањамо гу...{S} Жал ме, сиротињка...{S} Собајле гу венчаше сас Димитрија Ђо 
 ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога д 
ај на прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече 
ир, чевре...{S} Римам све повише: пишин ме песма расплака, а после се досећујем бре за овој, бр 
и пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фати 
’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} Од тај 
и све ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучк 
ујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и 
 зборешем, и Димитрију казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збо 
се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљи 
ијо!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref target 
 Мене ме па, мори Настасијо, мило, јако ме мило.</p> <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за фуст 
 туго! леле! мој Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, за тебе!...</l> <l>Лети ми, моје славеј-п 
ја, тресем се, па тике ми се учини како ме Мита жално викну:{S} Маријооо! та једнаг чучну на тр 
 па улего у седамнаесту годину, и татко ме т’га даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и 
N25" /> Убав беше јако!...</p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам 
 не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се с 
мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да з 
 и појем, посипујем цвеће и појем: мило ме што ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло  
ну и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме како на смејање обрће...  
то ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, пи 
е унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори Настаси 
8" /> Помиње татко при нану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> 
 у посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је ви 
е боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђ 
, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се с 
Тодорчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава 
ога.{S} Ја си играм, дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да  
еје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме како на смејање обрће... зар што сам чула куде ме не 
Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме не премора снаја ми...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обу 
ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита 
се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па  
 како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си б 
је при њега...</p> <p>- Маријо! - викну ме нана.</p> <p>Улего једнаг у собу.</p> <p>- Филџани!  
.</p> <p>Оне ме не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку; а 
ва ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана, једно по друго 
како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме  
шу!</p> <p>И другарице ми плачу, а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага ни сестрице.{ 
дне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њ 
е за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p 
 <p>Срамежљив.{S} Доодеше, доодеше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, 
де незвана.</p> <p>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то још 
баво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани 
те голе...{S} Руке, грбина, пазуке - на мегдан; а мужи гледају како мачори и салте уврћују муст 
то не може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовечише, - 
је без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу пријетељи, нема чаре...</p> <p>- И ја се чудим!{S} 
; сас њега несам у комшилак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не б 
, маценце!... а, цуцкице!... а, Малијо, мека мамудијо: <pb n="77" /> оћемо л’ те тебе, стлинкин 
 ћу да појем, ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до  
 из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мекике: пратија да ги изручам сас жене и девојчики, за  
митраћа, да јој дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руци »дори до зору«...</p> <p>Ја с 
а, сашила и онако лепо опточила ситним %мемицама уз »пазуке«, око огрлице и око рукава.{S} Прек 
шун.</note> <note xml:id="SRP19012_N92">Мемице.</note> <note xml:id="SRP19012_N93">Облика као к 
"74" /> Ђуринога.« мислешем. »Што ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному 
ицу, љубичицу, напраји си киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и збори: 
е помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан.<ref target="#SRP19012_N 
ално и пожално.{S} Кда видо што одлете, мене ме заболе у срце такој како да ми се ништо од пупа 
. у! што ме мрзи на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори Настасијо, мило, јако ме мило.</p> <p> 
комшика, па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти 
а један узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим т 
ууу!...</p> <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глуво како око половин н 
 аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што викају људи, млада неве 
а ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да м 
!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљин 
сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била под 
ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<ref target="#SRP19012_N31" /> стра, а пос 
гањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме как 
е закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти  
е ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми 
узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџије, та  
адала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да рима 
еднаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’ 
е жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све се више ражаљујем и пл 
младожењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили 
ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дет 
илујете, вика, јако те милује.</p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- Мерак му је... да те види.</p> < 
проклетсто, но од дертови за мене... за мене си фати тропљику и умре Димитрије...{S} Истина неј 
осподиново проклетсто, но од дертови за мене... за мене си фати тропљику и умре Димитрије...{S} 
еднаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жа 
 дувар, и једнаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвка м 
 ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, ротке, на мене срдиш?</p> <p>- Не се срдим виће на никога.</p> <p 
кабаат<ref target="#SRP19012_N76" /> на мене узеја: заш’ несам гледаја, заш’ несам питуваја она 
ако је било на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} Собај 
 дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref target="#SRP 
<p>- Иди та кажи честито на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротко, <pb n="66" / 
е, - рече Ђул-Марика и показа главом на мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p>-  
, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мене: »Кога жениш?{S} Кога удаваш?« - »Удавам девојче м 
 сви <pb n="63" /> да су ни помрели, па мене оставили на овај свет самач’чку!...{S} Па тике ми  
а ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо не зна.</p> <p>- Што ми работиш, вика 
о викају трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Што си се растрчаја, аџи 
си гу венчај ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на сина благослов.</p> <p>Искочили на сокак и у 
ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> <p>- Ооо!{ 
а за њигово венчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би,  
 сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо од мене, познадо, та ми никако лошо дојде.</p> <p>Што има? 
ем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па 
ласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване, да  
.{S} А?</p> <pb n="75" /> <p>- Не ми је мене мило за никога, - викам, и зацрвене се како к’д пе 
А било ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi>  
: не теја.</p> <p>... па дооди, па тике мене усујле:</p> <p>- Димитрије те јако милује...{S} Не 
салте претура.{S} Такој, такој, па тике мене:</p> <p>- Туго, туго, Маријо! (не ме викаше ни нев 
а се смрзну не да се стегну?« - па тике мене та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво 
о барабар сас мене плачу:</p> <p>- Леле мене, остадо си пред свет у посмешу!</p> <p>И другарице 
ике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убаве питије.{S} С 
 /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{ 
Немој се, Миљо, удаваш,</l> <l>Немој ме мене оставиш...»</l> </quote> <p>Сплитав ме, сплитав и  
/> Помиње татко при нану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p 
орчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава ка 
каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, п 
 неје забрајија, и што неће да може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу па:</p> <p 
 један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: 
е од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце, слунце.{S} Развика 
{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитрије.{S} Погледам ли у  
ни.« - »Несам ништо забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим,  
{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не зн 
На боба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паме 
p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је бија при мене...{S} Уморан, завалија, уморан, познава се...{S} И 
та виће, две ти очи!</p> <p>- Једна при мене у комшилак венчала се пред сирнице, а виће од к’д  
ажи татка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не м 
 њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он мене...{S} Срамежљив беше, е Боже!</p> <p>Срамежљив.{S} 
ија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на  
12_N20" /> убави, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на ј 
алу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и други бећари сас девојчики што ра 
 како онија три дни; несу девојчики око мене како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује 
е.</p> <p>Оне жене и девојке што су око мене викају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде пра 
бидне... салте да те види...</p> <p>Око мене се обрће соба...{S} Ћутим.</p> <p>- Нак те види... 
што друго.</p> <p>- Узела, вика, па сас мене како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, своје друга 
ади чивију...{S} Онаја!...{S} Дојде сас мене чак до кућу, па тике:</p> <p>- Ђул-Марике!...{S} Д 
девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, ш 
рејећи на другарице ми, што барабар сас мене плачу:</p> <p>- Леле мене, остадо си пред свет у п 
 си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си 
Сотираћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да прошћаваш, <pb n="105" /> ја кол’ки су (туј се 
2_N92" /> около шију и око рукави.{S} У мене је један рукав, у тетку му други, па грабимо која  
 у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан 
гледа по нас, погледа, па тике очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ неси сас дев 
 n="88" /> свекрва ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем 
 девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики пра 
ко је наодија приготке на бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за ћо 
е.{S} И шта ће, куд ће?{S} Пристаде.{S} Мени ће причати, тако рече.{S} И замоли те изиђе из соб 
arget="#SRP19012_N22" /> та ме врне.{S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило м 
намешта се на миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене приповетке, прикажње њене, видел 
 <p>Али колико се Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њој, и још више, много више, јер није 
убичица!...</p> <p>Колико се обрадоваше мени, %ненадну госту!{S} Јетрвина ми мајка повика:</p>  
ка« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и то мени говори, пријатно, тихо, као да крије од осталих.</ 
милује.</p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- Мерак му је... да те види.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе 
е: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан.<ref target="#SRP19012_N32" /> Т 
о салте од чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше.</p> <p>Улезе 
pb n="69" /> <p>А њему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен пенџе 
боја, оно из туја бошчу извадимо, вика, меришљав сапун.{S} Меришљав, две ми очи!{S} Ја пак, вик 
ошчу извадимо, вика, меришљав сапун.{S} Меришљав, две ми очи!{S} Ја пак, вика, ђирит несам виде 
о што праћају Нишлије, максуз чорбаџије меришљав сапун но ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере са 
ав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена има, вика, ништо, неје без ич.{S} 
 ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци викају <hi>бе’ар</hi> 
и Цигани, што викају људи, узну та туру меришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике меришљав. 
 што: да помогне нане око готовење, око месење леб, прање чемашир; а метење и судови тој си је  
ане алву, што сам гу измила, измила: за месец ли за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко да 
ote xml:id="SRP19012_N1">Сечко, фебруар месец.</note> <note xml:id="SRP19012_N2">Боже (диминути 
ила летела на небо, и машала се звезда, месеца, сунца, за доба младости, кад је мислила да »што 
о ми је Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше.{S} Слунце греје, греје, па дори прежижа,  
викају жене, и младожењску плаћу за три месеца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не збори 
д, од нашу Марију да је поголем две три месеца, више неје.{S} Нећу си, вика, дадем девојче за ћ 
ли смо перде, гледамо у обор: месечина, месечина та се види како у половин дан.</p> <pb n="55"  
/p> <p>Дигли смо перде, гледамо у обор: месечина, месечина та се види како у половин дан.</p> < 
то - слузе ми појду.{S} Куде сам год од меснице, и преко лето гледала по башчу, одејећи, седеје 
јако!...</p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам под нишан<ref tar 
а гробје...{S} Кева Коцина венчала се у меснице, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару кири 
ишан на аџи-Костадиново девојче јоште у меснице, у редовату недељу; спраија сам за свадбу с’га  
<ref target="#SRP19012_N41" />, купус и месо, наут и месо, бабње, капама, подварак, пуњете ћурк 
#SRP19012_N41" />, купус и месо, наут и месо, бабње, капама, подварак, пуњете ћурке, пржени пил 
 »подручак«; где се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега 
е Димитрије у посмешу...{S} Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин  
S} Да прошћаваш, Господине, сас онолико месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мал 
и ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p> 
и сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље место.</p> <p>Отворише се на сарачану врата.{S} Како ши 
ћица а сви се устумарали да ми што боље место направе.</p> <p>Села сам, према Ђул-Марики.</p> < 
ори викну на њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, ротке, на мене  
 рипнула и дигла руку да си обришем оно место куде ме пољубија, па тике спушти си гу: жал ми до 
људи јеменије.{S} А на Варвару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву готовимо: 
.{S} У цркву се крстимо, старке прајију метаније, љубимо иконе, молимо си Бога како приличе к’д 
нце на грањку.{S} Мијем судови и појем, метем кућу и појем, посипујем цвеће и појем: мило ме шт 
овење, око месење леб, прање чемашир; а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Татка 
се, кад буде готов, сече на хамајлије и меће у калајлије, и тако даље{S} Часни је пост, јер док 
јем боли гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо д 
.{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по мешину му се салте претура.{S} Такој, такој, па тике ме 
тачко:</p> <p>- Таске, мори!{S} У аџину мешину претура се ништо...</p> <p>- Може бит заради чер 
јте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика  
ујемо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо <pb n="34" /> та се зачудимо, јербо је кутала 
нуја, утепаја се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кр 
<p>И тај Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут 
 Што искате?</p> <p>- Ете, аџијо, знаш, ми си дојдомо да загледамо онај черкез...{S} Несмо, зна 
у млого, млого, а у памет <pb n="22" /> ми стоју салте још николико...{S} Како онај једна беше: 
, а Ђошиница, пријетељица <pb n="49" /> ми пошашавела, па спрајила у бошчу ђирит сапун.{S} Пеки 
i>презив</hi>!...{S} На <hi>презив</hi> ми бе’у сви родови...{S} Татко, мајка, кум, стари сват. 
ено Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми се одовутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде 
get="#SRP19012_N37" /></p> <p>Такој.{S} Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан 
шчалаци?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си наш донесомо.</p> <p>Татко га пушти да збори, да  
?{S} И аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што напрајише пријетељи, а Јован, сиро 
о би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ да праји...</p> < 
ју.{S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си г 
 Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би кабаат<ref  
 вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ам 
ед служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас зд 
} Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’ч 
ке згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S 
 <p>Ћеменчеџије стадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} И 
} На кога правиш инат?</p> <p>- На боба ми.</p> <p>- На боба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При ме 
 ми:</p> <p>- хоћу си излегнем при боба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А 
им, и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај з 
4" /> <p>- С’га зборешемо за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два 
па салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре  
ј не искаче, море како шашав идем, жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодор 
 осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слузе од ло 
екрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме остављале саму  
го дооди, - збори <pb n="88" /> свекрва ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде  
вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и збори: - »Кучко!{S} Могарице!{S 
/p> <p>Пројде читава недеља.{S} Свекрва ми отишла у комшилак сас работу, з’лва при девојчики па 
, а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија  
ја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни 
{S} Што работи там?!...{S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шал 
оту виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејал 
ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим 
пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије кукавица...«</l> </quote> <pb n="86" /> < 
ју шалу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, мало...</p> <p>- Е, Ђул-Марике, несмо саме! - опоме 
 Чело: збори, моли...{S} Туго, туго! да ми не остане Димитрије у посмешу...{S} Сас оволико месо 
 %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезевенг: доведо гу овд 
иш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па 
крисјани...</p> <p>- Крисјани!...{S} Да ми је пријетељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми прати 
е црни лук, па калуђерско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми ј 
 и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје лице, аџике, онај могарац, Ђоша, отиш 
 ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, п 
 на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели испод појас јабуку, ники ора, ни 
 говори домаћица а сви се устумарали да ми што боље место направе.</p> <p>Села сам, према Ђул-М 
Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми руку</l> <l>О 
руго.{S} Ђоша, пак, поган, мислејећи да ми је татко истина како Цинцарин, та неће заради на зет 
</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој да ми проминеш Марику: на обедве узни од један топ.« А њем 
" /> па више немој.{S} Шашава ли сам да ми <pb n="60" /> је пријетељ Кршено Чело?« Ја пак њума: 
или).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем да ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми п 
јзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, мајка... како, чуваја Бог, сви <pb  
те, мене ме заболе у срце такој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref t 
ју.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитрије.{S} Погледам ли 
ву, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту <pb n="74" / 
деше по кућу како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Господина, 
ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не плачешем.</p 
ашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, 
ожењу ми, еееј! дор ме не премора снаја ми...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обучи се па искочи.</p> 
ајдем под јестак - шесет паре: оставија ми да купим за подручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама 
беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес године пројдоше како јадан праји грнци, а 
 узни.« - »Несам ништо забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те види 
’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не искаче, м 
да подизам шалварке, а тике нана завика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи куде овој големо дрв 
="57" />, такој си је била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и  
љесну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас оч 
нели од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо око рогови 
о без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице<ref target="#SRP19012_N45" /> а на св 
меришљав сапун но ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај младожењски сапун, но ће се мије.{ 
е скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па кад викну на онија 
, кир-Тодорчо!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, но...«</p> </div> <pb n 
а трепка, трепка, чека одговор од татка ми за честитање.</p> <p>- Иди та кажи честито на Ђошу,  
’ не дава девојче.</p> <p>Викнуше татка ми.{S} Отиде једнаг.</p> <p>Господин пита:</p> <p>- Заш 
акња врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у 
ај кир-Тодорча напраји; јербо при татка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татк 
<ref target="#SRP19012_N13" /> по татка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни  
p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осмалаци на 
="SRP19012_C1"> <head>I</head> <p>Татка ми беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костадинка.{S 
 и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз  
p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је бил 
а, заш’?{S} Кад салте прозбори, причука ми нешто срце како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме 
и се.</p> <p>- Како неје срам пријетеља ми Ђошу да иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- Заш’ да не и 
дем, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - 
ски леген и јебрик!{S} Огледало од кума ми големо, из Стамбол, наокол салте цвеће, и девојчики  
ше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем како што <pb n="11" /> ни беше аде 
> <p>Таска се тике ућута.</p> <p>А нана ми!{S} Кротко јагње!{S} Благи шикер!{S} Плаче, брише сл 
к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце од пролет <pb n= 
а!</p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке по 
 све на добро обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, 
p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја  
"#SRP19012_N75" />...«</p> <p>Тике нана ми покри очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго... блажу!< 
дну сас главу, попи јоште чашку, и нана ми попи, изруча мрвке од краставицу па тике се искашља  
ојеше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} На о 
{S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Ш 
Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не з 
на му ни моје пусто венчање; јербо нана ми испратила једну две старке чак на сокак, та како ког 
м: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу<ref target="#SRP19012_N33"  
ата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су си м 
 пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њ 
 зар уплашише, па излегоше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас  
ика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште повише ражали, па узе дори да вије. 
оваше мени, %ненадну госту!{S} Јетрвина ми мајка повика:</p> <pb n="4" /> <p>- С’га зборешемо з 
 од стринку ми тепсиченце.{S} Од тетина ми котле, од тетку ми котличенце.{S} Од родови тенџерке 
ору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми приказала!</p> </div> <pb n="37" /> <div type="chapt 
стара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу  
 <p>Ете у теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види колико сам убава, 
дан несам излегла.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при  
 млого пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји!  
д татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пи 
#SRP19012_N61" />, на шуру, бата-Сотира ми китабија за кратку антерију, на младу невесту од чов 
е ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за 
..{S} Кутају ништо од мене, познадо, та ми никако лошо дојде.</p> <p>Што има?</p> <p>Ручамо.{S} 
заше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, како ја други пут што работеше 
 пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија усујле:</p> <p>- Димитрије Ђошин  
м ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, моје славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у проле 
да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику, боса 
 ти недељски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што 
.{S} Истина неје умреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чу 
p>Нана виће не питује, јербо зна татков ми табијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне  
 идо на Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо  
на?</p> <pb n="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, ништо друго.</p> 
не та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор с 
и ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га м 
f target="#SRP19012_N28" /> она га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину.</p> 
ј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да се, што викају људи,  
 вика, меришљав сапун.{S} Меришљав, две ми очи!{S} Ја пак, вика, ђирит несам видела да искочи н 
у веру: чуваја гу је повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{ 
га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На татка се фрљило кротко,  
 растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{ 
 големи; веђе црне, густе и широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела  
евни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како 
 на ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми очи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S} Ручају, пиј 
 ми дојде...{S} Никако ми се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како да сам никога уте 
а дете <pb n="98" /> сас модри очи, две ми очи, модри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго си је чове 
и та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитриј 
 манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рамазан сас суф 
 <p>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’ 
 старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра 
му, - поп си је па секаја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови  
ушти ми тија речови, па тике од свекрве ми иска божном подношке, други пут брдо, трећи јурнек<r 
оћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пу 
’ па ја њему свари убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене салт 
ки пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњу.{S} Бо 
еднаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме  
све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пројде чит 
о, како цвеће у башчу!...</p> <p>Пројде ми свадба...</p> <p>А што беше зборљив Мита Ђурин, чове 
 скоро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Димитрије у срце такој како неће да може да излегне  
у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам год од меснице, и преко лето глед 
а њој, и још више, много више, јер није ми једанпут јетрвина мајка рекла: - »Салте да чујеш баб 
, млого, - рече старица.{S} - Димитрије ми је з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у таткови му  
рости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре ми завалијица... 
сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, г 
.{S} Појдо по онуја, тресем се, па тике ми се учини како ме Мита жално викну:{S} Маријооо! та ј 
и на овај свет самач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој неје истина, погледа у венчан фуст 
гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде ништо у груди, запти ме, не могу да дијам, н 
раји!...{S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: 
рија...{S} А?</p> <pb n="75" /> <p>- Не ми је мене мило за никога, - викам, и зацрвене се како  
боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђо 
!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’д 
сно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дединога Краљевића Мар 
м за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син 
исле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан.<ref target="#SRP19012_N32" / 
ка, па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, как 
ан узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим та да  
..</p> <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глуво како око половин ноћ!{S 
 па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да му се  
еглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била под ниша 
, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да римам и п 
но и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све се више ражаљујем и плачем, 
л...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете зап 
 убав, ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце 
о за њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде 
 ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре ми завалијица...{S} Од уроци умре... од напољицу... баш 
 у цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Вод 
е да ручам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми пуну калајлију сутлију: јок, не мога.</p> <p>У слунц 
у ђирит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисјани, кој купи, кој нареди да се напраји, кој п 
> <p>- Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Дајте ми тој калуђерско џубе!</p> <p>Нана му предаде што иска 
{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немој проминеш Марику.« Она обедве узни једнаке.</p> 
ори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија м 
> <p>Ручамо.{S} Узеше да ме сплитав; ће ми сплету шивета.</p> <quote> <l>«Ранила Миља славеја,< 
 Не ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме утепа. 
{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па га 
врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, па, викају же 
 ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; нишлис 
а што ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет модроокаст?{S} Модра си је боја за фустан 
даћ, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем. 
ше на онуја Таску Манину:</p> <p>- Неће ми бидне, мори Таске, добро.{S} Поприка си је љутина, л 
опене очи: заради тај голем жалос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење 
} Мрвка, па тике и девојчики, другарице ми све та у римање<ref target="#SRP19012_N58" />.</p> < 
туцам, да римам, зборејећи на другарице ми, што барабар сас мене плачу:</p> <p>- Леле мене, ост 
пред свет у посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, бл 
јећи га за Димитрија, па римам.{S} Срце ми стојеше исто како обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше 
и, па појдо куде Димитрија...{S} У срце ми тике ништо притупка, уз образи ми <pb n="19" /> се у 
тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај  
огледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удав 
ћим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</p> <p>Такој, такој, п 
еди да се напраји, кој прати на девојче ми, млада-невесту оној калуђерско џубе?{S} А?</p> <p>-  
ниш?{S} Кога удаваш?« - »Удавам девојче ми.« - »За кога?« - »За Ђошинога сина Димитрија.« К’д ч 
 и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа спраљашем кошуљку.{S} Баба му (татков 
екрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројд 
 колико словедну главу у руке, попадаше ми од главу дарови.{S} Јербо како је која жена дошла, т 
како обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, мајка... како, чуваја 
У голему собу на један дувар пак висеше ми татко: на груди му срмалија џемедан, озгорке од чову 
 <p>- Па добро ни си дошла! – узвикнуше ми две старе и домаћица.</p> <p>- Боље вас нашла! </p>  
еднаг по моје венчање, барабар сас чеиз ми, поклопила сам се на јестак, што га навезо од како с 
’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па  
рнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајили, бошчалаци на свекра, 
 обување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећарка дајма, ама за што: да помогне нане ок 
>А један дан...{S} Седела сам у таткови ми читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј спијеше, одотл 
 одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на гости.</p> <p>Један дан, прокашља се татко пред с 
тка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу салте да не прођу куд Ђошину кућ 
 дана да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је го 
оведаш сас лимон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде н 
кући упутила, истрчавши преда ме, пружи ми киту цвећа, весело говорећи:</p> <p>- Поле’, стринке 
 срце ми тике ништо притупка, уз образи ми <pb n="19" /> се укачи огањ: не знам к’да му дојдо - 
 Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за  
ок!{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не 
ријетељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S}  
онеј моје песме...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи«...</l> </quote> <p>Ели: </p> < 
...{S} Кратачку...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да м 
ојас.</p> <p>Нана излеже.</p> <p>- Изми ми, вика, Зојке (снаје му) јечменије.{S} Стануја сам са 
="#SRP19012_N22" /> та ме врне.{S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да  
 Весела, разговорна, разговорнија, чини ми се, и од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, к 
 мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду 
адувала...{S} Несам могала више, ст’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легамо, тике 
 виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но 
д.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за Димитрија, заш’?{S} Кад салте 
> <p>- Каква си је овој жена? - вика си ми свекрва.{S} - Казује што седи чак на Стамбол-Капију, 
у петак, <hi>боја</hi>.{S} Младожења си ми прати собајле: пештимаљ, силаџак, шамију за везување 
ти полети, славеј-пиленце,</l> <l>Та си ми падни татку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та н 
Скоро прелети тија сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул цр 
си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђул-М 
Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака се донесе дом’ 
Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref target="#SRP19012_N72" /> па 
и се притресо од радос’ за њега, дек си ми га пратија Димитрије.{S} Севда’!</p> <p>Глумац и ашч 
ни се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну ку 
!</p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њума вика (њума  
те.</p> <p>Снаја отрча.</p> <p>- Донеси ми, вика, Маријо, онај фес што си је у голему собу на к 
о ме мило, ете, за тебе!...</l> <l>Лети ми, моје славеј-пиленце,</l> <l>Скоро прелети тија сока 
е врата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ники мужи п 
..{S} Неће си може без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од свекрве ми иска божном подно 
а се у лице.</p> <pb n="92" /> <p>- Дај ми, вика, аџике, онај други појас.</p> <p>Нана излеже.< 
S} Јербо како је која жена дошла, такој ми турила на главу: чарапе, пешкир, чевре...{S} Римам с 
дан дан, како да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо 
леше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати 
 убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и 
{S} Сас овој искам да почнем, јербо тој ми је шан:<ref target="#SRP19012_N13" /> по татка ми и  
лага што сам ништо дом’ забрајија.« Туј ми збори, виће што ми збори, па извади испод појас фише 
ла, - рекну, па узе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, како да и они знају  
<p>А што беше зборљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо зб 
 ме пољубија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина...</ 
> <p>- И ја се чудим!{S} Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут како је Марија под нишан, па м 
шем од друсто му, од нану ми...{S} Срам ми дојде...{S} Никако ми се учини, две ми очи, како да  
.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала бер 
пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правешеју максуз такој, е га б 
ори, Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац, <pb n="40" /> за Сотира, та мани се.{S} Јерб 
ше!...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле  
 поглеђујем у голем кован дукат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њем 
а у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми черкез, привикаше онија двојица, божном чудејећи се: 
 што прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного  
анка Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p> <p>- Неће 
} Туго, мајке, што напраји!...{S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе д 
е, Боже, моје славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, в 
бе.</p> <pb n="87" /> <p>Ја ћутим, огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’,  
стас Св. Богородица и Св. Никола, јербо ми татко Светога Николу служеше, па Јерусалим, а пред о 
ет.{S} Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо ми је Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше.{S}  
ко ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни боле 
ве селемија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све уба 
 кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} 
нек за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: 
мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, 
ана жутом свилом, кошуља, коју је, како ми каза, сама откала, сашила и онако лепо опточила ситн 
се туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што  
ану ми...{S} Срам ми дојде...{S} Никако ми се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како  
 А па што беше тој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на  
</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пред Свети пре неде 
фру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p> <quote> <l>»Служ 
 мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике звекну:</p> <p>- Сиктер сени<ref target="#SRP19 
> <p>А ја истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакуташе у  
<p>Мрвка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} За једнога ћосав, за друго 
Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко зб 
бећари.{S} Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам<ref target="#SRP19012_N22" /> та ме врне 
 кован дукат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је  
р поза перде, па слушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за његово здравје свећу да палиш, и за њ 
митрија Ђошинога одамно?</p> <p>А татко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу да прајим, Господине’...{S} Нећ 
стито на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротко, <pb n="66" /> кротко да збори,  
ред Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те н 
а свекра, свекрву, родови, а тике татко ми погледа по жене никако страшно: ја се од њигови очи  
мити!{S} Ка! ка! ка! - насмеја се татко ми колико може.</p> <p>- Ништо не знамо, аџијо...{S} Ка 
видру.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, максуз онија 
оша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја се сас онија тројицу мужи, друсто на сина му 
p>- Елате!{S} Елате скоро! - грми татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста <pb n="50" / 
дају.</p> <p>Тај кир-Тодорча како татко ми, у теја године; салте што му коса побела.{S} Чело му 
...</p> <p>Тике ете ти га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тике очи та у мене:< 
а сокакња врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос на папуче, горе је салте на једну бас 
ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а нана донесе ракију и киселу к 
 питују онија чудејећи се.</p> <p>Татко ми се још повише расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S 
оше, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па кад викну на онија тројицу, мани се 
ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, и ш 
« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан изла 
ти кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срце остину како лед...</p> <p>А ја пак... море да с 
го!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> <p>Такој, такој, па улего у 
 сам ишла у мајсторицу...{S} На честито ми дојде цел град, викају ми честито и гледају по мој ч 
ћаваш, Господине, сас онолико месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мало помислеј 
 мене божном ништо не зна.</p> <p>- Што ми работиш, вика, Марике? - и узе та ме пољуби.</p> <p> 
не забрајише да мислу <pb n="45" /> што ми се татко срди, но се собраше око стринка-Таску па ви 
а!...</p> <p>- Заш’ се смејете?!{S} Што ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{ 
с њега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми работи дедин јунак, дедино мушко? - збори, ћеф му је 
ref target="#SRP19012_N29" /> А?{S} Што ми викаш да прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска узе та се 
о!...{S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад б 
ну, пријетељицу си, комшику...{S} А што ми је нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има н 
ко грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветнице, за причес’, мани се!{S 
е ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{S} Туго, јоргани 
 зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита прати черкез - салте срма!{S} Око шију и око ру 
уцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет модроок 
м, посипујем цвеће и појем: мило ме што ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло на поја 
дом’ забрајија.« Туј ми збори, виће што ми збори, па извади испод појас фишек сас шикерлеме, ел 
рим уво при врата, та да чујем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си руч 
 <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам што ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, питуј 
нино зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори  
је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се  
 и ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да неј 
салим, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, гореше кандило дајма.{S} Долапи па 
ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше...{S} Другар добар, свекрва 
<pb n="74" /> Ђуринога.« мислешем. »Што ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђу 
ја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље на 
 како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p> <pb n="38" /> <p>Викнумо комшике и родови да за 
рати сапун!{S} Кешке!...</p> <p>У вечер ми турају боју, и поју:</p> <quote> <l>«Убава, добра де 
оџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана пр 
ј на девојку, на Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тур 
дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p> <p> 
ој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ни 
јдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем чаир, а 
ика ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не искаче, море како шашав идем, жива ми наша че 
а сам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: убава чова,  
а не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Димитрија.« А  
ачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</p> <p> 
, а срамује се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би 
а идеше; срете ме кад идешем са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и  
S} На честито ми дојде цел град, викају ми честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду 
лачем, да плачем, и најпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да  
м онаг мислела.</p> <p>После пред снају ми:</p> <p>- хоћу си излегнем при боба ми, та да му каж 
тешила: плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, плачеш та гу 
 видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке,  
девојке што су око мене викају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S} Што је  
а!...{S} Од чичу ми тепсика, од стринку ми тепсиченце.{S} Од тетина ми котле, од тетку ми котли 
о пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори тр 
вића Марка.{S} А боба- Настасија, татку ми за инат, погледа у Сотираћа, па викну:</p> <p>- Модр 
, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску кротачк 
/p> <p>Ништо више да неје рекнуја татку ми, салте ово једно, <hi>блажу</hi>, па виће доста.{S}  
наје заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку ми честито, и каза што неје могаја попре: од зору је, в 
иченце.{S} Од тетина ми котле, од тетку ми котличенце.{S} Од родови тенџерке, па мафишлаци...{S 
 ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до зору...</l> </quote 
 по ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада по наше косе, шамије; 
} Збори, досећује се, и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, к 
ја.</p> <p>Отиде, виде га, каза на нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, убаво, а му 
и - самнуло се.</p> <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеј 
<pb n="76" /> каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таск 
а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не плаче, јербо н 
.{S} Стра’ имашем од друсто му, од нану ми...{S} Срам ми дојде...{S} Никако ми се учини, две ми 
19012_N27" /> јербо срам имашем од нану ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с  
икажњу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Ум 
ска (такој гу ја викашем) жалејећи нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две м 
е седешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја, исцавтеја, који је пак к 
 ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један пра 
кој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови ме очи б 
вој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево друсто, и Димитрије - тешем 
о, а ја...{S} Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме не премора снаја ми...</p> <p>- Ајде,  
боја за фустани, не за очи: после да су ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному о 
черке: - »Туго, Маријо!{S} Шашави ли су ми кириџије, што ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше у  
и манџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене салте на Водице.</p> <p>Замрачи се.</p> <p>Он 
акој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бре глу 
ге муж висок како топола!...{S} Од чичу ми тепсика, од стринку ми тепсиченце.{S} Од тетина ми к 
арице!{S} Искаш ми кућу посмешиш; искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би ти фустан даја Димитрије 
 збори: - »Кучко!{S} Могарице!{S} Искаш ми кућу посмешиш; искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би  
рж’ за сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тике по кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се  
ере сас тај младожењски сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бесра 
а сам весела како пиленце на грањку.{S} Мијем судови и појем, метем кућу и појем, посипујем цве 
м шашава да искочим у шалваре у што сам мила судови.</p> <p>- Обучи, Марике, онеја пембе шалвар 
arget="#SRP19012_N91" /> и пазила да ни Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) убаво осмалаци о 
и таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими, у голему пиротски, <pb  
момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да  
 сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да 
и!</p> <p>- Мене ме па, мори Настасијо, мило, јако ме мило.</p> <p>- Модра си је боја, ете, аџи 
агубила оној за што ме беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји тат 
 сам загубила оној за што ме беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напра 
ука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи 
 кућу и појем, посипујем цвеће и појем: мило ме што ми свекар доодија и китија, па за то ме обр 
аговес’ на Панталеј - да га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин... 
проваљен дувар, и једнаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне 
е ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па ти 
како кукавица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим та да га од голем милос 
 теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види колико сам убава, а он...< 
ако је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је до 
о ће ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос’ и 
девојченце?...{S} И тебе те треба да је мило што се лошо онодило и свадба растурила: у кућу куд 
> <p>Пусти срам!...</p> <p>- И да те је мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Димитрије им 
и ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димитрије неје бећар, што ћеш...</p> <p>Ја тик 
при боба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Марике?</p> <p>- Стра с 
зар што сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанпут отиднем при Димитрија...</p> <p>Ј 
м!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{ 
 вика, јако те милује.</p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- Мерак му је... да те види.</p> <p>- Ууу! 
 па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} Од тај ми 
орешем, и Димитрију казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори  
!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref target="# 
не ме па, мори Настасијо, мило, јако ме мило.</p> <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за фустани 
го! леле! мој Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, за тебе!...</l> <l>Лети ми, моје славеј-пиле 
незвана.</p> <p>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште  
>- А како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што 
А?</p> <pb n="75" /> <p>- Не ми је мене мило за никога, - викам, и зацрвене се како к’д печем п 
уринога?...{S} Тебе те је, белки, јоште мило за Димитрија...{S} А?</p> <pb n="75" /> <p>- Не ми 
шу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што 
ет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје  
{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, н 
кад избројимо повише од седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb n="100"  
S} Развикале се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све  
та се на миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене приповетке, прикажње њене, видела сам 
 а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме како на смејање обрће... зар што сам чул 
 се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам  
-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туг 
жњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе куша 
аво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме  
 за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, деткино, жуд 
ке, изручам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за Димитрија, заш’?{S} Кад салте прозбори, причу 
 Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S}  
ако искам да га фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’  
до ништо на свет поблаго, ни па поголем милос’...{S} Како с’г да га њега гледам!...{S} А један  
ал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајувала, а прокај дете узе да си 
 ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како жално узе да збори; море, 
 виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:</p> <p>- ... а,  
ве ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку С 
гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јако те милује.</p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- Мерак му је...  
аџи-Ђоко!{S} Такав си Свети Бог највише милује! - узвикну кира-Тана, жена Ђул-Марикиних година, 
мене усујле:</p> <p>- Димитрије те јако милује...{S} Неће си може без теб’...{S} Пушти ми тија  
оше две три дни, ете ти гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јако те милује.</p> <p>А мене ме мило.< 
а:</l> <l>А, Марике, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Димитраћа?</l> <l>Одговори Ђул-Марика:</l> < 
</l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?</l> <l>Одговори Димитраћи:</l> < 
и сплету шивета.</p> <quote> <l>«Ранила Миља славеја,</l> <l>За пуне девет година,</l> <l>А дан 
>А данаске га оставља.</l> <l>Славеј си Миље говори:</l> <l>Немој се, Миљо, удаваш,</l> <l>Немо 
Славеј си Миље говори:</l> <l>Немој се, Миљо, удаваш,</l> <l>Немој ме мене оставиш...»</l> </qu 
У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и седе на миндерлак не гледајећи што је чича-Коле на ноге.{S} - Т 
 фес и турила сам га на један јестак на миндерлак.{S} Снаја му измила јеменије, и намести ги за 
бело, опрано, е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци од орозан и тугле, у друге од даске, напраје 
 гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и збори:</p> <p>- Ела, моја снајо, да те зак 
" /> јој није око паса, виси крај ње на миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{S} Седи с једном ногом под 
рло вином, и припрема се, намешта се на миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене припов 
нети са собом под Горицу; где је вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кир 
, а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, измешано, <pb n=" 
 тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј моје песме...</p> 
 после па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем како ша 
 ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си неса 
(у мисал), сас Димитрија спијешем (па у мисал), за Димитрија снијешем; сас Димитрија одешем, са 
и је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за њег’ 
си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не 
P19012_N82" /> Сас Димитрија легашем (у мисал), сас Димитрија спијешем (па у мисал), за Димитри 
 па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обо 
, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њума вика (њума си је било име Евдокија), 
7" /> једно друго.{S} Ђоша, пак, поган, мислејећи да ми је татко истина како Цинцарин, та неће  
ја.{S} Не ме погледа!</p> <p>Па излего, мислејећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{ 
м башчу Димитрију појала, у њума сам се мислејећи за њега, радувала...{S} Несам могала више, ст 
ботила.{S} А затварајећи сокакња врата, мислела сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагаз 
ла.{S} К’да сам гледала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи једну марамку?«  
ч.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску кротачко:</p> 
та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> < 
ећи и работејећи - све сам за Димитрија мислела.{S} К’да сам гледала по сливе редом, мислела са 
излего из одају, и не знам што сам онаг мислела.</p> <p>После пред снају ми:</p> <p>- хоћу си и 
 ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитрија ко 
огарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на  
 дан, пак, седејећи у башчу при гергеф, мислешем: како ете ти га Димитрије та ашићаре на сокакњ 
 у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљин 
 удаде за Миту <pb n="74" /> Ђуринога.« мислешем. »Што ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па  
<p>»Заш’ се чуди ништо за Кршено Чело?« мислешем.{S} Јербо ја несам онаг знала што се Димитрије 
и запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво по 
а.{S} хоћеш...</p> <p>За Нишаву више не мислешем, но си поглеђујем у голем кован дукат - нишан  
 за трећега малечак па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли је Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ване, Спир 
а Димитрија.« Такој си сама у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Димитрија сам била дајма.<re 
а, уста мрдају, кој знаје, ништо збори, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та за чивију.{S}  
месеца, сунца, за доба младости, кад је мислила да »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш  
27" /> јербо срам имашем од нану ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, 
ћари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу  
А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина удава! 
> <p>- Блажу, аџике, блажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће 
ји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске  
те узе да си забараљам мој севда, да не мислим све за њег’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, убаво 
.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал нем 
ишле смо се.{S} А знам да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика у 
 а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p>  
леђују за попа да дојде да га причести, мислу за кадилницу, тамјан, свећу...</p> <p>Тике ете ти 
.</p> <p>А тике онеја жене забрајише да мислу <pb n="45" /> што ми се татко срди, но се собраше 
ј се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо дом’ забрајија 
 ми свадба...</p> <p>А што беше зборљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи,  
ја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу више за тој.{ 
 Она обедве узни једнаке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к 
 тресем се, па тике ми се учини како ме Мита жално викну:{S} Маријооо! та једнаг чучну на траву 
9" /> к’да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тр 
таткови ми читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј спијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дојде 
 фатија исто како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас друсто му, кумашини, родови 
{S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу ј 
грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветнице, за причес’, мани се!{S} О 
т неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита прати черкез - салте срма!{S} Око шију и око рукав 
уринога.« мислешем. »Што ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному?{S} Неје 
сем да предадем шикерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу загледа 
ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному очи - црне трњинке, па како филџани.{S} А 
н’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да бидне.{S}  
/>; а таман и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> <p>Отиде, виде га, каза на нану м 
јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајувала, а прокај дете узе 
b n="55" /> <p>Ете ти ги па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - ф 
Ћурчија заглеђували снајин черкез, Дора Митичин си је украја онај мој, па га однеја у Ђошини.</ 
о ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин прекачи се преко дувар на Кршено Чело баш пред  
 ники!{S} Ако види друсто му...{S} Дора Митичин баш је при њега...</p> <p>- Маријо! - викну ме  
њски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурчија и Дора Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко си ги причека насред о 
После одејећи по кућу, сети се што Дора Митичин правеше цигару, та скоро појдо у собу сас ћибри 
а,</l> <l>Питаја га Шишко Коста,</l> <l>Митичин га Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</ 
у веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од Дору Митичинога и онија други, па појдо куде Димитрија...{S} 
ше сас кумашини и комшије, ете сас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа Ћурчију...{S} Доодеше.{ 
нај једна беше:</p> <quote> <l>»А, бре, Мито...«</l> </quote> <p>Неје тако.</p> <quote> <l>»Заш 
 <l>Митичин га Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?</l> <l> 
 <p>Неје тако.</p> <quote> <l>»Заш’ си, Мито, такој...«</l> </quote> <p>Јок, не могу, овуј сам  
цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у четвртак, ка 
ан<ref target="#SRP19012_N26" /> чак до Митров дан.</p> <p>Виђувала сам се сас Димитрија сваки  
!...{S} Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се прекрс 
анино девојченце, заш’ нећеш за убавога Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је, белки, јоште мило за Д 
, стлинкино, удавамо за онога ууубавога Миту Ђулинога?...</p> <p>- Јес’ па! прозбори ја и жално 
то ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав ј 
а ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту <pb n="74" /> Ђуринога.« мислешем. »Што ми је мен’ 
а салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не прим 
 како жално узе да збори; море, неје за Миту Ђуринога, што истина беше јако убав, но би ме сас  
анин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за <pb n="79" /> Станка Сркало.{S}  
де сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ј 
баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос’ ич не бри 
 ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Марике?</p> <p>- Стра сам си за 
>»Зборила си датка с Миту,</l> <l>Датка Миту питувала:</l> <l>Заш’ си, синко, пожутеја?</l> <l> 
.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре ми  
не умре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше...{S} Другар добар, свекрва добра, з’лве...{S 
а мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, 
ј...</p> <quote> <l>»Зборила си датка с Миту,</l> <l>Датка Миту питувала:</l> <l>Заш’ си, синко 
дела сам у таткови ми читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј спијеше, одотле идеше на дућан, и н 
н се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не  
икако у дувар заглеђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>-  
почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем две три месеца, више 
одроокаста нећу.{S} Ћосав, вика, дор је млад свакојако, а кад остареје, а оно како да се обукла 
мој Лесковчанин јоште, што викају људи, млада невесту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била заврз 
да се напраји, кој прати на девојче ми, млада-невесту оној калуђерско џубе?{S} А?</p> <p>- Какв 
Димитрија, а несам могла да дизам очи - млада невеста.{S} А када би нико пиленце летејећи прозб 
нтерику, боса, на беле атласке папучке; млада како капка, ама по чешљање се познава што неје де 
н се обор насмеје, у десети се чује.{S} Млада, убава, <hi>онакој</hi>... и песма гу искочи.{S}  
 овој?{S} Од Турци неје.{S} Младожења и млада невеста отиду, а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" / 
у људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу извадимо, вика, м 
да си је иње, да се не зеленеје по обор млада травка како зелена черга; а по траву белеше се цв 
 свирање, појање, бањање, и прајише сас млада-невесту што прајише, што ни си адет беше: пише ка 
е пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он 
ле ноге а обрнуле грбину спрема слунце; младе седу како на младе приличе, а све работу, грабу,  
ре; нике на ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, на кратке антерике 
рбину спрема слунце; младе седу како на младе приличе, а све работу, грабу, која кошуљу, која ч 
е гледам, и комшике и родови, и старе и младе.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол гизија шал 
по неки стар човек, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А ћеменчеџије< 
ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ 
{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S} Нишлије, севдалије!!...</p> <pb n= 
rget="#SRP19012_N216" /> Убав ли у моје младо време беше!...</p> <p>У делници сам, у башчу, раб 
p>Јутре дан, у петак, <hi>боја</hi>.{S} Младожења си ми прати собајле: пештимаљ, силаџак, шамиј 
 Швабу ли је овој?{S} Од Турци неје.{S} Младожења и млада невеста отиду, а у квартиљ ги ништо!  
и вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова-џубелак<ref target="#SRP19012_N 
 замрачи.</p> <p>Ете ти тројица мужи из младожењски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурчија и Дора Митичин. 
днаг отидоше у странство у Ћуприју, при младожењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич. 
ит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај младожењски сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си ј 
амесише две теста, једно је моје, друго младожењско; и оба претиснуше озгорке сас песницу, а ту 
или у странство све, па, викају жене, и младожењску плаћу за три месеца.«</p> <p>- И ја суи зна 
ше ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јутроске на амам и 
е врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми једнаг отидоше при т 
 фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме не премора снаја ми...</p> < 
јка под нишан не се кута но се води сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак до сокак, како 
те ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш -  
олеми свет свој, далеку прошлост своју, младост, радост...</p> </div> <pb n="9" /> <div type="c 
ашала се звезда, месеца, сунца, за доба младости, кад је мислила да »што год лети, све се једе« 
више.{S} И прича ово, оно из доба своје младости, из дана старога Ниша.{S} Весела, разговорна,  
тира ми китабија за кратку антерију, на младу невесту од чову черкез.</p> <pb n="43" /> <p>Черк 
 удари?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да ме је младу невесту салте лошо погледаја, па ћу да пантим, а  
!<ref target="#SRP19012_N70" /> Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.</p> <p>- 
..{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригнемо, - гово 
ме’!{S} И њим’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’г 
 реп, - вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не млати се, стринке, жив ти Бог! - збори домаћица, не дај 
 />.</p> <p>- Што је па тој!{S} Заш’ се млатите?! - од азганлак<ref target="#SRP19012_N59" /> р 
ирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дала више да збор 
на, убава како ружица, како љубичица; и млоги му жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула 
ича аџи-Настасија.</p> <p>- Немам, ете, млого, - рече старица.{S} - Димитрије ми је з’лвић, та  
 вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет <pb n="22" /> ми стоју салте још никол 
уби га у руку и нана, јербо је од татка млого постареј.{S} Стар јако беше.</p> <p>Чини здраво ж 
вадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем има млого девојчики, па му оваја неје имала сас што да напр 
чудим!{S} Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеј 
" /> Таван гу истина нисак, ама пенџери млого, врата шарена, и на долапи врата шарена и дајма<r 
ене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанпут отидн 
и му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет <pb n="22" /> ми стоју салте јо 
у, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си 
а, радувала...{S} Несам могала више, ст’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легамо,  
 по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... см 
ни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду,  
и-Настасија, ћутљива и озбиљна старица, много старија од Ђул-Марике, - ете, напред све такој бе 
вала мени, толико и ја њој, и још више, много више, јер није ми једанпут јетрвина мајка рекла:  
несе ми пуну калајлију сутлију: јок, не мога.</p> <p>У слунце заод излего на мала врата у башчу 
и приигра у срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да  
бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја као он. <pb n="93" /> Никако: чук... чук... чук. 
>Рече татку ми честито, и каза што неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се оту 
S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Наст 
, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сир 
ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе ј 
мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девојчики, зб 
 за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <quot 
вода, да је мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади да испишем.</l> </quote> <p>И јоште на кога 
мислејећи за њега, радувала...{S} Несам могала више, ст’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у с 
бре за оној.</p> <pb n="42" /> <p>Несам могала колај<ref target="#SRP19012_N57" /> да плачем, а 
ласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали да ме преварају.{S} Чича-Коле неје чукаја у калд 
 Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам 
 Да ми прошћава твоје лице, аџике, онај могарац, Ђоша, отишеја у Господина та му рекнуја да у н 
 мужи, а ја...{S} Оклопија сам уши како могарац, па салте глеткам.</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p 
>- Ууу! - узе она та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си т 
" /> он, вика, работеше сас догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да се тај сирома човек женеше, неје им 
о њума трчи, тепа и збори: - »Кучко!{S} Могарице!{S} Искаш ми кућу посмешиш; искаш ми сина ража 
иња си је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како служешеју 
едала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да дизам очи - млада невеста.{S} А када би нико п 
пијавке...{S} Све сам теј забрајила.{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да з 
 ми застаде ништо у груди, запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу повратим...{S} У!{S}  
Мито, такој...«</l> </quote> <p>Јок, не могу, овуј сам забрајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај дру 
у груди, запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од такв 
сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загубила о 
 бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све поменути што траје последње дан 
бину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к<ref 
ла.{S} Овуј не знам.{S} Чекај другу ако могу...{S} Чекај...</p> <quote> <l>»Зборила си датка с  
у, ете, никако малечко, а нос голем, па модар како патлиџан; мустаћи си је изгризаја та штрчу т 
ја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> <p>- Ооо!{S} Ашкосум,  
Настасијо, мило, јако ме мило.</p> <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p 
} И што ће ми, вика, зет модроокаст?{S} Модра си је боја за фустани, не за очи: после да су ми  
а, па ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да  
target="#SRP19012_N19" /> жути, зелени, модри, црвени, па на грањке, та кад ни дојду гости, дев 
pb n="98" /> сас модри очи, две ми очи, модри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго си је човек, друго 
да је модроокасто?... у! што ме мрзи на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори Настасијо, мило, ј 
приказ...{S} Има дете <pb n="98" /> сас модри очи, две ми очи, модри!...{S} Бело, убаво...{S} Д 
еје: две три рупице од пофрљано решето, модро ђозбунџуче<ref target="#SRP19012_N96" /> како шап 
 крисјанин...{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок, с црне трепке, дугачке, густе, што приличешеју 
02" /> га задева боба-Настасија, што је модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа што је т 
 најде.{S} За једнога ћосав, за другога модроокаст, за трећега малечак па дебел.{S} Ја пак мисл 
 јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет модроокаст?{S} Модра си је боја за фустани, не за очи:  
 погледа у Сотираћа, па викну:</p> <p>- Модроокаста Евдокијооо!</p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - 
ога, ни за малечкога па дебелога, ни за модроокаста нећу.{S} Ћосав, вика, дор је млад свакојако 
д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу  
ни, не за очи: после да су ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному очи - црне трњ 
љило кротко, на бабу, таткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу, моју нану малечко.{S} Беш 
 бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи на модри очи!</p> <p>- М 
 пада по наше косе, шамије; а оној моје модроокасто, Сотираћ, гледа цвеће и радује се, шири рук 
а штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и модру; <pb n="65" /> очи му пак ситачке, зелене како у  
ина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе краставице. 
емо, зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е ник 
 n="104" /> <p>- А како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроока 
ину мешину претура се ништо...</p> <p>- Може бит заради черкез.{S} Заш’ је па онакав, аџике?</p 
 ми Димитрије у срце такој како неће да може да излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам 
а куде ме неје забрајија, и што неће да може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу п 
 имам мужа...</p> <p>- Куде ће па он да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је Кршено Чел 
И Ђул-Марика, као све старе Нишлике, не може без шалвара испод фистана.{S} Пре их носила што је 
еднаг гу песма искочи, та од резилак не може да кроз сокак...{S} Бог да прости и други који сам 
ри у новину и кир-Николчин унук: што не може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настаси 
очи: заради тај голем жалос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење удари 
а усујле:</p> <p>- Димитрије Ђошин неће може без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе.</p>  
 Димитрије те јако милује...{S} Неће си може без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од св 
?</p> <p>Таска узе та се насмеја колико може, а ништо не одговори.</p> <pb n="16" /> <p>- Што с 
а! ка! ка! - насмеја се татко ми колико може.</p> <p>- Ништо не знамо, аџијо...{S} Какво калуђе 
грт.</note> <note xml:id="SRP19012_N37">Може бити.</note> <note xml:id="SRP19012_N38">Буђаво.</ 
до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, за тебе!...</l 
вес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок, с црне трепке, дугачке, густе, шт 
 јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђуми 
?{S} Ја сам те тебе нагазила?!{S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли 
песме...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи«...</l> </quote> <p>Ели: </p> <quote> <l> 
тачку...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да ми спијеш</ 
оре да се чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к 
убаво, нака га изручка зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију појала, у њум 
} Сас овој поче:</p> <pb n="48" /> <p>- Мој пријетељ!{S} Чорбаџија!...{S} Он чорбаџија, а ја?.. 
аба-Маријо! - узвикну Јола.</p> <p>- За мој атар, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара до 
о за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавање?! 
и ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она та се з 
 Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На кога правиш инат?</p> < 
а Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што викају људи, млада невесту.{ 
девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! заман!</p 
 черкез, Дора Митичин си је украја онај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин 
вала, а прокај дете узе да си забараљам мој севда, да не мислим све за њег’...{S} Дете!{S} Има  
ел град, викају ми честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у 
 к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме погледа,  
је аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми 
си салте за Димитрија.« Такој си сама у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Димитрија сам била 
пре рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{ 
бе на миндерлук, и збори:</p> <p>- Ела, моја снајо, да те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а 
 им седела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, нарочито Ђул-Марик 
ошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па моја нана готовеше сабазорску манџу, бата!{S} Имашемо а 
елени пушћулчики.{S} Друга му пак баба (моја нана) плетеше чарапке: од белу пређу, турану на <p 
но дори да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје му татку кућа!... а, Ниш! срма ђумиш!<ref target=" 
л’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, моје славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пролет славеј си по 
 мило, ете, за тебе!...</l> <l>Лети ми, моје славеј-пиленце,</l> <l>Скоро прелети тија сокаци,< 
ике та устукну. »Како чу,« помисле, »за моје удавање сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој са 
 ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се об 
ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, да се т 
едно наћве замесише две теста, једно је моје, друго младожењско; и оба претиснуше озгорке сас п 
ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унученце, бре дедино кученце, несам жудан, ни за р 
 А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак после брање: лисје 
 да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре ми завалији 
ају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; јербо нана ми испратила једну две с 
и мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј моје песме...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитр 
дете, пада по наше косе, шамије; а оној моје модроокасто, Сотираћ, гледа цвеће и радује се, шир 
машир; а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим дојде д 
баше да је у мојега Димитрија једнаг по моје венчање, барабар сас чеиз ми, поклопила сам се на  
у ми честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чуд 
ницу, а туја куд су претиснули турише у моје дукат, у његово прстен, врзани једно за друго сас  
’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S} Нишлије, севдалије!!...</p> < 
ef target="#SRP19012_N216" /> Убав ли у моје младо време беше!...</p> <p>У делници сам, у башчу 
е зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки  
ао око Петрова дана; а плавооко девојче мојега ручнога девера, чијој сам се кући упутила, истрч 
ени се вино »испод комину«.</p> <p>Осим мојега девера, јетрве и њене мајке, овде су још и оне д 
дан скалапен килим, што требаше да је у мојега Димитрија једнаг по моје венчање, барабар сас че 
 Ништо не бешем чула за њигово венчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој 
е ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в дра 
 у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, преглеђује.. 
татко оди по обор и причекује црнич’чки моји сватови.{S} Причекује ги и ђојем се смеје, уводи г 
не ме не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку; али кад им  
му мајку, модроокасто, а на другу бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете кратачко, кратач 
да идеш?! - рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав, баба-Маријо! - узвикну Јола.</p> <p>- За мо 
коше укућанке; а она:</p> <p>- Какву па моју прикажњу?</p> <p>- %Ђојем се не сећа!</p> <p>- Заш 
 а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал шт 
ојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Ми 
, жив ти Бог!</p> <p>Све је окупише.{S} Молбе, заклињања, преклињање, умиљавање.{S} И шта ће, к 
Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго, туго! да ми не остане Димитрије у посм 
 тури у уста ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ручам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми пуну к 
ка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а  
 старке прајију метаније, љубимо иконе, молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Божји кр 
, лаусу<ref target="#SRP19012_N4" /> на молитву,<ref target="#SRP19012_N5" /> - вели Ђул-Марика 
..{S} Доодеше.{S} По ники пут фаћаше си момчадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не један кра 
аза на нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гну 
веселиш, удаваш, што викају, девојче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што т 
’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S 
аксуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми  
и, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си 
му Димитрије умре, за тој.{S} Фатило си момче тропљику<ref target="#SRP19012_N911" /> за нашу М 
 пред полазак у цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« с покраћим струком, што је озго до насред 
а, па зелена, па жута, па ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за -  
ко ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи 
ти фетиљ, па од памет ми тој не искаче, море како шашав идем, жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика 
е ражали, па узе дори да вије.</p> <p>- Море, вика, јоште како видо ђирит сапун знала сам на шт 
е остину како лед...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц 
би и збори, ем како жално узе да збори; море, неје за Миту Ђуринога, што истина беше јако убав, 
 је овој:{S} Јутроске узеја човек...{S} Море какав човек!{S} Он неје човек, неје пријетељ.{S} Т 
срам имашем од нану ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казу 
 су око мене викају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S} Што је тој, ооо?!< 
ва једило, славеј-пиле мушко чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац, <pb 
мрзи на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори Настасијо, мило, јако ме мило.</p> <p>- Модра си ј 
ја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори Настасијо, преварала си се, јербо за фустани је цр 
авеј-пиле мушко чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац, <pb n="40" /> за 
 та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам што ми је на девојче; ништо неје баш.. 
/> А?{S} Што ми викаш да прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска узе та се насмеја колико може, а ниш 
на туја Таску кротачко:</p> <p>- Таске, мори!{S} У аџину мешину претура се ништо...</p> <p>- Мо 
а Таску Манину:</p> <p>- Неће ми бидне, мори Таске, добро.{S} Поприка си је љутина, лук мука, з 
викају, смејајећи се:</p> <p>- Заш’ те, мори Таске, удари?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да ме је млад 
 како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу води 
 - пет паре, десет ли ока!</p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика нана ми жално, и па се јадна згучи у 
ја се па насмеја, па вика:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу још 
викашем) жалејећи нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} 
S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разбудим 
е обучем?</p> <pb n="80" /> <p>- Немој, мори Маријо, да си така.</p> <p>И најпосле узнем та ниш 
лварке, а тике нана завика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи куде овој големо дрво, (ете, како 
ели лук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>- Мори Таске! - па вика боба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{ 
ј дан нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам што ми је на девојче; ниш 
19012_N81" /> што сам га виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, ви 
у; на Св. Саву готовимо: манџе, манџе, %моруња дебела и бела како сирење.{S} По онуј попову арт 
-дан.{S} Из комшилак чује се разбој ели мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разбој у 
филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ст 
 кир-Тодорча тике зажми и устури главу, мрвка па затури фес чак на шију, како да му на чело и т 
ут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики, другарице ми све та у римањ 
г да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S 
; мустаћи си је изгризаја та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и модру; <pb n="65" /> очи му  
 А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, 
татко не фати онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми  
аш у Димитријев филџан, мрдну сас главу мрвка на горе и подиже леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџ 
у жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу с 
обу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опа 
у.<ref target="#SRP19012_N77" /></p> <p>Мрвка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману 
опи јоште чашку, и нана ми попи, изруча мрвке од краставицу па тике се искашља и узе:</p> <p>-  
оли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко 
 ништо збори; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како  
а веђе на доле и ништо збори; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен ка 
ци око њега; лева му се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, ништо збори, мисли.</p> <p>К’д чу чу 
! - па погледа баш у Димитријев филџан, мрдну сас главу мрвка на горе и подиже леву веђу.</p> < 
а, аџијо? рече нана кротачко.</p> <p>Он мрдну сас главу, попи јоште чашку, и нана ми попи, изру 
 Чича-Коле неје чукаја у калдрму што га мрзеше да одговара, јербо је зборљив, зборљив, но салте 
{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, дор нем 
 знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава како ру 
ча не беше учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка.<ref target="#SRP1 
кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка.<ref targ 
 та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники м 
нуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори Настасијо, 
мче је убаво, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има големи му 
ала.</note> <note xml:id="SRP19012_N75">Мрсе.</note> <note xml:id="SRP19012_N76">Кривица.</note 
{S} А бој<ref target="#SRP19012_N80" /> му је, вика, аџике, како онеј селвије,<ref target="#SRP 
/p> <p>А оваја па се задева (јербо врс’ му је била):</p> <pb n="104" /> <p>- А како те тебе, аџ 
ка ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, 
мисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу.{S}  
ога Сотираћа спраљашем кошуљку.{S} Баба му (таткова мајка) одсекла за кошуљку од најголему труб 
ништо ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, ништо збори, м 
вене па сас зелени пушћулчики.{S} Друга му пак баба (моја нана) плетеше чарапке: од белу пређу, 
а у срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуб 
му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је д 
вети пре недељу тражи од нашега попа да му испише сиротињу из своју нурију.{S} На сирочики без  
p>- хоћу си излегнем при боба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Ма 
’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори, он узне та се прокашље: салте да не питујемо 
 по сливе редом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој; а 
рвка па затури фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше онеј 
то му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме погл 
 спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита  
ги спацирају, како пајтонџија коњи к’да му се умору...</p> <pb n="33" /> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!< 
b n="19" /> се укачи огањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан... нагази  
ру му девојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама н 
 на један јестак на миндерлак.{S} Снаја му измила јеменије, и намести ги за обување у собу на о 
везену, како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref target="#SRP19012_N94" /> црвене па сас 
ућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у  
 тој...</p> <p>Ђоша, слушајећи, рекнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатили, напрајили једну кавгу, 
ве попови и све калуђери.«</l> <l>Мајка му се т’га досетила:</l> <l>»Забрајимо Ану удовицу,</l> 
.{S} Сас трепке се беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за њега, за  
 најубаво, нака га изручка зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију појала, у 
ју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву м 
у од најголему трубу, неначету, а тетка му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од ц 
јте ми тој калуђерско џубе!</p> <p>Нана му предаде што иска, тресејећи си, а жене се тике прибу 
 сас онија тројицу мужи, друсто на сина му, та у Господина:</p> <p>- Аман! заман!{S} Господине! 
и узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; јербо нана ми испратила једну 
јка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђују, пљесну се у рук 
на, божном како ни је адет од време, па му на рогови турија вараклисане главице црни лук!...{S} 
аџију?{S} Ђојем има млого девојчики, па му оваја неје имала сас што да напраји чеиз<ref target= 
, како да разбира што му деда збори, па му сас гукање на њигови речови одговара.{S} К’да опази  
ј могарац, Ђоша, отишеја у Господина та му рекнуја да у ники недељски ели добар дан прокуне аџи 
target="#SRP19012_N36" /> и дете, брата му најмлађега, та да ме на сокакња врата извикају...{S} 
а како Цинцарин, та неће заради на зета му мал да растура свадбу ни за ништо јако големо, а ник 
 све калуђери;</l> <l>Свећу пали, свећа му се гаси:</l> <l>Трипут му се свећа угасила.</l> <l>П 
еше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко  
вање цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, висок како овија чардаци...{S 
у баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко но од натраг, на грбину му се подигло 
ји Ђоша, једнаг отрча у Господина, даде му паре виће колико му даде и рече: да прокуне онога ко 
S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина 
е.</p> <p>- Изми ми, вика, Зојке (снаје му) јечменије.{S} Стануја сам сас једну нигде у каљиште 
згорке од чову фермене; око шију белеје му се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји му на т 
ри да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје му татку кућа!... а, Ниш! срма ђумиш!<ref target="#SRP1 
епови дори до под пазуке.{S} Подколенке му свилене, шарене, па сас пусћулчики.{S} На груди му џ 
устачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби беле 
ани, кад несте?...{S} Какво? а, симсиле му погано! - па звекну татко и потрча накуде кућу како  
 напрајија што напраји...{S} А, симсиле му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нан 
, а ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S 
et="#SRP19012_N48" /> та мани се.{S} Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу  
век за њега, за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, горе је  
рчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава како ружица, како љубичица; и м 
долеко било одовде, кућа затвори, затре му се, долеко било од свакога, све до корен.{S} Тој си  
стаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује  
е под ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му Димитрије умре, за тој.{S} Фатило си момче тропљику< 
опола, убав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте о 
ија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што искате 
у: што си је сирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дал 
те и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми  
и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p>  
и огањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S}  
о да му на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе д 
, та сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} Зборимо за  
ава како ружица, како љубичица; и млоги му жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула што < 
дан дувар пак висеше ми татко: на груди му срмалија џемедан, озгорке од чову фермене; око шију  
 шарене, па сас пусћулчики.{S} На груди му џемедан салте срма.{S} Преко џемедан златан синџир о 
шуља; на главу му фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу држи од цара ферман,<ref target 
ји се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред 
 Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у 
е, а оно, јадно, преглеђује...{S} Ја си му купим овој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђује реко 
е онеј трепке!{S} Дугачке, густе, та си му испод очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак  
тко обрну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да п 
#SRP19012_N45" /> а на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{S} Две ми очи, такој!. 
а се знаје што је бератлија.{S} Мустаћи му црни, големи; веђе црне, густе и широке, две ми очи, 
ницу т’нацку и модру; <pb n="65" /> очи му пак ситачке, зелене како у мачора, па салте видру.{S 
 К’да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти мустачики салте га б 
а како кога опазу што ће при нас, такој му прикажу по николико усујле.</p> <p>Ники су, пак, без 
.</p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- Мерак му је... да те види.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та 
ућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми  
а си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет <pb n="22" /> ми стоју салте 
 за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и  
пем и помогнем му да се обуче, предадем му кафу па га испратим на дућан, ја узнем да дизам лега 
p>А у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, предадем му кафу па га испратим на дућа 
је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S}  
есто у цркву, неје ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он неје умреја од Господиново проклетсто 
но Чело?{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли 
p>Он узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А б 
нке смо му спрајили, доламицу; и купијо му татко у Васка Стамболију капу калаплију,<ref target= 
{S} Туго!{S} Појем на Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам 
ло?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш му салте једну: што си је сирома 
 попре рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништ 
а у Господина, даде му паре виће колико му даде и рече: да прокуне онога који је крив, не помињ 
дине; салте што му коса побела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а нос голем, па модар како пат 
 грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили, доламицу; и купијо му татко у Васка Стамбо 
4" /> К’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десе 
ан, он дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем шикерл 
 како пијана.{S} Стра’ имашем од друсто му, од нану ми...{S} Срам ми дојде...{S} Никако ми се у 
го, ако запази ники!{S} Ако види друсто му...{S} Дора Митичин баш је при њега...</p> <p>- Мариј 
<p>И Мита Ђурин узе да дооди сас друсто му, кумашини, родови; па се у недељски дан фаћаше оро,  
.</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да га п 
у се и бутају се око њума.</p> <p>- Што му се несу стегле питије, за тој.</p> <p>- Какве питије 
 како голупче гуче, како да разбира што му деда збори, па му сас гукање на њигови речови одгова 
како татко ми, у теја године; салте што му коса побела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а нос  
турско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подуга 
у пали, свећа му се гаси:</l> <l>Трипут му се свећа угасила.</l> <l>Па искочи та си мајку пита: 
и, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај н 
актицу, па врз мактицу јелече, на главу му криво капче, кому је на средину, куде је сас конац у 
ре, без потколенке, без појас, на главу му бел келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} 
 око шију белеје му се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу држи о 
 Озгорке је у доламу како Грк; на главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и ле 
атка се фрљило кротко, на бабу, таткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу, моју нану малеч 
RP19012_N87" /> Видеја ме из кумашинову му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг, вика, било га м 
дојде да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} 
ако попови, све по књижачки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз от 
на доле и ништо збори; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџ 
апучкице, он па у вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - » 
и вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што сам данас проодејећи кро 
та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, зао 
кави.{S} У мене је један рукав, у тетку му други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му  
 џубе подугачко но од натраг, на грбину му се подигло; оди кроз обор, питује што работимо и све 
валија Сотир терзија гледа, а по мешину му се салте претура.{S} Такој, такој, па тике мене:</p> 
Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и 
ни; а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<ref target="#SRP19012_N62" />.{S} Так 
" /> <p>Черкез је како дисћурк, само су му поузацки рукави, и треба да су везени; а око шију и  
ишто за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј забраји 
ома човек женеше, неје имаја за невесту му черкез, неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се  
а: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете, боба!<ref target="#SRP19012_N83" 
дедин јунак, дедино мушко? - збори, ћеф му је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак ка 
шено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што прајимо, знајеш,  
 ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејање излегнеш из срце, а  
ш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш му салте једну: што си је сирома човек.{S} А девојче му 
е, жена; сас старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је са 
а кот’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висок како топола!...{S} Од чичу ми тепсика, од стр 
илук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија.</note> <note xml:id="SRP19012_N73">Кадунин п 
бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан несам излегла.</p> <p>Јутре дан, 
деш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а  
срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не плачеше 
...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан несам изле 
ори узе да вијем...{S} Забраји што имам мужа...</p> <p>- Куде ће па он да може сас девојче на К 
јабанџије<ref target="#SRP19012_N49" /> мужи, а ја...{S} Оклопија сам уши како могарац, па салт 
ирома човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз 
{S} Руке, грбина, пазуке - на мегдан; а мужи гледају како мачори и салте уврћују мустаћи...{S}  
овише се замрачи.</p> <p>Ете ти тројица мужи из младожењски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурчија и Дора  
ко лете живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које су играли, т 
м: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике о 
и стар човек, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А ћеменчеџије<ref ta 
, изручам те!...{S} А па што су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натраг, па тике салте по 
домаћин: нема, вели, воље да прича »при мужи«.{S} Још више се завали на јастук, наслони главу н 
.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи како попови, све по књижачки поју - воду му чес’ ш 
не пилав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref targ 
ас жене, жена; сас старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да 
а а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девој 
шиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго, туго! да ми 
ше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’ 
 чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} 
тегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S} А по ни 
и татко ми, дигаја се сас онија тројицу мужи, друсто на сина му, та у Господина:</p> <p>- Аман! 
 на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје...{S} Знајем како да беше јуч 
12_N22" /> та ме врне.{S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем  
едадо му и кафу.{S} Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било ју 
д каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје...{S} Знајем како да бе 
је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни болес?</p> 
мајке, што напраји!...{S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим 
{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраља овакав  
а?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали да ме преварају.{S} Чича-Коле неје 
.{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплак 
SRP19012_N22" /> та ме врне.{S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си  
ке, добро.{S} Поприка си је љутина, лук мука, зелена трава једило, славеј-пиле мушко чедо... а, 
/p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да ј 
овратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањо 
" /> Бог сачува: салте чекаш к’да ће си муње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше у нас.{S} 
сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипут дооди при нас, и т 
 лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади да испишем.</l> 
о, а нос голем, па модар како патлиџан; мустаћи си је изгризаја та штрчу тике мрвка над усницу  
21" /> да се знаје што је бератлија.{S} Мустаћи му црни, големи; веђе црне, густе и широке, две 
<p>- Аџике!{S} Момче је убаво, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће 
="105" /> ја кол’ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти 
S} Ћутећим слуша, стреља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике звекну:< 
ли, ама познава се што ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад,  
« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја  
 покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да прошћаваш, <pb n="105" /> ја к 
ужи гледају како мачори и салте уврћују мустаћи...{S} Свашто!{S} Пишин си знадомо салте за оро, 
 очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју 
} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њума вика (њума си је било име Ев 
р Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S} Што работи там?!...{S} Тике свекрва ми ете 
машемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџе од в 
отко јагње, за оној благи ошав, за онуј мученицу што је заради тебе станула како вејка, што се  
е мислим све за њег’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, убаво, красно, да се прекине човек за њега, 
дедино мушко? - збори, ћеф му је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како Краљевић М 
 мука, зелена трава једило, славеј-пиле мушко чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме за онај јед 
е и узе да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, п 
о!{S} Што ми работи дедин јунак, дедино мушко? - збори, ћеф му је што је мушко. - »Сотираћ ће с 
ак како Краљевић Марко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, ви 
скоро за киселе краставице, за гројзе и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе што од њег’  
{S} И ћу да видим како збори, како вика муштерије. <!-- недостаје страна 72 --><pb n="72" />; а 
ршију чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па  
здиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак једна 
да плачем, ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики, др 
ену, како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref target="#SRP19012_N94" /> црвене па сас зе 
кесе красну пловдину<pb n="64" /> и кад’н-пармак<ref target="#SRP19012_N73" /> сама сам зборила 
онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће држ 
-џубелак<ref target="#SRP19012_N60" />, на бабу селемија-антерилак<ref target="#SRP19012_N61" / 
нтерилак<ref target="#SRP19012_N61" />, на шуру, бата-Сотира ми китабија за кратку антерију, на 
уљу, која чарапе, на домаћина, на сина, на дете, на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су 
 која кошуљу, која чарапе, на домаћина, на сина, на дете, на сам’ себе; ника граби за причес’,  
 беле шалварке, на белу антерику, боса, на беле атласке папучке; млада како капка, ама по чешља 
 напред му џубе подугачко но од натраг, на грбину му се подигло; оди кроз обор, питује што рабо 
јку спрајимо кошуљке, без оца антерике, на удовице папуче, на стари људи јеменије.{S} А на Варв 
 а младе како анаме, салте на шалварке, на кратке антерике ели ти јелечики, искитене сас свакој 
 брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику, боса, на беле атласке папучке; млада  
 домаћица.</p> <p>- Главу сте, Севетке, на прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треба реп?</p> <p> 
уде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, ротке, на мене срдиш?</p> <p>- Не се срдим виће на никога.</p> 
аботу, грабу, која кошуљу, која чарапе, на домаћина, на сина, на дете, на сам’ себе; ника граби 
ја стринка-Таску, убав јурнек, мани се, на наглавчики нашарани девојчики, а око ногу гугучики.{ 
клесто познаде, ћеш се зачудиш.{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене  
 чарапе, на домаћина, на сина, на дете, на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се виће  
 n="26" /> главу; а јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и  
е је на мактицу, па врз мактицу јелече, на главу му криво капче, кому је на средину, куде је са 
е, без оца антерике, на удовице папуче, на стари људи јеменије.{S} А на Варвару две жене месу л 
..{S} Калајна, па калајлије!{S} Санови, на санови капаклије!{S} Па тенџере, па тепсије!{S} И дв 
 подварак, пуњете ћурке, пржени пилики, на р’жањ печени прасци, ели јагањчики, к’да си је на шт 
, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</p> <p>Тако 
 што ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми сл 
{S} Легнула сам, онакој сас све шивети, на један скалапен килим, што требаше да је у мојега Дим 
крва ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле раб 
 плачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на бабу, таткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу 
ане чакшире, без потколенке, без појас, на главу му бел келепош... онакој како к’да си је човек 
, за деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу 
-Сотира ми китабија за кратку антерију, на младу невесту од чову черкез.</p> <pb n="43" /> <p>Ч 
и на ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она но фати</l>  
> К’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет па 
 зачудиш.{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умр 
 дофати за рамо та кроз сокакња врата - на сокак...{S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д ви 
салте голе...{S} Руке, грбина, пазуке - на мегдан; а мужи гледају како мачори и салте уврћују м 
виш инат?</p> <p>- На боба ми.</p> <p>- На боба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како 
ака...{S} На кога правиш инат?</p> <p>- На боба ми.</p> <p>- На боба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S 
ју ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику, боса, на беле атлас 
им - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша такав...{S} На 
онаг ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова-џубелак<ref target="#SRP19012_N60" />, на  
обу на један дувар пак висеше ми татко: на груди му срмалија џемедан, озгорке од чову фермене;  
ин.{S} Ама немој да ми проминеш Марику: на обедве узни од један топ.« А њему како је, мани се;  
 фермене; око шију белеје му се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји му на траболоз, у дру 
га, за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, горе је на мактиц 
малић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; на главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и  
 жене месу леб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву готовимо: манџе, манџе, %моруња дебела и бе 
за бастун<ref target="#SRP19012_N64" /> на горе, спушта веђе на доле и ништо збори; познавам, м 
 ти, лаусу<ref target="#SRP19012_N4" /> на молитву,<ref target="#SRP19012_N5" /> - вели Ђул-Мар 
би кабаат<ref target="#SRP19012_N76" /> на мене узеја: заш’ несам гледаја, заш’ несам питуваја  
 мани се!{S} Не приличеше <pb n="67" /> на јесен но на пролет.{S} И трава зелена како у пролет, 
нфеслије,<ref target="#SRP19012_N18" /> на турли-турли,<ref target="#SRP19012_N19" /> жути, зел 
папуче везене сас злато!...{S} Туго!{S} На Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девој 
адба!...{S} Туго <hi>презив</hi>!...{S} На <hi>презив</hi> ми бе’у сви родови...{S} Татко, мајк 
ита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На кога правиш инат?</p> <p>- На боба ми.</p> <p>- На б 
 си најде ману...{S} И Ђоша такав...{S} На тај Маријин черкез ни вез, каплама за ништо неје...{ 
ед Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти  
 По онуј попову артишку разделимо...{S} На Св. Саву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу  
 јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честито ми дојде цел град, викају ми честито и гледа 
ни у цркву онакој, она си је празна.{S} На Цветнице ели <pb n="27" /> ники други такав празник  
иколаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак седне, па се спрема нашу кућу обр 
 смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на бабу, таткову му мајку, м 
 свилене, шарене, па сас пусћулчики.{S} На груди му џемедан салте срма.{S} Преко џемедан златан 
и, <pb n="10" /> у друге кипровачки.{S} На пенџери пердета<ref target="#SRP19012_N16" /> шарена 
RP19012_N17" /> па сас пушке наокол.{S} На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори  
чедо, резилак, и свако чудо, свашто.{S} На један бал салте голе...{S} Руке, грбина, пазуке - на 
> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућа затвори, затре му  
о убава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту показа према истоку - стојеше у 
 му испише сиротињу из своју нурију.{S} На сирочики без мајку спрајимо кошуљке, без оца антерик 
ил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци викају  
убав лаураћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за један фустан?« А дада му 
е га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га причестимо: мило не шт 
фа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си напред беше.</p> <p>- Јес’ па, -  
 и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га причестимо: мило не што ће си је од 
 му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија Сот 
лаву му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-пу 
} Како је било на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} Со 
а Св. Саву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, т 
 бабу, таткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете к 
_N95" /> а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано решето 
 Водице<ref target="#SRP19012_N45" /> а на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{S} 
це папуче, на стари људи јеменије.{S} А на Варвару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; н 
кву официри, обрну на куде врата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} А 
(ја гу викашем <hi>невесто</hi>) јетрва на туја Таску:</p> <pb n="53" /> <p>- Аман, кира!<ref t 
е.{S} Ја сам донела фес и турила сам га на један јестак на миндерлак.{S} Снаја му измила јемени 
ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли 
чича аџија.</p> <p>Отиде, виде га, каза на нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, уба 
а разбуди - самнуло се.</p> <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у ли 
трча та <pb n="76" /> каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стри 
Не си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не 
 си играм, дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мил 
ново девојче?{S} И аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што напрајише пријетељи, а 
а за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори Настасијо, пр 
м га виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш  
м бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо међу с 
имитријев филџан, мрдну сас главу мрвка на горе и подиже леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од  
и излагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, но...«</p> </div> <pb n="71" /> <div type="cha 
а живота, кад је без витих крила летела на небо, и машала се звезда, месеца, сунца, за доба мла 
ако је која жена дошла, такој ми турила на главу: чарапе, пешкир, чевре...{S} Римам све повише: 
ју зову <hi>аџија</hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија 
с очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, деда б 
тан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску Манину, пријетељицу си, комшику...{S} А што ми 
 види цела чарапа, бела, вунена, шарена на прстима и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} 
 ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бре унученце, отиднем на  
N19" /> жути, зелени, модри, црвени, па на грањке, та кад ни дојду гости, девојчики, жене, па н 
6" /> како шапица, донето од аџилак, па на њега залепен ладен,<ref target="#SRP19012_N97" /> и  
е место ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко  
е опет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До икиндију не т 
 теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за софром, то је 
а.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: не ме ј 
ј, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручкам те, Б 
си, дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref target="# 
 зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша та на Господина:</p> <p>- Овој се, Господине, онодило и до 
-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци  
како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на никога од нас у кућу усујле<ref target="#SRP19012_N4 
м појдо у собу куд легамо, тике ники та на сокакња врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор,  
 а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата: чук!{S} Пита који је, извади чивију.. 
ана, једно по друго!...{S} Тике ники та на сокакња врата кротко: чук!...{S} Онаја!!</p> <p>-... 
Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам шт 
све од Васка Стамболију, рођенога брата на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је сток 
и у собу и собувајући папучке при врата на орозан, узе та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} Не ме  
у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми се одо 
м.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ ће ги се присме 
узе сас рукав што је искочија под рукав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам! 
н му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татк 
 си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и збори:</p> <p>- Ела, моја снајо, да те  
овој аљина иста <pb n="50" /> како џубе на сићевачки и габровачки калуђери?</p> <p>- Овој си је 
 ме поведоше на амам: божном Господ све на добро обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} Па видим,  
а Господа!« такој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му  
S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и седе на миндерлак не гледајећи што је чича-Коле на ноге.{S}  
друго благо за ручање, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на 
ко љубичица; и млоги му жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све оној</hi> та 
аџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште повише ражали 
, одотле идеше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад го 
- Сиктер сени! - па викну татко и појде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за 
"#SRP19012_N64" /> на горе, спушта веђе на доле и ништо збори; познавам, мрдају му уста, мрдају 
012_N28" /> она га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај да 
ој зборејећи узе посипку, па се надлеже на њума како скршен дувар на потирњу, јербо од голем ст 
 а нама од њигово зборење ударише слузе на очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не  
аксуз онија који су потако.{S} Дајма је на човане чакшире сас голем тур; горе на шарену антериј 
како лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,<ref target="#SRP19012_N85" /> ама не га има гр 
а су си једне басмене шалварке, горе је на мактицу, па врз мактицу јелече, на главу му криво ка 
ef target="#SRP19012_N11" /> а да ли је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.</p> <p>Испр 
Мори, Таске, мори!{S} Не знам што ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, питујем гу  
ечени прасци, ели јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S} Манџе,  
е, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, узацке, ишаране сас гајтани низ бутин 
73" /> сама сам зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и најуба 
у работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас Димитрија, 
..{S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем има млого девојчики, па му оваја неј 
елече, на главу му криво капче, кому је на средину, куде је сас конац убрано, пулче,<ref target 
Севетке!{S} Овај си је чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да си жива,  
 Димитраћа, да јој дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руци »дори до зору«...</p> <p>Ј 
о убаве папучкице, он па у вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дад 
нтерије, шалваре; нике на ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, на к 
тарке на сечене антерије, шалваре; нике на ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, салте  
 и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се  
татку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску кротачко:</p> <p>- Таске, мори!{S} У аџин 
шалваре, широке, дугачке; друге, старке на сечене антерије, шалваре; нике на ћурчики, нике на д 
ењску боју.{S} Овија су дни, и јутроске на амам играле, играле!{S} Играле, појале, веселиле се  
атко зборија и како је наодија приготке на бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за мод 
 килим наокол, јестаци, а жене поседале на шарена шиљтета, старке испружиле ноге а обрнуле грби 
 Велиг-дан све тазе...{S} Гугутке стале на сепетке, што су под чандије над ћошку куд седешемо,  
бину.{S} Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике 
оведену, где испраћа Димитрија »собајле на дућан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спаз 
е салте на једну басмену антерију, доле на човане чакшире, без потколенке, без појас, на главу  
миндерлак не гледајећи што је чича-Коле на ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Госпо 
ш и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на грудима црно бућме;<ref target="#SRP19012_N11" /> а  
> и дете, брата му најмлађега, та да ме на сокакња врата извикају...{S} Извикаше ме, и дете реч 
 свако јутро и при вечер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чар 
ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лошотињу.{S} Тој зборејећи узе посипку, па се надлеж 
p> <p>- Иди та кажи честито на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротко, <pb n="66 
ике и родови, и старе и младе.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол гизија шалваре, широке, ду 
е на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немо 
рају.{S} Неје како напред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка 
N10" /> јој није око паса, виси крај ње на миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{S} Седи с једном ногом  
ира што му деда збори, па му сас гукање на њигови речови одговара.{S} К’да опази што смо се сви 
је зборљив, зборљив, но салте од чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско вр 
камо - да заповедају у нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, па вечеру...{ 
ем: како ете ти га Димитрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па ка 
лач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице<ref target="#SRP19012_N45" /> а на св. Јован, 
е на човане чакшире сас голем тур; горе на шарену антерију, у делници басмену, у недељски и доб 
тупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше да ручају 
ра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному 
и грло вином, и припрема се, намешта се на миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене при 
дадем на боље место.</p> <p>Отворише се на сарачану врата.{S} Како шикер, како варен ошав што г 
ко да сам никога утепала.{S} Сама си се на себе учини како ајдук, исто како катил...{S} Туго, м 
 n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте 
е на посипување цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, висок како овија ч 
, барабар сас чеиз ми, поклопила сам се на јестак, што га навезо од како сам под нишан, спремај 
легала, ако је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чубар,  
е на душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, на кратке антерике ели ти јелечики, иските 
л’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте на боба.</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си паметна: 
је у обор, бос на папуче, горе је салте на једну басмену антерију, доле на човане чакшире, без  
 изручаш, а питије несу ми водене салте на Водице.</p> <p>Замрачи се.</p> <p>Оне жене и девојке 
ади да испишем.</l> </quote> <p>И јоште на кога се од Господиново проклесто познаде, ћеш се зач 
уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, измешано, <pb n="99" /> што ти о 
S} Шалија се.</p> <p>- Ајде, вика, виће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p>  
а мене срдиш?</p> <p>- Не се срдим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори она 
ој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лошотињу.{S} Тој зборејећи узе посипку, 
ови измијем, па сам весела како пиленце на грањку.{S} Мијем судови и појем, метем кућу и појем, 
ену« бобу, што се, кад буде готов, сече на хамајлије и меће у калајлије, и тако даље{S} Часни ј 
о туј искашем да газим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подизам шалварке, а ти 
ја дом’...{S} Зборимо за Таску, девојче на Кршено Чело...{S} А па што беше тој девојче!{S} Комш 
о се Димитрије виће венчаја сас девојче на аџи- Настасијинога кириџију.{S} Јооок.{S} Ништо не б 
и што ће се Димитрије венча сас девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му  
 <p>- Куде ће па он да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и  
target="#SRP19012_N67" /> к’да не сташе на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- А 
t="#SRP19012_N47" /> Сотир терзија беше на бал, а беше к’сканџија<ref target="#SRP19012_N48" /> 
у, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше 
ту.{S} И Мита туј спијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеш 
на онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава како ружица, к 
Знајем како да беше јучерке што збореше на онуја Таску Манину:</p> <p>- Неће ми бидне, мори Тас 
а ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту показа према исток 
а, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на добро обрће...{S} А! јадн 
 предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у дувар заглеђ 
сак, ама пенџери млого, врата шарена, и на долапи врата шарена и дајма<ref target="#SRP19012_N1 
Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком старице кад  
 траје последње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре Н 
а туј спијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сва 
, јербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јутро 
 тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро три пут, па седомо 
} Овај си је чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да си жива, стринке!</ 
е над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас младожењску боју.{S} Ов 
 четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p> <pb n="38" /> <p>Викнумо комшике и ро 
ју, рођенога брата на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Ста 
какња врата.</p> <p>Врну се, оди, граби на куде кућу, натури фес на чело, подиза бастун<ref tar 
гове су луле посрнуле исто како цветови на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’  
и јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, а 
ко истина како Цинцарин, та неће заради на зета му мал да растура свадбу ни за ништо јако голем 
 тражиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа тражила, - рекну, па узе та обр 
 Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја 
 к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори Настасијо, мило 
ила сам домаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи; опростила сам се са старим, добрим Н 
прича »при мужи«.{S} Још више се завали на јастук, наслони главу на руку и загледа се према себ 
зне та се закуне дек има дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко 
" /> да су ни помрели, па мене оставили на овај свет самач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек о 
е то на сина благослов.</p> <p>Искочили на сокак и узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А До 
аг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је  
овде сваки пут кад год смо у таткови ми на гости.</p> <p>Један дан, прокашља се татко пред сока 
Мрвка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} За једнога ћосав, за другога  
 Елате!{S} Елате скоро! - грми татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста <pb n="50" /> к 
да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и трес 
ла?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S}  
ни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђул-Марику,</l 
 туј зелену чергу бели цветови, ткајени на прсти.{S} А зумбул пред кућу, око голему ћошку куде  
 Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу 
arget="#SRP19012_N42" /> нареди да тури на сокакња врата катанац, да не отидне ники та да расту 
 је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, преглеђуј 
ишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам  
/p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p>  
стина, погледа у венчан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају з 
ну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники с 
ам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он как 
пи, кој нареди да се напраји, кој прати на девојче ми, млада-невесту оној калуђерско џубе?{S} А 
вечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми очи!{S} Дугач 
лачем, да се туцам, да римам, зборејећи на другарице ми, што барабар сас мене плачу:</p> <p>- Л 
S} Татко га сврћа, вика га под осмалаци на по једну чашку две ракију лимонију, јербо таман си ј 
дно, друго, што смо спрајили, бошчалаци на свекра, свекрву, родови, а тике татко ми погледа по  
ира-Тано!</p> <p>Захвалила сам домаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи; опростила сам 
p> <p>Препорођен, други, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не.{S}  
бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:< 
: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте 
је; људи смо...{S} Куде је, аџијо, онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не збори.{S} Појде за с 
 кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је било мило, п 
а си ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она  
ија, па дојде да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, д 
о, жене си поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у сара 
 Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа спраљашем кошуљку.{S} Баба 
ела фес и турила сам га на један јестак на миндерлак.{S} Снаја му измила јеменије, и намести ги 
 нана ми испратила једну две старке чак на сокак, та како кога опазу што ће при нас, такој му п 
си ми свекрва.{S} - Казује што седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јеглак пр 
и устури главу, мрвка па затури фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше му  
ми прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маск 
рисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли 
м тамо дувар, па наместим око та гледам на сокак: тражим да видим бећари Нишлије, ђокси ђумишли 
ам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу.{S} Туго, ако  
а!{S} И ја сам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: уба 
, јоште како видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - 
се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље место.</p> <p>Отворише се на сарачану врата.{S} 
о броји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња врата да видим - бећари.{S} Таман, јадна, по 
атка, срам од нану...{S} Туго!{S} Појем на Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим о 
мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене о 
 цркву, ја ћу си, бре унученце, отиднем на онај свет сас отклопене очи: заради тај голем жалос’ 
 обуче, предадем му кафу па га испратим на дућан, ја узнем да дизам легало и најдем под јестак  
чише, - рече Ђул-Марика и показа главом на мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p 
нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми очи! 
ори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем како шашава, та си чу што једно  
} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би погледала ћу ли си видим Димит 
Жал ме: да не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Димит 
атвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, па тике ми се  
 заман!{S} Господине!{S} Даја сам нишан на аџи-Костадиново девојче јоште у меснице, у редовату  
А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од оној што 
 <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што сам данас проод 
аја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мене: »Кога жениш?{S} Кога удаваш?« - »Удавам девојч 
бу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој ни беше адет.{S} Се 
аше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а 
к, не мога.</p> <p>У слунце заод излего на мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башч 
то ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прај 
S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, 
јетељи, кумашини, а у нас тајнооо, како на Распети Петак!...{S} Утишило се како у поље лете кад 
зелену кадифу па сас злато везену, како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref target="#SRP 
, но ме никако дори мило, ништо ме како на смејање обрће... зар што сам чула куде ме неје забра 
узе да ме милује и да збори онакој како на деца:</p> <p>- ... а, стлинкино гугуце!... а, маценц 
е грбину спрема слунце; младе седу како на младе приличе, а све работу, грабу, која кошуљу, кој 
 Овој се, Господине, онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћ 
 се, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим како  
н ибришим.{S} Сас трепке се беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за  
ote> <note xml:id="SRP19012_N22">Стакло на прозору.</note> <note xml:id="SRP19012_N23">Сребрних 
р доодија и китија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, питујеш што с 
си <pb n="100" /> бидне убаво кад идемо на Панталеј да се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па о 
мимо нафору, наручамо гу, и па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заред 
ваки празник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо  
а га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та н 
ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била!{S 
 Не приличеше <pb n="67" /> на јесен но на пролет.{S} И трава зелена како у пролет, и лисје зел 
"99" /> што ти од њег’ дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цветови што су 
се.</p> <p>- Свари питије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га  
нчај ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на сина благослов.</p> <p>Искочили на сокак и узели да  
p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за нешто  
честитање.</p> <p>- Иди та кажи честито на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротк 
игаја се сас онија тројицу мужи, друсто на сина му, та у Господина:</p> <p>- Аман! заман!{S} Го 
 је човек, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни па поголем милос’...{S} Како с’г да 
обар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати онија за рамо, 
па се надлеже на њума како скршен дувар на потирњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу приту 
{S} Дора Митичин прекачи се преко дувар на Кршено Чело баш пред петли појање.{S} Прекачи се, па 
 вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не плаче, 
е и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја би човек да си је и 
у, у недељски и добри дан гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми 
 искамо да викамо - да заповедају у нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак,  
се, оди, граби на куде кућу, натури фес на чело, подиза бастун<ref target="#SRP19012_N64" /> на 
ук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос на папуче, горе је салте на једну басмену антерију, дол 
ајблаго и најубаво, нака га изручка зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију  
еменије, и намести ги за обување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећарка дајма, ама за 
 од седом-осам године.{S} У голему собу на један дувар пак висеше ми татко: на груди му срмалиј 
аријо, онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми в 
више се завали на јастук, наслони главу на руку и загледа се према себи у зид, у једну тачку са 
>Викнумо комшике и родови да заповедају на <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>Собраше се.</p> <p>У једно н 
е жене и девојке што су око мене викају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S 
трепке, дугачке, густе, што приличешеју на замршен ибришим.{S} Сас трепке се беше фрљило на тат 
има од сецкана празилука, о црноме луку на тепсичету, о копривама – које ваља окусити уз сечка< 
д ме сплетоше и турише тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се  
а па затури фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше онеја њ 
 божном како ни је адет од време, па му на рогови турија вараклисане главице црни лук!...{S} Цр 
а; на главу му фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу држи од цара ферман,<ref target="# 
оба-Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у 
ло.</p> <p>Ђоша си пак неје нашаја ману на девојче.{S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не би мог 
 плетеше чарапке: од белу пређу, турану на <pb n="101" /> сумпор; а јурнек си је за прсти и пет 
ка, ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради  
ели је глумац бија пијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пријетељица <pb n="49"  
 <p>Татко ми срдит, срдит, па кад викну на онија тројицу, мани се.</p> <p>- Како неје срам приј 
 <p>- Како па што работим? - дори викну на њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби.</p> 
виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке 
лно викну:{S} Маријооо! та једнаг чучну на траву, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја  
е за ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, патарицу, рукавицу.{S} Па говорило се и о »же 
како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антер 
 се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрајија.« Туј ми з 
quote> <l>»Нишан даде Димитраћи!</l> <l>На аџиску Ђул-Марику.</l> <l>Друсто си је питувало,</l> 
>Ја ћу да појем, ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори  
оту <hi>амам</hi>.</p> <pb n="41" /> <p>На амам отидомо собајле.{S} Тамо свирање, појање, бањањ 
рва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не! јербо 
јзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље набере јагличје, кукурек, мачицу, љубичицу, напраји си  
ију.</note> <note xml:id="SRP19012_N62">Навезено коласто златом, па из средине свакога кола вис 
 ми, поклопила сам се на јестак, што га навезо од како сам под нишан, спремајећи га за Димитриј 
Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој испод  
SRP19012_N7" /> по целом фесу, маленом, наврх главе, с колбашем<ref target="#SRP19012_N8" /> цр 
 - покрише му се ноге сас мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи  
нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам 
ишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагазила та је једнаг пратија чирака<ref target="#SRP19 
 чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе нагазила?!{S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} Како па да т 
м: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... 
