| вануће да се вратите: ти жива и здрава, а место дрва да дотераш њега мртва кући.</p> <p>— Добро |
| .{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо, оно, што срце и п |
| ме силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који оде |
| ке мрзела; не, чак је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она з |
| } Ђура рече да нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да му се допусти, да се може опростити с |
| оћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Драгутине ћато, запиши што дете буде казивало.“</p |
| у, Јова се беше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: <hi>„у тебе...“</hi> и Марино лице о |
| >— Па ти си онда пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико није ни п |
| ни ти још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, чини ми се мало јачих година од наше Маре....< |
| м, али је добра срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће, које је потребно |
| јда од тога?!{S} Ја сам сирота девојка, а ти јединац имућне куће Миловановића...</p> <p>— Зар, |
| ти рука буде поуздана; секира је тешка, а ударац треба да је снажан.</p> <p>Мара се опет врати |
| >Мара је у колима целим путем ћеретала, а Крстивоје је само на Марина питања одговарао, иначе ј |
| ћи шта је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас све волим.{S} Ове д |
| жена.{S} Слабо је коју игру пропустила, а да је није играла.{S} Ово Марино расположење и ова ве |
| S} После малога одмора натоварише кола, а затим седоше да се одморе и мало проспавају.</p> <p>М |
| p>— Иди ти, Јово, и гледај своја посла, а немој ме учити, како да вршим своју дужност.</p> <p>— |
| .{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, а теби добру и лепу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ј |
| </p> <p>Томка се здрави редом са свима, а Крстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се |
| измакоше се до једнога најблишега грма, а Ђура се намести и чекаше од Јове уговорени знак, па д |
| с мајком протекло је већ неколико дана, а њезина нана није још казала Живану Марину жељу.{S} То |
| ци, <pb n="83" /> и изађоше из забрана, а Мару, кад остаде сама спопаде страховита језа и самрт |
| ој, Мара је била тужна и нерасположена, а на Јовиној веома весела и расположена.{S} Слабо је ко |
| {S} Онда је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од силних <pb n="52" /> суз |
| о желим да ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова Миловановића.{S} Ти ћеш нас |
| овом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему будемо једнаки, те да једно др |
| .{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је ш |
| <pb n="80" /> Једно због тешког умора, а друго због шашољења Крстивоје заспа као заклан.{S} По |
| се у њу загледао... јер је она богата, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у |
| што спреман чекаше већ неколико минута, а још не доби уговорени знак, он се побоја, да Мара и Ј |
| Познат је био због свога великог имаћа, а боме и због свога зеленашлука и каишарлука.{S} Своје |
| има лепих, вредних и поштених младића, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе можемо само таквом |
| си ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја — један сиромашак.{S} Ти мене, као јединица тако и |
| овај начин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља мекана, па ваља упрегнути волове у кола и повес |
| обећали добро платити.{S} Ја сам готов, а сад треба да гледамо, шта да радимо и како да урадимо |
| а теби — као сину — да слушаш старијег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пр |
| е волиш?</p> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били све учинио, што бих те молила? — Упита Мара смеш |
| још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда пр |
| о је опајала, протресла јастуке поњаве, а собу уредила, узе да чисти прозоре, јер газда Живанов |
| су пошли кући, да је она водила волове, а Крстивоје да је с доње стране подупирао кола да се не |
| Гледај да ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пут!</p> <p>— Испунићу ти жељу, Мар |
| ој је куповао разне <pb n="7" /> књиге, а она је радо читала, због чега је постала слободнија и |
| обра девојка, па још од добре вамилије, а и јединица у онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу |
| p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо |
| ад се не мисли на будућност деце своје, а тако ће увек бивати, до год новац <pb n="68" /> родит |
| тек су њега волеле све сеоске девојке, а он на против, волео је само једну.{S} Јест једну, али |
| што није за говор...{S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ј |
| евина да буде у недељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњеној Марији.</p> <p>— Добро... |
| о казали, да су нагнани на ово венчање, а они се другим обећали. <pb n="66" /> Попа је само неш |
| ан с Марицом и Маром, да што провашаре, а највише ради Маре — да се мало проведе, да види света |
| но је Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и не тражим.{S |
| {S} А, кад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учинићу оно што ми срце и памет буду нал |
| децу, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите — рече Мара за себе.</p> <pb n=" |
| "25" /> <p>— Ја говорим оно, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да гово |
| његова знања, с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за наш |
| лује, јер би морала ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли поднети.{S} Отац јој је купова |
| бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућ |
| а нам се старати о срећи наше јединице, а ту треба паметно и лепо да се разговоримо.{S} Није ти |
| да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> <p>— Как |
| ем казати баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да |
| <p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку срећу.</p> <milestone unit |
| >— Ону, коју сам ја хтео узео је други, а друге девојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш ти мораш |
| ване, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.</p> <p>— Па тако је Јакове |
| те — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи морају слушати старијега.{S} Биће готово све, ш |
| <p>— Молим те, нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича |
| лушчету Димитрију, да их поиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{ |
| што би јој свекар и свекрва заповедили, а Крстивоје, опет, није јој никад ништа ни заповедао.{S |
| оведао.{S} Никада се они нису загрлили, а још мање пољубили.</p> <p>Ове ово потресло је Јакова |
| ста савест.{S} Они су се јако уплашили, а нарочито Мара, која је опазила, да је председник Пета |
| итам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све углавити.</p> <p>— Ти си ст |
| амчету.{S} Те су ми паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени не требају |
| е?!</p> <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала з |
| /head> <p>У питомој ваљевској посавини, а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — По |
| би било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да се вратите: ти жива и здрава, а место др |
| и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, двоје несрећни — рече Мара.</ |
| брдашце, <pb n="76" /> па кад натовари, а ти га заговори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђур |
| ам, снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт са доктором, те да и они виде |
| е смедоше једно другом у очи погледати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, |
| чију љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нек |
| јда од тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и |
| <pb n="61" /> савести и здравој памети, а говорим ти, као добар хришћанин истину.</p> <p>— Ја д |
| власт и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт др |
| коше своје признање код иследне власти, а Ђура већ никако није ни признавао.{S} Но ово им одриц |
| и је потребно кад пођем Живановој кући, а немој ми ту којешта дробити, као и ово дете — рече Ја |
| то да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p> <p>Мара, ћутећи |
| /p> <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за ј |
| , што бих тако био спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђ |
| еће хтети Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: „Немој |
| <p>Ја је добре знам.{S} Распитивао сам, а — као што знаш ишао Живановој кући.{S} Видео сам да ј |
| да чекате, док вам ја то имаће донесем, а од мене не треба да тражите рад и послушност, јер ја, |
| борави на своју дужност! опет ти велим, а особато кад испитујеш и венчаваш децу умућних родитељ |
| као оцу — дужност, да те добро оженим, а теби — као сину — да слушаш старијег, а то ће рећи оц |
| ече:</p> <p>— Бићете задовољни са мном, а ја држим, <pb n="65" /> да ће се деца после прве ноћи |
| жен и чоани фермен, опет ишаран златом, а на ногама чизме.</p> <p>Јова је врло често радио са с |
| стајем.{S} У нашој кући заповеда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам тако научила.</p> <p>— То ми је |
| наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p |
| ...</p> <p>И поведе волове кроз забран, а Мара је седела и даље на колима, и терајући волове по |
| Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, као што |
| ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а по врх свега тога — јединац имућних родитеља.{S} Изгл |
| , изаткан и ишаран појас, чоани фермен, а на глави црни шешир с великим ободом.{S} Свечаницима |
| загледала зато, што је вредан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете |
| шег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> јединица.{S |
| .{S} Страћио је готово све што је имао, а Мару је постигла заслужена казна.</p> <p>На дан претр |
| бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Ј |
| ће измакле у околини.{S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, те да од јако ов |
| Бог да прости.{S} То је код мене ново, а код тебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Наш Крстивоје хоће да |
| ар од некога другога дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p |
| е радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова дивље викали: <hi>„Не“</hi>, дете се толи |
| > <p>— Чини, као што си и до сад чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћо, то није лака ств |
| >— А шта то, бабо? — упита Мара полако, а већ нагађаше шта ће је питати.</p> <p>— Јеси ли ти ре |
| право селу; и кад будеш улазила у село, а ти закукај што игда можеш.{S} Сељани ће — међу којима |
| у!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш к |
| че Ђура — да се што пре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи сад право селу; и кад будеш улазила у |
| вас слушам и за оно, што није паметно, а то је: да се никако не удајем него да останем да вас |
| оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђ |
| нам, да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца!...</p> <pb n="10" /> <p>— Па шта б |
| ; теби је ваљда до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане....</p> <p>— Немој тако, Анђо!{S |
| а отворено уговарају за њихову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не |
| во!...{S} Гледај ти Цвету воденичареву, а не Мару Живанову.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| авала.</p> <p>Живана је отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па није ни видела, ка |
| ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Та |
| мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n="59" /> <p>— То не см |
| ишљали.</p> <p>Крстивоје волео је Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</ |
| Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А так |
| кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, д |
| и и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их |
| ом полу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја гледам своја посла, светим водицу, крстим децу, мо |
| ја морам за своје дете тражити прилику, а твоја Мара је за њ права прилика...{S} А после тога, |
| вредну и имућну <pb n="38" /> девојку, а таквих је у нас ређе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина |
| рстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, Јакове како? реч |
| а сам убијенога изударао по целом телу, а ви сте то очима гледали.{S} То сам чинио за то, што м |
| не кажем луд, што сам је давао у школу, а још већа будала, што сам јој куповао и доносио разне |
| е једну девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у |
| о имаће не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељ |
| на Настиног купио једну башту купусару, а један дан орања од Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се но |
| и он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи удешавала је и своју љубав.{S} Главно јој |
| , па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припо |
| /p> <p>— Ми смо најнесрећнији на свету, а томе је крив Крстивоје, што је послушао Јакова и Томк |
| кост.{S} Два пута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, господине попо, на нас по |
| Па тако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу о |
| ишило живота <pb n="92" /> њихову децу, а и мене привезало за колац.{S} Они су овај брак на сил |
| оних сиромаха, што су продали пшеницу, а богами и мој, јер као <pb n="15" /> што ти рекох, он |
| на крају мало кукастог, уста умерених, а усница румених као зреле јагоде; образа пуначких, јед |
| ако и требало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и |
| е Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш весела и задовољна.{S} Боље ј |
| ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.</p> <p>— Остав |
| те дамо имућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ ид |
| за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</ |
| кад јесте, онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом девојком, Маро!</p> <p>— Скојом ти хоћеш!</p> |
| којег момка, на кријеш од твоје нане... а?</p> <p>— А... није, нано!</p> <p>Марица климне главо |
| олим, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више!...</p> <p>— Мани се ти тога говора, Крс |
| ка, време је да ти тражимо младожењу... а?</p> <p>— Па има времена, нано!</p> <p>— Време је ту, |
| — вере православне.{S} Раденица рђава; а у опште, у грађанству сматра се карактера поквареног. |
| сиротиња, с којом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> <pb n="36" /> <p>На вашар је |
| им.{S} Ове две девојке што су ми своје; а вас двојицу, што сте добри и што вас оне воле.{S} Сад |
| поштено и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — |
| с њима одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, је |
| <p>— Силом сте ме довели у своју кућу; а тим својим радом заслужили сте, да вас бог казни и ет |
| ради како он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је казао да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја |
| Јова у један глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спусти тешку секиру на чело несрећног човека |
| p> <p>— Ене!{S} Зар тако наша Мара?!{S} А који је тај момак?</p> <p>— Јова Илић из Трстенице — |
| А гле Маре?!{S} Море читава девојка!{S} А како, Маро?</p> <p>— Вала Богу, здрава сам — и пољуби |
| бо продао ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{ |
| о, Маро, слушаћу те.{S} Дај ми паре!{S} А сад с богом!</p> <p>— Срећан ти пут!</p> <milestone u |
| га мртва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{S} А сад збогом.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те |
| се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку |
| твоја Мара је за њ права прилика...{S} А после тога, да се не валим, наш је Крстивоје добар, п |
| е која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу ро |
| обра је, бабо.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да нема девојке, као што је Анђа Жива |
| дати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не |
| ажи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каз |
| Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>— |
| , стаје пшеница по 38 гроша 100 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшениц |
| снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане?</p> <p>— Нека је жива, |
| — да се мало проведе, да види света.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она |
| з игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, ма како они били вредни, зд |
| <p>— На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!. |
| бо, ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p |
| ог исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада волим... више можда, него ли пре.</p> <p |
| се, господине попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, коли |
| а ће се пре до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, |
| ма, немој је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола више неће привирити у кућу.{S} Неда Живан |
| и је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} |
| ени казао на само, те нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, |
| ова и Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте казали никоме, да сте се овде код мене с |
| на порођају, те да се после венчају.{S} А пошто они нису могли та убиства да изврше, најмили су |
| вашим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учин |
| а није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, стварају и такве, као |
| да је истина што ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам |
| е, имаш право.{S} Син ти је јединац.{S} А за такву кућу и таквога момка треба добра прилика, ал |
| ало час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, |
| и крепку момку.</p> <p>— Не приличи?{S} А за што?</p> <p>— За то, што ти имаш у друштву девојку |
| нати, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, |
| онога, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само да слушаш.</p> <p>— Па то је наморавање, |
| нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва свој |
| ова већ загледао у неку другу девојку — а међу тим, она га је већ толико заволела, да би пре во |
| љутито свекрва.</p> <pb n="73" /> <p>— А зашто би ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаћ |
| није била нана.</p> <pb n="56" /> <p>— А где је тетка Живана?</p> <p>— Отишла је цркви.{S} Али |
| <p>— Неби, бабо!</p> <pb n="48" /> <p>— А за што не?{S} Шта вали Мари Живановој?!</p> <p>— Прав |
| p>— Ја на то нећу пристати...!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је |
| тати код куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то хоћете....</p> <p>— Како то ми х |
| Обећај ми да ме нећеш карати!</p> <p>— А што бих те карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да кара |
| казати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато што би ми се ти смејала што сам |
| нећу другом оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти се, Јово, исто тако, заклињем својом чистом и и |
| ко си, Живане, јеси ли здраво!</p> <p>— А како ти, снаша Марице?</p> <p>— Вала Богу здраво, газ |
| ти оно, што ми је дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у богатој Посавини ниси нашао да |
| .</p> <p>— Па добро вала Богу!</p> <p>— А твој Крстивоје — нека је жив — порастао читав момак.. |
| нице?</p> <p>— Јесам, бабо!...</p> <p>— А јеси ли се ти то нашалила с мајком? — запита Живан Ма |
| она богата, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с |
| <p>— Не могу, Маро, не могу...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— За то, што би то био узалудан посао.< |
| пет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто то?</p> <p>— За то, бабо, што он одавно воли др |
| Анђа Живанина, његова комшика.</p> <p>— А ко, море, то теби каза?</p> <p>— Наша кума Јелена.</p |
| разио, те је за часак ућутала.</p> <p>— А зар боље може знати власт и доктор како је погинуо мо |
| тад држао да си се избезумила.</p> <p>— А шта то, бабо? — упита Мара полако, а већ нагађаше шта |
| — рече јој Томка једнога дана.</p> <p>— А шта ти ја радим?</p> <p>— Ти, дете, нерадиш ништа, ка |
| е Мара Живана Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је Мара Живанова!</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па |
| ала Богу здраво, газда Јакове.</p> <p>— А гле Маре?!{S} Море читава девојка!{S} А како, Маро?</ |
| ан грм док власт државна дође.</p> <p>— А за што то молићемо?!</p> <p>— За то што ја тако хоћу. |
| отишао да да девојци обележје.</p> <p>— А! која је та девојка?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђу |
| ешто замолим — рече Крстивоје.</p> <p>— А шта то, благо нани?</p> <p>— Обећај ми да ме нећеш ка |
| нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај исти твој младожења, не може би |
| , и заверио јој се да је узме.</p> <p>— А која је то честита девојка?</p> <p>— То је Анђа Живан |
| ети говориш ли истину, или не.</p> <p>— А зашто ти Петре сумњаш у моје казивање?{S} Ваљада не м |
| зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?< |
| </p> <p>— Прекрсти се, дијете.</p> <p>— А што, бабо; ја мислим, да је то добро и паметно...</p> |
| не куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном ку |
| ко је, Јакове, никако другаче.</p> <p>— А, шта ти велиш, снаша Марице? — рече Јаков.</p> <p>— П |
| а и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А зар, море, није оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти в |
| е је то она остављала свекрви.</p> <p>— А зашто ти „госпођо“ не дигнеш совру, за којом си крвља |
| а срећни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад |
| и са својима у Крстиној шатри.</p> <p>— А, гле! ене газда Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газ |
| лео, да се неће другом женити.</p> <p>— А где сте се море, ви то клели и заклињали?</p> <p>— У |
| рица климне главом у неверици.</p> <p>— А хоћеш ли казати твојој нани, благо мени, да ти тражим |
| ран су стигли у први сумрачак.</p> <p>— А где ћемо сећи? — упита Мара.</p> <p>— Па ја мислим ов |
| т свагда беспорочно отправљам.</p> <p>— А јеси ли, оче попо, беспорочно вршио своју дужност при |
| ажио нашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромаш |
| олиш ти мораш узети коју било.</p> <p>— А зашто то, Маро.</p> <p>— Зато, што ја тако хоћу.{S} Х |
| и срећи — рече она полугласно.</p> <p>— А зар би си на то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно в |
| жеш да си се загледала у Јову.</p> <p>— А за што нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова г |
| ече Мара у самртничком страху.</p> <p>— А зашто би ми, кмете убили овог човека?{S} Шта нам је у |
| ри Мара кроз извештачени плач.</p> <p>— А ко га уби?!</p> <p>— Кола с дрвима!</p> <p>— Где?!</p |
| и се образи зајапурише и рече:</p> <p>— А! — ти си, Крстивоје?</p> <p>— Јесам! помоз бог, Анђо! |
| тешко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш |
| на кријеш од твоје нане... а?</p> <p>— А... није, нано!</p> <p>Марица климне главом у неверици |
| ти будем казао име те девојке?</p> <p>— А што болан, да ти се смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ј |
| тати код куће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А шта вали Крстивоју?</p> <p>— Ја незнам, бабо?</p> <p> |
| еде проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђим женама, па још, тако рећи |
| молим, да вршиш своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити п |
| /> осудио све троје по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци |
| случајно, састали су се код Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова |
| Јова, који није смео погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше сада <pb n="60" /> мн |
| обити.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није |
| опо, нисам дошао да се с тобом препирем а још мање свађам, већ сам дошао да те замолим, да врши |
| он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим |
| ђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први зрели девоја |
| ужали своје дуге сенке, као тајанствене авети, и осветљаваху ово двоје, те се лепо могао видети |
| час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, као црне авети одјурише кроз забран, кога су шарали месечеви зра |
| у, или простре поњаву под велики орах у авлији.{S} Ту цео дан преседи.{S} Од дана својег доласк |
| бичају, устала је рано, те је почистила авлију и све по њој успремила.{S} И ако је Живана била |
| ту реч и заклетву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, видео је чистоћу, какве ретко има у којој кући |
| није ни видела, кад је Крстивоје ушао у авлију.</p> <p>— Еј, тетка Живана! — тако је нешто сад |
| аучила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си са својим |
| е по све дневно обијао прагове судија и адвоката.</p> <p>Трошио је немилице.{S} Ишао је често у |
| чим било да утврдимо.{S} Знаш, такав је адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> <p |
| верен, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Жи |
| и убиством сину Јакова Миловановића.{S} Ај! видећеш, Јово, голи сине, чијем детету убиством пре |
| у шуму, па да после ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, |
| момче! — викну га Мара.</p> <p>— Чујем! ако мене зовеш — рече Јова.</p> <p>— Тебе зовем, Јово, |
| ме жениш Маром Живановом?</p> <p>— Ја, ако Бог да, тако мислим.</p> <p>— Па зар и против моје |
| 42" /> бојим да неће бити с њим срећна, ако драговољно не пристане да пође за њ.</p> <p>— Море |
| м се у тебе загледао и то поодавно, па, ако хоћеш право да ти кажем... овај... ја те волим, вал |
| авити, што јој треба.{S} Данас — сутра, ако се укаже добра прилика, треба да је спремна — рече |
| ерам шалу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти нисам праву правцату истину рекао!...</p> <p>— П |
| ти!</p> <p>— Право да ти кажем, Живане, ако она не би хтела добре воље да пође за другог, ја би |
| ге воље и из љубави.</p> <p>— Не, попе, ако бога знаш!</p> <p>— Па добро, шта да чиним?</p> <p> |
| да ти кажем, ја се бојим какве несреће, ако у томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пош |
| бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> <pb n |
| абу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а не за |
| Јована Илића из Трстенца.</p> <p>— Али, ако се ти, Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да се вар |
| теби нећу никада удавати.</p> <p>— Али, ако опет зато мораш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја |
| који приличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако се момак детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја мора |
| туђег слугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја не |
| ш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је |
| S} Све што може, то је, да буде сведок, ако се деси каква несрећа.</p> <p>Мара је у колима цели |
| казао, па ми је чак претио и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али |
| е бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> <gap unit="graphic" /> <! |
| е видела, и ви ћете учинити велико зло, ако ме за њега не дате...</p> <p>— Ти си, дете, паметни |
| <p>— О женидби је ствар свршена, само, ако Живан пристане да се опријатељимо.{S} Ни за чију љу |
| се свим на свету, да ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа |
| ... знаш... волео... да ми то утврдимо, ако се ти... овај... не би љутила онако, једним пољупце |
| дете, па би био грех да га унесрећимо, ако му другу коју доведемо, коју он не бегенише.</p> <p |
| у најтежу и најопаснију болест.{S} Оно, ако ћемо право да кажемо, она је била у истини болесна |
| ете мало због тога опире.</p> <p>— Оно, ако ћемо, Живане, то узимати у рачун, онда смо и ми чул |
| , како бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа не казује |
| <p>— Певам, мајко!</p> <p>— Ако, Маро, ако; до века певала — за плач не знала!...</p> <p>— Вал |
| p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крстивоје.</p> <p>— Са мном |
| колико сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба. |
| ућне куће Миловановића...</p> <p>— Зар, ако сам ја син имућне куће Миловановића, да те не смем |
| ћу бити најнесрећнија девојка на свету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако |
| а свима!{S} И знај Јакове Миловановићу, ако ти силом нагнаш свога Крстивоја, да узме Мару Живан |
| то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста узео, онда то кажи твоме баби и т |
| није пристао, нити сме пристати; али... ако опет пристане — тешко њему, тешко Јакову и Томки, т |
| и верујем, Крстивоје, и за то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста узео, |
| <p>— Зашто би, нано, била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, п |
| е би био удовац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не |
| , Маро?</p> <p>— Певам, мајко!</p> <p>— Ако, Маро, ако; до века певала — за плач не знала!...</ |
| и нани казати колико сутра....</p> <p>— Ако ме толико волиш, онда им можеш рећи још данас при в |
| во, више, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, као што волим ја тебе, о |
| и, да ће те родитељи наморати.</p> <p>— Ако би моји родитељи то учинили, онда би ме убили, јер |
| други, а друге девојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш ти мораш узети коју било.</p> <p>— А зашто |
| мени, да ти тражимо младожењу?</p> <p>— Ако се ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и каза |
| аст и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт држа |
| х био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јов |
| оштено и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — пр |
| која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу роди |
| лим, да вршиш своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити про |
| е.</p> <pb n="69" /> <p>— Бих, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он |
| да то кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и |
| и теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати.</p> <p>— Али, |
| е морамо сви чекати власт и доктора, те ако буде потребно, да нас саслушају: шта знамо и шта см |
| ог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n="5 |
| ила на страни детета — свога јединца, и ако јој се Мара јако допадала (наравно због имаћа).{S} |
| дустане Ђура, већ је извршио убиство, и ако они двоје викнуше, да не убија.</p> <p>Пошто је исл |
| ила авлију и све по њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна |
| ку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту није надала, по своме обичају, ус |
| ени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу, Јо |
| :{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико имаће |
| ва да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то питање одговорам, ипак из с |
| потребно нашој кући.</p> <p>— Богами и ако је дете — паметно каже!{S} Против Анђе не може нико |
| ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти н |
| е може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, да буде |
| а ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже главу погледа |
| мао и прилично готових новапа.</p> <p>И ако је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао |
| нда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу |
| стајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, онда је пропа |
| ст и савест, и тешко теби и твојој души ако тако учиниш и на дан венчања!</p> <p>— У колико се |
| то јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p>— Оно.. није душу |
| бо јер се ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то |
| </p> <p>— Мени је драго и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намо |
| , бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу |
| вога сведока, рече кмет Петар и предаде акт саслушања Димитријевог.</p> <p>Иследник прочита сас |
| Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђура.</p> <p>— |
| ван.</p> <p>- Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— Знам ја, човече, да ти ни |
| е уједно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити |
| свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају, тиме је и њихова |
| е и за своје родитеље, којима је зинула ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, да такви |
| потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али Петар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћ |
| ваново.{S} Ја знам да ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и свој |
| , која је на крштењу добила име Марија, али су је од милости звали — Мара.{S} Живана и Марицу м |
| ћу и таквога момка треба добра прилика, али је опет лако наћи.{S} Та наша је Посавина богата ти |
| села.</p> <p>Мара се такође снебивала, али помисао, да се Јова већ загледао у неку другу девој |
| </p> <p>— Јово, ја бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као |
| у беше изгубило.{S} Сувомразица стегла, али се ипак слегао силан свет из Посавине у Пироман, гд |
| она би била неописано радосна и весела, али, како долазе други, то је Мара била тужна и невесел |
| бра и честита младића без икаквих мана, али која му је вајда од тога, кад су се капетану изнели |
| !{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена, али уједно и за себе и за своје родитеље, којима је зин |
| истина лепа, здрава, вредна и поштена, али је уједно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећ |
| ше да одустану од овог грознег злочина, али — Ђура је био окорели зликовац.{S} Пошто спреман че |
| ем се не би могла чути по која жалосна, али и истинита историја каквог страховитог злочина, или |
| — Мара има, вала Богу, спремљено доста, али тек има још по што да се спреми; — рече Марица.</p> |
| вом оцу, да је она већ заволела другог, али је девојачка стидљивост уздржа.</p> <p>Разговор, ко |
| јао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{ |
| .{S} Крстивоје истина није хтео да иде, али кад му је Мара казала:</p> <pb n="71" /> <p>— На Јо |
| ! повикаше сви.</p> <p>— Јест, тако је, али то неће да разуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков |
| би уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на то није много марила.{S} Њој та момачка паж |
| и леп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју било.{S} Морам тражити прилику.</p> <p |
| д куће.</p> <p>— Тешко и јесте, Живане, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога с |
| ћ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељи и ти им у томе по |
| } Мучио се истина доста, како да почне, али је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао |
| следњем тренутку одустали од те намере, али није хтео да одустане Ђура, већ је извршио убиство, |
| заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувена и по |
| стране подупирао кола да се не претуре, али да је то било узалуд — кола су се претурила и дрва |
| море, није оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, да га оженимо без његова знања, с девојко |
| >Јову ове Марине речи још више збунише, али уједно и веома обрадоваше, јер је сад и он смео да |
| <p>Јова хтеде проћи да јој се не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викну га Мара |
| је радница, каквог је поштења и нарави, али је, онако на очима, лепа девојка.</p> <p>— Е — дакл |
| .{S} И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живаново — па то ти |
| /p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.</p> <p>— Кажи |
| ш право, Маро.{S} Они су заиста срећни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити ср |
| истина, није имао бозна шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан са својима, па да пр |
| оље примише: хтео је о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скиде шешир |
| > <p>— Са мном ти је слободно говорити, али само што је добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и |
| S} Може бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје дете тражити прилику, а твоја Мар |
| >— Право да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу само са подм |
| аш.</p> <p>— О, кам’ среће да се варам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те сад опомињем да и т |
| ућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девојка, а ја мислим да је |
| <pb n="23" /> Ја је, нано, много волим, али то не смем казати баби, већ — ето — кажем теби, а т |
| ?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мислим, али ти нисам могла казати, јер нисам знала, да ли би и |
| дбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том |
| а како је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт |
| иси гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да д |
| ру и лепу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зл |
| и читала књиге, па можеш имати и право, али мени моја стара памет опет вели: да ја имам право.{ |
| ме говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише војске.{S} Сад кад и он с |
| крсти се!...</p> <p>— Ја сам се крстио, али се крстом не може сачувати од пуних кеса неваљалих |
| а баш... како да ти кажем... знам како, али не знам... овај... да ли ћеш ти пристати!?</p> <p>— |
| после.</p> <p>— Све сам чинила, синко, али узалун.{S} Живан хоће само имућну кућу — па то ти ј |
| и поштен младић.</p> <p>— Знам, синко, али како би ми могли учинити ту бруку, да нашу јединицу |
| је ведар и хладан.{S} Сунце је сијало, али, као да топлоту беше изгубило.{S} Сувомразица стегл |
| и тамо убити?</p> <p>— То би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да |
| итељи?</p> <p>Свирац поче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, закли |
| али и више пута су били у колу заједно, али никада ни за један тренут, није се једно другом доп |
| при речи.</p> <p>— Као и свагда, попо, али — рад твоје веће сигурности — ево ти за сада оволик |
| <p>— Е добро.{S} Онда збогом, г. попо, али не заборави на своју дужност! опет ти велим, а особ |
| !</p> <p>— Бог ми је дао господин попо, али ми је отимају људи, којима су дукати и бог и вера и |
| е Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви данас чините велико зло, што упропашћујете своју |
| .</p> <p>Крстивоје био је такође добар, али га сељаци нису жалили за то, што се, као мушкарац, |
| Кристивоје се поодавно загледао у Анђу, али није никако имао згодну прилику да јој то каже.{S} |
| м, и рекао бих да је умрла на порођају, али како ћемо Крстивоја?</p> <p>— Код куће га неможемо |
| та девојка; има само своју стару мајку, али, ретко да је било у целој ваљевској Посавини девојк |
| ив, волео је само једну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепоти и по скромности била достој |
| н одавно воли другу девојку, сиромашну, али врло честиту, и заверио јој се да је узме.</p> <p>— |
| да то учиниш и обећали ти добру плату, али смо мало час од тога одустали и кад си ти замануо, |
| смо се спремали да то кажемо на испиту, али ево белаја, није хтео господин попа ни да нас пита |
| <p>— Тешто, нано!{S} Он јесте сиромах, али вредан и поштен младић.</p> <p>— Знам, синко, али к |
| о, има доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и најимућни |
| си сиромашна девојка?!</p> <p>— Можеш, али опет ти велим: каква вајда од тога?{S} Ти мене не м |
| више подигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си још млад, те још капом тераш ветар.{S} Знаш ли т |
| удари јака киша и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише остао на истом месту скоро до |
| Николом Рајковим.</p> <p>— Зваћу га... али, пре него што одем да га зовнем, имам нешто да ти к |
| тивоје није пристао, нити сме пристати; али... ако опет пристане — тешко њему, тешко Јакову и Т |
| оја ми срце притискује не могу сакрити; али ми је жао на тебе, што ниси много говорила те да ме |
| } Бог нека сачува нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је |
| ивана!{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа |
| до сад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби до сад нисам казивао овако што, као што |
| јако допадала (наравно због имаћа).{S} Али Јаков није хтео ни да чује за то.</p> <p>— Гледај т |
| </p> <p>— Испунићу ти жељу, Маро....{S} Али, гле хтедох заборавити да ти захвалим за оних 15 ду |
| било, кад је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— |
| /p> <p>— Јесам, синко, као и свагда.{S} Али шта се тебе тиче испит Марин и Крстивојев?</p> <pb |
| бољег момка Мари, од твог Крстивоја.{S} Али, знаш, чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живан |
| мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми |
| шта је са својом наном разговарала.{S} Али, ево белаја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он |
| ако лепотом тако и осталим врлинама.{S} Али ипак тако је у истини било.</p> <pb n="20" /> <p>Ан |
| е и тргују то зна ваљевска Посавина.{S} Али кажи ти мени, г. попо, како ти вршиш твоју свештеии |
| аш права да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то питање одговорам, ипа |
| да ти исповедим оно; што срце осећа.{S} Али кад тражиш истину, истину да ти и кажем.{S} Има <pb |
| љег пријатеља, но што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одговорити, док се мало с м |
| у се мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крволоку није <gap unit="graphic" /><!-- <hi> |
| д слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се старати о срећи наше јединице, а ту т |
| удомиш.</p> <p>— Оно и треба Јакове.{S} Али — знаш јединче је, па нам је мучно тако брзо растав |
| .</p> <p>— Добро!{S} Нека тако буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда. |
| Мара.</p> <p>— Свакојако да не може.{S} Али доктор и власт могу видети говориш ли истину, или н |
| ми у себи страшише од онакве одлуке.{S} Али помисао, да ће овакав живот каквим данас живе, бити |
| ућна, јер, што више имају — то боље.{S} Али, ево белаја.{S} Кристивоје не мисли тако.{S} Бегени |
| те је добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво треба Мару да запитамо, да л |
| го и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би |
| а, но до среће и живота њихове деце.{S} Али су они знали докле вреди њихово наморавање и да се |
| ка Живана?</p> <p>— Отишла је цркви.{S} Али откуда је она теби тетка?</p> <p>— Ја сам до јутрос |
| кав живот не може више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морамо наш <pb n="77" /> живот о |
| да су се већ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно |
| ош које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јединче!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, |
| ју заклетву да ће једно друго узети.{S} Али кад га је Мара онако нерасположено поздравила — њег |
| ваља и грехота је родитеља увредити.{S} Али кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога |
| ако је Јакове, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; биће времена и том |
| се и наше дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо дати голаћима у нашим кућа |
| т тако исто пази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и Крстивојеви родитељи нагоне их силом да се |
| оста и он је добар, вредан и поштен.{S} Али... он тако!...</p> <p>Мара умукну.</p> <p>Залуду се |
| кад су извршили овај грозни злочин.{S} Али су се јако преварили.{S} Слушче Димитрије, кога је |
| а памет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живаном, па како он пресуди |
| вас бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> |
| своје дете, које је сам упропастио.{S} Али му је било узалуд.{S} Страћио је готово све што је |
| p>— Ја признајем, синко, да је тако.{S} Али ти опет треба да знаш: да има лепих, вредних и пошт |
| а.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза нани раније, па да ти нађемо и л |
| де онда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегенише, не треба ни ми да јој с |
| ећи бабу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а н |
| м кесама, они су срушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа |
| пристајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, онда је п |
| аро, ка’ и самог себе и... више још.{S} Али — — —</p> <p>— Реци... шта?</p> <p>— Али је залуд.. |
| е се угасити свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара била велика радост у газда Живановој к |
| о се љутиш на моје ћутање — рече Јова — али питам те: шта бих ја имао говорити с ћерком једног |
| састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али, она ми је казала...</p> <p>— Шта ти је казала?!... |
| ју — Јована Илића из Трстенца.</p> <p>— Али, ако се ти, Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да с |
| ом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— Све, Маро!{S} Ево, реци да се |
| даду теби нећу никада удавати.</p> <p>— Али, ако опет зато мораш за другога поћи? —</p> <p>— За |
| зета, који приличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако се момак детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја |
| ти... — одговори љутито Живан.</p> <p>— Али бабо, ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се |
| ли — — —</p> <p>— Реци... шта?</p> <p>— Али је залуд... што те волим, јер си ти кћи имућног газ |
| слушам, као што сам то до сада</p> <p>— Али то је будалаштина, то не може бити!</p> <p>— Па, ка |
| ишта не тиче — то ће лако свак погодити али су морали ћутати.{S} Па ипак, Мара неколико пута хт |
| ве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш право али опет ниси требао да учиниш ово грозно дело, од које |
| акога и чисто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно вече није створено |
| у Миловановићу својем имућном комшији. „Али како би на то пристао <pb n="41" /> Крстивоје, који |
| .“</p> <p>— Е, баш си ти чудна жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће дете сутра, чим види Живанову |
| ш, да се они опет не би састајали...{S} Ама, немој је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола |
| а и другог нећу.</p> <pb n="43" /> <p>— Ама, недам ја тебе, море, за Јову — јеси чула?</p> <p>— |
| све наше имаће заједно стекли.</p> <p>— Ама, чујеш ли ти, бабо, као год што се дете загледало с |
| о је рекло; казало је паметно.</p> <p>— Ама, чујеш ли, бабо, немој ти њему одобравати, јер ја н |
| су овај брак на силу везали, једино из амишности за имањем, које им је сада остало пусто.{S} Ч |
| е куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова.{S} Састали су се, да се договор |
| ш!</p> <p>— Оно.. није душу грешити!{S} Анђа је истина лепа, здрава, вредна и поштена, али је у |
| , што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо |
| у тој кући има вредних женских руку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту |
| </p> <p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је немање, па би н |
| рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са својом лепом сусетком Стеванијом |
| ала.</p> <p>Живана је отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па није ни видела, кад |
| Никаквог женског посла није било, кога Анђа није с особитом вредноћом и вештином свршавала.</p |
| бравати, јер ја никако нећу пристати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да |
| на и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо, |
| ад тако говориш?!...{S} Зар да нам гола Анђа буде сна?</p> <pb n="25" /> <p>— Ја говорим оно, ш |
| доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и најимућнија.{S} |
| а је то честита девојка?</p> <p>— То је Анђа Живанина, његова комшика.</p> <p>— А ко, море, то |
| номад рече: да нема девојке, као што је Анђа Живанина, и да се нећеш другом женити.</p> <p>— Па |
| е друг у животу.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из истога села.</p> |
| /p> <p>— Па ти си онда пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико ниј |
| ! — рече Јова.</p> <p>— Тако је! рекоше Анђа и Крстивоје.</p> <p>— Брак између вас, што се воли |
| Јелена.</p> <p>— Тако је! — каза Јова и Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте казали |
| и то треба да учините — рекоше Јелена и Анђа.</p> <p>— Ми смо се спремали да то кажемо на испит |
| ста жубор међ омладином.{S} Крстивоје и Анђа пођоше својим кућама.{S} На растанку, <pb n="22" / |
| она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, то је и мени кума |
| анити да је зовем: тетка.</p> <p>Кад чу Анђа, шта Крстивоје говори, њој је било веома тешко, да |
| је у истини било.</p> <pb n="20" /> <p>Анђа је сирота девојка; има само своју стару мајку, али |
| волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже главу погледа га право у зеницу и запита:</p> |
| ко је нешто сад зовну Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — ње |
| и ако је дете — паметно каже!{S} Против Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до само добро и пош |
| тати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живано |
| бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели божји, дете!{S} Како би ти такве мисли могле доћ |
| јаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не би би |
| и честитошћу душе могу мерити са самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, говорим при потпуно чи |
| не — Анђине мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с њиме учинише његови родитељи.{S} Да јој се |
| у?</p> <p>— Молим те, нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— |
| у очи Божићних поклада, била је свадба Анђина.{S} Она је пошла за Цветка Вилимановог из Љубини |
| p>— Па ти, бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.</p> <p> |
| ћи <pb n="55" /> своје комшике Живане — Анђине мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с њиме учи |
| учајно, састали су се код Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова.{ |
| .{S} Не мога више седети и гледати сузе Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и пође.</p> <p>- С |
| ућа била пуна и као цвет украшена лепим Анђиним рукотворима.{S} Никаквог женског посла није бил |
| естита момка и из честите куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Крстивојем — расположена |
| ала:</p> <pb n="71" /> <p>— На Јовину и Анђину свадбу треба да идемо, јер су нам они мили и дра |
| бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да пор |
| , Крстивоје?</p> <p>— Јесам! помоз бог, Анђо!</p> <p>— Бог ти помогао!</p> <p>— Како.... шта ра |
| и то озбиљно кунеш?</p> <p>— Живота ми, Анђо....</p> <p>— Ја ти верујем, Крстивоје, и за то ти |
| ова се с њоме и пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Против Бога и |
| се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим на свету, да ћу те узети само |
| сироте Живане....</p> <p>— Немој тако, Анђо!{S} Живота ми мога — ја не терам шалу.{S} И да бог |
| unit="graphic" /> <!-- <hi>Немој тако, Анђо; живота ми мога — стр. 21</hi> --> <pb n="33" /> < |
| b n="22" /> Крстивоје рече: „У здрављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ А |
| зговор.</p> <p>— Ја нисам вала од оних, Анђо, који би говорили оно... што није за говор...{S} Н |
| данас при вечери.</p> <p>— Право велиш, Анђо.{S} Тако ћу и учинити....{S} Вечерас!...{S} Свирац |
| да почне, али је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао нешто, ако се нећеш љутити — п |
| да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p> |
| продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова |
| {S} Крстивоје се опет тако исто пази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и Крстивојеви родитељи н |
| ање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени стекао...</p> <p>Томка се бојала |
| Јовиној.{S} Врло је често разговарала с Анђом.{S} Казивала јој живот с Крстивојем до најмањих с |
| њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку срећу.</p> < |
| исто, чула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— Т |
| знаш, чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живанином и да су се заверили да се узму, па се н |
| ко си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момч |
| ућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више по |
| м, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће бу |
| ни помишљали.</p> <p>Крстивоје волео је Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански с |
| ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море, полудео?{S} Каквим |
| капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, ј |
| “ Младеж је таква: види Мару — заборави Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за Мару, само ако је дет |
| вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и време је већ да |
| Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} |
| <pb n="41" /> Крстивоје, који више воли Анђу него живот свој! — бар тако је мени казао. — Говор |
| је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти с |
| и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n="59" /> <p>— То не сме бит |
| о има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с |
| о, као год што се дете загледало сада у Анђу тако ће се сутра загледати и у другу.{S} Млад је, |
| мо?</p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти при себи, жено?!</p> |
| ти кажем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђу Живанину....{S} Данас, у колу на свадби Митра Стев |
| p> <p>Кристивоје се поодавно загледао у Анђу, али није никако имао згодну прилику да јој то каж |
| из какве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, има доста девојака, |
| разну кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не ве |
| неда сину, да узме сиромашну и честиту Анђу, већ хоће имућну Мару, вашу јединицу.</p> <p>— Е, |
| ам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — рече одважно Крстивоје.</p> |
| РЕЋЕ...“</l> </quote> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ АНТОНИЈА П. ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПА Т. К |
| да слушам у кући, коју мрзим.</p> <p>— Аох!...{S} Шта нам даде бог!? узвикну боно Томка.</p> < |
| вољни с овом пресудом, већ изјаве жалбу апелацијоном суду.{S} Апелациони суд, расмотрив сву рад |
| већ изјаве жалбу апелацијоном суду.{S} Апелациони суд, расмотрив сву радњу по овом делу, нашао |
| </hi>.</p> <p>Решењем касације, пресуда апелационог суда остала у снази.</p> <milestone unit="s |
| дбе на неколико дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, који га је уапсио, казао му је да су га |
| н, једино за то, што је јединац у свога баба.</p> <p>На свадбама, на заветинама... једном речи |
| и...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована Или |
| бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва својој баба Томки: „добро вече“, и седнувши за постављену совр |
| говориш.{S} Не могу да верујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје ре |
| >— Зар ти мислиш да у такве спада и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти то ев |
| д онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уапсила, те сам ни крив ни дужан одлежао |
| олим тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти |
| ти мене одиста узео, онда то кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи |
| ми се ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, да је тражите.{S} Р |
| говор:</p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он |
| ано, много волим, али то не смем казати баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци њему сад при ве |
| имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени н |
| е он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала |
| ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живанов |
| — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.< |
| Пристајем,...</p> <p>— Е онда... ја ћу баби и нани казати колико сутра....</p> <p>— Ако ме тол |
| жеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ што |
| а не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би треб |
| /p> <p>— Па, зар баш тако?</p> <p>— Ја, бабо!</p> <p>— Биће да није тако?</p> <p>— Тако је, баб |
| у, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да А |
| омињеш њега?</p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог нећу.</p> <pb n=" |
| тобом, дијете!</p> <p>— И с нама свима, бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога загледати у момк |
| катанца.</p> <p>— Залуду ти је претња, бабо!{S} Он је то мени казао на само, те нико није чуо. |
| ка!?</p> <pb n="50" /> <p>— Не д’о Бог, бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве мисли |
| а кућа Миловановића.</p> <p>— Недо бог, бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: |
| а њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо, оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, |
| дласку с вашара.</p> <p>— Па, добра је, бабо.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да нем |
| >— Биће да није тако?</p> <p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се заклела и дала своју девојачку реч — |
| ћеш другом женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу |
| воју девојачку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не б |
| кућа бити задовољна.</p> <p>— За мене, бабо, немој другу тражити, јер ти опет велим, да другу |
| а слушаш.</p> <p>— Па то је наморавање, бабо.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја само желим да ти будеш |
| у? — упита Живан.</p> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Јову, та |
| ућом нашом и Живановом?!</p> <p>— Неби, бабо!</p> <pb n="48" /> <p>— А за што не?{S} Шта вали М |
| ало је паметно.</p> <p>— Ама, чујеш ли, бабо, немој ти њему одобравати, јер ја никако нећу прис |
| а избијеш Јову из главе.</p> <p>— Јеси, бабо!</p> <p>— Па шта сад опет помињеш њега?</p> <p>— Ј |
| а то зна?</p> <pb n="44" /> <p>— Па ти, бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је |
| ја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Живановом? |
| едно стекли.</p> <p>— Ама, чујеш ли ти, бабо, као год што се дете загледало сада у Анђу тако ће |
| на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо предавао жито београдском трговцу.</p> <p>— Батали |
| х на моју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> |
| ше памет.</p> <pb n="45" /> <p>— Немој, бабо, да их кунеш, греота је!{S} Они су добри паметни и |
| вила у чем није била“.</p> <p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна |
| нам је то дете мало час казало: „Немој, бабо, ти тражити другу, јер се ја с другом нећу женити. |
| али је уједно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу ж |
| би добру и лепу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути н |
| шта вали Крстивоју?</p> <p>— Ја незнам, бабо?</p> <p>— Па, кад не знаш, онда, како можеш казати |
| улавере и туђе слуге?!</p> <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову |
| сала Јову из Трстенице?</p> <p>— Јесам, бабо!...</p> <p>— А јеси ли се ти то нашалила с мајком? |
| м? — запита Живан Мару.</p> <p>— Нисам, бабо!</p> <p>— Бог с тобом, дијете!</p> <p>— И с нама с |
| Живановој?!</p> <p>— Право да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није за мене и |
| га рођеног родитеља!</p> <p>— Не лажем, бабо, живота ми.{S} Све што ти рекох, казао ми је Јова. |
| а ми она буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме |
| зло ти помињеш, море?</p> <p>— Па тако, бабо.{S} Мени је казао Јова Илић — наш комшија, да се о |
| за Јову — јеси чула?</p> <p>— Па добро, бабо, немој ме дати — не морам се ни удавати.</p> <p>— |
| а.</p> <p>— А зашто то?</p> <p>— За то, бабо, што он одавно воли другу девојку, сиромашну, али |
| да си се избезумила.</p> <p>— А шта то, бабо? — упита Мара полако, а већ нагађаше шта ће је пит |
| >— Прекрсти се, дијете.</p> <p>— А што, бабо; ја мислим, да је то добро и паметно...</p> <p>— К |
| лушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, свагда поштујем и слушам, што је добро и паметно. |
| нас за то благосиљати.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога дана само проклињати онај час, кад сам с |
| <p>Хоћеш ли море ћутати?</p> <p>— Хоћу, бабо! ћутаћу као заливена и слушаћу вас док буеем под в |
| ’ све имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени стекао...</p> <p>Томка с |
| нашао голу Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, има доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа |
| рце и памет буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се допасти живот у кући Миловановића — е |
| , да га лепо и добро дочекамо.</p> <p>— Бабо!{S} Нано! — С читавим потоком суза рече Мара — још |
| да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p> <p>Мара, ћутећи, |
| родитељи.{S} Да јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је |
| — На моју несрећу тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да девојци обележје.</p> <p>— А! која је |
| тебе, што ниси много говорила те да ме бабо не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано, нити |
| иством претиш!?</p> <p>— Па, чини ми се бабо, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели |
| вановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти се бабо!</p> <p>Ова страшна заклетва уплакане Маре, у срце |
| p> <p>— Разлади се ти, дете!{S} Тебе ће бабо наћи девојку, с којом ће наша кућа бити задовољна. |
| је градили без крчмара.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и |
| И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живаново — па то ти је.{ |
| . — одговори љутито Живан.</p> <p>— Али бабо, ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мен |
| ли: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, теш |
| је једва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?</p> <p> |
| ти несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем тражити, јер знам |
| а.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: |
| што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана |
| ко није ни питао, хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је к |
| , ако не и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја нећу удати за другог, осим ако не на сил |
| рављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са својом лепом |
| и, разуме се да поред њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога бабу, како мож |
| зиш оне, који се тако богате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се ш |
| абу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога бабу, како можеш волети мене — његово дете?</p> <p>— Ја |
| ом чистом и искреном љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме сило |
| нђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва својој баба Томки: „доб |
| ми, бога ти, ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели божји. |
| ати.{S} Па кад тако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти |
| и.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно вече није створено за уживање већ за страшан злоч |
| тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крс |
| е батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда курталисати овога несретнога живота.</p> |
| ати, колико сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође св |
| који више воли Анђу него живот свој! — бар тако је мени казао. — Говорио је Јова као у бунилу. |
| /p> <p>— Сад шта је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећ |
| ише га да Јову Илића из Трстенице уапси бар за месец и по дана.{S} Изнеше зато свој познати раз |
| им парама учинио од свога детета!{S} Па барем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S} |
| тина оно што је Јелена казала.</p> <p>— Батали ти то, Марице!{S} Што се допада мени, то треба д |
| ми послала по Вуји у затвору.</p> <p>— Батали то.{S} Но добро, што си ме потсетио, јер бих заб |
| авао жито београдском трговцу.</p> <p>— Батали ти, дете моје, тај рачун, што сте га вас двоје г |
| као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда ку |
| ара је опет први зрели девојачки поглед бацила на Јову.{S} Јова је први и једини, који је у Мар |
| о, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће добро понети летина, те и забора |
| ојку загледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим!...</p> <p>— То |
| е ја с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудна жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће дете |
| што сам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми |
| ћите!</hi></p> <p>— Зато, што те волим, баш и велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо |
| евојачку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пош |
| дете не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, д |
| ло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у тебе загледао....</p> <p>При овом признању, Јова |
| а тако имућна оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали |
| не.{S} Ти не би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме |
| } Тако исто ради и моја Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да су наше куће једнаке и с има |
| о обичају, и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Марице, непажљива жена.{S} Како си могла дет |
| а од тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и т |
| њима одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер |
| <pb n="18" /> <p>— Оно.... знаш.... ја баш... како да ти кажем... знам како, али не знам... ов |
| грала.</p> <p>Оно, право рећи, није она баш све момке мрзела; не, чак је и волела једнога, а та |
| о то говориш, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удо |
| да нашу јединицу дамо једном голаћу, па баш да је све тако — као што ти рече.</p> <pb n="30" /> |
| и да су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја |
| у правцату истину рекао!...</p> <p>— Па баш да си ми и истину казао, каква <pb n="21" /> вајда |
| а страшан злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што боље извршил |
| ку, скоро вршњакињу, која, мислим, није баш таква, да не заслужује да се с њом говори...</p> <p |
| е.</p> <p>— Па да видиш, Живане, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну и имућн |
| војка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи не |
| /p> <p>— Као и свагда, Маро!</p> <p>— И баш ме волиш?</p> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били све |
| учем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— Све, Маро!{S} Ево, реци да се убиј |
| е ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи слободно, благо твојој нани |
| у души кад су чули своје родитеље, како баш пред њима отворено уговарају за њихову веридбу, а њ |
| њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — то ће лако свак погодити али су мор |
| ову и њему се обећала.</p> <p>— Па, зар баш тако?</p> <p>— Ја, бабо!</p> <p>— Биће да није тако |
| <p>— Ето!... што рекох....</p> <p>— Зар баш Јову... мога рабаџију?...{S} Оног голаћа из Трстени |
| омуца.</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Зар баш желиш да ти кажем име девојке, у коју сам се заглед |
| ји су мене упропастили.</p> <p>— Па зар баш тако, Маро?</p> <p>— Тако,!...{S} И никако другаче. |
| пак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p> <p |
| која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, те н |
| <pb n="53" /> дошао твојој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да |
| n="8" /> Милована Настиног купио једну башту купусару, а један дан орања од Крсте Митровог.</p |
| p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог нећу.</p> <pb n="43" /> <p>— Ама, н |
| и.</p> <p>— Јеси ли ти рекла нани да си бегенисала Јову из Трстенице?</p> <p>— Јесам, бабо!...< |
| дан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете и ви пристати да добијете т |
| з којих се то може научити.{S} Јову сам бегенисала, што је вредан, леп и поштен младић.</p> <p> |
| >— Па шта вели?</p> <p>— Вели да је већ бегенисала једног момка.</p> <p>— Ене!{S} Зар тако наша |
| белаја.{S} Кристивоје не мисли тако.{S} Бегенисао је једну девојку и вели да хоће само њу, а ре |
| он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку другу девојку из свога села.</p> <p>Мара |
| >— Велиш ли ти, Јово истину, да си мене бегенисао?</p> <p>— Рекао сам ти, вала праву правциту и |
| баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, те нас већ тера да је просимо?</p> <p>— Он с |
| бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти се, ди |
| </p> <p>— Каква, море, памет?!</p> <p>— Бегенисати једну сироту девојку.{S} И ко је још у свету |
| ега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу убијамо:</p> <p>— |
| во треба Мару да запитамо, да ли га она бегенише, јер се <pb n="42" /> бојим да неће бити с њим |
| ако му другу коју доведемо, коју он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш којеш |
| пасти тај исти Крстивоје, кога данас не бегенише.{S} Ја те ово молим само за то, што се бојим к |
| ..{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми с |
| под морање да пођем за човека, кога не бегенишем, јер би то била велика греота.</p> <p>— Прима |
| p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у на |
| да га нећу зато, што не ваља — већ што бегенишем Јову и њему се обећала.</p> <p>— Па, зар баш |
| е, зар у богатој Посавини ниси нашао да бегенишеш коју другу девојку из какве имућне куће, већ |
| родитељи наморали и да се они с другима бегенишу, па су се постарали, те да попа и не ставља та |
| S} Све што је радила — радила је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} То је њена мајка |
| да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не можете утећи!..</p> <p>Убилисте мене, уб |
| и казао на само, те нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и |
| </p> <p>— Ја те, Маро, толико волим, да без тебе нећу моћи живети.</p> <p>— Остајеш ли чврсто п |
| олела, да би пре волела умрети, него да без њега живи — нагнала је, те га једном запита:</p> <p |
| навао Јову, као добра и честита младића без икаквих мана, али која му је вајда од тога, кад су |
| обом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш удовица, ја б |
| ћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{S} Он јесте сиром |
| за што клети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве бити несрећан.</p> </div> <div type="ch |
| су необоривих доказа, који су довољни и без њиховог признања.{S} Зато их је ваљевски суд, пресу |
| мислим, да ће и Живан једва дочекати и без речи дати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто |
| шан злочин, који је последица на силу и без љубави везаног брака.{S} Последица, дакле, несавесн |
| тај рачун, што сте га вас двоје градили без крчмара.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ј |
| РАКУ БЕЗ ЉУБАВИ</p> <quote> <l>...„БРАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> <l>КОЛЕВКА ЈЕ ДОМАћЕ НЕСРЕЋЕ...“</l> </q |
| {S} Мало час ти рекох, да сам сиромашак без игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиро |
| Јова јој је опет увек одговарао, да он без ње неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву недељу м |
| <p>— Јесте, али ти велиш, да га оженимо без његова знања, с девојком, коју он неће, а ја тако н |
| и су: да су се одавно волели и да једно без другога нису могли живети.{S} Зато су се договорили |
| а сам сиромашак без игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, ма како о |
| удише се, кад господин попа сврши испит без тога.</p> <p>Еле, прва веза беше готова.</p> <pb n= |
| p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{ |
| ВИЋ</p> <p>КРВАВИ ЗЛОЧИН</p> <p>У БРАКУ БЕЗ ЉУБАВИ</p> <quote> <l>...„БРАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> <l>КО |
| амо!</p> <p>Овако потпуно уверени да су без грешни — Живан и Јаков одоше право капетану и молиш |
| ти.{S} И ја лудак један, да слушам тога безбожника, те да купујем детету књиге, из којих је нау |
| а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељи и ти им у томе помажеш не вршењем сво |
| де, какав плод рађа њихова грамзивост и безумље. —</p> <p>Кад су срели Мару, Петар је запита:</ |
| теље.{S} Бог је изнео страшне последице безумним родитељима, да виде, какав плод рађа њихова гр |
| чадије.{S} На њему је свагда била чиста бела кошуља и гаће, чоани тозлуци, подвезице с кићанкам |
| а својом наном разговарала.{S} Али, ево белаја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не долаз |
| , што више имају — то боље.{S} Али, ево белаја.{S} Кристивоје не мисли тако.{S} Бегенисао је је |
| премали да то кажемо на испиту, али ево белаја, није хтео господин попа ни да нас пита — одгово |
| у сомотом, фарбе, зване „бело вино“ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну кошуљу са узани |
| мајке — опшивену сомотом, фарбе, зване „бело вино“ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну |
| зрезано и златом вежено.{S} Око пуног и белог врата, звекетао је ђердан од крупних златних нова |
| p> <p>Посао, рад којега је Живан ишао у Београд, свршио је онако како је желео, зато је покупов |
| је био узрок тај, што је Живан отишао у Београд до неких житарских трговаца, јер је с њима имао |
| >Трошио је немилице.{S} Ишао је често у Београд и тамо силан новац расипао да спасе своје дете, |
| ЊЕ КЊИЖАРЕ АНТОНИЈА П. ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПА Т. К. НАУМОВИЋА У ЗГРАДИ КЛ.{S} Л |
| где је продавао храну неком трговцу из Београда.{S} Еле, Мара је отворила магазу и стајала ту, |
| нако како је желео, зато је покуповао у београдским дућанима повише разних ствари за своју једи |
| ога дана, кад си ти, бабо предавао жито београдском трговцу.</p> <p>— Батали ти, дете моје, тај |
| а својом децом.{S} Кад сам био војник у Београду, ја сам гледао више пута како су родитељи удав |
| је причао својој Марици како је ћарио у Београду, и да је купио повише ствари за Мару.{S} Мара |
| дотле су Мара и Јова, као крпа бледи, у бесвесном стању, стајали једно до друго, наваљени на гр |
| и!...</p> <p>Марина вриска трже Јову из бесвесности, у коју је мало час пао, због крвавог злочи |
| тправљам.</p> <p>— А јеси ли, оче попо, беспорочно вршио своју дужност при испиту Маре Живанове |
| синко, своју свештеничку дужност свагда беспорочно отправљам.</p> <p>— А јеси ли, оче попо, бес |
| ли румен.</p> <p>Наста ћутање.{S} Обоје беху од стида и радости занемили.{S} Не смедоше једно д |
| то, газда Живана није било код куће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је продавао храну неком |
| и ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше сада <pb n="60" /> много смелији и отворенији, јер |
| ски Петар, већ је био устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађене мајке.{S} Кад је дошао, би |
| кућу Миловановића. — Па ипак то као да беше казна Божја, којом је казнио несрећне родитеље.{S} |
| и испит без тога.</p> <p>Еле, прва веза беше готова.</p> <pb n="58" /> <milestone unit="subSect |
| је купио повише ствари за Мару.{S} Мара беше отишла у вајат.</p> <p>— Знаш наша је Мара већ чит |
| века остати несрећна.</p> <p>Крстивоје беше као убивен.{S} Не мога више седети и гледати сузе |
| ова се беше у многоме изменио.{S} То не беше више онај стидљиви Јова, који није смео погледати |
| и пробудио готово цело село, јер још не беше свануло.</p> <pb n="84" /> <p>Комшије су дотрчале |
| о....</p> <p>При овом признању, Јова се беше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: <hi>„у |
| ово четворо несрећних младих, и Јова се беше у многоме изменио.{S} То не беше више онај стидљив |
| еше Ђура чије се срце не растужи и који беше потпуно миран.{S} Окорелог зликовца ни мајчине суз |
| ве присутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не растужи и који беше потпуно м |
| ди сретан, као што сам ја...</p> <p>Ово беше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> <pb |
| ховим топло се срео, дуг пољубац.{S} То беше тренутак неописане радости.{S} Два се срца сродише |
| S} Сунце је сијало, али, као да топлоту беше изгубило.{S} Сувомразица стегла, али се ипак слега |
| ти се младошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поменули, убити као свако пашче, јер би м |
| тим, она га је већ толико заволела, да би пре волела умрети, него да без њега живи — нагнала ј |
| а промена дотадањег живота.{S} Мара, да би постигла оно, што се с Јовом договорила, чинила је с |
| ао да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што боље извршило.</p> <p>Томка се бој |
| > <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сир |
| ош капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла |
| <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Ја мислим, да би ову нашу заклетву требало ма чим било да утврдимо.{S |
| д ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено убиство, па је то и дознала.</p> |
| >— Оно ја знам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати |
| едао у једну девојку.{S} Веруј Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{ |
| га дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p> <p>— За што ти, |
| и привлачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав ћифта сеоски продао за паре и своје рођено |
| је рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро |
| ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да у |
| тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста ч |
| — Ако би моји родитељи то учинили, онда би ме убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да жи |
| ћи сиромашних родитеља, као и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љубави, здрављу и р |
| , који би пристао да узме девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S |
| ам, у нашој Трстеници нема девојке која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која |
| 002_N1" /> за једно две три недеље била би спремна, те за то мислим прошевина да буде у недељу, |
| пријатно.{S} У гори хладовина заносила би свакога и чисто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак к |
| би данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописано радосна и весела, али, како долазе др |
| ја њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће д |
| иротињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака добра домаћица. |
| > <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, па би био грех да га унесрећимо, ако му другу коју доведем |
| инац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, што више |
| ; она је трудна и чекали би порођај, па би је тада удавили заједно с дететом, и рекао бих да је |
| а оца!...</p> <pb n="10" /> <p>— Па шта би могло бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, другог |
| титу, сиромашну девојку?</p> <p>— Какав би наопако био тај момак, који би пристао да узме девој |
| и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражи |
| , да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вил |
| аба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би бил |
| ег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро, Маро, шта говорим, |
| но Крстивоје.</p> <p>— Оно ја знам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док са |
| лео, да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао да за њега нема више посла.{S} |
| ..</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад |
| срце хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, |
| другог узрока не знам!...</p> <p>— Кад би ти, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не гов |
| што се у њеној глави комешало. — Па кад би ти убио своју жену, за што не би убили и Крстивоја, |
| у казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Бог |
| ровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, |
| а за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш удовица, ја бих тада био срећан! |
| мућна оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једно |
| , па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописа |
| је већ толико волео, да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао да за њега нема |
| ко ће пре до ње.{S} Има девојака, које би уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на то н |
| а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабри, те полако у |
| известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да с |
| је било те њихове доброте и поштења, не би ти данас овако љутила својом тврдоглавошћу, своје ст |
| кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— |
| пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живанов |
| младожењу?</p> <p>— Ако се ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи сл |
| ми то утврдимо, ако се ти... овај... не би љутила онако, једним пољупцем...</p> <p>Загрлише се. |
| .{S} Не могу да верујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да с |
| згубио уговорену суму.{S} Да до тога не би дошло — њега издаде српљење.{S} Подиже секиру над гл |
| ’ није ударио, што сам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође |
| зао да је умро од запалења плућа, да не би казао од прекомерна пића.</p> <p>Сахранили су га у о |
| везали, него су на њу само пазили да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли у село, иследник је у о |
| ад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не бих био уд |
| би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована Илића из Трстенца. |
| — Право да ти кажем, Живане, ако она не би хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда пре |
| такав је адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> <p>— Пристајем.{S} Но, реци ми ч |
| јнесрећнија девојка на свету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду |
| будемо једнаки, те да једно другоме не би имали шта пребацивати.{S} Љуби и грли своју Перунику |
| p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило?{S |
| а у нашој лепој домовини, у којем се не би могла чути по која жалосна, али и истинита историја |
| ару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не би ни могао |
| кад тако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да |
| могао, да се онакви жалосни догађаји не би више дешавали у нашем народу.</p> <p>Ви, који имате |
| ру, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> |
| кад знам да боље прилике у Посавини не би ни могао наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете |
| оиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је заборавила да де |
| сам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — д |
| ваљевској Посавини девојке, која јој не би завидела на њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лица и |
| што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике при свадбеном весељу.</p> <mileston |
| било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, мало |
| о, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, |
| довац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нех |
| куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то хоћете....</p> <p>— Како то ми хоћемо?</p |
| Мару? — упита Живан.</p> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Јову |
| Па кад би ти убио своју жену, за што не би убили и Крстивоја, те да на тај начин кад се не може |
| би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти по |
| велим да добро пазиш, да се они опет не би састајали...{S} Ама, немој је ни корака саму пустити |
| а Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S} |
| неше зато свој познати разлог, да их не би узнемиравао у весељу и просуше на господин капетанов |
| ји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков |
| се у мал’ није стропоштало с дрвета, те би овај зликовац и њега исто тако убио, као што је убио |
| >— Какав би наопако био тај момак, који би пристао да узме девојку, која би му у очи рекла, да |
| <p>— Ја нисам вала од оних, Анђо, који би говорили оно... што није за говор...{S} Него — чуј м |
| е, што је послушао Јакова и Томку, који би, као и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ј |
| ина — стр. 5</hi> --><pb n="17" /> који би увек погинули за своје дете, некад се тако избезуме, |
| ам могла казати, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о злоч |
| ти, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родитељи?</p> <p>Свирац поче |
| иван са својима, па да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару за Кр |
| онај наш велики забран, па незнам да ли би га могли тамо убити?</p> <p>— То би лако било, али н |
| нику лако убили; она је трудна и чекали би порођај, па би је тада удавили заједно с дететом, и |
| p> <p>— Кад би ти, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не говориш за то, што си се, — мож |
| и Јова и нехотице.</p> <p>— Шта?!{S} Ти би је убио! — рече Мара сва радосна.</p> <p>— Јест!{S} |
| тивоје мама, па то трпи!</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама го |
| олите и што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! пов |
| } Једина кућа у нашој Посавини, с којом би се драге воље опријатељио то је твоја, Живане.{S} И |
| је моја кућа једина у Посавини с којом би се ти драге воље опријатељио.{S} То је за мене и мој |
| а и Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио уговорену суму.{S} Да до тога не би дошло — |
| а га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказати послушност својим родитељима.{S} |
| — Ја те не разумем....</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и |
| мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море |
| тки пољубац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми те отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињ |
| казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> <pb n="74 |
| и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе |
| и велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста узео, онда то кажи твоме баби и твојо |
| а ће те родитељи наморати.</p> <p>— Ако би моји родитељи то учинили, онда би ме убили, јер ја с |
| о је Јова као у бунилу. — Па онда, како би он могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему каза |
| г с тобом и анђели божји, дете!{S} Како би ти такве мисли могле доћи на памет.{S} Ти — син Јако |
| младић.</p> <p>— Знам, синко, али како би ми могли учинити ту бруку, да нашу јединицу дамо јед |
| овићу својем имућном комшији. „Али како би на то пристао <pb n="41" /> Крстивоје, који више вол |
| и неваљао човек, те за то не знам како би ујдурисали, те да ово убиство изгледа сасвим случајн |
| ет, кад тако што говориш.</p> <p>— Тако би ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Милован |
| како!?</p> <pb n="24" /> <p>— Оно... то би тако и требало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му |
| ли би га могли тамо убити?</p> <p>— То би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} |
| и Миловановића, ништа није урадила, што би јој свекар и свекрва заповедили, а Крстивоје, опет, |
| .</p> <p>— А зашто?</p> <p>— За то, што би то био узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ја да питам |
| >— Брак између вас, што се волите и што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — рече Ј |
| е би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих |
| ем!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао... јер је |
| о ти рече.</p> <pb n="30" /> <p>— Зашто би, нано, била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’ва |
| свекрва.</p> <pb n="73" /> <p>— А зашто би ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана |
| у самртничком страху.</p> <p>— А зашто би ми, кмете убили овог човека?{S} Шта нам је учинио? — |
| и — рече она полугласно.</p> <p>— А зар би си на то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мис |
| ју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— |
| вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p> <p |
| е не хте давати да се даље школује, јер би морала ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли |
| жа поменули, убити као свако пашче, јер би ми он отровао живот, уништио срећу, разорио наду...{ |
| пођем за човека, кога не бегенишем, јер би то била велика греота.</p> <p>— Примам ја тај грех н |
| је да ништа не казује газда Живану, јер би ми могао одузети посао, који код њега радим!{S} Ја н |
| ер га могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што бих тако био спречен да те виђам, |
| с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си |
| и од себе самих сакрију.</p> <p>— Моју би Перунику лако убили; она је трудна и чекали би порођ |
| к бива, где сила влада.{S} Тако то увек бива, кад се не мисли на будућност деце своје, а тако ћ |
| кући Миловановића.</p> <p>Тако то увек бива, где сила влада.{S} Тако то увек бива, кад се не м |
| на будућност деце своје, а тако ће увек бивати, до год новац <pb n="68" /> родитеље руководи да |
| /> <p>У недељу, у очи Божићних поклада, била је свадба Анђина.{S} Она је пошла за Цветка Вилима |
| шамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаћ |
| ection" /> <p>У недељу, по Митрову-дне, била је Јовина свадба.{S} Он је узео Перунику Гвозденов |
| з честите куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Крстивојем — расположена, као и на Јовин |
| скромности била достојна његове љубави, била најбоља прилика да му буде друг у животу.{S} Та де |
| </p> <pb n="30" /> <p>— Зашто би, нано, била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу им |
| иђе руци.</p> <p>— Жива била Маро, жива била! — рече Јаков, па се после поздрави са Живаном и М |
| и.{S} Мара му приђе руци.</p> <p>— Жива била Маро, жива била! — рече Јаков, па се после поздрав |
| сеоске момчадије.{S} На њему је свагда била чиста бела кошуља и гаће, чоани тозлуци, подвезице |
| та се ради.</p> <p>Ма колико да је шума била велика, ипак, јака месечева светлост продирала је, |
| ве по њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет укр |
| ару због њене несрећне удаје јер је она била добра девојка, коју су упропастили њени родитељи с |
| ела, али, како долазе други, то је Мара била тужна и невесела.{S} Све што је радила — радила је |
| а мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара била велика радост у газда Живановој кући.</p> <pb n="6 |
| вредних женских руку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту није надала, по |
| е Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет украшена лепим Анђиним рукотворима |
| ије била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена |
| е и мало проспавају.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Бледуњава месечева светлост продирала |
| } Оно, ако ћемо право да кажемо, она је била у истини болесна и то јако болесна; јер је место д |
| лушао.</p> <p>На свадби својој, Мара је била тужна и нерасположена, а на Јовиној веома весела и |
| га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што је волела Јову, кад је њен Крстивоје и л |
| азреда основне школе, па — зар — што је била јединица, отац је не хте давати да се даље школује |
| го марила.{S} Њој та момачка пажња није била у вољи, па за то се често пуштала из кола, или ниј |
| лико дана, параше.{S} Она сад више није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и |
| се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p> <p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа је у |
| и — тужни и жалосни, као да им ово није била свадба, него сахрана оних, који су им најмилији.</ |
| тела да га у кућу зове, кад јој ту није била нана.</p> <pb n="56" /> <p>— А где је тетка Живана |
| SRP19002_N1" /> за једно две три недеље била би спремна, те за то мислим прошевина да буде у не |
| данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописано радосна и весела, али, како долазе други |
| <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих им |
| та је једна и по лепоти и по скромности била достојна његове љубави, била најбоља прилика да му |
| није чудновата изгледала, јер је сваком била позната несрећна свадба и удадба Марина.</p> <p>У |
| <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам учинио била ми је дужност.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ањој млади.</p> <p>— Зар је, Јово, тако била велика љубав према мени, да данас нећеш чак ни бог |
| за човека, кога не бегенишем, јер би то била велика греота.</p> <p>— Примам ја тај грех на моју |
| мка се бојала какве несреће, па је зато била на страни детета — свога јединца, и ако јој се Мар |
| волиш?</p> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били све учинио, што бих те молила? — Упита Мара смешећ |
| волео и свагда пазио те су због тога и били најбољи у околини.</p> <p>Њихова рика трже га из с |
| рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро, М |
| сиромашних родитеља, као и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љубави, здрављу и раду |
| ликом, што су младенци на својој свадби били, место весели и радосни — тужни и жалосни, као да |
| А у тако сиромашне младиће, ма како они били вредни, здрави, поштени, па и лепи, слабо се нађе |
| ом снашом заповедио.</p> <p>— Ми смо ти били казали да то учиниш и обећали ти добру плату, али |
| х, једрих и румених.{S} Еле, све су ово били знаци њезина необична здравља.</p> <p>Као јединица |
| ради код газда Живана!{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не пристане, |
| .{S} Они су се познавали и више пута су били у колу заједно, али никада ни за један тренут, ниј |
| и је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шта велиш, море!</p> <p>— Ето то. |
| у га чекали само његови волови, који су били гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио |
| је неко наморао и наговорио“.{S} Они су били обадвоје сложни да ти једногласно кажу: да их намо |
| тешком окову.</p> <p>Ови злочинци нису били задовољни с овом пресудом, већ изјаве жалбу апелац |
| а имућна мужа.</p> <p>Било због лепоте, било због његовог великог имаћа и лепе ношње, тек су ње |
| да кријући иде за Маром и Кристивојем, било је очевидац, овога крвавог злочина, јер је ишло за |
| врисак ојађене мајке.{S} Кад је дошао, било се већ искупило неколико комшија, који му у кратко |
| агазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао |
| амо своју стару мајку, али, ретко да је било у целој ваљевској Посавини девојке, која јој не би |
| ед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је било ноћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Драг |
| а му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме са |
| у совру, почеше сви вечерати.{S} Кад је било око пола вечере.{S} Томка отпоче:</p> <p>— Знаш шт |
| да за њега нема више посла.{S} Мари је било криво, што Јова не поведе с њом разговор.{S} Она н |
| д чу Анђа, шта Крстивоје говори, њој је било веома тешко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А за |
| ве и ћутаху као заливени.{S} Како им је било у души кад су чули своје родитеље, како баш пред њ |
| "88" /> <p>Димитрије показа све како је било и ћата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам вас везао! |
| ви муж и жена.{S} Да заборавимо, што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S |
| ва је необично леп младић. — Тада му је било 24 године.{S} У лицу је црномањаст, округлих и јед |
| е, које је сам упропастио.{S} Али му је било узалуд.{S} Страћио је готово све што је имао, а Ма |
| поштење подаље од моје куће!{S} Да није било те њихове доброте и поштења, не би ти данас овако |
| творима.{S} Никаквог женског посла није било, кога Анђа није с особитом вредноћом и вештином св |
| дође да товари жито, газда Живана није било код куће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је пр |
| је жив — порастао читав момак... па, не било му урока, леп ко нека девојка.</p> <p>— Шта ћемо.{ |
| нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе |
| ц, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, што више има |
| це хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, да |
| вестиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да се в |
| но срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом? |
| само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p> |
| {S} Еј мој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, с |
| могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што бих тако био спречен да те виђам, а чин |
| из главе.{S} Њих у мојој глави није ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените |
| врлинама.{S} Али ипак тако је у истини било.</p> <pb n="20" /> <p>Анђа је сирота девојка; има |
| да би ову нашу заклетву требало ма чим било да утврдимо.{S} Знаш, такав је адет, да које од на |
| а могли тамо убити?</p> <p>— То би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мисл |
| ече Марица.</p> <p>— Па, кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару |
| ку.{S} Веруј Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти |
| с овде заверимо, да ћемо се узети ма то било и против воље мојих родитеља?</p> <p>— Пристајем, |
| рао кола да се не претуре, али да је то било узалуд — кола су се претурила и дрва га убила.</p> |
| зар ја морам слушати дете!{S} Ди је то било да место кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, Ма |
| а је и своју љубав.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да |
| неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од |
| > <p>— Ако ме волиш ти мораш узети коју било.</p> <p>— А зашто то, Маро.</p> <p>— Зато, што ја |
| > <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју било.{S} Морам тражити прилику.</p> <p>— Тако је, Јаков |
| мају да се удаду за имућна мужа.</p> <p>Било због лепоте, било због његовог великог имаћа и леп |
| ена девојка, и, што бих — кад си таква, био с тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном |
| инама... једном речи на свима весељима, био је први у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојк |
| епши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, да се и он повр |
| тео бог да останеш удовица, ја бих тада био срећан!</p> <p>— Како то говориш, Јово?{S} Ти си ож |
| учи више школе; јединац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних родите |
| p>Јова је ислужио војску, где је такође био одликован као добар војник.{S} Као кириџија имао је |
| е волове и окована кола.</p> <p>Јова је био веома вредан и поштен младић.{S} Својом вредноћом з |
| од овог грознег злочина, али — Ђура је био окорели зликовац.{S} Пошто спреман чекаше већ некол |
| да се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљок |
| опште каквог немилог догађаја, коме је био узрок несавесни поступак родитеља при женидби и уда |
| ш казала Живану Марину жељу.{S} Томе је био узрок тај, што је Живан отишао у Београд до неких ж |
| ин и он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђуром.</p> < |
| ; не, чак је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она загледала |
| ојем.</p> <pb n="19" /> <p>Кристивој је био леп младић, правилно развијен.{S} Учио је само осно |
| х другова.{S} Но поред свега тога он је био стидљив и то у толикој мери, да није имао смелости |
| у је био газда Живан Ђурић, — Познат је био због свога великог имаћа, а боме и због свога зелен |
| p> <p>Преседник општински Петар, већ је био устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађене мајк |
| ј посавини, а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — Познат је био због свога велик |
| сељима, био је први у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојке су се отимале, која ће се пре |
| редио своме писару да изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — господин |
| бра и честита младића.</p> <p>Крстивоје био је такође добар, али га сељаци нису жалили за то, ш |
| није потицао са срца, за то је дречао и био страшно досадан.</p> <p>Свакога је заболело срце ви |
| p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, па би био грех да га унесрећимо, ако му другу коју доведемо, |
| бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не бих био удова |
| у из Пиромана.</p> <p>На Јовиној свадби био је и Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје истина није хт |
| ом, да је Крстивоје овим у толикој мери био изненађен, да се није могао разабрати од чуда, да л |
| — Е, сад видим и морам признати, да сам био будала, да не кажем луд, што сам је давао у школу, |
| о поступају са својом децом.{S} Кад сам био војник у Београду, ја сам гледао више пута како су |
| д ништа није забрањивао.{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У тако несрећ |
| S} Ја против реда и обичаја никад нисам био.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кућ |
| гинуо.</p> <p>— Ја никад до данас нисам био убица и неваљао човек, те за то не знам како би ујд |
| лико пута казао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад б |
| ан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те во |
| вих новапа.</p> <p>И ако је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао за несрећног човека |
| ашну девојку?</p> <p>— Какав би наопако био тај момак, који би пристао да узме девојку, која би |
| зда, већ би ми било тешко, што бих тако био спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо |
| <p>— А зашто?</p> <p>— За то, што би то био узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ја да питам нану!< |
| о осакаћена човека, који је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све присут |
| носи.{S} Али овако, јединче!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, који ми детету отроваше памет. |
| овац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела д |
| /p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, а |
| --><pb n="81" /> овај страховити ударац био довољан, већ га је онако мртва изударао неколико пу |
| n="53" /> дошао твојој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се |
| да поради код газда Живана!{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не прис |
| , да ће овакав живот каквим данас живе, бити продужен у недоглед, опет их нагна на мисао да учи |
| стивоје је тако исто мислио: да ће мара бити та његова имућна млада, коју желе његови родитељи. |
| бабо наћи девојку, с којом ће наша кућа бити задовољна.</p> <p>— За мене, бабо, немој другу тра |
| ек одговарао, да он без ње неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву недељу месеца маја нађе се М |
| р ћеш како ми се чини и без моје клетве бити несрећан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| оја ми се Мара поодавна допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје д |
| терамо за онога кога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцније допасти тај исти Крстивоје, к |
| } Два пута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, господине попо, на нас потужити. |
| иш, да тај исти твој младожења, не може бити исто тако, као и ти, нагнан од својих родитеља да |
| а!{S} Она је заборавила да дете не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло |
| <p>— Али то је будалаштина, то не може бити!</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда још мање м |
| може бити!</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда још мање може бити под морање да пођем за чо |
| кад то не може бити, онда још мање може бити под морање да пођем за човека, кога не бегенишем, |
| ући, те да видим, хоћемо ли у име божје бити пријатељи?</p> <p>— Па незнам... како ти велиш, Ма |
| ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља да пол |
| емој тако, Јово.{S} Ја знам, да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца!...</p> <pb |
| Мара.</p> <pb n="59" /> <p>— То не сме бити — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нан |
| Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{ |
| и једно исто.{S} Мара је мислила: то ће бити тај мој имућни младожења, каквога мој отац и мајка |
| коцку свој положај, и...</p> <p>— Неће бити маленкост.{S} Два пута ти је, као на испиту, а мож |
| ише, јер се <pb n="42" /> бојим да неће бити с њим срећна, ако драговољно не пристане да пође з |
| — Зар ја за другог да пођем?! — То неће бити никада!</p> <p>— Немој заборавити, да ће те родите |
| огу имамо доста имаћа, па ћемо радити и бити срећни задовољни.{S} Слушаћемо вас као што приличи |
| ш, као што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућа |
| те ме у кућу Миловановића, јер ћу у њој бити несрећна!...</p> <p>— Волим ја, кћери — рече Живан |
| амо да могу тебе узети и с тобом срећан бити!</p> <p>Мара се демонски смешила.{S} Очи јој необи |
| </p> <pb n="10" /> <p>— Па шта би могло бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, другог узрока не |
| можеш.{S} Сељани ће — међу којима ће мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погибе м |
| шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан са својима, па да промерка е да ли би Живан |
| мо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад у животу први пут |
| ј лепим лепо разложимо, да ће јој добро бити у кући Миловановића и да треба да пристане на наше |
| у, плакаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити најнесрећнија девојка на свету, ако ме не би теби |
| тога чини што је добро и паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако женске главе и мор |
| ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, дете моје, кад тебе удомим — благо мајци.< |
| онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем |
| а ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова Миловановића.{S} Ти ћеш нас за то бл |
| — благо мајци.</p> <p>— Боже здравље... биће и то, нано.</p> <pb n="29" /> <p>— Па ти си, Маро, |
| S} Али, ми смо ради да још мало поседи; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси оженио т |
| и, а млађи морају слушати старијега.{S} Биће готово све, што ти је потребно, само нека буде са |
| р баш тако?</p> <p>— Ја, бабо!</p> <p>— Биће да није тако?</p> <p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се |
| ао гладни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— Бићете задовољни са мном, а ја држим, <pb n="65" /> да |
| етету убиством претиш.{S} Кроз дан два, бићеш у бувари — с оне стране катанца.</p> <p>— Залуду |
| Мара смешећи се.</p> <pb n="69" /> <p>— Бих, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, ј |
| p> <p>— Ја сам ти толико пута казао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће |
| етиш!?</p> <p>— Па, чини ми се бабо, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели божји, д |
| ио спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао.</p> <pb n="1 |
| S} Право да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p |
| — Ако се ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи слободно, благо твој |
| кад би хтео бог да останеш удовица, ја бих тада био срећан!</p> <p>— Како то говориш, Јово?{S} |
| хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је на |
| ју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нехотице.</p> <p>— Шта? |
| требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам да с |
| те га једном запита:</p> <p>— Јово, ја бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?...</p> <p> |
| ="75" /> <p>— Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих ј |
| ло?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиромашних родите |
| и је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крстивој |
| Мара сва радосна.</p> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио, само да могу тебе узети и с тобом срећан б |
| о, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање целога света.{S} Та |
| Јес’ он је сад у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га пр |
| им нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе моме наметнутом младожењи казала: да ја њега н |
| нано, Јову волим... много волим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учи |
| ам јамче наше поштене речи.</p> <p>— Ја бих... знаш... волео... да ми то утврдимо, ако се ти... |
| На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p |
| у нег’ све имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени стекао...</p> <p>То |
| јке која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, |
| нас <pb n="53" /> дошао твојој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Во |
| ћутање — рече Јова — али питам те: шта бих ја имао говорити с ћерком једног газда Живана Ђурић |
| кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих имао покварену душу као они.</p> <p>— Ти си се толи |
| {S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родит |
| и не би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју |
| ориш, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац.</p> |
| па да после ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то, х |
| иповедачко <pb n="4" /> кинђурење е, не бих ли тиме колико толико припомогао, да се онакви жало |
| го волим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учинити велико зло, ако ме |
| на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег момка Мари |
| чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао.</p> <pb n="16" /> <p>— Све ћу ја то уд |
| ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казати њено име...{S} Н |
| а мислим, да својом женидбом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао.</p |
| о удовац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хте |
| с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше |
| м ником поверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, мени је много жао шт |
| није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто то?</p> <p>— З |
| срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но што је твоја кућа.{S} Али |
| ела, да сам кћи сиромашних родитеља, те бих могла постати женом онога човека, кога волим и који |
| на?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећа |
| тада удавили заједно с дететом, и рекао бих да је умрла на порођају, али како ћемо Крстивоја?</ |
| вредна, добра и поштена девојка, и, што бих — кад си таква, био с тобом срећан!</p> <p>— Па кад |
| ише!</p> <p>— Е, а били све учинио, што бих те молила? — Упита Мара смешећи се.</p> <pb n="69" |
| других газда, већ би ми било тешко, што бих тако био спречен да те виђам, а чини ми се да бих п |
| ј ми да ме нећеш карати!</p> <p>— А што бих те карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да карам?.... |
| , што ја никако не могу да верујем, јер бих тад држао да си се избезумила.</p> <p>— А шта то, б |