злего, мислејећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што неса 
е, мој Димитраћ; јоок!{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила си ме. 
стринка-Таску, убав јурнек, мани се, на наглавчики нашарани девојчики, а око ногу гугучики.{S}  
%сухоњава је; говора је брза, с кратким нагласком, онако по нишки.{S} Очешљана је како су се у  
аћи си је изгризаја та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и модру; <pb n="65" /> очи му пак си 
с’, а влакна гим дугачка, па се наднела над очи како жалне врбе над кладенци; око пак - огањ!.. 
, па се наднела над очи како жалне врбе над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та с 
ке стале на сепетке, што су под чандије над ћошку куд седешемо, па се спрема слунце пипају и ви 
е, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на <hi>боју</hi>  
не фати онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште  
њу.{S} Тој зборејећи узе посипку, па се надлеже на њума како скршен дувар на потирњу, јербо од  
 како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела над очи како жалне врбе над кладенци; око пак - 
ро прелети тија сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвен 
аје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу.{S} Туго, ако запази ники!{S} Ако в 
е на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, нака га изручка зет на татка му, м 
 Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно из доба своје младости, из 
44" />, аџи-Ђоко!{S} Такав си Свети Бог највише милује! - узвикну кира-Тана, жена Ђул-Марикиних 
у (таткова мајка) одсекла за кошуљку од најголему трубу, неначету, а тетка му га, сестра татков 
је нашаја ману на девојче.{S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије такој...{S} 
у руку фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по грбину, по крстетину, и јоште 
} А што беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша такав...{S} На тај Маријин черк 
да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} За једнога ћосав, за другога модроокаст, за т 
им на дућан, ја узнем да дизам легало и најдем под јестак - шесет паре: оставија ми да купим за 
етељ.{S} Тражија са пријетеља, па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске пра 
 аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мекике: пратија да ги изр 
аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да се, што викају људи, онодиш и 
од татка сам га изручала берем најмало, најмало седом-осам пут; а татко неје тепаја често, ама  
ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмало, најмало седом-осам пут; а татко неје тепаја че 
get="#SRP19012_N36" /> и дете, брата му најмлађега, та да ме на сокакња врата извикају...{S} Из 
 други такав празник - пунач’чка, и тој најповише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и шаши 
 к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас је пак Свети 
све се више ражаљујем и плачем, па тике најпосле, плачећим:</p> <p>- Аман, стринке!{S} Нак прај 
 - и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} А 
емој, мори Маријо, да си така.</p> <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а нити се закитим нити  
ерем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, нака га изручка зет на татка му, мој Димитраћ 
нач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџи-Костадиново <pb n="81" /> дев 
 нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем н 
то да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље мес 
ене се обрће соба...{S} Ћутим.</p> <p>- Нак те види... а?{S} Што има...{S} При сокакња си је вр 
е, плачећим:</p> <p>- Аман, стринке!{S} Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’ 
е плаче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весели сас девојчики: ја 
RP19012_N31" /> стра, а после помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђер 
жић, па које си је најблаго и најубаво, нака га изручка зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј  
иске не би могаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Настасија.</p> <p>- Немам, ете, м 
шеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и а 
 боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лошотињу.{S} Тој зборејећи у 
ава је.</p> <p>- Е, фала Богу!{S} Салте нака је здравје, па за друго је колај.</p> <p>Али колик 
мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донесе Васка по кафче.</p> <p>- И тебе ти фала, 
 си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише М 
ока.</note> <note xml:id="SRP19012_N97">Накаква црна смола, опет од урока.</note> <note xml:id= 
: гледам њу, као невесту, лепо обучену, накићену, зарумењену од среће што већ једном одлази сво 
с коцаком,<ref target="#SRP19012_N6" /> накриво толико, да јој се дотакао чак уха, с пусћулом<r 
е му погано! - па звекну татко и потрча накуде кућу како чираче<ref target="#SRP19012_N67" /> к 
раљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим врата, па тике 
<p>- Реп закачи оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Докл 
мо, па кад избројимо повише од седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb n 
рапци.{S} Развикале се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-д 
рло комињаком, па узе сркати каву, коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и т 
’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење ударише слузе на очи, у њему си  
вај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће м 
а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не  
з капиџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Наста 
одим у ники маностир та да гу чатију од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа екимина?<ref targe 
ндерлак.{S} Снаја му измила јеменије, и намести ги за обување у собу на орозан.{S} У таткови ми 
а кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наместим око та гледам на сокак: тражим да видим бећари 
кад ни дојду гости, девојчики, жене, па наместимо легала, ако је зима у голему собу, лете на ћо 
p>Она окваси грло вином, и припрема се, намешта се на миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у ре 
неш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ нанино девој 
 снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде 
тли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један г 
исмејаше и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но 
Завалија<ref target="#SRP19012_N210" /> нана бојеше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше ј 
асрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нана пак, гледајећи кроз пенџер, уплаши се и узе, тресе 
била у легало, ама стану како вејка.{S} Нана ме просипује, лекује, имаше, јадна, стра од тропљи 
’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем како што <pb n="11" /> ни беш 
</p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а нана донесе ракију и киселу краставицу, па узе да га сл 
ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску кротачко:</p> <p>- Таске, мо 
о фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску Манину, пријетељицу си, комшику...{S} А ш 
сија, што је модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа што је татко зборија и како је наод 
 - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Туго, блажу!...{S} Ђојем крисјани. 
а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу  
лачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, плачеш та губиш очи,  
а?</p> <p>Таска се тике ућута.</p> <p>А нана ми!{S} Кротко јагње!{S} Благи шикер!{S} Плаче, бри 
 руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце од пролет < 
ју не тури у уста ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ручам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми п 
аш, риба - мани се!...{S} А што па моја нана готовеше сабазорску манџу, бата!{S} Имашемо ашчику 
 пушћулчики.{S} Друга му пак баба (моја нана) плетеше чарапке: од белу пређу, турану на <pb n=" 
за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да  
ли ока!</p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе ру 
оспод све на добро обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снај 
у пред сав народ.</p> <p>Тике туј јадна нана:</p> <p>- У, туго!{S} У, леле!{S} У, Бошке!{S} У!{ 
’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S 
 <p>- Аман, афендаћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава 
и облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димитрије неје б 
ијетељицу си, комшику...{S} А што ми је нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има нико га 
за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је нана казала за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’ 
 прошћаваш, да подизам шалварке, а тике нана завика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи куде ово 
rget="#SRP19012_N75" />...«</p> <p>Тике нана ми покри очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго... бл 
rget="#SRP19012_N55" />...{S} Туј си ме нана разбуди - самнуло се.</p> <p>Кад каза на нану ми ш 
при њега...</p> <p>- Маријо! - викну ме нана.</p> <p>Улего једнаг у собу.</p> <p>- Филџани! - п 
 ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем г 
се смеје.</p> <p>- Што има, аџијо? рече нана кротачко.</p> <p>Он мрдну сас главу, попи јоште ча 
Он мрдну сас главу, попи јоште чашку, и нана ми попи, изруча мрвке од краставицу па тике се иск 
ана бојеше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} 
: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од татка млого постареј.{S} Стар јако бе 
е.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, како ја други пут што работешем,  
едај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, 
овек.{S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу.</p> < 
Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да 
овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} 
ни сина му ни моје пусто венчање; јербо нана ми испратила једну две старке чак на сокак, та как 
обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу<ref target="#SRP19012_ 
џу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су 
pb n="11" /> ни беше адет, дада, но <hi>нана</hi>).{S} Завалија<ref target="#SRP19012_N210" />  
S} Дајте ми тој калуђерско џубе!</p> <p>Нана му предаде што иска, тресејећи си, а жене се тике  
ојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и 
} Тике он:</p> <p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко 
ја се зар уплашише, па излегоше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а  
о не запалимо девојче... за тој.</p> <p>Нана виће не питује, јербо зна татков ми табијет.{S} Пи 
, вика, аџике, онај други појас.</p> <p>Нана излеже.</p> <p>- Изми ми, вика, Зојке (снаје му) ј 
еј, вика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште повише ражали, па узе дори да  
измећарка дајма, ама за што: да помогне нане око готовење, око месење леб, прање чемашир; а мет 
ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, 
 нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротк 
 прају што прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, 
че ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту поглед 
А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи  
 /> Станка Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p> <p> 
дувар заглеђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} 
, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те 
 фајда?{S} Не ли си Димитрије има жену, нанино девојченце?...{S} И тебе те треба да је мило што 
ислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ нанино девојченце, заш’ нећеш за убавога Миту Ђуринога? 
нас: нити кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срце остину како лед...</p> <p>А ја пак... мо 
Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми збори.{S}  
ишто такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови м 
адају по ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада по наше косе, ша 
бори, на све жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све се више раж 
...{S} Збори, досећује се, и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! 
а онај Таска Манина.</p> <p>- Жал гу за нану, Таске, - вика једна наша комшика, па и она узе те 
а аџија.</p> <p>Отиде, виде га, каза на нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, убаво, 
азбуди - самнуло се.</p> <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице  
а та <pb n="76" /> каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка 
.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем како шашава, та си чу што једно јут 
то год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од оној што бе 
јем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не плаче, је 
.{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среј 
Тај дан несам се утешила: плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, вика,  
ијана.{S} Стра’ имашем од друсто му, од нану ми...{S} Срам ми дојде...{S} Никако ми се учини, д 
ротко, стра’сам имала од татка, срам од нану...{S} Туго!{S} Појем на Димитрија.{S} Ако му песма 
"#SRP19012_N27" /> јербо срам имашем од нану ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не сам мислела!{S} 
ју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!...{ 
p> <p>Туј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би со 
get="#SRP19012_N78" /> Помиње татко при нану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за М 
ка-Таска (такој гу ја викашем) жалејећи нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика,  
у куде седешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја, исцавтеја, који је  
ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у једа 
јку, модроокасто, а на другу бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете кратачко, кратачко, а 
тко при нану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, а 
 приказа што је татко зборија и како је наодија приготке на бећари к’д су мене тражили.{S} Све  
: - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш му салте једну: што си је сирома човек.{S} А дев 
« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш му салте једну: што си је сирома чо 
Огледало од кума ми големо, из Стамбол, наокол салте цвеће, и девојчики - шарено!...{S} Од татк 
 target="#SRP19012_N17" /> па сас пушке наокол.{S} На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју 
мо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале на шарена шиљтета, ста 
икина Прикажња</p> <p>Приповетка</p> <p>Написала</p> <p>Јелена Јов.{S} Димитријевић</p> <p>Преш 
ми завалијица...{S} Од уроци умре... од напољицу... баш га пресече сас очи једна Врањанка.{S} А 
 сви се устумарали да ми што боље место направе.</p> <p>Села сам, према Ђул-Марики.</p> <p>- Па 
ци од орозан и тугле, у друге од даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душ 
ре јагличје, кукурек, мачицу, љубичицу, напраји си киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз се 
 од кошуљу.</p> <p>- Што се напраји?{S} Напраји се, вика, резилак...{S} А аџија...{S} Ако неје  
чики, па му оваја неје имала сас што да напраји чеиз<ref target="#SRP19012_N30" /> и да сташе.< 
а што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча напраји; јербо при татка ми је зборија лошо за Ђошу, пр 
и, крисјани, кој купи, кој нареди да се напраји, кој прати на девојче ми, млада-невесту оној ка 
ућу прибутамо, питајећи се што ли ће се напраји.</p> <p>Још повише се замрачи.</p> <p>Ете ти тр 
зе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Што се напраји?{S} Напраји се, вика, резилак...{S} А аџија...{ 
па тике кротачко рекну:</p> <p>- Што се напраји.{S} Бошке?!</p> <p>А тај Таске:</p> <p>- Па јес 
неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише слузе сас рукав 
»заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу<ref target="#SRP19012_N33" />  
а лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, б 
о јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се причес 
 исто како катил...{S} Туго, мајке, што напраји!...{S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде кри 
...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја се сас онија тројицу мужи, дру 
ћи: л’жем, аџијо, - па би напрајија што напраји...{S} А, симсиле му циганско! - ружи татко и уз 
о шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Господина, даде му паре ви 
ришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би напрајија што напраји...{S} А, симсиле му циганско! - р 
 »Не знам.{S} Максуз знам што несам тој напрајила, а онакој, кој знаје, белки...«<ref target="# 
екнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатили, напрајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А ја истина неса 
pb n="18" /> <p>Сети се ништо.{S} Ћу да напрајим да ме погледа, нема чаре...</p> <p>Улазејећи у 
.{S} При онаквога доброга човека ћеш се напрајиш како лађа.{S} хоћеш...</p> <p>За Нишаву више н 
викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што напрајише пријетељи, а Јован, сирома човек, узе та си д 
ца, много старија од Ђул-Марике, - ете, напред све такој беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин  
 и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помоли 
срамување; за ништо се не срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ника невеста имала дете, ми  
ске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref target="#SRP19012_N14" /> Т 
} Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко но од натраг, на грбину му се  
елија!{S} И кол’ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, св 
="#SRP19012_N37" /></p> <p>Такој.{S} Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не 
отле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си напред беше.</p> <p>- Јес’ па, - вели аџи-Настасија, ћу 
дено дори у зуби удара...{S} А како пак напред служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од 
кој</hi>... и песма гу искочи.{S} Јербо напред како би си ника <hi>ништо</hi> изручала, једнаг  
 - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко напред под нишан, јербо татко грабеше да се попре венча 
а, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како напред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S 
жно, чудећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{ 
змила: за месец ли за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: 
ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо туршију поприку), спрајимо ручак.{S} Која се п 
ина.</note> <note xml:id="SRP19012_N53">Нарасте.</note> <note xml:id="SRP19012_N54">Неваљао, ра 
ћу усујле<ref target="#SRP19012_N42" /> нареди да тури на сокакња врата катанац, да не отидне н 
 Ама кажите ми, крисјани, кој купи, кој нареди да се напраји, кој прати на девојче ми, млада-не 
постешемо редом како је сам јединак Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и 
а!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује...</p> <p>- Аман, афендаћ, немој више!{S}  
обар дан прокуне аџију у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике туј јадна нана:</p> <p>- У, туго!{S} 
за моја јетрва која сам, обрадоваше се, нарочито Ђул-Марика, и рече:</p> <p>- Туго, Бошке<ref t 
вце.</note> <note xml:id="SRP19012_N35">Нарочито.</note> <note xml:id="SRP19012_N36">Шегрт.</no 
 Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, наручамо гу, и па понесемо на никога дом’; а пушти ли с 
шлије - дори...{S} Узне та на никога од нас у кућу усујле<ref target="#SRP19012_N42" /> нареди  
јан, свећу...</p> <p>Тике ете ти га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тике очи т 
како френац, како поприка.{S} Улезе при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} П 
езилак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба 
на сокак, та како кога опазу што ће при нас, такој му прикажу по николико усујле.</p> <p>Ники с 
} Обрну се, излезе!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас ципиле, <pb n="44" /> како ништо да н 
е ти га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тике очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш,  
 јако беше.</p> <p>Чини здраво живо сас нас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли аџија, аџике?</p> <p> 
а ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" /> си 
 најпосле сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас је пак Свети посан, та, да прошћаваш, риба - мани с 
12_N54" />.</p> <p>А, лелке, туго!{S} У нас: нити кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срце  
 дооду родови, пријетељи, кумашини, а у нас тајнооо, како на Распети Петак!...{S} Утишило се ка 
f target="#SRP19012_N74" /> К’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме 
есак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глуво како око п 
кога искамо да викамо - да заповедају у нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на руч 
е - дори при вечер...</p> <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитри 
 може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовечише, - рече 
мужи«.{S} Још више се завали на јастук, наслони главу на руку и загледа се према себи у зид, у  
ице и симиџије симити!{S} Ка! ка! ка! - насмеја се татко ми колико може.</p> <p>- Ништо не знам 
ко ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па вика:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одртела с 
 на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме 
им, Таске, мори?</p> <p>Таска узе та се насмеја колико може, а ништо не одговори.</p> <pb n="16 
на казала за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори Наста 
а тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> <p>Удадо се.</p> <p>Туго свад 
 по каткад осмехнусмо, а овде се гласно насмејасмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- Заш’ се смејете?{ 
ичука ми нешто срце како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав беше он 
о беше тај Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у десети се чује.{S} Млада, убава, <hi>онакој< 
.</p> <p>Улегоше, а татко си ги причека насред обор стојећим, гледајећи ги сви никако чудно.</p 
тан« с покраћим струком, што је озго до насред груди раскопчан, те јој се види од српског платн 
спи чашу, узвикну »фала ти, Севетке!« и настави.</p> </div> <pb n="91" /> <div type="chapter" x 
ко дединога Краљевића Марка.{S} А боба- Настасија, татку ми за инат, погледа у Сотираћа, па вик 
докија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија неје у  
 Узела та <pb n="102" /> га задева боба-Настасија, што је модроок, што је малечак; а нана гу па 
ко се пак не сећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика.</p> <p>- Неје, Настасијо.{S} Малечк 
сок како селвија.{S} Тике туј онај боба-Настасија:</p> <p>- Јес’ па, селвија.{S} Ја га какав је 
вде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не познадоше; виђ 
 - узвикну домаћица задовољно.{S} А аџи-Настасија прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де прости 
обије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Настасија.</p> <p>- Немам, ете, млого, - рече старица.{ 
како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један 
пред беше.</p> <p>- Јес’ па, - вели аџи-Настасија, ћутљива и озбиљна старица, много старија од  
риказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не млати се, стринке, жив ти Бог! - 
е рашчовечи, туго, Бошке?! - заврши аџи-Настасија тужно, чудећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Нап 
 вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Димитра 
, кротачко, мани се!{S} Татко гу је аџи-Настасијин комшија, Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђоша си п 
итрије виће венчаја сас девојче на аџи- Настасијинога кириџију.{S} Јооок.{S} Ништо не бешем чул 
боба-Настасија, та вика.</p> <p>- Неје, Настасијо.{S} Малечки па дебели несу чутуре за туцање к 
а ни дваес’ године...{S} Што има јоште, Настасијо?</p> <p>- Нема више ништо, аџијо.</p> <p>- Е  
е па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бо 
S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи- Настасијо!</p> <p>- Здрав си, комшике!</p> <p>- Да си ж 
на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори Настасијо, мило, јако ме мило.</p> <p>- Модра си је бој 
 с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори Настасијо, преварала си се, јербо за фустани је црвена  
ачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш Таску, девојч 
в си, Севетке!</p> <p>- Дал ти Бог, Аџи-Настасијо!</p> <p>- Ајде!{S} Здрав си, Севетке!</p> <p> 
 чашку лимонију.</p> <p>- Право је, аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</p> <pb n 
слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовечише, - рече Ђул-Мари 
нога?« <pb n="61" /> - »Што збориш, аџи-Настасијо?« Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си је з 
, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Настасију.</p> <p>- Јоште по чашку.{S} Ајде и ти кира-Т 
ку, - вели домаћица, и послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђул-Марику.</p> <p>- Здрав си, Севет 
 пут; од напред му џубе подугачко но од натраг, на грбину му се подигло; оди кроз обор, питује  
 по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стануја 
омшика, и кротко тегљи стринка-Таску од натраг за фустан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Е 
p> <p>Врну се, оди, граби на куде кућу, натури фес на чело, подиза бастун<ref target="#SRP19012 
па тике: </p> <pb n="59" /> <p>- Тражи %наћас другу девојку, па си гу венчај ујутру за Димитриј 
е сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} Играју и онеја две, што су замесиле теста, иг 
/hi>.</p> <p>Собраше се.</p> <p>У једно наћве замесише две теста, једно је моје, друго младожењ 
 ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што 
немо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p> <quote> <l>»Службу служи Све 
arget="#SRP19012_N41" />, купус и месо, наут и месо, бабње, капама, подварак, пуњете ћурке, прж 
лије за »подручак«; где се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се мог 
иће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женско Друсто, та гу саши ништо од б 
валија нана моли ме да ручам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми пуну калајлију сутлију: јок, не мо 
ршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p 
n="81" /> девојче, Ђул-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми тат 
 човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, наручамо гу, и па понесемо на никога дом’; а пу 
итресоше му се и собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и д 
 <p>- Какво калуђерско џубе, аџијо? - т’нацко пуштише глас онија божном чудејећи се.</p> <p>- К 
ризаја та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и модру; <pb n="65" /> очи му пак ситачке, зелене 
и?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си наш донесомо.</p> <p>Татко га пушти да збори, да питује 
</p> <p>- Доста виће! - вика баба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Таску од натраг за 
p>- Жал гу за нану, Таске, - вика једна наша комшика, па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од 
е искаче, море како шашав идем, жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча? 
а би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак после брање: лисје је на 
ан Кршено Чело.</p> <p>Ђоша си пак неје нашаја ману на девојче.{S} И како да најде?{S} Чорбаџис 
ку, убав јурнек, мани се, на наглавчики нашарани девојчики, а око ногу гугучики.{S} Грабимо и р 
ана, жена Ђул-Марикиних година, комшика наше пријатне домаћице, улазећи.{S} Виделе смо где прођ 
еме.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше <pb n="70" /> чедо у циганску кућу, што се сас Циг 
ну ми, з’лву девојче, сас дете, пада по наше косе, шамије; а оној моје модроокасто, Сотираћ, гл 
S} Он па пред Свети пре недељу тражи од нашега попа да му испише сиротињу из своју нурију.{S} Н 
е, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се, вика, дедин, дигнеш сас Нишлиј 
2_N46" />!...</p> <p>- Викаш, Маријо, у нашинци нема.{S} Па не ли једну годину тури у новину и  
две старе и домаћица.</p> <p>- Боље вас нашла! </p> <p>- Па ш’ чиниш?{S} Здраво ли си?</p> <p>- 
иста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву  
пљику<ref target="#SRP19012_N911" /> за нашу Марику...</p> <p>А јаа!{S} Дори узе да вијем...{S} 
итрије је асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује...</p> <p>- Ам 
 такав висок чардак седне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би п 
га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем две три месеца, више неје.{S} 
у мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућ 
сејири: што смо крисјани, жива ми чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оној!{S}  
м на мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашчовечија.{S} И они  
еше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока,  
, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим како да је било јуч 
по чешљање се познава што неје девојка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и со 
 до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку,  
А што ми је нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има нико гајле,<ref target="#SRP19012_N 
га ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не знам... што несам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш  
о претече.{S} А било ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам  
 груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила грозница а 
 стринке, жив ти Бог! - збори домаћица, не дајући јој да устане.</p> <p>- Како па да идеш?! - р 
истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у 
 и рече: да прокуне онога који је крив, не помињајећи никога.{S} Господин пак беше Грк, та пога 
.{S} Какав би ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«< 
S} И Ђул-Марика, као све старе Нишлике, не може без шалвара испод фистана.{S} Пре их носила што 
ике ми застаде ништо у груди, запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу повратим...{S} У!{ 
сас лимон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана. 
о дајма.{S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си с 
живо па узеше да се гледају, никако се, не знам, чудно гледају.</p> <p>Тај кир-Тодорча како тат 
уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’  
Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, 
дра си је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је нана казала  
оокаст?{S} Модра си је боја за фустани, не за очи: после да су ми и унучики модроокасти.{S} Нећ 
 кротко, <pb n="66" /> кротко да збори, не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике 
ре посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи  
="#SRP19012_N28" /> она га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете  
 Донесе ми пуну калајлију сутлију: јок, не мога.</p> <p>У слунце заод излего на мала врата у ба 
и, Мито, такој...«</l> </quote> <p>Јок, не могу, овуј сам забрајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај  
то у груди, запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од т 
а мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама не знам што м 
плитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и колико словедну главу у ру 
, он би ни се видеја исто како Циганин, не како човек, како крисјанин.{S} Сви пости постешемо р 
се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, е 
ли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лошотињу.{S} Тој зборејећи узе посипку, па се над 
а што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово 
.</p> <p>- Иди та кажи честито на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротко, <pb n= 
е скоро! - грми татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста <pb n="50" /> како џубе на сић 
но големо, зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б 
...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј кућу... блажу<ref ta 
митрија...{S} А?</p> <pb n="75" /> <p>- Не ми је мене мило за никога, - викам, и зацрвене се ка 
} Бре!</p> <p>- Салте на боба.</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нем 
и и реп, - вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не млати се, стринке, жив ти Бог! - збори домаћица, не  
м, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти  
ја толико бесраман, ели шашав?</p> <p>- Не се срди, стринке!...{S} Ајде јоште чашку, - вели дом 
 А виде ли кир-Тодорчу, аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је бија при мене...{S} Уморан,  
Заш’ се, ротке, на мене срдиш?</p> <p>- Не се срдим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милу 
што при мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не плачешем.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутр 
> девојче, Ђул-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спрај 
и је врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не теја.</p> <p>... па дооди, па тике мене усујле:</p>  
ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној благи оша 
а малечак па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли је Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - 
 образи ми <pb n="19" /> се укачи огањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фуст 
собу при татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу,« пом 
менчеџије<ref target="#SRP19012_N43" /> не ги има: да не играмо та да погазимо Свети... <pb n=" 
те, боба!<ref target="#SRP19012_N83" /> Не ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће 
} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На кога правиш инат?</p 
« К’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће  
 била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb n="67" /> на јесен но на пролет.{S} И  
ј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам што ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја з 
свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би к 
, узе та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} Не ме погледа!</p> <p>После одејећи по кућу, сети се шт 
. друсто смо били).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем да ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га с 
е никако глуво како око половин ноћ!{S} Не ги има ћеменчеџије како онија три дни; несу девојчик 
е у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме не премора с 
ам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна, и кој знаје  
 да гу докачим фрљи очи у Димитрија.{S} Не ме погледа!</p> <p>Па излего, мислејећи се: »Ш’ћу?.. 
н ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би  
S} Неје.{S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да и 
arget="#SRP19012_N48" /> та мани се.{S} Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати  
{S} Ја га какав је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како  
- Тој си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</p> <pb n=" 
је, вика, јунак како Краљевић Марко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре,  
уја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо са 
е погледа.</p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, панти 
>- Нећеш, вика, стринкина, да умреш.{S} Не.{S} При онаквога доброга човека ћеш се напрајиш како 
а салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маска 
те је мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Димитрије има жену, нанино девојченце?...{S} И 
ул-Марика:</p> <p>- Заш’ се смејете?{S} Не ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чува 
мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опаз 
Што ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S} И завалија<ref target="#SRP19012_ 
 отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S 
 си узни од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туг 
је боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше 
_N68" /> вика, прајија черкез дуз, заш’ не тури, вика, <pb n="51" /> јабуке: оне су берем, што  
аг.</p> <p>Господин пита:</p> <p>- Заш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димит 
 за њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем има мло 
и на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћају Нишлије, максуз чорбаџиј 
но.</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к 
ми за другога да плачем... не знам заш’ не плачешем.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутру, к’да га по 
аву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и једнаг отрча т 
 Викајте аџи-Костадина да га питам заш’ не дава девојче.</p> <p>Викнуше татка ми.{S} Отиде једн 
ло ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а  
 и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загубил 
жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, 
ча сас девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како 
ј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а 
тила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, з 
{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти ка 
ш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} 
 ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла  
не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила  
тије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти  
а се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава се што ништо има, зацрвенеја  
те од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{ 
а овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал,  
012_N97" /> и од гуску тртка - да ни га не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте сме 
 дете узе да си забараљам мој севда, да не мислим све за њег’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, уб 
сејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па кад 
нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Настасију.</p> <p>-  
ди да тури на сокакња врата катанац, да не отидне ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пу 
target="#SRP19012_N43" /> не ги има: да не играмо та да погазимо Свети... <pb n="29" /> Ниш, ср 
си му купим овој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: - » 
иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- Заш’ да не иска?...{S} Што је тој, аџијо? - питују онија чудеје 
ве-три дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Дост 
зборљив, но салте од чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше.</p 
аке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал  
у ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не плаче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеје,  
твори, он узне та се прокашље: салте да не питујемо који је, но једнаг да отворимо.{S} Један да 
што казаја; казаја би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи 
таткови ми, заодешеју сву малу салте да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, свако 
ило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ 
раче<ref target="#SRP19012_N67" /> к’да не сташе на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</ 
.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасија.< 
мамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} 
рију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да  
и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовечише, - рече Ђул-Марика и показа главом на ме 
...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у  
једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но 
а неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што вик 
аал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p> 
«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’?</p> <p>- 
 си чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако 
чадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дори леткам, ниш 
{S} Све сам теј забрајила.{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш  
аја би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми с 
ндаћ,<ref target="#SRP19012_N90" /> ама не знам куде.</p> <p>- Неси питала?{S} Ни па он каза?!{ 
гижу,<ref target="#SRP19012_N85" /> ама не га има гројзе - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко 
у ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се  
ткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду с 
.{S} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту показа п 
<pb n="44" /> како ништо да ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћ 
а!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пројде читава недеља.{S} Свекрва ми  
>- Викаш, Маријо, у нашинци нема.{S} Па не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук: ш 
 посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дединога Краљевића  
у више за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> 
то је вода, да је мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади да испишем.</l> </quote> <p>И јоште н 
id="SRP19012_C4"> <head>IV</head> <p>Па не ли ти, керко, ја одболува.{S} Истина, несам била у л 
е ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се -  
</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к 
, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на бабу, татк 
<p>- Нема више ништо, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казај 
ле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од росу - </l> <l>Р 
ојче.{S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџ 
главу у нанину ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га 
 жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитрије.{ 
ече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана 
и-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам  
излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме не премора снаја ми...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обучи  
>Срамежљив.{S} Доодеше, доодеше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, он 
да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије к 
о збори, та мислиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што искате?</p> <p>- Ет 
мешина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе крастави 
 <pb n="35" /> две-три дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{ 
е; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада травка како зелена черга; а п 
 /> Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика боба-Сика.{S 
сто године...{S} Досећује се, што ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, па 
ву па моју прикажњу?</p> <p>- %Ђојем се не сећа!</p> <p>- Заш’ се будиш?</p> <p>- Заш’ кршиш ђе 
 за гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ника невест 
тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је домаћин 
ни, две ми очи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S} Ручају, пију за <pb n="28" /> Свети и поју. 
 не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча л 
аје се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ 
 л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје рекнуја 
 target="#SRP19012_N71" /> што га јоште не беше слана дофатила, црвен као жеравка, што га тури  
олет, и лисје зелено, јербо слана јоште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја п 
дор си је он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена  
ете, напред све такој беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на прис 
имо девојче... за тој.</p> <p>Нана виће не питује, јербо зна татков ми табијет.{S} Пита ли за н 
лађа.{S} хоћеш...</p> <p>За Нишаву више не мислешем, но си поглеђујем у голем кован дукат - ниш 
и и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак 
еш...</p> <p>Ја тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела.</p> <p>После пред снају м 
Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb 
и сокакња си је врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не теја.</p> <p>... па дооди, па тике мене у 
А Ниш?</p> <p>Препорођен, други, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, 
рековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Г 
чова убава, черкез...</p> <p>А татко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће треса 
 гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{ 
} И па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - заврши аџи-Настасија тужн 
ло: збори, моли...{S} Туго, туго! да ми не остане Димитрије у посмешу...{S} Сас оволико месо шт 
теза, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осмалаци на по 
> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пред Свети пре недељу  
диме по пријетељице, по родови; там’ си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ру 
о!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, но...«</p> </div> <pb n="71" /> <di 
 Досећује се, што ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, па све за нану.{S} 
, мајка, кум, стари сват...{S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, па калајлије!{S} Санови, на са 
од нану ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димит 
а не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Та 
вика, чедо, плачеш та губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ће 
татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не искаче, море како шашав идем, жива ми наша чеда!{S}  
к, не могу, овуј сам забрајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај другу ако могу...{S} Чекај...</p> <qu 
, једнаг гу песма искочи, та од резилак не може да кроз сокак...{S} Бог да прости и други који  
S} У!{S} У!{S} У! - и седе на миндерлак не гледајећи што је чича-Коле на ноге.{S} - Туго!{S} Ту 
имо, знајеш, да овлајише.</p> <p>Ја пак не искача.{S} Легнула сам, онакој сас све шивети, на је 
ура за туцање кафу.</p> <p>Татко се пак не сећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика.</p> < 
о се салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше...{S} 
дејећи се.</p> <p>- Какво?{S} Зар ђојем не знате, несте видели?...{S} Искате да продадете башчо 
} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за <pb n="79" /> Станка Сркал 
о срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас младожењу, иду од малу до мал 
 сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој  
Излагаја га, јербо је чуја дек Господин не дава да се узимају зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђо 
да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники туги 
м у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапун не знамо заш’...{S} За црни лук...{S} Како тој’?...{S}  
 сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по грбину, по крстетину, и јоште по доле... т 
ојзе и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>избије< 
 <p>Имајећи стра’ да га Господин никако не обрне, сас Ђошу не помири, неје казаја при Господина 
>гергеф.{S} Па што појешем!...{S} Татко не ме је караја за појање никад, освем ако беше у комши 
нана пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо 
е лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г.. 
с’ на Панталеј - да га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} О 
 тури у новину и кир-Николчин унук: што не може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Наст 
- Заш’, аџијо?</p> <p>- Заш’?...{S} Што не запалимо девојче... за тој.</p> <p>Нана виће не питу 
уби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав 
злегнем при боба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Марике?</p> <p> 
се татко ми колико може.</p> <p>- Ништо не знамо, аџијо...{S} Какво калуђерско џубе? - прозбори 
тасијинога кириџију.{S} Јооок.{S} Ништо не бешем чула за њигово венчање; моји су скутали од мен 
 узе та се насмеја колико може, а ништо не одговори.</p> <pb n="16" /> <p>- Што се смејеш, две  
ет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била под нишан, па ме мил 
 дори трчећим; а пред мене божном ништо не зна.</p> <p>- Што ми работиш, вика, Марике? - и узе  
за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити па 
 се сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице  
 <p>- Аман, афендаћ, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина т 
инога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по  
 тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила  
му си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како голупче гуче, како да разбира што  
Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ко м 
анула тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро за 
ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; 
так, и узе да римам.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ру 
а си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем како што <pb n="11" /> ни беше адет, дада, н 
бардише, онај ће си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају, распу 
ан.« - »А зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па тике мене та поза лево уво - пље 
легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре ошав,<re 
а га Господин никако не обрне, сас Ђошу не помири, неје казаја при Господина ни за ђирит ни за  
нога, тој си је доста: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за 
акој, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце 
 ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика па испи чашу, узвикну  
о, онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега дори  
ике мене:</p> <p>- Туго, туго, Маријо! (не ме викаше ни невесто, нити пак... друсто смо били).{ 
quote> <l>«Убава, добра девојко,</l> <l>Не жалиш татка и мајку,</l> <l>Туђа је кућа, девојко,</ 
</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што копнејем,</l> <l>Кај у пролет снег што 
</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што чезнујем,</l> <l>Како дуња преко зиму? 
 Полако, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, как 
 »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам што несам тој напрајила, а онак 
итрија.« К’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они су у кућу како Тур 
ивота, кад је без витих крила летела на небо, и машала се звезда, месеца, сунца, за доба младос 
при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, човек право да зб 
у ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n="62" /> Бог сачува: с 
сте.</note> <note xml:id="SRP19012_N54">Неваљао, распуштен.</note> <note xml:id="SRP19012_N55"> 
ија, а несам могла да дизам очи - млада невеста.{S} А када би нико пиленце летејећи прозборило: 
{S} Од Турци неје.{S} Младожења и млада невеста отиду, а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" /> Ни п 
у...{S} Напред к’д чујемо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо <pb n="34" /> та се зачуд 
пала.{S} Заш’ да праји...</p> <p>А тике невеста-Краса (ја гу викашем <hi>невесто</hi>) јетрва н 
>- Туго, туго, Маријо! (не ме викаше ни невесто, нити пак... друсто смо били).{S} Туго, Маријо! 
А тике невеста-Краса (ја гу викашем <hi>невесто</hi>) јетрва на туја Таску:</p> <pb n="53" /> < 
сковчанин јоште, што викају људи, млада невесту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била заврзана ка 
 тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту му черкез, неје, што викају људи, ни овна, ама  
оја, као у репу паунову: гледам њу, као невесту, лепо обучену, накићену, зарумењену од среће шт 
војему Димитраћу.{S} После је видех као невесту скоро доведену, где испраћа Димитрија »собајле  
и китабија за кратку антерију, на младу невесту од чову черкез.</p> <pb n="43" /> <p>Черкез је  
?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да ме је младу невесту салте лошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо  
напраји, кој прати на девојче ми, млада-невесту оној калуђерско џубе?{S} А?</p> <p>- Какво калу 
, ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу извадимо, вика, меришља 
ње, појање, бањање, и прајише сас млада-невесту што прајише, што ни си адет беше: пише кафу, ру 
женском ручном раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све говоре, а 
ем, па не гу каза.</p> <p>Пројде читава недеља.{S} Свекрва ми отишла у комшилак сас работу, з’л 
type="chapter" xml:id="SRP19012_C0"> <p>Недеља је, пост, говорило се о посној чорби, о ћуфтетим 
 сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо ни <pb n="14" /> доодеше сас кумаши 
ешемо често, старке пак сваки празник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’д 
еја у Господина та му рекнуја да у ники недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву пред сав н 
 <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти недељски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, 
а шарену антерију, у делници басмену, у недељски и добри дан гизију, озгор на фермене ели ћурче 
ас друсто му, кумашини, родови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при мла 
ше Свети такој.{S} Он па пред Свети пре недељу тражи од нашега попа да му испише сиротињу из св 
 јербо т’га бројешеју паре што су преко недељу препазарили.</p> <p>Татко броји а брат писује; ј 
ан...{S} Седела сам у таткови ми читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј спијеше, одотле идеше на 
ово девојче јоште у меснице, у редовату недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин  
ко ме даде за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам под нишан<ref target="#SRP19012_N26" 
м како збори, како вика муштерије. <!-- недостаје страна 72 --><pb n="72" />; а таман и ја сам  
ијешем, ама понајвише сам била при <!-- недостаје страна 11 --><pb n="12" />гергеф.{S} Па што п 
и пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Недостају стране 68, 69 --> <pb n="68" /> <pb n="69" /> 
ошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана.</p> <p>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило... две ми  
несе га; а онија гледају и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, ама човек...{S} Згрешија је; људи  
бори, ем како жално узе да збори; море, неје за Миту Ђуринога, што истина беше јако убав, но би 
S} Ете к’да се тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту му черкез, неје, што викају људи, 
енеше, неје имаја за невесту му черкез, неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при  
 тај Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} 
ин никако не обрне, сас Ђошу не помири, неје казаја при Господина ни за ђирит ни за лук ни за ч 
{S} Море какав човек!{S} Он неје човек, неје пријетељ.{S} Тражија са пријетеља, па си га најдо  
меришљав.{S} А овдена има, вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу пријетељ 
 је било Господиново проклесто у цркву, неје ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он неје умреја 
турила: у кућу куде је Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили керко!...{S} Како б 
адева боба-Настасија, та вика.</p> <p>- Неје, Настасијо.{S} Малечки па дебели несу чутуре за ту 
 насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори Настасијо, преварала си се, јербо за фустани 
.{S} Заш’ је па онакав, аџике?</p> <p>- Неје.{S} Запазила сам, Таске, ја овој при њега јоште од 
- »Кој?{S} Ја сам те тебе нагазила?!{S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} Како па да те нагазим?« Ре 
ју.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се ви 
е, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p 
један празник, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг-дан, он дошеја сас онија  
рокашља се татко пред сокакња врата.{S} Неје имаја адет да чука у врата више но салте један пут 
а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам си салте за  
, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како напред: ће си звекне на жену, па што бидне па 
 очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} Неје ли такој.{S} Резилак!...{S} Нит’ се зна за гре, ни 
{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра 
а, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p 
и ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p 
мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на 
тање цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу и г 
скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје рекнуја татку ми, салте ово једно, <hi>блажу</hi>, 
алаци, што пешкири, што чарапе: како да неје ткајено; како да неје ништо у руку узето, ного изн 
о чарапе: како да неје ткајено; како да неје ништо у руку узето, ного изникло и исцавтело, како 
 Како ћу да га доведем, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли  
 Ђојем има млого девојчики, па му оваја неје имала сас што да напраји чеиз<ref target="#SRP1901 
а пак:</p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S} Што работи та 
ј неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је ударија, 
големи како сливке, бре каква ти цвећка неје.{S} У пролет: зумбул, лале дори сјају.{S} Лете: ше 
 тропљику и умре Димитрије...{S} Истина неје умреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за ме 
бо ја мислим... ја знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л 
да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј моје  
 коју је кућу болево, и умирање куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре 
ила...{S} И да те је мило:{S} Димитрије неје бећар, што ћеш...</p> <p>Ја тике излего из одају,  
су могали да ме преварају.{S} Чича-Коле неје чукаја у калдрму што га мрзеше да одговара, јербо  
ејање обрће... зар што сам чула куде ме неје забрајија, и што неће да може без мене.</p> <p>Про 
е качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме како на сме 
.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ 
гнем при боба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Марике?</p> <p>- С 
ве беше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{S} По 
 пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збор 
је<ref target="#SRP19012_N52" />, салте неје како антерија дугачко, но си је такој до под куков 
ва Коцина венчала се у меснице, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару кирију.{S} Вачиница с 
рију да је поголем две три месеца, више неје.{S} Нећу си, вика, дадем девојче за ћосавога, ни з 
 сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја као он. <pb n="93" /> Никако: чук... чук... 
е, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не т 
ој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано решето, модро ђозбунџу 
 Боже, од Швабу ли је овој?{S} Од Турци неје.{S} Младожења и млада невеста отиду, а у квартиљ г 
чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој неје истина, погледа у венчан фустан што виси на чивила 
>- Колај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија неје звер.{S} Тво 
тој те не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је на  
, Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђоша си пак неје нашаја ману на девојче.{S} И како да најде?{S} Чор 
еја човек...{S} Море какав човек!{S} Он неје човек, неје пријетељ.{S} Тражија са пријетеља, па  
 ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он неје умреја од Господиново проклетсто, но од дертови за 
, вика, резилак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, 
ић Марко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо,  
а онија тројицу, мани се.</p> <p>- Како неје срам пријетеља ми Ђошу да иска бошчалаци?{S} А?!</ 
ајмало, најмало седом-осам пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Ул 
ко капка, ама по чешљање се познава што неје девојка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше о 
p> <p>Рече татку ми честито, и каза што неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га с 
{S} Не знам што ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме са 
Маријин черкез ни вез, каплама за ништо неје...{S} Ђошиница турила у бошчу ем ђирит сапун, ем ц 
толико шашава та да појем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели 
ав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита прати черкез 
- Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, 
e> <l>»А, бре, Мито...«</l> </quote> <p>Неје тако.</p> <quote> <l>»Заш’ си, Мито, такој...«</l> 
 xml:id="SRP19012_N61">Свилена материја нека, за антерију.</note> <note xml:id="SRP19012_N62">Н 
еса.</note> <note xml:id="SRP19012_N17">Некаква свилена материја.</note> <note xml:id="SRP19012 
идне божном да спије, и сас њега још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бат 
ништо.{S} Ћу да напрајим да ме погледа, нема чаре...</p> <p>Улазејећи у собу и собувајући папуч 
етли појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема да отвори.{S} Јадан, паднуја, утепаја се.{S} К’д и 
ешаја се је, вика, ники међу пријетељи, нема чаре...</p> <p>- И ја се чудим!{S} Ђоша, пријетељ  
где.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Д 
.{S} Што има јоште, Настасијо?</p> <p>- Нема више ништо, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти 
.{S} И замоли те изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да прича »при мужи«.{S} Још више се за 
 доведем, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли 
ема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па тој...</p> <p>Ђоша, слушајећ 
 тресем како да ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљес 
17" /> <p>Ако се убаво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу 
et="#SRP19012_N33" /> ја питу: »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да  
пред петли појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема да отвори.{S} Јадан, паднуја, утепаја се.{S} 
{S} Појем на Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого 
ође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџ 
не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што има јоште, Настасијо?</ 
ачану што би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, да се туцам, да римам, зб 
си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па  
ко огрлице и око рукава.{S} Преко груди нема кафтана,<ref target="#SRP19012_N9" /> скинула га з 
ема више ништо, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би т 
>!...</p> <p>- Викаш, Маријо, у нашинци нема.{S} Па не ли једну годину тури у новину и кир-Нико 
а толико, да си издане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину,  
џике!{S} Кажи Марије да не плаче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се 
 и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, д 
<p>А за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте зам 
о, вика, јако си паметна: твој га памет нема одовде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми 
 зору...«</l> </quote> <pb n="23" /> <p>Нема виће.</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!</p> <p>- Ашкосу 
, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек 
ка ти с’г прича аџи-Настасија.</p> <p>- Немам, ете, млого, - рече старица.{S} - Димитрије ми је 
о за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј моје песме...</p> <quot 
дадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p> <p>М 
народ казује...</p> <p>- Аман, афендаћ, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девојче утепа. 
га да се обучем?</p> <pb n="80" /> <p>- Немој, мори Маријо, да си така.</p> <p>И најпосле узнем 
ка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој да ми проминеш Марику: на обедве узни од један то 
 не знам... што несам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Л 
,<ref target="#SRP19012_N72" /> па више немој.{S} Шашава ли сам да ми <pb n="60" /> је пријетељ 
 А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немој проминеш Марику.« Она обедве узни једнаке.</p> <p 
:</l> <l>Немој се, Миљо, удаваш,</l> <l>Немој ме мене оставиш...»</l> </quote> <p>Сплитав ме, с 
а.</l> <l>Славеј си Миље говори:</l> <l>Немој се, Миљо, удаваш,</l> <l>Немој ме мене оставиш... 
!...</p> <p>Колико се обрадоваше мени, %ненадну госту!{S} Јетрвина ми мајка повика:</p> <pb n=" 
 одсекла за кошуљку од најголему трубу, неначету, а тетка му га, сестра таткова, сашила; с’га п 
рис.</note> <note xml:id="SRP19012_N82">Непрестано.</note> <note xml:id="SRP19012_N83">Бабо.</n 
е ли ти, керко, ја одболува.{S} Истина, несам била у легало, ама стану како вејка.{S} Нана ме п 
 бре моје унученце, бре дедино кученце, несам жудан, ни за ручење, ни за пијење, <pb n="103" /> 
- Па зар ћеш таква да искочиш?</p> <p>- Несам шашава да искочим у шалваре у што сам мила судови 
е свекрва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни па одење...{S} Дори одлете та 
ам се мислејећи за њега, радувала...{S} Несам могала више, ст’мни ми се: плачећим и трчећим пој 
, чуваја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем нити толико шашава та да појем к’да с 
на мене узеја: заш’ несам гледаја, заш’ несам питуваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што си да 
="#SRP19012_N76" /> на мене узеја: заш’ несам гледаја, заш’ несам питуваја онаг, у време.{S} Ру 
и погледала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да дизам очи - млада невеста.{S} А када би  
ас њега несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и  
ас њега несам бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшилак та да  
аш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџилак;  
сике баклава...{S} Туго!...{S} Ама и ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, шт 
 за Кршено Чело?« мислешем.{S} Јербо ја несам онаг знала што се Димитрије виће венчаја сас дево 
, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} Истина несам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па  
едну кавгу, мани се.</p> <p>А ја истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, 
.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да сварим питије, па зар за тој да  
ре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте н 
имитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам си салте за Димитрија.« Так 
ка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан несам се утешила: плачем и пред нану и пред снају ми.{S 
..{S} Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан несам излегла.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекрва у ком 
 питујеш што сам појала, не знам... што несам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш да теј песме им 
 Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мо 
ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам што несам тој напрајила, а онакој, кој знаје, белки...«<ref 
ишто од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа тражила, - рекну, па узе та обрну главу: ча 
љав, две ми очи!{S} Ја пак, вика, ђирит несам видела да искочи ни из циганску бошчу; и Цигани,  
јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан 
овој, бре за оној.</p> <pb n="42" /> <p>Несам могала колај<ref target="#SRP19012_N57" /> да пла 
а не га има гројзе - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко напред под нишан, јербо татко грабеше 
ди у собу та што си забрајија узни.« - »Несам ништо забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, 
9012_N90" /> ама не знам куде.</p> <p>- Неси питала?{S} Ни па он каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турч 
е:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ неси сас девојчики у сарачану?</p> <p>Снаја си ме тике  
ога ми, мало...</p> <p>- Е, Ђул-Марике, несмо саме! - опомене је домаћица.{S} А она рекне: - »Н 
 дојдомо да загледамо онај черкез...{S} Несмо, знаш, запазили што је тој Ђоша пратија, како...{ 
</p> <p>- Какво?{S} Зар ђојем не знате, несте видели?...{S} Искате да продадете башчованџије кр 
 теја ваше године, ви још <pb n="56" /> несте били...{S} Туј ништо јако, јако бесрамно рече, па 
 се, жи’ ви Господ, прајите пијани, кад несте?...{S} Какво? а, симсиле му погано! - па звекну т 
то божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали како он, јербо кад отрчим да отворим, ја п 
 од време, - говори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{S} И па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчо 
ира-Тана.</p> <p>- Несу!{S} И па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - 
 ги има ћеменчеџије како онија три дни; несу девојчики око мене како што бе’у; салте татко оди  
а з’лва ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана, једно по  
 »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А за 
 Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p> <p>Улезе, па једнаг излезе.{S} Жене с 
Све ми манџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене салте на Водице.</p> <p>Замрачи се.</p>  
 бутају се око њума.</p> <p>- Што му се несу стегле питије, за тој.</p> <p>- Какве питије? па п 
- Неје, Настасијо.{S} Малечки па дебели несу чутуре за туцање кафу, но гумасти шимшири.</p> <p> 
<p>- А који је њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од време, - говори кира-Тана.</p> <p>- Н 
 се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали да ме преварају.{S} Чича-Коле неје чукаја у 
кају - изгостирају се; а кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један другому како ћуфлија< 
 нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је н 
 таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе из обор д 
збореше на онуја Таску Манину:</p> <p>- Неће ми бидне, мори Таске, добро.{S} Поприка си је љути 
 Ете, ш’ ћу да прајим, Господине’...{S} Неће си девојче.</p> <p>Господин пак:</p> <pb n="58" /> 
/p> <p>- Димитрије те јако милује...{S} Неће си може без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па ти 
 отклопене очи: заради тај голем жалос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зб 
јо, та доведи девојче: да га питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу да га доведем, Господине, к’да н 
да ми је татко истина како Цинцарин, та неће заради на зета му мал да растура свадбу ни за ништ 
 повише од седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb n="100" /> бидне убав 
ишљав сапун но ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај младожењски сапун, но ће се мије.{S}  
му Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме не 
итрија усујле:</p> <p>- Димитрије Ђошин неће може без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе. 
в, улезе ми Димитрије у срце такој како неће да може да излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, 
 сам чула куде ме неје забрајија, и што неће да може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете 
дем па макар трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш, вика, стринкина, да умреш.{S} Не.{S} При онаквог 
 да нећеш, заш’ нанино девојченце, заш’ нећеш за убавога Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је, белки 
и што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ нанино девојченце, заш’ нећеш за убавога Ми 
мем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејање излегне 
е поголем две три месеца, више неје.{S} Нећу си, вика, дадем девојче за ћосавога, ни за малечко 
осле да су ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному очи - црне трњинке, па како фи 
черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је чу 
’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала 
алечкога па дебелога, ни за модроокаста нећу.{S} Ћосав, вика, дор је млад свакојако, а кад оста 
опомене је домаћица.{S} А она рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и мало, па заборави...</p> <p>- П 
ка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу болево.« Ј 
 како ће да рипне дор гу татко салте за нешто погледа.</p> <p>Он попи чашку ракију и узе да реж 
ди испод појас фишек сас шикерлеме, ели нешто друго благо за ручање, па онаг па отиде на дућан. 
заш’?{S} Кад салте прозбори, причука ми нешто срце како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме сл 
м.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ручам, кани ме - наф 
 ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, деткино, жудан за -  
ћу си, вика, дадем девојче за ћосавога, ни за малечкога па дебелога, ни за модроокаста нећу.{S} 
 ћосавога, ни за малечкога па дебелога, ни за модроокаста нећу.{S} Ћосав, вика, дор је млад сва 
 /> ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, деткин 
ртиљ ги ништо! <pb n="32" /> Ни појање, ни свирање, ни играње: глуво како да се вари печеница з 
о! <pb n="32" /> Ни појање, ни свирање, ни играње: глуво како да се вари печеница за гробје...{ 
ино кученце, несам жудан, ни за ручење, ни за пијење, <pb n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни  
, <pb n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте с 
весту му черкез, неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно 
дојде, Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни па одење...{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г он 
ни за пијење, <pb n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријет 
ченце, бре дедино кученце, несам жудан, ни за ручење, ни за пијење, <pb n="103" /> ни за мал, н 
чедо.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни па поголем милос’...{S} Како с’г да га њега гледам!. 
ба неје место ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S}  
 к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и т 
мајку не викашем како што <pb n="11" /> ни беше адет, дада, но <hi>нана</hi>).{S} Завалија<ref  
ду, а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" /> Ни појање, ни свирање, ни играње: глуво како да се вари 
за ручење, ни за пијење, <pb n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни па 
 не знам куде.</p> <p>- Неси питала?{S} Ни па он каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је оти 
.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у н 
Реп закачи оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме 
:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си 
#SRP19012_N97" /> и од гуску тртка - да ни га не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се сал 
f target="#SRP19012_N91" /> и пазила да ни Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) убаво осмалац 
сас ципиле, <pb n="44" /> како ништо да ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну п 
винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донесе Васка по кафче.</p> <p>- И тебе ти фала, Севе 
е, и девојчики - шарено!...{S} Од татка ни дојде софра-тепсија - око њума рат да седу петнаес д 
 чула.{S} Истина несам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа 
 зелено, јербо слана јоште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина салте 
и...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни па одење...{S} Дори одлете та тури чивиј 
hi>овој</hi> чула.{S} Истина несам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега  
 почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што има јоште, Настасијо?</p> <p 
шу не помири, неје казаја при Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же  
еш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорб 
 /> та мани се.{S} Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води,  
S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb n="13" /> <p>Даде ме за Дими 
ни, модри, црвени, па на грањке, та кад ни дојду гости, девојчики, жене, па наместимо легала, а 
 лимонику, стринке.{S} У зборење пројде ни време без пијење.</p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај 
ав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје 
и очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је ј 
е у меснице, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару кирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се 
 <p>- Туго, туго, Маријо! (не ме викаше ни невесто, нити пак... друсто смо били).{S} Туго, Мари 
Па што доби други дарови!{S} Па дојдоше ни таман десет погаче, па четири големе тепсије татлије 
 Ђоша такав...{S} На тај Маријин черкез ни вез, каплама за ништо неје...{S} Ђошиница турила у б 
, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто како Циганин, не како човек, како кри 
..{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што  
и мало, па заборави...</p> <p>- Прикажи ни онуј твоју прикажњу, две ти очи! - рекоше укућанке;  
get="#SRP19012_N12" /></p> <p>- Прикажи ни гу, жив ти Бог!</p> <p>Све је окупише.{S} Молбе, зак 
у дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни све џанфеслије,<ref target="#SRP19012_N18" /> на тур 
ја, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај да 
 је тој Ђоша пратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Из 
еме и кафа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; јербо нана ми 
пак, вика, ђирит несам видела да искочи ни из циганску бошчу; и Цигани, што викају људи, узну т 
 Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, п 
аја при Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, нем 
па кад избројимо повише од седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb n="10 
и.{S} Развикале се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан с 
> и пазила да ни Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а  
 ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо ни <pb n="14" /> доодеше сас кумашини и комшије, ете са 
е свадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p> <pb n="38" /> 
досно, и весело.</p> <p>- Па јоште како ни си?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Па јоште как 
 Ете јутроске пратија овна, божном како ни је адет од време, па му на рогови турија вараклисане 
ам, према Ђул-Марики.</p> <p>- Па добро ни си дошла! – узвикнуше ми две старе и домаћица.</p> < 
 шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{ 
јише сас млада-невесту што прајише, што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врн 
ај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима зав 
је у посмешу...{S} Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин прекачи с 
, неје казаја при Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја 
заради на зета му мал да растура свадбу ни за ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеј 
зимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; јербо нана ми испратила једну дв 
ко, чуваја Бог, сви <pb n="63" /> да су ни помрели, па мене оставили на овај свет самач’чку!... 
 ми се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p> <p>Улезе, па једнаг излезе.{S} Жене се ниш 
фа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; јербо нана ми испрати 
).{S} Чули ли сте овој, људи, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Цигани?...{S} А?!</ 
hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике сас крила - једанпут.{S} Дун 
добро врже <pb n="26" /> главу; а јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз обр 
ме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу загледам, еееј: кроз пенџер па 
, к’да неје дом’?{S} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема га!...{S 
 Ама немој да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем си ја сама он 
Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Ми 
му) јечменије.{S} Стануја сам сас једну нигде у каљиште.</p> <p>Снаја отрча.</p> <p>- Донеси ми 
 салте срма!{S} Око шију и око рукави и низ пазуке везена шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ 
ави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<ref target="#S 
али-чешире, узацке, ишаране сас гајтани низ бутине, око %ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен 
ознава што неје девојка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собајле на амам р 
е јој је мало смежурано, јер се, ваљда, није белила турским белилом; %сухоњава је; говора је бр 
</p> <pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и није баш толико стара, једва ако је прешла шездесету.{S 
кушак<ref target="#SRP19012_N10" /> јој није око паса, виси крај ње на миндерлуку...{S} Ђул-Мар 
арена на прстима и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испружена, чарапа кратка, а  
о и ја њој, и још више, много више, јер није ми једанпут јетрвина мајка рекла: - »Салте да чује 
маћина, на сина, на дете, на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се виће причестили, за 
рамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо <pb n="34" /> та се  
ј?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно 
а гу искочи.{S} Јербо напред како би си ника <hi>ништо</hi> изручала, једнаг гу песма искочи, т 
ој како неће да може да излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми даја оно 
к!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли 
збројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како кук 
!...{S} Татко не ме је караја за појање никад, освем ако беше у комшилак болево (болесник), ели 
а жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на бабу 
и сас работу.{S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники  
ене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништ 
и очи куде овој големо дрво, (ете, како никакво дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно 
те што му коса побела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а нос голем, па модар како патлиџан; му 
 ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у дувар заглеђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин  
ише здраво живо па узеше да се гледају, никако се, не знам, чудно гледају.</p> <p>Тај кир-Тодор 
 ники неје могаја као он. <pb n="93" /> Никако: чук... чук... чук...{S} И бата-Сотир толико пут 
у, од нану ми...{S} Срам ми дојде...{S} Никако ми се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала 
и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме како на смејање обрће... зар 
родови, а тике татко ми погледа по жене никако страшно: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г и 
 другу бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете кратачко, кратачко, а дебело.{S} Узела та < 
 беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глуво како око половин ноћ!{S} Не ги има ћеменче 
 насред обор стојећим, гледајећи ги сви никако чудно.</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ не да 
S} Кутају ништо од мене, познадо, та ми никако лошо дојде.</p> <p>Што има?</p> <p>Ручамо.{S} Уз 
то су ти веђе...«</l> </quote> <p>Такој никако беше, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, што су м 
ак.</p> <p>Имајећи стра’ да га Господин никако не обрне, сас Ђошу не помири, неје казаја при Го 
чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу никако другојаче - познава се што је туј домаћин.</p> < 
ене антерије, шалваре; нике на ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, 
ге, старке на сечене антерије, шалваре; нике на ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, с 
о, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу пријетељи, нема чаре...</p> <p>- И ја се чуди 
 болево (болесник), ели ти, чуваја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем нити толико 
е овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем како шашава, та си чу ш 
даде десет паре ели испод појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нани 
 што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники ј 
разна.{S} На Цветнице ели <pb n="27" /> ники други такав празник - пунач’чка, и тој најповише ж 
везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честито  
не и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники девојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би вид 
а, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја као он. <pb n="93" /> Никако: чук... ч 
ње, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- 
заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники тугичка.{S} Убаво време, убаво.{S} Пролет.{S} Рабо 
е чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори, он узне та се прокашље: салте да не  
и трчећим појдо у собу куд легамо, тике ники та на сокакња врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је  
 работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата: чук!{S} Пита који је, извади  
’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на сокакња врата кротко: чук!...{S} Онаја!!</p> 
 на сокакња врата катанац, да не отидне ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој у 
Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто како Цига 
се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанино зборење.{S} Чујем, 
а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n="62" /> Бог сачува: салте чекаш к’д 
лашене, там’, овам’, приличе како да ће ники да умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде да  
ега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како ло 
азгазим...{S} хоћу.{S} Туго, ако запази ники!{S} Ако види друсто му...{S} Дора Митичин баш је п 
а њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу 
’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и она 
ту и Ђорђа Ћурчију...{S} Доодеше.{S} По ники пут фаћаше си момчадија оро...{S} Играшемо, ја и о 
рекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које су и 
ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ј 
Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натраг, па тике сал 
оше како јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па  
 отишеја у Господина та му рекнуја да у ники недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву пред  
 боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију од намер?...{S} Да ли да  
ј му прикажу по николико усујле.</p> <p>Ники су, пак, безбели, знали што ће се Димитрије венча  
алте лошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича-М 
стура свадбу ни за ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрд 
 комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има нико гајле,<ref target="#SRP19012_N28" /> она га, две м 
дизам очи - млада невеста.{S} А када би нико пиленце летејећи прозборило: »И Димитрија је жал з 
.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у ду 
pb n="75" /> <p>- Не ми је мене мило за никога, - викам, и зацрвене се како к’д печем питу под  
о и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на никога од нас у кућу усујле<ref target="#SRP19012_N42"  
ене срдиш?</p> <p>- Не се срдим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој 
о нафору, наручамо гу, и па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме 
окуне онога који је крив, не помињајећи никога.{S} Господин пак беше Грк, та поган за пару мани 
и, како да сам Ниш поарала, како да сам никога утепала.{S} Сама си се на себе учини како ајдук, 
тојеше у иконостас Св. Богородица и Св. Никола, јербо ми татко Светога Николу служеше, па Јерус 
:</p> <quote> <l>»Службу служи Светитељ Никола,</l> <l>Службу служи и па славу слави,</l> <l>Зо 
 си је чардак Сотираћев, овај пак други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок 
азу што ће при нас, такој му прикажу по николико усујле.</p> <p>Ники су, пак, безбели, знали шт 
 памет <pb n="22" /> ми стоју салте још николико...{S} Како онај једна беше:</p> <quote> <l>»А, 
аву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми 
ца и Св. Никола, јербо ми татко Светога Николу служеше, па Јерусалим, а пред овеје иконе, ете,  
 не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук: што не може да слави!</p> <p>- Има с’г и 
звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја за нику малечку работу, ајде, ама овој си је големо, дибок 
 нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу<ref target="#SRP19012_N33" /> ја питу: 
Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p>Беш 
мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{ 
rget="#SRP19012_N14" /> Таван гу истина нисак, ама пенџери млого, врата шарена, и на долапи вра 
 да ли је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.</p> <p>Испрва се, уз вино »испод комину«  
 Виделе смо где прође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула 
.{S} Резилак!...{S} Нит’ се зна за гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамују...{S} Напред  
аћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убаве питије.{S} Све ми манџе прс 
 он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убаве пити 
до?{S} Неје ли такој.{S} Резилак!...{S} Нит’ се зна за гре, нит’ за срамување; за ништо се не с 
ор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у ср 
 лелке, туго!{S} У нас: нити кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срце остину како лед...</p 
ни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро за киселе краставице, за гр 
туго, Маријо! (не ме викаше ни невесто, нити пак... друсто смо били).{S} Туго, Маријо!{S} Не да 
4" />.</p> <p>А, лелке, туго!{S} У нас: нити кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срце остин 
 <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а нити се закитим нити станем спрема огледало.</p> <p>К’д 
 жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем нити толико шашава та да појем к’да си ништо неје за по 
знем та ништо обучем, а нити се закитим нити станем спрема огледало.</p> <p>К’д изнесем да пред 
</p> <p>...а, моје му татку кућа!... а, Ниш! срма ђумиш!<ref target="#SRP19012_N216" /> Убав ли 
ој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S} Н 
о та да погазимо Свети... <pb n="29" /> Ниш, срма ђумиш!{S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости 
ћном времену, уздисати и узвикивати:{S} Ниш, срма-ђумиш!{S} Нишлије, севдалије!</p> </div> </bo 
ла дивне снове.</p> <pb n="108" /> <p>А Ниш?</p> <p>Препорођен, други, више и не личи на онај Н 
, па калуђерско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодо 
раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Марика н 
ари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; 
} А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слободија; салте, вика, да улегнем у нишевач 
»што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај ђерђев 
епорођен, други, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још 
ко ми се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како да сам никога утепала.{S} Сама си се  
је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref 
ј да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем си ја сама онакој, Дим 
из доба своје младости, из дана старога Ниша.{S} Весела, разговорна, разговорнија, чини ми се,  
ке и Ђул-Марике, синови и кћери старога Ниша, што су <hi>онако</hi> чували веру своју; што су < 
..{S} На стринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мен 
прајиш како лађа.{S} хоћеш...</p> <p>За Нишаву више не мислешем, но си поглеђујем у голем кован 
после каза снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{ 
 но си поглеђујем у голем кован дукат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћути 
»Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија ме виће викај 
 па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсто 
доодија је млого пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се 
имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас младожењу, иду од малу  
 не плачеше, зар што сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанпут отиднем при Димитриј 
...</p> <p>Несам била кол’ко напред под нишан, јербо татко грабеше да се попре венчам.{S} А што 
е даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p>А татко ми:< 
снице у редовату недељу, а била сам под нишан<ref target="#SRP19012_N26" /> чак до Митров дан.< 
а јестак, што га навезо од како сам под нишан, спремајећи га за Димитрија, па римам.{S} Срце ми 
о мило.{S} Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нишан как 
 Аман! заман!{S} Господине!{S} Даја сам нишан на аџи-Костадиново девојче јоште у меснице, у ред 
кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је м 
м, баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»Нишан даде Димитраћи!</l> <l>На аџиску Ђул-Марику.</l>  
о умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бре унученце, отиднем на она 
ја Слободија; салте, вика, да улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једн 
 је брза, с кратким нагласком, онако по нишки.{S} Очешљана је како су се у опште чешљале Нишлик 
комину« и леблебије, говорило о јелима, нишким, како се које готови, шта спремају, или, управо, 
Ако је Нишлија неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковчанин ј 
к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је  
лај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија неје звер.{S} Твој аџи 
чедо.{S} У турско време, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто како Циганин,  
{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в на 
и, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак  
ш - убав ли у моје младо време беше!{S} Нишлије, севдалије!!...</p> <pb n="107" /> <p>Ђул-Марик 
ти... <pb n="29" /> Ниш, срма ђумиш!{S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} О 
ти и узвикивати:{S} Ниш, срма-ђумиш!{S} Нишлије, севдалије!</p> </div> </body> <back> <div type 
 својега пријетеља Цинцарина бидне пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за  
узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, не б 
е су се сродиле, саживеле старе и добре Нишлије; што ће понети са собом под Горицу; где је вечи 
А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на никога од нас у кућу ус 
гледам на сокак: тражим да видим бећари Нишлије, ђокси ђумишлије...<ref target="#SRP19012_N23"  
татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, максуз онија који су потако.{S} Дајма је на чо 
дори при вечер...</p> <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија м 
ушмани; ћеш се, вика, дедин, дигнеш сас Нишлије спротив овија зулумћари; па ће си дојде Србија; 
{S} Заш’ не прати и он како што праћају Нишлије, максуз чорбаџије меришљав сапун но ђирит?{S} А 
жњи; опростила сам се са старим, добрим Нишликама; разишле смо се.{S} А знам да смо се једним м 
 Очешљана је како су се у опште чешљале Нишлике за време турско: с коцаком,<ref target="#SRP190 
њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не п 
лвара...{S} И Ђул-Марика, као све старе Нишлике, не може без шалвара испод фистана.{S} Пре их н 
као и пок. Кафтануша, као и друге старе Нишлике, мало, <pb n="8" /> мало, па тек по коју шалу,  
 к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Настасију.</p> <p>- Јоште по чашку.{S} Ајд 
паре?{S} За десет паре беше симит еееј; нишлиски симити били су за прикажњу: буди су бели, туј  
а Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџи-Костадинов 
си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас Димитрија, за тој те не ч 
д њег’?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа тражила, - рекну, па узе та обрну главу: чак ми с 
- тике меришљав.{S} А овдена има, вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу п 
 паре ели испод појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми анте 
ди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо 
у се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, ништо збори, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та з 
> <pb n="95" /> <p>Чича-Коле пак, дете, ништо друго; што у чаршију чује, све ће си при жене при 
...«</l> </quote> <p>Такој никако беше, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{ 
 јабуке: оне су берем, што викају људи, ништо - пет паре, десет ли ока!</p> <p>- Еј, Мори Таске 
ј другога.{S} Ја си играм, дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ ум 
е ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме како на смејање обрће... зар што сам чула куде 
 ми тој рече, у лице стану како панџар, ништо друго.</p> <p>- Узела, вика, па сас мене како сас 
смеја се татко ми колико може.</p> <p>- Ништо не знамо, аџијо...{S} Какво калуђерско џубе? - пр 
 мори!{S} Не знам што ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она 
и- Настасијинога кириџију.{S} Јооок.{S} Ништо не бешем чула за њигово венчање; моји су скутали  
бре крстетина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе краставице.{S} А 
што овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка. 
>Таска узе та се насмеја колико може, а ништо не одговори.</p> <pb n="16" /> <p>- Што се смејеш 
мује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маал 
шка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро за киселе  
аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ј 
т’ се зна за гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ни 
 бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унученце, бре дедино кученце, несам  
а тај Маријин черкез ни вез, каплама за ништо неје...{S} Ђошиница турила у бошчу ем ђирит сапун 
бо зна татков ми табијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Нед 
 на зета му мал да растура свадбу ни за ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да г 
 тој си гу је салте пригода - она си за ништо друго дооди, - збори <pb n="88" /> свекрва ми, ср 
 удавају девојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{ 
 - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{ 
филе, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а  
/> како ништо да ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћошку, ђојем 
слела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали како он, јербо кад отрчим да отвори 
к дом’.{S} Чучнуја при један присад, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа диза 
 да си така.</p> <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а нити се закитим нити станем спрема огле 
и се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме ј 
м ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам год од меснице, и п 
 у њигови очи погледа и тике ми застаде ништо у груди, запти ме, не могу да дијам, не могу да с 
ошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротко, <pb n="66" /> кротко да збори, не разабра 
ило Господиново проклесто у цркву, неје ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он неје умреја од Г 
апе: како да неје ткајено; како да неје ништо у руку узето, ного изникло и исцавтело, како цвећ 
јдо куде Димитрија...{S} У срце ми тике ништо притупка, уз образи ми <pb n="19" /> се укачи ога 
- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо салте да не постиш, ам 
 а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око 
ује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па и овај  
ске, мори!{S} У аџину мешину претура се ништо...</p> <p>- Може бит заради черкез.{S} Заш’ је па 
 <p>Улезе, па једнаг излезе.{S} Жене се ништо погледаше.</p> <p>Кад ме сплетоше и турише тел, и 
еј, Бога тиии!...</p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа,  
не ме заболе у срце такој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref target= 
{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била под нишан, па  
а, а он...</p> <pb n="18" /> <p>Сети се ништо.{S} Ћу да напрајим да ме погледа, нема чаре...</p 
рва ми и з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и ма 
ма јоште, Настасијо?</p> <p>- Нема више ништо, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прик 
_N64" /> на горе, спушта веђе на доле и ништо збори; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лице  
а и млада невеста отиду, а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" /> Ни појање, ни свирање, ни играње:  
ри спотурајући се.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо за Кршено Чело?« мислешем.{S} Јербо ја несам онаг 
"20" /> <p>- Ете, питује бата тражиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа тр 
урче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзе 
чка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ет 
 нити толико шашава та да појем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник онако 
се разбудим, и скоро се словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, познавам, станула ка 
га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бе 
 шнајдерлак у Женско Друсто, та гу саши ништо од басму<ref target="#SRP19012_N51" />, вунено ли 
 још <pb n="56" /> несте били...{S} Туј ништо јако, јако бесрамно рече, па тике звекну:</p> <p> 
а узе та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрајија.« Туј ми збори, виће што ми збори, 
обу та што си забрајија узни.« - »Несам ништо забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но 
 ме мене викну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку 
дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо дом’ забрајија, па дојде да узне.{S} Он казује то 
отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо не зна.</p> <p>- Што ми работиш, вика, Марике? -  
уго си је човек, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни па поголем милос’...{S} Како  
и то све сас ципиле, <pb n="44" /> како ништо да ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мен 
ено ли је, шарено, сас пантљике, широко ништо како анамске узун-антерије<ref target="#SRP19012_ 
мо што ни треба за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо 
к... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги же 
лезе а не ме погледа.{S} Познава се што ништо има, зацрвенеја се у лице.</p> <pb n="92" /> <p>- 
то неје баш...{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си ј 
 сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо од мене, познадо, та ми никако лошо дојде.</p> <p 
 ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђују, пљесну се у руке,  
о рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућа затвори, 
ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, н 
у, што се сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па гл 
о би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, да се туцам, да римам, зборејећи  
чи.{S} Јербо напред како би си ника <hi>ништо</hi> изручала, једнаг гу песма искочи, та од рези 
на а јоште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје рекнуја татку ми, салте ово једно, < 
 све поменути што траје последње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживел 
се и о »женском ручном раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све г 
ђерско џубе? - прозборише онија још пот’нко.</p> <p>- Каково?!{S} Заш’ се, жи’ ви Господ, праји 
рбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме како на смејање обрће. 
о што <pb n="11" /> ни беше адет, дада, но <hi>нана</hi>).{S} Завалија<ref target="#SRP19012_N2 
агази га!...{S} А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми  
и, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не  
од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја к 
а татка ми, душа ти не излегла на уста, но...«</p> </div> <pb n="71" /> <div type="chapter" xml 
ту Ђуринога, што истина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Стан 
да одговара, јербо је зборљив, зборљив, но салте од чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли  
итрије...{S} Истина неје умреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се  
прокашље: салте да не питујемо који је, но једнаг да отворимо.{S} Један дан баш пред икиндију п 
 притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како голупче гуче, како да разбира што му деда збори 
’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники тугичка.{S} Убаво в 
ће си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају, распуштеник<ref tar 
 она га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми т 
слу <pb n="45" /> што ми се татко срди, но се собраше око стринка-Таску па викају, смејајећи се 
ек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује,  
ше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене 
ну ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била 
 а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и колико словедну главу у руке, попадаше м 
ш...</p> <p>За Нишаву више не мислешем, но си поглеђујем у голем кован дукат - нишан ми.</p> <p 
 нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску Манину, при 
 татко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ 
ми неће пере сас тај младожењски сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго... 
" />, салте неје како антерија дугачко, но си је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи ш 
 неје умреја од Господиново проклетсто, но од дертови за мене... за мене си фати тропљику и умр 
ина несам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{ 
- »Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну н 
 ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал 
...</p> <p>А татко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се 
и па дебели несу чутуре за туцање кафу, но гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па се задева (јербо  
и ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S}  
Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да те с 
ете: како да гу гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки да 
’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак 
остирају се; а кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један другому како ћуфлија<ref target 
S} Неје имаја адет да чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче к 
е сас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо:  
{S} Не приличеше <pb n="67" /> на јесен но на пролет.{S} И трава зелена како у пролет, и лисје  
ишлије, максуз чорбаџије меришљав сапун но ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај младожењс 
 сваки пут; од напред му џубе подугачко но од натраг, на грбину му се подигло; оди кроз обор, п 
ја,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан и 
ј најповише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники де 
{S} Димитријевић</p> <p>Прештампано из „Нове Искре“</p> <p>У Београду</p> <p>Штампано у Државно 
мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу б 
и нема.{S} Па не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук: што не може да слави!</p> < 
 у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та нову вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко  
и, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испружена, чарапа кратка, а засукала се, случајно, 
чарапа кратка, а засукала се, случајно, ногавица %гизија шалвара...{S} И Ђул-Марика, као све ст 
с гајтани низ бутине, око %ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен траболоз зафатија га од џепов 
у му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путин 
дерлак не гледајећи што је чича-Коле на ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господин 
"46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гл 
еменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџиј 
аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра 
але на шарена шиљтета, старке испружиле ноге а обрнуле грбину спрема слунце; младе седу како на 
: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме  
 капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а нана донесе ракију и киселу краставицу, па узе  
 брата кот’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висок како топола!...{S} Од чичу ми тепсика, о 
адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин  
 за њега, за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, горе је на  
 си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за <pb n="79" /> Станка Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се  
ина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећ 
ајено; како да неје ништо у руку узето, ного изникло и исцавтело, како цвеће у башчу!...</p> <p 
луку...{S} Ђул-Марика!{S} Седи с једном ногом под собом <pb n="7" /> а другу је испружила, те ј 
бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу.{S} Туго, ако зап 
на наглавчики нашарани девојчики, а око ногу гугучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га обучем 
у у кућу како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке син и татко: свекрва се бели како анама, 
ела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а нос голем, па модар како патлиџан; мустаћи си је изгриз 
 старице кад у цркву пођу; где се и сад носе шалваре испод фистана; где се и сад шири кита прек 
високих као »сливке«; где и сад гугутке носе и легу се у котарицама обешеним испод стрехе; где  
{S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, максуз онија који  
и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на гос 
P19012_N24" /> Убав беше, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, узацке, ишаран 
} Па како тој паниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлински поток, па како туј искашем  
"39" /> бели лук.{S} Па како тој паниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлински поток, п 
такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем <pb n="35" /> две-три дни тешка, д 
же без шалвара испод фистана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, јо 
дујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га причести 
 сливе врапци.{S} Развикале се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за 
ита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ 
!{S} Играле, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’ 
ном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај 
више од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у  
те видеше никако глуво како око половин ноћ!{S} Не ги има ћеменчеџије како онија три дни; несу  
што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу ви 
ега попа да му испише сиротињу из своју нурију.{S} На сирочики без мајку спрајимо кошуљке, без  
12_N10" /> јој није око паса, виси крај ње на миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{S} Седи с једном ног 
абараљам мој севда, да не мислим све за њег’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, убаво, красно, да с 
в беше јако!...</p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам под нишан< 
 каза. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија ме в 
имитрија, за тој те не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ не прајите свадбу?{ 
ја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим та да га од  
ика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да дадемо М 
ушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике једна 
и Димитрију казујешем кол’ко ме мило за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а  
дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, твоје аџијо. 
ањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем како што <pb n="11 
мбул, измешано, <pb n="99" /> што ти од њег’ дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету  
" /> убав лаураћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за један фустан?« А да 
 туршију - стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>избије</hi>...</p> <p>-  
p>- Ете, питује бата тражиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа тражила, -  
што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га причестимо: мило  
еј!{S} Татко ће ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за м 
 па поголем милос’...{S} Како с’г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да је било јучерке 
д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми га пратија Димитрије.{S} Севда’!</p> <p 
рију појала, у њума сам се мислејећи за њега, радувала...{S} Несам могала више, ст’мни ми се: п 
ираћ, бел, убав, да се прекине човек за њега, за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су си 
, убаво, красно, да се прекине човек за њега, за приказ...{S} Има дете <pb n="98" /> сас модри  
а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју п 
 казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и ма 
 сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он мене...{S} Срамежљив беше, е Боже!< 
еје, па дори прежижа, та обрнуле спрема њега бабе грбине; дрвеће исцавтело, па како да је бадем 
 за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, горе је на мактицу,  
/> како шапица, донето од аџилак, па на њега залепен ладен,<ref target="#SRP19012_N97" /> и од  
онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава како ружица, како 
ту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да 
Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, до 
t="#SRP19012_N210" /> нана бојеше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она 
ори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Дор су  
е такој како неће да може да излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми дај 
 n="73" /> <p>- И таман, вика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за о 
 за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у т 
друсто му...{S} Дора Митичин баш је при њега...</p> <p>- Маријо! - викну ме нана.</p> <p>Улего  
је.{S} Запазила сам, Таске, ја овој при њега јоште од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не пита 
каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Ш 
а, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он мене...{S} Сраме 
присад, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, ниш 
ук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо међу себе имамо.{S} А 
{S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшилак т 
ка, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџи 
 је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маскарили.</p> <p>- Заш’, стринке, кунеш човека?{S 
ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми работи дедин ј 
удадем за Станка Сркало што правеше сас њега комендију цел град...{S} Збори, досећује се, и тој 
о, максуз отидне божном да спије, и сас њега још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, млади  
/p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем  
 <pb n="96" /> а салте се један пут сас њега срето...{S} Болан, болан, једва идеше; срете ме ка 
еду петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висок како топола!...{S 
 за његово здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- Што има, аџ 
лушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за његово здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, - ви 
уд су претиснули турише у моје дукат, у његово прстен, врзани једно за друго сас црвен свилен к 
хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете, боба!<ref target="#SRP19012_N83" /> 
 татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич 
Марику: на обедве узни од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јер 
69 --> <pb n="68" /> <pb n="69" /> <p>А њему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>С 
онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да изруч 
 њигово зборење ударише слузе на очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје,  
ене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам што несам тој напрајил 
 мило: у репу њене приповетке, прикажње њене, видела сам пуно лепих боја, као у репу паунову: г 
у«.</p> <p>Осим мојега девера, јетрве и њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-На 
еру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене приповетке, прикажње њене, видела сам пуно лепих б 
 сам домаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи; опростила сам се са старим, добрим Нишл 
>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија л 
му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој ни беше адет.{S} Седе  
ом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, 
е, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од време, - гов 
target="#SRP19012_N34" /> К’д дојдо при њи, испушти максуз<ref target="#SRP19012_N35" /> кутију 
.{S} На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни све  
и кад и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија  
 берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си т 
 реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу н 
еме, убаво.{S} Пролет.{S} Работу виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: сад 
цавтеја, исцавтеја, који је пак катмер, њигове су луле посрнуле исто како цветови на шарош-кара 
 тежи; притресоше му се и собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у ка 
то сам се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и 
 што му деда збори, па му сас гукање на њигови речови одговара.{S} К’да опази што смо се сви ра 
ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да 
огледа по жене никако страшно: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби прек 
екрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде ништо у груди, зап 
ју.{S} Јооок.{S} Ништо не бешем чула за њигово венчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам он 
p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</p> <p>- Заш’, аџијо?</p 
и се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење ударише слузе на очи, у њему си се тике  
тина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} Истина неса 
- Димитрије ми је з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша сас ониј 
адан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу загледам, еееј: кроз пенџер па чак у башчу 
ики,<ref target="#SRP19012_N215" /> и у њија гугутке, па кад стану да поју у пролет у самнување 
 з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и  
Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали да ме преварају.{S} Чича-Ко 
Димитрија »собајле на дућан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих пред вече крај »со 
фаћа на присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ет 
 Присме’!{S} И њим’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидн 
Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њој, и још више, много више, јер није ми једанпут јетрв 
ију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангир,<ref target="#SR 
што истина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка Сркало што 
 лепих боја, као у репу паунову: гледам њу, као невесту, лепо обучену, накићену, зарумењену од  
у, ама не целу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>» 
<p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје...{S} Знајем како  
"26" /> главу; а јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наш 
а ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле работи 
зборејећи узе посипку, па се надлеже на њума како скршен дувар на потирњу, јербо од голем стра’ 
ају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> 
>- Како па што работим? - дори викну на њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби.</p> <p 
љу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце, слунце.{S}  
60" /> је пријетељ Кршено Чело?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш му с 
} Од татка ни дојде софра-тепсија - око њума рат да седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у ње 
у и девојчики, смеју се и бутају се око њума.</p> <p>- Што му се несу стегле питије, за тој.</p 
 усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и збори: - »Кучко!{S} Могарице!{S} Иска 
 ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њума вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у 
.« У овуј сам башчу Димитрију појала, у њума сам се мислејећи за њега, радувала...{S} Несам мог 
, та скидо од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам и по 
рва из мутвак, мислејећи што њума вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S 
орби, о ћуфтетима од сецкана празилука, о црноме луку на тепсичету, о копривама – које ваља оку 
а је, пост, говорило се о посној чорби, о ћуфтетима од сецкана празилука, о црноме луку на тепс 
 празилука, о црноме луку на тепсичету, о копривама – које ваља окусити уз сечка<ref target="#S 
</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- О, хо, хо!{S} Колико је студено дори у зуби удара...{S} 
ишлије...<ref target="#SRP19012_N23" /> О туго!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! д 
target="#SRP19012_N1" /> у луду среду – о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, сече на хамајл 
12_C0"> <p>Недеља је, пост, говорило се о посној чорби, о ћуфтетима од сецкана празилука, о црн 
патарицу, рукавицу.{S} Па говорило се и о »женском ручном раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, к 
 спремају, или, управо, шта су спремали о слави, свадби; којим се редом приносило; шта се износ 
о ће до краја живота својега, причајући о старом срећном времену, уздисати и узвикивати:{S} Ниш 
но »испод комину« и леблебије, говорило о јелима, нишким, како се које готови, шта спремају, ил 
еда, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да сварим пит 
мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене  
та, једно је моје, друго младожењско; и оба претиснуше озгорке сас песницу, а туја куд су прети 
ре, ако је у башчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас пуцке,<re 
ално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак пред цркву  
неја две, што су замесиле теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си  
{S} Ама немој да ми проминеш Марику: на обедве узни од један топ.« А њему како је, мани се; и м 
S} Салте ми немој проминеш Марику.« Она обедве узни једнаке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да 
еле.</note> <note xml:id="SRP19012_N26">Обележје.</note> <note xml:id="SRP19012_N27">Цвекла.</n 
сад гугутке носе и легу се у котарицама обешеним испод стрехе; где се и сад причају прикажње уз 
трије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана доодила...{S 
че, па се тике скута, земљу загрну црни облаци оди све стране а огањ и оморина толико, да си из 
ице.</note> <note xml:id="SRP19012_N93">Облика као калуп за фес.</note> <note xml:id="SRP19012_ 
p>Улегоше, а татко си ги причека насред обор стојећим, гледајећи ги сви никако чудно.</p> <p>-  
 А што беше тај Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у десети се чује.{S} Млада, убава, <hi>он 
па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не п 
, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе из обор дори спотурајући се.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо за 
спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би 
 а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори, он узне та се прокашље: са 
траг, на грбину му се подигло; оди кроз обор, питује што работимо и све сас бастун: чук, чук... 
вучина салте се разлетела, па како кроз обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, з 
.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња врата.</p> <p>Врну се, оди, граби  
et="#SRP19012_N213" /> дори гору.{S} По обор се прострела <ref target="#SRP19012_N214" /> троск 
црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја би човек да си 
овек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада травка како зелена черга; а по траву белеше  
 мене како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки моји сватови.{S} Причекује г 
 скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у обор улезе кир-Тодорча.{S} Чинише здраво живо па узеше  
а се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S 
е та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене,  
а врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос на папуче, горе је салте на једну басмену ант 
 пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи погледа. 
чики.</p> <p>Дигли смо перде, гледамо у обор: месечина, месечина та се види како у половин дан. 
 милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играшем каме 
нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној бл 
 колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њој, и још више, много виш 
; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, нарочито Ђул-Марика, и рече:</p> <p>- Ту 
} Мачица, љубичица!...</p> <p>Колико се обрадоваше мени, %ненадну госту!{S} Јетрвина ми мајка п 
, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у ц 
> <p>- Што се смејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се п 
..{S} У срце ми тике ништо притупка, уз образи ми <pb n="19" /> се укачи огањ: не знам к’да му  
а ћутим, огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ни 
 па римам.{S} Срце ми стојеше исто како обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је  
работим? - дори викну на њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, рот 
од <pb n="54" /> појас јеглак, та си ги обрише, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја друге гле 
} Истина сам рипнула и дигла руку да си обришем оно место куде ме пољубија, па тике спушти си г 
>Имајећи стра’ да га Господин никако не обрне, сас Ђошу не помири, неје казаја при Господина ни 
Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати онија за рамо, још сас  
ок чардак седне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цв 
га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врата лица а на куде алтар... опрости ми, 
{S} А па што су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли  
, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас 
пази овој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево друсто, и Димитрије - 
несам ништа тражила, - рекну, па узе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, как 
да опази што смо се сви ражалили, татко обрну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо,  
ва да се узимају зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша та на Господина:</p> <p>- Овој се, Господи 
е јако убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка Сркало што правеше сас њ 
шарена шиљтета, старке испружиле ноге а обрнуле грбину спрема слунце; младе седу како на младе  
лунце греје, греје, па дори прежижа, та обрнуле спрема њега бабе грбине; дрвеће исцавтело, па к 
ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, питуј 
 ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лошотињу.{S} Тој зборејећи узе по 
ако дори мило, ништо ме како на смејање обрће... зар што сам чула куде ме неје забрајија, и што 
 салте да те види...</p> <p>Око мене се обрће соба...{S} Ћутим.</p> <p>- Нак те види... а?{S} Ш 
, па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и турила сам га 
оше на амам: божном Господ све на добро обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} Па видим, ете, како 
 оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} Играју и онеја две, што су замеси 
за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле 
аја му измила јеменије, и намести ги за обување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећарк 
ојако, а кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој 
 ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Ж 
ине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема огледало.{S} Заради убавињу  
ру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, предадем му кафу па га испратим на дућан, ја узн 
бучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па зар ћеш таква да искочиш?</p> <p>-  
а.{S} Пембе шалваре...{S} За кога да се обучем?</p> <pb n="80" /> <p>- Немој, мори Маријо, да с 
на...</p> <pb n="17" /> <p>Ако се убаво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји 
 така.</p> <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а нити се закитим нити станем спрема огледало.< 
чики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Пант 
е...</p> <pb n="89" /> <p>А ја обучена, обучена, закитена, јербо јоште половин сат па ће акшам, 
а, закитила се пред полазак у цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« с покраћим струком, што је  
рата си је...</p> <pb n="89" /> <p>А ја обучена, обучена, закитена, јербо јоште половин сат па  
тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџи-Костадиново <pb n="81" /> девојче, Ђул-Мари 
у паунову: гледам њу, као невесту, лепо обучену, накићену, зарумењену од среће што већ једном о 
истила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам  
шалваре у што сам мила судови.</p> <p>- Обучи, Марике, онеја пембе шалваре...{S} Што ти приличу 
а снаја ми...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p 
е, и од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе Нишли 
акав...{S} Онај си је чардак Сотираћев, овај пак други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} 
з пијење.</p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај си је чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здра 
"#SRP19012_N62" />.{S} Такој треба, ама овај си черкез беше - дуз<ref target="#SRP19012_N63" /> 
> да су ни помрели, па мене оставили на овај свет самач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој 
и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми 
га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. 
ке, око шију, око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А татко 
акута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пеп 
’ се смејете, девојчики?{S} Е ли што си овај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама за гушу?. 
с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзешем, м 
раља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита пра 
>Како дуња преко зиму?«</l> </quote> <p>Овај си је толико...</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!{S} Оп 
цање кафу, но гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па се задева (јербо врс’ му је била):</p> <pb n=" 
ју?{S} Ђојем има млого девојчики, па му оваја неје имала сас што да напраји чеиз<ref target="#S 
и гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па вика:</p> <p>- Еј, мори аџике!{ 
 »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како < 
каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана.</p> <p>- Ако, 
несо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је  
ешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi>?. 
ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију 
арало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре сп 
ија гледају и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, ама човек...{S} Згрешија је; људи смо...{S} Куд 
 с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе како да ће ники да умре, па чекају, погл 
ја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник 
сим мојега девера, јетрве и њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђу 
"21" /> само се по каткад осмехнусмо, а овде се гласно насмејасмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- За 
ора:</p> <p>- Ја познавам једно девојче овде близо: убавачко је, кротачко, мани се!{S} Татко гу 
твоје лице, стануја пезевенг: доведо гу овдека да гу спацирају јабанџије<ref target="#SRP19012_ 
 од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена има, вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, 
 пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну кутију од тане алву, што 
га Николу служеше, па Јерусалим, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, гореше к 
а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно паниче пуноч’чко сас з 
hi> и на амам, сас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јутроске на амам играле, играле!{S} Игр 
а с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовечише, - рече Ђул-Марика и показа главом 
вика, дедин, дигнеш сас Нишлије спротив овија зулумћари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш 
ов му чардак, што беше убав, висок како овија чардаци...{S} Фрљи, ротке, очи кроз пенџер:{S} Ен 
ан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих пред вече крај »сокакња врата«, у авлији, г 
9012_C2"> <head>II</head> <p>Ђул-Марика овлажи грло комињаком, па узе сркати каву, коју нам пре 
 види како смо, што прајимо, знајеш, да овлајише.</p> <p>Ја пак не искача.{S} Легнула сам, онак 
Жене и мајка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђују, пљесну 
Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске пратија овна, божном како ни је адет од време, па му на рогови  
ту му черкез, неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из 
овек, да је крисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што је то 
ом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми једнаг отидоше при тога овна,  
и, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је за 
 Безбели је глумац бија пијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пријетељица <pb n= 
 »дори до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми приказала!</p> </div> <pb n="37" /> <div  
оре, али Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно из доба своје младости, из дана старога Ниша.{ 
Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S 
то више да неје рекнуја татку ми, салте ово једно, <hi>блажу</hi>, па виће доста.{S} Како Турци 
о, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, како ја д 
 обрнуја Ђоша та на Господина:</p> <p>- Овој се, Господине, онодило и докарало на лошо.{S} Ете  
ћевачки и габровачки калуђери?</p> <p>- Овој си је черкез, аџијо, - зборију онија кротачко.</p> 
ењски сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га б 
чу, па рече:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та  
а расплака, а после се досећујем бре за овој, бре за оној.</p> <pb n="42" /> <p>Несам могала ко 
> <p>- Неје.{S} Запазила сам, Таске, ја овој при њега јоште од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ г 
ки да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ 
ђу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две м 
S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фати 
ишеја за нику малечку работу, ајде, ама овој си је големо, дибоко.</p> <pb n="94" /> <p>- Аман, 
а, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стрин 
ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште повише ражали, па узе дори да вије.</p> <p>- 
 и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, како дете 
ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи куде овој големо дрво, (ете, како никакво дрво туј беше).{S} 
- грми татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста <pb n="50" /> како џубе на сићевачки и  
Кршено га Чело претече.{S} А било ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову А 
..{S} Изручкам те, Боже, од Швабу ли је овој?{S} Од Турци неје.{S} Младожења и млада невеста от 
н, како да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо ми је 
N88" /> за јеглак.</p> <p>- Каква си је овој жена? - вика си ми свекрва.{S} - Казује што седи ч 
{S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја човек...{S} Море какав човек!{S 
 Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не  
ол’ко ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на нану  
 чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога 
(ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем 
 спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба,  
</p> <p>Отиде, виде га, каза на нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, убаво, а муста 
амач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој неје истина, погледа у венчан фустан што виси на ч 
 јадно, преглеђује...{S} Ја си му купим овој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђује реко један да 
су при Димитрија одамно, салте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, м 
на гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџије, та скидо од полицу једну 
ее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас овој поче:</p> <pb n="48" /> <p>- Мој пријетељ!{S} Чорб 
дин, мајку пак аџика Костадинка.{S} Сас овој искам да почнем, јербо тој ми је шан:<ref target=" 
 си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре крстетина, бре  
 - »За Ђошинога сина Димитрија.« К’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S 
ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} Истина несам чула ни од татка ни од  
t="#SRP19012_N73" /> сама сам зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је нај 
 ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема н 
не остане Димитрије у посмешу...{S} Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора  
такој...«</l> </quote> <p>Јок, не могу, овуј сам забрајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај другу ако 
<p>Јок, не могу, овуј сам забрајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај другу ако могу...{S} Чекај...</p 
 рођенога брата на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбо 
а, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на т 
 аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p> <quote> <l>»Службу служи Светитељ Никол 
ручка зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију појала, у њума сам се мислејећ 
еш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске кућ 
{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quot 
за тебе.</p> <pb n="87" /> <p>Ја ћутим, огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје ж 
како жалне врбе над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ на 
мљу загрну црни облаци оди све стране а огањ и оморина толико, да си издане човек, ветар пак не 
-Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у же 
{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раз 
о к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пусти срам!...</p> <p>- И да те је мило, в 
ка, уз образи ми <pb n="19" /> се укачи огањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мо 
ма!{S} Па стамболски леген и јебрик!{S} Огледало од кума ми големо, из Стамбол, наокол салте цв 
е, по сат се обукујем, и све сам спрема огледало.{S} Заради убавињу почеше да ме викају:{S} Пер 
м, а нити се закитим нити станем спрема огледало.</p> <p>К’д изнесем да предадем шикерлеме и во 
{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако у 
очила ситним %мемицама уз »пазуке«, око огрлице и око рукава.{S} Преко груди нема кафтана,<ref  
ј мал, при дућани, при куће, при лојза, од својега пријетеља Цинцарина бидне пред Нишлије у пос 
 како топола!...{S} Од чичу ми тепсика, од стринку ми тепсиченце.{S} Од тетина ми котле, од тет 
а<ref target="#SRP19012_N16" /> шарена, од селемију<ref target="#SRP19012_N17" /> па сас пушке  
 тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ам 
што викају људи, узну та туру меришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овде 
су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем две три месеца, више неје. 
пе! тупе, тупе...{S} Изручкам те, Боже, од Швабу ли је овој?{S} Од Турци неје.{S} Младожења и м 
оје не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш дори до зору...«</l 
у ми тепсиченце.{S} Од тетина ми котле, од тетку ми котличенце.{S} Од родови тенџерке, па мафиш 
аг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од памет 
уди, узну та туру меришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена има, вика 
ојем и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем 
оди сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак до сокак, како божјаци.{S} Идејећи такој самач 
о пијана.{S} Стра’ имашем од друсто му, од нану ми...{S} Срам ми дојде...{S} Никако ми се учини 
- Што је па тој!{S} Заш’ се млатите?! - од азганлак<ref target="#SRP19012_N59" /> римате, - узе 
ну ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к 
ре ми завалијица...{S} Од уроци умре... од напољицу... баш га пресече сас очи једна Врањанка.{S 
у пак баба (моја нана) плетеше чарапке: од белу пређу, турану на <pb n="101" /> сумпор; а јурне 
 честито, и каза што неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} В 
.{S} Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко но од натраг, на грбину му  
алаплију,<ref target="#SRP19012_N93" /> од зелену кадифу па сас злато везену, како на турски де 
...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да п 
не за Цветнице, за причес’, мани се!{S} Од алев џанфес шалваре и кафтанлак фустан; па душанку о 
- око њума рат да седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висо 
крсти ноге муж висок како топола!...{S} Од чичу ми тепсика, од стринку ми тепсиченце.{S} Од тет 
алте цвеће, и девојчики - шарено!...{S} Од татка ни дојде софра-тепсија - око њума рат да седу  
отираћа!...{S} Умре ми завалијица...{S} Од уроци умре... од напољицу... баш га пресече сас очи  
па си гу венчај ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на сина благослов.</p> <p>Искочили на сокак  
на ми котле, од тетку ми котличенце.{S} Од родови тенџерке, па мафишлаци...{S} Четири сам мафиш 
и тепсика, од стринку ми тепсиченце.{S} Од тетина ми котле, од тетку ми котличенце.{S} Од родов 
а њега; после па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем  
ој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари у 
..{S} Друго си је човек, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни па поголем милос’...{ 
учкам те, Боже, од Швабу ли је овој?{S} Од Турци неје.{S} Младожења и млада невеста отиду, а у  
гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју како јагањчики у торља 
Туго!{S} На Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџи- 
би ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> <p>- Оо 
кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</p> 
ило, па како искам да га фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а  
е, а шарен, свилен траболоз зафатија га од џепови дори до под пазуке.{S} Подколенке му свилене, 
 Нишлије - дори...{S} Узне та на никога од нас у кућу усујле<ref target="#SRP19012_N42" /> наре 
>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, да с 
S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чат 
не умре...{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при  
{S} Пишин му умре... ама он неје умреја од Господиново проклетсто, но од дертови за мене... за  
утљива и озбиљна старица, много старија од Ђул-Марике, - ете, напред све такој беше, ама ја вић 
{S} Појем убаво, кротко, стра’сам имала од татка, срам од нану...{S} Туго!{S} Појем на Димитриј 
р; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Таску, убав јурнек, мани се, на наглав 
е ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење ударише слузе на очи, у њему си се ти 
говорило се о посној чорби, о ћуфтетима од сецкана празилука, о црноме луку на тепсичету, о коп 
а је жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> <p>Удадо се.</p> <p 
каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај ст 
 дан, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не искаче, море како шашав идем, жива м 
ије!{S} И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па стамболски  
е просипује, лекује, имаше, јадна, стра од тропљику.<ref target="#SRP19012_N77" /></p> <p>Мрвка 
ој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре собајл 
i> изручала, једнаг гу песма искочи, та од резилак не може да кроз сокак...{S} Бог да прости и  
у.« Помисле и рипну, појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну п 
 нана ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Што се напраји?{S} Напраји се, вика 
си душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја,  
 венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женско  
ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам год од меснице, и преко лето гледала по башчу, одејећи, сед 
бави, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на један дувар п 
о с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамболију, рођенога брата на Дору Стамболију  
у миндерлаци од орозан и тугле, у друге од даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе такој;  
чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, па ти 
а узе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, како да и они знају што сам уработ 
рстима и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испружена, чарапа кратка, а засукала с 
 врзала шишики да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг п 
а се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не знам 
 да га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој Сот 
p> <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од татка млого постареј.{S} Стар јако беше.</p> <p>Чини 
ни говори, пријатно, тихо, као да крије од осталих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{S} Како ти исприча’ 
ште чашку, и нана ми попи, изруча мрвке од краставицу па тике се искашља и узе:</p> <p>- Што?.. 
еб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од свекрве ми иска божном подношке, други пут брдо, тре 
: на груди му срмалија џемедан, озгорке од чову фермене; око шију белеје му се кошуља; на главу 
ажу! - збори нана а јоште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје рекнуја татку ми, сал 
е сирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дала више да з 
шем.</l> </quote> <p>И јоште на кога се од Господиново проклесто познаде, ћеш се зачудиш.{S} Ет 
и погледа по жене никако страшно: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби п 
rget="#SRP19012_N210" /> нана бојеше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама  
то ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште повише ражали, па узе дори да вије.</p> < 
 заради тебе станула како вејка, што се од гајле за тебе погрбила, па како да има сто године... 
ра, јербо је зборљив, зборљив, но салте од чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, 
зила сам, Таске, ја овој при њега јоште од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, ш 
емо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас здравицу</h 
елена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтело и опало, па ти приличе ка 
19012_N98" /> што ти се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас вино, црвено како б 
омшилак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у  
 а на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано решето, модро ђозбунџуче<ref target="#SRP19 
 ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце од пролет <pb n="57" />, такој си је била кротка мајка  
готови пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, како ш 
 огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем како што <pb n= 
у.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у н 
 чуваја своју веру: чуваја гу је повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »А 
ри...« бројимо, па кад избројимо повише од седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што 
разговорна, разговорнија, чини ми се, и од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. 
 ладен,<ref target="#SRP19012_N97" /> и од гуску тртка - да ни га не урочу...{S}Задевају га оне 
за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмало, најмало седом-о 
ref target="#SRP19012_N50" />, кутала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не прој 
брну главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, како да и они знају што сам уработила.{S} А  
легне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, измешано, <pb n="99" /> што ти од њег’ дојде 
крву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</p> <p>Такој, такој, па пројде г 
дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова-џубелак<ref target="#SRP1901 
 насред груди раскопчан, те јој се види од српског платна, проткавана жутом свилом, кошуља, кој 
ј.{S} Он па пред Свети пре недељу тражи од нашега попа да му испише сиротињу из своју нурију.{S 
рука стоји му на траболоз, у другу држи од цара ферман,<ref target="#SRP19012_N21" /> да се зна 
њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од време, - говори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{S} И па ви 
 како лете живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које су играли 
чула за њигово венчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела б 
а се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка ми једнаг отидоше пр 
 виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћ 
 па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, како д 
лико словедну главу у руке, попадаше ми од главу дарови.{S} Јербо како је која жена дошла, тако 
ла.{S} Истина несам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа... 
овој</hi> чула.{S} Истина несам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да  
ј да ми проминеш Марику: на обедве узни од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за ча 
ану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а с 
и се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја с 
{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S}  
р</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике сас крила - једанпут.{S}  
 зумбул, измешано, <pb n="99" /> што ти од њег’ дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разле 
xml:id="SRP19012_N96">Ђинђуха што штити од урока.</note> <note xml:id="SRP19012_N97">Накаква цр 
о, е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци од орозан и тугле, у друге од даске, напрајени кад и ку 
је при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, човек право да 
алечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китабију сечену антерију; и с’га како да гу гледам б 
ле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како шаша 
, кротко, стра’сам имала од татка, срам од нану...{S} Туго!{S} Појем на Димитрија.{S} Ако му пе 
"85" /> убав лаураћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за један фустан?« А 
урајући се како пијана.{S} Стра’ имашем од друсто му, од нану ми...{S} Срам ми дојде...{S} Ника 
et="#SRP19012_N27" /> јербо срам имашем од нану ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не сам мислела! 
S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет <pb n 
..«</l> </quote> <pb n="86" /> <p>Вадим од себе жалне песме, појем и плачем, ама кришећим од св 
редом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за круш 
лне песме, појем и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму с 
мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но.. 
диже леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од Дору Митичинога и онија други, па појдо куде Димитри 
ума како скршен дувар на потирњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу притупкало под ложичку. 
овој работимо без ћеменчеџије, та скидо од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у д 
клопила сам се на јестак, што га навезо од како сам под нишан, спремајећи га за Димитрија, па р 
по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипут дооди при нас,  
 стамболски леген и јебрик!{S} Огледало од кума ми големо, из Стамбол, наокол салте цвеће, и де 
 кућа затвори, затре му се, долеко било од свакога, све до корен.{S} Тој си је било Господиново 
је умреја од Господиново проклетсто, но од дертови за мене... за мене си фати тропљику и умре Д 
 несам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S}  
аки пут; од напред му џубе подугачко но од натраг, на грбину му се подигло; оди кроз обор, питу 
з.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми га пратија Димитрије.{S} С 
="#SRP19012_N96" /> како шапица, донето од аџилак, па на њега залепен ладен,<ref target="#SRP19 
 из туршију - стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>избије</hi>...</p> <p 
заболе у срце такој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref target="#SRP1 
> <p>- Ете, питује бата тражиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа тражила, 
ерлак у Женско Друсто, та гу саши ништо од басму<ref target="#SRP19012_N51" />, вунено ли је, ш 
чи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо од мене, познадо, та ми никако лошо дојде.</p> <p>Што и 
target="#SRP19012_N9" /> скинула га зар од врућине као и ћурче.{S} И кушак<ref target="#SRP1901 
други пут што работешем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се! 
т.{S} Велики пости.{S} Чедо ми је Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше.{S} Слунце греје 
те срма.{S} Преко џемедан златан синџир од сат, дебел како малић.{S} Озгорке је у доламу како Г 
а и узе та трепка, трепка, чека одговор од татка ми за честитање.</p> <p>- Иди та кажи честито  
 отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, измешано, <pb n="99" /> 
та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у 
 калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ја пом 
ке пратија овна, божном како ни је адет од време, па му на рогови турија вараклисане главице цр 
"SRP19012_N97">Накаква црна смола, опет од урока.</note> <note xml:id="SRP19012_N98">Кокице.</n 
 су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стан 
ра таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од црвену свилу пупке<ref target="#SRP19012_N92" /> око 
е се кута но се води сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак до сокак, како божјаци.{S} Ид 
чујем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, 
у водим у ники маностир та да гу чатију од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа екимина?<ref ta 
а овеј паре остављам све у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: за месец ли за 
а му (таткова мајка) одсекла за кошуљку од најголему трубу, неначету, а тетка му га, сестра тат 
 шалваре и кафтанлак фустан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жут 
а комшика, и кротко тегљи стринка-Таску од натраг за фустан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S 
.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што искате?</ 
овимо ништо (ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо туршију поприку), спрајимо ручак. 
сту, лепо обучену, накићену, зарумењену од среће што већ једном одлази својему Димитраћу.{S} По 
ја за кратку антерију, на младу невесту од чову черкез.</p> <pb n="43" /> <p>Черкез је како дис 
а њума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне; у једну тепси 
е убава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»Нишан даде Димитраћи!< 
!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој Дим 
Тор.</note> <note xml:id="SRP19012_N25">Од лака плитке ципеле.</note> <note xml:id="SRP19012_N2 
<l>На меки јестак - белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до зору...</l> </quote> <p>Зачу се пљ 
ар, што ћеш...</p> <p>Ја тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела.</p> <p>После пре 
p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј  
ренац, како поприка.{S} Улезе при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} Погледа 
а си је под нишан за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p>А татко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу да праји 
данас помињала!{S} Сви су при Димитрија одамно, салте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Со 
ead>IV</head> <p>Па не ли ти, керко, ја одболува.{S} Истина, несам била у легало, ама стану как 
 неје чукаја у калдрму што га мрзеше да одговара, јербо је зборљив, зборљив, но салте од чукање 
бори, па му сас гукање на њигови речови одговара.{S} К’да опази што смо се сви ражалили, татко  
то, шушка и узе та трепка, трепка, чека одговор од татка ми за честитање.</p> <p>- Иди та кажи  
е та се насмеја колико може, а ништо не одговори.</p> <pb n="16" /> <p>- Што се смејеш, две ти  
чи,</l> <l>Милујеш ли Димитраћа?</l> <l>Одговори Ђул-Марика:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l 
и,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?</l> <l>Одговори Димитраћи:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> 
меснице, и преко лето гледала по башчу, одејећи, седејећи и работејећи - све сам за Димитрија м 
} Јооок!{S} Не ме погледа!</p> <p>После одејећи по кућу, сети се што Дора Митичин правеше цигар 
 Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни па одење...{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г онуја са 
ана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу шт 
), за Димитрија снијешем; сас Димитрија одешем, сас Димитрија зборешем, и Димитрију казујешем к 
, чак до сокакња врата.</p> <p>Врну се, оди, граби на куде кућу, натури фес на чело, подиза бас 
 но од натраг, на грбину му се подигло; оди кроз обор, питује што работимо и све сас бастун: чу 
р уплашише, па излегоше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не  
се тике скута, земљу загрну црни облаци оди све стране а огањ и оморина толико, да си издане чо 
ики око мене како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки моји сватови.{S} Прич 
!{S} Сви су при Димитрија одамно, салте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми.. 
ену, зарумењену од среће што већ једном одлази својему Димитраћу.{S} После је видех као невесту 
ица.</note> <note xml:id="SRP19012_N65">Одлази.</note> <note xml:id="SRP19012_N66">Турска псовк 
чула ни капиџик, ни па одење...{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати 
је све жално и пожално.{S} Кда видо што одлете, мене ме заболе у срце такој како да ми се ништо 
ним гласом, са сузом у оку.{S} Ућута, и одмах узе кафтан, кушак...</p> <p>- Јоште по једну лимо 
једанпут да слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: мани се!</p> <pb 
са собом под Горицу; где је вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Сул 
ра Митичин си је украја онај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми черкез, 
кез а под њега дори земља тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Дор су Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија за 
, на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у С 
ка, јако си паметна: твој га памет нема одовде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи 
ј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на гости.</p> 
 кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућа затвори, затре му се, долеко било од свако 
ло.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми се одовутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде мене. 
 шашава, та си чу што једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се чудиш.</p> <pb n="15" /> <p>Јо 
недељу сас Миту.{S} И Мита туј спијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а руча 
; там’ си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си напред беше.< 
а, па вика:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{ 
шем кошуљку.{S} Баба му (таткова мајка) одсекла за кошуљку од најголему трубу, неначету, а тетк 
е се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе како да ће  
ес’ па, - вели аџи-Настасија, ћутљива и озбиљна старица, много старија од Ђул-Марике, - ете, на 
орав фустан« с покраћим струком, што је озго до насред груди раскопчан, те јој се види од српск 
басмену, у недељски и добри дан гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Ни 
 се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале на шарена  
ми татко: на груди му срмалија џемедан, озгорке од чову фермене; око шију белеје му се кошуља;  
тан синџир од сат, дебел како малић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; на главу му фес исти како 
је, друго младожењско; и оба претиснуше озгорке сас песницу, а туја куд су претиснули турише у  
 младе.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол гизија шалваре, широке, дугачке; друге, старке на 
викају људи, ништо - пет паре, десет ли ока!</p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика нана ми жално, и п 
виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас вино, црвено како божур... <pb n="106" /> А 
м да прајим...</p> <pb n="36" /> <p>Она окваси грло вином, и припрема се, намешта се на миндеру 
get="#SRP19012_N49" /> мужи, а ја...{S} Оклопија сам уши како могарац, па салте глеткам.</p> <p 
 опточила ситним %мемицама уз »пазуке«, око огрлице и око рукава.{S} Преко груди нема кафтана,< 
чова, убав вез, каранфилија, уз пазуке, око шију, око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо,  
узацке, ишаране сас гајтани низ бутине, око %ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен траболоз за 
а за што: да помогне нане око готовење, око месење леб, прање чемашир; а метење и судови тој си 
.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дединога Краљевића Марка.{S} А боба- Настасија, тат 
 вез, каранфилија, уз пазуке, око шију, око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава 
кајени на прсти.{S} А зумбул пред кућу, око голему ћошку куде седешем тај дан сас комшике, сас  
..{S} Од татка ни дојде софра-тепсија - око њума рат да седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л -  
алија џемедан, озгорке од чову фермене; око шију белеје му се кошуља; на главу му фес; једна ру 
а над очи како жалне врбе над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег 
о ми Мита прати черкез - салте срма!{S} Око шију и око рукави и низ пазуке везена шемшета.{S} П 
се, на наглавчики нашарани девојчики, а око ногу гугучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га об 
оузацки рукави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<ref 
 пулче,<ref target="#SRP19012_N95" /> а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две  
тасала за удавање, како петровка јабука око Петров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго 
<ref target="#SRP19012_N10" /> јој није око паса, виси крај ње на миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{ 
 лук!...{S} Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се пр 
арка дајма, ама за што: да помогне нане око готовење, око месење леб, прање чемашир; а метење и 
у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и други бећари сас девојчики шт 
итају и девојчики, смеју се и бутају се око њума.</p> <p>- Што му се несу стегле питије, за тој 
 /> што ми се татко срди, но се собраше око стринка-Таску па викају, смејајећи се:</p> <p>- Заш 
к ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дединога Краљевића Марка.{S} А боба- Наст 
им %мемицама уз »пазуке«, око огрлице и око рукава.{S} Преко груди нема кафтана,<ref target="#S 
е сас гајтани низ бутине, око %ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен траболоз зафатија га од џ 
рати черкез - салте срма!{S} Око шију и око рукави и низ пазуке везена шемшета.{S} Па човааа!{S 
 target="#SRP19012_N92" /> около шију и око рукави.{S} У мене је један рукав, у тетку му други, 
џије како онија три дни; несу девојчики око мене како што бе’у; салте татко оди по обор и приче 
дан присад, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, 
ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наместим око та гледам на сокак: тражим да видим бећари Нишлије, 
 зрака пролетњега сунца, што сијаше као око Петрова дана; а плавооко девојче мојега ручнога дев 
не ми се јоште видеше никако глуво како око половин ноћ!{S} Не ги има ћеменчеџије како онија тр 
 чаир, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно паниче пуноч’чк 
ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} Играју и онеја две, што су замесиле теста 
днаг отидоше при тога овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду с 
- очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p>-  
јас, па се тресе како божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу ја викашем 
чи се.</p> <p>Оне жене и девојке што су око мене викају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде 
 ти бидне... салте да те види...</p> <p>Око мене се обрће соба...{S} Ћутим.</p> <p>- Нак те вид 
илу пупке<ref target="#SRP19012_N92" /> около шију и око рукави.{S} У мене је један рукав, у те 
воју прикажњу тужним гласом, са сузом у оку.{S} Ућута, и одмах узе кафтан, кушак...</p> <p>- Јо 
рикажи ни гу, жив ти Бог!</p> <p>Све је окупише.{S} Молбе, заклињања, преклињање, умиљавање.{S} 
у на тепсичету, о копривама – које ваља окусити уз сечка<ref target="#SRP19012_N1" /> у луду ср 
рну црни облаци оди све стране а огањ и оморина толико, да си издане човек, ветар пак нема га и 
 време, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто како Циганин, не како човек, ка 
{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећ 
што збори, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у обор улезе ки 
за врзување главу, ако убаве папучкице, он па у вечер казује на мајку му и па питује да ли да у 
апуче кроз обор, иде ники да му отвори, он узне та се прокашље: салте да не питујемо који је, н 
е, аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја  
ан; а кому не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају, распуштеник<ref target="#SRP19012_ 
 Ђошинога сина Димитрија.« К’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они  
.{S} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг-дан, он дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како свак 
/p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што сам данас пр 
S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да  
акој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од 
ка да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники т 
ана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како  
’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ 
и тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он  
} Догрмаџија га викају, а <pb n="52" /> он, вика, работеше сас догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да  
 узеја човек...{S} Море какав човек!{S} Он неје човек, неје пријетељ.{S} Тражија са пријетеља,  
 <p>- Мој пријетељ!{S} Чорбаџија!...{S} Он чорбаџија, а ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му  
е од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок, с црне трепке, дугачке, 
то дом’ забрајија, па дојде да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и в 
ка, татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пред Свети пре недељу тражи од нашега попа да му  
мо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми се одовутке гласимо.{S} О 
 блага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Д 
" /> ја питу: »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега.. 
стра, а после помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан.<ref target= 
трчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мене: »Кога жениш?{S} Кога удаваш?« - »Удавам дев 
 голем жалос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење ударише слузе на очи 
 љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој ни беше адет.{S} 
е погледа и да види колико сам убава, а он...</p> <pb n="18" /> <p>Сети се ништо.{S} Ћу да напр 
 пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што б 
не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На т 
 собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p> 
 плакање и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да 
 дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - 
кам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он мене...{S} Срамежљив беше, е Боже!</p> <p>Срамежљив. 
јет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Недостају стране 68, 69  
у, јербо таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе и 
 турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда в 
 од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, јерб 
 Свари питије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице  
 ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пиш 
 Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у 
ге сас мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К 
е да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време н 
еје ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он неје умреја од Господиново проклетсто, но од дертови 
јабука око Петров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А 
итрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан  
ји што имам мужа...</p> <p>- Куде ће па он да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је Крше 
ам куде.</p> <p>- Неси питала?{S} Ни па он каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја з 
 за Ђошинога сина Димитрија да си удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавањ 
даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде 
краставицу, па узе да га служи.{S} Тике он:</p> <p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана седе, и то на вар 
и по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, ру 
пушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убаве питије.{S} Све ми 
ва.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема оглед 
мнину ме слунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве а 
ене како у мачора, па салте видру.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се како други  
мо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок,  
е си момчадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дори лет 
е ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћају Нишлије, максуз чорбаџије меришљав  
било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се при 
к за мојега татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при 
лдрму трипут.{S} А ники неје могаја као он. <pb n="93" /> Никако: чук... чук... чук...{S} И бат 
а-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали како он, јербо кад отрчим да отворим, ја при врата: »Кој чук 
" /> и пазила да ни Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, 
 Ела, моја снајо, да те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела 
гу татко салте за нешто погледа.</p> <p>Он попи чашку ракију и узе да реже сас чикијицу крастав 
 има, аџијо? рече нана кротачко.</p> <p>Он мрдну сас главу, попи јоште чашку, и нана ми попи, и 
да му предадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не! 
 на Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да  
те дрењке!...{S} Отидни у цркву онакој, она си је празна.{S} На Цветнице ели <pb n="27" /> ники 
о ручак.{S} Која се пак чешљаше кротко, она си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро вр 
а ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{ 
е разлетела, па како кроз обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p>  
о и јурнек тој си гу је салте пригода - она си за ништо друго дооди, - збори <pb n="88" /> свек 
ко гајле,<ref target="#SRP19012_N28" /> она га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску 
ин.{S} Салте ми немој проминеш Марику.« Она обедве узни једнаке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја уз 
 рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb n="54" /> појас јеглак, та си г 
до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми приказала!</p> </div> <pb n="37" /> <div type="c 
аш...{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Д 
тринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном н 
да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у 
кажњу, две ти очи! - рекоше укућанке; а она:</p> <p>- Какву па моју прикажњу?</p> <p>- %Ђојем с 
несмо саме! - опомене је домаћица.{S} А она рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и мало, па заборави 
 »Узни си, дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref ta 
>- Не се срдим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:</p 
 <p>А њему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен пенџер поза перде 
е!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту пока 
боба там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита! 
<p>- Писује ли ти сестра?{S} Како си је она там’?</p> <p>- Пише, здрава је.</p> <p>- Е, фала Бо 
била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’ 
 Таске, - вика једна наша комшика, па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал до 
>- За мој атар, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара до сада причала, и устаде те је у ру 
 /> каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А та 
 знам да прајим...</p> <pb n="36" /> <p>Она окваси грло вином, и припрема се, намешта се на мин 
иличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, наручамо гу, и па понесемо на н 
p>Бре играње, бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова-џу 
оги му жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча нап 
заш’ несам гледаја, заш’ несам питуваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше  
{S} Како ти исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} 
ме, ели нешто друго благо за ручање, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде и 
рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убав 
 удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавање, како петровка јабука око Петро 
огаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и како је 
 па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан,  
 би ти облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димитрије н 
тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела.</p> <p>После пред снају ми:</p> <p>- хоћу 
шено Чело?« мислешем.{S} Јербо ја несам онаг знала што се Димитрије виће венчаја сас девојче на 
да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше да гу бу 
 и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb n="13" /> <p>Даде ме за Димитрија... 
 к’да идо на Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву н 
ин не дава да се узимају зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша та на Господина:</p> <p>- Овој се, 
ко неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, човек пра 
<pb n="92" /> <p>- Дај ми, вика, аџике, онај други појас.</p> <p>Нана излеже.</p> <p>- Изми ми, 
о?{S} Да ми прошћава твоје лице, аџике, онај могарац, Ђоша, отишеја у Господина та му рекнуја д 
N53" />.{S} Јербо чије попре кабардише, онај ће си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпу 
трча.</p> <p>- Донеси ми, вика, Маријо, онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја  
шија је; људи смо...{S} Куде је, аџијо, онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не збори.{S} Појде 
чи кроз пенџер:{S} Ене!{S} Онакав...{S} Онај си је чардак Сотираћев, овај пак други Николаћев,  
едо... а, мори, Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац, <pb n="40" /> за Сотира, та мани  
најин черкез, Дора Митичин си је украја онај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу с 
#SRP19012_N59" /> римате, - узе да вика онај Таска Манина.</p> <p>- Жал гу за нану, Таске, - ви 
пет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До икиндију не тури 
<p>Препорођен, други, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не.{S} Лич 
кву, ја ћу си, бре унученце, отиднем на онај свет сас отклопене очи: заради тај голем жалос’ не 
е кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај срамежљив Димитрије - Циганин?...{S} А, кир-Тодорч 
ам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангир,<ref target="#SRP19012_N71" /> што га јоште 
порасне висок како селвија.{S} Тике туј онај боба-Настасија:</p> <p>- Јес’ па, селвија.{S} Ја г 
е; моји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би се.{S}  
#SRP19012_N50" />, кутала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три д 
 ми стоју салте још николико...{S} Како онај једна беше:</p> <quote> <l>»А, бре, Мито...«</l> < 
ет да загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, да плачем,  
аџијо, знаш, ми си дојдомо да загледамо онај черкез...{S} Несмо, знаш, запазили што је тој Ђоша 
ве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита прати черкез - салте срма! 
пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина салте се разлетела, па како кроз обор пр 
 та на сокакња врата кротко: чук!...{S} Онаја!!</p> <p>-... излегни, Ђул-Марике!...{S} При врат 
к!{S} Пита који је, извади чивију...{S} Онаја!...{S} Дојде сас мене чак до кућу, па тике:</p> < 
 покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д 
тетину, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њум 
рљи, ротке, очи кроз пенџер:{S} Ене!{S} Онакав...{S} Онај си је чардак Сотираћев, овај пак друг 
- Може бит заради черкез.{S} Заш’ је па онакав, аџике?</p> <p>- Неје.{S} Запазила сам, Таске, ј 
ика, стринкина, да умреш.{S} Не.{S} При онаквога доброга човека ћеш се напрајиш како лађа.{S} х 
е; говора је брза, с кратким нагласком, онако по нишки.{S} Очешљана је како су се у опште чешља 
 »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> <p>Удад 
је, како ми каза, сама откала, сашила и онако лепо опточила ситним %мемицама уз »пазуке«, око о 
синови и кћери старога Ниша, што су <hi>онако</hi> чували веру своју; што су <hi>свакад</hi> сл 
p> <p>Ја пак не искача.{S} Легнула сам, онакој сас све шивети, на један скалапен килим, што тре 
, без појас, на главу му бел келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чучнуја при један 
ја сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: убава чова, убав вез, каранфилија, у 
 Максуз знам што несам тој напрајила, а онакој, кој знаје, белки...«<ref target="#SRP19012_N37" 
ели у Лесковац...{S} Појешем си ја сама онакој, Димитрију појешем.{S} Појем убаво, кротко, стра 
 се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У на 
p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:</p> <p>- ... а, стлинкино гугуце!. 
 за појање.</p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти недељски дан, татко си је сас брата ми,  
аваш јоште дрењке!...{S} Отидни у цркву онакој, она си је празна.{S} На Цветнице ели <pb n="27" 
 у десети се чује.{S} Млада, убава, <hi>онакој</hi>... и песма гу искочи.{S} Јербо напред како  
еда.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш б 
ш’ не тури, вика, <pb n="51" /> јабуке: оне су берем, што викају људи, ништо - пет паре, десет  
 ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од му 
ера, јетрве и њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p>  
ике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, к 
те на Водице.</p> <p>Замрачи се.</p> <p>Оне жене и девојке што су око мене викају на мајку ми:< 
, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј трепке!{S} Дугачке, густе, та си му испод очи прав 
 други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј моје песме...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Д 
P19012_N80" /> му је, вика, аџике, како онеј селвије,<ref target="#SRP19012_N81" /> што сам га  
 по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које су играли, та ги спацирају, како пајтонџ 
ам мила судови.</p> <p>- Обучи, Марике, онеја пембе шалваре...{S} Што ти приличууу!...</p> <p>- 
ка - да ни га не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не пл 
до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забрајише да мислу <pb n="45" /> што ми се т 
и теме тежи; притресоше му се и собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас басту 
мо да се обрћемо око наћве.{S} Играју и онеја две, што су замесиле теста, играју обе сас тестан 
обрише, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја друге гледам, и комшике и родови, и старе и младе 
 Ђошинога...</p> <p>- Венчали се, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не знам, а н 
ну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се потепају сас ножеви и п 
утке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, лебл 
 се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пу 
/p> <p>- А који је њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од време, - говори кира-Тана.</p> <p 
ам дојде од дете и од чираче, како да и они знају што сам уработила.{S} А затварајећи сокакња в 
- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а онија гледају и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, ама ч 
у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му 
ате!{S} Елате скоро! - грми татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста <pb n="50" /> како 
>Татко ми срдит, срдит, па кад викну на онија тројицу, мани се.</p> <p>- Како неје срам пријете 
 дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете ти ги па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А  
д да оставу снајин ми черкез, привикаше онија двојица, божном чудејећи се:</p> <p>- Куде си је  
не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слуз 
{S} Какво калуђерско џубе? - прозборише онија још пот’нко.</p> <p>- Каково?!{S} Заш’ се, жи’ ви 
ше се како други старци Нишлије, максуз онија који су потако.{S} Дајма је на човане чакшире сас 
p>Пишин узе филџан од Дору Митичинога и онија други, па појдо куде Димитрија...{S} У срце ми ти 
а добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Дев 
овин ноћ!{S} Не ги има ћеменчеџије како онија три дни; несу девојчики око мене како што бе’у; с 
ско џубе, аџијо? - т’нацко пуштише глас онија божном чудејећи се.</p> <p>- Какво?{S} Зар ђојем  
} Јес’, такој, Велиг-дан, он дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како сваки пут, принесо 
бу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} Зборимо за Таску, девојче на Кршено Че 
еја што напраји татко ми, дигаја се сас онија тројицу мужи, друсто на сина му, та у Господина:< 
p>- Овој си је черкез, аџијо, - зборију онија кротачко.</p> <p>- Ка! ка! ка! - черкез!{S} К’да  
иска?...{S} Што је тој, аџијо? - питују онија чудејећи се.</p> <p>Татко ми се још повише расрди 
глумац...{S} Бија је зар пијан, - збору онија тројица %плауће.</p> <p>- Глумац!...{S} Ајде, бел 
векну, дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, па излегоше.</p> <p>Нана ми оди  
} А аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викај 
 к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу извадимо, вика, меришљав сапун.{S} Ме 
к сви слушашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу никако другојаче - познава се што је т 
кад стану да поју у пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплаче 
шко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћ 
 /> да плачем, ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики 
али Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно из доба своје младости, из дана старога Ниша.{S} Ве 
салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више о 
 туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да  
ор је млад свакојако, а кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па д 
О туго!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> <p>Такој, такој, па уле 
да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, преглеђује...{S} Ја си му купим овој, оној. 
јче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми  
 Па како идемо кроз један голем чаир, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како п 
је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чубар, друга цвеће  
 та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На кога 
иш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што искате?</p> <p>- Ете, аџијо, знаш,  
о ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг,  
 ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме уд 
 сам рипнула и дигла руку да си обришем оно место куде ме пољубија, па тике спушти си гу: жал м 
оћемо л’ те тебе, стлинкино, удавамо за онога ууубавога Миту Ђулинога?...</p> <p>- Јес’ па! про 
 Димитрије, та да си неје жал Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво при врата  
чудиш.{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре м 
 виће колико му даде и рече: да прокуне онога који је крив, не помињајећи никога.{S} Господин п 
Господина:</p> <p>- Овој се, Господине, онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин ов 
 И тебе те треба да је мило што се лошо онодило и свадба растурила: у кућу куде је Димитрије бл 
{S} Таман малко да се, што викају људи, онодиш и развеселиш, удаваш, што викају, девојче за мом 
, преглеђује...{S} Ја си му купим овој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђује реко један дан на з 
 сас дете, пада по наше косе, шамије; а оној моје модроокасто, Сотираћ, гледа цвеће и радује се 
е ли те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј мученицу што је заради тебе ст 
 после се досећујем бре за овој, бре за оној.</p> <pb n="42" /> <p>Несам могала колај<ref targe 
 ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј мученицу 
м сам остала у посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша п 
? - дори викну на њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, ротке, на  
: - »Нака се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а све  
главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча напраји; јербо при татка ми ј 
 па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака обрће на добро, не на лошотињу.{S} То 
познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купила ша 
чере и ручкови нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му 
 ти да турим уво при врата, та да чујем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек с 
е): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре мешина, бре крстетина, бре лошо гу, бре не мо 
 кој прати на девојче ми, млада-невесту оној калуђерско џубе?{S} А?</p> <p>- Какво калуђерско џ 
се татко сети што је нана казала за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p 
умре...{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при Мит 
л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше ј 
p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за Димитрија, заш’?{S} Кад салте прозбор 
умац...{S} Да прошћаваш, Господине, сас онолико месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господи 
} Што ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњ 
 ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија.</note> <note xml:id="SRP19012_N7 
ој кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј мученицу што је заради тебе станула како вејка, шт 
бава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту показа према истоку - стојеше у ик 
ало, па заборави...</p> <p>- Прикажи ни онуј твоју прикажњу, две ти очи! - рекоше укућанке; а о 
н помалечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китабију сечену антерију; и с’га како да гу гле 
и туцам се у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за М 
моруња дебела и бела како сирење.{S} По онуј попову артишку разделимо...{S} На Св. Саву све по  
јем како да беше јучерке што збореше на онуја Таску Манину:</p> <p>- Неће ми бидне, мори Таске, 
.{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд н 
а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Таску, убав јурнек, мани се, на наглавчик 
а дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, па тике ми се учини како ме Мита жалн 
е!{S} Ајде праћајте дар.{S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- Ви си играјт 
и модар па сас зелене грањке.«</p> <p>- Ооо!{S} Ашкосум, Ђуринице! - узвикну домаћица задовољно 
кање на њигови речови одговара.{S} К’да опази што смо се сви ражалили, татко обрну друго: узе д 
да, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и  
сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на грудима црно бућме;<ref 
у две старке чак на сокак, та како кога опазу што ће при нас, такој му прикажу по николико усуј 
е цвеће од бадем, што виће прецавтело и опало, па ти приличе како да су по туј зелену чергу бел 
на ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и турила сам га на јед 
ају буле песмом којој је припев:{S} Оф! опет оф!...</p> <p>А домаћица се подиже и вели:</p> <p> 
l:id="SRP19012_N97">Накаква црна смола, опет од урока.</note> <note xml:id="SRP19012_N98">Кокиц 
а!</p> <p>- А Свети служешемо свакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и у 
лико...</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!{S} Опет машала!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!{S} Сто пута  
е врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај јестак, и 
о се како у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике скута, земљу загрну црни облаци оди с 
!...{S} Утишило се како у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике скута, земљу загрну црн 
.</p> <p>- Е, Ђул-Марике, несмо саме! - опомене је домаћица.{S} А она рекне: - »Нећу, Севетке,  
к што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стојеше легало.</p> <p 
ref target="#SRP19012_N15" /> све бело, опрано, е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци од орозан  
до у циганску кућу, што се сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђ 
у на куде врата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ник 
 дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи; опростила сам се са старим, добрим Нишликама; разишле с 
 каза, сама откала, сашила и онако лепо опточила ситним %мемицама уз »пазуке«, око огрлице и ок 
 ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ 
о по нишки.{S} Очешљана је како су се у опште чешљале Нишлике за време турско: с коцаком,<ref t 
десет паре ели испод појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми 
бина (он ни лозу резаше) убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики  
и лозу резаше) убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њи 
т, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три дана саме како анаме.</p> <p>Бре игра 
S} Свашто!{S} Пишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи н 
еше.{S} По ники пут фаћаше си момчадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не један крај другога. 
ри пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три дана саме како анаме.</p> <p>Бре 
деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро.. 
ни, родови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор 
ац.</p> <p>Ћеменчеџије стадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћв 
 собу и собувајући папучке при врата на орозан, узе та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} Не ме пог 
није, и намести ги за обување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећарка дајма, ама за шт 
е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци од орозан и тугле, у друге од даске, напрајени кад и кућа; 
е кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас њега неса 
ени па големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на један дувар пак висеше 
а изручала берем најмало, најмало седом-осам пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати да те 
 Татко не ме је караја за појање никад, освем ако беше у комшилак болево (болесник), ели ти, чу 
лије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} 
оград-махале до Ћир-Костине улице добро осетих топлоту зрака пролетњега сунца, што сијаше као о 
ти да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по  
а црвени се вино »испод комину«.</p> <p>Осим мојега девера, јетрве и њене мајке, овде су још и  
а ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, виће не зна 
е гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осмалаци на по једну чашку две ракију лимонију, јербо т 
 башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре ошав,<ref target="#SRP19012_N211" /> бре  
Кршена Грбина (он ни лозу резаше) убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзал 
рије.{S} Погледам ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам год 
ече Ђул-Марика и показа главом на мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који 
икажњу, <pb n="21" /> само се по каткад осмехнусмо, а овде се гласно насмејасмо.{S} А Ђул-Марик 
ојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој да м 
азује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си  
ва ако је прешла шездесету.{S} Раста је осредња.{S} Црномањаста је, само с гдекојом седом власи 
егало и најдем под јестак - шесет паре: оставија ми да купим за подручак ели пењерлије ели сими 
<pb n="63" /> да су ни помрели, па мене оставили на овај свет самач’чку!...{S} Па тике ми се уч 
 се, Миљо, удаваш,</l> <l>Немој ме мене оставиш...»</l> </quote> <p>Сплитав ме, сплитав и поју, 
 пуне девет година,</l> <l>А данаске га оставља.</l> <l>Славеј си Миље говори:</l> <l>Немој се, 
ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана, једно по друго!.. 
 што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну кутију од тане алву, што сам гу из 
ј, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми черкез, привикаше онија двојица, божно 
бори, та мислиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што искате?</p> <p>- Ете,  
бар сас мене плачу:</p> <p>- Леле мене, остадо си пред свет у посмешу!</p> <p>И другарице ми пл 
 а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, 
алечки, тике ете ти гу отутке татко.{S} Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, м 
у да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше м 
аклава...{S} Туго!...{S} Ама и ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешк 
говори, пријатно, тихо, као да крије од осталих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{S} Како ти исприча’ та 
 збори, моли...{S} Туго, туго! да ми не остане Димитрије у посмешу...{S} Сас оволико месо што н 
<p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што ће 
сав, вика, дор је млад свакојако, а кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} А м 
диса, нити се отпушти, а нанино ми срце остину како лед...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш  
} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донесе Васка по кафче.</p> <p>- И те 
рак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен пенџер поза перде, па слушам.</p> <p>А татко ми 
 који је.{S} Ми се одовутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Наст 
’д чу чукање, он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у обор улезе кир-Тодорча.{S} Чинише здрав 
ање.{S} Прекачи се, па га нема, нема да отвори.{S} Јадан, паднуја, утепаја се.{S} К’д извади чи 
 чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и отрча та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, 
не ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори, он узне та се прокашље: салте да не питујемо ко 
 појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а у ср 
ред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава се што ни 
су умејали како он, јербо кад отрчим да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја  
 врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали да ме преварају.{S 
те да не питујемо који је, но једнаг да отворимо.{S} Један дан баш пред икиндију прокашља се, а 
ике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрве 
и: ја ћу гу дадем на боље место.</p> <p>Отворише се на сарачану врата.{S} Како шикер, како варе 
н узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жив ти Бог!{S} Кррршено Чеее 
реее!...{S} Полеј, Бога тиии!...</p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Т 
драво живо сас нас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли аџија, аџике?</p> <p>- Отиде, афендаћ,<ref tar 
p> <p>- Отиде ли аџија, аџике?</p> <p>- Отиде, афендаћ,<ref target="#SRP19012_N90" /> ама не зн 
ва девојче.</p> <p>Викнуше татка ми.{S} Отиде једнаг.</p> <p>Господин пита:</p> <p>- Заш’ не да 
нешто друго благо за ручање, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, 
што је туј домаћин.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђ 
"#SRP19012_N48" /> та мани се.{S} Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу јед 
а, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> <p>Отиде, виде га, каза на нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S 
чки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном да спије, и  
да тури на сокакња врата катанац, да не отидне ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти 
е аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном да спије, и сас њега још по неки стар чов 
ишевачку цркву, ја ћу си, бре унученце, отиднем на онај свет сас отклопене очи: заради тај голе 
 под нишан, па ме мило да виће једанпут отиднем при Димитрија...</p> <p>Јутре дан, у суботу <hi 
ре...« Да прошћаваш јоште дрењке!...{S} Отидни у цркву онакој, она си је празна.{S} На Цветнице 
ји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па салте сејири: што смо крисјани,  
амам</hi>.</p> <pb n="41" /> <p>На амам отидомо собајле.{S} Тамо свирање, појање, бањање, и пра 
ојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју бо 
риџије, што ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше у странство у Ћуприју, при младожењски родови,  
адожењу овна.{S} Жене и мајка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо око рогови узеше да  
амнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ни 
урци неје.{S} Младожења и млада невеста отиду, а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" /> Ни појање, н 
оле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и збори 
 твоје лице, аџике, онај могарац, Ђоша, отишеја у Господина та му рекнуја да у ники недељски ел 
а?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја за нику малечку работу, ајде, ама овој си је го 
«</p> <p>Пусти аџамилак!</p> <p>К’да је отишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагазила та ј 
 <p>Пројде читава недеља.{S} Свекрва ми отишла у комшилак сас работу, з’лва при девојчики па са 
ом, кошуља, коју је, како ми каза, сама откала, сашила и онако лепо опточила ситним %мемицама у 
срце такој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref target="#SRP19012_N55" 
 бре унученце, отиднем на онај свет сас отклопене очи: заради тај голем жалос’ неће ми се може  
т и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све поменути што траје пос 
туго!{S} У нас: нити кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срце остину како лед...</p> <p>А ј 
је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају, распуштеник<ref target="# 
дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава  
 што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једна г 
 је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а татко 
сас једну нигде у каљиште.</p> <p>Снаја отрча.</p> <p>- Донеси ми, вика, Маријо, онај фес што с 
да ми татко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Господина, даде му паре виће колико му даде и р 
...{S} Снаја ми се тике уплаши и једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, ама не каза на нану ми, да 
чук! чук! чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и отрча та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу т 
 ништо, несу умејали како он, јербо кад отрчим да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се г 
ригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је дево 
у је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред сокакња врата три пут: чук! чук! чук! </ 
: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та трепка, тр 
борешемо за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за со 
да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми се одовутке гласимо.{S} Отво 
и снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо не зна.</ 
за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко.{S} Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, а  
а, Малијо, мека мамудијо: <pb n="77" /> оћемо л’ те тебе, стлинкино, удавамо за онога ууубавога 
драгају буле песмом којој је припев:{S} Оф! опет оф!...</p> <p>А домаћица се подиже и вели:</p> 
уле песмом којој је припев:{S} Оф! опет оф!...</p> <p>А домаћица се подиже и вели:</p> <p>- Фал 
се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врата лица а на куде алтар... оп 
ирочики без мајку спрајимо кошуљке, без оца антерике, на удовице папуче, на стари људи јеменије 
 с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како напред: ће си звек 
како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p 
кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај ђерђева певала и сањала дивне снове 
с кратким нагласком, онако по нишки.{S} Очешљана је како су се у опште чешљале Нишлике за време 
к како овија чардаци...{S} Фрљи, ротке, очи кроз пенџер:{S} Ене!{S} Онакав...{S} Онај си је чар 
е, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике с 
д усницу т’нацку и модру; <pb n="65" /> очи му пак ситачке, зелене како у мачора, па салте видр 
 је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је нана казала за <hi 
?{S} Модра си је боја за фустани, не за очи: после да су ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S}  
нама од њигово зборење ударише слузе на очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не се  
едадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у дувар заглеђује 
а влакна гим дугачка, па се наднела над очи како жалне врбе над кладенци; око пак - огањ!...{S} 
 веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на 
не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитрије.{S} Погледам ли у цвеће, у ошав, у осмала 
! - збори нана а јоште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје рекнуја татку ми, салте  
епке!{S} Дугачке, густе, та си му испод очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак погледаја 
ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тике очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ нес 
у, салте да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз п 
нце, отиднем на онај свет сас отклопене очи: заради тај голем жалос’ неће ми се може заклопу.«  
.{S} К’да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти мустачики салте  
 Ђул-Марика:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што чезнујем,</l> <l>Како дуња 
и Димитраћи:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што копнејем,</l> <l>Кај у про 
ја!...</p> <p>- Заш’ се смејете, две ви очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} Неје ли такој.{S 
по жене никако страшно: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, 
и у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде ништо у груди, запти ме,  
мно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лет 
венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги но 
 дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а славеји - не си мож 
а завика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи куде овој големо дрво, (ете, како никакво дрво туј  
ију, словеднејећи се да гу докачим фрљи очи у Димитрија.{S} Не ме погледа!</p> <p>Па излего, ми 
згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Т 
arget="#SRP19012_N28" /> она га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину.</p> <p 
мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да се, што викају људи, оно 
ка, меришљав сапун.{S} Меришљав, две ми очи!{S} Ја пак, вика, ђирит несам видела да искочи ни и 
еру: чуваја гу је повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S}  
онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на  
стурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S}  
леми; веђе црне, густе и широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела над 
и, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како на 
 ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми очи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S} Ручају, пију з 
 дојде...{S} Никако ми се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како да сам никога утепал 
ете <pb n="98" /> сас модри очи, две ми очи, модри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго си је човек,  
а у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево 
нџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рамазан сас суфур. 
>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,< 
арке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се 
 - поп си је па секаја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни  
модроокасто?... у! што ме мрзи на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори Настасијо, мило, јако ме 
...{S} Има дете <pb n="98" /> сас модри очи, две ми очи, модри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго с 
2_N75" />...«</p> <p>Тике нана ми покри очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго... блажу!</p> <p>-  
гу Краса пита:</l> <l>А, Марике, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Димитраћа?</l> <l>Одговори Ђул-М 
 Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста виће, две ти очи!</p> <p>- Једна при мене у комшилак венчала се пред 
а Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?</l> <l>Одговори Дими 
 Прикажи ни онуј твоју прикажњу, две ти очи! - рекоше укућанке; а она:</p> <p>- Какву па моју п 
pb n="16" /> <p>- Што се смејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p 
..{S} А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да 
видим Димитрија, а несам могла да дизам очи - млада невеста.{S} А када би нико пиленце летејећи 
да питује.{S} Ћутећим слуша, стреља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми ти 
 гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и ви 
ре... од напољицу... баш га пресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} У је 
ш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљ 
и та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо од мене, позна 
ма не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дединога 
одроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному очи - црне трњинке, па како филџани.{S} А бој<ref targe 
<p>- Салте, вика, чедо, плачеш та губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, 
и.{S} Чела је прилично уска, испупчена; очију црних, живих, веселих; зуба здравих а лице јој је 
чешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре ошав,<ref target="#SRP19012_N211" /> бре шимшири големи 
жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј мученицу што је заради тебе станула како  
рачану врата.{S} Како шикер, како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше  
чи Димитрије.{S} Погледам ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми појду.{S} Куде 
ну пару кирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Вачиница јучер 
ку ми, салте ово једно, <hi>блажу</hi>, па виће доста.{S} Како Турци, како Цигани блажу!!...{S} 
 пишин на нану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у 
 да се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале на шаре 
лена, па жута, па ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S}  
с татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тике очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S}  
 је младу невесту салте лошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, ст 
 ћу?</p> <p>Господин се мало помислеја, па тике: </p> <pb n="59" /> <p>- Тражи %наћас другу дев 
, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па вика:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а 
 си обришем оно место куде ме пољубија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, ж 
редом како је сам јединак Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добр 
 из дућан: божном ништо дом’ забрајија, па дојде да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она уз 
боја, па зелена, па жута, па ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за 
 под нишан, спремајећи га за Димитрија, па римам.{S} Срце ми стојеше исто како обрано лојзе...  
а има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па тој...</p> <p>Ђоша, слушајећи, рекнуја му да л’же.{S 
мило ме што ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, 
си се, јербо за фустани је црвена боја, па зелена, па жута, па ђувезлија, па морава, па пембе,  
ем, оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики, другарице ми све та у римање<ref t 
кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се 
target="#SRP19012_N77" /></p> <p>Мрвка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде. 
џар, ништо друго.</p> <p>- Узела, вика, па сас мене како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, свој 
нану, Таске, - вика једна наша комшика, па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по ж 
S} Висок како топола, убав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибри 
и очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела над очи како жалне врбе над кладенци; око 
ријетељица <pb n="49" /> ми пошашавела, па спрајила у бошчу ђирит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажи 
аво, онаја павучина салте се разлетела, па како кроз обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако  
ејка, што се од гајле за тебе погрбила, па како да има сто године...{S} Досећује се, што ти се  
S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би погледала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла 
неје пријетељ.{S} Тражија са пријетеља, па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јут 
ин и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисј 
 постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да  
 мајка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђују, пљесну се у  
ачиница се срди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Вачиница јучерке: - »Туго, Маријо! 
о за фустани је црвена боја, па зелена, па жута, па ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си  
..{S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, па калајлије!{S} Санови, на санови капаклије!{S} Па тен 
и му пак ситачке, зелене како у мачора, па салте видру.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а  
 Димитрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу п 
рата од сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опе 
 њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - мислела сам 
ани је црвена боја, па зелена, па жута, па ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си је салте  
, татку ми за инат, погледа у Сотираћа, па викну:</p> <p>- Модроокаста Евдокијооо!</p> <p>- Ааа 
ељице, по родови; там’ си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој  
ки, к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас је пак Св 
рела би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не 
та аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамболију, р 
 мужи погани!{S} Обрну главу од натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стануја толико  
ја, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, човек право да збори.{S} Аџи 
овек дом’.{S} Чучнуја при један присад, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа д 
 даду, кад су поарчили у странство све, па, викају жене, и младожењску плаћу за три месеца.«</p 
S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин Краљев 
а.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике татко та у соб 
е тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар ч 
<p>Стојим уз отворен пенџер поза перде, па слушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за његово здра 
е, <pb n="44" /> како ништо да ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега н 
 па како да несу ни ишле.</p> <p>Улезе, па једнаг излезе.{S} Жене се ништо погледаше.</p> <p>Ка 
огаја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та 
 собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p> <p>Улезе, па једнаг излезе 
г’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на  
Е, фала Богу!{S} Салте нака је здравје, па за друго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика о 
’ месеца имаше.{S} Слунце греје, греје, па дори прежижа, та обрнуле спрема њега бабе грбине; др 
адет беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу о 
гаче, па четири големе тепсије татлије, па две тепсике баклава...{S} Туго!...{S} Ама и ја несам 
ују и бутају се.</p> <p>- Свари питије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве? 
а несам умејела убаво да сварим питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина 
{S} А Мите Ђуриному очи - црне трњинке, па како филџани.{S} А бој<ref target="#SRP19012_N80" /> 
у ми котличенце.{S} Од родови тенџерке, па мафишлаци...{S} Четири сам мафишлака добила...{S} Па 
t="#SRP19012_N215" /> и у њија гугутке, па кад стану да поју у пролет у самнување, оно мани се! 
ене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротачко рекну:</p> <p>- Што се напраји.{S} Бош 
ем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како жално узе да збори; мо 
је стра: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете, боба!<ref target="#SRP1901 
 овна, божном како ни је адет од време, па му на рогови турија вараклисане главице црни лук!... 
ели јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У на 
н беше.{S} На такав висок чардак седне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прош 
та кад ни дојду гости, девојчики, жене, па наместимо легала, ако је зима у голему собу, лете на 
зуке.{S} Подколенке му свилене, шарене, па сас пусћулчики.{S} На груди му џемедан салте срма.{S 
рлеме, ели нешто друго благо за ручање, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојд 
ви, на санови капаклије!{S} Па тенџере, па тепсије!{S} И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р 
овам’, приличе како да ће ники да умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде да га причести, м 
о баш пред петли појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема да отвори.{S} Јадан, паднуја, утепаја  
а вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, па тике ми се учини како ме Мита жално викну:{S} Маријо 
 Па чорбалаци, па <pb n="83" /> панице, па шишики, па чаше, па чашке за ракију; па филџани, па  
 аљине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо,  
и!{S} Па дојдоше ни таман десет погаче, па четири големе тепсије татлије, па две тепсике баклав 
ко у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике скута, земљу загрну црни облаци оди све стра 
{S} Туј ништо јако, јако бесрамно рече, па тике звекну:</p> <p>- Сиктер сизи, домузлар, бре! -  
ам.{S} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу?  
b n="83" /> панице, па шишики, па чаше, па чашке за ракију; па филџани, па зарфови салте срма.. 
ef target="#SRP19012_N24" /> Убав беше, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-чешире,  
 јербо ми татко Светога Николу служеше, па Јерусалим, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко 
е тресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, па излегоше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груд 
ство у Ћуприју, при младожењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми д 
 ме кад идешем са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застад 
же без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од свекрве ми иска божном подношке, други пут б 
етоше и турише тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро три  
илџан од Дору Митичинога и онија други, па појдо куде Димитрија...{S} У срце ми тике ништо прит 
 мене је један рукав, у тетку му други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили,  
е двоуми: не теја.</p> <p>... па дооди, па тике мене усујле:</p> <p>- Димитрије те јако милује. 
икажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитри 
на аџију?{S} Ђојем има млого девојчики, па му оваја неје имала сас што да напраји чеиз<ref targ 
ци, па <pb n="83" /> панице, па шишики, па чаше, па чашке за ракију; па филџани, па зарфови сал 
Нана ми се од овој јоште повише ражали, па узе дори да вије.</p> <p>- Море, вика, јоште како ви 
ог, сви <pb n="63" /> да су ни помрели, па мене оставили на овај свет самач’чку!...{S} Па тике  
н видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, до 
а чаше, па чашке за ракију; па филџани, па зарфови салте срма...{S} Свашто!{S} Пуна кућа!{S} Па 
 стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази 
12_N19" /> жути, зелени, модри, црвени, па на грањке, та кад ни дојду гости, девојчики, жене, п 
уче, како да разбира што му деда збори, па му сас гукање на њигови речови одговара.{S} К’да опа 
јија.« Туј ми збори, виће што ми збори, па извади испод појас фишек сас шикерлеме, ели нешто др 
арачану?</p> <p>Снаја си ме тике уфати, па ме уведе при девојчики.</p> <p>Дигли смо перде, глед 
ам мафишлака добила...{S} Па чорбалаци, па <pb n="83" /> панице, па шишики, па чаше, па чашке з 
target="#SRP19012_N32" /> Такој, такој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина с 
у му се салте претура.{S} Такој, такој, па тике мене:</p> <p>- Туго, туго, Маријо! (не ме викаш 
бро! добро! добро!</p> <p>Такој, такој, па улего у седамнаесту годину, и татко ме т’га даде за  
аму себе кријешем.</p> <p>Такој, такој, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва м 
ез, Дора Митичин си је украја онај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми ч 
 ручкови нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену  
_N96" /> како шапица, донето од аџилак, па на њега залепен ладен,<ref target="#SRP19012_N97" /> 
 се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чутура<ref target="#SRP19012_ 
 вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми очи!{S} Дугачка софра,  
вене се како к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пусти срам!...</p> <p>- И да те 
.{S} Носешем га чак до ћурлински поток, па како туј искашем да газим та спушти паниче на траву  
 видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђерско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рек 
тија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: » 
збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и зарима, и туц 
ли да заповедаш сас лимон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве 
вај дан, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не искаче, море како шашав идем, жив 
 <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме 
уди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да сварим питије, па зар за тој  
/p> <p>Ете у теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види колико сам уба 
јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пројде читава недеља.{S} Свекрва  
ано дигнем та пометем и судови измијем, па сам весела како пиленце на грањку.{S} Мијем судови и 
о му, ете, никако малечко, а нос голем, па модар како патлиџан; мустаћи си је изгризаја та штрч 
ретица, све се више ражаљујем и плачем, па тике најпосле, плачећим:</p> <p>- Аман, стринке!{S}  
 у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ заб 
d> <p>Ђул-Марика овлажи грло комињаком, па узе сркати каву, коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} 
"SRP19012_N62">Навезено коласто златом, па из средине свакога кола виси златна кита.</note> <no 
ај дан несам излегла.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми п 
сти, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели испод појас јабук 
с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангир,<ref target="#SRP19012_ 
 је млого пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напрај 
чеше, зар што сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанпут отиднем при Димитрија...</p 
ијетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш 
.{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, 
и правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђерско џубе...{S} Да ми је  
и напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамболију, рођенога брата  
.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако 
старе Нишлике, мало, <pb n="8" /> мало, па тек по коју шалу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, 
рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и мало, па заборави...</p> <p>- Прикажи ни онуј твоју прикажњу, 
 од бадем, што виће прецавтело и опало, па ти приличе како да су по туј зелену чергу бели цвето 
ема њега бабе грбине; дрвеће исцавтело, па како да је бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се  
укавица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим та да га од голем милос’ тури 
 су под чандије над ћошку куд седешемо, па се спрема слунце пипају и викају гугууу-то! гугууу-т 
уу-то!... »Један, две, три...« бројимо, па кад избројимо повише од седом, а нам ни мило, што се 
ти не прозбори, на све жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све с 
, санови, големи мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани<ref tar 
поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наместим око та гледам на сокак: тражим да видим бећ 
си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже <pb n="26" /> главу; а јутре нигде слунце 
S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он о 
оша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље набере јагличје, кукурек, мачи 
е што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; по 
отира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нак 
згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А 
</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори Настасијо, преварала си се 
 беше.</p> <p>Чини здраво живо сас нас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли аџија, аџике?</p> <p>- Оти 
тек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмал 
татка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па кад викну на онија тројицу, мани се.</p> <p>- Како н 
енчеџије.</p> <p>Заведе се оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три  
 »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, нака га изручка зет  
еко Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа спраљаш 
чу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап,  
Једни овакој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изр 
ишевачку цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје уну 
одење...{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун 
домаћица, и послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђул-Марику.</p> <p>- Здрав си, Севетке!</p> <p> 
59" /> <p>- Тражи %наћас другу девојку, па си гу венчај ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на с 
лошотињу.{S} Тој зборејећи узе посипку, па се надлеже на њума како скршен дувар на потирњу, јер 
Неје како напред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две- 
 бату што несам ништа тражила, - рекну, па узе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од ч 
наја!...{S} Дојде сас мене чак до кућу, па тике:</p> <p>- Ђул-Марике!...{S} Димитрије си је при 
нана донесе ракију и киселу краставицу, па узе да га служи.{S} Тике он:</p> <p>- Седи, аџике.</ 
е басмене шалварке, горе је на мактицу, па врз мактицу јелече, на главу му криво капче, кому је 
S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу си ја бригн 
бу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за  
ја...{S} Оклопија сам уши како могарац, па салте глеткам.</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Је 
л-Марикину прикажњу једанпут да слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, што зна 
 а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, 
л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише од све, дв 
е ти гу поприка!</p> <p>- Мори Таске! - па вика боба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, ви 
</p> <p>- Сиктер сизи, домузлар, бре! - па ги дофати за рамо та кроз сокакња врата - на сокак.. 
лего једнаг у собу.</p> <p>- Филџани! - па погледа баш у Димитријев филџан, мрдну сас главу мрв 
то, што, аџијо?</p> <p>- Сиктер сени! - па викну татко и појде на куде глумац сас бастун.</p> < 
е?...{S} Какво? а, симсиле му погано! - па звекну татко и потрча накуде кућу како чираче<ref ta 
орча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би напрајија што напраји...{S} А, симсиле му циганск 
 треба да се смрзну не да се стегну?« - па тике мене та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми за 
SRP19012_N85" /> ама не га има гројзе - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко напред под нишан,  
ица.</p> <p>- Боље вас нашла! </p> <p>- Па ш’ чиниш?{S} Здраво ли си?</p> <p>- Добро, фала Богу 
.</p> <p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па зар ћеш таква да искочиш?</p> <p>- Несам шашава да и 
си?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Па јоште како ти је другар?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Ф 
 пазуке, око шију, око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А  
<p>Села сам, према Ђул-Марики.</p> <p>- Па добро ни си дошла! – узвикнуше ми две старе и домаћи 
ул-Марика и радосно, и весело.</p> <p>- Па јоште како ни си?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p> 
S} Бошке?!</p> <p>А тај Таске:</p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је 
други черкез?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па ли, вика татко, хоће да продавате башчованџије краст 
>Ич се и не двоуми: не теја.</p> <p>... па дооди, па тике мене усујле:</p> <p>- Димитрије те ја 
овија зулумћари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беш 
ј; ако за крушке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну плов 
нлак фустан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жуте папуче везене  
 дооди сас друсто му, кумашини, родови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем 
 врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срц 
еш сас Нишлије спротив овија зулумћари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је б 
у од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жуте папуче везене сас злато!...{S} Туго! 
алев џанфес шалваре и кафтанлак фустан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па ста 
је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да 
па шишики, па чаше, па чашке за ракију; па филџани, па зарфови салте срма...{S} Свашто!{S} Пуна 
а, аџијо,<ref target="#SRP19012_N72" /> па више немој.{S} Шашава ли сам да ми <pb n="60" /> је  
 селемију<ref target="#SRP19012_N17" /> па сас пушке наокол.{S} На рафови зарфови и филџани, а  
 питије, за тој.</p> <p>- Какве питије? па питују и бутају се.</p> <p>- Свари питије, па ги изн 
д бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па стамболски леген и јебрик!{S} Огледало од кума ми го 
лте срма...{S} Свашто!{S} Пуна кућа!{S} Па што доби други дарови!{S} Па дојдоше ни таман десет  
ије!{S} Санови, на санови капаклије!{S} Па тенџере, па тепсије!{S} И два мангала!{S} И три гевг 
а кућа!{S} Па што доби други дарови!{S} Па дојдоше ни таман десет погаче, па четири големе тепс 
расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, леле 
 да сакута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше са 
бро обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу  
 оставили на овај свет самач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој неје истина, погледа у вен 
..{S} Четири сам мафишлака добила...{S} Па чорбалаци, па <pb n="83" /> панице, па шишики, па ча 
о!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за  
он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се 
како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими, у голему пиротски, <pb n="10" /> у друге кип 
 <p>- Викаш, Маријо, у нашинци нема.{S} Па не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук 
 рукави и низ пазуке везена шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb 
 ми се, и од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе  
ава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно паниче пуноч’чко сас зелену по 
 је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дединога Краљеви 
страшно: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња 
ак Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ет 
ну поприку и <pb n="39" /> бели лук.{S} Па како тој паниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до 
рија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј моје песме...</p> <quote> <l>»Лал 
урлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем чаир, а оно трава, трава 
д зору на славу, патарицу, рукавицу.{S} Па говорило се и о »женском ручном раду«, садањем у Ниш 
је страна 11 --><pb n="12" />гергеф.{S} Па што појешем!...{S} Татко не ме је караја за појање н 
орим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, п 
рата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јак 
 /> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Еј, баба-Марија!...</p> <p> 
/p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Црна, баба-Марија!...</p> < 
.{S} Што ти приличууу!...</p> <p>- Јес’ па.{S} Пембе шалваре...{S} За кога да се обучем?</p> <p 
убавога Миту Ђулинога?...</p> <p>- Јес’ па! прозбори ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој  
{S} Такој си напред беше.</p> <p>- Јес’ па, - вели аџи-Настасија, ћутљива и озбиљна старица, мн 
 као да крије од осталих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{S} Како ти исприча’ такој си било: ама онаг с 
 туј онај боба-Настасија:</p> <p>- Јес’ па, селвија.{S} Ја га какав је малечак па дебел.{S} Не  
 хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Еј, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се см 
 хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Црна, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се  
S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да 
тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скид 
 опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натраг 
а Таску, девојче на Кршено Чело...{S} А па што беше тој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у  
ем девојче за ћосавога, ни за малечкога па дебелога, ни за модроокаста нећу.{S} Ћосав, вика, до 
питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немој проминеш Марику.« 
 погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан не 
1" /> - »Што збориш, аџи-Настасијо?« Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под ниша 
ика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мене: »Кога жениш?{S} Кога у 
афу, но гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па се задева (јербо врс’ му је била):</p> <pb n="104" / 
одорча тике зажми и устури главу, мрвка па затури фес чак на шију, како да му на чело и теме те 
ћу да палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- Што има, аџијо? рече нана кротачк 
ање ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика па испи чашу, узвикну »фала ти, Севетке!« и настави.</p 
и од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме 
А њему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен пенџер поза перде, па 
ли нешто друго благо за ручање, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућ 
<p>- Може бит заради черкез.{S} Заш’ је па онакав, аџике?</p> <p>- Неје.{S} Запазила сам, Таске 
> а на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S}  
get="#SRP19012_N58" />.</p> <p>- Што је па тој!{S} Заш’ се млатите?! - од азганлак<ref target=" 
Димитрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники д 
 ме мрзи на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори Настасијо, мило, јако ме мило.</p> <p>- Модра  
енџер од собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb n="67" /> на  
е,<ref target="#SRP19012_N94" /> црвене па сас зелени пушћулчики.{S} Друга му пак баба (моја на 
ако па да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S 
 како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па вика:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одртел 
ав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се з 
и су ми кириџије, што ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше у странство у Ћуприју, при младожењск 
се што је туј домаћин.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и пог 
и...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па зар 
очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој 
девојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој д 
} Обучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па зар ћеш таква да искочиш?</p> <p 
браји што имам мужа...</p> <p>- Куде ће па он да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је К 
 је добар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{ 
вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте  
54" /> појас јеглак, та си ги обрише, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја друге гледам, и ком 
ем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњу.{S} Бог да прост 
р толико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правешеју максуз тако 
Еј, Мори Таске! - вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па  
 Онаг си примимо нафору, наручамо гу, и па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т 
 ми је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме остављ 
е мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од 
ило: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, ид 
- говори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{S} И па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, 
 Светитељ Никола,</l> <l>Службу служи и па славу слави,</l> <l>Зовнуја је мало и големо - </l>  
лно дојде, па узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми 
 фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chapter 
ице, он па у вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако,  
лије, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја би човек 
вин дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете ти ги па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} 
омшилак сас работу, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та н 
а.</p> <p>- Неје, Настасијо.{S} Малечки па дебели несу чутуре за туцање кафу, но гумасти шимшир 
а врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но 
де, Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни па одење...{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г онуја 
о.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни па поголем милос’...{S} Како с’г да га њега гледам!...{ 
неје место ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Тат 
 знам куде.</p> <p>- Неси питала?{S} Ни па он каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеј 
чи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јошт 
target="#SRP19012_N20" /> убави, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У г 
лезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До икиндију н 
и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, з 
е ме за Димитрија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај Димитрије!{S} Висок како топола, убав како  
роз мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза снају ми,  
 другога модроокаст, за трећега малечак па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли је Ђошин Димитрије: 
 па, селвија.{S} Ја га какав је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бид 
ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уст 
за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Дим 
 хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш, вика, стринк 
т?...</p> <p>- Кешке и памет да загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима! - и туј па  
нећу више за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:< 
при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по 
врзување главу, ако убаве папучкице, он па у вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне 
 татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пред Свети пре недељу тражи од нашега попа да му исп 
а, а после помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан.<ref target="#S 
лезе кир-Тодорча.{S} Чинише здраво живо па узеше да се гледају, никако се, не знам, чудно гледа 
 не дајући јој да устане.</p> <p>- Како па да идеш?! - рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав,  
ке? - и узе та ме пољуби.</p> <p>- Како па што работим? - дори викну на њума, и узе та обриса о 
 Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ак 
?!{S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагази 
</p> <p>А татко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се за 
 прошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па моја нана готовеше сабазорску манџу, бата!{S} Имашем 
итрије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> <p>- Ооо!{S} Ашкосум, Ђурини 
игову главу загледам, еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у н 
м да се не досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика боба-Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу на  
чена, закитена, јербо јоште половин сат па ће акшам,<ref target="#SRP19012_N89" /> к’да се чарш 
 рекоше укућанке; а она:</p> <p>- Какву па моју прикажњу?</p> <p>- %Ђојем се не сећа!</p> <p>-  
е присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда, не се  
</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јако те милује.</p> <p>А м 
о срди, но се собраше око стринка-Таску па викају, смејајећи се:</p> <p>- Заш’ те, мори Таске,  
, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома чо 
урек, мачицу, љубичицу, напраји си киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, 
агазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем 
?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да га питам?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си 
то ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да 
могнем му да се обуче, предадем му кафу па га испратим на дућан, ја узнем да дизам легало и нај 
get="#SRP19012_N93" /> од зелену кадифу па сас злато везену, како на турски деца; и и купија му 
ана ми попи, изруча мрвке од краставицу па тике се искашља и узе:</p> <p>- Што?...{S} Ћеш се чу 
ашем (у мисал), сас Димитрија спијешем (па у мисал), за Димитрија снијешем; сас Димитрија одеше 
l>Што је вода, да је мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади да испишем.</l> </quote> <p>И јошт 
> <l>Трипут му се свећа угасила.</l> <l>Па искочи та си мајку пита:</l> <pb n="30" /> <l>»Кога  
што значи: мани се!</p> <pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и није баш толико стара, једва ако је  
ml:id="SRP19012_C4"> <head>IV</head> <p>Па не ли ти, керко, ја одболува.{S} Истина, несам била  
и у Димитрија.{S} Не ме погледа!</p> <p>Па излего, мислејећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} 
у, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« 
 <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, 
и једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина салте се разлетела, па како кроз обор пројдеш, 
шике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада по наше косе, шамије; а оној моје модроокасто, Сот 
ту се бели цветови што су прецавтели, и падају по ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву 
p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево друсто, и  
полети, славеј-пиленце,</l> <l>Та си ми падни татку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та нову 
, па га нема, нема да отвори.{S} Јадан, паднуја, утепаја се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у  
note> <note xml:id="SRP19012_N32">Тврди пазар.</note> <note xml:id="SRP19012_N33">Јело.</note>  
ote> <note xml:id="SRP19012_N12">Тврдиш пазар.</note> <note xml:id="SRP19012_N13">Име, глас (ре 
P19012_N84" /> што је донеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На с 
агданос<ref target="#SRP19012_N91" /> и пазила да ни Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) уба 
едан бал салте голе...{S} Руке, грбина, пазуке - на мегдан; а мужи гледају како мачори и салте  
болоз зафатија га од џепови дори до под пазуке.{S} Подколенке му свилене, шарене, па сас пусћул 
те срма!{S} Око шију и око рукави и низ пазуке везена шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко с 
 и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<ref target="#SRP19 
: убава чова, убав вез, каранфилија, уз пазуке, око шију, око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, 
Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од рос 
 фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и виј 
нако лепо опточила ситним %мемицама уз »пазуке«, око огрлице и око рукава.{S} Преко груди нема  
с које су играли, та ги спацирају, како пајтонџија коњи к’да му се умору...</p> <pb n="33" /> < 
 за <pb n="97" /> једно друго.{S} Ђоша, пак, поган, мислејећи да ми је татко истина како Цинцар 
N30" /> и да сташе.</p> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу при гергеф, мислешем: како ете ти 
ажу по николико усујле.</p> <p>Ники су, пак, безбели, знали што ће се Димитрије венча сас девој 
тка му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од црвену свилу пупке<ref target="#SRP19 
в сапун.{S} Меришљав, две ми очи!{S} Ја пак, вика, ђирит несам видела да искочи ни из циганску  
.{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа спраљашем кошуљку.{S}  
аст, за трећега малечак па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли је Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ване,  
 n="60" /> је пријетељ Кршено Чело?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш  
 ми срце остину како лед...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi 
прајимо, знајеш, да овлајише.</p> <p>Ја пак не искача.{S} Легнула сам, онакој сас све шивети, н 
 ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија неје у башчу?{S}  
тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у к 
мреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од оно 
аше и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се п 
.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нана пак, гледајећи кроз пенџер, уплаши се и узе, тресејећи  
а-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како  
 беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја се сас о 
е не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали 
 девојче, исцавтеја, исцавтеја, који је пак катмер, њигове су луле посрнуле исто како цветови н 
ле сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас је пак Свети посан, та, да прошћаваш, риба - мани се!...{S 
а ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки празник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а 
и вијем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича-Коле пак, дете, ништо друго; што у чаршију чује, све ће си п 
ред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни, а чо 
ница а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротачко ре 
ју поприку), спрајимо ручак.{S} Која се пак чешљаше кротко, она си завије колбаш и коцак јоште  
 чутура за туцање кафу.</p> <p>Татко се пак не сећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика.</ 
и правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А о 
ија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој 
 за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, деткино, жудан за - сло 
 аџија, гореше кандило дајма.{S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, 
/p> <p>Татко броји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња врата да видим - бећари.{S} Таман 
ају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре дан, у  
шија, Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђоша си пак неје нашаја ману на девојче.{S} И како да најде?{S} 
пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге 
 прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, к 
 човек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро за киселе краставице, за гројзе  
 Маријо! (не ме викаше ни невесто, нити пак... друсто смо били).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем 
..{S} Онај си је чардак Сотираћев, овај пак други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На т 
 ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту показа према истоку - стојеше у иконост 
би ручала киселе краставице.{S} А човек пак... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи  
 ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдину<pb n="64" /> и кад’ 
крив, не помињајећи никога.{S} Господин пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре р 
...{S} Неће си девојче.</p> <p>Господин пак:</p> <pb n="58" /> <p>- Иди, аџијо, та доведи девој 
, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не знам 
 студено дори у зуби удара...{S} А како пак напред служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јошт 
д очи како жалне врбе над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ ст 
године.{S} У голему собу на један дувар пак висеше ми татко: на груди му срмалија џемедан, озго 
орина толико, да си издане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљи 
о је модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа што је татко зборија и како је наодија приг 
p>Татка ми беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костадинка.{S} Сас овој искам да почнем, јерб 
е па сас зелени пушћулчики.{S} Друга му пак баба (моја нана) плетеше чарапке: од белу пређу, ту 
у т’нацку и модру; <pb n="65" /> очи му пак ситачке, зелене како у мачора, па салте видру.{S} И 
ка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при  
лисје зелено, јербо слана јоште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина  
Све попови и све калуђери;</l> <l>Свећу пали, свећа му се гаси:</l> <l>Трипут му се свећа угаси 
ело.</note> <note xml:id="SRP19012_N34">Палидрвце.</note> <note xml:id="SRP19012_N35">Нарочито. 
аса.</note> <note xml:id="SRP19012_N64">Палица.</note> <note xml:id="SRP19012_N65">Одлази.</not 
:</p> <p>- И за његово здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- 
ш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</p> <p>- Заш’, аџијо?</p> <p>- Заш’?...{S} Што н 
по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зелен 
<p>- И срам сам си загубила.</p> <p>- А памет?...</p> <p>- Кешке и памет да загубим па да идем  
ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нема одовде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама са 
н, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не искаче, море како шашав идем, жива ми н 
.</p> <p>- А памет?...</p> <p>- Кешке и памет да загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фа 
љине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г 
алте за Димитрија.« Такој си сама у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Димитрија сам била дај 
ебе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет <pb n="22" /> ми стоју салте још николико...{S} К 
 да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо ми је Сотир  
 а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ј 
како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте на боба.</p> <p>- Не ли 
.</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нема одовде дори до Стамбол.{S}  
ла...{S} Па чорбалаци, па <pb n="83" /> панице, па шишики, па чаше, па чашке за ракију; па филџ 
 па како туј искашем да газим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подизам шалварк 
 <pb n="39" /> бели лук.{S} Па како тој паниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлински п 
око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно паниче пуноч’чко сас зелену поприку и <pb n="39" /> бел 
што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га причестимо: мило не што ће си је од Бл 
ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прајија 
<pb n="100" /> бидне убаво кад идемо на Панталеј да се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па озго 
>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и фустан што  
 невесту салте лошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка-Тас 
Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} Собајле дооду родови 
/p> <p>- Заш’ те, мори Таске, удари?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да ме је младу невесту салте лошо п 
9012_N51" />, вунено ли је, шарено, сас пантљике, широко ништо како анамске узун-антерије<ref t 
м, а у лице сам, познавам, станула како панџар,<ref target="#SRP19012_N27" /> јербо срам имашем 
дају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, како поприка.{S} Улезе при нас у о 
!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, ништо друго.</p> <p>- Узела, вика, па сас мене  
; где се и сад излази у шетњу у роганли-папучама; где је и сад по градинама шимшира високих као 
 чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос на папуче, горе је салте на једну басмену антерију, доле н 
а фес и срма-пусћул; па стамболске жуте папуче везене сас злато!...{S} Туго!{S} На Цветнице црк 
о кошуљке, без оца антерике, на удовице папуче, на стари људи јеменије.{S} А на Варвару две жен 
е један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори, он узне та се  
на белу антерику, боса, на беле атласке папучке; млада како капка, ама по чешљање се познава шт 
..</p> <p>Улазејећи у собу и собувајући папучке при врата на орозан, узе та се ђојем соплето.{S 
и шамичики за врзување главу, ако убаве папучкице, он па у вечер казује на мајку му и па питује 
пијење, <pb n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: с 
рлије што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну кутију од тане алву, што сам  
 су берем, што викају људи, ништо - пет паре, десет ли ока!</p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика нан 
} Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; нишлиски симити били су за прикаж 
Велиг-дан, па ме викне да ми даде десет паре ели испод појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ј 
изам легало и најдем под јестак - шесет паре: оставија ми да купим за подручак ели пењерлије ел 
рлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; нишлиски симити 
 та туру меришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена има, вика, ништо,  
 аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су преко недељу препазарили.</p> <p>Татко број 
Ђоша, једнаг отрча у Господина, даде му паре виће колико му даде и рече: да прокуне онога који  
се красну пловдину<pb n="64" /> и кад’н-пармак<ref target="#SRP19012_N73" /> сама сам зборила:  
.{S} Господин пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој 
е, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару кирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се срди жена 
 target="#SRP19012_N10" /> јој није око паса, виси крај ње на миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{S} С 
, шта за вечеру или пред зору на славу, патарицу, рукавицу.{S} Па говорило се и о »женском ручн 
фес.</note> <note xml:id="SRP19012_N94">Патице.</note> <note xml:id="SRP19012_N95">Мало пуце.</ 
ако малечко, а нос голем, па модар како патлиџан; мустаћи си је изгризаја та штрчу тике мрвка н 
аво.</note> <note xml:id="SRP19012_N39">Патлиџан.</note> <note xml:id="SRP19012_N40">Јело.</not 
 видела сам пуно лепих боја, као у репу паунову: гледам њу, као невесту, лепо обучену, накићену 
S} Велики пости.{S} Чедо ми је Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше.{S} Слунце греје, г 
п, кад је у очевој градини крај ђерђева певала и сањала дивне снове.</p> <pb n="108" /> <p>А Ни 
{S} А на Варвару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву готовимо: манџе, манџе, 
 гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезевенг: доведо гу овдека да гу спацирају јабанџије<re 
ла, па спрајила у бошчу ђирит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисјани, кој купи, кој наред 
о ти приличууу!...</p> <p>- Јес’ па.{S} Пембе шалваре...{S} За кога да се обучем?</p> <pb n="80 
а судови.</p> <p>- Обучи, Марике, онеја пембе шалваре...{S} Што ти приличууу!...</p> <p>- Јес’  
а, па жута, па ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј 
ако ја други пут што работешем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што беше, м 
преко њигову главу загледам, еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја ста 
а.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Господ знаје  
тко расрди!{S} Нана пак, гледајећи кроз пенџер, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута у је 
ија чардаци...{S} Фрљи, ротке, очи кроз пенџер:{S} Ене!{S} Онакав...{S} Онај си је чардак Сотир 
а она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен пенџер поза перде, па слушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p 
9012_N14" /> Таван гу истина нисак, ама пенџери млого, врата шарена, и на долапи врата шарена и 
<pb n="10" /> у друге кипровачки.{S} На пенџери пердета<ref target="#SRP19012_N16" /> шарена, о 
сејећи си, а жене се тике прибуташе при пенџери.</p> <p>- Елате!{S} Елате скоро! - грми татко м 
 што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од  
 капиџике; где се и сад купују симити и пењерлије за »подручак«; где се и сад готови наут и мес 
е: оставија ми да купим за подручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За 
уј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављ 
ој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А 
а.</p> <p>Стојим уз отворен пенџер поза перде, па слушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за њего 
е уведе при девојчики.</p> <p>Дигли смо перде, гледамо у обор: месечина, месечина та се види ка 
0" /> у друге кипровачки.{S} На пенџери пердета<ref target="#SRP19012_N16" /> шарена, од селеми 
ала (истерала) сам слушкињу; бре кој те пере; бре прајила сам слатко; бре варила сам црвени фре 
 сапун но ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај младожењски сапун, но ће се мије.{S} А?... 
ирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женско Друсто, та гу саши 
 Заради убавињу почеше да ме викају:{S} Перуника-Марика; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул- 
te> <note xml:id="SRP19012_N91">Целер и першун.</note> <note xml:id="SRP19012_N92">Мемице.</not 
 чевре...{S} Римам све повише: пишин ме песма расплака, а после се досећујем бре за овој, бре з 
.{S} Млада, убава, <hi>онакој</hi>... и песма гу искочи.{S} Јербо напред како би си ника <hi>ни 
ника <hi>ништо</hi> изручала, једнаг гу песма искочи, та од резилак не може да кроз сокак...{S} 
 Туго!{S} Појем на Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му 
ал немам.{S} Па си кришећим и онеј моје песме...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи«. 
e> <pb n="86" /> <p>Вадим од себе жалне песме, појем и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лв 
. свашто.{S} Ама немој да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем с 
еселу харемлуку, кад се раздрагају буле песмом којој је припев:{S} Оф! опет оф!...</p> <p>А дом 
Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p> <quote> <l>»Службу служи Светитељ Никола,</l 
ако у дајире...{S} Чукам, чукам и појем песму што си је за <hi>боју</hi>...{S} Измимо гу; избањ 
адожењско; и оба претиснуше озгорке сас песницу, а туја куд су претиснули турише у моје дукат,  
 оне су берем, што викају људи, ништо - пет паре, десет ли ока!</p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика 
 сам јединак Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</ 
ашини, а у нас тајнооо, како на Распети Петак!...{S} Утишило се како у поље лете кад опече звез 
војчики у сарачану.</p> <p>Јутре дан, у петак, <hi>боја</hi>.{S} Младожења си ми прати собајле: 
1" /> сумпор; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Таску, убав јурнек, мани се 
рапа, бела, вунена, шарена на прстима и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испруже 
 се преко дувар на Кршено Чело баш пред петли појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема да отвори 
Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат м 
де софра-тепсија - око њума рат да седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај да прекр 
ла за удавање, како петровка јабука око Петров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} 
ка пролетњега сунца, што сијаше као око Петрова дана; а плавооко девојче мојега ручнога девера, 
 што беше онаг стасала за удавање, како петровка јабука око Петров дан за ручање.{S} Ама он јед 
S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради пецилак,<ref target="#SRP19012_N68" /> вика, прајија че 
никога, - викам, и зацрвене се како к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пусти ср 
, пуњете ћурке, пржени пилики, на р’жањ печени прасци, ели јагањчики, к’да си је на што време,  
ирање, ни играње: глуво како да се вари печеница за гробје...{S} Кева Коцина венчала се у месни 
ран, познава се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p> 
аш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} 
ошла, такој ми турила на главу: чарапе, пешкир, чевре...{S} Римам све повише: пишин ме песма ра 
смешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да неје ткајено; како да неје 
/hi>.{S} Младожења си ми прати собајле: пештимаљ, силаџак, шамију за везување главу, кану, боју 
ила у бошчу ем ђирит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја  
ако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на <hi>бо 
} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј забрајила.{S} Могу, ама не це 
белки глумац.{S} Безбели је глумац бија пијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пр 
’?...{S} Белки глумац...{S} Бија је зар пијан, - збору онија тројица %плауће.</p> <p>- Глумац!. 
.{S} Излего из собу спотурајући се како пијана.{S} Стра’ имашем од друсто му, од нану ми...{S}  
во?!{S} Заш’ се, жи’ ви Господ, прајите пијани, кад несте?...{S} Какво? а, симсиле му погано! - 
р... <pb n="106" /> А, туго!{S} Ручање, пијење, смејање, зборење - дори при вечер...</p> <p>Так 
ченце, несам жудан, ни за ручење, ни за пијење, <pb n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за аљи 
ринке.{S} У зборење пројде ни време без пијење.</p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај си је чашка  
угачка софра, ич се не диза.{S} Ручају, пију за <pb n="28" /> Свети и поју.{S} Манџе<ref target 
»лимонију,« служи.{S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш 
в ти Бог!</p> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да идем!</p> <p 
ке, за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је ск 
 у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за зору.{S} У 
уке своје не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш дори до зору. 
војку, на Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тури,</l>  
, лук мука, зелена трава једило, славеј-пиле мушко чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме за она 
ла,</l> <l>Та ми узе, Боже, моје славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пролет славеј си појеше,,</l> < 
ем и судови измијем, па сам весела како пиленце на грањку.{S} Мијем судови и појем, метем кућу  
 очи - млада невеста.{S} А када би нико пиленце летејећи прозборило: »И Димитрија је жал за теб 
и: </p> <quote> <l>»Лети полети, славеј-пиленце,</l> <l>Та си ми падни татку у башчу.«</l> </qu 
та«, у авлији, где изгледа своје славеј-пиленце, Димитраћа, да јој дође, и да јој спије на меко 
за тебе!...</l> <l>Лети ми, моје славеј-пиленце,</l> <l>Скоро прелети тија сокаци,</l> <l>Та си 
 капама, подварак, пуњете ћурке, пржени пилики, на р’жањ печени прасци, ели јагањчики, к’да си  
кот.</note> <note xml:id="SRP19012_N86">Пиљци.</note> <note xml:id="SRP19012_N87">Лопта.</note> 
ћошку куд седешемо, па се спрема слунце пипају и викају гугууу-то! гугууу-то!... »Један, две, т 
иле, јорганџија.{S} Па килими, у голему пиротски, <pb n="10" /> у друге кипровачки.{S} На пенџе 
би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’ артија, 
/p> <p>- Фала Богу, здраво је.</p> <p>- Писује ли ти сестра?{S} Како си је она там’?</p> <p>- П 
 препазарили.</p> <p>Татко броји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња врата да видим - бе 
4" /> <p>- Аман, афендаћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми про 
 тике ники та на сокакња врата: чук!{S} Пита који је, извади чивију...{S} Онаја!...{S} Дојде са 
питује, јербо зна татков ми табијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</ 
ему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен пенџер поза перде, па сл 
 га Шишко Коста,</l> <l>Митичин га Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли 
 гу Чучка Сика,</l> <l>Зојкина гу Краса пита:</l> <l>А, Марике, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Д 
мо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми се одовутке гласимо.{S} Отвори, и з 
ну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - мисле 
итрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb n= 
ка ми.{S} Отиде једнаг.</p> <p>Господин пита:</p> <p>- Заш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си ј 
а угасила.</l> <l>Па искочи та си мајку пита:</l> <pb n="30" /> <l>»Кога ли смо, мајке, забраји 
вало,</l> <l>Питувало Димитраћа,</l> <l>Питаја га Шишко Коста,</l> <l>Митичин га Дора пита:</l> 
е.</p> <p>Ми се тике по кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се напраји.</p> <p>Још повише се  
’ те, стринка-Таске, чича-Мане удари? - питају и девојчики, смеју се и бутају се око њума.</p>  
N90" /> ама не знам куде.</p> <p>- Неси питала?{S} Ни па он каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S 
 је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.</p> <p>Испрва се, уз вино »испод комину« и лебл 
але,</l> <l>Питувало Ђул-Марику,</l> <l>Питала гу Чучка Сика,</l> <l>Зојкина гу Краса пита:</l> 
 ћу си идем у Господина (владику) да га питам: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи тепају 
>- Иди, аџијо, та доведи девојче: да га питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу да га доведем, Господ 
н:</p> <p>- Викајте аџи-Костадина да га питам заш’ не дава девојче.</p> <p>Викнуше татка ми.{S} 
- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да га питам?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на аџију 
/l> <l>Одговори Ђул-Марика:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што чезнујем,</ 
</l> <l>Одговори Димитраћи:</l> <l>Заш’ питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што копнејем,</ 
од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S}  
је.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене салте на Водице.</p> <p>Замрачи с 
 »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те  
е он удари, нит’ па ја њему свари убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а питије несу 
у стегле питије, за тој.</p> <p>- Какве питије? па питују и бутају се.</p> <p>- Свари питије, п 
ко њума.</p> <p>- Што му се несу стегле питије, за тој.</p> <p>- Какве питије? па питују и бута 
? па питују и бутају се.</p> <p>- Свари питије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, 
а сам, па несам умејела убаво да сварим питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Г 
 се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па тике м 
 манџу<ref target="#SRP19012_N33" /> ја питу: »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: си 
, - викам, и зацрвене се како к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пусти срам!... 
е узеја: заш’ несам гледаја, заш’ несам питуваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што си дадо кра 
рила си датка с Миту,</l> <l>Датка Миту питувала:</l> <l>Заш’ си, синко, пожутеја?</l> <l>Заш’  
лет снег што копни?</l> <l>Друшке су си питувале,</l> <l>Питувало Ђул-Марику,</l> <l>Питала гу  
 аџиску Ђул-Марику.</l> <l>Друсто си је питувало,</l> <l>Питувало Димитраћа,</l> <l>Питаја га Ш 
и?</l> <l>Друшке су си питувале,</l> <l>Питувало Ђул-Марику,</l> <l>Питала гу Чучка Сика,</l> < 
у.</l> <l>Друсто си је питувало,</l> <l>Питувало Димитраћа,</l> <l>Питаја га Шишко Коста,</l> < 
 дете рече:</p> <pb n="20" /> <p>- Ете, питује бата тражиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на б 
на грбину му се подигло; оди кроз обор, питује што работимо и све сас бастун: чук, чук...</p> < 
омо.</p> <p>Татко га пушти да збори, да питује.{S} Ћутећим слуша, стреља сас очи, фаћка мустаћи 
, он па у вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, дат 
 девојче... за тој.</p> <p>Нана виће не питује, јербо зна татков ми табијет.{S} Пита ли за ништ 
евојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте гледааа, како, чувај Б 
ри, он узне та се прокашље: салте да не питујемо који је, но једнаг да отворимо.{S} Један дан б 
 појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не знам... што несам... свашто. 