| о.{S} Но добро, што си ме потсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти дв |
| е судска пресуда према учињеном злочину блага, па је пресудом својом Бр. 2778, све троје окривљ |
| ш карати!</p> <p>— А што бих те карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да карам?....{S} Кад сам те |
| о ћу сад да ти кажем.</p> <p>— Па кажи, благо твојој нани!...</p> <p>— Знаш, нано....{S} Рекла |
| /p> <p>— А хоћеш ли казати твојој нани, благо мени, да ти тражимо младожењу?</p> <p>— Ако се ти |
| и баш и казала.</p> <p>— Кажи слободно, благо твојој нани с тобом!{S} На тебе се нана није ни д |
| им — рече Крстивоје.</p> <p>— А шта то, благо нани?</p> <p>— Обећај ми да ме нећеш карати!</p> |
| ти срећна, дете моје, кад тебе удомим — благо мајци.</p> <p>— Боже здравље... биће и то, нано.< |
| ! није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго....“ Ма колико да је Мара полаг |
| , није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.{S} Стр.{S}27.</hi> --> <pb n=" |
| им гласом врло тихо певуцаше: „Еј! није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драг |
| - <hi>Мара на прозору пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драг |
| ом само разликом, што је господин попа, благодарећи пуним кесама Живана Ђурића и Јакова Милован |
| акова Миловановића.{S} Ти ћеш нас за то благосиљати.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога дана само п |
| што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! повикаше с |
| хоћемо да те дамо имућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се брин |
| како ти велиш.</p> <p>Јова је изгледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази н |
| од бога нађеш?! — рече Јова још једнако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти са својом будућом снашо |
| била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од силних <pb n="52" /> суза и туге ка |
| ољством, дотле су Мара и Јова, као крпа бледи, у бесвесном стању, стајали једно до друго, наваљ |
| рено лице од стидљивости сво је постало бледо.{S} Осећао је страховити терет.{S} Чудио се што г |
| ју.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Бледуњава месечева светлост продирала је кроз грање вел |
| ли памећу, па похита њима.</p> <p>— Шта бленете?{S} Шта сте се уплашилн?... рече Ђура и јако их |
| но спусти главу на гуњ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада испод једног |
| ом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> <pb n="36" /> <p>На вашар је дошао и Јаков М |
| имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Жива |
| Далеко нека буде то од нашег детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој |
| , којом је казнио несрећне родитеље.{S} Бог је изнео страшне последице безумним родитељима, да |
| n="54" /> <p>— Право велиш, Живане.{S} Бог је од своје стране учинио, те су наше куће измакле |
| лада у своје руке дуван и железницу.{S} Бог да прости.{S} То је код мене ново, а код тебе?</p> |
| да убију и срећу и живот свога детета — Бог прашта.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем, Јово?</p> <p |
| , венчавам младенце и сарањујем умрле — Бог да им душу прости!!</p> <p>— Како Живан и Јаков пош |
| ан Мару.</p> <p>— Нисам, бабо!</p> <p>— Бог с тобом, дијете!</p> <p>— И с нама свима, бабо!</p> |
| — Бог ти дао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао господин попо, али ми је отимају људи, ко |
| > <p>— Јесам! помоз бог, Анђо!</p> <p>— Бог ти помогао!</p> <p>— Како.... шта радиш? — и рукова |
| >— Добро јутро, господин попо!</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао гос |
| ећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви данас чините велико зло, ш |
| и се бабо, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели божји, дете!{S} Како би ти такве м |
| ћи са својима Живановом столу.</p> <p>— Бог ти добро дао, Јакове!</p> <p>— Како си, Живане, јес |
| на, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, како ће она то знати, кад се ја ниса |
| а, веселу и насмејану.</p> <p>— Нека да бог да она увек буде весела и насмејана, па ма у чију к |
| е потребно, само нека буде са срећом да Бог да.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19002 |
| мрзим.</p> <p>— Аох!...{S} Шта нам даде бог!? узвикну боно Томка.</p> <p>— Оно, што сте и тражи |
| вечерамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— Знам ј |
| арешина куће и паметани па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом свађала, па |
| огу помоћи Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати при |
| ти си, Крстивоје?</p> <p>— Јесам! помоз бог, Анђо!</p> <p>— Бог ти помогао!</p> <p>— Како.... ш |
| ене газда Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газда Живане, — рече Јаков, прилазећи са својима Ж |
| чи погледати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабр |
| дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада |
| ми је отимају људи, којима су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> <p>— Како то говор |
| није могла њиме ублажити велику тугу и бог, који јој срце, већ толико дана, параше.{S} Она сад |
| те и што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! повика |
| ће.</p> <p>— Тешко и јесте, Живане, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слуша |
| последњега часа мога живота:{S} Тако ми Бог помогао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| икако није ни трезнио.{S} Као да се сам бог светио за несрећу јадне деце.</p> <p>Једнога дана и |
| човека!?</p> <pb n="50" /> <p>— Не д’о Бог, бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве м |
| да се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо један другом од глади, већ из љубави и |
| овара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао Бог, да повечерамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао је Бог д |
| света.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она сиротиња, с којом је Живан и |
| оштнна кућа Миловановића.</p> <p>— Недо бог, бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање |
| е нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш удовица, ја бих тада био срећан!</p> <p> |
| жениш Маром Живановом?</p> <p>— Ја, ако Бог да, тако мислим.</p> <p>— Па зар и против моје воље |
| тим својим радом заслужили сте, да вас бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и |
| ог голаћа из Трстенице?!</p> <p>— Њега, Бога ми!</p> <p>Живан намршти чело, није могао веровати |
| е сад у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га прво куртали |
| пих, али је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и најимућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, |
| већ тера да је просимо?</p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти |
| човек!... рече Јова.</p> <p>— Немој ми, бога ти, ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја сам грозан |
| зар си ти сада срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја |
| или за никога...{S} Пректрсти се, жено, бога ти!</p> <p>— Право да ти кажем, Живане, ако она не |
| > <p>— Ја говорим оно, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</ |
| ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — претим!</p> <p>— Иди ти, Јово, и гледај своја |
| ри вечери запита своју Марицу:</p> <p>— Бога ти, Марице, како ти се допада оно Јаковљево дете?{ |
| ш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p> |
| ће се пре до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а |
| ји би, као и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и |
| ну, да је уча говорио да нема ни самога Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак један, да слушам т |
| Немој ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Против Бога и родитеља... не ропће се...</p> <p>— Срећан ти пу |
| лочина.</p> <p>— Шта учини, Ђуро, да од бога нађеш?! — рече Јова још једнако блед.</p> <p>— Оно |
| оје до сада поменусмо, буду обдарене од Бога како лепотом тако и осталим врлинама.{S} Али ипак |
| јка.{S} Снажна к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане? |
| љубав према мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодавна не називам |
| ти право казао, да такви људи немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Тешко деци таквих |
| е рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.</p> <p>— Па тако је Јакове, божје се мора |
| еш?</p> <p>— Ја већ поодавна не називам бога никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса тв |
| оље и из љубави.</p> <p>— Не, попе, ако бога знаш!</p> <p>— Па добро, шта да чиним?</p> <p>— Чи |
| , које је потребно нашој кући.</p> <p>— Богами и ако је дете — паметно каже!{S} Против Анђе не |
| них сиромаха, што су продали пшеницу, а богами и мој, јер као <pb n="15" /> што ти рекох, он ми |
| стивоје; теби је ваљда до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане....</p> <p>— Немој тако, |
| опет лако наћи.{S} Та наша је Посавина богата тиме.</p> <p>— Па да видиш, Живане, и није баш т |
| што сам се у њу загледао... јер је она богата, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си |
| , да ти страшно мрзиш оне, који се тако богате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне |
| а оне, које не воле, само за то, што су богати.{S} Па кад тако раде тамо за што ко бајаги не би |
| p>Залуду се она обука у своје свечано и богато руво.{S} Она није могла њиме ублажити велику туг |
| азало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у богатој Посавини ниси нашао да бегенишеш коју другу дев |
| љивија.</p> <p>Мара је својом лепотом и богатом ношњом надмашила све своје другарице и вршњакињ |
| о пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у |
| имућних родитеља.{S} Изгледало је да је богаштина највише њему и привлачила девојке.{S} Кад се |
| не знала!...</p> <p>— Вала ти, нано, да богда да ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити с |
| ота ми мога — ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти нисам праву правцату истину |
| им, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више!...</p> <p>— Мани се ти тога говора, Крсти |
| ваљају школе и начин школовања.{S} Који богме вели да не ваља ни само државно уређење и да треб |
| рећу, разорио наду...{S} Заклињем ти се Богом, који на нас гледа, да ћу само тебе волети, тебе |
| их, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све! |
| де, рукова се с њоме и пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Против |
| венчаваш децу умућних родитеља!...{S} С богом!</p> <p>Јова оде с уверењем, да је све учинио, са |
| слушаћу те.{S} Дај ми паре!{S} А сад с богом!</p> <p>— Срећан ти пут!</p> <milestone unit="sub |
| а учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у варош!“ — и од |
| варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине речи: „С богом!“ Мару су јако потресле.{S} Она, шапућући рече: „ |
| , прија Марице?</p> <p>— Мара има, вала Богу, спремљено доста, али тек има још по што да се спр |
| ови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вредан и поштен. |
| си ти, Маро? — рече Јова.</p> <p>— Вала богу! — одговори му Мара, веома нерасположена због тешк |
| А како ти, снаша Марице?</p> <p>— Вала Богу здраво, газда Јакове.</p> <p>— А гле Маре?!{S} Мор |
| девојка!{S} А како, Маро?</p> <p>— Вала Богу, здрава сам — и пољуби га у руку.</p> <p>Томка се |
| рво курталишем војске.{S} И то сам вала богу испословао.{S} Сад већ меркам прилику да га оженим |
| ако? рече Живан.</p> <p>— Па добро вала Богу!</p> <p>— А твој Крстивоје — нека је жив — пораста |
| ику.{S} Та у нашој Посавини, има, ’вала Богу доста лепих и имућних мирашчика, и јединица имућни |
| бу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре ми |
| брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, па ћемо радити и бити срећни за |
| ност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити противу твоје неправилне р |
| а, светим водицу, крстим децу, молим се богу за здравље и дуг живот мојих парохијана, венчавам |
| змакле у околини.{S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, те да од јако ове дв |
| м се загледао у једну девојку.{S} Веруј Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће не бих |
| и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по богу, брате!{S} Даћу ти све што имам, само немој Јову у |
| је уча говорио да нема ни самога Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак један, да слушам тога без |
| кад тебе удомим — благо мајци.</p> <p>— Боже здравље... биће и то, нано.</p> <pb n="29" /> <p>— |
| unit="subSection" /> <p>У недељу, у очи Божићних поклада, била је свадба Анђина.{S} Она је пошл |
| ановића. — Па ипак то као да беше казна Божја, којом је казнио несрећне родитеље.{S} Бог је изн |
| га слушати.</p> <p>— Па тако је Јакове, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало п |
| ођем кући, те да видим, хоћемо ли у име божје бити пријатељи?</p> <p>— Па незнам... како ти вел |
| е, немој тако!{S} Зар се не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер сам највећом кажњен |
| н, — рече Марица.</p> <p>— Сваки дан је божји.{S} Ми пристајемо,...{S} Иван-дан је добар... оса |
| о учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели божји, дете!{S} Како би ти такве мисли могле доћи на па |
| сам грозан човек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не би било ни о |
| ић са својима.{S} Он, истина, није имао бозна шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан |
| а нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, колико сутра, да Јова нађ |
| а голој стени стекао...</p> <p>Томка се бојала какве несреће, па је зато била на страни детета |
| ство што боље извршило.</p> <p>Томка се бојала какве несреће, јер јој је Марино понашање у посл |
| као честита момка, па се зато нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да товари |
| то су их деца вазда слушала, ипак су се бојали, да деца не кажу господин попи, да су их родитељ |
| Хајд Ђуро! рече Јова.{S} Немаш се чега бојати.{S} Овде у овој шуми нема никога, сем пас троје: |
| им разговарао, и додаде: да се он веома боји, да Јова не начини какав џочарис, па ће за то мора |
| и га она бегенише, јер се <pb n="42" /> бојим да неће бити с њим срећна, ако драговољно не прис |
| не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу само да се |
| се воле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве несреће, ако у томе не послушамо дете.{S} И |
| .{S} Ја те ово молим само за то, што се бојим какве несреће, која може произаћи из брака, на си |
| абуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А зар, море, није о |
| -— Маро, дете, немој тако!{S} Зар се не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер сам нај |
| шта ћеш ти са мном?</p> <p>— Шта си се, болан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?</p> |
| рстивоје.</p> <pb n="79" /> <p>— Немој, болан, овде, већ да потражимо у средини какав стари грм |
| ем казао име те девојке?</p> <p>— А што болан, да ти се смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ја теби |
| о право да кажемо, она је била у истини болесна и то јако болесна; јер је место дотадање весело |
| она је била у истини болесна и то јако болесна; јер је место дотадање веселости, песме и смеха |
| шара лежала какву најтежу и најопаснију болест.{S} Оно, ако ћемо право да кажемо, она је била у |
| у отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо |
| и смеха — наступила тешка туга, велики болови срца, уз читаве потоке суза свакодневног плаћа.< |
| животу да будеш весела и задовољна.{S} Боље је да се сада на мене срдиш, него после, у животу. |
| а ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готово, па кад дошао, добро дошао.</p> < |
| А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она сиротиња, с којом је Живан имао посла; |
| Крстивоја, да узме Мару Живанову или — боље рећи — моју, онда одмах по венчању спремај му крст |
| тивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не би ни могао наћи?</p> <p>— М |
| војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву добру мирашчику.{S} |
| срећу и како?</p> <p>— Два човека, или боље рећи нечовека, који су отимајући сиротињску муку — |
| д Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се носио боље и отменије од све сеоске момчадије.{S} На њему је |
| а буде имућна, јер, што више имају — то боље.{S} Али, ево белаја.{S} Кристивоје не мисли тако.{ |
| е се овде код мене састајали, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— Збогом, |
| за то и јесте, да би се злочинство што боље извршило.</p> <p>Томка се бојала какве несреће, је |
| те је за часак ућутала.</p> <p>— А зар боље може знати власт и доктор како је погинуо мој Крст |
| бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег момка Мари, од твог Крстивоја.{S} Али, знаш, чули |
| љан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад |
| н, на вашару казао, да ја не бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег момка Мари, од твог К |
| ла Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ниш |
| знат је био због свога великог имаћа, а боме и због свога зеленашлука и каишарлука.{S} Своје ве |
| ну и грозну смрт њезина јединца.{S} Њен бони и срцепарајући врисак од тешке туге за изгубљеним |
| — Аох!...{S} Шта нам даде бог!? узвикну боно Томка.</p> <p>— Оно, што сте и тражили — рече радо |
| ради и моја Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељ |
| ато их је ваљевски суд, пресудом својом Бр. 23438, <pb n="91" /> осудио све троје по 20 година |
| ом злочину блага, па је пресудом својом Бр. 2778, све троје окривљених осудио па — <hi>смрт</hi |
| ти, суд општине трстеничке под 17 јулом бр. 429, издао је за Мару ово уверење о владању:</p> <p |
| а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи |
| да се узимају с онима, које не воле.{S} Брак, који није из љубави постао доноси несрећу и младе |
| о је! рекоше Анђа и Крстивоје.</p> <p>— Брак између вас, што се волите и што би се из љубави уз |
| мене привезало за колац.{S} Они су овај брак на силу везали, једино из амишности за имањем, кој |
| p>У БРАКУ БЕЗ ЉУБАВИ</p> <quote> <l>...„БРАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> <l>КОЛЕВКА ЈЕ ДОМАћЕ НЕСРЕЋЕ...“</l |
| последица на силу и без љубави везаног брака.{S} Последица, дакле, несавесног поступка једних |
| им какве несреће, која може произаћи из брака, на силу везанога.{S} После треба да се известимо |
| C1"> <head>Крвави злочин</head> <head>У БРАКУ ВЕЗ ЉУБАВИ</head> <p>У питомој ваљевској посавини |
| ДОВАНОВИЋ</p> <p>КРВАВИ ЗЛОЧИН</p> <p>У БРАКУ БЕЗ ЉУБАВИ</p> <quote> <l>...„БРАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> |
| b n="63" /> <p>— Тако се, г. попо криви бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је истина што ти |
| <p>— Овде је прече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, |
| викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по богу, брате!{S} Даћу ти све што имам, само немој Јову убити!. |
| чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћо, то није лака ствар за такву маленкост метати на |
| је — додаде Јова.</p> <p>— То је лепо, браћо, тако и треба — рече Петар.</p> <p>Томка и Мара и |
| добра Марица, тек у седамнаестој години брачног живота -— тако рећи: на прагу саме старости — р |
| ак па уму: <hi>да је главни основ срећи брачнога живога љубав, здравље и рад.</hi></p> <p> <hi> |
| ри — рече Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш весела и задовољна.{S |
| ед забрана.{S} Да намести кола под само брдашце, <pb n="76" /> па кад натовари, а ти га заговор |
| наведеш да уђе дубље у забран, под оно брдашце у сред забрана.{S} Да намести кола под само брд |
| е се хитро, као маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави несрећној мајци страшну и грозну смрт |
| — знаш јединче је, па нам је мучно тако брзо раставити се с њом и остати као два пања код куће. |
| и ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће добро понети летина, те и заборавих да и |
| не да се патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се |
| а ту ствар, да нас не изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то постарати.{S} Само си ти |
| човек нема никакве кривице?</p> <p>— Не брини ти зато.{S} Док је наших кеса и овако красних кап |
| , али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнна кућа Миловановића.</p> <p>— Недо |
| n="30" /> <p>— Зашто би, нано, била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу имамо дост |
| /p> <p>— Недо бог, бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће данас сутр |
| синко, али како би ми могли учинити ту бруку, да нашу јединицу дамо једном голаћу, па баш да ј |
| уста умерених, косе црне и лепих црних брчића, на крају упредених.{S} Син је сиромашних родите |
| јио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буари.{S} Наравно, господин капетан је наредио своме пи |
| иством претиш.{S} Кроз дан два, бићеш у бувари — с оне стране катанца.</p> <p>— Залуду ти је пр |
| е постарати, колико сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док |
| д, што сам је давао у школу, а још већа будала, што сам јој куповао и доносио разне књиге, нашт |
| сад видим и морам признати, да сам био будала, да не кажем луд, што сам је давао у школу, а јо |
| о што сам то до сада</p> <p>— Али то је будалаштина, то не може бити!</p> <p>— Па, кад то не мо |
| ја ваља да полудео, па да слушам твоје будалаштине и да пропустим овакву прилику, која се, ево |
| е какво зло.{S} Све што може, то је, да буде сведок, ако се деси каква несрећа.</p> <p>Мара је |
| и спремна, те за то мислим прошевина да буде у недељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњ |
| о имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, што више имају — то боље.{S} Али, ево |
| ти, јер ја никако нећу пристати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђ |
| ко говориш?!...{S} Зар да нам гола Анђа буде сна?</p> <pb n="25" /> <p>— Ја говорим оно, што је |
| де Живан.</p> <p>Е, кад велите ви, нека буде — заврши Јаков.</p> <milestone unit="subSection" / |
| рече Јаков.</p> <p>— Па добро!{S} Нека буде, Јакове.</p> <p>— Па кад смо ово овако срећно угла |
| <p>— Па добро, пријатељ Јакове.{S} Нека буде са срећом; примам пријатељство — рече Живан и пољу |
| волења, мрзе и презиру.{S} Далеко нека буде то од нашег детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару о |
| тово све, што ти је потребно, само нека буде са срећом да Бог да.</p> </div> <div type="chapter |
| незнају сведочити.{S} Пази нека ти рука буде поуздана; секира је тешка, а ударац треба да је сн |
| само са подморањем пристати, да ми она буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш |
| их овуда изнад мртвог Крстивоја; па кад буде над самим мртвацем, онда да их претуримо на њ, те |
| а, а ти Драгутине ћато, запиши што дете буде казивало.“</p> <pb n="88" /> <p>Димитрије показа с |
| у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би б |
| /p> <p>— Ја сам до јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је ми |
| о није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити да је зовем: тетка.</p> |
| ејану.</p> <p>— Нека да бог да она увек буде весела и насмејана, па ма у чију кућу отишла.{S} О |
| .{S} Ви сте тако хтели, тако и нека вам буде.</p> <p>— О тешко нама!{S} Шта дочекасмо под старо |
| рамо сви чекати власт и доктора, те ако буде потребно, да нас саслушају: шта знамо и шта смо ви |
| ем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, онда је пропала и |
| и убијемо.</p> <p>— Добро!{S} Нека тако буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас |
| гове љубави, била најбоља прилика да му буде друг у животу.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи ст |
| Шта!?{S} Због њеног тврдоглавства да ја будем луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној кући |
| p> <p>— Хм, ти ћеш ми се смејати кад ти будем казао име те девојке?</p> <p>— А што болан, да ти |
| .{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође.</p> <p>— Па |
| ма... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог ва |
| сам задовољна, а и право је, да у свему будемо једнаки, те да једно другоме не би имали шта пре |
| будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, двоје несрећни |
| а паметни и паметно говорите: па шта ви будете уговорили, ја пристајем.{S} У нашој кући заповед |
| а бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, |
| } И теби, г. попо, крст није сметао, да будеш саучесник у убиству троје добре и честите чељади, |
| да слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш весела и задовољна.{S} Боље је да се сада на мене |
| а ти, Маро, трчи сад право селу; и кад будеш улазила у село, а ти закукај што игда можеш.{S} С |
| <pb n="46" /> <p>— Ја само желим да ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова М |
| Зато, што ја тако хоћу.{S} Хоћу да и ти будеш тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти сада |
| — Вала ти, нано, да богда да ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, дете моје, ка |
| па кад натовари, а ти га заговори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па ћемо |
| пада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млада....</p> <p>— Јес, то имаш да кажеш Маро, — |
| си могао пристати да им у овоме злочину будеш и ти саучасник.</p> <p>— Јеси ли ти при себи дије |
| да се спремиш.</p> <p>— Збогом пошла! и буди пажљива, да се што не опази!</p> <p>Па ипак обоје |
| нику, као што ја љубим мога Крстивоја и буди сретан, као што сам ја...</p> <p>Ово беше иронија, |
| >Ви, који имате да жените и да удајете, будите веома пажљиви у томе послу, јер од тога зависи с |
| и у овој причи, које до сада поменусмо, буду обдарене од Бога како лепотом тако и осталим врлин |
| пријатељимо, те да од јако ове две куће буду једна кућа — кућа наше деце.</p> <p>— Па добро, пр |
| „У здрављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са својом |
| желим, учинићу оно што ми срце и памет буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се допасти ж |
| ћност.{S} Ја сам пропала, за то ћу се у будуће старати, да пропадну они, који су мене упропасти |
| дем да твој кревет растурим, пошто ти у будуће није потребан, јер нам је доста један....</p> <p |
| лепо живети.{S} Договарала се о њиховом будућем животу.</p> <p>— Знаш, Крстивоје, за све ово вр |
| } Тако то увек бива, кад се не мисли на будућност деце своје, а тако ће увек бивати, до год нов |
| ме унесрећили; који су ми убили срећу и будућност.{S} Ја сам пропала, за то ћу се у будуће стар |
| они за љубав имаћа упропашћују срећу и будућност своје деце, срећу свога јединца и своје једин |
| сним и незаконитим радом убијаш срећу и будућност.</p> <p>— Е, немогу ти ја Јово Илићу дати има |
| ед.</p> <p>— Оно што си ми ти са својом будућом снашом заповедио.</p> <p>— Ми смо ти били казал |
| ! ћутаћу као заливена и слушаћу вас док буеем под вашим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад |
| дина.{S} Стаса је средњег, косе смеђе и бујне, обрва такође смеђих; очију плавих као небо, носа |
| псецима“ — потпетицама.{S} Своју дугу и бујну косу, држала је обавијену око главе’ исто као вар |
| је мени казао. — Говорио је Јова као у бунилу. — Па онда, како би он могао пристати да узме Ма |
| ју.</p> <p>Јова и Ђура први потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али Петар не даде.{S} Забран |
| ућних родитеља, Мара се лепо носила.{S} Вазда је имала чисту и готово увек нову одећу.{S} Сукњу |
| родитељи, и поред свега, што су их деца вазда слушала, ипак су се бојали, да деца не кажу госпо |
| о вино“ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну кошуљу са узаним порупчићима, па онда чоано |
| дан дан орања од Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се носио боље и отменије од све сеоске момчадије. |
| ба укинути државни савет, митрополију и ваздан триста чуда.{S} Чак Миленко Савин и Вилиман Наст |
| ту књиге, из којих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане лудаче, Ж |
| у Мару, чија дивља дрека проламаше тихи ваздух румене зоре тринајестога Маја. — Несрећни дан, н |
| е ствари за Мару.{S} Мара беше отишла у вајат.</p> <p>— Знаш наша је Мара већ читава девојка, п |
| ми и истину казао, каква <pb n="21" /> вајда од тога?!{S} Ја сам сирота девојка, а ти јединац |
| p> <p>— Можеш, али опет ти велим: каква вајда од тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад б |
| ладића без икаквих мана, али која му је вајда од тога, кад су се капетану изнели и „звечећи“ ра |
| А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи не дају за голаће, него је, и пр |
| /p> <p>— Немој кукати, јер од тога нема вајде.{S} Већ води нас, где се то догодило, те да несре |
| навао.{S} Но ово им одрицање није ништа вајдило, пошто је иследна власт прибавила масу необорив |
| Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивој |
| иш ти, прија Марице?</p> <p>— Мара има, вала Богу, спремљено доста, али тек има још по што да с |
| о да се прођемо по вашару?</p> <p>— Па, вала, можемо!...</p> <p>За све време говора и Мара и Кр |
| али Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вредан и по |
| мене бегенисао?</p> <p>— Рекао сам ти, вала праву правциту истину...{S} Ја ти се, Маро, живото |
| аво да ти кажем... овај... ја те волим, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више!...</p |
| те, Живане, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се старати о срећи на |
| смешећи се.</p> <pb n="69" /> <p>— Бих, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми |
| м.{S} Но, реци ми чиме?</p> <p>— Оно... вала... и ја не знам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то, само |
| певала — за плач не знала!...</p> <p>— Вала ти, нано, да богда да ти са мном будеш срећна!</p> |
| Како си ти, Маро? — рече Јова.</p> <p>— Вала богу! — одговори му Мара, веома нерасположена због |
| слимо да ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш да је моја кућа једина у Пос |
| <p>— А како ти, снаша Марице?</p> <p>— Вала Богу здраво, газда Јакове.</p> <p>— А гле Маре?!{S |
| тава девојка!{S} А како, Маро?</p> <p>— Вала Богу, здрава сам — и пољуби га у руку.</p> <p>Томк |
| и ме од истине волиш?</p> <p>— Волим те вала, Јово, више, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме |
| а говор...{S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у |
| га прво курталишем војске.{S} И то сам вала богу испословао.{S} Сад већ меркам прилику да га о |
| продужујући разговор.</p> <p>— Ја нисам вала од оних, Анђо, који би говорили оно... што није за |
| ове како? рече Живан.</p> <p>— Па добро вала Богу!</p> <p>— А твој Крстивоје — нека је жив — по |
| ирашчику.{S} Та у нашој Посавини, има, ’вала Богу доста лепих и имућних мирашчика, и јединица и |
| женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и п |
| радиш? — и рукова се с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отрча да изнесе столицу да Крстив |
| а то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, па ћемо радити и бити срећ |
| <pb n="48" /> <p>— А за што не?{S} Шта вали Мари Живановој?!</p> <p>— Право да ти кажем, бабо, |
| од куће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А шта вали Крстивоју?</p> <p>— Ја незнам, бабо?</p> <p>— Па, |
| S} И онда ћу остати код куће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А шта вали Крстивоју?</p> <p>— Ја незнам |
| ва прилика...{S} А после тога, да се не валим, наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а бога м |
| срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља да полудео, па да слушам твоје будалаштине и да пр |
| наш наша је Мара већ читава девојка, па ваља све прибавити, што јој треба.{S} Данас — сутра, ак |
| е је мала низбрдица, а земља мекана, па ваља упрегнути волове у кола и повести их овуда изнад м |
| ати послушност својим родитељима.{S} Не ваља и грехота је родитеља увредити.{S} Али кад они хоћ |
| p>— Јово, ја сам у књигама читала да не ваља лагати, зато сам мало час и хтела, да ми истину ка |
| чин школовања.{S} Који богме вели да не ваља ни само државно уређење и да треба укинути државни |
| бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ што бегенишем Јову и њему се обећала.</p> <p |
| би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— А |
| ш не вршењем своје дужности онако, како ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у |
| те замолим, да вршиш своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жал |
| што ти Петре сумњаш у моје казивање?{S} Ваљада не мислиш да сам га ја убила.</p> <pb n="87" /> |
| покојника извадимо испод дрва?{S} Нећеш ваљада да овде иструне.{S} Ми треба да га носимо и да с |
| S} Твој Крстивије нека је жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријате |
| ар, па кад сам умео стећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, који приличи нашој кући.</p> |
| не морам се ни удавати.</p> <p>— Нећеш, ваљда, остати код куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што |
| 21</hi> --> <pb n="33" /> <p>— Нисам ја ваљда, Маро, полудео, да те дајем њему и подобнима њему |
| и се ти тога говора, Крстивоје; теби је ваљда до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане... |
| да их у крај главног друма Обреновац-Уб-Ваљево, стрељају.</p> <p>Свештеник приступи осуђеним и |
| ан и Јаков поштено раде и тргују то зна ваљевска Посавина.{S} Али кажи ти мени, г. попо, како т |
| и и без њиховог признања.{S} Зато их је ваљевски суд, пресудом својом Бр. 23438, <pb n="91" /> |
| ру мајку, али, ретко да је било у целој ваљевској Посавини девојке, која јој не би завидела на |
| >У БРАКУ ВЕЗ ЉУБАВИ</head> <p>У питомој ваљевској посавини, а у селу Дрену, на гласу је био газ |
| ли мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико имаће Живана Ђурића.{S} Ви нисте тра |
| оћете и велико имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Много је мачку |
| <pb n="37" /> <p>- Море ваша Мара, нека вам жива, порасла велика девојка.{S} Снажна к’о какав с |
| гаче.{S} Ви сте тако хтели, тако и нека вам буде.</p> <p>— О тешко нама!{S} Шта дочекасмо под с |
| , и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви данас чините велико зло, што у |
| pb n="67" /> и сад треба да чекате, док вам ја то имаће донесем, а од мене не треба да тражите |
| младенцима и њиховим родитељима.{S} Ето вам примера: несрећа, која је задесила кућу Јована Мило |
| зло, што упропашћујете своју децу, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите — ре |
| који ћете имати да жените и да удајете, вама, желим да на последњем часу свога несрећнога живот |
| о добивеном допуштењу, отпоче:</p> <p>— Вама, оцеви и матере, који имате и који ћете имати да ж |
| ам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се за |
| та.{S} Нисам могла ни слутити, да се он вама неће допасти — само зато, што је сиромах?</p> <gap |
| ам да је добра девојка, па још од добре вамилије, а и јединица у онако имућној кући.{S} Ја мисл |
| араш се Маро, промуца Јова.</p> <p>— Не варам се, Јово него те молим да ми кажеш, како се зове |
| ово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да се варам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те сад опомињем |
| ориш!{S} Јел’ да сам погодила?</p> <p>— Вараш се Маро, промуца Јова.</p> <p>— Не варам се, Јово |
| </p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се вараш.{S} Мало час ти рекох, да сам сиромашак без игде |
| Трстенца.</p> <p>— Али, ако се ти, Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да се варам, али... знаш |
| а сродише, да доцније осете сву горчину варљиве среће и пролазне радости...{S} Јова раздраган п |
| огом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине речи: „С богом!“ Мару су |
| држала је обавијену око главе’ исто као варошке девојке — помодарке.</p> <p>Мара је учила четир |
| .{S} Ове две девојке што су ми своје; а вас двојицу, што сте добри и што вас оне воле.{S} Сад с |
| ли ти, дете моје, тај рачун, што сте га вас двоје градили без крчмара.{S} Наћи ће теби бабо мом |
| у; а тим својим радом заслужили сте, да вас бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он т |
| родитељи нагнали, те попа неће смети да вас венча — рече Јова.</p> <p>— Тако је.{S} Јова право |
| } Чак сам малочас река, да пристајем да вас слушам и за оно, што није паметно, а то је: да се н |
| се никако не удајем него да останем да вас у вашој старости чувам и слушам, као што сам то до |
| и, да је тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће одбити.... <pb n="23" /> Ја је, нано |
| астајали, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— Збогом, Јелена!{S} Хвала ти |
| жна слушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, свагда поштујем и слушам, што је добро и пам |
| , по то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико имаће Живана Ђурића.{S} В |
| стивије. —</p> <p>— У цркви, децо, мора вас питати; зато реците да се не узимате по својој вољи |
| им потоком суза рече Мара — још једаред вас молим, не <pb n="47" /> дајте ме у кућу Миловановић |
| ="85" /> <p>— Е, врло добро!{S} Хајте и вас двојица да нам помогнете, да несрећнога Кристивоја |
| ецо узимате из љубави и драге воље, или вас је неко наморао и наговорио“.{S} Они су били обадво |
| и ћата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам вас везао! — рече Петар.</p> <p>— Тешко мени!{S} Мало м |
| и и бити срећни задовољни.{S} Слушаћемо вас као што приличи доброј деци.</p> <p>— Ја признајем, |
| оје; а вас двојицу, што сте добри и што вас оне воле.{S} Сад слободно, децо, ваш састанак и ваш |
| волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас све волим.{S} Ове две девојке што су ми своје; а ва |
| Анђа и Крстивоје.</p> <p>— Брак између вас, што се волите и што би се из љубави узели и сам би |
| цркви, да нећете једно друго, већ да су вас родитељи нагнали, те попа неће смети да вас венча — |
| а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт државна дође.</p> <p> |
| ћу, бабо! ћутаћу као заливена и слушаћу вас док буеем под вашим кровом и под вашом заповешћу.{S |
| ебелог зеца пуштам у шуму, па да после ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па |
| вих мисли, и кад су се охладили од прве ватре тада се сами у себи страшише од онакве одлуке.{S} |
| то вас оне воле.{S} Сад слободно, децо, ваш састанак и ваш говор остаће од моје стране вечита т |
| .{S} Сад слободно, децо, ваш састанак и ваш говор остаће од моје стране вечита тајна — рече Јел |
| к’о зеницу.</p> <pb n="37" /> <p>- Море ваша Мара, нека вам жива, порасла велика девојка.{S} Сн |
| иротиња, с којом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> <pb n="36" /> <p>На вашар је д |
| је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је на вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ толико врем |
| да јој је Јова, који је такође дошао на вашар, и који се већ руковао с осталима, пружио руку да |
| је тако близу.</p> <pb n="36" /> <p>На вашар је дошао и Јаков Миловановић са својима.{S} Он, и |
| ару за Крстивоја.</p> <p>Пролазећи кроз вашар, Јаков је пазио, неће ли где спазити Живана с њег |
| n="52" /> суза и туге као да је још од вашара лежала какву најтежу и најопаснију болест.{S} Он |
| ad> <p>Кад је Живан са својима стигао с вашара кући, он при вечери запита своју Марицу:</p> <p> |
| анова? — Запита Јаков сина по одласку с вашара.</p> <p>— Па, добра је, бабо.</p> <p>— Добра је |
| .{S} Он, истина, није имао бозна шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан са својима, |
| ја сам ти, Јакове, још на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих тражио бољег пријатеља од те |
| .{S} Она сад више није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и румена, а данас |
| /head> <p>О Видову-дне, на обреновачком вашару отишао је Живан с Марицом и Маром, да што проваш |
| есели и задовољни Јова — сад је ишао по вашару сатрвен, сломљен!{S} Њему је срце парала страхов |
| лавили, хоћемо ли мало да се прођемо по вашару?</p> <p>— Па, вала, можемо!...</p> <p>За све вре |
| у томе послу, јер од тога зависи срећа ваше деце.</p> <p>Ви, који се жените и ви које се удаје |
| ао заливена и слушаћу вас док буеем под вашим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад отидем та |
| међу којима ће мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погибе муж на начин како ти м |
| а је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас све волим.{S} Ове две де |
| како не удајем него да останем да вас у вашој старости чувам и слушам, као што сам то до сада</ |
| ћу вас док буеем под вашим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад отидем тамо, куда ви хоћете, |
| у и честиту Анђу, већ хоће имућну Мару, вашу јединицу.</p> <p>— Е, сад видим и морам признати, |
| узимати у рачун, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се и н |
| ражили снаху, која ће да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Дан је ведар и хладан.{S} Сунце је сијало, али, као да топлоту |
| носио је чоани копоран, џемадан златом вежен и чоани фермен, опет ишаран златом, а на ногама ч |
| ано јелече, на прсима изрезано и златом вежено.{S} Око пуног и белог врата, звекетао је ђердан |
| <p>— Миловане, Петре, Стеване, Никола! вежите ову двојицу, јер су они убили Крстивоја — рече П |
| head>Крвави злочин</head> <head>У БРАКУ ВЕЗ ЉУБАВИ</head> <p>У питомој ваљевској посавини, а у |
| сврши испит без тога.</p> <p>Еле, прва веза беше готова.</p> <pb n="58" /> <milestone unit="su |
| о за колац.{S} Они су овај брак на силу везали, једино из амишности за имањем, које им је сада |
| и везаног Јову и Ђуру.</p> <p>Мару нису везали, него су на њу само пазили да не би умакла.</p> |
| човека?{S} Шта нам је учинио? — рекоше везани Јова и Ђура.</p> <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам |
| аредбу понавља, јер су на прву заповест везани обојица.{S} Оне страшне речи, које изусти пресед |
| estone unit="subSection" /> <p>— Шта су везани ови људи запита исљедник, који с доктором стиже. |
| преседник поразише све па и ову двојицу везаних.{S} И они задрхташе од речи, које сушту истину |
| који је последица на силу и без љубави везаног брака.{S} Последица, дакле, несавесног поступка |
| лекаром.{S} За овима, пандури су терали везаног Јову и Ђуру.</p> <p>Мару нису везали, него су н |
| е, која може произаћи из брака, на силу везанога.{S} После треба да се известимо, да ли је исти |
| ата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам вас везао! — рече Петар.</p> <p>— Тешко мени!{S} Мало ми је |
| морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт државна дође.</p> <p>— А |
| евојака и момака унесрећио сам родитељ, везујући „мило за недраго“.</p> <p>— Ја знам да је тако |
| вам, мајко!</p> <p>— Ако, Маро, ако; до века певала — за плач не знала!...</p> <p>— Вала ти, на |
| аље остати пријатељи, само што ћу ја до века остати несрећна.</p> <p>Крстивоје беше као убивен. |
| би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p> <p>— Немој, баб |
| да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, |
| рати....</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Вели да је већ бегенисала једног момка.</p> <p>— Ене!{S |
| о томе разговарати....</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Вели да је већ бегенисала једног момка.< |
| школе и начин школовања.{S} Који богме вели да не ваља ни само државно уређење и да треба укин |
| бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, |
| и тако.{S} Бегенисао је једну девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то ист |
| е Јова.</p> <p>— Тако је.{S} Јова право вели!{S} Ви то треба да учините — рекоше Јелена и Анђа. |
| и право, али мени моја стара памет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са |
| а је више стало до сједињења њихова два велика имања, но до среће и живота њихове деце.{S} Али |
| ради.</p> <p>Ма колико да је шума била велика, ипак, јака месечева светлост продирала је, те с |
| ке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара била велика радост у газда Живановој кући.</p> <pb n="6" /> |
| млади.</p> <p>— Зар је, Јово, тако била велика љубав према мени, да данас нећеш чак ни бога да |
| века, кога не бегенишем, јер би то била велика греота.</p> <p>— Примам ја тај грех на моју душу |
| Море ваша Мара, нека вам жива, порасла велика девојка.{S} Снажна к’о какав снажан момак и бога |
| из истога села.</p> <p>Заиста, можда је велика реткост да све четири главне личности у овој при |
| и су отимајући сиротињску муку — стекли велика имаћа.{S} Са својим пуним кесама, они су срушили |
| <pb n="29" /> <p>— Па ти си, Маро, већ велика девојка, време је да ти тражимо младожењу... а?< |
| ријатељио.{S} То је за мене и моју кућу велика час.{S} Твој Крстивије нека је жив и срећан, ваљ |
| id="SRP19002_C2"> <head>II</head> <p>Од велике и имућне задруге Миловановића из Трстенице, још |
| , песме и смеха — наступила тешка туга, велики болови срца, уз читаве потоке суза свакодневног |
| , оде напоље <pb n="26" /> да легне под велики орах, где спава још од пролетре.</p> <p>— Чули т |
| а своју постељу, или простре поњаву под велики орах у авлији.{S} Ту цео дан преседи.{S} Од дана |
| е се да сутра у вече по хладовини оду у велики забран, насеку дрва и напасу волове, па сутра из |
| који дан ићи да насече дрва у онај наш велики забран, па незнам да ли би га могли тамо убити?< |
| , шарене чарапе и лепи црвени опанци, с великим кајишима, изаткан и ишаран појас, чоани фермен, |
| , чоани фермен, а на глави црни шешир с великим ободом.{S} Свечаницима носио је чоани копоран, |
| сечева светлост продирала је кроз грање великих и старих грмова, који су пружали своје дуге сен |
| вога зеленашлука и каишарлука.{S} Своје велико имаће стекао је као и сви остали зеленаши и каиш |
| >Газда Живан, није само обрађивао своје велико имаће, него је још и трговао са храном, стоком и |
| г вам је дао добро, али ви данас чините велико зло, што упропашћујете своју децу, коју вам је В |
| што би ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S |
| не бих чешће видела, и ви ћете учинити велико зло, ако ме за њега не дате...</p> <p>— Ти си, д |
| ам у свему мудар, па кад сам умео стећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, који приличи н |
| о ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико имаће Живана Ђурића.{S} Ви нисте тражили снаху, |
| Живан Ђурић, — Познат је био због свога великог имаћа, а боме и због свога зеленашлука и каишар |
| <p>Било због лепоте, било због његовог великог имаћа и лепе ношње, тек су њега волеле све сеос |
| Јову и Ђуру, који из хлада испод једног великог грма, изиђоше пред Мару.</p> <p>— Маро?</p> <p> |
| дрвима!</p> <p>— Где?!</p> <p>— У нашем великом забрану!</p> <p>— Немој кукати, јер од тога нем |
| желети — имаћеш свега доста...</p> <p>— Велику тугу, нано, која ми срце притискује не могу сакр |
| о руво.{S} Она није могла њиме ублажити велику тугу и бог, који јој срце, већ толико дана, пара |
| оје обичне јутарње послове, отишла је у велику гостионску собу да је опаје и успреми.{S} Пошто |
| p> <p>— Шта ти то велиш, Маро?</p> <p>— Велим, да се ожениш!</p> <p>— Ти, Маро, тераш спрдњу... |
| осле, бабо, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А |
| </p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p |
| богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведе |
| /hi></p> <p>— Зато, што те волим, баш и велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо имућн |
| Па ти ми, Јово, претиш?!</p> <p>— Ја ти велим, да поштено и савесно вршиш своју дужност; а ако |
| >— Ја ти верујем, Крстивоје, и за то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста |
| и не заборави на своју дужност! опет ти велим, а особато кад испитујеш и венчаваш децу умућних |
| а девојка?!</p> <p>— Можеш, али опет ти велим: каква вајда од тога?{S} Ти мене не можеш узети, |
| и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво треба Мару да запитамо, да ли га она бег |
| д је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, мало по мало, у животу заволети.</ |
| , Марице, при себе.</p> <p>— Ја ти опет велим, Живане, да треба добро отворити овде очи.{S} Ја |
| па и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се вараш.{S} Мало час ти рекох, да сам |
| редити, моја добра Марице; само ти опет велим да добро пазиш, да се они опет не би састајали... |
| бабо, немој другу тражити, јер ти опет велим, да другу нећу.</p> <p>Пошто Крстивоје ово рече, |
| <p>— Ја не кажем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо сви чекати власт и доктора, те ак |
| ељ Јакове — додаде Живан.</p> <p>Е, кад велите ви, нека буде — заврши Јаков.</p> <milestone uni |
| а не охрабри, те полако упита:</p> <p>— Велиш ли ти, Јово истину, да си мене бегенисао?</p> <p> |
| говоримо, пријатељ Јакове!</p> <p>— Шта велиш ти, прија Марице?</p> <p>— Мара има, вала Богу, с |
| о код нас с колима ради...</p> <p>— Шта велиш, Маро?!</p> <p>— Па ти си ми, нано, рекла да се н |
| з Трстенице — рече Марица.</p> <p>— Шта велиш, Марице?!</p> <pb n="32" /> <p>— Ето!... што реко |
| казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шта велиш, море!</p> <p>— Ето то.{S} Он је нашао девојку и |
| а...</p> <p>— Онда ти ниси паметна, кад велиш да <pb n="35" /> је паметно, што једно дериште го |
| допасти.</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш да је моја кућа једина у Посавини с којом би се т |
| то ми срце и памет буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се допасти живот у кући Милованов |
| наћи девојку за нашу кућу.</p> <p>— Ти велиш неку имућну мирашчику!</p> <p>— Па ја како!?</p> |
| е истина што ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао |
| ове, никако другаче.</p> <p>— А, шта ти велиш, снаша Марице? — рече Јаков.</p> <p>— Па, шта ја |
| ије оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, да га оженимо без његова знања, с девојком, коју |
| де: је ли истина погинуо онако, како ти велиш.</p> <p>Јова је изгледао блед као крпа, за шта га |
| ријатељи?</p> <p>— Па незнам... како ти велиш, Марице?</p> <p>— Ја мислим:{S} Иван-дан, — рече |
| ико се ја сећам, то није истина, што ти велиш Јово!</p> <pb n="63" /> <p>— Тако се, г. попо кри |
| ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиромаш |
| ове младе.</p> <p>— Па добро!{S} Право велиш!...</p> <p>И поведе волове кроз забран, а Мара је |
| а за себе.</p> <pb n="54" /> <p>— Право велиш, Живане.{S} Бог је од своје стране учинио, те су |
| ћи још данас при вечери.</p> <p>— Право велиш, Анђо.{S} Тако ћу и учинити....{S} Вечерас!...{S} |
| едам да се ожениш!..</p> <p>— Шта ти то велиш, Маро?</p> <p>— Велим, да се ожениш!</p> <p>— Ти, |
| тељима, него је, као мама пристао да се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p>Ка |
| тељи нагнали, те попа неће смети да вас венча — рече Јова.</p> <p>— Тако је.{S} Јова право вели |
| а здравље и дуг живот мојих парохијана, венчавам младенце и сарањујем умрле — Бог да им душу пр |
| те се ми нећемо огрешити, што их силом венчавамо!</p> <p>Овако потпуно уверени да су без грешн |
| пет ти велим, а особато кад испитујеш и венчаваш децу умућних родитеља!...{S} С богом!</p> <p>Ј |
| ћ хоће на силу за љубав пустог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђ |
| Јовину жену на порођају, те да се после венчају.{S} А пошто они нису могли та убиства да изврше |
| вановића и Живана Ђурића, који су силом венчали јединчад.{S} То је лишило живота <pb n="92" /> |
| рамзивости за што већим имањем, на силу венчали своју јединчад, коју су после због тога изгубил |
| и твојој души ако тако учиниш и на дан венчања!</p> <p>— У колико се ја сећам, то није истина, |
| и су се, да се договоре како да покваре венчање Марино и Крстивојево, јер оно свима доноси неср |
| и полагано казали, да су нагнани на ово венчање, а они се другим обећали. <pb n="66" /> Попа је |
| ам није разумевао и на тај начин свршио венчање....</p> <p>После свадбе на неколико дана, пуште |
| >Господин попа је одржао своју реч и на венчању није питао младенце, да ли се узимају с драге в |
| </p> <p>— Онда кажите, господин попи на венчању, у цркви, да нећете једно друго, већ да су вас |
| у или — боље рећи — моју, онда одмах по венчању спремај му крст и плочу.</p> <p>У овако страхов |
| /p> <p>— Вала богу! — одговори му Мара, веома нерасположена због тешких мисли из којих ју је Јо |
| змеђу Јакова и Живана и њихов споразум, веома је узнемирио и Мару и Крстивоја.{S} Обадвоје су с |
| јој је Марино понашање у последње време веома чудновато изгледало, па је кријући наредила своме |
| ји имате да жените и да удајете, будите веома пажљиви у томе послу, јер од тога зависи срећа ва |
| ине речи још више збунише, али уједно и веома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром ра |
| једну девојку.{S} Веруј Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{S} Али |
| ила тужна и нерасположена, а на Јовиној веома весела и расположена.{S} Слабо је коју игру пропу |
| је он дошао да товари шеницу; имала сам веома нужна посла, зато сам је и пустила да му магазу о |
| ва с њим разговарао, и додаде: да се он веома боји, да Јова не начини какав џочарис, па ће за т |
| лове и окована кола.</p> <p>Јова је био веома вредан и поштен младић.{S} Својом вредноћом зарад |
| Анђа, шта Крстивоје говори, њој је било веома тешко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А зар ти |
| отимају људи, којима су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> <p>— Како то говориш, си |
| p> <p>Маријана је рођена у селу Дрену — вере православне.{S} Раденица рђава; а у опште, у грађа |
| казао, да такви људи немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Тешко деци таквих родитеља! |
| пред њима отворено уговарају за њихову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш |
| пазим и једно смо се другом заклели на верност.{S} Крстивоје се опет тако исто пази са Анђом Ж |
| p> <p>— Знам, снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт са доктором, те да |
| !</p> <p>Живан намршти чело, није могао веровати.{S} Зато викну Мару да дође.{S} Хтео је из њен |
| ако сам се загледао у једну девојку.{S} Веруј Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће н |
| , Јово, што тако говориш.{S} Не могу да верујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, ка |
| на рече нешто, што ја никако не могу да верујем, јер бих тад држао да си се избезумила.</p> <p> |
| <p>— Живота ми, Анђо....</p> <p>— Ја ти верујем, Крстивоје, и за то ти велим: ако ти мене озбиљ |
| жна и нерасположена, а на Јовиној веома весела и расположена.{S} Слабо је коју игру пропустила, |
| .</p> <p>— Нека да бог да она увек буде весела и насмејана, па ма у чију кућу отишла.{S} Она је |
| Мару — она би била неописано радосна и весела, али, како долазе други, то је Мара била тужна и |
| уди да ти даду обележје, па треба да си весела.{S} Добри су, синко, они сви.{S} Волеће те Томка |
| /p> <p>— Тако, — настави Мара,— сад сам весела.{S} Сад одмах идем да твој кревет растурим, пошт |
| ниш и брбљаш, а после у животу да будеш весела и задовољна.{S} Боље је да се сада на мене срдиш |
| estone unit="subSection" /> <p>Мало пре весели и задовољни Јова — сад је ишао по вашару сатрвен |
| у младенци на својој свадби били, место весели и радосни — тужни и жалосни, као да им ово није |
| играла.{S} Ово Марино расположење и ова веселост, ником није чудновата изгледала, јер је сваком |
| то јако болесна; јер је место дотадање веселости, песме и смеха — наступила тешка туга, велики |
| мргођену, него ли у празној Јове Илића, веселу и насмејану.</p> <p>— Нека да бог да она увек бу |
| , на заветинама... једном речи на свима весељима, био је први у колу.{S} Играч је био за причу. |
| им не би правио неприлике при свадбеном весељу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ниједну |
| знати разлог, да их не би узнемиравао у весељу и просуше на господин капетанов сточић неколико |
| ти и у другу.{S} Млад је, па капом тера ветар.{S} Већ знаш шта?</p> <p>— И Шта?</p> <p>— Ти зна |
| иш, али си још млад, те још капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, |
| о, јер га могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што бих тако био спречен да те ви |
| о ми је несреће, што сам изгубила мужа, већ ево сад хоће Петар Јевремовић да начини, да сам га |
| загледати у момка, који ти је прилика, већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од |
| се, синко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала у Јову.</p> < |
| “ не дигнеш совру, за којом си крвљала, већ остављаш да ти је ја дижем? — рече јој једнога дана |
| намере, али није хтео да одустане Ђура, већ је извршио убиство, и ако они двоје викнуше, да не |
| зуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за љубав пустог имаћа да венчају мене |
| > <p>— Па ја сам казала да нећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја теби казао, да |
| <pb n="79" /> <p>— Немој, болан, овде, већ да потражимо у средини какав стари грм.{S} Не треба |
| несрећу.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ од помисли па страшно дело, које је намерила да изв |
| мога више седети и гледати сузе Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и пође.</p> <p>- С Богом, |
| м ја Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните |
| оју другу девојку из какве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, им |
| ажити велику тугу и бог, који јој срце, већ толико дана, параше.{S} Она сад више није била лепа |
| ного волим, али то не смем казати баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци њему сад при вечери и |
| Бог да долазимо један другом од глади, већ из љубави и пријатељства — рече Јаков и настави пол |
| која би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказати послуш |
| вадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га прво курталишем војск |
| Ја нећу ту никакву сило употребљавати, већ имам да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја |
| је знала да Јова ћути због стидљивости, већ је мислила да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да ј |
| се с тобом препирем а још мање свађам, већ сам дошао да те замолим, да вршиш своју дужност как |
| младожењи казала: да ја њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак молила, да каже баби и |
| ци нису били задовољни с овом пресудом, већ изјаве жалбу апелацијоном суду.{S} Апелациони суд, |
| /> овај страховити ударац био довољан, већ га је онако мртва изударао неколико пута по свем те |
| енчању, у цркви, да нећете једно друго, већ да су вас родитељи нагнали, те попа неће смети да в |
| </p> <pb n="29" /> <p>— Па ти си, Маро, већ велика девојка, време је да ти тражимо младожењу... |
| ше: „Еј! није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго....“ Ма колико да је Мар |
| :{S} Еј, није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.{S} Стр.{S}27.</hi> --> |
| — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p>— Добро, Маро, слушаћу те.{S} |
| асти.</p> <p>Преседник општински Петар, већ је био устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађе |
| одичимо.{S} Не надничара и туђег слугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Н |
| сину, да узме сиромашну и честиту Анђу, већ хоће имућну Мару, вашу јединицу.</p> <p>— Е, сад ви |
| не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне |
| олим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер |
| бом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, ал |
| е патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе. |
| о, ти ниси могао случајно да изоставиш, већ ја мислим, да се за ово постарао Јаков и Живан!...{ |
| емој кукати, јер од тога нема вајде.{S} Већ води нас, где се то догодило, те да несрећника доне |
| гу.{S} Млад је, па капом тера ветар.{S} Већ знаш шта?</p> <p>— И Шта?</p> <p>— Ти знаш кћер Жив |
| не говориш за то, што си се, — можда — већ загледао у неку другу девојку у твоме селу, на те с |
| е кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ што бегенишем Јову и њему се обећала.</p> <p>— Па, |
| А шта то, бабо? — упита Мара полако, а већ нагађаше шта ће је питати.</p> <p>— Јеси ли ти рекл |
| туђи зној.{S} Мени такво имаће не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недад |
| и ти о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам |
| кође снебивала, али помисао, да се Јова већ загледао у неку другу девојку — а међу тим, она га |
| узела осамнаесту...</p> <p>— Е па онда већ треба да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Оно и треба |
| чак ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодавна не називам бога никоме, и то од онога дана |
| вор и рећи Кристивојевом оцу, да је она већ заволела другог, али је девојачка стидљивост уздржа |
| шла у вајат.</p> <p>— Знаш наша је Мара већ читава девојка, па ваља све прибавити, што јој треб |
| оје признање код иследне власти, а Ђура већ никако није ни признавао.{S} Но ово им одрицање ниј |
| један глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спусти тешку секиру на чело несрећног човека.{S} Од |
| >Мара се грозно светила.{S} Њена освета већ је почела да се остварује.{S} Јаков — због њезина п |
| } И то сам вала богу испословао.{S} Сад већ меркам прилику да га оженим.</p> <p>— Треба, треба, |
| у другу девојку — а међу тим, она га је већ толико заволела, да би пре волела умрети, него да б |
| > <p>— Па шта вели?</p> <p>— Вели да је већ бегенисала једног момка.</p> <p>— Ене!{S} Зар тако |
| Живан.</p> <p>Вогу хвала, пристигла је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме |
| <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза нани раније |
| Мариног разговора с мајком протекло је већ неколико дана, а њезина нана није још казала Живану |
| започне ма какав говор с Маром, коју је већ толико волео, да му се чинило, е би полудео, кад би |
| но, бајно вече није створено за уживање већ за страшан злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то |
| оји је такође дошао на вашар, и који се већ руковао с осталима, пружио руку да се с њом поздрав |
| еме је ту, кћери.{S} Ја мислим да си се већ загледала у којег момка, на кријеш од твоје нане... |
| мило, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће добро понети летина, те и за |
| ојађене мајке.{S} Кад је дошао, било се већ искупило неколико комшија, који му у кратко казаше |
| у: да их наморавају родитељи и да су се већ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси то |
| орели зликовац.{S} Пошто спреман чекаше већ неколико минута, а још не доби уговорени знак, он с |
| их.{S} Син је сиромашних родитеља, који већ нису у животу.{S} После њихове смрти, Јови је остал |
| нашли другу!</p> <p>— Шта?{S} Зар си ти већ младожења?</p> <p>— На моју несрећу тако је!{S} Јут |
| бро, Јово!{S} А сад збогом.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те да се спремиш.</p> <p>— Зб |
| вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ толико времена није виђао.{S} Управо од онога дана, |
| то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мислим, али ти нисам могла казати, јер нисам знала, |
| м заслужили сте, да вас бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и д |
| ја је то што ју је он бегенисао, те нас већ тера да је просимо?</p> <p>— Он се, Бога ми, заглед |
| а сам баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти |
| отресло је Јакова и Томку толико, да су већ почели клети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, дете, за |
| о год више имају, тиме је и њихова жеља већа за што већим имаћем.</p> <p>— Шта ће мени имаће, к |
| ем луд, што сам је давао у школу, а још већа будала, што сам јој куповао и доносио разне књиге, |
| p>— Као и свагда, попо, али — рад твоје веће сигурности — ево ти за сада оволико....</p> <p>И п |
| мају, тиме је и њихова жеља већа за што већим имаћем.</p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не |
| који су, из проклете грамзивости за што већим имањем, на силу венчали своју јединчад, коју су п |
| о, Маро, шта говорим, јер сам видео, да већина имућних људи тако поступају са својом децом.{S} |
| сенка пружала по земљи.{S} Наступало је вече тихо, мирно и пријатно.{S} У гори хладовина заноси |
| <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно вече није створено за уживање већ за страшан злочин.{S} |
| а Јаков назва својој баба Томки: „добро вече“, и седнувши за постављену совру, почеше сви вечер |
| > <pb n="78" /> <p>Једанаестога маја, у вече, у постељи договоре се да сутра у вече по хладовин |
| вече, у постељи договоре се да сутра у вече по хладовини оду у велики забран, насеку дрва и на |
| и поћи.{S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да се вратите: ти жива и |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вече је.</p> <p>Стара Томка запалила свећу и спремила в |
| ад није с укућанима села да руча или да вечера.{S} Све је она сама седела за ручком и вечером и |
| не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готово, па кад дошао, добро д |
| ну, поставила вечеру — и они су сели да вечерају.{S} При постављању вечере, Марица је казала Ма |
| .</p> <p>У зараницама, Мара и Крстивоје вечерали су и пошли у дрва.</p> <p>Сунце је још последњ |
| елиш, Анђо.{S} Тако ћу и учинити....{S} Вечерас!...{S} Свирац умукну.{S} Коло се растури.{S} На |
| p> <p>— Чули ти, Томка, шта ово дериште вечерас говори? — рече Јаков.</p> <p>— Чула сам све што |
| еднувши за постављену совру, почеше сви вечерати.{S} Кад је било око пола вечере.{S} Томка отпо |
| тељства — рече Јаков и настави полагано вечерати.</p> <p>— Ти знаш, Живане, зашто сам ја данас |
| е сви вечерати.{S} Кад је било око пола вечере.{S} Томка отпоче:</p> <p>— Знаш шта је ново, Јак |
| су сели да вечерају.{S} При постављању вечере, Марица је казала Мари, да се није шалила, да ма |
| то — кажем теби, а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p> <p>— Х |
| са својима стигао с вашара кући, он при вечери запита своју Марицу:</p> <p>— Бога ти, Марице, к |
| волиш, онда им можеш рећи још данас при вечери.</p> <p>— Право велиш, Анђо.{S} Тако ћу и учинит |
| <milestone unit="subSection" /> <p>При вечери Живан је причао својој Марици како је ћарио у Бе |
| ре далеко је одјекивао по тихој и немој вечери и чињаше се као тајанствени глас с онога света, |
| ратнице Јакову Миловановићу, који је по вечерњој ладовини стигао Живановој кући.{S} Мара му при |
| .{S} Све је она сама седела за ручком и вечером и своју совру није никада дизала и просуте мрве |
| арица је, уз припомоћ Марину, поставила вечеру — и они су сели да вечерају.{S} При постављању в |
| p>Стара Томка запалила свећу и спремила вечеру, на рече Крстивоју да отиде на улицу, те да зовн |
| танак и ваш говор остаће од моје стране вечита тајна — рече Јелена.</p> <p>Мара, као најслободн |
| , кога Анђа није с особитом вредноћом и вештином свршавала.</p> <p>Живана је отишла у цркву, а |
| гом женити.</p> <p>— А где сте се море, ви то клели и заклињали?</p> <p>— У нашој магази... кад |
| старост!</p> <p>— То још није ништа!{S} Ви сте заслужили још горе, па се горем и надајте.</p> < |
| p> <p>— Тако је.{S} Јова право вели!{S} Ви то треба да учините — рекоше Јелена и Анђа.</p> <p>— |
| Како то ми хоћемо?</p> <p>— Па тако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, ког |
| донесем велико имаће Живана Ђурића.{S} Ви нисте тражили снаху, него имаће; <pb n="67" /> и сад |
| <p>— Тако,!...{S} И никако другаче.{S} Ви сте тако хтели, тако и нека вам буде.</p> <p>— О теш |
| .</p> <p>— Па, шта ја имам да кажем.{S} Ви сте обојица паметни и паметно говорите: па шта ви бу |
| дати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то и треба <hi>да ме у |
| која ће да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја нисам хтела в |
| али — рече Мара.</p> <pb n="82" /> <p>— Ви сте ми рекли да га убијем и обећали добро платити.{S |
| јер оно свима доноси несрећу.</p> <p>— Ви сте, децо, сви четворо мени изјавили жељу, да се на |
| > <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за јед |
| сам убијенога изударао по целом телу, а ви сте то очима гледали.{S} То сам чинио за то, што мис |
| ити.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није та |
| ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати код куће.{S} Шта ми вали |
| оворимо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, да је тражите.{S} Рекла ми је ј |
| заповешћу.{S} А, кад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учинићу оно што ми срце и пам |
| као да ово није твоја кућа?</p> <p>— Па ви нисте ни тражили снаху, која ће да ради и да воли ва |
| јица паметни и паметно говорите: па шта ви будете уговорили, ја пристајем.{S} У нашој кући запо |
| седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то хоћете....</p> <p>— Како то ми хоћемо?</p> <p>— П |
| амо док ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимате из љубави и драге воље, или вас је неко |
| мо си ти дужна да ме известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладови |
| ве — додаде Живан.</p> <p>Е, кад велите ви, нека буде — заврши Јаков.</p> <milestone unit="subS |
| да се допада и њој.{S} С тога спремајте ви шта је потребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и до |
| д Мару.</p> <p>— Маро?</p> <p>— Где сте ви?{S} Хајде... заспао је!...</p> <p>— Хајд Ђуро! рече |
| и Јаков, стварају и такве, као што сте ви и овакве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш право али оп |
| свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учинити велико зло, ако ме за њега не дате...</ |
| !{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, а |
| Њега сам бегенисала и мислим да ћете и ви пристати да добијете тако честита и вредна момка за |
| ваше деце.</p> <p>Ви, који се жените и ви које се удајете, имајте увак па уму: <hi>да је главн |
| ећ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за љубав |
| ван.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви данас чините велико зло, што упропашћујете своју дец |
| авање и да се оно може слушати само док ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимате из љуба |
| </p> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Јову, тако исто Јаков нед |
| /> <p>— А зашто би ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана Ђурића и да вам његова |
| од тога зависи срећа ваше деце.</p> <p>Ви, који се жените и ви које се удајете, имајте увак па |
| би више дешавали у нашем народу.</p> <p>Ви, који имате да жените и да удајете, будите веома паж |
| рашне последице безумним родитељима, да виде, какав плод рађа њихова грамзивост и безумље. —</p |
| је снажан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да јој муж спава, па ману руком и она двојица приђ |
| ора доћи власт са доктором, те да и они виде: је ли истина погинуо онако, како ти велиш.</p> <p |
| ао Крстивоје.</p> <p>Кад је јадна мајка видела свога јединца мртва, гди, са разбијеном главом л |
| S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учинити велико зло, ако ме за њега не |
| а је нешто у кући пословала, па није ни видела, кад је Крстивоје ушао у авлију.</p> <p>— Еј, те |
| хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву исти |
| , да нас саслушају: шта знамо и шта смо видели, кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви присташе, |
| акле с грма све чуло, што се говорило и видело, што се радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а |
| заклетву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, видео је чистоћу, какве ретко има у којој кући њиног се |
| — као што знаш ишао Живановој кући.{S} Видео сам да је добра девојка, па још од добре вамилије |
| јке?...</p> <p>Јову подиђоше жмарци.{S} Видео је, да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање |
| знам добро, Маро, шта говорим, јер сам видео, да већина имућних људи тако поступају са својом |
| лом, те јој завртео мозак, да ћемо сада видети живе муке да је повратимо.</p> <pb n="34" /> <p> |
| осветљаваху ово двоје, те се лепо могао видети рад Марин и Крстивојев.</p> <p>Мара је Крстивоја |
| чева светлост продирала је, те се могло видети све, што су злочинци радили.</p> <p>Слушче је да |
| да не може.{S} Али доктор и власт могу видети говориш ли истину, или не.</p> <p>— А зашто ти П |
| иством сину Јакова Миловановића.{S} Ај! видећеш, Јово, голи сине, чијем детету убиством претиш. |
| до друго, наваљени на грм.</p> <p>Ђура, видећи их такве, побоја се, да нису шенули памећу, па п |
| га је заболело срце видећи ову несрећу, видећи овако осакаћена човека, који је до мало час био |
| осадан.</p> <p>Свакога је заболело срце видећи ову несрећу, видећи овако осакаћена човека, који |
| , ил’ ни једну другу.“ Младеж је таква: види Мару — заборави Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за |
| више ради Маре — да се мало проведе, да види света.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — |
| е дође државна власт са доктором, те да види како је човек погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти казал |
| .</p> <p>Јова је на вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ толико времена није виђао.{S} У |
| ару да изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — господин капетану чиста |
| ма ти заборављаш, да ће дете сутра, чим види Живанову Мару, то исто казати: „Хоћу њу, ил’ ни је |
| али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али, она |
| а ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли у име божје бити пријатељи?</p> <p>— П |
| Маро!</p> <p>— Чујем, Јово?</p> <p>— Ја видим да си ти паметна девојка, јер о свему паметно суд |
| ну Мару, вашу јединицу.</p> <p>— Е, сад видим и морам признати, да сам био будала, да не кажем |
| е кукњава пробудила, за то дотрчасмо да видимо шта је, па кад се таква несрећа десила, онда нам |
| била.{S} Ја убила свога мужа?!{S} Воже, видиш ли шта се са мном несрећницом ради?! — рече Мара |
| је Посавина богата тиме.</p> <p>— Па да видиш, Живане, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу поштену |
| је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на самом Заарежу, где је продаје трговцу, ст |
| ?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове, још на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих тражио бољег пр |
| id="SRP19002_C4"> <head>IV.</head> <p>О Видову-дне, на обреновачком вашару отишао је Живан с Ма |
| вана Ђурића из Дрена?</p> <p>— Знам!{S} Виђала сам је нише пута.</p> <p>— Па како ти се она доп |
| о тешко, што бих тако био спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих че |
| Мару, пошто јо већ толико времена није виђао.{S} Управо од онога дана, када су се договорили и |
| често с Маром.{S} Штогод се више с њоме виђао, све му је више и прирашћивала за срце.</p> <p>Је |
| да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао.</p> <pb n="16" /> <p>— Све ћу ја то удесити.{S} |
| м колима код газда Живана, те се тако и виђао често с Маром.{S} Штогод се више с њоме виђао, св |
| веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казати њено име...{S} Не см |
| слутећи да му се грозна смрт више главе вије.{S} После малога одмора натоварише кола, а затим с |
| Ђура вршио убиство, а Мара и Јова дивље викали: <hi>„Не“</hi>, дете се толико уплашило, да се у |
| ову да убије, па се припи уза њ, и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по богу, брате!{S} Даћу т |
| и му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викну га Мара.</p> <p>— Чујем! ако мене зовеш — рече Јо |
| ршти чело, није могао веровати.{S} Зато викну Мару да дође.{S} Хтео је из њених уста да чује да |
| већ је извршио убиство, и ако они двоје викнуше, да не убија.</p> <p>Пошто је иследник забележи |
| Крстивоја.{S} Мара и Јова у један глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спусти тешку секиру на |
| ћу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p> <p>— Немој, бабо, да се греш |
| дан триста чуда.{S} Чак Миленко Савин и Вилиман Настин казали су господину капетану, да је уча |
| вадба Анђина.{S} Она је пошла за Цветка Вилимановог из Љубинића.{S} За честита момка и из чести |
| — опшивену сомотом, фарбе, зване „бело вино“ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну кошуљ |
| атних новаца с једним крстићем, који је висио на средини ђердана и куцао је по прсима.{S} Опаси |
| ране разнобојном вуницом и „штифлете“ с високим „опсецима“ — потпетицама.{S} Своју дугу и бујну |
| ош последњим зрацима осветљавало врхове високих дрва, чија се дугачка сенка пружала по земљи.{S |
| се чињаше, да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не можете утећи!..</p> <p>Убили |
| не волиш?</p> <p>— Волим те вала, Јово, више, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, од |
| — Волим те, Маро, ка’ и самог себе и... више још.{S} Али — — —</p> <p>— Реци... шта?</p> <p>— А |
| као и људи.{S} А ја те и сада волим... више можда, него ли пре.</p> <p>— Говориш ли, Јово, ист |
| p>Крстивоје беше као убивен.{S} Не мога више седети и гледати сузе Анђине, већ устаде, рукова с |
| и корака саму пустити.{S} А она ми лола више неће привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић своју к |
| би му газда Живан казао да за њега нема више посла.{S} Мари је било криво, што Јова не поведе с |
| це, већ толико дана, параше.{S} Она сад више није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у ли |
| ’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају, тиме је и њихова жеља већа за што већим има |
| вога утицаја на Мару.{S} И мржња је све више обузимаше, као да је тек сад почела мрзети.{S} У с |
| тати у њему.{S} И — Мара другог не може више волети.</p> <p>Мара је ишла погнуте главе удубљена |
| е раставимо, пошто овакав живот не може више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морамо наш |
| је је намерила да изврши.{S} Гледала је више пута свога мужа како сав ознојен и даље цепа стабл |
| нагоне их силом да се узму.{S} Њима је више стало до сједињења њихова два велика имања, но до |
| Штогод се више с њоме виђао, све му је више и прирашћивала за срце.</p> <p>Једног дана, кад до |
| сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> <p |
| може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од зап |
| ако и виђао често с Маром.{S} Штогод се више с њоме виђао, све му је више и прирашћивала за срц |
| е беше у многоме изменио.{S} То не беше више онај стидљиви Јова, који није смео погледати ни у |
| ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више!...</p> <p>— Мани се ти тога говора, Крстивоје; те |
| гови родитељи.{S} Они су се познавали и више пута су били у колу заједно, али никада ни за једа |
| ута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, господине попо, на нас потужити.{S} А Ј |
| ао, да се онакви жалосни догађаји не би више дешавали у нашем народу.</p> <p>Ви, који имате да |
| о пристао <pb n="41" /> Крстивоје, који више воли Анђу него живот свој! — бар тако је мени каза |
| овну школу, јер му отац није дао да учи више школе; јединац је, па није рад био рад да га од се |
| аш много да причаш, зато и нећу с тобом више о томе говорити, нити ћу њега за то питати.{S} Иде |
| ам био војник у Београду, ја сам гледао више пута како су родитељи удавали своје кћери за оне, |
| сао, да ће му отети Мару, коју је волео више од живота свога.</p> <p>Сутра-дан је поранио и оти |
| е лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више надати.{S} Они су срећни и за нас навек изгубљени. |
| бро да му и млада буде имућна, јер, што више имају — то боље.{S} Али, ево белаја.{S} Кристивоје |
| мрзим, Маро све оне, који, да би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сиротињи, раз |
| о ћу те послушати, јер ми и иначе живот више није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти си срећнији од |
| табло и не слутећи да му се грозна смрт више главе вије.{S} После малога одмора натоварише кола |
| сироту девојку.{S} И ко је још у свету више волео празну кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђ |
| он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, али он опет зато може доћи да се с |
| не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање целога света.{S} Та ја б |
| бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си још млад, |
| вори...</p> <p>Јову ове Марине речи још више збунише, али уједно и веома обрадоваше, јер је сад |
| ића.</p> <p>Тако то увек бива, где сила влада.{S} Тако то увек бива, кад се не мисли на будућно |
| новине, како је од странаца узела наша влада у своје руке дуван и железницу.{S} Бог да прости. |
| е исто десило и с Ђуром.</p> <p>Мари је владалачком милошћу смртна казна замењена са двадесетог |
| ству сматра се карактера поквареног.{S} Владања је рђавог.{S} Позната је као здрава и телесно и |
| еменитост душе и њено примерно, морално владање, које је једна од највећих драгоцених особина ј |
| бр. 429, издао је за Мару ово уверење о владању:</p> <p> <hi>Уверење</hi> </p> <p>За Марију, уд |
| морамо чекати овде, док не дође државна власт са доктором, те да види како је човек погинуо.</p |
| " /> <p>После извесног времена, иследна власт је ово дело иследила и окривљене спровела суду.{S |
| ње није ништа вајдило, пошто је иследна власт прибавила масу необоривих доказа, који су довољни |
| p>— Ти, синко, ниси моја претпостављена власт и немаш права да ми стављаш таква питања.{S} Али |
| орише Јова и Ђура.</p> <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја |
| — Свакојако да не може.{S} Али доктор и власт могу видети говориш ли истину, или не.</p> <p>— А |
| {S} Ну велим, да овде морамо сви чекати власт и доктора, те ако буде потребно, да нас саслушају |
| ућутала.</p> <p>— А зар боље може знати власт и доктор како је погинуо мој Крстивоје, него ја, |
| могу теби веровати, а и онако мора доћи власт са доктором, те да и они виде: је ли истина погин |
| ећете Ја ћу вас везати за један грм док власт државна дође.</p> <p>— А за што то молићемо?!</p> |
| ене спровела суду.{S} Па захтев иследне власти, суд општине трстеничке под 17 јулом бр. 429, из |
| ова одрекоше своје признање код иследне власти, а Ђура већ никако није ни признавао.{S} Но ово |
| је окривљених спроведу у затвор иследне власти, где ће се даља истрага водити.</p> <pb n="90" / |
| несрећна мајка, одмах јавише општинској власти.</p> <p>Преседник општински Петар, већ је био ус |
| о упропашћујете своју децу, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите — рече Мара |
| ад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опријатељимо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове, |
| ш? — и рукова се с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отрча да изнесе столицу да Крстивоје с |
| реба да је спремна — рече Живан.</p> <p>Вогу хвала, пристигла је већ за удају, и ја пре неки да |
| а ћемо.{S} Јединац па га пазимо ка мало воде на длану.</p> <p>— И треба, и треба.{S} Ми што има |
| о што си ти Јово!...{S} Гледај ти Цвету воденичареву, а не Мару Живанову.</p> </div> <div type= |
| кукати, јер од тога нема вајде.{S} Већ води нас, где се то догодило, те да несрећника донесемо |
| осле каже: кад су пошли кући, да је она водила волове, а Крстивоје да је с доње стране подупира |
| љивост уздржа.</p> <p>Разговор, који се водио између Јакова и Живана и њихов споразум, веома је |
| несретнога живота.</p> <p>Овакав говор водио се чешће између снахе и свекрве у кући Милованови |
| иследне власти, где ће се даља истрага водити.</p> <pb n="90" /> <milestone unit="subSection" |
| тргују, а ја гледам своја посла, светим водицу, крстим децу, молим се богу за здравље и дуг жив |
| удма убила.{S} Ја убила свога мужа?!{S} Воже, видиш ли шта се са мном несрећницом ради?! — рече |
| нашој магази... кад је товарио шеницу и возио на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо преда |
| ступају са својом децом.{S} Кад сам био војник у Београду, ја сам гледао више пута како су роди |
| , где је такође био одликован као добар војник.{S} Као кириџија имао је додира са многим образо |
| о.{S} Двадесет прва му је година.{S} Од војске је ослобођен, једино за то, што је јединац у сво |
| е мислио, али сам чекао да се курталише војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћ |
| , него сам гледао да га прво курталишем војске.{S} И то сам вала богу испословао.{S} Сад већ ме |
| натоварио кола.</p> <p>Јова је ислужио војску, где је такође био одликован као добар војник.{S |
| дна кућица с малом окућницом и два јака вола.{S} Сем тога, имао је добра окована кола.{S} Његов |
| оју децу да се узимају с онима, које не воле.{S} Брак, који није из љубави постао доноси несрећ |
| ељи удавали своје кћери за оне, које не воле, само за то, што су богати.{S} Па кад тако раде та |
| ас двојицу, што сте добри и што вас оне воле.{S} Сад слободно, децо, ваш састанак и ваш говор о |
| бравала да је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве несреће |
| чајену праксу да пита младенце да ли се воле и да ли драговољно из љубави једно за друго полазе |
| то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиромашних родитеља, те бих могла по |
| м, знајући шта је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас све волим.{ |
| у, говорећи: „како је била луда, што је волела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јов |
| на га је већ толико заволела, да би пре волела умрети, него да без њега живи — нагнала је, те г |
| она баш све момке мрзела; не, чак је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} |
| а не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једнога рабаџ |
| великог имаћа и лепе ношње, тек су њега волеле све сеоске девојке, а он на против, волео је сам |
| она хтела да пође за Јову, кога су сви волели, као добра и честита младића.</p> <p>Крстивоје б |
| учинили, одговорили су: да су се одавно волели и да једно без другога нису могли живети.{S} Зат |
| родитељи с Јаковом и Томком.{S} Мару су волели поред њене доброте још и зато, што је она хтела |
| ад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ј |
| , у којој се муж и жена, место љубави и волења, мрзе и презиру.{S} Далеко нека буде то од нашег |
| еле све сеоске девојке, а он на против, волео је само једну.{S} Јест једну, али та је једна и п |
| оштене речи.</p> <p>— Ја бих... знаш... волео... да ми то утврдимо, ако се ти... овај... не би |
| и су били гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио те су због тога и били најбољи у о |
| а помисао, да ће му отети Мару, коју је волео више од живота свога.</p> <p>Сутра-дан је поранио |
| у никада ни помишљали.</p> <p>Крстивоје волео је Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за |
| ту девојку.{S} И ко је још у свету више волео празну кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а |
| но, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање целога света.{S} Та ја бих, б |
| ка и кајишарлука, у толико је опет свак волео Мару.{S} Свак је жалио Мару због њене несрећне уд |
| какав говор с Маром, коју је већ толико волео, да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Ж |
| би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, те нас в |
| , кога, нано, нити волим сад нити ћу га волети после.</p> <p>— Све сам чинила, синко, али узалу |
| аћа?{S} Промисли само, да ће и он можда волети какву честиту, сиромашну девојку?</p> <p>— Какав |
| гом, који на нас гледа, да ћу само тебе волети, тебе својим мужем звати...{S} Јово, ти си мој, |
| у њему.{S} И — Мара другог не може више волети.</p> <p>Мара је ишла погнуте главе удубљена у те |
| имућне куће Миловановића, да те не смем волети што си сиромашна девојка?!</p> <p>— Можеш, али о |
| , као јединица тако имућна оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нан |
| кад ти мрзиш тако мога бабу, како можеш волети мене — његово дете?</p> <p>— Ја тебе волим зато, |
| весела.{S} Добри су, синко, они сви.{S} Волеће те Томка и Јаков ка’ свога Крстивоја.{S} У њихов |
| ни тражили снаху, која ће да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и а |
| и му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказати послушност св |
| Јесте!</p> <p>— Па ја сам чула, да она воли Јову, нашег комшију?</p> <p>— Истину си чула!{S} Т |
| ти овде очи.{S} Ја сам запазила да Мара воли Јову од срца, и да никад добром вољом неће поћи за |
| иште говори.{S} Зар је она паметна, кад воли да се уда за голог Јову Илића — или за никога...{S |
| мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја кажем теби и |
| еном онога човека, кога волим и који ме воли.</p> <pb n="14" /> <p>— О, Маро, камо среће да си |
| војку, која би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказати |
| венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао кући, Јова |
| ама пристао да се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром |
| е загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се вараш.{S} |
| стао <pb n="41" /> Крстивоје, који више воли Анђу него живот свој! — бар тако је мени казао. — |
| то?</p> <p>— За то, бабо, што он одавно воли другу девојку, сиромашну, али врло честиту, и заве |
| њеног тврдоглавства да ја будем луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној кући Миловановића, |
| јер ћу у њој бити несрећна!...</p> <p>— Волим ја, кћери — рече Живан — да тако сада слиниш и бр |
| о.</p> <p>— Ти ме волиш, Јово?</p> <p>— Волим те, Маро, ка’ и самог себе и... више још.{S} Али |
| >— И.., ти ме од истине волиш?</p> <p>— Волим те вала, Јово, више, него ли и саму себе.</p> <p> |
| могла постати женом онога човека, кога волим и који ме воли.</p> <pb n="14" /> <p>— О, Маро, к |
| и и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се у |
| ењи казала: да ја њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани да |
| праведан, као и људи.{S} А ја те и сада волим... више можда, него ли пре.</p> <p>— Говориш ли, |
| ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тога чини што је добро и паметно, ја ћу бит |
| а да венчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n="59" /> < |
| ти мене — његово дете?</p> <p>— Ја тебе волим зато, што си лепа, вредна, добра и поштена девојк |
| а по вашој жељи то учинила, јер вас све волим.{S} Ове две девојке што су ми своје; а вас двојиц |
| етнутом младожењи казала: да ја њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак молила, да каже |
| и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, као што и ти мене волиш... онда ме тражи од моји |
| оћеш право да ти кажем... овај... ја те волим, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више |
| ме усрећите!</hi></p> <p>— Зато, што те волим, баш и велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да |
| .. шта?</p> <p>— Али је залуд... што те волим, јер си ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја |
| да идем за Крстивоја, кога, нано, нити волим сад нити ћу га волети после.</p> <p>— Све сам чин |
| ти.... <pb n="23" /> Ја је, нано, много волим, али то не смем казати баби, већ — ето — кажем те |
| </p> <p>— Ја, нано, Јову волим... много волим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће видела, |
| који одем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико волим, да без тебе нећу моћи живети.</p> <p>— Остајеш л |
| Ако ме ти, Маро, одиста волиш, као што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу б |
| ом момку и дати</p> <p>— Ја, нано, Јову волим... много волим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих |
| заборавимо, што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих |
| а другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то и треба <hi>да ме усрећит |
| одитељима да нећете једно друго и да се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то казали сто пута! — |
| ивоје.</p> <p>— Брак између вас, што се волите и што би се из љубави узели и сам би Бог благосл |
| себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, као што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећ |
| отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тога чини што је добр |
| ину и само истину рекао.</p> <p>— Ти ме волиш, Јово?</p> <p>— Волим те, Маро, ка’ и самог себе |
| а друге девојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш ти мораш узети коју било.</p> <p>— А зашто то, Ма |
| — Као и свагда, Маро!</p> <p>— И баш ме волиш?</p> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били све учинио |
| уста чуо да те волим, као што и ти мене волиш... онда ме тражи од мојих родитеља.</p> <p>— Не м |
| свету, да ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже главу |
| ота ми...</p> <p>— И.., ти ме од истине волиш?</p> <p>— Волим те вала, Јово, више, него ли и са |
| колико сутра....</p> <p>— Ако ме толико волиш, онда им можеш рећи још данас при вечери.</p> <p> |
| , и за то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста узео, онда то кажи твоме б |
| або и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?</p> <p>— Нису... они су ми нашли другу!</p> <p>— |
| никога, сем пас троје: њега што спава и волова, који незнају сведочити.{S} Пази нека ти рука бу |
| же: кад су пошли кући, да је она водила волове, а Крстивоје да је с доње стране подупирао кола |
| бро!{S} Право велиш!...</p> <p>И поведе волове кроз забран, а Мара је седела и даље на колима, |
| > <p>Крстивоје послуша Мару, па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе ј |
| трговцима, па је због тога и имао добре волове и окована кола.</p> <p>Јова је био веома вредан |
| има, па кад су изабрали место, испрегли волове и почели сећи дрва, оно се попело на један ониза |
| дица, а земља мекана, па ваља упрегнути волове у кола и повести их овуда изнад мртвог Крстивоја |
| је седела и даље на колима, и терајући волове посматрала је хоће ли спазити Јову и Ђуру.</p> < |
| у у велики забран, насеку дрва и напасу волове, па сутра изјутра по хладовини да се врате.</p> |
| ећи, све имаће <hi>снага, здравље и ови волови с колима!</hi></p> <p>— Па зар за то, што сам ја |
| ој кућици, где су га чекали само његови волови, који су били гладни и жедни и које је Јова воле |
| шао својој кући.{S} Он се сети да су му волови гладни и жедни, те похита да их намири.</p> </di |
| о, да ћемо се узети ма то било и против воље мојих родитеља?</p> <p>— Пристајем, Маро, од свег |
| а у нашој Посавини, с којом би се драге воље опријатељио то је твоја, Живане.{S} И право да ти |
| ли се ви децо узимате из љубави и драге воље, или вас је неко наморао и наговорио“.{S} Они су б |
| едина у Посавини с којом би се ти драге воље опријатељио.{S} То је за мене и моју кућу велика ч |
| итао младенце, да ли се узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и онда, ка |
| кви питати децу: да ли се узимају драге воље и из љубави.</p> <p>— Не, попе, ако бога знаш!</p> |
| о мислим.</p> <p>— Па зар и против моје воље и заклетве коју сам дао оној девојци?!</p> <p>— Де |
| дају за голаће, него је, и преко њезине воље, удају за ма каква човека, само да је имућан.{S} Е |
| ажем, Живане, ако она не би хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, да је |
| — Казаћу му, синко, чим га тревим добре воље.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мара је не |
| рет.{S} Чудио се што га ови онако преко воље примише: хтео је о том Мару питати, али то и не см |
| стале девојке не тичу, нити с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам погодила?</p> <p>— Вара |
| ли ти се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млада....</p> <p>— Јес, то имаш да ка |
| зато реците да се не узимате по својој вољи, него да сте нагнани од родитеља — рече Јелена.</p |
| и лепо да се разговоримо.{S} Није ти по вољи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега одвра |
| ла.{S} Њој та момачка пажња није била у вољи, па за то се често пуштала из кола, или није никак |
| ра воли Јову од срца, и да никад добром вољом неће поћи за другог.{S} Па после — она је паметна |
| о и златом вежено.{S} Око пуног и белог врата, звекетао је ђердан од крупних златних новаца с ј |
| ве, па сутра изјутра по хладовини да се врате.</p> <p>Мара је одмах сутрадан јавила Јови, да ће |
| треба да је снажан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да јој муж спава, па ману руком и она двој |
| ише разних ствари за своју јединицу и — вратио се кући.</p> <p>Мара га је још на вратницама пре |
| е у вече по ладовини, а у свануће да се вратите: ти жива и здрава, а место дрва да дотераш њега |
| ратио се кући.</p> <p>Мара га је још на вратницама пресрела, пољубила у руку и прихватила из ње |
| е, ето, изгледала Мара, кад је отворила вратнице Јакову Миловановићу, који је по вечерњој ладов |
| евно седела, спазила и изађе преда њ на вратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се не јави, ал |
| валим, наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари доп |
| Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вредан и поштен.{S} Али... он тако!...</p> <p>Мара умук |
| окована кола.</p> <p>Јова је био веома вредан и поштен младић.{S} Својом вредноћом зарадио је, |
| научити.{S} Јову сам бегенисала, што је вредан, леп и поштен младић.</p> <p>— Нека је та њихова |
| S} У Јову сам се загледала зато, што је вредан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и |
| — Тешто, нано!{S} Он јесте сиромах, али вредан и поштен младић.</p> <p>— Знам, синко, али како |
| њихове деце.{S} Али су они знали докле вреди њихово наморавање и да се оно може слушати само д |
| ј девојци?!</p> <p>— Детиња заклетва не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, је |
| решити!{S} Анђа је истина лепа, здрава, вредна и поштена, али је уједно и сирота.</p> <p>— Знам |
| > <p>— Ја тебе волим зато, што си лепа, вредна, добра и поштена девојка, и, што бих — кад си та |
| их женских руку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту није надала, по свом |
| ви пристати да добијете тако честита и вредна момка за зета.{S} Нисам могла ни слутити, да се |
| ако сиромашне младиће, ма како они били вредни, здрави, поштени, па и лепи, слабо се нађе која |
| ли ти опет треба да знаш: да има лепих, вредних и поштених младића, а у једно и имућних.{S} И — |
| што је најбољи доказ, да у тој кући има вредних женских руку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} |
| {S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но ве |
| ла у кућу Јакова Миловановића.{S} Место вредноће и послушности, донела је највећу леност и непо |
| веома вредан и поштен младић.{S} Својом вредноћом зарадио је, те је од <pb n="8" /> Милована На |
| ла није било, кога Анђа није с особитом вредноћом и вештином свршавала.</p> <p>Живана је отишла |
| аш тако лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну и имућну <pb n="38" /> девојку, а таквих је у на |
| p>— Па ти си, Маро, већ велика девојка, време је да ти тражимо младожењу... а?</p> <p>— Па има |
| /p> <p>— Па има времена, нано!</p> <p>— Време је ту, кћери.{S} Ја мислим да си се већ загледала |
| <p>— Па, вала, можемо!...</p> <p>За све време говора и Мара и Крстивоје <pb n="39" /> оборили с |
| акову.{S} Настале су врућине — летње је време, <pb n="51" /> — па не знају да ли ће доћи из јут |
| , јер јој је Марино понашање у последње време веома чудновато изгледало, па је кријући наредила |
| Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза на |
| у.</p> <p>— Знаш, Крстивоје, за све ово време, ми смо се једно спрам другог понашали, као да ни |
| а ти и кажем.{S} Има <pb n="11" /> неко време, како сам се загледао у једну девојку.{S} Веруј Б |
| тражимо младожењу... а?</p> <p>— Па има времена, нано!</p> <p>— Време је ту, кћери.{S} Ја мисли |
| unit="subSection" /> <p>После извесног времена, иследна власт је ово дело иследила и окривљене |
| се смејеш нашем злу.{S} Ти си њега пре времена отерала у гроб.{S} Ти си отров, који нам је кућ |
| и, ми смо ради да још мало поседи; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси оженио твога |
| ица.</p> <p>— Па, колико ће јој требати времена, пријо, да то доспреми?</p> <p>— Па<ref target= |
| само да види Мару, пошто јо већ толико времена није виђао.{S} Управо од онога дана, када су се |
| лежи под дрвима — оте јој се страховити врисак, који срце параше несрећне мајке.{S} Марин јаук, |
| ина јединца.{S} Њен бони и срцепарајући врисак од тешке туге за изгубљеним сином, проламао је з |
| је био устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађене мајке.{S} Кад је дошао, било се већ иску |
| само немој Јову убити!...</p> <p>Марина вриска трже Јову из бесвесности, у коју је мало час пао |
| it="subSection" /> <p>Ниједну од својих врлина, Мара није донела у кућу Јакова Миловановића.{S} |
| ене од Бога како лепотом тако и осталим врлинама.{S} Али ипак тако је у истини било.</p> <pb n= |
| Јова с Ђуром.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, врло добро!{S} Хајте и вас двојица да нам помогнете, да |
| јем — расположена, као и на Јовиној.{S} Врло је често разговарала с Анђом.{S} Казивала јој живо |
| атом, а на ногама чизме.</p> <p>Јова је врло често радио са својим колима код газда Живана, те |
| ажна к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане?</p> <p>— |
| авно воли другу девојку, сиромашну, али врло честиту, и заверио јој се да је узме.</p> <p>— А к |
| стакла на прозорима, она својим гласом врло тихо певуцаше: „Еј! није благо ни сребро ни злато, |
| р се надају госту Јакову.{S} Настале су врућине — летње је време, <pb n="51" /> — па не знају д |
| удо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а по врх свега тога — јединац имућних родитеља.{S} Изгледало |
| це је још последњим зрацима осветљавало врхове високих дрва, чија се дугачка сенка пружала по з |
| ушни родитељи и ти им у томе помажеш не вршењем своје дужности онако, како ваља и како си дужан |
| своја посла, а немој ме учити, како да вршим своју дужност.</p> <p>— Е добро.{S} Онда збогом, |
| и видело, што се радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова дивље викали: <hi>„Не“</hi |
| p> <p>— А јеси ли, оче попо, беспорочно вршио своју дужност при испиту Маре Живанове и Крстивој |
| свем телу.</p> <p>Док је овај зликовац вршио свој убилачки посао с особитим задовољством, дотл |
| > <p>— Па тако је Јакове, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; биће вр |
| свађам, већ сам дошао да те замолим, да вршиш своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала |
| .{S} Али кажи ти мени, г. попо, како ти вршиш твоју свештеиичку дужност?!</p> <p>— Ти, синко, н |
| <p>— Ја ти велим, да поштено и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то претња, он |
| ношњом надмашила све своје другарице и вршњакиње у своме селу, па чак и у околини.{S} Зато и н |
| о, што ти имаш у друштву девојку, скоро вршњакињу, која, мислим, није баш таква, да не заслужуј |
| за оних 15 дуката, што си ми послала по Вуји у затвору.</p> <p>— Батали то.{S} Но добро, што си |
| па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји послала.</p> <p>— Немој ми ништа говорити! — одман |
| ма је носила чарапе ишаране разнобојном вуницом и „штифлете“ с високим „опсецима“ — потпетицама |
| А ти велиш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом препирем а још мање |
| не разумем....</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Милова |
| ш Јово!</p> <pb n="63" /> <p>— Тако се, г. попо криви бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је |
| д пуних кеса неваљалих људи.{S} И теби, г. попо, крст није сметао, да будеш саучесник у убиству |
| ваљевска Посавина.{S} Али кажи ти мени, г. попо, како ти вршиш твоју свештеиичку дужност?!</p> |
| већ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина |
| ност.</p> <p>— Е добро.{S} Онда збогом, г. попо, али не заборави на своју дужност! опет ти вели |
| да те разумем.</p> <p>— Ја сам уверен, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасниј |
| о је оно суштина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти ниси могао случајно да изоставиш, већ ја ми |
| мерити са самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, говорим при потпуно чистој <pb n="61" /> савес |
| како ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у памет! —</p> <p>— Па ти ми, Јово, |
| Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку дужност и савест, и |
| ло узалуд — кола су се претурила и дрва га убила.</p> <p>И — учинише онако, како Ђура рече.{S} |
| зме девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одк |
| шта је потребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро дочекамо.</p> <p>— Бабо!{S} Нано! — С ч |
| своје дете, некад се тако избезуме, да га и упропасте.{S} Колико ли је и колико младих девојак |
| и.{S} Идем ових дана Живановој кући, да га питам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, онд |
| ћеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ што бегенишем Јову и ње |
| ете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет в |
| моје?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, да га оженимо без његова знања, с девојком, коју он неће, |
| ваљада да овде иструне.{S} Ми треба да га носимо и да спремамо, што нам је за сарану потребно. |
| у, да их поиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је забора |
| у да Крстивоје седне, јер није хтела да га у кућу зове, кад јој ту није била нана.</p> <pb n="5 |
| погодном месту и пазити на згоду кад да га нападнемо и убијемо.</p> <p>— Добро!{S} Нека тако бу |
| оле; јединац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних родитеља, носио с |
| би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, под оно брдашце у сре |
| > <pb n="82" /> <p>— Ви сте ми рекли да га убијем и обећали добро платити.{S} Ја сам готов, а с |
| кад не знаш, онда, како можеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу за |
| — Зваћу га... али, пре него што одем да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као своју мил |
| бога ми, већ оженио, него сам гледао да га прво курталишем војске.{S} И то сам вала богу испосл |
| нако јадан, он се својој Томки жалио да га пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да |
| спословао.{S} Сад већ меркам прилику да га оженим.</p> <p>— Треба, треба, Јакове.{S} Има човече |
| ве, имамо једно дете, па би био грех да га унесрећимо, ако му другу коју доведемо, коју он не б |
| а се почешће састајала с Јовом и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опе |
| узмемо!</p> <p>Анђа диже главу погледа га право у зеницу и запита:</p> <p>— Да ли се ти то озб |
| д да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, али он опет зато може доћи |
| да се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао кући, |
| ри Крстивоја о својој љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што |
| у неку другу девојку — а међу тим, она га је већ толико заволела, да би пре волела умрети, нег |
| метнути своју главу њој у крило.{S} Она га је шашољила по коси. <pb n="80" /> Једно због тешког |
| војка.</p> <p>— Шта ћемо.{S} Јединац па га пазимо ка мало воде на длану.</p> <p>— И треба, и тр |
| моћ Марину Крстивоје обори грм и исцепа га.{S} Сваки удар секире далеко је одјекивао по тихој и |
| е девојци, и метну их на совру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре, па их даде нани.</p> <p>— П |
| неможемо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад у животу први пут загрли и пољуби и то с тако уд |
| единицу и — вратио се кући.</p> <p>Мара га је још на вратницама пресрела, пољубила у руку и при |
| т с Јовом и по свагдањем обичају, упита га: „како ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли |
| >Јова је изгледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, да се не ода.< |
| .. много волим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учинити велико зло, а |
| тву да ће једно друго узети.{S} Али кад га је Мара онако нерасположено поздравила — њега, као д |
| Јова претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш како ми је |
| бољи у околини.</p> <p>Њихова рика трже га из страховитих мисли, с којима је дошао својој кући. |
| него да без њега живи — нагнала је, те га једном запита:</p> <p>— Јово, ја бих те нешто питала |
| атали ти, дете моје, тај рачун, што сте га вас двоје градили без крчмара.{S} Наћи ће теби бабо |
| како ћемо Крстивоја?</p> <p>— Код куће га неможемо убити.{S} Него он ће кроз који дан ићи да н |
| н и Јаков одоше право капетану и молише га да Јову Илића из Трстенице уапси бар за месец и по д |
| њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће да у |
| ј наш велики забран, па незнам да ли би га могли тамо убити?</p> <p>— То би лако било, али незн |
| > <p>— Вала Богу, здрава сам — и пољуби га у руку.</p> <p>Томка се здрави редом са свима, а Крс |
| пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, који га је уапсио, казао му је да су га уапсили зато, што га |
| , да прво треба Мару да запитамо, да ли га она бегенише, јер се <pb n="42" /> бојим да неће бит |
| > <p>Крстивоје био је такође добар, али га сељаци нису жалили за то, што се, као мушкарац, није |
| и, а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо мој |
| p> <p>— Јест, нано, ти му кажи и замоли га, да због тога не одузме Јови кирију, и да другог на |
| p> <pb n="87" /> <p>— Ја не кажем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо сви чекати власт |
| це, <pb n="76" /> па кад натовари, а ти га заговори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Но |
| хоће Петар Јевремовић да начини, да сам га ја с оним поштеним људма убила.{S} Ја убила свога му |
| је казивање?{S} Ваљада не мислиш да сам га ја убила.</p> <pb n="87" /> <p>— Ја не кажем да си г |
| онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испричао читаоцима онако, како је текао, држећи се с |
| о узима.</p> <p>— Казаћу му, синко, чим га тревим добре воље.</p> <milestone unit="subSection" |
| ра кроз извештачени плач.</p> <p>— А ко га уби?!</p> <p>— Кола с дрвима!</p> <p>— Где?!</p> <p> |
| же бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, да буде све |
| казао му је да су га уапсили зато, што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике |
| ао је страховити терет.{S} Чудио се што га ови онако преко воље примише: хтео је о том Мару пит |
| "60" /> много смелији и отворенији, јер га на то научи тешка несрећа и страховита помисао, да ћ |
| д њега радим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, |
| овај страховити ударац био довољан, већ га је онако мртва изударао неколико пута по свем телу.< |
| ара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викну га Мара.</p> <p>— Чујем! ако мене зовеш — рече Јова.</p |
| р, који га је уапсио, казао му је да су га уапсили зато, што га је тужио Живан и Јаков, да им н |
| у ноћ, својој сиромашној кућици, где су га чекали само његови волови, који су били гладни и жед |
| од прекомерна пића.</p> <p>Сахранили су га у очи светог Николе.{S} Томка је плакала — Крстивоје |
| оја, кога, нано, нити волим сад нити ћу га волети после.</p> <p>— Све сам чинила, синко, али уз |
| аше са Николом Рајковим.</p> <p>— Зваћу га... али, пре него што одем да га зовнем, имам нешто д |
| газда Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газда Живане, — рече Јаков, прилазећи са својима Живано |
| наша Марице?</p> <p>— Вала Богу здраво, газда Јакове.</p> <p>— А гле Маре?!{S} Море читава дево |
| p>Једног дана, кад дође да товари жито, газда Живана није било код куће.{S} Беше рано отишао на |
| та бих ја имао говорити с ћерком једног газда Живана Ђурића, који је један по један газда у пос |
| ... што те волим, јер си ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја — један сиромашак.{S} Ти мене |
| е врло често радио са својим колима код газда Живана, те се тако и виђао често с Маром.{S} Штог |
| а прво пристане, па после да поради код газда Живана!{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, Мар |
| рилично готових новапа.</p> <p>И ако је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао за неср |
| не пристане, моли је да ништа не казује газда Живану, јер би ми могао одузети посао, који код њ |
| у Крстиној шатри.</p> <p>— А, гле! ене газда Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газда Живане, — |
| ући.</p> <pb n="6" /> <p>У имућној кући газда Живановој, Мара је негована како се то могу негов |
| било ноћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Драгутине ћато, запиши што дете буде казива |
| а Живана Ђурића, који је један по један газда у посавини?{S} И то ја? — Један сиромашак, који н |
| савини, а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — Познат је био због свога великог и |
| собу уредила, узе да чисти прозоре, јер газда Живанова кућа имађаше свуда на прозорима стаклад. |
| — Али је ипак Мара била велика радост у газда Живановој кући.</p> <pb n="6" /> <p>У имућној кућ |
| а му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао да за њега нема више посла.{S} Мари ј |
| им посао, јер га могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што бих тако био спречен д |
| ши и каишари — дуплим интересом.</p> <p>Газда Живан, није само обрађивао своје велико имаће, не |
| сто тако убио, као што је убио његовога газду, те да их, као сведок не изда.</p> <p>Кад су они |
| њему је свагда била чиста бела кошуља и гаће, чоани тозлуци, подвезице с кићанкама, шарене чара |
| е Јовина свадба.{S} Он је узео Перунику Гвозденову из Пиромана.</p> <p>На Јовиној свадби био је |
| Миловановића.</p> <p>Тако то увек бива, где сила влада.{S} Тако то увек бива, кад се не мисли н |
| и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с колима, где је Јова с Маром уговорила, Мара рече Крстивоју:</p> |
| од куће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је продавао храну неком трговцу из Београда.{S} Еле |
| љених спроведу у затвор иследне власти, где ће се даља истрага водити.</p> <pb n="90" /> <miles |
| ред саму ноћ, својој сиромашној кућици, где су га чекали само његови волови, који су били гладн |
| легао силан свет из Посавине у Пироман, где су довели Јову и Ђуру, да их у крај главног друма О |
| а пиће обори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он, покисао, |
| у с Петром стигоше у расвитак на место, где је, под дрвима, сав у крви, лежао Крстивоје.</p> <p |
| ер од тога нема вајде.{S} Већ води нас, где се то догодило, те да несрећника донесемо.</p> <p>Д |
| е, као што видиш њега на самом Заарежу, где је продаје трговцу, стаје пшеница по 38 гроша 100 о |
| ио кола.</p> <p>Јова је ислужио војску, где је такође био одликован као добар војник.{S} Као ки |
| <pb n="26" /> да легне под велики орах, где спава још од пролетре.</p> <p>— Чули ти, Томка, шта |
| уби?!</p> <p>— Кола с дрвима!</p> <p>— Где?!</p> <p>— У нашем великом забрану!</p> <p>— Немој |
| ђоше пред Мару.</p> <p>— Маро?</p> <p>— Где сте ви?{S} Хајде... заспао је!...</p> <p>— Хајд Ђур |
| ије била нана.</p> <pb n="56" /> <p>— А где је тетка Живана?</p> <p>— Отишла је цркви.{S} Али о |
| о, да се неће другом женити.</p> <p>— А где сте се море, ви то клели и заклињали?</p> <p>— У на |
| н су стигли у први сумрачак.</p> <p>— А где ћемо сећи? — упита Мара.</p> <p>— Па ја мислим овде |
| е пролазио поред шатри, он спази Живана где седи са својима у Крстиној шатри.</p> <p>— А, гле! |
| n="12" /> ћу ти казати праву истину, па где пукло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у те |
| емо?</p> <p>— Па тако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S |
| ећи кроз вашар, Јаков је пазио, неће ли где спазити Живана с његовима.{S} Кад је пролазио поред |
| јадна мајка видела свога јединца мртва, гди, са разбијеном главом лежи под дрвима — оте јој се |
| ада заповеди, да сви иду на лице места, гди ће их Димитрије одвести.</p> <p>Идући тако сви у го |
| , као што си и до сад чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћо, то није лака ствар за такву |
| } Е нећете....{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>Мара се грозно светила.{S} Њена освета ве |
| ром убивен и то да му је прво разбивена глава, па после ударан по телу и тек после свега тога, |
| ога сараховитог ударца, Крстивоју прште глава у комаде.{S} На ледину, попрскану крвљу, просу му |
| шла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо разло |
| задовољна.{S} Та ми смо и онако женске главе и морамо слушати старијег.</p> <p>— Све ћемо ми т |
| ише волети.</p> <p>Мара је ишла погнуте главе удубљена у тешку помисао, да ће је родитељи намор |
| и не слутећи да му се грозна смрт више главе вије.{S} После малога одмора натоварише кола, а з |
| а ћу се старати да такве мисли гоним из главе.{S} Њих у мојој глави није ни било, док ми нисте |
| море, ја теби казао, да избијеш Јову из главе.</p> <p>— Јеси, бабо!</p> <p>— Па шта сад опет по |
| у и бујну косу, држала је обавијену око главе’ исто као варошке девојке — помодарке.</p> <p>Мар |
| ра и Крстивоје <pb n="39" /> оборили су главе и ћутаху као заливени.{S} Како им је било у души |
| ткан и ишаран појас, чоани фермен, а на глави црни шешир с великим ободом.{S} Свечаницима носио |
| ве мисли гоним из главе.{S} Њих у мојој глави није ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маро |
| ху и чисто говораху оно, што се у њеној глави комешало. — Па кад би ти убио своју жену, за што |
| , можда је велика реткост да све четири главне личности у овој причи, које до сада поменусмо, б |
| удајете, имајте увак па уму: <hi>да је главни основ срећи брачнога живога љубав, здравље и рад |
| ма њојзи удешавала је и своју љубав.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и |
| где су довели Јову и Ђуру, да их у крај главног друма Обреновац-Уб-Ваљево, стрељају.</p> <p>Све |
| и буду бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са својом лепом сусетком Стеванијом оде својој к |
| га издаде српљење.{S} Подиже секиру над главом заспалога Крстивоја.{S} Мара и Јова у један глас |
| — А... није, нано!</p> <p>Марица климне главом у неверици.</p> <p>— А хоћеш ли казати твојој на |
| свога јединца мртва, гди, са разбијеном главом лежи под дрвима — оте јој се страховити врисак, |
| ко хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже главу погледа га право у зеницу и запита:</p> <p>— Да л |
| је утврдио сан, Мара му полагано спусти главу на гуњ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђу |
| и морао је на њен захтев метнути своју главу њој у крило.{S} Она га је шашољила по коси. <pb n |
| н.</p> <p>— Знам ја, човече, да ти ниси гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да се учини |
| Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— Знам ја, човече, да ти ниси гладан, је |
| човече, да ти ниси гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да се учини обичај....</p> <p>— |
| Не д’о Бог да долазимо један другом од глади, већ из љубави и пријатељства — рече Јаков и наст |
| јој кући.{S} Он се сети да су му волови гладни и жедни, те похита да их намири.</p> </div> <div |
| чекали само његови волови, који су били гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио те с |
| сподин попин сто.{S} Поп их покупи, као гладни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— Бићете задовољни с |
| што сад зовну Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — њезини се |
| емој вечери и чињаше се као тајанствени глас с онога света, који слути несрећу.{S} Мара се јежи |
| алога Крстивоја.{S} Мара и Јова у један глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спусти тешку секи |
| због тешких мисли из којих ју је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је на вашар дошао само да види |
| Чистећи стакла на прозорима, она својим гласом врло тихо певуцаше: „Еј! није благо ни сребро ни |
| која сам очима гледала — рече дрхтећим гласом Мара.</p> <p>— Свакојако да не може.{S} Али докт |
| ваљевској посавини, а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — Познат је био због св |
| а својима у Крстиној шатри.</p> <p>— А, гле! ене газда Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газда |
| <p>— Испунићу ти жељу, Маро....{S} Али, гле хтедох заборавити да ти захвалим за оних 15 дуката, |
| а Богу здраво, газда Јакове.</p> <p>— А гле Маре?!{S} Море читава девојка!{S} А како, Маро?</p> |
| јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо, оно, |
| Крстивојем у забрану; слушче са дрвета гледа цео несретни призор.{S} стр. 80.</hi> --><pb n="8 |
| ..{S} Заклињем ти се Богом, који на нас гледа, да ћу само тебе волети, тебе својим мужем звати. |
| квим голаћима као што си ти Јово!...{S} Гледај ти Цвету воденичареву, а не Мару Живанову.</p> < |
| се.</p> <p>— Добро, Јово, хвала ти.{S} Гледај да ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећа |
| ов није хтео ни да чује за то.</p> <p>— Гледај ти, Томка, те ми спреми, што ми је потребно кад |
| а ми — претим!</p> <p>— Иди ти, Јово, и гледај своја посла, а немој ме учити, како да вршим сво |
| иш, него после, у животу.{S} Зато иди и гледај посао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| но дело, које је намерила да изврши.{S} Гледала је више пута свога мужа како сав ознојен и даље |
| мој Крстивоје, него ја, која сам очима гледала — рече дрхтећим гласом Мара.</p> <p>— Свакојако |
| ударао по целом телу, а ви сте то очима гледали.{S} То сам чинио за то, што мислим, да се ово у |
| едан онизак и ракљаст грм, те је одатле гледало шта се ради.</p> <p>Ма колико да је шума била в |
| лу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја гледам своја посла, светим водицу, крстим децу, молим с |
| ја будем луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној кући Миловановића, па ма и намргођену, н |
| латити.{S} Ја сам готов, а сад треба да гледамо, шта да радимо и како да урадимо, те да Мара по |
| >Ови злочинци држали су да их нико није гледао кад су извршили овај грозни злочин.{S} Али су се |
| } Кад сам био војник у Београду, ја сам гледао више пута како су родитељи удавали своје кћери з |
| бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га прво курталишем војске.{S} И то сам вала б |
| ше као убивен.{S} Не мога више седети и гледати сузе Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и пођ |
| } Сад кад и он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву добру мирашчику.{S} Та у нашо |
| есту...</p> <p>— Е па онда већ треба да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Оно и треба Јакове.{S} Ал |
| му је ствар, па се побоја од оправданог гњева Јовиног...</p> <p>— Шта ја, синко, имам заједничк |
| инта?{S} Е нећете....{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>Мара се грозно светила.{S} Њена ос |
| ђо, који би говорили оно... што није за говор...{S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма |
| овога несретнога живота.</p> <p>Овакав говор водио се чешће између снахе и свекрве у кући Мило |
| није имао смелости да започне ма какав говор с Маром, коју је већ толико волео, да му се чинил |
| њ из пушака среских пандура, завршио је говор Јовин и он се скљока низ колац, за који је био пр |
| </p> <p>Мара, као најслободнија, отпоче говор:</p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето каж |
| да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор поразио, те је за часак ућутала.</p> <p>— А зар б |
| во — рече Крстивоје, који је слушао њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а Крс |
| Сад слободно, децо, ваш састанак и ваш говор остаће од моје стране вечита тајна — рече Јелена. |
| гме и више!...</p> <p>— Мани се ти тога говора, Крстивоје; теби је ваљда до шале... ти си богат |
| а, вала, можемо!...</p> <p>За све време говора и Мара и Крстивоје <pb n="39" /> оборили су глав |
| ила.{S} Очи јој необично севаху и чисто говораху оно, што се у њеној глави комешало. — Па кад б |
| љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што је волела Јову, кад ј |
| мућну девојку?</p> <p>— Молим те, нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем ба |
| те не могу разумети шта ми говориш.{S} Говори ми синко, да те разумем.</p> <p>— Ја сам уверен, |
| вај... да ли ћеш ти пристати!?</p> <p>— Говори само...</p> <p>— Него... знаш... овај... мени је |
| етка.</p> <p>Кад чу Анђа, шта Крстивоје говори, њој је било веома тешко, да је једва могла рећи |
| n="35" /> је паметно, што једно дериште говори.{S} Зар је она паметна, кад воли да се уда за го |
| баш таква, да не заслужује да се с њом говори...</p> <p>Јову ове Марине речи још више збунише, |
| зала Мари, да се није шалила, да ма што говори, док се не пита, и само да на питање одговара.</ |
| Чули ти, Томка, шта ово дериште вечерас говори? — рече Јаков.</p> <p>— Чула сам све што је рекл |
| ; али ми је жао на тебе, што ниси много говорила те да ме бабо не наморава да идем за Крстивоја |
| <p>Сад отпоче договор о злочинству.{S} Говорили су полако, чисто хтедоше да и од себе самих са |
| >— Ја нисам вала од оних, Анђо, који би говорили оно... што није за говор...{S} Него — чуј ме, |
| ила по кућама, о којима се није најбоље говорило.{S} Због оваквог њеног живота, почело се по се |
| Слушче је дакле с грма све чуло, што се говорило и видело, што се радило.{S} Кад је Ђура вршио |
| самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, говорим при потпуно чистој <pb n="61" /> савести и здра |
| >— Јеси ли ти при себи, жено?!</p> <p>— Говорим ти оно, што ми је дете казало!</p> <p>— А је ли |
| синко? — изусти зачуђени попа.</p> <p>— Говорим онако како је у истини, господин попо!</p> <p>— |
| b n="61" /> савести и здравој памети, а говорим ти, као добар хришћанин истину.</p> <p>— Ја диј |
| нђа буде сна?</p> <pb n="25" /> <p>— Ја говорим оно, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем а |
| зели?</p> <p>— Ја знам добро, Маро, шта говорим, јер сам видео, да већина имућних људи тако пос |
| живот свој! — бар тако је мени казао. — Говорио је Јова као у бунилу. — Па онда, како би он мог |
| казали су господину капетану, да је уча говорио да нема ни самога Бога — Боже ме прости.{S} И ј |
| <p>— Ја му не би одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти кажем, ја се |
| ем.{S} Ви сте обојица паметни и паметно говорите: па шта ви будете уговорили, ја пристајем.{S} |
| о Вуји послала.</p> <p>— Немој ми ништа говорити! — одману Мара — Чини оно што ти кажем па мир! |
| причаш, зато и нећу с тобом више о томе говорити, нити ћу њега за то питати.{S} Идем ових дана |
| причати. ’Вала Богу и треба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам чекао да с |
| и: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живаном, па како он пресуди, ја и ти морамо |
| че Јова — али питам те: шта бих ја имао говорити с ћерком једног газда Живана Ђурића, који је ј |
| тивоје.</p> <p>— Са мном ти је слободно говорити, али само што је добро и поштено.</p> <p>Коло |
| оваквог њеног живота, почело се по селу говорити, да је Мара изгубила поштење и да се скроз пок |
| ца, кћи имућног оца, да са мном не смеш говорити?...{S} Немој тако, Јово.{S} Ја знам, да ће том |
| им... више можда, него ли пре.</p> <p>— Говориш ли, Јово, истину?</p> <p>— Као и свагда, Маро!< |
| војке не тичу, нити с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам погодила?</p> <p>— Вараш се Мар |
| ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p>— Оно.. није душу грешити!{S} Анђа је и |
| хтео право, ти би казао: да са мном не говориш за то, што си се, — можда — већ загледао у неку |
| поварошио да те не могу разумети шта ми говориш.{S} Говори ми синко, да те разумем.</p> <p>— Ја |
| може.{S} Али доктор и власт могу видети говориш ли истину, или не.</p> <p>— А зашто ти Петре су |
| и, Томка, сврака мозак попила, кад тако говориш?!...{S} Зар да нам гола Анђа буде сна?</p> <pb |
| hi> .</p> <p>— Чудим се, Јово, што тако говориш.{S} Не могу да верујем, да мој баба не би прист |
| и срећа и све... све!</p> <p>— Како то говориш, синко? — изусти зачуђени попа.</p> <p>— Говори |
| а бих тада био срећан!</p> <p>— Како то говориш, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и ост |
| мњам у твоју здраву памет, кад тако што говориш.</p> <p>— Тако би ми исто рекли и Живан Ђурић и |
| тала, због чега је постала слободнија и говорљивија.</p> <p>Мара је својом лепотом и богатом но |
| и.</p> <p>— Ама, чујеш ли ти, бабо, као год што се дете загледало сада у Анђу тако ће се сутра |
| у он на то ништа није одговарао.{S} Као год што јој није никад заповедао, тако јој никад ништа |
| т деце своје, а тако ће увек бивати, до год новац <pb n="68" /> родитеље руководи да жене и уда |
| у ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају, тиме је и њихова жеља већа за што већим |
| 8, <pb n="91" /> осудио све троје по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову.</p> < |
| бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане?</p> <p>— Нека је жива, сад је узела оса |
| да чисто и лепо.{S} Двадесет прва му је година.{S} Од војске је ослобођен, једино за то, што је |
| t="subSection" /> <p>Мари је седамнаест година.{S} Стаса је средњег, косе смеђе и бујне, обрва |
| стивоја, а он је, чини ми се мало јачих година од наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је сад у дваде |
| обично леп младић. — Тада му је било 24 године.{S} У лицу је црномањаст, округлих и једрих обра |
| двадесетогодишњом робијом.</p> <p>1896 године</p> <p> <hi>КРАЈ</hi> </p> </div> </body> <back> |
| његова добра Марица, тек у седамнаестој години брачног живота -— тако рећи: на прагу саме старо |
| /> девојку, а таквих је у нас ређе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина кућа у нашој Посавини, с ко |
| ла, кад тако говориш?!...{S} Зар да нам гола Анђа буде сна?</p> <pb n="25" /> <p>— Ја говорим о |
| ох, казао ми је Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази с, ћерком једнога Живана Ђурића, па |
| </p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— Тешто, |
| р баш Јову... мога рабаџију?...{S} Оног голаћа из Трстенице?!</p> <p>— Њега, Бога ми!</p> <p>Жи |
| нема вајде, јер њу родитељи не дају за голаће, него је, и преко њезине воље, удају за ма каква |
| и.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо дати голаћима у нашим кућама?</p> <p>— Па тако је, Јакове, н |
| оју крваву тековину и своје дете таквим голаћима као што си ти Јово!...{S} Гледај ти Цвету воде |
| , што те волим, баш и велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо имућну човеку, па да бл |
| ту бруку, да нашу јединицу дамо једном голаћу, па баш да је све тако — као што ти рече.</p> <p |
| ова Миловановића.{S} Ај! видећеш, Јово, голи сине, чијем детету убиством претиш.{S} Кроз дан дв |
| р је она паметна, кад воли да се уда за голог Јову Илића — или за никога...{S} Пректрсти се, же |
| дати у момка, који ти је прилика, већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од литре |
| о од тога одустати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а |
| света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени стекао...</p> <p>Томка се бојала какве неср |
| ојку из какве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, има доста девој |
| лео празну кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и |
| итрије одвести.</p> <p>Идући тако сви у гомили, чују Мару, чија дивља дрека проламаше тихи вазд |
| да се он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда курталисати |
| р, вели: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј |
| ним.{S} Ја ћу се старати да такве мисли гоним из главе.{S} Њих у мојој глави није ни било, док |
| то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за љубав оне нам |
| и од грђег, јер је Мара сваког дана све горе поступала са свекром и свекрвом.{S} Мара никад ниј |
| би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувен |
| још није ништа!{S} Ви сте заслужили још горе, па се горем и надајте.</p> <p>— Право имаш... кад |
| та!{S} Ви сте заслужили још горе, па се горем и надајте.</p> <p>— Право имаш... кад је наш Крст |
| ло је вече тихо, мирно и пријатно.{S} У гори хладовина заносила би свакога и чисто мамила сан н |
| а се срца сродише, да доцније осете сву горчину варљиве среће и пролазне радости...{S} Јова раз |
| Мара и Крстивоје.</p> <p>— Онда кажите, господин попи на венчању, у цркви, да нећете једно друг |
| и своје јединице.{S} Но се чудим теби, господин попо, како си могао пристати да им у овоме зло |
| p> <p>— Говорим онако како је у истини, господин попо!</p> <p>— Па ко ти то узима срећу и како? |
| крив ни дужан нађе у буари.{S} Наравно, господин капетан је наредио своме писару да изврши пошт |
| дин попиној кући.</p> <p>— Добро јутро, господин попо!</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу Јово!</p |
| људи и нису ми никакво зло учинили.{S} Господин уча учио ме је да радим што је добро и паметно |
| д, да се види с Јовом, јер је — знате — господин капетану чиста савест, као и попина, Живанова |
| не би узнемиравао у весељу и просуше на господин капетанов сточић неколико жућака, као и попи.< |
| ућака из руку Живанових и Јаковљевих на господин попин сто.{S} Поп их покупи, као гладни лијаћ |
| ају те испитне одредбе зачудише се, кад господин попа сврши испит без тога.</p> <p>Еле, прва ве |
| прошевине, с том само разликом, што је господин попа, благодарећи пуним кесама Живана Ђурића и |
| ваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао господин попо, али ми је отимају људи, којима су дукати |
| а.</p> <p>Сутра-дан је поранио и отишао господин попиној кући.</p> <p>— Добро јутро, господин п |
| мо на испиту, али ево белаја, није хтео господин попа ни да нас пита — одговорише Мара и Крстив |
| ала, ипак су се бојали, да деца не кажу господин попи, да су их родитељи наморали и да се они с |
| рана оних, који су им најмилији.</p> <p>Господин попа је одржао своју реч и на венчању није пит |
| а испиту, а може бити и више; нећеш се, господине попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни мало н |
| иленко Савин и Вилиман Настин казали су господину капетану, да је уча говорио да нема ни самога |
| остављала свекрви.</p> <p>— А зашто ти „госпођо“ не дигнеш совру, за којом си крвљала, већ оста |
| а, како, Живане, како?{S} Јесте ли ради гостима? — рече Јаков.</p> <p>— Добрим као што си ти, ј |
| чне јутарње послове, отишла је у велику гостионску собу да је опаје и успреми.{S} Пошто је опај |
| аиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту није надала, по своме обичају, устала је рано, те |
| да доведу све у свој ред, јер се надају госту Јакову.{S} Настале су врућине — летње је време, < |
| ијем и обећали добро платити.{S} Ја сам готов, а сад треба да гледамо, шта да радимо и како да |
| ит без тога.</p> <p>Еле, прва веза беше готова.</p> <pb n="58" /> <milestone unit="subSection" |
| Еле, како, тако, он је имао и прилично готових новапа.</p> <p>И ако је газда Живан био тако им |
| ead>НЕКОЛИКО РЕЧИ НАПРЕД</head> <p>Нема готово ни једног села у нашој лепој домовини, у којем с |
| јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готово, па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би данас |
| S} Али му је било узалуд.{S} Страћио је готово све што је имао, а Мару је постигла заслужена ка |
| note xml:id="SRP19002_N1">У Посавини се готово пред сваком речју употребљава „па.“</note> </div |
| млађи морају слушати старијега.{S} Биће готово све, што ти је потребно, само нека буде са срећо |
| лепо носила.{S} Вазда је имала чисту и готово увек нову одећу.{S} Сукњу је носила од лепе дома |
| мао је зору тринајестог Маја и пробудио готово цело село, јер још не беше свануло.</p> <pb n="8 |
| е моје, тај рачун, што сте га вас двоје градили без крчмара.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се |
| славне.{S} Раденица рђава; а у опште, у грађанству сматра се карактера поквареног.{S} Владања ј |
| тељима, да виде, какав плод рађа њихова грамзивост и безумље. —</p> <p>Кад су срели Мару, Петар |
| есрећних родитеља, који су, из проклете грамзивости за што већим имањем, на силу венчали своју |
| ава месечева светлост продирала је кроз грање великих и старих грмова, који су пружали своје ду |
| ам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брук |
| кући Миловановића текли су дани грђи од грђег, јер је Мара сваког дана све горе поступала са св |
| /> <p>У кући Миловановића текли су дани грђи од грђег, јер је Мара сваког дана све горе поступа |
| ="45" /> <p>— Немој, бабо, да их кунеш, греота је!{S} Они су добри паметни и поштени људи и нис |
| ога не бегенишем, јер би то била велика греота.</p> <p>— Примам ја тај грех на моју душу.</p> < |
| а велика греота.</p> <p>— Примам ја тај грех на моју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од ист |
| Ми, Јакове, имамо једно дете, па би био грех да га унесрећимо, ако му другу коју доведемо, коју |
| лушност својим родитељима.{S} Не ваља и грехота је родитеља увредити.{S} Али кад они хоће на си |
| ат да говориш!</p> <p>— Оно.. није душу грешити!{S} Анђа је истина лепа, здрава, вредна и поште |
| није била“.</p> <p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је нема |
| </p> <p>Овако потпуно уверени да су без грешни — Живан и Јаков одоше право капетану и молише га |
| не би имали шта пребацивати.{S} Љуби и грли своју Перунику, као што ја љубим мога Крстивоја и |
| да увери Крстивоја о својој љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луд |
| њу, стајали једно до друго, наваљени на грм.</p> <p>Ђура, видећи их такве, побоја се, да нису ш |
| х, слушче се хитро, као маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави несрећној мајци страшну и гро |
| већ да потражимо у средини какав стари грм.{S} Не треба да сечемо ове младе.</p> <p>— Па добро |
| а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припомоћ Марину Крстивоје обори грм и исцепа |
| .{S} Уз припомоћ Марину Крстивоје обори грм и исцепа га.{S} Сваки удар секире далеко је одјекив |
| а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт државна дође.</p> <p>— А за што то молиће |
| оно се попело на један онизак и ракљаст грм, те је одатле гледало шта се ради.</p> <p>Ма колико |
| Мара измакоше се до једнога најблишега грма, а Ђура се намести и чекаше од Јове уговорени знак |
| уру, који из хлада испод једног великог грма, изиђоше пред Мару.</p> <p>— Маро?</p> <p>— Где ст |
| очинци радили.</p> <p>Слушче је дакле с грма све чуло, што се говорило и видело, што се радило. |
| родирала је кроз грање великих и старих грмова, који су пружали своје дуге сенке, као тајанстве |
| воју:</p> <p>— Ту је добро; ту су стари грмови.{S} Ја мислим ту да сечемо!</p> <p>Крстивоје пос |
| лу.{S} Ти си њега пре времена отерала у гроб.{S} Ти си отров, који нам је кућу отровао! — рече |
| о, рекли смо ти: <hi>Не!</hi>.{S} Ти си грозан човек!... рече Јова.</p> <p>— Немој ми, бога ти, |
| ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој бра |
| ја...</p> <p>Ово беше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> <pb n="72" /> <milestone |
| даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна смрт више главе вије.{S} После малога одмора нат |
| хватала.{S} Хтедоше да одустану од овог грознег злочина, али — Ђура је био окорели зликовац.{S} |
| х нико није гледао кад су извршили овај грозни злочин.{S} Али су се јако преварили.{S} Слушче Д |
| p>У овако страховитим мислима и с овако грозним претњама — стигао је Јова, пред саму ноћ, својо |
| о је мачку говеђа глава.</p> <p>Мара се грозно светила.{S} Њена освета већ је почела да се оств |
| раво али опет ниси требао да учиниш ово грозно дело, од којега смо ми у последњем тренутку одус |
| отрча и јави несрећној мајци страшну и грозну смрт њезина јединца.{S} Њен бони и срцепарајући |
| асположено поздравила — њега, као да је гром ударио.</p> <p>Његово, мало час зајапурено лице од |
| је твој бабо продао ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока зарадио |
| рећи: да је на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{S} Ових 52 гроша, Маро, крвави је зној оних сиро |
| ки 100 ока зарадио 52 гроша.{S} Ових 52 гроша, Маро, крвави је зној оних сиромаха, што су прода |
| b n="15" /> што ти рекох, он ми плаћа 3 гроша од 100 ока до Забрежа.</p> <p>— Је ли, Јово?</p> |
| у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на Забреж.{S} Еле, к |
| сиромашних сељака још „на зелен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у магазу донесу.{S |
| је продаје трговцу, стаје пшеница по 38 гроша 100 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је твој баб |
| ристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико није ни питао, хоћу ли, или |
| тре меса и текао ово имаће за којекакве гулавере и туђе слуге?!</p> <p>— Ја сам, бабо, казала н |
| оне, који, да би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сиротињи, разуме се да поред |
| о сан, Мара му полагано спусти главу на гуњ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који |
| блед као крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је оп |
| ијеш човека!?</p> <pb n="50" /> <p>— Не д’о Бог, бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да так |
| тек да се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо један другом од глади, већ из љубав |
| </p> <p>— Збогом пошла! и буди пажљива, да се што не опази!</p> <p>Па ипак обоје су дрхтали од |
| ршњакињу, која, мислим, није баш таква, да не заслужује да се с њом говори...</p> <p>Јову ове М |
| а Забреж.</p> <p>— Маро, ускликну Јова, да ли је то истина?</p> <p>— Истина, Јово, живота ми... |
| је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено убиство, |
| p>— Јест, нано, ти му кажи и замоли га, да због тога не одузме Јови кирију, и да другог на њего |
| за њ права прилика...{S} А после тога, да се не валим, наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, |
| он се својој Томки жалио да га пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није |
| аклињем ти се Богом, који на нас гледа, да ћу само тебе волети, тебе својим мужем звати...{S} Ј |
| ен, да се није могао разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава.</p> <p>— Тако, — настави Мар |
| Мени је казао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да с |
| ш не доби уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, он би изгуби |
| у, ако ти силом нагнаш свога Крстивоја, да узме Мару Живанову или — боље рећи — моју, онда одма |
| бро и паметно.{S} Чак сам малочас река, да пристајем да вас слушам и за оно, што није паметно, |
| па и лепи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од то |
| ез крчмара.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и туђег слугу |
| им и морам признати, да сам био будала, да не кажем луд, што сам је давао у школу, а још већа б |
| е, мал’ није ударио, што сам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он |
| ти нисам могла казати, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор |
| ђе за другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, |
| ећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p> <p>— Теби за љ |
| ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиромашних родитеља, те бих могла постати же |
| еђу тим, она га је већ толико заволела, да би пре волела умрети, него да без њега живи — нагнал |
| ваља лагати, зато сам мало час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учи |
| што си ме потсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дук |
| шили, а нарочито Мара, која је опазила, да је председник Петар од некога другога дознао за убис |
| рица је казала Мари, да се није шалила, да ма што говори, док се не пита, и само да на питање о |
| већ да волим тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А |
| ујем детету књиге, из којих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане |
| а узме девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао |
| <p>— Шта је, нано?</p> <p>— Ти си чула, да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хо |
| p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па ја сам чула, да она воли Јову, нашег комшију?</p> <p>— Истину си чул |
| нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да с |
| страшне последице безумним родитељима, да виде, какав плод рађа њихова грамзивост и безумље. — |
| еш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родитељи?</p> <p>Свирац |
| ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, |
| пила промена дотадањег живота.{S} Мара, да би постигла оно, што се с Јовом договорила, чинила ј |
| {S} Ми ћемо се постарати, колико сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и |
| ко сам ја син имућне куће Миловановића, да те не смем волети што си сиромашна девојка?!</p> <p> |
| је казао да је умро од запалења плућа, да не би казао од прекомерна пића.</p> <p>Сахранили су |
| , што сам ја јединица, кћи имућног оца, да са мном не смеш говорити?...{S} Немој тако, Јово.{S} |
| ли зато, што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике при свадбеном весељу.</p> |
| .</p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао Бог, да повечерамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао је Бог доста, |
| на.{S} Изнеше зато свој познати разлог, да их не би узнемиравао у весељу и просуше на господин |
| ме писару да изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — господин капетану |
| дошао твојој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опријатељ |
| — Него... знаш... овај... мени је стид, да ти то поменем...</p> <p>— Онда знаш шта?</p> <p>— Шт |
| а је Ђура морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор поразио, т |
| највише ради Маре — да се мало проведе, да види света.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или |
| ви шта је потребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро дочекамо.</p> <p>— Бабо!{S} Нано! — |
| како да урадимо, те да Мара после каже, да је сам због несрећног случаја погинуо.</p> <p>— Ја н |
| т од данас другаче окренути.{S} Шта је, да је — ту је!{S} Сад треба да живимо као прави муж и ж |
| и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> <p>— |
| ам јој то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме вол |
| отрив сву радњу по овом делу, нашао је, да је судска пресуда према учињеном злочину блага, па ј |
| рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему будемо једнаки, те да једно другоме не би им |
| > <p>Јову подиђоше жмарци.{S} Видео је, да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање нарочито |
| нађе какво зло.{S} Све што може, то је, да буде сведок, ако се деси каква несрећа.</p> <p>Мара |
| о ње.{S} Има девојака, које би уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на то није много ма |
| ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са мном.</p> <pb n="70" /> <p>— Кад т |
| се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млада....</p> <p>— Јес, то имаш да кажеш Ма |
| , него обично, те да почисте и успреме, да доведу све у свој ред, јер се надају госту Јакову.{S |
| децо.{S} А сад да нисте казали никоме, да сте се овде код мене састајали, јер је то боље и за |
| за своје дете, некад се тако избезуме, да га и упропасте.{S} Колико ли је и колико младих дево |
| ебе.</p> <p>— Ја ти опет велим, Живане, да треба добро отворити овде очи.{S} Ја сам запазила да |
| авства да ја будем луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној кући Миловановића, па ма и намр |
| p> <p>Ђура, видећи их такве, побоја се, да нису шенули памећу, па похита њима.</p> <p>— Шта бле |
| p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Чини ми се, да ти страшно мрзиш оне, који се тако богате, па и мога |
| ђа, Крстивоје и Јова.{S} Састали су се, да се договоре како да покваре венчање Марино и Крстиво |
| } Хајте и вас двојица да нам помогнете, да несрећнога Кристивоја извучемо испод дрвета — рече л |
| кућу; а тим својим радом заслужили сте, да вас бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би о |
| } Као да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што боље извршило.</p> <p>Томка се |
| у реч и на венчању није питао младенце, да ли се узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се пра |
| нисам гладан.</p> <p>— Знам ја, човече, да ти ниси гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек |
| д женити.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да ћеш ме послушати у свему?</p> <p>— Јесте, Маро?</p> |
| самртнички страх.{S} Све јој се чињаше, да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не |
| писане радости.{S} Два се срца сродише, да доцније осете сву горчину варљиве среће и пролазне р |
| вршио убиство, и ако они двоје викнуше, да не убија.</p> <p>Пошто је иследник забележио исказе |
| кући њиног села, што је најбољи доказ, да у тој кући има вредних женских руку.{S} Анђа је заис |
| ите, господин попи на венчању, у цркви, да нећете једно друго, већ да су вас родитељи нагнали, |
| <p>Мара је одмах сутрадан јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћу по хладовини.</p> <p>У зарани |
| о час казао осталима.{S} Тада заповеди, да сви иду на лице места, гди ће их Димитрије одвести.< |
| и, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одб |
| говарао, и додаде: да се он веома боји, да Јова не начини какав џочарис, па ће за то морати у ц |
| </p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној |
| <p>— Добро!{S} Нека тако буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда.</p> |
| p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?</p> <p>— Нису... они су ми наш |
| м договору, стидљиво и полагано казали, да су нагнани на ово венчање, а они се другим обећали. |
| деца вазда слушала, ипак су се бојали, да деца не кажу господин попи, да су их родитељи намора |
| ећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабри, те полако упита:</p> <p>— В |
| знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, то је |
| ву, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Тако исто, чула сам, да се Крстивоје п |
| њоме поодавно пази и да су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме уб |
| пази с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>— Так |
| могли живети.{S} Зато су се договорили, да прво убију Крстивоја, па после да удаве Јовину жену |
| в тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се споразумемо, па тек онда д |
| питам нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она прво пристане, па после да поради код газда Жива |
| нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да му се допусти, да се може опростити с околним светом |
| од дрва, али Петар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не да |
| ово, тако била велика љубав према мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја в |
| оћеш ли казати твојој нани, благо мени, да ти тражимо младожењу?</p> <p>— Ако се ти, нано, не б |
| во сад хоће Петар Јевремовић да начини, да сам га ја с оним поштеним људма убила.{S} Ја убила с |
| бојали, да деца не кажу господин попи, да су их родитељи наморали и да се они с другима бегени |
| стављању вечере, Марица је казала Мари, да се није шалила, да ма што говори, док се не пита, и |
| он је био стидљив и то у толикој мери, да није имао смелости да започне ма какав говор с Маром |
| а што нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> < |
| е још капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу до |
| > <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Хоћеш ли ти, да се ми данас овде заверимо, да ћемо се узети ма то би |
| и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнна кућа Миловановића.</p> <p> |
| /p> <p>— Е, сад видим и морам признати, да сам био будала, да не кажем луд, што сам је давао у |
| пропала, за то ћу се у будуће старати, да пропадну они, који су мене упропастили.</p> <p>— Па |
| не и да ћу само са подморањем пристати, да ми она буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и |
| бити никада!</p> <p>— Немој заборавити, да ће те родитељи наморати.</p> <p>— Ако би моји родите |
| ног живота, почело се по селу говорити, да је Мара изгубила поштење и да се скроз покварила.</p |
| мка за зета.{S} Нисам могла ни слутити, да се он вама неће допасти — само зато, што је сиромах? |
| оведа, а Јола замоли, да му се допусти, да се може опростити с околним светом.{S} По добивеном |
| да Мара после каже: кад су пошли кући, да је она водила волове, а Крстивоје да је с доње стран |
| тати.{S} Идем ових дана Живановој кући, да га питам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, |
| и и баби, па да ви одете њезиној мајци, да је тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће |
| ћу нану, плакаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити најнесрећнија девојка на свету, ако ме не би |
| амо с оном лолом, те јој завртео мозак, да ћемо сада видети живе муке да је повратимо.</p> <pb |
| ти?...{S} Немој тако, Јово.{S} Ја знам, да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца! |
| х био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу да |
| кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пристати |
| ?</p> <p>— То би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добр |
| , да се узмемо.{S} Тако исто, чула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, |
| нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ што бегенишем Јову и |
| то тако говориш.{S} Не могу да верујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му о |
| S} С богом!</p> <p>Јова оде с уверењем, да је све учинио, само да се спасе и добије Мару.</p> < |
| ти се својом искреном љубављу заклињем, да се нећу другом оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти с |
| Шта ти то велиш, Маро?</p> <p>— Велим, да се ожениш!</p> <p>— Ти, Маро, тераш спрдњу... ја се |
| Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у наш |
| и, Јово, претиш?!</p> <p>— Ја ти велим, да поштено и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држи |
| не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво треба Мару да запитамо, да ли га она бегенише, |
| не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, мало по мало, у животу заволети.</p> <p>— |
| немој другу тражити, јер ти опет велим, да другу нећу.</p> <p>Пошто Крстивоје ово рече, оде нап |
| а не кажем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо сви чекати власт и доктора, те ако буде |
| мога бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретн |
| ем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико волим, да без тебе нећу моћи живети.</p> <p>— Остајеш ли чврст |
| ње свађам, већ сам дошао да те замолим, да вршиш своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хва |
| бог тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо дати голаћима у нашим кућама?</p> <p>— Па |
| ијете.</p> <p>— А што, бабо; ја мислим, да је то добро и паметно...</p> <p>— Каква, море, памет |
| сутра и остати наша кућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, |
| ица у онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу просимо за нашег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и |
| /p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Ја мислим, да би ову нашу заклетву требало ма чим било да утврдимо |
| о случајно да изоставиш, већ ја мислим, да се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се с |
| /> јединица.{S} Зато настигурно мислим, да ће и Живан једва дочекати и без речи дати своју Мару |
| али.{S} То сам чинио за то, што мислим, да се ово убиство може ујдурисати, као да је случајно.{ |
| кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено убиство, па је то и дознала.< |
| </p> <p>Заклињем ти се младошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поменули, убити као свак |
| шару отишао је Живан с Марицом и Маром, да што провашаре, а највише ради Маре — да се мало пров |
| и пољуби и то с тако удешеном милоштом, да је Крстивоје овим у толикој мери био изненађен, да с |
| — Боже ме прости.{S} И ја лудак један, да слушам тога безбожника, те да купујем детету књиге, |
| о име те девојке?</p> <p>— А што болан, да ти се смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, |
| воје овим у толикој мери био изненађен, да се није могао разабрати од чуда, да ли је ово сан ил |
| е бих ли тиме колико толико припомогао, да се онакви жалосни догађаји не би више дешавали у наш |
| <p>— Оно ја знам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу д |
| “</p> <p>— Ја сам ти толико пута казао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема сре |
| > <p>— Ма јесам ли море, ја теби казао, да избијеш Јову из главе.</p> <p>— Јеси, бабо!</p> <p>— |
| имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, да такви људи немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душ |
| о ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p |
| кове, још на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег м |
| имао бозна шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан са својима, па да промерка е да л |
| ом.{S} Јова јој је опет увек одговарао, да он без ње неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву не |
| } Њему је срце парала страховита мисао, да је Живан обећао Мару Крстивоју Миловановићу својем и |
| ивана и Марицу мучила је тешка помисао, да ће се угасити свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак |
| учи тешка несрећа и страховита помисао, да ће му отети Мару, коју је волео више од живота свога |
| >Мара се такође снебивала, али помисао, да се Јова већ загледао у неку другу девојку — а међу т |
| ашише од онакве одлуке.{S} Али помисао, да ће овакав живот каквим данас живе, бити продужен у н |
| погнуте главе удубљена у тешку помисао, да ће је родитељи наморати да пође за Крстивоја, те ниј |
| .{S} И теби, г. попо, крст није сметао, да будеш саучесник у убиству троје добре и честите чеља |
| њега?</p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог нећу.</p> <pb n="43" /> |
| p> <pb n="50" /> <p>— Не д’о Бог, бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве мисли гоним |
| Миловановића.</p> <p>— Недо бог, бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на ком |
| ет.</p> <pb n="45" /> <p>— Немој, бабо, да их кунеш, греота је!{S} Они су добри паметни и поште |
| у чем није била“.</p> <p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта ј |
| на буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећи |
| памет буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се допасти живот у кући Миловановића — е, лепо |
| претиш!?</p> <p>— Па, чини ми се бабо, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели божји |
| и.{S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, те да од јако ове две куће буду јед |
| ојим заклињем, — јер немам у што друго, да сам ти истину и само истину рекао.</p> <p>— Ти ме во |
| обро, Маро, шта говорим, јер сам видео, да већина имућних људи тако поступају са својом децом.{ |
| /> <p>— Нисам ја ваљда, Маро, полудео, да те дајем њему и подобнима њему.{S} Нека он тражи сво |
| клела сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p>— А где сте се море, в |
| овор с Маром, коју је већ толико волео, да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан ка |
| Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељадима... нек |
| чује да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка само с мајком шалила.</p> <p>— Маро, дете |
| етка?</p> <p>— Ја сам до јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми |
| Мару.{S} Том се приликом толико напио, да се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, |
| на Ђурића, па још да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети убиством сину Јакова Мил |
| , колико ће јој требати времена, пријо, да то доспреми?</p> <p>— Па<ref target="#SRP19002_N1" / |
| људима, те се поред њих, дотерао тако, да је далеко измакао иза својих другова.{S} Но поред св |
| ово потресло је Јакова и Томку толико, да су већ почели клети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, де |
| е прави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као шт |
| рој деци.</p> <p>— Ја признајем, синко, да је тако.{S} Али ти опет треба да знаш: да има лепих, |
| ети шта ми говориш.{S} Говори ми синко, да те разумем.</p> <p>— Ја сам уверен, г. попо, да ме т |
| тивоје говори, њој је било веома тешко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана н |
| био је као и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њо |
| , кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да се вратите |
| е дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опе |
| <hi>„Не“</hi>, дете се толико уплашило, да се у мал’ није стропоштало с дрвета, те би овај злик |
| жену због твог имаћа?{S} Промисли само, да ће и он можда волети какву честиту, сиромашну девојк |
| велим, да прво треба Мару да запитамо, да ли га она бегенише, јер се <pb n="42" /> бојим да не |
| та?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да оставимо, да нам јамче наше поштене речи.</p> <p>— Ја бих... знаш |
| овнути, па да јој лепим лепо разложимо, да ће јој добро бити у кући Миловановића и да треба да |
| еш ли ти, да се ми данас овде заверимо, да ћемо се узети ма то било и против воље мојих родитељ |
| ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, |
| занога.{S} После треба да се известимо, да ли је истина оно што је Јелена казала.</p> <p>— Бата |
| твог Крстивоја.{S} Али, знаш, чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живанином и да су се завер |
| кажемо кад дође.</p> <p>— Па шта, нано, да кажем?</p> <p>— То... да ли ти се допада Крстивоје и |
| ач не знала!...</p> <p>— Вала ти, нано, да богда да ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бит |
| власт и доктора, те ако буде потребно, да нас саслушају: шта знамо и шта смо видели, кад смо о |
| зумем.</p> <p>— Ја сам уверен, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:< |
| воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се вараш.{S} Мало час ти рекох, да сам сиромашак без |
| спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забр |
| авог злочина.</p> <p>— Шта учини, Ђуро, да од бога нађеш?! — рече Јова још једнако блед.</p> <p |
| питање нарочито управила на њега за то, да уђе у најдубљу тајну његових осећаја.{S} То у њему р |
| е не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати.</p> <p>— |
| и.{S} Најпосле рекли су иследнику и то, да су у последњем тренутку одустали од те намере, али н |
| Али, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за |
| е су ми паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и ка |
| да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро |
| ло да утврдимо.{S} Знаш, такав је адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> <p>— При |
| и неку чудну милину и неописану радост, да се одмах решио да јој каже — — све...</p> <p>— Маро, |
| бравак.{S} Мени је — као оцу — дужност, да те добро оженим, а теби — као сину — да слушаш стари |
| десила, онда нам је хришћанска дужност, да се овим несрећним женама нађемо у невољи — рече Ђура |
| " /> <p>Мара је нестрпљиво чекала Јову, да му каже шта је са својом наном разговарала.{S} Али, |
| радовала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће добро понети летина, те и заборавих да имамо си |
| агледао у једну девојку.{S} Веруј Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао. |
| јући наредила своме слушчету Димитрију, да их поиздаље пази, а да се чува да га они не би спази |
| али како би ми могли учинити ту бруку, да нашу јединицу дамо једном голаћу, па баш да је све т |
| , децо, сви четворо мени изјавили жељу, да се на само састанете.{S} Ја сам, знајући шта је љуба |
| p>Једнога дана ишао је пријатељ Живану, да му се јада на његову Мару.{S} Том се приликом толико |
| ан Настин казали су господину капетану, да је уча говорио да нема ни самога Бога — Боже ме прос |
| ашнога Јову, тако исто Јаков неда сину, да узме сиромашну и честиту Анђу, већ хоће имућну Мару, |
| ита:</p> <p>— Велиш ли ти, Јово истину, да си мене бегенисао?</p> <p>— Рекао сам ти, вала праву |
| ачун, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете зб |
| е у Пироман, где су довели Јову и Ђуру, да их у крај главног друма Обреновац-Уб-Ваљево, стрељај |
| О, Анђо, заклињем ти се свим на свету, да ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да с |
| тај разговор и рећи Кристивојевом оцу, да је она већ заволела другог, али је девојачка стидљив |
| аро, да се вараш.{S} Мало час ти рекох, да сам сиромашак без игде иког и — скоро без игде ичег. |
| си ти чудна жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће дете сутра, чим види Живанову Мару, то исто казат |
| > <pb n="44" /> <p>— Па ти, бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама |
| е дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и |
| ице; само ти опет велим да добро пазиш, да се они опет не би састајали...{S} Ама, немој је ни к |
| и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, да га оженимо без његова знања, с девојком, коју он нећ |
| неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај исти твој младожења, не може бити исто тако, као |
| ем... знам како, али не знам... овај... да ли ћеш ти пристати!?</p> <p>— Говори само...</p> <p> |
| чи.</p> <p>— Ја бих... знаш... волео... да ми то утврдимо, ако се ти... овај... не би љутила он |
| Па шта, нано, да кажем?</p> <p>— То... да ли ти се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му б |
| томе моме наметнутом младожењи казала: да ја њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак мо |
| еч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала?</p> <pb n="13" /> <p |
| шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да се он веома боји, да Јова не начини какав џочарис, п |
| тим је лекар прегледао убивеног и нађе: да је секиром убивен и то да му је прво разбивена глава |
| ам и за оно, што није паметно, а то је: да се никако не удајем него да останем да вас у вашој с |
| <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да нема девојке, као што је Анђа Живанина, и да се неће |
| ру, шта он има да каже.{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Јовини, што се њега тиче у свему |
| о, али мени моја стара памет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живано |
| шеницу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{S} Ових 52 гро |
| њем часу свога несрећнога живота кажем: да ни пошто не натерујте своју децу да се узимају с они |
| д би ти, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не говориш за то, што си се, — можда — већ з |
| е узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она ме |
| желе.{S} Крстивоје је тако исто мислио: да ће мара бити та његова имућна млада, коју желе његов |
| обадвоје сложни да ти једногласно кажу: да их наморавају родитељи и да су се већ одавна другима |
| ово зашто су то учинили, одговорили су: да су се одавно волели и да једно без другога нису могл |
| па ће за то морати у цркви питати децу: да ли се узимају драге воље и из љубави.</p> <p>— Не, п |
| је тако.{S} Али ти опет треба да знаш: да има лепих, вредних и поштених младића, а у једно и и |
| Видео је, да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање нарочито управила на њега за то, да уђ |
| ољни са мном, а ја држим, <pb n="65" /> да ће се деца после прве ноћи заволети, те се ми нећемо |
| воје ово рече, оде напоље <pb n="26" /> да легне под велики орах, где спава још од пролетре.</p |
| брота и поштење подаље од моје куће!{S} Да није било те њихове доброте и поштења, не би ти дана |
| ран, под оно брдашце у сред забрана.{S} Да намести кола под само брдашце, <pb n="76" /> па кад |
| реба да живимо као прави муж и жена.{S} Да заборавимо, што је било и да се од сад волимо.{S} Ан |
| а да њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је моли да му опрости, што мора погазити своју дату |
| угога дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p> <p>— За што т |
| шта с њиме учинише његови родитељи.{S} Да јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, |
| начин, он би изгубио уговорену суму.{S} Да до тога не би дошло — њега издаде српљење.{S} Подиже |
| ако ти се допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја |
| ећна девојка, у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет вели |
| екла си да ме нећеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђу Живанин |
| /p> <p>— Сад ја и ти Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи сад прав |
| амет.{S} Ти — син Јакова Миловановића — да убијеш човека!?</p> <pb n="50" /> <p>— Не д’о Бог, б |
| ли би Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару за Крстивоја.</p> <p>Пролазећи кроз вашар |
| да што провашаре, а највише ради Маре — да се мало проведе, да види света.{S} А што и не?{S} Жи |
| /p> <p>— Волим ја, кћери — рече Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш |
| да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју задану реч.</p> <p> |
| ти казати праву истину, па где пукло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у тебе загледао. |
| о ми је Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази с, ћерком једнога Живана Ђурића, па још да с |
| да те добро оженим, а теби — као сину — да слушаш старијег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо |
| да га право у зеницу и запита:</p> <p>— Да ли се ти то озбиљно кунеш?</p> <p>— Живота ми, Анђо. |
| — Онда знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да оставимо, да нам јамче наше поштене речи.</p> <p>— Ј |
| ти с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам погодила?</p> <p>— Вараш се Маро, промуца Јова.< |
| на.{S} Слабо је коју игру пропустила, а да је није играла.{S} Ово Марино расположење и ова весе |
| шчету Димитрију, да их поиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} |
| н не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим с |
| утра, ако се укаже добра прилика, треба да је спремна — рече Живан.</p> <p>Вогу хвала, пристигл |
| бро бити у кући Миловановића и да треба да пристане на наше родитељске савете.</p> <p>— Маро!{S |
| и ће људи да ти даду обележје, па треба да си весела.{S} Добри су, синко, они сви.{S} Волеће те |
| {S} Шта је, да је — ту је!{S} Сад треба да живимо као прави муж и жена.{S} Да заборавимо, што ј |
| о платити.{S} Ја сам готов, а сад треба да гледамо, шта да радимо и како да урадимо, те да Мара |
| , него имаће; <pb n="67" /> и сад треба да чекате, док вам ја то имаће донесем, а од мене не тр |
| брака, на силу везанога.{S} После треба да се известимо, да ли је истина оно што је Јелена каза |
| у средини какав стари грм.{S} Не треба да сечемо ове младе.</p> <p>— Па добро!{S} Право велиш! |
| ја то имаће донесем, а од мене не треба да тражите рад и послушност, јер ја, нити хоћу да радим |
| му одговоримо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође |
| ћеш ваљада да овде иструне.{S} Ми треба да га носимо и да спремамо, што нам је за сарану потреб |
| и треба.{S} Ми што имамо по једно треба да чувамо к’о зеницу.</p> <pb n="37" /> <p>- Море ваша |
| Марице!{S} Што се допада мени, то треба да се допада и њој.{S} С тога спремајте ви шта је потре |
| је.{S} Јова право вели!{S} Ви то треба да учините — рекоше Јелена и Анђа.</p> <p>— Ми смо се с |
| синко, да је тако.{S} Али ти опет треба да знаш: да има лепих, вредних и поштених младића, а у |
| мнаесту...</p> <p>— Е па онда већ треба да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Оно и треба Јакове.{S} |
| /> <p>— На Јовину и Анђину свадбу треба да идемо, јер су нам они мили и драги!</p> <p>И Крстиво |
| уздана; секира је тешка, а ударац треба да је снажан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да јој м |
| ного говорила те да ме бабо не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано, нити волим сад нити ћ |
| моја претпостављена власт и немаш права да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да |
| о дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописано радосна и весела, |
| вратите: ти жива и здрава, а место дрва да дотераш њега мртва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{S} А |
| о.{S} Шта!?{S} Због њеног тврдоглавства да ја будем луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуно |
| у.{S} А пошто они нису могли та убиства да изврше, најмили су Ђуру и обећали му добро платити.{ |
| рију, да их поиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је заб |
| Јаков одоше право капетану и молише га да Јову Илића из Трстенице уапси бар за месец и по дана |
| а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{ |
| према мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодавна не називам бога |
| } Да јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је моли да му |
| ћу тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да девојци обележје.</p> <p>— А! која је та девојка?</p |
| ка извадимо испод дрва?{S} Нећеш ваљада да овде иструне.{S} Ми треба да га носимо и да спремамо |
| ла!...</p> <p>— Вала ти, нано, да богда да ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, |
| сте, Маро?</p> <p>— Па, кад јесте, онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом девојком, Маро!</p> < |
| а; па кад буде над самим мртвацем, онда да их претуримо на њ, те да Мара после каже: кад су пош |
| е ти по вољи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега б |
| с тобом да се споразумемо, па тек онда да му одговоримо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да |
| био узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ја да питам нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она прво п |
| лића, веселу и насмејану.</p> <p>— Нека да бог да она увек буде весела и насмејана, па ма у чиј |
| јна његове љубави, била најбоља прилика да му буде друг у животу.{S} Та девојка звала се Анђа, |
| S} Мени је платио по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега |
| ша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти |
| — рече Живан.</p> <p>— Па ја сам казала да нећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја |
| Слушче Димитрије, кога је Томка послала да кријући иде за Маром и Кристивојем, било је очевидац |
| оведе с њом разговор.{S} Она није знала да Јова ћути због стидљивости, већ је мислила да он за |
| " /> <p>— Јово, ја сам у књигама читала да не ваља лагати, зато сам мало час и хтела, да ми ист |
| ма жито на Забреж.{S} Није никако могла да му поручи да дође.{S} Зато је морала чекати док сам |
| да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву истину рећи |
| ом.{S} Мара никад није с укућанима села да руча или да вечера.{S} Све је она сама седела за руч |
| не доброте још и зато, што је она хтела да пође за Јову, кога су сви волели, као добра и честит |
| лицу да Крстивоје седне, јер није хтела да га у кућу зове, кад јој ту није била нана.</p> <pb n |
| бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нехотице.</p |
| а то трпи!</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S |
| о светила.{S} Њена освета већ је почела да се остварује.{S} Јаков — због њезина поступка — проп |
| .{S} Сирота мајка!{S} Она је заборавила да дете не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га |
| о отворити овде очи.{S} Ја сам запазила да Мара воли Јову од срца, и да никад добром вољом неће |
| ође за Крстивоја, те није одмах опазила да јој је Јова, који је такође дошао на вашар, и који с |
| а нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставимо, пошто овакав живот не може више да се |
| а ћути због стидљивости, већ је мислила да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао нек |
| мисли па страшно дело, које је намерила да изврши.{S} Гледала је више пута свога мужа како сав |
| Од дана, кад се Мара с Јовом договорила да убију Крстивоја, она је сасвим изменила ћуд.{S} Са с |
| еома нужна посла, зато сам је и пустила да му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било, било.{S} |
| аро?!</p> <p>— Па ти си ми, нано, рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се, синко, не љутим, |
| и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја кажем |
| воје да је с доње стране подупирао кола да се не претуре, али да је то било узалуд — кола су се |
| ан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља да полудео, па да слушам твоје будалаштине и да пропуст |
| ко, као и ти, нагнан од својих родитеља да узме тебе за жену због твог имаћа?{S} Промисли само, |
| е и Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Јовини, |
| е Крстивоје.</p> <p>— Кажите родитељима да нећете једно друго и да се волите с другим.</p> <p>— |
| се за то постарати.{S} Само си ти дужна да ме известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, д |
| ему и привлачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав ћифта сеоски продао за паре и своје рође |
| а би спремна, те за то мислим прошевина да буде у недељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по |
| о, да ће тамо бити Живан са својима, па да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — |
| Али, што ти то не каза нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девојку?</p> <p>— Молим те |
| договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, да је тражите.{S} Рекла ми ј |
| огрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста |
| је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо разложимо, да ће јој добро бити у кућ |
| сти и чекаше од Јове уговорени знак, па да спусти секиру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа их |
| момче!{S} Нисам ја ваља да полудео, па да слушам твоје будалаштине и да пропустим овакву прили |
| Ми хоћемо да те дамо имућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се б |
| аћеног и дебелог зеца пуштам у шуму, па да после ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио.</ |
| ша је Посавина богата тиме.</p> <p>— Па да видиш, Живане, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу пошт |
| и свадбу, пријатељ Живане?</p> <p>— Па да се договоримо, пријатељ Јакове!</p> <p>— Шта велиш т |
| се снебиваш.{S} Реци, Јово, слободно па да радимо...</p> <pb n="18" /> <p>— Оно.... знаш.... ја |
| што ју је он бегенисао, те нас већ тера да је просимо?</p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у Анђу |
| у сад при вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и време |
| су му волови гладни и жедни, те похита да их намири.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| Мару да дође.{S} Хтео је из њених уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка |
| треба да знамо и да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође.</p> <p>— Па шта, нано, да кажем? |
| сам готов, а сад треба да гледамо, шта да радимо и како да урадимо, те да Мара после каже, да |
| , ако бога знаш!</p> <p>— Па добро, шта да чиним?</p> <p>— Чини, као што си и до сад чинио, а т |
| а се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да му се допусти, да се |
| има.{S} Он, истина, није имао бозна шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан са својим |
| ану реч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа да ти одобравам и не одобравак.{S} Мени је — као оцу — |
| већ хоће на силу за љубав пустог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он |
| — Е, врло добро!{S} Хајте и вас двојица да нам помогнете, да несрећнога Кристивоја извучемо исп |
| .</p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отрча да изнесе столицу да Крстивоје седне, јер није хтела да |
| у своје руке дуван и железницу.{S} Бог да прости.{S} То је код мене ново, а код тебе?</p> <p>— |
| нчавам младенце и сарањујем умрле — Бог да им душу прости!!</p> <p>— Како Живан и Јаков поштено |
| еселу и насмејану.</p> <p>— Нека да бог да она увек буде весела и насмејана, па ма у чију кућу |
| требно, само нека буде са срећом да Бог да.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19002_C7" |
| се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо један другом од глади, већ из љубави и приј |
| ма среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш удовица, ја бих тада био срећан!</p> <p>— Ка |
| ш Маром Живановом?</p> <p>— Ја, ако Бог да, тако мислим.</p> <p>— Па зар и против моје воље и з |
| да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опријатељимо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове, још |
| угога поћи? —</p> <p>— Зар ја за другог да пођем?! — То неће бити никада!</p> <p>— Немој забора |
| био.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли у име божје би |
| на погодном месту и пазити на згоду кад да га нападнемо и убијемо.</p> <p>— Добро!{S} Нека тако |
| ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме |
| школе; јединац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних родитеља, носи |
| Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте казали никоме, да сте се овде код мене састаја |
| д шта је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узим |
| ам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала зато, што је вреда |
| нисам казивао овако што, као што ћу сад да ти кажем.</p> <p>— Па кажи, благо твојој нани!...</p |
| бити Живан са својима, па да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару |
| е Петар.</p> <p>Петар није имао потребе да своју наредбу понавља, јер су на прву заповест везан |
| х те карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад карала.</p> <p> |
| нажан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да јој муж спава, па ману руком и она двојица приђоше.{ |
| а за срце.</p> <p>Једног дана, кад дође да товари жито, газда Живана није било код куће.{S} Беш |
| олагано спусти главу на гуњ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада испод ј |
| ј Томки жалио да га пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{ |
| сла јастуке поњаве, а собу уредила, узе да чисти прозоре, јер газда Живанова кућа имађаше свуда |
| да будеш весела и задовољна.{S} Боље је да се сада на мене срдиш, него после, у животу.{S} Зато |
| зло учинили.{S} Господин уча учио ме је да радим што је добро и паметно и да читам књиге из кој |
| си, Маро, већ велика девојка, време је да ти тражимо младожењу... а?</p> <p>— Па има времена, |
| ро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа не казује газда Живану, јер би ми могао одузет |
| ике Живане — Анђине мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с њиме учинише његови родитељи.{S} Да |
| ђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, д |
| динац имућних родитеља.{S} Изгледало је да је богаштина највише њему и привлачила девојке.{S} К |
| } Писар, који га је уапсио, казао му је да су га уапсили зато, што га је тужио Живан и Јаков, д |
| и, да је она водила волове, а Крстивоје да је с доње стране подупирао кола да се не претуре, ал |
| мислим, није баш таква, да не заслужује да се с њом говори...</p> <p>Јову ове Марине речи још в |
| дође.{S} Хтео је из њених уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка само с |
| ео мозак, да ћемо сада видети живе муке да је повратимо.</p> <pb n="34" /> <p>— Јову сам увек з |
| рили, да прво убију Крстивоја, па после да удаве Јовину жену на порођају, те да се после венчај |
| и моли, да она прво пристане, па после да поради код газда Живана!{S} О, како бисмо били срећн |
| ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готово, па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад |
| Живане, ако она не би хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, да је и ње |
| девојке не тичу, нити с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам погодила?</p> <p>— Вараш се |
| ерујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца во |
| , коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите — рече Мара за себе.</p> <pb n="54" / |
| амо имућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад |
| ао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда пристао?! — реч |
| .{S} Да јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је моли да |
| И зато рече:</p> <p>— Молим те, Живане да за сад послушамо дете и да је силом не терамо за оно |
| њим срећна, ако драговољно не пристане да пође за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ову прилику ла |
| ствар свршена, само, ако Живан пристане да се опријатељимо.{S} Ни за чију љубав ми нећемо од то |
| /p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту |
| ити, онда још мање може бити под морање да пођем за човека, кога не бегенишем, јер би то била в |
| кожу с леђа јадној сиротињи, разуме се да поред њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрз |
| ога маја, у вече, у постељи договоре се да сутра у вече по хладовини оду у велики забран, насек |
| о био спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао.</p> <pb n |
| шну, али врло честиту, и заверио јој се да је узме.</p> <p>— А која је то честита девојка?</p> |
| аков — због њезина поступка — пропио се да се скоро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам бо |
| ену, за што не би убили и Крстивоја, те да на тај начин кад се не може на други — уклонимо преп |
| ак један, да слушам тога безбожника, те да купујем детету књиге, из којих је научила, да ми ту |
| право је, да у свему будемо једнаки, те да једно другоме не би имали шта пребацивати.{S} Љуби и |
| ругима бегенишу, па су се постарали, те да попа и не ставља та уобичајена питања.</p> <p>Присут |
| те за то не знам како би ујдурисали, те да ово убиство изгледа сасвим случајно — рече Јова.</p> |
| е да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли у име божје бити пријатељи?</p> <p> |
| к не дође државна власт са доктором, те да види како је човек погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти ка |
| и онако мора доћи власт са доктором, те да и они виде: је ли истина погинуо онако, како ти вели |
| мртвацем, онда да их претуримо на њ, те да Мара после каже: кад су пошли кући, да је она водила |
| S} Већ води нас, где се то догодило, те да несрећника донесемо.</p> <p>Док се Петар с Маром раз |
| мо, шта да радимо и како да урадимо, те да Мара после каже, да је сам због несрећног случаја по |
| и Богу је драго, да се опријатељимо, те да од јако ове две куће буду једна кућа — кућа наше дец |
| рица, устале су раније, него обично, те да почисте и успреме, да доведу све у свој ред, јер се |
| хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико имаће Живана Ђурића.{S} Ви нисте |
| био, као што је убио његовога газду, те да их, као сведок не изда.</p> <p>Кад су они упрезали к |
| ле да удаве Јовину жену на порођају, те да се после венчају.{S} А пошто они нису могли та убист |
| ећ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А за |
| на рече Крстивоју да отиде на улицу, те да зовне Јакова, који се разговараше са Николом Рајкови |
| жао на тебе, што ниси много говорила те да ме бабо не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано |
| } Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те да се спремиш.</p> <p>— Збогом пошла! и буди пажљива, д |
| чаја никад нисам био.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим, хоћемо |
| и у нашем народу.</p> <p>Ви, који имате да жените и да удајете, будите веома пажљиви у томе пос |
| кви, децо, мора вас питати; зато реците да се не узимате по својој вољи, него да сте нагнани од |
| — Па ви нисте ни тражили снаху, која ће да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то х |
| ла, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај исти твој мла |
| ви.</p> <p>— Јест, тако је, али то неће да разуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће н |
| ти, Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да се варам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те сад оп |
| <pb n="14" /> <p>— О, Маро, камо среће да си ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — онда би би |
| тако?</p> <p>— Ја, бабо!</p> <p>— Биће да није тако?</p> <p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се закл |
| /p> <p>— Ево шта.{S} Наш Крстивоје хоће да се жени?</p> <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је |
| — Ето то.{S} Он је нашао девојку и хоће да идемо да је просимо.</p> <p>— Колико ја знам, у нашо |
| </p> <p>— Нећеш, ваљда, остати код куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то хоћете |
| пођете у вече по ладовини, а у свануће да се вратите: ти жива и здрава, а место дрва да дотера |
| авио уобичајену праксу да пита младенце да ли се воле и да ли драговољно из љубави једно за дру |
| и позва их да се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да му се доп |
| ти за љубав оне намигуше Живанине поче да лажеш.{S} И то кога; свога рођеног родитеља!</p> <p> |
| ирају.</p> <p>Јова и Ђура први потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али Петар не даде.{S} Заб |
| тавимо, пошто овакав живот не може више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морамо наш <pb |
| сташе, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да имају нешто посла код капетана и морају ићи.</p> <p> |
| одмора натоварише кола, а затим седоше да се одморе и мало проспавају.</p> <p>Месечина је била |
| и су.{S} Језа их је хватала.{S} Хтедоше да одустану од овог грознег злочина, али — Ђура је био |
| у.{S} Говорили су полако, чисто хтедоше да и од себе самих сакрију.</p> <p>— Моју би Перунику л |
| ма девојке, као што је Анђа Живанина, и да се нећеш другом женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ј |
| м запазила да Мара воли Јову од срца, и да никад добром вољом неће поћи за другог.{S} Па после |
| си чула, да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се спораз |
| ојој Марици како је ћарио у Београду, и да је купио повише ствари за Мару.{S} Мара беше отишла |
| , да због тога не одузме Јови кирију, и да другог на његово место узима.</p> <p>— Казаћу му, си |
| а те сад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у ко |
| ила да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку другу девојку из свога села.</p> < |
| Живота ми мога — ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти нисам праву правцату ист |
| коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се в |
| ће јој добро бити у кући Миловановића и да треба да пристане на наше родитељске савете.</p> <p> |
| и хоћете и велико имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Много је ма |
| >— То... да ли ти се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млада....</p> <p>— Јес, то |
| праксу да пита младенце да ли се воле и да ли драговољно из љубави једно за друго полазе, или п |
| м, али само знам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пристати, да ми она буде млада |
| лудео, па да слушам твоје будалаштине и да пропустим овакву прилику, која се, ево, јавила.{S} З |
| и знали докле вреди њихово наморавање и да се оно може слушати само док ви не ставите питање: „ |
| ли да не ваља ни само државно уређење и да треба укинути државни савет, митрополију и ваздан тр |
| говорити, да је Мара изгубила поштење и да се скроз покварила.</p> <p>Крстивоју су многи замера |
| м те, Живане да за сад послушамо дете и да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} Може б |
| роду.</p> <p>Ви, који имате да жените и да удајете, будите веома пажљиви у томе послу, јер од т |
| оји имате и који ћете имати да жените и да удајете, вама, желим да на последњем часу свога неср |
| и би, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се о |
| сте ни тражили снаху, која ће да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене |
| омшија, да се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час |
| один попи, да су их родитељи наморали и да се они с другима бегенишу, па су се постарали, те да |
| одговорили су: да су се одавно волели и да једно без другога нису могли живети.{S} Зато су се д |
| ласно кажу: да их наморавају родитељи и да су се већ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. попо |
| ају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одбити.</p> <p>— Ти онда |
| да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као своју милу нану за нешто замолим — рече Крсти |
| сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје није пристао, н |
| да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, под оно брдашце у |
| ула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— Тако је! |
| а се Крстивоје пази с Анђом Живанином и да су се заверили да се узму, па се наше дете мало због |
| ао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да |
| жите родитељима да нећете једно друго и да се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то казали сто пу |
| и жена.{S} Да заборавимо, што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се |
| имо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође.</p> <p>— |
| обоје рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам до |
| вде иструне.{S} Ми треба да га носимо и да спремамо, што нам је за сарану потребно.</p> <p>— Ла |
| ме је да радим што је добро и паметно и да читам књиге из којих се то може научити.{S} Јову сам |
| и заборавих да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о т |
| ку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за |
| жје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; биће времена и томе.{S} Па, ето ни |
| следник прибележи и Ђурин исказ, нареди да се сви троје окривљених спроведу у затвор иследне вл |
| д новац <pb n="68" /> родитеље руководи да жене и удају децу своју.</p> <milestone unit="subSec |
| анас снуждена.{S} Та, ето, доћи ће људи да ти даду обележје, па треба да си весела.{S} Добри су |
| се допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не |
| не подупирао кола да се не претуре, али да је то било узалуд — кола су се претурила и дрва га у |
| поведио.</p> <p>— Ми смо ти били казали да то учиниш и обећали ти добру плату, али смо мало час |
| ена и Анђа.</p> <p>— Ми смо се спремали да то кажемо на испиту, али ево белаја, није хтео госпо |
| удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упропастити |
| ...</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Вели да је већ бегенисала једног момка.</p> <p>— Ене!{S} Зар |
| е и начин школовања.{S} Који богме вели да не ваља ни само државно уређење и да треба укинути д |
| о.{S} Бегенисао је једну девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто каз |
| арину, поставила вечеру — и они су сели да вечерају.{S} При постављању вечере, Марица је казала |
| никад није с укућанима села да руча или да вечера.{S} Све је она сама седела за ручком и вечеро |
| нису везали, него су на њу само пазили да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли у село, иследник |
| и с Анђом Живанином и да су се заверили да се узму, па се наше дете мало због тога опире.</p> < |
| да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би с |
| глави није ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— О женидби је с |
| </p> <pb n="82" /> <p>— Ви сте ми рекли да га убијем и обећали добро платити.{S} Ја сам готов, |
| говори.{S} Зар је она паметна, кад воли да се уда за голог Јову Илића — или за никога...{S} Пре |
| е зато, што је сиромашна.{S} Да је моли да му опрости, што мора погазити своју дату реч и закле |
| х обадвоје продрма.</p> <p>Мара помисли да Ђура хоће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче |
| она само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу убијамо:</p> <p>— Остави ти то мени.{S} Ја |
| шта то, благо нани?</p> <p>— Обећај ми да ме нећеш карати!</p> <p>— А што бих те карала, благо |
| ево белаја, није хтео господин попа ни да нас пита — одговорише Мара и Крстивије. —</p> <p>— У |
| м то казао баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.</p> <p>— Кажите родитељима да |
| м све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја са |
| због имаћа).{S} Али Јаков није хтео ни да чује за то.</p> <p>— Гледај ти, Томка, те ми спреми, |
| питати.</p> <p>— Јеси ли ти рекла нани да си бегенисала Јову из Трстенице?</p> <p>— Јесам, баб |
| а би га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да т |
| венчавамо!</p> <p>Овако потпуно уверени да су без грешни — Живан и Јаков одоше право капетану и |
| оворио“.{S} Они су били обадвоје сложни да ти једногласно кажу: да их наморавају родитељи и да |
| у волове, па сутра изјутра по хладовини да се врате.</p> <p>Мара је одмах сутрадан јавила Јови, |
| а.{S} Право да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу... |
| е он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда курталисати овог |
| рихватила из његова наручја неке ствари да му олакша.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр |
| ...</p> <p>— Знаш, нано....{S} Рекла си да ме нећеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поодавн |
| оно што ти кажем па мир!... — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p>— |
| је била јединица, отац је не хте давати да се даље школује, јер би морала ићи далеко од куће, а |
| а, кад не знаш, онда, како можеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу |
| и матере, који имате и који ћете имати да жените и да удајете, вама, желим да на последњем час |
| бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве мисли гоним из главе.{S} Њих у мојој глави ниј |
| шку помисао, да ће је родитељи наморати да пође за Крстивоја, те није одмах опазила да јој је Ј |
| ао крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај |
| генисала и мислим да ћете и ви пристати да добијете тако честита и вредна момка за зета.{S} Нис |
| , господин попо, како си могао пристати да им у овоме злочину будеш и ти саучасник.</p> <p>— Је |
| у. — Па онда, како би он могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим |
| одобравати, јер ја никако нећу пристати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала |
| ас родитељи нагнали, те попа неће смети да вас венча — рече Јова.</p> <p>— Тако је.{S} Јова пра |
| има је дошао својој кући.{S} Он се сети да су му волови гладни и жедни, те похита да их намири. |
| и се Мара поодавна допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје дете т |
| мо за онога кога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцније допасти тај исти Крстивоје, кога д |
| Маро....{S} Али, гле хтедох заборавити да ти захвалим за оних 15 дуката, што си ми послала по |
| о да ми буде нана, не може ми забранити да је зовем: тетка.</p> <p>Кад чу Анђа, шта Крстивоје г |
| о у толикој мери, да није имао смелости да започне ма какав говор с Маром, коју је већ толико в |
| ознојен и даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна смрт више главе вије.{S} После малога о |
| убити.{S} Него он ће кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш велики забран, па незнам да л |
| мати за рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p |
| њ на вратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, мом |
| та си се, болан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам т |
| дана, кад си почео долазити нашој кући да товариш жито и тераш на Забреж.</p> <p>— Маро, ускли |
| ве!...</p> <p>— Све, Маро!{S} Ево, реци да се убијем, и то ћу те послушати, јер ми и иначе живо |
| ити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погибе муж на начин како ти мало час рекох.</p> < |
| бреж.{S} Није никако могла да му поручи да дође.{S} Зато је морала чекати док сам дође.</p> <pb |
| а.{S} Играјући у колу до ње, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина доста, како да поч |
| > <p>— Добро, Јово, хвала ти.{S} Гледај да ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пу |
| па јој рече:</p> <p>— Маро, дете, немој да си тако данас снуждена.{S} Та, ето, доћи ће људи да |
| такве спада и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти то ево сада и доказати.{S} |
| о је и мени кума Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би |
| ан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо |
| > <p>— Па добро, Јово — ја ти заповедам да се ожениш!..</p> <p>— Шта ти то велиш, Маро?</p> <p> |
| — рече Јаков.</p> <p>— Па, шта ја имам да кажем.{S} Ви сте обојица паметни и паметно говорите: |
| а ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђим женама, па још, тако рећи јучерањој |
| ту никакву сило употребљавати, већ имам да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хо |
| о Илићу дати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан |
| ући „мило за недраго“.</p> <p>— Ја знам да је тако, него....</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Хоћеш |
| Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не би ни могао наћи?</p> <p> |
| рва у онај наш велики забран, па незнам да ли би га могли тамо убити?</p> <p>— То би лако било, |
| орала дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.</p> <p>— Остави ти, Маро, те |
| знаш ишао Живановој кући.{S} Видео сам да је добра девојка, па још од добре вамилије, а и једи |
| е деца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим закле |
| ара,— сад сам весела.{S} Сад одмах идем да твој кревет растурим, пошто ти у будуће није потреба |
| <p>— Зваћу га... али, пре него што одем да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као своју |
| ила.</p> <pb n="87" /> <p>— Ја не кажем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо сви чекати |
| ило употребљавати, већ имам да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти |
| .{S} Чак сам малочас река, да пристајем да вас слушам и за оно, што није паметно, а то је: да с |
| да се никако не удајем него да останем да вас у вашој старости чувам и слушам, као што сам то |
| аш шта, Маро!....{S} Ја те сад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: |
| ама учинио од свога детета!{S} Па барем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али ов |
| /p> <p>— Чујем, Јово?</p> <p>— Ја видим да си ти паметна девојка, јер о свему паметно судиш.{S} |
| м!...</p> <p>— То није тешко: ја тражим да ми кажеш истину!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило |
| у.{S} Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа Миловановића и ја с |
| на бегенише, јер се <pb n="42" /> бојим да неће бити с њим срећна, ако драговољно не пристане д |
| p> <p>— Зато, што те волим, баш и велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо имућну чове |
| , моја добра Марице; само ти опет велим да добро пазиш, да се они опет не би састајали...{S} Ам |
| ати да жените и да удајете, вама, желим да на последњем часу свога несрећнога живота кажем: да |
| о.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја само желим да ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Ја |
| p> <p>— Не варам се, Јово него те молим да ми кажеш, како се зове та срећна девојка, у коју си |
| > <p>— Време је ту, кћери.{S} Ја мислим да си се већ загледала у којег момка, на кријеш од твој |
| да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш д |
| бра срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће, које је потребно нашој кући.< |
| момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете и ви пристати да добијете тако честита и вредна |
| смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се споразумемо, па тек онда да му одговоримо.{S} Зат |
| и Крстивојеви родитељи нагоне их силом да се узму.{S} Њима је више стало до сједињења њихова д |
| овој кући, да га питам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све углавити. |
| о, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— О женидби је ствар свршена, само |
| и је потребно, само нека буде са срећом да Бог да.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то питање одговорам, ипак из своје урођене доб |
| ми било тешко, што бих тако био спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не |
| е с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети убиством сину Јакова Миловановића.{S} Ај! виде |
| p> <p>— Имаш право али опет ниси требао да учиниш ово грозно дело, од којега смо ми у последњем |
| шћујете своју децу, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите — рече Мара за себе |
| адима... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог |
| бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити да је зовем: тетк |
| амо основну школу, јер му отац није дао да учи више школе; јединац је, па није рад био рад да г |
| а, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га прво курталишем војске.{S} И то сам вала богу исп |
| о не могу да верујем, јер бих тад држао да си се избезумила.</p> <p>— А шта то, бабо? — упита М |
| а и хоће, <pb n="57" /> а мени је казао да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох |
| е више није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од запалења плућа, да не би казао од прекоме |
| би полудео, кад би му газда Живан казао да за њега нема више посла.{S} Мари је било криво, што |
| ати да узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крс |
| ко нерасположено поздравила — њега, као да је гром ударио.</p> <p>Његово, мало час зајапурено л |
| ?</p> <p>— Ти, дете, нерадиш ништа, као да ово није твоја кућа?</p> <p>— Па ви нисте ни тражили |
| .{S} И мржња је све више обузимаше, као да је тек сад почела мрзети.{S} У страшној мржњи против |
| и хладан.{S} Сунце је сијало, али, као да топлоту беше изгубило.{S} Сувомразица стегла, али се |
| смо се једно спрам другог понашали, као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставим |
| весели и радосни — тужни и жалосни, као да им ово није била свадба, него сахрана оних, који су |
| да се ово убиство може ујдурисати, као да је случајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је мала |
| њихову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — то ће лако свак |
| а уживање већ за страшан злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство ш |
| се скоро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам бог светио за несрећу јадне деце.</p> <p>Једн |
| од силних <pb n="52" /> суза и туге као да је још од вашара лежала какву најтежу и најопаснију |
| мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно вече није створено за уживање ве |
| ију кућу Миловановића. — Па ипак то као да беше казна Божја, којом је казнио несрећне родитеље. |
| Тешко и јесте, Живане, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.</p> <p>— |
| } Ја сам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и |
| то у Београд и тамо силан новац расипао да спасе своје дете, које је сам упропастио.{S} Али му |
| ужен у недоглед, опет их нагна на мисао да учине злочин.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| м родитељима, него је, као мама пристао да се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> |
| у да верујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег с |
| наопако био тај момак, који би пристао да узме девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, |
| па да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару за Крстивоја.</p> <p>П |
| море, зар у богатој Посавини ниси нашао да бегенишеш коју другу девојку из какве имућне куће, в |
| срећу тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да девојци обележје.</p> <p>— А! која је та девојка? |
| епирем а још мање свађам, већ сам дошао да те замолим, да вршиш своју дужност како ваља а ако н |
| истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом препирем а још мање свађам, већ сам дошао |
| за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да товари шеницу; имала сам веома нужна посла, зато сам |
| шта би могло бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, другог узрока не знам!...</p> <p>— Кад би |
| ћанин истину.</p> <p>— Ја дијете, право да ти кажем, сумњам у твоју здраву памет, кад тако што |
| без сведока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко |
| та вали Мари Живановој?!</p> <p>— Право да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она ни |
| трсти се, жено, бога ти!</p> <p>— Право да ти кажем, Живане, ако она не би хтела добре воље да |
| во говорио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве несреће, ако у томе не п |
| јатељио то је твоја, Живане.{S} И право да ти кажем твоја ми се Мара поодавна допала.{S} Може б |
| опаснију болест.{S} Оно, ако ћемо право да кажемо, она је била у истини болесна и то јако болес |
| едао и то поодавно, па, ако хоћеш право да ти кажем... овај... ја те волим, вала ка’ и сама себ |
| . попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живановом |
| е да се не узимате по својој вољи, него да сте нагнани од родитеља — рече Јелена.</p> <p>— Тако |
| заволела, да би пре волела умрети, него да без њега живи — нагнала је, те га једном запита:</p> |
| а пре пристала, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, кога она неће.{S} Тешко |
| о, а то је: да се никако не удајем него да останем да вас у вашој старости чувам и слушам, као |
| т!</p> <pb n="28" /> <p>— Ти знаш много да причаш, зато и нећу с тобом више о томе говорити, ни |
| веома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш право, Маро, |
| с Маром.{S} Крстивоје истина није хтео да иде, али кад му је Мара казала:</p> <pb n="71" /> <p |
| ку одустали од те намере, али није хтео да одустане Ђура, већ је извршио убиство, и ако они дво |
| да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море, полудео?{S} |
| о онако јадан, он се својој Томки жалио да га пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет, |
| у господину капетану, да је уча говорио да нема ни самога Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак |
| у и неописану радост, да се одмах решио да јој каже — — све...</p> <p>— Маро, збуњено промуца.< |
| они.</p> <p>— Ти си се толико поварошио да те не могу разумети шта ми говориш.{S} Говори ми син |
| рхтећим гласом Мара.</p> <p>— Свакојако да не може.{S} Али доктор и власт могу видети говориш л |
| повери.{S} Мучио се истина доста, како да почне, али је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих |
| ра узе секиру и поче се намештати, како да управи ударац.{S} Јова и Мара измакоше се до једнога |
| дај своја посла, а немој ме учити, како да вршим своју дужност.</p> <p>— Е добро.{S} Онда збого |
| /> <p>— Оно.... знаш.... ја баш... како да ти кажем... знам како, али не знам... овај... да ли |
| .{S} Састали су се, да се договоре како да покваре венчање Марино и Крстивојево, јер оно свима |
| треба да гледамо, шта да радимо и како да урадимо, те да Мара после каже, да је сам због несре |
| благо што је срцу драго....“ Ма колико да је Мара полагано певала, њу је ипак мајка чула, и ул |
| е гледало шта се ради.</p> <p>Ма колико да је шума била велика, ипак, јака месечева светлост пр |
| има само своју стару мајку, али, ретко да је било у целој ваљевској Посавини девојке, која јој |
| <p>— Маро, ти не знаш како ми је тешко да ти исповедим оно; што срце осећа.{S} Али кад тражиш |
| о овако срећно углавили, хоћемо ли мало да се прођемо по вашару?</p> <p>— Па, вала, можемо!...< |
| и ову нашу заклетву требало ма чим било да утврдимо.{S} Знаш, такав је адет, да које од нас дво |
| ја морам слушати дете!{S} Ди је то било да место кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, Марице, |
| и своју љубав.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би о |
| не воље, удају за ма каква човека, само да је имућан.{S} Ето, за то сам увек и избегавао девојк |
| </p> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио, само да могу тебе узети и с тобом срећан бити!</p> <p>Мара с |
| оде с уверењем, да је све учинио, само да се спасе и добије Мару.</p> <pb n="64" /> <p>Попа, ч |
| договорила, чинила је све могућно, само да увери Крстивоја о својој љубави.{S} Грлила га је и д |
| а ма што говори, док се не пита, и само да на питање одговара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао |
| гао.</p> <p>Јова је на вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ толико времена није виђао.{S |
| сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу само да се светим онима, који су ме унесрећили; који су ми у |
| и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само да слушаш.</p> <p>— Па то је наморавање, бабо.</p> <pb |
| {S} Он је нашао девојку и хоће да идемо да је просимо.</p> <p>— Колико ја знам, у нашој Трстени |
| велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо имућну човеку, па да благујеш, а не да се па |
| ен, вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад |
| с је кукњава пробудила, за то дотрчасмо да видимо шта је, па кад се таква несрећа десила, онда |
| уће Миловановића, Мару је почела лагано да спопада мисао и о самом злочину.{S} Никада ништа рад |
| S} Ово, г. попо, ти ниси могао случајно да изоставиш, већ ја мислим, да се за ово постарао Јако |
| аше јединице, а ту треба паметно и лепо да се разговоримо.{S} Није ти по вољи Јова — добро!{S} |
| у њега не смем тражити, јер знам добро да ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни |
| му стекли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, што више имају — то бољ |
| Ја Маро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим!...</p> <p>— То није тешко: ја тражим д |
| веног и нађе: да је секиром убивен и то да му је прво разбивена глава, па после ударан по телу |
| јеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стар |
| спремљено доста, али тек има још по што да се спреми; — рече Марица.</p> <p>— Па, колико ће јој |
| него што одем да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као своју милу нану за нешто замоли |
| ћан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, као што и ти мене волиш... онда ме тражи о |
| је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крстиво |
| ак попила, кад тако говориш?!...{S} Зар да нам гола Анђа буде сна?</p> <pb n="25" /> <p>— Ја го |
| у прилику, која се, ево, јавила.{S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог зеца пуштам у шуму, па да по |
| га ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p>— Оно.. није душу грешити!{S} Анђа ј |
| </p> <p>Заиста, можда је велика реткост да све четири главне личности у овој причи, које до сад |
| n="79" /> <p>— Немој, болан, овде, већ да потражимо у средини какав стари грм.{S} Не треба да |
| а би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказати послушност |
| дожењи казала: да ја њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани |
| њу, у цркви, да нећете једно друго, већ да су вас родитељи нагнали, те попа неће смети да вас в |
| елим, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће |
| — Хоћу, срећо моја.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза нани раније, па |
| мужа, већ ево сад хоће Петар Јевремовић да начини, да сам га ја с оним поштеним људма убила.{S} |
| ове, отишла је у велику гостионску собу да је опаје и успреми.{S} Пошто је опајала, протресла ј |
| /p> <p>Мара помисли да Ђура хоће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче викати.</p> <p>— Не |
| и с пољупцима запечатили своју заклетву да ће једно друго узети.{S} Али кад га је Мара онако не |
| се, Јово, што тако говориш.{S} Не могу да верујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, |
| нана рече нешто, што ја никако не могу да верујем, јер бих тад држао да си се избезумила.</p> |
| ка је, бабо, оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих в |
| што се и просте сеоске девојке отимају да се удаду за имућна мужа.</p> <p>Било због лепоте, би |
| е је време, <pb n="51" /> — па не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све |
| риви бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је истина што ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то |
| новић, из Трстенице, јер и они сматрају да је сваки онај луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад с |
| ћу и спремила вечеру, на рече Крстивоју да отиде на улицу, те да зовне Јакова, који се разговар |
| у испословао.{S} Сад већ меркам прилику да га оженим.</p> <p>— Треба, треба, Јакове.{S} Има чов |
| ђу, али није никако имао згодну прилику да јој то каже.{S} На свадби Митра Стевановог указа му |
| се већ руковао с осталима, пружио руку да се с њом поздрави.</p> <pb n="40" /> <p>— Како си ти |
| а увредити.{S} Али кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога детета — Бог прашта.</p> |
| Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару за Крстивоја.</p> <p>Пролазећи кроз вашар, Јако |
| искреном љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да |
| осећа.{S} Али кад тражиш истину, истину да ти и кажем.{S} Има <pb n="11" /> неко време, како са |
| ово, ја бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као у некој за |
| } Али опет ти велим, да прво треба Мару да запитамо, да ли га она бегенише, јер се <pb n="42" / |
| није могао веровати.{S} Зато викну Мару да дође.{S} Хтео је из њених уста да чује да ли је тако |
| осподин капетан је наредио своме писару да изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер ј |
| ubSection" /> <p>Ови злочинци држали су да их нико није гледао кад су извршили овај грозни злоч |
| ловановића, изоставио уобичајену праксу да пита младенце да ли се воле и да ли драговољно из љу |
| ро; ту су стари грмови.{S} Ја мислим ту да сечемо!</p> <p>Крстивоје послуша Мару, па испреже во |
| сада слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш весела и задовољна.{S} Боље је да се сада на м |
| д и он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву добру мирашчику.{S} Та у нашој Посави |
| p> <p>— Зато, што ја тако хоћу.{S} Хоћу да и ти будеш тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си |
| рам, ипак из своје урођене доброте хоћу да ти одговорим:{S} Ја синко, своју свештеничку дужност |
| ите рад и послушност, јер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу да слушам у кући, коју мрзим.</p> < |
| , јер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу да слушам у кући, коју мрзим.</p> <p>— Аох!...{S} Шта н |
| и, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе моме наметнутом младожењи каза |
| ем: да ни пошто не натерујте своју децу да се узимају с онима, које не воле.{S} Брак, који није |
| огу, добро! — и отрча да изнесе столицу да Крстивоје седне, јер није хтела да га у кућу зове, к |
| акове, имамо једно дете, па би био грех да га унесрећимо, ако му другу коју доведемо, коју он н |
| >Свештеник приступи осуђеним и позва их да се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се исповеда |
| луша Мару, па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} |
| удавили заједно с дететом, и рекао бих да је умрла на порођају, али како ћемо Крстивоја?</p> < |
| еће добро понети летина, те и заборавих да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. |
| ри ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва својој баба То |
| .{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу |
| ашу јединицу дамо једном голаћу, па баш да је све тако — као што ти рече.</p> <pb n="30" /> <p> |
| авцату истину рекао!...</p> <p>— Па баш да си ми и истину казао, каква <pb n="21" /> вајда од т |
| етру:</p> <p>— За што ти, Петре, не даш да ми нашега милога покојника извадимо испод дрва?{S} Н |
| </p> <p>— Е па онда већ треба да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Оно и треба Јакове.{S} Али — зна |
| овру, за којом си крвљала, већ остављаш да ти је ја дижем? — рече јој једнога дана љутито свекр |
| у будеш млада....</p> <p>— Јес, то имаш да кажеш Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ја сам казала |
| ар ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту никакву сило |
| ислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и о |
| у ти то ево сада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио од сиромашних сељака још „на |
| ло с мојима не поразговорим.{S} Ти знаш да је то ред.</p> <p>— Па тако је, Живане!{S} Ја против |
| ро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, под оно брдашце у сред забрана.{ |
| о с тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уст |
| то си ми казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала у Јову.</p> <p>— А за што нано?</p> |
| <p>— Јово, мени је много жао што нећеш да ми кажеш име те девојке?...</p> <p>Јову подиђоше жма |
| <p>— Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Живановом?</p> <p>— Ја, ако Бог да, т |
| n="69" /> <p>— Бих, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> |
| ети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже главу погледа га право у |
| сно вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — претим!</p> <p> |
| p> <p>— Онда ти ниси паметна, кад велиш да <pb n="35" /> је паметно, што једно дериште говори.{ |
| ти.</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш да је моја кућа једина у Посавини с којом би се ти драг |