 да не иска?...{S} Што је тој, аџијо? - питују онија чудејећи се.</p> <p>Татко ми се још повише 
тије, за тој.</p> <p>- Какве питије? па питују и бутају се.</p> <p>- Свари питије, па ги изнесо 
естра?{S} Како си је она там’?</p> <p>- Пише, здрава је.</p> <p>- Е, фала Богу!{S} Салте нака ј 
весту што прајише, што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’ 
тираћев, овај пак други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак седне, п 
тарке пак сваки празник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву 
 за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем ве 
, пешкир, чевре...{S} Римам све повише: пишин ме песма расплака, а после се досећујем бре за ов 
 салте уврћују мустаћи...{S} Свашто!{S} Пишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по  
л...{S} Туго, мајке, што напраји!...{S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде криво, расрди се и 
е такој беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на присме’?</p> <p>-  
 проклесто у цркву, неје ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он неје умреја од Господиново прок 
 Заш’ се смејете?{S} Не ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У 
бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња 
ја; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона 
 вечер...</p> <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Че 
 неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме  
о словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<ref target="#SRP19012_N31" /> стра, а после помис 
ј!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од он 
 ми узе, Боже, моје славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми,  
рвка на горе и подиже леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од Дору Митичинога и онија други, па п 
нца, што сијаше као око Петрова дана; а плавооко девојче мојега ручнога девера, чијој сам се ку 
ке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам нами 
и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учин 
ди раскопчан, те јој се види од српског платна, проткавана жутом свилом, кошуља, коју је, како  
тво све, па, викају жене, и младожењску плаћу за три месеца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, 
ја је зар пијан, - збору онија тројица %плауће.</p> <p>- Глумац!...{S} Ајде, белки глумац.{S} Б 
 оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да  
ми!{S} Кротко јагње!{S} Благи шикер!{S} Плаче, брише слузе сас рукав што је искочија под рукав  
арије да не плаче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весели сас дев 
а ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам  
и:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не плаче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак 
ем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого 
 с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Што се 
ом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана  
камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана да збори 
 Бог!«</p> <p>Тај дан несам се утешила: плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- 
ли-Фатима! - и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у Ни 
 колај<ref target="#SRP19012_N57" /> да плачем, ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утеш 
е од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не плачешем.</p> <pb n="84" /> < 
 на траву, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми 
моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, да се туцам, да римам, зборејећи на другарице м 
ако онај дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза снају ми, што ћу си  
ав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и колико словедну гл 
 и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и колико словедну главу у руке, по 
> <p>Вадим од себе жалне песме, појем и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на прилич 
 слузу претица, све се више ражаљујем и плачем, па тике најпосле, плачећим:</p> <p>- Аман, стри 
</l> </quote> <p>Жене поју, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се пл 
е ражаљујем и плачем, па тике најпосле, плачећим:</p> <p>- Аман, стринке!{S} Нак прају што прај 
...{S} Несам могала више, ст’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легамо, тике ники т 
{S} А нана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, плачеш та губиш очи, ја тој не смем при татка ти да каж 
 он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на бабу, таткову 
беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била под нишан, па ме мило д 
за другога да плачем... не знам заш’ не плачешем.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутру, к’да га посип 
и на другарице ми, што барабар сас мене плачу:</p> <p>- Леле мене, остадо си пред свет у посмеш 
д свет у посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага 
ђаја.</note> <note xml:id="SRP19012_N6">Плетеница.</note> <note xml:id="SRP19012_N7">Кита.</not 
лчики.{S} Друга му пак баба (моја нана) плетеше чарапке: од белу пређу, турану на <pb n="101" / 
/p> <p>У делници сам, у башчу, работим: плетешем, шијешем, ама понајвише сам била при <!-- недо 
te> <note xml:id="SRP19012_N25">Од лака плитке ципеле.</note> <note xml:id="SRP19012_N26">Обеле 
} А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдину<pb n="64" /> и кад’н-пармак<ref target="#SRP19 
гну?« - па тике мене та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} 
дори до зору...</l> </quote> <p>Зачу се пљесак дланова како у какву веселу харемлуку, кад се ра 
 да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротачко рекну:</p> <p>- Што  
му ништо око рогови узеше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети 
е убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема огледало.{S} Зарад 
црква, т’га си заредиме по пријетељице, по родови; там’ си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле 
/hi>: јебриче ракију и чашку по родови, по кумашини, по пријетељи ели комшије, виће кога искамо 
 ракију и чашку по родови, по кумашини, по пријетељи ели комшије, виће кога искамо да викамо -  
Играле, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, ова 
ду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које су играли, та ги спацирају, како 
 (куд најде бастун не знам): по грбину, по крстетину, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја виј 
 сас бастун (куд најде бастун не знам): по грбину, по крстетину, и јоште по доле... тепа, тепа  
је.{S} А на Варвару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву готовимо: манџе, ман 
јени кад и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а ши 
и је шан:<ref target="#SRP19012_N13" /> по татка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} 
с пусћулом<ref target="#SRP19012_N7" /> по целом фесу, маленом, наврх главе, с колбашем<ref tar 
 бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани<ref target="#SRP19012_N20" /> убави, ша 
демо на Панталеј да се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене  
, %моруња дебела и бела како сирење.{S} По онуј попову артишку разделимо...{S} На Св. Саву све  
орљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казу 
Косту и Ђорђа Ћурчију...{S} Доодеше.{S} По ники пут фаћаше си момчадија оро...{S} Играшемо, ја  
arget="#SRP19012_N213" /> дори гору.{S} По обор се прострела <ref target="#SRP19012_N214" /> тр 
оди.{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по мешину му се салте претура.{S} Такој, такој, па тике 
 обор млада травка како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтело  
е брекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које с 
 нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада по наше косе, шамије; а оној моје модроокасто, Сотираћ, 
ле! а жене се тике згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обр 
 ете ти га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тике очи та у мене:</p> <p>- Што ће 
векрву, родови, а тике татко ми погледа по жене никако страшно: ја се од њигови очи уплаши.{S}  
ј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојч 
 пак... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги 
се гуша осушила; и нака ни донесе Васка по кафче.</p> <p>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам 
 Димитрија мислела.{S} К’да сам гледала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи  
ам год од меснице, и преко лето гледала по башчу, одејећи, седејећи и работејећи - све сам за Д 
 атласке папучке; млада како капка, ама по чешљање се познава што неје девојка, не гу је коцак  
е криво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} Срамује се у т 
Татко га сврћа, вика га под осмалаци на по једну чашку две ракију лимонију, јербо таман си је в 
е, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја би човек да 
 си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце, слунце.{S} Развикали се пред кућу  
требаше да је у мојега Димитрија једнаг по моје венчање, барабар сас чеиз ми, поклопила сам се  
 шетњу у роганли-папучама; где је и сад по градинама шимшира високих као »сливке«; где и сад гу 
На меки јестак - белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до зору...</l> </quote> <p>Зачу се пљеса 
ри софру, а гости мужи како попови, све по књижачки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне  
артишку разделимо...{S} На Св. Саву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при софру сами с 
ан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми ј 
и човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада травка како зелена черга; а по траву беле 
кња врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тике по кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се напраји.</p 
 А знам да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, идући  
 ме викају:{S} Перуника-Марика; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружи 
м, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је? 
ушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељице, по родови; там’ си не чека кафа, па и р 
домо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жен 
 играле!{S} Играле, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашен 
 свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на 
арикину прикажњу, <pb n="21" /> само се по каткад осмехнусмо, а овде се гласно насмејасмо.{S} А 
адем, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мисле 
S} Обрну главу од натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стануја толико бесраман, ели  
мах узе кафтан, кушак...</p> <p>- Јоште по једну лимонику, стринке.{S} У зборење пројде ни врем 
 Нишлику, аџи-Настасију.</p> <p>- Јоште по чашку.{S} Ајде и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здр 
знам): по грбину, по крстетину, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега 
.{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да римам и па да вије 
на је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.< 
од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску  
к од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу што напр 
} Перуника-Марика; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли ни 
друге од даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, 
кају ми честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет  
ако варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубица, 
е, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S} З 
лашише, па излегоше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушт 
око мене како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки моји сватови.{S} Причекуј 
е и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и збори: - »Кучко!{S} Могарице!{S} И 
’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ћ 
{S} Не ме погледа!</p> <p>После одејећи по кућу, сети се што Дора Митичин правеше цигару, та ск 
ишлике, мало, <pb n="8" /> мало, па тек по коју шалу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, мало.. 
а да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, па тике ми се учини како ме Мита ж 
ора је брза, с кратким нагласком, онако по нишки.{S} Очешљана је како су се у опште чешљале Ниш 
ко шикер, како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} К 
ви су при Димитрија одамно, салте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А 
вљале саму никад, а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на сокакња врата кротко: ч 
.{S} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за  
аш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n=" 
еста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<ref t 
 /> за Сотира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} 
 по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе како да ће ники 
 опазу што ће при нас, такој му прикажу по николико усујле.</p> <p>Ники су, пак, безбели, знали 
ели цветови што су прецавтели, и падају по ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојч 
е цел град, викају ми честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сам 
с здравицу</hi>: јебриче ракију и чашку по родови, по кумашини, по пријетељи ели комшије, виће  
 нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге,  
вина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које су играли, та ги спаци 
втело и опало, па ти приличе како да су по туј зелену чергу бели цветови, ткајени на прсти.{S}  
и, Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натраг, па тике  
унце, слунце.{S} Развикали се пред кућу по сливе врапци.{S} Развикале се кокошке, носу, а нам н 
 право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку лимонију.</p> <p>- Право је, аџи-Настасијо!{S} 
 отидне божном да спије, и сас њега још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, млади мужи сас  
ојдоше како јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и  
- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - с’га ти је још по убава!</p> <p>- Салте јоште једну...{S} Кратачку...< 
p>Оне ме не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку; али кад  
ине прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ки 
е те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике  
и се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како да сам никога утепала.{S} Сама си се на с 
рију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, па, викају жене, и младожењск 
А глумац тике држ’ за сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тике по кућу прибутамо, питајећи с 
ко ми, у теја године; салте што му коса побела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а нос голем, п 
к, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни па поголем милос’...{S} Како с’г да га њега 
о ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми в 
ао жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на добро обрће...{S 
 и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу салте да не про 
e> <note xml:id="SRP19012_N8">Шамија за повезивање.</note> <note xml:id="SRP19012_N9">Махрама з 
камо да викамо - да заповедају у нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, па  
 Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас здравицу</hi>: 
и, %ненадну госту!{S} Јетрвина ми мајка повика:</p> <pb n="4" /> <p>- С’га зборешемо за теб’, ж 
: чарапе, пешкир, чевре...{S} Римам све повише: пишин ме песма расплака, а после се досећујем б 
, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиниц 
 главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште повише ражали, па узе дори да вије.</p> <p>- Море, вика 
 две, три...« бројимо, па кад избројимо повише од седом, а нам ни мило, што се неће време проме 
ене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика  
ија чудејећи се.</p> <p>Татко ми се још повише расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д с 
ећи се што ли ће се напраји.</p> <p>Још повише се замрачи.</p> <p>Ете ти тројица мужи из младож 
е, не могу да дијам, не могу да си душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од такву муку свакога!< 
2_N43" /> не ги има: да не играмо та да погазимо Свети... <pb n="29" /> Ниш, срма ђумиш!{S} Ниш 
pb n="97" /> једно друго.{S} Ђоша, пак, поган, мислејећи да ми је татко истина како Цинцарин, т 
ћи никога.{S} Господин пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прок 
д мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изруча 
учам те!...{S} А па што су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натраг, па тике салте по жене 
, кад несте?...{S} Какво? а, симсиле му погано! - па звекну татко и потрча накуде кућу како чир 
 ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} А 
ги дарови!{S} Па дојдоше ни таман десет погаче, па четири големе тепсије татлије, па две тепсик 
 тике ми се учини дек овој неје истина, погледа у венчан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си 
га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тике очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, 
S} А боба- Настасија, татку ми за инат, погледа у Сотираћа, па викну:</p> <p>- Модроокаста Евдо 
сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу 
 <p>Тике ете ти га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тике очи та у мене:</p> <p> 
в.{S} Доодеше, доодеше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а  
о једнаг у собу.</p> <p>- Филџани! - па погледа баш у Димитријев филџан, мрдну сас главу мрвка  
} Не давашем да ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стан 
>Сети се ништо.{S} Ћу да напрајим да ме погледа, нема чаре...</p> <p>Улазејећи у собу и собувај 
 аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види колико сам убава, а он...</p> <pb n=" 
та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} Не ме погледа!</p> <p>После одејећи по кућу, сети се што Дора 
 докачим фрљи очи у Димитрија.{S} Не ме погледа!</p> <p>Па излего, мислејећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћ 
стан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој 
а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава се што ништо има, зацрвенеја се у л 
 шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p> <p>Мука м 
векра, свекрву, родови, а тике татко ми погледа по жене никако страшно: ја се од њигови очи упл 
и сокакња врата, он ће си ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па имам мужа...{ 
таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде ништо у груди, запти ме, не м 
ће да рипне дор гу татко салте за нешто погледа.</p> <p>Он попи чашку ракију и узе да реже сас  
ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је 
се, чедо, никако у дувар заглеђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле 
авешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А онија 
 <p>- Да ме је младу невесту салте лошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>-  
те сам тај дан на сокак искочила, па би погледала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да ди 
ене туј искачеше пред очи Димитрије.{S} Погледам ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, у све ништо -  
{S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се смејете, дево 
езе, па једнаг излезе.{S} Жене се ништо погледаше.</p> <p>Кад ме сплетоше и турише тел, изљуби  
p> <p>За Нишаву више не мислешем, но си поглеђујем у голем кован дукат - нишан ми.</p> <p>А тат 
»Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред сокакња врата три 
пе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n="62" />  
иче како да ће ники да умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде да га причести, мислу за кад 
грају обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<ref target=" 
S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни па поголем милос’...{S} Како с’г да га њега гледам!...{S}  
’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем две три месеца, више неје.{S} Нећу си, вика, да 
па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, 
, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> 
ула како вејка, што се од гајле за тебе погрбила, па како да има сто године...{S} Досећује се,  
. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија ме виће в 
ики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у ма 
/> троскот трава како зелена чова.{S} А под чандије сепечики,<ref target="#SRP19012_N215" /> и  
е збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Дор 
ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осмалаци на по једну чашку две ракију лимонију, јер 
ми, доодија је млого пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га шт 
, брише слузе сас рукав што је искочија под рукав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да  
ред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас младожењу, иду од м 
ишто не плачеше, зар што сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанпут отиднем при Дими 
ално...</p> <p>Несам била кол’ко напред под нишан, јербо татко грабеше да се попре венчам.{S} А 
ш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p>А татко  
а се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак пред цркву око Водиц 
 У!{S} У! - збори, клати се и тури руке под ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му Димитрије умре 
њем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Марика највише.{S}  
е, како ја други пут што работешем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што беш 
у меснице у редовату недељу, а била сам под нишан<ref target="#SRP19012_N26" /> чак до Митров д 
се на јестак, што га навезо од како сам под нишан, спремајећи га за Димитрија, па римам.{S} Срц 
ућан, ја узнем да дизам легало и најдем под јестак - шесет паре: оставија ми да купим за подруч 
и добре Нишлије; што ће понети са собом под Горицу; где је вечити мир, одмор, гробље, аџије и а 
.{S} Ђул-Марика!{S} Седи с једном ногом под собом <pb n="7" /> а другу је испружила, те јој се  
 траболоз зафатија га од џепови дори до под пазуке.{S} Подколенке му свилене, шарене, па сас пу 
ако антерија дугачко, но си је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем <pb 
голем стра’ за чедо, беше гу притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиг 
...{S} Гугутке стале на сепетке, што су под чандије над ћошку куд седешемо, па се спрема слунце 
икам, и зацрвене се како к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пусти срам!...</p>  
 при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, как 
пус и месо, наут и месо, бабње, капама, подварак, пуњете ћурке, пржени пилики, на р’жањ печени  
подугачко но од натраг, на грбину му се подигло; оди кроз обор, питује што работимо и све сас б 
S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од  
S} Оф! опет оф!...</p> <p>А домаћица се подиже и вели:</p> <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’ 
филџан, мрдну сас главу мрвка на горе и подиже леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од Дору Митич 
граби на куде кућу, натури фес на чело, подиза бастун<ref target="#SRP19012_N64" /> на горе, сп 
гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро за киселе краставице, за гројзе и мушму 
паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подизам шалварке, а тике нана завика ми: »Маријо, мори  
ија га од џепови дори до под пазуке.{S} Подколенке му свилене, шарене, па сас пусћулчики.{S} На 
чови, па тике од свекрве ми иска божном подношке, други пут брдо, трећи јурнек<ref target="#SRP 
к - шесет паре: оставија ми да купим за подручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесе 
 се и сад купују симити и пењерлије за »подручак«; где се и сад готови наут и месо, бабње; где  
 уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко но од натраг, на грбину му се подигло; оди кр 
ите за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; где се и сад носе шалваре испод фистана; где се и 
ети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу прети 
а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што одлете, мене ме заболе у срце  
а Миту питувала:</l> <l>Заш’ си, синко, пожутеја?</l> <l>Заш’ ти, дадип, веђе...</l> <l>Зашто с 
м се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наместим око 
зну не да се стегну?« - па тике мене та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туг 
су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли поче 
офатила, црвен као жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на  
а пита.</p> <p>Стојим уз отворен пенџер поза перде, па слушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за 
ри мене...{S} Уморан, завалија, уморан, познава се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је чо 
 <pb n="68" /> <pb n="69" /> <p>А њему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим  
ке, оно си је у кућу никако другојаче - познава се што је туј домаћин.</p> <p>Спраји се па отид 
а отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава се што ништо има, зацрвенеја се у лице.</p> <pb 
а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има големи мустаћи, почем су га ж’ 
: што смо крисјани, жива ми чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оној!{S} Бре пр 
ке; млада како капка, ама по чешљање се познава што неје девојка, не гу је коцак низ грбину.{S} 
а си ништо ђојем докачим, а у лице сам, познавам, станула како панџар,<ref target="#SRP19012_N2 
оре, спушта веђе на доле и ништо збори; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уш 
ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја познавам једно девојче овде близо: убавачко је, кротачк 
 га какав је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чутура 
ште на кога се од Господиново проклесто познаде, ћеш се зачудиш.{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш,  
еђе да ћуту...{S} Кутају ништо од мене, познадо, та ми никако лошо дојде.</p> <p>Што има?</p> < 
астасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам им  
<l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле,  
сма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет <pb n="22" /> ми  
пак, блага ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не знам... што несам... свашто.{S} Ама немој да 
ј Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију појала, у њума сам се мислејећи за њега, радувала...{S} 
оске на амам играле, играле!{S} Играле, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S}  
 амам отидомо собајле.{S} Тамо свирање, појање, бањање, и прајише сас млада-невесту што прајише 
појешем!...{S} Татко не ме је караја за појање никад, освем ако беше у комшилак болево (болесни 
ашава та да појем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти неде 
оодија и китија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, питујеш што сам  
еко дувар на Кршено Чело баш пред петли појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема да отвори.{S} Ј 
 а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" /> Ни појање, ни свирање, ни играње: глуво како да се вари пе 
и мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та 
ца, а она тике узне испод <pb n="54" /> појас јеглак, та си ги обрише, и па га там’ забоде...</ 
 јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак пред цркву око Водице.</ 
ори, виће што ми збори, па извади испод појас фишек сас шикерлеме, ели нешто друго благо за руч 
е викне да ми даде десет паре ели испод појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кута 
 на човане чакшире, без потколенке, без појас, на главу му бел келепош... онакој како к’да си ј 
/> <p>- Дај ми, вика, аџике, онај други појас.</p> <p>Нана излеже.</p> <p>- Изми ми, вика, Зојк 
рча.</p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фе 
ање.</note> <note xml:id="SRP19012_N10">Појас.</note> <note xml:id="SRP19012_N11">Свилена врвца 
оју снају?</p> <p>Татко ич не збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.< 
p> <p>- Сиктер сени! - па викну татко и појде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике д 
 је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па т 
ата да видим - бећари.{S} Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам<ref target="#SRP19012_N22 
 ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за <pb n="79"  
<p>Татко броји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња врата да видим - бећари.{S} Таман, ја 
 се спраљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим врата, п 
ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, па тике ми се учини како ме  
ан од Дору Митичинога и онија други, па појдо куде Димитрија...{S} У срце ми тике ништо притупк 
 више, ст’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легамо, тике ники та на сокакња врата: 
о Дора Митичин правеше цигару, та скоро појдо у собу сас ћибрит.<ref target="#SRP19012_N34" />  
те, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир. 
им к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се,  
шав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам год од меснице, и преко лето гледала 
е, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А 
си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> < 
!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, 
а за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на бо 
сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, 
n="86" /> <p>Вадим од себе жалне песме, појем и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, н 
а од татка, срам од нану...{S} Туго!{S} Појем на Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу в 
и ја сама онакој, Димитрију појешем.{S} Појем убаво, кротко, стра’сам имала од татка, срам од н 
ам била серсем нити толико шашава та да појем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне 
и, лали, мој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми  
, метем кућу и појем, посипујем цвеће и појем: мило ме што ми свекар доодија и китија, па за то 
ко пиленце на грањку.{S} Мијем судови и појем, метем кућу и појем, посипујем цвеће и појем: мил 
укам како у дајире...{S} Чукам, чукам и појем песму што си је за <hi>боју</hi>...{S} Измимо гу; 
.{S} Мијем судови и појем, метем кућу и појем, посипујем цвеће и појем: мило ме што ми свекар д 
иле?</l> <l>Пишин ми у пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије кукавица...«</l> < 
имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем си ја сама онакој, Димитрију појешем.{S} Појем  
на 11 --><pb n="12" />гергеф.{S} Па што појешем!...{S} Татко не ме је караја за појање никад, о 
S} Појешем си ја сама онакој, Димитрију појешем.{S} Појем убаво, кротко, стра’сам имала од татк 
5" /> и у њија гугутке, па кад стану да поју у пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило 
славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а  
 голема, девојко.»</l> </quote> <p>Жене поју, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак.{S}  
ке!...</p> <p>У вечер ми турају боју, и поју:</p> <quote> <l>«Убава, добра девојко,</l> <l>Не ж 
»</l> </quote> <p>Сплитав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да рима 
} Ручају, пију за <pb n="28" /> Свети и поју.{S} Манџе<ref target="#SRP19012_N40" />, манџе! јо 
 такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми з 
гости мужи како попови, све по књижачки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татк 
Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе Нишлике, мало, <pb n= 
ија не рашчовечише, - рече Ђул-Марика и показа главом на мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, не  
ше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту показа према истоку - стојеше у иконостас Св. Богородиц 
рце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До ик 
г по моје венчање, барабар сас чеиз ми, поклопила сам се на јестак, што га навезо од како сам п 
говорна, разговорнија, чини ми се, и од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. Ка 
е, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у  
цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« с покраћим струком, што је озго до насред груди раскопчан 
{S} Маријооо! та једнаг чучну на траву, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, в 
RP19012_N75" />...«</p> <p>Тике нана ми покри очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго... блажу!</p> 
 се укачи огањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан... нагази га!...{S} А 
 јој гранчица босиљка, закитила се пред полазак у цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« с покра 
.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер,  
note> <note xml:id="SRP19012_N42">Тихо, полако.</note> <note xml:id="SRP19012_N43">Свирачи.</no 
ла би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при 
и киту цвећа, весело говорећи:</p> <p>- Поле’, стринке!{S} Мачица, љубичица!...</p> <p>Колико с 
с бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жив ти Бог!{S} Кррршено Чееело!...{S} Јааа!. 
 узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина удава!{S} Њега га је м 
о!...{S} Јааа!...{S} К’д попреее!...{S} Полеј, Бога тиии!...</p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, 
за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се о 
ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина удава!{S} Њега  
 </quote> <p>Ели: </p> <quote> <l>»Лети полети, славеј-пиленце,</l> <l>Та си ми падни татку у б 
ј работимо без ћеменчеџије, та скидо од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у даји 
обучена, обучена, закитена, јербо јоште половин сат па ће акшам,<ref target="#SRP19012_N89" />  
и се јоште видеше никако глуво како око половин ноћ!{S} Не ги има ћеменчеџије како онија три дн 
р: месечина, месечина та се види како у половин дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете ти ги па онија, Д 
 у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље набере јагличје, кукурек, мачицу, љубичицу, напрај 
 Распети Петак!...{S} Утишило се како у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике скута, зе 
те за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та  
ем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<ref target="#SRP19012_N31" /> с 
32" /> Такој, такој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла  
ми работиш, вика, Марике? - и узе та ме пољуби.</p> <p>- Како па што работим? - дори викну на њ 
ума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, ротке, на мене срдиш?</p> <p> 
_N31" /> стра, а после помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан.<re 
 до сада причала, и устаде те је у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам да п 
мо и све сас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од татка млого постар 
ла руку да си обришем оно место куде ме пољубија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се бриш 
, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китабију  
S} Али откуд се могу свега сетити и све поменути што траје последње дане у Нишу у Вароши, и на  
а?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем та пометем и судови измијем, па сам весела како пиленце на 
рече: да прокуне онога који је крив, не помињајећи никога.{S} Господин пак беше Грк, та поган з 
ија, шикерлеме и кафа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; је 
S} Бог да прости и други који сам данас помињала!{S} Сви су при Димитрија одамно, салте одимо п 
писи бир.<ref target="#SRP19012_N78" /> Помиње татко при нану бећари, што ме мене тражу, наоди  
а Господин никако не обрне, сас Ђошу не помири, неје казаја при Господина ни за ђирит ни за лук 
стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу,« помисле, »за моје удавање сас татка да зборим?{S} Збори 
имитрија: ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо накуде врата од сарачану, и а да 
target="#SRP19012_N31" /> стра, а после помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама 
 кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мало помислеја, па тике: </p> <pb n="59" /> <p>- Тражи %наћа 
оли, правешеју максуз такој, е га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, несу 
 »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на  
ам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S 
ми беше измећарка дајма, ама за што: да помогне нане око готовење, око месење леб, прање чемаши 
"84" /> <p>А у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, предадем му кафу па га испрати 
д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо 
 чуваја Бог, сви <pb n="63" /> да су ни помрели, па мене оставили на овај свет самач’чку!...{S} 
 башчу, работим: плетешем, шијешем, ама понајвише сам била при <!-- недостаје страна 11 --><pb  
ва у пролет како око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно паниче пуноч’чко сас зелену поприку и  
аг си примимо нафору, наручамо гу, и па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га 
 саживеле старе и добре Нишлије; што ће понети са собом под Горицу; где је вечити мир, одмор, г 
012_N45" /> а на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S}  
а пред Свети пре недељу тражи од нашега попа да му испише сиротињу из своју нурију.{S} На сироч 
е ники да умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде да га причести, мислу за кадилницу, тамја 
 римам, и колико словедну главу у руке, попадаше ми од главу дарови.{S} Јербо како је која жена 
на кротачко.</p> <p>Он мрдну сас главу, попи јоште чашку, и нана ми попи, изруча мрвке од краст 
коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и то мени говори, пријатно, тихо, као  
 сас главу, попи јоште чашку, и нана ми попи, изруча мрвке од краставицу па тике се искашља и у 
татко салте за нешто погледа.</p> <p>Он попи чашку ракију и узе да реже сас чикијицу краставицу 
S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку лимонију.</p> <p>- Право је,  
Доста и ја викам.{S} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S 
>Зовнуја је мало и големо - </l> <l>Све попови и све калуђери;</l> <l>Свећу пали, свећа му се г 
ве смо звали мало и големо -</l> <l>Све попови и све калуђери.«</l> <l>Мајка му се т’га досетил 
и је татко при софру, а гости мужи како попови, све по књижачки поју - воду му чес’ што је аџиј 
а дебела и бела како сирење.{S} По онуј попову артишку разделимо...{S} На Св. Саву све по сирот 
атку ми честито, и каза што неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћ 
 га за инат мрвке расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, не беше Цинц 
arget="#SRP19012_N53" />.{S} Јербо чије попре кабардише, онај ће си је посрећан; а кому не каба 
дино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши диндуш 
ед под нишан, јербо татко грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветнице, 
в, у тетку му други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили, доламицу; и купијо  
и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<ref target="#SRP19012_N53" />.{S} Јербо 
 Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко реч 
 Кррршено Чееело!...{S} Јааа!...{S} К’д попреее!...{S} Полеј, Бога тиии!...</p> <p>Отеза, чуди  
>- Неће ми бидне, мори Таске, добро.{S} Поприка си је љутина, лук мука, зелена трава једило, сл 
ши црвен како панџар, како френац, како поприка.{S} Улезе при нас у одају - сас ципиле! а жене  
>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>- Мори Таске! - па вика боба-Сика.</p>  
емо сарму од купус ели напунимо туршију поприку), спрајимо ручак.{S} Која се пак чешљаше кротко 
и смо једно паниче пуноч’чко сас зелену поприку и <pb n="39" /> бели лук.{S} Па како тој паниче 
аго, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како селвија.{S} Тике туј онај боба-Наста 
ст за столом!{S} Ђаконије, леблебије, а поред белога вина црвени се вино »испод комину«.</p> <p 
нада.</note> <note xml:id="SRP19012_N4">Породиља.</note> <note xml:id="SRP19012_N5">Четрдесет д 
l:id="SRP19012_N5">Четрдесет дана после порођаја.</note> <note xml:id="SRP19012_N6">Плетеница.< 
{S} Манџе, манџе!{S} У нас је пак Свети посан, та, да прошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па 
 па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале на шарена шиљтета, старке испружиле ноге а обр 
се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си  
’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистил 
/p> <pb n="84" /> <p>А у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, предадем му кафу па  
о, не на лошотињу.{S} Тој зборејећи узе посипку, па се надлеже на њума како скршен дувар на пот 
роз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S} Запази и тој све 
ако јутро и при вечер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чардак 
јем судови и појем, метем кућу и појем, посипујем цвеће и појем: мило ме што ми свекар доодија  
Модра си је боја за фустани, не за очи: после да су ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мит 
ем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и мајање,  
већ једном одлази својему Димитраћу.{S} После је видех као невесту скоро доведену, где испраћа  
 све повише: пишин ме песма расплака, а после се досећујем бре за овој, бре за оној.</p> <pb n= 
то напраји!...{S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама по 
н<ref target="#SRP19012_N31" /> стра, а после помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми мер 
еше да ме викају:{S} Перуника-Марика; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул 
 оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три дана саме како анаме.</p>  
ote xml:id="SRP19012_N5">Четрдесет дана после порођаја.</note> <note xml:id="SRP19012_N6">Плете 
це моје, нашаја би га како лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,<ref target="#SRP19012_N8 
ето.{S} Јооок!{S} Не ме погледа!</p> <p>После одејећи по кућу, сети се што Дора Митичин правеше 
 и не знам што сам онаг мислела.</p> <p>После пред снају ми:</p> <p>- хоћу си излегнем при боба 
у свега сетити и све поменути што траје последње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се  
S} Ајде јоште чашку, - вели домаћица, и послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђул-Марику.</p> <p> 
, како никакво дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а славе 
и да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем 
 инат мрвке расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, не беше Цинцарин,  
- »Кучко!{S} Могарице!{S} Искаш ми кућу посмешиш; искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би ти фуста 
ушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, мило 
{S} Туго!...{S} Ама и ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што  
ријетеља Цинцарина бидне пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="97" 
Туго, туго! да ми не остане Димитрије у посмешу...{S} Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ ће 
> <p>- Леле мене, остадо си пред свет у посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а тешу ме:</p> <p 
дин не ми дава девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине!  
 ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај 
_C0"> <p>Недеља је, пост, говорило се о посној чорби, о ћуфтетима од сецкана празилука, о црном 
рбо чије попре кабардише, онај ће си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти, он ће си  
еја, који је пак катмер, њигове су луле посрнуле исто како цветови на шарош-каранфил.{S} А вета 
er" xml:id="SRP19012_C0"> <p>Недеља је, пост, говорило се о посној чорби, о ћуфтетима од сецкан 
ће у калајлије, и тако даље{S} Часни је пост, јер док стигох из своје Београд-махале до Ћир-Кос 
} И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше  
 у руку и нана, јербо је од татка млого постареј.{S} Стар јако беше.</p> <p>Чини здраво живо са 
ако човек, како крисјанин.{S} Сви пости постешемо редом како је сам јединак Бог наредија, па и  
, не како човек, како крисјанин.{S} Сви пости постешемо редом како је сам јединак Бог наредија, 
и је овој у памет.{S} Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо ми је Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ ме 
 казаја; казаја би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S 
калуђерско џубе? - прозборише онија још пот’нко.</p> <p>- Каково?!{S} Заш’ се, жи’ ви Господ, п 
ги старци Нишлије, максуз онија који су потако.{S} Дајма је на човане чакшире сас голем тур; го 
!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке син и татко: свекрва се бел 
Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ да праји...</p> <p>А тике невеста-Кра 
се надлеже на њума како скршен дувар на потирњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу притупка 
у антерију, доле на човане чакшире, без потколенке, без појас, на главу му бел келепош... онако 
 баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлински поток, па како туј искашем да газим та спушти паниче на 
та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњу.{S} Бог да прости и 
 симсиле му погано! - па звекну татко и потрча накуде кућу како чираче<ref target="#SRP19012_N6 
д ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поче се  
> <p>Черкез је како дисћурк, само су му поузацки рукави, и треба да су везени; а око шију и низ 
на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано решето, модро ђозбунџуче<ref target="#SRP19012 
...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше а 
едаде »ашчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и то мени говори, пријатно, тихо, као да крије од 
прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми работ 
} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас овој поче:</p> <pb n="48" /> <p>- Мој пријетељ!{S} Чорбаџија 
> <p>- А Свети служешемо свакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и умирањ 
у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године 
ознава се што ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу М 
пта.</note> <note xml:id="SRP19012_N88">Почетак, углед.</note> <note xml:id="SRP19012_N89">Вече 
иће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше адет, и татко и на с 
 сам спрема огледало.{S} Заради убавињу почеше да ме викају:{S} Перуника-Марика; а после по кра 
 аџика Костадинка.{S} Сас овој искам да почнем, јербо тој ми је шан:<ref target="#SRP19012_N13" 
012_N57" /> да плачем, ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и д 
м си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а други: собајле 
 Ђошиница, пријетељица <pb n="49" /> ми пошашавела, па спрајила у бошчу ђирит сапун.{S} Пекиии! 
 сам те испратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си доше 
ејећи по кућу, сети се што Дора Митичин правеше цигару, та скоро појдо у собу сас ћибрит.<ref t 
рнула да се удадем за Станка Сркало што правеше сас њега комендију цел град...{S} Збори, досећу 
ун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ја помислела што божном 
!{S} Дугачке, густе, та си му испод очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак погледаја у ч 
.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак  
Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој как 
с Циганина опријетељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црни л 
Не мој, мајке, да си така...{S} На кога правиш инат?</p> <p>- На боба ми.</p> <p>- На боба!{S}  
емо за душу по чашку лимонију.</p> <p>- Право је, аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за рак 
 прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку лимониј 
, Бог, па треба, што викају људи, човек право да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прековише  
 о посној чорби, о ћуфтетима од сецкана празилука, о црноме луку на тепсичету, о копривама – ко 
...{S} Отидни у цркву онакој, она си је празна.{S} На Цветнице ели <pb n="27" /> ники други так 
нице ели <pb n="27" /> ники други такав празник - пунач’чка, и тој најповише жене!{S} Зашто?{S} 
што неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти недељски дан, татко си је сас бр 
ркву, а идешемо често, старке пак сваки празник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема та 
нам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} Јес’, тако 
и Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ да праји...</p> <p>А тике невеста-Краса (ја гу викашем <hi 
S} Он чорбаџија, а ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам  
овише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Госп 
се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо од м 
и!{S} Четрес године пројдоше како јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за ње 
ак,<ref target="#SRP19012_N68" /> вика, прајија черкез дуз, заш’ не тури, вика, <pb n="51" /> ј 
и што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маскарили.</p> <p>- 
 да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсиј 
 у цркву.{S} У цркву се крстимо, старке прајију метаније, љубимо иконе, молимо си Бога како при 
е, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу пот 
ала) сам слушкињу; бре кој те пере; бре прајила сам слатко; бре варила сам црвени френци<ref ta 
у, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре иска 
>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам да прајим...</p> <pb n="36" /> <p>Она окваси грло вином, и 
> <p>А татко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу да прајим, Господине’...{S} Неће си девојче.</p> <p>Господ 
#SRP19012_N29" /> А?{S} Што ми викаш да прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска узе та се насмеја кол 
 ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, преглеђује...{S} Ја си му к 
- »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мене: »Кога жениш?{S} Кога удаваш 
му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од црвену свилу пупке<ref target="#SRP19012_ 
ф му је да дојде, да види како смо, што прајимо, знајеш, да овлајише.</p> <p>Ја пак не искача.{ 
p>- Каково?!{S} Заш’ се, жи’ ви Господ, прајите пијани, кад несте?...{S} Какво? а, симсиле му п 
 њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем има млого  
јле.{S} Тамо свирање, појање, бањање, и прајише сас млада-невесту што прајише, што ни си адет б 
бањање, и прајише сас млада-невесту што прајише, што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењерли 
лачећим:</p> <p>- Аман, стринке!{S} Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу 
S} У зору, две ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л,  
p> <p>- Аман, стринке!{S} Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем 
огне нане око готовење, око месење леб, прање чемашир; а метење и судови тој си је било моје и  
ке, такој; ако за крушке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе кра 
е ћурке, пржени пилики, на р’жањ печени прасци, ели јагањчики, к’да си је на што време, па бани 
 тај Таске:</p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на рог 
et="#SRP19012_N56" /> да је забраија да прати сапун!{S} Кешке!...</p> <p>У вечер ми турају боју 
ше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветнице, за причес’, мани се!{S} Од але 
е како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита прати черкез - салте срма!{S} Око шију и око рукави и н 
а девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћају Нишлије, максуз чорбаџије м 
етељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што 
етак, <hi>боја</hi>.{S} Младожења си ми прати собајле: пештимаљ, силаџак, шамију за везување гл 
е да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и  
кој купи, кој нареди да се напраји, кој прати на девојче ми, млада-невесту оној калуђерско џубе 
у најдо дом’ пуну тепсију вруће мекике: пратија да ги изручам сас жене и девојчики, за тој што  
ритресо од радос’ за њега, дек си ми га пратија Димитрије.{S} Севда’!</p> <p>Глумац и ашчика, ш 
} Несмо, знаш, запазили што је тој Ђоша пратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив ти Бог!</p> <p>-  
ислеја што сам га нагазила та је једнаг пратија чирака<ref target="#SRP19012_N36" /> и дете, бр 
!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске пратија овна, божном како ни је адет од време, па му на 
 сливе редом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако  
 дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајили, бошчалаци  
на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко чу, п 
н?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћају Нишлије, максуз чорбаџије меришљав сапун но ђир 
и работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа спраљашем кошуљку.{S} Баба му 
атка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре ми завалијица...{S} Од ур 
све из Стамбол; дућан му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што го 
јоште чашку, - вели домаћица, и послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђул-Марику.</p> <p>- Здрав  
ови.</note> <note xml:id="SRP19012_N31">Прво.</note> <note xml:id="SRP19012_N32">Тврди пазар.</ 
, не може без шалвара испод фистана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, ј 
лужеше Свети такој.{S} Он па пред Свети пре недељу тражи од нашега попа да му испише сиротињу и 
#SRP19012_N32" /> Такој, такој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипну 
орим, њим ги мука што несу могали да ме преварају.{S} Чича-Коле неје чукаја у калдрму што га мр 
жи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како напред: ће си звекне на жену, п 
па вика:</p> <p>- Неје, мори Настасијо, преварала си се, јербо за фустани је црвена боја, па зе 
и девојчики прајим аљине, а оно, јадно, преглеђује...{S} Ја си му купим овој, оној...{S} Жал ме 
му купим овој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узн 
је се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо 
и свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а  
Светога Николу служеше, па Јерусалим, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, гор 
 а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо не зна.</p> <p>- Што ми работиш, 
4" /> што је донеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Та 
тко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пред Свети пре недељу тражи од нашега попа да му испише 
ју што викају трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Што си се растрчаја 
римо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред сокакња врата три пут: чук! чук! чук! </p> <p>- Чи 
 ти гу отутке татко.{S} Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љуб 
знам што сам онаг мислела.</p> <p>После пред снају ми:</p> <p>- хоћу си излегнем при боба ми, т 
а, од својега пријетеља Цинцарина бидне пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине,  
>- Једна при мене у комшилак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, шт 
 ухом јој гранчица босиљка, закитила се пред полазак у цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« с  
чак.{S} Слунце, слунце.{S} Развикали се пред кућу по сливе врапци.{S} Развикале се кокошке, нос 
свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у четврта 
а ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитрије.{S} Погледам ли у цвеће, у ошав, у о 
лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, 
> <p>Тај дан несам се утешила: плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, в 
 несам се утешила: плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, п 
ред званице за ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, патарицу, рукавицу.{S} Па говорило  
не плачу:</p> <p>- Леле мене, остадо си пред свет у посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а теш 
руке под појас, па се тресе како божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу 
 цветови, ткајени на прсти.{S} А зумбул пред кућу, око голему ћошку куде седешем тај дан сас ко 
кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја каза за  
ти.</p> <p>Један дан, прокашља се татко пред сокакња врата.{S} Неје имаја адет да чука у врата  
јим се редом приносило; шта се износило пред званице за ручак, шта за вечеру или пред зору на с 
ски ели добар дан прокуне аџију у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике туј јадна нана:</p> <p>- У, 
за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих пред вече крај »сокакња врата«, у авлији, где изгледа с 
но једнаг да отворимо.{S} Један дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим.{S} Ул 
екачи се преко дувар на Кршено Чело баш пред петли појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема да о 
а, чијој сам се кући упутила, истрчавши преда ме, пружи ми киту цвећа, весело говорећи:</p> <p> 
ојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају не поми 
комињаком, па узе сркати каву, коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и то ме 
 ми тој калуђерско џубе!</p> <p>Нана му предаде што иска, тресејећи си, а жене се тике прибуташ 
а га посипем и помогнем му да се обуче, предадем му кафу па га испратим на дућан, ја узнем да д 
 спрема огледало.</p> <p>К’д изнесем да предадем шикерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се 
ј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p> <p 
му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме погледа 
у.</p> <p>Он узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу 
ба (моја нана) плетеше чарапке: од белу пређу, турану на <pb n="101" /> сумпор; а јурнек си је  
 имаше.{S} Слунце греје, греје, па дори прежижа, та обрнуле спрема њега бабе грбине; дрвеће исц 
.{S} Туго <hi>презив</hi>!...{S} На <hi>презив</hi> ми бе’у сви родови...{S} Татко, мајка, кум, 
 се.</p> <p>Туго свадба!...{S} Туго <hi>презив</hi>!...{S} На <hi>презив</hi> ми бе’у сви родов 
а Кршено Чело баш пред петли појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема да отвори.{S} Јадан, падну 
у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин прекачи се преко дувар на Кршено Чело баш пред петли по 
о на татка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за њега, за приказ: седи при бабине му но 
S} Има мушко чедо, убаво, красно, да се прекине човек за њега, за приказ...{S} Има дете <pb n=" 
знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Настасију.</p> <p>- Јоште  
<p>Све је окупише.{S} Молбе, заклињања, преклињање, умиљавање.{S} И шта ће, куд ће?{S} Пристаде 
 »пазуке«, око огрлице и око рукава.{S} Преко груди нема кафтана,<ref target="#SRP19012_N9" />  
.{S} На груди му џемедан салте срма.{S} Преко џемедан златан синџир од сат, дебел како малић.{S 
и за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо дом 
="#SRP19012_N81" /> што сам га виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је мом 
’ видите што чезнујем,</l> <l>Како дуња преко зиму?«</l> </quote> <p>Овај си је толико...</p> < 
е испод фистана; где се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли-папуч 
оду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу загледам, еееј: кроз пенџер па чак у 
 ћемо?...« .{S} Дора Митичин прекачи се преко дувар на Кршено Чело баш пред петли појање.{S} Пр 
ми појду.{S} Куде сам год од меснице, и преко лето гледала по башчу, одејећи, седејећи и работе 
уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња врата.</p> <p>Врну се, оди,  
а свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ј 
 дом’, јербо т’га бројешеју паре што су преко недељу препазарили.</p> <p>Татко броји а брат пис 
 да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што б 
 Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана  
к муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а нана донесе ракију и киселу краставицу 
ше!{S} Од брата кот’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висок како топола!...{S} Од чичу ми т 
н, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи, крисјани, нигде у 
 ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега:  
> <note xml:id="SRP19012_N9">Махрама за прекршћавање.</note> <note xml:id="SRP19012_N10">Појас. 
и ми, моје славеј-пиленце,</l> <l>Скоро прелети тија сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку у башч 
то боље место направе.</p> <p>Села сам, према Ђул-Марики.</p> <p>- Па добро ни си дошла! – узви 
увар.{S} На онуј пак страну - ту показа према истоку - стојеше у иконостас Св. Богородица и Св. 
тук, наслони главу на руку и загледа се према себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње, в 
егнем при младожењу ми, еееј! дор ме не премора снаја ми...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обучи се  
т’га бројешеју паре што су преко недељу препазарили.</p> <p>Татко броји а брат писује; ја си па 
ве.</p> <pb n="108" /> <p>А Ниш?</p> <p>Препорођен, други, више и не личи на онај Ниш из Ђул-Ма 
а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p> <p>Улезе, 
 Од уроци умре... од напољицу... баш га пресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Врања 
 једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли је овој истина, не знам, тике мен 
нуше озгорке сас песницу, а туја куд су претиснули турише у моје дукат, у његово прстен, врзани 
једно је моје, друго младожењско; и оба претиснуше озгорке сас песницу, а туја куд су претиснул 
а све за нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све се више ражаљујем и плачем, па тике најпос 
јле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb n="54" /> појас јегл 
 терзија гледа, а по мешину му се салте претура.{S} Такој, такој, па тике мене:</p> <p>- Туго,  
/p> <p>- Таске, мори!{S} У аџину мешину претура се ништо...</p> <p>- Може бит заради черкез.{S} 
р дуне а разлету се бели цветови што су прецавтели, и падају по ћошку куде сам ја сас комшике,  
раву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтело и опало, па ти приличе како да су по туј зел 
а и није баш толико стара, једва ако је прешла шездесету.{S} Раста је осредња.{S} Црномањаста ј 
> <p>Јелена Јов.{S} Димитријевић</p> <p>Прештампано из „Нове Искре“</p> <p>У Београду</p> <p>Шт 
 бабње, капама, подварак, пуњете ћурке, пржени пилики, на р’жањ печени прасци, ели јагањчики, к 
 тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при лојза, од својега пријетеља Цинцарина бидне пред Ни 
, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при лојза, од својега пријетеља Цинцарина бид 
што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при лојза, од својега пријетеља Ц 
а једнаг отидоше у странство у Ћуприју, при младожењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију 
о при татка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{S} Зборија што ће си он,  
p>- На боба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си  
</p> <p>-... излегни, Ђул-Марике!...{S} При врата си је...</p> <pb n="89" /> <p>А ја обучена, о 
<p>- Нак те види... а?{S} Што има...{S} При сокакња си је врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не 
ш, вика, стринкина, да умреш.{S} Не.{S} При онаквога доброга човека ћеш се напрајиш како лађа.{ 
 ми отишла у комшилак сас работу, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка:  
 тамјан, свећу...</p> <p>Тике ете ти га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тике о 
игови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо. 
ако он, јербо кад отрчим да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим 
 обрне, сас Ђошу не помири, неје казаја при Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного  
p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је бија при мене...{S} Уморан, завалија, уморан, познава се...{ 
 како к’да си је човек дом’.{S} Чучнуја при један присад, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; 
етешем, шијешем, ама понајвише сам била при <!-- недостаје страна 11 --><pb n="12" />гергеф.{S} 
 Доста виће, две ти очи!</p> <p>- Једна при мене у комшилак венчала се пред сирнице, а виће од  
га татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при лојза, о 
 <p>Снаја си ме тике уфати, па ме уведе при девојчики.</p> <p>Дигли смо перде, гледамо у обор:  
ар, како френац, како поприка.{S} Улезе при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{ 
 <p>- Ђул-Марике!...{S} Димитрије си је при сокакња врата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти 
иди друсто му...{S} Дора Митичин баш је при њега...</p> <p>- Маријо! - викну ме нана.</p> <p>Ул 
а, резилак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па т 
p>Улазејећи у собу и собувајући папучке при врата на орозан, узе та се ђојем соплето.{S} Јооок! 
икају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу извадимо, вик 
чак на сокак, та како кога опазу што ће при нас, такој му прикажу по николико усујле.</p> <p>Ни 
 тресејећи си, а жене се тике прибуташе при пенџери.</p> <p>- Елате!{S} Елате скоро! - грми тат 
овна.{S} Жене и мајка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђуј 
 да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</ 
.</p> <p>А он, Димитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, у 
.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да б 
ко - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, како ја други пу 
 прекине човек за њега, за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су си једне басмене шалварк 
у!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас ципиле, <pb n="44" /> како ништо  
ва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме остављале саму ник 
 та мани се.{S} Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, вод 
Ручање, пијење, смејање, зборење - дори при вечер...</p> <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше,  
то друго; што у чаршију чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако ст 
- Неје.{S} Запазила сам, Таске, ја овој при њега јоште од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не  
пију, а дошла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’  
 како к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пусти срам!...</p> <p>- И да те је мил 
до, плачеш та губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му зар 
 дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме не премора снаја ми...</ 
ред снају ми:</p> <p>- хоћу си излегнем при боба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</ 
ан, па ме мило да виће једанпут отиднем при Димитрија...</p> <p>Јутре дан, у суботу <hi>амам</h 
ној</hi> тај кир-Тодорча напраји; јербо при татка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за м 
.</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз  
 се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оној што ми се видеше куде кутај 
ref target="#SRP19012_N34" /> К’д дојдо при њи, испушти максуз<ref target="#SRP19012_N35" /> ку 
ће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи како попови, све по књижачки по 
 target="#SRP19012_N78" /> Помиње татко при нану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д  
жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше...{S} Другар добар, свекрва добра, з’лве. 
м а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не пла 
н, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи погледа...{S} 
је, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играшем каменчики 
а би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!... 
 по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја  
 си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> < 
руги који сам данас помињала!{S} Сви су при Димитрија одамно, салте одимо по овој бели свет још 
- тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та  
> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу при гергеф, мислешем: како ете ти га Димитрије та ашића 
обе домаћин: нема, вели, воље да прича »при мужи«.{S} Још више се завали на јастук, наслони гла 
а.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тике по кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се напраји.</p> <p>Још 
 што иска, тресејећи си, а жене се тике прибуташе при пенџери.</p> <p>- Елате!{S} Елате скоро!  
</p> <p>К’д да оставу снајин ми черкез, привикаше онија двојица, божном чудејећи се:</p> <p>- К 
 јербо брдо и јурнек тој си гу је салте пригода - она си за ништо друго дооди, - збори <pb n="8 
 што је татко зборија и како је наодија приготке на бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, 
 како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да му се диг 
жена Ђул-Марикиних година, комшика наше пријатне домаћице, улазећи.{S} Виделе смо где прође кро 
 Кад попи каву, поче, и то мени говори, пријатно, тихо, као да крије од осталих.</p> <p>- Јес’  
аре...</p> <p>- И ја се чудим!{S} Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут како је Марија под ни 
S} Шашава ли сам да ми <pb n="60" /> је пријетељ Кршено Чело?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} А 
ни...</p> <p>- Крисјани!...{S} Да ми је пријетељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми прати овна  
оре какав човек!{S} Он неје човек, неје пријетељ.{S} Тражија са пријетеља, па си га најдо - бат 
pb n="72" />; а таман и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> <p>Отиде, виде га, каза 
с овој поче:</p> <pb n="48" /> <p>- Мој пријетељ!{S} Чорбаџија!...{S} Он чорбаџија, а ја?...{S} 
ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми  
дућани, при куће, при лојза, од својега пријетеља Цинцарина бидне пред Нишлије у посмешу: и за  
еје човек, неје пријетељ.{S} Тражија са пријетеља, па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!... 
ојицу, мани се.</p> <p>- Како неје срам пријетеља ми Ђошу да иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- За 
 било јучерке.{S} Собајле дооду родови, пријетељи, кумашини, а у нас тајнооо, како на Распети П 
е, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, деткино, жудан за - слободију. 
е пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и докарали да се свадба растури, та д 
свадбу.« Ми туј приказамо што напрајише пријетељи, а Јован, сирома човек, узе та си даде девојч 
кију и чашку по родови, по кумашини, по пријетељи ели комшије, виће кога искамо да викамо - да  
з ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу пријетељи, нема чаре...</p> <p>- И ја се чудим!{S} Ђоша 
ја овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пријетељица <pb n="49" /> ми пошашавела, па спрајила у  
и ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељице, по родови; там’ си не чека кафа, па и раки 
>Бешем у долап, а нана на Таску Манину, пријетељицу си, комшику...{S} А што ми је нана сас комш 
акав, еве, дојде незвана.</p> <p>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што д 
 што у чаршију чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако стар беше!. 
 више,« и мало, па заборави...</p> <p>- Прикажи ни онуј твоју прикажњу, две ти очи! - рекоше ук 
<ref target="#SRP19012_N12" /></p> <p>- Прикажи ни гу, жив ти Бог!</p> <p>Све је окупише.{S} Мо 
 закачи оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је 
 <div type="titlepage"> <p>Ђул-Марикина Прикажња</p> <p>Приповетка</p> <p>Написала</p> <p>Јелен 
S} А мени мило: у репу њене приповетке, прикажње њене, видела сам пуно лепих боја, као у репу п 
е и не личи на онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо  
еним испод стрехе; где се и сад причају прикажње уз вино »испод комину« и леблебије или »пуцке« 
омаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи; опростила сам се са старим, добрим Нишликама; 
="8" /> мало, па тек по коју шалу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, мало...</p> <p>- Е, Ђул-М 
г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу? - узвикну домаћица.</p> <p>- Главу сте, Севет 
л’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: н 
 симит еееј; нишлиски симити били су за прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{S} А ј 
маћица.</p> <p>- Главу сте, Севетке, на прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треба реп?</p> <p>- Р 
си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не мл 
ј си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је било мило, прик 
b n="107" /> <p>Ђул-Марике заврши своју прикажњу тужним гласом, са сузом у оку.{S} Ућута, и одм 
орави...</p> <p>- Прикажи ни онуј твоју прикажњу, две ти очи! - рекоше укућанке; а она:</p> <p> 
укућанке; а она:</p> <p>- Какву па моју прикажњу?</p> <p>- %Ђојем се не сећа!</p> <p>- Заш’ се  
ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Миту, и 
-Марику једанпут да чујеш, Ђул-Марикину прикажњу једанпут да слушаш, па виће...« И ту би одмахн 
е.</p> <p>Довде, слушајући Ђул-Марикину прикажњу, <pb n="21" /> само се по каткад осмехнусмо, а 
ако кога опазу што ће при нас, такој му прикажу по николико усујле.</p> <p>Ники су, пак, безбел 
, убав, да се прекине човек за њега, за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су си једне ба 
красно, да се прекине човек за њега, за приказ...{S} Има дете <pb n="98" /> сас модри очи, две  
p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасија.</p> 
 модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа што је татко зборија и како је наодија приготке 
«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми приказала!</p> </div> <pb n="37" /> <div type="chapter" 
аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што напрајише пријетељи, а Јован, сирома чове 
p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, каф 
о.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо салте да не  
атка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш’ ме пишин 
е, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на ама 
{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе како да ће ники да умре, па чекају, поглеђују з 
ма кришећим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</p> <p>Такој,  
спрема слунце; младе седу како на младе приличе, а све работу, грабу, која кошуљу, која чарапе, 
аво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да 
дем, што виће прецавтело и опало, па ти приличе како да су по туј зелену чергу бели цветови, тк 
учку Сику, своје другарице!{S} Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама је 
није, љубимо иконе, молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си прими 
ла; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb n="67" /> на јесен но на пролет.{S} И тра 
оок, с црне трепке, дугачке, густе, што приличешеју на замршен ибришим.{S} Сас трепке се беше ф 
само с гдекојом седом власи.{S} Чела је прилично уска, испупчена; очију црних, живих, веселих;  
арике, онеја пембе шалваре...{S} Што ти приличууу!...</p> <p>- Јес’ па.{S} Пембе шалваре...{S}  
га јако мило.{S} Ич ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по ниш 
да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, наручамо гу, и па понесемо на никога до 
ојицу, друсто му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе  
премали о слави, свадби; којим се редом приносило; шта се износило пред званице за ручак, шта з 
 кад се раздрагају буле песмом којој је припев:{S} Оф! опет оф!...</p> <p>А домаћица се подиже  
epage"> <p>Ђул-Марикина Прикажња</p> <p>Приповетка</p> <p>Написала</p> <p>Јелена Јов.{S} Димитр 
искашља се.{S} А мени мило: у репу њене приповетке, прикажње њене, видела сам пуно лепих боја,  
b n="36" /> <p>Она окваси грло вином, и припрема се, намешта се на миндеру, искашља се.{S} А ме 
 си је човек дом’.{S} Чучнуја при један присад, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; лева му с 
 а младиња ме фаћа на присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ ће ги се присмељају њини млађеји, а  
S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ ће ги се присмељај 
а не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, ротке (р 
S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салт 
’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо,  
смељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па салте сејири:  
ање, умиљавање.{S} И шта ће, куд ће?{S} Пристаде.{S} Мени ће причати, тако рече.{S} И замоли те 
ударише слузе на очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како голупче  
/p> <p>Дуз.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми га пратија Димитр 
а шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше онеја њигове т’нацке уснице, 
де Димитрија...{S} У срце ми тике ништо притупка, уз образи ми <pb n="19" /> се укачи огањ: не  
, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ 
 <p>- Јес па, - вика боба-Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има?{ 
 домаћица задовољно.{S} А аџи-Настасија прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де прости, Ђуринице 
ђе из собе домаћин: нема, вели, воље да прича »при мужи«.{S} Још више се завали на јастук, насл 
огаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Настасија.</p> <p>- Немам, ете, млого, - рече 
ве говоре, али Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно из доба своје младости, из дана старога  
ама обешеним испод стрехе; где се и сад причају прикажње уз вино »испод комину« и леблебије или 
лели, и што ће до краја живота својега, причајући о старом срећном времену, уздисати и узвикива 
 - узвикну и она којој је стара до сада причала, и устаде те је у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, з 
шта ће, куд ће?{S} Пристаде.{S} Мени ће причати, тако рече.{S} И замоли те изиђе из собе домаћи 
 Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко си ги причека насред обор стојећим, гледајећи ги сви никако ч 
 и причекује црнич’чки моји сватови.{S} Причекује ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се 
ако што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки моји сватови.{S} Причекује ги и ђој 
што ми Мита прати аљине за Цветнице, за причес’, мани се!{S} Од алев џанфес шалваре и кафтанлак 
а, на дете, на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} 
екају, поглеђују за попа да дојде да га причести, мислу за кадилницу, тамјан, свећу...</p> <p>Т 
сас жене и девојчики, за тој што сам се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове аљине била сам, па 
ика граби за причес’, а куде су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чује се разбој 
за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врн 
и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш  
бидне убаво кад идемо на Панталеј да се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим наокол, 
Димитрија, заш’?{S} Кад салте прозбори, причука ми нешто срце како сат.{S} К’д се насмеје, у та 
: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би напрајија што  
> Видеја ме из кумашинову му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг, вика, било га мило за мене.{S 
ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наместим око та гледам на сокак 
ра?</p> <p>- Па ли, вика татко, хоће да продавате башчованџије краставице и симиџије симити?{S} 
не знате, несте видели?...{S} Искате да продадете башчованџије краставице и симиџије симити!{S} 
не домаћице, улазећи.{S} Виделе смо где прође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема к нама з 
кови ми, заодешеју сву малу салте да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, свако ју 
ога Миту Ђулинога?...</p> <p>- Јес’ па! прозбори ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба 
сећује се, што ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, па све за нану.{S} А  
милос’ за Димитрија, заш’?{S} Кад салте прозбори, причука ми нешто срце како сат.{S} К’д се нас 
ста.{S} А када би нико пиленце летејећи прозборило: »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онак 
о, аџијо...{S} Какво калуђерско џубе? - прозборише онија још пот’нко.</p> <p>- Каково?!{S} Заш’ 
> <note xml:id="SRP19012_N22">Стакло на прозору.</note> <note xml:id="SRP19012_N23">Сребрних гр 
кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор ми каза 
обу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти г 
 себе кријешем.</p> <p>Такој, такој, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и 
S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клати се и  
о једну лимонику, стринке.{S} У зборење пројде ни време без пијење.</p> <p>- Фала ти, Севетке!{ 
стина неје умреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим ка 
дак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Дими 
сцавтело, како цвеће у башчу!...</p> <p>Пројде ми свадба...</p> <p>А што беше зборљив Мита Ђури 
ојде да гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пројде читава недеља.{S} Свекрва ми отишла у комшилак с 
а салте се разлетела, па како кроз обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за кап 
а прости Димитрија ми!{S} Четрес године пројдоше како јадан праји грнци, а ја још по ники пут у 
ја, и што неће да може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу па:</p> <p>- Милујете,  
 онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку, дру 
Митин милос’ сам се салте замајувала, а прокај дете узе да си забараљам мој севда, да не мислим 
 таткови ми на гости.</p> <p>Један дан, прокашља се татко пред сокакња врата.{S} Неје имаја аде 
творимо.{S} Један дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме по 
р, иде ники да му отвори, он узне та се прокашље: салте да не питујемо који је, но једнаг да от 
ру мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што би?{ 
e> <p>И јоште на кога се од Господиново проклесто познаде, ћеш се зачудиш.{S} Ете, на кир-Тодор 
до корен.{S} Тој си је било Господиново проклесто у цркву, неје ништо мало.{S} Пишин му умре... 
ре... ама он неје умреја од Господиново проклетсто, но од дертови за мене... за мене си фати тр 
 му паре виће колико му даде и рече: да прокуне онога који је крив, не помињајећи никога.{S} Го 
екнуја да у ники недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике туј ј 
, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље набере јагличје, кукурек, мачицу, 
ники тугичка.{S} Убаво време, убаво.{S} Пролет.{S} Работу виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва м 
о јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо ми је Сотир од пе’ шес 
 приличеше <pb n="67" /> на јесен но на пролет.{S} И трава зелена како у пролет, и лисје зелено 
ке та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама к 
.{S} Како бубица, како бело јагњенце од пролет <pb n="57" />, такој си је била кротка мајка ми. 
 сливке, бре каква ти цвећка неје.{S} У пролет: зумбул, лале дори сјају.{S} Лете: шебој, каранф 
 један голем чаир, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно пан 
У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осмала 
же, моје славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије к 
Не л’ видите што копнејем,</l> <l>Кај у пролет снег што копни?</l> <l>Друшке су си питувале,</l 
 но на пролет.{S} И трава зелена како у пролет, и лисје зелено, јербо слана јоште не беше пала  
 у њија гугутке, па кад стану да поју у пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жалн 
ам, а с’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па прол 
остине улице добро осетих топлоту зрака пролетњега сунца, што сијаше као око Петрова дана; а пл 
седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb n="100" /> бидне убаво кад идемо 
> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој да ми проминеш Марику: на обедве узни од један топ.« А њему к 
а па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немој проминеш Марику.« Она обедве узни једнаке.</p> <p>Дор ј 
м у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па им 
у:</p> <p>- »Аман, датке, што сам данас проодејећи кроз чаршију видеја у Васка Стамболију <pb n 
 Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники ман 
егало, ама стану како вејка.{S} Нана ме просипује, лекује, имаше, јадна, стра од тропљику.<ref  
илак не може да кроз сокак...{S} Бог да прости и други који сам данас помињала!{S} Сви су при Д 
м му коске сас моју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првен 
ас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес године пројдоше како јад 
 прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Севетке,  
> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, како ја други пут што работешем, туј п 
19012_N213" /> дори гору.{S} По обор се прострела <ref target="#SRP19012_N214" /> троскот трава 
пчан, те јој се види од српског платна, проткавана жутом свилом, кошуља, коју је, како ми каза, 
а нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме о 
л-Марика уздисала, идући »дом« сама, за прошлим временом, за доба својега живота, кад је без ви 
ла!{S} И ти отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за софром, то јест за столом!{S}  
ње, виде читав големи свет свој, далеку прошлост своју, младост, радост...</p> </div> <pb n="9" 
лавејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезевенг: доведо гу овдека 
узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје лице, аџике, онај могарац, Ђоша, отишеја 
џе!{S} У нас је пак Свети посан, та, да прошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па моја нана гот 
зим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подизам шалварке, а тике нана завика ми:  
ому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да прошћаваш, <pb n="105" /> ја кол’ки су (туј се уфати за 
чеџије, бре ашчике, бре глумац...{S} Да прошћаваш, Господине, сас онолико месо, што ми је у кућ 
f target="#SRP19012_N39" />; бре...« Да прошћаваш јоште дрењке!...{S} Отидни у цркву онакој, он 
 црне, густе и широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела над очи како  
te> <note xml:id="SRP19012_N73">Кадунин прст (бело грожђе, дугуљастих зрна).</note> <note xml:i 
ретиснули турише у моје дукат, у његово прстен, врзани једно за друго сас црвен свилен конац.</ 
pb n="101" /> сумпор; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Таску, убав јурнек, 
ј зелену чергу бели цветови, ткајени на прсти.{S} А зумбул пред кућу, око голему ћошку куде сед 
ему свари убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене салте на Води 
ди цела чарапа, бела, вунена, шарена на прстима и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Но 
ам се кући упутила, истрчавши преда ме, пружи ми киту цвећа, весело говорећи:</p> <p>- Поле’, с 
д голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пож 
ote> <note xml:id="SRP19012_N66">Турска псовка.</note> <note xml:id="SRP19012_N67">Ђак.</note>  
е на средину, куде је сас конац убрано, пулче,<ref target="#SRP19012_N95" /> а око тој пулче вр 
ref target="#SRP19012_N95" /> а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две три рупи 
 па зарфови салте срма...{S} Свашто!{S} Пуна кућа!{S} Па што доби други дарови!{S} Па дојдоше н 
а; обадве гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас пуцке,<ref target="#SRP19012_N98" /> што ти се 
pb n="27" /> ники други такав празник - пунач’чка, и тој најповише жене!{S} Зашто?{S} Што су у  
злато!...{S} Туго!{S} На Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше 
ote> <l>«Ранила Миља славеја,</l> <l>За пуне девет година,</l> <l>А данаске га оставља.</l> <l> 
шчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас пуцке,<ref target="#SRP1 
е приповетке, прикажње њене, видела сам пуно лепих боја, као у репу паунову: гледам њу, као нев 
ија »собајле на дућан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих пред вече крај »сокакња  
ови.{S} Па како понели смо једно паниче пуноч’чко сас зелену поприку и <pb n="39" /> бели лук.{ 
ија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мекике: пратија да ги изручам сас же 
а ручам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми пуну калајлију сутлију: јок, не мога.</p> <p>У слунце з 
, наут и месо, бабње, капама, подварак, пуњете ћурке, пржени пилики, на р’жањ печени прасци, ел 
оле у срце такој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref target="#SRP1901 
ла; с’га пак прајимо гу од црвену свилу пупке<ref target="#SRP19012_N92" /> около шију и око ру 
а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј трепке!{S} Дугачке, густе, та си му испод оч 
ка, из очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се цр 
иту под вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пусти срам!...</p> <p>- И да те је мило, вика, чедо, ка 
ари сас девојчики што работију.«</p> <p>Пусти аџамилак!</p> <p>К’да је отишеја дом’, зар се зам 
е помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; јербо нана ми испратила једну две старке 
а душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жуте папуче везене сас злато!...{ 
во толико, да јој се дотакао чак уха, с пусћулом<ref target="#SRP19012_N7" /> по целом фесу, ма 
} Подколенке му свилене, шарене, па сас пусћулчики.{S} На груди му џемедан салте срма.{S} Преко 
 свекрве ми иска божном подношке, други пут брдо, трећи јурнек<ref target="#SRP19012_N88" /> за 
 ми нана простре килимче, како ја други пут што работешем, туј под пенџер од собу куде сам ја б 
черу; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на гости.</p> <p>Један дан 
ја тројицу, друсто му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он 
Улезе.{S} Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко но од натраг, на грбин 
мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама  
Ђорђа Ћурчију...{S} Доодеше.{S} По ники пут фаћаше си момчадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ам 
е знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дор 
ако јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потри 
ми табијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Недостају стране  
а тике отутке та пред сокакња врата три пут: чук! чук! чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и отрча та о 
а ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви 
учала берем најмало, најмало седом-осам пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, м 
’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играше 
ан умре, <pb n="96" /> а салте се један пут сас њега срето...{S} Болан, болан, једва идеше; сре 
дет да чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде н 
{S} Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош  
.. чук... чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу 
а!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!{S} Сто пута ашкосум!</p> <pb n="24" /> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бр 
ми и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путине...<ref target="#SRP19012_N25" /> Убав беше јако! 
/note> <note xml:id="SRP19012_N95">Мало пуце.</note> <note xml:id="SRP19012_N96">Ђинђуха што шт 
 гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас пуцке,<ref target="#SRP19012_N98" /> што ти се виду как 
уз вино »испод комину« и леблебије или »пуцке«; где и сад комшике иду једна другој кроз капиџик 
како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке син и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти 
ју<ref target="#SRP19012_N17" /> па сас пушке наокол.{S} На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ 
па се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила гро 
илује...{S} Неће си може без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од свекрве ми иска божном 
амо гу, и па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељице 
{S} Ми си наш донесомо.</p> <p>Татко га пушти да збори, да питује.{S} Ћутећим слуша, стреља сас 
и та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин работу ели на  
 овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми  
Какво калуђерско џубе, аџијо? - т’нацко пуштише глас онија божном чудејећи се.</p> <p>- Какво?{ 
е се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S} А 
"#SRP19012_N94" /> црвене па сас зелени пушћулчики.{S} Друга му пак баба (моја нана) плетеше ча 
дварак, пуњете ћурке, пржени пилики, на р’жањ печени прасци, ели јагањчики, к’да си је на што в 
 калајлије, санови, големи мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавда 
ије, санови, големи мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани<ref  
 И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па стамболски леген и 
сујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав 
рају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за <pb 
ркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш, вик 
ујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се 
 руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам да прајим...</p> <pb n="36" /> <p>Она  
За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега,  
о гледала по башчу, одејећи, седејећи и работејећи - све сам за Димитрија мислела.{S} К’да сам  
ја га викају, а <pb n="52" /> он, вика, работеше сас догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да се тај сир 
 простре килимче, како ја други пут што работешем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; а в 
ве-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро за киселе краставиц 
 ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме утепа.«</ 
ега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми работи дедин јунак, дедино мушко? - збори, ћеф му је шт 
 башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S} Што работи там?!...{S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу 
, како и други бећари сас девојчики што работију.«</p> <p>Пусти аџамилак!</p> <p>К’да је отишеј 
исте шалваре, ако је у башчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас 
беше!...</p> <p>У делници сам, у башчу, работим: плетешем, шијешем, ама понајвише сам била при  
 узе та ме пољуби.</p> <p>- Како па што работим? - дори викну на њума, и узе та обриса оној мес 
 тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџије, та скидо од полицу једну тепс 
у се подигло; оди кроз обор, питује што работимо и све сас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га 
не божном ништо не зна.</p> <p>- Што ми работиш, вика, Марике? - и узе та ме пољуби.</p> <p>- К 
а.{S} Убаво време, убаво.{S} Пролет.{S} Работу виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајл 
младе седу како на младе приличе, а све работу, грабу, која кошуљу, која чарапе, на домаћина, н 
разбој у собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога  
 ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе из обор дори спотурајући се.</ 
ушти, кој узне та се закуне дек има дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор  
 сас работу, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокак 
работу, и па з’лва ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана 
ре дан, па ми је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас работу.{S} Несу 
ља.{S} Свекрва ми отишла у комшилак сас работу, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ са 
аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{S} Ни 
урчин!{S} Да је отишеја за нику малечку работу, ајде, ама овој си је големо, дибоко.</p> <pb n= 
укат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту  
ван дукат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за  
, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Пра 
 девојка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слу 
 Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне ис 
е жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> <p>Удадо се.</p> <p>Ту 
S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми га пратија Димитрије.{S} Севд 
рат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо 
t="#SRP19012_N5" /> - вели Ђул-Марика и радосно, и весело.</p> <p>- Па јоште како ни си?</p> <p 
т свој, далеку прошлост своју, младост, радост...</p> </div> <pb n="9" /> <div type="chapter" x 
.{S} Па говорило се и о »женском ручном раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под  
ојала, у њума сам се мислејећи за њега, радувала...{S} Несам могала више, ст’мни ми се: плачећи 
оје модроокасто, Сотираћ, гледа цвеће и радује се, шири рукичке како да иска да га фати, а к’да 
чики, а око ногу гугучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ 
</p> <p>Нана ми се од овој јоште повише ражали, па узе дори да вије.</p> <p>- Море, вика, јоште 
 одговара.{S} К’да опази што смо се сви ражалили, татко обрну друго: узе да збори кол’ко си му  
} Искаш ми кућу посмешиш; искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би ти фустан даја Димитрије, не зна 
ене ми слуза слузу претица, све се више ражаљујем и плачем, па тике најпосле, плачећим:</p> <p> 
отко, <pb n="66" /> кротко да збори, не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике за 
се смеје, но како голупче гуче, како да разбира што му деда збори, па му сас гукање на њигови р 
цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, 
и, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чује се разбој ели мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да не 
 се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. -</p> <p>К’да ми  
"#SRP19012_N55" />...{S} Туј си ме нана разбуди - самнуло се.</p> <p>Кад каза на нану ми што са 
ријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем та си ништо ђојем докачи 
 малко да се, што викају људи, онодиш и развеселиш, удаваш, што викају, девојче за момче арно,  
викали се пред кућу по сливе врапци.{S} Развикале се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си има 
 Једнаг по ручак.{S} Слунце, слунце.{S} Развикали се пред кућу по сливе врапци.{S} Развикале се 
дости, из дана старога Ниша.{S} Весела, разговорна, разговорнија, чини ми се, и од покојне Кате 
на старога Ниша.{S} Весела, разговорна, разговорнија, чини ми се, и од покојне Кате Кафтануше.{ 
 како сирење.{S} По онуј попову артишку разделимо...{S} На Св. Саву све по сиротињу испратимо,  
а како у какву веселу харемлуку, кад се раздрагају буле песмом којој је припев:{S} Оф! опет оф! 
беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се  
 дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике ућута.</p> <p>А нана ми 
ила сам се са старим, добрим Нишликама; разишле смо се.{S} А знам да смо се једним мислима бави 
ол’ко је убаво, онаја павучина салте се разлетела, па како кроз обор пројдеш, она ти се фати за 
јде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цветови што су прецавтели, и падају по  
лен.</note> <note xml:id="SRP19012_N19">Различан.</note> <note xml:id="SRP19012_N20">Светњак.</ 
смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају не помињајећи н 
, по родови; там’ си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си на 
панице, па шишики, па чаше, па чашке за ракију; па филџани, па зарфови салте срма...{S} Свашто! 
ју лимонију, јербо таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Једна 
и-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Васка је донела »лимонију, 
а га под осмалаци на по једну чашку две ракију лимонију, јербо таман си је време за ракију, а о 
о ми седе, прекрсти ноге, а нана донесе ракију и киселу краставицу, па узе да га служи.{S} Тике 
 дете та <hi>сас здравицу</hi>: јебриче ракију и чашку по родови, по кумашини, по пријетељи ели 
 за нешто погледа.</p> <p>Он попи чашку ракију и узе да реже сас чикијицу краставицу, зборејећи 
ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како 
сти.{S} Чедо ми је Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше.{S} Слунце греје, греје, па дор 
брне.</p> <p>Дор татко не фати онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме 
 сизи, домузлар, бре! - па ги дофати за рамо та кроз сокакња врата - на сокак...{S} И једнаг ту 
в; ће ми сплету шивета.</p> <quote> <l>«Ранила Миља славеја,</l> <l>За пуне девет година,</l> < 
 у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем та пометем и судови измијем, па сам весела  
им струком, што је озго до насред груди раскопчан, те јој се види од српског платна, проткавана 
ељи, кумашини, а у нас тајнооо, како на Распети Петак!...{S} Утишило се како у поље лете кад оп 
...{S} Римам све повише: пишин ме песма расплака, а после се досећујем бре за овој, бре за оној 
e> <note xml:id="SRP19012_N54">Неваљао, распуштен.</note> <note xml:id="SRP19012_N55">Јецам.</n 
ше, но се отпушти, он ће си је, викају, распуштеник<ref target="#SRP19012_N54" />.</p> <p>А, ле 
н ми беше мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: »Божном мушко,  
ојчики.« Не ми је дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на свакога ће си нај 
 ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко ми, в 
и за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Недостају стране 68, 69 --> <pb n="68" 
ак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо, Наст 
P19012_N83" /> Не ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке бере 
’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нана пак, глед 
ејећи се.</p> <p>Татко ми се још повише расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да  
 татко се расрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нана пак, гледајећи кроз пенџер, уплаши се и 
још повише расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да  
тара, једва ако је прешла шездесету.{S} Раста је осредња.{S} Црномањаста је, само с гдекојом се 
ене: - »Што си рад?« вика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мене:  
 врата катанац, да не отидне ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се з 
царин, та неће заради на зета му мал да растура свадбу ни за ништо јако големо, а никмоли за ђи 
ијетељи скарали и докарали да се свадба растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и д 
 исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту <pb n="74" /> Ђуринога.«  
S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би 
да је мило што се лошо онодило и свадба растурила: у кућу куде је Димитрије блажу, неје мало.{S 
татка ни дојде софра-тепсија - око њума рат да седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега ко 
l>Да те сакута, пиле, од росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш дори до зору...«</l> </quote> <pb n=" 
9012_N17" /> па сас пушке наокол.{S} На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до  
 па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - заврши аџи-Настасија тужно,  
ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од време, - говори 
еђу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовечише, - рече Ђул-Марика и показа главом на мене, 
-Костадиново девојче јоште у меснице, у редовату недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи- 
p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам под нишан<ref target="#SRP1 
 сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, 
а мислела.{S} К’да сам гледала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи једну мар 
а су спремали о слави, свадби; којим се редом приносило; шта се износило пред званице за ручак, 
ене се тике згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се,  
 како крисјанин.{S} Сви пости постешемо редом како је сам јединак Бог наредија, па и среду и пе 
а.</p> <p>Он попи чашку ракију и узе да реже сас чикијицу краставицу, зборејећи:</p> <p>- А вид 
ла да ни Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми 
>- Што се напраји?{S} Напраји се, вика, резилак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно 
рим.{S} С’га си је, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, свашто.{S} На један бал салте го 
црна, ротке, чедо?{S} Неје ли такој.{S} Резилак!...{S} Нит’ се зна за гре, нит’ за срамување; з 
изручала, једнаг гу песма искочи, та од резилак не може да кроз сокак...{S} Бог да прости и дру 
 куде собу при татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу 
е гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да сварим 
 ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме м 
ше, јер није ми једанпут јетрвина мајка рекла: - »Салте да чујеш баба-Марију...{S} Ђул-Марику ј 
итраћ; јоок!{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу ње 
о џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зб 
о саме! - опомене је домаћица.{S} А она рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и мало, па заборави...< 
 заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу 
SRP19012_N70" /> Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика 
.. што несам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац.. 
Кажи на бату што несам ништа тражила, - рекну, па узе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете 
 се, пљесну се у руке, па тике кротачко рекну:</p> <p>- Што се напраји.{S} Бошке?!</p> <p>А тај 
рија, па тој...</p> <p>Ђоша, слушајећи, рекнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатили, напрајили једн 
 руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје рекнуја татку ми, салте ово једно, <hi>блажу</hi>, па в 
та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко рече.</p> 
огарац, Ђоша, отишеја у Господина та му рекнуја да у ники недељски ели добар дан прокуне аџију  
ја.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref target="#SRP19012_N72" /> па више н 
arget="#SRP19012_N2" /> Да су ти ћерко, рекнули да заповедаш сас лимон ели каранфил, па, види м 
 час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - венчање ми ј 
ој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђује реко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, 
ија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми  
S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стојеше ле 
> <p>- Салте на боба.</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нема одовде  
и ни онуј твоју прикажњу, две ти очи! - рекоше укућанке; а она:</p> <p>- Какву па моју прикажњу 
 <note xml:id="SRP19012_N41">Говеђина с реном.</note> <note xml:id="SRP19012_N42">Тихо, полако. 
 <note xml:id="SRP19012_N13">Име, глас (реноме).</note> <note xml:id="SRP19012_N14">Доксат.</no 
 а реп...{S} Што ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај 
Главу сте, Севетке, на прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи оному к 
прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи оному кој си је за реп: нам’ н 
</p> <p>- Реп закачи оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} 
а идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не млати се, стринк 
 миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене приповетке, прикажње њене, видела сам пуно ле 
њене, видела сам пуно лепих боја, као у репу паунову: гледам њу, као невесту, лепо обучену, нак 
 татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшилак.</p> <p>Имајећи стра’ да 
да устане.</p> <p>- Како па да идеш?! - рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав, баба-Маријо! -  
стасијо.{S} Ама овија не рашчовечише, - рече Ђул-Марика и показа главом на мене, осмехнувши се, 
мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава та да и 
астасија.</p> <p>- Немам, ете, млого, - рече старица.{S} - Димитрије ми је з’лвић, та сам спрем 
{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р 
а па се смеје.</p> <p>- Што има, аџијо? рече нана кротачко.</p> <p>Он мрдну сас главу, попи још 
Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу си ја бригнем. 
рата извикају...{S} Извикаше ме, и дете рече:</p> <pb n="20" /> <p>- Ете, питује бата тражиш ли 
, обрадоваше се, нарочито Ђул-Марика, и рече:</p> <p>- Туго, Бошке<ref target="#SRP19012_N2" /> 
ина, даде му паре виће колико му даде и рече: да прокуне онога који је крив, не помињајећи нико 
 <pb n="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, ништо друго.</p> <p>- У 
?{S} Пристаде.{S} Мени ће причати, тако рече.{S} И замоли те изиђе из собе домаћин: нема, вели, 
а, а он прокле онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу 
или...{S} Туј ништо јако, јако бесрамно рече, па тике звекну:</p> <p>- Сиктер сизи, домузлар, б 
ам Господ знаје заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку ми честито, и каза што неје могаја попре: од 
ће си може без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од свекрве ми иска божном подношке, дру 
 деда збори, па му сас гукање на њигови речови одговара.{S} К’да опази што смо се сви ражалили, 
што ти неје: две три рупице од пофрљано решето, модро ђозбунџуче<ref target="#SRP19012_N96" />  
с је пак Свети посан, та, да прошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па моја нана готовеше сабаз 
а на главу: чарапе, пешкир, чевре...{S} Римам све повише: пишин ме песма расплака, а после се д 
ч ништо, узе да плачем, да се туцам, да римам, зборејећи на другарице ми, што барабар сас мене  
 се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич нешто.{S} З 
те по жално дојде, па узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на 
е ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref target="#SRP19012_N55" />...{S} Туј си ме нан 
тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и колико словедну главу у руке, попадаше ми од г 
д нишан, спремајећи га за Димитрија, па римам.{S} Срце ми стојеше исто како обрано лојзе... а,  
тике и девојчики, другарице ми све та у римање<ref target="#SRP19012_N58" />.</p> <p>- Што је п 
 азганлак<ref target="#SRP19012_N59" /> римате, - узе да вика онај Таска Манина.</p> <p>- Жал г 
ипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и јед 
<p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за нешто погледа.</p> <p>Он по 
ем, и најпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не  
кој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си обриш 
 Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле,  
ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим в 
 пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си обришем оно место куде ме по 
зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На кога правиш 
або.</note> <note xml:id="SRP19012_N84">Роба.</note> <note xml:id="SRP19012_N85">Чокот.</note>  
еко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли-папучама; где је и сад по градинама шимшира вис 
а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путине...<ref target="#SRP19012_N25" />  
прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара 
јанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је 
жном како ни је адет од време, па му на рогови турија вараклисане главице црни лук!...{S} Црни  
 ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради пец 
 је глумац бија пијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пријетељица <pb n="49" />  
 отидоше при тога овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду се.{S 
ије, и сас њега још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани с 
p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, свашто.{S} На један 
н узе да дооди сас друсто му, кумашини, родови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не  
спрајили, бошчалаци на свекра, свекрву, родови, а тике татко ми погледа по жене никако страшно: 
_N28" /> она га, две ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан н 
ми котле, од тетку ми котличенце.{S} Од родови тенџерке, па мафишлаци...{S} Четири сам мафишлак 
p> <p>И онеја друге гледам, и комшике и родови, и старе и младе.{S} Једне на фустани, виде ги с 
</p> <pb n="38" /> <p>Викнумо комшике и родови да заповедају на <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>Собраше 
>!...{S} На <hi>презив</hi> ми бе’у сви родови...{S} Татко, мајка, кум, стари сват...{S} А што  
 у странство у Ћуприју, при младожењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како 
ва, т’га си заредиме по пријетељице, по родови; там’ си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ај 
дравицу</hi>: јебриче ракију и чашку по родови, по кумашини, по пријетељи ели комшије, виће ког 
ко да је било јучерке.{S} Собајле дооду родови, пријетељи, кумашини, а у нас тајнооо, како на Р 
па све красно, све од Васка Стамболију, рођенога брата на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану;  
 не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш дори до зору...«</l> < 
 смејете, две ви очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} Неје ли такој.{S} Резилак!...{S} Нит’ с 
?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, свашто.{S} Н 
место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, ротке, на мене срдиш?</p> <p>- Не се срдим виће на нико 
в, висок како овија чардаци...{S} Фрљи, ротке, очи кроз пенџер:{S} Ене!{S} Онакав...{S} Онај си 
то имам у срце ништо за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А  
S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он н 
напраји...{S} А, симсиле му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p 
ја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор си ј 
а?{S} Умре му девојче, Агна, убава како ружица, како љубичица; и млоги му жал јоште дојде на гл 
е дори сјају.{S} Лете: шебој, каранфил, ружице, ј’лд’з,<ref target="#SRP19012_N212" /> лангир<r 
, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па вика:< 
и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’ 
чке му се црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју како јагањчики у торљак!<ref targ 
е ништо за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме пов 
је му се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу држи од цара ферман, 
ише слузе сас рукав што је искочија под рукав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу г 
о шију и око рукави.{S} У мене је један рукав, у тетку му други, па грабимо која ће попре.{S} И 
 Благи шикер!{S} Плаче, брише слузе сас рукав што је искочија под рукав на сечену гу антерију.{ 
 збори нана ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Што се напраји?{S} Напраји се 
мемицама уз »пазуке«, око огрлице и око рукава.{S} Преко груди нема кафтана,<ref target="#SRP19 
 там?!...{S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шалваре, ако је у 
ез је како дисћурк, само су му поузацки рукави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке т 
, каранфилија, уз пазуке, око шију, око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава, че 
 черкез - салте срма!{S} Око шију и око рукави и низ пазуке везена шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко 
get="#SRP19012_N92" /> около шију и око рукави.{S} У мене је један рукав, у тетку му други, па  
ечеру или пред зору на славу, патарицу, рукавицу.{S} Па говорило се и о »женском ручном раду«,  
вашто.{S} На један бал салте голе...{S} Руке, грбина, пазуке - на мегдан; а мужи гледају како м 
S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје рекнуја татку ми 
, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак пред цркву око  
 замесиле теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре каба 
У!{S} У!{S} У! - збори, клати се и тури руке под ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му Димитрије 
а једнаг чучну на траву, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - т 
>...«</p> <p>Тике нана ми покри очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго... блажу!</p> <p>- Блажу, а 
.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротачко рекну:</p> <p>- Што се напраји.{ 
 рогови узеше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да ж 
 но да римам, и колико словедну главу у руке, попадаше ми од главу дарови.{S} Јербо како је кој 
 у башчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас пуцке,<ref target=" 
 Сотираћ, гледа цвеће и радује се, шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне вета 
а виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: мани се!</p> <pb n="6" /> <p>Па та Ђу 
 рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си обришем оно место куде ме пољубија, па тике  
е се завали на јастук, наслони главу на руку и загледа се према себи у зид, у једну тачку само, 
<p>Кад ме сплетоше и турише тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Завед 
м милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{ 
 спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до зору...</l> </quote> < 
 бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од татка млого постареј.{S} Стар  
стара до сада причала, и устаде те је у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам 
о да неје ткајено; како да неје ништо у руку узето, ного изникло и исцавтело, како цвеће у башч 
и се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас вино, црвено како божур... <pb n="106" 
а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Г 
 та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не з 
 конац, а на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано решето, модро ђозбунџуче<ref target= 
 и да јој спије на меком јастуку, белој руци »дори до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она  
шикер, како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како 
i> изиграмо, жене си поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојч 
а питу: »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> 
тина, бре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе краставице.{S} А човек па 
руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре дан, у пета 
, заш’ несам питуваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше <pb n="70" /> чедо 
чи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S} Ручају, пију за <pb n="28" /> Свети и поју.{S} Манџе<re 
ас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас 
е на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад год смо у татко 
носило; шта се износило пред званице за ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, патарицу,  
 па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си напред беше.</p> <p>- Јес’ па, - вел 
ерње на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми очи!{S} Дугачка  
дба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а други 
ели напунимо туршију поприку), спрајимо ручак.{S} Која се пак чешљаше кротко, она си завије кол 
 је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце, слунце.{S} Развикали се пред кућу по  
мем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће с 
у, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе краставице.{S} А човек пак... ђојем знају 
 куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка 
а ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ручам, кани ме - нафиле.{S} Донесе ми пуну калајлију су 
 <p>Заведе се оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три дана саме как 
.{S} Како шикер, како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана м 
како лошо дојде.</p> <p>Што има?</p> <p>Ручамо.{S} Узеше да ме сплитав; ће ми сплету шивета.</p 
д време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А 
ако божур... <pb n="106" /> А, туго!{S} Ручање, пијење, смејање, зборење - дори при вечер...</p 
 како петровка јабука око Петров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чел 
сас шикерлеме, ели нешто друго благо за ручање, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер  
рајише, што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: дон 
 бре дедино кученце, несам жудан, ни за ручење, ни за пијење, <pb n="103" /> ни за мал, ни за п 
9012_N33" /> ја питу: »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глетка 
 такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште к 
 да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућ 
Петрова дана; а плавооко девојче мојега ручнога девера, чијој сам се кући упутила, истрчавши пр 
укавицу.{S} Па говорило се и о »женском ручном раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш беја 
 белилом; %сухоњава је; говора је брза, с кратким нагласком, онако по нишки.{S} Очешљана је как 
 ће си ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж.. 
риво толико, да јој се дотакао чак уха, с пусћулом<ref target="#SRP19012_N7" /> по целом фесу,  
ак Сотираћев, овај пак други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак сед 
/> по целом фесу, маленом, наврх главе, с колбашем<ref target="#SRP19012_N8" /> црним, танким а 
 бата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује...</p> <p>- Аман, афендаћ, немој више! 
следње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре Нишлије; ш 
даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, па излегош 
н...{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок, с црне трепке, дугачке, густе, што приличешеју на замрш 
та Евдокијооо!</p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њум 
b n="24" /> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - с’га ти је још по убава!</p> <p>- Салте јоште једну...{ 
 ми мајка повика:</p> <pb n="4" /> <p>- С’га зборешемо за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, т 
чу, аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је бија при мене...{S} Уморан, завалија, уморан, по 
 опште чешљале Нишлике за време турско: с коцаком,<ref target="#SRP19012_N6" /> накриво толико, 
 а тетка му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од црвену свилу пупке<ref target="# 
дан гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорч 
е сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна 
одроокаста Евдокијооо!</p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи 
е.</p> <p>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> </div> <pb n="25"  
кне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава 
ју у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо,  
у цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« с покраћим струком, што је озго до насред груди раскопч 
ле на ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{ 
 се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни ов 
ше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb  
м да ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезевен 
оту.{S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на сок 
чи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па вика:</p> <p>- Е 
<p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес године пр 
 <p>Такој.{S} Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас 
е ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар м 
е, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе к 
S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми татко, - фа 
то!{S} Пишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно 
а.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му  
се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој д 
ја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у  
н, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише слу 
/>, кутала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град 
ми у пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије кукавица...«</l> </quote> <pb n="86" 
главице црни лук!...{S} Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту  
е и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-На 
у гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S 
 аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре 
кај...</p> <quote> <l>»Зборила си датка с Миту,</l> <l>Датка Миту питувала:</l> <l>Заш’ си, син 
и Бог та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по ча 
нук: што не може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовеч 
а <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори Настасијо, прева 
e> <note xml:id="SRP19012_N41">Говеђина с реном.</note> <note xml:id="SRP19012_N42">Тихо, полак 
ја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та тр 
{S} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу? - у 
о у Ћуприју, при младожењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду 
а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« -  
’д је дошла Ана удовица,</l> <l>Удовица с девет сирочики -</l> <l>Сама се је свећа запалила.«</ 
</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да пали 
:</p> <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни дон 
а је донела »лимонију,« служи.{S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се 
...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сеф 
леми мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију да је поголем две тр 
 Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је с 
дим онуј од китабију сечену антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да глед 
 ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од китабију сечену антерију; 
на миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{S} Седи с једном ногом под собом <pb n="7" /> а другу је испруж 
 и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет  
итрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref target="#SRP19012_N72" /> па ви 
 ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми 
би могаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Настасија.</p> <p>- Немам, ете, млого, -  
 аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо салте д 
Доклен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не 
трија »собајле на дућан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих пред вече крај »сокакњ 
S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Сал 
 сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забраји 
ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамболи 
адна нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Соти 
облаго, ни па поголем милос’...{S} Како с’г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да је би 
дућан му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи  
ста је осредња.{S} Црномањаста је, само с гдекојом седом власи.{S} Чела је прилично уска, испуп 
ко ногу гугучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благо 
ив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује  
рале!{S} Играле, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене,  
ојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене пре 
 редовату недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадо 
>»Забрајимо Ану удовицу,</l> <l>Удовицу с девет сирочики!«</l> <l>»К’д је дошла Ана удовица,</l 
 што донесоше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајил 
а у венчан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија:  
...{S} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило з 
уваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n 
 теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<ref 
p>Виђувала сам се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо ни <pb n="14" /> д 
т Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље набере јагличје, кукурек, м 
0" /> за Сотира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{ 
Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њега; 
рапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n="62" / 
 играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<ref target 
а Сотира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог  
гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају.{S} Неје како напред: ће си звекне  
о дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p> < 
ке заврши своју прикажњу тужним гласом, са сузом у оку.{S} Ућута, и одмах узе кафтан, кушак...< 
н неје човек, неје пријетељ.{S} Тражија са пријетеља, па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка! 