| на што ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се |
| <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Зар баш желиш да ти кажем име девојке, у коју сам се загледао.</p> <p |
| аш у моје казивање?{S} Ваљада не мислиш да сам га ја убила.</p> <pb n="87" /> <p>— Ја не кажем |
| твој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да у такве спада и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш |
| у пристати...!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка |
| рилика, већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од литре меса и текао ово имаће за |
| „на зелен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3 |
| с, ћерком једнога Живана Ђурића, па још да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети уб |
| ајци, да је тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће одбити.... <pb n="23" /> Ја је, н |
| о тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— А што н |
| оје се удајете, имајте увак па уму: <hi>да је главни основ срећи брачнога живога љубав, здравље |
| лите као родитељи, па за то и треба <hi>да ме усрећите!</hi></p> <p>— Зато, што те волим, баш и |
| слушати само док ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимате из љубави и драге воље, или ва |
| био будала, да не кажем луд, што сам је давао у школу, а још већа будала, што сам јој куповао и |
| — што је била јединица, отац је не хте давати да се даље школује, јер би морала ићи далеко од |
| сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећној мајци.{S} С тога постави стражу од де |
| ваде Крстивоја испод дрва, али Петар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћи ни до самих |
| коју мрзим.</p> <p>— Аох!...{S} Шта нам даде бог!? узвикну боно Томка.</p> <p>— Оно, што сте и |
| Мара га пољуби у руку: узе паре, па их даде нани.</p> <p>— Па кад ћемо прошевину и свадбу, при |
| и.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати.</p> <p>— Али, ако опет з |
| нуждена.{S} Та, ето, доћи ће људи да ти даду обележје, па треба да си весела.{S} Добри су, синк |
| ш.</p> <p>— Добро, Маро, слушаћу те.{S} Дај ми паре!{S} А сад с богом!</p> <p>— Срећан ти пут!< |
| >— Нисам ја ваљда, Маро, полудео, да те дајем њему и подобнима њему.{S} Нека он тражи своју при |
| још једаред вас молим, не <pb n="47" /> дајте ме у кућу Миловановића, јер ћу у њој бити несрећн |
| од тога нема вајде, јер њу родитељи не дају за голаће, него је, и преко њезине воље, удају за |
| без љубави везаног брака.{S} Последица, дакле, несавесног поступка једних несрећних родитеља, к |
| ко на очима, лепа девојка.</p> <p>— Е — дакле чуј!</p> <p>Ја је добре знам.{S} Распитивао сам, |
| о је наш — лако је то учинити.</p> <p>— Дакле остајете ли при речи.</p> <p>— Као и свагда, попо |
| то су злочинци радили.</p> <p>Слушче је дакле с грма све чуло, што се говорило и видело, што се |
| имо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више надати.{S} Они су срећни и |
| н, али ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са мном.</p> <pb n="70" /> <p> |
| — Тако је, бабо!{S} Ја сам се заклела и дала своју девојачку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш |
| сто љубави и волења, мрзе и презиру.{S} Далеко нека буде то од нашег детета.{S} Бог нека сачува |
| а, те се поред њих, дотерао тако, да је далеко измакао иза својих другова.{S} Но поред свега то |
| и грм и исцепа га.{S} Сваки удар секире далеко је одјекивао по тихој и немој вечери и чињаше се |
| и да се даље школује, јер би морала ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли поднети.{S} От |
| лату у овом марамчету.{S} Те су ми паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S} |
| ла, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, има |
| ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована Илића из Трстенца.</p |
| ија девојка на свету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби не |
| ећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?</p> <p>— Нису... они су |
| <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило?{S} К |
| веду у затвор иследне власти, где ће се даља истрага водити.</p> <pb n="90" /> <milestone unit= |
| а јединица, отац је не хте давати да се даље школује, јер би морала ићи далеко од куће, а родит |
| волове кроз забран, а Мара је седела и даље на колима, и терајући волове посматрала је хоће ли |
| више пута свога мужа како сав ознојен и даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна смрт више |
| Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати пријатељи, само што ћу ја до века остати не |
| .{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> <pb n="74" /> <p>Сви савети Живанов |
| тсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у злату |
| да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо имућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S |
| пада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не налаз |
| ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, кога она нећ |
| огли учинити ту бруку, да нашу јединицу дамо једном голаћу, па баш да је све тако — као што ти |
| теби и твојој души ако тако учиниш и на дан венчања!</p> <p>— У колико се ја сећам, то није ист |
| је постигла заслужена казна.</p> <p>На дан претреса Мара и Јова одрекоше своје признање код ис |
| , чијем детету убиством претиш.{S} Кроз дан два, бићеш у бувари — с оне стране катанца.</p> <p> |
| неможемо убити.{S} Него он ће кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш велики забран, па нез |
| Иван-дан, — рече Марица.</p> <p>— Сваки дан је божји.{S} Ми пристајемо,...{S} Иван-дан је добар |
| ристигла је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разговарати....</p> |
| мене зоре тринајестога Маја. — Несрећни дан, несрећан датум за још несрећнију кућу Миловановића |
| ног купио једну башту купусару, а један дан орања од Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се носио боље |
| проспавају.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Бледуњава месечева светлост продирала је кроз г |
| аву под велики орах у авлији.{S} Ту цео дан преседи.{S} Од дана својег доласка у кући Милованов |
| олео више од живота свога.</p> <p>Сутра-дан је поранио и отишао господин попиној кући.</p> <p>— |
| II.</head> <p>Освануо је празник Спасов-дан.{S} Мара је, као и обично, устала рано.{S} Пошто је |
| је божји.{S} Ми пристајемо,...{S} Иван-дан је добар... осам дана још до њега.</p> <p>— Онда... |
| још до њега.</p> <p>— Онда....{S} Иван-дан, Живане — рече Јаков.</p> <p>— Па добро!{S} Нека бу |
| иш, Марице?</p> <p>— Ја мислим:{S} Иван-дан, — рече Марица.</p> <p>— Сваки дан је божји.{S} Ми |
| lestone unit="subSection" /> <p>На Иван-дан кад је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, отишао |
| 7"> <head>VII</head> <p>Освануо је Иван-дан.</p> <p>Мара, и мајка јој Марица, устале су раније, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дан је ведар и хладан.{S} Сунце је сијало, али, као да |
| е њихове смрти, Јови је остало само два дана орања, једна кућица с малом окућницом и два јака в |
| осиљати.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога дана само проклињати онај час, кад сам се родила.</p> < |
| то тако радиш? — рече јој Томка једнога дана.</p> <p>— А шта ти ја радим?</p> <p>— Ти, дете, не |
| ш да ти је ја дижем? — рече јој једнога дана љутито свекрва.</p> <pb n="73" /> <p>— А зашто би |
| о за несрећу јадне деце.</p> <p>Једнога дана ишао је пријатељ Живану, да му се јада на његову М |
| зато нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да товари шеницу; имала сам веома |
| времена није виђао.{S} Управо од онога дана, када су се договорили и с пољупцима запечатили св |
| а не називам бога никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уапсила, |
| ио шеницу и возио на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо предавао жито београдском трговцу |
| дани грђи од грђег, јер је Мара сваког дана све горе поступала са свекром и свекрвом.{S} Мара |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Једног дана, по свршеном испиту и прошевини, небаш случајно, с |
| е и прирашћивала за срце.</p> <p>Једног дана, кад дође да товари жито, газда Живана није било к |
| у авлији.{S} Ту цео дан преседи.{S} Од дана својег доласка у кући Миловановића, ништа није ура |
| id="SRP19002_C10"> <head>X</head> <p>Од дана, кад се Мара с Јовом договорила да убију Крстивоја |
| тајемо,...{S} Иван-дан је добар... осам дана још до њега.</p> <p>— Онда....{S} Иван-дан, Живане |
| ање....</p> <p>После свадбе на неколико дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, који га је уапс |
| овора с мајком протекло је већ неколико дана, а њезина нана није још казала Живану Марину жељу. |
| у тугу и бог, који јој срце, већ толико дана, параше.{S} Она сад више није била лепа ка’ на ваш |
| у, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> <p>— Како то, кад човек нем |
| ћа из Трстенице уапси бар за месец и по дана.{S} Изнеше зато свој познати разлог, да их не би у |
| сам ни крив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако неправедан, као и људи.{S} |
| нити ћу њега за то питати.{S} Идем ових дана Живановој кући, да га питам, хоће ли са мном да се |
| е.{S} У њега се она загледала још првих дана, кад је код њезина оца почео радити као кириџија, |
| сам се, Јово, у те загледала још првих дана, кад си почео долазити нашој кући да товариш жито |
| је ново, Јакове?</p> <p>— Знам! — Ето, данас ћата Драгутин читао је новине, како је од странац |
| сам се загледао у Анђу Живанину....{S} Данас, у колу на свадби Митра Стевановог, ја сам јој то |
| а ваља све прибавити, што јој треба.{S} Данас — сутра, ако се укаже добра прилика, треба да је |
| } Онда је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од силних <pb n="52" /> суза |
| оцније допасти тај исти Крстивоје, кога данас не бегенише.{S} Ја те ово молим само за то, што с |
| , тако била велика љубав према мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ |
| </p> <p>— Ти знаш, Живане, зашто сам ја данас <pb n="53" /> дошао твојој кући, па бих баш био р |
| у.{S} Морамо наш <pb n="77" /> живот од данас другаче окренути.{S} Шта је, да је — ту је!{S} Са |
| ње наше куће, а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућа.{S} Ја мислим, да својом |
| а кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописано |
| .</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви данас чините велико зло, што упропашћујете своју децу, |
| а, Маро?</p> <p>— Хоћеш ли ти, да се ми данас овде заверимо, да ћемо се узети ма то било и прот |
| еш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, као што и ти мене |
| о те њихове доброте и поштења, не би ти данас овако љутила својом тврдоглавошћу, своје старе ро |
| Али помисао, да ће овакав живот каквим данас живе, бити продужен у недоглед, опет их нагна на |
| г случаја погинуо.</p> <p>— Ја никад до данас нисам био убица и неваљао човек, те за то не знам |
| :</p> <p>— Маро, дете, немој да си тако данас снуждена.{S} Та, ето, доћи ће људи да ти даду обе |
| ме толико волиш, онда им можеш рећи још данас при вечери.</p> <p>— Право велиш, Анђо.{S} Тако ћ |
| } У тако несрећном животу, пролазили су дани и месеци.{S} Мара се почешће састајала с Јовом и с |
| ion" /> <p>У кући Миловановића текли су дани грђи од грђег, јер је Мара сваког дана све горе по |
| јала је и с најгорим у селу.{S} По целе данове проводила по кућама, о којима се није најбоље го |
| воја о својој љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што је волел |
| , да повечерамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— |
| ропашћујете своју децу, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите — рече Мара за |
| ао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао господин попо, али ми је отимају људи, којима су ду |
| и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви данас чините велико зло, што упропашћ |
| чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— |
| одговара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао Бог, да повечерамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао је Б |
| види света.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она сиротиња, с којом је Жив |
| мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити да је зовем: |
| ла нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми |
| је само основну школу, јер му отац није дао да учи више школе; јединац је, па није рад био рад |
| о јутро, господин попо!</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао господин п |
| и против моје воље и заклетве коју сам дао оној девојци?!</p> <p>— Детиња заклетва не вреди ни |
| Живановом столу.</p> <p>— Бог ти добро дао, Јакове!</p> <p>— Како си, Живане, јеси ли здраво!< |
| е учинити велико зло, ако ме за њега не дате...</p> <p>— Ти си, дете, паметнија од мене, јер си |
| и хоћемо?</p> <p>— Па тако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоће |
| кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав ж |
| чула?</p> <p>— Па добро, бабо, немој ме дати — не морам се ни удавати.</p> <p>— Нећеш, ваљда, о |
| И — ми тебе можемо само таквом момку и дати</p> <p>— Ја, нано, Јову волим... много волим.{S} Ј |
| био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опријатељимо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јак |
| ражити, јер знам добро да ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши — тражит |
| да ће и Живан једва дочекати и без речи дати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, |
| о пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо дати голаћима у нашим кућама?</p> <p>— Па тако је, Јако |
| грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнна кућа Миловановића.</ |
| ст.</p> <p>— Е, немогу ти ја Јово Илићу дати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно допада, ал |
| да му опрости, што мора погазити своју дату реч и заклетву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, видео |
| ајестога Маја. — Несрећни дан, несрећан датум за још несрећнију кућу Миловановића. — Па ипак то |
| p> <p>— Немој, Ђуро, по богу, брате!{S} Даћу ти све што имам, само немој Јову убити!...</p> <p> |
| се Петру:</p> <p>— За што ти, Петре, не даш да ми нашега милога покојника извадимо испод дрва?{ |
| То беше тренутак неописане радости.{S} Два се срца сродише, да доцније осете сву горчину варљи |
| , и...</p> <p>— Неће бити маленкост.{S} Два пута ти је, као на испиту, а може бити и више; неће |
| а ко ти то узима срећу и како?</p> <p>— Два човека, или боље рећи нечовека, који су отимајући с |
| Њима је више стало до сједињења њихова два велика имања, но до среће и живота њихове деце.{S} |
| орања, једна кућица с малом окућницом и два јака вола.{S} Сем тога, имао је добра окована кола. |
| јем детету убиством претиш.{S} Кроз дан два, бићеш у бувари — с оне стране катанца.</p> <p>— За |
| ко брзо раставити се с њом и остати као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и јесте, Живане, али |
| После њихове смрти, Јови је остало само два дана орања, једна кућица с малом окућницом и два ја |
| итеља, носио се свагда чисто и лепо.{S} Двадесет прва му је година.{S} Од војске је ослобођен, |
| а, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у злату у овом марамчету.{S} Те с |
| наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је сад у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ оженио, не |
| лачком милошћу смртна казна замењена са двадесетогодишњом робијом.</p> <p>1896 године</p> <p> < |
| и то учинила, јер вас све волим.{S} Ове две девојке што су ми своје; а вас двојицу, што сте доб |
| , да се опријатељимо, те да од јако ове две куће буду једна кућа — кућа наше деце.</p> <p>— Па |
| а<ref target="#SRP19002_N1" /> за једно две три недеље била би спремна, те за то мислим прошеви |
| удете сретни, а и доста је што смо нас, двоје несрећни — рече Мара.</p> <p>— Мара има право — р |
| Ђура, већ је извршио убиство, и ако они двоје викнуше, да не убија.</p> <p>Пошто је иследник за |
| ао тајанствене авети, и осветљаваху ово двоје, те се лепо могао видети рад Марин и Крстивојев.< |
| и, дете моје, тај рачун, што сте га вас двоје градили без крчмара.{S} Наћи ће теби бабо момка, |
| {S} Знаш, такав је адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> <p>— Пристајем.{S} Но, |
| е да јој муж спава, па ману руком и она двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче се намештати |
| " /> <p>— Е, врло добро!{S} Хајте и вас двојица да нам помогнете, да несрећнога Кристивоја изву |
| Ове две девојке што су ми своје; а вас двојицу, што сте добри и што вас оне воле.{S} Сад слобо |
| ане, Петре, Стеване, Никола! вежите ову двојицу, јер су они убили Крстивоја — рече Петар.</p> < |
| изусти преседник поразише све па и ову двојицу везаних.{S} И они задрхташе од речи, које сушту |
| ево, јавила.{S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог зеца пуштам у шуму, па да после ’ватам мршавога |
| чад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} Има девојака, које би уживале, да се момци око њих јагме, а |
| ба, треба, Јакове.{S} Има човече, доста девојака.{S} Наћи ћеш ти лако девојку за твог Крстивоја |
| Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, има доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа најлепша, најбољ |
| опасте.{S} Колико ли је и колико младих девојака и момака унесрећио сам родитељ, везујући „мило |
| , да је она већ заволела другог, али је девојачка стидљивост уздржа.</p> <p>Разговор, који се в |
| ки снег.</p> <p>Мара је опет први зрели девојачки поглед бацила на Јову.{S} Јова је први и једи |
| бабо!{S} Ја сам се заклела и дала своју девојачку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да није |
| ја ћу теби, ево, праву истину рећи.{S} Девојка, која ти жели сваку срећу и добро, ка’ и самој |
| е.</p> <p>— А гле Маре?!{S} Море читава девојка!{S} А како, Маро?</p> <p>— Вала Богу, здрава са |
| .</p> <p>— Знаш наша је Мара већ читава девојка, па ваља све прибавити, што јој треба.{S} Данас |
| , рећи ћу јој, да ћу бити најнесрећнија девојка на свету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јо |
| поштени, па и лепи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе ко |
| ак... па, не било му урока, леп ко нека девојка.</p> <p>— Шта ћемо.{S} Јединац па га пазимо ка |
| аша Мара, нека вам жива, порасла велика девојка.{S} Снажна к’о какав снажан момак и бога ми и в |
| "29" /> <p>— Па ти си, Маро, већ велика девојка, време је да ти тражимо младожењу... а?</p> <p> |
| о, што си лепа, вредна, добра и поштена девојка, и, што бих — кад си таква, био с тобом срећан! |
| м и новцем, али је добра срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће, које је |
| за другог.{S} Па после — она је паметна девојка...</p> <p>— Онда ти ниси паметна, кад велиш да |
| ово?</p> <p>— Ја видим да си ти паметна девојка, јер о свему паметно судиш.{S} Но, често пута, |
| лим да ми кажеш, како се зове та срећна девојка, у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да л |
| , да те не смем волети што си сиромашна девојка?!</p> <p>— Можеш, али опет ти велим: каква вајд |
| и нарави, али је, онако на очима, лепа девојка.</p> <p>— Е — дакле чуј!</p> <p>Ја је добре зна |
| не несрећне удаје јер је она била добра девојка, коју су упропастили њени родитељи с Јаковом и |
| ивановој кући.{S} Видео сам да је добра девојка, па још од добре вамилије, а и јединица у онако |
| прилика да му буде друг у животу.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из |
| евојци обележје.</p> <p>— А! која је та девојка?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђурића из Дрена. |
| је узме.</p> <p>— А која је то честита девојка?</p> <p>— То је Анђа Живанина, његова комшика.< |
| ло.</p> <pb n="20" /> <p>Анђа је сирота девојка; има само своју стару мајку, али, ретко да је б |
| 21" /> вајда од тога?!{S} Ја сам сирота девојка, а ти јединац имућне куће Миловановића...</p> < |
| да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка само с мајком шалила.</p> <p>— Маро, дете моје. |
| ви у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојке су се отимале, која ће се пре до њега у колу ух |
| је богаштина највише њему и привлачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав ћифта сеоски прод |
| бра је ја.{S} А ти ономад рече: да нема девојке, као што је Анђа Живанина, и да се нећеш другом |
| Колико ја знам, у нашој Трстеници нема девојке која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш вол |
| учинила, јер вас све волим.{S} Ове две девојке што су ми своје; а вас двојицу, што сте добри и |
| коју сам ја хтео узео је други, а друге девојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш ти мораш узети ко |
| <p>Крстивоје волео је Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара |
| пе ношње, тек су њега волеле све сеоске девојке, а он на против, волео је само једну.{S} Јест ј |
| а ни мало чудити што се и просте сеоске девојке отимају да се удаду за имућна мужа.</p> <p>Било |
| е обавијену око главе’ исто као варошке девојке — помодарке.</p> <p>Мара је учила четири разред |
| у девојку у твоме селу, на те се остале девојке не тичу, нити с њима имаш воље да говориш!{S} Ј |
| </p> <p>— Зар баш желиш да ти кажем име девојке, у коју сам се загледао.</p> <p>— Желим!</p> <p |
| ми се смејати кад ти будем казао име те девојке?</p> <p>— А што болан, да ти се смејем?</p> <p> |
| много жао што нећеш да ми кажеш име те девојке?...</p> <p>Јову подиђоше жмарци.{S} Видео је, д |
| рагоцених особина једне добре и честите девојке.</p> <p>Кристивоје се поодавно загледао у Анђу, |
| о да је било у целој ваљевској Посавини девојке, која јој не би завидела на њеној лепоти.{S} Ту |
| ћан.{S} Ето, за то сам увек и избегавао девојке.</p> <p>— Па добро, Јово, зар се ти још ниси ни |
| онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом девојком, Маро!</p> <p>— Скојом ти хоћеш!</p> <p>— Ону, |
| елиш, да га оженимо без његова знања, с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би |
| ну, лепу, вредну и имућну <pb n="38" /> девојку, а таквих је у нас ређе.{S} Гола ми не треба.{S |
| био тај момак, који би пристао да узме девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, већ да |
| имућних родитеља.{S} Лако је мени наћи девојку за нашу кућу.</p> <p>— Ти велиш неку имућну мир |
| злади се ти, дете!{S} Тебе ће бабо наћи девојку, с којом ће наша кућа бити задовољна.</p> <p>— |
| , море!</p> <p>— Ето то.{S} Он је нашао девојку и хоће да идемо да је просимо.</p> <p>— Колико |
| че, доста девојака.{S} Наћи ћеш ти лако девојку за твог Крстивоја.{S} Он је добар и леп младић. |
| ?</p> <p>— За то, што ти имаш у друштву девојку, скоро вршњакињу, која, мислим, није баш таква, |
| — За то, бабо, што он одавно воли другу девојку, сиромашну, али врло честиту, и заверио јој се |
| вини ниси нашао да бегенишеш коју другу девојку из какве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Жи |
| b n="9" /> и да је бегенисао неку другу девојку из свога села.</p> <p>Мара се такође снебивала, |
| се, — можда — већ загледао у неку другу девојку у твоме селу, на те се остале девојке не тичу, |
| о, да се Јова већ загледао у неку другу девојку — а међу тим, она га је већ толико заволела, да |
| је не мисли тако.{S} Бегенисао је једну девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и |
| ро, Јово, зар се ти још ниси ни у једну девојку загледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не знам, |
| еко време, како сам се загледао у једну девојку.{S} Веруј Богу, да би ми веома тешко било, кад |
| раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девојку?</p> <p>— Молим те, нано, говори ти о Анђи, а н |
| н можда волети какву честиту, сиромашну девојку?</p> <p>— Какав би наопако био тај момак, који |
| ли добра пријатеља, а теби добру и лепу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не беген |
| амет?!</p> <p>— Бегенисати једну сироту девојку.{S} И ко је још у свету више волео празну кућу |
| тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да девојци обележје.</p> <p>— А! која је та девојка?</p> < |
| ом па извади десет дуката, као обележје девојци, и метну их на совру.{S} Мара га пољуби у руку: |
| моје воље и заклетве коју сам дао оној девојци?!</p> <p>— Детиња заклетва не вреди ни луле дув |
| и само да на питање одговара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао Бог, да повечерамо! — рече Жива |
| а Димитрија, Томкино слушче и рече му: „Дед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је било ноћас овд |
| мо.{S} Није ти по вољи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она с |
| извесног времена, иследна власт је ово дело иследила и окривљене спровела суду.{S} Па захтев и |
| и опет ниси требао да учиниш ово грозно дело, од којега смо ми у последњем тренутку одустали — |
| , не од зиме, већ од помисли па страшно дело, које је намерила да изврши.{S} Гледала је више пу |
| ациони суд, расмотрив сву радњу по овом делу, нашао је, да је судска пресуда према учињеном зло |
| и и с тобом срећан бити!</p> <p>Мара се демонски смешила.{S} Очи јој необично севаху и чисто го |
| ог тога, што се свуда и на сваком месту дерао, како неваља овакво уређење општина; како неваљај |
| летре.</p> <p>— Чули ти, Томка, шта ово дериште вечерас говори? — рече Јаков.</p> <p>— Чула сам |
| да <pb n="35" /> је паметно, што једно дериште говори.{S} Зар је она паметна, кад воли да се у |
| ћној мајци.{S} С тога постави стражу од десет снажних и поштених људи.</p> <p>Сваки је чуо запо |
| <p>Јаков се рукова с Марицом па извади десет дуката, као обележје девојци, и метну их на совру |
| што може, то је, да буде сведок, ако се деси каква несрећа.</p> <p>Мара је у колима целим путем |
| видимо шта је, па кад се таква несрећа десила, онда нам је хришћанска дужност, да се овим неср |
| који је био привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђуром.</p> <p>Мари је владалачком милошћу см |
| ара и Јова дивље викали: <hi>„Не“</hi>, дете се толико уплашило, да се у мал’ није стропоштало |
| деш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, дете моје, кад тебе удомим — благо мајци.</p> <p>— Боже |
| дитељске савете.</p> <p>— Маро!{S} Оди, дете!</p> <p>— Шта је, нано?</p> <p>— Ти си чула, да те |
| о.</p> <p>— Бог с тобом и анђели божји, дете!{S} Како би ти такве мисли могле доћи на памет.{S} |
| о ме за њега не дате...</p> <p>— Ти си, дете, паметнија од мене, јер си учила школе и читала књ |
| p> <p>— А шта ти ја радим?</p> <p>— Ти, дете, нерадиш ништа, као да ово није твоја кућа?</p> <p |
| добра домаћица.</p> <p>— Разлади се ти, дете!{S} Тебе ће бабо наћи девојку, с којом ће наша кућ |
| еоградском трговцу.</p> <p>— Батали ти, дете моје, тај рачун, што сте га вас двоје градили без |
| ли — рече радосно Мара.</p> <p>-— Маро, дете, немој тако!{S} Зар се не бојиш казне божје?</p> < |
| ка само с мајком шалила.</p> <p>— Маро, дете моје.{S} Твоја ми нана рече нешто, што ја никако н |
| ели клети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, дете, зашто тако радиш? — рече јој Томка једнога дана.< |
| ка опазила, па јој рече:</p> <p>— Маро, дете, немој да си тако данас снуждена.{S} Та, ето, доћи |
| па тек онда да му одговоримо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да будемо спремни, шта да му |
| S} Да ли да му дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти в |
| } Сирота мајка!{S} Она је заборавила да дете не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га сн |
| арице, непажљива жена.{S} Како си могла дете пустити само с оном лолом, те јој завртео мозак, д |
| но?!</p> <p>— Говорим ти оно, што ми је дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у богатој П |
| но нашој кући.</p> <p>— Богами и ако је дете — паметно каже!{S} Против Анђе не може нико ништа |
| >— Мени је драго и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, ка |
| ="17" /> који би увек погинули за своје дете, некад се тако избезуме, да га и упропасте.{S} Кол |
| ти мало љутнути, али ја морам за своје дете тражити прилику, а твоја Мара је за њ права прилик |
| тамо силан новац расипао да спасе своје дете, које је сам упропастио.{S} Али му је било узалуд. |
| .{S} Оно је Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и не тра |
| ван Ђурић своју крваву тековину и своје дете таквим голаћима као што си ти Јово!...{S} Гледај т |
| Ама, чујеш ли ти, бабо, као год што се дете загледало сада у Анђу тако ће се сутра загледати и |
| чудна жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће дете сутра, чим види Живанову Мару, то исто казати: „Хо |
| а су се заверили да се узму, па се наше дете мало због тога опире.</p> <p>— Оно, ако ћемо, Жива |
| зи с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећ |
| и то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће хтети |
| падне?</p> <p>— Па зар ја морам слушати дете!{S} Ди је то било да место кокоши — јаја какоћу... |
| и луле дувана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би требало сам да п |
| Марице, како ти се допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је д |
| немој ми ту којешта дробити, као и ово дете — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи морај |
| а бабу, како можеш волети мене — његово дете?</p> <p>— Ја тебе волим зато, што си лепа, вредна, |
| >— Молим те, Живане да за сад послушамо дете и да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} |
| какве несреће, ако у томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам сирота, па |
| наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, па би био грех да га унесрећимо, ако му другу кој |
| та сеоски продао за паре и своје рођено дете, онда се не треба ни мало чудити што се и просте с |
| ће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно дете!</p> <p>— Ја сам се... овај... знаш... загледала у |
| > <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: „Немој, бабо, ти тражити другу, ј |
| газда, а ти Драгутине ћато, запиши што дете буде казивало.“</p> <pb n="88" /> <p>Димитрије пок |
| шта си са својим парама учинио од свога детета!{S} Па барем да имам још које — ни по јада нека |
| на силу да убију и срећу и живот свога детета — Бог прашта.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем, Јов |
| резиру.{S} Далеко нека буде то од нашег детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару од тога!{S} Али... |
| акве несреће, па је зато била на страни детета — свога јединца, и ако јој се Мара јако допадала |
| орођај, па би је тада удавили заједно с дететом, и рекао бих да је умрла на порођају, али како |
| роклет био и завишо уча и Јова, који ми детету отроваше памет.</p> <pb n="45" /> <p>— Немој, ба |
| нашој кући.</p> <p>— Али, ако се момак детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја морам слушати дет |
| {S} Ај! видећеш, Јово, голи сине, чијем детету убиством претиш.{S} Кроз дан два, бићеш у бувари |
| а слушам тога безбожника, те да купујем детету књиге, из којих је научила, да ми ту ваздан дроб |
| ве коју сам дао оној девојци?!</p> <p>— Детиња заклетва не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Ја, б |
| е би одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве |
| ца вазда слушала, ипак су се бојали, да деца не кажу господин попи, да су их родитељи наморали |
| ном, а ја држим, <pb n="65" /> да ће се деца после прве ноћи заволети, те се ми нећемо огрешити |
| .</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш — баш к |
| ећни родитељи, и поред свега, што су их деца вазда слушала, ипак су се бојали, да деца не кажу |
| лика имања, но до среће и живота њихове деце.{S} Али су они знали докле вреди њихово наморавање |
| пак родитеља при женидби и удадби своје деце. —</p> <p>И, ја сам у овој мојој приповетци исприч |
| аћа упропашћују срећу и будућност своје деце, срећу свога јединца и своје јединице.{S} Но се чу |
| о да се сам бог светио за несрећу јадне деце.</p> <p>Једнога дана ишао је пријатељ Живану, да м |
| ме послу, јер од тога зависи срећа ваше деце.</p> <p>Ви, који се жените и ви које се удајете, и |
| ве две куће буду једна кућа — кућа наше деце.</p> <p>— Па добро, пријатељ Јакове.{S} Нека буде |
| увек бива, кад се не мисли на будућност деце своје, а тако ће увек бивати, до год новац <pb n=" |
| S} Слушаћемо вас као што приличи доброј деци.</p> <p>— Ја признајем, синко, да је тако.{S} Али |
| а, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Тешко деци таквих родитеља!...</p> <milestone unit="subSectio |
| свима доноси несрећу.</p> <p>— Ви сте, децо, сви четворо мени изјавили жељу, да се на само сас |
| е Мара и Крстивије. —</p> <p>— У цркви, децо, мора вас питати; зато реците да се не узимате по |
| ри и што вас оне воле.{S} Сад слободно, децо, ваш састанак и ваш говор остаће од моје стране ве |
| док ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимате из љубави и драге воље, или вас је неко на |
| — каза Јова и Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте казали никоме, да сте се овде к |
| а имућних људи тако поступају са својом децом.{S} Кад сам био војник у Београду, ја сам гледао |
| арис, па ће за то морати у цркви питати децу: да ли се узимају драге воље и из љубави.</p> <p>— |
| едам своја посла, светим водицу, крстим децу, молим се богу за здравље и дуг живот мојих парохи |
| о је лишило живота <pb n="92" /> њихову децу, а и мене привезало за колац.{S} Они су овај брак |
| 8" /> родитеље руководи да жене и удају децу своју.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Седа |
| ите велико зло, што упропашћујете своју децу, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упроп |
| а кажем: да ни пошто не натерујте своју децу да се узимају с онима, које не воле.{S} Брак, који |
| ајте од овакве несреће свој дом и своју децу...</p> <p>Страховити пуцањ из пушака среских панду |
| лим, а особато кад испитујеш и венчаваш децу умућних родитеља!...{S} С богом!</p> <p>Јова оде с |
| а се онакви жалосни догађаји не би више дешавали у нашем народу.</p> <p>Ви, који имате да женит |
| > <p>— Па зар ја морам слушати дете!{S} Ди је то било да место кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси |
| дући тако сви у гомили, чују Мару, чија дивља дрека проламаше тихи ваздух румене зоре тринајест |
| ад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова дивље викали: <hi>„Не“</hi>, дете се толико уплашило, д |
| “ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну кошуљу са узаним порупчићима, па онда чоано јелеч |
| {S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од запалења плућа, |
| екрви.</p> <p>— А зашто ти „госпођо“ не дигнеш совру, за којом си крвљала, већ остављаш да ти ј |
| како је ствар нашао, нареди, те се дрва дигоше.{S} Прибележи у каквом је положају нађен убивени |
| ш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже главу погледа га право у зеницу и запита:</p> <p>— |
| му полагано спусти главу на гуњ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада ис |
| ом си крвљала, већ остављаш да ти је ја дижем? — рече јој једнога дана љутито свекрва.</p> <pb |
| ком и вечером и своју совру није никада дизала и просуте мрве чистила.{S} Све је то она оставља |
| у ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти се, дијете.</p> <p>— А што, бабо; ја мислим, да је то добро |
| <p>— Нисам, бабо!</p> <p>— Бог с тобом, дијете!</p> <p>— И с нама свима, бабо!</p> <p>— Зар се |
| као добар хришћанин истину.</p> <p>— Ја дијете, право да ти кажем, сумњам у твоју здраву памет, |
| саучасник.</p> <p>— Јеси ли ти при себи дијете?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— Ја сам се крстио, а |
| криви, или нисте! — рече Петар и позва Димитрија, Томкино слушче и рече му: „Дед ти Димитрије, |
| о казаше све.{S} Преседник и сам запита Димитрија и он му каза, као што је мало час казао остал |
| дник је у општинској кући саслушао прво Димитрија, који у свему каза, као што је казао на своме |
| {S} Али су се јако преварили.{S} Слушче Димитрије, кога је Томка послала да кријући иде за Маро |
| рија, Томкино слушче и рече му: „Дед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је било ноћас овде и как |
| ди, да сви иду на лице места, гди ће их Димитрије одвести.</p> <p>Идући тако сви у гомили, чују |
| те буде казивало.“</p> <pb n="88" /> <p>Димитрије показа све како је било и ћата записа.</p> <p |
| во мишљење у свему се слагало с исказом Димитријевим.{S} О овоме устројише записник. <pb n="89" |
| рече кмет Петар и предаде акт саслушања Димитријевог.</p> <p>Иследник прочита саслушање, па пош |
| , па је кријући наредила своме слушчету Димитрију, да их поиздаље пази, а да се чува да га они |
| S} Окорелог зликовца ни мајчине сузе не дирају.</p> <p>Јова и Ђура први потрчаше да ваде Крстив |
| омки жалио да га пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{S} |
| S} Јединац па га пазимо ка мало воде на длану.</p> <p>— И треба, и треба.{S} Ми што имамо по је |
| 19002_C4"> <head>IV.</head> <p>О Видову-дне, на обреновачком вашару отишао је Живан с Марицом и |
| прошевина да буде у недељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњеној Марији.</p> <p>— Добр |
| "subSection" /> <p>У недељу, по Митрову-дне, била је Јовина свадба.{S} Он је узео Перунику Гвоз |
| unit="subSection" /> <p>Живан је по све дневно обијао прагове судија и адвоката.</p> <p>Трошио |
| ност деце своје, а тако ће увек бивати, до год новац <pb n="68" /> родитеље руководи да жене и |
| тив Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до само добро и поштено! — рече Томка.</p> <p>— Ма је л |
| ојим мужем звати...{S} Јово, ти си мој, до последњега часа мога живота:{S} Тако ми Бог помогао. |
| Певам, мајко!</p> <p>— Ако, Маро, ако; до века певала — за плач не знала!...</p> <p>— Вала ти, |
| а јој је то Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, то је и мени кума Јелена причала, па чак да за |
| ин, он би изгубио уговорену суму.{S} Да до тога не би дошло — њега издаде српљење.{S} Подиже се |
| и тога говора, Крстивоје; теби је ваљда до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане....</p> |
| и даље остати пријатељи, само што ћу ја до века остати несрећна.</p> <p>Крстивоје беше као убив |
| и рекох, он ми плаћа 3 гроша од 100 ока до Забрежа.</p> <p>— Је ли, Јово?</p> <p>— Шта, Маро?</ |
| т и непослушност.{S} Спавала је изјутра до неко доба.{S} По устајању, наједе се, па се опет изв |
| ћног случаја погинуо.</p> <p>— Ја никад до данас нисам био убица и неваљао човек, те за то не з |
| зрок тај, што је Живан отишао у Београд до неких житарских трговаца, јер је с њима имао нека по |
| видећи овако осакаћена човека, који је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потрес |
| тири главне личности у овој причи, које до сада поменусмо, буду обдарене од Бога како лепотом т |
| } Девојке су се отимале, која ће се пре до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} |
| ти у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} Има девојака, које би уживале, да се момци ок |
| рави ударац.{S} Јова и Мара измакоше се до једнога најблишега грма, а Ђура се намести и чекаше |
| налажем.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба |
| а тебе да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби |
| а да чиним?</p> <p>— Чини, као што си и до сад чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћо, то |
| /p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби до сад нисам казивао овако што, као што ћу сад да ти ка |
| ни па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p> </di |
| } Забрани, да се нико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећној мајци.{S} С т |
| куда је она теби тетка?</p> <p>— Ја сам до јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нан |
| ђом.{S} Казивала јој живот с Крстивојем до најмањих ситница.</p> <p>— Ми смо најнесрећнији на с |
| силом да се узму.{S} Њима је више стало до сједињења њихова два велика имања, но до среће и жив |
| о сједињења њихова два велика имања, но до среће и живота њихове деце.{S} Али су они знали докл |
| бледи, у бесвесном стању, стајали једно до друго, наваљени на грм.</p> <p>Ђура, видећи их такве |
| и после кише остао на истом месту скоро до сванућа, јер није могао устати од тешка пића.</p> <p |
| старости чувам и слушам, као што сам то до сада</p> <p>— Али то је будалаштина, то не може бити |
| се подесна прилика.{S} Играјући у колу до ње, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина |
| .{S} Иван-дан је добар... осам дана још до њега.</p> <p>— Онда....{S} Иван-дан, Живане — рече Ј |
| слушност.{S} Спавала је изјутра до неко доба.{S} По устајању, наједе се, па се опет извали, или |
| младића.</p> <p>Крстивоје био је такође добар, али га сељаци нису жалили за то, што се, као муш |
| ји.{S} Ми пристајемо,...{S} Иван-дан је добар... осам дана још до њега.</p> <p>— Онда....{S} Ив |
| ако девојку за твог Крстивоја.{S} Он је добар и леп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећ |
| и, вала Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вредан и поштен.{S} Али... он тако!...</p> <p>Ма |
| тога, да се не валим, наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ћ |
| сти и здравој памети, а говорим ти, као добар хришћанин истину.</p> <p>— Ја дијете, право да ти |
| војску, где је такође био одликован као добар војник.{S} Као кириџија имао је додира са многим |
| ан чекаше већ неколико минута, а још не доби уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јова не од |
| може опростити с околним светом.{S} По добивеном допуштењу, отпоче:</p> <p>— Вама, оцеви и мат |
| м, да је све учинио, само да се спасе и добије Мару.</p> <pb n="64" /> <p>Попа, чим Јова оде, п |
| исала и мислим да ћете и ви пристати да добијете тако честита и вредна момка за зета.{S} Нисам |
| рости — родила кћер, која је на крштењу добила име Марија, али су је од милости звали — Мара.{S |
| ванову Мару, јер је за живота мога неће добити... — одговори љутито Живан.</p> <p>— Али бабо, ј |
| а тебе волим зато, што си лепа, вредна, добра и поштена девојка, и, што бих — кад си таква, био |
| сина по одласку с вашара.</p> <p>— Па, добра је, бабо.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад ре |
| .</p> <p>— Па, добра је, бабо.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да нема девојке, као |
| } А за такву кућу и таквога момка треба добра прилика, али је опет лако наћи.{S} Та наша је Пос |
| о за несрећног човека, јер му је његова добра Марица, тек у седамнаестој години брачног живота |
| p>— Све ћемо ми то добро наредити, моја добра Марице; само ти опет велим да добро пазиш, да се |
| би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака добра домаћица.</p> <p>— Разлади се ти, дете!{S} Тебе ћ |
| бог њене несрећне удаје јер је она била добра девојка, коју су упропастили њени родитељи с Јако |
| ј треба.{S} Данас — сутра, ако се укаже добра прилика, треба да је спремна — рече Живан.</p> <p |
| ишао Живановој кући.{S} Видео сам да је добра девојка, па још од добре вамилије, а и јединица у |
| {S} Истина не с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и на |
| м и два јака вола.{S} Сем тога, имао је добра окована кола.{S} Његов је покојни отац кириџијао |
| рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, а теби добру и лепу девојку.</p> <p>— |
| а пође за Јову, кога су сви волели, као добра и честита младића.</p> <p>Крстивоје био је такође |
| и.</p> <p>Капетан је познавао Јову, као добра и честита младића без икаквих мана, али која му ј |
| а ти кажем, Живане, ако она не би хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, |
| идео сам да је добра девојка, па још од добре вамилије, а и јединица у онако имућној кући.{S} Ј |
| а.</p> <p>— Е — дакле чуј!</p> <p>Ја је добре знам.{S} Распитивао сам, а — као што знаш ишао Жи |
| тао, да будеш саучесник у убиству троје добре и честите чељади, која се са добротом срца и чест |
| на од највећих драгоцених особина једне добре и честите девојке.</p> <p>Кристивоје се поодавно |
| p> <p>— Казаћу му, синко, чим га тревим добре воље.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мара |
| џијао трговцима, па је због тога и имао добре волове и окована кола.</p> <p>Јова је био веома в |
| аду обележје, па треба да си весела.{S} Добри су, синко, они сви.{S} Волеће те Томка и Јаков ка |
| што су ми своје; а вас двојицу, што сте добри и што вас оне воле.{S} Сад слободно, децо, ваш са |
| наша Маро?!</p> <p>— Погибе ми муж, мој добри Крстивоје — одговори Мара кроз извештачени плач.< |
| бабо, да их кунеш, греота је!{S} Они су добри паметни и поштени људи и нису ми никакво зло учин |
| ли ради гостима? — рече Јаков.</p> <p>— Добрим као што си ти, јесмо свакад! одговори Живан.</p> |
| S} Боље да је све готово, па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова да проси Ма |
| рукова се с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отрча да изнесе столицу да Крстивоје седне, |
| разговоримо.{S} Није ти по вољи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али |
| инићу што желиш... оженићу се.</p> <p>— Добро, Јово, хвала ти.{S} Гледај да ме што пре позовеш |
| ба у недељу по Огњеној Марији.</p> <p>— Добро... тако, пријатељ Јакове — додаде Живан.</p> <p>Е |
| ва да дотераш њега мртва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{S} А сад збогом.{S} Ја ћу ти већ јавити, к |
| отишао господин попиној кући.</p> <p>— Добро јутро, господин попо!</p> <p>— Бог ти дао сваку с |
| кад да га нападнемо и убијемо.</p> <p>— Добро!{S} Нека тако буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура |
| ти, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p>— Добро, Маро, слушаћу те.{S} Дај ми паре!{S} А сад с бог |
| <p>— Ја ти опет велим, Живане, да треба добро отворити овде очи.{S} Ја сам запазила да Мара вол |
| оја добра Марице; само ти опет велим да добро пазиш, да се они опет не би састајали...{S} Ама, |
| >— Не, попе, ако бога знаш!</p> <p>— Па добро, шта да чиним?</p> <p>— Чини, као што си и до сад |
| ав трпићу све! — рече Јова.</p> <p>— Па добро, Јово — ја ти заповедам да се ожениш!..</p> <p>— |
| н-дан, Живане — рече Јаков.</p> <p>— Па добро!{S} Нека буде, Јакове.</p> <p>— Па кад смо ово ов |
| треба да сечемо ове младе.</p> <p>— Па добро!{S} Право велиш!...</p> <p>И поведе волове кроз з |
| м увек и избегавао девојке.</p> <p>— Па добро, Јово, зар се ти још ниси ни у једну девојку загл |
| една кућа — кућа наше деце.</p> <p>— Па добро, пријатељ Јакове.{S} Нека буде са срећом; примам |
| о, Јакове како? рече Живан.</p> <p>— Па добро вала Богу!</p> <p>— А твој Крстивоје — нека је жи |
| море, за Јову — јеси чула?</p> <p>— Па добро, бабо, немој ме дати — не морам се ни удавати.</p |
| како да вршим своју дужност.</p> <p>— Е добро.{S} Онда збогом, г. попо, али не заборави на свој |
| бабо, оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више во |
| да му дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да |
| бабо, свагда поштујем и слушам, што је добро и паметно.{S} Чак сам малочас река, да пристајем |
| то је и ја волим.{S} С тога чини што је добро и паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и о |
| Господин уча учио ме је да радим што је добро и паметно и да читам књиге из којих се то може на |
| и је слободно говорити, али само што је добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они заједно пођ |
| ла, Мара рече Крстивоју:</p> <p>— Ту је добро; ту су стари грмови.{S} Ја мислим ту да сечемо!</ |
| .{S} Мени је — као оцу — дужност, да те добро оженим, а теби — као сину — да слушаш старијег, а |
| , јер сам се већ бацио у бригу, да неће добро понети летина, те и заборавих да имамо сина на же |
| ребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро дочекамо.</p> <p>— Бабо!{S} Нано! — С читавим пот |
| {S} Девојка, која ти жели сваку срећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово |
| Ви сте ми рекли да га убијем и обећали добро платити.{S} Ја сам готов, а сад треба да гледамо, |
| је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно дете!</p> <p>— Ја сам се... овај... зн |
| војима Живановом столу.</p> <p>— Бог ти добро дао, Јакове!</p> <p>— Како си, Живане, јеси ли зд |
| > <p>— Ја сам уверен, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја |
| да јој лепим лепо разложимо, да ће јој добро бити у кући Миловановића и да треба да пристане н |
| ећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро, Маро, шта говорим, јер сам видео, да већина имућ |
| ја те у њега не смем тражити, јер знам добро да ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви и |
| ! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви данас чините велико зло, што упропашћујет |
| е би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље |
| ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, што више имају — |
| с Ђуром.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, врло добро!{S} Хајте и вас двојица да нам помогнете, да неср |
| не може нико ништа рђаво рећи, до само добро и поштено! — рече Томка.</p> <p>— Ма је ли теби, |
| ји у затвору.</p> <p>— Батали то.{S} Но добро, што си ме потсетио, јер бих заборавила, да ти и |
| а и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у памет! —</p> <p>— Па ти ми, Јово, претиш?! |
| > <p>— А што, бабо; ја мислим, да је то добро и паметно...</p> <p>— Каква, море, памет?!</p> <p |
| ушати старијег.</p> <p>— Све ћемо ми то добро наредити, моја добра Марице; само ти опет велим д |
| да изврше, најмили су Ђуру и обећали му добро платити.{S} Најпосле рекли су иследнику и то, да |
| >— Чича Јаков назва својој баба Томки: „добро вече“, и седнувши за постављену совру, почеше сви |
| вољни.{S} Слушаћемо вас као што приличи доброј деци.</p> <p>— Ја признајем, синко, да је тако.{ |
| а да Мара воли Јову од срца, и да никад добром вољом неће поћи за другог.{S} Па после — она је |
| штен младић.</p> <p>— Нека је та њихова доброта и поштење подаље од моје куће!{S} Да није било |
| њезину лепоту лица и снаге, украшаваше доброта срца, племенитост душе и њено примерно, морално |
| од моје куће!{S} Да није било те њихове доброте и поштења, не би ти данас овако љутила својом т |
| питање одговорам, ипак из своје урођене доброте хоћу да ти одговорим:{S} Ја синко, своју свеште |
| и Томком.{S} Мару су волели поред њене доброте још и зато, што је она хтела да пође за Јову, к |
| роје добре и честите чељади, која се са добротом срца и честитошћу душе могу мерити са самим ан |
| смо себи нашли добра пријатеља, а теби добру и лепу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу ни |
| и били казали да то учиниш и обећали ти добру плату, али смо мало час од тога одустали и кад си |
| то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву добру мирашчику.{S} Та у нашој Посавини, има, ’вала Бог |
| идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће буде и |
| рех да га унесрећимо, ако му другу коју доведемо, коју он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а |
| его обично, те да почисте и успреме, да доведу све у свој ред, јер се надају госту Јакову.{S} Н |
| рече Томка Мари.</p> <p>— Силом сте ме довели у своју кућу; а тим својим радом заслужили сте, |
| илан свет из Посавине у Пироман, где су довели Јову и Ђуру, да их у крај главног друма Обренова |
| pb n="81" /> овај страховити ударац био довољан, већ га је онако мртва изударао неколико пута п |
| ибавила масу необоривих доказа, који су довољни и без њиховог признања.{S} Зато их је ваљевски |
| и је у овој приповетци испричан.</p> <p>Догађај овај није измишљен.{S} Он је истинит.{S} Па има |
| тог злочина, или у опште каквог немилог догађаја, коме је био узрок несавесни поступак родитеља |
| толико припомогао, да се онакви жалосни догађаји не би више дешавали у нашем народу.</p> <p>Ви, |
| subSection" /> <p>Од како се почело ово догађати са ово четворо несрећних младих, и Јова се беш |
| им Крстивојем почела је лепо живети.{S} Договарала се о њиховом будућем животу.</p> <p>— Знаш, |
| и и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о злочинству.{S} Говорили су полако, чисто хтед |
| стивоје и Јова.{S} Састали су се, да се договоре како да покваре венчање Марино и Крстивојево, |
| <p>Једанаестога маја, у вече, у постељи договоре се да сутра у вече по хладовини оду у велики з |
| </head> <p>Од дана, кад се Мара с Јовом договорила да убију Крстивоја, она је сасвим изменила ћ |
| ара, да би постигла оно, што се с Јовом договорила, чинила је све могућно, само да увери Крстив |
| ао.{S} Управо од онога дана, када су се договорили и с пољупцима запечатили своју заклетву да ћ |
| ругога нису могли живети.{S} Зато су се договорили, да прво убију Крстивоја, па после да удаве |
| дбу, пријатељ Живане?</p> <p>— Па да се договоримо, пријатељ Јакове!</p> <p>— Шта велиш ти, при |
| је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете њез |
| чак и онда, кад су му младенци, по свом договору, стидљиво и полагано казали, да су нагнани на |
| нема вајде.{S} Већ води нас, где се то догодило, те да несрећника донесемо.</p> <p>Док се Пета |
| > <p>— Добро... тако, пријатељ Јакове — додаде Живан.</p> <p>Е, кад велите ви, нека буде — завр |
| невољи — рече Ђура.</p> <p>— Тако је — додаде Јова.</p> <p>— То је лепо, браћо, тако и треба — |
| за све, шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да се он веома боји, да Јова не начини какав џо |
| о добар војник.{S} Као кириџија имао је додира са многим образованим људима, те се поред њих, д |
| а ми кажеш истину!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страва.</p> <p>— Ма |
| ж.{S} Није никако могла да му поручи да дође.{S} Зато је морала чекати док сам дође.</p> <pb n= |
| е могао веровати.{S} Зато викну Мару да дође.{S} Хтео је из њених уста да чује да ли је тако, ј |
| с везати за један грм док власт државна дође.</p> <p>— А за што то молићемо?!</p> <p>— За то шт |
| шем и све ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> <gap unit="graphic" /> <!-- <hi>М |
| мајте ви шта је потребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро дочекамо.</p> <p>— Бабо!{S} На |
| ћивала за срце.</p> <p>Једног дана, кад дође да товари жито, газда Живана није било код куће.{S |
| да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође.</p> <p>— Па шта, нано, да кажем?</p> <p>— То... д |
| {S} Ми овако морамо чекати овде, док не дође државна власт са доктором, те да види како је чове |
| дође.{S} Зато је морала чекати док сам дође.</p> <pb n="31" /> <p>Од Мариног разговора с мајко |
| ли, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он |
| } Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу пом |
| } Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли у име божје бити при |
| осла по Живана и Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, попа им каза све, шта је Јова с њим разговарао, |
| па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одбити |
| воју љубав.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омог |
| омогућила уговорено убиство, па је то и дознала.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="78" |
| а је председник Петар од некога другога дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила, |
| , ако не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> <p>— Како то, кад човек нема ника |
| лакше.{S} Ми овако морамо чекати овде, док не дође државна власт са доктором, те да види како |
| е; <pb n="67" /> и сад треба да чекате, док вам ја то имаће донесем, а од мене не треба да траж |
| и, да се није шалила, да ма што говори, док се не пита, и само да на питање одговара.</p> <p>— |
| Али ти ја сад на то не могу одговорити, док се мало с мојима не поразговорим.{S} Ти знаш да је |
| аве.{S} Њих у мојој глави није ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените.</p> |
| , Мара је отворила магазу и стајала ту, док је Јова натоварио кола.</p> <p>Јова је ислужио војс |
| кривице?</p> <p>— Не брини ти зато.{S} Док је наших кеса и овако красних капетана, као што је |
| оведао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнн |
| оручи да дође.{S} Зато је морала чекати док сам дође.</p> <pb n="31" /> <p>Од Мариног разговора |
| ко нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт државна дође.</p> <p>— А за што то молићемо?! |
| аморавање и да се оно може слушати само док ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимате из |
| бабо! ћутаћу као заливена и слушаћу вас док буеем под вашим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, |
| дило, те да несрећника донесемо.</p> <p>Док се Петар с Маром разговарао.... пристиже и Јова с Ђ |
| арао неколико пута по свем телу.</p> <p>Док је овај зликовац вршио свој убилачки посао с особит |
| у којој кући њиног села, што је најбољи доказ, да у тој кући има вредних женских руку.{S} Анђа |
| иследна власт прибавила масу необоривих доказа, који су довољни и без њиховог признања.{S} Зато |
| се љутиш, Маро, што ћу ти то ево сада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио од сиро |
| дати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабри, те по |
| живота њихове деце.{S} Али су они знали докле вреди њихово наморавање и да се оно може слушати |
| </p> <p>— А зар боље може знати власт и доктор како је погинуо мој Крстивоје, него ја, која сам |
| .</p> <p>— Свакојако да не може.{S} Али доктор и власт могу видети говориш ли истину, или не.</ |
| елим, да овде морамо сви чекати власт и доктора, те ако буде потребно, да нас саслушају: шта зн |
| кати овде, док не дође државна власт са доктором, те да види како је човек погинуо.</p> <p>— Па |
| веровати, а и онако мора доћи власт са доктором, те да и они виде: је ли истина погинуо онако, |
| везани ови људи запита исљедник, који с доктором стиже.</p> <p>— На основу исказа овога сведока |
| а неописано радосна и весела, али, како долазе други, то је Мара била тужна и невесела.{S} Све |
| Нема сад за Јову никаква рада, и он не долази, но ради у Обреновцу.{S} Тера тамошњим трговцима |
| учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо један другом од глади, већ из љубави и пријате |
| загледала још првих дана, кад си почео долазити нашој кући да товариш жито и тераш на Забреж.< |
| } Ту цео дан преседи.{S} Од дана својег доласка у кући Миловановића, ништа није урадила, што би |
| не за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који одем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико волим, да |
| усто.{S} Чувајте од овакве несреће свој дом и своју децу...</p> <p>Страховити пуцањ из пушака с |
| l>...„БРАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> <l>КОЛЕВКА ЈЕ ДОМАћЕ НЕСРЕЋЕ...“</l> </quote> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ АНТОН |
| нову одећу.{S} Сукњу је носила од лепе домаће тканине — рукотворина њезине мајке — опшивену со |
| а је прошла ка’ и остале свадбе имућних домаћина; с том разликом, што су младенци на својој сва |
| у кућу чувала и кућила, ка’ свака добра домаћица.</p> <p>— Разлади се ти, дете!{S} Тебе ће бабо |
| ема готово ни једног села у нашој лепој домовини, у којем се не би могла чути по која жалосна, |
| овића.{S} Место вредноће и послушности, донела је највећу леност и непослушност.{S} Спавала је |
| <p>Ниједну од својих врлина, Мара није донела у кућу Јакова Миловановића.{S} Место вредноће и |
| ад треба да чекате, док вам ја то имаће донесем, а од мене не треба да тражите рад и послушност |
| ене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико имаће Живана Ђурића.{S} Ви нисте тражили |
| с, где се то догодило, те да несрећника донесемо.</p> <p>Док се Петар с Маром разговарао.... пр |
| 100 ока, па још да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3 гроша од 100 ока да му ј |
| ање Марино и Крстивојево, јер оно свима доноси несрећу.</p> <p>— Ви сте, децо, сви четворо мени |
| ле.{S} Брак, који није из љубави постао доноси несрећу и младенцима и њиховим родитељима.{S} Ет |
| још већа будала, што сам јој куповао и доносио разне књиге, нашта ме је навраћао онај проклети |
| она водила волове, а Крстивоје да је с доње стране подупирао кола да се не претуре, али да је |
| е нише пута.</p> <p>— Па како ти се она допада?</p> <p>— Не знам каква је радница, каквог је по |
| !{S} Што се допада мени, то треба да се допада и њој.{S} С тога спремајте ви шта је потребно, к |
| о, да кажем?</p> <p>— То... да ли ти се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млада.. |
| VI</head> <p>— Е, Крстивоје, како ти се допада Мара Живанова? — Запита Јаков сина по одласку с |
| у:</p> <p>— Бога ти, Марице, како ти се допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу Мар |
| p> <p>— Батали ти то, Марице!{S} Што се допада мени, то треба да се допада и њој.{S} С тога спр |
| имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себ |
| — свога јединца, и ако јој се Мара јако допадала (наравно због имаћа).{S} Али Јаков није хтео н |
| и за један тренут, није се једно другом допадало.{S} Они на то нису никада ни помишљали.</p> <p |
| и.</p> <p>— Али, ако се момак детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја морам слушати дете!{S} Ди ј |
| о да ти кажем твоја ми се Мара поодавна допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја |
| неће.{S} Може бити да ће јој се доцније допасти тај исти Крстивоје, кога данас не бегенише.{S} |
| алагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се допасти живот у кући Миловановића — е, лепо, ја пристај |
| ам могла ни слутити, да се он вама неће допасти — само зато, што је сиромах?</p> <gap unit="gra |
| га ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш да је моја |
| да се исповеда, а Јола замоли, да му се допусти, да се може опростити с околним светом.{S} По д |
| > <p>Крстивоју су многи замерали што то допушта својој жени.{S} Ну он на то ништа није одговара |
| стити с околним светом.{S} По добивеном допуштењу, отпоче:</p> <p>— Вама, оцеви и матере, који |
| ани с тобом!{S} На тебе се нана није ни досад љутила, нити те је карала — па неће ни сад.{S} Ти |
| са срца, за то је дречао и био страшно досадан.</p> <p>Свакога је заболело срце видећи ову нес |
| ко ће јој требати времена, пријо, да то доспреми?</p> <p>— Па<ref target="#SRP19002_N1" /> за ј |
| >— Треба, треба, Јакове.{S} Има човече, доста девојака.{S} Наћи ћеш ти лако девојку за твог Крс |
| ћи нећеш ничега пожелети — имаћеш свега доста...</p> <p>— Велику тугу, нано, која ми срце прити |
| Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, има доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа најлепша, |
| ши да јој то повери.{S} Мучио се истина доста, како да почне, али је опет отпочео.</p> <p>— Анђ |
| к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вредан и поштен.{S} Али... он тако |
| рамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— Знам ја, ч |
| о ти у будуће није потребан, јер нам је доста један....</p> <p>После овога споразума, у њиховој |
| раво је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, двоје несрећни — рече Мара.</p> < |
| ко је Јова сиромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, па ћемо радити и бити срећни задовољни.{S} |
| /p> <p>— Мара има, вала Богу, спремљено доста, али тек има још по што да се спреми; — рече Мари |
| S} Та у нашој Посавини, има, ’вала Богу доста лепих и имућних мирашчика, и јединица имућних род |
| једна и по лепоти и по скромности била достојна његове љубави, била најбоља прилика да му буде |
| и и моја Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељадим |
| болесна и то јако болесна; јер је место дотадање веселости, песме и смеха — наступила тешка туг |
| ма, у њиховој кући је наступила промена дотадањег живота.{S} Мара, да би постигла оно, што се с |
| им образованим људима, те се поред њих, дотерао тако, да је далеко измакао иза својих другова.{ |
| тите: ти жива и здрава, а место дрва да дотераш њега мртва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{S} А сад |
| убилачки посао с особитим задовољством, дотле су Мара и Јова, као крпа бледи, у бесвесном стању |
| вануло.</p> <pb n="84" /> <p>Комшије су дотрчале и кад су чули за шта кука несрећна мајка, одма |
| p> <p>— Нас је кукњава пробудила, за то дотрчасмо да видимо шта је, па кад се таква несрећа дес |
| љани ће — међу којима ће мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погибе муж на начин |
| да си тако данас снуждена.{S} Та, ето, доћи ће људи да ти даду обележје, па треба да си весела |
| а не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт са доктором, те да и они виде: је ли истина |
| е узимати за рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} Зато отварај очи!</ |
| , дете!{S} Како би ти такве мисли могле доћи на памет.{S} Ти — син Јакова Миловановића — да уби |
| е, <pb n="51" /> — па не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готово, |
| ане радости.{S} Два се срца сродише, да доцније осете сву горчину варљиве среће и пролазне радо |
| ога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцније допасти тај исти Крстивоје, кога данас не беген |
| кад нам Јаков дође, да га лепо и добро дочекамо.</p> <p>— Бабо!{S} Нано! — С читавим потоком с |
| вам буде.</p> <p>— О тешко нама!{S} Шта дочекасмо под старост!</p> <p>— То још није ништа!{S} В |
| настигурно мислим, да ће и Живан једва дочекати и без речи дати своју Мару за нашег Крстивоја. |
| иване, зашто сам ја данас <pb n="53" /> дошао твојој кући, па бих баш био рад, да знам на чем с |
| ечера.{S} Боље да је све готово, па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова да п |
| опазила да јој је Јова, који је такође дошао на вашар, и који се већ руковао с осталима, пружи |
| же га из страховитих мисли, с којима је дошао својој кући.{S} Он се сети да су му волови гладни |
| робудио врисак ојађене мајке.{S} Кад је дошао, било се већ искупило неколико комшија, који му у |
| близу.</p> <pb n="36" /> <p>На вашар је дошао и Јаков Миловановић са својима.{S} Он, истина, ни |
| од тешка пића.</p> <p>Кад је у свануће дошао онако јадан, он се својој Томки жалио да га проба |
| да ти ниси гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Б |
| бом препирем а још мање свађам, већ сам дошао да те замолим, да вршиш своју дужност како ваља а |
| о није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом препирем а још мање свађам, већ сам |
| бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да товари шеницу; имала сам веома нужна посла, за |
| е да је све готово, па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова да проси Мару — о |
| вин глас тргао.</p> <p>Јова је на вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ толико времена ни |
| дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописано радосн |
| тавила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у чем није би |
| та знамо и шта смо видели, кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви присташе, сем Јове и Ђуре.{S} |
| био уговорену суму.{S} Да до тога не би дошло — њега издаде српљење.{S} Подиже секиру над главо |
| на кућа у нашој Посавини, с којом би се драге воље опријатељио то је твоја, Живане.{S} И право |
| : „да ли се ви децо узимате из љубави и драге воље, или вас је неко наморао и наговорио“.{S} Он |
| кућа једина у Посавини с којом би се ти драге воље опријатељио.{S} То је за мене и моју кућу ве |
| није питао младенце, да ли се узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и он |
| и у цркви питати децу: да ли се узимају драге воље и из љубави.</p> <p>— Не, попе, ако бога зна |
| у треба да идемо, јер су нам они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје је послушао.</p> <p>На свадби |
| Мару — заборави Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би |
| околини.{S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, те да од јако ове две куће б |
| ебро ни злато, већ је благо што је срцу драго....“ Ма колико да је Мара полагано певала, њу је |
| ебро ни злато, већ је благо што је срцу драго.{S} Стр.{S}27.</hi> --> <pb n="49" /> <p>— Какво |
| да пита младенце да ли се воле и да ли драговољно из љубави једно за друго полазе, или по чије |
| /> бојим да неће бити с њим срећна, ако драговољно не пристане да пође за њ.</p> <p>— Море не п |
| ално владање, које је једна од највећих драгоцених особина једне добре и честите девојке.</p> < |
| акове?</p> <p>— Знам! — Ето, данас ћата Драгутин читао је новине, како је од странаца узела наш |
| овде и како је погинуо твој газда, а ти Драгутине ћато, запиши што дете буде казивало.“</p> <pb |
| а први потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али Петар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме |
| нашега милога покојника извадимо испод дрва?{S} Нећеш ваљада да овде иструне.{S} Ми треба да г |
| лежи како је ствар нашао, нареди, те се дрва дигоше.{S} Прибележи у каквом је положају нађен уб |
| Него он ће кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш велики забран, па незнам да ли би га мо |
| то било узалуд — кола су се претурила и дрва га убила.</p> <p>И — учинише онако, како Ђура рече |
| ли место, испрегли волове и почели сећи дрва, оно се попело на један онизак и ракљаст грм, те ј |
| а су кола с дрвима на убијеног.{S} Убој дрва знатно се разликовао од убоја секире.</p> <p>Лекар |
| онако, како Ђура рече.{S} За тили часак дрва с колима притисла су несрећног Крстивоја...</p> <p |
| а се вратите: ти жива и здрава, а место дрва да дотераш њега мртва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{ |
| Мара и Крстивоје вечерали су и пошли у дрва.</p> <p>Сунце је још последњим зрацима осветљавало |
| но јој је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено уби |
| х сутрадан јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћу по хладовини.</p> <p>У зараницама, Мара и Крс |
| о хладовини оду у велики забран, насеку дрва и напасу волове, па сутра изјутра по хладовини да |
| дњим зрацима осветљавало врхове високих дрва, чија се дугачка сенка пружала по земљи.{S} Наступ |
| , да се нико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећној мајци.{S} С тога поста |
| на, над Крстивојем у забрану; слушче са дрвета гледа цео несретни призор.{S} стр. 80.</hi> -->< |
| да несрећнога Кристивоја извучемо испод дрвета — рече лукаво Петар.</p> <p>— Нас је кукњава про |
| лашило, да се у мал’ није стропоштало с дрвета, те би овај зликовац и њега исто тако убио, као |
| тигоше у расвитак на место, где је, под дрвима, сав у крви, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад је јадн |
| тва, гди, са разбијеном главом лежи под дрвима — оте јој се страховити врисак, који срце параше |
| у каквом је положају нађен убивени под дрвима, крај кога је нађена секира сва крвава.{S} Затим |
| </p> <p>— А ко га уби?!</p> <p>— Кола с дрвима!</p> <p>— Где?!</p> <p>— У нашем великом забрану |
| к после свега тога, претрпана су кола с дрвима на убијеног.{S} Убој дрва знатно се разликовао о |
| ако сви у гомили, чују Мару, чија дивља дрека проламаше тихи ваздух румене зоре тринајестога Ма |
| , г. попо криви бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је истина што ти мало час рекох.{S} А ти |
| љи, <gap unit="graphic" /><!-- <hi>Село Дрен и његова околина — стр. 5</hi> --><pb n="17" /> ко |
| н кад је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, отишао је и Крстивоје кући <pb n="55" /> своје ко |
| /p> <p>— Па то је Мара Живана Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је Мара Живанова!</p> <p>— Јес |
| </p> <p>— Ти знаш кћер Живана Ђурића из Дрена?</p> <p>— Знам!{S} Виђала сам је нише пута.</p> < |
| Тако би ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић, из Трстенице, јер и они смат |
| >У питомој ваљевској посавини, а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — Познат је б |
| енице.</p> <p>Маријана је рођена у селу Дрену — вере православне.{S} Раденица рђава; а у опште, |
| ин јаук, није потицао са срца, за то је дречао и био страшно досадан.</p> <p>Свакога је заболел |
| и овако морамо чекати овде, док не дође државна власт са доктором, те да види како је човек пог |
| Ја ћу вас везати за један грм док власт државна дође.</p> <p>— А за што то молићемо?!</p> <p>— |
| само државно уређење и да треба укинути државни савет, митрополију и ваздан триста чуда.{S} Чак |
| .{S} Који богме вели да не ваља ни само државно уређење и да треба укинути државни савет, митро |
| отпетицама.{S} Своју дугу и бујну косу, држала је обавијену око главе’ исто као варошке девојке |
| ne unit="subSection" /> <p>Ови злочинци држали су да их нико није гледао кад су извршили овај г |
| м се приликом толико напио, да се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће об |
| никако не могу да верујем, јер бих тад држао да си се избезумила.</p> <p>— А шта то, бабо? — у |
| спричао читаоцима онако, како је текао, држећи се строго истине и избегавајући приповедачко <pb |
| /p> <p>— Бићете задовољни са мном, а ја држим, <pb n="65" /> да ће се деца после прве ноћи заво |
| ву кућу.{S} Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа Миловановића и |
| и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — претим!</ |
| е, из којих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, |
| </p> <p>— Немој ми, бога ти, ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а ви сте прав |
| м Живановој кући, а немој ми ту којешта дробити, као и ово дете — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо м |
| љубави, била најбоља прилика да му буде друг у животу.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи старе и |
| ом и богатом ношњом надмашила све своје другарице и вршњакиње у своме селу, па чак и у околини. |
| ма?</p> <p>— Па тако је, Јакове, никако другаче.</p> <p>— А, шта ти велиш, снаша Марице? — рече |
| о, Маро?</p> <p>— Тако,!...{S} И никако другаче.{S} Ви сте тако хтели, тако и нека вам буде.</p |
| Морамо наш <pb n="77" /> живот од данас другаче окренути.{S} Шта је, да је — ту је!{S} Сад треб |
| Ону, коју сам ја хтео узео је други, а друге девојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш ти мораш уз |
| и.</p> <p>Крстивоје волео је Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> <p |
| а, те да на тај начин кад се не може на други — уклонимо препону нашој љубави и срећи — рече он |
| сано радосна и весела, али, како долазе други, то је Мара била тужна и невесела.{S} Све што је |
| </p> <p>— Ону, коју сам ја хтео узео је други, а друге девојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш ти |
| да су нагнани на ово венчање, а они се другим обећали. <pb n="66" /> Попа је само нешто мрмљао |
| то учинили, онда би ме убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе мо |
| да нећете једно друго и да се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то казали сто пута! — одговориш |
| моравају родитељи и да су се већ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси то питање ни |
| а су их родитељи наморали и да се они с другима бегенишу, па су се постарали, те да попа и не с |
| не жалим посао, јер га могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што бих тако био сп |
| pb n="80" /> Једно због тешког умора, а друго због шашољења Крстивоје заспа као заклан.{S} Пошт |
| е и да ли драговољно из љубави једно за друго полазе, или по чијем нагону.{S} Ови несрећни роди |
| и твоји родитељи?</p> <p>Свирац поче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, |
| <pb n="10" /> <p>— Па шта би могло бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, другог узрока не знам |
| Јово.{S} Ја знам, да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца!...</p> <pb n="10" /> |
| ди, у бесвесном стању, стајали једно до друго, наваљени на грм.</p> <p>Ђура, видећи их такве, п |
| пи на венчању, у цркви, да нећете једно друго, већ да су вас родитељи нагнали, те попа неће сме |
| <p>— Кажите родитељима да нећете једно друго и да се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то казал |
| а запечатили своју заклетву да ће једно друго узети.{S} Али кад га је Мара онако нерасположено |
| отом својим заклињем, — јер немам у што друго, да сам ти истину и само истину рекао.</p> <p>— Т |
| о тако, да је далеко измакао иза својих другова.{S} Но поред свега тога он је био стидљив и то |
| бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, другог узрока не знам!...</p> <p>— Кад би ти, Јово, хте |
| а због тога не одузме Јови кирију, и да другог на његово место узима.</p> <p>— Казаћу му, синко |
| ш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја за другог да пођем?! — То неће бити никада!</p> <p>— Немој |
| о она не би хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, не |
| Немој тако бабо јер се ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родите |
| а, и да никад добром вољом неће поћи за другог.{S} Па после — она је паметна девојка...</p> <p> |
| истивојевом оцу, да је она већ заволела другог, али је девојачка стидљивост уздржа.</p> <p>Разг |
| ће на свагда остати у њему.{S} И — Мара другог не може више волети.</p> <p>Мара је ишла погнуте |
| казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог нећу.</p> <pb n="43" /> <p>— Ама, недам ја тебе, |
| у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказати послушност својим |
| за све ово време, ми смо се једно спрам другог понашали, као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те |
| иван.</p> <p>— Па ја сам казала да нећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја теби ка |
| азила, да је председник Петар од некога другога дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се осло |
| , ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у |
| и.</p> <p>— Али, ако опет зато мораш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја за другог да пођем?! — |
| : да су се одавно волели и да једно без другога нису могли живети.{S} Зато су се договорили, да |
| олим те, нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков н |
| Живановом поодавно пазим и једно смо се другом заклели на верност.{S} Крстивоје се опет тако ис |
| е.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p>— А где сте се море, ви то клели |
| .</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо један другом од глади, већ из љубави и пријатељства — рече Ја |
| икада ни за један тренут, није се једно другом допадало.{S} Они на то нису никада ни помишљали. |
| и радости занемили.{S} Не смедоше једно другом у очи погледати, а још мање што рећи.{S} И Бог з |
| ој, бабо, ти тражити другу, јер се ја с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудна жена!{ |
| м искреном љубављу заклињем, да се нећу другом оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти се, Јово, ис |
| као што је Анђа Живанина, и да се нећеш другом женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и сад в |
| да у свему будемо једнаки, те да једно другоме не би имали шта пребацивати.{S} Љуби и грли сво |
| ој другу тражити, јер ти опет велим, да другу нећу.</p> <p>Пошто Крстивоје ово рече, оде напоље |
| p> <p>— За то, бабо, што он одавно воли другу девојку, сиромашну, али врло честиту, и заверио ј |
| волиш?</p> <p>— Нису... они су ми нашли другу!</p> <p>— Шта?{S} Зар си ти већ младожења?</p> <p |
| ло час казало: „Немој, бабо, ти тражити другу, јер се ја с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш |
| адовољна.</p> <p>— За мене, бабо, немој другу тражити, јер ти опет велим, да другу нећу.</p> <p |
| а у Анђу тако ће се сутра загледати и у другу.{S} Млад је, па капом тера ветар.{S} Већ знаш шта |
| ј Посавини ниси нашао да бегенишеш коју другу девојку из какве имућне куће, већ си нашао голу А |
| ри, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку другу девојку из свога села.</p> <p>Мара се такође снеб |
| то си се, — можда — већ загледао у неку другу девојку у твоме селу, на те се остале девојке не |
| помисао, да се Јова већ загледао у неку другу девојку — а међу тим, она га је већ толико заволе |
| па би био грех да га унесрећимо, ако му другу коју доведемо, коју он не бегенише.</p> <p>— Е, т |
| то исто казати: „Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Младеж је таква: види Мару — заборави Анђу.</p> |
| ирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — рече одваж |
| овели Јову и Ђуру, да их у крај главног друма Обреновац-Уб-Ваљево, стрељају.</p> <p>Свештеник п |
| А за што?</p> <p>— За то, што ти имаш у друштву девојку, скоро вршњакињу, која, мислим, није ба |
| ак, па да спусти секиру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа их је хватала.{S} Хтедоше да одуста |
| е што не опази!</p> <p>Па ипак обоје су дрхтали од оваквих мисли, и кад су се охладили од прве |
| него ја, која сам очима гледала — рече дрхтећим гласом Мара.</p> <p>— Свакојако да не може.{S} |
| и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, под оно брдашце у сред забрана.{S} Да н |
| странаца узела наша влада у своје руке дуван и железницу.{S} Бог да прости.{S} То је код мене |
| > <p>— Детиња заклетва не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца не ж |
| се.{S} На уснама њиховим топло се срео, дуг пољубац.{S} То беше тренутак неописане радости.{S} |
| крстим децу, молим се богу за здравље и дуг живот мојих парохијана, венчавам младенце и сарањуј |
| светљавало врхове високих дрва, чија се дугачка сенка пружала по земљи.{S} Наступало је вече ти |
| и старих грмова, који су пружали своје дуге сенке, као тајанствене авети, и осветљаваху ово дв |
| оким „опсецима“ — потпетицама.{S} Своју дугу и бујну косу, држала је обавијену око главе’ исто |
| је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буари.{S} Наравно, господин капетан је нар |
| абе и свекра уапсила, те сам ни крив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако не |
| оје дужности онако, како ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у памет! —</p> < |
| тављаш таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то питање одговорам, ипак из своје урође |
| су те одранили од литре меса, и које си дужна слушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, св |
| Ја ћу се за то постарати.{S} Само си ти дужна да ме известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би б |
| и претили Петру, што их је, ни криве ни дужне, осрамотио.</p> <p>— Сад ћете чути јесте ли криви |
| бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.</p> <p>— Па тако је Јакове, божје с |
| и не одобравак.{S} Мени је — као оцу — дужност, да те добро оженим, а теби — као сину — да слу |
| несрећа десила, онда нам је хришћанска дужност, да се овим несрећним женама нађемо у невољи — |
| знам!{S} Оно што сам учинио била ми је дужност.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Шта с |
| огом, г. попо, али не заборави на своју дужност! опет ти велим, а особато кад испитујеш и венча |
| , а немој ме учити, како да вршим своју дужност.</p> <p>— Е добро.{S} Онда збогом, г. попо, али |
| си ли, оче попо, беспорочно вршио своју дужност при испиту Маре Живанове и Крстивоја Јаковљевог |
| сам дошао да те замолим, да вршиш своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен |
| велим, да поштено и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — б |
| . попо, како ти вршиш твоју свештеиичку дужност?!</p> <p>— Ти, синко, ниси моја претпостављена |
| говорим:{S} Ја синко, своју свештеничку дужност свагда беспорочно отправљам.</p> <p>— А јеси ли |
| вим г. попо огрешио о своју свештеничку дужност и савест, и тешко теби и твојој души ако тако у |
| и ти им у томе помажеш не вршењем своје дужности онако, како ваља и како си дужан.{S} С тога се |
| ох заборавити да ти захвалим за оних 15 дуката, што си ми послала по Вуји у затвору.</p> <p>— Б |
| дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у злату у овом марамчету.{S} Те су ми паре дали |
| ков се рукова с Марицом па извади десет дуката, као обележје девојци, и метну их на совру.{S} М |
| попо, али ми је отимају људи, којима су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> <p>— Како |
| е као и сви остали зеленаши и каишари — дуплим интересом.</p> <p>Газда Живан, није само обрађив |
| желео, зато је покуповао у београдским дућанима повише разних ствари за своју јединицу и — вра |
| и немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Тешко деци таквих родитеља!...</p> <milestone |
| ој је то Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, то је и мени кума Јелена причала, па чак да за то |
| е, украшаваше доброта срца, племенитост душе и њено примерно, морално владање, које је једна од |
| , која се са добротом срца и честитошћу душе могу мерити са самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. по |
| г.{S} Позната је као здрава и телесно и душевно.</p> <p>(М. П.) председник П. Јевремовић.</p> < |
| дужност и савест, и тешко теби и твојој души ако тако учиниш и на дан венчања!</p> <p>— У колик |
| таху као заливени.{S} Како им је било у души кад су чули своје родитеље, како баш пред њима отв |
| за инат да говориш!</p> <p>— Оно.. није душу грешити!{S} Анђа је истина лепа, здрава, вредна и |
| младенце и сарањујем умрле — Бог да им душу прости!!</p> <p>— Како Живан и Јаков поштено раде |
| та.</p> <p>— Примам ја тај грех на моју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да ме наг |
| и Миловановића и кад бих имао покварену душу као они.</p> <p>— Ти си се толико поварошио да те |
| арем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јединче!{S} Проклет био и зави |
| S} Око пуног и белог врата, звекетао је ђердан од крупних златних новаца с једним крстићем, кој |
| дним крстићем, који је висио на средини ђердана и куцао је по прсима.{S} Опасивала се лепом шар |
| </quote> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ АНТОНИЈА П. ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПА Т. К. НАУМОВИЋА |
| осуђеним и позва их да се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да |
| запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Јовини, што се њега |
| па ману руком и она двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче се намештати, како да управи уда |
| одустану од овог грознег злочина, али — Ђура је био окорели зликовац.{S} Пошто спреман чекаше в |
| макоше се до једнога најблишега грма, а Ђура се намести и чекаше од Јове уговорени знак, па да |
| ше своје признање код иследне власти, а Ђура већ никако није ни признавао.{S} Но ово им одрицањ |
| ва у један глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спусти тешку секиру на чело несрећног човека.{ |
| бадвоје продрма.</p> <p>Мара помисли да Ђура хоће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче ви |
| је изгледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> <p |
| рило и видело, што се радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова дивље викали: <hi>„Не |
| од те намере, али није хтео да одустане Ђура, већ је извршио убиство, и ако они двоје викнуше, |
| ленете?{S} Шта сте се уплашилн?... рече Ђура и јако их обадвоје продрма.</p> <p>Мара помисли да |
| несрећним женама нађемо у невољи — рече Ђура.</p> <p>— Тако је — додаде Јова.</p> <p>— То је ле |
| оја...</p> <p>— Сад ја и ти Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи с |
| исутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не растужи и који беше потпуно миран. |
| ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђура.</p> <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви мора |
| </p> <p>— Ми нећемо — одговорише Јова и Ђура и пођоше.</p> <p>— Миловане, Петре, Стеване, Никол |
| а нам је учинио? — рекоше везани Јова и Ђура.</p> <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам учинио била м |
| и мајчине сузе не дирају.</p> <p>Јова и Ђура први потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али Пе |
| н како ти мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, као црне авети одјурише кроз забран, кога су шара |
| ека тако буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда.</p> <p>— Не брини се |
| а убила.</p> <p>И — учинише онако, како Ђура рече.{S} За тили часак дрва с колима притисла су н |
| једно до друго, наваљени на грм.</p> <p>Ђура, видећи их такве, побоја се, да нису шенули памећу |
| </p> <p>На ово сви присташе, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да имају нешто посла код капетана |
| е имао.</p> <p>Кад иследник прибележи и Ђурин исказ, нареди да се сви троје окривљених спроведу |
| ше неће привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић своју крваву тековину и своје дете таквим голаћим |
| селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — Познат је био због свога великог имаћа, а боме |
| </p> <p>— Тако би ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић, из Трстенице, јер и |
| ћ — да се пази с, ћерком једнога Живана Ђурића, па још да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар |
| о говорити с ћерком једног газда Живана Ђурића, који је један по један газда у посавини?{S} И т |
| лим, јер си ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја — један сиромашак.{S} Ти мене, као јединиц |
| н попа, благодарећи пуним кесама Живана Ђурића и Јакова Миловановића, изоставио уобичајену прак |
| девојка?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је Мара Живанова!</p |
| {S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Мн |
| , те да вам донесем велико имаће Живана Ђурића.{S} Ви нисте тражили снаху, него имаће; <pb n="6 |
| есила кућу Јована Миловановића и Живана Ђурића, који су силом венчали јединчад.{S} То је лишило |
| p>— И Шта?</p> <p>— Ти знаш кћер Живана Ђурића из Дрена?</p> <p>— Знам!{S} Виђала сам је нише п |
| исао, да ће се угасити свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара била велика радост у газда Ж |
| г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих имао покварену душу као |
| ог крвавог злочина.</p> <p>— Шта учини, Ђуро, да од бога нађеш?! — рече Јова још једнако блед.< |
| и уза њ, и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по богу, брате!{S} Даћу ти све што имам, само нем |
| S} Хајде... заспао је!...</p> <p>— Хајд Ђуро! рече Јова.{S} Немаш се чега бојати.{S} Овде у ово |
| ече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам није мо |
| Маром разговарао.... пристиже и Јова с Ђуром.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, врло добро!{S} Хајте и |
| привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђуром.</p> <p>Мари је владалачком милошћу смртна казна |
| вори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па ћемо се склонити на погодном мест |
| ежио исказе Марине и Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура изјави: да су искази |
| етра.{S} После је саслушао Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова одмах признадоше.{S} На питање |
| све троје по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци нису бил |
| овима, пандури су терали везаног Јову и Ђуру.</p> <p>Мару нису везали, него су на њу само пазил |
| па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада испод једног великог грма, изиђоше |
| осавине у Пироман, где су довели Јову и Ђуру, да их у крај главног друма Обреновац-Уб-Ваљево, с |
| ве посматрала је хоће ли спазити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с колима, где је Јова с Маро |
| могли та убиства да изврше, најмили су Ђуру и обећали му добро платити.{S} Најпосле рекли су и |
| у је већ толико волео, да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао да за њега не |
| ....{S} Рекла си да ме нећеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђ |
| на Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>Мар |
| девојку загледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим!...</p> <p>— |
| се допасти живот у кући Миловановића — е, лепо, ја пристајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али |
| и Јова с Ђуром.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, врло добро!{S} Хајте и вас двојица да нам помогнете, |
| :id="SRP19002_C6"> <head>VI</head> <p>— Е, Крстивоје, како ти се допада Мара Живанова? — Запита |
| ш ме волиш?</p> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били све учинио, што бих те молила? — Упита Мара с |
| стајеш?</p> <p>— Пристајем,...</p> <p>— Е онда... ја ћу баби и нани казати колико сутра....</p> |
| ва, сад је узела осамнаесту...</p> <p>— Е па онда већ треба да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Он |
| онако на очима, лепа девојка.</p> <p>— Е — дакле чуј!</p> <p>Ја је добре знам.{S} Распитивао с |
| доведемо, коју он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам |
| <p>— Хоћу, Јово... казаћу ти.</p> <p>— Е, онда, Маро, смејала се, или не, ја <pb n="12" /> ћу |
| ер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља да полудео, па да слушам тво |
| , како да вршим своју дужност.</p> <p>— Е добро.{S} Онда збогом, г. попо, али не заборави на св |
| адом убијаш срећу и будућност.</p> <p>— Е, немогу ти ја Јово Илићу дати имање Живаново.{S} Ја з |
| ће имућну Мару, вашу јединицу.</p> <p>— Е, сад видим и морам признати, да сам био будала, да не |
| Наш Крстивоје хоће да се жени?</p> <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрад |
| р се ја с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудна жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће де |
| о бити Живан са својима, па да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — да му да Ма |
| ући приповедачко <pb n="4" /> кинђурење е, не бих ли тиме колико толико припомогао, да се онакв |
| пријатељ Јакове — додаде Живан.</p> <p>Е, кад велите ви, нека буде — заврши Јаков.</p> <milest |
| јако потресле.{S} Она, шапућући рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена, али у |
| и да пропустим овакву прилику, која се, ево, јавила.{S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог зеца пуш |
| видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву истину рећи.{S} Девојка, која ти жели сваку |
| је са својом наном разговарала.{S} Али, ево белаја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не д |
| јер, што више имају — то боље.{S} Али, ево белаја.{S} Кристивоје не мисли тако.{S} Бегенисао ј |
| Али баш све!...</p> <p>— Све, Маро!{S} Ево, реци да се убијем, и то ћу те послушати, јер ми и |
| боравила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у злату у овом марамчету.{ |
| попо, али — рад твоје веће сигурности — ево ти за сада оволико....</p> <p>И просуше се неколико |
| је код мене ново, а код тебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Наш Крстивоје хоће да се жени?</p> <p>— Е, |
| !</p> <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала зат |
| н, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живано |
| се спремали да то кажемо на испиту, али ево белаја, није хтео господин попа ни да нас пита — од |
| — Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти то ево сада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу ку |
| је несреће, што сам изгубила мужа, већ ево сад хоће Петар Јевремовић да начини, да сам га ја с |
| н човек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} |
| и ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си са својим парама учин |
| c" /> <!-- <hi>Мара на прозору пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је |
| е не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викну га Мара.</p> <p>— Чујем! ако мене зо |
| ана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за љубав оне намигуше Живанине по |
| ад је Крстивоје ушао у авлију.</p> <p>— Еј, тетка Живана! — тако је нешто сад зовну Крстнвоје.< |
| она својим гласом врло тихо певуцаше: „Еј! није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је |
| е.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да |
| вао храну неком трговцу из Београда.{S} Еле, Мара је отворила магазу и стајала ту, док је Јова |
| трговао са храном, стоком и кожама.{S} Еле, како, тако, он је имао и прилично готових новапа.< |
| 100 ока да му је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на самом Заарежу, где је продај |
| ; образа пуначких, једрих и румених.{S} Еле, све су ово били знаци њезина необична здравља.</p> |
| подин попа сврши испит без тога.</p> <p>Еле, прва веза беше готова.</p> <pb n="58" /> <mileston |
| јима у Крстиној шатри.</p> <p>— А, гле! ене газда Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газда Живан |
| е већ бегенисала једног момка.</p> <p>— Ене!{S} Зар тако наша Мара?!{S} А који је тај момак?</p |
| р!... — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p>— Добро, Маро, слушаћу те |
| ало поседи; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, чин |
| немој да си тако данас снуждена.{S} Та, ето, доћи ће људи да ти даду обележје, па треба да си в |
| за свакодневног плаћа.</p> <p>Таква је, ето, изгледала Мара, кад је отворила вратнице Јакову Ми |
| у и младенцима и њиховим родитељима.{S} Ето вам примера: несрећа, која је задесила кућу Јована |
| /> а мени је казао да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти |
| ма каква човека, само да је имућан.{S} Ето, за то сам увек и избегавао девојке.</p> <p>— Па до |
| ш шта је ново, Јакове?</p> <p>— Знам! — Ето, данас ћата Драгутин читао је новине, како је од ст |
| олим, али то не смем казати баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци њему сад при вечери и моли |
| велиш, Марице?!</p> <pb n="32" /> <p>— Ето!... што рекох....</p> <p>— Зар баш Јову... мога раб |
| олу.</p> <p>— Шта велиш, море!</p> <p>— Ето то.{S} Он је нашао девојку и хоће да идемо да је пр |
| ве како је било и ћата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам вас везао! — рече Петар.</p> <p>— Тешко |
| p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} |
| радом заслужили сте, да вас бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу |
| и задовољни с овом пресудом, већ изјаве жалбу апелацијоном суду.{S} Апелациони суд, расмотрив с |
| е учинише његови родитељи.{S} Да јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што је сир |
| био је такође добар, али га сељаци нису жалили за то, што се, као мушкарац, није одупро својим |
| ти посао, који код њега радим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и код других газда, већ б |
| ико је опет свак волео Мару.{S} Свак је жалио Мару због њене несрећне удаје јер је она била доб |
| е дошао онако јадан, он се својој Томки жалио да га пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кр |
| ећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити противу твоје неправилне радње, у толико пре, шт |
| ни, у којем се не би могла чути по која жалосна, али и истинита историја каквог страховитог зло |
| били, место весели и радосни — тужни и жалосни, као да им ово није била свадба, него сахрана о |
| колико толико припомогао, да се онакви жалосни догађаји не би више дешавали у нашем народу.</p |
| т Јоло и ти Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђур |
| е притискује не могу сакрити; али ми је жао на тебе, што ниси много говорила те да ме бабо не н |
| ни казати.</p> <p>— Јово, мени је много жао што нећеш да ми кажеш име те девојке?...</p> <p>Јов |
| страшна заклетва уплакане Маре, у срце жацну Марицу, која се слабо мешала у разговор Живанов и |
| {S} Он се сети да су му волови гладни и жедни, те похита да их намири.</p> </div> <div type="ch |
| мо његови волови, који су били гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио те су због то |
| ћни младожења, каквога мој отац и мајка желе.{S} Крстивоје је тако исто мислио: да ће мара бити |
| мара бити та његова имућна млада, коју желе његови родитељи.{S} Они су се познавали и више пут |
| а узела наша влада у своје руке дуван и железницу.{S} Бог да прости.{S} То је код мене ново, а |
| ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p> <p>— Т |
| ишао у Београд, свршио је онако како је желео, зато је покуповао у београдским дућанима повише |
| праву истину рећи.{S} Девојка, која ти жели сваку срећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја. |
| ете имати да жените и да удајете, вама, желим да на последњем часу свога несрећнога живота каже |
| војке, у коју сам се загледао.</p> <p>— Желим!</p> <p>— Хм, ти ћеш ми се смејати кад ти будем к |
| ад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учинићу оно што ми срце и памет буду налагали.{S |
| ли и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будет |
| е, бабо.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја само желим да ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бити у к |
| хоћеш — послушаћу те, Маро, учинићу што желиш... оженићу се.</p> <p>— Добро, Јово, хвала ти.{S} |
| а.</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Зар баш желиш да ти кажем име девојке, у коју сам се загледао.< |
| S} Што год више имају, тиме је и њихова жеља већа за што већим имаћем.</p> <p>— Шта ће мени има |
| убав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас све волим.{S} Ове две девојке |
| Ви сте, децо, сви четворо мени изјавили жељу, да се на само састанете.{S} Ја сам, знајући шта ј |
| иди срећан ти пут!</p> <p>— Испунићу ти жељу, Маро....{S} Али, гле хтедох заборавити да ти захв |
| зина нана није још казала Живану Марину жељу.{S} Томе је био узрок тај, што је Живан отишао у Б |
| .</p> <p>— Баш си ти, Марице, непажљива жена.{S} Како си могла дете пустити само с оном лолом, |
| ћу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудна жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће дете сутра, чим види |
| оној кући, мој Живане, у којој се муж и жена, место љубави и волења, мрзе и презиру.{S} Далеко |
| {S} Сад треба да живимо као прави муж и жена.{S} Да заборавимо, што је било и да се од сад воли |
| рам другог понашали, као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставимо, пошто овакав |
| </p> <p>— А шта имам да се јављам туђим женама, па још, тако рећи јучерањој млади.</p> <p>— Зар |
| ришћанска дужност, да се овим несрећним женама нађемо у невољи — рече Ђура.</p> <p>— Тако је — |
| овац <pb n="68" /> родитеље руководи да жене и удају децу своју.</p> <milestone unit="subSectio |
| >— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш — баш кад бих ј |
| а та уобичајена питања.</p> <p>Присутне жене, које, као и попа, у прсте знају те испитне одредб |
| , већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— |
| >— Ево шта.{S} Наш Крстивоје хоће да се жени?</p> <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је мило, |
| су многи замерали што то допушта својој жени.{S} Ну он на то ништа није одговарао.{S} Као год ш |
| о узрок несавесни поступак родитеља при женидби и удадби своје деце. —</p> <p>И, ја сам у овој |
| хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— О женидби је ствар свршена, само, ако Живан пристане да с |
| исам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, али ниси ни |
| тати наша кућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је |
| летина, те и заборавих да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и тре |
| , срећо моја.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза нани раније, па да ти |
| нашем народу.</p> <p>Ви, који имате да жените и да удајете, будите веома пажљиви у томе послу, |
| матере, који имате и који ћете имати да жените и да удајете, вама, желим да на последњем часу с |
| ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— О женидби је ствар свршена, само, ако |
| иси срећа ваше деце.</p> <p>Ви, који се жените и ви које се удајете, имајте увак па уму: <hi>да |
| Маро, тераш спрдњу... ја се нећу никад женити.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да ћеш ме послуша |
| и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p>— А где сте се море, ви то клели и закли |
| је Анђа Живанина, и да се нећеш другом женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и сад велим.{S |
| ећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — рече одважно Крстивоје.</p> <p>— Оно ја знам, |
| тражити другу, јер се ја с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудна жена!{S} Ама ти за |
| емаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.</p> <p>— Остави ти, Маро, те паре.{S} Имам ја па |
| Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Живановом?</p> <p>— Ја, ако Бог да, тако ми |
| ића — или за никога...{S} Пректрсти се, жено, бога ти!</p> <p>— Право да ти кажем, Живане, ако |
| Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти при себи, жено?!</p> <p>— Говорим ти оно, што ми је дете казало!< |
| ромашних родитеља, те бих могла постати женом онога човека, кога волим и који ме воли.</p> <pb |
| ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако женске главе и морамо слушати старијег.</p> <p>— Све ће |
| ајбољи доказ, да у тој кући има вредних женских руку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако с |
| лепим Анђиним рукотворима.{S} Никаквог женског посла није било, кога Анђа није с особитом вред |
| гнан од својих родитеља да узме тебе за жену због твог имаћа?{S} Промисли само, да ће и он можд |
| ави комешало. — Па кад би ти убио своју жену, за што не би убили и Крстивоја, те да на тај начи |
| ију Крстивоја, па после да удаве Јовину жену на порођају, те да се после венчају.{S} А пошто он |
| би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнна кућа Мило |
| гу!</p> <p>— А твој Крстивоје — нека је жив — порастао читав момак... па, не било му урока, леп |
| у велика час.{S} Твој Крстивије нека је жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао |
| му приђе руци.</p> <p>— Жива била Маро, жива била! — рече Јаков, па се после поздрави са Живано |
| ј кући.{S} Мара му приђе руци.</p> <p>— Жива била Маро, жива била! — рече Јаков, па се после по |
| јој је година, Живане?</p> <p>— Нека је жива, сад је узела осамнаесту...</p> <p>— Е па онда већ |
| ладовини, а у свануће да се вратите: ти жива и здрава, а место дрва да дотераш њега мртва кући. |
| n="37" /> <p>- Море ваша Мара, нека вам жива, порасла велика девојка.{S} Снажна к’о какав снажа |
| — Све сам чинила, синко, али узалун.{S} Живан хоће само имућну кућу — па то ти је.{S} Ономад ме |
| вако потпуно уверени да су без грешни — Живан и Јаков одоше право капетану и молише га да Јову |
| ја пристајем.{S} У нашој кући заповеда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам тако научила.</p> <p>— Т |
| ола више неће привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић своју крваву тековину и своје дете таквим г |
| о готових новапа.</p> <p>И ако је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао за несрећног |
| , а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — Познат је био због свога великог имаћа, |
| е чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао да за њега нема више посла.{S} Мари је било |
| аишари — дуплим интересом.</p> <p>Газда Живан, није само обрађивао своје велико имаће, него је |
| ли се ти то нашалила с мајком? — запита Живан Мару.</p> <p>— Нисам, бабо!</p> <p>— Бог с тобом, |
| би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене н |
| Добро... тако, пријатељ Јакове — додаде Живан.</p> <p>Е, кад велите ви, нека буде — заврши Јако |
| нека посла.</p> <p>Посао, рад којега је Живан ишао у Београд, свршио је онако како је желео, за |
| је срце парала страховита мисао, да је Живан обећао Мару Крстивоју Миловановићу својем имућном |
| "SRP19002_C5"> <head>V</head> <p>Кад је Живан са својима стигао с вашара кући, он при вечери за |
| — боље рећи — она сиротиња, с којом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> <pb n="36" |
| у-дне, на обреновачком вашару отишао је Живан с Марицом и Маром, да што провашаре, а највише ра |
| но допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p> <p> |
| жељу.{S} Томе је био узрок тај, што је Живан отишао у Београд до неких житарских трговаца, јер |
| било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, стварају и такве, као што сте ви и овакв |
| ва.</p> <p>— Па како, Јакове како? рече Живан.</p> <p>— Па добро вала Богу!</p> <p>— А твој Крс |
| дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви данас чини |
| , што је дао Бог, да повечерамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја нисам |
| <p>— Јес, то имаш да кажеш Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ја сам казала да нећу другог, већ Јо |
| бра прилика, треба да је спремна — рече Живан.</p> <p>Вогу хвала, пристигла је већ за удају, и |
| ћна!...</p> <p>— Волим ја, кћери — рече Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, а после у животу |
| е са срећом; примам пријатељство — рече Живан и пољуби се с Јаковом.</p> <p>Јаков се рукова с М |
| а мислим, да се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју |
| ица.{S} Зато настигурно мислим, да ће и Живан једва дочекати и без речи дати своју Мару за наше |
| вориш.</p> <p>— Тако би ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић, из Трстенице, |
| н са својима, па да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару за Крсти |
| tone unit="subSection" /> <p>При вечери Живан је причао својој Марици како је ћарио у Београду, |
| м као што си ти, јесмо свакад! одговори Живан.</p> <p>Марица је, уз припомоћ Марину, поставила |
| да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан са својима, па да промерка е да ли би Живан прист |
| ушао Јакова и Томку, који би, као и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо жели |
| да су га уапсили зато, што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике при свадбен |
| — О женидби је ствар свршена, само, ако Живан пристане да се опријатељимо.{S} Ни за чију љубав |
| — Бог да им душу прости!!</p> <p>— Како Живан и Јаков поштено раде и тргују то зна ваљевска Пос |
| а мога неће добити... — одговори љутито Живан.</p> <p>— Али бабо, ја хоћу њега.{S} Заклела сам |
| тако је, али то неће да разуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за љубав пус |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Живан је по све дневно обијао прагове судија и адвоката |
| тенице?!</p> <p>— Њега, Бога ми!</p> <p>Живан намршти чело, није могао веровати.{S} Зато викну |
| , али су је од милости звали — Мара.{S} Живана и Марицу мучила је тешка помисао, да ће се угаси |
| — голаћ — да се пази с, ћерком једнога Живана Ђурића, па још да се с њоме заверио, да се узму! |
| ог дана, кад дође да товари жито, газда Живана није било код куће.{S} Беше рано отишао на Забре |
| ја имао говорити с ћерком једног газда Живана Ђурића, који је један по један газда у посавини? |
| о те волим, јер си ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја — један сиромашак.{S} Ти мене, као |
| често радио са својим колима код газда Живана, те се тако и виђао често с Маром.{S} Штогод се |
| пристане, па после да поради код газда Живана!{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако |
| тиној шатри.</p> <p>— А, гле! ене газда Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газда Живане, — рече |
| ивоје ушао у авлију.</p> <p>— Еј, тетка Живана! — тако је нешто сад зовну Крстнвоје.</p> <p>Анђ |
| .</p> <pb n="56" /> <p>— А где је тетка Живана?</p> <p>— Отишла је цркви.{S} Али откуда је она |
| .</p> <p>У колико је сва околина мрзела Живана и Јакова због њиховог зеленашлука и кајишарлука, |
| господин попа, благодарећи пуним кесама Живана Ђурића и Јакова Миловановића, изоставио уобичаје |
| а је та девојка?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је Мара Живан |
| ију и све по њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна и као ц |
| радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S} Е нећете... |
| ела вас, те да вам донесем велико имаће Живана Ђурића.{S} Ви нисте тражили снаху, него имаће; < |
| Разговор, који се водио између Јакова и Живана и њихов споразум, веома је узнемирио и Мару и Кр |
| је задесила кућу Јована Миловановића и Живана Ђурића, који су силом венчали јединчад.{S} То је |
| рави редом са свима, а Крстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— П |
| } Кад је пролазио поред шатри, он спази Живана где седи са својима у Крстиној шатри.</p> <p>— А |
| ар, Јаков је пазио, неће ли где спазити Живана с његовима.{S} Кад је пролазио поред шатри, он с |
| "64" /> <p>Попа, чим Јова оде, посла по Живана и Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, попа им каза св |
| ?</p> <p>— И Шта?</p> <p>— Ти знаш кћер Живана Ђурића из Дрена?</p> <p>— Знам!{S} Виђала сам је |
| вредноћом и вештином свршавала.</p> <p>Живана је отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући послов |
| се драге воље опријатељио то је твоја, Живане.{S} И право да ти кажем твоја ми се Мара поодавн |
| је добар и леп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју било.{S} Морам тражити прилику |
| и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане?</p> <p>— Нека је жива, сад је узела осамнаесту. |
| рече Живан.</p> <p>- Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— Знам ја, човече, |
| знаш да је то ред.</p> <p>— Па тако је, Живане!{S} Ја против реда и обичаја никад нисам био.{S} |
| што ти ја налажем.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} |
| рин.{S} И зато рече:</p> <p>— Молим те, Живане да за сад послушамо дете и да је силом не терамо |
| пања код куће.</p> <p>— Тешко и јесте, Живане, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужн |
| ’о какав адвокат.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си са својим парама учинио од свога детета! |
| ти добро дао, Јакове!</p> <p>— Како си, Живане, јеси ли здраво!</p> <p>— А како ти, снаша Мариц |
| ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си са својим парама учинио о |
| о, бога ти!</p> <p>— Право да ти кажем, Живане, ако она не би хтела добре воље да пође за друго |
| е, при себе.</p> <p>— Ја ти опет велим, Живане, да треба добро отворити овде очи.{S} Ја сам зап |
| до њега.</p> <p>— Онда....{S} Иван-дан, Живане — рече Јаков.</p> <p>— Па добро!{S} Нека буде, Ј |
| а Живаном и Марицом.</p> <p>— Па, како, Живане, како?{S} Јесте ли ради гостима? — рече Јаков.</ |
| бог тога опире.</p> <p>— Оно, ако ћемо, Живане, то узимати у рачун, онда смо и ми чули, за вашу |
| ви полагано вечерати.</p> <p>— Ти знаш, Живане, зашто сам ја данас <pb n="53" /> дошао твојој к |
| вина богата тиме.</p> <p>— Па да видиш, Живане, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, |
| бе.</p> <pb n="54" /> <p>— Право велиш, Живане.{S} Бог је од своје стране учинио, те су наше ку |
| Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газда Живане, — рече Јаков, прилазећи са својима Живановом ст |
| тивоје кући <pb n="55" /> своје комшике Живане — Анђине мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с |
| ка звала се Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из истога села.</p> <p>Заиста, можда је велика р |
| до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане....</p> <p>— Немој тако, Анђо!{S} Живота ми мога |
| кога она неће.{S} Тешко оној кући, мој Живане, у којој се муж и жена, место љубави и волења, м |
| а кад ћемо прошевину и свадбу, пријатељ Живане?</p> <p>— Па да се договоримо, пријатељ Јакове!< |
| то честита девојка?</p> <p>— То је Анђа Живанина, његова комшика.</p> <p>— А ко, море, то теби |
| рече: да нема девојке, као што је Анђа Живанина, и да се нећеш другом женити.</p> <p>— Па тако |
| а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, ј |
| тешко мени, па ти за љубав оне намигуше Живанине поче да лажеш.{S} И то кога; свога рођеног род |
| стивоје се опет тако исто пази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и Крстивојеви родитељи нагоне |
| чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живанином и да су се заверили да се узму, па се наше де |
| p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти при себи, жено?!</p> <p>— |
| жем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђу Живанину....{S} Данас, у колу на свадби Митра Стеваново |
| кве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, има доста девојака, имућн |
| Марицу, која се слабо мешала у разговор Живанов и Марин.{S} И зато рече:</p> <p>— Молим те, Жив |
| ин капетану чиста савест, као и попина, Живанова и Јаковљева.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| редила, узе да чисти прозоре, јер газда Живанова кућа имађаше свуда на прозорима стаклад.{S} Чи |
| >— Е, Крстивоје, како ти се допада Мара Живанова? — Запита Јаков сина по одласку с вашара.</p> |
| ића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је Мара Живанова!</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па ја сам чула, да о |
| чно вршио своју дужност при испиту Маре Живанове и Крстивоја Јаковљевог?!</p> <p>— Јесам, синко |
| дужити.</p> <pb n="74" /> <p>Сви савети Живанови и Маричини нису имали никаквога утицаја на Мар |
| <p>И просуше се неколико жућака из руку Живанових и Јаковљевих на господин попин сто.{S} Поп их |
| и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и не тражим.{S} Оно је отета туђа мука и |
| — Е, немогу ти ја Јово Илићу дати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно допада, али, шта ћу т |
| ани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, |
| p> <pb n="6" /> <p>У имућној кући газда Живановој, Мара је негована како се то могу неговати са |
| је ипак Мара била велика радост у газда Живановој кући.</p> <pb n="6" /> <p>У имућној кући газд |
| ћу њега за то питати.{S} Идем ових дана Живановој кући, да га питам, хоће ли са мном да се опри |
| " /> <p>— А за што не?{S} Шта вали Мари Живановој?!</p> <p>— Право да ти кажем, бабо, ја не зна |
| ми спреми, што ми је потребно кад пођем Живановој кући, а немој ми ту којешта дробити, као и ов |
| ћу, који је по вечерњој ладовини стигао Живановој кући.{S} Мара му приђе руци.</p> <p>— Жива би |
| } Распитивао сам, а — као што знаш ишао Живановој кући.{S} Видео сам да је добра девојка, па јо |
| " /> <p>На Иван-дан кад је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, отишао је и Крстивоје кући <pb |
| ане, — рече Јаков, прилазећи са својима Живановом столу.</p> <p>— Бог ти добро дао, Јакове!</p> |
| пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом?!</p> <p>— Неби, бабо!</p> <pb n="48" /> <p>— |
| и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живановом поодавно пазим и једно смо се другом заклели |
| по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Живановом?</p> <p>— Ја, ако Бог да, тако мислим.</p> <p |
| н тражи своју прилику и нек не мисли на Живанову Мару, јер је за живота мога неће добити... — о |
| заборављаш, да ће дете сутра, чим види Живанову Мару, то исто казати: „Хоћу њу, ил’ ни једну д |
| ом нагнаш свога Крстивоја, да узме Мару Живанову или — боље рећи — моју, онда одмах по венчању |
| Гледај ти Цвету воденичареву, а не Мару Живанову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| нине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А тако исто, не |
| куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је то дет |
| ! — рече Јаков, па се после поздрави са Живаном и Марицом.</p> <p>— Па, како, Живане, како?{S} |
| м право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живаном, па како он пресуди, ја и ти морамо пристати.</ |
| а, синко, имам заједничког са Јаковом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у каквом полу помешани.{S} Они |
| оведе, да види света.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она сиротиња, с ко |
| стане, моли је да ништа не казује газда Живану, јер би ми могао одузети посао, који код њега ра |
| ико дана, а њезина нана није још казала Живану Марину жељу.{S} Томе је био узрок тај, што је Жи |
| е.</p> <p>Једнога дана ишао је пријатељ Живану, да му се јада на његову Мару.{S} Том се прилико |
| тешко њему, тешко Јакову и Томки, тешко Живану и Марици, тешко мени и Мари — тешко нама свима!{ |
| о и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више надати. |
| јој завртео мозак, да ћемо сада видети живе муке да је повратимо.</p> <pb n="34" /> <p>— Јову |
| омисао, да ће овакав живот каквим данас живе, бити продужен у недоглед, опет их нагна на мисао |
| те пошла, била сам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаће заједно стекли.</p> <p>— Ам |
| олели и да једно без другога нису могли живети.{S} Зато су се договорили, да прво убију Крстиво |
| ро, толико волим, да без тебе нећу моћи живети.</p> <p>— Остајеш ли чврсто при својој заклетви? |
| {S} Са својим Крстивојем почела је лепо живети.{S} Договарала се о њиховом будућем животу.</p> |
| би пре волела умрети, него да без њега живи — нагнала је, те га једном запита:</p> <p>— Јово, |
| днаке и с имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — |
| јер ја с другим нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе моме наметнутом младожењи казала: |
| Шта је, да је — ту је!{S} Сад треба да живимо као прави муж и жена.{S} Да заборавимо, што је б |
| : <hi>да је главни основ срећи брачнога живога љубав, здравље и рад.</hi></p> <p> <hi>Писац.</h |
| само у искреној љубави, здрављу и раду, живот је <hi>права срећа</hi> .</p> <p>— Чудим се, Јово |
| ад ја нећу.{S} Морамо наш <pb n="77" /> живот од данас другаче окренути.{S} Шта је, да је — ту |
| ве одлуке.{S} Али помисао, да ће овакав живот каквим данас живе, бити продужен у недоглед, опет |
| те молила да се раставимо, пошто овакав живот не може више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу. |
| им децу, молим се богу за здравље и дуг живот мојих парохијана, венчавам младенце и сарањујем у |
| м, и то ћу те послушати, јер ми и иначе живот више није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти си срећни |
| кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога детета — Бог прашта.</p> <p>— Маро!</p> <p> |
| лу узели, па су после чемерно проводили живот!</p> <pb n="28" /> <p>— Ти знаш много да причаш, |
| {S} Ти велиш, бабо, да ће ми се допасти живот у кући Миловановића — е, лепо, ја пристајем и оти |
| то разговарала с Анђом.{S} Казивала јој живот с Крстивојем до најмањих ситница.</p> <p>— Ми смо |
| и као свако пашче, јер би ми он отровао живот, уништио срећу, разорио наду...{S} Заклињем ти се |
| /> Крстивоје, који више воли Анђу него живот свој! — бар тако је мени казао. — Говорио је Јова |
| еног родитеља!</p> <p>— Не лажем, бабо, живота ми.{S} Све што ти рекох, казао ми је Јова.</p> < |
| ли је то истина?</p> <p>— Истина, Јово, живота ми...</p> <p>— И.., ти ме од истине волиш?</p> < |
| "graphic" /> <!-- <hi>Немој тако, Анђо; живота ми мога — стр. 21</hi> --> <pb n="33" /> <p>— Ни |
| иване....</p> <p>— Немој тако, Анђо!{S} Живота ми мога — ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи |
| Да ли се ти то озбиљно кунеш?</p> <p>— Живота ми, Анђо....</p> <p>— Ја ти верујем, Крстивоје, |
| ово, ти си мој, до последњега часа мога живота:{S} Тако ми Бог помогао.</p> </div> <div type="c |
| ћу се онда курталисати овога несретнога живота.</p> <p>Овакав говор водио се чешће између снахе |
| м да на последњем часу свога несрећнога живота кажем: да ни пошто не натерујте своју децу да се |
| ек не мисли на Живанову Мару, јер је за живота мога неће добити... — одговори љутито Живан.</p> |
| вој кући је наступила промена дотадањег живота.{S} Мара, да би постигла оно, што се с Јовом дог |
| најбоље говорило.{S} Због оваквог њеног живота, почело се по селу говорити, да је Мара изгубила |
| рица, тек у седамнаестој години брачног живота -— тако рећи: на прагу саме старости — родила кћ |
| ће му отети Мару, коју је волео више од живота свога.</p> <p>Сутра-дан је поранио и отишао госп |
| ојев?</p> <pb n="62" /> <p>— Тиче ми се живота!</p> <p>— Ја те не разумем....</p> <p>— Разумео |
| њихова два велика имања, но до среће и живота њихове деце.{S} Али су они знали докле вреди њих |
| силом венчали јединчад.{S} То је лишило живота <pb n="92" /> њихову децу, а и мене привезало за |
| у правциту истину...{S} Ја ти се, Маро, животом својим заклињем, — јер немам у што друго, да са |
| ети.{S} Договарала се о њиховом будућем животу.</p> <p>— Знаш, Крстивоје, за све ово време, ми |
| му се није милило.{S} У тако несрећном животу, пролазили су дани и месеци.{S} Мара се почешће |
| да се сада на мене срдиш, него после, у животу.{S} Зато иди и гледај посао.</p> </div> <div typ |
| ет велим, да ће се они, мало по мало, у животу заволети.</p> <p>— Немој, тако, Јакове, јер и са |
| била најбоља прилика да му буде друг у животу.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи старе и сирома |
| бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад у животу први пут загрли и пољуби и то с тако удешеном ми |
| уге Миловановића из Трстенице, још је у животу само стари Јаков с његовом Томком и сином Кристи |
| да тако сада слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш весела и задовољна.{S} Боље је да се са |
| је сиромашних родитеља, који већ нису у животу.{S} После њихове смрти, Јови је остало само два |
| што је Живан отишао у Београд до неких житарских трговаца, јер је с њима имао нека посла.</p> |
| у Обреновцу.{S} Тера тамошњим трговцима жито на Забреж.{S} Није никако могла да му поручи да до |
| </p> <p>Једног дана, кад дође да товари жито, газда Живана није било код куће.{S} Беше рано оти |
| то онога дана, кад си ти, бабо предавао жито београдском трговцу.</p> <p>— Батали ти, дете моје |
| си почео долазити нашој кући да товариш жито и тераш на Забреж.</p> <p>— Маро, ускликну Јова, д |
| име те девојке?...</p> <p>Јову подиђоше жмарци.{S} Видео је, да се Мара за њ’ интересује; да је |
| ац умукну.{S} Коло се растури.{S} Наста жубор међ омладином.{S} Крстивоје и Анђа пођоше својим |
| волико....</p> <p>И просуше се неколико жућака из руку Живанових и Јаковљевих на господин попин |
| е на господин капетанов сточић неколико жућака, као и попи.</p> <p>Капетан је познавао Јову, ка |
| и срећу и будућност.{S} Ја сам пропала, за то ћу се у будуће старати, да пропадну они, који су |
| тар.</p> <p>— Нас је кукњава пробудила, за то дотрчасмо да видимо шта је, па кад се таква несре |
| </p> <p>Јова је изгледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, да се н |
| е.{S} Марин јаук, није потицао са срца, за то је дречао и био страшно досадан.</p> <p>Свакога ј |
| дућем животу.</p> <p>— Знаш, Крстивоје, за све ово време, ми смо се једно спрам другог понашали |
| ="43" /> <p>— Ама, недам ја тебе, море, за Јову — јеси чула?</p> <p>— Па добро, бабо, немој ме |
| то узимати у рачун, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се |
| аква човека, само да је имућан.{S} Ето, за то сам увек и избегавао девојке.</p> <p>— Па добро, |
| мешало. — Па кад би ти убио своју жену, за што не би убили и Крстивоја, те да на тај начин кад |
| — А зашто ти „госпођо“ не дигнеш совру, за којом си крвљала, већ остављаш да ти је ја дижем? — |
| е говор Јовин и он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђ |
| p> <p>— Па<ref target="#SRP19002_N1" /> за једно две три недеље била би спремна, те за то мисли |
| ањем пристати, да ми она буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ а |
| а за Цветка Вилимановог из Љубинића.{S} За честита момка и из честите куће.{S} И на Анђиној сва |
| p>И — учинише онако, како Ђура рече.{S} За тили часак дрва с колима притисла су несрећног Крсти |
| пљени сељани с иследником и лекаром.{S} За овима, пандури су терали везаног Јову и Ђуру.</p> <p |
| > <p>— Ако, Маро, ако; до века певала — за плач не знала!...</p> <p>— Вала ти, нано, да богда д |
| p> <p>— А за што то молићемо?!</p> <p>— За то што ја тако хоћу.</p> <p>— Ми нећемо — одговорише |
| м ће наша кућа бити задовољна.</p> <p>— За мене, бабо, немој другу тражити, јер ти опет велим, |
| е ослободила, окрену се Петру:</p> <p>— За што ти, Петре, не даш да ми нашега милога покојника |
| рстивоја.</p> <p>— А зашто то?</p> <p>— За то, бабо, што он одавно воли другу девојку, сиромашн |
| <p>— Не приличи?{S} А за што?</p> <p>— За то, што ти имаш у друштву девојку, скоро вршњакињу, |
| , не могу...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— За то, што би то био узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ј |
| љали.</p> <p>Крстивоје волео је Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> |
| имаш право.{S} Син ти је јединац.{S} А за такву кућу и таквога момка треба добра прилика, али |
| крепку момку.</p> <p>— Не приличи?{S} А за што?</p> <p>— За то, што ти имаш у друштву девојку, |
| >— Неби, бабо!</p> <pb n="48" /> <p>— А за што не?{S} Шта вали Мари Живановој?!</p> <p>— Право |
| грм док власт државна дође.</p> <p>— А за што то молићемо?!</p> <p>— За то што ја тако хоћу.</ |
| ш да си се загледала у Јову.</p> <p>— А за што нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова гол |
| , а за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први зрели девојачк |
| је ово питање нарочито управила на њега за то, да уђе у најдубљу тајну његових осећаја.{S} То у |
| обом више о томе говорити, нити ћу њега за то питати.{S} Идем ових дана Живановој кући, да га п |
| , као и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и прав |
| јем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волем |
| зато рече:</p> <p>— Молим те, Живане да за сад послушамо дете и да је силом не терамо за онога |
| да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да ос |
| е и мени кума Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би то |
| полудео, кад би му газда Живан казао да за њега нема више посла.{S} Мари је било криво, што Јов |
| Зар је она паметна, кад воли да се уда за голог Јову Илића — или за никога...{S} Пректрсти се, |
| а је жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но што је твоја к |
| ораш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја за другог да пођем?! — То неће бити никада!</p> <p>— Не |
| да добијете тако честита и вредна момка за зета.{S} Нисам могла ни слутити, да се он вама неће |
| ма осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају, тиме је и њихова жеља |
| за своје родитеље, којима је зинула ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, да такви људи |
| ме виђао, све му је више и прирашћивала за срце.</p> <p>Једног дана, кад дође да товари жито, г |
| стита момка, па се зато нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да товари шеницу |
| ли да вечера.{S} Све је она сама седела за ручком и вечером и своју совру није никада дизала и |
| била је свадба Анђина.{S} Она је пошла за Цветка Вилимановог из Љубинића.{S} За честита момка |
| , како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто то?</p> <p>— За то, бабо |
| силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то и треба <hi>да ме усрећите!</hi></p> <p>— Зато, ш |
| ј та момачка пажња није била у вољи, па за то се често пуштала из кола, или није никако ни игра |
| одиђоше жмарци.{S} Видео је, да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање нарочито управила на |
| ите, а не да их упропастите — рече Мара за себе.</p> <pb n="54" /> <p>— Право велиш, Живане.{S} |
| ако буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S |
| више имају, тиме је и њихова жеља већа за што већим имаћем.</p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми |
| варала.{S} Али, ево белаја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не долази, но ради у Обренов |
| ћи рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена, али уједно и за себе и за своје род |
| нагнан од својих родитеља да узме тебе за жену због твог имаћа?{S} Промисли само, да ће и он м |
| они и срцепарајући врисак од тешке туге за изгубљеним сином, проламао је зору тринајестог Маја |
| е, кога је Томка послала да кријући иде за Маром и Кристивојем, било је очевидац, овога крвавог |
| те још и зато, што је она хтела да пође за Јову, кога су сви волели, као добра и честита младић |
| ако она не би хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, |
| ћна, ако драговољно не пристане да пође за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ову прилику лако.{S} Ш |
| сао, да ће је родитељи наморати да пође за Крстивоја, те није одмах опазила да јој је Јова, кој |
| е дете тражити прилику, а твоја Мара је за њ права прилика...{S} А после тога, да се не валим, |
| >Мару је опет овај говор поразио, те је за часак ућутала.</p> <p>— А зар боље може знати власт |
| да га носимо и да спремамо, што нам је за сарану потребно.</p> <p>— Лакше мало, снаша Маро, ла |
| стеничке под 17 јулом бр. 429, издао је за Мару ово уверење о владању:</p> <p> <hi>Уверење</hi> |
| се ти драге воље опријатељио.{S} То је за мене и моју кућу велика час.{S} Твој Крстивије нека |
| и нек не мисли на Живанову Мару, јер је за живота мога неће добити... — одговори љутито Живан.< |
| ја не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пристати, да ми она |
| Анђо, који би говорили оно... што није за говор...{S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па |
| аћа).{S} Али Јаков није хтео ни да чује за то.</p> <p>— Гледај ти, Томка, те ми спреми, што ми |
| ом љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се уд |
| а, и ви ћете учинити велико зло, ако ме за њега не дате...</p> <p>— Ти си, дете, паметнија од м |
| лом нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који одем.</p |
| Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и не тражим.{S} Оно |
| ми нећемо од тога одустати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази |
| ајно да изоставиш, већ ја мислим, да се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим |
| дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.</p> <p>— Остави ти, Маро, те паре. |
| јешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А зар, море, није оно и моје |
| а.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то постарати.{S} Само си ти дужна да ме известиш, ка |
| едно две три недеље била би спремна, те за то мислим прошевина да буде у недељу, но Петрову-дне |
| нас нисам био убица и неваљао човек, те за то не знам како би ујдурисали, те да ово убиство изг |
| ...</p> <p>— Срећан ти пут!{S} Немам те за што клети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве |
| не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Јову, тако исто Јаков неда сину, да узме |
| да Јова не начини какав џочарис, па ће за то морати у цркви питати децу: да ли се узимају драг |
| подигао од литре меса и текао ово имаће за којекакве гулавере и туђе слуге?!</p> <p>— Ја сам, б |
| ..</p> <p>— Ја ти верујем, Крстивоје, и за то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти ме |
| > <p>Ово беше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> <pb n="72" /> <milestone unit="sub |
| навек изгубљена, али уједно и за себе и за своје родитеље, којима је зинула ала за имаћем.{S} М |
| де код мене састајали, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— Збогом, Јелена |
| е састајали, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— Збогом, Јелена!{S} Хвала |
| можемо више надати.{S} Они су срећни и за нас навек изгубљени.</p> <p>— Ти имаш право, Маро.{S |
| очас река, да пристајем да вас слушам и за оно, што није паметно, а то је: да се никако не удај |
| заборави Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било ми |
| а тебе за навек изгубљена, али уједно и за себе и за своје родитеље, којима је зинула ала за им |
| беше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> <pb n="72" /> <milestone unit="subSection" |
| иш исто оно, што и ја!...</p> <p>— Теби за љубав трпићу све! — рече Јова.</p> <p>— Па добро, Јо |
| волела, твој те баба и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована Илића из Трстенца.</p> <p> |
| оли да се уда за голог Јову Илића — или за никога...{S} Пректрсти се, жено, бога ти!</p> <p>— П |
| такође добар, али га сељаци нису жалили за то, што се, као мушкарац, није одупро својим родитељ |
| --><pb n="17" /> који би увек погинули за своје дете, некад се тако избезуме, да га и упропаст |
| /> <p>Комшије су дотрчале и кад су чули за шта кука несрећна мајка, одмах јавише општинској вла |
| младошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поменули, убити као свако пашче, јер би ми он о |
| иван пристане да се опријатељимо.{S} Ни за чију љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање за |
| а су били у колу заједно, али никада ни за један тренут, није се једно другом допадало.{S} Они |
| ли се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упропашћују срећу и будућност своје деце |
| у Београду, и да је купио повише ствари за Мару.{S} Мара беше отишла у вајат.</p> <p>— Знаш наш |
| оградским дућанима повише разних ствари за своју јединицу и — вратио се кући.</p> <p>Мара га је |
| та како су родитељи удавали своје кћери за оне, које не воле, само за то, што су богати.{S} Па |
| гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за љубав оне намигуше Живанине поче да лажеш.{S} И то к |
| ли — рад твоје веће сигурности — ево ти за сада оволико....</p> <p>И просуше се неколико жућака |
| >— Немој тако бабо јер се ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као род |
| слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт државна дође.</p> <p>— А за што |
| ме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и с |
| итеља, који су, из проклете грамзивости за што већим имањем, на силу венчали своју јединчад, ко |
| рак на силу везали, једино из амишности за имањем, које им је сада остало пусто.{S} Чувајте од |
| ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати код куће.{ |
| стеници нема девојке која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која је то што ју |
| срца, и да никад добром вољом неће поћи за другог.{S} Па после — она је паметна девојка...</p> |
| } Све јој се чињаше, да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не можете утећи!..</p> |
| ој баба Томки: „добро вече“, и седнувши за постављену совру, почеше сви вечерати.{S} Кад је бил |
| ио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у злату у ов |
| Али, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упропастити и себе и до |
| да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје дете тражити прилику, а твоја Мара је за њ пра |
| , шапућући рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена, али уједно и за себе и за с |
| томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо живели и ово |
| орила те да ме бабо не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано, нити волим сад нити ћу га вол |
| још мање може бити под морање да пођем за човека, кога не бегенишем, јер би то била велика гре |
| , бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту никакву сило употребљ |
| и, гле хтедох заборавити да ти захвалим за оних 15 дуката, што си ми послала по Вуји у затвору. |
| га Маја. — Несрећни дан, несрећан датум за још несрећнију кућу Миловановића. — Па ипак то као д |
| због стидљивости, већ је мислила да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку друг |
| зна да би по какав ћифта сеоски продао за паре и своје рођено дете, онда се не треба ни мало ч |
| ли, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живанов |
| едседник Петар од некога другога дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену |
| ван био тако имућан, он се ипак сматрао за несрећног човека, јер му је његова добра Марица, тек |
| ма, био је први у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојке су се отимале, која ће се пре до њ |
| /p> <p>— Ти си чула, да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом д |
| и сте то очима гледали.{S} То сам чинио за то, што мислим, да се ово убиство може ујдурисати, к |
| ни трезнио.{S} Као да се сам бог светио за несрећу јадне деце.</p> <p>Једнога дана ишао је приј |
| "92" /> њихову децу, а и мене привезало за колац.{S} Они су овај брак на силу везали, једино из |
| не бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет зна |
| а унесрећио сам родитељ, везујући „мило за недраго“.</p> <p>— Ја знам да је тако, него....</p> |
| дац, овога крвавог злочина, јер је ишло за њима, па кад су изабрали место, испрегли волове и по |
| послушамо дете и да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцни |
| своје кћери за оне, које не воле, само за то, што су богати.{S} Па кад тако раде тамо за што к |
| ас не бегенише.{S} Ја те ово молим само за то, што се бојим какве несреће, која може произаћи и |
| што су богати.{S} Па кад тако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> < |
| и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, кога она неће.{S} Тешко оној кући, мој Живане |
| ућној кући.{S} Ја мислим, да њу просимо за нашег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас је |
| воле и да ли драговољно из љубави једно за друго полазе, или по чијем нагону.{S} Ови несрећни р |
| ово пријатно, бајно вече није створено за уживање већ за страшан злочин.{S} Као да ова мирноћа |
| дина.{S} Од војске је ослобођен, једино за то, што је јединац у свога баба.</p> <p>На свадбама, |
| га да Јову Илића из Трстенице уапси бар за месец и по дана.{S} Изнеше зато свој познати разлог, |
| p> <p>— Знам, браћо, то није лака ствар за такву маленкост метати на коцку свој положај, и...</ |
| и волови с колима!</hi></p> <p>— Па зар за то, што сам ја јединица, кћи имућног оца, да са мном |
| кући Јакова Миловановића.{S} Ти ћеш нас за то благосиљати.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога дана |
| ан.</p> <p>Вогу хвала, пристигла је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о т |
| бајно вече није створено за уживање већ за страшан злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и је |
| етим водицу, крстим децу, молим се богу за здравље и дуг живот мојих парохијана, венчавам младе |
| осте сеоске девојке отимају да се удаду за имућна мужа.</p> <p>Било због лепоте, било због њего |
| ога нема вајде, јер њу родитељи не дају за голаће, него је, и преко њезине воље, удају за ма ка |
| ће, него је, и преко њезине воље, удају за ма каква човека, само да је имућан.{S} Ето, за то са |
| , како баш пред њима отворено уговарају за њихову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та |
| родитеља.{S} Лако је мени наћи девојку за нашу кућу.</p> <p>— Ти велиш неку имућну мирашчику!< |
| а девојака.{S} Наћи ћеш ти лако девојку за твог Крстивоја.{S} Он је добар и леп младић.</p> <p> |
| ан и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за љубав пустог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ак |
| да ти кажем и да те као своју милу нану за нешто замолим — рече Крстивоје.</p> <p>— А шта то, б |
| ристао да се опријатеље — да му да Мару за Крстивоја.</p> <p>Пролазећи кроз вашар, Јаков је паз |
| два дочекати и без речи дати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да бољ |
| рашан злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што боље извршило.</ |
| вати.</p> <p>— Али, ако опет зато мораш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја за другог да пођем?! |
| ебљавати, већ имам да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш сам |
| а то те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с А |
| а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p>— Оно.. није душу грешити!{S |
| аво, ти би казао: да са мном не говориш за то, што си се, — можда — већ загледао у неку другу д |
| адању:</p> <p> <hi>Уверење</hi> </p> <p>За Марију, удову Миловановића из Трстенице.</p> <p>Мари |
| у?</p> <p>— Па, вала, можемо!...</p> <p>За све време говора и Мара и Крстивоје <pb n="39" /> об |
| товарише убивеног и понеше кући.</p> <p>За колима ишла је кукајући мајка и искупљени сељани с и |
| еж.{S} Еле, као што видиш њега на самом Заарежу, где је продаје трговцу, стаје пшеница по 38 гр |
| , да не убија.</p> <p>Пошто је иследник забележио исказе Марине и Јовине, запитао је Ђуру, шта |
| био страшно досадан.</p> <p>Свакога је заболело срце видећи ову несрећу, видећи овако осакаћен |
| ну другу.“ Младеж је таква: види Мару — заборави Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за Мару, само а |
| добро.{S} Онда збогом, г. попо, али не заборави на своју дужност! опет ти велим, а особато кад |
| би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је заборавила да дете не може бити од помоћи њеном сину, б |
| } Но добро, што си ме потсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадес |
| а да живимо као прави муж и жена.{S} Да заборавимо, што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа |
| ! — То неће бити никада!</p> <p>— Немој заборавити, да ће те родитељи наморати.</p> <p>— Ако би |
| ћу ти жељу, Маро....{S} Али, гле хтедох заборавити да ти захвалим за оних 15 дуката, што си ми |
| ригу, да неће добро понети летина, те и заборавих да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о том |
| <p>— Е, баш си ти чудна жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће дете сутра, чим види Живанову Мару, т |
| о велиш!...</p> <p>И поведе волове кроз забран, а Мара је седела и даље на колима, и терајући в |
| ва и Ђура, као црне авети одјурише кроз забран, кога су шарали месечеви зраци, <pb n="83" /> и |
| сутра у вече по хладовини оду у велики забран, насеку дрва и напасу волове, па сутра изјутра п |
| ан ићи да насече дрва у онај наш велики забран, па незнам да ли би га могли тамо убити?</p> <p> |
| еш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, под оно брдашце у сред забрана.{S} Да намести к |
| ања одговарао, иначе је ћутао.</p> <p>У забран су стигли у први сумрачак.</p> <p>— А где ћемо с |
| дубље у забран, под оно брдашце у сред забрана.{S} Да намести кола под само брдашце, <pb n="76 |
| ечеви зраци, <pb n="83" /> и изађоше из забрана, а Мару, кад остаде сама спопаде страховита јез |
| ивоја испод дрва, али Петар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћи ни до самих дрва, па |
| ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити да је зовем: тетка.</p> <p>Кад чу Анђа, шта К |
| /p> <p>— Где?!</p> <p>— У нашем великом забрану!</p> <p>— Немој кукати, јер од тога нема вајде. |
| <hi>Извршење злочина, над Крстивојем у забрану; слушче са дрвета гледа цео несретни призор.{S} |
| ад заповедао, тако јој никад ништа није забрањивао.{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му се ни |
| ја, носећи му храну на својим колима на Забреж.</p> <p>И Јова је необично леп младић. — Тада му |
| 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на самом Заарежу, гд |
| е било код куће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је продавао храну неком трговцу из Београда |
| ази... кад је товарио шеницу и возио на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо предавао жито |
| вцу.{S} Тера тамошњим трговцима жито на Забреж.{S} Није никако могла да му поручи да дође.{S} З |
| и нашој кући да товариш жито и тераш на Забреж.</p> <p>— Маро, ускликну Јова, да ли је то истин |
| екох, он ми плаћа 3 гроша од 100 ока до Забрежа.</p> <p>— Је ли, Јово?</p> <p>— Шта, Маро?</p> |
| ..</p> <p>Јову обли румен и као у некој забуни изусти:</p> <p>— Шта то Маро? —</p> <p>— Зашто с |
| у казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје није пристао, нити сме пр |
| а волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Тако исто, чула сам, да се К |
| а се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: д |
| ивоје пази с Анђом Живанином и да су се заверили да се узму, па се наше дете мало због тога опи |
| Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p |
| > <p>— Хоћеш ли ти, да се ми данас овде заверимо, да ћемо се узети ма то било и против воље мој |
| нога Живана Ђурића, па још да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети убиством сину Ј |
| девојку, сиромашну, али врло честиту, и заверио јој се да је узме.</p> <p>— А која је то честит |
| ац у свога баба.</p> <p>На свадбама, на заветинама... једном речи на свима весељима, био је прв |
| евској Посавини девојке, која јој не би завидела на њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лица и сн |
| веома пажљиви у томе послу, јер од тога зависи срећа ваше деце.</p> <p>Ви, који се жените и ви |
| S} Али овако, јединче!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, који ми детету отроваше памет.</p> < |
| иге, нашта ме је навраћао онај проклети Завишо уча, кога негде отераше, због тога, што се свуда |
| ојку — а међу тим, она га је већ толико заволела, да би пре волела умрети, него да без њега жив |
| и рећи Кристивојевом оцу, да је она већ заволела другог, али је девојачка стидљивост уздржа.</p |
| n="65" /> да ће се деца после прве ноћи заволети, те се ми нећемо огрешити, што их силом венчав |
| м, да ће се они, мало по мало, у животу заволети.</p> <p>— Немој, тако, Јакове, јер и сам знаш |
| дете пустити само с оном лолом, те јој завртео мозак, да ћемо сада видети живе муке да је повр |
| н.</p> <p>Е, кад велите ви, нека буде — заврши Јаков.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На |
| ховити пуцањ из пушака среских пандура, завршио је говор Јовин и он се скљока низ колац, за кој |
| слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајд |
| !</p> <p>— Ја сам се... овај... знаш... загледала у Јову Илића из Трстенца, што често код нас с |
| онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хоћеш ли?</p> < |
| и сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала?</p> <pb n="13" /> <p>— Јово, ја сам у књигам |
| ова Илић из Трстенице.{S} У њега се она загледала још првих дана, кад је код њезина оца почео р |
| казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала у Јову.</p> <p>— А за што нано?</p> <p>— Па з |
| о и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала зато, што је вредан, поштен, а и леп момак.{S |
| и — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загледала још првих дана, кад си почео долазити нашој к |
| је ту, кћери.{S} Ја мислим да си се већ загледала у којег момка, на кријеш од твоје нане... а?< |
| чујеш ли ти, бабо, као год што се дете загледало сада у Анђу тако ће се сутра загледати и у др |
| да је просимо?</p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти при себи, |
| ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и то поодавно, па, ако хоћеш право да ти кажем |
| ло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у тебе загледао....</p> <p>При овом признању, Јова се беше сав |
| се зове та срећна девојка, у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја |
| а <pb n="11" /> неко време, како сам се загледао у једну девојку.{S} Веруј Богу, да би ми веома |
| онда — да ти кажем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђу Живанину....{S} Данас, у колу на свадби |
| да ти кажем име девојке, у коју сам се загледао.</p> <p>— Желим!</p> <p>— Хм, ти ћеш ми се сме |
| девојке.</p> <p>Кристивоје се поодавно загледао у Анђу, али није никако имао згодну прилику да |
| говориш за то, што си се, — можда — већ загледао у неку другу девојку у твоме селу, на те се ос |
| снебивала, али помисао, да се Јова већ загледао у неку другу девојку — а међу тим, она га је в |
| , зар се ти још ниси ни у једну девојку загледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не знам, како на |
| што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао... јер је она богата, а ја сиромашак...</p> <p |
| /p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, како ће она то зн |
| бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога загледати у момка, који ти је прилика, већ у голог Јову |
| загледало сада у Анђу тако ће се сутра загледати и у другу.{S} Млад је, па капом тера ветар.{S |
| <pb n="76" /> па кад натовари, а ти га заговори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Новак |
| </p> <p>И Мара га сад у животу први пут загрли и пољуби и то с тако удешеном милоштом, да је Кр |
| шта ни заповедао.{S} Никада се они нису загрлили, а још мање пољубили.</p> <p>Ове ово потресло |
| љутила онако, једним пољупцем...</p> <p>Загрлише се.{S} На уснама њиховим топло се срео, дуг по |
| о — да погазим заклетву, с њоме и своју задану реч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа да ти одобра |
| а.{S} Ето вам примера: несрећа, која је задесила кућу Јована Миловановића и Живана Ђурића, који |
| љаш, а после у животу да будеш весела и задовољна.{S} Боље је да се сада на мене срдиш, него по |
| <p>— Ја само желим да ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова Миловановића.{S} |
| наћи девојку, с којом ће наша кућа бити задовољна.</p> <p>— За мене, бабо, немој другу тражити, |
| чини што је добро и паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако женске главе и морамо с |
| јући се с Јовом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему будемо једнаки, те |
| ни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— Бићете задовољни са мном, а ја држим, <pb n="65" /> да ће се д |
| it="subSection" /> <p>Мало пре весели и задовољни Јова — сад је ишао по вашару сатрвен, сломљен |
| ом окову.</p> <p>Ови злочинци нису били задовољни с овом пресудом, већ изјаве жалбу апелацијоно |
| ста имаћа, па ћемо радити и бити срећни задовољни.{S} Слушаћемо вас као што приличи доброј деци |
| ац вршио свој убилачки посао с особитим задовољством, дотле су Мара и Јова, као крпа бледи, у б |
| > <head>II</head> <p>Од велике и имућне задруге Миловановића из Трстенице, још је у животу само |
| све па и ову двојицу везаних.{S} И они задрхташе од речи, које сушту истину изнеше.</p> <p>Они |
| ћи има вредних женских руку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту није над |
| /p> <p>— Ти имаш право, Маро.{S} Они су заиста срећни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар ми н |
| сиромашне Живане из истога села.</p> <p>Заиста, можда је велика реткост да све четири главне ли |
| је гром ударио.</p> <p>Његово, мало час зајапурено лице од стидљивости сво је постало бледо.{S} |
| <p>При овом признању, Јова се беше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: <hi>„у тебе...“< |
| кад спази Крстивоја — њезини се образи зајапурише и рече:</p> <p>— А! — ти си, Крстивоје?</p> |
| Јовиног...</p> <p>— Шта ја, синко, имам заједничког са Јаковом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у какв |
| па смо лепо живели и ово све наше имаће заједно стекли.</p> <p>— Ама, чујеш ли ти, бабо, као го |
| екали би порођај, па би је тада удавили заједно с дететом, и рекао бих да је умрла на порођају, |
| о и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они заједно пођоше мало устрану, продужујући разговор.</p> |
| се познавали и више пута су били у колу заједно, али никада ни за један тренут, није се једно д |
| друго због шашољења Крстивоје заспа као заклан.{S} Пошто је утврдио сан, Мара му полагано спуст |
| ан.</p> <p>— Али бабо, ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће др |
| о?</p> <p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се заклела и дала своју девојачку реч — Јови.{S} Најпосле, |
| ом поодавно пазим и једно смо се другом заклели на верност.{S} Крстивоје се опет тако исто пази |
| а.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p>— А где сте се |
| Заклињем ти се бабо!</p> <p>Ова страшна заклетва уплакане Маре, у срце жацну Марицу, која се сл |
| сам дао оној девојци?!</p> <p>— Детиња заклетва не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Ја, бабо, ни |
| м.</p> <p>— Па зар и против моје воље и заклетве коју сам дао оној девојци?!</p> <p>— Детиња за |
| .</p> <p>— Остајеш ли чврсто при својој заклетви?</p> <p>— Остајем чврст ка’ стена!</p> <p>— И |
| сти, што мора погазити своју дату реч и заклетву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, видео је чистоћу |
| — баш кад бих ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју задану реч.</p> <p>— Немам ја, |
| говорили и с пољупцима запечатили своју заклетву да ће једно друго узети.{S} Али кад га је Мара |
| ово?</p> <p>— Ја мислим, да би ову нашу заклетву требало ма чим било да утврдимо.{S} Знаш, така |
| > <p>— А где сте се море, ви то клели и заклињали?</p> <p>— У нашој магази... кад је товарио ше |
| на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим на свету, да ћу те узети само, ако |
| !</p> <p>— А ја ти се, Јово, исто тако, заклињем својом чистом и искреном љубављу.{S} Молећи ба |
| ивот, уништио срећу, разорио наду...{S} Заклињем ти се Богом, који на нас гледа, да ћу само теб |
| ала и кућа Миловановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти се бабо!</p> <p>Ова страшна заклетва уплака |
| ну...{S} Ја ти се, Маро, животом својим заклињем, — јер немам у што друго, да сам ти истину и с |
| ца.{S} Ја ти се својом искреном љубављу заклињем, да се нећу другом оженити сем тобом!</p> <p>— |
| отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињем ти се младошћу својом, да ћу оног, кога би ми |
| селу; и кад будеш улазила у село, а ти закукај што игда можеш.{S} Сељани ће — међу којима ће м |
| ћутати?</p> <p>— Хоћу, бабо! ћутаћу као заливена и слушаћу вас док буеем под вашим кровом и под |
| n="39" /> оборили су главе и ћутаху као заливени.{S} Како им је било у души кад су чули своје р |
| —</p> <p>— Реци... шта?</p> <p>— Али је залуд... што те волим, јер си ти кћи имућног газда Жива |
| бувари — с оне стране катанца.</p> <p>— Залуду ти је претња, бабо!{S} Он је то мени казао на са |
| он тако!...</p> <p>Мара умукну.</p> <p>Залуду се она обука у своје свечано и богато руво.{S} О |
| о мало час од тога одустали и кад си ти замануо, рекли смо ти: <hi>Не!</hi>.{S} Ти си грозан чо |
| ари је владалачком милошћу смртна казна замењена са двадесетогодишњом робијом.</p> <p>1896 годи |
| оз покварила.</p> <p>Крстивоју су многи замерали што то допушта својој жени.{S} Ну он на то ниш |
| рече да нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да му се допусти, да се може опростити с околни |
| тати.</p> <p>— Јест, нано, ти му кажи и замоли га, да због тога не одузме Јови кирију, и да дру |
| а још мање свађам, већ сам дошао да те замолим, да вршиш своју дужност како ваља а ако нећеш ј |
| ем и да те као своју милу нану за нешто замолим — рече Крстивоје.</p> <p>— А шта то, благо нани |
| утање.{S} Обоје беху од стида и радости занемили.{S} Не смедоше једно другом у очи погледати, а |
| , мирно и пријатно.{S} У гори хладовина заносила би свакога и чисто мамила сан на очи.</p> <p>А |
| реба добро отворити овде очи.{S} Ја сам запазила да Мара воли Јову од срца, и да никад добром в |
| дигао.{S} Лекар је казао да је умро од запалења плућа, да не би казао од прекомерна пића.</p> |
| tion" /> <p>Вече је.</p> <p>Стара Томка запалила свећу и спремила вечеру, на рече Крстивоју да |
| на, када су се договорили и с пољупцима запечатили своју заклетву да ће једно друго узети.{S} А |
| имитрије показа све како је било и ћата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам вас везао! — рече Петар |
| азом Димитријевим.{S} О овоме устројише записник. <pb n="89" /> После тога натоварише убивеног |
| оје, како ти се допада Мара Живанова? — Запита Јаков сина по одласку с вашара.</p> <p>— Па, доб |
| А јеси ли се ти то нашалила с мајком? — запита Живан Мару.</p> <p>— Нисам, бабо!</p> <p>— Бог с |
| е. —</p> <p>Кад су срели Мару, Петар је запита:</p> <p>— Шта је снаша Маро?!</p> <p>— Погибе ми |
| диже главу погледа га право у зеницу и запита:</p> <p>— Да ли се ти то озбиљно кунеш?</p> <p>— |
| Section" /> <p>— Шта су везани ови људи запита исљедник, који с доктором стиже.</p> <p>— На осн |
| има стигао с вашара кући, он при вечери запита своју Марицу:</p> <p>— Бога ти, Марице, како ти |
| у кратко казаше све.{S} Преседник и сам запита Димитрија и он му каза, као што је мало час каза |
| ез њега живи — нагнала је, те га једном запита:</p> <p>— Јово, ја бих те нешто питала, али исти |
| ли опет ти велим, да прво треба Мару да запитамо, да ли га она бегенише, јер се <pb n="42" /> б |
| едник забележио исказе Марине и Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура изјави: да |
| огинуо твој газда, а ти Драгутине ћато, запиши што дете буде казивало.“</p> <pb n="88" /> <p>Ди |
| говорили, ја пристајем.{S} У нашој кући заповеда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам тако научила.</ |
| ва и Ђура.</p> <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас |
| е Јова.</p> <p>— Па добро, Јово — ја ти заповедам да се ожениш!..</p> <p>— Шта ти то велиш, Мар |
| дговарао.{S} Као год што јој није никад заповедао, тако јој никад ништа није забрањивао.{S} Он |
| рстивоје, опет, није јој никад ништа ни заповедао.{S} Никада се они нису загрлили, а још мање п |
| тивоје.</p> <p>— Оно ја знам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја ж |
| што је мало час казао осталима.{S} Тада заповеди, да сви иду на лице места, гди ће их Димитрије |
| је урадила, што би јој свекар и свекрва заповедили, а Крстивоје, опет, није јој никад ништа ни |
| о што си ми ти са својом будућом снашом заповедио.</p> <p>— Ми смо ти били казали да то учиниш |
| их и поштених људи.</p> <p>Сваки је чуо заповест Петрову.</p> <pb n="86" /> <p>На лицу Марину и |
| а своју наредбу понавља, јер су на прву заповест везани обојица.{S} Оне страшне речи, које изус |
| док буеем под вашим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја |
| толикој мери, да није имао смелости да започне ма какав говор с Маром, коју је већ толико воле |
| ем Јову и њему се обећала.</p> <p>— Па, зар баш тако?</p> <p>— Ја, бабо!</p> <p>— Биће да није |
| дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у богатој Посавини ниси нашао да бегенишеш коју дру |
| гавао девојке.</p> <p>— Па добро, Јово, зар се ти још ниси ни у једну девојку загледао?!</p> <p |
| генисала једног момка.</p> <p>— Ене!{S} Зар тако наша Мара?!{S} А који је тај момак?</p> <p>— Ј |
| а.</p> <p>-— Маро, дете, немој тако!{S} Зар се не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, ј |
| ош да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети убиством сину Јакова Миловановића.{S} А |
| мозак попила, кад тако говориш?!...{S} Зар да нам гола Анђа буде сна?</p> <pb n="25" /> <p>— Ј |
| вакву прилику, која се, ево, јавила.{S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог зеца пуштам у шуму, па д |
| 73" /> <p>— А зашто би ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана Ђурића и да вам њег |
| е паметно, што једно дериште говори.{S} Зар је она паметна, кад воли да се уда за голог Јову Ил |
| они су ми нашли другу!</p> <p>— Шта?{S} Зар си ти већ младожења?</p> <p>— На моју несрећу тако |
| p>— А што бих те карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад кар |
| оји ти је прилика, већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од литре меса и текао о |
| чила четири разреда основне школе, па — зар — што је била јединица, отац је не хте давати да се |
| /p> <p>— И с нама свима, бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога загледати у момка, који ти је п |
| /> <p>— Ето!... што рекох....</p> <p>— Зар баш Јову... мога рабаџију?...{S} Оног голаћа из Трс |
| ац имућне куће Миловановића...</p> <p>— Зар, ако сам ја син имућне куће Миловановића, да те не |
| то ти рекох, казао ми је Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази с, ћерком једнога Живана Ђу |
| ош, тако рећи јучерањој млади.</p> <p>— Зар је, Јово, тако била велика љубав према мени, да дан |
| би то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да у такве спада и мој баба?</p> <p>— Нем |
| о промуца.</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Зар баш желиш да ти кажем име девојке, у коју сам се за |
| зато мораш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја за другог да пођем?! — То неће бити никада!</p> |
| — Ја на то нећу пристати...!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и |
| зио, те је за часак ућутала.</p> <p>— А зар боље може знати власт и доктор како је погинуо мој |
| ани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај исти твој младожења, не може бити |
| куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућо |
| и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А зар, море, није оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти вел |
| срећни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад у |
| срећи — рече она полугласно.</p> <p>— А зар би си на то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ |
| шко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?< |
| удеш тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти сада срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, н |
| , који су мене упропастили.</p> <p>— Па зар баш тако, Маро?</p> <p>— Тако,!...{S} И никако друг |
| а, ако Бог да, тако мислим.</p> <p>— Па зар и против моје воље и заклетве коју сам дао оној дев |
| м ја тај грех на моју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Кр |
| и ови волови с колима!</hi></p> <p>— Па зар за то, што сам ја јединица, кћи имућног оца, да са |
| се момак детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја морам слушати дете!{S} Ди је то било да место ко |
| S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{S} Ових 52 гроша, Маро, крвави је зно |
| ан и поштен младић.{S} Својом вредноћом зарадио је, те је од <pb n="8" /> Милована Настиног куп |
| ићи у дрва ноћу по хладовини.</p> <p>У зараницама, Мара и Крстивоје вечерали су и пошли у дрва |
| ово све што је имао, а Мару је постигла заслужена казна.</p> <p>На дан претреса Мара и Јова одр |
| !</p> <p>— То још није ништа!{S} Ви сте заслужили још горе, па се горем и надајте.</p> <p>— Пра |
| довели у своју кућу; а тим својим радом заслужили сте, да вас бог казни и ето већ је отпочео.{S |
| њу, која, мислим, није баш таква, да не заслужује да се с њом говори...</p> <p>Јову ове Марине |
| умора, а друго због шашољења Крстивоје заспа као заклан.{S} Пошто је утврдио сан, Мара му пола |
| де српљење.{S} Подиже секиру над главом заспалога Крстивоја.{S} Мара и Јова у један глас викнуш |
| Маро?</p> <p>— Где сте ви?{S} Хајде... заспао је!...</p> <p>— Хајд Ђуро! рече Јова.{S} Немаш с |
| и да се сви троје окривљених спроведу у затвор иследне власти, где ће се даља истрага водити.</ |
| 15 дуката, што си ми послала по Вуји у затвору.</p> <p>— Батали то.{S} Но добро, што си ме пот |
| ај кога је нађена секира сва крвава.{S} Затим је лекар прегледао убивеног и нађе: да је секиром |
| После малога одмора натоварише кола, а затим седоше да се одморе и мало проспавају.</p> <p>Мес |
| ри шеницу; имала сам веома нужна посла, зато сам је и пустила да му магазу отвори.</p> <p>— Сад |
| сам у књигама читала да не ваља лагати, зато сам мало час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад |
| Београд, свршио је онако како је желео, зато је покуповао у београдским дућанима повише разних |
| n="28" /> <p>— Ти знаш много да причаш, зато и нећу с тобом више о томе говорити, нити ћу њега |
| p> <p>— У цркви, децо, мора вас питати; зато реците да се не узимате по својој вољи, него да ст |
| и су довољни и без њиховог признања.{S} Зато их је ваљевски суд, пресудом својом Бр. 23438, <pb |
| као и у њега <pb n="27" /> јединица.{S} Зато настигурно мислим, да ће и Живан једва дочекати и |
| е никако могла да му поручи да дође.{S} Зато је морала чекати док сам дође.</p> <pb n="31" /> < |
| оже доћи да се с њом види и састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али, она ми је казала...</p> |
| , те су наше куће измакле у околини.{S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, т |
| ње у своме селу, па чак и у околини.{S} Зато и није никакво чудо, што око ње облетаху скоро сви |
| н намршти чело, није могао веровати.{S} Зато викну Мару да дође.{S} Хтео је из њених уста да чу |
| једно без другога нису могли живети.{S} Зато су се договорили, да прво убију Крстивоја, па посл |
| умемо, па тек онда да му одговоримо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да будемо спремни, шта |
| на мене срдиш, него после, у животу.{S} Зато иди и гледај посао.</p> </div> <div type="chapter" |
| ло.</p> <p>— А зашто то, Маро.</p> <p>— Зато, што ја тако хоћу.{S} Хоћу да и ти будеш тако срећ |
| треба <hi>да ме усрећите!</hi></p> <p>— Зато, што те волим, баш и велим да те недам голаћу.{S} |
| {S} Не смем!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао.. |
| ад да кажем.{S} У Јову сам се загледала зато, што је вредан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам |
| <p>Томка се бојала какве несреће, па је зато била на страни детета — свога јединца, и ако јој с |
| жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је моли да му опрости, шт |
| сам увек знала као честита момка, па се зато нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он д |
| уапси бар за месец и по дана.{S} Изнеше зато свој познати разлог, да их не би узнемиравао у вес |
| мешала у разговор Живанов и Марин.{S} И зато рече:</p> <p>— Молим те, Живане да за сад послушам |
| Мару су волели поред њене доброте још и зато, што је она хтела да пође за Јову, кога су сви вол |
| је уапсио, казао му је да су га уапсили зато, што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио |
| а никакве кривице?</p> <p>— Не брини ти зато.{S} Док је наших кеса и овако красних капетана, ка |
| благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана |
| е — његово дете?</p> <p>— Ја тебе волим зато, што си лепа, вредна, добра и поштена девојка, и, |
| тити, да се он вама неће допасти — само зато, што је сиромах?</p> <gap unit="graphic" /> <!-- < |
| а нећу више узимати за рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} Зато отва |
| никада удавати.</p> <p>— Али, ако опет зато мораш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја за другог |
| > <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ што бегенишем Јову и њему се об |
| ...{S} Али, гле хтедох заборавити да ти захвалим за оних 15 дуката, што си ми послала по Вуји у |
| ледила и окривљене спровела суду.{S} Па захтев иследне власти, суд општине трстеничке под 17 ју |
| оја обасула пољупцима и морао је на њен захтев метнути своју главу њој у крило.{S} Она га је ша |
| попа, у прсте знају те испитне одредбе зачудише се, кад господин попа сврши испит без тога.</p |
| > <p>— Како то говориш, синко? — изусти зачуђени попа.</p> <p>— Говорим онако како је у истини, |
| ко је било и ћата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам вас везао! — рече Петар.</p> <p>— Тешко мени! |
| шати, јер ми и иначе живот више није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја |
| ано вечерати.</p> <p>— Ти знаш, Живане, зашто сам ја данас <pb n="53" /> дошао твојој кући, па |
| ети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, дете, зашто тако радиш? — рече јој Томка једнога дана.</p> <p |
| као што ти рече.</p> <pb n="30" /> <p>— Зашто би, нано, била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, |
| зусти:</p> <p>— Шта то Маро? —</p> <p>— Зашто си ти, Јово, тако ћутљив?{S} Та ћутљивост не прил |
| ати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не б |
| утито свекрва.</p> <pb n="73" /> <p>— А зашто би ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће |
| зати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато што би ми се ти смејала што сам се |
| >— Не могу, Маро, не могу...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— За то, што би то био узалудан посао.</p |
| т не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто то?</p> <p>— За то, бабо, што он одавно воли друг |
| и говориш ли истину, или не.</p> <p>— А зашто ти Петре сумњаш у моје казивање?{S} Ваљада не мис |
| је то она остављала свекрви.</p> <p>— А зашто ти „госпођо“ не дигнеш совру, за којом си крвљала |
| иш ти мораш узети коју било.</p> <p>— А зашто то, Маро.</p> <p>— Зато, што ја тако хоћу.{S} Хоћ |
| е Мара у самртничком страху.</p> <p>— А зашто би ми, кмете убили овог човека?{S} Шта нам је учи |
| ах признадоше.{S} На питање иследниково зашто су то учинили, одговорили су: да су се одавно вол |
| b n="7" /> књиге, а она је радо читала, због чега је постала слободнија и говорљивија.</p> <p>М |
| роклети Завишо уча, кога негде отераше, због тога, што се свуда и на сваком месту дерао, како н |
| из бесвесности, у коју је мало час пао, због крвавог злочина.</p> <p>— Шта учини, Ђуро, да од б |
| , о којима се није најбоље говорило.{S} Због оваквог њеног живота, почело се по селу говорити, |
| пуштам ја ову прилику лако.{S} Шта!?{S} Због њеног тврдоглавства да ја будем луд.{S} Волим, мор |
| ћ је почела да се остварује.{S} Јаков — због њезина поступка — пропио се да се скоро никако ниј |
| о је сва околина мрзела Живана и Јакова због њиховог зеленашлука и кајишарлука, у толико је опе |
| Јест, нано, ти му кажи и замоли га, да због тога не одузме Јови кирију, и да другог на његово |
| — одговори му Мара, веома нерасположена због тешких мисли из којих ју је Јовин глас тргао.</p> |
| покојни отац кириџијао трговцима, па је због тога и имао добре волове и окована кола.</p> <p>Јо |
| у венчали своју јединчад, коју су после због тога изгубили на један ужасан начин, који је у ово |
| нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо д |
| био због свога великог имаћа, а боме и због свога зеленашлука и каишарлука.{S} Своје велико им |
| азговор.{S} Она није знала да Јова ћути због стидљивости, већ је мислила да он за њу не мари, < |
| адимо, те да Мара после каже, да је сам због несрећног случаја погинуо.</p> <p>— Ја никад до да |
| 80" /> Једно због тешког умора, а друго због шашољења Крстивоје заспа као заклан.{S} Пошто је у |
| био газда Живан Ђурић, — Познат је био због свога великог имаћа, а боме и због свога зеленашлу |
| верили да се узму, па се наше дете мало због тога опире.</p> <p>— Оно, ако ћемо, Живане, то узи |
| ћна мужа.</p> <p>Било због лепоте, било због његовог великог имаћа и лепе ношње, тек су њега во |
| да се удаду за имућна мужа.</p> <p>Било због лепоте, било због његовог великог имаћа и лепе нош |
| ако јој се Мара јако допадала (наравно због имаћа).{S} Али Јаков није хтео ни да чује за то.</ |
| е шашољила по коси. <pb n="80" /> Једно због тешког умора, а друго због шашољења Крстивоје засп |
| од својих родитеља да узме тебе за жену због твог имаћа?{S} Промисли само, да ће и он можда вол |
| свак волео Мару.{S} Свак је жалио Мару због њене несрећне удаје јер је она била добра девојка, |
| које је Јова волео и свагда пазио те су због тога и били најбољи у околини.</p> <p>Њихова рика |
| а мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— Збогом, Јелена!{S} Хвала ти.{S} Нећемо ником казати — р |
| ад ћемо поћи те да се спремиш.</p> <p>— Збогом пошла! и буди пажљива, да се што не опази!</p> < |
| воју дужност.</p> <p>— Е добро.{S} Онда збогом, г. попо, али не заборави на своју дужност! опет |
| ва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{S} А сад збогом.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те да се |
| ..</p> <p>Јову ове Марине речи још више збунише, али уједно и веома обрадоваше, јер је сад и он |
| о да јој каже — — све...</p> <p>— Маро, збуњено промуца.</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Зар баш ж |
| да му буде друг у животу.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из истога с |
| добила име Марија, али су је од милости звали — Мара.{S} Живана и Марицу мучила је тешка помиса |
| њезине мајке — опшивену сомотом, фарбе, зване „бело вино“ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда |
| ћу само тебе волети, тебе својим мужем звати...{S} Јово, ти си мој, до последњега часа мога жи |
| зговараше са Николом Рајковим.</p> <p>— Зваћу га... али, пре него што одем да га зовнем, имам н |
| том вежено.{S} Око пуног и белог врата, звекетао је ђердан од крупних златних новаца с једним к |
| а од тога, кад су се капетану изнели и „звечећи“ разлози, које је он и усвојио.{S} Јова се ни к |
| о загледао у Анђу, али није никако имао згодну прилику да јој то каже.{S} На свадби Митра Стева |
| склонити на погодном месту и пазити на згоду кад да га нападнемо и убијемо.</p> <p>— Добро!{S} |
| БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПА Т. К. НАУМОВИЋА У ЗГРАДИ КЛ.{S} ЛУТРИЈЕ</p> <p>1900</p> </div> <pb n="2" |
| акаћена човека, који је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све присутне п |
| е душу грешити!{S} Анђа је истина лепа, здрава, вредна и поштена, али је уједно и сирота.</p> < |
| а!{S} А како, Маро?</p> <p>— Вала Богу, здрава сам — и пољуби га у руку.</p> <p>Томка се здрави |
| и, а у свануће да се вратите: ти жива и здрава, а место дрва да дотераш њега мртва кући.</p> <p |
| S} Владања је рђавог.{S} Позната је као здрава и телесно и душевно.</p> <p>(М. П.) председник П |
| машне младиће, ма како они били вредни, здрави, поштени, па и лепи, слабо се нађе која девојка, |
| м — и пољуби га у руку.</p> <p>Томка се здрави редом са свима, а Крстивоје пољуби Живана и Мари |
| , све су ово били знаци њезина необична здравља.</p> <p>Као јединица имућних родитеља, Мара се |
| оме је, тако рећи, све имаће <hi>снага, здравље и ови волови с колима!</hi></p> <p>— Па зар за |
| авни основ срећи брачнога живога љубав, здравље и рад.</hi></p> <p> <hi>Писац.</hi> </p> </div> |
| м водицу, крстим децу, молим се богу за здравље и дуг живот мојих парохијана, венчавам младенце |
| ебе удомим — благо мајци.</p> <p>— Боже здравље... биће и то, нано.</p> <pb n="29" /> <p>— Па т |
| или срећни, јер само у искреној љубави, здрављу и раду, живот је <hi>права срећа</hi> .</p> <p> |
| танку, <pb n="22" /> Крстивоје рече: „У здрављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана к |
| кове!</p> <p>— Како си, Живане, јеси ли здраво!</p> <p>— А како ти, снаша Марице?</p> <p>— Вала |
| ко ти, снаша Марице?</p> <p>— Вала Богу здраво, газда Јакове.</p> <p>— А гле Маре?!{S} Море чит |
| потпуно чистој <pb n="61" /> савести и здравој памети, а говорим ти, као добар хришћанин истин |
| ћутљив?{S} Та ћутљивост не приличи тако здраву и крепку момку.</p> <p>— Не приличи?{S} А за што |
| јете, право да ти кажем, сумњам у твоју здраву памет, кад тако што говориш.</p> <p>— Тако би ми |
| ницу купио од сиромашних сељака још „на зелен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у маг |
| велико имаће стекао је као и сви остали зеленаши и каишари — дуплим интересом.</p> <p>Газда Жив |
| и дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши — тражити зета, који је раван њему у свему.</p |
| вога великог имаћа, а боме и због свога зеленашлука и каишарлука.{S} Своје велико имаће стекао |
| ина мрзела Живана и Јакова због њиховог зеленашлука и кајишарлука, у толико је опет свак волео |
| вај начин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља мекана, па ваља упрегнути волове у кола и повести |
| дрва, чија се дугачка сенка пружала по земљи.{S} Наступало је вече тихо, мирно и пријатно.{S} |
| што имамо по једно треба да чувамо к’о зеницу.</p> <pb n="37" /> <p>- Море ваша Мара, нека вам |
| > <p>Анђа диже главу погледа га право у зеницу и запита:</p> <p>— Да ли се ти то озбиљно кунеш? |
| добијете тако честита и вредна момка за зета.{S} Нисам могла ни слутити, да се он вама неће доп |
| тећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, који приличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако се мом |
| н — као и сви имућни зеленаши — тражити зета, који је раван њему у свему.</p> <p>— Ја на то нећ |
| вила.{S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог зеца пуштам у шуму, па да после ’ватам мршавога.{S} Аја |
| слути несрећу.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ од помисли па страшно дело, које је намерила |
| за себе и за своје родитеље, којима је зинула ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, да |
| ог врата, звекетао је ђердан од крупних златних новаца с једним крстићем, који је висио на сред |
| певуцаше: „Еј! није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго....“ Ма колико да |
| ру пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.{S} Стр.{S}27.</h |
| онда чоано јелече, на прсима изрезано и златом вежено.{S} Око пуног и белог врата, звекетао је |
| аницима носио је чоани копоран, џемадан златом вежен и чоани фермен, опет ишаран златом, а на н |
| латом вежен и чоани фермен, опет ишаран златом, а на ногама чизме.</p> <p>Јова је врло често ра |
| адбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у злату у овом марамчету.{S} Те су ми паре дали родитељи, |
| знег злочина, али — Ђура је био окорели зликовац.{S} Пошто спреман чекаше већ неколико минута, |
| о пута по свем телу.</p> <p>Док је овај зликовац вршио свој убилачки посао с особитим задовољст |
| ’ није стропоштало с дрвета, те би овај зликовац и њега исто тако убио, као што је убио његовог |
| и који беше потпуно миран.{S} Окорелог зликовца ни мајчине сузе не дирају.</p> <p>Јова и Ђура |
| тако не бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет |
| S}27.</hi> --> <pb n="49" /> <p>— Какво зло ти помињеш, море?</p> <p>— Па тако, бабо.{S} Мени ј |
| ћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, да буде сведок, ако се дес |
| аметни и поштени људи и нису ми никакво зло учинили.{S} Господин уча учио ме је да радим што је |
| ако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> <gap unit="graphic" |
| е дао добро, али ви данас чините велико зло, што упропашћујете своју децу, коју вам је Вог дао |
| чешће видела, и ви ћете учинити велико зло, ако ме за њега не дате...</p> <p>— Ти си, дете, па |
| доглед, опет их нагна на мисао да учине злочин.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19002 |
| ter" xml:id="SRP19002_C1"> <head>Крвави злочин</head> <head>У БРАКУ ВЕЗ ЉУБАВИ</head> <p>У пито |
| "> <p>П. КАРА-РАДОВАНОВИЋ</p> <p>КРВАВИ ЗЛОЧИН</p> <p>У БРАКУ БЕЗ ЉУБАВИ</p> <quote> <l>...„БРА |
| није гледао кад су извршили овај грозни злочин.{S} Али су се јако преварили.{S} Слушче Димитриј |
| није створено за уживање већ за страшан злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и јесте, да би |
| мојој приповетци испричао један страшан злочин, који је последица на силу и без љубави везаног |
| {S} Хтедоше да одустану од овог грознег злочина, али — Ђура је био окорели зликовац.{S} Пошто с |
| ивојем, било је очевидац, овога крвавог злочина, јер је ишло за њима, па кад су изабрали место, |
| и, у коју је мало час пао, због крвавог злочина.</p> <p>— Шта учини, Ђуро, да од бога нађеш?! — |
| и истинита историја каквог страховитог злочина, или у опште каквог немилог догађаја, коме је б |
| <gap unit="graphic" /><!-- <hi>Извршење злочина, над Крстивојем у забрану; слушче са дрвета гле |
| ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што боље извршило.</p> <p>Томка се бојала ка |
| то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о злочинству.{S} Говорили су полако, чисто хтедоше да и о |
| о, како си могао пристати да им у овоме злочину будеш и ти саучасник.</p> <p>— Јеси ли ти при с |
| очела лагано да спопада мисао и о самом злочину.{S} Никада ништа радила није.{S} Ишла је куда ј |
| је, да је судска пресуда према учињеном злочину блага, па је пресудом својом Бр. 2778, све трој |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ови злочинци држали су да их нико није гледао кад су изврши |
| и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци нису били задовољни с овом пресудом, већ изјав |
| рала је, те се могло видети све, што су злочинци радили.</p> <p>Слушче је дакле с грма све чуло |
| до смешила.</p> <p>— Ти се смејеш нашем злу.{S} Ти си њега пре времена отерала у гроб.{S} Ти си |
| лакала — Крстивоје ћутао је.{S} Мара се злурадо смешила.</p> <p>— Ти се смејеш нашем злу.{S} Ти |
| на богата, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с т |
| огледати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабри, т |
| ше њему и привлачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав ћифта сеоски продао за паре и своје |
| грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ |
| хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је казао да морам слуш |
| е можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родитељи?</p> <p>С |
| ни кума Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би то тако |
| Наша кума Јелена.</p> <p>— Откуд она то зна?</p> <pb n="44" /> <p>— Па ти, бабо, знаш, да је он |
| Живан и Јаков поштено раде и тргују то зна ваљевска Посавина.{S} Али кажи ти мени, г. попо, ка |
| ко мени и Мари — тешко нама свима!{S} И знај Јакове Миловановићу, ако ти силом нагнаш свога Крс |
| — летње је време, <pb n="51" /> — па не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да |
| рисутне жене, које, као и попа, у прсте знају те испитне одредбе зачудише се, кад господин попа |
| попо криви бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је истина што ти мало час рекох.{S} А ти велиш |
| љу, да се на само састанете.{S} Ја сам, знајући шта је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој |
| а се намести и чекаше од Јове уговорени знак, па да спусти секиру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S |
| еколико минута, а још не доби уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај |
| а не поведе с њом разговор.{S} Она није знала да Јова ћути због стидљивости, већ је мислила да |
| Маро, ако; до века певала — за плач не знала!...</p> <p>— Вала ти, нано, да богда да ти са мно |
| о.</p> <pb n="34" /> <p>— Јову сам увек знала као честита момка, па се зато нисам ни бојала за |
| м, али ти нисам могла казати, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче д |
| натовари, а ти га заговори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па ћемо се ск |
| еће и живота њихове деце.{S} Али су они знали докле вреди њихово наморавање и да се оно може сл |
| знаш.... ја баш... како да ти кажем... знам како, али не знам... овај... да ли ћеш ти пристати |
| штена, али је уједно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се |
| до сад чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћо, то није лака ствар за такву маленкост мета |
| , Живане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— Знам ја, човече, да ти ниси гладан, јер ниси од глади н |
| сам ти казала како је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мор |
| х, али вредан и поштен младић.</p> <p>— Знам, синко, али како би ми могли учинити ту бруку, да |
| , а теби добру и лепу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се с |
| ш кћер Живана Ђурића из Дрена?</p> <p>— Знам!{S} Виђала сам је нише пута.</p> <p>— Па како ти с |
| <p>— Знаш шта је ново, Јакове?</p> <p>— Знам! — Ето, данас ћата Драгутин читао је новине, како |
| а он неће хтети Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: |
| шао твојој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опријатељимо |
| говорити?...{S} Немој тако, Јово.{S} Ја знам, да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће мог |
| а Јово Илићу дати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је |
| везујући „мило за недраго“.</p> <p>— Ја знам да је тако, него....</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— |
| ити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S} Х |
| ли срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро, Маро, шта говорим, јер сам видео, да већина |
| идемо да је просимо.</p> <p>— Колико ја знам, у нашој Трстеници нема девојке која би могла поћи |
| рече одважно Крстивоје.</p> <p>— Оно ја знам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, |
| ашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не би ни могао наћи?</p |
| — Па како ти се она допада?</p> <p>— Не знам каква је радница, каквог је поштења и нарави, али |
| /p> <p>— Право да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу само с |
| коше везани Јова и Ђура.</p> <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам учинио била ми је дужност.</p> <mi |
| и чиме?</p> <p>— Оно... вала... и ја не знам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то, само се снебиваш.{S} |
| Ја, право да ти кажем, другог узрока не знам!...</p> <p>— Кад би ти, Јово, хтео право, ти би ка |
| . како да ти кажем... знам како, али не знам... овај... да ли ћеш ти пристати!?</p> <p>— Говори |
| био убица и неваљао човек, те за то не знам како би ујдурисали, те да ово убиство изгледа сасв |
| гледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим!...</p> <p>— То није т |
| <p>— Е — дакле чуј!</p> <p>Ја је добре знам.{S} Распитивао сам, а — као што знаш ишао Живаново |
| а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити противу твоје неправилне радње, у толико |
| да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пр |
| ћан и ја те у њега не смем тражити, јер знам добро да ми те неће ни дати, него ће и он — као и |
| одговоримо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође.</ |
| ко буде потребно, да нас саслушају: шта знамо и шта смо видели, кад смо овде дошли.</p> <p>На о |
| али ти велиш, да га оженимо без његова знања, с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела |
| , није имао бозна шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан са својима, па да промерка |
| .</p> <p>— Па, кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита |
| е био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — господин капетану чиста савест, као и попина, Ж |
| часак ућутала.</p> <p>— А зар боље може знати власт и доктор како је погинуо мој Крстивоје, нег |
| <p>— Бог с тобом, Маро, како ће она то знати, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој самој — |
| кола с дрвима на убијеног.{S} Убој дрва знатно се разликовао од убоја секире.</p> <p>Лекарево м |
| дрих и румених.{S} Еле, све су ово били знаци њезина необична здравља.</p> <p>Као јединица имућ |
| момка Мари, од твог Крстивоја.{S} Али, знаш, чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живанином |
| на?</p> <pb n="44" /> <p>— Па ти, бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђ |
| о болан, да ти се смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли с |
| адимо...</p> <pb n="18" /> <p>— Оно.... знаш.... ја баш... како да ти кажем... знам како, али н |
| <p>— О, кам’ среће да се варам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те сад опомињем да и ти одржи |
| шно дете!</p> <p>— Ја сам се... овај... знаш... загледала у Јову Илића из Трстенца, што често к |
| p> <p>— Говори само...</p> <p>— Него... знаш... овај... мени је стид, да ти то поменем...</p> < |
| е наше поштене речи.</p> <p>— Ја бих... знаш... волео... да ми то утврдимо, ако се ти... овај.. |
| и вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и то поодавно, па, ако х |
| тву требало ма чим било да утврдимо.{S} Знаш, такав је адет, да које од нас двоје не би после о |
| још млад, те још капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у |
| .</p> <p>— Оно и треба Јакове.{S} Али — знаш јединче је, па нам је мучно тако брзо раставити се |
| а’ стена!</p> <p>— И ја, Јово!</p> <p>— Знаш шта, Маро?</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Ја мислим, |
| Па кажи, благо твојој нани!...</p> <p>— Знаш, нано....{S} Рекла си да ме нећеш карати.{S} Е онд |
| .{S} Мара беше отишла у вајат.</p> <p>— Знаш наша је Мара већ читава девојка, па ваља све приба |
| а се о њиховом будућем животу.</p> <p>— Знаш, Крстивоје, за све ово време, ми смо се једно спра |
| пола вечере.{S} Томка отпоче:</p> <p>— Знаш шта је ново, Јакове?</p> <p>— Знам! — Ето, данас ћ |
| е хтети Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: „Немој, |
| стаје пшеница по 38 гроша 100 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшеницу? |
| из љубави.</p> <p>— Не, попе, ако бога знаш!</p> <p>— Па добро, шта да чиним?</p> <p>— Чини, к |
| ко, да је тако.{S} Али ти опет треба да знаш: да има лепих, вредних и поштених младића, а у јед |
| стид, да ти то поменем...</p> <p>— Онда знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да оставимо, да нам ја |
| ву.</p> <p>— А за што нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без и |
| >— Ја незнам, бабо?</p> <p>— Па, кад не знаш, онда, како можеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па, |
| га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш како ми је тешко да ти исповедим оно; што срце осе |
| ти мислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка |
| ала... и ја не знам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то, само се снебиваш.{S} Реци, Јово, слободно па д |
| што ћу ти то ево сада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио од сиромашних сељака јо |
| се мало с мојима не поразговорим.{S} Ти знаш да је то ред.</p> <p>— Па тако је, Живане!{S} Ја п |
| водили живот!</p> <pb n="28" /> <p>— Ти знаш много да причаш, зато и нећу с тобом више о томе г |
| настави полагано вечерати.</p> <p>— Ти знаш, Живане, зашто сам ја данас <pb n="53" /> дошао тв |
| ћ знаш шта?</p> <p>— И Шта?</p> <p>— Ти знаш кћер Живана Ђурића из Дрена?</p> <p>— Знам!{S} Виђ |
| рим оно, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p>— Оно.. |
| /p> <p>— Немој, тако, Јакове, јер и сам знаш многе, који су се тако на силу узели, па су после |
| ре знам.{S} Распитивао сам, а — као што знаш ишао Живановој кући.{S} Видео сам да је добра дево |
| и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а |
| S} Млад је, па капом тера ветар.{S} Већ знаш шта?</p> <p>— И Шта?</p> <p>— Ти знаш кћер Живана |
| ећ си нашао голу Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, има доста девојака, имућних и лепих, али је |
| роша.{S} Ових 52 гроша, Маро, крвави је зној оних сиромаха, што су продали пшеницу, а богами и |
| ражим.{S} Оно је отета туђа мука и туђи зној.{S} Мени такво имаће не треба већ ја хоћу само Мар |
| Јово него те молим да ми кажеш, како се зове та срећна девојка, у коју си се загледао?{S} Да ли |
| воје седне, јер није хтела да га у кућу зове, кад јој ту није била нана.</p> <pb n="56" /> <p>— |
| ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва својој баба Томки |
| о мене зовеш — рече Јова.</p> <p>— Тебе зовем, Јово, тебе!</p> <p>— Па шта ћеш ти са мном?</p> |
| и буде нана, не може ми забранити да је зовем: тетка.</p> <p>Кад чу Анђа, шта Крстивоје говори, |
| викну га Мара.</p> <p>— Чујем! ако мене зовеш — рече Јова.</p> <p>— Тебе зовем, Јово, тебе!</p> |
| рече Крстивоју да отиде на улицу, те да зовне Јакова, који се разговараше са Николом Рајковим.< |
| ваћу га... али, пре него што одем да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као своју милу н |
| — Еј, тетка Живана! — тако је нешто сад зовну Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, па |
| и.{S} Нешто је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо разложимо, да ће јој добр |
| ивља дрека проламаше тихи ваздух румене зоре тринајестога Маја. — Несрећни дан, несрећан датум |
| е туге за изгубљеним сином, проламао је зору тринајестог Маја и пробудио готово цело село, јер |
| ше кроз забран, кога су шарали месечеви зраци, <pb n="83" /> и изађоше из забрана, а Мару, кад |
| и у дрва.</p> <p>Сунце је још последњим зрацима осветљавало врхове високих дрва, чија се дугачк |
| ог, уста умерених, а усница румених као зреле јагоде; образа пуначких, једрих и румених.{S} Еле |
| а лански снег.</p> <p>Мара је опет први зрели девојачки поглед бацила на Јову.{S} Јова је први |
| е да се спремиш.</p> <p>— Збогом пошла! и буди пажљива, да се што не опази!</p> <p>Па ипак обој |
| назва својој баба Томки: „добро вече“, и седнувши за постављену совру, почеше сви вечерати.{S} |
| а мало воде на длану.</p> <p>— И треба, и треба.{S} Ми што имамо по једно треба да чувамо к’о з |
| лаја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не долази, но ради у Обреновцу.{S} Тера тамошњим т |
| стог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n= |
| а Богу доста лепих и имућних мирашчика, и јединица имућних родитеља.{S} Лако је мени наћи девој |
| лепа, вредна, добра и поштена девојка, и, што бих — кад си таква, био с тобом срећан!</p> <p>— |
| ване, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се старати о срећи наше јед |
| х свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учинити велико зло, ако ме за њега не дате... |
| полагано певала, њу је ипак мајка чула, и улазећи у собу, рече:</p> <p>— Певаш ли, Маро?</p> <p |
| ран, а Мара је седела и даље на колима, и терајући волове посматрала је хоће ли спазити Јову и |
| и, бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.</p> <p>— До душ |
| нема девојке, као што је Анђа Живанина, и да се нећеш другом женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, |
| d> <p>Освануо је Иван-дан.</p> <p>Мара, и мајка јој Марица, устале су раније, него обично, те д |
| ље — који су те одранили од литре меса, и које си дужна слушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас |
| лила, да ма што говори, док се не пита, и само да на питање одговара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што |
| била на страни детета — свога јединца, и ако јој се Мара јако допадала (наравно због имаћа).{S |
| сам запазила да Мара воли Јову од срца, и да никад добром вољом неће поћи за другог.{S} Па посл |
| ћу ја да питам нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она прво пристане, па после да поради код га |
| њу родитељи не дају за голаће, него је, и преко њезине воље, удају за ма каква човека, само да |
| ....</p> <p>— Ја ти верујем, Крстивоје, и за то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти |
| Ја већ поодавна не називам бога никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и св |
| ја налажем.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, тре |
| ата тиме.</p> <p>— Па да видиш, Живане, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну |
| ос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, |
| ипак обоје су дрхтали од оваквих мисли, и кад су се охладили од прве ватре тада се сами у себи |
| чијем нагону.{S} Ови несрећни родитељи, и поред свега, што су их деца вазда слушала, ипак су се |
| је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и најимућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, али је д |
| говорим оно, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p>— О |
| ви!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, |
| воје дуге сенке, као тајанствене авети, и осветљаваху ово двоје, те се лепо могао видети рад Ма |
| ади десет дуката, као обележје девојци, и метну их на совру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре |
| маленкост метати на коцку свој положај, и...</p> <p>— Неће бити маленкост.{S} Два пута ти је, к |
| у не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио |
| — Све, Маро!{S} Ево, реци да се убијем, и то ћу те послушати, јер ми и иначе живот више није ни |
| а би је тада удавили заједно с дететом, и рекао бих да је умрла на порођају, али како ћемо Крст |
| оће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по богу, брате!{S} |
| каза све, шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да се он веома боји, да Јова не начини какав |
| ога ми — претим!</p> <p>— Иди ти, Јово, и гледај своја посла, а немој ме учити, како да вршим с |
| одустане Ђура, већ је извршио убиство, и ако они двоје викнуше, да не убија.</p> <p>Пошто је и |
| је Јова, који је такође дошао на вашар, и који се већ руковао с осталима, пружио руку да се с њ |
| ановог, ја сам јој то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рек |
| о о своју свештеничку дужност и савест, и тешко теби и твојој души ако тако учиниш и на дан вен |
| Ти си чула, да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се спор |
| својој Марици како је ћарио у Београду, и да је купио повише ствари за Мару.{S} Мара беше отишл |
| >Вогу хвала, пристигла је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разгов |
| ћи, пољуби родитеље у руку, по обичају, и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Марице, непажљи |
| га, да због тога не одузме Јови кирију, и да другог на његово место узима.</p> <p>— Казаћу му, |
| у девојку, сиромашну, али врло честиту, и заверио јој се да је узме.</p> <p>— А која је то чест |
| гађати са ово четворо несрећних младих, и Јова се беше у многоме изменио.{S} То не беше више он |
| Ја те сад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у |
| , реци ми чиме?</p> <p>— Оно... вала... и ја не знам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то, само се снеби |
| ад је товарио шеницу и возио на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо предавао жито београдс |
| стимо, а ти, Маро, трчи сад право селу; и кад будеш улазила у село, а ти закукај што игда можеш |
| су шарали месечеви зраци, <pb n="83" /> и изађоше из забрана, а Мару, кад остаде сама спопаде с |
| ражили снаху, него имаће; <pb n="67" /> и сад треба да чекате, док вам ја то имаће донесем, а о |
| слила да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку другу девојку из свога села.</p> |
| а кад изусти речи: <hi>„у тебе...“</hi> и Марино лице обли румен.</p> <p>Наста ћутање.{S} Обоје |
| ешко мени и Мари — тешко нама свима!{S} И знај Јакове Миловановићу, ако ти силом нагнаш свога К |
| р баш тако, Маро?</p> <p>— Тако,!...{S} И никако другаче.{S} Ви сте тако хтели, тако и нека вам |
| стила авлију и све по њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, ипак је њена кућа била пун |
| руку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту није надала, по своме обичају, |
| гледао да га прво курталишем војске.{S} И то сам вала богу испословао.{S} Сад већ меркам прилик |
| а је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве несреће, ако у т |
| оље опријатељио то је твоја, Живане.{S} И право да ти кажем твоја ми се Мара поодавна допала.{S |
| > <p>— Тако се, г. попо криви бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је истина што ти мало час р |
| среће, ако у томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо |
| немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати код куће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А ш |
| За честита момка и из честите куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Крстивојем — распол |
| чувати од пуних кеса неваљалих људи.{S} И теби, г. попо, крст није сметао, да будеш саучесник у |
| ема ни самога Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак један, да слушам тога безбожника, те да купу |
| очи погледати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, да се Мара прва не охра |
| чак претио и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; |
| о мешала у разговор Живанов и Марин.{S} И зато рече:</p> <p>— Молим те, Живане да за сад послуш |
| може ујдурисати, као да је случајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља |
| p>— Бегенисати једну сироту девојку.{S} И ко је још у свету више волео празну кућу него пуну!?{ |
| } Живота ми мога — ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти нисам праву правцату и |
| н и који ће на свагда остати у њему.{S} И — Мара другог не може више волети.</p> <p>Мара је ишл |
| ису имали никаквога утицаја на Мару.{S} И мржња је све више обузимаше, као да је тек сад почела |
| разише све па и ову двојицу везаних.{S} И они задрхташе од речи, које сушту истину изнеше.</p> |
| штених младића, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе можемо само таквом момку и дати</p> <p>— Ја |
| оне намигуше Живанине поче да лажеш.{S} И то кога; свога рођеног родитеља!</p> <p>— Не лажем, б |
| је један по један газда у посавини?{S} И то ја? — Један сиромашак, који нема иикога; коме је, |
| е с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отрча да изнесе столицу да Крстивоје седне, јер није |
| помогао!</p> <p>— Како.... шта радиш? — и рукова се с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отр |
| а морам ићи рад неког посла у варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине речи: „С богом!“ Мару су јако потр |
| Маро?</p> <p>— Вала Богу, здрава сам — и пољуби га у руку.</p> <p>Томка се здрави редом са сви |
| уз припомоћ Марину, поставила вечеру — и они су сели да вечерају.{S} При постављању вечере, Ма |
| <p>— Остајем чврст ка’ стена!</p> <p>— И ја, Јово!</p> <p>— Знаш шта, Маро?</p> <p>— Шта, Јово |
| </p> <p>— Бог с тобом, дијете!</p> <p>— И с нама свима, бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога |
| ?</p> <p>— Као и свагда, Маро!</p> <p>— И баш ме волиш?</p> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били с |
| p>— Истина, Јово, живота ми...</p> <p>— И.., ти ме од истине волиш?</p> <p>— Волим те вала, Јов |
| >— То не сме бити — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују |
| пазимо ка мало воде на длану.</p> <p>— И треба, и треба.{S} Ми што имамо по једно треба да чув |
| м тера ветар.{S} Већ знаш шта?</p> <p>— И Шта?</p> <p>— Ти знаш кћер Живана Ђурића из Дрена?</p |
| Маро!</p> <p>— И баш ме волиш?</p> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били све учинио, што бих те мол |
| Тешко ономе, ко би ми те отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињем ти се младошћу својо |
| до јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{ |
| и?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем. |
| за нашег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> једин |
| лиш, Јово?</p> <p>— Волим те, Маро, ка’ и самог себе и... више још.{S} Али — — —</p> <p>— Реци. |
| , која ти жели сваку срећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загл |
| кажем... овај... ја те волим, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више!...</p> <p>— Ма |
| <head>IX</head> <p>Свадба је прошла ка’ и остале свадбе имућних домаћина; с том разликом, што с |
| баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају, тиме |
| ивену сомотом, фарбе, зване „бело вино“ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну кошуљу са у |
| ом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему будемо једнаки, те да једно друг |
| S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што |
| ра девојка, па још од добре вамилије, а и јединица у онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу пр |
| чету.{S} Те су ми паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени не требају; |
| право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, двоје несрећни — рече Мара.</p> |
| , снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт са доктором, те да и они виде: |
| а кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, као што и |
| агледала зато, што је вредан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете и |
| измакле у околини.{S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, те да од јако ове |
| то кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Тако |
| имаће не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељи |
| ило живота <pb n="92" /> њихову децу, а и мене привезало за колац.{S} Они су овај брак на силу |
| и Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза |
| , ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p>— |
| S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована Илића из |
| је сваком била позната несрећна свадба и удадба Марина.</p> <p>У колико је сва околина мрзела |
| а никога, сем пас троје: њега што спава и волова, који незнају сведочити.{S} Пази нека ти рука |
| ања је рђавог.{S} Позната је као здрава и телесно и душевно.</p> <p>(М. П.) председник П. Јевре |
| ини, а у свануће да се вратите: ти жива и здрава, а место дрва да дотераш њега мртва кући.</p> |
| рени знак, па да спусти секиру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа их је хватала.{S} Хтедоше да |
| мештати, како да управи ударац.{S} Јова и Мара измакоше се до једнога најблишега грма, а Ђура с |
| е Јелена.</p> <p>— Тако је! — каза Јова и Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте каза |
| , ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђура.</p> <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви мо |
| у.</p> <p>— Ми нећемо — одговорише Јова и Ђура и пођоше.</p> <p>— Миловане, Петре, Стеване, Ник |
| Шта нам је учинио? — рекоше везани Јова и Ђура.</p> <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам учинио била |
| а иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нехотице.</p> <p>— Шта?!{S} Ти би је убио! — рече Мар |
| ни мајчине сузе не дирају.</p> <p>Јова и Ђура први потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али |
| чин како ти мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, као црне авети одјурише кроз забран, кога су ша |
| били.</p> <p>Ове ово потресло је Јакова и Томку толико, да су већ почели клети и себе и Мару.</ |
| крив Крстивоје, што је послушао Јакова и Томку, који би, као и мој Живан продали и самога бога |
| p>Разговор, који се водио између Јакова и Живана и њихов споразум, веома је узнемирио и Мару и |
| ну чиста савест, као и попина, Живанова и Јаковљева.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| довини оду у велики забран, насеку дрва и напасу волове, па сутра изјутра по хладовини да се вр |
| оје дете, некад се тако избезуме, да га и упропасте.{S} Колико ли је и колико младих девојака и |
| а претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш како ми је теш |
| кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{S} Он јесте сир |
| ј ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Против Бога и родитеља... не ропће се...</p> <p>— Срећан ти пут!{S} |
| S} У гори хладовина заносила би свакога и чисто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово п |
| ац кириџијао трговцима, па је због тога и имао добре волове и окована кола.</p> <p>Јова је био |
| ва волео и свагда пазио те су због тога и били најбољи у околини.</p> <p>Њихова рика трже га из |
| то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено убиство, па |
| ији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p> <p>— Теби за љуба |
| азио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, |
| и по вољи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега беге |
| нако мора доћи власт са доктором, те да и они виде: је ли истина погинуо онако, како ти велиш.< |
| S} Говорили су полако, чисто хтедоше да и од себе самих сакрију.</p> <p>— Моју би Перунику лако |
| шта, Маро!....{S} Ја те сад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да |
| <p>— Зато, што ја тако хоћу.{S} Хоћу да и ти будеш тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти |
| о се допада мени, то треба да се допада и њој.{S} С тога спремајте ви шта је потребно, кад нам |
| /p> <p>— Зар ти мислиш да у такве спада и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти |
| а се љутиш, Маро, што ћу ти то ево сада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио од си |
| у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од силних <pb n="52" /> суза и туге као да ј |
| — Па тако је, Живане!{S} Ја против реда и обичаја никад нисам био.{S} Само, молим те да ми каже |
| <p>Наста ћутање.{S} Обоје беху од стида и радости занемили.{S} Не смедоше једно другом у очи по |
| <p>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, |
| негде отераше, због тога, што се свуда и на сваком месту дерао, како неваља овакво уређење опш |
| је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више |
| ече Јова.</p> <p>— Тако је! рекоше Анђа и Крстивоје.</p> <p>— Брак између вас, што се волите и |
| кад остаде сама спопаде страховита језа и самртнички страх.{S} Све јој се чињаше, да Кристивоје |
| и изнурена од силних <pb n="52" /> суза и туге као да је још од вашара лежала какву најтежу и н |
| рити са Живаном, па како он пресуди, ја и ти морамо пристати.</p> <p>— Јест, нано, ти му кажи и |
| , баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто то?< |
| да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само да слушаш.</p> < |
| несрећног Крстивоја...</p> <p>— Сад ја и ти Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чистимо, а |
| ја тебе да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теб |
| требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју задану |
| ово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац.</p> <pb n= |
| ином, проламао је зору тринајестог Маја и пробудио готово цело село, јер још не беше свануло.</ |
| је по све дневно обијао прагове судија и адвоката.</p> <p>Трошио је немилице.{S} Ишао је често |
| читала, због чега је постала слободнија и говорљивија.</p> <p>Мара је својом лепотом и богатом |
| ве.{S} Преседник и сам запита Димитрија и он му каза, као што је мало час казао осталима.{S} Та |
| рунику, као што ја љубим мога Крстивоја и буди сретан, као што сам ја...</p> <p>Ово беше ирониј |
| } Колико ли је и колико младих девојака и момака унесрећио сам родитељ, везујући „мило за недра |
| /p> <p>За колима ишла је кукајући мајка и искупљени сељани с иследником и лекаром.{S} За овима, |
| трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А зар, море, није |
| ановог из Љубинића.{S} За честита момка и из честите куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара |
| су, синко, они сви.{S} Волеће те Томка и Јаков ка’ свога Крстивоја.{S} У њиховој кући нећеш ни |
| тако и треба — рече Петар.</p> <p>Томка и Мара и око четрдесет сељана у разговору с Петром стиг |
| имаћа, а боме и због свога зеленашлука и каишарлука.{S} Своје велико имаће стекао је као и сви |
| ивана и Јакова због њиховог зеленашлука и кајишарлука, у толико је опет свак волео Мару.{S} Сва |
| и не тражим.{S} Оно је отета туђа мука и туђи зној.{S} Мени такво имаће не треба већ ја хоћу с |
| а шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака добра домаћица.</p> <p>— Разлади се |
| мени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу, |
| а, отпоче говор:</p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову |
| ечером и своју совру није никада дизала и просуте мрве чистила.{S} Све је то она остављала свек |
| ко ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти се бабо |
| ти казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог нећу.</p> <pb n="43" /> <p>— Ама, недам ја теб |
| , а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете и ви пристати да добијете тако честита |
| де волове кроз забран, а Мара је седела и даље на колима, и терајући волове посматрала је хоће |
| p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се заклела и дала своју девојачку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, б |
| ерасположена, а на Јовиној веома весела и расположена.{S} Слабо је коју игру пропустила, а да ј |
| p>— Нека да бог да она увек буде весела и насмејана, па ма у чију кућу отишла.{S} Она је у соби |
| рбљаш, а после у животу да будеш весела и задовољна.{S} Боље је да се сада на мене срдиш, него |
| ена, иследна власт је ово дело иследила и окривљене спровела суду.{S} Па захтев иследне власти, |
| од којим је посведневно седела, спазила и изађе преда њ на вратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да |
| е то било узалуд — кола су се претурила и дрва га убила.</p> <p>И — учинише онако, како Ђура ре |
| е изда.</p> <p>Кад су они упрезали кола и претурали их, слушче се хитро, као маче спусти низ гр |
| мекана, па ваља упрегнути волове у кола и повести их овуда изнад мртвог Крстивоја; па кад буде |
| е грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, к |
| ослушност својим родитељима.{S} Не ваља и грехота је родитеља увредити.{S} Али кад они хоће на |
| вршењем своје дужности онако, како ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у паме |
| а њему је свагда била чиста бела кошуља и гаће, чоани тозлуци, подвезице с кићанкама, шарене ча |
| гледам у пуној кући Миловановића, па ма и намргођену, него ли у празној Јове Илића, веселу и на |
| очу.</p> <p>У овако страховитим мислима и с овако грозним претњама — стигао је Јова, пред саму |
| бави постао доноси несрећу и младенцима и њиховим родитељима.{S} Ето вам примера: несрећа, која |
| <p>Мара је Крстивоја обасула пољупцима и морао је на њен захтев метнути своју главу њој у крил |
| у је од милости звали — Мара.{S} Живана и Марицу мучила је тешка помисао, да ће се угасити свећ |
| p>У колико је сва околина мрзела Живана и Јакова због њиховог зеленашлука и кајишарлука, у толи |
| р, који се водио између Јакова и Живана и њихов споразум, веома је узнемирио и Мару и Крстивоја |
| дом са свима, а Крстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, |
| <p>Попа, чим Јова оде, посла по Живана и Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, попа им каза све, шта |
| тићем, који је висио на средини ђердана и куцао је по прсима.{S} Опасивала се лепом шареном тка |
| авише да имају нешто посла код капетана и морају ићи.</p> <p>— Овде је прече и овде морате оста |
| о једну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепоти и по скромности била достојна његове љубави |
| {S} Анђа је истина лепа, здрава, вредна и поштена, али је уједно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, |
| у би Перунику лако убили; она је трудна и чекали би порођај, па би је тада удавили заједно с де |
| p> <p>— Хоћу, бабо! ћутаћу као заливена и слушаћу вас док буеем под вашим кровом и под вашом за |
| ја жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнна кућа Миловановића.</p> <p>— Недо бог, бабо, д |
| Ви то треба да учините — рекоше Јелена и Анђа.</p> <p>— Ми смо се спремали да то кажемо на исп |
| о ради да још мало поседи; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси оженио твога Крстивој |
| би ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић, из Трстенице, јер и они сматрају д |
| ако долазе други, то је Мара била тужна и невесела.{S} Све што је радила — радила је као од бед |
| <p>На свадби својој, Мара је била тужна и нерасположена, а на Јовиној веома весела и расположен |
| ли, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је казао да морам слушати. |
| ума Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би то тако било |
| /p> <p>Ово беше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> <pb n="72" /> <milestone unit="s |
| зи Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а |
| да кажемо, она је била у истини болесна и то јако болесна; јер је место дотадање веселости, пес |
| си Мару — она би била неописано радосна и весела, али, како долазе други, то је Мара била тужна |
| > <p>— Ја само желим да ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова Миловановића.{ |
| ила сирота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет украшена лепим Анђиним рукотворима.{S} Никак |
| нам каква је радница, каквог је поштења и нарави, али је, онако на очима, лепа девојка.</p> <p> |
| ашно мрзиш оне, који се тако богате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да |
| ко они били вредни, здрави, поштени, па и лепи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа |
| , које изусти преседник поразише све па и ову двојицу везаних.{S} И они задрхташе од речи, које |
| } А мајчин јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не раст |
| у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се |
| егенишу, па су се постарали, те да попа и не ставља та уобичајена питања.</p> <p>Присутне жене, |
| по хладовини.</p> <p>У зараницама, Мара и Крстивоје вечерали су и пошли у дрва.</p> <p>Сунце је |
| над главом заспалога Крстивоја.{S} Мара и Јова у један глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ сп |
| о.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова дивље викали: <hi>„Не“</hi>, дете се толико упла |
| и уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио уговор |
| жена казна.</p> <p>На дан претреса Мара и Јова одрекоше своје признање код иследне власти, а Ђу |
| о то казали сто пута! — одговорише Мара и Крстивоје.</p> <p>— Онда кажите, господин попи на вен |
| н попа ни да нас пита — одговорише Мара и Крстивије. —</p> <p>— У цркви, децо, мора вас питати; |
| треба — рече Петар.</p> <p>Томка и Мара и око четрдесет сељана у разговору с Петром стигоше у р |
| о!...</p> <p>За све време говора и Мара и Крстивоје <pb n="39" /> оборили су главе и ћутаху као |
| с особитим задовољством, дотле су Мара и Јова, као крпа бледи, у бесвесном стању, стајали једн |
| саслушао Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова одмах признадоше.{S} На питање иследниково зашто |
| се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и туђег слугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче |
| волим зато, што си лепа, вредна, добра и поштена девојка, и, што бих — кад си таква, био с тоб |
| за Јову, кога су сви волели, као добра и честита младића.</p> <p>Крстивоје био је такође добар |
| <p>Капетан је познавао Јову, као добра и честита младића без икаквих мана, али која му је вајд |
| на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од силних <pb n=" |
| ају људи, којима су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> <p>— Како то говориш, синко? |