ики на њеној прикажњи; опростила сам се са старим, добрим Нишликама; разишле смо се.{S} А знам  
ле старе и добре Нишлије; што ће понети са собом под Горицу; где је вечити мир, одмор, гробље,  
болан, једва идеше; срете ме кад идешем са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи 
л, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана.</p> <p>- Ако, пријо! 
S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што беш 
и се!...{S} А што па моја нана готовеше сабазорску манџу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору н 
ума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне; у једну тепсија  
и’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би кабаат<ref target="#SRP19012_N76" /> на мене узе 
ли добар дан прокуне аџију у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике туј јадна нана:</p> <p>- У, туго 
 лук, па калуђерско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир- 
есу леб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву готовимо: манџе, манџе, %моруња дебела и бела како 
ј попову артишку разделимо...{S} На Св. Саву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при соф 
а под рукав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје постара но што сам  
 <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, моје славеј-пиле?</l 
еше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајувала, а прокај дете 
на.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој 
ама шимшира високих као »сливке«; где и сад гугутке носе и легу се у котарицама обешеним испод  
 комину« и леблебије или »пуцке«; где и сад комшике иду једна другој кроз капиџике; где се и са 
зи у шетњу у роганли-папучама; где је и сад по градинама шимшира високих као »сливке«; где и са 
сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све поменути 
и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; где  
ити и пењерлије за »подручак«; где се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али о 
ад носе шалваре испод фистана; где се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у 
се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли-папучама; где је и сад по  
ду једна другој кроз капиџике; где се и сад купују симити и пењерлије за »подручак«; где се и с 
арицама обешеним испод стрехе; где се и сад причају прикажње уз вино »испод комину« и леблебије 
љком старице кад у цркву пођу; где се и сад носе шалваре испод фистана; где се и сад шири кита  
рике! - узвикну и она којој је стара до сада причала, и устаде те је у руку пољуби.</p> <p>- Че 
 говорило се и о »женском ручном раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима 
за.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магданос<re 
ароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре Нишлије; што ће понети са собом  
ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па и овај дан такој 
>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш дори  
к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшилак.</p> <p>Имајећи стра’ да га Господи 
антерије<ref target="#SRP19012_N52" />, салте неје како антерија дугачко, но си је такој до под 
ну ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје...{S} Знајем како да беше јучерке ш 
и, нике на душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, на кратке антерике ели ти јелечики,  
<p>Ништо више да неје рекнуја татку ми, салте ово једно, <hi>блажу</hi>, па виће доста.{S} Како 
мињала!{S} Сви су при Димитрија одамно, салте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, бра 
ем та кутам главу у нанину ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</ 
ре лошо гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе краставице.{S} А човек пак... ђо 
</hi>?...« А што ми Мита прати черкез - салте срма!{S} Око шију и око рукави и низ пазуке везен 
ре! - с’га ти је још по убава!</p> <p>- Салте јоште једну...{S} Кратачку...</p> <quote> <l>»Лал 
ала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте на боба.</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си па 
ну и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, плачеш та губиш очи, ја тој не смем  
а се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те види...</p> <p>Око мене се обрће соба...{S} 
ники стра, да <pb n="62" /> Бог сачува: салте чекаш к’да ће си муње, тресак... ууу!...</p> <p>Е 
и да му отвори, он узне та се прокашље: салте да не питујемо који је, но једнаг да отворимо.{S} 
ине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, деткино, жудан за - слободију.{S} А ако у 
 дочекам да бидне Ниш Србија Слободија; салте, вика, да улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д  
р-Тодорча како татко ми, у теја године; салте што му коса побела.{S} Чело му, ете, никако малеч 
 несу девојчики око мене како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки моји сват 
и на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слободија; салте,  
е, здрава је.</p> <p>- Е, фала Богу!{S} Салте нака је здравје, па за друго је колај.</p> <p>Али 
Димитрије си је при сокакња врата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... из 
у па ја тому Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко 
 Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немој проминеш Марику.« Она обедве узни једнак 
имитрије си јадан умре, <pb n="96" /> а салте се један пут сас њега срето...{S} Болан, болан, ј 
{S} Момче је убаво, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има гол 
 ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јак 
овде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша пра 
жи татко и узе та сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Туго, блажу!...{S} Ђојем крисјани...</p 
 ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чубар, друга цвеће смиљово, трећа зумбул, четврта 
т.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина салте се разлетела, па како кроз обор пројдеш, она ти с 
у пак ситачке, зелене како у мачора, па салте видру.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а нос 
..{S} Оклопија сам уши како могарац, па салте глеткам.</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’  
рисмељамо, јербо отидни с’га у цркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда, не се поз 
олики милос’ за Димитрија, заш’?{S} Кад салте прозбори, причука ми нешто срце како сат.{S} К’д  
ко ми је у обор, бос на папуче, горе је салте на једну басмену антерију, доле на човане чакшире 
ија, па морава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче 
карам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте пригода - она си за ништо друго дооди, - збори <p 
гани!{S} Обрну главу од натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стануја толико бесраман 
} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли, м 
сти да изручаш, а питије несу ми водене салте на Водице.</p> <p>Замрачи се.</p> <p>Оне жене и д 
ете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајувала, а прокај дете узе да си забараљам мој 
чу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На татка с 
ројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар шт 
 Сотир терзија гледа, а по мешину му се салте претура.{S} Такој, такој, па тике мене:</p> <p>-  
на мегдан; а мужи гледају како мачори и салте уврћују мустаћи...{S} Свашто!{S} Пишин си знадомо 
чашке за ракију; па филџани, па зарфови салте срма...{S} Свашто!{S} Пуна кућа!{S} Па што доби д 
мнина идеше.{S} А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ 
S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам си салте за Димитрија.« Такој си сама у мој памет мислешем 
и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се па на 
, и свако чудо, свашто.{S} На један бал салте голе...{S} Руке, грбина, пазуке - на мегдан; а му 
о од кума ми големо, из Стамбол, наокол салте цвеће, и девојчики - шарено!...{S} Од татка ни до 
 сас пусћулчики.{S} На груди му џемедан салте срма.{S} Преко џемедан златан синџир од сат, дебе 
гла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »А 
на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за нешто погледа.</p> <p>Он попи чашку ракију и у 
стаћи...{S} Свашто!{S} Пишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, ка 
одговара, јербо је зборљив, зборљив, но салте од чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; 
Неје имаја адет да чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз 
крајке ништо казаја; казаја би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук 
млого, а у памет <pb n="22" /> ми стоју салте још николико...{S} Како онај једна беше:</p> <quo 
поведу у таткови ми, заодешеју сву малу салте да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитри 
 дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш му салте једну: што си је сирома човек.{S} А девојче му је 
тиш ли?</p> <p>- Да ме је младу невесту салте лошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар 
је ми једанпут јетрвина мајка рекла: - »Салте да чујеш баба-Марију...{S} Ђул-Марику једанпут да 
и купила шашир; бре искарала (истерала) сам слушкињу; бре кој те пере; бре прајила сам слатко;  
 нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајувала, а прокај дете узе да си забара 
>- Заш’ се смејете, две ви очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} Неје ли такој.{S} Резилак!... 
з пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку ми  
и си?</p> <p>- Добро, фала Богу, здрава сам.</p> <pb n="5" /> <p>- Како ти је другар?{S} Здраво 
по татка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је б 
> <p>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> </div> <pb n="25" /> <d 
ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезевенг: до 
лада невесту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама 
 не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’ арт 
нчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би се. 
ам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђир 
а ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S}  
и очи, како да сам Ниш поарала, како да сам никога утепала.{S} Сама си се на себе учини како ај 
Никако ми се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како да сам никога утепала.{S} Сама си 
- све сам за Димитрија мислела.{S} К’да сам гледала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да му п 
е краставице и симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56" /> не 
кој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдину<pb n="64" /> и  
ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка.<ref target="#SRP19012_N74" /> К’д дојде 
д нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честито ми дојде цел гра 
 /> што сам га виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, убаво! 
 Неје.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам си салте за Димитрија.« Такој си сама у мој памет м 
јас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и турила сам га на један јестак на минде 
сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе нагазила?!{S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{S}  
му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама ка 
це огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’ 
трана 72 --><pb n="72" />; а таман и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> <p>Отиде,  
 белој руци »дори до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми приказала!</p> </div> <pb n="3 
<p>- Аман! заман!{S} Господине!{S} Даја сам нишан на аџи-Костадиново девојче јоште у меснице, у 
, бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да 
е у меснице, у редовату недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девој 
 чова!{S} И ја сам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: 
 се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да сварим питије, па зар за 
19012_N49" /> мужи, а ја...{S} Оклопија сам уши како могарац, па салте глеткам.</p> <p>- Хо! хо 
ет мислешем.{S} А истина: сас Димитрија сам била дајма.<ref target="#SRP19012_N82" /> Сас Димит 
илуку; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, нарочито Ђул-Марика, и рече:</p> <p 
 Зојке (снаје му) јечменије.{S} Стануја сам сас једну нигде у каљиште.</p> <p>Снаја отрча.</p>  
ган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмало, најмало седом-осам пут;  
" /> чак до Митров дан.</p> <p>Виђувала сам се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски  
{S} Доклен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p> 
а, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет <pb n="22" /> ми стоју с 
 /> <p>Јоште к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво п 
вика, јоште како видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи.</p> <p>- Доста вић 
ad>V</head> <p>А један дан...{S} Седела сам у таткови ми читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј  
 њене приповетке, прикажње њене, видела сам пуно лепих боја, као у репу паунову: гледам њу, као 
S} А затварајећи сокакња врата, мислела сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S 
’да сам гледала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за ј 
p>»Што ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску кротачко:</p> <p>- Та 
ти, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутр 
 ми што боље место направе.</p> <p>Села сам, према Ђул-Марики.</p> <p>- Па добро ни си дошла! – 
ег’ у меснице у редовату недељу, а била сам под нишан<ref target="#SRP19012_N26" /> чак до Митр 
ла).</p> <p>Ете у теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види колико са 
акав, аџике?</p> <p>- Неје.{S} Запазила сам, Таске, ја овој при њега јоште од <hi>квас’ц</hi>.< 
авике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на грудима црно бућме;<ref target= 
 слушкињу; бре кој те пере; бре прајила сам слатко; бре варила сам црвени френци<ref target="#S 
} Бре овој!{S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре искарала (ис 
Да си жива, Кира-Тано!</p> <p>Захвалила сам домаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи;  
мој <hi>квас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у 
Бог!</p> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Ка 
венчање, барабар сас чеиз ми, поклопила сам се на јестак, што га навезо од како сам под нишан,  
ере; бре прајила сам слатко; бре варила сам црвени френци<ref target="#SRP19012_N39" />; бре... 
асује се.{S} Ја сам донела фес и турила сам га на један јестак на миндерлак.{S} Снаја му измила 
Ђул-Марики на њеној прикажњи; опростила сам се са старим, добрим Нишликама; разишле смо се.{S}  
ше.</p> <p>Ја пак не искача.{S} Легнула сам, онакој сас све шивети, на један скалапен килим, шт 
рмак<ref target="#SRP19012_N73" /> сама сам зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па  
овуј сам башчу Димитрију појала, у њума сам се мислејећи за њега, радувала...{S} Несам могала в 
рапе, на домаћина, на сина, на дете, на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се виће при 
а ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си обришем оно место куде м 
е се како к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пусти срам!...</p> <p>- И да те је 
 дигнем та пометем и судови измијем, па сам весела како пиленце на грањку.{S} Мијем судови и по 
/p> <p>- А стра’, Марике?</p> <p>- Стра сам си загубила.</p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам сам с 
тарица.{S} - Димитрије ми је з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђо 
у жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча напраји; 
е; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва  
у, одејећи, седејећи и работејећи - све сам за Димитрија мислела.{S} К’да сам гледала по сливе  
му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј забрајила.{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} Чек 
 он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема огледало.{S} Заради убавињу почеше да ме вик 
та: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас 
, у све ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам год од меснице, и преко лето гледала по башчу, одеј 
 работешем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не прилич 
о су прецавтели, и падају по ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, п 
н.{S} Сви пости постешемо редом како је сам јединак Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па за  
нану ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитриј 
и за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, деткино, жудан за - слободију.{S} А ако умрем,  
м утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би погледала ћу ли си 
нем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, познавам, станула како панџар,<ref target="#SRP190 
ботим: плетешем, шијешем, ама понајвише сам била при <!-- недостаје страна 11 --><pb n="12" />г 
 сокак...{S} Бог да прости и други који сам данас помињала!{S} Сви су при Димитрија одамно, сал 
ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште  
012_N72" /> па више немој.{S} Шашава ли сам да ми <pb n="60" /> је пријетељ Кршено Чело?« Ја па 
а?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше д 
’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори,  
не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу исп 
А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не  
м те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се  
сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да с 
- А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине  
њ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Б 
иле му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Д 
ови тенџерке, па мафишлаци...{S} Четири сам мафишлака добила...{S} Па чорбалаци, па <pb n="83"  
е младо време беше!...</p> <p>У делници сам, у башчу, работим: плетешем, шијешем, ама понајвише 
ко девојче мојега ручнога девера, чијој сам се кући упутила, истрчавши преда ме, пружи ми киту  
...«</l> </quote> <p>Јок, не могу, овуј сам забрајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај другу ако могу 
 зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију појала, у њума сам се мислејећи за  
 видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И о 
убила.</p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам сам си загубила.</p> <p>- А памет?...</p> <p>- Кешке и  
огу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, мило, мило...</p 
 хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загубила оној за што ме бе 
 две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би кабаат<ref target="#SRP19 
 ништо не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ 
ке мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} Истина несам чула ни од татк 
кира!<ref target="#SRP19012_N70" /> Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.</p>  
 да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би,  
сам се на јестак, што га навезо од како сам под нишан, спремајећи га за Димитрија, па римам.{S} 
јде мило да ме погледа и да види колико сам убава, а он...</p> <pb n="18" /> <p>Сети се ништо.{ 
на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што сам данас проодејећи кроз чаршију видеја у Васка Стамбо 
ам све у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: за месец ли за два тај се кутија 
вије,<ref target="#SRP19012_N81" /> што сам га виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} 
 ме праји, симсиле му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могар 
ем та нову вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, 
м, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрајија.« Туј ми збори, виће што ми зб 
 при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на  
а је отишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагазила та је једнаг пратија чирака<ref target= 
нуло се.</p> <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје...{S} 
зручам сас жене и девојчики, за тој што сам се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове аљине била  
>Ја тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела.</p> <p>После пред снају ми:</p> <p>-  
ко да гу гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помал 
 а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанпут о 
што ме како на смејање обрће... зар што сам чула куде ме неје забрајија, и што неће да може без 
Несам шашава да искочим у шалваре у што сам мила судови.</p> <p>- Обучи, Марике, онеја пембе ша 
те и од чираче, како да и они знају што сам уработила.{S} А затварајећи сокакња врата, мислела  
Ако пак, блага ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не знам... што несам... свашто.{S} Ама немо 
/p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> снила.</p> <p>С 
{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, 
дила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам водила јетрву ти, лаусу<ref target="#SRP19012_N4" / 
мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигн 
ледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи по 
да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а 
у појешем.{S} Појем убаво, кротко, стра’сам имала од татка, срам од нану...{S} Туго!{S} Појем н 
 свилом, кошуља, коју је, како ми каза, сама откала, сашила и онако лепо опточила ситним %мемиц 
’н-пармак<ref target="#SRP19012_N73" /> сама сам зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић 
поарала, како да сам никога утепала.{S} Сама си се на себе учини како ајдук, исто како катил... 
 да је Ђул-Марика уздисала, идући »дом« сама, за прошлим временом, за доба својега живота, кад  
 при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата: чук!{S}  
 Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем си ја сама онакој, Димитрију појешем.{S} Појем убаво, кротко, 
и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем, » 
ри леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} До 
на, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем 
Ја сам си салте за Димитрија.« Такој си сама у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Димитрија с 
 дојде криво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} Срамује с 
е.{S} Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Зава 
l> <l>Удовица с девет сирочики -</l> <l>Сама се је свећа запалила.«</l> </quote> <p>- Ашкосум<r 
девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата: чук!{S} Пита  
о сокак, како божјаци.{S} Идејећи такој самач’чки, гледајећи се, зборејећи све што искају - изг 
 помрели, па мене оставили на овај свет самач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој неје исти 
{S} А после оро, оро...{S} Сви три дана саме како анаме.</p> <p>Бре играње, бре веселба дори ве 
, мало...</p> <p>- Е, Ђул-Марике, несмо саме! - опомене је домаћица.{S} А она рекне: - »Нећу, С 
њу испратимо, а на Св. Николу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ ф 
угутке, па кад стану да поју у пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да 
_N55" />...{S} Туј си ме нана разбуди - самнуло се.</p> <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а 
S} Раста је осредња.{S} Црномањаста је, само с гдекојом седом власи.{S} Чела је прилично уска,  
pb n="43" /> <p>Черкез је како дисћурк, само су му поузацки рукави, и треба да су везени; а око 
ћи Ђул-Марикину прикажњу, <pb n="21" /> само се по каткад осмехнусмо, а овде се гласно насмејас 
, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина, правија сам на  
леда се према себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње, виде читав големи свет свој, дале 
у, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</p> <p>Такој, такој, па пројде гоџа 
ојчики сас работу.{S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике  
ит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - вика баба-Сика, наша 
да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref target="#SRP19012_N55" />...{S} Туј си 
сени<ref target="#SRP19012_N65" />! ана сана, домуз бре!<ref target="#SRP19012_N66" /></p> <pb  
ас божур.{S} У кућу тепсије, калајлије, санови, големи мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чист 
 доби’!...{S} Калајна, па калајлије!{S} Санови, на санови капаклије!{S} Па тенџере, па тепсије! 
S} Калајна, па калајлије!{S} Санови, на санови капаклије!{S} Па тенџере, па тепсије!{S} И два м 
 у очевој градини крај ђерђева певала и сањала дивне снове.</p> <pb n="108" /> <p>А Ниш?</p> <p 
ање главу, кану, боју, тас, чешаљ, лиф, сапун...{S} Кешке<ref target="#SRP19012_N56" /> да је з 
а берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапун не знамо заш’...{S} За црни лук...{S} Како тој’?. 
 из туја бошчу извадимо, вика, меришљав сапун.{S} Меришљав, две ми очи!{S} Ја пак, вика, ђирит  
ћају Нишлије, максуз чорбаџије меришљав сапун но ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај мла 
 Керка ми неће пере сас тај младожењски сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а д 
RP19012_N56" /> да је забраија да прати сапун!{S} Кешке!...</p> <p>У вечер ми турају боју, и по 
- Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђирит сапун?{S} Заш’ је, вика, овну на рогови лук?{S} Заш’ је 
ке! - па вика боба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, женеше Вале догрмаџија<ref tar 
ин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћају Ниш 
...{S} Ђошиница турила у бошчу ем ђирит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једн 
то не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђерско џубе...{S} Да 
 <p>- Море, вика, јоште како видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи.</p> <p 
и пошашавела, па спрајила у бошчу ђирит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисјани, кој купи, 
ем на боље место.</p> <p>Отворише се на сарачану врата.{S} Како шикер, како варен ошав што гу р 
 Помисле и рипну, појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну паме 
аг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће нема ич ништ 
софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре дан, у петак, <hi>боја</hi>.{S}  
вика, туј?{S} Заш’ неси сас девојчики у сарачану?</p> <p>Снаја си ме тике уфати, па ме уведе пр 
: уготовимо ништо (ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо туршију поприку), спрајимо  
82" /> Сас Димитрија легашем (у мисал), сас Димитрија спијешем (па у мисал), за Димитрија сније 
јила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ да праји...</p> <p>А тике не 
ћошку куде седешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја, исцавтеја, који 
е глумац...{S} Да прошћаваш, Господине, сас онолико месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Гос 
и стра’ да га Господин никако не обрне, сас Ђошу не помири, неје казаја при Господина ни за ђир 
ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада по наше косе, шамије; а оној моје модроо 
узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо од мене, познадо, т 
егљише ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јутроске на ам 
митрија снијешем; сас Димитрија одешем, сас Димитрија зборешем, и Димитрију казујешем кол’ко ме 
SRP19012_N51" />, вунено ли је, шарено, сас пантљике, широко ништо како анамске узун-антерије<r 
ако поприка.{S} Улезе при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} Погледа по сви  
сама у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Димитрија сам била дајма.<ref target="#SRP19012_N82 
сас девојчики, девојче; сас жене, жена; сас старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и са 
е могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари; сас жене, за деца и кућ 
а-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас девојчики, девојче; сас жене, жена; сас старке, ста 
Сас деца, дете; сас девојчики, девојче; сас жене, жена; сас старке, старка а сас мужи, муж.{S}  
гра се; сас девојчики, збори за бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога 
таклук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо међу себе имамо.{ 
рча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшил 
ем (па у мисал), за Димитрија снијешем; сас Димитрија одешем, сас Димитрија зборешем, и Димитри 
ри за бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав,  
ла дајма.<ref target="#SRP19012_N82" /> Сас Димитрија легашем (у мисал), сас Димитрија спијешем 
 за приказ...{S} Има дете <pb n="98" /> сас модри очи, две ми очи, модри!...{S} Бело, убаво...{ 
{S} А тај стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас девојчики, девојче; сас жене, жена; 
ајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас овој поче:</p> <pb n="48" /> <p>- Мој пријетељ!{S}  
 ми не остане Димитрије у посмешу...{S} Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Д 
остадин, мајку пак аџика Костадинка.{S} Сас овој искам да почнем, јербо тој ми је шан:<ref targ 
 што приличешеју на замршен ибришим.{S} Сас трепке се беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, уба 
, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на 
 кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref  
е; сас жене, жена; сас старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S}  
ију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по грб 
ре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова-џубелак<ref targe 
ецавтели, и падају по ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче, сас дете, пада по  
наг знала што се Димитрије виће венчаја сас девојче на аџи- Настасијинога кириџију.{S} Јооок.{S 
ки од мужи узну по једну, по две, онеја сас које су играли, та ги спацирају, како пајтонџија ко 
..{S} Јес’, такој, Велиг-дан, он дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како сваки пут, при 
ори одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд најде б 
њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жи 
учнуја при један присад, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа диза, уста мрдај 
млого девојчики, па му оваја неје имала сас што да напраји чеиз<ref target="#SRP19012_N30" /> и 
ри, да питује.{S} Ћутећим слуша, стреља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко м 
љицу си, комшику...{S} А што ми је нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д има нико гајле,< 
 да је крисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} 
адве гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас пуцке,<ref target="#SRP19012_N98" /> што ти се виду 
, ништо друго.</p> <p>- Узела, вика, па сас мене како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, своје д 
е.{S} Подколенке му свилене, шарене, па сас пусћулчики.{S} На груди му џемедан салте срма.{S} П 
лемију<ref target="#SRP19012_N17" /> па сас пушке наокол.{S} На рафови зарфови и филџани, а кај 
ref target="#SRP19012_N94" /> црвене па сас зелени пушћулчики.{S} Друга му пак баба (моја нана) 
илак сас работу, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на с 
ије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> <p>- Ооо!{S} Ашкосум, Ђуринице! 
="#SRP19012_N93" /> од зелену кадифу па сас злато везену, како на турски деца; и и купија му н’ 
а свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вик 
образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, старке прај 
силе му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Туго, блажу!...{S 
о цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас вино, црвено како божур... <pb n="106" /> А, туго!{ 
езбели, знали што ће се Димитрије венча сас девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама с 
 туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре дан, у петак, <h 
свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} Зборимо за Таску, девојче на Кршен 
 две, што су замесиле теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тест 
ди кроз обор, питује што работимо и све сас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, 
лезе!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас ципиле, <pb n="44" /> како ништо да ни каже, па не  
знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме погле 
 извади чивију...{S} Онаја!...{S} Дојде сас мене чак до кућу, па тике:</p> <p>- Ђул-Марике!...{ 
> <p>Он попи чашку ракију и узе да реже сас чикијицу краставицу, зборејећи:</p> <p>- А виде ли  
 мужа...</p> <p>- Куде ће па он да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је Кршено Чело, та 
!{S} Благи шикер!{S} Плаче, брише слузе сас рукав што је искочија под рукав на сечену гу антери 
и! - збори нана ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Што се напраји?{S} Напрај 
поју, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништ 
и очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари; сас  
риво капче, кому је на средину, куде је сас конац убрано, пулче,<ref target="#SRP19012_N95" />  
накој, ели ти недељски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеј 
ако да ти од нигде долети сокол па тике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти  
о младожењско; и оба претиснуше озгорке сас песницу, а туја куд су претиснули турише у моје дук 
 и дојде ми жал, и па потрисам му коске сас моју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и нану ми,  
га, што истина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка Сркало 
сас девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како см 
си је на човали-чешире, узацке, ишаране сас гајтани низ бутине, око %ѕепови и око ногавице, а ш 
усћул; па стамболске жуте папуче везене сас злато!...{S} Туго!{S} На Цветнице црква пунач’чка,  
атке антерике ели ти јелечики, искитене сас свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијав 
у. »Како чу,« помисле, »за моје удавање сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} У 
н но ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај младожењски сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} О 
у потако.{S} Дајма је на човане чакшире сас голем тур; горе на шарену антерију, у делници басме 
едан пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играшем каменчики<ref target="#SRP19012_N 
 видеја што напраји татко ми, дигаја се сас онија тројицу мужи, друсто на сина му, та у Господи 
е ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маскарили.</p> <p>- Заш’, стринке, кунеш човек 
к до Митров дан.</p> <p>Виђувала сам се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, је 
 n="70" /> чедо у циганску кућу, што се сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би правија.{S} А 
 /> доодеше сас кумашини и комшије, ете сас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа Ћурчију...{S}  
е да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја  
о! та једнаг чучну на траву, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем 
и умре... од напољицу... баш га пресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S}  
сти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми работи дед 
 ме, сиротињка...{S} Собајле гу венчаше сас Димитрија Ђошинога...</p> <p>- Венчали се, туго, он 
 такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{ 
 се удадем за Станка Сркало што правеше сас њега комендију цел град...{S} Збори, досећује се, и 
ски дни, јербо ни <pb n="14" /> доодеше сас кумашини и комшије, ете сас Дору Митичинога, Шишка- 
ају, а <pb n="52" /> он, вика, работеше сас догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да се тај сирома човек 
Тамо свирање, појање, бањање, и прајише сас млада-невесту што прајише, што ни си адет беше: пиш 
татко, максуз отидне божном да спије, и сас њега још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, мл 
тарка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас д 
е баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се 
девојка под нишан не се кута но се води сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак до сокак,  
болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас друсто му, кумашини, родови; па се у недељски дан ф 
р човек, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А ћеменчеџије<ref target= 
 сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо од мене, п 
сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас работу.{S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два  
} Нак се смеје, нак поје, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље место.</p> <p>Отв 
 око мене задеваја, како и други бећари сас девојчики што работију.«</p> <p>Пусти аџамилак!</p> 
> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ неси сас девојчики у сарачану?</p> <p>Снаја си ме тике уфати 
и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго, туго! д 
5" />...«</p> <p>Тике нана ми покри очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго... блажу!</p> <p>- Блаж 
а пак не искача.{S} Легнула сам, онакој сас све шивети, на један скалапен килим, што требаше да 
сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан несам се 
>Јутре дан, па ми је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас работу.{S}  
недеља.{S} Свекрва ми отишла у комшилак сас работу, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом 
о ми збори, па извади испод појас фишек сас шикерлеме, ели нешто друго благо за ручање, па онаг 
 удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си несам за д 
а девојче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за њег’, за т 
...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чу 
ке (снаје му) јечменије.{S} Стануја сам сас једну нигде у каљиште.</p> <p>Снаја отрча.</p> <p>- 
ију вруће мекике: пратија да ги изручам сас жене и девојчики, за тој што сам се причестила).</p 
а си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па  
, око голему ћошку куде седешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцавтеја, ис 
ручање, како што прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Н 
: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на  
Стар јако беше.</p> <p>Чини здраво живо сас нас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли аџија, аџике?</p> 
 у његово прстен, врзани једно за друго сас црвен свилен конац.</p> <p>Ћеменчеџије стадоше да с 
миљово, трећа зумбул, четврта иста како сас божур.{S} У кућу тепсије, калајлије, санови, големи 
пну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како жално узе 
</p> <p>- Узела, вика, па сас мене како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, своје другарице!{S} Е 
 како понели смо једно паниче пуноч’чко сас зелену поприку и <pb n="39" /> бели лук.{S} Па како 
чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја као  
митрија једнаг по моје венчање, барабар сас чеиз ми, поклопила сам се на јестак, што га навезо  
 зборејећи на другарице ми, што барабар сас мене плачу:</p> <p>- Леле мене, остадо си пред свет 
rget="#SRP19012_N74" /> К’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па ме вик 
 си, бре унученце, отиднем на онај свет сас отклопене очи: заради тај голем жалос’ неће ми се м 
мре, <pb n="96" /> а салте се један пут сас њега срето...{S} Болан, болан, једва идеше; срете м 
е та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ т 
н правеше цигару, та скоро појдо у собу сас ћибрит.<ref target="#SRP19012_N34" /> К’д дојдо при 
г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по грбину, по кр 
ни су у кућу како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке син и татко: свекрва се бели како ан 
} Седела сам у таткови ми читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј спијеше, одотле идеше на дућан, 
ако да разбира што му деда збори, па му сас гукање на њигови речови одговара.{S} К’да опази што 
S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правеше 
 погледа баш у Димитријев филџан, мрдну сас главу мрвка на горе и подиже леву веђу.</p> <p>Пиши 
јо? рече нана кротачко.</p> <p>Он мрдну сас главу, попи јоште чашку, и нана ми попи, изруча мрв 
- па викну татко и појде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за сокакња врата. 
/> Да су ти ћерко, рекнули да заповедаш сас лимон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у о 
попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се, вика, дедин, дигнеш сас Ни 
диндушмани; ћеш се, вика, дедин, дигнеш сас Нишлије спротив овија зулумћари; па ће си дојде Срб 
<p>Дор татко не фати онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а м 
од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас здравицу</hi>: јебриче ракију и чашку по родови, по 
срма.{S} Преко џемедан златан синџир од сат, дебел како малић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; 
9012_N50" />, кутала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, п 
 обучена, закитена, јербо јоште половин сат па ће акшам,<ref target="#SRP19012_N89" /> к’да се  
те прозбори, причука ми нешто срце како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце огреје!...{ 
баве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема огледало.{S} Заради у 
фати те ники стра, да <pb n="62" /> Бог сачува: салте чекаш к’да ће си муње, тресак... ууу!...< 
гачко, но си је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем <pb n="35" /> две- 
научи шнајдерлак у Женско Друсто, та гу саши ништо од басму<ref target="#SRP19012_N51" />, вуне 
еначету, а тетка му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од црвену свилу пупке<ref t 
ља, коју је, како ми каза, сама откала, сашила и онако лепо опточила ситним %мемицама уз »пазук 
не месу леб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву готовимо: манџе, манџе, %моруња дебела и бела  
 онуј попову артишку разделимо...{S} На Св. Саву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при 
в. Саву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татк 
дице<ref target="#SRP19012_N45" /> а на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{S} Дв 
 - стојеше у иконостас Св. Богородица и Св. Никола, јербо ми татко Светога Николу служеше, па Ј 
каза према истоку - стојеше у иконостас Св. Богородица и Св. Никола, јербо ми татко Светога Ник 
 маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, ни па на тр 
Напред ако се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S 
и се пријетељи скарали и докарали да се свадба растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и мо 
<p>А к’да виће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше адет, и т 
груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту <pb n="74" /> Ђури 
 треба да је мило што се лошо онодило и свадба растурила: у кућу куде је Димитрије блажу, неје  
 Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу поч 
како цвеће у башчу!...</p> <p>Пројде ми свадба...</p> <p>А што беше зборљив Мита Ђурин, човек м 
S} Ама ич!</p> <p>Удадо се.</p> <p>Туго свадба!...{S} Туго <hi>презив</hi>!...{S} На <hi>презив 
, или, управо, шта су спремали о слави, свадби; којим се редом приносило; шта се износило пред  
нице, у редовату недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си:  
ко сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бо 
о девојче?{S} И аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што напрајише пријетељи, а Јо 
Шалија се.</p> <p>- Ајде, вика, виће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p> 
а неће заради на зета му мал да растура свадбу ни за ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лу 
а тој неје црвена...{S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем има млого девојчик 
си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мене: »Кога жениш?{S} Кога удаваш?« - »У 
рије ми је з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’. 
 Да си жива!</p> <p>- А Свети служешемо свакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} - И у коју је кућу б 
нако</hi> чували веру своју; што су <hi>свакад</hi> служили <pb n="109" /> Свети, крсно име сво 
н.</p> <p>Виђувала сам се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо ни <pb n=" 
 на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на гости.</p> <p>Јед 
>У пролет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље набере јагличје, ку 
сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу видим онуј од 
мо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки празник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спр 
ас онија тројицу, друсто му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем шикерлеме и воду.</p> 
p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко но од натраг, на 
уд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време на посипување цв 
а си је, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, свашто.{S} На један бал салте голе...{S} Ру 
- расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша такав...{S} На та 
ка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} За једнога ћосав, за другога мод 
ћа затвори, затре му се, долеко било од свакога, све до корен.{S} Тој си је било Господиново пр 
>Навезено коласто златом, па из средине свакога кола виси златна кита.</note> <note xml:id="SRP 
им...{S} У!{S} Чуваја Бог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом как 
каста нећу.{S} Ћосав, вика, дор је млад свакојако, а кад остареје, а оно како да се обукла у че 
 антерике ели ти јелечики, искитене сас свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке н 
питије? па питују и бутају се.</p> <p>- Свари питије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, 
 нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а 
»Аџамија сам, па несам умејела убаво да сварим питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си и 
и родови...{S} Татко, мајка, кум, стари сват...{S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, па калајли 
 оди по обор и причекује црнич’чки моји сватови.{S} Причекује ги и ђојем се смеје, уводи ги у с 
ке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, свашто.{S} На један бал салте голе...{S} Руке, грбина,  
што сам појала, не знам... што несам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш да теј песме имаше нигде 
па филџани, па зарфови салте срма...{S} Свашто!{S} Пуна кућа!{S} Па што доби други дарови!{S} П 
ко мачори и салте уврћују мустаћи...{S} Свашто!{S} Пишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узн 
и, затре му се, долеко било од свакога, све до корен.{S} Тој си је било Господиново проклесто у 
нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све се више ражаљујем и плачем, па тике најпосле, плаче 
 дете, ништо друго; што у чаршију чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{ 
ко при софру, а гости мужи како попови, све по књижачки поју - воду му чес’ што је аџија; а оти 
’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја једа 
дости, кад је мислила да »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у о 
ол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамболију, рођенога брата на Дору Стамбол 
башчу, одејећи, седејећи и работејећи - све сам за Димитрија мислела.{S} К’да сам гледала по сл 
о си је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило 
а и дајма<ref target="#SRP19012_N15" /> све бело, опрано, е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци  
!{S} Туго, јоргани!{S} Све селемија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине спраји напред, јо 
!{S} Туго, душеци!{S} Туго, јоргани!{S} Све селемија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине  
ве чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, п 
 су му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј забрајила.{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} 
гдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно 
 нит’ па ја њему свари убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене  
готке на бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечк 
це; младе седу како на младе приличе, а све работу, грабу, која кошуљу, која чарапе, на домаћин 
гендише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за пр 
ри татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га 
к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, по 
вату недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо у  
го!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клати с 
уј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у чаршију први, исто како 
 големи мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани<ref target="#SRP 
о ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза 
аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамболију, рође 
апред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамболију, рођенога брата на  
не прозбори, на све жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све се в 
го старија од Ђул-Марике, - ете, напред све такој беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин збореше 
ваја своју веру: чуваја гу је повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман 
 к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на добро обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} Па вид 
пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што одлете, мене ме за 
стан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> <p>- Ооо!{S} Аш 
ри <pb n="88" /> свекрва ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу 
д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема огледало.{S} Заради убавињу почеше да ме 
је мало и големо - </l> <l>Све попови и све калуђери;</l> <l>Свећу пали, свећа му се гаси:</l>  
али мало и големо -</l> <l>Све попови и све калуђери.«</l> <l>Мајка му се т’га досетила:</l> <l 
...{S} Али откуд се могу свега сетити и све поменути што траје последње дане у Нишу у Вароши, и 
о; оди кроз обор, питује што работимо и све сас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и н 
ике скута, земљу загрну црни облаци оди све стране а огањ и оморина толико, да си издане човек, 
рвка, па тике и девојчики, другарице ми све та у римање<ref target="#SRP19012_N58" />.</p> <p>- 
 мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све ми казује кол’ко ме милује, и што  
уње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни све џанфеслије,<ref target="#SRP19012_N18" /> на турли- 
акој самач’чки, гледајећи се, зборејећи све што искају - изгостирају се; а кад се венчају несу  
ел град...{S} Збори, досећује се, и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој- 
и ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, изм 
лаву: чарапе, пешкир, чевре...{S} Римам све повише: пишин ме песма расплака, а после се досећуј 
а три месеца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у прис 
да си забараљам мој севда, да не мислим све за њег’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, убаво, красн 
 си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе...{S} Гугутке стале на сепетке, што су под чан 
%гизија шалвара...{S} И Ђул-Марика, као све старе Нишлике, не може без шалвара испод фистана.{S 
ће ми даду, кад су поарчили у странство све, па, викају жене, и младожењску плаћу за три месеца 
, излезе!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас ципиле, <pb n="44" /> како ништо да ни каже, па 
к не искача.{S} Легнула сам, онакој сас све шивети, на један скалапен килим, што требаше да је  
ледам ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам год од меснице, 
ову артишку разделимо...{S} На Св. Саву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при софру са 
ика.</note> <note xml:id="SRP19012_N78">Све једно.</note> <note xml:id="SRP19012_N79">Ступа.</n 
 на главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча напраји; јербо при татка  
> <l>Зовнуја је мало и големо - </l> <l>Све попови и све калуђери;</l> <l>Свећу пали, свећа му  
Кога ли смо, мајке, забрајили? -</l> <l>Све смо звали мало и големо -</l> <l>Све попови и све к 
<l>Све смо звали мало и големо -</l> <l>Све попови и све калуђери.«</l> <l>Мајка му се т’га дос 
 <p>- Прикажи ни гу, жив ти Бог!</p> <p>Све је окупише.{S} Молбе, заклињања, преклињање, умиљав 
е; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све поменути што траје последње дане у Н 
S} Чуваја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз  
твртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p> <pb n="38" /> <p>Викнумо комшике и родов 
посипујем цвеће и појем: мило ме што ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло на појање. 
, друго, што смо спрајили, бошчалаци на свекра, свекрву, родови, а тике татко ми погледа по жен 
добро при Миту беше...{S} Другар добар, свекрва добра, з’лве...{S} А, лелке, туго!{S} Димитрије 
отепају сас ножеви и пушке син и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S 
ишто друго дооди, - збори <pb n="88" /> свекрва ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S}  
а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и збори: - »Кучко!{S} Мог 
у каза.</p> <p>Пројде читава недеља.{S} Свекрва ми отишла у комшилак сас работу, з’лва при дево 
јде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце ништо за Ди 
сам излегла.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојч 
м; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам чула ни кап 
утвак...{S} Што работи там?!...{S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су ч 
<p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њума вика (њума си је  
.{S} Работу виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лу 
{S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну кутију о 
p>- Каква си је овој жена? - вика си ми свекрва.{S} - Казује што седи чак на Стамбол-Капију, а  
е га би ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу 
...{S} Пушти ми тија речови, па тике од свекрве ми иска божном подношке, други пут брдо, трећи  
 што смо спрајили, бошчалаци на свекра, свекрву, родови, а тике татко ми погледа по жене никако 
ан, једва идеше; срете ме кад идешем са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи по 
 песме, појем и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе 
 Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што прајимо 
 човек, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни па поголем милос’...{S} Како с’г да га 
ачу:</p> <p>- Леле мене, остадо си пред свет у посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а тешу ме: 
раг, па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стануја толико бесраман, ели шашав?</p> <p>- Не се 
итрија одамно, салте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’ 
само, где, без сумње, виде читав големи свет свој, далеку прошлост своју, младост, радост...</p 
су ни помрели, па мене оставили на овај свет самач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој неје 
ја ћу си, бре унученце, отиднем на онај свет сас отклопене очи: заради тај голем жалос’ неће ми 
ка.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан 
rget="#SRP19012_N45" /> а на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{S} Две ми очи, т 
 диза.{S} Ручају, пију за <pb n="28" /> Свети и поју.{S} Манџе<ref target="#SRP19012_N40" />, м 
 <hi>свакад</hi> служили <pb n="109" /> Свети, крсно име своје; што су свој лепи град вазда вол 
омшике!</p> <p>- Да си жива!</p> <p>- А Свети служешемо свакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} - И  
 на Повечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми очи!{S} 
и не служеше Свети такој.{S} Он па пред Свети пре недељу тражи од нашега попа да му испише сиро 
н.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пред Свети пре недељу тражи од на 
SRP19012_N44" />, аџи-Ђоко!{S} Такав си Свети Бог највише милује! - узвикну кира-Тана, жена Ђул 
ирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас је пак Свети посан, та, да прошћаваш, риба - мани се!...{S} А  
удара...{S} А како пак напред служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чи 
 не ги има: да не играмо та да погазимо Свети... <pb n="29" /> Ниш, срма ђумиш!{S} Нишлије, сев 
је...{S} Ја с’га казујем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо  
вуј песму:</p> <quote> <l>»Службу служи Светитељ Никола,</l> <l>Службу служи и па славу слави,< 
чан.</note> <note xml:id="SRP19012_N20">Светњак.</note> <note xml:id="SRP19012_N21">Диплома.</n 
Богородица и Св. Никола, јербо ми татко Светога Николу служеше, па Јерусалим, а пред овеје икон 
пови и све калуђери;</l> <l>Свећу пали, свећа му се гаси:</l> <l>Трипут му се свећа угасила.</l 
ца с девет сирочики -</l> <l>Сама се је свећа запалила.«</l> </quote> <p>- Ашкосум<ref target=" 
, свећа му се гаси:</l> <l>Трипут му се свећа угасила.</l> <l>Па искочи та си мајку пита:</l> < 
а причести, мислу за кадилницу, тамјан, свећу...</p> <p>Тике ете ти га при нас татко ми.{S} Пог 
 татко ми:</p> <p>- И за његово здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје. 
г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</p> <p>- Заш’, аџијо?</p> <p>- Заш’?... 
и умирање куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице<ref target= 
l> <l>Све попови и све калуђери;</l> <l>Свећу пали, свећа му се гаси:</l> <l>Трипут му се свећа 
мреја татко, мајка... како, чуваја Бог, сви <pb n="63" /> да су ни помрели, па мене оставили на 
сти и други који сам данас помињала!{S} Сви су при Димитрија одамно, салте одимо по овој бели с 
еје разбој у собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, т 
мо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три дана саме како анаме.</p> <p>Бре играње, бре ве 
у, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како кукавица.{S} Мене  
анин, не како човек, како крисјанин.{S} Сви пости постешемо редом како је сам јединак Бог наред 
t="#SRP19012_N3" /> - говори домаћица а сви се устумарали да ми што боље место направе.</p> <p> 
е сплетоше и турише тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро 
менчеџије стадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} Играју  
чови одговара.{S} К’да опази што смо се сви ражалили, татко обрну друго: узе да збори кол’ко си 
{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на никога од нас у кућ 
чека насред обор стојећим, гледајећи ги сви никако чудно.</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ н 
а, утепаја се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршен 
ка (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ама,  
стаји јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’чини 
си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу  
 а жене се тике згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну  
увала сам се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо ни <pb n="14" /> доодеш 
</hi>!...{S} На <hi>презив</hi> ми бе’у сви родови...{S} Татко, мајка, кум, стари сват...{S} А  
е, око %ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен траболоз зафатија га од џепови дори до под пазук 
прстен, врзани једно за друго сас црвен свилен конац.</p> <p>Ћеменчеџије стадоше да свиру оро,  
ија.</note> <note xml:id="SRP19012_N18">Свилен.</note> <note xml:id="SRP19012_N19">Различан.</n 
te> <note xml:id="SRP19012_N17">Некаква свилена материја.</note> <note xml:id="SRP19012_N18">Св 
јас.</note> <note xml:id="SRP19012_N11">Свилена врвца.</note> <note xml:id="SRP19012_N12">Тврди 
убе.</note> <note xml:id="SRP19012_N61">Свилена материја нека, за антерију.</note> <note xml:id 
ви дори до под пазуке.{S} Подколенке му свилене, шарене, па сас пусћулчики.{S} На груди му џеме 
иди од српског платна, проткавана жутом свилом, кошуља, коју је, како ми каза, сама откала, саш 
, сашила; с’га пак прајимо гу од црвену свилу пупке<ref target="#SRP19012_N92" /> около шију и  
љ ги ништо! <pb n="32" /> Ни појање, ни свирање, ни играње: глуво како да се вари печеница за г 
 /> <p>На амам отидомо собајле.{S} Тамо свирање, појање, бањање, и прајише сас млада-невесту шт 
ако.</note> <note xml:id="SRP19012_N43">Свирачи.</note> <note xml:id="SRP19012_N44">Ашколсун, б 
ен конац.</p> <p>Ћеменчеџије стадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо ок 
} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при лојза, од својега п 
 где, без сумње, виде читав големи свет свој, далеку прошлост своју, младост, радост...</p> </d 
"109" /> Свети, крсно име своје; што су свој лепи град вазда волели, и што ће до краја живота с 
 како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, своје другарице!{S} Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А 
ка највише.{S} И прича ово, оно из доба своје младости, из дана старога Ниша.{S} Весела, разгов 
 »сокакња врата«, у авлији, где изгледа своје славеј-пиленце, Димитраћа, да јој дође, и да јој  
те, пиле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од росу - </l 
служили <pb n="109" /> Свети, крсно име своје; што су свој лепи град вазда волели, и што ће до  
аље{S} Часни је пост, јер док стигох из своје Београд-махале до Ћир-Костине улице добро осетих  
ем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејање излегнеш из срце, а он ће си п 
 Ђошинога сина Димитрија да си удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавање,  
дом« сама, за прошлим временом, за доба својега живота, кад је без витих крила летела на небо,  
 вазда волели, и што ће до краја живота својега, причајући о старом срећном времену, уздисати и 
ал, при дућани, при куће, при лојза, од својега пријетеља Цинцарина бидне пред Нишлије у посмеш 
румењену од среће што већ једном одлази својему Димитраћу.{S} После је видех као невесту скоро  
 target="#SRP19012_N50" />, кутала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду  
ол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише од све, две ми очи!...{ 
од нашега попа да му испише сиротињу из своју нурију.{S} На сирочики без мајку спрајимо кошуљке 
/p> <pb n="107" /> <p>Ђул-Марике заврши своју прикажњу тужним гласом, са сузом у оку.{S} Ућута, 
читав големи свет свој, далеку прошлост своју, младост, радост...</p> </div> <pb n="9" /> <div  
Ниша, што су <hi>онако</hi> чували веру своју; што су <hi>свакад</hi> служили <pb n="109" /> Св 
уди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осмалаци на по једну чашку две ракиј 
је се разбој ели мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан.. 
 а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а други: собајле у цркву, па ај 
ад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу салте да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он 
то притупка, уз образи ми <pb n="19" /> се укачи огањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се но 
} Неје ли такој.{S} Резилак!...{S} Нит’ се зна за гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамуј 
> <p>- %Ђојем се не сећа!</p> <p>- Заш’ се будиш?</p> <p>- Заш’ кршиш ђердан?<ref target="#SRP1 
p>- Црна, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете, две ви очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{ 
 <p>- Еј, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете?!{S} Што ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} 
нем у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у дувар заглеђујеш?{S} Погледај у Миту 
ној место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се, ротке, на мене срдиш?</p> <p>- Не се срдим виће на  
мејасмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- Заш’ се смејете?{S} Не ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а 
 још пот’нко.</p> <p>- Каково?!{S} Заш’ се, жи’ ви Господ, прајите пијани, кад несте?...{S} Как 
58" />.</p> <p>- Што је па тој!{S} Заш’ се млатите?! - од азганлак<ref target="#SRP19012_N59" / 
, виће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А з 
ори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку ми честито, и каза што не 
 погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се смејете, девојчики?{S} Е ли што си овај убава лимони 
 обор дори спотурајући се.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо за Кршено Чело?« мислешем.{S} Јербо ја не 
..{S} Уморан, завалија, уморан, познава се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</ 
68" /> <pb n="69" /> <p>А њему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отвор 
си је у кућу никако другојаче - познава се што је туј домаћин.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Ку 
м.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава се што ништо има, зацрвенеја се у лице.</p> <pb n="92"  
и га салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јо 
сас ножеви и пушке син и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си 
и хамајлија нисам питала.</p> <p>Испрва се, уз вино »испод комину« и леблебије, говорило о јели 
 А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му од ср 
пре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та трепка, 
уприју, при младожењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад 
спишем.</l> </quote> <p>И јоште на кога се од Господиново проклесто познаде, ћеш се зачудиш.{S} 
јем <pb n="35" /> две-три дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! х 
љило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за њега, за приказ: седи при бабине му 
 иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада травка како зелена черга;  
е виће нема ич ништо, узе да плачем, да се туцам, да римам, зборејећи на другарице ми, што бара 
једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се чудиш.</p> <pb n="15" /> <p>Јоште к’д бе’ чучка (мал 
е!{S} Има мушко чедо, убаво, красно, да се прекине човек за њега, за приказ...{S} Има дете <pb  
ерман,<ref target="#SRP19012_N21" /> да се знаје што је бератлија.{S} Мустаћи му црни, големи;  
е Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па тике мене та поза лево 
, јербо је чуја дек Господин не дава да се узимају зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша та на Го 
’ па.{S} Пембе шалваре...{S} За кога да се обучем?</p> <pb n="80" /> <p>- Немој, мори Маријо, д 
се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у мустаћи 
идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам 
е удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не л 
 ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли с 
, но би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка Сркало што правеше сас њега коменди 
, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да  
оду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо накуде вра 
, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је истина...</p> <pb n="17 
p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једанпу 
ендаћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје лице, а 
 »А зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па тике мене та поза лево уво - пљес!{S}  
 како лед...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> сн 
ришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам мл 
апред под нишан, јербо татко грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветни 
орча.{S} Чинише здраво живо па узеше да се гледају, никако се, не знам, чудно гледају.</p> <p>Т 
иличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш 
е ми, крисјани, кој купи, кој нареди да се напраји, кој прати на девојче ми, млада-невесту оној 
а би се пријетељи скарали и докарали да се свадба растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и 
ани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје му татку кућа!... а,  
и, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се  
/> бидне убаво кад идемо на Панталеј да се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим наок 
 Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при м 
ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики, другарице ми  
70" /> Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика боба-Сика 
ори, збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам ум 
 Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем та си ништо ђојем док 
е, ни свирање, ни играње: глуво како да се вари печеница за гробје...{S} Кева Коцина венчала се 
вакојако, а кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вика,  
нук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> < 
, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да се, што викају људи, онодиш и развеселиш, удаваш, што в 
иру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} Играју и онеја две, што су зам 
јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, предадем му кафу па га испратим на дућан, ја  
а један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играшем каменчики<ref target="#SRP1901 
шам,<ref target="#SRP19012_N89" /> к’да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на  
оба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, женеше Вале догрмаџија<ref target="#SRP19012_ 
кротко да збори, не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури главу,  
. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мекике:  
је, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме 
притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше да руч 
еје, што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу изв 
га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он јед 
еше сас догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да се тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту му че 
јду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал! 
</p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нана пак, гледајећи кроз пенџер, уп 
јастук, наслони главу на руку и загледа се према себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње 
у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До 
 при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устресо. 
о ми погледа по жене никако страшно: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граб 
у, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила грозница а нема слуска д 
рлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу загледам, еееј: кроз пенџер 
очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S}  
у пријетељи, нема чаре...</p> <p>- И ја се чудим!{S} Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут ка 
из и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем 
е’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па вика:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одр 
 је видеја што напраји татко ми, дигаја се сас онија тројицу мужи, друсто на сина му, та у Госп 
а да отвори.{S} Јадан, паднуја, утепаја се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узме 
а, вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу пријетељи, нема чаре...</p> <p>- 
миџије симити!{S} Ка! ка! ка! - насмеја се татко ми колико може.</p> <p>- Ништо не знамо, аџијо 
S} Познава се што ништо има, зацрвенеја се у лице.</p> <pb n="92" /> <p>- Дај ми, вика, аџике,  
 Заш’, стринке, кунеш човека?{S} Шалија се.</p> <p>- Ајде, вика, виће на свадбу се шалија.{S} А 
 дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, па излегоше.</p> <p>Нана ми оди по кућ 
ршију поприку), спрајимо ручак.{S} Која се пак чешљаше кротко, она си завије колбаш и коцак још 
и купи татко, он пишин на нану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише Марија 
у је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике ућута.</p> <p>А нана ми!{S} Кротко јагње!{S} Бл 
ве ми очи никад не плачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на бабу, таткову му мајку, модроокаст 
га испружена, чарапа кратка, а засукала се, случајно, ногавица %гизија шалвара...{S} И Ђул-Мари 
ица за гробје...{S} Кева Коцина венчала се у меснице, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару 
 <p>- Једна при мене у комшилак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, 
ез витих крила летела на небо, и машала се звезда, месеца, сунца, за доба младости, кад је мисл 
 За ухом јој гранчица босиљка, закитила се пред полазак у цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« 
 стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојн 
ми на гости.</p> <p>Један дан, прокашља се татко пред сокакња врата.{S} Неје имаја адет да чука 
S} Један дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} 
рема се, намешта се на миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене приповетке, прикажње ње 
>Удовица с девет сирочики -</l> <l>Сама се је свећа запалила.«</l> </quote> <p>- Ашкосум<ref ta 
/> <p>Она окваси грло вином, и припрема се, намешта се на миндеру, искашља се.{S} А мени мило:  
чи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела над очи како жалне врбе над кладенци; око па 
т беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна 
еше.{S} На такав висок чардак седне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, 
у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике скута, земљу загрну црни облаци оди све стране  
target="#SRP19012_N24" /> Убав беше, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, уза 
} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти 
 под чандије над ћошку куд седешемо, па се спрема слунце пипају и викају гугууу-то! гугууу-то!. 
чи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А ст 
отињу.{S} Тој зборејећи узе посипку, па се надлеже на њума како скршен дувар на потирњу, јербо  
оди сас друсто му, кумашини, родови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем пр 
, но гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па се задева (јербо врс’ му је била):</p> <pb n="104" /> < 
да палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- Што има, аџијо? рече нана кротачко.< 
 добар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{S}  
 Мори Таске! - вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се  
егоше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S}  
жи је могала.{S} К’да је сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари; сас жене, за деца и 
 Таске, мори!{S} У аџину мешину претура се ништо...</p> <p>- Може бит заради черкез.{S} Заш’ је 
 у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да ос 
нџер, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p>Тат 
 издане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чарапе, 
 имала дете, ми узнемо <pb n="34" /> та се зачудимо, јербо је кутала<ref target="#SRP19012_N50" 
иди.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те види. 
, гледамо у обор: месечина, месечина та се види како у половин дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете ти 
м’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не  
ући папучке при врата на орозан, узе та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} Не ме погледа!</p> <p>По 
рајим, Таске, мори?</p> <p>Таска узе та се насмеја колико може, а ништо не одговори.</p> <pb n= 
о а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у гл 
 дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи, крисјани, нигд 
Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што 
сто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин работу ели на дућан, ели виће куд 
обор, иде ники да му отвори, он узне та се прокашље: салте да не питујемо који је, но једнаг да 
а ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Недостају стране 68, 69 --> <pb n=" 
знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{S}  
, свадби; којим се редом приносило; шта се износило пред званице за ручак, шта за вечеру или пр 
васи грло вином, и припрема се, намешта се на миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене  
нице ни кршену пару кирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Ва 
в:{S} Оф! опет оф!...</p> <p>А домаћица се подиже и вели:</p> <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде 
 убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да с 
ако ти исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напр 
 дава да се узимају зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша та на Господина:</p> <p>- Овој се, Госп 
 причука ми нешто срце како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав беше 
ко ми се још повише расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’ 
нова како у какву веселу харемлуку, кад се раздрагају буле песмом којој је припев:{S} Оф! опет  
 све што искају - изгостирају се; а кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један другому ка 
творим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали да м 
со, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све поменути што траје последње  
.{S} А мене ми слуза слузу претица, све се више ражаљујем и плачем, па тике најпосле, плачећим: 
и, кад је мислила да »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очево 
/> само се по каткад осмехнусмо, а овде се гласно насмејасмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- Заш’ се 
ало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; 
у симити и пењерлије за »подручак«; где се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S}  
е и сад носе шалваре испод фистана; где се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази у ше 
 где се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли-папучама; где је и са 
ике иду једна другој кроз капиџике; где се и сад купују симити и пењерлије за »подручак«; где с 
у котарицама обешеним испод стрехе; где се и сад причају прикажње уз вино »испод комину« и лебл 
 босиљком старице кад у цркву пођу; где се и сад носе шалваре испод фистана; где се и сад шири  
на деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, ор 
Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за 
роокасто, Сотираћ, гледа цвеће и радује се, шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га зак 
»Божном мушко, а срамује се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нан 
 сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо 
ће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и турила сам га на један јеста 
омендију цел град...{S} Збори, досећује се, и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! 
а како да има сто године...{S} Досећује се, што ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално 
тили, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чује се разбој ели мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да 
опи, изруча мрвке од краставицу па тике се искашља и узе:</p> <p>- Што?...{S} Ћеш се чудиш...{S 
ешеју на замршен ибришим.{S} Сас трепке се беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се пр 
пред кућу по сливе врапци.{S} Развикале се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење 
ле, играле!{S} Играле, појале, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, упла 
овише: пишин ме песма расплака, а после се досећујем бре за овој, бре за оној.</p> <pb n="42" / 
ири: што смо крисјани, жива ми чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оној!{S} Бре 
толико бесраман, ели шашав?</p> <p>- Не се срди, стринке!...{S} Ајде јоште чашку, - вели домаћи 
’ се, ротке, на мене срдиш?</p> <p>- Не се срдим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује  
рам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас младожењу, иду од малу до малу,  
га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники тугичка 
а пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо, Н 
си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како голупче гуче, како да разбира што му  
ене мило за никога, - викам, и зацрвене се како к’д печем питу под вршник, па сам при огањ.</p> 
/p> <p>Улезе, па једнаг излезе.{S} Жене се ништо погледаше.</p> <p>Кад ме сплетоше и турише тел 
 како коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне 
зе при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та  
 предаде што иска, тресејећи си, а жене се тике прибуташе при пенџери.</p> <p>- Елате!{S} Елате 
а?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак с 
... салте да те види...</p> <p>Око мене се обрће соба...{S} Ћутим.</p> <p>- Нак те види... а?{S 
пучке; млада како капка, ама по чешљање се познава што неје девојка, не гу је коцак низ грбину. 
о доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и зб 
ика једна наша комшика, па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си  
 нана казала за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори На 
 душу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање  
је си јадан умре, <pb n="96" /> а салте се један пут сас њега срето...{S} Болан, болан, једва и 
А кол’ко је убаво, онаја павучина салте се разлетела, па како кроз обор пројдеш, она ти се фати 
едо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке син и татко: свекрва се  
 кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас муж 
у кирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Вачиница јучерке: -  
о кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се напраји.</p> <p>Још повише се замрачи.</p> <p>Ете ти 
е пере сас тај младожењски сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бе 
 Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се,  
 <p>Ники су, пак, безбели, знали што ће се Димитрије венча сас девојче на Јована Кршено Чело, а 
 ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукн 
p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше адет,  
м каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, нарочито Ђул-Марика, и рече:</p> <p>- Туго, Бошке<r 
дају на <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>Собраше се.</p> <p>У једно наћве замесише две теста, једно је м 
и ли су ми кириџије, што ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше у странство у Ћуприју, при младоже 
 target="#SRP19012_N210" /> нана бојеше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, а 
ка како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтело и опало, па ти п 
н се бричеше, како и татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, максуз онија који су пота 
, воље да прича »при мужи«.{S} Још више се завали на јастук, наслони главу на руку и загледа се 
што ли ће се напраји.</p> <p>Још повише се замрачи.</p> <p>Ете ти тројица мужи из младожењски;  
гу дадем на боље место.</p> <p>Отворише се на сарачану врата.{S} Како шикер, како варен ошав шт 
ц и ашчика, што донесоше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми једно, друго, што  
’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и докарали да се свадба растури, т 
 и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ да  
ло: »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> <p>У 
ам питуваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше <pb n="70" /> чедо у циганск 
 чула, кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор  
ја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и други бећари сас девојчики 
S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто како Ц 
SRP19012_N3" /> - говори домаћица а сви се устумарали да ми што боље место направе.</p> <p>Села 
сас свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и 
и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају не п 
е и младе.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол гизија шалваре, широке, дугачке; друге, старке 
сме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељам 
и се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па салте  
 - збори <pb n="88" /> свекрва ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде 
ше мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а сраму 
« Не ми је дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману 
Полеј, Бога тиии!...</p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћ 
е одовутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, 
е.{S} А човеку, другару си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, бре меши 
љу.</p> <p>- Што се напраји?{S} Напраји се, вика, резилак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас  
ва се што је туј домаћин.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и  
давање сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан н 
 па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељице, по родо 
подина (владику) да га питам: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да  
град знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу оној, 
 ручак.{S} Слунце, слунце.{S} Развикали се пред кућу по сливе врапци.{S} Развикале се кокошке,  
 Димитрија Ђошинога...</p> <p>- Венчали се, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не 
} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маскарили.</p> <p>- Заш’, стринке, кунеш чо 
 Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми се одовутке гласимо.{S} Отвори, и зачуди се к’д виде ме 
>Ћеменчеџије стадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} Игра 
 мене ме заболе у срце такој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref targ 
 у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту <pb n="74" /> Ђ 
м да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, ам 
ну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи,  
, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште повише ражали, па узе дори да вије.</p 
ра но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с’га како да гу вид 
ого пут како је Марија под нишан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - з 
и је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за вр 
ачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голе 
} Појдо по онуја, тресем се, па тике ми се учини како ме Мита жално викну:{S} Маријооо! та једн 
а овај свет самач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој неје истина, погледа у венчан фустан  
. смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да о 
, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дединога Краљевића Марка. 
/p> <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глуво како око половин ноћ!{S} Н 
ак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била под нишан,  
, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем.</p 
не очи: заради тај голем жалос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење уд 
о обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, мајка... како, чуваја Бо 
даш сас лимон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незв 
села, разговорна, разговорнија, чини ми се, и од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као  
не ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду... 
вала...{S} Несам могала више, ст’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легамо, тике ни 
ће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но шт 
p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њума вика (њума си  
...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га  
</p> <pb n="87" /> <p>Ја ћутим, огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но  
 ми...{S} Срам ми дојде...{S} Никако ми се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како да  
тују онија чудејећи се.</p> <p>Татко ми се још повише расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} П 
ика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага  
забрајише да мислу <pb n="45" /> што ми се татко срди, но се собраше око стринка-Таску па викај 
 уво при врата, та да чујем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си ручала 
е, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p> <p>Уле 
, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево друсто, и Димитрије - тешем да 
 за сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тике по кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се нап 
ко би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто како Циганин, не како човек, како крисја 
ати аљине за Цветнице, за причес’, мани се!{S} Од алев џанфес шалваре и кафтанлак фустан; па ду 
2_N210" /> нана бојеше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше  
епаја често, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели нику сли 
зни од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, 
је другарице!{S} Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме ка 
 сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb n="67" /> на јесен но на пролет 
беше зборљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ништо збори, све  
 А ники девојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну  
 онуја стринка-Таску, убав јурнек, мани се, на наглавчики нашарани девојчики, а око ногу гугучи 
овде близо: убавачко је, кротачко, мани се!{S} Татко гу је аџи-Настасијин комшија, Јован Кршено 
уша, фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а т 
 бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани<ref target="#SRP19012_N20" /> уб 
 се фатили, напрајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А ја истина несам била дом’: татко ми, к’да  
ндило дајма.{S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи  
ит, па кад викну на онија тројицу, мани се.</p> <p>- Како неје срам пријетеља ми Ђошу да иска б 
ти посан, та, да прошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па моја нана готовеше сабазорску манџу, 
н ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А ћеменчеџије<ref target="#SRP19012_N43" /> не г 
жњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи 
за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си  
хнула и главом и руком, што значи: мани се!</p> <pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и није баш тол 
ледац, <pb n="40" /> за Сотира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре 
а<ref target="#SRP19012_N48" /> та мани се.{S} Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал 
рекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше 
 да поју у пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!...</p> 
дин пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој како му м 
, леблебије, а поред белога вина црвени се вино »испод комину«.</p> <p>Осим мојега девера, јетр 
..</p> <p>Дуз.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми га пратија Дим 
ани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. -</p> <p>К’да  
д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да 
о ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замаје 
<p>- Неје, мори Настасијо, преварала си се, јербо за фустани је црвена боја, па зелена, па жута 
 како да сам никога утепала.{S} Сама си се на себе учини како ајдук, исто како катил...{S} Туго 
Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати онија  
д мене: - »Што си рад?« вика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мен 
зборење ударише слузе на очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како  
ка, зар Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S} Што работи там?!...{S} Тике свекрва  
тела, па како кроз обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татк 
лушајећи, рекнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатили, напрајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А ја  
<pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он са 
ке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донесе Васка по кафче.</p> < 
ма сто године...{S} Досећује се, што ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, 
е,<ref target="#SRP19012_N98" /> што ти се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас  
 Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клати се и тури руке под ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му 
- вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не млати се, стринке, жив ти Бог! - збори домаћица, не дајући јо 
еда!</p> <p>После одејећи по кућу, сети се што Дора Митичин правеше цигару, та скоро појдо у со 
бава, а он...</p> <pb n="18" /> <p>Сети се ништо.{S} Ћу да напрајим да ме погледа, нема чаре... 
а!{S} У један се обор насмеје, у десети се чује.{S} Млада, убава, <hi>онакој</hi>... и песма гу 
е, туго!{S} У нас: нити кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срце остину како лед...</p> <p> 
 најпосле узнем та ништо обучем, а нити се закитим нити станем спрема огледало.</p> <p>К’д изне 
?! - заврши аџи-Настасија тужно, чудећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, 
.{S} Идејећи такој самач’чки, гледајећи се, зборејећи све што искају - изгостирају се; а кад се 
 око стринка-Таску па викају, смејајећи се:</p> <p>- Заш’ те, мори Таске, удари?{S} Пантиш ли?< 
>Ми се тике по кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се напраји.</p> <p>Још повише се замрачи.< 
уска да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротачко рекну:</p> <p>-  
 је тој, аџијо? - питују онија чудејећи се.</p> <p>Татко ми се још повише расрди.{S} Туго к’д с 
S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе нагазила?!{S} Неје, мој Д 
ривикаше онија двојица, божном чудејећи се:</p> <p>- Куде си је други черкез?{S} Камо га Дора?< 
ацко пуштише глас онија божном чудејећи се.</p> <p>- Какво?{S} Зар ђојем не знате, несте видели 
ме погледа!</p> <p>Па излего, мислејећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?.. 
"#SRP19012_N35" /> кутију, словеднејећи се да гу докачим фрљи очи у Димитрија.{S} Не ме погледа 
кроз пенџер, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> 
сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим т 
 Једнаг излезе из обор дори спотурајући се.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо за Кршено Чело?« мислеше 
 филџани.{S} Излего из собу спотурајући се како пијана.{S} Стра’ имашем од друсто му, од нану м 
 Чело баш пред петли појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема да отвори.{S} Јадан, паднуја, утеп 
 ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин прекачи се преко дувар на Кршено Чело баш пред петли појање.{S} 
реме на посипување цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, висок како овиј 
 водене салте на Водице.</p> <p>Замрачи се.</p> <p>Оне жене и девојке што су око мене викају на 
а ми...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па  
Нана пак, гледајећи кроз пенџер, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не 
ика и показа главом на мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашч 
 измила, измила: за месец ли за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та 
уја Ђоша та на Господина:</p> <p>- Овој се, Господине, онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да  
#SRP19012_N6" /> накриво толико, да јој се дотакао чак уха, с пусћулом<ref target="#SRP19012_N7 
да »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај ђер 
b n="7" /> а другу је испружила, те јој се види цела чарапа, бела, вунена, шарена на прстима и  
 озго до насред груди раскопчан, те јој се види од српског платна, проткавана жутом свилом, кош 
 <l>Славеј си Миље говори:</l> <l>Немој се, Миљо, удаваш,</l> <l>Немој ме мене оставиш...»</l>  
 нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S}  
ћаваш, <pb n="105" /> ја кол’ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће м 
џијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је нана казала за <hi>оној</hi>, и уз 
а плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље место.< 
аче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весели сас девојчики: ја ћу  
а дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајувала, а прокај дете узе да си забараљам  
 чак до Митров дан.</p> <p>Виђувала сам се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, 
ање, барабар сас чеиз ми, поклопила сам се на јестак, што га навезо од како сам под нишан, спре 
Марики на њеној прикажњи; опростила сам се са старим, добрим Нишликама; разишле смо се.{S} А зн 
 сам башчу Димитрију појала, у њума сам се мислејећи за њега, радувала...{S} Несам могала више, 
евојче мојега ручнога девера, чијој сам се кући упутила, истрчавши преда ме, пружи ми киту цвећ 
то не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко м 
ам сас жене и девојчики, за тој што сам се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове аљине била сам, 
 Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан несам се утешила: плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А на 
од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S}  
е девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича-Коле пак, дете, н 
малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се с 
и моји сватови.{S} Причекује ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија, шике 
Какву па моју прикажњу?</p> <p>- %Ђојем се не сећа!</p> <p>- Заш’ се будиш?</p> <p>- Заш’ кршиш 
ан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, па тике ми се учини како ме Мита жално викну:{S} Ма 
 трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блаж 
 шта су спремали о слави, свадби; којим се редом приносило; шта се износило пред званице за руч 
’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. 
{S} А што беше тај Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у десети се чује.{S} Млада, убава, <hi 
 ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мало помислеја, па тике: </p> <pb n="59" /> <p>- Тра 
нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S 
урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На татк 
 како у мачора, па салте видру.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се како други ста 
дос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> <p>Удадо се.</p> <p>Туго свадба!...{S} Туго <hi>презив</hi>!...{ 
си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанино зборење.{S} Чуј 
#SRP19012_N83" /> Не ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке б 
 се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред руч 
а је истина...</p> <pb n="17" /> <p>Ако се убаво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана м 
лебије, говорило о јелима, нишким, како се које готови, шта спремају, или, управо, шта су спрем 
аво живо па узеше да се гледају, никако се, не знам, чудно гледају.</p> <p>Тај кир-Тодорча како 
па за друго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њој, и још в 
!{S} Мачица, љубичица!...</p> <p>Колико се обрадоваше мени, %ненадну госту!{S} Јетрвина ми мајк 
p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар ј 
вка, па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и турила сам 
Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нана пак, г 
ако чутура за туцање кафу.</p> <p>Татко се пак не сећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика 
19012_C0"> <p>Недеља је, пост, говорило се о посној чорби, о ћуфтетима од сецкана празилука, о  
аву, патарицу, рукавицу.{S} Па говорило се и о »женском ручном раду«, садањем у Нишу, и негдашњ 
о, како на Распети Петак!...{S} Утишило се како у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике 
...{S} Туј си ме нана разбуди - самнуло се.</p> <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума му 
с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се смејете, девојчики?{S}  
л-Марикину прикажњу, <pb n="21" /> само се по каткад осмехнусмо, а овде се гласно насмејасмо.{S 
 и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред сокакња врата три пут: чук! ч 
ију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се смејете, девојчики?{S} Е ли што си о 
икама; разишле смо се.{S} А знам да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђу 
а старим, добрим Нишликама; разишле смо се.{S} А знам да смо се једним мислима бавиле по за дуг 
 речови одговара.{S} К’да опази што смо се сви ражалили, татко обрну друго: узе да збори кол’ко 
 га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники тугичка.{S} Убаво врем 
си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају, распуштеник<ref target 
 <pb n="45" /> што ми се татко срди, но се собраше око стринка-Таску па викају, смејајећи се:</ 
и пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар 
 Дор је девојка под нишан не се кута но се води сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак до 
ас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за  
има у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чубар, друга цвеће смиљ 
се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На кога пра 
?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, п 
 је заради тебе станула како вејка, што се од гајле за тебе погрбила, па како да има сто године 
е бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; ми 
имо повише од седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb n="100" /> бидне у 
 /> у луду среду – о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, сече на хамајлије и меће у калајлиј 
<pb n="70" /> чедо у циганску кућу, што се сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би правија.{S 
не одговори.</p> <pb n="16" /> <p>- Што се смејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице 
слузе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Што се напраји?{S} Напраји се, вика, резилак...{S} А аџија. 
е, па тике кротачко рекну:</p> <p>- Што се напраји.{S} Бошке?!</p> <p>А тај Таске:</p> <p>- Па  
се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише слузе сас ру 
лешем.{S} Јербо ја несам онаг знала што се Димитрије виће венчаја сас девојче на аџи- Настасији 
е?...{S} И тебе те треба да је мило што се лошо онодило и свадба растурила: у кућу куде је Дими 
зна за гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ника нев 
милак!</p> <p>К’да је отишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагазила та је једнаг пратија ч 
ај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем како шашава, та си чу што једно јутро...{S}  
равих а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљда, није белила турским белилом; %сухоњава је; г 
SRP19012_N213" /> дори гору.{S} По обор се прострела <ref target="#SRP19012_N214" /> троскот тр 
ор татко не фати онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене  
 аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема огледало.{S} Заради убави 
се.</p> <p>- Ајде, вика, виће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој с 
ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, старке прајију метаније, љубимо иконе, моли 
»сливке«; где и сад гугутке носе и легу се у котарицама обешеним испод стрехе; где се и сад при 
кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један другому како ћуфлија<ref target="#SRP19012_N38 
ше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка,  
дају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »за 
 зборејећи све што искају - изгостирају се; а кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један  
- питају и девојчики, смеју се и бутају се око њума.</p> <p>- Што му се несу стегле питије, за  
> <p>- Какве питије? па питују и бутају се.</p> <p>- Свари питије, па ги изнесо на софру, а он: 
Мане удари? - питају и девојчики, смеју се и бутају се око њума.</p> <p>- Што му се несу стегле 
ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Та 
то ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, ништо збори, мисл 
 срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби,  
се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је дома 
спацирају, како пајтонџија коњи к’да му се умору...</p> <pb n="33" /> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> 
му девојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немо 
попови и све калуђери.«</l> <l>Мајка му се т’га досетила:</l> <l>»Забрајимо Ану удовицу,</l> <l 
е калуђери;</l> <l>Свећу пали, свећа му се гаси:</l> <l>Трипут му се свећа угасила.</l> <l>Па и 
рке од чову фермене; око шију белеје му се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји му на траб 
ачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју  
еко било одовде, кућа затвори, затре му се, долеко било од свакога, све до корен.{S} Тој си је  
гањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не  
а му на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да ч 
н, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на  
е и бутају се око њума.</p> <p>- Што му се несу стегле питије, за тој.</p> <p>- Какве питије? п 
али, свећа му се гаси:</l> <l>Трипут му се свећа угасила.</l> <l>Па искочи та си мајку пита:</l 
бе подугачко но од натраг, на грбину му се подигло; оди кроз обор, питује што работимо и све са 
ија Сотир терзија гледа, а по мешину му се салте претура.{S} Такој, такој, па тике мене:</p> <p 
о ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништ 
 му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<ref target="#SRP1901 
 очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас ципил 
обор, чак до сокакња врата.</p> <p>Врну се, оди, граби на куде кућу, натури фес на чело, подиза 
појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротачко рекну:</p> <p>- Што се напр 
о око рогови узеше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе 
 ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем та пометем и судови измијем, па сам весе 
 себе; ника граби за причес’, а куде су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чује с 
е у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре Нишлије; што ће поне 
 онако по нишки.{S} Очешљана је како су се у опште чешљале Нишлике за време турско: с коцаком,< 
 тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цветови што су прецавтели, и падају по ћошку ку 
n="79" /> Станка Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</ 
!{S} Обучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па зар ћеш таква да искочиш?</p> 
ба!<ref target="#SRP19012_N83" /> Не ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме те 
ру дори до зору...</l> </quote> <p>Зачу се пљесак дланова како у какву веселу харемлуку, кад се 
то би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућа затвори, затре му се, доле 
и дни, две ми очи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S} Ручају, пију за <pb n="28" /> Свети и по 
S} При сокакња си је врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не теја.</p> <p>... па дооди, па тике м 
е од Господиново проклесто познаде, ћеш се зачудиш.{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога кир- 
и, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се, вика, дедин, дигнеш сас Нишлије спротив овија зулум 
 искашља и узе:</p> <p>- Што?...{S} Ћеш се чудиш...{S} Идем ја спрема <hi>квас’ц</hi> из чаршиј 
 Не.{S} При онаквога доброга човека ћеш се напрајиш како лађа.{S} хоћеш...</p> <p>За Нишаву виш 
 на домаћина, на сина, на дете, на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се виће причести 
да сам никога утепала.{S} Сама си се на себе учини како ајдук, исто како катил...{S} Туго, мајк 
Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет <pb n="2 
</l> </quote> <pb n="86" /> <p>Вадим од себе жалне песме, појем и плачем, ама кришећим од свекр 
ту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и збори:</p> <p>- Ела, моја снајо, д 
 њега несам у комшилак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би рас 
 з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</p> <p>Такој, такој, па пројде гоџа, а ј 
аслони главу на руку и загледа се према себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње, виде чи 
ега, дек си ми га пратија Димитрије.{S} Севда’!</p> <p>Глумац и ашчика, што донесоше дарови, вр 
, а прокај дете узе да си забараљам мој севда, да не мислим све за њег’...{S} Дете!{S} Има мушк 
ли у моје младо време беше!{S} Нишлије, севдалије!!...</p> <pb n="107" /> <p>Ђул-Марике заврши  
 n="29" /> Ниш, срма ђумиш!{S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако  
кивати:{S} Ниш, срма-ђумиш!{S} Нишлије, севдалије!</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> 
аска по кафче.</p> <p>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p> </div> 
- узвикну домаћица.</p> <p>- Главу сте, Севетке, на прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треба реп 
 па тада Ђул-Марику.</p> <p>- Здрав си, Севетке!</p> <p>- Дал ти Бог, Аџи-Настасијо!</p> <p>- А 
-Настасијо!</p> <p>- Ајде!{S} Здрав си, Севетке!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- О, хо,  
 ни време без пијење.</p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај си је чашка за здравје на тебе и на тв 
-Марика па испи чашу, узвикну »фала ти, Севетке!« и настави.</p> </div> <pb n="91" /> <div type 
Да си жива, стринке!</p> <p>- Да су ти, Севетке, здрави си, да Бог да!{S} Здрави си!</p> <p>- Д 
, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку лимонију.</p>  
е је домаћица.{S} А она рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и мало, па заборави...</p> <p>- Прикажи 
 добро!</p> <p>Такој, такој, па улего у седамнаесту годину, и татко ме т’га даде за Димитрија Ђ 
лај на Господа!« такој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуч 
е он:</p> <p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салт 
еле!{S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и седе на миндерлак не гледајећи што је чича-Коле на ноге 
 си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а нана донесе ракију и киселу крас 
и преко лето гледала по башчу, одејећи, седејећи и работејећи - све сам за Димитрија мислела.{S 
/> и да сташе.</p> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу при гергеф, мислешем: како ете ти га Д 
5"> <head>V</head> <p>А један дан...{S} Седела сам у таткови ми читаву недељу сас Миту.{S} И Ми 
ле су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва која са 
зумбул пред кућу, око голему ћошку куде седешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојч 
петке, што су под чандије над ћошку куд седешемо, па се спрема слунце пипају и викају гугууу-то 
а узе да га служи.{S} Тике он:</p> <p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће д 
да се прекине човек за њега, за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су си једне басмене ша 
ј ње на миндерлуку...{S} Ђул-Марика!{S} Седи с једном ногом под собом <pb n="7" /> а другу је и 
? - вика си ми свекрва.{S} - Казује што седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за  
џи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак седне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз об 
пратимо, а на Св. Николу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси о 
и, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на један дувар пак  
..« бројимо, па кад избројимо повише од седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што ће 
дња.{S} Црномањаста је, само с гдекојом седом власи.{S} Чела је прилично уска, испупчена; очију 
 сам га изручала берем најмало, најмало седом-осам пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати 
еџије.</p> <p>Заведе се оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три дан 
и дојде софра-тепсија - око њума рат да седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај да  
е а обрнуле грбину спрема слунце; младе седу како на младе приличе, а све работу, грабу, која к 
јле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магданос<ref target="#SRP19012_N91" /> 
амо, јербо отидни с’га у цркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда, не се познава!  
 на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни  
ли да ми што боље место направе.</p> <p>Села сам, према Ђул-Марики.</p> <p>- Па добро ни си дош 
 онај боба-Настасија:</p> <p>- Јес’ па, селвија.{S} Ја га какав је малечак па дебел.{S} Не ли п 
што ће си бидне к’да порасне висок како селвија.{S} Тике туј онај боба-Настасија:</p> <p>- Јес’ 
2_N80" /> му је, вика, аџике, како онеј селвије,<ref target="#SRP19012_N81" /> што сам га виђув 
 Туго, душеци!{S} Туго, јоргани!{S} Све селемија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине спра 
<ref target="#SRP19012_N60" />, на бабу селемија-антерилак<ref target="#SRP19012_N61" />, на шу 
ef target="#SRP19012_N16" /> шарена, од селемију<ref target="#SRP19012_N17" /> па сас пушке нао 
, татко ми тике звекну:</p> <p>- Сиктер сени<ref target="#SRP19012_N65" />! ана сана, домуз бре 
> <p>- Што, што, аџијо?</p> <p>- Сиктер сени! - па викну татко и појде на куде глумац сас басту 
лиг-дан све тазе...{S} Гугутке стале на сепетке, што су под чандије над ћошку куд седешемо, па  
рава како зелена чова.{S} А под чандије сепечики,<ref target="#SRP19012_N215" /> и у њија гугут 
г, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем нити толико шашава та да појем к’да си ништо неј 
јголему трубу, неначету, а тетка му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од црвену с 
 Богу, здраво је.</p> <p>- Писује ли ти сестра?{S} Како си је она там’?</p> <p>- Пише, здрава ј 
p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се 
аћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за један фустан?« А дада му се па ос 
 погледа!</p> <p>После одејећи по кућу, сети се што Дора Митичин правеше цигару, та скоро појдо 
ше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне у 
 године...{S} Досећује се, што ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, па св 
газим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не! 
фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је нана казала за <hi>оној</hi>, и узе те се н 
 руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђ 
сам убава, а он...</p> <pb n="18" /> <p>Сети се ништо.{S} Ћу да напрајим да ме погледа, нема ча 
 ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал, искам да се запл 
бар, добар, ем - венчање ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако 
 је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све поменути што траје последње дане у Нишу у  
па моју прикажњу?</p> <p>- %Ђојем се не сећа!</p> <p>- Заш’ се будиш?</p> <p>- Заш’ кршиш ђерда 
 за туцање кафу.</p> <p>Татко се пак не сећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика.</p> <p>- 
ћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би погледала ћу 
орило се о посној чорби, о ћуфтетима од сецкана празилука, о црноме луку на тепсичету, о коприв 
 »љијену« бобу, што се, кад буде готов, сече на хамајлије и меће у калајлије, и тако даље{S} Ча 
варе, широке, дугачке; друге, старке на сечене антерије, шалваре; нике на ћурчики, нике на душа 
 сас рукав што је искочија под рукав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} 
 с’га како да гу видим онуј од китабију сечену антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њој 
ету, о копривама – које ваља окусити уз сечка<ref target="#SRP19012_N1" /> у луду среду – о »љи 
ype="notes"> <note xml:id="SRP19012_N1">Сечко, фебруар месец.</note> <note xml:id="SRP19012_N2" 
те како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{ 
аредиме по пријетељице, по родови; там’ си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на 
икад.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за Димитрија, заш’?{S} Кад са 
/l> <l>Датка Миту питувала:</l> <l>Заш’ си, синко, пожутеја?</l> <l>Заш’ ти, дадип, веђе...</l> 
ote> <p>Неје тако.</p> <quote> <l>»Заш’ си, Мито, такој...«</l> </quote> <p>Јок, не могу, овуј  
ни. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам  
19012_N88" /> за јеглак.</p> <p>- Каква си је овој жена? - вика си ми свекрва.{S} - Казује што  
присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, свашт 
 та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку л 
га дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељице, по родови; там’ си не чека  
3" /> <p>- И таман, вика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за онога. 
ј!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре искарала (истерала) сам слушкињу;  
а ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе боба-Мада од мађ 
аш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На кога правиш инат?</p> <p>- На боба ми. 
а, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш Таску, девојче ти за Димитрија Ђошинога?« <pb  
76" /> каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А 
b n="80" /> <p>- Немој, мори Маријо, да си така.</p> <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а нит 
 све стране а огањ и оморина толико, да си издане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш и ф 
/p> <p>- Здрав си, комшике!</p> <p>- Да си жива, Кира-Тано!</p> <p>Захвалила сам домаћици на до 
 Фала!{S} Здрав си комшике!</p> <p>- Да си жива!</p> <p>- А Свети служешемо свакад. - опет поче 
Ајде!{S} Здрав си, Севетке!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- О, хо, хо!{S} Колико је студ 
е и на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- Да су ти, Севетке, здрави си 
 и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала  
џике, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја н 
 и докарали да се свадба растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, з 
да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слу 
 салте замајувала, а прокај дете узе да си забараљам мој севда, да не мислим све за њег’...{S}  
 ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим. 
ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њу 
 к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћ 
и белеју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада травка како  
е не срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо <pb n="34" />  
 к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та 
 запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од такву муку с 
.{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си обришем оно место куде ме пољубија, па тике спушти с 
p>- Заш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p>А  
’жањ печени прасци, ели јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S} М 
јма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, прегле 
S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како да с 
пекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге д 
о?« Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И а 
иконе, молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, на 
« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он мене. 
сем нити толико шашава та да појем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник он 
лаву му бел келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чучнуја при један присад, па ништо 
 на Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала сам му млого, млого,  
 што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут зам 
и.</p> <p>Татко броји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња врата да видим - бећари.{S} Та 
љине, а оно, јадно, преглеђује...{S} Ја си му купим овој, оној...{S} Жал ме: да не преглеђује р 
 и он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сам 
с Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам си салте за Димитрија.«  
ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре дан, 
"#SRP19012_N79" /> за туцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И што ћ 
 сас девојчики у сарачану?</p> <p>Снаја си ме тике уфати, па ме уведе при девојчики.</p> <p>Диг 
ју људи, човек право да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: 
</p> <p>- Каква си је овој жена? - вика си ми свекрва.{S} - Казује што седи чак на Стамбол-Капи 
ми бидне, мори Таске, добро.{S} Поприка си је љутина, лук мука, зелена трава једило, славеј-пил 
p> <p>- Неје, мори Настасијо, преварала си се, јербо за фустани је црвена боја, па зелена, па ж 
 попре посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да т 
ка:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што т 
 Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам што неса 
...{S} Чекај...</p> <quote> <l>»Зборила си датка с Миту,</l> <l>Датка Миту питувала:</l> <l>Заш 
ла, како да сам никога утепала.{S} Сама си се на себе учини како ајдук, исто како катил...{S} Т 
ав беше, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, узацке, ишаране сас гајтани низ 
/> главу; а јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште ср 
з мутвак, мислејећи што њума вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боб 
, туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску кротачко:</p> <p>- Таске, мори!{S 
рењке!...{S} Отидни у цркву онакој, она си је празна.{S} На Цветнице ели <pb n="27" /> ники дру 
чак.{S} Која се пак чешљаше кротко, она си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже < 
јурнек тој си гу је салте пригода - она си за ништо друго дооди, - збори <pb n="88" /> свекрва  
н, у петак, <hi>боја</hi>.{S} Младожења си ми прати собајле: пештимаљ, силаџак, шамију за везув 
ома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије. 
види... а?{S} Што има...{S} При сокакња си је врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не теја.</p> < 
шин на нану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у до 
е пријетељ.{S} Тражија са пријетеља, па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутрос 
S} Мене ми од овој још по жал дојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике татко та у собу.. 
 /> <p>- Тражи %наћас другу девојку, па си гу венчај ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на сина 
а, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј моје песме...</p> <quote> <l>»Лали м 
м.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па н 
к, мачицу, љубичицу, напраји си киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и  
ијо, мило, јако ме мило.</p> <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Т 
о ће ми, вика, зет модроокаст?{S} Модра си је боја за фустани, не за очи: после да су ми и унуч 
ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби 
 на нану зар се видешем како шашава, та си чу што једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се чу 
усте онеј трепке!{S} Дугачке, густе, та си му испод очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би п 
не испод <pb n="54" /> појас јеглак, та си ги обрише, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја дру 
око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем како ш 
тидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, 
ријетељи, а Јован, сирома човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отид 
у се свећа угасила.</l> <l>Па искочи та си мајку пита:</l> <pb n="30" /> <l>»Кога ли смо, мајке 
да се разбудим, и скоро се словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, познавам, станула 
»Лети полети, славеј-пиленце,</l> <l>Та си ми падни татку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем т 
<l>Скоро прелети тија сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул 
Та си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђу 
.. излегни, Ђул-Марике!...{S} При врата си је...</p> <pb n="89" /> <p>А ја обучена, обучена, за 
комшија, Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђоша си пак неје нашаја ману на девојче.{S} И како да најде? 
="#SRP19012_N44" />, аџи-Ђоко!{S} Такав си Свети Бог највише милује! - узвикну кира-Тана, жена  
 ти Бог, аџи- Настасијо!</p> <p>- Здрав си, комшике!</p> <p>- Да си жива, Кира-Тано!</p> <p>Зах 
ију, па тада Ђул-Марику.</p> <p>- Здрав си, Севетке!</p> <p>- Дал ти Бог, Аџи-Настасијо!</p> <p 
и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здрав си комшике!</p> <p>- Да си жива!</p> <p>- А Свети служе 
 Аџи-Настасијо!</p> <p>- Ајде!{S} Здрав си, Севетке!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- О,  
 к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, наручамо гу, и па понесемо на никога 
јица, божном чудејећи се:</p> <p>- Куде си је други черкез?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па ли, ви 
’лве...{S} А, лелке, туго!{S} Димитрије си јадан умре, <pb n="96" /> а салте се један пут сас њ 
е:</p> <p>- Ђул-Марике!...{S} Димитрије си је при сокакња врата...{S} Салте иска да те види: ш’ 
е си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, нака га изручка зет на татка 
ајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми з 
големо, зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е  
- рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и р 
 n="44" /> како ништо да ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћошк 
да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја  
етсто, но од дертови за мене... за мене си фати тропљику и умре Димитрије...{S} Истина неје умр 
ба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{ 
" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике м 
тела си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје  
жене преварају.{S} Неје како напред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: ста 
 Димитрије Ђошин неће може без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе.</p> <pb n="87" /> <p>Ј 
.{S} А што беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша такав...{S} На тај Маријин ч 
а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни 
"62" /> Бог сачува: салте чекаш к’да ће си муње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше у нас. 
е донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Дост 
зулумћари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар- 
 Нишлије спротив овија зулумћари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пи 
а пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочек 
S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати они 
чан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да 
на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака се донесе д 
ништо друго; што у чаршију чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако 
оја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћут 
ане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<ref target="#SRP19012_N53" />. 
{S} Јербо чије попре кабардише, онај ће си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти, он  
9012_N73" /> сама сам зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и  
 ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја 
кому не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају, распуштеник<ref target="#SRP19012_N54" / 
 ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор тат 
ње и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш 
мило, што се неће време промени, што ће си <pb n="100" /> бидне убаво кад идемо на Панталеј да  
му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како селвија.{S} Тике туј о 
 пак за мојега татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће,  
алеј - да га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! м 
 се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе...{S} Г 
а не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега  
, ћеф му је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како Краљевић Марко.{S} Не ли дедино 
очили на сокак и узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја познавам једно дев 
е асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује...</p> <p>- Аман, афен 
 ш’ ћу да прајим, Господине’...{S} Неће си девојче.</p> <p>Господин пак:</p> <pb n="58" /> <p>- 
p>- Димитрије те јако милује...{S} Неће си може без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од 
<p>- Право је, аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Васка је  
 све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш 
ју...{S} Доодеше.{S} По ники пут фаћаше си момчадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не један  
есма гу искочи.{S} Јербо напред како би си ника <hi>ништо</hi> изручала, једнаг гу песма искочи 
/p> <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете т 
нке!</p> <p>- Да су ти, Севетке, здрави си, да Бог да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи-  
еветке, здрави си, да Бог да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи- Настасијо!</p> <p>- Здрав 
а здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- Да су ти, Се 
чје, кукурек, мачицу, љубичицу, напраји си киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на ми 
м?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</ 
мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Димитрије има жену, нанино девојченце?...{S} И тебе  
ла! </p> <p>- Па ш’ чиниш?{S} Здраво ли си?</p> <p>- Добро, фала Богу, здрава сам.</p> <pb n="5 
а сокак искочила, па би погледала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да дизам очи - млада  
о искате?</p> <p>- Ете, аџијо, знаш, ми си дојдомо да загледамо онај черкез...{S} Несмо, знаш,  
лаци?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си наш донесомо.</p> <p>Татко га пушти да збори, да пит 
но, и весело.</p> <p>- Па јоште како ни си?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Па јоште како т 
 према Ђул-Марики.</p> <p>- Па добро ни си дошла! – узвикнуше ми две старе и домаћица.</p> <p>- 
е сас млада-невесту што прајише, што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо 
едан дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој 
ко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не и 
 а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си дад 
 место куде ме пољубија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како да је  
 голем, па модар како патлиџан; мустаћи си је изгризаја та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку  
 <p>Нана му предаде што иска, тресејећи си, а жене се тике прибуташе при пенџери.</p> <p>- Елат 
ење.</p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај си је чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си 
19012_N62" />.{S} Такој треба, ама овај си черкез беше - дуз<ref target="#SRP19012_N63" />!...< 
ко шију, око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А татко ги н 
 дуња преко зиму?«</l> </quote> <p>Овај си је толико...</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!{S} Опет ма 
оз пенџер:{S} Ене!{S} Онакав...{S} Онај си је чардак Сотираћев, овај пак други Николаћев, с’г,  
ј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије кукавица...«</l 
 <l>А данаске га оставља.</l> <l>Славеј си Миље говори:</l> <l>Немој се, Миљо, удаваш,</l> <l>Н 
ки и габровачки калуђери?</p> <p>- Овој си је черкез, аџијо, - зборију онија кротачко.</p> <p>- 
 сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било,  
 за нику малечку работу, ајде, ама овој си је големо, дибоко.</p> <pb n="94" /> <p>- Аман, афен 
кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref target="#SRP19 
реба реп?</p> <p>- Реп закачи оному кој си је за реп: нам’ ни прикажи крај на прикажњу.</p> <p> 
јагњенце од пролет <pb n="57" />, такој си је била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши,  
о гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњен 
 Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си напред беше.</p> <p>- Јес’ па, - вели аџи-Настасија, 
S} Ја сам си салте за Димитрија.« Такој си сама у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Димитриј 
ес’ па, чедо.{S} Како ти исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; 
} Њега га је мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде сам па 
баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чутура<ref target="#SRP19012_N79" /> за туцање ка 
hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па ј 
демо Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је ту 
Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој  
 <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринк 
о било од свакога, све до корен.{S} Тој си је било Господиново проклесто у цркву, неје ништо ма 
едија, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај 
б, прање чемашир; а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо;  
 ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте пригода - она си за ништо друго дооди, - 
за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref target="#SRP19012_N72" /> 
} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’ 
ref target="#SRP19012_N55" />...{S} Туј си ме нана разбуди - самнуло се.</p> <p>Кад каза на нан 
дори се притресо од радос’ за њега, дек си ми га пратија Димитрије.{S} Севда’!</p> <p>Глумац и  
рану на <pb n="101" /> сумпор; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Таску, уба 
атка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била  
е.{S} Ја си несам за другога.{S} Ја сам си салте за Димитрија.« Такој си сама у мој памет мисле 
греје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће 
</p> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила сам си винце, попила кафче, па с’г да идем!</p> <p>- Како д 
<p>- А стра’, Марике?</p> <p>- Стра сам си загубила.</p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам сам си за 
еше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од та 
а.</p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам сам си загубила.</p> <p>- А памет?...</p> <p>- Кешке и паме 
ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџик 
p> <p>Напред ако се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер св 
> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и фустан  
где, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем си ја сама онакој, Димитрију појешем.{S} Појем убаво, к 
 чашку две ракију лимонију, јербо таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом р 
p>Татко ич не збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.</p> <p>Однесе га 
заглеђували снајин черкез, Дора Митичин си је украја онај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’ 
 уврћују мустаћи...{S} Свашто!{S} Пишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојиц 
епају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он уда 
ру Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у ча 
моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њ 
и, модри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго си је човек, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет побла 
 мене плачу:</p> <p>- Леле мене, остадо си пред свет у посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а  
од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте на боба.</p> <p>- Не 
шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, а 
 татко обрну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’д 
па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је  
и и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј кућу. 
ор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрсти н 
- Циганин?...{S} А, кир-Тодорчо!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, но... 
анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу... је 
оба.</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нема одовде дори до Стамбол.{ 
.</p> <p>- Писује ли ти сестра?{S} Како си је она там’?</p> <p>- Пише, здрава је.</p> <p>- Е, ф 
{S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> 
зник онакој, ели ти недељски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бр 
и Дора Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко си ги причека насред обор стојећим, гледајећи ги сви ни 
ће му Димитрије умре, за тој.{S} Фатило си момче тропљику<ref target="#SRP19012_N911" /> за наш 
 прајију метаније, љубимо иконе, молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S}  
.</p> <p>За Нишаву више не мислешем, но си поглеђујем у голем кован дукат - нишан ми.</p> <p>А  
>, салте неје како антерија дугачко, но си је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што  
аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају љу 
и слушашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу никако другојаче - познава се што је туј д 
 <l>На аџиску Ђул-Марику.</l> <l>Друсто си је питувало,</l> <l>Питувало Димитраћа,</l> <l>Питај 
наодиш ману, наодиш му салте једну: што си је сирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чо 
Даде ме за Димитрија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај Димитрије!{S} Висок како топола, убав ка 
’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на т 
ка: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајија узни.« - »Несам ништо забрајија,« бика ми  
 мани се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну 
ваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше <pb n="70" /> чедо у циганску кућу, 
Заш’ се смејете, девојчики?{S} Е ли што си овај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама за гуш 
под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем <pb n="35" /> две-три дни тешка, да се не с 
 дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на  
- Донеси ми, вика, Маријо, онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p 
ре...{S} Чукам, чукам и појем песму што си је за <hi>боју</hi>...{S} Измимо гу; избањамо гу...{ 
пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на  
ћим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: » 
N45" /> а на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’ 
 се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с 
 и не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко  
ућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи како попови, све по 
чкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бид 
, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’д 
во зборење ударише слузе на очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но ка 
па цел град знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли г 
аз: седи при бабине му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, горе је на мактицу, па врз м 
пролет снег што копни?</l> <l>Друшке су си питувале,</l> <l>Питувало Ђул-Марику,</l> <l>Питала  
твак та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручањ 
а чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бре унученце, отиднем на онај свет сас отклопене оч 
 стринке!{S} Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не з 
је, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) да га питам: за тој ли се 
ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шаш 
ече:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та отутке:< 
лачем, и најпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’  
 ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за <pb n="7 
олем две три месеца, више неје.{S} Нећу си, вика, дадем девојче за ћосавога, ни за малечкога па 
слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к< 
> <p>После пред снају ми:</p> <p>- хоћу си излегнем при боба ми, та да му кажем што не неје мил 
да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те те 
ап, а нана на Таску Манину, пријетељицу си, комшику...{S} А што ми је нана сас комшилак живувал 
> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам водил 
 ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, станула тол’ко бесрамна?</p> <pb n="78"  
сакута, пиле, од росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш дори до зору...«</l> </quote> <pb n="23" /> < 
о рече, па тике звекну:</p> <p>- Сиктер сизи, домузлар, бре! - па ги дофати за рамо та кроз сок 
тих топлоту зрака пролетњега сунца, што сијаше као око Петрова дана; а плавооко девојче мојега  
вало Ђул-Марику,</l> <l>Питала гу Чучка Сика,</l> <l>Зојкина гу Краса пита:</l> <l>А, Марике, д 
скочи.</p> <p>- Доста виће! - вика баба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Таску од нат 
ујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика боба-Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу ви 
ка!</p> <p>- Мори Таске! - па вика боба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, женеше Ва 
и Сотираћи, Манинице и Ванинице, Красе, Сике и Ђул-Марике, синови и кћери старога Ниша, што су  
бесрамно рече, па тике звекну:</p> <p>- Сиктер сизи, домузлар, бре! - па ги дофати за рамо та к 
ц ућута, татко ми тике звекну:</p> <p>- Сиктер сени<ref target="#SRP19012_N65" />! ана сана, до 
="47" /> <p>- Што, што, аџијо?</p> <p>- Сиктер сени! - па викну татко и појде на куде глумац са 
с мене како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, своје другарице!{S} Е што ти приличе, мани се!</p 
ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играшем каменчики<ref targe 
ладожења си ми прати собајле: пештимаљ, силаџак, шамију за везување главу, кану, боју, тас, чеш 
ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; нишлиски симити били су за прикажњу: буди с 
 да купим за подручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет паре бе 
вате башчованџије краставице и симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још  
дете башчованџије краставице и симиџије симити!{S} Ка! ка! ка! - насмеја се татко ми колико мож 
За десет паре беше симит еееј; нишлиски симити били су за прикажњу: буди су бели, туј су големи 
угој кроз капиџике; где се и сад купују симити и пењерлије за »подручак«; где се и сад готови н 
 да продавате башчованџије краставице и симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године 
 да продадете башчованџије краставице и симиџије симити!{S} Ка! ка! ка! - насмеја се татко ми к 
јите пијани, кад несте?...{S} Какво? а, симсиле му погано! - па звекну татко и потрча накуде ку 
 - па би напрајија што напраји...{S} А, симсиле му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби...{ 
орбаџија, а ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ел 
урци: ће се потепају сас ножеви и пушке син и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чед 
јче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! заман!</p> <p 
л, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си удаде он своје девојче, Агну, што  
евојче ми.« - »За кога?« - »За Ђошинога сина Димитрија.« К’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S}  
..{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онак 
ја кошуљу, која чарапе, на домаћина, на сина, на дете, на сам’ себе; ника граби за причес’, а к 
ј ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на сина благослов.</p> <p>Искочили на сокак и узели да збо 
ја се сас онија тројицу мужи, друсто на сина му, та у Господина:</p> <p>- Аман! заман!{S} Госпо 
це!{S} Искаш ми кућу посмешиш; искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би ти фустан даја Димитрије, н 
 а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто венчање; јербо нана ми испратила  
адбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вика, б 
<l>Датка Миту питувала:</l> <l>Заш’ си, синко, пожутеја?</l> <l>Заш’ ти, дадип, веђе...</l> <l> 
е и Ванинице, Красе, Сике и Ђул-Марике, синови и кћери старога Ниша, што су <hi>онако</hi> чува 
дан салте срма.{S} Преко џемедан златан синџир од сат, дебел како малић.{S} Озгорке је у доламу 
о ћуфлија<ref target="#SRP19012_N38" /> сирење.</p> <p>Довде, слушајући Ђул-Марикину прикажњу,  
је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас је пак Свети посан, т 
анџе, манџе, %моруња дебела и бела како сирење.{S} По онуј попову артишку разделимо...{S} На Св 
дна при мене у комшилак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што нау 
азамо што напрајише пријетељи, а Јован, сирома човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у 
 Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је сироти 
 ману, наодиш му салте једну: што си је сирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорбаџис 
 догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да се тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту му черкез, н 
си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а ч 
век.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{S}  
S} Измимо гу; избањамо гу...{S} Жал ме, сиротињка...{S} Собајле гу венчаше сас Димитрија Ђошино 
едељу тражи од нашега попа да му испише сиротињу из своју нурију.{S} На сирочики без мајку спра 
ишку разделимо...{S} На Св. Саву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при софру сами седн 
 испише сиротињу из своју нурију.{S} На сирочики без мајку спрајимо кошуљке, без оца антерике,  
шла Ана удовица,</l> <l>Удовица с девет сирочики -</l> <l>Сама се је свећа запалила.«</l> </quo 
имо Ану удовицу,</l> <l>Удовицу с девет сирочики!«</l> <l>»К’д је дошла Ана удовица,</l> <l>Удо 
а нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега гле 
нацку и модру; <pb n="65" /> очи му пак ситачке, зелене како у мачора, па салте видру.{S} И он  
ма откала, сашила и онако лепо опточила ситним %мемицама уз »пазуке«, око огрлице и око рукава. 
ј аљина иста <pb n="50" /> како џубе на сићевачки и габровачки калуђери?</p> <p>- Овој си је че 
ка неје.{S} У пролет: зумбул, лале дори сјају.{S} Лете: шебој, каранфил, ружице, ј’лд’з,<ref ta 
ла сам, онакој сас све шивети, на један скалапен килим, што требаше да је у мојега Димитрија је 
 /> Сотир терзија беше на бал, а беше к’сканџија<ref target="#SRP19012_N48" /> та мани се.{S} Н 
Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и докарали да се свадба растури, та да си туј у 
же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје рекнуја та 
л што овој работимо без ћеменчеџије, та скидо од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам ка 
а кафтана,<ref target="#SRP19012_N9" /> скинула га зар од врућине као и ћурче.{S} И кушак<ref t 
ad>III</head> <p>Зар што доодеше скоро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Димитрије у срце так 
 стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} 
 се што Дора Митичин правеше цигару, та скоро појдо у собу сас ћибрит.<ref target="#SRP19012_N3 
днесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref target="#SRP19012_N8 
ћу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи,  
е при пенџери.</p> <p>- Елате!{S} Елате скоро! - грми татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљи 
3"> <head>III</head> <p>Зар што доодеше скоро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Димитрије у с 
 ти је?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице  
 ништо да работи, нити пак да подиза; и скоро за киселе краставице, за гројзе и мушмуле из турш 
 збори, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у обор улезе кир-Т 
имитраћу.{S} После је видех као невесту скоро доведену, где испраћа Димитрија »собајле на дућан 
<l>Лети ми, моје славеј-пиленце,</l> <l>Скоро прелети тија сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку  
узе посипку, па се надлеже на њума како скршен дувар на потирњу, јербо од голем стра’ за чедо,  
ете кад опече звезда, опече, па се тике скута, земљу загрну црни облаци оди све стране а огањ и 
р, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко  
е бешем чула за њигово венчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје,  
ем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе наг 
а се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим  
> <p>Ели: </p> <quote> <l>»Лети полети, славеј-пиленце,</l> <l>Та си ми падни татку у башчу.«</ 
 љутина, лук мука, зелена трава једило, славеј-пиле мушко чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме 
кња врата«, у авлији, где изгледа своје славеј-пиленце, Димитраћа, да јој дође, и да јој спије  
сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, моје славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пролет славеј си појеше, 
, ете, за тебе!...</l> <l>Лети ми, моје славеј-пиленце,</l> <l>Скоро прелети тија сокаци,</l> < 
е славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије кукавица 
на,</l> <l>А данаске га оставља.</l> <l>Славеј си Миље говори:</l> <l>Немој се, Миљо, удаваш,</ 
ету шивета.</p> <quote> <l>«Ранила Миља славеја,</l> <l>За пуне девет година,</l> <l>А данаске  
рљи очи: оно големо, зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво п 
, Маријо!{S} Не давашем да ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје 
ину и кир-Николчин унук: што не може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} А 
премају, или, управо, шта су спремали о слави, свадби; којим се редом приносило; шта се износил 
 Никола,</l> <l>Службу служи и па славу слави,</l> <l>Зовнуја је мало и големо - </l> <l>Све по 
 а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к<ref targ 
а ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, патарицу, рукавицу.{S} Па говорило се и о »женск 
етитељ Никола,</l> <l>Службу служи и па славу слави,</l> <l>Зовнуја је мало и големо - </l> <l> 
еднаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к<ref target="#SR 
вика боба-Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да гу виће доста има?{S} Заш’, вика, д 
"#SRP19012_N71" /> што га јоште не беше слана дофатила, црвен као жеравка, што га тури поза уво 
на како у пролет, и лисје зелено, јербо слана јоште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је уб 
шкињу; бре кој те пере; бре прајила сам слатко; бре варила сам црвени френци<ref target="#SRP19 
а како да је бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, п 
митрија мислела.{S} К’да сам гледала по сливе редом, мислела сам: »Да ли да му пратим од њи јед 
е, слунце.{S} Развикали се пред кућу по сливе врапци.{S} Развикале се кокошке, носу, а нам ни м 
P19012_N211" /> бре шимшири големи како сливке, бре каква ти цвећка неје.{S} У пролет: зумбул,  
и сад по градинама шимшира високих као »сливке«; где и сад гугутке носе и легу се у котарицама  
е у башчу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у  
S} Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слободија; салте, вика, да улегнем у нишевачку цркву је 
тељи: салте сам ти, деткино, жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона  
з<ref target="#SRP19012_N35" /> кутију, словеднејећи се да гу докачим фрљи очи у Димитрија.{S}  
Ја дори како да се разбудим, и скоро се словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, позн 
е мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<ref target= 
ем, не да плачем, но да римам, и колико словедну главу у руке, попадаше ми од главу дарови.{S}  
l>»Службу служи Светитељ Никола,</l> <l>Службу служи и па славу слави,</l> <l>Зовнуја је мало и 
 наус’ фрси овуј песму:</p> <quote> <l>»Службу служи Светитељ Никола,</l> <l>Службу служи и па  
p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пред Свети пре недељу тра 
. Никола, јербо ми татко Светога Николу служеше, па Јерусалим, а пред овеје иконе, ете, зар што 
 а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти ка 
ри у зуби удара...{S} А како пак напред служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од Повече 
!</p> <p>- Да си жива!</p> <p>- А Свети служешемо свакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} - И у коју 
="90" /> <p>Васка је донела »лимонију,« служи.{S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо 
акију и киселу краставицу, па узе да га служи.{S} Тике он:</p> <p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана се 
бу служи Светитељ Никола,</l> <l>Службу служи и па славу слави,</l> <l>Зовнуја је мало и големо 
фрси овуј песму:</p> <quote> <l>»Службу служи Светитељ Никола,</l> <l>Службу служи и па славу с 
вали веру своју; што су <hi>свакад</hi> служили <pb n="109" /> Свети, крсно име своје; што су с 
вој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па  
ија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb n="54 
и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све се више ражаљујем и плачем, па 
веће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам год од меснице, и преко лет 
збори, а нама од њигово зборење ударише слузе на очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотир 
 јагње!{S} Благи шикер!{S} Плаче, брише слузе сас рукав што је искочија под рукав на сечену гу  
напраји! - збори нана ми и плаче, брише слузе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Што се напраји?{S}  
ко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да несу ни ишле.</p> <p>Улезе, па једнаг 
>Жене поју, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми с 
евојче врзала шишики да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Је 
лно, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све се више ражаљујем и плачем, па тике  
и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb n="54" /> поја 
 и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце, слунце.{S} Развикали се пред кућу по сливе врапци.{S} Р 
пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше.{S} Слунце греје, греје, па дори прежижа, та обрнуле спрема 
у и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{S} Слунце, слунце.{S} Развикали се пред кућу по сливе врап 
је над ћошку куд седешемо, па се спрема слунце пипају и викају гугууу-то! гугууу-то!... »Један, 
 испружиле ноге а обрнуле грбину спрема слунце; младе седу како на младе приличе, а све работу, 
врже <pb n="26" /> главу; а јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз образ бос 
ко сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била 
лајлију сутлију: јок, не мога.</p> <p>У слунце заод излего на мала врата у башчу.{S} Туго! туго 
ем како да ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се 
спружена, чарапа кратка, а засукала се, случајно, ногавица %гизија шалвара...{S} И Ђул-Марика,  
а пушти да збори, да питује.{S} Ћутећим слуша, стреља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац  
љу за Димитрија, па тој...</p> <p>Ђоша, слушајећи, рекнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатили, нап 
#SRP19012_N38" /> сирење.</p> <p>Довде, слушајући Ђул-Марикину прикажњу, <pb n="21" /> само се  
ка, било га мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’, јербо е 
 друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко  
Стојим уз отворен пенџер поза перде, па слушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за његово здравје 
ујеш, Ђул-Марикину прикажњу једанпут да слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, 
е било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу ника 
пила шашир; бре искарала (истерала) сам слушкињу; бре кој те пере; бре прајила сам слатко; бре  
уди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила грозница а не 
еселих; зуба здравих а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљда, није белила турским белилом;  
се собраше око стринка-Таску па викају, смејајећи се:</p> <p>- Заш’ те, мори Таске, удари?{S} П 
 n="106" /> А, туго!{S} Ручање, пијење, смејање, зборење - дори при вечер...</p> <p>Такој су у  
о ме никако дори мило, ништо ме како на смејање обрће... зар што сам чула куде ме неје забрајиј 
ама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригнемо, - говори Ђул-Марика па испи чаш 
си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ама, вика, зар 
е ветар, он не се заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники тугичка.{S} Убаво време, убаво.{ 
палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- Што има, аџијо? рече нана кротачко.</p> 
се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како голупче гуче, како да разбира што му дед 
, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу  
оји сватови.{S} Причекује ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија, шикерле 
 закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, смеје, како да га ники тугичка.{S} Убаво време,  
S}Задевају га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На татка се фрљи 
 Црна, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете, две ви очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S}  
>- Еј, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете?!{S} Што ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не 
асмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- Заш’ се смејете?{S} Не ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’ 
гледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се смејете, девојчики?{S} Е ли што си овај убава лимонија  
одговори.</p> <pb n="16" /> <p>- Што се смејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а 
иничину душу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше с 
 чича-Мане удари? - питају и девојчики, смеју се и бутају се око њума.</p> <p>- Што му се несу  
ј не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејање и 
 ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу? 
а, чедо, плачеш та губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш м 
етров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли је  
о.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш с 
аћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се смејете, девојчики?{S} Е ли  
ако леје једна салте чубар, друга цвеће смиљово, трећа зумбул, четврта иста како сас божур.{S}  
еше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и р 
Нишликама; разишле смо се.{S} А знам да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да ј 
к му се носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на гости.</p> <p>Један дан, прокашља с 
 ли смо, мајке, забрајили? -</l> <l>Све смо звали мало и големо -</l> <l>Све попови и све калуђ 
, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили, доламицу; и купијо му татко у Васка Ст 
е пријатне домаћице, улазећи.{S} Виделе смо где прође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема  
се са старим, добрим Нишликама; разишле смо се.{S} А знам да смо се једним мислима бавиле по за 
акој, ама човек...{S} Згрешија је; људи смо...{S} Куде је, аџијо, онај на твоју снају?</p> <p>Т 
јку пита:</l> <pb n="30" /> <l>»Кога ли смо, мајке, забрајили? -</l> <l>Све смо звали мало и го 
па ме уведе при девојчики.</p> <p>Дигли смо перде, гледамо у обор: месечина, месечина та се вид 
олет како око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно паниче пуноч’чко сас зелену поприку и <pb n=" 
 свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што прајимо, знајеш, да овлајише.</p> <p>Ја пак не 
е викаше ни невесто, нити пак... друсто смо били).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем да ми домаћиц 
 ћамо да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајили, бошчалаци на свекра, свекрву, родови, а т 
тидни с’га у цркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S 
гови речови одговара.{S} К’да опази што смо се сви ражалили, татко обрну друго: узе да збори ко 
note xml:id="SRP19012_N97">Накаква црна смола, опет од урока.</note> <note xml:id="SRP19012_N98 
урђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па тике мене та поза лево ув 
вакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се  
а ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамн 
S} И ја сам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: убава  
ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и једнаг отрча та <pb n="76" /> 
сам га на један јестак на миндерлак.{S} Снаја му измила јеменије, и намести ги за обување у соб 
и младожењу ми, еееј! дор ме не премора снаја ми...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обучи се па искоч 
ред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећ 
а сам сас једну нигде у каљиште.</p> <p>Снаја отрча.</p> <p>- Донеси ми, вика, Маријо, онај фес 
’ неси сас девојчики у сарачану?</p> <p>Снаја си ме тике уфати, па ме уведе при девојчики.</p>  
 излеже.</p> <p>- Изми ми, вика, Зојке (снаје му) јечменије.{S} Стануја сам сас једну нигде у к 
?</p> <p>Татко ич не збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.</p> <p>Од 
Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија заглеђували снајин черкез, Дора Митичин си је украја онај мој, па г 
а однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми черкез, привикаше онија двојица, божном чудеј 
пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно друго.{S} Ђоша, 
а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим дојде дом’, Бо 
 миндерлук, и збори:</p> <p>- Ела, моја снајо, да те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене 
е да плачем, да плачем, и најпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искаш 
што сам онаг мислела.</p> <p>После пред снају ми:</p> <p>- хоћу си излегнем при боба ми, та да  
м се утешила: плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, плачеш 
{S} Па видим, ете, како с’г да гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалв 
ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> < 
смо...{S} Куде је, аџијо, онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не збори.{S} Појде за снајин си  
идите што копнејем,</l> <l>Кај у пролет снег што копни?</l> <l>Друшке су си питувале,</l> <l>Пи 
ута, пиле, од росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш дори до зору...«</l> </quote> <pb n="23" /> <p>Н 
ија спијешем (па у мисал), за Димитрија снијешем; сас Димитрија одешем, сас Димитрија зборешем, 
сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи п 
 се.</p> <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје...{S} Зна 
 дан, мој <hi>квас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како пој 
дини крај ђерђева певала и сањала дивне снове.</p> <pb n="108" /> <p>А Ниш?</p> <p>Препорођен,  
, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој ни беше адет.{S} Седе на једн 
 да те види...</p> <p>Око мене се обрће соба...{S} Ћутим.</p> <p>- Нак те види... а?{S} Што има 
 ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево друсто, и Димитрије - тешем да испу 
 вечер свршу.{S} Једни овакој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! туп 
бањамо гу...{S} Жал ме, сиротињка...{S} Собајле гу венчаше сас Димитрија Ђошинога...</p> <p>- В 
беше пантим како да је било јучерке.{S} Собајле дооду родови, пријетељи, кумашини, а у нас тајн 
ће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћере 
 ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете, боба!<ref target= 
к низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а  
 каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се 
<hi>боја</hi>.{S} Младожења си ми прати собајле: пештимаљ, силаџак, шамију за везување главу, к 
>.</p> <pb n="41" /> <p>На амам отидомо собајле.{S} Тамо свирање, појање, бањање, и прајише сас 
 скоро доведену, где испраћа Димитрија »собајле на дућан« и гледа за њим с пуно љубави.{S} За о 
 чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref target="#SRP19012_N 
 друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref target="#SRP1 
даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестац 
ати, тако рече.{S} И замоли те изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да прича »при мужи«.{S}  
к’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани<ref target="#SRP19012_N20" /> убави, шарен 
старе и добре Нишлије; што ће понети са собом под Горицу; где је вечити мир, одмор, гробље, аџи 
 Ђул-Марика!{S} Седи с једном ногом под собом <pb n="7" /> а другу је испружила, те јој се види 
b n="45" /> што ми се татко срди, но се собраше око стринка-Таску па викају, смејајећи се:</p>  
на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука с 
а заповедају на <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>Собраше се.</p> <p>У једно наћве замесише две теста, је 
ги пут што работешем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} 
p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стр 
 па га ружи, ружи, и не даваше ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, виће н 
тешем да испуштим филџани.{S} Излего из собу спотурајући се како пијана.{S} Стра’ имашем од дру 
лас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да несу  
 - викну ме нана.</p> <p>Улего једнаг у собу.</p> <p>- Филџани! - па погледа баш у Димитријев ф 
о забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу н 
ила јеменије, и намести ги за обување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећарка дајма, а 
ичекује ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они у 
осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајија узни.« - »Несам ништо забрајиј 
огледа, нема чаре...</p> <p>Улазејећи у собу и собувајући папучке при врата на орозан, узе та с 
абу да свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ја. 
т’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легамо, тике ники та на сокакња врата: чук! чу 
итичин правеше цигару, та скоро појдо у собу сас ћибрит.<ref target="#SRP19012_N34" /> К’д дојд 
 све бело, опрано, е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци од орозан и тугле, у друге од даске, на 
’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на један дувар пак висеше ми татко: на груди му ср 
 наместимо легала, ако је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје једна са 
ка, Маријо, онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка, па нана 
 нема чаре...</p> <p>Улазејећи у собу и собувајући папучке при врата на орозан, узе та се ђојем 
се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с пог 
фати за рамо та кроз сокакња врата - на сокак...{S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо  
о на сина благослов.</p> <p>Искочили на сокак и узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора: 
на ми испратила једну две старке чак на сокак, та како кога опазу што ће при нас, такој му прик 
амо дувар, па наместим око та гледам на сокак: тражим да видим бећари Нишлије, ђокси ђумишлије. 
оду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би погледала ћу ли си видим Димитриј 
 сас младожењу, иду од малу до малу, од сокак до сокак, како божјаци.{S} Идејећи такој самач’чк 
а искочи, та од резилак не може да кроз сокак...{S} Бог да прости и други који сам данас помиња 
ожењу, иду од малу до малу, од сокак до сокак, како божјаци.{S} Идејећи такој самач’чки, гледај 
ас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тике по кућу при 
ојдо у собу куд легамо, тике ники та на сокакња врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос 
ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата: чук!{S} Пита који је, извади чивију...{S 
, једно по друго!...{S} Тике ники та на сокакња врата кротко: чук!...{S} Онаја!!</p> <p>-... из 
 дете, брата му најмлађега, та да ме на сокакња врата извикају...{S} Извикаше ме, и дете рече:< 
 како ете ти га Димитрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како  
et="#SRP19012_N42" /> нареди да тури на сокакња врата катанац, да не отидне ники та да растура  
роји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња врата да видим - бећари.{S} Таман, јадна, појде 
и поглеђујемо се; а тике отутке та пред сокакња врата три пут: чук! чук! чук! </p> <p>- Чича-Ко 
p> <p>Један дан, прокашља се татко пред сокакња врата.{S} Неје имаја адет да чука у врата више  
ар, бре! - па ги дофати за рамо та кроз сокакња врата - на сокак...{S} И једнаг тури чивију!</p 
 Нак те види... а?{S} Што има...{S} При сокакња си је врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не теј 
- Ђул-Марике!...{S} Димитрије си је при сокакња врата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бид 
а га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи погледа...{S} Ама 
ају што сам уработила.{S} А затварајећи сокакња врата, мислела сам: »а, кучка! да би кучка! - з 
злезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња врата.</p> <p>Врну се, оди, граби на куде кућу, 
бави.{S} За овим спазих пред вече крај »сокакња врата«, у авлији, где изгледа своје славеј-пиле 
авеј-пиленце,</l> <l>Скоро прелети тија сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та  
а кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвор 
ке при врата на орозан, узе та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} Не ме погледа!</p> <p>После одеје 
 Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - еписи бир.<ref target="#SRP19012_N78" /> Помиње 
 завалија<ref target="#SRP19012_N47" /> Сотир терзија беше на бал, а беше к’сканџија<ref target 
 гу један па гу води, води.{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по мешину му се салте претура.{S 
 Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо ми је Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше.{S} Слунце 
 Никако: чук... чук... чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми 
 одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и радос’! 
 лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем чаир, а оно тр 
 онај један ми гледац, <pb n="40" /> за Сотира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре б 
arget="#SRP19012_N61" />, на шуру, бата-Сотира ми китабија за кратку антерију, на младу невесту 
род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А ћеменчеџије<ref target="#SRP1901 
 дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су преко не 
ам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику, боса, на бе 
 косе, шамије; а оној моје модроокасто, Сотираћ, гледа цвеће и радује се, шири рукичке како да  
чи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како голупче гуче, како да разб 
 и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок, с црне трепке, дугачке, густе, што пр 
} Сас трепке се беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за њега, за при 
ко? - збори, ћеф му је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како Краљевић Марко.{S} Н 
ну ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре ми завалијица...{S} Од уроци умре. 
 па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа спраљашем кошуљку.{S} Баба му (таткова мајка)  
 Настасија, татку ми за инат, погледа у Сотираћа, па викну:</p> <p>- Модроокаста Евдокијооо!</p 
 Ене!{S} Онакав...{S} Онај си је чардак Сотираћев, овај пак други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђок 
нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да прошћа 
кира-Султане и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотираћи, Манинице и Ванинице, Красе, Сике и Ђул-Марике 
у...{S} Три дни, две ми очи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S} Ручају, пију за <pb n="28" />  
јчики - шарено!...{S} Од татка ни дојде софра-тепсија - око њума рат да седу петнаес душе!{S} О 
поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачану.</p> < 
 врата!</p> <p>Прошло два, а они још за софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, леблебије, а по 
</p> <p>- Свари питије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га нес 
уде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи како попови, све по књижачки поју - 
сиротињу испратимо, а на Св. Николу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је н 
 гледа за њим с пуно љубави.{S} За овим спазих пред вече крај »сокакња врата«, у авлији, где из 
по две, онеја сас које су играли, та ги спацирају, како пајтонџија коњи к’да му се умору...</p> 
тануја пезевенг: доведо гу овдека да гу спацирају јабанџије<ref target="#SRP19012_N49" /> мужи, 
 ли виће татко, максуз отидне божном да спије, и сас њега још по неки стар човек, род ли, кумаш 
 ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу више за тој.{S} Тр 
ленце, Димитраћа, да јој дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руци »дори до зору«...</p 
итраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми руку</l> <l>Од п 
и читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј спијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дојде на вечер 
итрија легашем (у мисал), сас Димитрија спијешем (па у мисал), за Димитрија снијешем; сас Димит 
е ли је Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - еписи бир.<ref target="#SRP19012_N78" /> 
 Жене се ништо погледаше.</p> <p>Кад ме сплетоше и турише тел, изљуби руку на сви, па ина деца  
p>Ручамо.{S} Узеше да ме сплитав; ће ми сплету шивета.</p> <quote> <l>«Ранила Миља славеја,</l> 
оставиш...»</l> </quote> <p>Сплитав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем,  
>Што има?</p> <p>Ручамо.{S} Узеше да ме сплитав; ће ми сплету шивета.</p> <quote> <l>«Ранила Ми 
мој ме мене оставиш...»</l> </quote> <p>Сплитав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не 
м работу.{S} Једнаг излезе из обор дори спотурајући се.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо за Кршено Че 
 да испуштим филџани.{S} Излего из собу спотурајући се како пијана.{S} Стра’ имашем од друсто м 
јче јоште у меснице, у редовату недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми да 
} Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све кра 
ило мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{S} Туго, јоргани!{S} Све  
- познава се што је туј домаћин.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« збо 
етељица <pb n="49" /> ми пошашавела, па спрајила у бошчу ђирит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажите  
о да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајили, бошчалаци на свекра, свекрву, родови, а тике  
абимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили, доламицу; и купијо му татко у Васка Стамболиј 
од купус ели напунимо туршију поприку), спрајимо ручак.{S} Која се пак чешљаше кротко, она си з 
м; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уготовимо ништо (ак 
 своју нурију.{S} На сирочики без мајку спрајимо кошуљке, без оца антерике, на удовице папуче,  
ука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје 
 да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо накуде врата  
{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа спраљашем кошуљку.{S} Баба му (таткова мајка) одсекла з 
к и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треб 
- Што?...{S} Ћеш се чудиш...{S} Идем ја спрема <hi>квас’ц</hi> из чаршију што викају трчећим, а 
еје, греје, па дори прежижа, та обрнуле спрема њега бабе грбине; дрвеће исцавтело, па како да ј 
и, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бре глумац...{S} Д 
.{S} На такав висок чардак седне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е  
д чандије над ћошку куд седешемо, па се спрема слунце пипају и викају гугууу-то! гугууу-то!...  
ца.{S} - Димитрије ми је з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша с 
да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема огледало.{S} Заради убавињу почеше да ме викају: 
<p>А ја пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила 
о обучем, а нити се закитим нити станем спрема огледало.</p> <p>К’д изнесем да предадем шикерле 
 старке испружиле ноге а обрнуле грбину спрема слунце; младе седу како на младе приличе, а све  
к, што га навезо од како сам под нишан, спремајећи га за Димитрија, па римам.{S} Срце ми стојеш 
елима, нишким, како се које готови, шта спремају, или, управо, шта су спремали о слави, свадби; 
тови, шта спремају, или, управо, шта су спремали о слави, свадби; којим се редом приносило; шта 
ћеш се, вика, дедин, дигнеш сас Нишлије спротив овија зулумћари; па ће си дојде Србија; па ће с 
<ref target="#SRP19012_N64" /> на горе, спушта веђе на доле и ништо збори; познавам, мрдају му  
 поток, па како туј искашем да газим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подизам  
шем оно место куде ме пољубија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, како 
зи га!...{S} А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи 
убаво, кротко, стра’сам имала од татка, срам од нану...{S} Туго!{S} Појем на Димитрија.{S} Ако  
’ имашем од друсто му, од нану ми...{S} Срам ми дојде...{S} Никако ми се учини, две ми очи, как 
и је једно, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске у 
> <p>- Стра сам си загубила.</p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам сам си загубила.</p> <p>- А памет 
дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за друг 
ма онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо  
ја тројицу, мани се.</p> <p>- Како неје срам пријетеља ми Ђошу да иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p 
и загубила.</p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам сам си загубила.</p> <p>- А памет?...</p> <p>- Кеш 
 - рекну, па узе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, како да и они знају што 
д вршник, па сам при огањ.</p> <p>Пусти срам!...</p> <p>- И да те је мило, вика, чедо, каква фа 
ар,<ref target="#SRP19012_N27" /> јербо срам имашем од нану ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не  
" /></p> <p>Такој.{S} Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се  
те?{S} Не ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша,  
 једанпут, истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па га зар жал...{S}  
p> <p>Ја њега гледашем, а он мене...{S} Срамежљив беше, е Боже!</p> <p>Срамежљив.{S} Доодеше, д 
тко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај срамежљив Димитрије - Циганин?...{S} А, кир-Тодорчо!{S} 
не...{S} Срамежљив беше, е Боже!</p> <p>Срамежљив.{S} Доодеше, доодеше а ич ме не ктеја погледа 
ote> <note xml:id="SRP19012_N46">Штета, срамота.</note> <note xml:id="SRP19012_N47">Јадан.</not 
илак!...{S} Нит’ се зна за гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамују...{S} Напред к’д чује 
о кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да изл 
а зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нану, 
 гре, нит’ за срамување; за ништо се не срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ника невеста и 
спротив овија зулумћари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј 
 туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слободија; салте, вика, да улегнем у нишевачку ц 
тампано у Државној Штампарији Краљевине Србије</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div typ 
} Кротко збори, та мислиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што искате?</p>  
ооди, - збори <pb n="88" /> свекрва ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми,  
е ни кршену пару кирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Вачин 
ико бесраман, ели шашав?</p> <p>- Не се срди, стринке!...{S} Ајде јоште чашку, - вели домаћица, 
ирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Вачиница јучерке: - »Ту 
 да мислу <pb n="45" /> што ми се татко срди, но се собраше око стринка-Таску па викају, смејај 
е, ротке, на мене срдиш?</p> <p>- Не се срдим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује и д 
 гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па кад викну на онија тројицу, мани се.</p> <p>- 
, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па кад викну на онија тројицу, мани се.</ 
/p> <p>- Јес’ па! прозбори ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Горицу.</p> <p 
ољуби.</p> <p>- Заш’ се, ротке, на мене срдиш?</p> <p>- Не се срдим виће на никога.</p> <p>А он 
ору.</note> <note xml:id="SRP19012_N23">Сребрних груди.</note> <note xml:id="SRP19012_N24">Тор. 
ote> <note xml:id="SRP19012_N216">Чисто сребро.</note> <note xml:id="SRP19012_N22">Стакло на пр 
012_N62">Навезено коласто златом, па из средине свакога кола виси златна кита.</note> <note xml 
че, на главу му криво капче, кому је на средину, куде је сас конац убрано, пулче,<ref target="# 
 како је сам јединак Бог наредија, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а  
чка<ref target="#SRP19012_N1" /> у луду среду – о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, сече н 
то да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене  
 срето...{S} Болан, болан, једва идеше; срете ме кад идешем са свекрву ми у таткови, па ме глед 
n="96" /> а салте се један пут сас њега срето...{S} Болан, болан, једва идеше; срете ме кад иде 
 <note xml:id="SRP19012_N56">Боље, камо срећа.</note> <note xml:id="SRP19012_N57">Лако.</note>  
, лепо обучену, накићену, зарумењену од среће што већ једном одлази својему Димитраћу.{S} После 
раја живота својега, причајући о старом срећном времену, уздисати и узвикивати:{S} Ниш, срма-ђу 
 Ђуринога, ного за <pb n="79" /> Станка Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па ма 
 зборење обрнула да се удадем за Станка Сркало што правеше сас њега комендију цел град...{S} Зб 
ул-Марика овлажи грло комињаком, па узе сркати каву, коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} Кад по 
<p>...а, моје му татку кућа!... а, Ниш! срма ђумиш!<ref target="#SRP19012_N216" /> Убав ли у мо 
адос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S} Нишлиј 
да погазимо Свети... <pb n="29" /> Ниш, срма ђумиш!{S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с 
времену, уздисати и узвикивати:{S} Ниш, срма-ђумиш!{S} Нишлије, севдалије!</p> </div> </body> < 
...« А што ми Мита прати черкез - салте срма!{S} Око шију и око рукави и низ пазуке везена шемш 
за ракију; па филџани, па зарфови салте срма...{S} Свашто!{S} Пуна кућа!{S} Па што доби други д 
усћулчики.{S} На груди му џемедан салте срма.{S} Преко џемедан златан синџир од сат, дебел како 
ан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жуте папуче везене сас злато 
 дувар пак висеше ми татко: на груди му срмалија џемедан, озгорке од чову фермене; око шију бел 
 Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре Нишлије; што ће понети  
сред груди раскопчан, те јој се види од српског платна, проткавана жутом свилом, кошуља, коју ј 
премајећи га за Димитрија, па римам.{S} Срце ми стојеше исто како обрано лојзе... а, туго!{S} В 
" /> што ти од њег’ дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цветови што су пр 
ошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крс 
ди своје плакање и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’,  
кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срце остину како лед...</p> <p>А ја пак... море да се ч 
S} Кад салте прозбори, причука ми нешто срце како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце о 
 утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што и 
 други, па појдо куде Димитрија...{S} У срце ми тике ништо притупка, уз образи ми <pb n="19" /> 
, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па на  
е у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, 
зар што беше убав, улезе ми Димитрије у срце такој како неће да може да излегне из њега никад.< 
} Кда видо што одлете, мене ме заболе у срце такој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у 
о.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак после брање:  
 се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за врзување гла 
е по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто ка 
 Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, 
и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та 
ојду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће 
њега, радувала...{S} Несам могала више, ст’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легам 
 си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... 
мучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отид 
{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S}  
д њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња врата.</p> <p>В 
г чучну на траву, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике све 
 црвен свилен конац.</p> <p>Ћеменчеџије стадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се 
бро.</note> <note xml:id="SRP19012_N22">Стакло на прозору.</note> <note xml:id="SRP19012_N23">С 
ање за Велиг-дан све тазе...{S} Гугутке стале на сепетке, што су под чандије над ћошку куд седе 
ми свекрва.{S} - Казује што седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јеглак при Ж 
брик!{S} Огледало од кума ми големо, из Стамбол, наокол салте цвеће, и девојчики - шарено!...{S 
-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у чаршију први, исто како с’г на 
етна: твој га памет нема одовде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив 
ицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref target="#SRP19012_N84" /> што је  
 све убаво, па све красно, све од Васка Стамболију, рођенога брата на Дору Стамболију и на овуј 
 проодејећи кроз чаршију видеја у Васка Стамболију <pb n="85" /> убав лаураћ!{S} Ако ли да узне 
ли, доламицу; и купијо му татко у Васка Стамболију капу калаплију,<ref target="#SRP19012_N93" / 
аска Стамболију, рођенога брата на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доноси 
д ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жуте папуче везене сас злато!...{S} Туго!{S} 
ак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па стамболски леген и јебрик!{S} Огледало од кума ми голем 
утала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град знај 
к у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, ни 
та ништо обучем, а нити се закитим нити станем спрема огледало.</p> <p>К’д изнесем да предадем  
ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђул-Мари 
за Миту Ђуринога, ного за <pb n="79" /> Станка Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удаде 
с њојно зборење обрнула да се удадем за Станка Сркало што правеше сас њега комендију цел град.. 
ва.{S} Истина, несам била у легало, ама стану како вејка.{S} Нана ме просипује, лекује, имаше,  
19012_N215" /> и у њија гугутке, па кад стану да поју у пролет у самнување, оно мани се! дојде  
> <p>А јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, ништо друго.</p> <p>- Узела, вика, п 
с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезевенг: доведо гу овдека да гу спацирају јаба 
и, вика, Зојке (снаје му) јечменије.{S} Стануја сам сас једну нигде у каљиште.</p> <p>Снаја отр 
па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стануја толико бесраман, ели шашав?</p> <p>- Не се срди 
 ђојем докачим, а у лице сам, познавам, станула како панџар,<ref target="#SRP19012_N27" /> јерб 
ка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, станула тол’ко бесрамна?</p> <pb n="78" /> <p>А јааа!{S 
 жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо 
ав, за онуј мученицу што је заради тебе станула како вејка, што се од гајле за тебе погрбила, п 
а, јербо је од татка млого постареј.{S} Стар јако беше.</p> <p>Чини здраво живо сас нас, па јед 
знава се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} 
божном да спије, и сас њега још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сот 
аже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се ог 
р, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара до сада причала, и устаде те је у руку пољуби.</p 
> <p>Па та Ђул-Марика и није баш толико стара, једва ако је прешла шездесету.{S} Раста је осред 
ви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа 
p>Васка је донела »лимонију,« служи.{S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смеш 
рве и њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне м 
а добро ни си дошла! – узвикнуше ми две старе и домаћица.</p> <p>- Боље вас нашла! </p> <p>- Па 
ија шалвара...{S} И Ђул-Марика, као све старе Нишлике, не може без шалвара испод фистана.{S} Пр 
хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе Нишлике, мало, <pb n="8" /> мало, па тек по коју  
на више, с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре Нишлије; што ће понети са собом под Гориц 
еја друге гледам, и комшике и родови, и старе и младе.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол ги 
е’у сви родови...{S} Татко, мајка, кум, стари сват...{S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, па к 
без оца антерике, на удовице папуче, на стари људи јеменије.{S} А на Варвару две жене месу леб’ 
асија, ћутљива и озбиљна старица, много старија од Ђул-Марике, - ете, напред све такој беше, ам 
 на њеној прикажњи; опростила сам се са старим, добрим Нишликама; разишле смо се.{S} А знам да  
- вели аџи-Настасија, ћутљива и озбиљна старица, много старија од Ђул-Марике, - ете, напред све 
ија.</p> <p>- Немам, ете, млого, - рече старица.{S} - Димитрије ми је з’лвић, та сам спрема њиг 
више, где се и сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; где се и сад носе шалваре исп 
и, девојче; сас жене, жена; сас старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је мо 
аци, а жене поседале на шарена шиљтета, старке испружиле ноге а обрнуле грбину спрема слунце; м 
гизија шалваре, широке, дугачке; друге, старке на сечене антерије, шалваре; нике на ћурчики, ни 
комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, старке прајију метаније, љубимо иконе, молимо си Бога к 
{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки празник и недељски дан, пишин ћемо на  
чање; јербо нана ми испратила једну две старке чак на сокак, та како кога опазу што ће при нас, 
девојчики, девојче; сас жене, жена; сас старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас му 
а бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога 
во, оно из доба своје младости, из дана старога Ниша.{S} Весела, разговорна, разговорнија, чини 
расе, Сике и Ђул-Марике, синови и кћери старога Ниша, што су <hi>онако</hi> чували веру своју;  
ће до краја живота својега, причајући о старом срећном времену, уздисати и узвикивати:{S} Ниш,  
е нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Настасију.</p> <p>- Јоште по чашку.{ 
како и татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, максуз онија који су потако.{S} Дајма ј 
упа.</note> <note xml:id="SRP19012_N80">Стас.</note> <note xml:id="SRP19012_N81">Кипарис.</note 
е он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавање, како петровка јабука око Петров дан 
о је тој, аџијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} Камо, аџијо, ваш а 
чеиз<ref target="#SRP19012_N30" /> и да сташе.</p> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу при ге 
е<ref target="#SRP19012_N67" /> к’да не сташе на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p>  
="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но ти 
ук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја б 
жњу? - узвикну домаћица.</p> <p>- Главу сте, Севетке, на прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треб 
ко коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне бр 
ју се око њума.</p> <p>- Што му се несу стегле питије, за тој.</p> <p>- Какве питије? па питују 
 зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па тике мене та поза лево уво - пљес!{S} Лел 
b n="35" /> две-три дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S}  
, и тако даље{S} Часни је пост, јер док стигох из своје Београд-махале до Ћир-Костине улице доб 
ри онакој како на деца:</p> <p>- ... а, стлинкино гугуце!... а, маценце!... а, цуцкице!... а, М 
мудијо: <pb n="77" /> оћемо л’ те тебе, стлинкино, удавамо за онога ууубавога Миту Ђулинога?... 
ашала!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!{S} Сто пута ашкосум!</p> <pb n="24" /> <p>- Бре!{S} Бре!{S 
 гајле за тебе погрбила, па како да има сто године...{S} Досећује се, што ти се не сети, што ти 
гоше, а татко си ги причека насред обор стојећим, гледајећи ги сви никако чудно.</p> <p>- Што ј 
ј пак страну - ту показа према истоку - стојеше у иконостас Св. Богородица и Св. Никола, јербо  
и га за Димитрија, па римам.{S} Срце ми стојеше исто како обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми 
 дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не иска 
 се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу држи од цара ферман,<ref  
се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен пенџер поза перде, па слушам.</p> <p> 
 На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни све џанф 
лого, млого, а у памет <pb n="22" /> ми стоју салте још николико...{S} Како онај једна беше:</p 
мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref target="#SRP19012_N84" /> што је донеја, кол 
мболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у чаршију  
ање.</note> <note xml:id="SRP19012_N69">Столар.</note> <note xml:id="SRP19012_N70">Кирија, госп 
ло два, а они још за софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, леблебије, а поред белога вина црв 
ана ме просипује, лекује, имаше, јадна, стра од тропљику.<ref target="#SRP19012_N77" /></p> <p> 
на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да пл 
иле мушко чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац, <pb n="40" /> за Сотир 
итрију појешем.{S} Појем убаво, кротко, стра’сам имала од татка, срам од нану...{S} Туго!{S} По 
авице, за гројзе и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си 
иту.</p> <p>- А стра’, Марике?</p> <p>- Стра сам си загубила.</p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам  
 ме пишин<ref target="#SRP19012_N31" /> стра, а после помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мен 
 из собу спотурајући се како пијана.{S} Стра’ имашем од друсто му, од нану ми...{S} Срам ми дој 
.{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем како што <pb n="11" />  
ем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Марике?</p> <p>- Стра сам си загубила.</p> <p>-  
Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ каже 
ништо, Настасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за 
лте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре с 
 ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, 
 по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n="62" /> Бог сачува: салте чекаш к’да ће  
 ме сакуташе у комшилак.</p> <p>Имајећи стра’ да га Господин никако не обрне, сас Ђошу не помир 
скршен дувар на потирњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу притупкало под ложичку. -</p> <p 
ка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу,« помисле, »за мо 
ри, како вика муштерије. <!-- недостаје страна 72 --><pb n="72" />; а таман и ја сам аџија, и п 
а понајвише сам била при <!-- недостаје страна 11 --><pb n="12" />гергеф.{S} Па што појешем!... 
скута, земљу загрну црни облаци оди све стране а огањ и оморина толико, да си издане човек, вет 
н узне та се расрди.</p> <!-- Недостају стране 68, 69 --> <pb n="68" /> <pb n="69" /> <p>А њему 
о ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше у странство у Ћуприју, при младожењски родови, па с’га се 
 А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, па, викају жене, и младожењску плаћу за  
 она не висеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту показа према истоку - стојеше у иконостас С 
 а тике татко ми погледа по жене никако страшно: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и 
 да збори, да питује.{S} Ћутећим слуша, стреља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута,  
е и легу се у котарицама обешеним испод стрехе; где се и сад причају прикажње уз вино »испод ко 
им, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича-Мане удари? - питају и девојчики, с 
те поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, станула то 
 божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу ја викашем) жалејећи нану ми:</ 
ек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Таску, убав јурнек, мани се, на наглавчики наша 
Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу  
 да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била!{S} С 
баба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Таску од натраг за фустан.</p> <p>- Ете ти, вик 
ти фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас девој 
што ми се татко срди, но се собраше око стринка-Таску па викају, смејајећи се:</p> <p>- Заш’ те 
ерак му је... да те види.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне 
цвећа, весело говорећи:</p> <p>- Поле’, стринке!{S} Мачица, љубичица!...</p> <p>Колико се обрад 
и се сас њега маскарили.</p> <p>- Заш’, стринке, кунеш човека?{S} Шалија се.</p> <p>- Ајде, вик 
Здрав си, Севетке!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- О, хо, хо!{S} Колико је студено дори  
оји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- Да су ти, Севетке, здрави си, да Бог  
ли аџи-Настасија.</p> <p>- Не млати се, стринке, жив ти Бог! - збори домаћица, не дајући јој да 
сраман, ели шашав?</p> <p>- Не се срди, стринке!...{S} Ајде јоште чашку, - вели домаћица, и пос 
ица се подиже и вели:</p> <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша ос 
тике најпосле, плачећим:</p> <p>- Аман, стринке!{S} Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{S} За  
ак...</p> <p>- Јоште по једну лимонику, стринке.{S} У зборење пројде ни време без пијење.</p> < 
трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш, вика, стринкина, да умреш.{S} Не.{S} При онаквога доброга чов 
ко топола!...{S} Од чичу ми тепсика, од стринку ми тепсиченце.{S} Од тетина ми котле, од тетку  
 Обучена је у »морав фустан« с покраћим струком, што је озго до насред груди раскопчан, те јој  
ринке!</p> <p>- О, хо, хо!{S} Колико је студено дори у зуби удара...{S} А како пак напред служе 
дно.</note> <note xml:id="SRP19012_N79">Ступа.</note> <note xml:id="SRP19012_N80">Стас.</note>  
ли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу.{S} Туг 
ије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се с 
ије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома 
риказ: седи при бабине му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, горе је на мактицу, па вр 
> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- Да су ти, Севетке, здрави си, да Бог да!{S} Здрави си!</p> 
, Бошке<ref target="#SRP19012_N2" /> Да су ти ћерко, рекнули да заповедаш сас лимон ели каранфи 
 како, чуваја Бог, сви <pb n="63" /> да су ни помрели, па мене оставили на овај свет самач’чку! 
езени; а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<ref target="#SRP19012_N62" />.{S}  
 само су му поузацки рукави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су му везен 
је боја за фустани, не за очи: после да су ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђурином 
ецавтело и опало, па ти приличе како да су по туј зелену чергу бели цветови, ткајени на прсти.{ 
на амам, сас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јутроске на амам играле, играле!{S} Играле, п 
ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле работила; о 
 готови, шта спремају, или, управо, шта су спремали о слави, свадби; којим се редом приносило;  
 како је наодија приготке на бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за 
 кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, па, викају жене, и младоже 
тиснуше озгорке сас песницу, а туја куд су претиснули турише у моје дукат, у његово прстен, врз 
, исцавтеја, који је пак катмер, њигове су луле посрнуле исто како цветови на шарош-каранфил.{S 
ојега девера, јетрве и њене мајке, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Мар 
S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си н 
ам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чуј 
и узну по једну, по две, онеја сас које су играли, та ги спацирају, како пајтонџија коњи к’да м 
 у пролет снег што копни?</l> <l>Друшке су си питувале,</l> <l>Питувало Ђул-Марику,</l> <l>Пита 
ика.</p> <p>Оне ме не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку 
дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре Нишлије; што ће п 
е тури, вика, <pb n="51" /> јабуке: оне су берем, што викају људи, ништо - пет паре, десет ли о 
и други који сам данас помињала!{S} Сви су при Димитрија одамно, салте одимо по овој бели свет  
шлиски симити били су за прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењер 
други старци Нишлије, максуз онија који су потако.{S} Дајма је на човане чакшире сас голем тур; 
о не бешем чула за њигово венчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знај 
 да прошћаваш, <pb n="105" /> ја кол’ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у та 
прикажу по николико усујле.</p> <p>Ники су, пак, безбели, знали што ће се Димитрије венча сас д 
 јучерке: - »Туго, Маријо!{S} Шашави ли су ми кириџије, што ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше 
е беше симит еееј; нишлиски симити били су за прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{ 
- »Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке 
ају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч’с ги жене преварају. 
 мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ру 
борење - дори при вечер...</p> <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Ди 
 били су за прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењерлије што си м 
 се што ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г, јербо је млад, од нашу Марију  
по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те  
ом, онако по нишки.{S} Очешљана је како су се у опште чешљале Нишлике за време турско: с коцако 
"43" /> <p>Черкез је како дисћурк, само су му поузацки рукави, и треба да су везени; а око шију 
арике, синови и кћери старога Ниша, што су <hi>онако</hi> чували веру своју; што су <hi>свакад< 
о око наћве.{S} Играју и онеја две, што су замесиле теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по 
азе...{S} Гугутке стале на сепетке, што су под чандије над ћошку куд седешемо, па се спрема слу 
, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј забр 
 n="109" /> Свети, крсно име своје; што су свој лепи град вазда волели, и што ће до краја живот 
у <hi>онако</hi> чували веру своју; што су <hi>свакад</hi> служили <pb n="109" /> Свети, крсно  
 и тој најповише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ни 
и ми, Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натраг, па ти 
мрачи се.</p> <p>Оне жене и девојке што су око мене викају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} А 
ра, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су преко недељу препазарили.</p> <p>Татко броји а брат  
етар дуне а разлету се бели цветови што су прецавтели, и падају по ћошку куде сам ја сас комшик 
бадики, за тој.{S} А ники девојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у црк 
гореше кандило дајма.{S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели... 
<l>Заш’ ти, дадип, веђе...</l> <l>Зашто су ти веђе...«</l> </quote> <p>Такој никако беше, ништо 
мља тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Дор су Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија заглеђували снајин черке 
ролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре ошав,<ref target="#SRP19012_N211" 
ем при Димитрија...</p> <p>Јутре дан, у суботу <hi>амам</hi>.</p> <pb n="41" /> <p>На амам отид 
ава да искочим у шалваре у што сам мила судови.</p> <p>- Обучи, Марике, онеја пембе шалваре...{ 
о месење леб, прање чемашир; а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви  
 <p>У јутру се рано дигнем та пометем и судови измијем, па сам весела како пиленце на грањку.{S 
весела како пиленце на грањку.{S} Мијем судови и појем, метем кућу и појем, посипујем цвеће и п 
заврши своју прикажњу тужним гласом, са сузом у оку.{S} Ућута, и одмах узе кафтан, кушак...</p> 
ску плаћу за три месеца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фа 
е, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотираћи, Манинице и 
еби у зид, у једну тачку само, где, без сумње, виде читав големи свет свој, далеку прошлост сво 
од белу пређу, турану на <pb n="101" /> сумпор; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја с 
ла на небо, и машала се звезда, месеца, сунца, за доба младости, кад је мислила да »што год лет 
е добро осетих топлоту зрака пролетњега сунца, што сијаше као око Петрова дана; а плавооко дево 
е - нафиле.{S} Донесе ми пуну калајлију сутлију: јок, не мога.</p> <p>У слунце заод излего на м 
ње, како што прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишли 
е, ваљда, није белила турским белилом; %сухоњава је; говора је брза, с кратким нагласком, онако 
 никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељице, по родови; там’ си не  
p> <p>- Какво калуђерско џубе, аџијо? - т’нацко пуштише глас онија божном чудејећи се.</p> <p>- 
ија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално д 
рија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајувала, а пр 
митрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при  
а би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли 
К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отут 
ње...{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (к 
ашно: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња вр 
притресоше му се и собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и 
 улего у седамнаесту годину, и татко ме т’га даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не 
ови и све калуђери.«</l> <l>Мајка му се т’га досетила:</l> <l>»Забрајимо Ану удовицу,</l> <l>Уд 
 од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори уст 
с брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су преко недељу препазарили.</p 
згризаја та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и модру; <pb n="65" /> очи му пак ситачке, зеле 
у, како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref target="#SRP19012_N94" /> црвене па сас зеле 
 како ме Мита жално викну:{S} Маријооо! та једнаг чучну на траву, покри лице сас руке и ста да  
дан на нану зар се видешем како шашава, та си чу што једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се 
12_N36" /> и дете, брата му најмлађега, та да ме на сокакња врата извикају...{S} Извикаше ме, и 
} Слунце греје, греје, па дори прежижа, та обрнуле спрема њега бабе грбине; дрвеће исцавтело, п 
" /> две-три дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S 
чање ми је, и па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики 
е сећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика.</p> <p>- Неје, Настасијо.{S} Малечки па дебели 
 му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да 
дан ми гледац, <pb n="40" /> за Сотира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме о 
у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{ 
же.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S 
ика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Марију за онога.</p> <p>Збори татко,  
 жал што овој работимо без ћеменчеџије, та скидо од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам 
и, зелени, модри, црвени, па на грањке, та кад ни дојду гости, девојчики, жене, па наместимо ле 
 за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за софром, то 
ели мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан...{S} Сви рабо 
 пенџер, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p> 
} Пусте онеј трепке!{S} Дугачке, густе, та си му испод очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да б 
едну, по две, онеја сас које су играли, та ги спацирају, како пајтонџија коњи к’да му се умору. 
</p> <p>- хоћу си излегнем при боба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стр 
! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</ 
карали и докарали да се свадба растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и уб 
</hi> изручала, једнаг гу песма искочи, та од резилак не може да кроз сокак...{S} Бог да прости 
спратила једну две старке чак на сокак, та како кога опазу што ће при нас, такој му прикажу по  
 узне испод <pb n="54" /> појас јеглак, та си ги обрише, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја  
ајећи никога.{S} Господин пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он п 
/> за туцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет  
џе, манџе!{S} У нас је пак Свети посан, та, да прошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па моја н 
ћи да ми је татко истина како Цинцарин, та неће заради на зета му мал да растура свадбу ни за н 
ту...{S} Кутају ништо од мене, познадо, та ми никако лошо дојде.</p> <p>Што има?</p> <p>Ручамо. 
пак:</p> <pb n="58" /> <p>- Иди, аџијо, та доведи девојче: да га питам заш’ неће.</p> <p>- Како 
и; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не викашем как 
, што научи шнајдерлак у Женско Друсто, та гу саши ништо од басму<ref target="#SRP19012_N51" /> 
 казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, како ја други пут што работ 
е старица.{S} - Димитрије ми је з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{S} Дојде 
ишики да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума и мене.{S} Једнаг по ручак.{ 
мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се 
 онија тројицу мужи, друсто на сина му, та у Господина:</p> <p>- Аман! заман!{S} Господине!{S}  
ети се што Дора Митичин правеше цигару, та скоро појдо у собу сас ћибрит.<ref target="#SRP19012 
да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Мар 
 си издане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чара 
кне у џам<ref target="#SRP19012_N22" /> та ме врне.{S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лел 
ста имала дете, ми узнемо <pb n="34" /> та се зачудимо, јербо је кутала<ref target="#SRP19012_N 
’сканџија<ref target="#SRP19012_N48" /> та мани се.{S} Не му отиде домаћица ни при мајку сама,  
, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме ж 
пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што о 
лела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: не м 
уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, старке п 
акој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручкам те 
 чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си напред беше.</p> <p>- Јес 
зе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели 
S} Несам била серсем нити толико шашава та да појем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да 
 пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, 
уни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо дом’ забрајија, па дојде да у 
е види.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те ви 
 како патлиџан; мустаћи си је изгризаја та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и модру; <pb n=" 
 никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ дојде мило, п 
зише што имам у срце ништо за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му. 
 кратачко, кратачко, а дебело.{S} Узела та <pb n="102" /> га задева боба-Настасија, што је модр 
’, зар се замислеја што сам га нагазила та је једнаг пратија чирака<ref target="#SRP19012_N36"  
’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија усујле:</p> <p>- Димитрије Ђош 
онај могарац, Ђоша, отишеја у Господина та му рекнуја да у ники недељски ели добар дан прокуне  
рде, гледамо у обор: месечина, месечина та се види како у половин дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете 
ни си, дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref target 
 там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S}  
 човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида р 
 значи: мани се!</p> <pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и није баш толико стара, једва ако је пре 
ршију што викају трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Што си се растрч 
 Снаја ми се тике уплаши и једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, ама не каза на нану ми, да си он 
ук! чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и отрча та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу татку,  
ају зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша та на Господина:</p> <p>- Овој се, Господине, онодило и 
а гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, јербо имам у к 
тасија прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Сев 
, па тике и девојчики, другарице ми све та у римање<ref target="#SRP19012_N58" />.</p> <p>- Што 
рице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фа 
е пријетељи, а Јован, сирома човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, о 
вајући папучке при врата на орозан, узе та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} Не ме погледа!</p> <p 
а прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска узе та се насмеја колико може, а ништо не одговори.</p> <pb 
атко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у 
, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрајија. 
то несам ништа тражила, - рекну, па узе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче,  
то работим? - дори викну на њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш’ се,  
- Што ми работиш, вика, Марике? - и узе та ме пољуби.</p> <p>- Како па што работим? - дори викн 
утке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та трепка, трепка, чека одговор од татка ми за честитањ 
симсиле му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Туго, блажу!.. 
ров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи, крисјани, н 
геф, мислешем: како ете ти га Димитрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татк 
и за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу,« помисле, »за моје удавање сас та 
рош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Тур 
слим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наместим  
зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред сокакња врата три пут: чук! чук! чук! </p> <p>- 
 на гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу ка 
смрзну не да се стегну?« - па тике мене та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S}  
ти како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на никога од нас у кућу усујле<ref target="#SRP19012 
S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та  
друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин работу ели на дућан, ели виће  
оз обор, иде ники да му отвори, он узне та се прокашље: салте да не питујемо који је, но једнаг 
Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Недостају стране 68, 69 --> <pb  
ја снајо, да те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к 
 јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас здравицу</hi>: јебриче ракију и чашку по род 
 капиџик, ни па одење...{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас  
, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије тре 
о ми, к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшилак.</p> <p>Имајећи стра’ да га Г 
тепаја се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Че 
њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ама, вика 
 од татка ми за честитање.</p> <p>- Иди та кажи честито на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и 
ећим појдо у собу куд легамо, тике ники та на сокакња врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обо 
ту, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата: чук!{S} Пита који је, извади чивиј 
а дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на сокакња врата кротко: чук!...{S} Онаја!!</p> <p>- 
окакња врата катанац, да не отидне ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне т 
ку Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам 
, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да  
S} Погледа по нас, погледа, па тике очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ неси са 
даше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипу 
} А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да пад 
т му се свећа угасила.</l> <l>Па искочи та си мајку пита:</l> <pb n="30" /> <l>»Кога ли смо, ма 
ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за 
ја на аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја о 
К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем та пометем и судови измијем, па сам весела како пиленце 
ко да се разбудим, и скоро се словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, познавам, стан 
буку, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте да ме не гле 
јо, да си така.</p> <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а нити се закитим нити станем спрема о 
тку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та нову вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ 
праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам му кос 
ски поток, па како туј искашем да газим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подиз 
’ дојде мило, па како искам да га фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи 
глумац.{S} Безбели је глумац бија пијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пријетељ 
. %Проваљим тамо дувар, па наместим око та гледам на сокак: тражим да видим бећари Нишлије, ђок 
ори глас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да  
, домузлар, бре! - па ги дофати за рамо та кроз сокакња врата - на сокак...{S} И једнаг тури чи 
RP19012_N43" /> не ги има: да не играмо та да погазимо Свети... <pb n="29" /> Ниш, срма ђумиш!{ 
/p> <p>Заведе се оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три дана саме  
, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у обор улезе кир-Тодорча 
 нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ам 
мађије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа 
ук... чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђа 
је ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимај 
ка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајија узни.« - »Несам ништо забрајија,« б 
 бошчу; и Цигани, што викају људи, узну та туру меришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике м 
си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{ 
а бригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је д 
ана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, плачеш та губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и 
 сам ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, моје славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пр 
<l>»Лети полети, славеј-пиленце,</l> <l>Та си ми падни татку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узне 
l> <l>Скоро прелети тија сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на  
<l>Та си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на 
ана виће не питује, јербо зна татков ми табијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та  
ма ћошка.<ref target="#SRP19012_N14" /> Таван гу истина нисак, ама пенџери млого, врата шарена, 
аћица, и послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђул-Марику.</p> <p>- Здрав си, Севетке!</p> <p>- Д 
имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе...{S} Гугутке стале на сепетке, што су под чандије 
- изгостирају се; а кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један другому како ћуфлија<ref t 
} А онаг сам чула што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча напраји; јербо при татка ми је зборија  
/> Ђуринога.« мислешем. »Што ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному?{S}  
е фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас д 
p>- Што се напраји.{S} Бошке?!</p> <p>А тај Таске:</p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђир 
м гу измила, измила: за месец ли за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти г 
е повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас муж 
ју од мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га из 
ељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за ју 
 пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила сам, е 
 најде ману...{S} И Ђоша такав...{S} На тај Маријин черкез ни вез, каплама за ништо неје...{S}  
ега; после па он мене овој збори.{S} Од тај мисал и мајање, ники дан на нану зар се видешем как 
 мислим... ја знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же.. 
 сас догрмаџиско могаре.{S} Ете к’да се тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту му черке 
Димитрија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај Димитрије!{S} Висок како топола, убав како цвећка,  
е сас очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у десети се ч 
, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске,  
ича-Коле! - и отрча та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у вр 
 на онај свет сас отклопене очи: заради тај голем жалос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а  
ешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би погледала ћу ли си вид 
ред кућу, око голему ћошку куде седешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з’лву девојче, исцав 
 ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај младожењски сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој  
како се, не знам, чудно гледају.</p> <p>Тај кир-Тодорча како татко ми, у теја године; салте што 
 сас татка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан несам се утешила: плачем и пред нану и пред сна 
ам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан несам излегла.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекр 
ду родови, пријетељи, кумашини, а у нас тајнооо, како на Распети Петак!...{S} Утишило се како у 
 а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На кога правиш инат?</p> <p>- На боба ми.</p 
="80" /> <p>- Немој, мори Маријо, да си така.</p> <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а нити с 
target="#SRP19012_N44" />, аџи-Ђоко!{S} Такав си Свети Бог највише милује! - узвикну кира-Тана, 
чију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb n="13" /> <p>Даде ме з 
лаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак седне, па се спрема нашу кућу обрне, 
а свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша такав...{S} На тај Маријин черкез ни вез, каплама за ни 
а Цветнице ели <pb n="27" /> ники други такав празник - пунач’чка, и тој најповише жене!{S} Заш 
Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па зар ћеш таква да искочиш?</p> <p>- Несам шашава да искочим у ша 
а Кршено Чело?{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије ј 
- не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један уз 
душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ј 
/p> <p>- Несу!{S} И па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - заврши аџ 
и је њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од време, - говори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{S} И  
’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија. 
уд ће?{S} Пристаде.{S} Мени ће причати, тако рече.{S} И замоли те изиђе из собе домаћин: нема,  
>»А, бре, Мито...«</l> </quote> <p>Неје тако.</p> <quote> <l>»Заш’ си, Мито, такој...«</l> </qu 
сече на хамајлије и меће у калајлије, и тако даље{S} Часни је пост, јер док стигох из своје Бео 
 бело јагњенце од пролет <pb n="57" />, такој си је била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме  
ш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг-дан, он дошеја сас онија тројицу, друсто м 
рови.{S} Јербо како је која жена дошла, такој ми турила на главу: чарапе, пешкир, чевре...{S} Р 
} А један дан, како да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S} Велики пости.{S 
им од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, такој; ако за праске; па такој.{S 
?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзув 
п си је па секаја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабаз 
н.<ref target="#SRP19012_N32" /> Такој, такој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} И 
о мешину му се салте претура.{S} Такој, такој, па тике мене:</p> <p>- Туго, туго, Маријо! (не м 
о ми добро! добро! добро!</p> <p>Такој, такој, па улего у седамнаесту годину, и татко ме т’га д 
 и од саму себе кријешем.</p> <p>Такој, такој, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Св 
је тако.</p> <quote> <l>»Заш’ си, Мито, такој...«</l> </quote> <p>Јок, не могу, овуј сам забрај 
как, та како кога опазу што ће при нас, такој му прикажу по николико усујле.</p> <p>Ники су, па 
шав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело  
м ђердан.<ref target="#SRP19012_N32" /> Такој, такој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну. 
мшета<ref target="#SRP19012_N62" />.{S} Такој треба, ама овај си черкез беше - дуз<ref target=" 
да, а по мешину му се салте претура.{S} Такој, такој, па тике мене:</p> <p>- Туго, туго, Маријо 
ју први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на на 
ја.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си напред беше.</p> <p>- Јес’ па, - вели аџи-Наст 
џијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти н 
гога.{S} Ја сам си салте за Димитрија.« Такој си сама у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Ди 
<p>- Јес’ па, чедо.{S} Како ти исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за 
ако за крушке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдин 
, напрајени кад и кућа; и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци так 
тарија од Ђул-Марике, - ете, напред све такој беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а 
:</p> <p>- Заш’ се смејете?{S} Не ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја Бог!.. 
каш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S} И завалија<ref target="#SRP19012_N47" /> С 
те неје како антерија дугачко, но си је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је  
е?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Настасија.</p> <p>- Н 
е си муње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глу 
очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref target="#SRP19012_N3" /> - говори до 
то беше убав, улезе ми Димитрије у срце такој како неће да може да излегне из њега никад.</p> < 
 видо што одлете, мене ме заболе у срце такој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан  
 брат од чичу; ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{ 
 Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} Неје ли такој.{S} Резилак!...{S} Нит’ се зна за гре, нит’ за ср 
Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пред Свети пре недељу тражи од нашега п 
окак до сокак, како божјаци.{S} Идејећи такој самач’чки, гледајећи се, зборејећи све што искају 
{S} Јако стар беше!...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекри 
ели испод појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију,  
кву око Водице.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу ја викашем) жалејећи нану ми:</p> <p>- Еј, мор 
<l>Зашто су ти веђе...«</l> </quote> <p>Такој никако беше, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, шт 
е, а оно ми добро! добро! добро!</p> <p>Такој, такој, па улего у седамнаесту годину, и татко ме 
ање, зборење - дори при вечер...</p> <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да про 
ми, што и од саму себе кријешем.</p> <p>Такој, такој, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо 
.«<ref target="#SRP19012_N37" /></p> <p>Такој.{S} Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка 
дан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе како да ће ники да умре, па чекају 
 си заредиме по пријетељице, по родови; там’ си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та до 
лно и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она та се зачуди.{S} 
 појас јеглак, та си ги обрише, и па га там’ забоде...</p> <p>И онеја друге гледам, и комшике и 
 Писује ли ти сестра?{S} Како си је она там’?</p> <p>- Пише, здрава је.</p> <p>- Е, фала Богу!{ 
{S} Гласи се из мутвак...{S} Што работи там?!...{S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу подигн 
а га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално 
 на сокакња врата да видим - бећари.{S} Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам<ref target= 
тар беше!...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича 
а тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да се, што викају људи, онодиш и развеселиш 
недостаје страна 72 --><pb n="72" />; а таман и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> 
 да гу дадемо.</p> <pb n="73" /> <p>- И таман, вика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да с 
што доби други дарови!{S} Па дојдоше ни таман десет погаче, па четири големе тепсије татлије, п 
 једну чашку две ракију лимонију, јербо таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, 
јде да га причести, мислу за кадилницу, тамјан, свећу...</p> <p>Тике ете ти га при нас татко ми 
да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти мустачики салте га бе’у 
е, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си с 
што срце како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја  
="41" /> <p>На амам отидомо собајле.{S} Тамо свирање, појање, бањање, и прајише сас млада-невес 
 си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наместим око та гледам на сокак: тражим  
.{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо боси 
</p> <p>- Како па да идеш?! - рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав, баба-Маријо! - узвикну Јо 
 несу били таки од време, - говори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{S} И па викам: несу били таки.{S}  
вети Бог највише милује! - узвикну кира-Тана, жена Ђул-Марикиних година, комшика наше пријатне  
 мислешем: не ли је Ђошин Димитрије:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - еписи бир.<ref target="#SRP1 
веј паре остављам све у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: за месец ли за дв 
шем<ref target="#SRP19012_N8" /> црним, танким а широким, што јој крије углађену косу готово до 
 си, комшике!</p> <p>- Да си жива, Кира-Тано!</p> <p>Захвалила сам домаћици на дочеку а Ђул-Мар 
 <p>- Јоште по чашку.{S} Ајде и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здрав си комшике!</p> <p>- Да с 
брата на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан м 
, шамију за везување главу, кану, боју, тас, чешаљ, лиф, сапун...{S} Кешке<ref target="#SRP1901 
9012_N59" /> римате, - узе да вика онај Таска Манина.</p> <p>- Жал гу за нану, Таске, - вика је 
ема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, станула тол’ко бес 
пред цркву око Водице.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу ја викашем) жалејећи нану ми:</p> <p>-  
, но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас девојчики, де 
к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике ућута.</p> <p>А нана ми!{S} Кротко јагње! 
ми викаш да прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска узе та се насмеја колико може, а ништо не одговор 
ило, славеј-пиле мушко чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац, <pb n="40 
нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам што ми је на девојче; ништо неј 
 аџике?</p> <p>- Неје.{S} Запазила сам, Таске, ја овој при њега јоште од <hi>квас’ц</hi>.</p> < 
2_N29" /> А?{S} Што ми викаш да прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска узе та се насмеја колико може 
иш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је домаћин, он ти је 
 Таска Манина.</p> <p>- Жал гу за нану, Таске, - вика једна наша комшика, па и она узе те се за 
и тике на туја Таску кротачко:</p> <p>- Таске, мори!{S} У аџину мешину претура се ништо...</p>  
ку Манину:</p> <p>- Неће ми бидне, мори Таске, добро.{S} Поприка си је љутина, лук мука, зелена 
у, смејајећи се:</p> <p>- Заш’ те, мори Таске, удари?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да ме је младу нев 
т паре, десет ли ока!</p> <p>- Еј, Мори Таске! - вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше 
ук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>- Мори Таске! - па вика боба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’ 
Што се напраји.{S} Бошке?!</p> <p>А тај Таске:</p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђирит с 
кмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича-Мане удари? - питају и девојчики, смеју се  
а з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г 
де Ђоша сас онија дом’...{S} Зборимо за Таску, девојче на Кршено Чело...{S} А па што беше тој д 
ко да беше јучерке што збореше на онуја Таску Манину:</p> <p>- Неће ми бидне, мори Таске, добро 
икашем <hi>невесто</hi>) јетрва на туја Таску:</p> <pb n="53" /> <p>- Аман, кира!<ref target="# 
? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску кротачко:</p> <p>- Таске, мори!{S} У аџину мешину 
, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску Манину, пријетељицу си, комшику...{S} А што ми је 
е ми очи, не каже на родови, но на овуј Таску Манину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Та 
</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам што ми је 
стасијо?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш Таску, девојче ти за Димитрија Ђошинога?« <pb n="61" /> 
 за прсти и пете узела од онуја стринка-Таску, убав јурнек, мани се, на наглавчики нашарани дев 
 кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке д 
на од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, 
а, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Таску од натраг за фустан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели  
е татко срди, но се собраше око стринка-Таску па викају, смејајећи се:</p> <p>- Заш’ те, мори Т 
удови тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си  
ја лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојега татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој ма 
, та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па кад викну на 
.{S} А, кир-Тодорчо!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, но...«</p> </div> 
еје, две ми очи никад не плачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на бабу, таткову му мајку, модр 
бришим.{S} Сас трепке се беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за њег 
лаго и најубаво, нака га изручка зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију пој 
е цвеће, и девојчики - шарено!...{S} Од татка ни дојде софра-тепсија - око њума рат да седу пет 
 Појем убаво, кротко, стра’сам имала од татка, срам од нану...{S} Туго!{S} Појем на Димитрија.{ 
<p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од татка млого постареј.{S} Стар јако беше.</p> <p>Чини зд 
тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмало, најмало седом-осам 
ј</hi> чула.{S} Истина несам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неј 
 узе та трепка, трепка, чека одговор од татка ми за честитање.</p> <p>- Иди та кажи честито на  
ам заш’ не дава девојче.</p> <p>Викнуше татка ми.{S} Отиде једнаг.</p> <p>Господин пита:</p> <p 
ружешеју.{S} Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју 
е сас моју прикажњу.{S} Бог да прости и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотир 
на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми при 
плачеш та губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради  
/hi> тај кир-Тодорча напраји; јербо при татка ми је зборија лошо за Ђошу, при Ђошу пак за мојег 
 собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S}  
е шан:<ref target="#SRP19012_N13" /> по татка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Ку 
Како чу,« помисле, »за моје удавање сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} Ууу!  
татка да зборим?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан несам се уте 
ати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги 
</p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осмал 
>«Убава, добра девојко,</l> <l>Не жалиш татка и мајку,</l> <l>Туђа је кућа, девојко,</l> <l>Туг 
xml:id="SRP19012_C1"> <head>I</head> <p>Татка ми беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костади 
један.</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пред Свети пр 
Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија 
при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p> <quote> <l 
 фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике звекну:</p> <p>- Сиктер сени<ref target=" 
{S} К’да опази што смо се сви ражалили, татко обрну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче б 
не празник онакој, ели ти недељски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т 
се.</p> <p>А ја истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакут 
изо: убавачко је, кротачко, мани се!{S} Татко гу је аџи-Настасијин комшија, Јован Кршено Чело.< 
се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Мит 
"12" />гергеф.{S} Па што појешем!...{S} Татко не ме је караја за појање никад, освем ако беше у 
hi>презив</hi> ми бе’у сви родови...{S} Татко, мајка, кум, стари сват...{S} А што ти не доби’!. 
 ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осмалаци на по једну чашку  
</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} 
ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- Е, 
рчија и Дора Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко си ги причека насред обор стојећим, гледајећи ги  
зе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџик 
></p> <p>Мрвка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} За једнога ћосав, за 
ерем најмало, најмало седом-осам пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани се! 
ичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кро 
 прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори... 
дим - бећари.{S} Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам<ref target="#SRP19012_N22" /> та м 
 <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и тури 
, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А татко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с’г 
 голем кован дукат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да  
 пенџер поза перде, па слушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за његово здравје свећу да палиш,  
о?{S} Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нана  
 за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p>А татко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу да прајим, Господине’...{ 
о!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, мајка... како, чуваја Бог, сви <pb n="63" /> да  
?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па ли, вика татко, хоће да продавате башчованџије краставице и сими 
ажи честито на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротко, <pb n="66" /> кротко да з 
ди и пред Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија  
неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре собајле,  
S} Ђоша, пак, поган, мислејећи да ми је татко истина како Цинцарин, та неће заради на зета му м 
ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи како попови, све по књижа 
е малечак; а нана гу пак приказа што је татко зборија и како је наодија приготке на бећари к’д  
а си дори глас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па ка 
лаци на свекра, свекрву, родови, а тике татко ми погледа по жене никако страшно: ја се од њигов 
ви, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко.{S} Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви  
р.<ref target="#SRP19012_N78" /> Помиње татко при нану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману 
тко да збори, не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури главу, мрв 
> <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нана пак, гледајећи кроз пенџер, уплаш 
ије симити!{S} Ка! ка! ка! - насмеја се татко ми колико може.</p> <p>- Ништо не знамо, аџијо... 
на гости.</p> <p>Један дан, прокашља се татко пред сокакња врата.{S} Неје имаја адет да чука у  
ми се још повише расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д у 
рајише да мислу <pb n="45" /> што ми се татко срди, но се собраше око стринка-Таску па викају,  
о, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је нана казала за <hi>оној</hi>, и узе т 
девојчики око мене како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки моји сватови.{S 
 му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном да спије, и сас њега још по 
еше гу у четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p> <pb n="38" /> <p>Викнумо комш 
такој, па улего у седамнаесту годину, и татко ме т’га даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} И 
ће се потепају сас ножеви и пушке син и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набе 
салте видру.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, максуз 
ајте дар.{S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу с 
ји...{S} А, симсиле му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Ту 
<p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја се сас онија тројицу мужи, друсто на с 
е по кућу како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Господина, да 
..</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не искаче, море 
олему собу на један дувар пак висеше ми татко: на груди му срмалија џемедан, озгорке од чову фе 
с Св. Богородица и Св. Никола, јербо ми татко Светога Николу служеше, па Јерусалим, а пред овеј 
е је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{S} Туго, јоргани!{S 
им, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, гореше кандило дајма.{S} Долапи пак ш 
</p> <p>- Елате!{S} Елате скоро! - грми татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста <pb n= 
е.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака се донесе дом’, па си  
 кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како мал 
 неје жал Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко  
рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} Н 
сам била кол’ко напред под нишан, јербо татко грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прат 
но гледају.</p> <p>Тај кир-Тодорча како татко ми, у теја године; салте што му коса побела.{S} Ч 
е си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати онија за рамо, још сас се мрвка надала, а 
 свећу...</p> <p>Тике ете ти га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тике очи та у  
 и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за нешто погледа.</p> <p>Он попи чашку раки 
 смо му спрајили, доламицу; и купијо му татко у Васка Стамболију капу калаплију,<ref target="#S 
акво? а, симсиле му погано! - па звекну татко и потрча накуде кућу како чираче<ref target="#SRP 
аџијо?</p> <p>- Сиктер сени! - па викну татко и појде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А глума 
и та на сокакња врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос на папуче, горе је салте на јед 
19012_N25" /> Убав беше јако!...</p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у редовату недељу, а би 
косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а нана донесе ракију и ки 
ијо? - питују онија чудејећи се.</p> <p>Татко ми се још повише расрди.{S} Туго к’д се татко рас 
што су преко недељу препазарили.</p> <p>Татко броји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња  
едно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срдит, па кад викну на онија тројицу, м 
ш аманет?{S} Ми си наш донесомо.</p> <p>Татко га пушти да збори, да питује.{S} Ћутећим слуша, с 
исто како чутура за туцање кафу.</p> <p>Татко се пак не сећаше заш’ га задева боба-Настасија, т 
 је, аџијо, онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њ 
.</p> <p>Нана виће не питује, јербо зна татков ми табијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а о 
 трубу, неначету, а тетка му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од црвену свилу пу 
Сотираћа спраљашем кошуљку.{S} Баба му (таткова мајка) одсекла за кошуљку од најголему трубу, н 
ти ги за обување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећарка дајма, ама за што: да помогне 
ше; срете ме кад идешем са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике  
head> <p>А један дан...{S} Седела сам у таткови ми читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј спијеш 
е носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на гости.</p> <p>Један дан, прокашља се татк 
е з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} Збо 
му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу салте да не прођу куд Ђо 
{S} На татка се фрљило кротко, на бабу, таткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу, моју на 
ом мушко, а срамује се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана, ел 
 Краљевића Марка.{S} А боба- Настасија, татку ми за инат, погледа у Сотираћа, па викну:</p> <p> 
е пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску к 
 очи.</p> <p>Ништо више да неје рекнуја татку ми, салте ово једно, <hi>блажу</hi>, па виће дост 
спод знаје заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку ми честито, и каза што неје могаја попре: од зору 
лети тија сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> 
, славеј-пиленце,</l> <l>Та си ми падни татку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та нову вадим 
да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје му татку кућа!... а, Ниш! срма ђумиш!<ref target="#SRP1901 
и.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму 
 десет погаче, па четири големе тепсије татлије, па две тепсике баклава...{S} Туго!...{S} Ама и 
 и загледа се према себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње, виде читав големи свет свој 
- Не ли ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нема одовде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S 
.</p> <p>- Ако је Нишлија неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Ле 
p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија неје звер.{S 
 те је у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам да прајим...</p> <pb n="36" /> 
’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дад 
 погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезевенг: доведо гу овдека да гу сп 
 тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје лице, аџике, онај могарац, Ђоша, отишеја у Господ 
 тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи на  
вај си је чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да си жива, стринке!</p>  
 људи смо...{S} Куде је, аџијо, онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не збори.{S} Појде за снај 
па заборави...</p> <p>- Прикажи ни онуј твоју прикажњу, две ти очи! - рекоше укућанке; а она:</ 
рво.</note> <note xml:id="SRP19012_N32">Тврди пазар.</note> <note xml:id="SRP19012_N33">Јело.</ 
вца.</note> <note xml:id="SRP19012_N12">Тврдиш пазар.</note> <note xml:id="SRP19012_N13">Име, г 
e> <note xml:id="SRP19012_N68">Цицилук, тврдовање.</note> <note xml:id="SRP19012_N69">Столар.</ 
обом <pb n="7" /> а другу је испружила, те јој се види цела чарапа, бела, вунена, шарена на прс 
 што је озго до насред груди раскопчан, те јој се види од српског платна, проткавана жутом свил 
си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорч 
, мека мамудијо: <pb n="77" /> оћемо л’ те тебе, стлинкино, удавамо за онога ууубавога Миту Ђул 
пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича-Мане удари? - питају и девојчик 
 па викају, смејајећи се:</p> <p>- Заш’ те, мори Таске, удари?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да ме је  
, и збори:</p> <p>- Ела, моја снајо, да те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило,  
ене ме мило.</p> <p>- Мерак му је... да те види.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та се зачуди.< 
е при сокакња врата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџ 
Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} Како па да те нагазим?« Рекне ли ми мене па: - »Јеси, нагазила си  
ди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те види...</p> <p>Око мене се обрће соба...{S} Ћутим.</ 
ањ.</p> <p>Пусти срам!...</p> <p>- И да те је мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Димитр 
Како би ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димитрије неје бећар, што ћеш...</p> <p> 
к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништ 
 <l>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш до 
еш за убавога Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је, белки, јоште мило за Димитрија...{S} А?</p> <pb  
а жену, нанино девојченце?...{S} И тебе те треба да је мило што се лошо онодило и свадба растур 
ојој је стара до сада причала, и устаде те је у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S}  
- вика једна наша комшика, па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, па  
 је нана казала за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје, мори 
па тике мене усујле:</p> <p>- Димитрије те јако милује...{S} Неће си може без теб’...{S} Пушти  
еје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што викају 
ати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за  
Мени ће причати, тако рече.{S} И замоли те изиђе из собе домаћин: нема, вели, воље да прича »пр 
а девојку, на Ђул-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тури,< 
е, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n="62" /> Бог сачува: салте чекаш  
карала (истерала) сам слушкињу; бре кој те пере; бре прајила сам слатко; бре варила сам црвени  
} Маје се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена...{S} З 
се обрће соба...{S} Ћутим.</p> <p>- Нак те види... а?{S} Што има...{S} При сокакња си је врата. 
: тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручкам те, Боже, од Швабу ли је овој?{S} Од Турци неје.{S} Мла 
ем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе нагазила?!{S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} Како 
 ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли с 
заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичис 
из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за Димитрија, заш’?{ 
уде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ники мужи погани!{S} Обрну гла 
ти гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јако те милује.</p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- Мерак му је. 
е била):</p> <pb n="104" /> <p>- А како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче,  
/p> <pb n="4" /> <p>- С’га зборешемо за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на врата!</p> <p 
</p> <p>- Димитрије Ђошин неће може без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе.</p> <pb n="87 
е те јако милује...{S} Неће си може без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од свекрве ми  
’ нећеш за убавога Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је, белки, јоште мило за Димитрија...{S} А?</p> 
Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, за тебе!...</l> <l>Лети ми, моје славеј-пиленце,</l> <l>Ск 
нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Таман малко да се 
без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе.</p> <pb n="87" /> <p>Ја ћутим, огањ ми се качи уз 
 станула како вејка, што се од гајле за тебе погрбила, па како да има сто године...{S} Досећује 
јећи прозборило: »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама 
етке!{S} Овај си је чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си!</p> <p>- Да си жива, стр 
е тебе и другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је  
н је.</p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’ 
ека мамудијо: <pb n="77" /> оћемо л’ те тебе, стлинкино, удавамо за онога ууубавога Миту Ђулино 
ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе нагазила?!{S} Неје, мој Димитраћ; јоок!{S} Како па 
ила):</p> <pb n="104" /> <p>- А како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, к’д 
ка ни донесе Васка по кафче.</p> <p>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за ка 
је има жену, нанино девојченце?...{S} И тебе те треба да је мило што се лошо онодило и свадба р 
уде је Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана д 
ги ошав, за онуј мученицу што је заради тебе станула како вејка, што се од гајле за тебе погрби 
 вика баба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Таску од натраг за фустан.</p> <p>- Ете т 
по две пијавке над очи прилепиле, јербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас младожењск 
 чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше онеја њигове т’нацке у 
де у мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи 
ам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појеш 
а Панталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ п 
иле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј забрајила.{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} Чекај о 
ој што сам се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погле 
е врата...</p> <p>Ич се и не двоуми: не теја.</p> <p>... па дооди, па тике мене усујле:</p> <p> 
 беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лага 
/p> <p>Тај кир-Тодорча како татко ми, у теја године; салте што му коса побела.{S} Чело му, ете, 
 симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56" /> несте били...{S} 
 фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на 
ре Нишлике, мало, <pb n="8" /> мало, па тек по коју шалу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, ма 
ледаше.</p> <p>Кад ме сплетоше и турише тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменчеџије.< 
 Туго, јоргани!{S} Све селемија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине спраји напред, још то 
и фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше онеја њигове т’на 
!{S} Санови, на санови капаклије!{S} Па тенџере, па тепсије!{S} И два мангала!{S} И три гевгира 
е, од тетку ми котличенце.{S} Од родови тенџерке, па мафишлаци...{S} Четири сам мафишлака добил 
 по крстетину, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми 
ма, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и збори: - »Кучко!{S} Могарице!{S} Искаш ми кућу п 
а излегоше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме 
рбину, по крстетину, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свек 
атко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, е 
ко се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер п 
иће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’ 
о, најмало седом-осам пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне  
 тој ли се удавају девојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти 
бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се, вика, дедин, дигнеш  
о да сварим питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) да га пит 
 работила; обадве гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас пуцке,<ref target="#SRP19012_N98" /> ш 
- шарено!...{S} Од татка ни дојде софра-тепсија - око њума рат да седу петнаес душе!{S} Од брат 
 на санови капаклије!{S} Па тенџере, па тепсије!{S} И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S 
ни таман десет погаче, па четири големе тепсије татлије, па две тепсике баклава...{S} Туго!...{ 
 четврта иста како сас божур.{S} У кућу тепсије, калајлије, санови, големи мангали, бак’р, бак’ 
з ћеменчеџије, та скидо од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире...{S} Чука 
а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мекике: пратија да ги изручам сас жене и  
муж висок како топола!...{S} Од чичу ми тепсика, од стринку ми тепсиченце.{S} Од тетина ми котл 
а четири големе тепсије татлије, па две тепсике баклава...{S} Туго!...{S} Ама и ја несам остала 
..{S} Од чичу ми тепсика, од стринку ми тепсиченце.{S} Од тетина ми котле, од тетку ми котличен 
 од сецкана празилука, о црноме луку на тепсичету, о копривама – које ваља окусити уз сечка<ref 
ија<ref target="#SRP19012_N47" /> Сотир терзија беше на бал, а беше к’сканџија<ref target="#SRP 
дан па гу води, води.{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по мешину му се салте претура.{S} Тако 
е се.</p> <p>У једно наћве замесише две теста, једно је моје, друго младожењско; и оба претисну 
{S} Играју и онеја две, што су замесиле теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђу 
, што су замесиле теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто по 
 руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<ref target="#SRP19012_N53" />.{S} 
епсика, од стринку ми тепсиченце.{S} Од тетина ми котле, од тетку ми котличенце.{S} Од родови т 
а посипување цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, висок како овија чард 
кошуљку од најголему трубу, неначету, а тетка му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо г 
и тепсиченце.{S} Од тетина ми котле, од тетку ми котличенце.{S} Од родови тенџерке, па мафишлац 
око рукави.{S} У мене је један рукав, у тетку му други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке с 
ба, и Димитријево друсто, и Димитрије - тешем да испуштим филџани.{S} Излего из собу спотурајућ 
а кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да  
а што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да рабо 
д своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град знаје.{S} А ч 
о си је ђојем <pb n="35" /> две-три дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије</hi>...</p>  
посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага ни сестр 
 мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише 
к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се, вика, деди 
, мој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми руку</l 
 <p>- Ууу! - узе она та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да с 
и татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејање излегнеш из с 
l>Заш’ си, синко, пожутеја?</l> <l>Заш’ ти, дадип, веђе...</l> <l>Зашто су ти веђе...«</l> </qu 
а тике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на д 
е шимшири големи како сливке, бре каква ти цвећка неје.{S} У пролет: зумбул, лале дори сјају.{S 
24" /> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - с’га ти је још по убава!</p> <p>- Салте јоште једну...{S} Кр 
једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул,  
е’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике сас крила - једанпут.{ 
не би могаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Настасија.</p> <p>- Немам, ете, млого, 
Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, 
 та губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје  
ојде ни време без пијење.</p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај си је чашка за здравје на тебе и н 
омаћица се подиже и вели:</p> <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуш 
 Ђул-Марика па испи чашу, узвикну »фала ти, Севетке!« и настави.</p> </div> <pb n="91" /> <div  
злетела, па како кроз обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Т 
 бадем, што виће прецавтело и опало, па ти приличе како да су по туј зелену чергу бели цветови, 
орчо!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, но...«</p> </div> <pb n="71" />  
/p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста, жив ти Бог!</p> <p>- Доста и ја викам.{S} Пила сам си винце 
ија.</p> <p>- Не млати се, стринке, жив ти Бог! - збори домаћица, не дајући јој да устане.</p>  
а пратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив ти Бог!</p> <p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а  
012_N12" /></p> <p>- Прикажи ни гу, жив ти Бог!</p> <p>Све је окупише.{S} Молбе, заклињања, пре 
рму и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жив ти Бог!{S} Кррршено Чееело!...{S} Јааа!...{S} К’д попре 
 донесе Васка по кафче.</p> <p>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</ 
на гу Краса пита:</l> <l>А, Марике, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Димитраћа?</l> <l>Одговори Ђу 
p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста виће, две ти очи!</p> <p>- Једна при мене у комшилак венчала се п 
н га Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?</l> <l>Одговори Д 
p>- Прикажи ни онуј твоју прикажњу, две ти очи! - рекоше укућанке; а она:</p> <p>- Какву па мој 
> <pb n="16" /> <p>- Што се смејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> 
 даја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> <p>- Ооо!{S} Ашкосу 
 пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори да се заплачеш!...</p> <p>...а,  
 мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јако те милује.</p>  
Таску од натраг за фустан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>- Мори 
/p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>- Мори Таске! - па вика боба-Сика 
аску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо не  
ја напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо дом’ забрајија, па дојд 
ање, бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова-џубелак<ref 
ти, и за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко.{S} Остаји јеменије пред ћошку, и уо 
е не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија усујле:</p> < 
лницу, тамјан, свећу...</p> <p>Тике ете ти га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па  
 Овој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S}  
 работи там?!...{S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шалваре, а 
 у башчу при гергеф, мислешем: како ете ти га Димитрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у о 
етови на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, 
у половин дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете ти ги па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчи 
p> <p>Још повише се замрачи.</p> <p>Ете ти тројица мужи из младожењски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурч 
! - узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те види...</p> <p>Око мене се обрћ 
рата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе да с 
атко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - 
дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.</p> <p> 
ко видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - вика баба 
ћеш, Јоване, да си дадеш Таску, девојче ти за Димитрија Ђошинога?« <pb n="61" /> - »Што збориш, 
а зборешемо за теб’, жива ми Јола!{S} И ти отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за 
ију.</p> <p>- Јоште по чашку.{S} Ајде и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здрав си комшике!</p> < 
оћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго, туго 
то, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо салт 
 с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... 