| , можемо!...</p> <p>За све време говора и Мара и Крстивоје <pb n="39" /> оборили су главе и ћут |
| , а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с |
| е?{S} Шта сте се уплашилн?... рече Ђура и јако их обадвоје продрма.</p> <p>Мара помисли да Ђура |
| <p>— Ми нећемо — одговорише Јова и Ђура и пођоше.</p> <p>— Миловане, Петре, Стеване, Никола! ве |
| Не брини ти зато.{S} Док је наших кеса и овако красних капетана, као што је наш — лако је то у |
| слиш да сам те ја подигао од литре меса и текао ово имаће за којекакве гулавере и туђе слуге?!< |
| и ви пристати да добијете тако честита и вредна момка за зета.{S} Нисам могла ни слутити, да с |
| дић.</p> <p>— Нека је та њихова доброта и поштење подаље од моје куће!{S} Да није било те њихов |
| а, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вредан и поштен.{S} Али... он тако!...</ |
| лепоте, било због његовог великог имаћа и лепе ношње, тек су њега волеле све сеоске девојке, а |
| , којима су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> <p>— Како то говориш, синко? — изусти |
| енији, јер га на то научи тешка несрећа и страховита помисао, да ће му отети Мару, коју је воле |
| ја је задесила кућу Јована Миловановића и Живана Ђурића, који су силом венчали јединчад.{S} То |
| ти, онда је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти се бабо!</p> <p>Ова страшна |
| а пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих имао покварену душу као они.</p> <p>— Ти си с |
| а ће јој добро бити у кући Миловановића и да треба да пристане на наше родитељске савете.</p> < |
| благодарећи пуним кесама Живана Ђурића и Јакова Миловановића, изоставио уобичајену праксу да п |
| ви хоћете и велико имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Много је |
| , кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих имао покварену душу као они.</ |
| <p>— Ја никад до данас нисам био убица и неваљао човек, те за то не знам како би ујдурисали, т |
| њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лица и снаге, украшаваше доброта срца, племенитост душе и ње |
| се, г. попо криви бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је истина што ти мало час рекох.{S} А т |
| дућност своје деце, срећу свога јединца и своје јединице.{S} Но се чудим теби, господин попо, к |
| — да слушаш старијег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, а теби д |
| не с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће |
| естите чељади, која се са добротом срца и честитошћу душе могу мерити са самим анђелима.{S} Ја |
| као маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави несрећној мајци страшну и грозну смрт њезина јед |
| о, јединче!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, који ми детету отроваше памет.</p> <pb n="45" / |
| где је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише остао |
| а човека, који је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све присутне па и Јо |
| лика час.{S} Твој Крстивије нека је жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољ |
| } Но поред свега тога он је био стидљив и то у толикој мери, да није имао смелости да започне м |
| ћ из љубави и пријатељства — рече Јаков и настави полагано вечерати.</p> <p>— Ти знаш, Живане, |
| ја мислим, да се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о сво |
| која се слабо мешала у разговор Живанов и Марин.{S} И зато рече:</p> <p>— Молим те, Живане да з |
| је отимају људи, којима су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> <p>— Како то говориш, |
| и рекох, да сам сиромашак без игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, |
| ="89" /> После тога натоварише убивеног и понеше кући.</p> <p>За колима ишла је кукајући мајка |
| а.{S} Затим је лекар прегледао убивеног и нађе: да је секиром убивен и то да му је прво разбиве |
| е, ево, јавила.{S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог зеца пуштам у шуму, па да после ’ватам мршаво |
| изрезано и златом вежено.{S} Око пуног и белог врата, звекетао је ђердан од крупних златних но |
| екао да се курталише војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву |
| есем, а од мене не треба да тражите рад и послушност, јер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу да |
| је немилице.{S} Ишао је често у Београд и тамо силан новац расипао да спасе своје дете, које је |
| и уједно и веома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш пра |
| га дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уапсила, те сам ни крив ни дужан одлежао месец |
| а навек изгубљена, али уједно и за себе и за своје родитеље, којима је зинула ала за имаћем.{S} |
| ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће |
| > <p>— Волим те, Маро, ка’ и самог себе и... више још.{S} Али — — —</p> <p>— Реци... шта?</p> < |
| у толико, да су већ почели клети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, дете, зашто тако радиш? — рече ј |
| а не за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који одем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико волим, |
| ољна.{S} Та ми смо и онако женске главе и морамо слушати старијег.</p> <p>— Све ћемо ми то добр |
| рстивоје <pb n="39" /> оборили су главе и ћутаху као заливени.{S} Како им је било у души кад су |
| устати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Жива |
| и.</p> <p>На ово сви присташе, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да имају нешто посла код капета |
| стивоје послуша Мару, па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један ст |
| ма, па је због тога и имао добре волове и окована кола.</p> <p>Јова је био веома вредан и поште |
| кад су изабрали место, испрегли волове и почели сећи дрва, оно се попело на један онизак и рак |
| своју дужност при испиту Маре Живанове и Крстивоја Јаковљевог?!</p> <p>— Јесам, синко, као и с |
| ни у каквом полу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја гледам своја посла, светим водицу, крсти |
| p> <p>— Како Живан и Јаков поштено раде и тргују то зна ваљевска Посавина.{S} Али кажи ти мени, |
| кажи нам свима, шта је било ноћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Драгутине ћато, запи |
| је о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „С богом!{ |
| у пуну кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било п |
| година.{S} Стаса је средњег, косе смеђе и бујне, обрва такође смеђих; очију плавих као небо, но |
| ад би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чув |
| е Петар с Маром разговарао.... пристиже и Јова с Ђуром.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, врло добро!{S |
| и да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда курталисати овога несретнога живот |
| муж и жена, место љубави и волења, мрзе и презиру.{S} Далеко нека буде то од нашег детета.{S} Б |
| тивоја о својој љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што је вол |
| другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, кога |
| и да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шта в |
| да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пук |
| мала намеру, а према њојзи удешавала је и своју љубав.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће |
| улицама.{S} У разговору, пристајала је и с најгорим у селу.{S} По целе данове проводила по кућ |
| обори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он, покисао, као миш |
| имаћем.{S} Што год више имају, тиме је и њихова жеља већа за што већим имаћем.</p> <p>— Шта ће |
| уме, да га и упропасте.{S} Колико ли је и колико младих девојака и момака унесрећио сам родитељ |
| да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— Све, Маро! |
| је она баш све момке мрзела; не, чак је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстенице.{ |
| мала сам веома нужна посла, зато сам је и пустила да му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било |
| ј никад ништа није забрањивао.{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У тако |
| тишао Живановој кући, у Дрен, отишао је и Крстивоје кући <pb n="55" /> своје комшике Живане — А |
| романа.</p> <p>На Јовиној свадби био је и Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје истина није хтео да и |
| а сама причала.</p> <p>— До душе, то је и мени кума Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков |
| јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тога чини што је добро и паметно, ја ћ |
| ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и са |
| је у велику гостионску собу да је опаје и успреми.{S} Пошто је опајала, протресла јастуке поњав |
| рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова.{S} Састали су се, да се договоре како да поквар |
| Наста жубор међ омладином.{S} Крстивоје и Анђа пођоше својим кућама.{S} На растанку, <pb n="22" |
| <p>— То... да ли ти се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млада....</p> <p>— Јес, |
| то је волела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и |
| ам Бот досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је д |
| 19002_C2"> <head>II</head> <p>Од велике и имућне задруге Миловановића из Трстенице, још је у жи |
| p> <pb n="84" /> <p>Комшије су дотрчале и кад су чули за шта кука несрећна мајка, одмах јавише |
| у праксу да пита младенце да ли се воле и да ли драговољно из љубави једно за друго полазе, или |
| , паметнија од мене, јер си учила школе и читала књиге, па можеш имати и право, али мени моја с |
| во уређење општина; како неваљају школе и начин школовања.{S} Који богме вели да не ваља ни сам |
| који, да би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сиротињи, разуме се да поред њих м |
| тако рећи, све имаће <hi>снага, здравље и ови волови с колима!</hi></p> <p>— Па зар за то, што |
| ов срећи брачнога живога љубав, здравље и рад.</hi></p> <p> <hi>Писац.</hi> </p> </div> <pb n=" |
| , крстим децу, молим се богу за здравље и дуг живот мојих парохијана, венчавам младенце и сарањ |
| те Митровог.</p> <p>Вазда се носио боље и отменије од све сеоске момчадије.{S} На њему је свагд |
| овде код мене састајали, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— Збогом, Јеле |
| младенце, да ли се узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и онда, кад су |
| итати децу: да ли се узимају драге воље и из љубави.</p> <p>— Не, попе, ако бога знаш!</p> <p>— |
| лим.</p> <p>— Па зар и против моје воље и заклетве коју сам дао оној девојци?!</p> <p>— Детиња |
| оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једнога раб |
| ла ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више!...</p> <p>— Мани се ти тога говора, Крстивоје; |
| је био због свога великог имаћа, а боме и због свога зеленашлука и каишарлука.{S} Своје велико |
| и пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју задану реч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа да т |
| зе Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме клети.{S} Ш |
| јер је место дотадање веселости, песме и смеха — наступила тешка туга, велики болови срца, уз |
| лугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја нећу удат |
| <pb n="68" /> родитеље руководи да жене и удају децу своју.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| раге воље опријатељио.{S} То је за мене и моју кућу велика час.{S} Твој Крстивије нека је жив и |
| нам, али само знам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пристати, да ми она буде мла |
| ене састајали, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— Збогом, Јелена!{S} Хва |
| ћу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико имаћ |
| у за љубав пустог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мар |
| што је иследник забележио исказе Марине и Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура |
| како је текао, држећи се строго истине и избегавајући приповедачко <pb n="4" /> кинђурење е, н |
| полудео, па да слушам твоје будалаштине и да пропустим овакву прилику, која се, ево, јавила.{S} |
| носа правилна, уста умерених, косе црне и лепих црних брчића, на крају упредених.{S} Син је сир |
| они знали докле вреди њихово наморавање и да се оно може слушати само док ви не ставите питање: |
| вели да не ваља ни само државно уређење и да треба укинути државни савет, митрополију и ваздан |
| није играла.{S} Ово Марино расположење и ова веселост, ником није чудновата изгледала, јер је |
| у говорити, да је Мара изгубила поштење и да се скроз покварила.</p> <p>Крстивоју су многи заме |
| и, подвезице с кићанкама, шарене чарапе и лепи црвени опанци, с великим кајишима, изаткан и иша |
| би по какав ћифта сеоски продао за паре и своје рођено дете, онда се не треба ни мало чудити шт |
| {S} Та девојка звала се Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из истога села.</p> <p>Заиста, можда |
| а будеш саучесник у убиству троје добре и честите чељади, која се са добротом срца и честитошћу |
| највећих драгоцених особина једне добре и честите девојке.</p> <p>Кристивоје се поодавно заглед |
| и текао ово имаће за којекакве гулавере и туђе слуге?!</p> <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ев |
| арише кола, а затим седоше да се одморе и мало проспавају.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} |
| ве.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} Мара је и |
| мара.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и туђег слугу, већ |
| као и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи уд |
| " /> <p>— Бих, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— А |
| а се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да |
| н, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш да |
| болан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђим жена |
| кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала?</p> <pb n="13" /> <p>— Јово, ја |
| онда се не треба ни мало чудити што се и просте сеоске девојке отимају да се удаду за имућна м |
| да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— Тако је! — рече Јо |
| њем, да је све учинио, само да се спасе и добије Мару.</p> <pb n="64" /> <p>Попа, чим Јова оде, |
| бригу, да неће добро понети летина, те и заборавих да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о т |
| тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада волим... више можда, него ли пре.</p> <p>— Говор |
| > <p>— Вама, оцеви и матере, који имате и који ћете имати да жените и да удајете, вама, желим д |
| лим те, Живане да за сад послушамо дете и да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} Може |
| S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете и ви пристати да добијете тако честита и вредна момка з |
| зашто би ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи ринта? |
| /p> <p>— Брак између вас, што се волите и што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — |
| народу.</p> <p>Ви, који имате да жените и да удајете, будите веома пажљиви у томе послу, јер од |
| који имате и који ћете имати да жените и да удајете, вама, желим да на последњем часу свога не |
| ћа ваше деце.</p> <p>Ви, који се жените и ви које се удајете, имајте увак па уму: <hi>да је гла |
| чи: <hi>Кад истину набелите, нарумените и окитите, она је онда ружна, као и права лаж</hi> ја с |
| n="85" /> <p>— Е, врло добро!{S} Хајте и вас двојица да нам помогнете, да несрећнога Кристивој |
| куће!{S} Да није било те њихове доброте и поштења, не би ти данас овако љутила својом тврдоглав |
| викну боно Томка.</p> <p>— Оно, што сте и тражили — рече радосно Мара.</p> <p>-— Маро, дете, не |
| утећи!..</p> <p>Убилисте мене, убилисте и себе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ови злоч |
| е су раније, него обично, те да почисте и успреме, да доведу све у свој ред, јер се надају гост |
| иница.{S} Зато настигурно мислим, да ће и Живан једва дочекати и без речи дати своју Мару за на |
| бог твог имаћа?{S} Промисли само, да ће и он можда волети какву честиту, сиромашну девојку?</p> |
| ам добро да ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши — тражити зета, који ј |
| не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и не тражим.{S} Оно је отета туђа мука и туђи зној.{S} |
| доцније осете сву горчину варљиве среће и пролазне радости...{S} Јова раздраган повика:</p> <p> |
| ња њихова два велика имања, но до среће и живота њихове деце.{S} Али су они знали докле вреди њ |
| го мајци.</p> <p>— Боже здравље... биће и то, нано.</p> <pb n="29" /> <p>— Па ти си, Маро, већ |
| Поп их покупи, као гладни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— Бићете задовољни са мном, а ја држим, |
| Јакова Миловановића.{S} Место вредноће и послушности, донела је највећу леност и непослушност. |
| одрма.</p> <p>Мара помисли да Ђура хоће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче викати.</p> |
| и се не би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, |
| углавити.</p> <p>— Ти си старешина куће и паметани па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада |
| вакав говор водио се чешће између снахе и свекрве у кући Миловановића.</p> <p>Тако то увек бива |
| ом ношњом надмашила све своје другарице и вршњакиње у своме селу, па чак и у околини.{S} Зато и |
| вот мојих парохијана, венчавам младенце и сарањујем умрле — Бог да им душу прости!!</p> <p>— Ка |
| а ја не желим, учинићу оно што ми срце и памет буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се д |
| p> <p>— Прилика је, бабо, оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа |
| на и морају ићи.</p> <p>— Овде је прече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече Петар.< |
| ли и твоји родитељи?</p> <p>Свирац поче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> <p>— |
| ти би, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се |
| Петар и позва Димитрија, Томкино слушче и рече му: „Дед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је би |
| од се више с њоме виђао, све му је више и прирашћивала за срце.</p> <p>Једног дана, кад дође да |
| Крстивоја — њезини се образи зајапурише и рече:</p> <p>— А! — ти си, Крстивоје?</p> <p>— Јесам! |
| рашаваше доброта срца, племенитост душе и њено примерно, морално владање, које је једна од најв |
| о оној кући, мој Живане, у којој се муж и жена, место љубави и волења, мрзе и презиру.{S} Далек |
| е!{S} Сад треба да живимо као прави муж и жена.{S} Да заборавимо, што је било и да се од сад во |
| спрам другог понашали, као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставимо, пошто овак |
| могла казати, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о злочинс |
| тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мисли |
| не одиста узео, онда то кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да |
| је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живаново — п |
| е Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.</p> < |
| тајем,...</p> <p>— Е онда... ја ћу баби и нани казати колико сутра....</p> <p>— Ако ме толико в |
| несавесни поступак родитеља при женидби и удадби своје деце. —</p> <p>И, ја сам у овој мојој пр |
| е ми се ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, да је тражите.{S} |
| штеничку дужност и савест, и тешко теби и твојој души ако тако учиниш и на дан венчања!</p> <p> |
| ме не би имали шта пребацивати.{S} Љуби и грли своју Перунику, као што ја љубим мога Крстивоја |
| а сад у животу први пут загрли и пољуби и то с тако удешеном милоштом, да је Крстивоје овим у т |
| Јаков, стварају и такве, као што сте ви и овакве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш право али опет |
| } Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али |
| ње: „да ли се ви децо узимате из љубави и драге воље, или вас је неко наморао и наговорио“.{S} |
| мо један другом од глади, већ из љубави и пријатељства — рече Јаков и настави полагано вечерати |
| а други — уклонимо препону нашој љубави и срећи — рече она полугласно.</p> <p>— А зар би си на |
| не, у којој се муж и жена, место љубави и волења, мрзе и презиру.{S} Далеко нека буде то од наш |
| допуштењу, отпоче:</p> <p>— Вама, оцеви и матере, који имате и који ћете имати да жените и да у |
| p> <pb n="74" /> <p>Сви савети Живанови и Маричини нису имали никаквога утицаја на Мару.{S} И м |
| поглед бацила на Јову.{S} Јова је први и једини, који је у Марину срцу примљен и који ће на св |
| нисте ни тражили снаху, која ће да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мен |
| > <p>— То ми је мило!{S} Тако исто ради и моја Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да су на |
| рдиш, него после, у животу.{S} Зато иди и гледај посао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али, она ми је |
| {S} Они су добри паметни и поштени људи и нису ми никакво зло учинили.{S} Господин уча учио ме |
| истати.</p> <p>— Јест, нано, ти му кажи и замоли га, да због тога не одузме Јови кирију, и да д |
| и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припомоћ Марину Крстивоје |
| ије имао.</p> <p>Кад иследник прибележи и Ђурин исказ, нареди да се сви троје окривљених спрове |
| едини беше Ђура чије се срце не растужи и који беше потпуно миран.{S} Окорелог зликовца ни мајч |
| комшија, да се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало ч |
| } Беше сада <pb n="60" /> много смелији и отворенији, јер га на то научи тешка несрећа и страхо |
| то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{ |
| <p>— Волим те вала, Јово, више, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, ка |
| е не би могла чути по која жалосна, али и истинита историја каквог страховитог злочина, или у о |
| рава да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то питање одговорам, ипак из |
| његови родитељи.{S} Они су се познавали и више пута су били у колу заједно, али никада ни за је |
| Томку, који би, као и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш ср |
| истину изнеше.</p> <p>Они су се џапали и претили Петру, што их је, ни криве ни дужне, осрамоти |
| сподин попи, да су их родитељи наморали и да се они с другима бегенишу, па су се постарали, те |
| х хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родитељи?</p> <p>Свирац поче и друго коло, али |
| лату, али смо мало час од тога одустали и кад си ти замануо, рекли смо ти: <hi>Не!</hi>.{S} Ти |
| ла, била сам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаће заједно стекли.</p> <p>— Ама, чује |
| о се волите и што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — рече Јелена.</p> <p>— Тако ј |
| /p> <p>— А где сте се море, ви то клели и заклињали?</p> <p>— У нашој магази... кад је товарио |
| , одговорили су: да су се одавно волели и да једно без другога нису могли живети.{S} Зато су се |
| ајда од тога, кад су се капетану изнели и „звечећи“ разлози, које је он и усвојио.{S} Јова се н |
| unit="subSection" /> <p>Мало пре весели и задовољни Јова — сад је ишао по вашару сатрвен, сломљ |
| нци на својој свадби били, место весели и радосни — тужни и жалосни, као да им ово није била св |
| ти убио своју жену, за што не би убили и Крстивоја, те да на тај начин кад се не може на други |
| дбу треба да идемо, јер су нам они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје је послушао.</p> <p>На свад |
| Сад си моја, Маро, то ми овај твој мили и слатки пољубац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми те о |
| во од онога дана, када су се договорили и с пољупцима запечатили своју заклетву да ће једно дру |
| говориш.</p> <p>— Тако би ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић, из Трстениц |
| ристао да се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром поша |
| >И Мара га сад у животу први пут загрли и пољуби и то с тако удешеном милоштом, да је Крстивоје |
| , али јој недаду њени бездушни родитељи и ти им у томе помажеш не вршењем своје дужности онако, |
| огласно кажу: да их наморавају родитељи и да су се већ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. по |
| тивоје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вал |
| Снажна к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане?</p> <p> |
| е млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а т |
| тину рекао!...</p> <p>— Па баш да си ми и истину казао, каква <pb n="21" /> вајда од тога?!{S} |
| се убијем, и то ћу те послушати, јер ми и иначе живот више није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти с |
| је потребно нашој кући.</p> <p>— Богами и ако је дете — паметно каже!{S} Против Анђе не може ни |
| омаха, што су продали пшеницу, а богами и мој, јер као <pb n="15" /> што ти рекох, он ми плаћа |
| ако несрећном животу, пролазили су дани и месеци.{S} Мара се почешће састајала с Јовом и свагда |
| че говор:</p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и о |
| стају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одбити.</p> <p>— Ти он |
| и.{S} Он се сети да су му волови гладни и жедни, те похита да их намири.</p> </div> <div type=" |
| само његови волови, који су били гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио те су због |
| ови волови, који су били гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио те су због тога и б |
| омки, тешко Живану и Марици, тешко мени и Мари — тешко нама свима!{S} И знај Јакове Миловановић |
| Јовини, што се њега тиче у свему лажни и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад иследник прибел |
| би били, место весели и радосни — тужни и жалосни, као да им ово није била свадба, него сахрана |
| м радом заслужили сте, да вас бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја |
| же.{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Јовини, што се њега тиче у свему лажни и он с њима ни |
| пази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и Крстивојеви родитељи нагоне их силом да се узму.{S} Њ |
| е за што клети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве бити несрећан.</p> </div> <div type=" |
| масу необоривих доказа, који су довољни и без њиховог признања.{S} Зато их је ваљевски суд, пре |
| грозну смрт њезина јединца.{S} Њен бони и срцепарајући врисак од тешке туге за изгубљеним сином |
| мам да кажем.{S} Ви сте обојица паметни и паметно говорите: па шта ви будете уговорили, ја прис |
| неш, греота је!{S} Они су добри паметни и поштени људи и нису ми никакво зло учинили.{S} Господ |
| не можемо више надати.{S} Они су срећни и за нас навек изгубљени.</p> <p>— Ти имаш право, Маро. |
| ми своје; а вас двојицу, што сте добри и што вас оне воле.{S} Сад слободно, децо, ваш састанак |
| жем теби, а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p> <p>— Хоћу, ср |
| ко је одјекивао по тихој и немој вечери и чињаше се као тајанствени глас с онога света, који сл |
| Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удар |
| рочита саслушање, па пошто прво осмотри и прибележи како је ствар нашао, нареди, те се дрва диг |
| шта да чиним?</p> <p>— Чини, као што си и до сад чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћо, |
| ме потсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у |
| им, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, двоје н |
| , да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живановом поодав |
| {S} Али кад тражиш истину, истину да ти и кажем.{S} Има <pb n="11" /> неко време, како сам се з |
| ј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и то поод |
| {S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и туђег слугу, већ имућн |
| сада у Анђу тако ће се сутра загледати и у другу.{S} Млад је, па капом тера ветар.{S} Већ знаш |
| но мислим, да ће и Живан једва дочекати и без речи дати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А заш |
| ли ми је отимају људи, којима су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> <p>— Како то гов |
| ла школе и читала књиге, па можеш имати и право, али мени моја стара памет опет вели: да ја има |
| да је снажан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да јој муж спава, па ману руком и она двојица пр |
| од литре меса, и које си дужна слушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, свагда поштујем |
| беше као убивен.{S} Не мога више седети и гледати сузе Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и п |
| Ја бих је убио, само да могу тебе узети и с тобом срећан бити!</p> <p>Мара се демонски смешила. |
| и Томку толико, да су већ почели клети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, дете, зашто тако радиш? — |
| пута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, господине попо, на нас потужити.{S} А |
| .{S} Сељани ће — међу којима ће мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погибе муж на |
| богу имамо доста имаћа, па ћемо радити и бити срећни задовољни.{S} Слушаћемо вас као што прили |
| ошевина свршени су, као и остали испити и прошевине, с том само разликом, што је господин попа, |
| ругога, а не за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који одем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико |
| Јест једну, али та је једна и по лепоти и по скромности била достојна његове љубави, била најбо |
| ри потпуно чистој <pb n="61" /> савести и здравој памети, а говорим ти, као добар хришћанин ист |
| нога најблишега грма, а Ђура се намести и чекаше од Јове уговорени знак, па да спусти секиру.{S |
| е добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они заједно пођоше мало устрану, продужујући разговор |
| стећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, који приличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако се м |
| {S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што бих тако |
| ћи Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати пријатељи, |
| аће стекао је као и сви остали зеленаши и каишари — дуплим интересом.</p> <p>Газда Живан, није |
| лела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и н |
| ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати.</p |
| дар секире далеко је одјекивао по тихој и немој вечери и чињаше се као тајанствени глас с онога |
| ећи дрва, оно се попело на један онизак и ракљаст грм, те је одатле гледало шта се ради.</p> <p |
| војка.{S} Снажна к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живан |
| ле.{S} Сад слободно, децо, ваш састанак и ваш говор остаће од моје стране вечита тајна — рече Ј |
| иша и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише остао на истом месту скоро до сванућа, јер |
| гарице и вршњакиње у своме селу, па чак и у околини.{S} Зато и није никакво чудо, што око ње об |
| и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и онда, кад су му младенци, по свом договору, стидљиво |
| мо да је имућан.{S} Ето, за то сам увек и избегавао девојке.</p> <p>— Па добро, Јово, зар се ти |
| ји му у кратко казаше све.{S} Преседник и сам запита Димитрија и он му каза, као што је мало ча |
| — Немам ја, море, ништа да ти одобравам и не одобравак.{S} Мени је — као оцу — дужност, да те д |
| а останем да вас у вашој старости чувам и слушам, као што сам то до сада</p> <p>— Али то је буд |
| } Ја сам, знајући шта је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас све |
| алочас река, да пристајем да вас слушам и за оно, што није паметно, а то је: да се никако не уд |
| ем да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као своју милу нану за нешто замолим — рече Крс |
| сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се |
| ћи Миловановића — е, лепо, ја пристајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ј |
| 2" /> <p>— Ви сте ми рекли да га убијем и обећали добро платити.{S} Ја сам готов, а сад треба д |
| > <p>— Па ја вас, бабо, свагда поштујем и слушам, што је добро и паметно.{S} Чак сам малочас ре |
| и, и најимућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девојка, а ја мис |
| Ви сте заслужили још горе, па се горем и надајте.</p> <p>— Право имаш... кад је наш Крстивоје |
| дио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будем |
| ам, бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</ |
| у, вашу јединицу.</p> <p>— Е, сад видим и морам признати, да сам био будала, да не кажем луд, ш |
| д сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје није пристао, |
| Ја се са Маром Живановом поодавно пазим и једно смо се другом заклели на верност.{S} Крстивоје |
| сиротињи, разуме се да поред њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога бабу, |
| постати женом онога човека, кога волим и који ме воли.</p> <pb n="14" /> <p>— О, Маро, камо ср |
| ају.</p> <p>Свештеник приступи осуђеним и позва их да се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да |
| у толико пре, што ми својим несавесним и незаконитим радом убијаш срећу и будућност.</p> <p>— |
| м да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, под оно брдашце |
| а бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели божји, дете!{S} Како би ти такве мисли могле д |
| и.{S} Мара се почешће састајала с Јовом и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S} Јова ј |
| у месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем обичају, упита га: „како ти је снаша, ка |
| ја, синко, имам заједничког са Јаковом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у каквом полу помешани.{S} Он |
| су упропастили њени родитељи с Јаковом и Томком.{S} Мару су волели поред њене доброте још и за |
| слушаћу вас док буеем под вашим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад отидем тамо, куда ви х |
| .{S} Чувајте од овакве несреће свој дом и своју децу...</p> <p>Страховити пуцањ из пушака среск |
| лога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени стекао...</p> <p>Томка се бојала какве |
| чула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— Тако је |
| и мајка и искупљени сељани с иследником и лекаром.{S} За овима, пандури су терали везаног Јову |
| ивоту само стари Јаков с његовом Томком и сином Кристивојем.</p> <pb n="19" /> <p>Кристивој је |
| него је још и трговао са храном, стоком и кожама.{S} Еле, како, тако, он је имао и прилично гот |
| и виде да јој муж спава, па ману руком и она двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче се нам |
| ра.{S} Све је она сама седела за ручком и вечером и своју совру није никада дизала и просуте мр |
| Јаков, па се после поздрави са Живаном и Марицом.</p> <p>— Па, како, Живане, како?{S} Јесте ли |
| да се Крстивоје пази с Анђом Живанином и да су се заверили да се узму, па се наше дете мало зб |
| ој се чињаше, да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не можете утећи!..</p> <p>Уби |
| м је мучно тако брзо раставити се с њом и остати као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и јесте, |
| е Томка послала да кријући иде за Маром и Кристивојем, било је очевидац, овога крвавог злочина, |
| ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом?!</p> <p>— Неби, бабо!< |
| је она сама седела за ручком и вечером и своју совру није никада дизала и просуте мрве чистила |
| аког дана све горе поступала са свекром и свекрвом.{S} Мара никад није с укућанима села да руча |
| орљивија.</p> <p>Мара је својом лепотом и богатом ношњом надмашила све своје другарице и вршњак |
| Јово, исто тако, заклињем својом чистом и искреном љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе |
| ло, кога Анђа није с особитом вредноћом и вештином свршавала.</p> <p>Живана је отишла у цркву, |
| а орања, једна кућица с малом окућницом и два јака вола.{S} Сем тога, имао је добра окована кол |
| сила чарапе ишаране разнобојном вуницом и „штифлете“ с високим „опсецима“ — потпетицама.{S} Сво |
| вачком вашару отишао је Живан с Марицом и Маром, да што провашаре, а највише ради Маре — да се |
| о пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом?!</p> <p>— Неби, бабо!</p> <pb n="48" /> <p |
| Уз припомоћ Марину Крстивоје обори грм и исцепа га.{S} Сваки удар секире далеко је одјекивао п |
| отпуно уверени да су без грешни — Живан и Јаков одоше право капетану и молише га да Јову Илића |
| ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, стварају и такве, као што сте ви и овакве, као |
| рећом; примам пријатељство — рече Живан и пољуби се с Јаковом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом |
| га уапсили зато, што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике при свадбеном вес |
| да им душу прости!!</p> <p>— Како Живан и Јаков поштено раде и тргују то зна ваљевска Посавина. |
| е, али то неће да разуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за љубав пустог им |
| аца узела наша влада у своје руке дуван и железницу.{S} Бог да прости.{S} То је код мене ново, |
| имамо имаћа доста и он је добар, вредан и поштен.{S} Али... он тако!...</p> <p>Мара умукну.</p> |
| а кола.</p> <p>Јова је био веома вредан и поштен младић.{S} Својом вредноћом зарадио је, те је |
| , нано!{S} Он јесте сиромах, али вредан и поштен младић.</p> <p>— Знам, синко, али како би ми м |
| ени опанци, с великим кајишима, изаткан и ишаран појас, чоани фермен, а на глави црни шешир с в |
| азао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог |
| што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем тражити, јер знам добро да ми те |
| о убивеног и нађе: да је секиром убивен и то да му је прво разбивена глава, па после ударан по |
| је чоани копоран, џемадан златом вежен и чоани фермен, опет ишаран златом, а на ногама чизме.< |
| е више пута свога мужа како сав ознојен и даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна смрт ви |
| и једини, који је у Марину срцу примљен и који ће на свагда остати у њему.{S} И — Мара другог н |
| ља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити противу твоје неправилне радње, у толи |
| да ми кажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као у некој забуни изусти:</p> <p>— Шта то Маро? —</p |
| gap unit="graphic" /><!-- <hi>Село Дрен и његова околина — стр. 5</hi> --><pb n="17" /> који би |
| аздан триста чуда.{S} Чак Миленко Савин и Вилиман Настин казали су господину капетану, да је уч |
| среских пандура, завршио је говор Јовин и он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p> |
| воје, те се лепо могао видети рад Марин и Крстивојев.</p> <p>Мара је Крстивоја обасула пољупцим |
| да.{S} Али шта се тебе тиче испит Марин и Крстивојев?</p> <pb n="62" /> <p>— Тиче ми се живота! |
| изнели и „звечећи“ разлози, које је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буари.{S} |
| о, што нико па ни он сам није разумевао и на тај начин свршио венчање....</p> <p>После свадбе н |
| а још већа будала, што сам јој куповао и доносио разне књиге, нашта ме је навраћао онај прокле |
| ла...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и то поодавно, па, ако хоћеш право да ти кажем... овај. |
| н капетанов сточић неколико жућака, као и попи.</p> <p>Капетан је познавао Јову, као добра и че |
| е да си ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љубави, |
| је Мара с Крстивојем — расположена, као и на Јовиној.{S} Врло је често разговарала с Анђом.{S} |
| ените и окитите, она је онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испричао читаоцима онако, ка |
| је празник Спасов-дан.{S} Мара је, као и обично, устала рано.{S} Пошто је посвршавала своје об |
| питања.</p> <p>Присутне жене, које, као и попа, у прсте знају те испитне одредбе зачудише се, к |
| е послушао Јакова и Томку, који би, као и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђ |
| ући, а немој ми ту којешта дробити, као и ово дете — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи |
| јер је и бог исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада волим... више можда, него ли |
| {S} Хоћу да и ти будеш тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти сада срећна?</p> <p>— Нисам |
| младожења, не може бити исто тако, као и ти, нагнан од својих родитеља да узме тебе за жену зб |
| Јаковљевог?!</p> <p>— Јесам, синко, као и свагда.{S} Али шта се тебе тиче испит Марин и Крстиво |
| е — господин капетану чиста савест, као и попина, Живанова и Јаковљева.</p> </div> <div type="c |
| d> <p>Испит и прошевина свршени су, као и остали испити и прошевине, с том само разликом, што ј |
| ћни смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> јединица.{S} Зато настигурно мис |
| ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши — тражити зета, који је раван њем |
| акле остајете ли при речи.</p> <p>— Као и свагда, попо, али — рад твоје веће сигурности — ево т |
| Говориш ли, Јово, истину?</p> <p>— Као и свагда, Маро!</p> <p>— И баш ме волиш?</p> <p>— И сув |
| ка.{S} Своје велико имаће стекао је као и сви остали зеленаши и каишари — дуплим интересом.</p> |
| од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} Мар |
| кожама.{S} Еле, како, тако, он је имао и прилично готових новапа.</p> <p>И ако је газда Живан |
| и и драге воље, или вас је неко наморао и наговорио“.{S} Они су били обадвоје сложни да ти једн |
| Мару је почела лагано да спопада мисао и о самом злочину.{S} Никада ништа радила није.{S} Ишла |
| о и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти се, дијете.</p> |
| , није потицао са срца, за то је дречао и био страшно досадан.</p> <p>Свакога је заболело срце |
| </p> <pb n="36" /> <p>На вашар је дошао и Јаков Миловановић са својима.{S} Он, истина, није има |
| нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу д |
| е бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p> <p>Мара, ћутећи, пољуб |
| и она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, тешко ме |
| едва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?</p> <p>— Нис |
| , Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са својом лепом сусе |
| > <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала зато, ш |
| му младенци, по свом договору, стидљиво и полагано казали, да су нагнани на ово венчање, а они |
| — заборави Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било |
| Кажите родитељима да нећете једно друго и да се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то казали сто |
| или гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио те су због тога и били најбољи у околини |
| .{S} Али овако, јединче!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, који ми детету отроваше памет.</p> |
| и ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти |
| де тамо за што ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да у такве спа |
| вота свога.</p> <p>Сутра-дан је поранио и отишао господин попиној кући.</p> <p>— Добро јутро, г |
| знам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се бр |
| {S} А кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву истину рећи.{S} Девојка, која |
| на и њихов споразум, веома је узнемирио и Мару и Крстивоја.{S} Обадвоје су слутили једно исто.{ |
| ени Јова сам казао, па ми је чак претио и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби |
| о кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да м |
| ако другаче.{S} Ви сте тако хтели, тако и нека вам буде.</p> <p>— О тешко нама!{S} Шта дочекасм |
| Јова.</p> <p>— То је лепо, браћо, тако и треба — рече Петар.</p> <p>Томка и Мара и око четрдес |
| јим колима код газда Живана, те се тако и виђао често с Маром.{S} Штогод се више с њоме виђао, |
| p> <pb n="24" /> <p>— Оно... то би тако и требало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му стекли |
| буду обдарене од Бога како лепотом тако и осталим врлинама.{S} Али ипак тако је у истини било.< |
| и као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и јесте, Живане, али бог је рекао да се тако ради, а ми |
| ужа како сав ознојен и даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна смрт више главе вије.{S} П |
| /> <p>Димитрије показа све како је било и ћата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам вас везао! — реч |
| ж и жена.{S} Да заборавимо, што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми |
| арица.</p> <p>— Па, кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — у |
| е заверимо, да ћемо се узети ма то било и против воље мојих родитеља?</p> <p>— Пристајем, Маро, |
| дакле с грма све чуло, што се говорило и видело, што се радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство, |
| био привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђуром.</p> <p>Мари је владалачком милошћу смртна ка |
| је прече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам ни |
| оримо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође.</p> <p> |
| е потребно, да нас саслушају: шта знамо и шта смо видели, кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви |
| то не каза нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девојку?</p> <p>— Молим те, нано, говор |
| у обоје рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам |
| у и пазити на згоду кад да га нападнемо и убијемо.</p> <p>— Добро!{S} Нека тако буде.{S} Али, д |
| е Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати пријатељи, само што ћу ја до века остати |
| , а сад треба да гледамо, шта да радимо и како да урадимо, те да Мара после каже, да је сам збо |
| овде иструне.{S} Ми треба да га носимо и да спремамо, што нам је за сарану потребно.</p> <p>— |
| о, Живане, то узимати у рачун, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јо |
| тно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако женске главе и морамо слушати старијег.</p> <p> |
| а онда чоано јелече, на прсима изрезано и златом вежено.{S} Око пуног и белог врата, звекетао ј |
| <p>Залуду се она обука у своје свечано и богато руво.{S} Она није могла њиме ублажити велику т |
| , вредних и поштених младића, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе можемо само таквом момку и да |
| здрава, вредна и поштена, али је уједно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја |
| за тебе за навек изгубљена, али уједно и за себе и за своје родитеље, којима је зинула ала за |
| арине речи још више збунише, али уједно и веома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром |
| етиш?!</p> <p>— Ја ти велим, да поштено и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то |
| договоре како да покваре венчање Марино и Крстивојево, јер оно свима доноси несрећу.</p> <p>— В |
| ба да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Оно и треба Јакове.{S} Али — знаш јединче је, па нам је муч |
| јединче.</p> <p>— А зар, море, није оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, да га оженимо бе |
| земљи.{S} Наступало је вече тихо, мирно и пријатно.{S} У гори хладовина заносила би свакога и ч |
| вог.{S} Позната је као здрава и телесно и душевно.</p> <p>(М. П.) председник П. Јевремовић.</p> |
| срећи наше јединице, а ту треба паметно и лепо да се разговоримо.{S} Није ти по вољи Јова — доб |
| о ме је да радим што је добро и паметно и да читам књиге из којих се то може научити.{S} Јову с |
| отребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро дочекамо.</p> <p>— Бабо!{S} Нано! — С читавим п |
| дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво |
| свагда поштујем и слушам, што је добро и паметно.{S} Чак сам малочас река, да пристајем да вас |
| и ја волим.{S} С тога чини што је добро и паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако ж |
| ин уча учио ме је да радим што је добро и паметно и да читам књиге из којих се то може научити. |
| лободно говорити, али само што је добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они заједно пођоше ма |
| ала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно дете!</p> <p>— Ја сам се... овај... знаш... |
| же нико ништа рђаво рећи, до само добро и поштено! — рече Томка.</p> <p>— Ма је ли теби, Томка, |
| А што, бабо; ја мислим, да је то добро и паметно...</p> <p>— Каква, море, памет?!</p> <p>— Бег |
| е војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву добру мирашчику.{S |
| {S} Ви ме волите као родитељи, па за то и треба <hi>да ме усрећите!</hi></p> <p>— Зато, што те |
| злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што боље извршило.</p> <p> |
| енити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни јед |
| рац поче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим на |
| и поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће, које је потребно нашој кући.</p> <p>— |
| и омогућила уговорено убиство, па је то и дознала.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="7 |
| мише: хтео је о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: |
| треба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише војске.{S} |
| " /> <p>— Ти знаш много да причаш, зато и нећу с тобом више о томе говорити, нити ћу њега за то |
| своме селу, па чак и у околини.{S} Зато и није никакво чудо, што око ње облетаху скоро сви момц |
| чео долазити нашој кући да товариш жито и тераш на Забреж.</p> <p>— Маро, ускликну Јова, да ли |
| имућних родитеља, носио се свагда чисто и лепо.{S} Двадесет прва му је година.{S} Од војске је |
| баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p> <p>— Теби за љубав трпићу све! — рече Јова |
| е мало проведе, да види света.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она сирот |
| већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за љуб |
| из мојих уста чуо да те волим, као што и ти мене волиш... онда ме тражи од мојих родитеља.</p> |
| оју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не би ни м |
| Јову сам бегенисала, што је вредан, леп и поштен младић.</p> <p>— Нека је та њихова доброта и п |
| војку за твог Крстивоја.{S} Он је добар и леп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју |
| ne unit="subSection" /> <p>Дан је ведар и хладан.{S} Сунце је сијало, али, као да топлоту беше |
| ко Бог да, тако мислим.</p> <p>— Па зар и против моје воље и заклетве коју сам дао оној девојци |
| , ништа није урадила, што би јој свекар и свекрва заповедили, а Крстивоје, опет, није јој никад |
| јесте ли криви, или нисте! — рече Петар и позва Димитрија, Томкино слушче и рече му: „Дед ти Ди |
| у исказа овога сведока, рече кмет Петар и предаде акт саслушања Димитријевог.</p> <p>Иследник п |
| лети.</p> <p>— Немој, тако, Јакове, јер и сам знаш многе, који су се тако на силу узели, па су |
| и Јаков Миловановић, из Трстенице, јер и они сматрају да је сваки онај луд, који нема пуну кес |
| општински Петар, већ је био устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађене мајке.{S} Кад је до |
| де и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у вар |
| олико пута хтеде прекинути тај разговор и рећи Кристивојевом оцу, да је она већ заволела другог |
| p>— Свакојако да не може.{S} Али доктор и власт могу видети говориш ли истину, или не.</p> <p>— |
| ла да не ваља лагати, зато сам мало час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си |
| и сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у злату у овом марамчету.{S} Те су ми паре |
| P19002_C8"> <head>VIII.</head> <p>Испит и прошевина свршени су, као и остали испити и прошевине |
| , синко, ниси моја претпостављена власт и немаш права да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако |
| Јова и Ђура.</p> <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу ва |
| велим, да овде морамо сви чекати власт и доктора, те ако буде потребно, да нас саслушају: шта |
| а.</p> <p>— А зар боље може знати власт и доктор како је погинуо мој Крстивоје, него ја, која с |
| виде, какав плод рађа њихова грамзивост и безумље. —</p> <p>Кад су срели Мару, Петар је запита: |
| и послушности, донела је највећу леност и непослушност.{S} Спавала је изјутра до неко доба.{S} |
| опо огрешио о своју свештеничку дужност и савест, и тешко теби и твојој души ако тако учиниш и |
| , онда одмах по венчању спремај му крст и плочу.</p> <p>У овако страховитим мислима и с овако г |
| е нека је жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но што је тв |
| стом и искреном љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом наг |
| те и заборавих да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о |
| {S} Та ћутљивост не приличи тако здраву и крепку момку.</p> <p>— Не приличи?{S} А за што?</p> < |
| Петра.{S} После је саслушао Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова одмах признадоше.{S} На пита |
| ио све троје по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци нису б |
| а овима, пандури су терали везаног Јову и Ђуру.</p> <p>Мару нису везали, него су на њу само паз |
| чин јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не растужи и к |
| њ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада испод једног великог грма, изиђош |
| Посавине у Пироман, где су довели Јову и Ђуру, да их у крај главног друма Обреновац-Уб-Ваљево, |
| лове посматрала је хоће ли спазити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с колима, где је Јова с Ма |
| о, што не ваља — већ што бегенишем Јову и њему се обећала.</p> <p>— Па, зар баш тако?</p> <p>— |
| пет пристане — тешко њему, тешко Јакову и Томки, тешко Живану и Марици, тешко мени и Мари — теш |
| да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, |
| „опсецима“ — потпетицама.{S} Своју дугу и бујну косу, држала је обавијену око главе’ исто као в |
| на није могла њиме ублажити велику тугу и бог, који јој срце, већ толико дана, параше.{S} Она с |
| а је још од вашара лежала какву најтежу и најопаснију болест.{S} Оно, ако ћемо право да кажемо, |
| ограда.{S} Еле, Мара је отворила магазу и стајала ту, док је Јова натоварио кола.</p> <p>Јова ј |
| уди, као што је Живан и Јаков, стварају и такве, као што сте ви и овакве, као што сам ја.</p> < |
| и.{S} Али кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога детета — Бог прашта.</p> <p>— Мар |
| устала је рано, те је почистила авлију и све по њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, |
| реба укинути државни савет, митрополију и ваздан триста чуда.{S} Чак Миленко Савин и Вилиман На |
| ма њему.{S} Нека он тражи своју прилику и нек не мисли на Живанову Мару, јер је за живота мога |
| платити.{S} Најпосле рекли су иследнику и то, да су у последњем тренутку одустали од те намере, |
| /p> <p>— Ето то.{S} Он је нашао девојку и хоће да идемо да је просимо.</p> <p>— Колико ја знам, |
| сли тако.{S} Бегенисао је једну девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то и |
| S} И — ми тебе можемо само таквом момку и дати</p> <p>— Ја, нано, Јову волим... много волим.{S} |
| на вратницама пресрела, пољубила у руку и прихватила из његова наручја неке ствари да му олакша |
| у, него ли у празној Јове Илића, веселу и насмејану.</p> <p>— Нека да бог да она увек буде весе |
| азбивена глава, па после ударан по телу и тек после свега тога, претрпана су кола с дрвима на у |
| рашан злочин, који је последица на силу и без љубави везаног брака.{S} Последица, дакле, несаве |
| ни, јер само у искреној љубави, здрављу и раду, живот је <hi>права срећа</hi> .</p> <p>— Чудим |
| азлог, да их не би узнемиравао у весељу и просуше на господин капетанов сточић неколико жућака, |
| екли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, што више имају — то боље.{S} |
| еш истину!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти н |
| гледало је да је богаштина највише њему и привлачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав ћифт |
| ваљда, Маро, полудео, да те дајем њему и подобнима њему.{S} Нека он тражи своју прилику и нек |
| ему, тешко Јакову и Томки, тешко Живану и Марици, тешко мени и Мари — тешко нама свима!{S} И зн |
| ни — Живан и Јаков одоше право капетану и молише га да Јову Илића из Трстенице уапси бар за мес |
| н се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио уговорену суму.{S} Да до |
| лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну и имућну <pb n="38" /> девојку, а таквих је у нас ређе. |
| де нани.</p> <p>— Па кад ћемо прошевину и свадбу, пријатељ Живане?</p> <p>— Па да се договоримо |
| азала:</p> <pb n="71" /> <p>— На Јовину и Анђину свадбу треба да идемо, јер су нам они мили и д |
| Неда Живан Ђурић своју крваву тековину и своје дете таквим голаћима као што си ти Јово!...{S} |
| {S} То у њему разбуди неку чудну милину и неописану радост, да се одмах решио да јој каже — — с |
| ву.</p> <pb n="86" /> <p>На лицу Марину и Јовину лако се могло опазити нечиста савест.{S} Они с |
| јер немам у што друго, да сам ти истину и само истину рекао.</p> <p>— Ти ме волиш, Јово?</p> <p |
| исто Јаков неда сину, да узме сиромашну и честиту Анђу, већ хоће имућну Мару, вашу јединицу.</p |
| зо отрча и јави несрећној мајци страшну и грозну смрт њезина јединца.{S} Њен бони и срцепарајућ |
| во беше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> <pb n="72" /> <milestone unit="subSectio |
| о својој љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што је волела Јов |
| аза нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девојку?</p> <p>— Молим те, нано, говори ти о |
| хов споразум, веома је узнемирио и Мару и Крстивоја.{S} Обадвоје су слутили једно исто.{S} Мара |
| еби нашли добра пријатеља, а теби добру и лепу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако н |
| она двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче се намештати, како да управи ударац.{S} Јова и М |
| и та убиства да изврше, најмили су Ђуру и обећали му добро платити.{S} Најпосле рекли су иследн |
| араницама, Мара и Крстивоје вечерали су и пошли у дрва.</p> <p>Сунце је још последњим зрацима о |
| то већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> <pb n="74" /> <p>С |
| " /> <p>Једног дана, по свршеном испиту и прошевини, небаш случајно, састали су се код Марине к |
| , па ћемо се склонити на погодном месту и пазити на згоду кад да га нападнемо и убијемо.</p> <p |
| се лепо носила.{S} Вазда је имала чисту и готово увек нову одећу.{S} Сукњу је носила од лепе до |
| ео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> <pb n="74" /> <p>Сви савети Живан |
| </p> <p>— Право велиш, Анђо.{S} Тако ћу и учинити....{S} Вечерас!...{S} Свирац умукну.{S} Коло |
| е је.</p> <p>Стара Томка запалила свећу и спремила вечеру, на рече Крстивоју да отиде на улицу, |
| попо!</p> <p>— Па ко ти то узима срећу и како?</p> <p>— Два човека, или боље рећи нечовека, ко |
| и кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога детета — Бог прашта.</p> <p>— Маро!</p> < |
| у ме унесрећили; који су ми убили срећу и будућност.{S} Ја сам пропала, за то ћу се у будуће ст |
| ер они за љубав имаћа упропашћују срећу и будућност своје деце, срећу свога јединца и своје јед |
| и.{S} Девојка, која ти жели сваку срећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јо |
| весним и незаконитим радом убијаш срећу и будућност.</p> <p>— Е, немогу ти ја Јово Илићу дати и |
| ји није из љубави постао доноси несрећу и младенцима и њиховим родитељима.{S} Ето вам примера: |
| } Син ти је јединац.{S} А за такву кућу и таквога момка треба добра прилика, али је опет лако н |
| , јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће |
| ски смешила.{S} Очи јој необично севаху и чисто говораху оно, што се у њеној глави комешало. — |
| ђа диже главу погледа га право у зеницу и запита:</p> <p>— Да ли се ти то озбиљно кунеш?</p> <p |
| У нашој магази... кад је товарио шеницу и возио на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо пре |
| повише разних ствари за своју јединицу и — вратио се кући.</p> <p>Мара га је још на вратницама |
| да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све углавити.</p> <p>— Ти си старешина куће и паметан |
| раво да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p> <p |
| ше се неколико жућака из руку Живанових и Јаковљевих на господин попин сто.{S} Поп их покупи, к |
| ветлост продирала је кроз грање великих и старих грмова, који су пружали своје дуге сенке, као |
| дине.{S} У лицу је црномањаст, округлих и једрих образа, очију крупних и црних као трњине; носа |
| ет треба да знаш: да има лепих, вредних и поштених младића, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе |
| С тога постави стражу од десет снажних и поштених људи.</p> <p>Сваки је чуо заповест Петрову.< |
| округлих и једрих образа, очију крупних и црних као трњине; носа правилна, уста умерених, косе |
| Знаш, бабо, има доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и |
| рено уговарају за њихову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — |
| ј Посавини, има, ’вала Богу доста лепих и имућних мирашчика, и јединица имућних родитеља.{S} Ла |
| о зреле јагоде; образа пуначких, једрих и румених.{S} Еле, све су ово били знаци њезина необичн |
| ропоштало с дрвета, те би овај зликовац и њега исто тако убио, као што је убио његовога газду, |
| мој имућни младожења, каквога мој отац и мајка желе.{S} Крстивоје је тако исто мислио: да ће м |
| бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> <p>— Како то, кад чове |
| у Илића из Трстенице уапси бар за месец и по дана.{S} Изнеше зато свој познати разлог, да их не |
| p> <p>Господин попа је одржао своју реч и на венчању није питао младенце, да ли се узимају с др |
| рости, што мора погазити своју дату реч и заклетву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, видео је чисто |
| сам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, ва |
| !</hi></p> <p>— Зато, што те волим, баш и велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо иму |
| ачку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла з |
| не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, да бу |
| тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји |
| а одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти н |
| а, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи не дај |
| , нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи слободно, благо твојој нани с т |
| ти Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: „Немој, бабо, |
| ао пристати да им у овоме злочину будеш и ти саучасник.</p> <p>— Јеси ли ти при себи дијете?{S} |
| како ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам ти толико пут |
| опет ти велим, а особато кад испитујеш и венчаваш децу умућних родитеља!...{S} С богом!</p> <p |
| волиш, као што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је |
| да ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже главу поглед |
| ћери — рече Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш весела и задовољна. |
| ешко теби и твојој души ако тако учиниш и на дан венчања!</p> <p>— У колико се ја сећам, то ниј |
| <p>— Ми смо ти били казали да то учиниш и обећали ти добру плату, али смо мало час од тога одус |
| рађивао своје велико имаће, него је још и трговао са храном, стоком и кожама.{S} Еле, како, так |
| } Мару су волели поред њене доброте још и зато, што је она хтела да пође за Јову, кога су сви в |
| аново — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни о |
| е по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци нису били задовољ |
| мо, јер су нам они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје је послушао.</p> <p>На свадби својој, Мара |
| p>— Па добро!{S} Право велиш!...</p> <p>И поведе волове кроз забран, а Мара је седела и даље на |
| сти — ево ти за сада оволико....</p> <p>И просуше се неколико жућака из руку Живанових и Јаковљ |
| зар ми неможемо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад у животу први пут загрли и пољуби и то с |
| су се претурила и дрва га убила.</p> <p>И — учинише онако, како Ђура рече.{S} За тили часак дрв |
| имао и прилично готових новапа.</p> <p>И ако је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматра |
| рану на својим колима на Забреж.</p> <p>И Јова је необично леп младић. — Тада му је било 24 год |
| и женидби и удадби своје деце. —</p> <p>И, ја сам у овој мојој приповетци испричао један страша |
| и дан је божји.{S} Ми пристајемо,...{S} Иван-дан је добар... осам дана још до њега.</p> <p>— Он |
| дана још до њега.</p> <p>— Онда....{S} Иван-дан, Живане — рече Јаков.</p> <p>— Па добро!{S} Не |
| и велиш, Марице?</p> <p>— Ја мислим:{S} Иван-дан, — рече Марица.</p> <p>— Сваки дан је божји.{S |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>На Иван-дан кад је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, от |
| 002_C7"> <head>VII</head> <p>Освануо је Иван-дан.</p> <p>Мара, и мајка јој Марица, устале су ра |
| будеш улазила у село, а ти закукај што игда можеш.{S} Сељани ће — међу којима ће мо бити и ми |
| , да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{S} Он јесте сиромах, |
| Мало час ти рекох, да сам сиромашак без игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиромашн |
| м сиромашак без игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, ма како они б |
| Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{S} О |
| вановог указа му се подесна прилика.{S} Играјући у колу до ње, он се реши да јој то повери.{S} |
| о је коју игру пропустила, а да је није играла.{S} Ово Марино расположење и ова веселост, ником |
| сто пуштала из кола, или није никако ни играла.</p> <p>Оно, право рећи, није она баш све момке |
| свима весељима, био је први у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојке су се отимале, која ћ |
| весела и расположена.{S} Слабо је коју игру пропустила, а да је није играла.{S} Ово Марино рас |
| и реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S} |
| х ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нехотице.</p> < |
| Маром.{S} Крстивоје истина није хтео да иде, али кад му је Мара казала:</p> <pb n="71" /> <p>— |
| ло да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено убиство, па је то |
| трије, кога је Томка послала да кријући иде за Маром и Кристивојем, било је очевидац, овога крв |
| говорити, нити ћу њега за то питати.{S} Идем ових дана Живановој кући, да га питам, хоће ли са |
| ру.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу п |
| о говорила те да ме бабо не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано, нити волим сад нити ћу г |
| ави Мара,— сад сам весела.{S} Сад одмах идем да твој кревет растурим, пошто ти у будуће није по |
| <p>— На Јовину и Анђину свадбу треба да идемо, јер су нам они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје |
| то то.{S} Он је нашао девојку и хоће да идемо да је просимо.</p> <p>— Колико ја знам, у нашој Т |
| онда ти ја — бога ми — претим!</p> <p>— Иди ти, Јово, и гледај своја посла, а немој ме учити, к |
| да ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пут!</p> <p>— Испунићу ти жељу, Маро....{ |
| не срдиш, него после, у животу.{S} Зато иди и гледај посао.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| тиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....< |
| азао осталима.{S} Тада заповеди, да сви иду на лице места, гди ће их Димитрије одвести.</p> <p> |
| та, гди ће их Димитрије одвести.</p> <p>Идући тако сви у гомили, чују Мару, чија дивља дрека пр |
| безбожника, те да купујем детету књиге, из којих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав ад |
| ван Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић, из Трстенице, јер и они сматрају да је сваки онај луд, |
| пка једних несрећних родитеља, који су, из проклете грамзивости за што већим имањем, на силу ве |
| свадбе на неколико дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, који га је уапсио, казао му је да су |
| и у околини.</p> <p>Њихова рика трже га из страховитих мисли, с којима је дошао својој кући.{S} |
| ...</p> <p>И просуше се неколико жућака из руку Живанових и Јаковљевих на господин попин сто.{S |
| била у вољи, па за то се често пуштала из кола, или није никако ни играла.</p> <p>Оно, право р |
| пресрела, пољубила у руку и прихватила из његова наручја неке ствари да му олакша.</p> <milest |
| ову... мога рабаџију?...{S} Оног голаћа из Трстенице?!</p> <p>— Њега, Бога ми!</p> <p>Живан нам |
| Од велике и имућне задруге Миловановића из Трстенице, још је у животу само стари Јаков с његово |
| > </p> <p>За Марију, удову Миловановића из Трстенице.</p> <p>Маријана је рођена у селу Дрену — |
| дали за једнога рабаџију — Јована Илића из Трстенца.</p> <p>— Али, ако се ти, Јово вараш.</p> < |
| раво капетану и молише га да Јову Илића из Трстенице уапси бар за месец и по дана.{S} Изнеше за |
| овај... знаш... загледала у Јову Илића из Трстенца, што често код нас с колима ради...</p> <p> |
| а?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је Мара Живанова!</p> <p>— |
| та?</p> <p>— Ти знаш кћер Живана Ђурића из Дрена?</p> <p>— Знам!{S} Виђала сам је нише пута.</p |
| .{S} Она је пошла за Цветка Вилимановог из Љубинића.{S} За честита момка и из честите куће.{S} |
| што је добро и паметно и да читам књиге из којих се то може научити.{S} Јову сам бегенисала, шт |
| ну Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — њезини се образи заја |
| {S} Зато викну Мару да дође.{S} Хтео је из њених уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, |
| онима, које не воле.{S} Брак, који није из љубави постао доноси несрећу и младенцима и њиховим |
| а се Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из истога села.</p> <p>Заиста, можда је велика реткост |
| к између вас, што се волите и што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — рече Јелена. |
| авите питање: „да ли се ви децо узимате из љубави и драге воље, или вас је неко наморао и нагов |
| месечеви зраци, <pb n="83" /> и изађоше из забрана, а Мару, кад остаде сама спопаде страховита |
| овог из Љубинића.{S} За честита момка и из честите куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с |
| аденце, да ли се узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и онда, кад су му |
| ати децу: да ли се узимају драге воље и из љубави.</p> <p>— Не, попе, ако бога знаш!</p> <p>— П |
| да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада испод једног великог грма, изиђоше пред Мару.< |
| , веома нерасположена због тешких мисли из којих ју је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је на ваша |
| бојим какве несреће, која може произаћи из брака, на силу везанога.{S} После треба да се извест |
| b n="51" /> — па не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готово, па ка |
| до, што око ње облетаху скоро сви момци из околине.{S} Кад се Мара ухвати у коло, момчад се оти |
| ужан да ти на то питање одговорам, ипак из своје урођене доброте хоћу да ти одговорим:{S} Ја си |
| } Ја ћу се старати да такве мисли гоним из главе.{S} Њих у мојој глави није ни било, док ми нис |
| и своју децу...</p> <p>Страховити пуцањ из пушака среских пандура, завршио је говор Јовин и он |
| Они су овај брак на силу везали, једино из амишности за имањем, које им је сада остало пусто.{S |
| аденце да ли се воле и да ли драговољно из љубави једно за друго полазе, или по чијем нагону.{S |
| би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, као што и ти мене волиш. |
| а стегла, али се ипак слегао силан свет из Посавине у Пироман, где су довели Јову и Ђуру, да их |
| да долазимо један другом од глади, већ из љубави и пријатељства — рече Јаков и настави полаган |
| А који је тај момак?</p> <p>— Јова Илић из Трстенице — рече Марица.</p> <p>— Шта велиш, Марице? |
| волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она загледала још првих дана |
| p>— Тако би ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић, из Трстенице, јер и они с |
| ли ти рекла нани да си бегенисала Јову из Трстенице?</p> <p>— Јесам, бабо!...</p> <p>— А јеси |
| бити!...</p> <p>Марина вриска трже Јову из бесвесности, у коју је мало час пао, због крвавог зл |
| ли море, ја теби казао, да избијеш Јову из главе.</p> <p>— Јеси, бабо!</p> <p>— Па шта сад опет |
| адба.{S} Он је узео Перунику Гвозденову из Пиромана.</p> <p>На Јовиној свадби био је и Крстивој |
| и нашао да бегенишеш коју другу девојку из какве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Живанину?! |
| /> и да је бегенисао неку другу девојку из свога села.</p> <p>Мара се такође снебивала, али пом |
| еж, где је продавао храну неком трговцу из Београда.{S} Еле, Мара је отворила магазу и стајала |
| њих, дотерао тако, да је далеко измакао иза својих другова.{S} Но поред свега тога он је био ст |
| злочина, јер је ишло за њима, па кад су изабрали место, испрегли волове и почели сећи дрва, оно |
| којим је посведневно седела, спазила и изађе преда њ на вратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да ј |
| шарали месечеви зраци, <pb n="83" /> и изађоше из забрана, а Мару, кад остаде сама спопаде стр |
| лепи црвени опанци, с великим кајишима, изаткан и ишаран појас, чоани фермен, а на глави црни ш |
| ако је текао, држећи се строго истине и избегавајући приповедачко <pb n="4" /> кинђурење е, не |
| да је имућан.{S} Ето, за то сам увек и избегавао девојке.</p> <p>— Па добро, Јово, зар се ти ј |
| к погинули за своје дете, некад се тако избезуме, да га и упропасте.{S} Колико ли је и колико м |
| да верујем, јер бих тад држао да си се избезумила.</p> <p>— А шта то, бабо? — упита Мара полак |
| p>— Ма јесам ли море, ја теби казао, да избијеш Јову из главе.</p> <p>— Јеси, бабо!</p> <p>— Па |
| ом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом па извади десет дуката, као обележје девојци, и метну их н |
| е, не даш да ми нашега милога покојника извадимо испод дрва?{S} Нећеш ваљада да овде иструне.{S |
| .{S} По устајању, наједе се, па се опет извали, или па своју постељу, или простре поњаву под ве |
| milestone unit="subSection" /> <p>После извесног времена, иследна власт је ово дело иследила и |
| на силу везанога.{S} После треба да се известимо, да ли је истина оно што је Јелена казала.</p |
| то постарати.{S} Само си ти дужна да ме известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да пође |
| ој добри Крстивоје — одговори Мара кроз извештачени плач.</p> <p>— А ко га уби?!</p> <p>— Кола |
| S} А пошто они нису могли та убиства да изврше, најмили су Ђуру и обећали му добро платити.{S} |
| оку није <gap unit="graphic" /><!-- <hi>Извршење злочина, над Крстивојем у забрану; слушче са д |
| ли па страшно дело, које је намерила да изврши.{S} Гледала је више пута свога мужа како сав озн |
| один капетан је наредио своме писару да изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — |
| држали су да их нико није гледао кад су извршили овај грозни злочин.{S} Али су се јако преварил |
| о и јесте, да би се злочинство што боље извршило.</p> <p>Томка се бојала какве несреће, јер јој |
| али није хтео да одустане Ђура, већ је извршио убиство, и ако они двоје викнуше, да не убија.< |
| нам помогнете, да несрећнога Кристивоја извучемо испод дрвета — рече лукаво Петар.</p> <p>— Нас |
| м како би ујдурисали, те да ово убиство изгледа сасвим случајно — рече Јова.</p> <p>-— Ја сам у |
| акодневног плаћа.</p> <p>Таква је, ето, изгледала Мара, кад је отворила вратнице Јакову Милован |
| ње и ова веселост, ником није чудновата изгледала, јер је сваком била позната несрећна свадба и |
| ега тога — јединац имућних родитеља.{S} Изгледало је да је богаштина највише њему и привлачила |
| нашање у последње време веома чудновато изгледало, па је кријући наредила своме слушчету Димитр |
| уо онако, како ти велиш.</p> <p>Јова је изгледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао гурати |
| почело се по селу говорити, да је Мара изгубила поштење и да се скроз покварила.</p> <p>Крстив |
| ко мени!{S} Мало ми је несреће, што сам изгубила мужа, већ ево сад хоће Петар Јевремовић да нач |
| своју јединчад, коју су после због тога изгубили на један ужасан начин, који је у овој приповет |
| нце је сијало, али, као да топлоту беше изгубило.{S} Сувомразица стегла, али се ипак слегао сил |
| Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио уговорену суму.{S} Да до тога не би дошло — њег |
| шта није забрањивао.{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У тако несрећном |
| „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена, али уједно и за себе и за своје родитеље, ко |
| надати.{S} Они су срећни и за нас навек изгубљени.</p> <p>— Ти имаш право, Маро.{S} Они су заис |
| и срцепарајући врисак од тешке туге за изгубљеним сином, проламао је зору тринајестог Маја и п |
| његовога газду, те да их, као сведок не изда.</p> <p>Кад су они упрезали кола и претурали их, с |
| је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то постар |
| суму.{S} Да до тога не би дошло — њега издаде српљење.{S} Подиже секиру над главом заспалога К |
| А ЈЕ ДОМАћЕ НЕСРЕЋЕ...“</l> </quote> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ АНТОНИЈА П. ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> |
| пштине трстеничке под 17 јулом бр. 429, издао је за Мару ово уверење о владању:</p> <p> <hi>Уве |
| , пошто овакав живот не може више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морамо наш <pb n="77" |
| ад зовну Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — њезини се образ |
| оји из хлада испод једног великог грма, изиђоше пред Мару.</p> <p>— Маро?</p> <p>— Где сте ви?{ |
| ису били задовољни с овом пресудом, већ изјаве жалбу апелацијоном суду.{S} Апелациони суд, расм |
| ао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Јовини, што се њега тиче |
| /p> <p>— Ви сте, децо, сви четворо мени изјавили жељу, да се на само састанете.{S} Ја сам, знај |
| о сви присташе, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да имају нешто посла код капетана и морају ићи |
| Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крстивоје, а ти |
| , насеку дрва и напасу волове, па сутра изјутра по хладовини да се врате.</p> <p>Мара је одмах |
| ћу леност и непослушност.{S} Спавала је изјутра до неко доба.{S} По устајању, наједе се, па се |
| е поред њих, дотерао тако, да је далеко измакао иза својих другова.{S} Но поред свега тога он ј |
| од своје стране учинио, те су наше куће измакле у околини.{S} Зато је право, а и Богу је драго, |
| , како да управи ударац.{S} Јова и Мара измакоше се до једнога најблишега грма, а Ђура се намес |
| ота.</p> <p>Овакав говор водио се чешће између снахе и свекрве у кући Миловановића.</p> <p>Тако |
| рекоше Анђа и Крстивоје.</p> <p>— Брак између вас, што се волите и што би се из љубави узели и |
| уздржа.</p> <p>Разговор, који се водио између Јакова и Живана и њихов споразум, веома је узнем |
| орила да убију Крстивоја, она је сасвим изменила ћуд.{S} Са својим Крстивојем почела је лепо жи |
| рећних младих, и Јова се беше у многоме изменио.{S} То не беше више онај стидљиви Јова, који ни |
| етци испричан.</p> <p>Догађај овај није измишљен.{S} Он је истинит.{S} Па имајући на уму чика љ |
| егнути волове у кола и повести их овуда изнад мртвог Крстивоја; па кад буде над самим мртвацем, |
| му је вајда од тога, кад су се капетану изнели и „звечећи“ разлози, које је он и усвојио.{S} Јо |
| да је Крстивоје овим у толикој мери био изненађен, да се није могао разабрати од чуда, да ли је |
| је казнио несрећне родитеље.{S} Бог је изнео страшне последице безумним родитељима, да виде, к |
| p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отрча да изнесе столицу да Крстивоје седне, јер није хтела да га |
| тенице уапси бар за месец и по дана.{S} Изнеше зато свој познати разлог, да их не би узнемирава |
| ни задрхташе од речи, које сушту истину изнеше.</p> <p>Они су се џапали и претили Петру, што их |
| лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од силних <pb n="52" /> суза и туге као да је |
| ма Живана Ђурића и Јакова Миловановића, изоставио уобичајену праксу да пита младенце да ли се в |
| Ово, г. попо, ти ниси могао случајно да изоставиш, већ ја мислим, да се за ово постарао Јаков и |
| чићима, па онда чоано јелече, на прсима изрезано и златом вежено.{S} Око пуног и белог врата, з |
| арац био довољан, већ га је онако мртва изударао неколико пута по свем телу.</p> <p>Док је овај |
| — рече Јова.</p> <p>-— Ја сам убијенога изударао по целом телу, а ви сте то очима гледали.{S} Т |
| е би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нехотице.</p> <p>— Шта?!{S} Ти би је убио |
| све!</p> <p>— Како то говориш, синко? — изусти зачуђени попа.</p> <p>— Говорим онако како је у |
| а се беше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: <hi>„у тебе...“</hi> и Марино лице обли ру |
| зани обојица.{S} Оне страшне речи, које изусти преседник поразише све па и ову двојицу везаних. |
| <p>Јову обли румен и као у некој забуни изусти:</p> <p>— Шта то Маро? —</p> <p>— Зашто си ти, Ј |
| } И то ја? — Један сиромашак, који нема иикога; коме је, тако рећи, све имаће <hi>снага, здрављ |
| о Јову, као добра и честита младића без икаквих мана, али која му је вајда од тога, кад су се к |
| је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{S} Он јесте сиромах, али в |
| час ти рекох, да сам сиромашак без игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиромашне мла |
| иванову Мару, то исто казати: „Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Младеж је таква: види Мару — забор |
| зима срећу и како?</p> <p>— Два човека, или боље рећи нечовека, који су отимајући сиротињску му |
| ољи, па за то се често пуштала из кола, или није никако ни играла.</p> <p>Оно, право рећи, није |
| та историја каквог страховитог злочина, или у опште каквог немилог догађаја, коме је био узрок |
| > — па не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готово, па кад дошао, д |
| а.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она сиротиња, с којом је Живан имао п |
| овољно из љубави једно за друго полазе, или по чијем нагону.{S} Ови несрећни родитељи, и поред |
| ви децо узимате из љубави и драге воље, или вас је неко наморао и наговорио“.{S} Они су били об |
| ти.</p> <p>— Е, онда, Маро, смејала се, или не, ја <pb n="12" /> ћу ти казати праву истину, па |
| </p> <p>— Сад ћете чути јесте ли криви, или нисте! — рече Петар и позва Димитрија, Томкино слуш |
| <p>— Мене нико није ни питао, хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb n="57" / |
| устајању, наједе се, па се опет извали, или па своју постељу, или простре поњаву под велики ора |
| бо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — рече одважно Крстивоје.</p> <p>— О |
| а се опет извали, или па своју постељу, или простре поњаву под велики орах у авлији.{S} Ту цео |
| и власт могу видети говориш ли истину, или не.</p> <p>— А зашто ти Петре сумњаш у моје казивањ |
| ад воли да се уда за голог Јову Илића — или за никога...{S} Пректрсти се, жено, бога ти!</p> <p |
| ара никад није с укућанима села да руча или да вечера.{S} Све је она сама седела за ручком и ве |
| гао разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава.</p> <p>— Тако, — настави Мара,— сад сам весел |
| свога Крстивоја, да узме Мару Живанову или — боље рећи — моју, онда одмах по венчању спремај м |
| !{S} А који је тај момак?</p> <p>— Јова Илић из Трстенице — рече Марица.</p> <p>— Шта велиш, Ма |
| >— Па тако, бабо.{S} Мени је казао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме поодавно пази и да |
| је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она загледала још првих |
| не би дали за једнога рабаџију — Јована Илића из Трстенца.</p> <p>— Али, ако се ти, Јово вараш. |
| ма и намргођену, него ли у празној Јове Илића, веселу и насмејану.</p> <p>— Нека да бог да она |
| доше право капетану и молише га да Јову Илића из Трстенице уапси бар за месец и по дана.{S} Изн |
| метна, кад воли да се уда за голог Јову Илића — или за никога...{S} Пректрсти се, жено, бога ти |
| се... овај... знаш... загледала у Јову Илића из Трстенца, што често код нас с колима ради...</ |
| удућност.</p> <p>— Е, немогу ти ја Јово Илићу дати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно допа |
| зато, што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике при свадбеном весељу.</p> <mi |
| вам младенце и сарањујем умрле — Бог да им душу прости!!</p> <p>— Како Живан и Јаков поштено ра |
| осподин попо, како си могао пристати да им у овоме злочину будеш и ти саучасник.</p> <p>— Јеси |
| ели и радосни — тужни и жалосни, као да им ово није била свадба, него сахрана оних, који су им |
| ....</p> <p>— Ако ме толико волиш, онда им можеш рећи још данас при вечери.</p> <p>— Право вели |
| а и Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, попа им каза све, шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да |
| ли, једино из амишности за имањем, које им је сада остало пусто.{S} Чувајте од овакве несреће с |
| војој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана |
| јој недаду њени бездушни родитељи и ти им у томе помажеш не вршењем своје дужности онако, како |
| већ никако није ни признавао.{S} Но ово им одрицање није ништа вајдило, пошто је иследна власт |
| су главе и ћутаху као заливени.{S} Како им је било у души кад су чули своје родитеље, како баш |
| била свадба, него сахрана оних, који су им најмилији.</p> <p>Господин попа је одржао своју реч |
| обру мирашчику.{S} Та у нашој Посавини, има, ’вала Богу доста лепих и имућних мирашчика, и једи |
| голу Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, има доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа најлеп |
| pb n="20" /> <p>Анђа је сирота девојка; има само своју стару мајку, али, ретко да је било у цел |
| еним.</p> <p>— Треба, треба, Јакове.{S} Има човече, доста девојака.{S} Наћи ћеш ти лако девојку |
| момчад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} Има девојака, које би уживале, да се момци око њих јагм |
| тражиш истину, истину да ти и кажем.{S} Има <pb n="11" /> неко време, како сам се загледао у је |
| тако.{S} Али ти опет треба да знаш: да има лепих, вредних и поштених младића, а у једно и имућ |
| } Он је добар и леп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју било.{S} Морам тражити пр |
| ти тражимо младожењу... а?</p> <p>— Па има времена, нано!</p> <p>— Време је ту, кћери.{S} Ја м |
| оје несрећни — рече Мара.</p> <p>— Мара има право — рече Крстивоје, који је слушао њен говор.</ |
| а велиш ти, прија Марице?</p> <p>— Мара има, вала Богу, спремљено доста, али тек има још по што |
| ла, што је најбољи доказ, да у тој кући има вредних женских руку.{S} Анђа је заиста била вредна |
| ма, вала Богу, спремљено доста, али тек има још по што да се спреми; — рече Марица.</p> <p>— Па |
| арине и Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Јови |
| у авлију, видео је чистоћу, какве ретко има у којој кући њиног села, што је најбољи доказ, да у |
| и памет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све има |
| чисти прозоре, јер газда Живанова кућа имађаше свуда на прозорима стаклад.{S} Чистећи стакла н |
| и, који се жените и ви које се удајете, имајте увак па уму: <hi>да је главни основ срећи брачно |
| ше, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да имају нешто посла код капетана и морају ићи.</p> <p>— О |
| н, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају, тиме је и њихова жеља већа за што већим имаћем.< |
| а му и млада буде имућна, јер, што више имају — то боље.{S} Али, ево белаја.{S} Кристивоје не м |
| није измишљен.{S} Он је истинит.{S} Па имајући на уму чика љубине речи: <hi>Кад истину набелит |
| дана кад је он дошао да товари шеницу; имала сам веома нужна посла, зато сам је и пустила да м |
| итеља, Мара се лепо носила.{S} Вазда је имала чисту и готово увек нову одећу.{S} Сукњу је носил |
| омагало, да се и он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи удешавала је и своју љубав. |
| демо једнаки, те да једно другоме не би имали шта пребацивати.{S} Љуби и грли своју Перунику, к |
| <p>Сви савети Живанови и Маричини нису имали никаквога утицаја на Мару.{S} И мржња је све више |
| .. али, пре него што одем да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као своју милу нану за н |
| њева Јовиног...</p> <p>— Шта ја, синко, имам заједничког са Јаковом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у |
| .</p> <p>— Остави ти, Маро, те паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Ву |
| учинио од свога детета!{S} Па барем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако |
| мени моја стара памет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живаном, па |
| рице? — рече Јаков.</p> <p>— Па, шта ја имам да кажем.{S} Ви сте обојица паметни и паметно гово |
| оћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђим женама, па још, тако рећи јучер |
| уро, по богу, брате!{S} Даћу ти све што имам, само немој Јову убити!...</p> <p>Марина вриска тр |
| нећу ту никакву сило употребљавати, већ имам да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мај |
| би ни могао наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, па би био грех да га унесрећимо, ако |
| а да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вредан и поштен.{S} Ал |
| добро понети летина, те и заборавих да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’В |
| у.</p> <p>— И треба, и треба.{S} Ми што имамо по једно треба да чувамо к’о зеницу.</p> <pb n="3 |
| ?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, па ћемо радити и бити срећни задовољ |
| ше стало до сједињења њихова два велика имања, но до среће и живота њихове деце.{S} Али су они |
| аћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на го |
| p> <p>— Е, немогу ти ја Јово Илићу дати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно допада, али, шт |
| ему мудар, па кад сам умео стећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, који приличи нашој ку |
| на силу везали, једино из амишности за имањем, које им је сада остало пусто.{S} Чувајте од ова |
| у, из проклете грамзивости за што већим имањем, на силу венчали своју јединчад, коју су после з |
| бога ми, и најимућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девојка, а |
| окућницом и два јака вола.{S} Сем тога, имао је добра окована кола.{S} Његов је покојни отац ки |
| — рече Јова — али питам те: шта бих ја имао говорити с ћерком једног газда Живана Ђурића, који |
| кован као добар војник.{S} Као кириџија имао је додира са многим образованим људима, те се поре |
| неких житарских трговаца, јер је с њима имао нека посла.</p> <p>Посао, рад којега је Живан ишао |
| ком и кожама.{S} Еле, како, тако, он је имао и прилично готових новапа.</p> <p>И ако је газда Ж |
| узалуд.{S} Страћио је готово све што је имао, а Мару је постигла заслужена казна.</p> <p>На дан |
| вановић са својима.{S} Он, истина, није имао бозна шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити |
| ио стидљив и то у толикој мери, да није имао смелости да започне ма какав говор с Маром, коју ј |
| че у свему лажни и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад иследник прибележи и Ђурин исказ, наре |
| стивоја — рече Петар.</p> <p>Петар није имао потребе да своју наредбу понавља, јер су на прву з |
| кириџијао трговцима, па је због тога и имао добре волове и окована кола.</p> <p>Јова је био ве |
| е рећи — она сиротиња, с којом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> <pb n="36" /> <p |
| одавно загледао у Анђу, али није никако имао згодну прилику да јој то каже.{S} На свадби Митра |
| а као у Ђурића и Миловановића и кад бих имао покварену душу као они.</p> <p>— Ти си се толико п |
| че:</p> <p>— Вама, оцеви и матере, који имате и који ћете имати да жените и да удајете, вама, ж |
| ешавали у нашем народу.</p> <p>Ви, који имате да жените и да удајете, будите веома пажљиви у то |
| оцеви и матере, који имате и који ћете имати да жените и да удајете, вама, желим да на последњ |
| си учила школе и читала књиге, па можеш имати и право, али мени моја стара памет опет вели: да |
| имајући сиротињску муку — стекли велика имаћа.{S} Са својим пуним кесама, они су срушили моју с |
| Јова сиромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, па ћемо радити и бити срећни задовољни.{S} Слуша |
| њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упропашћују срећу и будућност своје деце, срећу с |
| јој се Мара јако допадала (наравно због имаћа).{S} Али Јаков није хтео ни да чује за то.</p> <p |
| родитеља да узме тебе за жену због твог имаћа?{S} Промисли само, да ће и он можда волети какву |
| рић, — Познат је био због свога великог имаћа, а боме и због свога зеленашлука и каишарлука.{S} |
| због лепоте, било због његовог великог имаћа и лепе ношње, тек су њега волеле све сеоске девој |
| Јаков, већ хоће на силу за љубав пустог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, |
| жу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање целога |
| н дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вредан и поштен.{S} Али... о |
| ји нема иикога; коме је, тако рећи, све имаће <hi>снага, здравље и ови волови с колима!</hi></p |
| да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца!...</p> <pb n="10" /> <p>— Па шта би мог |
| девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће, које је потребно нашој кући.</p> <p>— Богами и а |
| би и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то к |
| рота, па смо лепо живели и ово све наше имаће заједно стекли.</p> <p>— Ама, чујеш ли ти, бабо, |
| што већим имаћем.</p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и ш |
| та туђа мука и туђи зној.{S} Мени такво имаће не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене |
| те ја подигао од литре меса и текао ово имаће за којекакве гулавере и туђе слуге?!</p> <p>— Ја |
| ете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и не тражим.{S} Оно је отета туђа мука и туђи зно |
| Ђурића.{S} Ви нисте тражили снаху, него имаће; <pb n="67" /> и сад треба да чекате, док вам ја |
| ленашлука и каишарлука.{S} Своје велико имаће стекао је као и сви остали зеленаши и каишари — д |
| Живан, није само обрађивао своје велико имаће, него је још и трговао са храном, стоком и кожама |
| ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S} Е нећ |
| сам хтела вас, те да вам донесем велико имаће Живана Ђурића.{S} Ви нисте тражили снаху, него им |
| оје је јединац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, |
| /> и сад треба да чекате, док вам ја то имаће донесем, а од мене не треба да тражите рад и посл |
| осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају, тиме је и њихова жеља ве |
| своје родитеље, којима је зинула ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, да такви људи не |
| тиме је и њихова жеља већа за што већим имаћем.</p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не би дал |
| от досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао д |
| У њиховој кући нећеш ничега пожелети — имаћеш свега доста...</p> <p>— Велику тугу, нано, која |
| жити прилику.</p> <p>— Тако је, Јакове, имаш право.{S} Син ти је јединац.{S} А за такву кућу и |
| е ви и овакве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш право али опет ниси требао да учиниш ово грозно де |
| се остале девојке не тичу, нити с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам погодила?</p> <p>— |
| .. да ли ти се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млада....</p> <p>— Јес, то имаш |
| ео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш право, Маро, што се љутиш на моје ћутање — рече Јо |
| и и за нас навек изгубљени.</p> <p>— Ти имаш право, Маро.{S} Они су заиста срећни, али ми смо н |
| а, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само да слушаш.</p> <p>— Па то је наморавање, бабо |
| чи?{S} А за што?</p> <p>— За то, што ти имаш у друштву девојку, скоро вршњакињу, која, мислим, |
| , па се горем и надајте.</p> <p>— Право имаш... кад је наш Крстивоје мама, па то трпи!</p> <p>— |
| да му будеш млада....</p> <p>— Јес, то имаш да кажеш Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ја сам ка |
| родила кћер, која је на крштењу добила име Марија, али су је од милости звали — Мара.{S} Живан |
| ово?</p> <p>— Зар баш желиш да ти кажем име девојке, у коју сам се загледао.</p> <p>— Желим!</p |
| ти ћеш ми се смејати кад ти будем казао име те девојке?</p> <p>— А што болан, да ти се смејем?< |
| виђао...{S} Али, не могу ти казати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато што |
| ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли у име божје бити пријатељи?</p> <p>— Па незнам... како ти |
| мени је много жао што нећеш да ми кажеш име те девојке?...</p> <p>Јову подиђоше жмарци.{S} Виде |
| е, удају за ма каква човека, само да је имућан.{S} Ето, за то сам увек и избегавао девојке.</p> |
| ћна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем тражити, јер знам добро д |
| а.</p> <p>И ако је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао за несрећног човека, јер му |
| исто мислио: да ће мара бити та његова имућна млада, коју желе његови родитељи.{S} Они су се п |
| е сеоске девојке отимају да се удаду за имућна мужа.</p> <p>Било због лепоте, било због његовог |
| ће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, што више имају — то боље.{S} Али, ево бела |
| иромашак.{S} Ти мене, као јединица тако имућна оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела |
| имо.{S} Не надничара и туђег слугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Немој |
| а бегенишеш коју другу девојку из какве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Живанину?!</p> <p>З |
| 002_C2"> <head>II</head> <p>Од велике и имућне задруге Миловановића из Трстенице, још је у живо |
| ановића...</p> <p>— Зар, ако сам ја син имућне куће Миловановића, да те не смем волети што си с |
| {S} Ја сам сирота девојка, а ти јединац имућне куће Миловановића...</p> <p>— Зар, ако сам ја си |
| м, да њу просимо за нашег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb |
| неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши — тражити зета, који је раван њему у св |
| {S} Мара је мислила: то ће бити тај мој имућни младожења, каквога мој отац и мајка желе.{S} Крс |
| </p> <p>Знаш, бабо, има доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа најлепша, најбоља, па, бог |
| , шта говорим, јер сам видео, да већина имућних људи тако поступају са својом децом.{S} Кад сам |
| а лепих и имућних мирашчика, и јединица имућних родитеља.{S} Лако је мени наћи девојку за нашу |
| а необична здравља.</p> <p>Као јединица имућних родитеља, Мара се лепо носила.{S} Вазда је имал |
| <p>Свадба је прошла ка’ и остале свадбе имућних домаћина; с том разликом, што су младенци на св |
| како се то могу неговати само јединице имућних родитеља.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| вредних и поштених младића, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе можемо само таквом момку и дати |
| Посавини, има, ’вала Богу доста лепих и имућних мирашчика, и јединица имућних родитеља.{S} Лако |
| ио рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних родитеља, носио се свагда чисто и лепо.{S} Двад |
| о одевен, а по врх свега тога — јединац имућних родитеља.{S} Изгледало је да је богаштина најви |
| Па зар за то, што сам ја јединица, кћи имућног оца, да са мном не смеш говорити?...{S} Немој т |
| је залуд... што те волим, јер си ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја — један сиромашак.{S} |
| од добре вамилије, а и јединица у онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу просимо за нашег Крст |
| а Живановој кући.</p> <pb n="6" /> <p>У имућној кући газда Живановој, Мара је негована како се |
| ећао Мару Крстивоју Миловановићу својем имућном комшији. „Али како би на то пристао <pb n="41" |
| узме сиромашну и честиту Анђу, већ хоће имућну Мару, вашу јединицу.</p> <p>— Е, сад видим и мор |
| ако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну и имућну <pb n="38" /> девојку, а таквих је у нас ређе.{S |
| а нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девојку?</p> <p>— Молим те, нано, говори ти о Ан |
| е недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо имућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Нем |
| , синко, али узалун.{S} Живан хоће само имућну кућу — па то ти је.{S} Ономад ме, мал’ није удар |
| ку за нашу кућу.</p> <p>— Ти велиш неку имућну мирашчику!</p> <p>— Па ја како!?</p> <pb n="24" |
| о, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p>— Оно.. није душу грешити!{S} А |
| оје је само на Марина питања одговарао, иначе је ћутао.</p> <p>У забран су стигли у први сумрач |
| убијем, и то ћу те послушати, јер ми и иначе живот више није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти си |
| сви остали зеленаши и каишари — дуплим интересом.</p> <p>Газда Живан, није само обрађивао свој |
| е жмарци.{S} Видео је, да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање нарочито управила на њега |
| p> <p>Ма колико да је шума била велика, ипак, јака месечева светлост продирала је, те се могло |
| ед свега, што су их деца вазда слушала, ипак су се бојали, да деца не кажу господин попи, да су |
| ремила.{S} И ако је Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет украшена лепим А |
| сам дужан да ти на то питање одговорам, ипак из своје урођене доброте хоћу да ти одговорим:{S} |
| е живот више није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да |
| ак погодити али су морали ћутати.{S} Па ипак, Мара неколико пута хтеде прекинути тај разговор и |
| још несрећнију кућу Миловановића. — Па ипак то као да беше казна Божја, којом је казнио несрећ |
| пажљива, да се што не опази!</p> <p>Па ипак обоје су дрхтали од оваквих мисли, и кад су се охл |
| ака киша и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише остао на истом месту скоро до сванућа |
| асити свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара била велика радост у газда Живановој кући.</p |
| олико да је Мара полагано певала, њу је ипак мајка чула, и улазећи у собу, рече:</p> <p>— Певаш |
| изгубило.{S} Сувомразица стегла, али се ипак слегао силан свет из Посавине у Пироман, где су до |
| о је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао за несрећног човека, јер му је његова добр |
| лепотом тако и осталим врлинама.{S} Али ипак тако је у истини било.</p> <pb n="20" /> <p>Анђа ј |
| а и чисто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно вече није створено за у |
| , те сам ни крив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако неправедан, као и људи |
| што сам ја...</p> <p>Ово беше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> <pb n="72" /> <mi |
| етан, као што сам ја...</p> <p>Ово беше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> <pb n="7 |
| .</p> <p>Кад иследник прибележи и Ђурин исказ, нареди да се сви троје окривљених спроведу у зат |
| ји с доктором стиже.</p> <p>— На основу исказа овога сведока, рече кмет Петар и предаде акт сас |
| ија.</p> <p>Пошто је иследник забележио исказе Марине и Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да |
| а он има да каже.{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Јовини, што се њега тиче у свему лажни |
| p>Лекарево мишљење у свему се слагало с исказом Димитријевим.{S} О овоме устројише записник. <p |
| и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љубави, здрављу и раду, живот је <hi>права сре |
| во, исто тако, заклињем својом чистом и искреном љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе у |
| Маро, од свег срца.{S} Ја ти се својом искреном љубављу заклињем, да се нећу другом оженити се |
| ене мајке.{S} Кад је дошао, било се већ искупило неколико комшија, који му у кратко казаше све. |
| > <p>За колима ишла је кукајући мајка и искупљени сељани с иследником и лекаром.{S} За овима, п |
| сног времена, иследна власт је ово дело иследила и окривљене спровела суду.{S} Па захтев иследн |
| bSection" /> <p>После извесног времена, иследна власт је ово дело иследила и окривљене спровела |
| м одрицање није ништа вајдило, пошто је иследна власт прибавила масу необоривих доказа, који су |
| и окривљене спровела суду.{S} Па захтев иследне власти, суд општине трстеничке под 17 јулом бр. |
| Мара и Јова одрекоше своје признање код иследне власти, а Ђура већ никако није ни признавао.{S} |
| сви троје окривљених спроведу у затвор иследне власти, где ће се даља истрага водити.</p> <pb |
| би умакла.</p> <p>Кад су стигли у село, иследник је у општинској кући саслушао прво Димитрија, |
| и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад иследник прибележи и Ђурин исказ, нареди да се сви трој |
| е викнуше, да не убија.</p> <p>Пошто је иследник забележио исказе Марине и Јовине, запитао је Ђ |
| даде акт саслушања Димитријевог.</p> <p>Иследник прочита саслушање, па пошто прво осмотри и при |
| а и Јова одмах признадоше.{S} На питање иследниково зашто су то учинили, одговорили су: да су с |
| је кукајући мајка и искупљени сељани с иследником и лекаром.{S} За овима, пандури су терали ве |
| му добро платити.{S} Најпосле рекли су иследнику и то, да су у последњем тренутку одустали од |
| је Јова натоварио кола.</p> <p>Јова је ислужио војску, где је такође био одликован као добар в |
| " /> <p>— Шта су везани ови људи запита исљедник, који с доктором стиже.</p> <p>— На основу иск |
| ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти нисам праву правцату истину рекао!...</p |
| , као и свагда.{S} Али шта се тебе тиче испит Марин и Крстивојев?</p> <pb n="62" /> <p>— Тиче м |
| бе зачудише се, кад господин попа сврши испит без тога.</p> <p>Еле, прва веза беше готова.</p> |
| id="SRP19002_C8"> <head>VIII.</head> <p>Испит и прошевина свршени су, као и остали испити и про |
| е ни ставио и ако је оно суштина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти ниси могао случајно да изос |
| ит и прошевина свршени су, као и остали испити и прошевине, с том само разликом, што је господи |
| ене, које, као и попа, у прсте знају те испитне одредбе зачудише се, кад господин попа сврши ис |
| ти маленкост.{S} Два пута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, господине попо, н |
| <p>— Ми смо се спремали да то кажемо на испиту, али ево белаја, није хтео господин попа ни да н |
| опо, беспорочно вршио своју дужност при испиту Маре Живанове и Крстивоја Јаковљевог?!</p> <p>— |
| Section" /> <p>Једног дана, по свршеном испиту и прошевини, небаш случајно, састали су се код М |
| у дужност! опет ти велим, а особато кад испитујеш и венчаваш децу умућних родитеља!...{S} С бог |
| споведе.{S} Ђура рече да нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да му се допусти, да се може о |
| еник приступи осуђеним и позва их да се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се исповеда, а Јо |
| Маро, ти не знаш како ми је тешко да ти исповедим оно; што срце осећа.{S} Али кад тражиш истину |
| зини потражи Јову и Ђуру, који из хлада испод једног великог грма, изиђоше пред Мару.</p> <p>— |
| и Ђура први потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али Петар не даде.{S} Забрани, да се нико н |
| оред куће Миловановића.{S} Њега је Мара испод ораха, код којим је посведневно седела, спазила и |
| нете, да несрећнога Кристивоја извучемо испод дрвета — рече лукаво Петар.</p> <p>— Нас је кукња |
| да ми нашега милога покојника извадимо испод дрва?{S} Нећеш ваљада да овде иструне.{S} Ми треб |
| урталишем војске.{S} И то сам вала богу испословао.{S} Сад већ меркам прилику да га оженим.</p> |
| рстивоје с Маром пошао кући, Јова их је испратио.{S} Праштајући се с Јовом, Мара му рече: „Сад |
| ишло за њима, па кад су изабрали место, испрегли волове и почели сећи дрва, оно се попело на је |
| чемо!</p> <p>Крстивоје послуша Мару, па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи |
| ужасан начин, који је у овој приповетци испричан.</p> <p>Догађај овај није измишљен.{S} Он је и |
| а ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испричао читаоцима онако, како је текао, држећи се стро |
| p> <p>И, ја сам у овој мојој приповетци испричао један страшан злочин, који је последица на сил |
| тове, а сад иди срећан ти пут!</p> <p>— Испунићу ти жељу, Маро....{S} Али, гле хтедох заборавит |
| узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај исти твој младожења, не може бити исто тако, као и ти, |
| е бити да ће јој се доцније допасти тај исти Крстивоје, кога данас не бегенише.{S} Ја те ово мо |
| и Јаков Миловановић са својима.{S} Он, истина, није имао бозна шта да вашари, али је знао, да |
| најбоља, па, бога ми, и најимућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, али је добра срца и поштен |
| икну Јова, да ли је то истина?</p> <p>— Истина, Јово, живота ми...</p> <p>— И.., ти ме од истин |
| ране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је истина што ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то није |
| p>— Оно.. није душу грешити!{S} Анђа је истина лепа, здрава, вредна и поштена, али је уједно и |
| } После треба да се известимо, да ли је истина оно што је Јелена казала.</p> <p>— Батали ти то, |
| </p> <p>— У колико се ја сећам, то није истина, што ти велиш Јово!</p> <pb n="63" /> <p>— Тако |
| ало час рекох.{S} А ти велиш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом пр |
| ио је и Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје истина није хтео да иде, али кад му је Мара казала:</p> |
| н се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина доста, како да почне, али је опет отпочео.</p> < |
| ст са доктором, те да и они виде: је ли истина погинуо онако, како ти велиш.</p> <p>Јова је изг |
| > <p>— Маро, ускликну Јова, да ли је то истина?</p> <p>— Истина, Јово, живота ми...</p> <p>— И. |
| душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја |
| во, живота ми...</p> <p>— И.., ти ме од истине волиш?</p> <p>— Волим те вала, Јово, више, него |
| онако, како је текао, држећи се строго истине и избегавајући приповедачко <pb n="4" /> кинђуре |
| ако ћемо право да кажемо, она је била у истини болесна и то јако болесна; јер је место дотадање |
| попа.</p> <p>— Говорим онако како је у истини, господин попо!</p> <p>— Па ко ти то узима срећу |
| осталим врлинама.{S} Али ипак тако је у истини било.</p> <pb n="20" /> <p>Анђа је сирота девојк |
| <p>Догађај овај није измишљен.{S} Он је истинит.{S} Па имајући на уму чика љубине речи: <hi>Кад |
| не би могла чути по која жалосна, али и истинита историја каквог страховитог злочина, или у опш |
| него ли пре.</p> <p>— Говориш ли, Јово, истину?</p> <p>— Као и свагда, Маро!</p> <p>— И баш ме |
| о срце осећа.{S} Али кад тражиш истину, истину да ти и кажем.{S} Има <pb n="11" /> неко време, |
| она воли Јову, нашег комшију?</p> <p>— Истину си чула!{S} То је мени Јова сам казао, па ми је |
| мајући на уму чика љубине речи: <hi>Кад истину набелите, нарумените и окитите, она је онда ружн |
| ну рекао!...</p> <p>— Па баш да си ми и истину казао, каква <pb n="21" /> вајда од тога?!{S} Ја |