ш; искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти мод 
имитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана доодила.. 
ебе би ти облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димитриј 
ала Богу, здраво је.</p> <p>- Писује ли ти сестра?{S} Како си је она там’?</p> <p>- Пише, здрав 
 аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко  
а.{S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стојеше 
мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - ве 
</p> <p>- Салте на боба.</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нема одов 
P19012_C4"> <head>IV</head> <p>Па не ли ти, керко, ја одболува.{S} Истина, несам била у легало, 
 беше у комшилак болево (болесник), ели ти, чуваја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била се 
/p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти недељски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Соти 
а сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оној што ми се в 
лте на шалварке, на кратке антерике ели ти јелечики, искитене сас свакојако цвеће, а веђе, како 
} Истина неје умреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим 
фил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал 
.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, станула тол’ко бесрамна?</p> <pb n="78" />  
н ти је тебе и другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- А 
, слушајећи, рекнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатили, напрајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А  
иш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дед 
p> <p>- Здрав си, Севетке!</p> <p>- Дал ти Бог, Аџи-Настасијо!</p> <p>- Ајде!{S} Здрав си, Севе 
, да Бог да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи- Настасијо!</p> <p>- Здрав си, комшике!</p> 
е, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме  
 милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, деткино, жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не 
си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он 
и сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла 
 посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обуч 
ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <p 
а нову вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, мој 
, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем т 
ој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обо 
 ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагњ 
заглеђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За на 
Домаћин је.</p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и другар...</p> <p>- Колај ти је тебе да збо 
ринке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака ни донесе Васка по кафче.</p 
што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да се об 
 здрава сам.</p> <pb n="5" /> <p>- Како ти је другар?{S} Здраво ли је, добро ли је?</p> <p>- До 
сталих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{S} Како ти исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гр 
знаје, аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике он 
обро, фала Богу!</p> <p>- Па јоште како ти је другар?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Фала Богу, здра 
аво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште пови 
а има сто године...{S} Досећује се, што ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално и пожал 
{S} Досећује се, што ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, па све за нану. 
ке!</p> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - што ти је убава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај до  
уцке,<ref target="#SRP19012_N98" /> што ти се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица с 
 од зумбул, измешано, <pb n="99" /> што ти од њег’ дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а ра 
ут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се словедн 
, Марике, онеја пембе шалваре...{S} Што ти приличууу!...</p> <p>- Јес’ па.{S} Пембе шалваре...{ 
по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас Дими 
тко, мајка, кум, стари сват...{S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, па калајлије!{S} Санови, на 
е Чучку Сику, своје другарице!{S} Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама 
ем од нану ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Ди 
ол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаво 
о тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано решето, модро ђозбу 
 па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унученце, бре дедино кученце, несам жудан, 
а дојдеш...{S} Јутрос сам водила јетрву ти, лаусу<ref target="#SRP19012_N4" /> на молитву,<ref  
 та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не млати се, с 
, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водице та да се смрз 
p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- Да су ти, Севетке, здрави си, да Бог да!{S} Здрави си!</p> <p 
ошке<ref target="#SRP19012_N2" /> Да су ти ћерко, рекнули да заповедаш сас лимон ели каранфил,  
једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ник 
Заш’ ти, дадип, веђе...</l> <l>Зашто су ти веђе...«</l> </quote> <p>Такој никако беше, ништо за 
="#SRP19012_N70" /> Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - в 
а!...{S} К’д попреее!...{S} Полеј, Бога тиии!...</p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у татка м 
S} Неће си може без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од свекрве ми иска божном подношке 
је славеј-пиленце,</l> <l>Скоро прелети тија сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку у башчу,</l> < 
поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па 
модроокасти, и за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко.{S} Остаји јеменије пред ћо 
.{S} А било ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој< 
ећим и трчећим појдо у собу куд легамо, тике ники та на сокакња врата: чук! чук!</p> <p>Татко м 
еришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена има, вика, ништо, неје без и 
плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам чула н 
а сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата: чук!{S} Пита који је, из 
 из мутвак...{S} Што работи там?!...{S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума 
е фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу,« помисле, »за моје удавање с 
, а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на сокакња врата кротко: чук!...{S} Онаја! 
дне к’да порасне висок како селвија.{S} Тике туј онај боба-Настасија:</p> <p>- Јес’ па, селвија 
аглеђују, пљесну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги п 
селу краставицу, па узе да га служи.{S} Тике он:</p> <p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана седе, и то н 
момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и д 
ојде, виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија усуј 
е, да прошћаваш, да подизам шалварке, а тике нана завика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи куд 
де, па си дори глас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе,  
бошчалаци на свекра, свекрву, родови, а тике татко ми погледа по жене никако страшно: ја се од  
 ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред сокакња врата три пут: чук! чук! чу 
и ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забрајише да мислу <pb n="45" /> што ми 
 потепала.{S} Заш’ да праји...</p> <p>А тике невеста-Краса (ја гу викашем <hi>невесто</hi>) јет 
на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што г 
te> <p>Сплитав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и колико 
итрије неје бећар, што ћеш...</p> <p>Ја тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела.</ 
а, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb n="54" /> појас јеглак, та си ги об 
атко ми.{S} Погледа по нас, погледа, па тике очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш 
?</p> <p>Господин се мало помислеја, па тике: </p> <pb n="59" /> <p>- Тражи %наћас другу девојк 
 обришем оно место куде ме пољубија, па тике спушти си гу: жал ми дојде да се бришем, жал, жал, 
 оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики, другарице ми све та у римање<ref targ 
а од сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет ж 
жи погани!{S} Обрну главу од натраг, па тике салте по жене.{S} Да ли је свет стануја толико бес 
 јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Димитрија, и дојде ми на жал 
 пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротачко рекну:</p> <p>- Што се напраји.{S} Бошке? 
ечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, па тике ми се учини како ме Мита жално викну:{S} Маријооо! 
 Туј ништо јако, јако бесрамно рече, па тике звекну:</p> <p>- Сиктер сизи, домузлар, бре! - па  
без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од свекрве ми иска божном подношке, други пут брдо 
воуми: не теја.</p> <p>... па дооди, па тике мене усујле:</p> <p>- Димитрије те јако милује...{ 
у се салте претура.{S} Такој, такој, па тике мене:</p> <p>- Туго, туго, Маријо! (не ме викаше н 
ица, све се више ражаљујем и плачем, па тике најпосле, плачећим:</p> <p>- Аман, стринке!{S} Нак 
ра, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бог нака о 
а!...{S} Дојде сас мене чак до кућу, па тике:</p> <p>- Ђул-Марике!...{S} Димитрије си је при со 
еба да се смрзну не да се стегну?« - па тике мене та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запој 
тавили на овај свет самач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој неје истина, погледа у венчан 
{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста д 
 ми попи, изруча мрвке од краставицу па тике се искашља и узе:</p> <p>- Што?...{S} Ћеш се чудиш 
ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури главу, мрвка па затури фес чак на ш 
евојчики у сарачану?</p> <p>Снаја си ме тике уфати, па ме уведе при девојчики.</p> <p>Дигли смо 
е ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике ућута.</p> <p>А нана ми!{S} Кротко јагње!{S} Благи 
оље лете кад опече звезда, опече, па се тике скута, земљу загрну црни облаци оди све стране а о 
уј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти би 
при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у з 
едаде што иска, тресејећи си, а жене се тике прибуташе при пенџери.</p> <p>- Елате!{S} Елате ск 
а рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, ама н 
 сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тике по кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се напрај 
рење ударише слузе на очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како гол 
а ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде ништо у груди, запти ме, не могу да диј 
па појдо куде Димитрија...{S} У срце ми тике ништо притупка, уз образи ми <pb n="19" /> се укач 
стаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике звекну:</p> <p>- Сиктер сени<ref target="#SRP19012 
уго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску кротачко:</p> <p>- Таске, мори!{S} У 
S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наме 
ју за ништо?« К’да ја овој рек’о: он си тике опушти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, 
шинога сина Димитрија.« К’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они су  
да Бог да!{S} Вечере и ручкови нема, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не слу 
 Тој си је јоште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Мари 
лиџан; мустаћи си је изгризаја та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и модру; <pb n="65" /> оч 
куде глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p>Ми се тик 
у за кадилницу, тамјан, свећу...</p> <p>Тике ете ти га при нас татко ми.{S} Погледа по нас, пог 
не аџију у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике туј јадна нана:</p> <p>- У, туго!{S} У, леле!{S} У 
рајте.{S} Овој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, а 
ef target="#SRP19012_N75" />...«</p> <p>Тике нана ми покри очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго. 
каву, поче, и то мени говори, пријатно, тихо, као да крије од осталих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{ 
ном.</note> <note xml:id="SRP19012_N42">Тихо, полако.</note> <note xml:id="SRP19012_N43">Свирач 
да су по туј зелену чергу бели цветови, ткајени на прсти.{S} А зумбул пред кућу, око голему ћош 
, што пешкири, што чарапе: како да неје ткајено; како да неје ништо у руку узето, ного изникло  
разбој ели мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан...{S} С 
/p> <p>Прошло два, а они још за софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, леблебије, а поред бело 
к, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Настасију.</p 
е што ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, 
 венчај ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на сина благослов.</p> <p>Искочили на сокак и узели  
> <p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за неш 
. две ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref target="#SRP19012_N3" /> -  
шчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и то мени говори, пријатно, тихо, као да крије од осталих 
е...{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо б 
 се, излезе!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас ципиле, <pb n="44" /> како ништо да ни каже, 
дет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на грудима црно бућ 
лунце пипају и викају гугууу-то! гугууу-то!... »Један, две, три...« бројимо, па кад избројимо п 
се спрема слунце пипају и викају гугууу-то! гугууу-то!... »Један, две, три...« бројимо, па кад  
рабу, па и ја.{S} Ја пак на првенче ми, тога Сотираћа спраљашем кошуљку.{S} Баба му (таткова ма 
.{S} Жене и мајка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђују, п 
 је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице<ref target="#SRP19012_N45 
разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури главу, мрвка па затури фес  
i> из чаршију што викају трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Што си с 
да!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас њега не 
вију.{S} Отвори врата: у обор улезе кир-Тодорча.{S} Чинише здраво живо па узеше да се гледају,  
да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би напрај 
на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га 
 сам чула што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча напраји; јербо при татка ми је зборија лошо за  
 не знам, чудно гледају.</p> <p>Тај кир-Тодорча како татко ми, у теја године; салте што му коса 
а да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и докар 
.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па 
-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотираћи, Манинице и Ванинице, Кра 
ежљив Димитрије - Циганин?...{S} А, кир-Тодорчо!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не излегл 
Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, 
познаде, ћеш се зачудиш.{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше  
вицу, зборејећи:</p> <p>- А виде ли кир-Тодорчу, аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је биј 
а!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога, тој си је доста: за мој милос’ ич не бригне!{S} Куде са 
ире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чутура<ref target="#SRP19012_N79" /> за туцањ 
но</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош,  
а дадемо Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што ј 
{S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>-  
</p> <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А ст 
олеко било од свакога, све до корен.{S} Тој си је било Господиново проклесто у цркву, неје ништ 
нака обрће на добро, не на лошотињу.{S} Тој зборејећи узе посипку, па се надлеже на њума како с 
 за тој те не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је 
а.{S} Маје се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена...{ 
> <p>- Што му се несу стегле питије, за тој.</p> <p>- Какве питије? па питују и бутају се.</p>  
- Заш’?{S} Што ће му Димитрије умре, за тој.{S} Фатило си момче тропљику<ref target="#SRP19012_ 
у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники девојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е 
 да ги изручам сас жене и девојчики, за тој што сам се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове аљи 
ш’?...{S} Што не запалимо девојче... за тој.</p> <p>Нана виће не питује, јербо зна татков ми та 
м у Господина (владику) да га питам: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи тепају за ништо? 
 вика:</p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фр 
 мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не п 
 наредија, па и среду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од  
, плачем, плачем...{S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дертови ми д 
о те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи 
 Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} 
ејела убаво да сварим питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) 
те, вика, чедо, плачеш та губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: т 
јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чуд 
ма, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па тој...</p> <p>Ђоша, слушајећи, рекнуја му да л’же.{S} Т 
="#SRP19012_N58" />.</p> <p>- Што је па тој!{S} Заш’ се млатите?! - од азганлак<ref target="#SR 
и месеца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’? 
ћи ги сви никако чудно.</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А татко  
ти га глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су  
на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} 
</p> <p>- Заш’ да не иска?...{S} Што је тој, аџијо? - питују онија чудејећи се.</p> <p>Татко ми 
 аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- Ви си и 
ркез...{S} Несмо, знаш, запазили што је тој Ђоша пратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив ти Бог!< 
брајија, па дојде да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ак 
ање сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан неса 
а тому Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич м 
ојче на Кршено Чело...{S} А па што беше тој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене 
ники други такав празник - пунач’чка, и тој најповише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и  
ју цел град...{S} Збори, досећује се, и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам ше 
ла, е га би ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ружи, ружи, и не даваше ми да из  
е леб, прање чемашир; а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушаше 
</p> <pb n="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, ништо друго.</p> <p 
p>- Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Дајте ми тој калуђерско џубе!</p> <p>Нана му предаде што иска, т 
 ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не искаче, море како шашав идем, жива ми наша чеда! 
, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте пригода - она си за ништо друго доод 
у: - »Не знам.{S} Максуз знам што несам тој напрајила, а онакој, кој знаје, белки...«<ref targe 
нка.{S} Сас овој искам да почнем, јербо тој ми је шан:<ref target="#SRP19012_N13" /> по татка м 
знамо заш’...{S} За црни лук...{S} Како тој’?...{S} Белки глумац...{S} Бија је зар пијан, - збо 
ку и <pb n="39" /> бели лук.{S} Па како тој паниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлинс 
че,<ref target="#SRP19012_N95" /> а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две три  
о си је такој до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем <pb n="35" /> две-три дни  
ску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref target="#SRP19012_N72 
им:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, моје славеј-п 
а мислешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’д 
ија.« Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за прикажњу!{S}  
 ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула 
:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, станула тол’ко бесрамна?</p> <pb n="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми 
о!{S} На Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџи-Кос 
си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p>- Како па да му се не бојим, Таске 
атка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при куће, при лојза, од св 
p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S}  
кол’ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка С 
и колико се Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њој, и још више, много више, јер није ми је 
салте по жене.{S} Да ли је свет стануја толико бесраман, ели шашав?</p> <p>- Не се срди, стринк 
 облаци оди све стране а огањ и оморина толико, да си издане човек, ветар пак нема га ич, та се 
преко зиму?«</l> </quote> <p>Овај си је толико...</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!{S} Опет машала!< 
{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем нити толико шашава та да појем к’да си ништо неје за појање. 
м,<ref target="#SRP19012_N6" /> накриво толико, да јој се дотакао чак уха, с пусћулом<ref targe 
о: чук... чук... чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат  
n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и није баш толико стара, једва ако је прешла шездесету.{S} Раста ј 
је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да бидне 
роминеш Марику: на обедве узни од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде м 
менчики<ref target="#SRP19012_N86" /> и топку.<ref target="#SRP19012_N87" /> Видеја ме из кумаш 
ахале до Ћир-Костине улице добро осетих топлоту зрака пролетњега сунца, што сијаше као око Петр 
си па беше тај Димитрије!{S} Висок како топола, убав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса 
а колај да прекрсти ноге муж висок како топола!...{S} Од чичу ми тепсика, од стринку ми тепсиче 
уди.</note> <note xml:id="SRP19012_N24">Тор.</note> <note xml:id="SRP19012_N25">Од лака плитке  
 ружицу, а зуби белеју како јагањчики у торљак!<ref target="#SRP19012_N24" /> Убав беше, па се  
на главу му фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу држи од цара ферман,<ref target="#SRP 
%ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен траболоз зафатија га од џепови дори до под пазуке.{S} П 
емо кроз један голем чаир, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како понели смо ј 
 Поприка си је љутина, лук мука, зелена трава једило, славеј-пиле мушко чедо... а, мори, Таске, 
b n="67" /> на јесен но на пролет.{S} И трава зелена како у пролет, и лисје зелено, јербо слана 
како идемо кроз један голем чаир, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како понел 
<ref target="#SRP19012_N214" /> троскот трава како зелена чова.{S} А под чандије сепечики,<ref  
је иње, да се не зеленеје по обор млада травка како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од 
уј искашем да газим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подизам шалварке, а тике  
 викну:{S} Маријооо! та једнаг чучну на траву, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме  
ор млада травка како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтело и о 
ићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене  
слеја, па тике: </p> <pb n="59" /> <p>- Тражи %наћас другу девојку, па си гу венчај ујутру за Д 
 седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми дој 
и такој.{S} Он па пред Свети пре недељу тражи од нашега попа да му испише сиротињу из своју нур 
ек!{S} Он неје човек, неје пријетељ.{S} Тражија са пријетеља, па си га најдо - бата!...{S} Ка к 
?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа тражила, - рекну, па узе та обрну главу: чак ми срам до 
 наодија приготке на бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за ћосави, 
ар, па наместим око та гледам на сокак: тражим да видим бећари Нишлије, ђокси ђумишлије...<ref  
/p> <pb n="20" /> <p>- Ете, питује бата тражиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што неса 
12_N77" /></p> <p>Мрвка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} За једнога  
миње татко при нану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ 
ли на сокак и узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја познавам једно девојч 
се могу свега сетити и све поменути што траје последње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме  
апраји си киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и збори:</p> <p>- Ела, м 
 оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, човек право да збори.{S} Аџија  
зну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па тике мене та  
а да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<ref target="#SRP19012_N62 
ену, нанино девојченце?...{S} И тебе те треба да је мило што се лошо онодило и свадба растурила 
 дисћурк, само су му поузацки рукави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су 
е, на прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи оному кој си је за реп:  
ње кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет модроокаст 
дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима завије 
ref target="#SRP19012_N62" />.{S} Такој треба, ама овај си черкез беше - дуз<ref target="#SRP19 
а’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: убава чова, убав вез, каранфилија, уз пазуке, ок 
га; а онија гледају и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, ама човек...{S} Згрешија је; људи смо.. 
ве шивети, на један скалапен килим, што требаше да је у мојега Димитрија једнаг по моје венчање 
S} Вика честито, шушка и узе та трепка, трепка, чека одговор од татка ми за честитање.</p> <p>- 
е врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та трепка, трепка, чека одговор од татка ми за честитање.< 
 Он, туго! мој Сотираћ, модроок, с црне трепке, дугачке, густе, што приличешеју на замршен ибри 
, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј трепке!{S} Дугачке, 
е и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј трепке!{S} Дугачке, густе, та си му испод очи правешеју 
 приличешеју на замршен ибришим.{S} Сас трепке се беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, д 
ог сачува: салте чекаш к’да ће си муње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене  
 збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, па излегоше.</p>  
аћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје лице, аџик 
у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А стрин 
 џубе!</p> <p>Нана му предаде што иска, тресејећи си, а жене се тике прибуташе при пенџери.</p> 
гледајећи кроз пенџер, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа тат 
 од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, тресем се, па тике ми се учини како ме Мита жално викну 
плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила грозница а нема слуска да м 
и па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим 
једна салте чубар, друга цвеће смиљово, трећа зумбул, четврта иста како сас божур.{S} У кућу те 
еднога ћосав, за другога модроокаст, за трећега малечак па дебел.{S} Ја пак мислешем: не ли је  
и иска божном подношке, други пут брдо, трећи јурнек<ref target="#SRP19012_N88" /> за јеглак.</ 
 Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш, вика, стринкина, да у 
p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и  
есто ни на једно, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко се  
око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остар 
у гугууу-то! гугууу-то!... »Један, две, три...« бројимо, па кад избројимо повише од седом, а на 
 дан на Свети на ручак, па вечеру...{S} Три дни, две ми очи!{S} Дугачка софра, ич се не диза.{S 
, плачем...{S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дертови ми да кажем; 
ков ми табијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Недостају стр 
па, викају жене, и младожењску плаћу за три месеца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не з 
оћ!{S} Не ги има ћеменчеџије како онија три дни; несу девојчики око мене како што бе’у; салте т 
се; а тике отутке та пред сокакња врата три пут: чук! чук! чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и отрча  
рзан конац, а на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано решето, модро ђозбунџуче<ref tar 
е да може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу па:</p> <p>- Милујете, вика, јако те 
 млад, од нашу Марију да је поголем две три месеца, више неје.{S} Нећу си, вика, дадем девојче  
ере, па тепсије!{S} И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па 
а ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три дана саме како анаме.</p> <p>Бре играње, бре веселб 
 и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} 
 носи што си је ђојем <pb n="35" /> две-три дни тешка, да се не стеза, та да не <hi>избије</hi> 
к бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак д 
S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку, другару си али 
- како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас ципиле, <pb n="44" / 
што да ни каже, па не си каза ништо.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћошку, ђојем ништо да  
чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја као он. <pb n="93" /> Ник 
<l>Свећу пали, свећа му се гаси:</l> <l>Трипут му се свећа угасила.</l> <l>Па искочи та си мајк 
{S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному очи - црне трњинке, па како филџани.{S} А бој<ref target="#SRP1901 
...{S} Бија је зар пијан, - збору онија тројица %плауће.</p> <p>- Глумац!...{S} Ајде, белки глу 
<p>Још повише се замрачи.</p> <p>Ете ти тројица мужи из младожењски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурчија 
 ми срдит, срдит, па кад викну на онија тројицу, мани се.</p> <p>- Како неје срам пријетеља ми  
, такој, Велиг-дан, он дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како сваки пут, принесо да му 
о напраји татко ми, дигаја се сас онија тројицу мужи, друсто на сина му, та у Господина:</p> <p 
росипује, лекује, имаше, јадна, стра од тропљику.<ref target="#SRP19012_N77" /></p> <p>Мрвка, п 
итрије умре, за тој.{S} Фатило си момче тропљику<ref target="#SRP19012_N911" /> за нашу Марику. 
о од дертови за мене... за мене си фати тропљику и умре Димитрије...{S} Истина неје умреја једн 
острела <ref target="#SRP19012_N214" /> троскот трава како зелена чова.{S} А под чандије сепечи 
нцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е 
ef target="#SRP19012_N97" /> и од гуску тртка - да ни га не урочу...{S}Задевају га онеја жене,  
 мајка) одсекла за кошуљку од најголему трубу, неначету, а тетка му га, сестра таткова, сашила; 
м могала више, ст’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легамо, тике ники та на сокакњ 
 за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо не зна.</p> <p>- Што  
а <hi>квас’ц</hi> из чаршију што викају трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« ви 
е сташе на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Дајте  
" /> к’да не сташе на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- Аџике, комшике!{S} Ела 
се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и збори: - »Кучко!{S} Могарице!{S} Искаш ми  
исеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту показа према истоку - стојеше у иконостас Св. Богоро 
кажњу једанпут да слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: мани се!</ 
око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи, крис 
у,</l> <l>Туђа је кућа, девојко,</l> <l>Туга голема, девојко.»</l> </quote> <p>Жене поју, а ја  
че, но се смеје, смеје, како да га ники тугичка.{S} Убаво време, убаво.{S} Пролет.{S} Работу ви 
S} У голему собу миндерлаци од орозан и тугле, у друге од даске, напрајени кад и кућа; и по дру 
 излего на мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати п 
ми стојеше исто како обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, мајка 
 црвено како божур... <pb n="106" /> А, туго!{S} Ручање, пијење, смејање, зборење - дори при ве 
; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слободија 
баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, за 
о да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Т 
р, свекрва добра, з’лве...{S} А, лелке, туго!{S} Димитрије си јадан умре, <pb n="96" /> а салте 
et="#SRP19012_N54" />.</p> <p>А, лелке, туго!{S} У нас: нити кабардиса, нити се отпушти, а нани 
итрија Ђошинога...</p> <p>- Венчали се, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не зна 
несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - заврши аџи-Настасија тужно, чудећи се.{ 
 Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок, с црне трепке, дугачке, гус 
ој, такој, па тике мене:</p> <p>- Туго, туго, Маријо! (не ме викаше ни невесто, нити пак... дру 
 у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго, туго! да ми не остане Димитрије у посмешу...{S} Сас ово 
/p> <p>Тике туј јадна нана:</p> <p>- У, туго!{S} У, леле!{S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и се 
ледајећи што је чича-Коле на ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све  
S} Такој, такој, па тике мене:</p> <p>- Туго, туго, Маријо! (не ме викаше ни невесто, нити пак. 
а сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Туго, блажу!...{S} Ђојем крисјани...</p> <p>- Крисјани! 
, нарочито Ђул-Марика, и рече:</p> <p>- Туго, Бошке<ref target="#SRP19012_N2" /> Да су ти ћерко 
ми покри очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго... блажу!</p> <p>- Блажу, аџике, блажу.{S} Јербо ј 
ишто.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{S} Туго, јоргани!{S} Све селемија!{S} Све 
 татко спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{S} Туго, јоргани!{S} Све селемија!{S} Све телија!{S} И кол 
о - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си  
што је чича-Коле на ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S 
весто, нити пак... друсто смо били).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем да ми домаћицу %славејниле  
 <p>Удадо се.</p> <p>Туго свадба!...{S} Туго <hi>презив</hi>!...{S} На <hi>презив</hi> ми бе’у  
ске жуте папуче везене сас злато!...{S} Туго!{S} На Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишли 
е татлије, па две тепсике баклава...{S} Туго!...{S} Ама и ја несам остала у посмешу, јербо што  
n="13" /> <p>Даде ме за Димитрија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај Димитрије!{S} Висок како то 
у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убав 
с мужи у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго, туго! да ми не остане Димитрије у посмешу...{S} С 
учини како ајдук, исто како катил...{S} Туго, мајке, што напраји!...{S} Пишин ми беше мука, а п 
’сам имала од татка, срам од нану...{S} Туго!{S} Појем на Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја с 
бошчалаци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нана пак, гледајећи кроз  
p> <p>Татко ми се још повише расрди.{S} Туго к’д се татко расрди!{S} Па к’д ста’ да вика, мајке 
гу...{S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу.{S} Туго, ако запази ники!{S} Ако види друсто му...{S} Дора 
е заод излего на мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме  
 да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клати се и тури руке п 
лије...<ref target="#SRP19012_N23" /> О туго!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! доб 
ала.{S} Ама ич!</p> <p>Удадо се.</p> <p>Туго свадба!...{S} Туго <hi>презив</hi>!...{S} На <hi>п 
.{S} Ете, завикала Вачиница јучерке: - »Туго, Маријо!{S} Шашави ли су ми кириџије, што ли?{S} В 
,</l> <l>Не жалиш татка и мајку,</l> <l>Туђа је кућа, девојко,</l> <l>Туга голема, девојко.»</l 
ран.</note> <note xml:id="SRP19012_N49">Туђинци.</note> <note xml:id="SRP19012_N50">Крила.</not 
 /> <p>Ђул-Марике заврши своју прикажњу тужним гласом, са сузом у оку.{S} Ућута, и одмах узе ка 
и, туго, Бошке?! - заврши аџи-Настасија тужно, чудећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се 
<pb n="99" /> што ти од њег’ дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цветови  
 очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ неси сас девојчики у сарачану?</p> <p>Снај 
мити били су за прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењерлије што  
лимче, како ја други пут што работешем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што 
..{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је добро; да ми је кир-Тодорча пришеја зборејећи 
мам<ref target="#SRP19012_N55" />...{S} Туј си ме нана разбуди - самнуло се.</p> <p>Кад каза на 
, ви још <pb n="56" /> несте били...{S} Туј ништо јако, јако бесрамно рече, па тике звекну:</p> 
Ђоша, слушајећи, рекнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатили, напрајили једну кавгу, мани се.</p> < 
ра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што  
у га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу... 
н излага што сам ништо дом’ забрајија.« Туј ми збори, виће што ми збори, па извади испод појас  
ину.</p> <p>Ете и тај дан нана ми та на туј Таску:</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам што м 
уј спијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки  
ви ми читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј спијеше, одотле идеше на дућан, и на туј дојде на в 
ћу никако другојаче - познава се што је туј домаћин.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ће?  
ана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</p> <pb n="73" /> <p>- И таман 
’да порасне висок како селвија.{S} Тике туј онај боба-Настасија:</p> <p>- Јес’ па, селвија.{S}  
ију у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике туј јадна нана:</p> <p>- У, туго!{S} У, леле!{S} У, Бош 
 како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитрије.{S} Погледам ли у цвеће 
ем кроз мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза снају  
} И аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што напрајише пријетељи, а Јован, сирома  
докарали да се свадба растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђ 
грамо, жене си поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у  
ој големо дрво, (ете, како никакво дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, зеле 
ешем га чак до ћурлински поток, па како туј искашем да газим та спушти паниче на траву а узе, д 
ло и опало, па ти приличе како да су по туј зелену чергу бели цветови, ткајени на прсти.{S} А з 
сјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј кућу... блажу<ref target="#SRP19012_N75" />...«</p> 
и аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј кућу... блажу<ref target="#SRP19 
прошћаваш, <pb n="105" /> ја кол’ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка  
е, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је нана казала за <hi>оној</hi>,  
...{S} Кешке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза шт 
и оба претиснуше озгорке сас песницу, а туја куд су претиснули турише у моје дукат, у његово пр 
 гу викашем <hi>невесто</hi>) јетрва на туја Таску:</p> <pb n="53" /> <p>- Аман, кира!<ref targ 
ку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску кротачко:</p> <p>- Таске, мори!{S} У аџину м 
е донесе при млада-невесту боја, оно из туја бошчу извадимо, вика, меришљав сапун.{S} Меришљав, 
кву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручкам те, Боже, од Швабу ли је овој 
а ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручкам те, Боже, од Швабу ли је овој?{S} О 
е у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручкам те, Боже, од Швабу ли ј 
собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручкам те, Боже, од Шваб 
S} Дајма је на човане чакшире сас голем тур; горе на шарену антерију, у делници басмену, у неде 
к дом’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћем 
и сапун!{S} Кешке!...</p> <p>У вечер ми турају боју, и поју:</p> <quote> <l>«Убава, добра девој 
у за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’  
а нана) плетеше чарапке: од белу пређу, турану на <pb n="101" /> сумпор; а јурнек си је за прст 
у беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко,  
ана дофатила, црвен као жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ св 
ref target="#SRP19012_N42" /> нареди да тури на сокакња врата катанац, да не отидне ники та да  
пиџик, ни па одење...{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас дру 
сокакња врата - на сокак...{S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и 
8" /> вика, прајија черкез дуз, заш’ не тури, вика, <pb n="51" /> јабуке: оне су берем, што вик 
 она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од росу - </l> <l>Рат  
, и узе да римам.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ручам 
!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клати се и тури руке под ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му Дими 
 ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак пред ц 
 нашинци нема.{S} Па не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук: што не може да слави 
мац.{S} Безбели је глумац бија пијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пријетељица 
ко ни је адет од време, па му на рогови турија вараклисане главице црни лук!...{S} Црни лук!{S} 
з, каплама за ништо неје...{S} Ђошиница турила у бошчу ем ђирит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} 
рће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и турила сам га на један јестак на миндерлак.{S} Снаја му 
Јербо како је која жена дошла, такој ми турила на главу: чарапе, пешкир, чевре...{S} Римам све  
ам да га фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у лу 
адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оној што ми се видеше  
што погледаше.</p> <p>Кад ме сплетоше и турише тел, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменч 
е сас песницу, а туја куд су претиснули турише у моје дукат, у његово прстен, врзани једно за д 
слије,<ref target="#SRP19012_N18" /> на турли-турли,<ref target="#SRP19012_N19" /> жути, зелени 
<ref target="#SRP19012_N18" /> на турли-турли,<ref target="#SRP19012_N19" /> жути, зелени, модр 
ази.</note> <note xml:id="SRP19012_N66">Турска псовка.</note> <note xml:id="SRP19012_N67">Ђак.< 
ену кадифу па сас злато везену, како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref target="#SRP190 
о смежурано, јер се, ваљда, није белила турским белилом; %сухоњава је; говора је брза, с кратки 
та да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши,  
 су се у опште чешљале Нишлике за време турско: с коцаком,<ref target="#SRP19012_N6" /> накриво 
ко Цигани блажу!!...{S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни  
шчу; и Цигани, што викају људи, узну та туру меришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике мери 
 ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како  
ам те, Боже, од Швабу ли је овој?{S} Од Турци неје.{S} Младожења и млада невеста отиду, а у ква 
 <hi>блажу</hi>, па виће доста.{S} Како Турци, како Цигани блажу!!...{S} Јес, чедо.{S} У турско 
 запалиш чедо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке син и татко: с 
 га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S}  
ли ли сте овој, људи, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p>-  
у како Грк; на главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и р 
ору, две ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за г 
у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Марика највише.{S} И пр 
?{S} Ни па он каза?!{S} Еј, звер!{S} Еј Турчин!{S} Да је отишеја за нику малечку работу, ајде,  
селе краставице, за гројзе и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, 
ма завијемо сарму од купус ели напунимо туршију поприку), спрајимо ручак.{S} Која се пак чешљаш 
 снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Дор су Шишко Коста и Ђо 
не зна дор не прими нишан кол’ко сам се туцала, нити пак знаје по нишан како ми је, кол’ко ме б 
е ми се девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича-Коле пак, д 
иће нема ич ништо, узе да плачем, да се туцам, да римам, зборејећи на другарице ми, што барабар 
 како малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да м 
чутура<ref target="#SRP19012_N79" /> за туцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште 
о ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.</p> <p>Татко се пак не сећаше заш’ га заде 
јо.{S} Малечки па дебели несу чутуре за туцање кафу, но гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па се з 
ем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем.{S} Обрну ми се и соба, и Димитријево друс 
донесоше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајили, бо 
и је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што не в 
 па! прозбори ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе 
ги жене преварају.{S} Неје како напред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га:  
ш чедо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке син и татко: свекрва  
p>- Димитрије Ђошин неће може без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе.</p> <pb n="87" /> < 
</p> <p>Ручамо.{S} Узеше да ме сплитав; ће ми сплету шивета.</p> <quote> <l>«Ранила Миља славеј 
ам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј в 
на присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете при 
 /> Не ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме уте 
нке! - узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те види...</p> <p>Око мене се о 
...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па 
а врата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе д 
не ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин работу е 
а и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас  
 се.{S} А што беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша такав...{S} На тај Марији 
 уплашене, там’, овам’, приличе како да ће ники да умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде  
г, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’ 
_N89" /> к’да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на вечеру.{S} Појдо по онуја, 
 n="62" /> Бог сачува: салте чекаш к’да ће си муње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше у н 
укав, у тетку му други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили, доламицу; и купи 
 мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћу 
о не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Д 
пару кирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Вачиница јучерке: 
и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјани 
ја зулумћари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше ц 
сас Нишлије спротив овија зулумћари; па ће си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија 
бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да до 
; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си  
а, закитена, јербо јоште половин сат па ће акшам,<ref target="#SRP19012_N89" /> к’да се чаршија 
е.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати  
лињања, преклињање, умиљавање.{S} И шта ће, куд ће?{S} Пристаде.{S} Мени ће причати, тако рече. 
 да збору, но па звекну, дори грми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, па излегоше.</ 
венчан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде 
убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спрема ог 
 њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу салте да  
’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака се донес 
преклињање, умиљавање.{S} И шта ће, куд ће?{S} Пристаде.{S} Мени ће причати, тако рече.{S} И за 
е, ништо друго; што у чаршију чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Ј 
запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје,  
 Забраји што имам мужа...</p> <p>- Куде ће па он да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав ј 
естане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<ref target="#SRP19012_N53"  
.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике о 
е по кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се напраји.</p> <p>Још повише се замрачи.</p> <p>Ете 
 И шта ће, куд ће?{S} Пристаде.{S} Мени ће причати, тако рече.{S} И замоли те изиђе из собе дом 
у?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригнемо, - г 
/>.{S} Јербо чије попре кабардише, онај ће си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти,  
RP19012_N73" /> сама сам зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго 
знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! -  
 Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; 
 а кому не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају, распуштеник<ref target="#SRP19012_N54 
ага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та ће си се лошо на добро обрне.</p> <p>Дор  
акање и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да не 
.</p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипне дор гу татко салте за нешто погледа.</p> <p 
се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, па, викају 
им и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђури 
неће пере сас тај младожењски сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} 
{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш с 
ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb n="100" /> бидне убаво кад идемо на Панталеј  
си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како селвија.{S} Тике ту 
па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.</p>  
ле, саживеле старе и добре Нишлије; што ће понети са собом под Горицу; где је вечити мир, одмор 
руке под ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му Димитрије умре, за тој.{S} Фатило си момче тропљи 
ошу пак за мојега татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при кућ 
чак ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; ниш 
 како видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - вика б 
анталеј - да га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго 
лте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште с’г 
о су свој лепи град вазда волели, и што ће до краја живота својега, причајући о старом срећном  
о и радујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га пр 
, та што ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет модроокаст?{S} Модра си је боја за фус 
/p> <p>Ники су, пак, безбели, знали што ће се Димитрије венча сас девојче на Јована Кршено Чело 
але се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе...{S 
 ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас ње 
у гугучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ н 
ке чак на сокак, та како кога опазу што ће при нас, такој му прикажу по николико усујле.</p> <p 
фендаћ, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и виј 
ори, ћеф му је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како Краљевић Марко.{S} Не ли дед 
Искочили на сокак и узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја познавам једно  
е је асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује...</p> <p>- Аман, а 
мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} 
ди мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А ћеменчеџије<ref target="#SRP19012_N43" /> не ги има: да 
луво како око половин ноћ!{S} Не ги има ћеменчеџије како онија три дни; несу девојчики око мене 
л, изљуби руку на сви, па ина деца и на ћеменчеџије.</p> <p>Заведе се оро три пут, па седомо та 
 с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бре глумац...{S} Да прошћаваш, 
 мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџије, та скидо од полицу једну тепсију, и у њума 
за друго сас црвен свилен конац.</p> <p>Ћеменчеџије стадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и  
 Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин прекачи се преко дувар на К 
ин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: угото 
га и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки празник 
пак сваки празник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спра 
како да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше да  
ашчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магданос<ref target="#SRP19012_N91" /> и пази 
си чу што једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се чудиш.</p> <pb n="15" /> <p>Јоште к’д бе’  
ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не знам... што нес 
е<ref target="#SRP19012_N2" /> Да су ти ћерко, рекнули да заповедаш сас лимон ели каранфил, па, 
оти дедин јунак, дедино мушко? - збори, ћеф му је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јуна 
а Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што прајимо, знај 
га се од Господиново проклесто познаде, ћеш се зачудиш.{S} Ете, на кир-Тодорчу, знаш, на онога  
а, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се, вика, дедин, дигнеш сас Нишлије спротив овија з 
е се искашља и узе:</p> <p>- Што?...{S} Ћеш се чудиш...{S} Идем ја спрема <hi>квас’ц</hi> из ча 
.{S} Не.{S} При онаквога доброга човека ћеш се напрајиш како лађа.{S} хоћеш...</p> <p>За Нишаву 
атка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејање излегнеш из срце 
е је мило:{S} Димитрије неје бећар, што ћеш...</p> <p>Ја тике излего из одају, и не знам што са 
да, па тике очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ неси сас девојчики у сарачану?< 
p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па зар ћеш таква да искочиш?</p> <p>- Несам шашава да искочим  
 те сакута, пиле, од росу - </l> <l>Рат ћеш си снијеш дори до зору...«</l> </quote> <pb n="23"  
="#SRP19012_N13" /> по татка ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј 
авеше цигару, та скоро појдо у собу сас ћибрит.<ref target="#SRP19012_N34" /> К’д дојдо при њи, 
р док стигох из своје Београд-махале до Ћир-Костине улице добро осетих топлоту зрака пролетњега 
па дебелога, ни за модроокаста нећу.{S} Ћосав, вика, дор је млад свакојако, а кад остареје, а о 
ми на свакога ману најде.{S} За једнога ћосав, за другога модроокаст, за трећега малечак па деб 
а се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у чешире  
{S} Све гу каза, и за модроокасти, и за ћосави, и за малечки, тике ете ти гу отутке татко.{S} О 
сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сотираће 
еје.{S} Нећу си, вика, дадем девојче за ћосавога, ни за малечкога па дебелога, ни за модроокаст 
А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у дувар з 
 узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срдит, срди 
ка нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божјак 
то бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref target="#SRP19012_N14" /> Таван гу истина ни 
то.{S} Трипут ме мене викну при њега на ћошку, ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је 
ала, ако је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чубар, дру 
тале на сепетке, што су под чандије над ћошку куд седешемо, па се спрема слунце пипају и викају 
у отутке татко.{S} Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му  
о на Панталеј да се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене пос 
 цветови што су прецавтели, и падају по ћошку куде сам ја сас комшике, нану ми, з’лву девојче,  
рсти.{S} А зумбул пред кућу, око голему ћошку куде седешем тај дан сас комшике, сас нану ми и з 
get="#SRP19012_N70" /> Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.</p> <p>- Јес па,  
е заш’ да ме фаћају у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, ротке (роде), чедо, резила 
pb n="79" /> Станка Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела 
p>Па излего, мислејећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети шт 
 кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу.{S} Туго, ако запази ники!{S 
</p> <pb n="18" /> <p>Сети се ништо.{S} Ћу да напрајим да ме погледа, нема чаре...</p> <p>Улазе 
но?</p> <p>А татко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу да прајим, Господине’...{S} Неће си девојче.</p> <p> 
ас онолико месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мало помислеја, па тике: </p> <p 
ике!{S} Обучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па зар ћеш таква да искочиш?< 
посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! заман!</p> <p>А Господин:</p> <p>- 
и што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна, и к 
ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано д 
и дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу искарам: јербо брдо и јурнек тој си гу је салте п 
а нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’ 
м да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бре унученце, отиднем на онај свет сас отклопене 
ан, стринке!{S} Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим н 
к поје, нак се весели сас девојчики: ја ћу гу дадем на боље место.</p> <p>Отворише се на сарача 
е гледаја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи 
итије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) да га питам: за тој ли 
и мене па: - »Јеси, нагазила си ме.« Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам што несам тој напра 
Лали ми, лали, мој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу да појем, ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - бе 
 дан на сокак искочила, па би погледала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да дизам очи -  
а не целу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, ту 
 младу невесту салте лошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стрин 
стра: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете, боба!<ref target="#SRP19012_N 
а, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем 
окаста Евдокијооо!</p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што 
ен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си  
 боба!<ref target="#SRP19012_N83" /> Не ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме 
, аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, како вика муштерије. <!-- недос 
а рече:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу си ја бригнем.</p> <p>Тике ете ти га глумац та отутк 
у цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унученце,  
е: да га питам заш’ неће.</p> <p>- Како ћу да га доведем, Господине, к’да неје дом’?{S} Нема ми 
 је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да га питам?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли 
е к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџиј 
а плачем, и најпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам за 
 »Што ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће 
ју, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за <pb n 
> та ме врне.{S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам б 
не.{S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к’д 
кафу.{S} Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у ша 
еда!</p> <p>Па излего, мислејећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј  
да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дув 
чаше се па једнаг отидоше у странство у Ћуприју, при младожењски родови, па с’га се врнуше а ме 
и месо, бабње, капама, подварак, пуњете ћурке, пржени пилики, на р’жањ печени прасци, ели јагањ 
че носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлински поток, па како туј искашем да газим та спушти 
оју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо  
_N9" /> скинула га зар од врућине као и ћурче.{S} И кушак<ref target="#SRP19012_N10" /> јој ниј 
 добри дан гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир 
мужи из младожењски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурчија и Дора Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко си ги п 
нија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се у 
е га.</p> <p>Дор су Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија заглеђували снајин черкез, Дора Митичин си је у 
тко ме т’га даде за Димитрија Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни аде 
ас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа Ћурчију...{S} Доодеше.{S} По ники пут фаћаше си момчади 
ке на сечене антерије, шалваре; нике на ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, салте на  
.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и једнаг отрча та < 
 ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{ 
>Татко га пушти да збори, да питује.{S} Ћутећим слуша, стреља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да 
ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за <pb n="79" /> Стан 
лачу, а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће с 
другарице ми плачу, а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага ни сестрице.{S} Бог је доб 
 се присмејаше и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се рас 
ш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њиго 
’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, 
...</p> <p>Око мене се обрће соба...{S} Ћутим.</p> <p>- Нак те види... а?{S} Што има...{S} При  
} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, 
све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: 
валија за тебе.</p> <pb n="87" /> <p>Ја ћутим, огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме 
p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило 
ринке!{S} Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за М 
/p> <p>- Јес’ па, - вели аџи-Настасија, ћутљива и озбиљна старица, много старија од Ђул-Марике, 
бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћуту...{S} Кутају ништо од мене, познадо, та ми никако  
зе но бајат: виду се један другому како ћуфлија<ref target="#SRP19012_N38" /> сирење.</p> <p>До 
је, пост, говорило се о посној чорби, о ћуфтетима од сецкана празилука, о црноме луку на тепсич 
е Сотираћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да прошћаваш, <pb n="105" /> ја кол’ки су (туј  
 Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у с 
рђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш:  
уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да  
 спазих пред вече крај »сокакња врата«, у авлији, где изгледа своје славеј-пиленце, Димитраћа,  
то неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка 
аћ.« У овуј сам башчу Димитрију појала, у њума сам се мислејећи за њега, радувала...{S} Несам м 
и око рукави.{S} У мене је један рукав, у тетку му други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке 
итрије.{S} Погледам ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам г 
есам гледаја, заш’ несам питуваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше <pb n= 
 на руку и загледа се према себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње, виде читав големи с 
мој да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем си ја сама онакој, Д 
ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S 
нешто срце како сат.{S} К’д се насмеје, у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ј 
ј Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у десети се чује.{S} Млада, убава, <hi>онакој</hi>... и 
шем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, за Цветнице, к’да 
лему собу миндерлаци од орозан и тугле, у друге од даске, напрајени кад и кућа; и по друге собе 
/> што ти се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас вино, црвено како божур... <pb 
 очи Димитрије.{S} Погледам ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми појду.{S} Ку 
џи-Костадиново девојче јоште у меснице, у редовату недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџ 
="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, ништо друго.</p> <p>- Узела,  
чере ни па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n=" 
у фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу држи од цара ферман,<ref target="#SRP19012_N21" 
p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем 
ч ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у је 
.</p> <p>Тај кир-Тодорча како татко ми, у теја године; салте што му коса побела.{S} Чело му, ет 
ме уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими, у голему пиротски, <pb n="10" /> у друге кипровачки.{S} 
огледам ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми појду.{S} Куде сам год од месниц 
те овој, људи, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапу 
од њигово зборење ударише слузе на очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје 
до време беше!...</p> <p>У делници сам, у башчу, работим: плетешем, шијешем, ама понајвише сам  
днем при Димитрија...</p> <p>Јутре дан, у суботу <hi>амам</hi>.</p> <pb n="41" /> <p>На амам от 
девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре дан, у петак, <hi>боја</hi>.{S} Младожења си ми прати собајл 
012_N46" />!...</p> <p>- Викаш, Маријо, у нашинци нема.{S} Па не ли једну годину тури у новину  
иђувала сам се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо ни <pb n="14" /> доод 
рисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј кућу... блажу<ref target="#SRP19012_N75" />...«</ 
 види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана.</p> <p>- Ако, пријо!{S} Ба 
 куд су претиснули турише у моје дукат, у његово прстен, врзани једно за друго сас црвен свилен 
 заплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свадба растур 
сас голем тур; горе на шарену антерију, у делници басмену, у недељски и добри дан гизију, озгор 
 на шарену антерију, у делници басмену, у недељски и добри дан гизију, озгор на фермене ели ћур 
 свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а други: собајле у цркв 
 седу петнаес душе!{S} Од брата кот’л - у њега колај да прекрсти ноге муж висок како топола!... 
д.</p> <p>Тике туј јадна нана:</p> <p>- У, туго!{S} У, леле!{S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и 
га не питаш, аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да га питам?</p> <p>- Ч 
ој твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори  
што се лошо онодило и свадба растурила: у кућу куде је Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би 
 Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мисли 
он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у обор улезе кир-Тодорча.{S} Чинише здраво живо па узеш 
на миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене приповетке, прикажње њене, видела сам пуно  
се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што 
 сабајле работила; обадве гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас пуцке,<ref target="#SRP19012_N 
ршену пару кирију.{S} Вачиница се срди; у! па ће се срди жена, па.{S} Ете, завикала Вачиница ју 
 па ручкови ни сабазорске манџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" />  
илими, у голему пиротски, <pb n="10" /> у друге кипровачки.{S} На пенџери пердета<ref target="# 
и уз сечка<ref target="#SRP19012_N1" /> у луду среду – о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, 
рањанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у десети се чује.{S} Млада, уб 
2_N15" /> све бело, опрано, е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци од орозан и тугле, у друге од  
>- У, туго!{S} У, леле!{S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и седе на миндерлак не гледајећи што ј 
 нана:</p> <p>- У, туго!{S} У, леле!{S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и седе на миндерлак не гл 
па најпосле сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас је пак Свети посан, та, да прошћаваш, риба - мани 
аску кротачко:</p> <p>- Таске, мори!{S} У аџину мешину претура се ништо...</p> <p>- Може бит за 
9012_N54" />.</p> <p>А, лелке, туго!{S} У нас: нити кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срц 
ке туј јадна нана:</p> <p>- У, туго!{S} У, леле!{S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и седе на мин 
 Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клати се и тури руке под ложичк 
туго!{S} У, леле!{S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и седе на миндерлак не гледајећи што је чича 
дина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клати се и тури руке под ложичку.</p> 
S} У, леле!{S} У, Бошке!{S} У!{S} У!{S} У! - и седе на миндерлак не гледајећи што је чича-Коле  
’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! - збори, клати се и тури руке под ложичку.</p> <p>-  
ја други, па појдо куде Димитрија...{S} У срце ми тике ништо притупка, уз образи ми <pb n="19"  
ј никако беше, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све 
ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу 
ијам, не могу да си душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да ч 
е дом’?{S} Нема ми га девојче нигде.{S} У Евреји ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да 
ко сливке, бре каква ти цвећка неје.{S} У пролет: зумбул, лале дори сјају.{S} Лете: шебој, кара 
>- Јоште по једну лимонику, стринке.{S} У зборење пројде ни време без пијење.</p> <p>- Фала ти, 
ко мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на један дувар пак висеше ми татко: на гр 
012_N92" /> около шију и око рукави.{S} У мене је један рукав, у тетку му други, па грабимо кој 
ти и у пролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре ошав,<ref target="#SRP190 
ести ги за обување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећарка дајма, ама за што: да помог 
како Цигани блажу!!...{S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се ники Нишлија блажија, он би н 
зумбул, четврта иста како сас божур.{S} У кућу тепсије, калајлије, санови, големи мангали, бак’ 
рце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, старке прајију метаније, љубимо ико 
у: теј су си манџе од време за зору.{S} У зору, две ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рам 
адин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике,  
 му мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, к 
изручка зет на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију појала, у њума сам се мислеј 
е јако!...</p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам под нишан<ref t 
 срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она та се зачуди.{S} - Ти 
..</p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под осм 
ле дооду родови, пријетељи, кумашини, а у нас тајнооо, како на Распети Петак!...{S} Утишило се  
 словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, познавам, станула како панџар,<ref target=" 
 себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет <pb n="22" /> ми стоју салте још николико...{S} 
та, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па н 
.{S} Младожења и млада невеста отиду, а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" /> Ни појање, ни свирање 
да у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-д 
ори; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, к 
па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си не 
аш’ не плачешем.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, пре 
оз један голем чаир, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како понели смо једно п 
гла.</p> <p>Јутре дан, па ми је свекрва у комшилак сас работу, и па з’лва ми при девојчики сас  
ас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од татка млого постареј.{S} Ста 
и се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда 
а, отишеја у Господина та му рекнуја да у ники недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву пре 
деше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p> 
 се учини дек овој неје истина, погледа у венчан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду д 
а- Настасија, татку ми за инат, погледа у Сотираћа, па викну:</p> <p>- Модроокаста Евдокијооо!< 
свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тике ми застаде ништо у груди, з 
довинку дајма.{S} К’да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти мус 
ле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје 
 ме преварају.{S} Чича-Коле неје чукаја у калдрму што га мрзеше да одговара, јербо је зборљив,  
ам данас проодејећи кроз чаршију видеја у Васка Стамболију <pb n="85" /> убав лаураћ!{S} Ако ли 
чин си је украја онај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми черкез, привик 
излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задева 
ице, аџике, онај могарац, Ђоша, отишеја у Господина та му рекнуја да у ники недељски ели добар  
 и симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56" /> несте били...{ 
’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас њега не 
орицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref target="#SRP19012_N84" /> што ј 
какња врата.{S} Неје имаја адет да чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане 
’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу слави 
е; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдину<pb n="64" /> и кад’н-пармак<ref  
слушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, ми 
..{S} Туго!...{S} Ама и ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, шт 
е још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва која сам, обра 
рко, ја одболува.{S} Истина, несам била у легало, ама стану како вејка.{S} Нана ме просипује, л 
о, фала Богу!</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам водила јетрву ти 
pb n="49" /> ми пошашавела, па спрајила у бошчу ђирит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисј 
ама за ништо неје...{S} Ђошиница турила у бошчу ем ђирит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши б 
а кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је  
 та к’да остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Жене се  
а Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честито ми дојде цел град, викају 
јде читава недеља.{S} Свекрва ми отишла у комшилак сас работу, з’лва при девојчики па сас работ 
и каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана.</p> <p>- Ак 
ску манџу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: 
моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба  
м си салте за Димитрија.« Такој си сама у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Димитрија сам би 
 жене, па наместимо легала, ако је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје 
рата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у  
ување главу, ако убаве папучкице, он па у вечер казује на мајку му и па питује да ли да узне на 
м (у мисал), сас Димитрија спијешем (па у мисал), за Димитрија снијешем; сас Димитрија одешем,  
езе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а о 
ија тројицу мужи, друсто на сина му, та у Господина:</p> <p>- Аман! заман!{S} Господине!{S} Дај 
уке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што одле 
у мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу 
а тике и девојчики, другарице ми све та у римање<ref target="#SRP19012_N58" />.</p> <p>- Што је 
аја се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело. 
а си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ама, вика, з 
Погледа по нас, погледа, па тике очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ неси сас д 
е.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе!{S} Трипут д 
 он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p>К’д опази овој, две ми очи, ћа да паднем 
 глас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе, па како да нес 
нин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама н 
.. чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђавол 
> <p>У слунце заод излего на мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p 
аши се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми.</p> <p>Татко ми срд 
татко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Господина, даде му паре виће колико му даде и рече: д 
ије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене 
о! - викну ме нана.</p> <p>Улего једнаг у собу.</p> <p>- Филџани! - па погледа баш у Димитријев 
овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} Је 
 и сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; где се и сад носе шалваре испод фистана;  
pb n="88" /> свекрва ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу каж 
 свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: 
Чули ли сте овој, људи, крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p> 
рика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров д 
чменије.{S} Стануја сам сас једну нигде у каљиште.</p> <p>Снаја отрча.</p> <p>- Донеси ми, вика 
{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да иде у Господина к’да све пројде?{S} Туго!{S} У!{S} У!{S} У! 
 Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџе од 
ref target="#SRP19012_N74" /> К’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић ели Велиг-дан, па  
 у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложи 
апоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идем 
о да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref target="#SRP19012_N55" />...{S} Туј  
један скалапен килим, што требаше да је у мојега Димитрија једнаг по моје венчање, барабар сас  
ој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики п 
 се пред полазак у цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« с покраћим струком, што је озго до нас 
, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај ђерђева певала и сањала дивне сно 
од сат, дебел како малић.{S} Озгорке је у доламу како Грк; на главу му фес исти како у Турци шт 
е стара до сада причала, и устаде те је у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што зн 
кња врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос на папуче, горе је салте на једну басмену а 
 Господине, сас онолико месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мало помислеја, па  
осмешу...{S} Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин прекачи се прек 
ашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу никако другојаче - познава се што је туј домаћин 
си ми, вика, Маријо, онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p> <p>Мрвка 
гнути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне; у јед 
:</p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S} Што работи там?!.. 
 пријетеља Цинцарина бидне пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="9 
} Туго, туго! да ми не остане Димитрије у посмешу...{S} Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’  
, зар што беше убав, улезе ми Димитрије у срце такој како неће да може да излегне из њега никад 
к; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, старке прајију метаније 
вршу.{S} Једни овакој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе. 
е и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и ма 
{S} Кда видо што одлете, мене ме заболе у срце такој како да ми се ништо од пупак откиде, и узе 
о.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја 
SRP19012_N67" /> к’да не сташе на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- Аџике, ком 
 и све поменути што траје последње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, сажив 
ма кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не т 
ило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак после брање 
што забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу 
S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, измешано,  
ће, две ти очи!</p> <p>- Једна при мене у комшилак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’ 
} Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам<ref target="#SRP19012_N22" /> та ме врне.{S} Мени 
па се сетим за Димитрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за врзување г 
змила јеменије, и намести ги за обување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећарка дајма, 
 <p>- Несам шашава да искочим у шалваре у што сам мила судови.</p> <p>- Обучи, Марике, онеја пе 
Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре искарала (истерала) сам слу 
Познава се што ништо има, зацрвенеја се у лице.</p> <pb n="92" /> <p>- Дај ми, вика, аџике, она 
 за гробје...{S} Кева Коцина венчала се у меснице, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару ки 
 сас друсто му, кумашини, родови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при м 
ше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја  
 ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за ње 
жном мушко, а срамује се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана,  
е си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал сас њега мајем.{S} Кол’ко се ники пут замајем,  
оној што бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све 
ечко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди - исто како онуј вечер к’да ми се свад 
ивке«; где и сад гугутке носе и легу се у котарицама обешеним испод стрехе; где се и сад причај 
де.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротачко рекну:</p> <p>- Што се напраји 
ко рогови узеше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да 
ако по нишки.{S} Очешљана је како су се у опште чешљале Нишлике за време турско: с коцаком,<ref 
 тој што сам се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме пог 
што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје...{S} Знајем како да беше јучерке што збо 
 нишан на аџи-Костадиново девојче јоште у меснице, у редовату недељу; спраија сам за свадбу с’г 
тко, она си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже <pb n="26" /> главу; а јутре ниг 
ечер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше убав,  
о, ного изникло и исцавтело, како цвеће у башчу!...</p> <p>Пројде ми свадба...</p> <p>А што беш 
ад буде готов, сече на хамајлије и меће у калајлије, и тако даље{S} Часни је пост, јер док стиг 
време, убаво.{S} Пролет.{S} Работу виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: с 
</p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам под нишан<ref target="#SR 
икнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшилак.</p> <p>Имајећи стра’ да га Господин никако  
ајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске к 
тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глуво како око 
 караја за појање никад, освем ако беше у комшилак болево (болесник), ели ти, чуваја Бог, ники  
 доносија све из Стамбол; дућан му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S 
.</p> <p>У пролет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље набере јагл 
рану - ту показа према истоку - стојеше у иконостас Св. Богородица и Св. Никола, јербо ми татко 
есницу, а туја куд су претиснули турише у моје дукат, у његово прстен, врзани једно за друго са 
што ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше у странство у Ћуприју, при младожењски родови, па с’га  
 ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за 
ам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшилак.</p> <p>Има 
је, та скидо од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам и  
 свакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и умирање куде је неје било без  
ечики,<ref target="#SRP19012_N215" /> и у њија гугутке, па кад стану да поју у пролет у самнува 
аво.{S} Пролет.{S} Работу виће у њиве и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила арп 
} У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осма 
l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да те сакута, пиле, од р 
и главу на руку и загледа се према себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње, виде читав г 
Причекује ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они 
 %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајија узни.« - »Несам ништо забрај 
а: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго, туго! да ми не о 
ри кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли-папучама; где је и сад по градинама ш 
е софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре дан, у петак, <hi>боја</hi>.{S 
, вика, туј?{S} Заш’ неси сас девојчики у сарачану?</p> <p>Снаја си ме тике уфати, па ме уведе  
ул ружицу, а зуби белеју како јагањчики у торљак!<ref target="#SRP19012_N24" /> Убав беше, па с 
ос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S} Нишлије, севдалије!!...</p> 
<ref target="#SRP19012_N216" /> Убав ли у моје младо време беше!...</p> <p>У делници сам, у баш 
чеше пред очи Димитрије.{S} Погледам ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми пој 
неш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели у Лесковац...{S} Појешем си ја сама онакој, Димитрију п 
S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, па, викају жене, и младожењску плаћу з 
аје по нишан како ми је, кол’ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто  
Боже, моје славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије 
деше; срете ме кад идешем са свекрву ми у таткови, па ме гледа, и ја у њигови очи погледа и тик 
Да прошћаваш јоште дрењке!...{S} Отидни у цркву онакој, она си је празна.{S} На Цветнице ели <p 
е, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S} А?</ 
>- О, хо, хо!{S} Колико је студено дори у зуби удара...{S} А како пак напред служешемо Свети?{S 
зе да римам.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ручам, кан 
нци нема.{S} Па не ли једну годину тури у новину и кир-Николчин унук: што не може да слави!</p> 
 а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за косу и њума  
 ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете, око дедино 
 Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем та п 
таше.</p> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу при гергеф, мислешем: како ете ти га Димитрије  
 погледа, нема чаре...</p> <p>Улазејећи у собу и собувајући папучке при врата на орозан, узе та 
 словеднејећи се да гу докачим фрљи очи у Димитрија.{S} Не ме погледа!</p> <p>Па излего, мислеј 
вика нана ми жално, и па се јадна згучи у ћоше и тури обе руке под појас, па се тресе како божј 
 никако у дувар заглеђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p> 
l>Не л’ видите што копнејем,</l> <l>Кај у пролет снег што копни?</l> <l>Друшке су си питувале,< 
грабу да свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан...{S} Сви работу и грабу, па и ј 
ко да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо ми је Соти 
нчица босиљка, закитила се пред полазак у цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« с покраћим стру 
 викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женско Друсто, та гу саши ништо од басму<ref target=" 
лаву загледам, еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћош 
о си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, наручамо гу, и 
 »Нећу си могу славим славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к<ref target="#SRP19012_N46" />!... 
S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија та га ружешеју.{S} Ружу и њег 
</head> <p>А један дан...{S} Седела сам у таткови ми читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј спиј 
ја пишин, па га зар жал...{S} Ја ћу сам у обор при сокакња врата, он ће си ме проодејећи поглед 
а несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако са 
ар за тој да ме тепаш?{S} Ја ћу си идем у Господина (владику) да га питам: за тој ли се удавају 
шаву више не мислешем, но си поглеђујем у голем кован дукат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад,  
чу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у  
бија Слободија; салте, вика, да улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу је 
ајпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?.. 
а (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оно 
о се и о »женском ручном раду«, садањем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све 
јани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапун не знамо заш’...{ 
не тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску Манину, пријетељицу си, комшик 
пе боба-Мада од мађије, ели да гу водим у ники маностир та да гу чатију од намер?...{S} Да ли д 
га фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и в 
кочиш?</p> <p>- Несам шашава да искочим у шалваре у што сам мила судови.</p> <p>- Обучи, Марике 
 своју прикажњу тужним гласом, са сузом у оку.{S} Ућута, и одмах узе кафтан, кушак...</p> <p>-  
цке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жив ти Бог!{S 
 ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја као он. <pb n=" 
а и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува  
е њене, видела сам пуно лепих боја, као у репу паунову: гледам њу, као невесту, лепо обучену, н 
 си аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј кућу... блажу<ref target="#SRP 
енчаше се па једнаг отидоше у странство у Ћуприју, при младожењски родови, па с’га се врнуше а  
о! добро!</p> <p>Такој, такој, па улего у седамнаесту годину, и татко ме т’га даде за Димитрија 
 си дадо красно наше <pb n="70" /> чедо у циганску кућу, што се сас Циганина опријетељи, а ич н 
 ст’мни ми се: плачећим и трчећим појдо у собу куд легамо, тике ники та на сокакња врата: чук!  
 Митичин правеше цигару, та скоро појдо у собу сас ћибрит.<ref target="#SRP19012_N34" /> К’д до 
</quote> <p>Зачу се пљесак дланова како у какву веселу харемлуку, кад се раздрагају буле песмом 
ен но на пролет.{S} И трава зелена како у пролет, и лисје зелено, јербо слана јоште не беше пал 
"65" /> очи му пак ситачке, зелене како у мачора, па салте видру.{S} И он се бричеше, како и та 
на Распети Петак!...{S} Утишило се како у поље лете кад опече звезда, опече, па се тике скута,  
бор: месечина, месечина та се види како у половин дан.</p> <pb n="55" /> <p>Ете ти ги па онија, 
аму како Грк; на главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и 
дну тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам и појем песму што си је за  
а очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у дувар заглеђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р 
у спрајили, доламицу; и купијо му татко у Васка Стамболију капу калаплију,<ref target="#SRP1901 
ојчики.</p> <p>Дигли смо перде, гледамо у обор: месечина, месечина та се види како у половин да 
 сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} М 
Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком  
мо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уготовимо  
Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки празник и не 
а срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородиц 
стадин не ми дава девојче си: %остадомо у %посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господин 
к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па к 
 се носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на гости.</p> <p>Један дан, прокашља се та 
</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене ту 
скре“</p> <p>У Београду</p> <p>Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије</p> </div> </fro 
S} Тој си је било Господиново проклесто у цркву, неје ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он не 
p>Чича-Коле пак, дете, ништо друго; што у чаршију чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништ 
ови очи погледа и тике ми застаде ништо у груди, запти ме, не могу да дијам, не могу да си душу 
ако да неје ткајено; како да неје ништо у руку узето, ного изникло и исцавтело, како цвеће у ба 
е - дори...{S} Узне та на никога од нас у кућу усујле<ref target="#SRP19012_N42" /> нареди да т 
 френац, како поприка.{S} Улезе при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} Погле 
/p> <p>- Леле мене, остадо си пред свет у посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а тешу ме:</p>  
 гугутке, па кад стану да поју у пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жално дори  
отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се п 
ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играшем ка 
 је з’лвић, та сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} З 
 ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови 
м, но да римам, и колико словедну главу у руке, попадаше ми од главу дарови.{S} Јербо како је к 
итров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.< 
у му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу салте да не прођу куд  
и, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врата лица а на куде алт 
е кога искамо да викамо - да заповедају у нас на Повечерње на вечеру, и јутре дан на Свети на р 
ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, ротке  
ки недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике туј јадна нана:</p> 
 и у њија гугутке, па кад стану да поју у пролет у самнување, оно мани се! дојде ти и мило и жа 
ија сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> <l>По 
еј-пиленце,</l> <l>Та си ми падни татку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та нову вадим:</p>  
а - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p> 
преко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли-папучама; где је и сад по градинама шимшира в 
Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се потепају сас ножеви и пушке си 
ење - дори при вечер...</p> <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димит 
тој најповише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники  
ма, но тике мрвка овој оној, па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се 
поменути што траје последње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживеле ста 
обу.</p> <p>- Филџани! - па погледа баш у Димитријев филџан, мрдну сас главу мрвка на горе и по 
гу виће доста има?{S} Заш’, вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таск 
ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</p> <p>- З 
 су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n="62" /> Бог сачува: 
SRP19012_N82" /> Сас Димитрија легашем (у мисал), сас Димитрија спијешем (па у мисал), за Димит 
! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадн 
срам, а с’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пр 
ија да прати сапун!{S} Кешке!...</p> <p>У вечер ми турају боју, и поју:</p> <quote> <l>«Убава,  
в ли у моје младо време беше!...</p> <p>У делници сам, у башчу, работим: плетешем, шијешем, ама 
калајлију сутлију: јок, не мога.</p> <p>У слунце заод излего на мала врата у башчу.{S} Туго! ту 
>квас’ц</hi>.</p> <p>Собраше се.</p> <p>У једно наћве замесише две теста, једно је моје, друго  
а ћу сам ти у кућу?{S} К’да?...«</p> <p>У јутру се рано дигнем та пометем и судови измијем, па  
> <p>Прештампано из „Нове Искре“</p> <p>У Београду</p> <p>Штампано у Државној Штампарији Краљев 
 ја сам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: убава чова 
{S} А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђул  
и: покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да прошћаваш, <pb n="105" /> ја 
срма ђумиш!{S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могај 
ив</hi>!...{S} На <hi>презив</hi> ми бе’у сви родови...{S} Татко, мајка, кум, стари сват...{S}  
S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под 
несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да неје ткај 
сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, т 
узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ 
ни; несу девојчики око мене како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки моји с 
о и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref target="#S 
 смејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па 
како?{S} Онакој како треба: убава чова, убав вез, каранфилија, уз пазуке, око шију, око рукави. 
ше тај Димитрије!{S} Висок како топола, убав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и 
е беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за њега, за приказ: седи при  
ти и пете узела од онуја стринка-Таску, убав јурнек, мани се, на наглавчики нашарани девојчики, 
с’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S} Нишлије, севдалије! 
у торљак!<ref target="#SRP19012_N24" /> Убав беше, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на чова 
путине...<ref target="#SRP19012_N25" /> Убав беше јако!...</p> <p>Татко ме даде за њег’ у месни 
видеја у Васка Стамболију <pb n="85" /> убав лаураћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру 
а ђумиш!<ref target="#SRP19012_N216" /> Убав ли у моје младо време беше!...</p> <p>У делници са 
меје, у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па мо 
а за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А 
ило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - венчање ми је, и па се с 
н бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање ми је, па тике једнаг се па сетим за Д 
укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, висок како овија чардаци...{S} Фрљи, ротке, очи к 
 што доодеше скоро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Димитрије у срце такој како неће да може 
 за Миту Ђуринога, што истина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем з 
ор насмеје, у десети се чује.{S} Млада, убава, <hi>онакој</hi>... и песма гу искочи.{S} Јербо н 
зеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава како ружица, како љубичица; и млоги му жал јоште  
черкез, ама како?{S} Онакој како треба: убава чова, убав вез, каранфилија, уз пазуке, око шију, 
.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А татко ги не даде да збору, но 
> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - што ти је убава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај до крај.< 
смејете, девојчики?{S} Е ли што си овај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама за гушу?...{S} 
мило да ме погледа и да види колико сам убава, а он...</p> <pb n="18" /> <p>Сети се ништо.{S} Ћ 
Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, 
ега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак стран 
ре!{S} Бре!{S} Бре! - с’га ти је још по убава!</p> <p>- Салте јоште једну...{S} Кратачку...</p> 
ми турају боју, и поју:</p> <quote> <l>«Убава, добра девојко,</l> <l>Не жалиш татка и мајку,</l 
- Ја познавам једно девојче овде близо: убавачко је, кротачко, мани се!{S} Татко гу је аџи-Наст 
ри?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли с 
и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукује 
ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убаве питије.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а питиј 
и убави шамичики за врзување главу, ако убаве папучкице, он па у вечер казује на мајку му и па  
е шавдани<ref target="#SRP19012_N20" /> убави, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам  
а ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за врзување главу, ако убаве папучкице,  
 Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под н 
м, и све сам спрема огледало.{S} Заради убавињу почеше да ме викају:{S} Перуника-Марика; а посл 
 Миле Кршена Грбина (он ни лозу резаше) убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче 
 на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збор 
ако да га ники тугичка.{S} Убаво време, убаво.{S} Пролет.{S} Работу виће у њиве и у лојза.{S} И 
вој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама познава  
 за њег’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, убаво, красно, да се прекине човек за њега, за приказ.. 
дри очи, две ми очи, модри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго си је човек, друго чедо.{S} Од чедо н 
ваш, што викају, девојче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на г 
еје, смеје, како да га ники тугичка.{S} Убаво време, убаво.{S} Пролет.{S} Работу виће у њиве и  
преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мил 
рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да сварим питије, па зар за тој да ме тепаш?{S} Ј 
е спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па све красно, све од Васка Стамболију, рођенога 
ну ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама п 
е беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина салте се разлетела, па како кроз  
промени, што ће си <pb n="100" /> бидне убаво кад идемо на Панталеј да се причестимо...{S} По ћ 
get="#SRP19012_N24" /> Убав беше, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, узацке 
е истина...</p> <pb n="17" /> <p>Ако се убаво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми н 
роша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ни 
удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си удаде он своје  
ама онакој, Димитрију појешем.{S} Појем убаво, кротко, стра’сам имала од татка, срам од нану... 
ори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како селвија. 
 е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p>  
, заш’ нанино девојченце, заш’ нећеш за убавога Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је, белки, јоште м 
еруника-Марика; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде 
, да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу<ref target="#SRP19012_N33" /> ја питу: »заш 
> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како збори, како вика муштериј 
, кому је на средину, куде је сас конац убрано, пулче,<ref target="#SRP19012_N95" /> а око тој  
у?</p> <p>Снаја си ме тике уфати, па ме уведе при девојчики.</p> <p>Дигли смо перде, гледамо у  
сат.</note> <note xml:id="SRP19012_N15">Увек.</note> <note xml:id="SRP19012_N16">Завеса.</note> 
дор сам жива све ће си поје, тол’ко!{S} Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућ 
ла, црвен као жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на добро 
 лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запоја!{S} Ја мислешем дор сам жива св 
нога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па мак 
а си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оној што ми се видеше куде к 
се стегну?« - па тике мене та поза лево уво - пљес!{S} Леле к’д ми запоја уво!{S} Туго к’д запо 
тови.{S} Причекује ги и ђојем се смеје, уводи ги у собу та ги се предаде ракија, шикерлеме и ка 
а мене, осмехнувши се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашчовечија.{S} И они нес 
у исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што има још 
дан; а мужи гледају како мачори и салте уврћују мустаћи...{S} Свашто!{S} Пишин си знадомо салте 
а му се гаси:</l> <l>Трипут му се свећа угасила.</l> <l>Па искочи та си мајку пита:</l> <pb n=" 
 црним, танким а широким, што јој крије углађену косу готово до чела.{S} За ухом јој гранчица б 
e> <note xml:id="SRP19012_N88">Почетак, углед.</note> <note xml:id="SRP19012_N89">Вече.</note>  
ику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за зо 
ву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима завијемо сарму од купус ел 
Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога, тој си је д 
ина (владику) да га питам: за тој ли се удавају девојчики да ги мужи тепају за ништо?« К’да ја  
<ref target="#SRP19012_N83" /> Не ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа. 
јле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{ 
 мене: »Кога жениш?{S} Кога удаваш?« - »Удавам девојче ми.« - »За кога?« - »За Ђошинога сина Ди 
 n="77" /> оћемо л’ те тебе, стлинкино, удавамо за онога ууубавога Миту Ђулинога?...</p> <p>- Ј 
лос’ ич не бригне!{S} Куде сам па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да 
девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавање, како петровка јабука око Петров дан за ручање. 
а устукну. »Како чу,« помисле, »за моје удавање сас татка да зборим?{S} Збори ли се тој сас тат 
 си Миље говори:</l> <l>Немој се, Миљо, удаваш,</l> <l>Немој ме мене оставиш...»</l> </quote> < 
, што викају људи, онодиш и развеселиш, удаваш, што викају, девојче за момче арно, убаво, чорба 
адбу.« Он на мене: »Кога жениш?{S} Кога удаваш?« - »Удавам девојче ми.« - »За кога?« - »За Ђоши 
вечер к’да ми се свадба растури. »Да ме удаде за Миту <pb n="74" /> Ђуринога.« мислешем. »Што м 
розбори ја и жално и срдито.{S} - Ће ме удаде мој боба там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она т 
убаво, за Ђошинога сина Димитрија да си удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала за  
рали да се свадба растури, та да си туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошин 
о би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка Сркало што правеше сас њега комендију  
ало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш, вика, 
 од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> <p>Удадо се.</p> <p>Туго свадба!...{S} Туго <hi>презив</hi 
не познадоше; виђале су ме још по мојој удаји, кад сам им седела у комшилуку; али кад им каза м 
о, хо!{S} Колико је студено дори у зуби удара...{S} А како пак напред служешемо Свети?{S} Дојде 
ајећи се:</p> <p>- Заш’ те, мори Таске, удари?{S} Пантиш ли?</p> <p>- Да ме је младу невесту са 
ке ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, пешкеш за убаве питије 
 <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича-Мане удари? - питају и девојчики, смеју се и бутају се око њ 
ти мустаћи.{S} Од онаг: нит’ ме мене он удари, нит’ па ја њему свари убаве питије.{S} Све ми ма 
ер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што викају људи, 
ш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А  
пу.« Он збори, а нама од њигово зборење ударише слузе на очи, у њему си се тике притресе брада; 
вет сирочики!«</l> <l>»К’д је дошла Ана удовица,</l> <l>Удовица с девет сирочики -</l> <l>Сама  
l> <l>»К’д је дошла Ана удовица,</l> <l>Удовица с девет сирочики -</l> <l>Сама се је свећа запа 
 спрајимо кошуљке, без оца антерике, на удовице папуче, на стари људи јеменије.{S} А на Варвару 
се т’га досетила:</l> <l>»Забрајимо Ану удовицу,</l> <l>Удовицу с девет сирочики!«</l> <l>»К’д  
:</l> <l>»Забрајимо Ану удовицу,</l> <l>Удовицу с девет сирочики!«</l> <l>»К’д је дошла Ана удо 
еба: убава чова, убав вез, каранфилија, уз пазуке, око шију, око рукави.</p> <p>- Па и овај си  
ја...{S} У срце ми тике ништо притупка, уз образи ми <pb n="19" /> се укачи огањ: не знам к’да  
нце, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике  
мајлија нисам питала.</p> <p>Испрва се, уз вино »испод комину« и леблебије, говорило о јелима,  
 и онако лепо опточила ситним %мемицама уз »пазуке«, око огрлице и око рукава.{S} Преко груди н 
 киту па си гу мен’ донесе.{S} Тргне ме уз себе на миндерлук, и збори:</p> <p>- Ела, моја снајо 
д стрехе; где се и сад причају прикажње уз вино »испод комину« и леблебије или »пуцке«; где и с 
p>Ја ћутим, огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, 
сичету, о копривама – које ваља окусити уз сечка<ref target="#SRP19012_N1" /> у луду среду – о  
ве ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости к 
 n="87" /> <p>Ја ћутим, огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никак 
 мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен пенџер поза перде, па слушам.</p> <p>А татко 
се по двојица обрћу, како коњи на гумно уз вршидбу.{S} Жене се стегле та ги очи искачу, па к’д  
осеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, узацке, ишаране сас гајтани низ бутине, око %ѕепови и о 
ћи о старом срећном времену, уздисати и узвикивати:{S} Ниш, срма-ђумиш!{S} Нишлије, севдалије!< 
немо, - говори Ђул-Марика па испи чашу, узвикну »фала ти, Севетке!« и настави.</p> </div> <pb n 
S} Такав си Свети Бог највише милује! - узвикну кира-Тана, жена Ђул-Марикиних година, комшика н 
ла.</p> <p>- За мој атар, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара до сада причала, и устаде  
«</p> <p>- Ооо!{S} Ашкосум, Ђуринице! - узвикну домаћица задовољно.{S} А аџи-Настасија прихвати 
</p> <p>- За моју љубав, баба-Маријо! - узвикну Јола.</p> <p>- За мој атар, Ђул-Марике! - узвик 
p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу? - узвикну домаћица.</p> <p>- Главу сте, Севетке, на прика 
арики.</p> <p>- Па добро ни си дошла! – узвикнуше ми две старе и домаћица.</p> <p>- Боље вас на 
 по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, идући »дом« сама, за прошлим временом, за доб 
га, причајући о старом срећном времену, уздисати и узвикивати:{S} Ниш, срма-ђумиш!{S} Нишлије,  
е?...</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види  
ајише пријетељи, а Јован, сирома човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошл 
собувајући папучке при врата на орозан, узе та се ђојем соплето.{S} Јооок!{S} Не ме погледа!</p 
 да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да плачем, да се туцам, да римам, зборејећи на друг 
тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко  
.. да те види.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте д 
мој боба там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се р 
ref target="#SRP19012_N59" /> римате, - узе да вика онај Таска Манина.</p> <p>- Жал гу за нану, 
смо се сви ражалили, татко обрну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, 
>, такој си је била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама пл 
ем да газим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подизам шалварке, а тике нана зав 
ни једнаке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други 
ам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај срамежљи 
аш да прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска узе та се насмеја колико може, а ништо не одговори.</p> 
скидо од полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам и појем п 
е се срдим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:</p> <p 
ке, - вика једна наша комшика, па и она узе те се заплака.{S} Мене ми од овој још по жал дојде, 
ешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу,  
а ми се од овој јоште повише ражали, па узе дори да вије.</p> <p>- Море, вика, јоште како видо  
ри татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и зарима, и туцам  
собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрај 
<p>Ђул-Марика овлажи грло комињаком, па узе сркати каву, коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} Ка 
ту што несам ништа тражила, - рекну, па узе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од чира 
а донесе ракију и киселу краставицу, па узе да га служи.{S} Тике он:</p> <p>- Седи, аџике.</p>  
 мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза снају ми, што 
уду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сас веђе да ћут 
 једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин Краљевић Марко!{ 
S} Па к’д ста’ да вика, мајкеее!{S} К’д узе да броји, лелеее!{S} Сас овој поче:</p> <pb n="48"  
p>Сплитав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и колико слов 
 сам се салте замајувала, а прокај дете узе да си забараљам мој севда, да не мислим све за њег’ 
 што је нана казала за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеја на с’в глас, па вика:</p> <p>- Неје,  
па што работим? - дори викну на њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби.</p> <p>- Заш’  
 како да ми се ништо од пупак откиде, и узе у сан да римам<ref target="#SRP19012_N55" />...{S}  
на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ништо кротко, <pb n="66" /> кротко да збори, не раз 
жал, ја се поклопи па на онај јестак, и узе да римам.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич нешт 
 <p>- Што ми работиш, вика, Марике? - и узе та ме пољуби.</p> <p>- Како па што работим? - дори  
е отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та трепка, трепка, чека одговор од татка ми за чест 
рвке од краставицу па тике се искашља и узе:</p> <p>- Што?...{S} Ћеш се чудиш...{S} Идем ја спр 
ман, афендаћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје  
ка, а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се 
пак, гледајећи кроз пенџер, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не глед 
риказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’д 
 А, симсиле му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Туго, блаж 
 погледа.</p> <p>Он попи чашку ракију и узе да реже сас чикијицу краставицу, зборејећи:</p> <p> 
и, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Боже, моје славеј-пиле?</l> <l>Пишин ми у пролет с 
за нашу Марику...</p> <p>А јаа!{S} Дори узе да вијем...{S} Забраји што имам мужа...</p> <p>- Ку 
оше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жа 
добро, не на лошотињу.{S} Тој зборејећи узе посипку, па се надлеже на њума како скршен дувар на 
о како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе да дооди сас друсто му, кумашини, родови; па се у н 
а горе и подиже леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од Дору Митичинога и онија други, па појдо к 
браше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- П 
му предадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p 
 па милује, љуби и збори, ем како жално узе да збори; море, неје за Миту Ђуринога, што истина б 
 Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи, крисјан 
асом, са сузом у оку.{S} Ућута, и одмах узе кафтан, кушак...</p> <p>- Јоште по једну лимонику,  
 јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке расрди и пред Нишлије попре п 
да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја човек...{S} Море какав човек!{S} Он неје човек, н 
т<ref target="#SRP19012_N76" /> на мене узеја: заш’ несам гледаја, заш’ несам питуваја онаг, у  
не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ дојде м 
и за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{ 
тану како панџар, ништо друго.</p> <p>- Узела, вика, па сас мене како сас Зојкину Красу еле Чуч 
о дете кратачко, кратачко, а дебело.{S} Узела та <pb n="102" /> га задева боба-Настасија, што ј 
 сумпор; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Таску, убав јурнек, мани се, на  
а благослов.</p> <p>Искочили на сокак и узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p> 
неје ткајено; како да неје ништо у руку узето, ного изникло и исцавтело, како цвеће у башчу!... 
ојде.</p> <p>Што има?</p> <p>Ручамо.{S} Узеше да ме сплитав; ће ми сплету шивета.</p> <quote> < 
get="#SRP19012_N77" /></p> <p>Мрвка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} 
е кир-Тодорча.{S} Чинише здраво живо па узеше да се гледају, никако се, не знам, чудно гледају. 
наг, аџијо?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очи на  
е при тога овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду се.{S} Тике  
ербо је чуја дек Господин не дава да се узимају зориле.</p> <p>Онаг се обрнуја Ђоша та на Госпо 
предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје пусто  
извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке п 
доше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} Играју и онеја две,  
а гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на никога од нас у кућу усујле<ref target="#SRP 
ожном ништо дом’ забрајија, па дојде да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %ос 
казује на мајку му и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми 
зне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у соб 
с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb n="54" /> појас јеглак, та си ги обрише, 
тура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин работу ели на дућан, ели  
че кроз обор, иде ники да му отвори, он узне та се прокашље: салте да не питујемо који је, но ј 
.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Недостају стране 68, 69 --> 
а, моја снајо, да те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела са 
<pb n="85" /> убав лаураћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за један фуст 
дем му кафу па га испратим на дућан, ја узнем да дизам легало и најдем под јестак - шесет паре: 
јас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте да ме  
и Маријо, да си така.</p> <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а нити се закитим нити станем сп 
дни татку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та нову вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже 
јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде ми жал, и па потрисам  
мо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо <pb n="34" /> та се зачудимо, јербо је кутала<re 
адин!{S} Иди у собу та што си забрајија узни.« - »Несам ништо забрајија,« бика ми мене к’д улег 
 немој да ми проминеш Марику: на обедве узни од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме  
е ми немој проминеш Марику.« Она обедве узни једнаке.</p> <p>Дор је Мита дом’, ја узе да не мис 
 на нану: - »Нака се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у долап 
еко један дан на з’лву ми, Ђошиницу: - »Узни си, дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - 
анску бошчу; и Цигани, што викају људи, узну та туру меришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - т 
ишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гумно уз врши 
те живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које су играли, та ги  
сас пантљике, широко ништо како анамске узун-антерије<ref target="#SRP19012_N52" />, салте неје 
е било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице<ref target="#SRP19012_N45" /> а  
и %наћас другу девојку, па си гу венчај ујутру за Димитрија.{S} Од мене то на сина благослов.</ 
а је време на посипување цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, висок как 
притупка, уз образи ми <pb n="19" /> се укачи огањ: не знам к’да му дојдо - покрише му се ноге  
ували снајин черкез, Дора Митичин си је украја онај мој, па га однеја у Ђошини.</p> <p>К’д да о 
</note> <note xml:id="SRP19012_N63">Без украса.</note> <note xml:id="SRP19012_N64">Палица.</not 
уј твоју прикажњу, две ти очи! - рекоше укућанке; а она:</p> <p>- Какву па моју прикажњу?</p> < 
ајим да ме погледа, нема чаре...</p> <p>Улазејећи у собу и собувајући папучке при врата на ороз 
година, комшика наше пријатне домаћице, улазећи.{S} Виделе смо где прође кроз капиџик, али нисм 
есто, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па  
је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак посл 
есам ништо забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те видим, па узе та 
анпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, изм 
е Ниш Србија Слободија; салте, вика, да улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д звона бију, па а 
! добро! добро!</p> <p>Такој, такој, па улего у седамнаесту годину, и татко ме т’га даде за Дим 
p> <p>- Маријо! - викну ме нана.</p> <p>Улего једнаг у собу.</p> <p>- Филџани! - па погледа баш 
а, Ђорђе Ћурчија и Дора Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко си ги причека насред обор стојећим, гл 
оодеше скоро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Димитрије у срце такој како неће да може да из 
о панџар, како френац, како поприка.{S} Улезе при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згле 
 прокашља се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава се што ништо има, зац 
е ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па на онај јес 
па т’г у обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш по 
о та за чивију.{S} Отвори врата: у обор улезе кир-Тодорча.{S} Чинише здраво живо па узеше да се 
 слузе, па како да несу ни ишле.</p> <p>Улезе, па једнаг излезе.{S} Жене се ништо погледаше.</p 
 ли је; знаш, турско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред  
 из своје Београд-махале до Ћир-Костине улице добро осетих топлоту зрака пролетњега сунца, што  
ју чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па и о 
жном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали како он, јербо кад отрчим да отворим, ја при вр 
 кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да сварим питије, па зар за тој да ме теп 
за на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг,  
плачем, ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики, друга 
ару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; на Св. Саву готовимо: манџе, манџе, %моруња дебе 
вдена има, вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу пријетељи, нема чаре...< 
упише.{S} Молбе, заклињања, преклињање, умиљавање.{S} И шта ће, куд ће?{S} Пристаде.{S} Мени ће 
Марика.{S} - И у коју је кућу болево, и умирање куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тод 
е бија при мене...{S} Уморан, завалија, уморан, познава се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар  
јо.</p> <p>- С’г је бија при мене...{S} Уморан, завалија, уморан, познава се...{S} Иде чак из л 
цирају, како пајтонџија коњи к’да му се умору...</p> <pb n="33" /> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p 
 Ђошин неће може без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе.</p> <pb n="87" /> <p>Ја ћутим, о 
 моје ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре ми завалијица...{S} Од уроци умре... од напољицу.. 