| и доктор и власт могу видети говориш ли истину, или не.</p> <p>— А зашто ти Петре сумњаш у моје |
| <p>— Јово, ја бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као у н |
| агати, зато сам мало час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учинио и |
| њем, — јер немам у што друго, да сам ти истину и само истину рекао.</p> <p>— Ти ме волиш, Јово? |
| мети, а говорим ти, као добар хришћанин истину.</p> <p>— Ја дијете, право да ти кажем, сумњам у |
| олако упита:</p> <p>— Велиш ли ти, Јово истину, да си мене бегенисао?</p> <p>— Рекао сам ти, ва |
| ам у што друго, да сам ти истину и само истину рекао.</p> <p>— Ти ме волиш, Јово?</p> <p>— Воли |
| и ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву истину рећи.{S} Девојка, која ти жели сваку срећу и доб |
| не, ја <pb n="12" /> ћу ти казати праву истину, па где пукло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.. |
| очи испале, ако ти нисам праву правцату истину рекао!...</p> <p>— Па баш да си ми и истину каза |
| <p>— Рекао сам ти, вала праву правциту истину...{S} Ја ти се, Маро, животом својим заклињем, — |
| {S} И они задрхташе од речи, које сушту истину изнеше.</p> <p>Они су се џапали и претили Петру, |
| >— То није тешко: ја тражим да ми кажеш истину!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а спопаде |
| оно; што срце осећа.{S} Али кад тражиш истину, истину да ти и кажем.{S} Има <pb n="11" /> неко |
| и сем тобом!</p> <p>— А ја ти се, Јово, исто тако, заклињем својом чистом и искреном љубављу.{S |
| ну косу, држала је обавијену око главе’ исто као варошке девојке — помодарке.</p> <p>Мара је уч |
| ло с дрвета, те би овај зликовац и њега исто тако убио, као што је убио његовога газду, те да и |
| ан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада вол |
| , за који је био привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђуром.</p> <p>Мари је владалачком милош |
| д тако што говориш.</p> <p>— Тако би ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић, |
| а тај исти твој младожења, не може бити исто тако, као и ти, нагнан од својих родитеља да узме |
| и мене недате за сиромашнога Јову, тако исто Јаков неда сину, да узме сиромашну и честиту Анђу, |
| аучила.</p> <p>— То ми је мило!{S} Тако исто ради и моја Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио |
| смо се заверили, да се узмемо.{S} Тако исто, чула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се |
| у, јер му она и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика |
| отац и мајка желе.{S} Крстивоје је тако исто мислио: да ће мара бити та његова имућна млада, ко |
| и на верност.{S} Крстивоје се опет тако исто пази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и Крстивоје |
| Крстивоја.{S} Обадвоје су слутили једно исто.{S} Мара је мислила: то ће бити тај мој имућни мла |
| дете сутра, чим види Живанову Мару, то исто казати: „Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Младеж је т |
| само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шта велиш, мор |
| .{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p> <p>— Теби за љубав трпићу св |
| е Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из истога села.</p> <p>Заиста, можда је велика реткост да |
| миш, али је ипак и после кише остао на истом месту скоро до сванућа, јер није могао устати од |
| ла чути по која жалосна, али и истинита историја каквог страховитог злочина, или у опште каквог |
| у затвор иследне власти, где ће се даља истрага водити.</p> <pb n="90" /> <milestone unit="subS |
| имо испод дрва?{S} Нећеш ваљада да овде иструне.{S} Ми треба да га носимо и да спремамо, што на |
| з припомоћ Марину Крстивоје обори грм и исцепа га.{S} Сваки удар секире далеко је одјекивао по |
| авати да се даље школује, јер би морала ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли поднети.{S |
| } Главно јој је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговоре |
| е одмах сутрадан јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћу по хладовини.</p> <p>У зараницама, Мара |
| иде шешир и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине ре |
| жемо убити.{S} Него он ће кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш велики забран, па незнам |
| Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати код ку |
| имају нешто посла код капетана и морају ићи.</p> <p>— Овде је прече и овде морате остати брат Ј |
| <p>Свештеник приступи осуђеним и позва их да се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се испов |
| д је Крстивоје с Маром пошао кући, Јова их је испратио.{S} Праштајући се с Јовом, Мара му рече: |
| {S} Изнеше зато свој познати разлог, да их не би узнемиравао у весељу и просуше на господин кап |
| </p> <pb n="45" /> <p>— Немој, бабо, да их кунеш, греота је!{S} Они су добри паметни и поштени |
| и наредила своме слушчету Димитрију, да их поиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили. |
| Пироман, где су довели Јову и Ђуру, да их у крај главног друма Обреновац-Уб-Ваљево, стрељају.< |
| двоје сложни да ти једногласно кажу: да их наморавају родитељи и да су се већ одавна другима об |
| па кад буде над самим мртвацем, онда да их претуримо на њ, те да Мара после каже: кад су пошли |
| му волови гладни и жедни, те похита да их намири.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| оју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите — рече Мара за себе.</p> <pb n="54" /> < |
| , као што је убио његовога газду, те да их, као сведок не изда.</p> <p>Кад су они упрезали кола |
| ection" /> <p>Ови злочинци држали су да их нико није гледао кад су извршили овај грозни злочин. |
| иру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа их је хватала.{S} Хтедоше да одустану од овог грознег з |
| да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одбити.</p> <p>— Ти онда пристајеш?</p> <p |
| {S} Мара га пољуби у руку: узе паре, па их даде нани.</p> <p>— Па кад ћемо прошевину и свадбу, |
| ли Марини и Крстивојеви родитељи нагоне их силом да се узму.{S} Њима је више стало до сједињења |
| оведи, да сви иду на лице места, гди ће их Димитрије одвести.</p> <p>Идући тако сви у гомили, ч |
| <p>Кад су они упрезали кола и претурали их, слушче се хитро, као маче спусти низ грм, па брзо о |
| у; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за мо |
| ваља упрегнути волове у кола и повести их овуда изнад мртвог Крстивоја; па кад буде над самим |
| послуша Мару, па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм. |
| о, наваљени на грм.</p> <p>Ђура, видећи их такве, побоја се, да нису шенули памећу, па похита њ |
| та сте се уплашилн?... рече Ђура и јако их обадвоје продрма.</p> <p>Мара помисли да Ђура хоће и |
| довољни и без њиховог признања.{S} Зато их је ваљевски суд, пресудом својом Бр. 23438, <pb n="9 |
| заволети, те се ми нећемо огрешити, што их силом венчавамо!</p> <p>Овако потпуно уверени да су |
| p>Они су се џапали и претили Петру, што их је, ни криве ни дужне, осрамотио.</p> <p>— Сад ћете |
| аковљевих на господин попин сто.{S} Поп их покупи, као гладни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— Бић |
| ас живе, бити продужен у недоглед, опет их нагна на мисао да учине злочин.</p> </div> <div type |
| т дуката, као обележје девојци, и метну их на совру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре, па их |
| и, да деца не кажу господин попи, да су их родитељи наморали и да се они с другима бегенишу, па |
| есрећни родитељи, и поред свега, што су их деца вазда слушала, ипак су се бојали, да деца не ка |
| омашак без игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, ма како они били в |
| аш ти, кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{S} Он јес |
| адвоката.</p> <p>Трошио је немилице.{S} Ишао је често у Београд и тамо силан новац расипао да с |
| несрећу јадне деце.</p> <p>Једнога дана ишао је пријатељ Живану, да му се јада на његову Мару.{ |
| ло пре весели и задовољни Јова — сад је ишао по вашару сатрвен, сломљен!{S} Њему је срце парала |
| осла.</p> <p>Посао, рад којега је Живан ишао у Београд, свршио је онако како је желео, зато је |
| ам.{S} Распитивао сам, а — као што знаш ишао Живановој кући.{S} Видео сам да је добра девојка, |
| и опанци, с великим кајишима, изаткан и ишаран појас, чоани фермен, а на глави црни шешир с вел |
| мадан златом вежен и чоани фермен, опет ишаран златом, а на ногама чизме.</p> <p>Јова је врло ч |
| тканицом.{S} На ногама је носила чарапе ишаране разнобојном вуницом и „штифлете“ с високим „опс |
| лочину.{S} Никада ништа радила није.{S} Ишла је куда је хтела.{S} Као луда лутала је по сеоским |
| бивеног и понеше кући.</p> <p>За колима ишла је кукајући мајка и искупљени сељани с иследником |
| гог не може више волети.</p> <p>Мара је ишла погнуте главе удубљена у тешку помисао, да ће је р |
| очевидац, овога крвавог злочина, јер је ишло за њима, па кад су изабрали место, испрегли волове |
| <p>— Ако се ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи слободно, благо т |
| о можеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ |
| } О кад би хтео бог да останеш удовица, ја бих тада био срећан!</p> <p>— Како то говориш, Јово? |
| нас, у колу на свадби Митра Стевановог, ја сам јој то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она |
| би хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је |
| ли да се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који одем.</p> <p>— Ја |
| моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нехотице.</p> <p>— Ш |
| не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам д |
| <p>— Е, онда, Маро, смејала се, или не, ја <pb n="12" /> ћу ти казати праву истину, па где пукл |
| г, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја теби казао, да избијеш Јову из главе.</p> <p>— Јеси, |
| енидби и удадби своје деце. —</p> <p>И, ја сам у овој мојој приповетци испричао један страшан з |
| оворити са Живаном, па како он пресуди, ја и ти морамо пристати.</p> <p>— Јест, нано, ти му каж |
| наше дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо дати голаћима у нашим кућама?</ |
| о говорите: па шта ви будете уговорили, ја пристајем.{S} У нашој кући заповеда Живан, а ми слуш |
| } Деца се воле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве несреће, ако у томе не послушамо дете |
| або, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто т |
| угом женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ |
| вој?!</p> <p>— Право да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу |
| говори љутито Живан.</p> <p>— Али бабо, ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени закл |
| загледала?</p> <pb n="13" /> <p>— Јово, ја сам у књигама читала да не ваља лагати, зато сам мал |
| је, те га једном запита:</p> <p>— Јово, ја бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?...</p> |
| 2" /> Крстивоје рече: „У здрављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа кл |
| {S} С тога чини што је добро и паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако женске главе |
| ти живот у кући Миловановића — е, лепо, ја пристајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде |
| ецом.{S} Кад сам био војник у Београду, ја сам гледао више пута како су родитељи удавали своје |
| b n="75" /> <p>— Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја би |
| ећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиромашних род |
| али је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крсти |
| /p> <pb n="18" /> <p>— Оно.... знаш.... ја баш... како да ти кажем... знам како, али не знам... |
| > <p>— Пристајем,...</p> <p>— Е онда... ја ћу баби и нани казати колико сутра....</p> <p>— Ако |
| ако хоћеш право да ти кажем... овај... ја те волим, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме |
| ниш!</p> <p>— Ти, Маро, тераш спрдњу... ја се нећу никад женити.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, |
| и одговорим!...</p> <p>— То није тешко: ја тражим да ми кажеш истину!</p> <p>Јова претрну; дође |
| крсти се, дијете.</p> <p>— А што, бабо; ја мислим, да је то добро и паметно...</p> <p>— Каква, |
| њена нана пеће одбити.... <pb n="23" /> Ја је, нано, много волим, али то не смем казати баби, в |
| она је онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испричао читаоцима онако, како је текао, држе |
| каква <pb n="21" /> вајда од тога?!{S} Ја сам сирота девојка, а ти јединац имућне куће Милован |
| /> <p>— Па шта би могло бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, другог узрока не знам!...</p> <p |
| то ред.</p> <p>— Па тако је, Живане!{S} Ја против реда и обичаја никад нисам био.{S} Само, моли |
| одузети посао, који код њега радим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и код других газда, |
| {S} Он скиде шешир и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у варош!“ — и оде.</p> <p> |
| а није тако?</p> <p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се заклела и дала своју девојачку реч — Јови.{S} |
| {S} Она, шапућући рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена, али уједно и за себе |
| ече Мара сва радосна.</p> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио, само да могу тебе узети и с тобом срећа |
| истину, па где пукло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у тебе загледао....</p> <p>При о |
| се варам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те сад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, ш |
| ам ти, вала праву правциту истину...{S} Ја ти се, Маро, животом својим заклињем, — јер немам у |
| добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загледала још првих дана, кад си |
| а ти га заговори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па ћемо се склонити на |
| м га ја с оним поштеним људма убила.{S} Ја убила свога мужа?!{S} Воже, видиш ли шта се са мном |
| душе могу мерити са самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, говорим при потпуно чистој <pb n="6 |
| г понашали, као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставимо, пошто овакав живот не |
| обро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање целога света.{S} |
| е ће данас сутра и остати наша кућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с Анђом не бих осрамотио |
| <p>— Пристајем, Маро, од свег срца.{S} Ја ти се својом искреном љубављу заклињем, да се нећу д |
| н хоће имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он |
| Живан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и |
| авили жељу, да се на само састанете.{S} Ја сам, знајући шта је љубав, јер сам и сама волела, а |
| и Крстивоје, кога данас не бегенише.{S} Ја те ово молим само за то, што се бојим какве несреће, |
| p>— Ту је добро; ту су стари грмови.{S} Ја мислим ту да сечемо!</p> <p>Крстивоје послуша Мару, |
| убијамо:</p> <p>— Остави ти то мени.{S} Ја сам у свему мудар, па кад сам умео стећи велико имањ |
| , нано!</p> <p>— Време је ту, кћери.{S} Ја мислим да си се већ загледала у којег момка, на криј |
| ас не изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то постарати.{S} Само си ти дужна да ме изв |
| ла Богу и треба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише в |
| а га убијем и обећали добро платити.{S} Ја сам готов, а сад треба да гледамо, шта да радимо и к |
| , а и јединица у онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу просимо за нашег Крстивоја.{S} Имућни |
| е, да треба добро отворити овде очи.{S} Ја сам запазила да Мара воли Јову од срца, и да никад д |
| и паметани па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад. |
| p>— Јес’ он је сад у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га |
| ругим нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе моме наметнутом младожењи казала: да ја њег |
| Па тако је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Пре |
| Ја, нано, Јову волим... много волим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете |
| <p>— Не д’о Бог, бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве мисли гоним из главе.{S} Њих |
| > <p>— Добро, Јово!{S} А сад збогом.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те да се спремиш.</p |
| сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, али он опет зато може д |
| еш говорити?...{S} Немој тако, Јово.{S} Ја знам, да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће |
| и ја Јово Илићу дати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно |
| и незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га |
| видиш, Живане, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну и имућну <pb n="38" /> де |
| ј кући заповеда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам тако научила.</p> <p>— То ми је мило!{S} Тако ис |
| који су ми убили срећу и будућност.{S} Ја сам пропала, за то ћу се у будуће старати, да пропад |
| <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — рече одважно Крстиво |
| рођене доброте хоћу да ти одговорим:{S} Ја синко, своју свештеничку дужност свагда беспорочно о |
| — Немој тако, Анђо!{S} Живота ми мога — ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти н |
| отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> <pb n="74" /> <p>Сви савети |
| — рече Јова.</p> <p>— Па добро, Јово — ја ти заповедам да се ожениш!..</p> <p>— Шта ти то вели |
| сасвим случајно — рече Јова.</p> <p>-— Ја сам убијенога изударао по целом телу, а ви сте то оч |
| а Анђа буде сна?</p> <pb n="25" /> <p>— Ја говорим оно, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, се |
| аморавање, бабо.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја само желим да ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш |
| сам га ја убила.</p> <pb n="87" /> <p>— Ја не кажем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо |
| екакве гулавере и туђе слуге?!</p> <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S |
| ни у једну девојку загледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим! |
| <p>— Па ти ми, Јово, претиш?!</p> <p>— Ја ти велим, да поштено и савесно вршиш своју дужност; |
| да да ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, дете моје, кад тебе удомим — благо м |
| 62" /> <p>— Тиче ми се живота!</p> <p>— Ја те не разумем....</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, к |
| мо’ш а да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А за |
| и си ми добро и послушно дете!</p> <p>— Ја сам се... овај... знаш... загледала у Јову Илића из |
| намораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, мало по мало, у животу |
| еби дијете?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— Ја сам се крстио, али се крстом не може сачувати од пун |
| ?</p> <p>— Живота ми, Анђо....</p> <p>— Ја ти верујем, Крстивоје, и за то ти велим: ако ти мене |
| љ, везујући „мило за недраго“.</p> <p>— Ја знам да је тако, него....</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p |
| летва не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би |
| ристати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се |
| гуће — одговорише Јова и Ђура.</p> <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви морате слушити, а а |
| ? — рекоше везани Јова и Ђура.</p> <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам учинио била ми је дужност.</ |
| Јеси ли ти, Марице, при себе.</p> <p>— Ја ти опет велим, Живане, да треба добро отворити овде |
| бе и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и не тражим.{S} Оно је отета туђа мук |
| Ти ћеш нас за то благосиљати.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога дана само проклињати онај час, ка |
| с као што приличи доброј деци.</p> <p>— Ја признајем, синко, да је тако.{S} Али ти опет треба д |
| а нам јамче наше поштене речи.</p> <p>— Ја бих... знаш... волео... да ми то утврдимо, ако се ти |
| а дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крстивоје, а ти чини како те Бог у |
| тити и себе и дом у који одем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико волим, да без тебе нећу моћи живети |
| и чини оно, што ти ја налажем.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и |
| овори ми синко, да те разумем.</p> <p>— Ја сам уверен, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево |
| , нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S |
| бог несрећног случаја погинуо.</p> <p>— Ја никад до данас нисам био убица и неваљао човек, те з |
| устрану, продужујући разговор.</p> <p>— Ја нисам вала од оних, Анђо, који би говорили оно... шт |
| а, који је раван њему у свему.</p> <p>— Ја на то нећу пристати...!</p> <p>— А зар ти мислиш да |
| и, као добар хришћанин истину.</p> <p>— Ја дијете, право да ти кажем, сумњам у твоју здраву пам |
| о најслободнија, отпоче говор:</p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, |
| Па шта сад опет помињеш њега?</p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог |
| нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту никакву сило употребљавати, већ имам да ти к |
| Али откуда је она теби тетка?</p> <p>— Ја сам до јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и |
| >— А зар би си на то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мислим, али ти нисам могла казати, |
| } Зар се не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу с |
| жеш волети мене — његово дете?</p> <p>— Ја тебе волим зато, што си лепа, вредна, добра и поштен |
| знам... како ти велиш, Марице?</p> <p>— Ја мислим:{S} Иван-дан, — рече Марица.</p> <p>— Сваки д |
| били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро, Маро, шта говорим, јер сам видео, да већ |
| Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се вараш.{S} Мало час ти рек |
| ш да ме жениш Маром Живановом?</p> <p>— Ја, ако Бог да, тако мислим.</p> <p>— Па зар и против м |
| шта, Маро?</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Ја мислим, да би ову нашу заклетву требало ма чим било |
| >— Маро!</p> <p>— Чујем, Јово?</p> <p>— Ја видим да си ти паметна девојка, јер о свему паметно |
| ла.</p> <p>— Па, зар баш тако?</p> <p>— Ја, бабо!</p> <p>— Биће да није тако?</p> <p>— Тако је, |
| е тако богате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се што више обогати |
| /p> <p>— А шта вали Крстивоју?</p> <p>— Ја незнам, бабо?</p> <p>— Па, кад не знаш, онда, како м |
| ћеш чак ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодавна не називам бога никоме, и то од онога д |
| о, рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се, синко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим |
| ажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам ти толико пута казао, да бих ја само с тобом био |
| ожемо само таквом момку и дати</p> <p>— Ја, нано, Јову волим... много волим.{S} Ја бих свиснула |
| </p> <p>- Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— Знам ја, човече, да ти ниси г |
| едно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — ре |
| али је добра срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће, које је потребно на |
| е у њу загледао... јер је она богата, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу |
| и ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја — један сиромашак.{S} Ти мене, као јединица тако иму |
| } А, кад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учинићу оно што ми срце и памет буду налаг |
| гова знања, с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за нашу |
| е:</p> <p>— Бићете задовољни са мном, а ја држим, <pb n="65" /> да ће се деца после прве ноћи з |
| теби је ваљда до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане....</p> <p>— Немој тако, Анђо!{S} |
| полу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја гледам своја посла, светим водицу, крстим децу, моли |
| а тако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу ост |
| бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.</p> <p>— Остави |
| >— На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!... |
| исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада волим... више можда, него ли пре.</p> <p>— |
| но, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва својој |
| ћу другом оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти се, Јово, исто тако, заклињем својом чистом и иск |
| е Петар Јевремовић да начини, да сам га ја с оним поштеним људма убила.{S} Ја убила свога мужа? |
| казивање?{S} Ваљада не мислиш да сам га ја убила.</p> <pb n="87" /> <p>— Ја не кажем да си га у |
| мам да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само да слушаш.</p |
| тва да ја будем луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној кући Миловановића, па ма и намргођ |
| е, још на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег момк |
| воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, да |
| ме моме наметнутом младожењи казала: да ја њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак молил |
| али мени моја стара памет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живаном, |
| S} Шта!?{S} Због њеног тврдоглавства да ја будем луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној к |
| рилику, која се, ево, јавила.{S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог зеца пуштам у шуму, па да после |
| а Живанова!</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па ја сам чула, да она воли Јову, нашег комшију?</p> <p>— |
| елиш неку имућну мирашчику!</p> <p>— Па ја како!?</p> <pb n="24" /> <p>— Оно... то би тако и тр |
| де ћемо сећи? — упита Мара.</p> <p>— Па ја мислим овде с краја! одговори Крстивоје.</p> <pb n=" |
| дужна слушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, свагда поштујем и слушам, што је добро и |
| а кажеш Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ја сам казала да нећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јес |
| види како је човек погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти казала како је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, |
| Анђу, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ |
| ати Вог да се опријатељимо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове, још на Видовдан, на вашару казао, да |
| Анђу нег’ све имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени стекао...</p> <p |
| Марице? — рече Јаков.</p> <p>— Па, шта ја имам да кажем.{S} Ви сте обојица паметни и паметно г |
| правданог гњева Јовиног...</p> <p>— Шта ја, синко, имам заједничког са Јаковом и Живаном?{S} Ми |
| а ти се смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога з |
| су несрећног Крстивоја...</p> <p>— Сад ја и ти Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чистимо |
| е може више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морамо наш <pb n="77" /> живот од данас дру |
| </p> <p>— Па тако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И |
| — Па, добра је, бабо.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да нема девојке, као што је Ан |
| којом си крвљала, већ остављаш да ти је ја дижем? — рече јој једнога дана љутито свекрва.</p> < |
| мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућа.{S} Ја ми |
| бом, Маро, како ће она то знати, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој самој — то не бих смео |
| а, они су срушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упропа |
| и на дан венчања!</p> <p>— У колико се ја сећам, то није истина, што ти велиш Јово!</p> <pb n= |
| „Немој, бабо, ти тражити другу, јер се ја с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудна ж |
| аче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме |
| ћ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од литре меса и текао ово имаће за којекакве |
| Зар ја тебе да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја |
| едам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт државна дође.</ |
| огу хвала, пристигла је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разговар |
| реци ми чиме?</p> <p>— Оно... вала... и ја не знам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то, само се снебива |
| еће, ако у томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо жи |
| а ни самога Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак један, да слушам тога безбожника, те да купује |
| к претио и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; о |
| p>— Остајем чврст ка’ стена!</p> <p>— И ја, Јово!</p> <p>— Знаш шта, Маро?</p> <p>— Шта, Јово?< |
| То не сме бити — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују — |
| , онда је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти се бабо!</p> <p>Ова страшна з |
| ој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тога чини што је добро и паметно, ја ћу |
| } Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и туђег слугу, већ имућна |
| то ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем тражити, јер знам добро да ми те н |
| да си ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љубави, з |
| } Хоћу да и ти будеш тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти сада срећна?</p> <p>— Нисам, |
| } А кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву истину рећи.{S} Девојка, која ти |
| амо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво тр |
| ш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p> <p>— Теби за љубав трпићу све! — рече Јова.< |
| нека је жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но што је твој |
| во да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p> <p>— |
| крва.</p> <pb n="73" /> <p>— А зашто би ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана Ђу |
| га ти, ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј |
| еп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју било.{S} Морам тражити прилику.</p> <p>— Т |
| оже бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје дете тражити прилику, а твоја Мара је |
| ко је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт са |
| лепу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, а |
| мет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живаном, па како он пресуди, ја |
| карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби до сад нисам казивао овако што, као што ћу сад |
| сада срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да н |
| а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — претим!</p> <p>— Иди ти, Јово, и гледај |
| ј Томка једнога дана.</p> <p>— А шта ти ја радим?</p> <p>— Ти, дете, нерадиш ништа, као да ово |
| јатеља, но што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одговорити, док се мало с мојима н |
| ништа не тиче...{S} Ти чини оно, што ти ја налажем.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и до сад слушал |
| рећу и будућност.</p> <p>— Е, немогу ти ја Јово Илићу дати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се |
| нам да ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и своје дете, а не за |
| ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем тражи |
| } Али... ти си јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тог |
| ="67" /> и сад треба да чекате, док вам ја то имаће донесем, а од мене не треба да тражите рад |
| нећу.</p> <pb n="43" /> <p>— Ама, недам ја тебе, море, за Јову — јеси чула?</p> <p>— Па добро, |
| њоме и своју задану реч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа да ти одобравам и не одобравак.{S} Мени |
| <p>— Остави ти, Маро, те паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји по |
| то била велика греота.</p> <p>— Примам ја тај грех на моју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, |
| ане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— Знам ја, човече, да ти ниси гладан, јер ниси од глади ни дош |
| он могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили. |
| да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнна кућа М |
| е Миловановића...</p> <p>— Зар, ако сам ја син имућне куће Миловановића, да те не смем волети ш |
| рећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загледала још првих дана, |
| ма!</hi></p> <p>— Па зар за то, што сам ја јединица, кћи имућног оца, да са мном не смеш говори |
| е, као што сте ви и овакве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш право али опет ниси требао да учиниш |
| га Крстивоја и буди сретан, као што сам ја...</p> <p>Ово беше иронија, иронија грозна и за њу и |
| ти.</p> <p>— Ти знаш, Живане, зашто сам ја данас <pb n="53" /> дошао твојој кући, па бих баш би |
| Скојом ти хоћеш!</p> <p>— Ону, коју сам ја хтео узео је други, а друге девојке немогу.</p> <p>— |
| ити срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља да полудео, па да слушам твоје будалаштине и да |
| р. 21</hi> --> <pb n="33" /> <p>— Нисам ја ваљда, Маро, полудео, да те дајем њему и подобнима њ |
| е да пође за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ову прилику лако.{S} Шта!?{S} Због њеног тврдоглавст |
| ло час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони |
| у њој бити несрећна!...</p> <p>— Волим ја, кћери — рече Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, |
| е ти, Маро, одиста волиш, као што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја |
| а ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са мном.</p> <pb n |
| тор како је погинуо мој Крстивоје, него ја, која сам очима гледала — рече дрхтећим гласом Мара. |
| маћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n="59" / |
| Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико имаће Жива |
| ајпосле, бабо, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— |
| ихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа Миловановић |
| да идемо да је просимо.</p> <p>— Колико ја знам, у нашој Трстеници нема девојке која би могла п |
| {S} А ти велиш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом препирем а још м |
| — рече одважно Крстивоје.</p> <p>— Оно ја знам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и гор |
| едан по један газда у посавини?{S} И то ја? — Један сиромашак, који нема иикога; коме је, тако |
| >— А зашто то, Маро.</p> <p>— Зато, што ја тако хоћу.{S} Хоћу да и ти будеш тако срећан, као и |
| моје.{S} Твоја ми нана рече нешто, што ја никако не могу да верујем, јер бих тад држао да си с |
| {S} Љуби и грли своју Перунику, као што ја љубим мога Крстивоја и буди сретан, као што сам ја.. |
| за што то молићемо?!</p> <p>— За то што ја тако хоћу.</p> <p>— Ми нећемо — одговорише Јова и Ђу |
| А што бих те карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад карала. |
| о мораш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја за другог да пођем?! — То неће бити никада!</p> <p>— |
| омак детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја морам слушати дете!{S} Ди је то било да место кокоши |
| итељи то учинили, онда би ме убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих то |
| ли, бабо, немој ти њему одобравати, јер ја никако нећу пристати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— |
| треба да тражите рад и послушност, јер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу да слушам у кући, кој |
| и ниси могао случајно да изоставиш, већ ја мислим, да се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А |
| зној.{S} Мени такво имаће не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду ње |
| ад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти се, дијете.</p> <p>— |
| то био узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ја да питам нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она прв |
| ће виђао.</p> <pb n="16" /> <p>— Све ћу ја то удесити.{S} Молићу нану, плакаћу пред њом, рећи ћ |
| мо и даље остати пријатељи, само што ћу ја до века остати несрећна.</p> <p>Крстивоје беше као у |
| p>— Ја сам ти толико пута казао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће без |
| ање — рече Јова — али питам те: шта бих ја имао говорити с ћерком једног газда Живана Ђурића, к |
| би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју зада |
| , Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац.</p> <pb |
| а после ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш |
| а рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и то поодавно, па, ако хоћеш |
| шиш своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити противу твоје |
| девојка.</p> <p>— Е — дакле чуј!</p> <p>Ја је добре знам.{S} Распитивао сам, а — као што знаш и |
| , ади ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живановом поодавно пазим и једно смо се |
| разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава.</p> <p>— Тако, — настави Мара,— сад сам весела.{S |
| е.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викну г |
| ао маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави несрећној мајци страшну и грозну смрт њезина једин |
| пропустим овакву прилику, која се, ево, јавила.{S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог зеца пуштам у |
| се врате.</p> <p>Мара је одмах сутрадан јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћу по хладовини.</p |
| Јово!{S} А сад збогом.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те да се спремиш.</p> <p>— Збогом |
| н, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђим женама, п |
| чули за шта кука несрећна мајка, одмах јавише општинској власти.</p> <p>Преседник општински Пе |
| е и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђим женама, па још, тако рећи јучерањој млади. |
| а, које би уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на то није много марила.{S} Њој та мома |
| та умерених, а усница румених као зреле јагоде; образа пуначких, једрих и румених.{S} Еле, све |
| дана ишао је пријатељ Живану, да му се јада на његову Мару.{S} Том се приликом толико напио, д |
| а!{S} Па барем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јединче!{S} Проклет |
| ћа.</p> <p>Кад је у свануће дошао онако јадан, он се својој Томки жалио да га пробада, да не мо |
| у крви, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад је јадна мајка видела свога јединца мртва, гди, са разбије |
| {S} Као да се сам бог светио за несрећу јадне деце.</p> <p>Једнога дана ишао је пријатељ Живану |
| што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сиротињи, разуме се да поред њих мрзим и твога б |
| ете!{S} Ди је то било да место кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, Марице, при себе.</p> <p> |
| Ма колико да је шума била велика, ипак, јака месечева светлост продирала је, те се могло видети |
| а, једна кућица с малом окућницом и два јака вола.{S} Сем тога, имао је добра окована кола.{S} |
| скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он, покисао, као миш, али је ипак и после к |
| тета — свога јединца, и ако јој се Мара јако допадала (наравно због имаћа).{S} Али Јаков није х |
| је драго, да се опријатељимо, те да од јако ове две куће буду једна кућа — кућа наше деце.</p> |
| вршили овај грозни злочин.{S} Али су се јако преварили.{S} Слушче Димитрије, кога је Томка посл |
| ло опазити нечиста савест.{S} Они су се јако уплашили, а нарочито Мара, која је опазила, да је |
| {S} Шта сте се уплашилн?... рече Ђура и јако их обадвоје продрма.</p> <p>Мара помисли да Ђура х |
| жемо, она је била у истини болесна и то јако болесна; јер је место дотадање веселости, песме и |
| </p> <p>Јовине речи: „С богом!“ Мару су јако потресле.{S} Она, шапућући рече: „Е мој Јово!{S} Ј |
| Крстивоја.</p> <p>Пролазећи кроз вашар, Јаков је пазио, неће ли где спазити Живана с његовима.{ |
| света већ је почела да се остварује.{S} Јаков — због њезина поступка — пропио се да се скоро ни |
| ко ти се допада Мара Живанова? — Запита Јаков сина по одласку с вашара.</p> <p>— Па, добра је, |
| а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва својој баба Томки: „добро вече“, и седнувши |
| е да разуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за љубав пустог имаћа да венчај |
| t="subSection" /> <p>На Иван-дан кад је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, отишао је и Крстив |
| та је, нано?</p> <p>— Ти си чула, да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо п |
| <p>— Жива била Маро, жива била! — рече Јаков, па се после поздрави са Живаном и Марицом.</p> < |
| ма!?{S} Помоз Бог, газда Живане, — рече Јаков, прилазећи са својима Живановом столу.</p> <p>— Б |
| како?{S} Јесте ли ради гостима? — рече Јаков.</p> <p>— Добрим као што си ти, јесмо свакад! одг |
| — А, шта ти велиш, снаша Марице? — рече Јаков.</p> <p>— Па, шта ја имам да кажем.{S} Ви сте обо |
| шта ово дериште вечерас говори? — рече Јаков.</p> <p>— Чула сам све што је рекло; казало је па |
| ди, већ из љубави и пријатељства — рече Јаков и настави полагано вечерати.</p> <p>— Ти знаш, Жи |
| p>— Онда....{S} Иван-дан, Живане — рече Јаков.</p> <p>— Па добро!{S} Нека буде, Јакове.</p> <p> |
| којешта дробити, као и ово дете — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи морају слушати ст |
| у, синко, они сви.{S} Волеће те Томка и Јаков ка’ свога Крстивоја.{S} У њиховој кући нећеш ниче |
| ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић, из Трстенице, јер и они сматрају да |
| а Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би то тако било и |
| пуно уверени да су без грешни — Живан и Јаков одоше право капетану и молише га да Јову Илића из |
| оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, стварају и такве, као што сте ви и овакве, као ш |
| а уапсили зато, што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике при свадбеном весељ |
| им душу прости!!</p> <p>— Како Живан и Јаков поштено раде и тргују то зна ваљевска Посавина.{S |
| p> <pb n="36" /> <p>На вашар је дошао и Јаков Миловановић са својима.{S} Он, истина, није имао |
| о допадала (наравно због имаћа).{S} Али Јаков није хтео ни да чује за то.</p> <p>— Гледај ти, Т |
| з Трстенице, још је у животу само стари Јаков с његовом Томком и сином Кристивојем.</p> <pb n=" |
| <p>Е, кад велите ви, нека буде — заврши Јаков.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На Иван-д |
| а спремајте ви шта је потребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро дочекамо.</p> <p>— Бабо! |
| <p>— Па, кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита Живан |
| ш, већ ја мислим, да се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио |
| е недате за сиромашнога Јову, тако исто Јаков неда сину, да узме сиромашну и честиту Анђу, већ |
| ече Живан и пољуби се с Јаковом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом па извади десет дуката, као о |
| ње пољубили.</p> <p>Ове ово потресло је Јакова и Томку толико, да су већ почели клети и себе и |
| рстивоју да отиде на улицу, те да зовне Јакова, који се разговараше са Николом Рајковим.</p> <p |
| У колико је сва околина мрзела Живана и Јакова због њиховог зеленашлука и кајишарлука, у толико |
| p>Попа, чим Јова оде, посла по Живана и Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, попа им каза све, шта је |
| лагодарећи пуним кесама Живана Ђурића и Јакова Миловановића, изоставио уобичајену праксу да пит |
| рећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова Миловановића.{S} Ти ћеш нас за то благосиљати.</ |
| мисли могле доћи на памет.{S} Ти — син Јакова Миловановића — да убијеш човека!?</p> <pb n="50" |
| томе је крив Крстивоје, што је послушао Јакова и Томку, који би, као и мој Живан продали и само |
| .</p> <p>Разговор, који се водио између Јакова и Живана и њихов споразум, веома је узнемирио и |
| узму!{S} Зар он да прети убиством сину Јакова Миловановића.{S} Ај! видећеш, Јово, голи сине, ч |
| својих врлина, Мара није донела у кућу Јакова Миловановића.{S} Место вредноће и послушности, д |
| ку да га оженим.</p> <p>— Треба, треба, Јакове.{S} Има човече, доста девојака.{S} Наћи ћеш ти л |
| Јаков.</p> <p>— Па добро!{S} Нека буде, Јакове.</p> <p>— Па кад смо ово овако срећно углавили, |
| орам тражити прилику.</p> <p>— Тако је, Јакове, имаш право.{S} Син ти је јединац.{S} А за такву |
| ма у нашим кућама?</p> <p>— Па тако је, Јакове, никако другаче.</p> <p>— А, шта ти велиш, снаша |
| авини не би ни могао наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, па би био грех да га унесрећи |
| ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш да је моја кућа једина у Посавини с к |
| се опријатељимо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове, још на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих |
| новом столу.</p> <p>— Бог ти добро дао, Јакове!</p> <p>— Како си, Живане, јеси ли здраво!</p> < |
| омка отпоче:</p> <p>— Знаш шта је ново, Јакове?</p> <p>— Знам! — Ето, данас ћата Драгутин читао |
| а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, Јакове како? рече Живан.</p> <p>— Па добро вала Богу!</ |
| животу заволети.</p> <p>— Немој, тако, Јакове, јер и сам знаш многе, који су се тако на силу у |
| мо да на питање одговара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао Бог, да повечерамо! — рече Живан.</p |
| едаш да је удомиш.</p> <p>— Оно и треба Јакове.{S} Али — знаш јединче је, па нам је мучно тако |
| арице?</p> <p>— Вала Богу здраво, газда Јакове.</p> <p>— А гле Маре?!{S} Море читава девојка!{S |
| дужни бога слушати.</p> <p>— Па тако је Јакове, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да јо |
| ни и Мари — тешко нама свима!{S} И знај Јакове Миловановићу, ако ти силом нагнаш свога Крстивој |
| арији.</p> <p>— Добро... тако, пријатељ Јакове — додаде Живан.</p> <p>Е, кад велите ви, нека бу |
| </p> <p>— Па да се договоримо, пријатељ Јакове!</p> <p>— Шта велиш ти, прија Марице?</p> <p>— М |
| наше деце.</p> <p>— Па добро, пријатељ Јакове.{S} Нека буде са срећом; примам пријатељство — р |
| чиста савест, као и попина, Живанова и Јаковљева.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| се неколико жућака из руку Живанових и Јаковљевих на господин попин сто.{S} Поп их покупи, као |
| Бога ти, Марице, како ти се допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу Мару?</p> <p>— |
| ст при испиту Маре Живанове и Крстивоја Јаковљевог?!</p> <p>— Јесам, синко, као и свагда.{S} Ал |
| <p>— Шта ја, синко, имам заједничког са Јаковом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у каквом полу помешан |
| пријатељство — рече Живан и пољуби се с Јаковом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом па извади дес |
| ка, коју су упропастили њени родитељи с Јаковом и Томком.{S} Мару су волели поред њене доброте |
| згледала Мара, кад је отворила вратнице Јакову Миловановићу, који је по вечерњој ладовини стига |
| . ако опет пристане — тешко њему, тешко Јакову и Томки, тешко Живану и Марици, тешко мени и Мар |
| еду све у свој ред, јер се надају госту Јакову.{S} Настале су врућине — летње је време, <pb n=" |
| <p>— Шта?</p> <p>— Да оставимо, да нам јамче наше поштене речи.</p> <p>— Ја бих... знаш... вол |
| да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живановом поодавно |
| успреми.{S} Пошто је опајала, протресла јастуке поњаве, а собу уредила, узе да чисти прозоре, ј |
| ји срце параше несрећне мајке.{S} Марин јаук, није потицао са срца, за то је дречао и био страш |
| ало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} Једини б |
| гу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја нећу удати |
| ога Крстивоја, а он је, чини ми се мало јачих година од наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је сад у |
| астајала с Јовом и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет увек одговар |
| ћи власт са доктором, те да и они виде: је ли истина погинуо онако, како ти велиш.</p> <p>Јова |
| иси паметна, кад велиш да <pb n="35" /> је паметно, што једно дериште говори.{S} Зар је она пам |
| о би се усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море, полудео?{S} Каквим убиством претиш!? |
| 3 гроша од 100 ока до Забрежа.</p> <p>— Је ли, Јово?</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Чини ми се, д |
| оно, што ми је дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у богатој Посавини ниси нашао да бе |
| SRP19002_C9"> <head>IX</head> <p>Свадба је прошла ка’ и остале свадбе имућних домаћина; с том р |
| и се она допада?</p> <p>— Не знам каква је радница, каквог је поштења и нарави, али је, онако н |
| е суза свакодневног плаћа.</p> <p>Таква је, ето, изгледала Мара, кад је отворила вратнице Јаков |
| евојачки поглед бацила на Јову.{S} Јова је први и једини, који је у Марину срцу примљен и који |
| својим колима на Забреж.</p> <p>И Јова је необично леп младић. — Тада му је било 24 године.{S} |
| обре волове и окована кола.</p> <p>Јова је био веома вредан и поштен младић.{S} Својом вредноћо |
| док је Јова натоварио кола.</p> <p>Јова је ислужио војску, где је такође био одликован као доба |
| златом, а на ногама чизме.</p> <p>Јова је врло често радио са својим колима код газда Живана, |
| јих ју је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је на вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ толик |
| гинуо онако, како ти велиш.</p> <p>Јова је изгледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао гура |
| е почешће састајала с Јовом и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет у |
| Крстивоја о својој љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што је |
| неку другу девојку — а међу тим, она га је већ толико заволела, да би пре волела умрети, него д |
| нути своју главу њој у крило.{S} Она га је шашољила по коси. <pb n="80" /> Једно због тешког ум |
| ницу и — вратио се кући.</p> <p>Мара га је још на вратницама пресрела, пољубила у руку и прихва |
| ва је изгледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> |
| да ће једно друго узети.{S} Али кад га је Мара онако нерасположено поздравила — њега, као да ј |
| штен је Јова из апсе.{S} Писар, који га је уапсио, казао му је да су га уапсили зато, што га је |
| зао му је да су га уапсили зато, што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике пр |
| ј страховити ударац био довољан, већ га је онако мртва изударао неколико пута по свем телу.</p> |
| ао нека посла.</p> <p>Посао, рад којега је Живан ишао у Београд, свршио је онако како је желео, |
| улицом поред куће Миловановића.{S} Њега је Мара испод ораха, код којим је посведневно седела, с |
| књиге, а она је радо читала, због чега је постала слободнија и говорљивија.</p> <p>Мара је сво |
| ко преварили.{S} Слушче Димитрије, кога је Томка послала да кријући иде за Маром и Кристивојем, |
| ају нађен убивени под дрвима, крај кога је нађена секира сва крвава.{S} Затим је лекар прегледа |
| о и био страшно досадан.</p> <p>Свакога је заболело срце видећи ову несрећу, видећи овако осака |
| за другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, ко |
| и, а нарочито Мара, која је опазила, да је председник Петар од некога другога дознао за убиство |
| о да урадимо, те да Мара после каже, да је сам због несрећног случаја погинуо.</p> <p>— Ја ника |
| д данас другаче окренути.{S} Шта је, да је — ту је!{S} Сад треба да живимо као прави муж и жена |
| вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шт |
| ив сву радњу по овом делу, нашао је, да је судска пресуда према учињеном злочину блага, па је п |
| то нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— |
| живота, почело се по селу говорити, да је Мара изгубила поштење и да се скроз покварила.</p> < |
| Мара после каже: кад су пошли кући, да је она водила волове, а Крстивоје да је с доње стране п |
| баби, па да ви одете њезиној мајци, да је тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће од |
| С богом!</p> <p>Јова оде с уверењем, да је све учинио, само да се спасе и добије Мару.</p> <pb |
| те.</p> <p>— А што, бабо; ја мислим, да је то добро и паметно...</p> <p>— Каква, море, памет?!< |
| ољуби и то с тако удешеном милоштом, да је Крстивоје овим у толикој мери био изненађен, да се н |
| ему је срце парала страховита мисао, да је Живан обећао Мару Крстивоју Миловановићу својем имућ |
| дима, те се поред њих, дотерао тако, да је далеко измакао иза својих другова.{S} Но поред свега |
| деци.</p> <p>— Ја признајем, синко, да је тако.{S} Али ти опет треба да знаш: да има лепих, вр |
| оје говори, њој је било веома тешко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису |
| Настин казали су господину капетану, да је уча говорио да нема ни самога Бога — Боже ме прости. |
| ј разговор и рећи Кристивојевом оцу, да је она већ заволела другог, али је девојачка стидљивост |
| pb n="44" /> <p>— Па ти, бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама пр |
| је лекар прегледао убивеног и нађе: да је секиром убивен и то да му је прво разбивена глава, п |
| ицу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{S} Ових 52 гроша, |
| део је, да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање нарочито управила на њега за то, да уђе у |
| а њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је моли да му опрости, што мора погазити своју дату реч |
| {S} Слабо је коју игру пропустила, а да је није играла.{S} Ово Марино расположење и ова веселос |
| а, ако се укаже добра прилика, треба да је спремна — рече Живан.</p> <p>Вогу хвала, пристигла ј |
| ана; секира је тешка, а ударац треба да је снажан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да јој муж |
| сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти каж |
| ју је он бегенисао, те нас већ тера да је просимо?</p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у Анђу Жи |
| ац имућних родитеља.{S} Изгледало је да је богаштина највише њему и привлачила девојке.{S} Кад |
| да је она водила волове, а Крстивоје да је с доње стране подупирао кола да се не претуре, али д |
| мозак, да ћемо сада видети живе муке да је повратимо.</p> <pb n="34" /> <p>— Јову сам увек знал |
| доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готово, па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би |
| , али врло честиту, и заверио јој се да је узме.</p> <p>— А која је то честита девојка?</p> <p> |
| ј Марици како је ћарио у Београду, и да је купио повише ствари за Мару.{S} Мара беше отишла у в |
| да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку другу девојку из свога села.</p> <p>М |
| е, Живане да за сад послушамо дете и да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} Може бити |
| подупирао кола да се не претуре, али да је то било узалуд — кола су се претурила и дрва га убил |
| </p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Вели да је већ бегенисала једног момка.</p> <p>— Ене!{S} Зар та |
| а ми буде нана, не може ми забранити да је зовем: тетка.</p> <p>Кад чу Анђа, шта Крстивоје гово |
| „мило за недраго“.</p> <p>— Ја знам да је тако, него....</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Хоћеш ли |
| аш ишао Живановој кући.{S} Видео сам да је добра девојка, па још од добре вамилије, а и јединиц |
| срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће, које је потребно нашој кући.</p> |
| ише није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од запалења плућа, да не би казао од прекомерна |
| нерасположено поздравила — њега, као да је гром ударио.</p> <p>Његово, мало час зајапурено лице |
| } И мржња је све више обузимаше, као да је тек сад почела мрзети.{S} У страшној мржњи против ку |
| се ово убиство може ујдурисати, као да је случајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је мала низ |
| силних <pb n="52" /> суза и туге као да је још од вашара лежала какву најтежу и најопаснију бол |
| ре пристала, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, кога она неће.{S} Тешко он |
| аго што је срцу драго....“ Ма колико да је Мара полагано певала, њу је ипак мајка чула, и улазе |
| ледало шта се ради.</p> <p>Ма колико да је шума била велика, ипак, јака месечева светлост проди |
| а само своју стару мајку, али, ретко да је било у целој ваљевској Посавини девојке, која јој не |
| воље, удају за ма каква човека, само да је имућан.{S} Ето, за то сам увек и избегавао девојке.< |
| Он је нашао девојку и хоће да идемо да је просимо.</p> <p>— Колико ја знам, у нашој Трстеници |
| , отишла је у велику гостионску собу да је опаје и успреми.{S} Пошто је опајала, протресла јаст |
| је, бабо, оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више |
| и бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је истина што ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то ни |
| ић, из Трстенице, јер и они сматрају да је сваки онај луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се п |
| авили заједно с дететом, и рекао бих да је умрла на порођају, али како ћемо Крстивоја?</p> <p>— |
| јединицу дамо једном голаћу, па баш да је све тако — као што ти рече.</p> <pb n="30" /> <p>— З |
| > <p>— Е па онда већ треба да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Оно и треба Јакове.{S} Али — знаш ј |
| иш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, |
| и то ево сада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио од сиромашних сељака још „на зе |
| с мојима не поразговорим.{S} Ти знаш да је то ред.</p> <p>— Па тако је, Живане!{S} Ја против ре |
| вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — претим!</p> <p>— И |
| </p> <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш да је моја кућа једина у Посавини с којом би се ти драге в |
| се удајете, имајте увак па уму: <hi>да је главни основ срећи брачнога живога љубав, здравље и |
| не из истога села.</p> <p>Заиста, можда је велика реткост да све четири главне личности у овој |
| родитеља, Мара се лепо носила.{S} Вазда је имала чисту и готово увек нову одећу.{S} Сукњу је но |
| е онако, како ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{S} Заклињем |
| е није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнур |
| када ништа радила није.{S} Ишла је куда је хтела.{S} Као луда лутала је по сеоским улицама.{S} |
| /p> <p>— Отишла је цркви.{S} Али откуда је она теби тетка?</p> <p>— Ја сам до јутрос мислио, да |
| > <p>— Оно.. није душу грешити!{S} Анђа је истина лепа, здрава, вредна и поштена, али је уједно |
| кући има вредних женских руку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту није |
| <p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу к |
| /p> <p>Живана је отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па није ни видела, кад је Кр |
| истини било.</p> <pb n="20" /> <p>Анђа је сирота девојка; има само своју стару мајку, али, рет |
| а нана пеће одбити.... <pb n="23" /> Ја је, нано, много волим, али то не смем казати баби, већ |
| ојка.</p> <p>— Е — дакле чуј!</p> <p>Ја је добре знам.{S} Распитивао сам, а — као што знаш ишао |
| а да девојци обележје.</p> <p>— А! која је та девојка?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђурића из |
| се јако уплашили, а нарочито Мара, која је опазила, да је председник Петар од некога другога до |
| љима.{S} Ето вам примера: несрећа, која је задесила кућу Јована Миловановића и Живана Ђурића, к |
| Крстивоја, па бих баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, те нас већ тера да је про |
| прагу саме старости — родила кћер, која је на крштењу добила име Марија, али су је од милости з |
| ерио јој се да је узме.</p> <p>— А која је то честита девојка?</p> <p>— То је Анђа Живанина, ње |
| > <l>...„БРАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> <l>КОЛЕВКА ЈЕ ДОМАћЕ НЕСРЕЋЕ...“</l> </quote> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ АН |
| ивоје хоће да се жени?</p> <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрадовала, ј |
| Богу!</p> <p>— А твој Крстивоје — нека је жив — порастао читав момак... па, не било му урока, |
| дан, леп и поштен младић.</p> <p>— Нека је та њихова доброта и поштење подаље од моје куће!{S} |
| ко јој је година, Живане?</p> <p>— Нека је жива, сад је узела осамнаесту...</p> <p>— Е па онда |
| кућу велика час.{S} Твој Крстивије нека је жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих на |
| гледа њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо, оно, што срце и памет кажу да је добро, а не |
| или су га у очи светог Николе.{S} Томка је плакала — Крстивоје ћутао је.{S} Мара се злурадо сме |
| јвећу леност и непослушност.{S} Спавала је изјутра до неко доба.{S} По устајању, наједе се, па |
| е имала намеру, а према њојзи удешавала је и своју љубав.{S} Главно јој је то било да дозна кад |
| које је намерила да изврши.{S} Гледала је више пута свога мужа како сав ознојен и даље цепа ст |
| ама.{S} Своју дугу и бујну косу, држала је обавијену око главе’ исто као варошке девојке — помо |
| ким улицама.{S} У разговору, пристајала је и с најгорим у селу.{S} По целе данове проводила по |
| умрети, него да без њега живи — нагнала је, те га једном запита:</p> <p>— Јово, ја бих те нешто |
| } Бледуњава месечева светлост продирала је кроз грање великих и старих грмова, који су пружали |
| ипак, јака месечева светлост продирала је, те се могло видети све, што су злочинци радили.</p> |
| на колима, и терајући волове посматрала је хоће ли спазити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с |
| у није надала, по своме обичају, устала је рано, те је почистила авлију и све по њој успремила. |
| ла је куда је хтела.{S} Као луда лутала је по сеоским улицама.{S} У разговору, пристајала је и |
| ече Живан.</p> <p>Вогу хвала, пристигла је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њ |
| S} Место вредноће и послушности, донела је највећу леност и непослушност.{S} Спавала је изјутра |
| ила ћуд.{S} Са својим Крстивојем почела је лепо живети.{S} Договарала се о њиховом будућем живо |
| >У недељу, у очи Божићних поклада, била је свадба Анђина.{S} Она је пошла за Цветка Вилимановог |
| n" /> <p>У недељу, по Митрову-дне, била је Јовина свадба.{S} Он је узео Перунику Гвозденову из |
| тите куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Крстивојем — расположена, као и на Јовиној.{S |
| невесела.{S} Све што је радила — радила је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} То је |
| оно, што се с Јовом договорила, чинила је све могућно, само да увери Крстивоја о својој љубави |
| бело вино“ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну кошуљу са узаним порупчићима, па онда чо |
| звали — Мара.{S} Живана и Марицу мучила је тешка помисао, да ће се угасити свећа мушке лозе Ђур |
| у.{S} Никада ништа радила није.{S} Ишла је куда је хтела.{S} Као луда лутала је по сеоским улиц |
| ог и понеше кући.</p> <p>За колима ишла је кукајући мајка и искупљени сељани с иследником и лек |
| ла своје обичне јутарње послове, отишла је у велику гостионску собу да је опаје и успреми.{S} П |
| А где је тетка Живана?</p> <p>— Отишла је цркви.{S} Али откуда је она теби тетка?</p> <p>— Ја |
| ро и поштено! — рече Томка.</p> <p>— Ма је ли теби, Томка, сврака мозак попила, кад тако говори |
| се лепом шареном тканицом.{S} На ногама је носила чарапе ишаране разнобојном вуницом и „штифлет |
| о и за себе и за своје родитеље, којима је зинула ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, |
| трже га из страховитих мисли, с којима је дошао својој кући.{S} Он се сети да су му волови гла |
| ељи нагоне их силом да се узму.{S} Њима је више стало до сједињења њихова два велика имања, но |
| Јакова и Живана и њихов споразум, веома је узнемирио и Мару и Крстивоја.{S} Обадвоје су слутили |
| ћом и вештином свршавала.</p> <p>Живана је отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па |
| овановића из Трстенице.</p> <p>Маријана је рођена у селу Дрену — вере православне.{S} Раденица |
| море и мало проспавају.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Бледуњава месечева светлост продира |
| овом договорила да убију Крстивоја, она је сасвим изменила ћуд.{S} Са својим Крстивојем почела |
| ину набелите, нарумените и окитите, она је онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испричао |
| .{S} Оно, ако ћемо право да кажемо, она је била у истини болесна и то јако болесна; јер је мест |
| > <p>— Моју би Перунику лако убили; она је трудна и чекали би порођај, па би је тада удавили за |
| не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је заборавила да дете не може бити од помоћи њеном сину |
| ејана, па ма у чију кућу отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути |
| поклада, била је свадба Анђина.{S} Она је пошла за Цветка Вилимановог из Љубинића.{S} За чести |
| неће поћи за другог.{S} Па после — она је паметна девојка...</p> <p>— Онда ти ниси паметна, ка |
| куповао разне <pb n="7" /> књиге, а она је радо читала, због чега је постала слободнија и говор |
| тра се карактера поквареног.{S} Владања је рђавог.{S} Позната је као здрава и телесно и душевно |
| и никаквога утицаја на Мару.{S} И мржња је све више обузимаше, као да је тек сад почела мрзети. |
| ресуда према учињеном злочину блага, па је пресудом својом Бр. 2778, све троје окривљених осуди |
| је покојни отац кириџијао трговцима, па је због тога и имао добре волове и окована кола.</p> <p |
| p> <p>Томка се бојала какве несреће, па је зато била на страни детета — свога јединца, и ако јо |
| , да би омогућила уговорено убиство, па је то и дознала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| дње време веома чудновато изгледало, па је кријући наредила своме слушчету Димитрију, да их пои |
| и се другим обећали. <pb n="66" /> Попа је само нешто мрмљао, што нико па ни он сам није разуме |
| и су им најмилији.</p> <p>Господин попа је одржао своју реч и на венчању није питао младенце, д |
| неком трговцу из Београда.{S} Еле, Мара је отворила магазу и стајала ту, док је Јова натоварио |
| <p>У имућној кући газда Живановој, Мара је негована како се то могу неговати само јединице имућ |
| послушао.</p> <p>На свадби својој, Мара је била тужна и нерасположена, а на Јовиној веома весел |
| е помагало, да се и он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи удешавала је и своју љуб |
| >Освануо је празник Спасов-дан.{S} Мара је, као и обично, устала рано.{S} Пошто је посвршавала |
| Обадвоје су слутили једно исто.{S} Мара је мислила: то ће бити тај мој имућни младожења, каквог |
| <p>И поведе волове кроз забран, а Мара је седела и даље на колима, и терајући волове посматрал |
| воје дете тражити прилику, а твоја Мара је за њ права прилика...{S} А после тога, да се не вали |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Мара је нестрпљиво чекала Јову, да му каже шта је са својом |
| а слободнија и говорљивија.</p> <p>Мара је својом лепотом и богатом ношњом надмашила све своје |
| ако се деси каква несрећа.</p> <p>Мара је у колима целим путем ћеретала, а Крстивоје је само н |
| ети рад Марин и Крстивојев.</p> <p>Мара је Крстивоја обасула пољупцима и морао је на њен захтев |
| марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први зрели девојачки поглед бацила на Јову.{S} |
| арошке девојке — помодарке.</p> <p>Мара је учила четири разреда основне школе, па — зар — што ј |
| а по хладовини да се врате.</p> <p>Мара је одмах сутрадан јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћ |
| другог не може више волети.</p> <p>Мара је ишла погнуте главе удубљена у тешку помисао, да ће ј |
| по одласку с вашара.</p> <p>— Па, добра је, бабо.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да |
| <p>— Па, добра је, бабо.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да нема девојке, као што је |
| Пази нека ти рука буде поуздана; секира је тешка, а ударац треба да је снажан.</p> <p>Мара се о |
| ану од овог грознег злочина, али — Ђура је био окорели зликовац.{S} Пошто спреман чекаше већ не |
| <p>Мари је седамнаест година.{S} Стаса је средњег, косе смеђе и бујне, обрва такође смеђих; оч |
| ео је само једну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепоти и по скромности била достојна њего |
| реног.{S} Владања је рђавог.{S} Позната је као здрава и телесно и душевно.</p> <p>(М. П.) предс |
| > <p>— Немој, бабо, да их кунеш, греота је!{S} Они су добри паметни и поштени људи и нису ми ни |
| својим родитељима.{S} Не ваља и грехота је родитеља увредити.{S} Али кад они хоће на силу да уб |
| е да ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, двоје несрећни — рече Мара.</p> <p>— Ма |
| „Дед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је било ноћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Д |
| p>Чим они дођоше, попа им каза све, шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да се он веома боји |
| живот од данас другаче окренути.{S} Шта је, да је — ту је!{S} Сад треба да живимо као прави муж |
| > <p>— Маро!{S} Оди, дете!</p> <p>— Шта је, нано?</p> <p>— Ти си чула, да те Јаков тражио за сн |
| ели Мару, Петар је запита:</p> <p>— Шта је снаша Маро?!</p> <p>— Погибе ми муж, мој добри Крсти |
| S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака д |
| а да му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме |
| нестрпљиво чекала Јову, да му каже шта је са својом наном разговарала.{S} Али, ево белаја!{S} |
| опада и њој.{S} С тога спремајте ви шта је потребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро доч |
| само састанете.{S} Ја сам, знајући шта је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учи |
| робудила, за то дотрчасмо да видимо шта је, па кад се таква несрећа десила, онда нам је хришћан |
| ере.{S} Томка отпоче:</p> <p>— Знаш шта је ново, Јакове?</p> <p>— Знам! — Ето, данас ћата Драгу |
| ерају.{S} При постављању вечере, Марица је казала Мари, да се није шалила, да ма што говори, до |
| о свакад! одговори Живан.</p> <p>Марица је, уз припомоћ Марину, поставила вечеру — и они су сел |
| лика, али је опет лако наћи.{S} Та наша је Посавина богата тиме.</p> <p>— Па да видиш, Живане, |
| беше отишла у вајат.</p> <p>— Знаш наша је Мара већ читава девојка, па ваља све прибавити, што |
| ма чим било да утврдимо.{S} Знаш, такав је адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> |
| а, имао је добра окована кола.{S} Његов је покојни отац кириџијао трговцима, па је због тога и |
| оја.</p> <p>Пролазећи кроз вашар, Јаков је пазио, неће ли где спазити Живана с његовима.{S} Кад |
| јом је казнио несрећне родитеље.{S} Бог је изнео страшне последице безумним родитељима, да виде |
| 54" /> <p>— Право велиш, Живане.{S} Бог је од своје стране учинио, те су наше куће измакле у ок |
| /p> <p>— Тешко и јесте, Живане, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.< |
| > <p>— Не знам каква је радница, каквог је поштења и нарави, али је, онако на очима, лепа девој |
| кући пословала, па није ни видела, кад је Крстивоје ушао у авлију.</p> <p>— Еј, тетка Живана! |
| га се она загледала још првих дана, кад је код њезина оца почео радити као кириџија, носећи му |
| > <p>Таква је, ето, изгледала Мара, кад је отворила вратнице Јакову Миловановићу, који је по ве |
| уј Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казати ње |
| о је била луда, што је волела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, |
| ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се о |
| клињали?</p> <p>— У нашој магази... кад је товарио шеницу и возио на Забреж; и то онога дана, к |
| м и надајте.</p> <p>— Право имаш... кад је наш Крстивоје мама, па то трпи!</p> <p>— Па ти би, к |
| ио, да се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута ск |
| и где спазити Живана с његовима.{S} Кад је пролазио поред шатри, он спази Живана где седи са св |
| е пробудио врисак ојађене мајке.{S} Кад је дошао, било се већ искупило неколико комшија, који м |
| љену совру, почеше сви вечерати.{S} Кад је било око пола вечере.{S} Томка отпоче:</p> <p>— Знаш |
| оворило и видело, што се радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова дивље викали: <hi> |
| ам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да товари шеницу; имала сам веома нужна пос |
| unit="subSection" /> <p>На Иван-дан кад је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, отишао је и Крс |
| id="SRP19002_C5"> <head>V</head> <p>Кад је Живан са својима стигао с вашара кући, он при вечери |
| могао устати од тешка пића.</p> <p>Кад је у свануће дошао онако јадан, он се својој Томки жали |
| сав у крви, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад је јадна мајка видела свога јединца мртва, гди, са разб |
| у не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао кући, Јова их је испратио.{S |
| и своју дату реч и заклетву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, видео је чистоћу, какве ретко има у к |
| е се сутра загледати и у другу.{S} Млад је, па капом тера ветар.{S} Већ знаш шта?</p> <p>— И Шт |
| ина, Живане?</p> <p>— Нека је жива, сад је узела осамнаесту...</p> <p>— Е па онда већ треба да |
| >Мало пре весели и задовољни Јова — сад је ишао по вашару сатрвен, сломљен!{S} Њему је срце пар |
| а дизала и просуте мрве чистила.{S} Све је то она остављала свекрви.</p> <p>— А зашто ти „госпо |
| нима села да руча или да вечера.{S} Све је она сама седела за ручком и вечером и своју совру ни |
| лучајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља мекана, па ваља упрегнути во |
| од капетана и морају ићи.</p> <p>— Овде је прече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — реч |
| уру.</p> <p>Кад су стигли с колима, где је Јова с Маром уговорила, Мара рече Крстивоју:</p> <p> |
| уће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је продавао храну неком трговцу из Београда.{S} Еле, Ма |
| ће обори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он, покисао, као |
| Петром стигоше у расвитак на место, где је, под дрвима, сав у крви, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад |
| ао што видиш њега на самом Заарежу, где је продаје трговцу, стаје пшеница по 38 гроша 100 ока.{ |
| ола.</p> <p>Јова је ислужио војску, где је такође био одликован као добар војник.{S} Као кириџи |
| била нана.</p> <pb n="56" /> <p>— А где је тетка Живана?</p> <p>— Отишла је цркви.{S} Али откуд |
| ога мој отац и мајка желе.{S} Крстивоје је тако исто мислио: да ће мара бити та његова имућна м |
| о... то би тако и требало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било д |
| олима целим путем ћеретала, а Крстивоје је само на Марина питања одговарао, иначе је ћутао.</p> |
| ам они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје је послушао.</p> <p>На свадби својој, Мара је била тужн |
| и њено примерно, морално владање, које је једна од највећих драгоцених особина једне добре и ч |
| новац расипао да спасе своје дете, које је сам упропастио.{S} Али му је било узалуд.{S} Страћио |
| а мислим да је то и највеће имаће, које је потребно нашој кући.</p> <p>— Богами и ако је дете — |
| петану изнели и „звечећи“ разлози, које је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буа |
| е, већ од помисли па страшно дело, које је намерила да изврши.{S} Гледала је више пута свога му |
| ови, који су били гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио те су због тога и били нај |
| вадесет прва му је година.{S} Од војске је ослобођен, једино за то, што је јединац у свога баба |
| оме саслушању код кмета Петра.{S} После је саслушао Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова одмах |
| ту да будеш весела и задовољна.{S} Боље је да се сада на мене срдиш, него после, у животу.{S} З |
| куповао и доносио разне књиге, нашта ме је навраћао онај проклети Завишо уча, кога негде отераш |
| бога никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уапсила, те сам ни кри |
| во зло учинили.{S} Господин уча учио ме је да радим што је добро и паметно и да читам књиге из |
| ти си, Маро, већ велика девојка, време је да ти тражимо младожењу... а?</p> <p>— Па има времен |
| >— Па има времена, нано!</p> <p>— Време је ту, кћери.{S} Ја мислим да си се већ загледала у кој |
| /p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза нани ран |
| за имаћем.{S} Што год више имају, тиме је и њихова жеља већа за што већим имаћем.</p> <p>— Шта |
| и у опште каквог немилог догађаја, коме је био узрок несавесни поступак родитеља при женидби и |
| Један сиромашак, који нема иикога; коме је, тако рећи, све имаће <hi>снага, здравље и ови волов |
| још казала Живану Марину жељу.{S} Томе је био узрок тај, што је Живан отишао у Београд до неки |
| — Ми смо најнесрећнији на свету, а томе је крив Крстивоје, што је послушао Јакова и Томку, који |
| у Јакову.{S} Настале су врућине — летње је време, <pb n="51" /> — па не знају да ли ће доћи из |
| дић.{S} Својом вредноћом зарадио је, те је од <pb n="8" /> Милована Настиног купио једну башту |
| опело на један онизак и ракљаст грм, те је одатле гледало шта се ради.</p> <p>Ма колико да је ш |
| <p>Мару је опет овај говор поразио, те је за часак ућутала.</p> <p>— А зар боље може знати вла |
| а, по своме обичају, устала је рано, те је почистила авлију и све по њој успремила.{S} И ако је |
| е се нана није ни досад љутила, нити те је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушн |
| ли да му дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, |
| е главе удубљена у тешку помисао, да ће је родитељи наморати да пође за Крстивоја, те није одма |
| пита Мара полако, а већ нагађаше шта ће је питати.</p> <p>— Јеси ли ти рекла нани да си бегенис |
| " /> <p>Дан је ведар и хладан.{S} Сунце је сијало, али, као да топлоту беше изгубило.{S} Сувомр |
| ечерали су и пошли у дрва.</p> <p>Сунце је још последњим зрацима осветљавало врхове високих дрв |
| само на Марина питања одговарао, иначе је ћутао.</p> <p>У забран су стигли у први сумрачак.</p |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Вече је.</p> <p>Стара Томка запалила свећу и спремила вечеру |
| о и треба Јакове.{S} Али — знаш јединче је, па нам је мучно тако брзо раставити се с њом и оста |
| , што су злочинци радили.</p> <p>Слушче је дакле с грма све чуло, што се говорило и видело, што |
| : „Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Младеж је таква: види Мару — заборави Анђу.</p> <p>— Мени је д |
| на је трудна и чекали би порођај, па би је тада удавили заједно с дететом, и рекао бих да је ум |
| ова и нехотице.</p> <p>— Шта?!{S} Ти би је убио! — рече Мара сва радосна.</p> <p>— Јест!{S} Ја |
| нђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си јо |
| Маром да ме жените.</p> <p>— О женидби је ствар свршена, само, ако Живан пристане да се оприја |
| Мани се ти тога говора, Крстивоје; теби је ваљда до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане |
| 2 гроша.{S} Ових 52 гроша, Маро, крвави је зној оних сиромаха, што су продали пшеницу, а богами |
| у у животу.{S} После њихове смрти, Јови је остало само два дана орања, једна кућица с малом оку |
| p>— Па зар ја морам слушати дете!{S} Ди је то било да место кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли |
| није одмах опазила да јој је Јова, који је такође дошао на вашар, и који се већ руковао с остал |
| ћу, видећи овако осакаћена човека, који је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук пот |
| ви имућни зеленаши — тражити зета, који је раван њему у свему.</p> <p>— Ја на то нећу пристати. |
| ћерком једног газда Живана Ђурића, који је један по један газда у посавини?{S} И то ја? — Један |
| — Мара има право — рече Крстивоје, који је слушао њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом |
| на Јову.{S} Јова је први и једини, који је у Марину срцу примљен и који ће на свагда остати у њ |
| златних новаца с једним крстићем, који је висио на средини ђердана и куцао је по прсима.{S} Оп |
| га изгубили на један ужасан начин, који је у овој приповетци испричан.</p> <p>Догађај овај није |
| тци испричао један страшан злочин, који је последица на силу и без љубави везаног брака.{S} Пос |
| рила вратнице Јакову Миловановићу, који је по вечерњој ладовини стигао Живановој кући.{S} Мара |
| Ене!{S} Зар тако наша Мара?!{S} А који је тај момак?</p> <p>— Јова Илић из Трстенице — рече Ма |
| Јовин и он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђуром.</p |
| т снажних и поштених људи.</p> <p>Сваки је чуо заповест Петрову.</p> <pb n="86" /> <p>На лицу М |
| еж.</p> <p>— Маро, ускликну Јова, да ли је то истина?</p> <p>— Истина, Јово, живота ми...</p> < |
| се није могао разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава.</p> <p>— Тако, — настави Мара,— са |
| Добро!{S} Нека тако буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда.</p> <p>— Н |
| .{S} После треба да се известимо, да ли је истина оно што је Јелена казала.</p> <p>— Батали ти |
| евојка, у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Мар |
| {S} Хтео је из њених уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка само с мајком |
| безуме, да га и упропасте.{S} Колико ли је и колико младих девојака и момака унесрећио сам роди |
| таквога момка треба добра прилика, али је опет лако наћи.{S} Та наша је Посавина богата тиме.< |
| ина лепа, здрава, вредна и поштена, али је уједно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу др |
| оцу, да је она већ заволела другог, али је девојачка стидљивост уздржа.</p> <p>Разговор, који с |
| чио се истина доста, како да почне, али је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао нешт |
| адница, каквог је поштења и нарави, али је, онако на очима, лепа девојка.</p> <p>— Е — дакле чу |
| ина, није имао бозна шта да вашари, али је знао, да ће тамо бити Живан са својима, па да промер |
| ја.{S} Истина не с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и |
| ма доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и најимућнија.{ |
| и јака киша и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише остао на истом месту скоро до сван |
| угасити свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара била велика радост у газда Живановој кући. |
| — —</p> <p>— Реци... шта?</p> <p>— Али је залуд... што те волим, јер си ти кћи имућног газда Ж |
| Маро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа не казује газда Живану, јер би ми могао оду |
| не знам!{S} Оно што сам учинио била ми је дужност.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Шт |
| зиној мајци, да је тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће одбити.... <pb n="23" /> Ј |
| Зато отварај очи!</p> <p>— Али, она ми је казала...</p> <p>— Шта ти је казала?!...{S} То се ме |
| е, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да |
| ла!{S} То је мени Јова сам казао, па ми је чак претио и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све |
| и дао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао господин попо, али ми је отимају људи, којима су |
| p>— Бог ми је дао господин попо, али ми је отимају људи, којима су дукати и бог и вера и срећа |
| срце притискује не могу сакрити; али ми је жао на тебе, што ниси много говорила те да ме бабо н |
| ивота ми.{S} Све што ти рекох, казао ми је Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази с, ћерком |
| ојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> |
| рава.</p> <p>— Маро, ти не знаш како ми је тешко да ти исповедим оно; што срце осећа.{S} Али ка |
| Петар.</p> <p>— Тешко мени!{S} Мало ми је несреће, што сам изгубила мужа, већ ево сад хоће Пет |
| /p> <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у б |
| {S} Ја сам тако научила.</p> <p>— То ми је мило!{S} Тако исто ради и моја Томка.</p> <p>— Баш ј |
| Гледај ти, Томка, те ми спреми, што ми је потребно кад пођем Живановој кући, а немој ми ту кој |
| жено?!</p> <p>— Говорим ти оно, што ми је дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у богато |
| ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па |
| еш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— Све, Ма |
| у се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, ј |
| бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, мени је много жао што нећеш да ми кажеш име те девојке?...</ |
| .</p> <p>— Него... знаш... овај... мени је стид, да ти то поменем...</p> <p>— Онда знаш шта?</p |
| да ти одобравам и не одобравак.{S} Мени је — као оцу — дужност, да те добро оженим, а теби — ка |
| , море?</p> <p>— Па тако, бабо.{S} Мени је казао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме поода |
| да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на За |
| иди Мару — заборави Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не |
| ако он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је казао да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: |
| зао да за њега нема више посла.{S} Мари је било криво, што Јова не поведе с њом разговор.{S} Он |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Мари је седамнаест година.{S} Стаса је средњег, косе смеђе и |
| о се исто десило и с Ђуром.</p> <p>Мари је владалачком милошћу смртна казна замењена са двадесе |
| јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тога чини што је д |
| за којом си крвљала, већ остављаш да ти је ја дижем? — рече јој једнога дана љутито свекрва.</p |
| p>— Неће бити маленкост.{S} Два пута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, господ |
| ли, она ми је казала...</p> <p>— Шта ти је казала?!...{S} То се мене ништа не тиче...{S} Ти чин |
| Маро не мога загледати у момка, који ти је прилика, већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ј |
| и — поче Крстивоје.</p> <p>— Са мном ти је слободно говорити, али само што је добро и поштено.< |
| Тако је, Јакове, имаш право.{S} Син ти је јединац.{S} А за такву кућу и таквога момка треба до |
| о свагдањем обичају, упита га: „како ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан |
| чује; он хоће имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ теб |
| Живан хоће само имућну кућу — па то ти је.{S} Ономад ме, мал’ није ударио, што сам му казала, |
| и старијега.{S} Биће готово све, што ти је потребно, само нека буде са срећом да Бог да.</p> </ |
| оне стране катанца.</p> <p>— Залуду ти је претња, бабо!{S} Он је то мени казао на само, те ник |
| p>После овога споразума, у њиховој кући је наступила промена дотадањег живота.{S} Мара, да би п |
| ела; не, чак је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она загледа |
| нда ћу ја да питам нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она прво пристане, па после да поради ко |
| тивојем.</p> <pb n="19" /> <p>Кристивој је био леп младић, правилно развијен.{S} Учио је само о |
| ала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет увек одговарао, да он без ње неможе никад бити |
| да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, то је и мени |
| Крстивоја, те није одмах опазила да јој је Јова, који је такође дошао на вашар, и који се већ р |
| и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане?</p> <p>— Нека је жива, сад је узела |
| ешавала је и своју љубав.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њ |
| >Томка се бојала какве несреће, јер јој је Марино понашање у последње време веома чудновато изг |
| тељи то нису могли поднети.{S} Отац јој је куповао разне <pb n="7" /> књиге, а она је радо чита |
| и опет не би састајали...{S} Ама, немој је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола више неће п |
| >Кад чу Анђа, шта Крстивоје говори, њој је било веома тешко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А |
| толико је опет свак волео Мару.{S} Свак је жалио Мару због њене несрећне удаје јер је она била |
| а.{S} И ако је Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет украшена лепим Анђини |
| није она баш све момке мрзела; не, чак је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстениц |
| .</p> <p>Кад су стигли у село, иследник је у општинској кући саслушао прво Димитрија, који у св |
| ра је отворила магазу и стајала ту, док је Јова натоварио кола.</p> <p>Јова је ислужио војску, |
| вице?</p> <p>— Не брини ти зато.{S} Док је наших кеса и овако красних капетана, као што је наш |
| неколико пута по свем телу.</p> <p>Док је овај зликовац вршио свој убилачки посао с особитим з |
| ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви данас чините велико зло, што упроп |
| што упропашћујете своју децу, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите — рече М |
| а кад се таква несрећа десила, онда нам је хришћанска дужност, да се овим несрећним женама нађе |
| акове.{S} Али — знаш јединче је, па нам је мучно тако брзо раставити се с њом и остати као два |
| ми, кмете убили овог човека?{S} Шта нам је учинио? — рекоше везани Јова и Ђура.</p> <p>— Ја не |
| и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> < |
| терала у гроб.{S} Ти си отров, који нам је кућу отровао! — рече Томка Мари.</p> <p>— Силом сте |
| ти Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђура.</p> < |
| еба да га носимо и да спремамо, што нам је за сарану потребно.</p> <p>— Лакше мало, снаша Маро, |
| ву?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: „Немој, бабо, ти тражити др |
| ошто ти у будуће није потребан, јер нам је доста један....</p> <p>После овога споразума, у њихо |
| из Дрена?</p> <p>— Знам!{S} Виђала сам је нише пута.</p> <p>— Па како ти се она допада?</p> <p |
| ; имала сам веома нужна посла, зато сам је и пустила да му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта је б |
| ам био будала, да не кажем луд, што сам је давао у школу, а још већа будала, што сам јој купова |
| једино из амишности за имањем, које им је сада остало пусто.{S} Чувајте од овакве несреће свој |
| главе и ћутаху као заливени.{S} Како им је било у души кад су чули своје родитеље, како баш пре |
| {S} Њега је Мара испод ораха, код којим је посведневно седела, спазила и изађе преда њ на вратн |
| а је нађена секира сва крвава.{S} Затим је лекар прегледао убивеног и нађе: да је секиром убиве |
| е се дрва дигоше.{S} Прибележи у каквом је положају нађен убивени под дрвима, крај кога је нађе |
| ипак то као да беше казна Божја, којом је казнио несрећне родитеље.{S} Бог је изнео страшне по |
| или — боље рећи — она сиротиња, с којом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> <pb n=" |
| nit="subSection" /> <p>При вечери Живан је причао својој Марици како је ћарио у Београду, и да |
| milestone unit="subSection" /> <p>Живан је по све дневно обијао прагове судија и адвоката.</p> |
| -дан, — рече Марица.</p> <p>— Сваки дан је божји.{S} Ми пристајемо,...{S} Иван-дан је добар... |
| више од живота свога.</p> <p>Сутра-дан је поранио и отишао господин попиној кући.</p> <p>— Доб |
| божји.{S} Ми пристајемо,...{S} Иван-дан је добар... осам дана још до њега.</p> <p>— Онда....{S} |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Дан је ведар и хладан.{S} Сунце је сијало, али, као да топл |
| ј Крстивије нека је жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но |
| е у буари.{S} Наравно, господин капетан је наредио своме писару да изврши пошто није био рад, д |
| лико жућака, као и попи.</p> <p>Капетан је познавао Јову, као добра и честита младића без икакв |
| p>После свадбе на неколико дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, који га је уапсио, казао му |
| рних брчића, на крају упредених.{S} Син је сиромашних родитеља, који већ нису у животу.{S} Посл |
| стоком и кожама.{S} Еле, како, тако, он је имао и прилично готових новапа.</p> <p>И ако је газд |
| > <p>— Залуду ти је претња, бабо!{S} Он је то мени казао на само, те нико није чуо.{S} А без св |
| трову-дне, била је Јовина свадба.{S} Он је узео Перунику Гвозденову из Пиромана.</p> <p>На Јови |
| и лако девојку за твог Крстивоја.{S} Он је добар и леп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја |
| p> <p>Догађај овај није измишљен.{S} Он је истинит.{S} Па имајући на уму чика љубине речи: <hi> |
| јој никад ништа није забрањивао.{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У та |
| Шта велиш, море!</p> <p>— Ето то.{S} Он је нашао девојку и хоће да идемо да је просимо.</p> <p> |
| одина од наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је сад у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ о |
| и још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, чини ми се мало јачих година од наше Маре....</p> < |
| ојих другова.{S} Но поред свега тога он је био стидљив и то у толикој мери, да није имао смелос |
| р ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вредан и поштен.{S} Али... он тако!...</p> <p |
| има и с овако грозним претњама — стигао је Јова, пред саму ноћ, својој сиромашној кућици, где с |
| повечерамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— Зна |
| трстеничке под 17 јулом бр. 429, издао је за Мару ово уверење о владању:</p> <p> <hi>Уверење</ |
| аишарлука.{S} Своје велико имаће стекао је као и сви остали зеленаши и каишари — дуплим интерес |
| ешке туге за изгубљеним сином, проламао је зору тринајестог Маја и пробудио готово цело село, ј |
| ицом и два јака вола.{S} Сем тога, имао је добра окована кола.{S} Његов је покојни отац кириџиј |
| као добар војник.{S} Као кириџија имао је додира са многим образованим људима, те се поред њих |
| га пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је каза |
| /p> <p>— Где сте ви?{S} Хајде... заспао је!...</p> <p>— Хајд Ђуро! рече Јова.{S} Немаш се чега |
| је Крстивоја обасула пољупцима и морао је на њен захтев метнути своју главу њој у крило.{S} Он |
| Кристивоје не мисли тако.{S} Бегенисао је једну девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, |
| о.{S} Око пуног и белог врата, звекетао је ђердан од крупних златних новаца с једним крстићем, |
| ја сам јој то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме |
| бележио исказе Марине и Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура изјави: да су иска |
| Знам! — Ето, данас ћата Драгутин читао је новине, како је од странаца узела наша влада у своје |
| .{S} Томка је плакала — Крстивоје ћутао је.{S} Мара се злурадо смешила.</p> <p>— Ти се смејеш н |
| љивости сво је постало бледо.{S} Осећао је страховити терет.{S} Чудио се што га ови онако преко |
| оји је висио на средини ђердана и куцао је по прсима.{S} Опасивала се лепом шареном тканицом.{S |
| расмотрив сву радњу по овом делу, нашао је, да је судска пресуда према учињеном злочину блага, |
| ата.</p> <p>Трошио је немилице.{S} Ишао је често у Београд и тамо силан новац расипао да спасе |
| ћу јадне деце.</p> <p>Једнога дана ишао је пријатељ Живану, да му се јада на његову Мару.{S} То |
| в отишао Живановој кући, у Дрен, отишао је и Крстивоје кући <pb n="55" /> своје комшике Живане |
| омшике Живане — Анђине мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с њиме учинише његови родитељи.{S} |
| дову-дне, на обреновачком вашару отишао је Живан с Марицом и Маром, да што провашаре, а највише |
| ле Марине свадбе сасвим случајно прошао је Јова улицом поред куће Миловановића.{S} Њега је Мара |
| срећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем тражити, јер знам добр |
| ој веома весела и расположена.{S} Слабо је коју игру пропустила, а да је није играла.{S} Ово Ма |
| му рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему будемо једнаки, те да једно другоме не б |
| Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас |
| час зајапурено лице од стидљивости сво је постало бледо.{S} Осећао је страховити терет.{S} Чуд |
| ац, није одупро својим родитељима, него је, као мама пристао да се венча с оном, коју не воли и |
| јер њу родитељи не дају за голаће, него је, и преко њезине воље, удају за ма каква човека, само |
| само обрађивао своје велико имаће, него је још и трговао са храном, стоком и кожама.{S} Еле, ка |
| ова кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>Мара се грозно светила.{S |
| тву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, видео је чистоћу, какве ретко има у којој кући њиног села, шт |
| .</p> <p>Јову подиђоше жмарци.{S} Видео је, да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање нароч |
| еш!</p> <p>— Ону, коју сам ја хтео узео је други, а друге девојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш |
| е сеоске девојке, а он на против, волео је само једну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепо |
| да ни помишљали.</p> <p>Крстивоје волео је Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за ланск |
| о га ови онако преко воље примише: хтео је о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учини |
| ти.{S} Зато викну Мару да дође.{S} Хтео је из њених уста да чује да ли је тако, јер је све мисл |
| а... једном речи на свима весељима, био је први у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојке су |
| и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, да се и он поврати. |
| и честита младића.</p> <p>Крстивоје био је такође добар, али га сељаци нису жалили за то, што с |
| Пиромана.</p> <p>На Јовиној свадби био је и Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје истина није хтео д |
| тен младић.{S} Својом вредноћом зарадио је, те је од <pb n="8" /> Милована Настиног купио једну |
| ој! — бар тако је мени казао. — Говорио је Јова као у бунилу. — Па онда, како би он могао прист |
| с великим ободом.{S} Свечаницима носио је чоани копоран, џемадан златом вежен и чоани фермен, |
| о.{S} Али му је било узалуд.{S} Страћио је готово све што је имао, а Мару је постигла заслужена |
| леп младић, правилно развијен.{S} Учио је само основну школу, јер му отац није дао да учи више |
| рагове судија и адвоката.</p> <p>Трошио је немилице.{S} Ишао је често у Београд и тамо силан но |
| уцањ из пушака среских пандура, завршио је говор Јовин и он се скљока низ колац, за који је био |
| којега је Живан ишао у Београд, свршио је онако како је желео, зато је покуповао у београдским |
| егенисати једну сироту девојку.{S} И ко је још у свету више волео празну кућу него пуну!?{S} Ти |
| ао, па ми је чак претио и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али баб |
| — Зашто би, нано, била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, па ће |
| авлију и све по њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна и ка |
| ребно нашој кући.</p> <p>— Богами и ако је дете — паметно каже!{S} Против Анђе не може нико ниш |
| г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти ниси |
| и прилично готових новапа.</p> <p>И ако је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао за н |
| <p>— Мени је драго и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, |
| нас ћата Драгутин читао је новине, како је од странаца узела наша влада у своје руке дуван и же |
| а сам га испричао читаоцима онако, како је текао, држећи се строго истине и избегавајући припов |
| инуо.</p> <p>— Па ја сам ти казала како је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али ја не могу теби ве |
| n="88" /> <p>Димитрије показа све како је било и ћата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам вас веза |
| ам свима, шта је било ноћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Драгутине ћато, запиши што |
| ивоје, а ти чини како те Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати пријатељи, само шт |
| авна власт са доктором, те да види како је човек погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти казала како је |
| па пошто прво осмотри и прибележи како је ствар нашао, нареди, те се дрва дигоше.{S} Прибележи |
| чери Живан је причао својој Марици како је ћарио у Београду, и да је купио повише ствари за Мар |
| ан ишао у Београд, свршио је онако како је желео, зато је покуповао у београдским дућанима пови |
| уђени попа.</p> <p>— Говорим онако како је у истини, господин попо!</p> <p>— Па ко ти то узима |
| зар боље може знати власт и доктор како је погинуо мој Крстивоје, него ја, која сам очима гледа |
| ла га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што је волела Јову, кад је њен Крстивоје |
| а, и јединица имућних родитеља.{S} Лако је мени наћи девојку за нашу кућу.</p> <p>— Ти велиш не |
| красних капетана, као што је наш — лако је то учинити.</p> <p>— Дакле остајете ли при речи.</p> |
| је казао да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам |
| о је! повикаше сви.</p> <p>— Јест, тако је, али то неће да разуме мој отац Живан и Крстивојев Ј |
| лију.</p> <p>— Еј, тетка Живана! — тако је нешто сад зовну Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе |
| p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>— Тако је! рекоше Анђа и Крстивоје.</p> <p>— Брак између вас, |
| да вас венча — рече Јова.</p> <p>— Тако је.{S} Јова право вели!{S} Ви то треба да учините — рек |
| д родитеља — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! — каза Јова и Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А с |
| лагословио — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! повикаше сви.</p> <p>— Јест, тако је, али то неће д |
| емо у невољи — рече Ђура.</p> <p>— Тако је — додаде Јова.</p> <p>— То је лепо, браћо, тако и тр |
| S} Морам тражити прилику.</p> <p>— Тако је, Јакове, имаш право.{S} Син ти је јединац.{S} А за т |
| они заверили, да се узму.</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>— Тако је! рекоше Анђа и Крстив |
| > <p>— Биће да није тако?</p> <p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се заклела и дала своју девојачку р |
| Ти знаш да је то ред.</p> <p>— Па тако је, Живане!{S} Ја против реда и обичаја никад нисам био |
| мо дужни бога слушати.</p> <p>— Па тако је Јакове, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да |
| е нећеш другом женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и |
| лаћима у нашим кућама?</p> <p>— Па тако је, Јакове, никако другаче.</p> <p>— А, шта ти велиш, с |
| ко и осталим врлинама.{S} Али ипак тако је у истини било.</p> <pb n="20" /> <p>Анђа је сирота д |
| е воли Анђу него живот свој! — бар тако је мени казао. — Говорио је Јова као у бунилу. — Па онд |
| ладожења?</p> <p>— На моју несрећу тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да девојци обележје.</p |
| исцепа га.{S} Сваки удар секире далеко је одјекивао по тихој и немој вечери и чињаше се као та |
| свадба и удадба Марина.</p> <p>У колико је сва околина мрзела Живана и Јакова због њиховог зеле |
| вог зеленашлука и кајишарлука, у толико је опет свак волео Мару.{S} Свак је жалио Мару због њен |
| јединац имућних родитеља.{S} Изгледало је да је богаштина највише њему и привлачила девојке.{S |
| <p>— Чула сам све што је рекло; казало је паметно.</p> <p>— Ама, чујеш ли, бабо, немој ти њему |
| ка сенка пружала по земљи.{S} Наступало је вече тихо, мирно и пријатно.{S} У гори хладовина зан |
| ријући иде за Маром и Кристивојем, било је очевидац, овога крвавог злочина, јер је ишло за њима |
| >Од Мариног разговора с мајком протекло је већ неколико дана, а њезина нана није још казала Жив |
| расположена, као и на Јовиној.{S} Врло је често разговарала с Анђом.{S} Казивала јој живот с К |
| мање пољубили.</p> <p>Ове ово потресло је Јакова и Томку толико, да су већ почели клети и себе |
| е оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p> |
| — Ја Живаново имаће и не тражим.{S} Оно је отета туђа мука и туђи зној.{S} Мени такво имаће не |
| га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, да буде сведок, ако се деси каква несрећа.</p> <p>М |
| Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, то је и мени кума Јелена причала, па чак да за то зна и Ја |
| на и весела, али, како долазе други, то је Мара била тужна и невесела.{S} Све што је радила — р |
| вана Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је Мара Живанова!</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па ја сам чу |
| комшију?</p> <p>— Истину си чула!{S} То је мени Јова сам казао, па ми је чак претио и убиством, |
| , који су силом венчали јединчад.{S} То је лишило живота <pb n="92" /> њихову децу, а и мене пр |
| ан и железницу.{S} Бог да прости.{S} То је код мене ново, а код тебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Наш |
| би се ти драге воље опријатељио.{S} То је за мене и моју кућу велика час.{S} Твој Крстивије не |
| де, јер јој се ништа није милило.{S} То је њена мајка опазила, па јој рече:</p> <p>— Маро, дете |
| <p>— Тако је — додаде Јова.</p> <p>— То је лепо, браћо, тако и треба — рече Петар.</p> <p>Томка |
| која је то честита девојка?</p> <p>— То је Анђа Живанина, његова комшика.</p> <p>— А ко, море, |
| слушам и за оно, што није паметно, а то је: да се никако не удајем него да останем да вас у ваш |
| Марин јаук, није потицао са срца, за то је дречао и био страшно досадан.</p> <p>Свакога је забо |
| ти имаш само да слушаш.</p> <p>— Па то је наморавање, бабо.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја само жел |
| — А! која је та девојка?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је Ма |
| као што сам то до сада</p> <p>— Али то је будалаштина, то не може бити!</p> <p>— Па, кад то не |
| с којом би се драге воље опријатељио то је твоја, Живане.{S} И право да ти кажем твоја ми се Ма |
| ад, свршио је онако како је желео, зато је покуповао у београдским дућанима повише разних ствар |
| ако могла да му поручи да дође.{S} Зато је морала чекати док сам дође.</p> <pb n="31" /> <p>Од |
| су наше куће измакле у околини.{S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, те да |
| ноћу, говорећи: „како је била луда, што је волела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од |
| же научити.{S} Јову сам бегенисала, што је вредан, леп и поштен младић.</p> <p>— Нека је та њих |
| ретко има у којој кући њиног села, што је најбољи доказ, да у тој кући има вредних женских рук |
| ање одговара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао Бог, да повечерамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао ј |
| на свету, а томе је крив Крстивоје, што је послушао Јакова и Томку, који би, као и мој Живан пр |
| ину жељу.{S} Томе је био узрок тај, што је Живан отишао у Београд до неких житарских трговаца, |
| ас, бабо, свагда поштујем и слушам, што је добро и паметно.{S} Чак сам малочас река, да пристај |
| и и прошевине, с том само разликом, што је господин попа, благодарећи пуним кесама Живана Ђурић |
| прави муж и жена.{S} Да заборавимо, што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо |
| војске је ослобођен, једино за то, што је јединац у свога баба.</p> <p>На свадбама, на заветин |
| м.{S} У Јову сам се загледала зато, што је вредан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисал |
| о његов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је моли да му опрости, што мора пог |
| лели поред њене доброте још и зато, што је она хтела да пође за Јову, кога су сви волели, као д |
| е он вама неће допасти — само зато, што је сиромах?</p> <gap unit="graphic" /> <!-- <hi>Немој т |
| и разреда основне школе, па — зар — што је била јединица, отац је не хте давати да се даље школ |
| Мара била тужна и невесела.{S} Све што је радила — радила је као од беде, јер јој се ништа ниј |
| — рече Јаков.</p> <p>— Чула сам све што је рекло; казало је паметно.</p> <p>— Ама, чујеш ли, ба |
| ло узалуд.{S} Страћио је готово све што је имао, а Мару је постигла заслужена казна.</p> <p>На |
| о што је и ја волим.{S} С тога чини што је добро и паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо |
| S} Господин уча учио ме је да радим што је добро и паметно и да читам књиге из којих се то може |
| запита Димитрија и он му каза, као што је мало час казао осталима.{S} Тада заповеди, да сви ид |
| о Димитрија, који у свему каза, као што је казао на своме саслушању код кмета Петра.{S} После ј |
| кеса и овако красних капетана, као што је наш — лако је то учинити.</p> <p>— Дакле остајете ли |
| и ономад рече: да нема девојке, као што је Анђа Живанина, и да се нећеш другом женити.</p> <p>— |
| би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, стварају и такве, као што сте ви и ов |
| зликовац и њега исто тако убио, као што је убио његовога газду, те да их, као сведок не изда.</ |
| сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тога чини што је добро и паметно, ј |
| го ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго....“ Ма колико да је Мара полагано певала |
| го ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.{S} Стр.{S}27.</hi> --> <pb n="49" /> <p> |
| м ти је слободно говорити, али само што је добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они заједно |
| ру не бих нашао бољег пријатеља, но што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одговорит |
| а се известимо, да ли је истина оно што је Јелена казала.</p> <p>— Батали ти то, Марице!{S} Што |
| кућу отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим ле |
| о им одрицање није ништа вајдило, пошто је иследна власт прибавила масу необоривих доказа, који |
| а 100 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} А то |
| ку собу да је опаје и успреми.{S} Пошто је опајала, протресла јастуке поњаве, а собу уредила, у |
| ња Крстивоје заспа као заклан.{S} Пошто је утврдио сан, Мара му полагано спусти главу на гуњ, п |
| је, као и обично, устала рано.{S} Пошто је посвршавала своје обичне јутарње послове, отишла је |
| воје викнуше, да не убија.</p> <p>Пошто је иследник забележио исказе Марине и Јовине, запитао ј |
| 19002_C3"> <head>III.</head> <p>Освануо је празник Спасов-дан.{S} Мара је, као и обично, устала |
| P19002_C7"> <head>VII</head> <p>Освануо је Иван-дан.</p> <p>Мара, и мајка јој Марица, устале су |
| метно, што једно дериште говори.{S} Зар је она паметна, кад воли да се уда за голог Јову Илића |
| тако рећи јучерањој млади.</p> <p>— Зар је, Јово, тако била велика љубав према мени, да данас н |
| вет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од запалења плућа, да не би казао о |
| умље. —</p> <p>Кад су срели Мару, Петар је запита:</p> <p>— Шта је снаша Маро?!</p> <p>— Погибе |
| а, с којом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> <pb n="36" /> <p>На вашар је дошао и |
| ко близу.</p> <pb n="36" /> <p>На вашар је дошао и Јаков Миловановић са својима.{S} Он, истина, |
| ст, ником није чудновата изгледала, јер је сваком била позната несрећна свадба и удадба Марина. |
| ив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и |
| је очевидац, овога крвавог злочина, јер је ишло за њима, па кад су изабрали место, испрегли вол |
| еоград до неких житарских трговаца, јер је с њима имао нека посла.</p> <p>Посао, рад којега је |
| новића текли су дани грђи од грђег, јер је Мара сваког дана све горе поступала са свекром и све |
| ише, али уједно и веома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти и |
| да сте се овде код мене састајали, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— З |
| о није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — господин капетану чиста савест, као и попи |