-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава како ружица, како љубичица 
там’, овам’, приличе како да ће ники да умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде да га приче 
.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му Димитрије умре, за тој.{S} Фатило си момче тропљику<ref target="# 
е салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше...{S} Др 
, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жал не  
и за мене... за мене си фати тропљику и умре Димитрије...{S} Истина неје умреја једнаг, но гоџа 
ез колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице<ref target="#SRP19012_N45" /> а на св. Ј 
..{S} Умре ми завалијица...{S} Од уроци умре... од напољицу... баш га пресече сас очи једна Вра 
} А, лелке, туго!{S} Димитрије си јадан умре, <pb n="96" /> а салте се један пут сас њега срето 
лија - бата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује...</p> <p>- Аман, афендаћ, немој 
о у цркву, неје ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он неје умреја од Господиново проклетсто, н 
 а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, мајка... како, чуваја Бог, сви <pb n="63" 
у муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, 
љику и умре Димитрије...{S} Истина неје умреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене ум 
о мало.{S} Пишин му умре... ама он неје умреја од Господиново проклетсто, но од дертови за мене 
.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} 
нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш, вика, стринкина, да умреш.{S} Н 
пут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унученце, бре дедино ку 
деткино, жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку цркву,  
ла.</p> <p>- Нећеш, вика, стринкина, да умреш.{S} Не.{S} При онаквога доброга човека ћеш се нап 
ља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у че 
дну годину тури у новину и кир-Николчин унук: што не може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас 
но шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче сас њега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Ш 
рну друго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне 
 аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи на модри  
умбул и за - очи.{S} Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже 
ел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.</p> <p>Тат 
днаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унученце, бре дедино кученце, несам жудан, ни за ручење 
звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бре унученце, отиднем на онај свет сас отклопене очи: зарад 
за фустани, не за очи: после да су ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному очи -  
татко.{S} Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, ста 
срамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врата лица а на куд 
оћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе како да ће ники да умре, 
ди!{S} Нана пак, гледајећи кроз пенџер, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше 
ам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми се тике уплаши и једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, ама не каз 
ене никако страшно: ја се од њигови очи уплаши.{S} Па т’г излезе и ста да граби преко обор, чак 
рми, с’г ће тресак.</p> <p>Онија се зар уплашише, па излегоше.</p> <p>Нана ми оди по кућу, тепа 
како се које готови, шта спремају, или, управо, шта су спремали о слави, свадби; којим се редом 
ојега ручнога девера, чијој сам се кући упутила, истрчавши преда ме, пружи ми киту цвећа, весел 
 од чираче, како да и они знају што сам уработила.{S} А затварајећи сокакња врата, мислела сам: 
:id="SRP19012_N96">Ђинђуха што штити од урока.</note> <note xml:id="SRP19012_N97">Накаква црна  
P19012_N97">Накаква црна смола, опет од урока.</note> <note xml:id="SRP19012_N98">Кокице.</note 
раћа!...{S} Умре ми завалијица...{S} Од уроци умре... од напољицу... баш га пресече сас очи јед 
_N97" /> и од гуску тртка - да ни га не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте смеје, 
те по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа  
екојом седом власи.{S} Чела је прилично уска, испупчена; очију црних, живих, веселих; зуба здра 
ше му се и собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отез 
си је изгризаја та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и модру; <pb n="65" /> очи му пак ситачк 
 пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а з 
икијици око њега; лева му се веђа диза, уста мрдају, кој знаје, ништо збори, мисли.</p> <p>К’д  
злагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, но...«</p> </div> <pb n="71" /> <div type="chapte 
естаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па килими, у голему пиротски, 
 да римам.</p> <p>До икиндију не тури у уста ич нешто.{S} Завалија нана моли ме да ручам, кани  
доле и ништо збори; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, 
крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од  
и она којој је стара до сада причала, и устаде те је у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р 
Бог! - збори домаћица, не дајући јој да устане.</p> <p>- Како па да идеш?! - рече кира-Тана.</p 
 устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку ми честито, и каза што неје  
ер к’да га кроз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устресо.</p> <p> 
а резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу,« помисле, »за моје удавање сас татка 
19012_N3" /> - говори домаћица а сви се устумарали да ми што боље место направе.</p> <p>Села са 
е татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури главу, мрвка па затури фес чак на шију, како да  
 гу једна жена та ми збори за Димитрија усујле:</p> <p>- Димитрије Ђошин неће може без теб’; ће 
у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па з 
теја.</p> <p>... па дооди, па тике мене усујле:</p> <p>- Димитрије те јако милује...{S} Неће си 
е при нас, такој му прикажу по николико усујле.</p> <p>Ники су, пак, безбели, знали што ће се Д 
и...{S} Узне та на никога од нас у кућу усујле<ref target="#SRP19012_N42" /> нареди да тури на  
?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају и при нану,  
е!{S} Зар не видиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем.</p> <pb n="95 
ема, нема да отвори.{S} Јадан, паднуја, утепаја се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па  
 била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забрајише д 
ам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, по 
 да сам Ниш поарала, како да сам никога утепала.{S} Сама си се на себе учини како ајдук, исто к 
у! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан несам се утешила: плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана: 
ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на со 
 кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} Мрвка, па тике и девојчики, другарице ми све 
татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце му од срдењ 
с тајнооо, како на Распети Петак!...{S} Утишило се како у поље лете кад опече звезда, опече, па 
кажњу тужним гласом, са сузом у оку.{S} Ућута, и одмах узе кафтан, кушак...</p> <p>- Јоште по ј 
ар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике ућута.</p> <p>А нана ми!{S} Кротко јагње!{S} Благи шике 
 ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је о 
 збори, не разабра ич.{S} К’да се татко ућута, кир-Тодорча тике зажми и устури главу, мрвка па  
ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме удари? 
ас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике звекну:</p> <p>- Сиктер сени<ref t 
p>- Мерак му је... да те види.</p> <p>- Ууу! стринке! - узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти  
 удаде мој боба там’ у Горицу.</p> <p>- Ууу! - узе она та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а о 
 салте чекаш к’да ће си муње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене ми се јошт 
борим?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан несам се утешила: плач 
л’ те тебе, стлинкино, удавамо за онога ууубавога Миту Ђулинога?...</p> <p>- Јес’ па! прозбори  
ики у сарачану?</p> <p>Снаја си ме тике уфати, па ме уведе при девојчики.</p> <p>Дигли смо перд 
аш, <pb n="105" /> ја кол’ки су (туј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му б 
> накриво толико, да јој се дотакао чак уха, с пусћулом<ref target="#SRP19012_N7" /> по целом ф 
Вароши, и на више, где се и сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; где се и сад нос 
ије углађену косу готово до чела.{S} За ухом јој гранчица босиљка, закитила се пред полазак у ц 
е.{S} А човек пак... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како  
етејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ 
м никога утепала.{S} Сама си се на себе учини како ајдук, исто како катил...{S} Туго, мајке, шт 
ојдо по онуја, тресем се, па тике ми се учини како ме Мита жално викну:{S} Маријооо! та једнаг  
вај свет самач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој неје истина, погледа у венчан фустан што 
...{S} Срам ми дојде...{S} Никако ми се учини, две ми очи, како да сам Ниш поарала, како да сам 
Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам  
уј се уфати за мустаћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја ви 
2_N49" /> мужи, а ја...{S} Оклопија сам уши како могарац, па салте глеткам.</p> <p>- Хо! хо!{S} 
ају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, како поприка.{S} Ул 
ме беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко но од  
<p>- И да те је мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Димитрије има жену, нанино девојченц 
 сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмало,  
?</p> <p>- Пише, здрава је.</p> <p>- Е, фала Богу!{S} Салте нака је здравје, па за друго је кол 
аво ли је, добро ли је?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дој 
чиниш?{S} Здраво ли си?</p> <p>- Добро, фала Богу, здрава сам.</p> <pb n="5" /> <p>- Како ти је 
>- Па јоште како ни си?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Па јоште како ти је другар?{S} Здра 
ње пројде ни време без пијење.</p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај си је чашка за здравје на теб 
чашку.{S} Ајде и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здрав си комшике!</p> <p>- Да си жива!</p> <p> 
p>А домаћица се подиже и вели:</p> <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти с 
ти је другар?{S} Здраво ли је?</p> <p>- Фала Богу, здраво је.</p> <p>- Писује ли ти сестра?{S}  
несе Васка по кафче.</p> <p>- И тебе ти фала, Севетке!{S} С’га сам и за вино и па за кафу.</p>  
овори Ђул-Марика па испи чашу, узвикну »фала ти, Севетке!« и настави.</p> </div> <pb n="91" />  
а ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n="62" /> Бог сачува: салте ч 
>- Ете, од овај дан, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не искаче, море како шаш 
p> <p>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем к 
е домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија Сотир терзи 
ује се, шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се  
пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан о 
о ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не  
л, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше пред очи Димитрије.{S}  
е каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска 
ошо на добро обрне.</p> <p>Дор татко не фати онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S 
т’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: не ме је ич стра!...{S} Тике та устукну.  
а, па како кроз обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко м 
то, но од дертови за мене... за мене си фати тропљику и умре Димитрије...{S} Истина неје умреја 
-Марику,</l> <l>Дор ми те, пиле, она но фати</l> <l>И у пазуке своје не тури,</l> <l>Да те саку 
ури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): 
па из кућу у кућу, и па га не служу.{S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б 
рце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни болес?</p> <p>И Мита Ђурин узе д 
, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, 
ајећи, рекнуја му да л’же.{S} Туј ти се фатили, напрајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А ја ист 
S} Што ће му Димитрије умре, за тој.{S} Фатило си момче тропљику<ref target="#SRP19012_N911" /> 
за њег’ дојде мило, па како искам да га фатим та да га од голем милос’ турим у пазуке.{S} Таман 
бим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима! - и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле 
рљив, но салте од чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше.</p> < 
еџије стадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} Играју и он 
зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њим’ ће ги се п 
е тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’?</p> <p>- Ћу да зборим.{S} С’га си је, 
 кумашини, родови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при младожењу ми, ее 
а Ћурчију...{S} Доодеше.{S} По ники пут фаћаше си момчадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не 
тује.{S} Ћутећим слуша, стреља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике зв 
tes"> <note xml:id="SRP19012_N1">Сечко, фебруар месец.</note> <note xml:id="SRP19012_N2">Боже ( 
ји му на траболоз, у другу држи од цара ферман,<ref target="#SRP19012_N21" /> да се знаје што ј 
у недељски и добри дан гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ни 
ди му срмалија џемедан, озгорке од чову фермене; око шију белеје му се кошуља; на главу му фес; 
аш, турско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе по 
l:id="SRP19012_N93">Облика као калуп за фес.</note> <note xml:id="SRP19012_N94">Патице.</note>  
 се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и турила сам га на један јестак на миндерлак.{S} Сн 
к фустан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жуте папуче везене сас 
е зажми и устури главу, мрвка па затури фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притре 
рну се, оди, граби на куде кућу, натури фес на чело, подиза бастун<ref target="#SRP19012_N64" / 
</p> <p>- Донеси ми, вика, Маријо, онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча 
о шију белеје му се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји му на траболоз, у другу држи од ц 
горке је у доламу како Грк; на главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, 
д фистана; где се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли-папучама; г 
м<ref target="#SRP19012_N7" /> по целом фесу, маленом, наврх главе, с колбашем<ref target="#SRP 
е, од овај дан, - вика ми татко, - фати фетиљ, па од памет ми тој не искаче, море како шашав ид 
а на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што  
тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан 
 Филџани! - па погледа баш у Димитријев филџан, мрдну сас главу мрвка на горе и подиже леву веђ 
ре и подиже леву веђу.</p> <p>Пишин узе филџан од Дору Митичинога и онија други, па појдо куде  
а.</p> <p>Улего једнаг у собу.</p> <p>- Филџани! - па погледа баш у Димитријев филџан, мрдну са 
 К’да?...« Туј се сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли 
шишики, па чаше, па чашке за ракију; па филџани, па зарфови салте срма...{S} Свашто!{S} Пуна ку 
ас пушке наокол.{S} На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S}  
друсто, и Димитрије - тешем да испуштим филџани.{S} Излего из собу спотурајући се како пијана.{ 
те Ђуриному очи - црне трњинке, па како филџани.{S} А бој<ref target="#SRP19012_N80" /> му је,  
таре Нишлике, не може без шалвара испод фистана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из нав 
у пођу; где се и сад носе шалваре испод фистана; где се и сад шири кита преко феса; где се и са 
иће што ми збори, па извади испод појас фишек сас шикерлеме, ели нешто друго благо за ручање, п 
 је дори до уши црвен како панџар, како френац, како поприка.{S} Улезе при нас у одају - сас ци 
ајила сам слатко; бре варила сам црвени френци<ref target="#SRP19012_N39" />; бре...« Да прошћа 
 неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: п 
к, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су  
какво дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а славеји - не с 
е нана завика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи куде овој големо дрво, (ете, како никакво дрво 
ше убав, висок како овија чардаци...{S} Фрљи, ротке, очи кроз пенџер:{S} Ене!{S} Онакав...{S} О 
на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у мустаћи ее 
> кутију, словеднејећи се да гу докачим фрљи очи у Димитрија.{S} Не ме погледа!</p> <p>Па излег 
ми очи никад не плачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на бабу, таткову му мајку, модроокасто,  
 замршен ибришим.{S} Сас трепке се беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине чо 
јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p> <quote> <l>»Службу служи Светитељ  
 Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори,  
кротко тегљи стринка-Таску од натраг за фустан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти гу п 
полазак у цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« с покраћим струком, што је озго до насред груди 
им како да је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Пант 
искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар  
а му дојдо - покрише му се ноге сас мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме погледа, но с 
!{S} Од алев џанфес шалваре и кафтанлак фустан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул 
г’ на Дику (сестру му девојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако,  
 дек овој неје истина, погледа у венчан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду 
дут, ели нику сливу, па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску Ман 
> <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је нан 
 зет модроокаст?{S} Модра си је боја за фустани, не за очи: после да су ми и унучики модроокаст 
ри Настасијо, преварала си се, јербо за фустани је црвена боја, па зелена, па жута, па ђувезлиј 
 и родови, и старе и младе.{S} Једне на фустани, виде ги се оздол гизија шалваре, широке, дугач 
 xml:id="SRP19012_N52">Дугачка, алватна хаљина.</note> <note xml:id="SRP19012_N53">Нарасте.</no 
_N11" /> а да ли је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.</p> <p>Испрва се, уз вино »испо 
« бобу, што се, кад буде готов, сече на хамајлије и меће у калајлије, и тако даље{S} Часни је п 
у се пљесак дланова како у какву веселу харемлуку, кад се раздрагају буле песмом којој је припе 
зову <hi>аџија</hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија.</ 
 се умору...</p> <pb n="33" /> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>-  
а да не <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста, жив ти Бог!</p> <p>- Доста и ја  
а ће си <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста виће, две ти очи!</p> <p>- Једна  
могарац, па салте глеткам.</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>-  
> <p>- Да си жива, стринке!</p> <p>- О, хо, хо!{S} Колико је студено дори у зуби удара...{S} А  
>- Да си жива, стринке!</p> <p>- О, хо, хо!{S} Колико је студено дори у зуби удара...{S} А како 
а му се умору...</p> <pb n="33" /> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> < 
а, та да не <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста, жив ти Бог!</p> <p>- Доста и 
, она ће си <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста виће, две ти очи!</p> <p>- Је 
ако могарац, па салте глеткам.</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> < 
ру...</p> <pb n="33" /> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Еј, баб 
 <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста виће, две ти очи!</p> <p>- Једна при мен 
 <hi>избије</hi>...</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!{S} Доста, жив ти Бог!</p> <p>- Доста и ја викам.{ 
, па салте глеткам.</p> <p>- Хо! хо!{S} Хооо!</p> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Црна, б 
 ми је пријетељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук на рогови?{S} Лук на рого 
мо га Дора?</p> <p>- Па ли, вика татко, хоће да продавате башчованџије краставице и симиџије си 
 од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хоће, као и пок. Кафтануша, као и друге старе Нишлике,  
га човека ћеш се напрајиш како лађа.{S} хоћеш...</p> <p>За Нишаву више не мислешем, но си погле 
де мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш Таску, девојче ти за Димитри 
а.</p> <p>После пред снају ми:</p> <p>- хоћу си излегнем при боба ми, та да му кажем што не неј 
је више стра од татко, ич ме неје стра: хоћу да искочим јутре собајле, па ћу му њем’ кажем: - » 
пам на ногу...{S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу.{S} Туго, ако запази ники!{S} Ако види друсто му.. 
ного за <pb n="79" /> Станка Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи д 
а ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у пос 
у па да л’жем... морам да л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам  
 се чудиш...{S} Идем ја спрема <hi>квас’ц</hi> из чаршију што викају трчећим, а кир-Тодорча та  
ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше да ручају руч’к туј н 
шике и родови да заповедају на <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>Собраше се.</p> <p>У једно наћве замесиш 
ске, ја овој при њега јоште од <hi>квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, што му је?</p 
иш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју  
ако што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{ 
а стоји му на траболоз, у другу држи од цара ферман,<ref target="#SRP19012_N21" /> да се знаје  
жје.</note> <note xml:id="SRP19012_N27">Цвекла.</note> <note xml:id="SRP19012_N28">Брига.</note 
} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поч 
 шалваре и фустан што ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да се причестим. (Онаг м 
венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветнице, за причес’, мани се!{S} Од алев џанфес шалвар 
уче везене сас злато!...{S} Туго!{S} На Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчик 
у цркву онакој, она си је празна.{S} На Цветнице ели <pb n="27" /> ники други такав празник - п 
а срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цветови што су прецавтели, и падају по ћошку куде сам ј 
иче како да су по туј зелену чергу бели цветови, ткајени на прсти.{S} А зумбул пред кућу, око г 
тмер, њигове су луле посрнуле исто како цветови на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та 
тила, истрчавши преда ме, пружи ми киту цвећа, весело говорећи:</p> <p>- Поле’, стринке!{S} Мач 
деше како леје једна салте чубар, друга цвеће смиљово, трећа зумбул, четврта иста како сас божу 
а оној моје модроокасто, Сотираћ, гледа цвеће и радује се, шири рукичке како да иска да га фати 
вориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на дрвеће и од зумбул, измешано, <pb n="99" /> шт 
 при вечер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше  
како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтело и опало, па ти прил 
ума ми големо, из Стамбол, наокол салте цвеће, и девојчики - шарено!...{S} Од татка ни дојде со 
 и појем, метем кућу и појем, посипујем цвеће и појем: мило ме што ми свекар доодија и китија,  
ели ти јелечики, искитене сас свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи при 
у узето, ного изникло и исцавтело, како цвеће у башчу!...</p> <p>Пројде ми свадба...</p> <p>А ш 
="#SRP19012_N98" /> што ти се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас вино, црвено  
ше пред очи Димитрије.{S} Погледам ли у цвеће, у ошав, у осмалаци, у све ништо - слузе ми појду 
и ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S} Запази и т 
имшири големи како сливке, бре каква ти цвећка неје.{S} У пролет: зумбул, лале дори сјају.{S} Л 
итрије!{S} Висок како топола, убав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке -  
} Из комшилак чује се разбој ели мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разбој у собу п 
ане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази се 
 у мајсторицу...{S} На честито ми дојде цел град, викају ми честито и гледају по мој чеиз и по  
а Сркало што правеше сас њега комендију цел град...{S} Збори, досећује се, и тој све за нану ми 
/> а другу је испружила, те јој се види цела чарапа, бела, вунена, шарена на прстима и пети, а  
ика.</note> <note xml:id="SRP19012_N91">Целер и першун.</note> <note xml:id="SRP19012_N92">Меми 
усћулом<ref target="#SRP19012_N7" /> по целом фесу, маленом, наврх главе, с колбашем<ref target 
 Све сам теј забрајила.{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од  
идела да искочи ни из циганску бошчу; и Цигани, што викају људи, узну та туру меришљав, од грош 
hi>, па виће доста.{S} Како Турци, како Цигани блажу!!...{S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако  
ни, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапун не знамо заш’...{S} 
!!{S} Зар је онај срамежљив Димитрије - Циганин?...{S} А, кир-Тодорчо!{S} Ако си излагаја татка 
а блажија, он би ни се видеја исто како Циганин, не како човек, како крисјанин.{S} Сви пости по 
70" /> чедо у циганску кућу, што се сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к 
иница турила у бошчу ем ђирит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> што 
прајија што напраји...{S} А, симсиле му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нана с 
ика, ђирит несам видела да искочи ни из циганску бошчу; и Цигани, што викају људи, узну та туру 
и дадо красно наше <pb n="70" /> чедо у циганску кућу, што се сас Циганина опријетељи, а ич ниш 
 кућу, сети се што Дора Митичин правеше цигару, та скоро појдо у собу сас ћибрит.<ref target="# 
ши.{S} Ама татко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи маскаре. 
н, мислејећи да ми је татко истина како Цинцарин, та неће заради на зета му мал да растура свад 
и куће, при лојза, од својега пријетеља Цинцарина бидне пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за 
te xml:id="SRP19012_N25">Од лака плитке ципеле.</note> <note xml:id="SRP19012_N26">Обележје.</n 
поприка.{S} Улезе при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} Погледа по сви редо 
!{S} Трипут дооди при нас, и то све сас ципиле, <pb n="44" /> како ништо да ни каже, па не си к 
ила.</note> <note xml:id="SRP19012_N51">Циц.</note> <note xml:id="SRP19012_N52">Дугачка, алватн 
Ђак.</note> <note xml:id="SRP19012_N68">Цицилук, тврдовање.</note> <note xml:id="SRP19012_N69"> 
ад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу с 
/> што га јоште не беше слана дофатила, црвен као жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше 
му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, како поприка.{S} Улезе  
егово прстен, врзани једно за друго сас црвен свилен конац.</p> <p>Ћеменчеџије стадоше да свиру 
о, преварала си се, јербо за фустани је црвена боја, па зелена, па жута, па ђувезлија, па морав 
е не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је на аџију 
 н’т’чке,<ref target="#SRP19012_N94" /> црвене па сас зелени пушћулчики.{S} Друга му пак баба ( 
ки салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју как 
"#SRP19012_N19" /> жути, зелени, модри, црвени, па на грањке, та кад ни дојду гости, девојчики, 
аконије, леблебије, а поред белога вина црвени се вино »испод комину«.</p> <p>Осим мојега девер 
у у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој на девојку, на Ђул-Марику,</l> <l>До 
 бре прајила сам слатко; бре варила сам црвени френци<ref target="#SRP19012_N39" />; бре...« Да 
 дрвеће, у другу руку оканица сас вино, црвено како божур... <pb n="106" /> А, туго!{S} Ручање, 
таткова, сашила; с’га пак прајимо гу од црвену свилу пупке<ref target="#SRP19012_N92" /> около  
автело, па како да је бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови  
семо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељице, по родови; там’ 
е сас злато!...{S} Туго!{S} На Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчики најубав 
ас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у 
ају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо накуде врата од сарачану 
н, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да  
под појас, па се тресе како божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу ја в 
је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће мекике: пратија да  
е, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, старке прајију метаније, љубимо иконе 
се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда,  
 сад ките за ухо босиљком старице кад у цркву пођу; где се и сад носе шалваре испод фистана; гд 
 и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, старке прајију метаније,  
шу.{S} Једни овакој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе... 
</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја с 
 прошћаваш јоште дрењке!...{S} Отидни у цркву онакој, она си је празна.{S} На Цветнице ели <pb  
ица босиљка, закитила се пред полазак у цркву.{S} Обучена је у »морав фустан« с покраћим струко 
 на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уготовимо ни 
городицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки празник и неде 
срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородицу  
 Тој си је било Господиново проклесто у цркву, неје ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он неје 
 мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врата лица а на куде алтар 
 недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике туј јадна нана:</p> < 
 ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д идеш у цркву, и за њигово здравје свећу да палиш.</p> <p>- Заш 
 не дочекам да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бре унученце, отиднем на онај свет сас 
ја; салте, вика, да улегнем у нишевачку цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умре 
в; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј трепке!{S} Дугачке, густе, т 
> <p>- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Црна, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете, две ви  
te> <note xml:id="SRP19012_N97">Накаква црна смола, опет од урока.</note> <note xml:id="SRP1901 
аш’ се смејете, две ви очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} Неје ли такој.{S} Резилак!...{S}  
асти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному очи - црне трњинке, па како филџани.{S} А бој<ref target="#SR 
тлија.{S} Мустаћи му црни, големи; веђе црне, густе и широке, две ми очи, како прс’, а влакна г 
..{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок, с црне трепке, дугачке, густе, што приличешеју на замршен 
’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S} Црни лук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, 
ија вараклисане главице црни лук!...{S} Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров дан, ја никад!{S 
p> <p>- За сапун не знамо заш’...{S} За црни лук...{S} Како тој’?...{S} Белки глумац...{S} Бија 
S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђерско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дош 
му на рогови турија вараклисане главице црни лук!...{S} Црни лук!{S} Ја с’га јабуке око Митров  
мац бија пијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пријетељица <pb n="49" /> ми поша 
е знаје што је бератлија.{S} Мустаћи му црни, големи; веђе црне, густе и широке, две ми очи, ка 
, опече, па се тике скута, земљу загрну црни облаци оди све стране а огањ и оморина толико, да  
с колбашем<ref target="#SRP19012_N8" /> црним, танким а широким, што јој крије углађену косу го 
Чела је прилично уска, испупчена; очију црних, живих, веселих; зуба здравих а лице јој је мало  
’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки моји сватови.{S} Причекује ги и ђојем се смеј 
Опазила сам јој испод кошуље на грудима црно бућме;<ref target="#SRP19012_N11" /> а да ли је на 
ешла шездесету.{S} Раста је осредња.{S} Црномањаста је, само с гдекојом седом власи.{S} Чела је 
би, о ћуфтетима од сецкана празилука, о црноме луку на тепсичету, о копривама – које ваља окуси 
 стлинкино гугуце!... а, маценце!... а, цуцкице!... а, Малијо, мека мамудијо: <pb n="77" /> оће 
им...{S} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило 
обуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb 
ле теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<r 
 <p>Виђувала сам се сас Димитрија сваки ч’с, у сви добри и недељски дни, јербо ни <pb n="14" /> 
лет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч’с, па пролазејећи кроз поље набере јагличје, кукурек, 
"40" /> за Сотира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној 
} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем на Димитрија кол’ко ме мило за њег 
чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да <pb n="62" 
а, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<ref targ 
 за Сотира, та мани се.{S} Јербо ч’с по ч’с, па тике: бре боли ме овој, бре боли ме оној.{S} Бо 
.{S} Чучнуја при један присад, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа диза, уста 
отир.{S} Па како идемо кроз један голем чаир, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} П 
а т’г излезе и ста да граби преко обор, чак до сокакња врата.</p> <p>Врну се, оди, граби на куд 
ражила, - рекну, па узе та обрну главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, како да и они зн 
под нишан<ref target="#SRP19012_N26" /> чак до Митров дан.</p> <p>Виђувала сам се сас Димитрија 
ој паниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлински поток, па како туј искашем да газим та 
ву главу загледам, еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико 
 завалија, уморан, познава се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми 
ербо нана ми испратила једну две старке чак на сокак, та како кога опазу што ће при нас, такој  
ивију...{S} Онаја!...{S} Дојде сас мене чак до кућу, па тике:</p> <p>- Ђул-Марике!...{S} Димитр 
ика си ми свекрва.{S} - Казује што седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јегла 
6" /> накриво толико, да јој се дотакао чак уха, с пусћулом<ref target="#SRP19012_N7" /> по цел 
жми и устури главу, мрвка па затури фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше 
а који су потако.{S} Дајма је на човане чакшире сас голем тур; горе на шарену антерију, у делни 
 једну басмену антерију, доле на човане чакшире, без потколенке, без појас, на главу му бел кел 
роскот трава како зелена чова.{S} А под чандије сепечики,<ref target="#SRP19012_N215" /> и у њи 
S} Гугутке стале на сепетке, што су под чандије над ћошку куд седешемо, па се спрема слунце пип 
ј није дуже од шаке.{S} Нога испружена, чарапа кратка, а засукала се, случајно, ногавица %гизиј 
другу је испружила, те јој се види цела чарапа, бела, вунена, шарена на прстима и пети, а горњи 
а жена дошла, такој ми турила на главу: чарапе, пешкир, чевре...{S} Римам све повише: пишин ме  
 а све работу, грабу, која кошуљу, која чарапе, на домаћина, на сина, на дете, на сам’ себе; ни 
 што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путине...<ref target="#SRP19012 
што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да неје ткајено; како да неје ништо у руку 
ш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш  
} Друга му пак баба (моја нана) плетеше чарапке: од белу пређу, турану на <pb n="101" /> сумпор 
 ми да из собу оскочим, дор си је он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а ти 
џер:{S} Ене!{S} Онакав...{S} Онај си је чардак Сотираћев, овај пак други Николаћев, с’г, пишин  
пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак седне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја  
е цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, висок како овија чардаци...{S} Ф 
чардак, што беше убав, висок како овија чардаци...{S} Фрљи, ротке, очи кроз пенџер:{S} Ене!{S}  
.{S} Ћу да напрајим да ме погледа, нема чаре...</p> <p>Улазејећи у собу и собувајући папучке пр 
 се је, вика, ники међу пријетељи, нема чаре...</p> <p>- И ја се чудим!{S} Ђоша, пријетељ ми, д 
,<ref target="#SRP19012_N89" /> к’да се чаршија затвара и к’да ће Мита да дојде од дућан на веч 
..{S} Идем ја спрема <hi>квас’ц</hi> из чаршију што викају трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: 
н, датке, што сам данас проодејећи кроз чаршију видеја у Васка Стамболију <pb n="85" /> убав ла 
оносија све из Стамбол; дућан му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S}  
Чича-Коле пак, дете, ништо друго; што у чаршију чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништо  
« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав 
лије и меће у калајлије, и тако даље{S} Часни је пост, јер док стигох из своје Београд-махале д 
ли да гу водим у ники маностир та да гу чатију од намер?...{S} Да ли да викам Захараћа екимина? 
 па <pb n="83" /> панице, па шишики, па чаше, па чашке за ракију; па филџани, па зарфови салте  
p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај си је чашка за здравје на тебе и на твоји.{S} Здрави си!</p>  
="83" /> панице, па шишики, па чаше, па чашке за ракију; па филџани, па зарфови салте срма...{S 
- Не се срди, стринке!...{S} Ајде јоште чашку, - вели домаћица, и послужи прво аџи-Настасију, п 
.</p> <p>Он мрдну сас главу, попи јоште чашку, и нана ми попи, изруча мрвке од краставицу па ти 
<hi>сас здравицу</hi>: јебриче ракију и чашку по родови, по кумашини, по пријетељи ели комшије, 
 салте за нешто погледа.</p> <p>Он попи чашку ракију и узе да реже сас чикијицу краставицу, збо 
шлику, аџи-Настасију.</p> <p>- Јоште по чашку.{S} Ајде и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здрав  
аво, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку лимонију.</p> <p>- Право је, аџи-Настасијо!{S} А  
сврћа, вика га под осмалаци на по једну чашку две ракију лимонију, јербо таман си је време за р 
е бригнемо, - говори Ђул-Марика па испи чашу, узвикну »фала ти, Севетке!« и настави.</p> </div> 
кој ми турила на главу: чарапе, пешкир, чевре...{S} Римам све повише: пишин ме песма расплака,  
еше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под нишан з 
аче, море како шашав идем, жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да ме л’же кир-Тодорча?{S} С 
салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда, не се познава! - »Жу, жу!{S} Бре овој!{S} Бре оно 
да зборим.{S} С’га си је, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, свашто.{S} На један бал са 
и па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ нанино девојченце, заш’ нећеш за у 
ју ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, плачеш та губиш очи, ја тој не смем при татка ти  
рам!...</p> <p>- И да те је мило, вика, чедо, каква фајда?{S} Не ли си Димитрије има жену, нани 
 да крије од осталих.</p> <p>- Јес’ па, чедо.{S} Како ти исприча’ такој си било: ама онаг се је 
е, две ви очи?{S} Заш’ сам црна, ротке, чедо?{S} Неје ли такој.{S} Резилак!...{S} Нит’ се зна з 
у нико ћоше на очи...</p> <p>- Заш’ се, чедо, никако у дувар заглеђујеш?{S} Погледај у Миту за  
ет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши диндушмани; ћеш се, вика, дедин, д 
 ме за час дојде мило, јербо, не ли ти, чедо, реко: ем је убав, ем је добар, добар, ем - венчањ 
уло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не знам... што несам... с 
о Турци, како Цигани блажу!!...{S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се ники Нишлија блажија 
икако беше, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све са 
<p>- Заш’ се смејете?!{S} Што ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S} И завал 
 и устаде те је у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам да прајим...</p> <pb  
е што си дадо красно наше <pb n="70" /> чедо у циганску кућу, што се сас Циганина опријетељи, а 
у памет.{S} Пролет.{S} Велики пости.{S} Чедо ми је Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше 
вар на потирњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да с 
S} Друго си је човек, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни па поголем милос’...{S}  
 свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не!  
о, убаво...{S} Друго си је човек, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни па поголем м 
им све за њег’...{S} Дете!{S} Има мушко чедо, убаво, красно, да се прекине човек за њега, за пр 
 зелена трава једило, славеј-пиле мушко чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме за онај један ми  
 он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо!...{S} Они су у кућу како Турци: ће се потепају са 
<p>- Полеееј... жив ти Бог!{S} Кррршено Чееело!...{S} Јааа!...{S} К’д попреее!...{S} Полеј, Бог 
те, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што чезнујем,</l> <l>Како дуња преко зиму?«</l> </quote> <p 
рина бидне пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно друг 
,« мислешем, »боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај 
 му оваја неје имала сас што да напраји чеиз<ref target="#SRP19012_N30" /> и да сташе.</p> <p>А 
о ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{S} Туго, јоргани!{S} Све селемиј 
рад, викају ми честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој 
ија једнаг по моје венчање, барабар сас чеиз ми, поклопила сам се на јестак, што га навезо од к 
честито, шушка и узе та трепка, трепка, чека одговор од татка ми за честитање.</p> <p>- Иди та  
е по пријетељице, по родови; там’ си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак 
ајила.{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> 
 не знам.{S} Чекај другу ако могу...{S} Чекај...</p> <quote> <l>»Зборила си датка с Миту,</l> < 
овуј сам забрајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај другу ако могу...{S} Чекај...</p> <quote> <l>»Збо 
м’, приличе како да ће ники да умре, па чекају, поглеђују за попа да дојде да га причести, мисл 
тра, да <pb n="62" /> Бог сачува: салте чекаш к’да ће си муње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете так 
ста је, само с гдекојом седом власи.{S} Чела је прилично уска, испупчена; очију црних, живих, в 
, што јој крије углађену косу готово до чела.{S} За ухом јој гранчица босиљка, закитила се пред 
ја године; салте што му коса побела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а нос голем, па модар как 
ма он једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли је овој истина, не знам, тик 
 оди, граби на куде кућу, натури фес на чело, подиза бастун<ref target="#SRP19012_N64" /> на го 
а затури фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше му се и собраше онеја њиго 
е.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо за Кршено Чело?« мислешем.{S} Јербо ја несам онаг знала што се Ди 
 т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке пита који је.{S} Ми се одовутке глас 
{S} Зборимо за Таску, девојче на Кршено Чело...{S} А па што беше тој девојче!{S} Комшиско ми.{S 
 ће па он да може сас девојче на Кршено Чело?{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и девојче:{S 
итичин прекачи се преко дувар на Кршено Чело баш пред петли појање.{S} Прекачи се, па га нема,  
рије венча сас девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да в 
ојче на Кршено Чело?{S} Какав је Кршено Чело, такво му је и девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димит 
 да ми <pb n="60" /> је пријетељ Кршено Чело?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ман 
је аџи-Настасијин комшија, Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђоша си пак неје нашаја ману на девојче.{S 
н, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли...{S} Туго, туго! да ми не остане Дим 
ане око готовење, око месење леб, прање чемашир; а метење и судови тој си је било моје и снајин 
да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како жално узе да  
ленеје по обор млада травка како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће пр 
 па ти приличе како да су по туј зелену чергу бели цветови, ткајени на прсти.{S} А зумбул пред  
p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А татко ги не даде да збору, но па зве 
 онија кротачко.</p> <p>- Ка! ка! ка! - черкез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је в 
и Господина ни за ђирит ни за лук ни за черкез, ного узеја да л’же дек божом ја нећу, немам вољ 
target="#SRP19012_N68" /> вика, прајија черкез дуз, заш’ не тури, вика, <pb n="51" /> јабуке: о 
е, вика, овну на рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради пецилак,<ref target="#SRP1 
> <p>- Ка! ка! ка! - черкез!{S} К’да је черкез, заш’ је дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само дуз  
абровачки калуђери?</p> <p>- Овој си је черкез, аџијо, - зборију онија кротачко.</p> <p>- Ка! к 
 чудејећи се:</p> <p>- Куде си је други черкез?{S} Камо га Дора?</p> <p>- Па ли, вика татко, хо 
ра се ништо...</p> <p>- Може бит заради черкез.{S} Заш’ је па онакав, аџике?</p> <p>- Неје.{S}  
 Ђошини.</p> <p>К’д да оставу снајин ми черкез, привикаше онија двојица, божном чудејећи се:</p 
ам женија сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: убава чова, уба 
12_N62" />.{S} Такој треба, ама овај си черкез беше - дуз<ref target="#SRP19012_N63" />!...</p> 
атко ич не збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.</p> <p>Однесе га.</ 
 <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита прати черкез - салте срма!{S} Око шију и око рукави и низ паз 
, знаш, ми си дојдомо да загледамо онај черкез...{S} Несмо, знаш, запазили што је тој Ђоша прат 
оста и Ђорђе Ћурчија заглеђували снајин черкез, Дора Митичин си је украја онај мој, па га однеј 
..{S} И Ђоша такав...{S} На тај Маријин черкез ни вез, каплама за ништо неје...{S} Ђошиница тур 
атку антерију, на младу невесту од чову черкез.</p> <pb n="43" /> <p>Черкез је како дисћурк, са 
 човек женеше, неје имаја за невесту му черкез, неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се дон 
ту од чову черкез.</p> <pb n="43" /> <p>Черкез је како дисћурк, само су му поузацки рукави, и т 
 попови, све по књижачки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидн 
ка, трепка, чека одговор од татка ми за честитање.</p> <p>- Иди та кажи честито на Ђошу, не на  
 лојзе, па с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та трепка, трепка, чека одговор од 
ште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честито ми дојде цел град, викају ми честито и гледају  
а ми за честитање.</p> <p>- Иди та кажи честито на Ђошу, не на мене, - вика татко ми, и узе ниш 
На честито ми дојде цел град, викају ми честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се 
е заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку ми честито, и каза што неје могаја попре: од зору је, вика 
ало седом-осам пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу 
ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки празник и недељски дан, пишин ћ 
бар, друга цвеће смиљово, трећа зумбул, четврта иста како сас божур.{S} У кућу тепсије, калајли 
ров дан, поче се свадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p 
 Од родови тенџерке, па мафишлаци...{S} Четири сам мафишлака добила...{S} Па чорбалаци, па <pb  
S} Па дојдоше ни таман десет погаче, па четири големе тепсије татлије, па две тепсике баклава.. 
ангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па стамболски леген и јебрик! 
диља.</note> <note xml:id="SRP19012_N5">Четрдесет дана после порођаја.</note> <note xml:id="SRP 
 с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес године пројдоше како јадан праји грнци, а ја још 
ију за везување главу, кану, боју, тас, чешаљ, лиф, сапун...{S} Кешке<ref target="#SRP19012_N56 
кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чу 
а к’да остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Жене се пр 
баво и носеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, узацке, ишаране сас гајтани низ бутине, око %ѕе 
 - узе она та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{ 
ишки.{S} Очешљана је како су се у опште чешљале Нишлике за време турско: с коцаком,<ref target= 
ласке папучке; млада како капка, ама по чешљање се познава што неје девојка, не гу је коцак низ 
оприку), спрајимо ручак.{S} Која се пак чешљаше кротко, она си завије колбаш и коцак јоште у ве 
и.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у обор улезе кир-Тодорча.{S} Ч 
кња врата: чук!{S} Пита који је, извади чивију...{S} Онаја!...{S} Дојде сас мене чак до кућу, п 
дан, паднуја, утепаја се.{S} К’д извади чивију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у вра 
, ни па одење...{S} Дори одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу са 
ња врата - на сокак...{S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да о 
на, погледа у венчан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме венчају за Д 
ref target="#SRP19012_N53" />.{S} Јербо чије попре кабардише, онај ће си је посрећан; а кому не 
сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чије ће си тесто попре кабардише<ref target="#SRP19012_ 
а на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија.</note> <note xml:id="SRP19012_N73">К 
плавооко девојче мојега ручнога девера, чијој сам се кући упутила, истрчавши преда ме, пружи ми 
ја при један присад, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа диза, уста мрдају, к 
>Он попи чашку ракију и узе да реже сас чикијицу краставицу, зборејећи:</p> <p>- А виде ли кир- 
 и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим дојде дом’, Бошке, оно си је у кућу никако другојач 
едње дане у Нишу у Вароши, и на више, с чиме су се сродиле, саживеле старе и добре Нишлије; што 
а.{S} Весела, разговорна, разговорнија, чини ми се, и од покојне Кате Кафтануше.{S} Па и ова хо 
и рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило.{S} Ич ништо н 
ого постареј.{S} Стар јако беше.</p> <p>Чини здраво живо сас нас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли  
 год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, леп, кад је у очевој градини крај ђерђева пе 
p> <p>- Боље вас нашла! </p> <p>- Па ш’ чиниш?{S} Здраво ли си?</p> <p>- Добро, фала Богу, здра 
, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој н 
ори врата: у обор улезе кир-Тодорча.{S} Чинише здраво живо па узеше да се гледају, никако се, н 
то сам га нагазила та је једнаг пратија чирака<ref target="#SRP19012_N36" /> и дете, брата му н 
у главу: чак ми срам дојде од дете и од чираче, како да и они знају што сам уработила.{S} А зат 
де ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас здравицу</hi>: јебриче ракиј 
 звекну татко и потрча накуде кућу како чираче<ref target="#SRP19012_N67" /> к’да не сташе на в 
ву; а јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште срце, па 
 ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле работила; обад 
еми мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани<ref target="#SRP1901 
ца.</note> <note xml:id="SRP19012_N216">Чисто сребро.</note> <note xml:id="SRP19012_N22">Стакло 
 једну тачку само, где, без сумње, виде читав големи свет свој, далеку прошлост своју, младост, 
 гу кажем, па не гу каза.</p> <p>Пројде читава недеља.{S} Свекрва ми отишла у комшилак сас рабо 
један дан...{S} Седела сам у таткови ми читаву недељу сас Миту.{S} И Мита туј спијеше, одотле и 
шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича-Мане удари? - питају и девојчики, смеју се и бутај 
врата три пут: чук! чук! чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и отрча та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, 
ука што несу могали да ме преварају.{S} Чича-Коле неје чукаја у калдрму што га мрзеше да одгова 
 огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај  
ј, е га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали како он, јербо ка 
и седе на миндерлак не гледајећи што је чича-Коле на ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с’г да и 
Коле! - и отрча та отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, 
таман и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> <p>Отиде, виде га, каза на нану ми овој 
 туцам се и вијем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича-Коле пак, дете, ништо друго; што у чаршију чује, с 
ти ноге муж висок како топола!...{S} Од чичу ми тепсика, од стринку ми тепсиченце.{S} Од тетина 
отвори.</p> <p>И тај Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у ка 
лдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ја помисл 
но ми се науми да те видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрајија.« Туј 
S} Чучнуја при један присад, па ништо ч’чка сас чикијици око њега; лева му се веђа диза, уста м 
ики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата: чук!{S} Пита који ј 
27" /> ники други такав празник - пунач’чка, и тој најповише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове а 
...{S} Туго!{S} На Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше обуче 
 како на турски деца; и и купија му н’т’чке,<ref target="#SRP19012_N94" /> црвене па сас зелени 
к, како божјаци.{S} Идејећи такој самач’чки, гледајећи се, зборејећи све што искају - изгостира 
лте татко оди по обор и причекује црнич’чки моји сватови.{S} Причекује ги и ђојем се смеје, уво 
} Па како понели смо једно паниче пуноч’чко сас зелену поприку и <pb n="39" /> бели лук.{S} Па  
P19012_N67" /> к’да не сташе на време у чкољу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- Аџике, комши 
аставице.{S} А човек пак... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи 
ли, па мене оставили на овај свет самач’чку!...{S} Па тике ми се учини дек овој неје истина, по 
укави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А татко ги не даде да збор 
, ама како?{S} Онакој како треба: убава чова, убав вез, каранфилија, уз пазуке, око шију, око р 
 ти га сас дарови од младожење: на деда чова-џубелак<ref target="#SRP19012_N60" />, на бабу сел 
9012_N214" /> троскот трава како зелена чова.{S} А под чандије сепечики,<ref target="#SRP19012_ 
 дуз?{S} Куде му је вез?...{S} Само дуз чова!{S} И ја сам женија сина, правија сам на сна’у ми  
по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душ 
кави и низ пазуке везена шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb n= 
па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-чешире, узацке, ишаране сас гајтани низ бутине,  
уз онија који су потако.{S} Дајма је на човане чакшире сас голем тур; горе на шарену антерију,  
алте на једну басмену антерију, доле на човане чакшире, без потколенке, без појас, на главу му  
тина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, ви 
д небо, Бог, па треба, што викају људи, човек право да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прек 
.</p> <p>А што беше зборљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в ноћ не заспи, но ми све ни 
 С’га: станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; и 
салте би ручала киселе краставице.{S} А човек пак... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с 
га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја човек...{S} Море какав човек!{S} Он неје човек, неје пр 
и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, ама човек...{S} Згрешија је; људи смо...{S} Куде је, аџијо, 
то напрајише пријетељи, а Јован, сирома човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас ме 
ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол 
наодиш му салте једну: што си је сирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорбаџиски дево 
џиско могаре.{S} Ете к’да се тај сирома човек женеше, неје имаја за невесту му черкез, неје, шт 
} Јутроске узеја човек...{S} Море какав човек!{S} Он неје човек, неје пријетељ.{S} Тражија са п 
 молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам.{S} Онаг си примимо нафору, наручамо 
у бел келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чучнуја при један присад, па ништо ч’чка 
ри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго си је човек, друго чедо.{S} Од чедо ништо на свет поблаго, ни 
{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{S} Од с’г к’д 
овек...{S} Море какав човек!{S} Он неје човек, неје пријетељ.{S} Тражија са пријетеља, па си га 
е а огањ и оморина толико, да си издане човек, ветар пак нема га ич, та се знојиш и фрљаш једну 
ка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за њега, за приказ: седи при бабине му ноге; на њ 
ушко чедо, убаво, красно, да се прекине човек за њега, за приказ...{S} Има дете <pb n="98" /> с 
 на редови белеју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада тра 
лим... ја знам дек кир-Тодорча неје тај човек кој ће да л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} 
 <p>- Крисјани!...{S} Да ми је пријетељ човек, да је крисјанин, хоће ли ми прати овна сас лук н 
ни се видеја исто како Циганин, не како човек, како крисјанин.{S} Сви пости постешемо редом как 
м да спије, и сас њега још по неки стар човек, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - 
ија под нишан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и плач 
очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би кабаат<ref target="#SRP19012_N76" 
а умреш.{S} Не.{S} При онаквога доброга човека ћеш се напрајиш како лађа.{S} хоћеш...</p> <p>За 
винку дајма.{S} К’да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти муста 
аскарили.</p> <p>- Заш’, стринке, кунеш човека?{S} Шалија се.</p> <p>- Ајде, вика, виће на свад 
ду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази се): бре ђојем боли гу  
а груди му срмалија џемедан, озгорке од чову фермене; око шију белеје му се кошуља; на главу му 
за кратку антерију, на младу невесту од чову черкез.</p> <pb n="43" /> <p>Черкез је како дисћур 
оба.</note> <note xml:id="SRP19012_N85">Чокот.</note> <note xml:id="SRP19012_N86">Пиљци.</note> 
f target="#SRP19012_N40" />, манџе! јок чорба, јок шкета<ref target="#SRP19012_N41" />, купус и 
S} Четири сам мафишлака добила...{S} Па чорбалаци, па <pb n="83" /> панице, па шишики, па чаше, 
/p> <pb n="48" /> <p>- Мој пријетељ!{S} Чорбаџија!...{S} Он чорбаџија, а ја?...{S} Шопа ли ме п 
-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један.</p> <p>-  
>- Мој пријетељ!{S} Чорбаџија!...{S} Он чорбаџија, а ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му пог 
 сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како служешеју Свети чо 
и и он како што праћају Нишлије, максуз чорбаџије меришљав сапун но ђирит?{S} А?{S} Керка ми не 
S} Ја с’га казујем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђо 
ману на девојче.{S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије такој...{S} Нака ти с 
вуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред г 
човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не ми је дала више да зборим - р 
о викају, девојче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу.</ 
p>Недеља је, пост, говорило се о посној чорби, о ћуфтетима од сецкана празилука, о црноме луку  
ило.</note> <note xml:id="SRP19012_N60">Чоха за џубе.</note> <note xml:id="SRP19012_N61">Свилен 
ог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д М 
, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово 
а?« - »За Ђошинога сина Димитрија.« К’д чу овој, он тике викну: - »Не!{S} Не да запалиш чедо!.. 
ло за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе т 
ј знаје, ништо збори, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у об 
 нану зар се видешем како шашава, та си чу што једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се чудиш 
 та си чу што једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се чудиш.</p> <pb n="15" /> <p>Јоште к’д  
 на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Та 
е ич стра!...{S} Тике та устукну. »Како чу,« помисле, »за моје удавање сас татка да зборим?{S}  
ар.{S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко чу, па рече:</p> <p>- Ви си играјте.{S} Овој ћу си ја б 
ућу како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Господина, даде му  
ише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи 
, а оно се видеше како леје једна салте чубар, друга цвеће смиљово, трећа зумбул, четврта иста  
гу ништо, а она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} Да ли, мори, да гу просипе бо 
?{S} Збори ли се тој сас татка?{S} Ууу! чуваја Бог!«</p> <p>Тај дан несам се утешила: плачем и  
е у комшилак болево (болесник), ели ти, чуваја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем 
о да ми је умреја татко, мајка... како, чуваја Бог, сви <pb n="63" /> да су ни помрели, па мене 
ог!{S} Како ћу па да га питам?</p> <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на аџију ели домаћица?{S 
а је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише од све, две ми очи!...{S} К’да тај  
питаш, аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да га питам?</p> <p>- Чуваја  
не могу да си душу повратим...{S} У!{S} Чуваја Бог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што  
кој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар ми идеше у  
јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише од све, две ми о 
ери старога Ниша, што су <hi>онако</hi> чували веру своју; што су <hi>свакад</hi> служили <pb n 
а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљесну се у руке, па тике кротачко рекну:< 
..{S} Што је тој, аџијо? - питују онија чудејећи се.</p> <p>Татко ми се још повише расрди.{S} Т 
а л’жем.{S} Ете хоћу си га сл’жем ђојем чудејећи се: - »Кој?{S} Ја сам те тебе нагазила?!{S} Не 
черкез, привикаше онија двојица, божном чудејећи се:</p> <p>- Куде си је други черкез?{S} Камо  
јо? - т’нацко пуштише глас онија божном чудејећи се.</p> <p>- Какво?{S} Зар ђојем не знате, нес 
, Бошке?! - заврши аџи-Настасија тужно, чудећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се прави  
.{S} Полеј, Бога тиии!...</p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га 
а тиии!...</p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га 
ор дори спотурајући се.</p> <p>»Заш’ се чуди ништо за Кршено Чело?« мислешем.{S} Јербо ја несам 
, збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умеје 
че.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш ис 
ријетељи, нема чаре...</p> <p>- И ја се чудим!{S} Ђоша, пријетељ ми, доодија је млого пут како  
 ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми ј 
 чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« мислешем, »боба ми с’г спраљ 
но јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се чудиш.</p> <pb n="15" /> <p>Јоште к’д бе’ чучка (мала)  
ко лед...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> снила 
кашља и узе:</p> <p>- Што?...{S} Ћеш се чудиш...{S} Идем ја спрема <hi>квас’ц</hi> из чаршију ш 
зеше да се гледају, никако се, не знам, чудно гледају.</p> <p>Тај кир-Тодорча како татко ми, у  
 обор стојећим, гледајећи ги сви никако чудно.</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ не даваш бош 
е, ротке (роде), чедо, резилак, и свако чудо, свашто.{S} На један бал салте голе...{S} Руке, гр 
и узеше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду се.{S} Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бу 
и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми 
ољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек Господин не дава да се узимају зориле.</p> <p> 
S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол 
то међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике,  
неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p>Тај дан несам излегла.</p> <p>Јутре 
 се у мисал сас Димитрија, за тој те не чује; копнеје за њег’, за тој неје црвена...{S} Заш’ не 
S} У један се обор насмеје, у десети се чује.{S} Млада, убава, <hi>онакој</hi>... и песма гу ис 
ата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники да му отвори 
ричестили, за Велиг-дан.{S} Из комшилак чује се разбој ели мотање цевке: грабу да свршу ткање,  
е пак, дете, ништо друго; што у чаршију чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме ништо да сакут 
замајем, не си чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут 
п, ели ти да турим уво при врата, та да чујем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћ 
бодију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу си, бре унученце, 
ише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за прикаж 
атко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би  
м.{S} Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми збор 
за ништо се не срамују...{S} Напред к’д чујемо да си је ника невеста имала дете, ми узнемо <pb  
анпут јетрвина мајка рекла: - »Салте да чујеш баба-Марију...{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш, Ђ 
аба-Марију...{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш, Ђул-Марикину прикажњу једанпут да слушаш, па вић 
а пред сокакња врата три пут: чук! чук! чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и отрча та отвори.</p> <p>И 
мо, тике ники та на сокакња врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос на папуче, горе је  
тке та пред сокакња врата три пут: чук! чук! чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и отрча та отвори.</p> 
ује што работимо и све сас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од татк 
он. <pb n="93" /> Никако: чук... чук... чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму сас баст 
ја као он. <pb n="93" /> Никако: чук... чук... чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму с 
 легамо, тике ники та на сокакња врата: чук! чук!</p> <p>Татко ми је у обор, бос на папуче, гор 
мач’чка: тике ники та на сокакња врата: чук!{S} Пита који је, извади чивију...{S} Онаја!...{S}  
, питује што работимо и све сас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јербо је од 
је могаја као он. <pb n="93" /> Никако: чук... чук... чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у ка 
} Тике ники та на сокакња врата кротко: чук!...{S} Онаја!!</p> <p>-... излегни, Ђул-Марике!...{ 
е отутке та пред сокакња врата три пут: чук! чук! чук! </p> <p>- Чича-Коле! - и отрча та отвори 
неја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- Полеееј. 
ед сокакња врата.{S} Неје имаја адет да чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л 
д отрчим да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што нес 
 такој, е га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали како он, јер 
Чича-Коле, брат од чичу татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ни 
гали да ме преварају.{S} Чича-Коле неје чукаја у калдрму што га мрзеше да одговара, јербо је зб 
узе да чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам и појем песму што си је за <hi>боју</hi>...{S} Из 
у њума узе да чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам и појем песму што си је за <hi>боју</hi>.. 
д полицу једну тепсију, и у њума узе да чукам како у дајире...{S} Чукам, чукам и појем песму шт 
ију, ми сви та у обор, па т’г узмемо да чукамо у врата на Кршено Чело.{S} Он отутке пита који ј 
 јербо је зборљив, зборљив, но салте од чукање на врата да не фатимо мерак кој’ ли је; знаш, ту 
наје, ништо збори, мисли.</p> <p>К’д чу чукање, он скоро та за чивију.{S} Отвори врата: у обор  
ари.{S} Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам<ref target="#SRP19012_N22" /> та ме врне.{S 
л за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} Истина несам чула ни од татка ни од мајку, но  
.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S}  
ш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како кукавица. 
л јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча напраји; јер 
ме како на смејање обрће... зар што сам чула куде ме неје забрајија, и што неће да може без мен 
рва ми...{S} К’д дојде, Бошке!{S} Несам чула ни капиџик, ни па одење...{S} Дори одлете та тури  
сам <hi>овој</hi> чула.{S} Истина несам чула ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми при 
а кириџију.{S} Јооок.{S} Ништо не бешем чула за њигово венчање; моји су скутали од мене.{S} А д 
у скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} Пројде го 
} Црни лук! (ту узе та се прекрсти).{S} Чули ли сте овој, људи, крисјани, нигде у Турци, у Евре 
p> <p>- Главу сте, Севетке, на прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи 
S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чутура<ref target="#SRP19012_N79" /> за туцање кафу, а  
 аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.</p> <p>Татко се пак не сећаше за 
е, Настасијо.{S} Малечки па дебели несу чутуре за туцање кафу, но гумасти шимшири.</p> <p>А ова 
RP19012_N79" /> за туцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И што ће м 
диш.</p> <pb n="15" /> <p>Јоште к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ел 
мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка.<ref target="#SRP19012_N74" /> К’д дојде у нас са 
l>Питувало Ђул-Марику,</l> <l>Питала гу Чучка Сика,</l> <l>Зојкина гу Краса пита:</l> <l>А, Мар 
 па сас мене како сас Зојкину Красу еле Чучку Сику, своје другарице!{S} Е што ти приличе, мани  
и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да се сас девојчики играшем каменчики<ref 
ита жално викну:{S} Маријооо! та једнаг чучну на траву, покри лице сас руке и ста да плачем; а  
. онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чучнуја при један присад, па ништо ч’чка сас чикијици о 
Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам<ref target="#SRP19012_N22" /> та ме врне.{S} Мени м 
етнице, за причес’, мани се!{S} Од алев џанфес шалваре и кафтанлак фустан; па душанку од ђувез  
дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани ни све џанфеслије,<ref target="#SRP19012_N18" /> на турли-турл 
к висеше ми татко: на груди му срмалија џемедан, озгорке од чову фермене; око шију белеје му се 
а груди му џемедан салте срма.{S} Преко џемедан златан синџир од сат, дебел како малић.{S} Озго 
рене, па сас пусћулчики.{S} На груди му џемедан салте срма.{S} Преко џемедан златан синџир од с 
а шарен, свилен траболоз зафатија га од џепови дори до под пазуке.{S} Подколенке му свилене, ша 
te> <note xml:id="SRP19012_N60">Чоха за џубе.</note> <note xml:id="SRP19012_N61">Свилена матери 
озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше уч 
и је овој аљина иста <pb n="50" /> како џубе на сићевачки и габровачки калуђери?</p> <p>- Овој  
пун, па главице црни лук, па калуђерско џубе...{S} Да ми је сав Ниш дошеја да рекне: туј си је  
војче ми, млада-невесту оној калуђерско џубе?{S} А?</p> <p>- Какво калуђерско џубе, аџијо? - т’ 
ике!{S} Ела!{S} Дајте ми тој калуђерско џубе!</p> <p>Нана му предаде што иска, тресејећи си, а  
о џубе?{S} А?</p> <p>- Какво калуђерско џубе, аџијо? - т’нацко пуштише глас онија божном чудеје 
 не знамо, аџијо...{S} Какво калуђерско џубе? - прозборише онија још пот’нко.</p> <p>- Каково?! 
аш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко но од натраг, на грбину му се подигло; о 
а сас дарови од младожење: на деда чова-џубелак<ref target="#SRP19012_N60" />, на бабу селемија 
дамно?</p> <p>А татко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу да прајим, Господине’...{S} Неће си девојче.</p>  
83" /> Не ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме  
, сас онолико месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мало помислеја, па тике: </p> 
 /> та ме врне.{S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам 
{S} Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин прекачи се преко дувар н 
тринке! - узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те види...</p> <p>Око мене с 
Марике!{S} Обучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се па обучем!</p> <p>- Па зар ћеш таква да искочи 
им?...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, 
акња врата...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, уз 
врне.{S} Мени ми мука, мука - ш’ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к 
и кафу.{S} Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у  
у %посмешу и ја и мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! заман!</p> <p>А Господин:</p> < 
.</p> <p>- Боље вас нашла! </p> <p>- Па ш’ чиниш?{S} Здраво ли си?</p> <p>- Добро, фала Богу, з 
ге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој 
гледа!</p> <p>Па излего, мислејећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Ту 
и да зборим.{S} Мислим се врћејећи се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо д 
{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па стамболски леген и јебрик!{S} Огл 
па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани<ref target="#SRP19012_N20" /> убави, шарени па  
има и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испружена, чарапа кратка, а засукала се,  
 Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни  
засукала се, случајно, ногавица %гизија шалвара...{S} И Ђул-Марика, као све старе Нишлике, не м 
ика, као све старе Нишлике, не може без шалвара испод фистана.{S} Пре их носила што је био адет 
ачке; друге, старке на сечене антерије, шалваре; нике на ћурчики, нике на душанке, а младе како 
дне на фустани, виде ги се оздол гизија шалваре, широке, дугачке; друге, старке на сечене антер 
риличууу!...</p> <p>- Јес’ па.{S} Пембе шалваре...{S} За кога да се обучем?</p> <pb n="80" /> < 
ви.</p> <p>- Обучи, Марике, онеја пембе шалваре...{S} Што ти приличууу!...</p> <p>- Јес’ па.{S} 
ице кад у цркву пођу; где се и сад носе шалваре испод фистана; где се и сад шири кита преко фес 
: рукави гу подигнути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле работила; обадве гу  
 за причес’, мани се!{S} Од алев џанфес шалваре и кафтанлак фустан; па душанку од ђувез атлаз;  
м си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, за Цветнице, к’да и 
чиш?</p> <p>- Несам шашава да искочим у шалваре у што сам мила судови.</p> <p>- Обучи, Марике,  
а душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, на кратке антерике ели ти јелечики, искитене  
омаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику, боса, на беле атласке папуч 
не му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, горе је на мактицу, па врз мактицу јелече, на 
а траву а узе, да прошћаваш, да подизам шалварке, а тике нана завика ми: »Маријо, мори Маријо,  
p> <p>- Заш’, стринке, кунеш човека?{S} Шалија се.</p> <p>- Ајде, вика, виће на свадбу се шалиј 
</p> <p>- Ајде, вика, виће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си ј 
мало, <pb n="8" /> мало, па тек по коју шалу, или »прикажњицу« која је, Бога ми, мало...</p> <p 
 погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича-Мане удари 
Кита.</note> <note xml:id="SRP19012_N8">Шамија за повезивање.</note> <note xml:id="SRP19012_N9" 
у девојче, сас дете, пада по наше косе, шамије; а оној моје модроокасто, Сотираћ, гледа цвеће и 
си ми прати собајле: пештимаљ, силаџак, шамију за везување главу, кану, боју, тас, чешаљ, лиф,  
е врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за врзување главу, ако убаве папучкице, он па  
с овој искам да почнем, јербо тој ми је шан:<ref target="#SRP19012_N13" /> по татка ми и мајку  
џуче<ref target="#SRP19012_N96" /> како шапица, донето од аџилак, па на њега залепен ладен,<ref 
а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе...{S} Гугутке стале на сеп 
з бутине, око %ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен траболоз зафатија га од џепови дори до по 
 јој се види цела чарапа, бела, вунена, шарена на прстима и пети, а горњиште јој није дуже од ш 
и пердета<ref target="#SRP19012_N16" /> шарена, од селемију<ref target="#SRP19012_N17" /> па са 
лим наокол, јестаци, а жене поседале на шарена шиљтета, старке испружиле ноге а обрнуле грбину  
 истина нисак, ама пенџери млого, врата шарена, и на долапи врата шарена и дајма<ref target="#S 
 млого, врата шарена, и на долапи врата шарена и дајма<ref target="#SRP19012_N15" /> све бело,  
о под пазуке.{S} Подколенке му свилене, шарене, па сас пусћулчики.{S} На груди му џемедан салте 
ни<ref target="#SRP19012_N20" /> убави, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам године. 
arget="#SRP19012_N51" />, вунено ли је, шарено, сас пантљике, широко ништо како анамске узун-ан 
мбол, наокол салте цвеће, и девојчики - шарено!...{S} Од татка ни дојде софра-тепсија - око њум 
а човане чакшире сас голем тур; горе на шарену антерију, у делници басмену, у недељски и добри  
е су луле посрнуле исто како цветови на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на  
ли је свет стануја толико бесраман, ели шашав?</p> <p>- Не се срди, стринке!...{S} Ајде јоште ч 
па од памет ми тој не искаче, море како шашав идем, жива ми наша чеда!{S} Јербо, вика, заш’ да  
et="#SRP19012_N72" /> па више немој.{S} Шашава ли сам да ми <pb n="60" /> је пријетељ Кршено Че 
ече и узе кушак, кафтан.</p> <p>- Не си шашава та да идеш к’да не приказа на прикажњу ти и реп, 
ар ћеш таква да искочиш?</p> <p>- Несам шашава да искочим у шалваре у што сам мила судови.</p>  
е, ники дан на нану зар се видешем како шашава, та си чу што једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерк 
р дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу што напраји Ђоша, јед 
 заш’?{S} Несам била серсем нити толико шашава та да појем к’да си ништо неје за појање.</p> <p 
а Вачиница јучерке: - »Туго, Маријо!{S} Шашави ли су ми кириџије, што ли?{S} Венчаше се па једн 
прајила сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре искарала (истерала) сам слушкињу; бре кој те 
ене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники девојчики што с 
 тупе, тупе...{S} Изручкам те, Боже, од Швабу ли је овој?{S} Од Турци неје.{S} Младожења и млад 
олет: зумбул, лале дори сјају.{S} Лете: шебој, каранфил, ружице, ј’лд’з,<ref target="#SRP19012_ 
ну ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а  
ито.</note> <note xml:id="SRP19012_N36">Шегрт.</note> <note xml:id="SRP19012_N37">Може бити.</n 
е баш толико стара, једва ако је прешла шездесету.{S} Раста је осредња.{S} Црномањаста је, само 
о шију и око рукави и низ пазуке везена шемшета.{S} Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша биј 
шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<ref target="#SRP19012_N62" />.{S} Такој треба,  
елики пости.{S} Чедо ми је Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше.{S} Слунце греје, греје 
} Чедо ми је Сотир од пе’ шес’... рамно шес’ месеца имаше.{S} Слунце греје, греје, па дори преж 
м да дизам легало и најдем под јестак - шесет паре: оставија ми да купим за подручак ели пењерл 
и пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; нишлиски  
, узну та туру меришљав, од грош ли, од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена има, вика, н 
 кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у роганли-папучама; где је и сад по градинама шим 
 дрвеће исцавтело, па како да је бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор 
о.{S} Узеше да ме сплитав; ће ми сплету шивета.</p> <quote> <l>«Ранила Миља славеја,</l> <l>За  
 искача.{S} Легнула сам, онакој сас све шивети, на један скалапен килим, што требаше да је у мо 
 и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па к 
елници сам, у башчу, работим: плетешем, шијешем, ама понајвише сам била при <!-- недостаје стра 
стури главу, мрвка па затури фес чак на шију, како да му на чело и теме тежи; притресоше му се  
, убав вез, каранфилија, уз пазуке, око шију, око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова 
а џемедан, озгорке од чову фермене; око шију белеје му се кошуља; на главу му фес; једна рука с 
 Мита прати черкез - салте срма!{S} Око шију и око рукави и низ пазуке везена шемшета.{S} Па чо 
цки рукави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<ref tar 
пке<ref target="#SRP19012_N92" /> около шију и око рукави.{S} У мене је један рукав, у тетку му 
<p>А нана ми!{S} Кротко јагње!{S} Благи шикер!{S} Плаче, брише слузе сас рукав што је искочија  
>Отворише се на сарачану врата.{S} Како шикер, како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вече 
води ги у собу та ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу н 
гледало.</p> <p>К’д изнесем да предадем шикерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде пр 
 како сваки пут, принесо да му предадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме погледа.</p> <p> 
 збори, па извади испод појас фишек сас шикерлеме, ели нешто друго благо за ручање, па онаг па  
!« такој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг узе унуче му и поче са 
кол, јестаци, а жене поседале на шарена шиљтета, старке испружиле ноге а обрнуле грбину спрема  
нли-папучама; где је и сад по градинама шимшира високих као »сливке«; где и сад гугутке носе и  
шав,<ref target="#SRP19012_N211" /> бре шимшири големи како сливке, бре каква ти цвећка неје.{S 
 несу чутуре за туцање кафу, но гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па се задева (јербо врс’ му је  
асто, Сотираћ, гледа цвеће и радује се, шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне 
осе шалваре испод фистана; где се и сад шири кита преко феса; где се и сад излази у шетњу у рог 
стани, виде ги се оздол гизија шалваре, широке, дугачке; друге, старке на сечене антерије, шалв 
аћи му црни, големи; веђе црне, густе и широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па 
arget="#SRP19012_N8" /> црним, танким а широким, што јој крије углађену косу готово до чела.{S} 
/>, вунено ли је, шарено, сас пантљике, широко ништо како анамске узун-антерије<ref target="#SR 
} Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слузе од лозу, та да си је за 
 чорбалаци, па <pb n="83" /> панице, па шишики, па чаше, па чашке за ракију; па филџани, па зар 
ини и комшије, ете сас Дору Митичинога, Шишка-Косту и Ђорђа Ћурчију...{S} Доодеше.{S} По ники п 
/> <p>Ете ти ги па онија, Дора Митичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! 
 <p>Ете ти тројица мужи из младожењски; Шишко Коста, Ђорђе Ћурчија и Дора Митичин.</p> <p>Улего 
<l>Питувало Димитраћа,</l> <l>Питаја га Шишко Коста,</l> <l>Митичин га Дора пита:</l> <l>А бре, 
 тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Дор су Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија заглеђували снајин черкез,  
SRP19012_N40" />, манџе! јок чорба, јок шкета<ref target="#SRP19012_N41" />, купус и месо, наут 
 к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женско Друсто, та гу саши ништо од басму<r 
S} Да ли ми пак пријетељ мислеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит с 
баџија!...{S} Он чорбаџија, а ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му погано!...{S} Што сам ја?{ 
 Кршено Чело, такво му је и девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли Нишлија - бата!...{ 
 о јелима, нишким, како се које готови, шта спремају, или, управо, шта су спремали о слави, сва 
 шта се износило пред званице за ручак, шта за вечеру или пред зору на славу, патарицу, рукавиц 
које готови, шта спремају, или, управо, шта су спремали о слави, свадби; којим се редом приноси 
лави, свадби; којим се редом приносило; шта се износило пред званице за ручак, шта за вечеру ил 
 заклињања, преклињање, умиљавање.{S} И шта ће, куд ће?{S} Пристаде.{S} Мени ће причати, тако р 
з „Нове Искре“</p> <p>У Београду</p> <p>Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије</p> </d 
p>У Београду</p> <p>Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије</p> </div> </front> <body>  
а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручкам те, Боже 
ење.</note> <note xml:id="SRP19012_N46">Штета, срамота.</note> <note xml:id="SRP19012_N47">Јада 
<note xml:id="SRP19012_N96">Ђинђуха што штити од урока.</note> <note xml:id="SRP19012_N97">Нака 
твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзи на модри очи!</p> <p>- Мене ме па, мори Нас 
 је, вика, онај од небо, Бог, па треба, што викају људи, човек право да збори.{S} Аџија си је,  
 да збори; море, неје за Миту Ђуринога, што истина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење о 
pb n="102" /> га задева боба-Настасија, што је модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа ш 
беше слана дофатила, црвен као жеравка, што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Го 
, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана ми се од овој јоште  
ије.{S} Севда’!</p> <p>Глумац и ашчика, што донесоше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћамо да пра 
 што је заради тебе станула како вејка, што се од гајле за тебе погрбила, па како да има сто го 
 осетих топлоту зрака пролетњега сунца, што сијаше као око Петрова дана; а плавооко девојче мој 
ул-Марике, синови и кћери старога Ниша, што су <hi>онако</hi> чували веру своју; што су <hi>сва 
рћемо око наћве.{S} Играју и онеја две, што су замесиле теста, играју обе сас тестане руке и ч’ 
да је бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње 
 неје имаја за невесту му черкез, неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада- 
о, Маријо!{S} Шашави ли су ми кириџије, што ли?{S} Венчаше се па једнаг отидоше у странство у Ћ 
/hi>.</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу па да  
дук, исто како катил...{S} Туго, мајке, што напраји!...{S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде 
 он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што сам данас проодејећи кроз чаршију видеја у Васка Ст 
ве тазе...{S} Гугутке стале на сепетке, што су под чандије над ћошку куд седешемо, па се спрема 
е ми очи, најжал.{S} Таман малко да се, што викају људи, онодиш и развеселиш, удаваш, што викај 
ко да има сто године...{S} Досећује се, што ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално и п 
модроок, с црне трепке, дугачке, густе, што приличешеју на замршен ибришим.{S} Сас трепке се бе 
 ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што викају људи, млада невесту.{S} И кој знаје, аџике,  
 прајише сас млада-невесту што прајише, што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се 
човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџ 
} Ете к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу ми је: бре спрема, бре ћеменч 
м, да римам, зборејећи на другарице ми, што барабар сас мене плачу:</p> <p>- Леле мене, остадо  
од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, што и од саму себе кријешем.</p> <p>Такој, такој, па пр 
м, да плачем, и најпосле каза снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипа 
 искочи ни из циганску бошчу; и Цигани, што викају људи, узну та туру меришљав, од грош ли, од  
нам ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb n="100" /> бидне убаво кад идемо на Панта 
2_N78" /> Помиње татко при нану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђуринога: 
рбо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да неје ткајено; како да неје ништо у  
е...{S} Досећује се, што ти се не сети, што ти не прозбори, на све жално и пожално, па све за н 
у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да неје ткајено; како да  
у башчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, висок како овија чардаци...{S} Фрљи, рот 
ас чеиз ми, поклопила сам се на јестак, што га навезо од како сам под нишан, спремајећи га за Д 
 задева боба-Настасија, што је модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа што је татко збор 
а; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтело и опало, па ти приличе како да су п 
ка, <pb n="51" /> јабуке: оне су берем, што викају људи, ништо - пет паре, десет ли ока!</p> <p 
RP19012_N8" /> црним, танким а широким, што јој крије углађену косу готово до чела.{S} За ухом  
ас све шивети, на један скалапен килим, што требаше да је у мојега Димитрија једнаг по моје вен 
..« И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: мани се!</p> <pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марик 
је у »морав фустан« с покраћим струком, што је озго до насред груди раскопчан, те јој се види о 
’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како селвија.{S} Тик 
С’га ћамо да пратимо и ми једно, друго, што смо спрајили, бошчалаци на свекра, свекрву, родови, 
беше, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј  
чак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.< 
бројимо повише од седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb n="100" /> бид 
: ћеф му је да дојде, да види како смо, што прајимо, знајеш, да овлајише.</p> <p>Ја пак не иска 
прошћаваш, Господине, сас онолико месо, што ми је у кућу, - ш’ ћу?</p> <p>Господин се мало поми 
012_N66" /></p> <pb n="47" /> <p>- Што, што, аџијо?</p> <p>- Сиктер сени! - па викну татко и по 
да те је мило:{S} Димитрије неје бећар, што ћеш...</p> <p>Ја тике излего из одају, и не знам шт 
 ма’ на ма’; ветар меришљав, од пролет, што га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S 
_N1" /> у луду среду – о »љијену« бобу, што се, кад буде готов, сече на хамајлије и меће у кала 
тављам све у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: за месец ли за два тај се ку 
ија да си удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавање, како петровка јабука  
 а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајдерлак у Женско Друсто, та гу саши ништо  
аше <pb n="70" /> чедо у циганску кућу, што се сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би правиј 
кају људи, онодиш и развеселиш, удаваш, што викају, девојче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а 
Марике!</p> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - што ти је убава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај 
што не одговори.</p> <pb n="16" /> <p>- Што се смејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ру 
SRP19012_N66" /></p> <pb n="47" /> <p>- Што, што, аџијо?</p> <p>- Сиктер сени! - па викну татко 
 срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што искате?</p> <p>- Ете, аџијо, знаш, ми си дојдомо да 
ref target="#SRP19012_N58" />.</p> <p>- Што је па тој!{S} Заш’ се млатите?! - од азганлак<ref t 
смеју се и бутају се око њума.</p> <p>- Што му се несу стегле питије, за тој.</p> <p>- Какве пи 
пред мене божном ништо не зна.</p> <p>- Што ми работиш, вика, Марике? - и узе та ме пољуби.</p> 
во, аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- Што има, аџијо? рече нана кротачко.</p> <p>Он мрдну сас 
- пита нана и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје лице, аџике, онај могарац, 
гледајећи ги сви никако чудно.</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А 
ише слузе сас рукав од кошуљу.</p> <p>- Што се напраји?{S} Напраји се, вика, резилак...{S} А аџ 
вицу па тике се искашља и узе:</p> <p>- Што?...{S} Ћеш се чудиш...{S} Идем ја спрема <hi>квас’ц 
ке ете ти га глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} К 
огледа, па тике очи та у мене:</p> <p>- Што ћеш, вика, туј?{S} Заш’ неси сас девојчики у сарача 
 руке, па тике кротачко рекну:</p> <p>- Што се напраји.{S} Бошке?!</p> <p>А тај Таске:</p> <p>- 
едо, питујеш што сам појала, не знам... што несам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш да теј песм 
- нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђурин 
бо отидни с’га у цркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда, не се познава! - »Жу, ж 
дину тури у новину и кир-Николчин унук: што не може да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи- 
 му наодиш ману, наодиш му салте једну: што си је сирома човек.{S} А девојче му је боље од млог 
родиле, саживеле старе и добре Нишлије; што ће понети са собом под Горицу; где је вечити мир, о 
 <pb n="109" /> Свети, крсно име своје; што су свој лепи град вазда волели, и што ће до краја ж 
/> <p>Чича-Коле пак, дете, ништо друго; што у чаршију чује, све ће си при жене прикаже, н’ уме  
то су <hi>онако</hi> чували веру своју; што су <hi>свакад</hi> служили <pb n="109" /> Свети, кр 
ј лангир,<ref target="#SRP19012_N71" /> што га јоште не беше слана дофатила, црвен као жеравка, 
 селвије,<ref target="#SRP19012_N81" /> што сам га виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак 
за стоку,<ref target="#SRP19012_N84" /> што је донеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко  
а жене забрајише да мислу <pb n="45" /> што ми се татко срди, но се собраше око стринка-Таску п 
ас пуцке,<ref target="#SRP19012_N98" /> што ти се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку окани 
ће и од зумбул, измешано, <pb n="99" /> што ти од њег’ дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне  
тимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; је 
ас лук на рогови?{S} Лук на рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника ш 
арија!...</p> <p>- Заш’ се смејете?!{S} Што ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој? 
 <p>Даде ме за Димитрија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај Димитрије!{S} Висок како топола, уба 
ки пут викне јако: »Еј, мори Маријо!{S} Што ти је?« Ја дори како да се разбудим, и скоро се сло 
е сас њега: - »Дедин Краљевић Марко!{S} Што ми работи дедин јунак, дедино мушко? - збори, ћеф м 
p> <pb n="94" /> <p>- Аман, афендаћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се тресе.</p> <p>- Што?{S 
а ли ме праји, симсиле му погано!...{S} Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, м 
 <p>- Заш’, аџијо?</p> <p>- Заш’?...{S} Што не запалимо девојче... за тој.</p> <p>Нана виће не  
{S} А?!</p> <p>- Заш’ да не иска?...{S} Што је тој, аџијо? - питују онија чудејећи се.</p> <p>Т 
ује а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што има јоште, Настасијо?</p> <p>- Нема више ништо, аџи 
бучи, Марике, онеја пембе шалваре...{S} Што ти приличууу!...</p> <p>- Јес’ па.{S} Пембе шалваре 
је у башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S} Што работи там?!...{S} Тике свекрва ми ете ти гу: рукав 
 Севетке, на прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи оному кој си је з 
љуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам да прајим...</p> <pb n="36" /> <p>Она окваси г 
 за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се у мисал сас  
<p>Море аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко чу, па рече:</p> <p>-  
ури руке под ложичку.</p> <p>- Заш’?{S} Што ће му Димитрије умре, за тој.{S} Фатило си момче тр 
S} Ћутим.</p> <p>- Нак те види... а?{S} Што има...{S} При сокакња си је врата...</p> <p>Ич се и 
на?<ref target="#SRP19012_N29" /> А?{S} Што ми викаш да прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска узе т 
оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше 
шем. »Што ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мите Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој  
чка, и тој најповише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S}  
црвена...{S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем има млого девојчики, па му ов 
ви, све по књижачки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне бож 
о како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нака  
 Туго!...{S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла к 
, да прошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па моја нана готовеше сабазорску манџу, бата!{S} Им 
} Татко, мајка, кум, стари сват...{S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, па калајлије!{S} Санови 
Манину, пријетељицу си, комшику...{S} А што ми је нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д и 
га пресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у де 
е дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману...{S} И  
 татко грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветнице, за причес’, мани с 
е: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{S} Туго, јор 
овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита прати черкез - салте срма!{S} Око шију и ок 
...</p> <p>Пројде ми свадба...</p> <p>А што беше зборљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с 
 узнем та нову вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, Б 
а како капка, ама по чешљање се познава што неје девојка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада бе 
 ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише слузе са 
видим, па узе та и чичу на дућан излага што сам ништо дом’ забрајија.« Туј ми збори, виће што м 
лачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за другога да плачем... не знам заш’ не 
таткови ми беше измећарка дајма, ама за што: да помогне нане око готовење, око месење леб, прањ 
 Кажи Марије да не плаче, јербо нема за што да плаче.{S} Нак се смеје, нак поје, нак се весели  
тала у посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д ј 
о.</p> <p>Рече татку ми честито, и каза што неје могаја попре: од зору је, вика, у лојзе, па с’ 
ка и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та 
, што је малечак; а нана гу пак приказа што је татко зборија и како је наодија приготке на бећа 
мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја се сас онија тројицу мужи, 
>К’да је отишеја дом’, зар се замислеја што сам га нагазила та је једнаг пратија чирака<ref tar 
рејећи: л’жем, аџијо, - па би напрајија што напраји...{S} А, симсиле му циганско! - ружи татко  
ри Ђошу пак за мојега татка.{S} Зборија што ће си он, Ђоша при тол’ки свој мал, при дућани, при 
а стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас девојчики, девојче; 
 кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могали да ме преварају.{S} Чича-Коле неје чука 
 мислешем.{S} Јербо ја несам онаг знала што се Димитрије виће венчаја сас девојче на аџи- Наста 
шеју максуз такој, е га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали к 
шалвара испод фистана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то. 
Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не знам.{S} Тике  
те дојде на главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча напраји; јербо пр 
одручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; 
ни прасци, ели јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S} Манџе, ман 
оште како видо ђирит сапун знала сам на што ће ти Маријин сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - ви 
е како напред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три 
 срма...{S} Свашто!{S} Пуна кућа!{S} Па што доби други дарови!{S} Па дојдоше ни таман десет пог 
S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се!{S} Да дадемо Марију за њег 
страна 11 --><pb n="12" />гергеф.{S} Па што појешем!...{S} Татко не ме је караја за појање ника 
рости ми, Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натраг, п 
аску, девојче на Кршено Чело...{S} А па што беше тој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мен 
ер од собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb n="67" /> на јес 
 - и узе та ме пољуби.</p> <p>- Како па што работим? - дори викну на њума, и узе та обриса оној 
, но како голупче гуче, како да разбира што му деда збори, па му сас гукање на њигови речови од 
за туцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет мод 
и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајија узни.« - »Несам ништо забрајија,« бика 
te> <note xml:id="SRP19012_N96">Ђинђуха што штити од урока.</note> <note xml:id="SRP19012_N97"> 
 шикер!{S} Плаче, брише слузе сас рукав што је искочија под рукав на сечену гу антерију.{S} И с 
у врата.{S} Како шикер, како варен ошав што гу ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага 
 што копнејем,</l> <l>Кај у пролет снег што копни?</l> <l>Друшке су си питувале,</l> <l>Питувал 
у еле Чучку Сику, своје другарице!{S} Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, 
 самач’чки, гледајећи се, зборејећи све што искају - изгостирају се; а кад се венчају несу тазе 
калуђерско џубе!</p> <p>Нана му предаде што иска, тресејећи си, а жене се тике прибуташе при пе 
јунак, дедино мушко? - збори, ћеф му је што је мушко. - »Сотираћ ће си је, вика, јунак како Кра 
f target="#SRP19012_N21" /> да се знаје што је бератлија.{S} Мустаћи му црни, големи; веђе црне 
ми - мани се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у ј 
жена? - вика си ми свекрва.{S} - Казује што седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек 
ну му се подигло; оди кроз обор, питује што работимо и све сас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуб 
p>Замрачи се.</p> <p>Оне жене и девојке што су око мене викају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{ 
елеје...{S} Знајем како да беше јучерке што збореше на онуја Таску Манину:</p> <p>- Неће ми бид 
појем, посипујем цвеће и појем: мило ме што ми свекар доодија и китија, па за то ме обрнуло на  
на Панталеј - да га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он,  
Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су преко недељу препазарили.</p> <p>Татко броји а б 
имашем од нану ми.{S} Мислим...{S} Море што ти не сам мислела!{S} Ч’с по ч’с, па како казујем н 
је у кућу никако другојаче - познава се што је туј домаћин.</p> <p>Спраји се па отиде. - »Куде  
S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава се што ништо има, зацрвенеја се у лице.</p> <pb n="92" />  
а салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има големи мустаћи, почем су га ж’гнули јоште 
питуваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше <pb n="70" /> чедо у циганску к 
!</p> <p>После одејећи по кућу, сети се што Дора Митичин правеше цигару, та скоро појдо у собу  
 се тике по кућу прибутамо, питајећи се што ли ће се напраји.</p> <p>Још повише се замрачи.</p> 
муле из туршију - стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>избије</hi>...</p 
питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што копнејем,</l> <l>Кај у пролет снег што копни?</l> < 
питате, две ви очи?</l> <l>Не л’ видите што чезнујем,</l> <l>Како дуња преко зиму?«</l> </quote 
рча како татко ми, у теја године; салте што му коса побела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а  
 обучену, накићену, зарумењену од среће што већ једном одлази својему Димитраћу.{S} После је ви 
што дом’ забрајија.« Туј ми збори, виће што ми збори, па извади испод појас фишек сас шикерлеме 
не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запазише што имам у срце ништо за Димитрија та га ружешеју.{S} Р 
 што сам чула куде ме неје забрајија, и што неће да може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, 
ко ме боли у срце, кол’ко ми је мука, и што ме је жал фатија исто како зубни болес?</p> <p>И Ми 
бори, све ми казује кол’ко ме милује, и што ме је видеја један пут у обор при Чучку Сику, к’да  
; што су свој лепи град вазда волели, и што ће до краја живота својега, причајући о старом срећ 
абимо и радујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да г 
<p>Спраји се па отиде. - »Куде ли ће? и што ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке  
имам, та што ми треба јоште једна.{S} И што ће ми, вика, зет модроокаст?{S} Модра си је боја за 
онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко бил 
S} Ветар дуне а разлету се бели цветови што су прецавтели, и падају по ћошку куде сам ја сас ко 
тамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре,  
а њигови речови одговара.{S} К’да опази што смо се сви ражалили, татко обрну друго: узе да збор 
јаа!{S} Дори узе да вијем...{S} Забраји што имам мужа...</p> <p>- Куде ће па он да може сас дев 
з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, са 
и либадики, за тој.{S} А ники девојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у 
ваја, како и други бећари сас девојчики што работију.«</p> <p>Пусти аџамилак!</p> <p>К’да је от 
 <p>Заш’ се смејете, девојчики?{S} Е ли што си овај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама за 
ле.</p> <p>Ники су, пак, безбели, знали што ће се Димитрије венча сас девојче на Јована Кршено  
онај черкез...{S} Несмо, знаш, запазили што је тој Ђоша пратија, како...{S} Изнеси ни ги, жив т 
вори домаћица а сви се устумарали да ми што боље место направе.</p> <p>Села сам, према Ђул-Мари 
 самнуло се.</p> <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје.. 
е излегнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, да нећеш, заш’ нанин 
 до под кукови.{S} Саши гу тој, да носи што си је ђојем <pb n="35" /> две-три дни тешка, да се  
 пољуби унуче му у око, па се тике сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћ 
.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S 
ни, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети што је нана казала за <hi>оној</hi>, и узе те се насмеј 
куд се могу свега сетити и све поменути што траје последње дане у Нишу у Вароши, и на више, с ч 
} У! - и седе на миндерлак не гледајећи што је чича-Коле на ноге.{S} - Туго!{S} Туго!{S} Заш’ с 
ласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њума вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви  
 Грк; на главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганли 
Нака се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем 
а турим уво при врата, та да чујем оној што ми се видеше куде кутају од мене.{S} И ћутек сам си 
ги изручам сас жене и девојчики, за тој што сам се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове аљине б 
ја, гореше кандило дајма.{S} Долапи пак што су, мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бел 
 Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџије, та скидо од полицу ј 
</p> <p>- Мори, Таске, мори!{S} Не знам што ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, п 
м нанино зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне јако: »Еј, м 
што ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S} Дојду си по руч 
> <p>Ја тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела.</p> <p>После пред снају ми:</p> < 
 Ја ћу њему: - »Не знам.{S} Максуз знам што несам тој напрајила, а онакој, кој знаје, белки...« 
си излегнем при боба ми, та да му кажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Марике?</p> 
 да је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, за Цветнице, к’да идо на Панталеј да 
ој неје истина, погледа у венчан фустан што виси на чивилак: »С’г ће си дојду да ме воду да ме  
 Ама и ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да 
и вије све жално и пожално.{S} Кда видо што одлете, мене ме заболе у срце такој како да ми се н 
ру.{S} У зору, две ми очи, ручање, како што прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з 
а три дни; несу девојчики око мене како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки 
ке манџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи,  
г’ стра’ нана ми (мајку не викашем како што <pb n="11" /> ни беше адет, дада, но <hi>нана</hi>) 
сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћају Нишлије, максуз чорбаџије меришљав сапун но 
е си дојде Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си 
е обрнула да се удадем за Станка Сркало што правеше сас њега комендију цел град...{S} Збори, до 
ченце?...{S} И тебе те треба да је мило што се лошо онодило и свадба растурила: у кућу куде је  
Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref target="#SRP19 
звикале се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг-дан све тазе. 
иће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што напрајише пријетељи, а Јован, сирома човек, узе та  
ма тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима 
 се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> <p>К’да отиду, ја си се у мисал са 
: како да гу гледам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан п 
итрије у посмешу...{S} Сас оволико месо што ни је у кућу - ш’ ћемо?...« .{S} Дора Митичин прека 
Јерусалим, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, гореше кандило дајма.{S} Долап 
аче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанп 
d> <p>Зар што доодеше скоро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Димитрије у срце такој како нећ 
, ништо ме како на смејање обрће... зар што сам чула куде ме неје забрајија, и што неће да може 
ако ја од онол’ки жал не умре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше...{S} Другар добар, све 
="SRP19012_C3"> <head>III</head> <p>Зар што доодеше скоро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Д 
 ногу гугучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благове 
о девојчики, па му оваја неје имала сас што да напраји чеиз<ref target="#SRP19012_N30" /> и да  
 <p>- Донеси ми, вика, Маријо, онај фес што си је у голему собу на кал’н.</p> <p>И ја отрча.</p 
нана простре килимче, како ја други пут што работешем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; 
p>- Несам шашава да искочим у шалваре у што сам мила судови.</p> <p>- Обучи, Марике, онеја пемб 
старке чак на сокак, та како кога опазу што ће при нас, такој му прикажу по николико усујле.</p 
д дете и од чираче, како да и они знају што сам уработила.{S} А затварајећи сокакња врата, мисл 
м:</p> <p>- Аман, стринке!{S} Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си по 
ем ја спрема <hi>квас’ц</hi> из чаршију што викају трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што  
ају.{S} Чича-Коле неје чукаја у калдрму што га мрзеше да одговара, јербо је зборљив, зборљив, н 
дајире...{S} Чукам, чукам и појем песму што си је за <hi>боју</hi>...{S} Измимо гу; избањамо гу 
ивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да 
ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа тражила, - рекну, па узе та обрну главу 
ње, бањање, и прајише сас млада-невесту што прајише, што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењ 
е, за оној благи ошав, за онуј мученицу што је заради тебе станула како вејка, што се од гајле  
од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита 
за њег’, и кол’ко ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та с 
ну зар се видешем како шашава, та си чу што једно јутро...{S} Одоклен чу, ћерко, да се чудиш.</ 
 како шашава. -</p> <p>К’да ми татко чу што напраји Ђоша, једнаг отрча у Господина, даде му пар 
кир-Тодорчу, знаш, на онога кир-Тодорчу што ме мене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, у 
а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано решето, модро ђ 
 вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</p> <pb n="73" /> <p>-  
{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не знам... што несам... свашто.{S} Ама  
н, афендаћ, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и 
...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој <hi>квас’ц</hi> снила.</p>  
ила како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref tar 
кажем; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да  
>Што је гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мурићепа - </l> <l>Па не би могала ј 
ознадо, та ми никако лошо дојде.</p> <p>Што има?</p> <p>Ручамо.{S} Узеше да ме сплитав; ће ми с 
 та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он 
} Отвори, и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш  
трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја п 
а Димитрија Ђошинога?« <pb n="61" /> - »Што збориш, аџи-Настасијо?« Ја па каза. - »Какав Димитр 
иту <pb n="74" /> Ђуринога.« мислешем. »Што ми је мен’ тај Мита Ђурин?{S} Што ћу па ја тому Мит 
а, за доба младости, кад је мислила да »што год лети, све се једе«, кад јој се Ниш чинио леп, л 
 ђојем ништо да ме пита, па ич.</p> <p>»Што ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тик 
ко патлиџан; мустаћи си је изгризаја та штрчу тике мрвка над усницу т’нацку и модру; <pb n="65" 
рилак<ref target="#SRP19012_N61" />, на шуру, бата-Сотира ми китабија за кратку антерију, на мл 
а с’га се отутке врћа.{S} Вика честито, шушка и узе та трепка, трепка, чека одговор од татка ми 
»Лали ми, лали, мој Димитраћи«...</l> </quote> <p>Ели: </p> <quote> <l>»Лети полети, славеј-пил 
> <l>Од по вечеру дори до зору...</l> </quote> <p>Зачу се пљесак дланова како у какву веселу ха 
>Па не би могала јади да испишем.</l> </quote> <p>И јоште на кога се од Господиново проклесто п 
А с’га ми, ете, вије кукавица...«</l> </quote> <pb n="86" /> <p>Вадим од себе жалне песме, поје 
ђе...</l> <l>Зашто су ти веђе...«</l> </quote> <p>Такој никако беше, ништо за веђе, ама...{S} У 
ote> <l>»Заш’ си, Мито, такој...«</l> </quote> <p>Јок, не могу, овуј сам забрајила.{S} Овуј не  
</p> <quote> <l>»А, бре, Мито...«</l> </quote> <p>Неје тако.</p> <quote> <l>»Заш’ си, Мито, так 
ат ћеш си снијеш дори до зору...«</l> </quote> <pb n="23" /> <p>Нема виће.</p> <p>- Машала, Ђул 
l> <l>Сама се је свећа запалила.«</l> </quote> <p>- Ашкосум<ref target="#SRP19012_N44" />, аџи- 
<l>Та си ми падни татку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та нову вадим:</p> <quote> <l>»А шт 
ем,</l> <l>Како дуња преко зиму?«</l> </quote> <p>Овај си је толико...</p> <p>- Машала, Ђул-Мар 
</l> <l>Немој ме мене оставиш...»</l> </quote> <p>Сплитав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да  
ко,</l> <l>Туга голема, девојко.»</l> </quote> <p>Жене поју, а ја божном плачем и бришем слузе  
имитраћи«...</l> </quote> <p>Ели: </p> <quote> <l>»Лети полети, славеј-пиленце,</l> <l>Та си ми 
а си кришећим и онеј моје песме...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи«...</l> </quote 
екај другу ако могу...{S} Чекај...</p> <quote> <l>»Зборила си датка с Миту,</l> <l>Датка Миту п 
алте јоште једну...{S} Кратачку...</p> <quote> <l>»Лали ми, лали, мој Димитраћи:</l> <l>Ја ћу д 
а ме сплитав; ће ми сплету шивета.</p> <quote> <l>«Ранила Миља славеја,</l> <l>За пуне девет го 
једну знајем, баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»Нишан даде Димитраћи!</l> <l>На аџиску Ђул-М 
 ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој Димитраћи!</l> <l>Јако ме 
ито...«</l> </quote> <p>Неје тако.</p> <quote> <l>»Заш’ си, Мито, такој...«</l> </quote> <p>Јок 
ови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је 
колико...{S} Како онај једна беше:</p> <quote> <l>»А, бре, Мито...«</l> </quote> <p>Неје тако.< 
quote> <p>Ели узнем та нову вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l 
<p>У вечер ми турају боју, и поју:</p> <quote> <l>«Убава, добра девојко,</l> <l>Не жалиш татка  
ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p> <quote> <l>»Службу служи Светитељ Никола,</l> <l>Службу