| з њених уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка само с мајком шалила.</p> |
| ку и нек не мисли на Живанову Мару, јер је за живота мога неће добити... — одговори љутито Жива |
| смејала што сам се у њу загледао... јер је она богата, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, |
| у истини болесна и то јако болесна; јер је место дотадање веселости, песме и смеха — наступила |
| жалио Мару због њене несрећне удаје јер је она била добра девојка, коју су упропастили њени род |
| узимате из љубави и драге воље, или вас је неко наморао и наговорио“.{S} Они су били обадвоје с |
| рвета — рече лукаво Петар.</p> <p>— Нас је кукњава пробудила, за то дотрчасмо да видимо шта је, |
| је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од силних <pb n="52" /> суза и туге |
| <p>— На моју несрећу тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да девојци обележје.</p> <p>— А! која |
| ласу је био газда Живан Ђурић, — Познат је био због свога великог имаћа, а боме и због свога зе |
| искреној љубави, здрављу и раду, живот је <hi>права срећа</hi> .</p> <p>— Чудим се, Јово, што |
| p>После извесног времена, иследна власт је ово дело иследила и окривљене спровела суду.{S} Па з |
| ре, али није хтео да одустане Ђура, већ је извршио убиство, и ако они двоје викнуше, да не убиј |
| Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p |
| нала да Јова ћути због стидљивости, већ је мислила да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бе |
| „Еј! није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго....“ Ма колико да је Мара по |
| Еј, није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.{S} Стр.{S}27.</hi> --> <pb |
| .</p> <p>Преседник општински Петар, већ је био устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађене м |
| а се грозно светила.{S} Њена освета већ је почела да се остварује.{S} Јаков — због њезина посту |
| служили сте, да вас бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље |
| е у околини.{S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, те да од јако ове две кућ |
| а бих баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, те нас већ тера да је просимо?</p> <p> |
| сположена због тешких мисли из којих ју је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је на вашар дошао само |
| да започне ма какав говор с Маром, коју је већ толико волео, да му се чинило, е би полудео, кад |
| вита помисао, да ће му отети Мару, коју је волео више од живота свога.</p> <p>Сутра-дан је пора |
| вриска трже Јову из бесвесности, у коју је мало час пао, због крвавог злочина.</p> <p>— Шта учи |
| вагда чисто и лепо.{S} Двадесет прва му је година.{S} Од војске је ослобођен, једино за то, што |
| и је платио по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на са |
| и нађе: да је секиром убивен и то да му је прво разбивена глава, па после ударан по телу и тек |
| елен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3 гроша |
| Јова је необично леп младић. — Тада му је било 24 године.{S} У лицу је црномањаст, округлих и |
| а младића без икаквих мана, али која му је вајда од тога, кад су се капетану изнели и „звечећи“ |
| оје истина није хтео да иде, али кад му је Мара казала:</p> <pb n="71" /> <p>— На Јовину и Анђи |
| {S} Штогод се више с њоме виђао, све му је више и прирашћивала за срце.</p> <p>Једног дана, кад |
| дете, које је сам упропастио.{S} Али му је било узалуд.{S} Страћио је готово све што је имао, а |
| .{S} Писар, који га је уапсио, казао му је да су га уапсили зато, што га је тужио Живан и Јаков |
| пак сматрао за несрећног човека, јер му је његова добра Марица, тек у седамнаестој години брачн |
| шао по вашару сатрвен, сломљен!{S} Њему је срце парала страховита мисао, да је Живан обећао Мар |
| ије од све сеоске момчадије.{S} На њему је свагда била чиста бела кошуља и гаће, чоани тозлуци, |
| ну кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чему је ствар, па се побоја од оправданог гњева Јовиног...</ |
| да види света.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она сиротиња, с којом је |
| а колико да је Мара полагано певала, њу је ипак мајка чула, и улазећи у собу, рече:</p> <p>— Пе |
| исту и готово увек нову одећу.{S} Сукњу је носила од лепе домаће тканине — рукотворина њезине м |
| ој мржњи против куће Миловановића, Мару је почела лагано да спопада мисао и о самом злочину.{S} |
| раћио је готово све што је имао, а Мару је постигла заслужена казна.</p> <p>На дан претреса Мар |
| пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор поразио, те је за часак ућутала.</p> |
| је на крштењу добила име Марија, али су је од милости звали — Мара.{S} Живана и Марицу мучила ј |
| ској посавини, а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — Познат је био због свога ве |
| другаче окренути.{S} Шта је, да је — ту је!{S} Сад треба да живимо као прави муж и жена.{S} Да |
| орила, Мара рече Крстивоју:</p> <p>— Ту је добро; ту су стари грмови.{S} Ја мислим ту да сечемо |
| соби.{S} Нешто је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо разложимо, да ће јој д |
| — Тада му је било 24 године.{S} У лицу је црномањаст, округлих и једрих образа, очију крупних |
| е Крстивоје с Маром пошао кући, Јова их је испратио.{S} Праштајући се с Јовом, Мара му рече: „С |
| .{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа их је хватала.{S} Хтедоше да одустану од овог грознег злоч |
| ољни и без њиховог признања.{S} Зато их је ваљевски суд, пресудом својом Бр. 23438, <pb n="91" |
| ни су се џапали и претили Петру, што их је, ни криве ни дужне, осрамотио.</p> <p>— Сад ћете чут |
| терао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нехотице.</p> <p>— Шта?!{S} |
| а сва радосна.</p> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио, само да могу тебе узети и с тобом срећан бити! |
| имућну <pb n="38" /> девојку, а таквих је у нас ређе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина кућа у на |
| а, те да купујем детету књиге, из којих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} |
| тац није дао да учи више школе; јединац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као си |
| , па — зар — што је била јединица, отац је не хте давати да се даље школује, јер би морала ићи |
| весељима, био је први у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојке су се отимале, која ће се п |
| ко исто ради и моја Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем |
| ..{S} А после тога, да се не валим, наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те |
| задруге Миловановића из Трстенице, још је у животу само стари Јаков с његовом Томком и сином К |
| и душевно.</p> <p>(М. П.) председник П. Јевремовић.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Жива |
| м изгубила мужа, већ ево сад хоће Петар Јевремовић да начини, да сам га ја с оним поштеним људм |
| о један газда у посавини?{S} И то ја? — Један сиромашак, који нема иикога; коме је, тако рећи, |
| кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја — један сиромашак.{S} Ти мене, као јединица тако имућна о |
| Настиног купио једну башту купусару, а један дан орања од Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се носи |
| у били у колу заједно, али никада ни за један тренут, није се једно другом допадало.{S} Они на |
| ушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт државна дође.</p> <p>— А за што то |
| ад, коју су после због тога изгубили на један ужасан начин, који је у овој приповетци испричан. |
| ве и почели сећи дрва, оно се попело на један онизак и ракљаст грм, те је одатле гледало шта се |
| будуће није потребан, јер нам је доста један....</p> <p>После овога споразума, у њиховој кући |
| их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припомоћ Марину Крстивоје обори |
| ком једног газда Живана Ђурића, који је један по један газда у посавини?{S} И то ја? — Један си |
| га Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак један, да слушам тога безбожника, те да купујем детету |
| ја сам у овој мојој приповетци испричао један страшан злочин, који је последица на силу и без љ |
| чај....</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо један другом од глади, већ из љубави и пријатељства — р |
| г газда Живана Ђурића, који је један по један газда у посавини?{S} И то ја? — Један сиромашак, |
| м заспалога Крстивоја.{S} Мара и Јова у један глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спусти тешк |
| e unit="subSection" /> <pb n="78" /> <p>Једанаестога маја, у вече, у постељи договоре се да сут |
| С читавим потоком суза рече Мара — још једаред вас молим, не <pb n="47" /> дајте ме у кућу Мил |
| говори, њој је било веома тешко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису да |
| {S} Том се приликом толико напио, да се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега п |
| } Зато настигурно мислим, да ће и Живан једва дочекати и без речи дати своју Мару за нашег Крст |
| је у нас ређе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина кућа у нашој Посавини, с којом би се драге воље |
| а ти, Јакове, кад велиш да је моја кућа једина у Посавини с којом би се ти драге воље опријатељ |
| јер му отац није дао да учи више школе; јединац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S |
| ко нека девојка.</p> <p>— Шта ћемо.{S} Јединац па га пазимо ка мало воде на длану.</p> <p>— И |
| чит, лепо одевен, а по врх свега тога — јединац имућних родитеља.{S} Изгледало је да је богашти |
| . то би тако и требало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добр |
| ко је, Јакове, имаш право.{S} Син ти је јединац.{S} А за такву кућу и таквога момка треба добра |
| јске је ослобођен, једино за то, што је јединац у свога баба.</p> <p>На свадбама, на заветинама |
| д тога?!{S} Ја сам сирота девојка, а ти јединац имућне куће Миловановића...</p> <p>— Зар, ако с |
| ивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> јединица.{S} Зато н |
| тресе све присутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не растужи и који беше по |
| оглед бацила на Јову.{S} Јова је први и једини, који је у Марину срцу примљен и који ће на сваг |
| нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> јединица.{S} Зато настигурно мислим, да ће и Живан једв |
| </hi></p> <p>— Па зар за то, што сам ја јединица, кћи имућног оца, да са мном не смеш говорити? |
| а основне школе, па — зар — што је била јединица, отац је не хте давати да се даље школује, јер |
| Богу доста лепих и имућних мирашчика, и јединица имућних родитеља.{S} Лако је мени наћи девојку |
| девојка, па још од добре вамилије, а и јединица у онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу прос |
| а ја — један сиромашак.{S} Ти мене, као јединица тако имућна оца не можеш волети...{S} Баш кад |
| аци њезина необична здравља.</p> <p>Као јединица имућних родитеља, Мара се лепо носила.{S} Вазд |
| своје деце, срећу свога јединца и своје јединице.{S} Но се чудим теби, господин попо, како си м |
| Али, треба нам се старати о срећи наше јединице, а ту треба паметно и лепо да се разговоримо.{ |
| негована како се то могу неговати само јединице имућних родитеља.</p> <milestone unit="subSect |
| дућанима повише разних ствари за своју јединицу и — вратио се кући.</p> <p>Мара га је још на в |
| еститу Анђу, већ хоће имућну Мару, вашу јединицу.</p> <p>— Е, сад видим и морам признати, да са |
| о би ми могли учинити ту бруку, да нашу јединицу дамо једном голаћу, па баш да је све тако — ка |
| ац.{S} Они су овај брак на силу везали, једино из амишности за имањем, које им је сада остало п |
| у је година.{S} Од војске је ослобођен, једино за то, што је јединац у свога баба.</p> <p>На св |
| а је зато била на страни детета — свога јединца, и ако јој се Мара јако допадала (наравно због |
| </p> <p>Кад је јадна мајка видела свога јединца мртва, гди, са разбијеном главом лежи под дрвим |
| ећу и будућност своје деце, срећу свога јединца и своје јединице.{S} Но се чудим теби, господин |
| ћној мајци страшну и грозну смрт њезина јединца.{S} Њен бони и срцепарајући врисак од тешке туг |
| и Живана Ђурића, који су силом венчали јединчад.{S} То је лишило живота <pb n="92" /> њихову д |
| што већим имањем, на силу венчали своју јединчад, коју су после због тога изгубили на један ужа |
| и по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јединче!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, који ми де |
| > <p>— Ја сам мајка и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А зар, море, није оно и моје?!</p> <p |
| <p>— Оно и треба Јакове.{S} Али — знаш јединче је, па нам је мучно тако брзо раставити се с њо |
| ти, Јови је остало само два дана орања, једна кућица с малом окућницом и два јака вола.{S} Сем |
| је само једну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепоти и по скромности била достојна његове |
| њено примерно, морално владање, које је једна од највећих драгоцених особина једне добре и чест |
| тељимо, те да од јако ове две куће буду једна кућа — кућа наше деце.</p> <p>— Па добро, пријате |
| Баш је сам Бот досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог |
| овољна, а и право је, да у свему будемо једнаки, те да једно другоме не би имали шта пребациват |
| уро, да од бога нађеш?! — рече Јова још једнако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти са својом будућ |
| је једна од највећих драгоцених особина једне добре и честите девојке.</p> <p>Кристивоје се поо |
| ко се ти... овај... не би љутила онако, једним пољупцем...</p> <p>Загрлише се.{S} На уснама њих |
| о је ђердан од крупних златних новаца с једним крстићем, који је висио на средини ђердана и куц |
| } Последица, дакле, несавесног поступка једних несрећних родитеља, који су, из проклете грамзив |
| а га је шашољила по коси. <pb n="80" /> Једно због тешког умора, а друго због шашољења Крстивој |
| во је, да у свему будемо једнаки, те да једно другоме не би имали шта пребацивати.{S} Љуби и гр |
| оворили су: да су се одавно волели и да једно без другога нису могли живети.{S} Зато су се дого |
| <p>— Па<ref target="#SRP19002_N1" /> за једно две три недеље била би спремна, те за то мислим п |
| али никада ни за један тренут, није се једно другом допадало.{S} Они на то нису никада ни поми |
| Крстивоје, за све ово време, ми смо се једно спрам другог понашали, као да нисмо муж и жена.{S |
| дин попи на венчању, у цркви, да нећете једно друго, већ да су вас родитељи нагнали, те попа не |
| е.</p> <p>— Кажите родитељима да нећете једно друго и да се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то |
| љупцима запечатили своју заклетву да ће једно друго узети.{S} Али кад га је Мара онако нераспол |
| стида и радости занемили.{S} Не смедоше једно другом у очи погледати, а још мање што рећи.{S} И |
| се са Маром Живановом поодавно пазим и једно смо се другом заклели на верност.{S} Крстивоје се |
| ли се воле и да ли драговољно из љубави једно за друго полазе, или по чијем нагону.{S} Ови неср |
| крпа бледи, у бесвесном стању, стајали једно до друго, наваљени на грм.</p> <p>Ђура, видећи их |
| ару и Крстивоја.{S} Обадвоје су слутили једно исто.{S} Мара је мислила: то ће бити тај мој имућ |
| могао наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, па би био грех да га унесрећимо, ако му дру |
| >— И треба, и треба.{S} Ми што имамо по једно треба да чувамо к’о зеницу.</p> <pb n="37" /> <p> |
| велиш да <pb n="35" /> је паметно, што једно дериште говори.{S} Зар је она паметна, кад воли д |
| лепих, вредних и поштених младића, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе можемо само таквом момк |
| ели?</p> <p>— Вели да је већ бегенисала једног момка.</p> <p>— Ене!{S} Зар тако наша Мара?!{S} |
| отражи Јову и Ђуру, који из хлада испод једног великог грма, изиђоше пред Мару.</p> <p>— Маро?< |
| КО РЕЧИ НАПРЕД</head> <p>Нема готово ни једног села у нашој лепој домовини, у којем се не би мо |
| м те: шта бих ја имао говорити с ћерком једног газда Живана Ђурића, који је један по један газд |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног дана, по свршеном испиту и прошевини, небаш случ |
| је више и прирашћивала за срце.</p> <p>Једног дана, кад дође да товари жито, газда Живана није |
| лела, твој те баба и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована Илића из Трстенца.</p> <p>— А |
| ете, зашто тако радиш? — рече јој Томка једнога дана.</p> <p>— А шта ти ја радим?</p> <p>— Ти, |
| ш све момке мрзела; не, чак је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега |
| остављаш да ти је ја дижем? — рече јој једнога дана љутито свекрва.</p> <pb n="73" /> <p>— А з |
| — Зар он — голаћ — да се пази с, ћерком једнога Живана Ђурића, па још да се с њоме заверио, да |
| и ударац.{S} Јова и Мара измакоше се до једнога најблишега грма, а Ђура се намести и чекаше од |
| ог светио за несрећу јадне деце.</p> <p>Једнога дана ишао је пријатељ Живану, да му се јада на |
| “.{S} Они су били обадвоје сложни да ти једногласно кажу: да их наморавају родитељи и да су се |
| а.</p> <p>На свадбама, на заветинама... једном речи на свима весељима, био је први у колу.{S} И |
| го да без њега живи — нагнала је, те га једном запита:</p> <p>— Јово, ја бих те нешто питала, а |
| учинити ту бруку, да нашу јединицу дамо једном голаћу, па баш да је све тако — као што ти рече. |
| истивоје не мисли тако.{S} Бегенисао је једну девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да |
| {S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти се, дијете.</p> <p>— А што, ба |
| Мару, то исто казати: „Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Младеж је таква: види Мару — заборави Анђ |
| аква, море, памет?!</p> <p>— Бегенисати једну сироту девојку.{S} И ко је још у свету више волео |
| од <pb n="8" /> Милована Настиног купио једну башту купусару, а један дан орања од Крсте Митров |
| девојке, а он на против, волео је само једну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепоти и по |
| на против, волео је само једну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепоти и по скромности била |
| Па добро, Јово, зар се ти још ниси ни у једну девојку загледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не |
| " /> неко време, како сам се загледао у једну девојку.{S} Веруј Богу, да би ми веома тешко било |
| а ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од силних < |
| ених као зреле јагоде; образа пуначких, једрих и румених.{S} Еле, све су ово били знаци њезина |
| не.{S} У лицу је црномањаст, округлих и једрих образа, очију крупних и црних као трњине; носа п |
| а света, који слути несрећу.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ од помисли па страшно дело, кој |
| и секиру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа их је хватала.{S} Хтедоше да одустану од овог гроз |
| ару, кад остаде сама спопаде страховита језа и самртнички страх.{S} Све јој се чињаше, да Крист |
| у, нити с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам погодила?</p> <p>— Вараш се Маро, промуца Ј |
| .. ја се нећу никад женити.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да ћеш ме послушати у свему?</p> <p>— |
| за вас — каза Јелена.</p> <p>— Збогом, Јелена!{S} Хвала ти.{S} Нећемо ником казати — рекоше св |
| ер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— Збогом, Јелена!{S} Хвала ти.{S} Нећемо |
| море, то теби каза?</p> <p>— Наша кума Јелена.</p> <p>— Откуд она то зна?</p> <pb n="44" /> <p |
| ла.</p> <p>— До душе, то је и мени кума Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков — рече Мари |
| е известимо, да ли је истина оно што је Јелена казала.</p> <p>— Батали ти то, Марице!{S} Што се |
| него да сте нагнани од родитеља — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! — каза Јова и Анђа.</p> <p>— |
| таће од моје стране вечита тајна — рече Јелена.</p> <p>Мара, као најслободнија, отпоче говор:</ |
| и узели и сам би Бог благословио — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! повикаше сви.</p> <p>— Јест, |
| ели!{S} Ви то треба да учините — рекоше Јелена и Анђа.</p> <p>— Ми смо се спремали да то кажемо |
| и су се код Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова.{S} Састали су |
| љу са узаним порупчићима, па онда чоано јелече, на прсима изрезано и златом вежено.{S} Око пуно |
| он се ипак сматрао за несрећног човека, јер му је његова добра Марица, тек у седамнаестој годин |
| <p>— Ја видим да си ти паметна девојка, јер о свему паметно судиш.{S} Но, често пута, родитељи, |
| S} То ми је мило, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће добро понети лети |
| селост, ником није чудновата изгледала, јер је сваком била позната несрећна свадба и удадба Мар |
| , коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> |
| ама волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас све волим.{S} Ове две девојке што су ми своје; |
| сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p |
| имао потребе да своју наредбу понавља, јер су на прву заповест везани обојица.{S} Оне страшне |
| би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вре |
| и крив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја |
| ило је очевидац, овога крвавог злочина, јер је ишло за њима, па кад су изабрали место, испрегли |
| и било добро да му и млада буде имућна, јер, што више имају — то боље.{S} Али, ево белаја.{S} К |
| n="47" /> дајте ме у кућу Миловановића, јер ћу у њој бити несрећна!...</p> <p>— Волим ја, кћери |
| остао на истом месту скоро до сванућа, јер није могао устати од тешка пића.</p> <p>Кад је у св |
| у Београд до неких житарских трговаца, јер је с њима имао нека посла.</p> <p>Посао, рад којега |
| анете.{S} Ја сам, знајући шта је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учинила, јер |
| ловановића текли су дани грђи од грђег, јер је Мара сваког дана све горе поступала са свекром и |
| те и успреме, да доведу све у свој ред, јер се надају госту Јакову.{S} Настале су врућине — лет |
| заволети.</p> <p>— Немој, тако, Јакове, јер и сам знаш многе, који су се тако на силу узели, па |
| што је радила — радила је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} То је њена мајка опази |
| се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи не дају за голаће, него је, и преко њез |
| ац је не хте давати да се даље школује, јер би морала ићи далеко од куће, а родитељи то нису мо |
| а да изнесе столицу да Крстивоје седне, јер није хтела да га у кућу зове, кад јој ту није била |
| p> <p>— Ти си, дете, паметнија од мене, јер си учила школе и читала књиге, па можеш имати и пра |
| , а собу уредила, узе да чисти прозоре, јер газда Живанова кућа имађаше свуда на прозорима стак |
| дувана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш |
| ивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не можете утећи!..</p> <p>Убилисте мене, убилисте и |
| .</p> <p>Томка се бојала какве несреће, јер јој је Марино понашање у последње време веома чудно |
| рена и Јаков Миловановић, из Трстенице, јер и они сматрају да је сваки онај луд, који нема пуну |
| а мужа поменули, убити као свако пашче, јер би ми он отровао живот, уништио срећу, разорио наду |
| збунише, али уједно и веома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром разговара.</p> <p>— |
| ару да запитамо, да ли га она бегенише, јер се <pb n="42" /> бојим да неће бити с њим срећна, а |
| b n="60" /> много смелији и отворенији, јер га на то научи тешка несрећа и страховита помисао, |
| оме, да сте се овде код мене састајали, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p |
| родитељи то учинили, онда би ме убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја би |
| дитеља, као и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љубави, здрављу и раду, живот је <h |
| у Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: „Немој, бабо, ти тр |
| јеш ли, бабо, немој ти њему одобравати, јер ја никако нећу пристати да Анђа буде наша сна.</p> |
| и ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.< |
| већ мислим, али ти нисам могла казати, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Са |
| великом забрану!</p> <p>— Немој кукати, јер од тога нема вајде.{S} Већ води нас, где се то дого |
| еци да се убијем, и то ћу те послушати, јер ми и иначе живот више није ни зашта!</p> <p>— На ип |
| рећан ти пут!{S} Немам те за што клети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве бити несрећан |
| имућан и ја те у њега не смем тражити, јер знам добро да ми те неће ни дати, него ће и он — ка |
| p>— За мене, бабо, немој другу тражити, јер ти опет велим, да другу нећу.</p> <p>Пошто Крстивој |
| што су продали пшеницу, а богами и мој, јер као <pb n="15" /> што ти рекох, он ми плаћа 3 гроша |
| ешто, што ја никако не могу да верујем, јер бих тад држао да си се избезумила.</p> <p>— А шта т |
| ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— |
| да пођем за човека, кога не бегенишем, јер би то била велика греота.</p> <p>— Примам ја тај гр |
| ћу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упропашћују срећу и будућност св |
| ш казне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу само да се светим |
| </p> <p>— Али је залуд... што те волим, јер си ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја — један |
| <p>— Ја знам добро, Маро, шта говорим, јер сам видео, да већина имућних људи тако поступају са |
| пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — господин капетану чиста савест, као и |
| ад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Н |
| турим, пошто ти у будуће није потребан, јер нам је доста један....</p> <p>После овога споразума |
| p>— Знам ја, човече, да ти ниси гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да се учини обичај. |
| и код њега радим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и код других газда, већ би ми било теш |
| дник општински Петар, већ је био устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађене мајке.{S} Кад ј |
| а покваре венчање Марино и Крстивојево, јер оно свима доноси несрећу.</p> <p>— Ви сте, децо, св |
| ли то.{S} Но добро, што си ме потсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево т |
| је из њених уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка само с мајком шалила.< |
| естог Маја и пробудио готово цело село, јер још не беше свануло.</p> <pb n="84" /> <p>Комшије с |
| Јовину и Анђину свадбу треба да идемо, јер су нам они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје је посл |
| е не треба да тражите рад и послушност, јер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу да слушам у кући, |
| ека Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гл |
| казало: „Немој, бабо, ти тражити другу, јер се ја с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти |
| азвијен.{S} Учио је само основну школу, јер му отац није дао да учи више школе; јединац је, па |
| ете, будите веома пажљиви у томе послу, јер од тога зависи срећа ваше деце.</p> <p>Ви, који се |
| оли је да ништа не казује газда Живану, јер би ми могао одузети посао, који код њега радим!{S} |
| као: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и н |
| рилику и нек не мисли на Живанову Мару, јер је за живота мога неће добити... — одговори љутито |
| е, Стеване, Никола! вежите ову двојицу, јер су они убили Крстивоја — рече Петар.</p> <p>Петар н |
| ти смејала што сам се у њу загледао... јер је она богата, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли |
| ила у истини болесна и то јако болесна; јер је место дотадање веселости, песме и смеха — наступ |
| ти се, Маро, животом својим заклињем, — јер немам у што друго, да сам ти истину и само истину р |
| је жалио Мару због њене несрећне удаје јер је она била добра девојка, коју су упропастили њени |
| не и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} |
| Стевановог, ја сам јој то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми ј |
| ја те волим, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више!...</p> <p>— Мани се ти тога гово |
| аш воље, да му будеш млада....</p> <p>— Јес, то имаш да кажеш Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ј |
| јачих година од наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је сад у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога м |
| анове и Крстивоја Јаковљевог?!</p> <p>— Јесам, синко, као и свагда.{S} Али шта се тебе тиче исп |
| p> <p>— А! — ти си, Крстивоје?</p> <p>— Јесам! помоз бог, Анђо!</p> <p>— Бог ти помогао!</p> <p |
| бегенисала Јову из Трстенице?</p> <p>— Јесам, бабо!...</p> <p>— А јеси ли се ти то нашалила с |
| а да нећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја теби казао, да избијеш Јову из главе. |
| дао, Јакове!</p> <p>— Како си, Живане, јеси ли здраво!</p> <p>— А како ти, снаша Марице?</p> < |
| кад ја теби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{ |
| ило да место кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, Марице, при себе.</p> <p>— Ја ти опет велим |
| p>— Ама, недам ја тебе, море, за Јову — јеси чула?</p> <p>— Па добро, бабо, немој ме дати — не |
| зао, да избијеш Јову из главе.</p> <p>— Јеси, бабо!</p> <p>— Па шта сад опет помињеш њега?</p> |
| већ нагађаше шта ће је питати.</p> <p>— Јеси ли ти рекла нани да си бегенисала Јову из Трстениц |
| злочину будеш и ти саучасник.</p> <p>— Јеси ли ти при себи дијете?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— |
| ми, загледао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти при себи, жено?!</p> <p>— Говорим ти оно, шт |
| це?</p> <p>— Јесам, бабо!...</p> <p>— А јеси ли се ти то нашалила с мајком? — запита Живан Мару |
| свагда беспорочно отправљам.</p> <p>— А јеси ли, оче попо, беспорочно вршио своју дужност при и |
| ко ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам ти толико пута |
| реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу, Јово.. |
| е Јаков.</p> <p>— Добрим као што си ти, јесмо свакад! одговори Живан.</p> <p>Марица је, уз прип |
| а он на против, волео је само једну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепоти и по скромности |
| убио! — рече Мара сва радосна.</p> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио, само да могу тебе узети и с то |
| p> <p>— Тако је! повикаше сви.</p> <p>— Јест, тако је, али то неће да разуме мој отац Живан и К |
| суди, ја и ти морамо пристати.</p> <p>— Јест, нано, ти му кажи и замоли га, да због тога не оду |
| Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а н |
| ом.</p> <p>— Па, како, Живане, како?{S} Јесте ли ради гостима? — рече Јаков.</p> <p>— Добрим ка |
| А зар, море, није оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, да га оженимо без његова знања, с |
| p>— А!{S} То је Мара Живанова!</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па ја сам чула, да она воли Јову, нашег |
| , да ћеш ме послушати у свему?</p> <p>— Јесте, Маро?</p> <p>— Па, кад јесте, онда да се ожениш. |
| </p> <p>— Јесте, Маро?</p> <p>— Па, кад јесте, онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом девојком, |
| као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и јесте, Живане, али бог је рекао да се тако ради, а ми с |
| очин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што боље извршило.</p> <p>То |
| ужне, осрамотио.</p> <p>— Сад ћете чути јесте ли криви, или нисте! — рече Петар и позва Димитри |
| игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{S} Он јесте сиромах, али вредан и поштен младић.</p> <p>— Зна |
| <pb n="25" /> <p>— Ја говорим оно, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат |
| на вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ толико времена није виђао.{S} Управо од онога да |
| <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао кући, Јова их је испратио.{S} Праштајући се с Јовом, Мара му |
| загледао....</p> <p>При овом признању, Јова се беше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: |
| варљиве среће и пролазне радости...{S} Јова раздраган повика:</p> <p>— Сад си моја, Маро, то м |
| венча — рече Јова.</p> <p>— Тако је.{S} Јова право вели!{S} Ви то треба да учините — рекоше Јел |
| га је питала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет увек одговарао, да он без ње неможе ни |
| чећи“ разлози, које је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буари.{S} Наравно, госп |
| ели девојачки поглед бацила на Јову.{S} Јова је први и једини, који је у Марину срцу примљен и |
| уговорени знак, па да спусти секиру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа их је хватала.{S} Хтедо |
| се намештати, како да управи ударац.{S} Јова и Мара измакоше се до једнога најблишега грма, а Ђ |
| Мара?!{S} А који је тај момак?</p> <p>— Јова Илић из Трстенице — рече Марица.</p> <p>— Шта вели |
| Ми ћемо се постарати, колико сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по |
| арао, и додаде: да се он веома боји, да Јова не начини какав џочарис, па ће за то морати у цркв |
| де с њом разговор.{S} Она није знала да Јова ћути због стидљивости, већ је мислила да он за њу |
| — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! — каза Јова и Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте |
| ав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест п |
| годила?</p> <p>— Вараш се Маро, промуца Јова.</p> <p>— Не варам се, Јово него те молим да ми ка |
| — рече Ђура.</p> <p>— Тако је — додаде Јова.</p> <p>— То је лепо, браћо, тако и треба — рече П |
| нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког!?</p> <p>— Те |
| им они дођоше, попа им каза све, шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да се он веома боји, д |
| .</p> <p>Кад су стигли с колима, где је Јова с Маром уговорила, Мара рече Крстивоју:</p> <p>— Т |
| , који су били гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио те су због тога и били најбољ |
| та ми.{S} Све што ти рекох, казао ми је Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази с, ћерком је |
| тивоја, те није одмах опазила да јој је Јова, који је такође дошао на вашар, и који се већ руко |
| је отворила магазу и стајала ту, док је Јова натоварио кола.</p> <p>Јова је ислужио војску, где |
| осле свадбе на неколико дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, који га је уапсио, казао му је |
| и с овако грозним претњама — стигао је Јова, пред саму ноћ, својој сиромашној кућици, где су г |
| Марине свадбе сасвим случајно прошао је Јова улицом поред куће Миловановића.{S} Њега је Мара ис |
| — бар тако је мени казао. — Говорио је Јова као у бунилу. — Па онда, како би он могао пристати |
| ашто би, нано, била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, па ћемо |
| се такође снебивала, али помисао, да се Јова већ загледао у неку другу девојку — а међу тим, он |
| заспао је!...</p> <p>— Хајд Ђуро! рече Јова.{S} Немаш се чега бојати.{S} Овде у овој шуми нема |
| е!</hi>.{S} Ти си грозан човек!... рече Јова.</p> <p>— Немој ми, бога ти, ту којешта дробити.{S |
| учини, Ђуро, да од бога нађеш?! — рече Јова још једнако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти са сво |
| > <p>— Теби за љубав трпићу све! — рече Јова.</p> <p>— Па добро, Јово — ја ти заповедам да се о |
| и, да се узму.</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>— Тако је! рекоше Анђа и Крстивоје.</p> <p |
| n="40" /> <p>— Како си ти, Маро? — рече Јова.</p> <p>— Вала богу! — одговори му Мара, веома нер |
| те попа неће смети да вас венча — рече Јова.</p> <p>— Тако је.{S} Јова право вели!{S} Ви то тр |
| аро, што се љутиш на моје ћутање — рече Јова — али питам те: шта бих ја имао говорити с ћерком |
| pb n="59" /> <p>— То не сме бити — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али они н |
| убиство изгледа сасвим случајно — рече Јова.</p> <p>-— Ја сам убијенога изударао по целом телу |
| .</p> <p>— Чујем! ако мене зовеш — рече Јова.</p> <p>— Тебе зовем, Јово, тебе!</p> <p>— Па шта |
| ам је, ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђура.</p> <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а |
| о хоћу.</p> <p>— Ми нећемо — одговорише Јова и Ђура и пођоше.</p> <p>— Миловане, Петре, Стеване |
| ђати са ово четворо несрећних младих, и Јова се беше у многоме изменио.{S} То не беше више онај |
| е било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више на |
| д главом заспалога Крстивоја.{S} Мара и Јова у један глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спус |
| {S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова дивље викали: <hi>„Не“</hi>, дете се толико уплаши |
| уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио уговорен |
| на казна.</p> <p>На дан претреса Мара и Јова одрекоше своје признање код иследне власти, а Ђура |
| особитим задовољством, дотле су Мара и Јова, као крпа бледи, у бесвесном стању, стајали једно |
| слушао Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова одмах признадоше.{S} На питање иследниково зашто с |
| јединче!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, који ми детету отроваше памет.</p> <pb n="45" /> |
| Петар с Маром разговарао.... пристиже и Јова с Ђуром.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, врло добро!{S} |
| ђаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова.{S} Састали су се, да се договоре како да покваре |
| , да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, двоје нес |
| ну на својим колима на Забреж.</p> <p>И Јова је необично леп младић. — Тада му је било 24 годин |
| менио.{S} То не беше више онај стидљиви Јова, који није смео погледати ни у очи а камо ли што о |
| о да се разговоримо.{S} Није ти по вољи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега одвратимо. |
| ?{S} Шта нам је учинио? — рекоше везани Јова и Ђура.</p> <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам учинио |
| </p> <p>— Истину си чула!{S} То је мени Јова сам казао, па ми је чак претио и убиством, ако је |
| tion" /> <p>Мало пре весели и задовољни Јова — сад је ишао по вашару сатрвен, сломљен!{S} Њему |
| ела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нехотице.</p> <p>— Шта?!{S} Ти би је убио! — реч |
| је Мару.</p> <pb n="64" /> <p>Попа, чим Јова оде, посла по Живана и Јакова.</p> <p>Чим они дођо |
| p> <p>— Па тако, бабо.{S} Мени је казао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме поодавно пази |
| добро дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописано радосна и ве |
| , чак је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она загледала још |
| више посла.{S} Мари је било криво, што Јова не поведе с њом разговор.{S} Она није знала да Јов |
| ераш на Забреж.</p> <p>— Маро, ускликну Јова, да ли је то истина?</p> <p>— Истина, Јово, живота |
| умућних родитеља!...{S} С богом!</p> <p>Јова оде с уверењем, да је све учинио, само да се спасе |
| о: ја тражим да ми кажеш истину!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страв |
| мао добре волове и окована кола.</p> <p>Јова је био веома вредан и поштен младић.{S} Својом вре |
| ту, док је Јова натоварио кола.</p> <p>Јова је ислужио војску, где је такође био одликован као |
| шаран златом, а на ногама чизме.</p> <p>Јова је врло често радио са својим колима код газда Жив |
| ила и изађе преда њ на вратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се не јави, али му Мара недаде. |
| из којих ју је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је на вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ |
| ковца ни мајчине сузе не дирају.</p> <p>Јова и Ђура први потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, |
| на начин како ти мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, као црне авети одјурише кроз забран, кога |
| на погинуо онако, како ти велиш.</p> <p>Јова је изгледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао |
| и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована Илића из Трстенца.</p> <p>— Али, ако се ти, Јово |
| примера: несрећа, која је задесила кућу Јована Миловановића и Живана Ђурића, који су силом венч |
| , господине попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, колико |
| га одустати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару |
| ега грма, а Ђура се намести и чекаше од Јове уговорени знак, па да спусти секиру.{S} Јова и Мар |
| кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа није |
| , па ма и намргођену, него ли у празној Јове Илића, веселу и насмејану.</p> <p>— Нека да бог да |
| дошли.</p> <p>На ово сви присташе, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да имају нешто посла код к |
| ћ нису у животу.{S} После њихове смрти, Јови је остало само два дана орања, једна кућица с мало |
| се заклела и дала своју девојачку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да није вако, како ја ве |
| е.</p> <p>Мара је одмах сутрадан јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћу по хладовини.</p> <p>У |
| ажи и замоли га, да због тога не одузме Јови кирију, и да другог на његово место узима.</p> <p> |
| а не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо им |
| ложена због тешких мисли из којих ју је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је на вашар дошао само да |
| ушака среских пандура, завршио је говор Јовин и он се скљока низ колац, за који је био привезан |
| /> <p>У недељу, по Митрову-дне, била је Јовина свадба.{S} Он је узео Перунику Гвозденову из Пир |
| о је иследник забележио исказе Марине и Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура из |
| д неког посла у варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине речи: „С богом!“ Мару су јако потресле.{S} Она, |
| .{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Јовини, што се њега тиче у свему лажни и он с њима ништ |
| ствар, па се побоја од оправданог гњева Јовиног...</p> <p>— Шта ја, синко, имам заједничког са |
| ара је била тужна и нерасположена, а на Јовиној веома весела и расположена.{S} Слабо је коју иг |
| ра с Крстивојем — расположена, као и на Јовиној.{S} Врло је често разговарала с Анђом.{S} Казив |
| унику Гвозденову из Пиромана.</p> <p>На Јовиној свадби био је и Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје |
| Мара казала:</p> <pb n="71" /> <p>— На Јовину и Анђину свадбу треба да идемо, јер су нам они м |
| прво убију Крстивоја, па после да удаве Јовину жену на порођају, те да се после венчају.{S} А п |
| .</p> <pb n="86" /> <p>На лицу Марину и Јовину лако се могло опазити нечиста савест.{S} Они су |
| Остајем чврст ка’ стена!</p> <p>— И ја, Јово!</p> <p>— Знаш шта, Маро?</p> <p>— Шта, Јово?</p> |
| д истине волиш?</p> <p>— Волим те вала, Јово, више, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Ма |
| а, да ли је то истина?</p> <p>— Истина, Јово, живота ми...</p> <p>— И.., ти ме од истине волиш? |
| >— Маро, збуњено промуца.</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Зар баш желиш да ти кажем име девојке, у |
| </p> <p>— Знаш шта, Маро?</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Ја мислим, да би ову нашу заклетву треба |
| рећи јучерањој млади.</p> <p>— Зар је, Јово, тако била велика љубав према мени, да данас нећеш |
| оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти се, Јово, исто тако, заклињем својом чистом и искреном љуба |
| ро, промуца Јова.</p> <p>— Не варам се, Јово него те молим да ми кажеш, како се зове та срећна |
| и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загледала још првих дана, кад си почео долаз |
| i>права срећа</hi> .</p> <p>— Чудим се, Јово, што тако говориш.{S} Не могу да верујем, да мој б |
| од 100 ока до Забрежа.</p> <p>— Је ли, Јово?</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Чини ми се, да ти ст |
| ожда, него ли пре.</p> <p>— Говориш ли, Јово, истину?</p> <p>— Као и свагда, Маро!</p> <p>— И б |
| обро узми у памет! —</p> <p>— Па ти ми, Јово, претиш?!</p> <p>— Ја ти велим, да поштено и савес |
| а из Трстенца.</p> <p>— Али, ако се ти, Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да се варам, али... |
| узрока не знам!...</p> <p>— Кад би ти, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не говориш за |
| ја — бога ми — претим!</p> <p>— Иди ти, Јово, и гледај своја посла, а немој ме учити, како да в |
| те полако упита:</p> <p>— Велиш ли ти, Јово истину, да си мене бегенисао?</p> <p>— Рекао сам т |
| >— Шта то Маро? —</p> <p>— Зашто си ти, Јово, тако ћутљив?{S} Та ћутљивост не приличи тако здра |
| ти знаш то, само се снебиваш.{S} Реци, Јово, слободно па да радимо...</p> <pb n="18" /> <p>— О |
| ко би ми те отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињем ти се младошћу својом, да ћу оног |
| зовеш — рече Јова.</p> <p>— Тебе зовем, Јово, тебе!</p> <p>— Па шта ћеш ти са мном?</p> <p>— Шт |
| прашта.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем, Јово?</p> <p>— Ја видим да си ти паметна девојка, јер о |
| ном не смеш говорити?...{S} Немој тако, Јово.{S} Ја знам, да ће томе бити узрок друго нешто, а |
| то желиш... оженићу се.</p> <p>— Добро, Јово, хвала ти.{S} Гледај да ме што пре позовеш у свато |
| отераш њега мртва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{S} А сад збогом.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо |
| ћу све! — рече Јова.</p> <p>— Па добро, Јово — ја ти заповедам да се ожениш!..</p> <p>— Шта ти |
| и избегавао девојке.</p> <p>— Па добро, Јово, зар се ти још ниси ни у једну девојку загледао?!< |
| а — у кога!{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу, Јово... казаћу ти.</p> <p>— Е, онда, Маро, смејала се, |
| ну Јакова Миловановића.{S} Ај! видећеш, Јово, голи сине, чијем детету убиством претиш.{S} Кроз |
| амо истину рекао.</p> <p>— Ти ме волиш, Јово?</p> <p>— Волим те, Маро, ка’ и самог себе и... ви |
| а био срећан!</p> <p>— Како то говориш, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удови |
| е волети, тебе својим мужем звати...{S} Јово, ти си мој, до последњега часа мога живота:{S} Так |
| кога загледала?</p> <pb n="13" /> <p>— Јово, ја сам у књигама читала да не ваља лагати, зато с |
| ој — то не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, мени је много жао што нећеш да ми кажеш име те де |
| гнала је, те га једном запита:</p> <p>— Јово, ја бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?.. |
| у и будућност.</p> <p>— Е, немогу ти ја Јово Илићу дати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно |
| ећног Крстивоја...</p> <p>— Сад ја и ти Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чистимо, а ти, |
| воје дете таквим голаћима као што си ти Јово!...{S} Гледај ти Цвету воденичареву, а не Мару Жив |
| потресле.{S} Она, шапућући рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена, али уједно |
| н попо!</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао господин попо, али ми је о |
| ја сећам, то није истина, што ти велиш Јово!</p> <pb n="63" /> <p>— Тако се, г. попо криви бра |
| вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због тога нешто пући.{S} Али, |
| месеци.{S} Мара се почешће састајала с Јовом и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S} |
| head>X</head> <p>Од дана, кад се Мара с Јовом договорила да убију Крстивоја, она је сасвим изме |
| Јова их је испратио.{S} Праштајући се с Јовом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је, |
| .{S} Мара, да би постигла оно, што се с Јовом договорила, чинила је све могућно, само да увери |
| изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — господин капетану чиста савест, |
| недељу месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем обичају, упита га: „како ти је сна |
| таквом момку и дати</p> <p>— Ја, нано, Јову волим... много волим.{S} Ја бих свиснула, кад га н |
| кмета Петра.{S} После је саслушао Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова одмах признадоше.{S} На |
| м књиге из којих се то може научити.{S} Јову сам бегенисала, што је вредан, леп и поштен младић |
| да је повратимо.</p> <pb n="34" /> <p>— Јову сам увек знала као честита момка, па се зато нисам |
| осудио све троје по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци н |
| } Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Јову, тако исто Јаков неда сину, да узме сиромашну и че |
| ков одоше право капетану и молише га да Јову Илића из Трстенице уапси бар за месец и по дана.{S |
| 3" /> <p>— Ама, недам ја тебе, море, за Јову — јеси чула?</p> <p>— Па добро, бабо, немој ме дат |
| ала.{S} Али, ево белаја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не долази, но ради у Обреновцу. |
| још и зато, што је она хтела да пође за Јову, кога су сви волели, као добра и честита младића.< |
| ection" /> <p>Мара је нестрпљиво чекала Јову, да му каже шта је са својом наном разговарала.{S} |
| Јеси ли ти рекла нани да си бегенисала Јову из Трстенице?</p> <p>— Јесам, бабо!...</p> <p>— А |
| рећи: „како је била луда, што је волела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} К |
| т први зрели девојачки поглед бацила на Јову.{S} Јова је први и једини, који је у Марину срцу п |
| на паметна, кад воли да се уда за голог Јову Илића — или за никога...{S} Пректрсти се, жено, бо |
| момка, који ти је прилика, већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од литре меса |
| {S} За овима, пандури су терали везаног Јову и Ђуру.</p> <p>Мару нису везали, него су на њу сам |
| ову убити!...</p> <p>Марина вриска трже Јову из бесвесности, у коју је мало час пао, због крвав |
| А мајчин јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не растуж |
| рма.</p> <p>Мара помисли да Ђура хоће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче викати.</p> <p |
| на гуњ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада испод једног великог грма, и |
| ет из Посавине у Пироман, где су довели Јову и Ђуру, да их у крај главног друма Обреновац-Уб-Ва |
| е!</p> <p>— Па ја сам чула, да она воли Јову, нашег комшију?</p> <p>— Истину си чула!{S} То је |
| де очи.{S} Ја сам запазила да Мара воли Јову од срца, и да никад добром вољом неће поћи за друг |
| ћи волове посматрала је хоће ли спазити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с колима, где је Јова |
| те!{S} Даћу ти све што имам, само немој Јову убити!...</p> <p>Марина вриска трже Јову из бесвес |
| у зато, што не ваља — већ што бегенишем Јову и њему се обећала.</p> <p>— Па, зар баш тако?</p> |
| би, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо. |
| енчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n="59" /> <p>— То |
| као и попи.</p> <p>Капетан је познавао Јову, као добра и честита младића без икаквих мана, али |
| >— Па ја сам казала да нећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја теби казао, да изби |
| а нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала зато, што је вредан, поштен, а и |
| а сам се... овај... знаш... загледала у Јову Илића из Трстенца, што често код нас с колима ради |
| се љутим што кажеш да си се загледала у Јову.</p> <p>— А за што нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћер |
| Ето!... што рекох....</p> <p>— Зар баш Јову... мога рабаџију?...{S} Оног голаћа из Трстенице?! |
| есам ли море, ја теби казао, да избијеш Јову из главе.</p> <p>— Јеси, бабо!</p> <p>— Па шта сад |
| ш да ми кажеш име те девојке?...</p> <p>Јову подиђоше жмарци.{S} Видео је, да се Мара за њ’ инт |
| тала, али истину да ми кажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као у некој забуни изусти:</p> <p>— Ш |
| заслужује да се с њом говори...</p> <p>Јову ове Марине речи још више збунише, али уједно и вео |
| питала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет увек одговарао, да он без ње неможе никад б |
| аш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, то је и |
| а с њиме учинише његови родитељи.{S} Да јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што |
| за Крстивоја, те није одмах опазила да јој је Јова, који је такође дошао на вашар, и који се в |
| боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо разложимо, да ће јој добро бити у кући М |
| ан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да јој муж спава, па ману руком и она двојица приђоше.{S} |
| а само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу убијамо:</p> <p>— Остави ти то мени.{S} Ја са |
| на вратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! |
| S} Играјући у колу до ње, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина доста, како да почне, |
| неописану радост, да се одмах решио да јој каже — — све...</p> <p>— Маро, збуњено промуца.</p> |
| али није никако имао згодну прилику да јој то каже.{S} На свадби Митра Стевановог указа му се |
| целој ваљевској Посавини девојке, која јој не би завидела на њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту |
| вануо је Иван-дан.</p> <p>Мара, и мајка јој Марица, устале су раније, него обично, те да почист |
| често разговарала с Анђом.{S} Казивала јој живот с Крстивојем до најмањих ситница.</p> <p>— Ми |
| милило.{S} То је њена мајка опазила, па јој рече:</p> <p>— Маро, дете, немој да си тако данас с |
| , јер није хтела да га у кућу зове, кад јој ту није била нана.</p> <pb n="56" /> <p>— А где је |
| аховита језа и самртнички страх.{S} Све јој се чињаше, да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не |
| и си онда пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико није ни питао, х |
| рва заповедили, а Крстивоје, опет, није јој никад ништа ни заповедао.{S} Никада се они нису заг |
| ску Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку срећу.</p> <milestone unit="subSection |
| огла дете пустити само с оном лолом, те јој завртео мозак, да ћемо сада видети живе муке да је |
| разбијеном главом лежи под дрвима — оте јој се страховити врисак, који срце параше несрећне мај |
| , па да јој лепим лепо разложимо, да ће јој добро бити у кући Миловановића и да треба да приста |
| онога кога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцније допасти тај исти Крстивоје, кога данас н |
| ; — рече Марица.</p> <p>— Па, колико ће јој требати времена, пријо, да то доспреми?</p> <p>— Па |
| већ остављаш да ти је ја дижем? — рече јој једнога дана љутито свекрва.</p> <pb n="73" /> <p>— |
| >— Маро, дете, зашто тако радиш? — рече јој Томка једнога дана.</p> <p>— А шта ти ја радим?</p> |
| иловановића, ништа није урадила, што би јој свекар и свекрва заповедили, а Крстивоје, опет, ниј |
| а њиме ублажити велику тугу и бог, који јој срце, већ толико дана, параше.{S} Она сад више није |
| хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељи и ти им у томе помаже |
| чува нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као шт |
| /p> <p>Мара се демонски смешила.{S} Очи јој необично севаху и чисто говораху оно, што се у њено |
| колу на свадби Митра Стевановог, ја сам јој то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене б |
| вао у школу, а још већа будала, што сам јој куповао и доносио разне књиге, нашта ме је навраћао |
| а!{S} Али... ти си јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С |
| сиромашну, али врло честиту, и заверио јој се да је узме.</p> <p>— А која је то честита девојк |
| на страни детета — свога јединца, и ако јој се Мара јако допадала (наравно због имаћа).{S} Али |
| год што јој није никад заповедао, тако јој никад ништа није забрањивао.{S} Он је и сам био изг |
| омак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане?</p> <p>— Нека је жива, сад је уз |
| и удешавала је и своју љубав.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде |
| ава девојка, па ваља све прибавити, што јој треба.{S} Данас — сутра, ако се укаже добра прилика |
| то ништа није одговарао.{S} Као год што јој није никад заповедао, тако јој никад ништа није заб |
| је радила — радила је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} То је њена мајка опазила, |
| > <p>Томка се бојала какве несреће, јер јој је Марино понашање у последње време веома чудновато |
| Молићу нану, плакаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити најнесрећнија девојка на свету, ако ме |
| ету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати |
| родитељи то нису могли поднети.{S} Отац јој је куповао разне <pb n="7" /> књиге, а она је радо |
| Ђура рече да нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да му се допусти, да се може опростити с о |
| Овде је прече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ н |
| атељимо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове, још на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих тражио б |
| ућне задруге Миловановића из Трстенице, још је у животу само стари Јаков с његовом Томком и син |
| о! — С читавим потоком суза рече Мара — још једаред вас молим, не <pb n="47" /> дајте ме у кућу |
| о спреман чекаше већ неколико минута, а још не доби уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јов |
| бо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућа. |
| едао.{S} Никада се они нису загрлили, а још мање пољубили.</p> <p>Ове ово потресло је Јакова и |
| смедоше једно другом у очи погледати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, д |
| ију љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека |
| кажем луд, што сам је давао у школу, а још већа будала, што сам јој куповао и доносио разне књ |
| о, нисам дошао да се с тобом препирем а још мање свађам, већ сам дошао да те замолим, да вршиш |
| /> да легне под велики орах, где спава још од пролетре.</p> <p>— Чули ти, Томка, шта ово дериш |
| и, Ђуро, да од бога нађеш?! — рече Јова још једнако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти са својом б |
| се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти |
| </p> <p>— Па, кад то не може бити, онда још мање може бити под морање да пођем за човека, кога |
| Маја. — Несрећни дан, несрећан датум за још несрећнију кућу Миловановића. — Па ипак то као да б |
| ову пшеницу купио од сиромашних сељака још „на зелен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овд |
| з Трстенице.{S} У њега се она загледала још првих дана, кад је код њезина оца почео радити као |
| ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загледала још првих дана, кад си почео долазити нашој кући да тов |
| вала Богу, спремљено доста, али тек има још по што да се спреми; — рече Марица.</p> <p>— Па, ко |
| о,...{S} Иван-дан је добар... осам дана још до њега.</p> <p>— Онда....{S} Иван-дан, Живане — ре |
| и.{S} Видео сам да је добра девојка, па још од добре вамилије, а и јединица у онако имућној кућ |
| још „на зелен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је платио п |
| шта имам да се јављам туђим женама, па још, тако рећи јучерањој млади.</p> <p>— Зар је, Јово, |
| ази с, ћерком једнога Живана Ђурића, па још да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прет |
| у и — вратио се кући.</p> <p>Мара га је још на вратницама пресрела, пољубила у руку и прихватил |
| них <pb n="52" /> суза и туге као да је још од вашара лежала какву најтежу и најопаснију болест |
| рали су и пошли у дрва.</p> <p>Сунце је још последњим зрацима осветљавало врхове високих дрва, |
| м не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си још м |
| ој мајци, да је тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће одбити.... <pb n="23" /> Ја ј |
| о обрађивао своје велико имаће, него је још и трговао са храном, стоком и кожама.{S} Еле, како, |
| нисати једну сироту девојку.{S} И ко је још у свету више волео празну кућу него пуну!?{S} Ти хо |
| е већ неколико дана, а њезина нана није још казала Живану Марину жељу.{S} Томе је био узрок тај |
| p>— Ти тако мислиш, али си још млад, те још капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу остави |
| м.{S} Мару су волели поред њене доброте још и зато, што је она хтела да пође за Јову, кога су с |
| им те, Маро, ка’ и самог себе и... више још.{S} Али — — —</p> <p>— Реци... шта?</p> <p>— Али је |
| Живаново — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да |
| То још није ништа!{S} Ви сте заслужили још горе, па се горем и надајте.</p> <p>— Право имаш... |
| одигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си још млад, те још капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да б |
| јке.</p> <p>— Па добро, Јово, зар се ти још ниси ни у једну девојку загледао?!</p> <p>— Ја Маро |
| ; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, чини ми се ма |
| Ако ме толико волиш, онда им можеш рећи још данас при вечери.</p> <p>— Право велиш, Анђо.{S} Та |
| м говори...</p> <p>Јову ове Марине речи још више збунише, али уједно и веома обрадоваше, јер је |
| ио од свога детета!{S} Па барем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јед |
| Шта дочекасмо под старост!</p> <p>— То још није ништа!{S} Ви сте заслужили још горе, па се гор |
| г Маја и пробудио готово цело село, јер још не беше свануло.</p> <pb n="84" /> <p>Комшије су до |
| троје по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци нису били зад |
| , па бих баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, те нас већ тера да је просимо?</p> |
| ерасположена због тешких мисли из којих ју је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је на вашар дошао с |
| е власти, суд општине трстеничке под 17 јулом бр. 429, издао је за Мару ово уверење о владању:< |
| о.{S} Пошто је посвршавала своје обичне јутарње послове, отишла је у велику гостионску собу да |
| ="51" /> — па не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готово, па кад д |
| о господин попиној кући.</p> <p>— Добро јутро, господин попо!</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу Ј |
| а?</p> <p>— На моју несрећу тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да девојци обележје.</p> <p>— |
| а је она теби тетка?</p> <p>— Ја сам до јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана м |
| јављам туђим женама, па још, тако рећи јучерањој млади.</p> <p>— Зар је, Јово, тако била велик |
| Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први зрели дево |
| РЂЕВИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПА Т. К. НАУМОВИЋА У ЗГРАДИ КЛ.{S} ЛУТРИЈЕ</p> <p>1900</p> </ |
| жива, порасла велика девојка.{S} Снажна к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А коли |
| аш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је до |
| којих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си |
| } Ми што имамо по једно треба да чувамо к’о зеницу.</p> <pb n="37" /> <p>- Море ваша Мара, нека |
| буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није |
| емање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака добра домаћица.</p> <p>— Разлади се ти, дете! |
| сам до јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Том |
| итати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала за има |
| симо за нашег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> ј |
| е волиш, Јово?</p> <p>— Волим те, Маро, ка’ и самог себе и... више још.{S} Али — — —</p> <p>— Р |
| ојка, која ти жели сваку срећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те |
| а Живан.</p> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Јову, тако исто Ј |
| а ти кажем... овај... ја те волим, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више!...</p> <p> |
| 9"> <head>IX</head> <p>Свадба је прошла ка’ и остале свадбе имућних домаћина; с том разликом, ш |
| параше.{S} Она сад више није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и румена, а |
| ко, они сви.{S} Волеће те Томка и Јаков ка’ свога Крстивоја.{S} У њиховој кући нећеш ничега пож |
| <p>— Шта ћемо.{S} Јединац па га пазимо ка мало воде на длану.</p> <p>— И треба, и треба.{S} Ми |
| својој заклетви?</p> <p>— Остајем чврст ка’ стена!</p> <p>— И ја, Јово!</p> <p>— Знаш шта, Маро |
| твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају, т |
| шим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учинићу |
| , где сила влада.{S} Тако то увек бива, кад се не мисли на будућност деце своје, а тако ће увек |
| вих мана, али која му је вајда од тога, кад су се капетану изнели и „звечећи“ разлози, које је |
| ави.{S} Он се правио невешт чак и онда, кад су му младенци, по свом договору, стидљиво и полага |
| то у кући пословала, па није ни видела, кад је Крстивоје ушао у авлију.</p> <p>— Еј, тетка Жива |
| је ли теби, Томка, сврака мозак попила, кад тако говориш?!...{S} Зар да нам гола Анђа буде сна? |
| лим... много волим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учинити велико зл |
| азивам бога никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уапсила, те сам |
| ицу и возио на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо предавао жито београдском трговцу.</p> |
| ирашћивала за срце.</p> <p>Једног дана, кад дође да товари жито, газда Живана није било код кућ |
| P19002_C10"> <head>X</head> <p>Од дана, кад се Мара с Јовом договорила да убију Крстивоја, она |
| У њега се она загледала још првих дана, кад је код њезина оца почео радити као кириџија, носећи |
| е, Јово, у те загледала још првих дана, кад си почео долазити нашој кући да товариш жито и тера |
| дериште говори.{S} Зар је она паметна, кад воли да се уда за голог Јову Илића — или за никога. |
| војка...</p> <p>— Онда ти ниси паметна, кад велиш да <pb n="35" /> је паметно, што једно деришт |
| алаштина, то не може бити!</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда још мање може бити под морање |
| зна и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он т |
| </p> <p>— Ја незнам, бабо?</p> <p>— Па, кад не знаш, онда, како можеш казати да га нећеш?!</p> |
| ему?</p> <p>— Јесте, Маро?</p> <p>— Па, кад јесте, онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом девој |
| .</p> <p>Таква је, ето, изгледала Мара, кад је отворила вратнице Јакову Миловановићу, који је п |
| и ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла |
| ијатељ Јакове — додаде Живан.</p> <p>Е, кад велите ви, нека буде — заврши Јаков.</p> <milestone |
| ој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би |
| едне, јер није хтела да га у кућу зове, кад јој ту није била нана.</p> <pb n="56" /> <p>— А где |
| Мари допасти.</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш да је моја кућа једина у Посавини с којом би |
| </p> <p>— Ја ћу бити срећна, дете моје, кад тебе удомим — благо мајци.</p> <p>— Боже здравље... |
| е знају те испитне одредбе зачудише се, кад господин попа сврши испит без тога.</p> <p>Еле, прв |
| ћим имаћем.</p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и што би м |
| за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не би ни могао наћи |
| да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то хоћете....</p> <p>— Како то ми хоћемо?</p> <p |
| саслушају: шта знамо и шта смо видели, кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви присташе, сем Јов |
| д свег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро, Маро, шта гово |
| ог с тобом, Маро, како ће она то знати, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој самој — то не б |
| } А сад збогом.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те да се спремиш.</p> <p>— Збогом пошла! |
| дважно Крстивоје.</p> <p>— Оно ја знам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и горе, али до |
| рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шта велиш, море!</p> <p>— |
| о волео, да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао да за њега нема више посла. |
| Веруј Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казат |
| S} С тога спремајте ви шта је потребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро дочекамо.</p> <p |
| ем....</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и |
| на, док прође свадба.</p> <p>— Како то, кад човек нема никакве кривице?</p> <p>— Не брини ти за |
| виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао.</p> <pb n="16" /> <p>— Све ћ |
| од овога дана само проклињати онај час, кад сам се родила.</p> <p>Хоћеш ли море ћутати?</p> <p> |
| ти кажем, сумњам у твоју здраву памет, кад тако што говориш.</p> <p>— Тако би ми исто рекли и |
| „како је била луда, што је волела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} Крстиво |
| n="83" /> и изађоше из забрана, а Мару, кад остаде сама спопаде страховита језа и самртнички ст |
| како би он могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се з |
| н, да ти се смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у ко |
| Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће |
| сам био.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли у име божј |
| ти.{S} Само си ти дужна да ме известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да пођете у вече |
| и заклињали?</p> <p>— У нашој магази... кад је товарио шеницу и возио на Забреж; и то онога дан |
| горем и надајте.</p> <p>— Право имаш... кад је наш Крстивоје мама, па то трпи!</p> <p>— Па ти б |
| претуримо на њ, те да Мара после каже: кад су пошли кући, да је она водила волове, а Крстивоје |
| о мени?{S} Зар ја тебе да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} |
| напио, да се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пут |
| ће ли где спазити Живана с његовима.{S} Кад је пролазио поред шатри, он спази Живана где седи с |
| беше пробудио врисак ојађене мајке.{S} Кад је дошао, било се већ искупило неколико комшија, ко |
| а највише њему и привлачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав ћифта сеоски продао за паре и |
| облетаху скоро сви момци из околине.{S} Кад се Мара ухвати у коло, момчад се отимаше, ко ће пре |
| стављену совру, почеше сви вечерати.{S} Кад је било око пола вечере.{S} Томка отпоче:</p> <p>— |
| људи тако поступају са својом децом.{S} Кад сам био војник у Београду, ја сам гледао више пута |
| се говорило и видело, што се радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова дивље викали: |
| моје срце хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, вол |
| , добра и поштена девојка, и, што бих — кад си таква, био с тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш |
| м раван са мном.</p> <pb n="70" /> <p>— Кад ти то хоћеш — послушаћу те, Маро, учинићу што желиш |
| жем, другог узрока не знам!...</p> <p>— Кад би ти, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не |
| Јова се беше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: <hi>„у тебе...“</hi> и Марино лице обл |
| о час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, пр |
| , ако у томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо живел |
| нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да товари шеницу; имала сам веома нужна |
| убав.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила |
| рвавог злочина, јер је ишло за њима, па кад су изабрали место, испрегли волове и почели сећи др |
| а, за то дотрчасмо да видимо шта је, па кад се таква несрећа десила, онда нам је хришћанска дуж |
| .</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — њезини се образи зајапурише и реч |
| с вечера.{S} Боље да је све готово, па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова |
| ти то мени.{S} Ја сам у свему мудар, па кад сам умео стећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи и з |
| сти их овуда изнад мртвог Крстивоја; па кад буде над самим мртвацем, онда да их претуримо на њ, |
| кола под само брдашце, <pb n="76" /> па кад натовари, а ти га заговори, како будеш знала.{S} Ја |
| воле, само за то, што су богати.{S} Па кад тако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и тв |
| ка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити д |
| но, што се у њеној глави комешало. — Па кад би ти убио своју жену, за што не би убили и Крстиво |
| таква, био с тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из |
| обро!{S} Нека буде, Јакове.</p> <p>— Па кад смо ово овако срећно углавили, хоћемо ли мало да се |
| узе паре, па их даде нани.</p> <p>— Па кад ћемо прошевину и свадбу, пријатељ Живане?</p> <p>— |
| ред њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога бабу, како можеш волети мене — њ |
| ам чекао да се курталише војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем к |
| ак обоје су дрхтали од оваквих мисли, и кад су се охладили од прве ватре тада се сами у себи ст |
| имо, а ти, Маро, трчи сад право селу; и кад будеш улазила у село, а ти закукај што игда можеш.{ |
| кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, као што и т |
| пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих имао покварену душу као они.</p> <p>— Ти си се |
| <pb n="84" /> <p>Комшије су дотрчале и кад су чули за шта кука несрећна мајка, одмах јавише оп |
| ту, али смо мало час од тога одустали и кад си ти замануо, рекли смо ти: <hi>Не!</hi>.{S} Ти си |
| ам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала |
| ога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји р |
| одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти нем |
| Крстивоје истина није хтео да иде, али кад му је Мара казала:</p> <pb n="71" /> <p>— На Јовину |
| и исповедим оно; што срце осећа.{S} Али кад тражиш истину, истину да ти и кажем.{S} Има <pb n=" |
| аклетву да ће једно друго узети.{S} Али кад га је Мара онако нерасположено поздравила — њега, к |
| и грехота је родитеља увредити.{S} Али кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога дет |
| елим!</p> <p>— Хм, ти ћеш ми се смејати кад ти будем казао име те девојке?</p> <p>— А што болан |
| као заливени.{S} Како им је било у души кад су чули своје родитеље, како баш пред њима отворено |
| one unit="subSection" /> <p>На Иван-дан кад је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, отишао је и |
| и убили и Крстивоја, те да на тај начин кад се не може на други — уклонимо препону нашој љубави |
| и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш удовица, ја бих тада био сре |
| очинци држали су да их нико није гледао кад су извршили овај грозни злочин.{S} Али су се јако п |
| о и да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође.</p> <p>— Па шта, нано, да кажем?</p> <p>— То. |
| Томка, те ми спреми, што ми је потребно кад пођем Живановој кући, а немој ми ту којешта дробити |
| своју дужност! опет ти велим, а особато кад испитујеш и венчаваш децу умућних родитеља!...{S} С |
| ити на погодном месту и пазити на згоду кад да га нападнемо и убијемо.</p> <p>— Добро!{S} Нека |
| ко имућна оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за ј |
| S} Ти не би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме и св |
| говориш, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац. |
| Па имајући на уму чика љубине речи: <hi>Кад истину набелите, нарумените и окитите, она је онда |
| xml:id="SRP19002_C5"> <head>V</head> <p>Кад је Живан са својима стигао с вашара кући, он при ве |
| у, те да их, као сведок не изда.</p> <p>Кад су они упрезали кола и претурали их, слушче се хитр |
| ми забранити да је зовем: тетка.</p> <p>Кад чу Анђа, шта Крстивоје говори, њој је било веома те |
| њу само пазили да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли у село, иследник је у општинској кући сас |
| није могао устати од тешка пића.</p> <p>Кад је у свануће дошао онако јадан, он се својој Томки |
| ма, сав у крви, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад је јадна мајка видела свога јединца мртва, гди, са |
| коју не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао кући, Јова их је испрати |
| жни и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад иследник прибележи и Ђурин исказ, нареди да се сви |
| тово, па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова да проси Мару — она би била нео |
| азити своју дату реч и заклетву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, видео је чистоћу, какве ретко има |
| је хоће ли спазити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с колима, где је Јова с Маром уговорила, |
| а њихова грамзивост и безумље. —</p> <p>Кад су срели Мару, Петар је запита:</p> <p>— Шта је сна |
| на није виђао.{S} Управо од онога дана, када су се договорили и с пољупцима запечатили своју за |
| да волим тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А за |
| Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Јовини, што |
| Живане — Анђине мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с њиме учинише његови родитељи.{S} Да јо |
| да их претуримо на њ, те да Мара после каже: кад су пошли кући, да је она водила волове, а Крс |
| имо и како да урадимо, те да Мара после каже, да је сам због несрећног случаја погинуо.</p> <p> |
| писану радост, да се одмах решио да јој каже — — све...</p> <p>— Маро, збуњено промуца.</p> <p> |
| /p> <p>— Богами и ако је дете — паметно каже!{S} Против Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до |
| је никако имао згодну прилику да јој то каже.{S} На свадби Митра Стевановог указа му се подесна |
| p>Мара је нестрпљиво чекала Јову, да му каже шта је са својом наном разговарала.{S} Али, ево бе |
| али то не смем казати баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци њему сад при вечери и моли га да |
| емо кад дође.</p> <p>— Па шта, нано, да кажем?</p> <p>— То... да ли ти се допада Крстивоје и да |
| бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала зато, што је вредан, |
| рече Јаков.</p> <p>— Па, шта ја имам да кажем.{S} Ви сте обојица паметни и паметно говорите: па |
| и....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, да је |
| последњем часу свога несрећнога живота кажем: да ни пошто не натерујте своју децу да се узимај |
| добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живановом поодавно пазим и |
| и да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ што бегенишем |
| орам признати, да сам био будала, да не кажем луд, што сам је давао у школу, а још већа будала, |
| ја убила.</p> <pb n="87" /> <p>— Ја не кажем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо сви ч |
| } Али кад тражиш истину, истину да ти и кажем.{S} Има <pb n="11" /> неко време, како сам се заг |
| смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загледала |
| и да ме нећеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђу Живанину....{ |
| казивао овако што, као што ћу сад да ти кажем.</p> <p>— Па кажи, благо твојој нани!...</p> <p>— |
| акву сило употребљавати, већ имам да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хоћемо, |
| и могло бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, другог узрока не знам!...</p> <p>— Кад би ти, Јо |
| истину.</p> <p>— Ја дијете, право да ти кажем, сумњам у твоју здраву памет, кад тако што говори |
| едока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се |
| и Мари Живановој?!</p> <p>— Право да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није за |
| се, жено, бога ти!</p> <p>— Право да ти кажем, Живане, ако она не би хтела добре воље да пође з |
| орио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве несреће, ако у томе не послуша |
| о то је твоја, Живане.{S} И право да ти кажем твоја ми се Мара поодавна допала.{S} Може бити да |
| то поодавно, па, ако хоћеш право да ти кажем... овај... ја те волим, вала ка’ и сама себе...{S |
| — Оно.... знаш.... ја баш... како да ти кажем... знам како, али не знам... овај... да ли ћеш ти |
| што одем да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као своју милу нану за нешто замолим — ре |
| Шта, Јово?</p> <p>— Зар баш желиш да ти кажем име девојке, у коју сам се загледао.</p> <p>— Жел |
| ворити! — одману Мара — Чини оно што ти кажем па мир!... — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, |
| p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми с |
| снију болест.{S} Оно, ако ћемо право да кажемо, она је била у истини болесна и то јако болесна; |
| Анђа.</p> <p>— Ми смо се спремали да то кажемо на испиту, али ево белаја, није хтео господин по |
| да знамо и да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође.</p> <p>— Па шта, нано, да кажем?</p> < |
| удеш млада....</p> <p>— Јес, то имаш да кажеш Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ја сам казала да |
| ва, био с тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мој |
| икад нисам био.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли у и |
| ад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога заг |
| /p> <p>— То није тешко: ја тражим да ми кажеш истину!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а сп |
| — Не варам се, Јово него те молим да ми кажеш, како се зове та срећна девојка, у коју си се заг |
| а бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као у некој забуни и |
| Јово, мени је много жао што нећеш да ми кажеш име те девојке?...</p> <p>Јову подиђоше жмарци.{S |
| тим, што си ми казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала у Јову.</p> <p>— А за што нано |
| зато сам мало час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу т |
| но слушче и рече му: „Дед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је било ноћас овде и како је погину |
| утила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи слободно, благо твојој нани с тобом!{S} На тебе се |
| као што ћу сад да ти кажем.</p> <p>— Па кажи, благо твојој нани!...</p> <p>— Знаш, нано....{S} |
| тргују то зна ваљевска Посавина.{S} Али кажи ти мени, г. попо, како ти вршиш твоју свештеиичку |
| ој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана не |
| иш, ако би ти мене одиста узео, онда то кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају, а |
| мо пристати.</p> <p>— Јест, нано, ти му кажи и замоли га, да због тога не одузме Јови кирију, и |
| е ни да чују — рече Крстивоје.</p> <p>— Кажите родитељима да нећете једно друго и да се волите |
| оворише Мара и Крстивоје.</p> <p>— Онда кажите, господин попи на венчању, у цркви, да нећете је |
| > <p>— Ја-се не бојим, јер сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу само да се светим онима, који су м |
| слушала, ипак су се бојали, да деца не кажу господин попи, да су их родитељи наморали и да се |
| били обадвоје сложни да ти једногласно кажу: да их наморавају родитељи и да су се већ одавна д |
| Прилика је, бабо, оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја |
| теља — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! — каза Јова и Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да |
| ли, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— Збогом, Јелена!{S} Хвала ти.{S} Н |
| већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девој |
| а комшика.</p> <p>— А ко, море, то теби каза?</p> <p>— Наша кума Јелена.</p> <p>— Откуд она то |
| Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, попа им каза све, шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да се |
| реседник и сам запита Димитрија и он му каза, као што је мало час казао осталима.{S} Тада запов |
| и саслушао прво Димитрија, који у свему каза, као што је казао на своме саслушању код кмета Пет |
| е и туђе слуге?!</p> <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам с |
| тимо, да ли је истина оно што је Јелена казала.</p> <p>— Батали ти то, Марице!{S} Што се допада |
| на није хтео да иде, али кад му је Мара казала:</p> <pb n="71" /> <p>— На Јовину и Анђину свадб |
| ју.{S} При постављању вечере, Марица је казала Мари, да се није шалила, да ма што говори, док с |
| то отварај очи!</p> <p>— Али, она ми је казала...</p> <p>— Шта ти је казала?!...{S} То се мене |
| она ми је казала...</p> <p>— Шта ти је казала?!...{S} То се мене ништа не тиче...{S} Ти чини о |
| нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи слободно, благо твојој нани с тоб |
| <p>— Ја се, синко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала у Јов |
| } Ја бих томе моме наметнутом младожењи казала: да ја њега не волим, већ да волим тебе, па би г |
| д опет помињеш њега?</p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог нећу.</p> |
| је човек погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти казала како је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али ја не |
| ободнија, отпоче говор:</p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да вол |
| Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ја сам казала да нећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли м |
| Ономад ме, мал’ није ударио, што сам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, |
| ћ неколико дана, а њезина нана није још казала Живану Марину жељу.{S} Томе је био узрок тај, шт |
| ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са својом лепом сусетком Ст |
| <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте казали никоме, да сте се овде код мене састајали, јер ј |
| ашом заповедио.</p> <p>— Ми смо ти били казали да то учиниш и обећали ти добру плату, али смо м |
| .{S} Чак Миленко Савин и Вилиман Настин казали су господину капетану, да је уча говорио да нема |
| , по свом договору, стидљиво и полагано казали, да су нагнани на ово венчање, а они се другим о |
| се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то казали сто пута! — одговорише Мара и Крстивоје.</p> <p> |
| ов.</p> <p>— Чула сам све што је рекло; казало је паметно.</p> <p>— Ама, чујеш ли, бабо, немој |
| /p> <p>— Говорим ти оно, што ми је дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у богатој Посави |
| знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: „Немој, бабо, ти тражити другу, јер се ја с дру |
| а из апсе.{S} Писар, који га је уапсио, казао му је да су га уапсили зато, што га је тужио Жива |
| , бабо, живота ми.{S} Све што ти рекох, казао ми је Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази |
| срећан?“</p> <p>— Ја сам ти толико пута казао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене н |
| оре?</p> <p>— Па тако, бабо.{S} Мени је казао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме поодавно |
| он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је казао да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, |
| имитрија, који у свему каза, као што је казао на своме саслушању код кмета Петра.{S} После је с |
| , да се више није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од запалења плућа, да не би казао од п |
| да је умро од запалења плућа, да не би казао од прекомерна пића.</p> <p>Сахранили су га у очи |
| <p>— Кад би ти, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не говориш за то, што си се, — можда |
| ову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја теби казао, да избијеш Јову из главе.</p> <p>— Јеси, бабо!</ |
| нђу него живот свој! — бар тако је мени казао. — Говорио је Јова као у бунилу. — Па онда, како |
| ду ти је претња, бабо!{S} Он је то мени казао на само, те нико није чуо.{S} А без сведока му не |
| ет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крстивоје.</p> |
| Истину си чула!{S} То је мени Јова сам казао, па ми је чак претио и убиством, ако је узмем.{S} |
| — Хм, ти ћеш ми се смејати кад ти будем казао име те девојке?</p> <p>— А што болан, да ти се см |
| ло, е би полудео, кад би му газда Живан казао да за њега нема више посла.{S} Мари је било криво |
| ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, да такви људи немају ни бога, ни вере, ни љубави |
| ством, ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Ж |
| — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепел |
| свадби Митра Стевановог, ја сам јој то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише |
| бити — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крсти |
| њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шта велиш, море!</p |
| трија и он му каза, као што је мало час казао осталима.{S} Тада заповеди, да сви иду на лице ме |
| пристати да узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{ |
| о!...</p> <p>— Па баш да си ми и истину казао, каква <pb n="21" /> вајда од тога?!{S} Ја сам си |
| ти, Јакове, још на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни |
| е одавно већ мислим, али ти нисам могла казати, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</ |
| главом у неверици.</p> <p>— А хоћеш ли казати твојој нани, благо мени, да ти тражимо младожењу |
| рио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, мени је много жао што нећеш да м |
| ..</p> <p>— Е онда... ја ћу баби и нани казати колико сутра....</p> <p>— Ако ме толико волиш, о |
| ешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— А зашто?</p> <p |
| јала се, или не, ја <pb n="12" /> ћу ти казати праву истину, па где пукло — да пукло!...{S} Ја |
| а је, нано, много волим, али то не смем казати баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци њему сад |
| м, Јелена!{S} Хвала ти.{S} Нећемо ником казати — рекоше сви четворо.</p> <milestone unit="subSe |
| сутра, чим види Живанову Мару, то исто казати: „Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Младеж је таква: |
| <p>— Па, кад не знаш, онда, како можеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да |
| га!{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу, Јово... казаћу ти.</p> <p>— Е, онда, Маро, смејала се, или не, |
| другог на његово место узима.</p> <p>— Казаћу му, синко, чим га тревим добре воље.</p> <milest |
| пило неколико комшија, који му у кратко казаше све.{S} Преседник и сам запита Димитрија и он му |
| } Врло је често разговарала с Анђом.{S} Казивала јој живот с Крстивојем до најмањих ситница.</p |
| ти Драгутине ћато, запиши што дете буде казивало.“</p> <pb n="88" /> <p>Димитрије показа све ка |
| /p> <p>— А зашто ти Петре сумњаш у моје казивање?{S} Ваљада не мислиш да сам га ја убила.</p> < |
| , нано!{S} Али, ни ја теби до сад нисам казивао овако што, као што ћу сад да ти кажем.</p> <p>— |
| о је имао, а Мару је постигла заслужена казна.</p> <p>На дан претреса Мара и Јова одрекоше свој |
| > <p>Мари је владалачком милошћу смртна казна замењена са двадесетогодишњом робијом.</p> <p>189 |
| Миловановића. — Па ипак то као да беше казна Божја, којом је казнио несрећне родитеље.{S} Бог |
| о, дете, немој тако!{S} Зар се не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер сам највећом |
| својим радом заслужили сте, да вас бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао |
| ак то као да беше казна Божја, којом је казнио несрећне родитеље.{S} Бог је изнео страшне после |
| на то не пристане, моли је да ништа не казује газда Живану, јер би ми могао одузети посао, кој |
| е стекао је као и сви остали зеленаши и каишари — дуплим интересом.</p> <p>Газда Живан, није са |
| маћа, а боме и због свога зеленашлука и каишарлука.{S} Своје велико имаће стекао је као и сви о |
| ана и Јакова због њиховог зеленашлука и кајишарлука, у толико је опет свак волео Мару.{S} Свак |
| чарапе и лепи црвени опанци, с великим кајишима, изаткан и ишаран појас, чоани фермен, а на гл |
| последице безумним родитељима, да виде, какав плод рађа њихова грамзивост и безумље. —</p> <p>К |
| ву честиту, сиромашну девојку?</p> <p>— Какав би наопако био тај момак, који би пристао да узме |
| ри, да није имао смелости да започне ма какав говор с Маром, коју је већ толико волео, да му се |
| болан, овде, већ да потражимо у средини какав стари грм.{S} Не треба да сечемо ове младе.</p> < |
| да се он веома боји, да Јова не начини какав џочарис, па ће за то морати у цркви питати децу: |
| , порасла велика девојка.{S} Снажна к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико ј |
| х је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си са |
| влачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав ћифта сеоски продао за паре и своје рођено дете, |
| p> <p>— Па баш да си ми и истину казао, каква <pb n="21" /> вајда од тога?!{S} Ја сам сирота де |
| ка?!</p> <p>— Можеш, али опет ти велим: каква вајда од тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и |
| м, да је то добро и паметно...</p> <p>— Каква, море, памет?!</p> <p>— Бегенисати једну сироту д |
| го је, и преко њезине воље, удају за ма каква човека, само да је имућан.{S} Ето, за то сам увек |
| оже, то је, да буде сведок, ако се деси каква несрећа.</p> <p>Мара је у колима целим путем ћере |
| како ти се она допада?</p> <p>— Не знам каква је радница, каквог је поштења и нарави, али је, о |
| Кад је ушао у авлију, видео је чистоћу, какве ретко има у којој кући њиног села, што је најбољи |
| стени стекао...</p> <p>Томка се бојала какве несреће, па је зато била на страни детета — свога |
| о боље извршило.</p> <p>Томка се бојала какве несреће, јер јој је Марино понашање у последње вр |
| ашао да бегенишеш коју другу девојку из какве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Живанину?!</p |
| ле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве несреће, ако у томе не послушамо дете.{S} И ја ка |
| а те ово молим само за то, што се бојим какве несреће, која може произаћи из брака, на силу вез |
| /p> <p>— Је си ли ти, море, полудео?{S} Каквим убиством претиш!?</p> <p>— Па, чини ми се бабо, |
| уке.{S} Али помисао, да ће овакав живот каквим данас живе, бити продужен у недоглед, опет их на |
| Стр.{S}27.</hi> --> <pb n="49" /> <p>— Какво зло ти помињеш, море?</p> <p>— Па тако, бабо.{S} |
| д помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, да буде сведок, ако |
| ада?</p> <p>— Не знам каква је радница, каквог је поштења и нарави, али је, онако на очима, леп |
| о која жалосна, али и истинита историја каквог страховитог злочина, или у опште каквог немилог |
| каквог страховитог злочина, или у опште каквог немилог догађаја, коме је био узрок несавесни по |
| а: то ће бити тај мој имућни младожења, каквога мој отац и мајка желе.{S} Крстивоје је тако ист |
| реди, те се дрва дигоше.{S} Прибележи у каквом је положају нађен убивени под дрвима, крај кога |
| са Јаковом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у каквом полу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја гледам |
| а и туге као да је још од вашара лежала какву најтежу и најопаснију болест.{S} Оно, ако ћемо пр |
| Промисли само, да ће и он можда волети какву честиту, сиромашну девојку?</p> <p>— Какав би нао |
| оће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву добру мирашчику.{S} Та у нашој Посавини, има, ’ва |
| , бабо?</p> <p>— Па, кад не знаш, онда, како можеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не |
| оворио је Јова као у бунилу. — Па онда, како би он могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему |
| рави са Живаном и Марицом.</p> <p>— Па, како, Живане, како?{S} Јесте ли ради гостима? — рече Ја |
| ој то повери.{S} Мучио се истина доста, како да почне, али је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ј |
| м обичају, упита га: „како ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p> |
| C6"> <head>VI</head> <p>— Е, Крстивоје, како ти се допада Мара Живанова? — Запита Јаков сина по |
| вао са храном, стоком и кожама.{S} Еле, како, тако, он је имао и прилично готових новапа.</p> < |
| било у души кад су чули своје родитеље, како баш пред њима отворено уговарају за њихову веридбу |
| кажем.{S} Има <pb n="11" /> неко време, како сам се загледао у једну девојку.{S} Веруј Богу, да |
| м и Марицом.</p> <p>— Па, како, Живане, како?{S} Јесте ли ради гостима? — рече Јаков.</p> <p>— |
| о, данас ћата Драгутин читао је новине, како је од странаца узела наша влада у своје руке дуван |
| своју Марицу:</p> <p>— Бога ти, Марице, како ти се допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му да |
| и била неописано радосна и весела, али, како долазе други, то је Мара била тужна и невесела.{S} |
| ише његови родитељи.{S} Да јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна |
| " /> па кад натовари, а ти га заговори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па |
| S} Ђура узе секиру и поче се намештати, како да управи ударац.{S} Јова и Мара измакоше се до је |
| и гледај своја посла, а немој ме учити, како да вршим своју дужност.</p> <p>— Е добро.{S} Онда |
| ?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим!...</p> <p>— То није тешко: |
| после да поради код газда Живана!{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не |
| , што се свуда и на сваком месту дерао, како неваља овакво уређење општина; како неваљају школе |
| {S} Најпосле, бабо, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> |
| hi> ја сам га испричао читаоцима онако, како је текао, држећи се строго истине и избегавајући п |
| у у њихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа Милова |
| рва га убила.</p> <p>И — учинише онако, како Ђура рече.{S} За тили часак дрва с колима притисла |
| омажеш не вршењем своје дужности онако, како ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро у |
| и они виде: је ли истина погинуо онако, како ти велиш.</p> <p>Јова је изгледао блед као крпа, з |
| Посавина.{S} Али кажи ти мени, г. попо, како ти вршиш твоју свештеиичку дужност?!</p> <p>— Ти, |
| це.{S} Но се чудим теби, господин попо, како си могао пристати да им у овоме злочину будеш и ти |
| у загледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, како ће она то знати, кад се ја нисам ником поверио?{S} |
| p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога бабу, како можеш волети мене — његово дете?</p> <p>— Ја тебе |
| рам се, Јово него те молим да ми кажеш, како се зове та срећна девојка, у коју си се загледао?{ |
| е бити пријатељи?</p> <p>— Па незнам... како ти велиш, Марице?</p> <p>— Ја мислим:{S} Иван-дан, |
| "18" /> <p>— Оно.... знаш.... ја баш... како да ти кажем... знам како, али не знам... овај... д |
| ао, како неваља овакво уређење општина; како неваљају школе и начин школовања.{S} Који богме ве |
| >— Бог с тобом и анђели божји, дете!{S} Како би ти такве мисли могле доћи на памет.{S} Ти — син |
| — Баш си ти, Марице, непажљива жена.{S} Како си могла дете пустити само с оном лолом, те јој за |
| рили су главе и ћутаху као заливени.{S} Како им је било у души кад су чули своје родитеље, како |
| с њом поздрави.</p> <pb n="40" /> <p>— Како си ти, Маро? — рече Јова.</p> <p>— Вала богу! — од |
| мрле — Бог да им душу прости!!</p> <p>— Како Живан и Јаков поштено раде и тргују то зна ваљевск |
| <p>— Бог ти добро дао, Јакове!</p> <p>— Како си, Живане, јеси ли здраво!</p> <p>— А како ти, сн |
| г и вера и срећа и све... све!</p> <p>— Како то говориш, синко? — изусти зачуђени попа.</p> <p> |
| овица, ја бих тада био срећан!</p> <p>— Како то говориш, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих |
| Анђо!</p> <p>— Бог ти помогао!</p> <p>— Како.... шта радиш? — и рукова се с њоме.</p> <p>— ’Вал |
| то не би, кад ви то хоћете....</p> <p>— Како то ми хоћемо?</p> <p>— Па тако!{S} Ви ме не дате г |
| ц и по дана, док прође свадба.</p> <p>— Како то, кад човек нема никакве кривице?</p> <p>— Не бр |
| гле Маре?!{S} Море читава девојка!{S} А како, Маро?</p> <p>— Вала Богу, здрава сам — и пољуби г |
| си, Живане, јеси ли здраво!</p> <p>— А како ти, снаша Марице?</p> <p>— Вала Богу здраво, газда |
| о сада поменусмо, буду обдарене од Бога како лепотом тако и осталим врлинама.{S} Али ипак тако |
| рши.{S} Гледала је више пута свога мужа како сав ознојен и даље цепа стабло и не слутећи да му |
| ш неку имућну мирашчику!</p> <p>— Па ја како!?</p> <pb n="24" /> <p>— Оно... то би тако и треба |
| к погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти казала како је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али ја не могу те |
| ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, ма како они били вредни, здрави, поштени, па и лепи, слабо |
| кући газда Живановој, Мара је негована како се то могу неговати само јединице имућних родитеља |
| Али ја ћу о том говорити са Живаном, па како он пресуди, ја и ти морамо пристати.</p> <p>— Јест |
| руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, Јакове како? рече Живан.</p> <p>— Па добро вала Б |
| S} Виђала сам је нише пута.</p> <p>— Па како ти се она допада?</p> <p>— Не знам каква је радниц |
| ник у Београду, ја сам гледао више пута како су родитељи удавали своје кћери за оне, које не во |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Од како се почело ово догађати са ово четворо несрећних мл |
| ром се рукова.</p> <p>— Па како, Јакове како? рече Живан.</p> <p>— Па добро вала Богу!</p> <p>— |
| > <pb n="88" /> <p>Димитрије показа све како је било и ћата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам вас |
| Јова.{S} Састали су се, да се договоре како да покваре венчање Марино и Крстивојево, јер оно с |
| шењем своје дужности онако, како ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у памет! |
| ажи нам свима, шта је било ноћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Драгутине ћато, запиши |
| Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати пријатељи, са |
| а сад треба да гледамо, шта да радимо и како да урадимо, те да Мара после каже, да је сам због |
| опо!</p> <p>— Па ко ти то узима срећу и како?</p> <p>— Два човека, или боље рећи нечовека, који |
| питао, хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је казао да мо |
| е државна власт са доктором, те да види како је човек погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти казала как |
| шање, па пошто прво осмотри и прибележи како је ствар нашао, нареди, те се дрва дигоше.{S} Приб |
| оштен младић.</p> <p>— Знам, синко, али како би ми могли учинити ту бруку, да нашу јединицу дам |
| рекао бих да је умрла на порођају, али како ћемо Крстивоја?</p> <p>— Код куће га неможемо убит |
| ловановићу својем имућном комшији. „Али како би на то пристао <pb n="41" /> Крстивоје, који виш |
| ти не могу помоћи Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље ос |
| ри вечери Живан је причао својој Марици како је ћарио у Београду, и да је купио повише ствари з |
| .... ја баш... како да ти кажем... знам како, али не знам... овај... да ли ћеш ти пристати!?</p |
| убица и неваљао човек, те за то не знам како би ујдурисали, те да ово убиство изгледа сасвим сл |
| кући: ти реци да ти погибе муж на начин како ти мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, као црне ав |
| е Живан ишао у Београд, свршио је онако како је желео, зато је покуповао у београдским дућанима |
| и зачуђени попа.</p> <p>— Говорим онако како је у истини, господин попо!</p> <p>— Па ко ти то у |
| >— А зар боље може знати власт и доктор како је погинуо мој Крстивоје, него ја, која сам очима |
| о да те замолим, да вршиш своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам с |
| нека страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш како ми је тешко да ти исповедим оно; што срце осећа.{S |
| пут!{S} Немам те за што клети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве бити несрећан.</p> </ |
| овом и по свагдањем обичају, упита га: „како ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њом |
| Грлила га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што је волела Јову, кад је њен Крсти |
| S} Ди је то било да место кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, Марице, при себе.</p> <p>— Ја |
| Али, ако се ти, Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да се варам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ј |
| е воли.</p> <pb n="14" /> <p>— О, Маро, камо среће да си ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — |
| ва, који није смео погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше сада <pb n="60" /> мног |
| тим задовољством, дотле су Мара и Јова, као крпа бледи, у бесвесном стању, стајали једно до дру |
| онако нерасположено поздравила — њега, као да је гром ударио.</p> <p>Његово, мало час зајапуре |
| ик и сам запита Димитрија и он му каза, као што је мало час казао осталима.{S} Тада заповеди, д |
| ушао прво Димитрија, који у свему каза, као што је казао на своме саслушању код кмета Петра.{S} |
| подин капетанов сточић неколико жућака, као и попи.</p> <p>Капетан је познавао Јову, као добра |
| среће да си ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љуб |
| не неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па т |
| је наших кеса и овако красних капетана, као што је наш — лако је то учинити.</p> <p>— Дакле ост |
| ила је Мара с Крстивојем — расположена, као и на Јовиној.{S} Врло је често разговарала с Анђом. |
| арумените и окитите, она је онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испричао читаоцима онако |
| ечита тајна — рече Јелена.</p> <p>Мара, као најслободнија, отпоче говор:</p> <p>— Ја сам казала |
| ти мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, као црне авети одјурише кроз забран, кога су шарали мес |
| укова с Марицом па извади десет дуката, као обележје девојци, и метну их на совру.{S} Мара га п |
| адим?</p> <p>— Ти, дете, нерадиш ништа, као да ово није твоја кућа?</p> <p>— Па ви нисте ни тра |
| арају и такве, као што сте ви и овакве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш право али опет ниси треба |
| што је Живан и Јаков, стварају и такве, као што сте ви и овакве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш |
| ануо је празник Спасов-дан.{S} Мара је, као и обично, устала рано.{S} Пошто је посвршавала свој |
| Неће бити маленкост.{S} Два пута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, господине |
| није одупро својим родитељима, него је, као мама пристао да се венча с оном, коју не воли и кој |
| ена питања.</p> <p>Присутне жене, које, као и попа, у прсте знају те испитне одредбе зачудише с |
| .{S} А ти ономад рече: да нема девојке, као што је Анђа Живанина, и да се нећеш другом женити.< |
| мова, који су пружали своје дуге сенке, као тајанствене авети, и осветљаваху ово двоје, те се л |
| ка да му је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на самом Заарежу, где је продаје трг |
| ћа, а ја — један сиромашак.{S} Ти мене, као јединица тако имућна оца не можеш волети...{S} Баш |
| ли га сељаци нису жалили за то, што се, као мушкарац, није одупро својим родитељима, него је, к |
| Мару.{S} И мржња је све више обузимаше, као да је тек сад почела мрзети.{S} У страшној мржњи пр |
| то је послушао Јакова и Томку, који би, као и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти |
| је мама, па то трпи!</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони д |
| аквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, стварају и такве, као што сте |
| едар и хладан.{S} Сунце је сијало, али, као да топлоту беше изгубило.{S} Сувомразица стегла, ал |
| ми смо се једно спрам другог понашали, као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раст |
| ла да пође за Јову, кога су сви волели, као добра и честита младића.</p> <p>Крстивоје био је та |
| Па добро, шта да чиним?</p> <p>— Чини, као што си и до сад чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Зн |
| сто весели и радосни — тужни и жалосни, као да им ово није била свадба, него сахрана оних, који |
| а господин попин сто.{S} Поп их покупи, као гладни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— Бићете задовољ |
| савести и здравој памети, а говорим ти, као добар хришћанин истину.</p> <p>— Ја дијете, право д |
| лим, да се ово убиство може ујдурисати, као да је случајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је м |
| ој кући, а немој ми ту којешта дробити, као и ово дете — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а м |
| да вас у вашој старости чувам и слушам, као што сам то до сада</p> <p>— Али то је будалаштина, |
| си данас из мојих уста чуо да те волим, као што и ти мене волиш... онда ме тражи од мојих родит |
| гла је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разговарати....</p> <p>— |
| ана, јер је и бог исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада волим... више можда, него |
| ја љубим мога Крстивоја и буди сретан, као што сам ја...</p> <p>Ово беше иронија, иронија гроз |
| оћу.{S} Хоћу да и ти будеш тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти сада срећна?</p> <p>— Н |
| {S} Ноћу удари јака киша и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише остао на истом месту |
| текли.</p> <p>— Ама, чујеш ли ти, бабо, као год што се дете загледало сада у Анђу тако ће се су |
| би овај зликовац и њега исто тако убио, као што је убио његовога газду, те да их, као сведок не |
| твој младожења, не може бити исто тако, као и ти, нагнан од својих родитеља да узме тебе за жен |
| оја Јаковљевог?!</p> <p>— Јесам, синко, као и свагда.{S} Али шта се тебе тиче испит Марин и Крс |
| и кола и претурали их, слушче се хитро, као маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави несрећној |
| ја теби до сад нисам казивао овако што, као што ћу сад да ти кажем.</p> <p>— Па кажи, благо тво |
| знате — господин капетану чиста савест, као и попина, Живанова и Јаковљева.</p> </div> <div typ |
| попи.</p> <p>Капетан је познавао Јову, као добра и честита младића без икаквих мана, али која |
| у за њихову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — то ће лако с |
| ацивати.{S} Љуби и грли своју Перунику, као што ја љубим мога Крстивоја и буди сретан, као што |
| /head> <p>Испит и прошевина свршени су, као и остали испити и прошевине, с том само разликом, ш |
| о што је убио његовога газду, те да их, као сведок не изда.</p> <p>Кад су они упрезали кола и п |
| Имућни смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> јединица.{S} Зато настигурно |
| /p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, као што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећна као |
| је рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних родитеља, носио се свагда чисто и лепо. |
| дила није.{S} Ишла је куда је хтела.{S} Као луда лутала је по сеоским улицама.{S} У разговору, |
| кође био одликован као добар војник.{S} Као кириџија имао је додира са многим образованим људим |
| но за уживање већ за страшан злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинст |
| S} Ну он на то ништа није одговарао.{S} Као год што јој није никад заповедао, тако јој никад ни |
| да се скоро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам бог светио за несрећу јадне деце.</p> <p> |
| а је добре знам.{S} Распитивао сам, а — као што знаш ишао Живановој кући.{S} Видео сам да је до |
| одобравам и не одобравак.{S} Мени је — као оцу — дужност, да те добро оженим, а теби — као син |
| — дужност, да те добро оженим, а теби — као сину — да слушаш старијег, а то ће рећи оца и мајку |
| о да ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши — тражити зета, који је раван |
| једном голаћу, па баш да је све тако — као што ти рече.</p> <pb n="30" /> <p>— Зашто би, нано, |
| >— Дакле остајете ли при речи.</p> <p>— Као и свагда, попо, али — рад твоје веће сигурности — е |
| <p>— Говориш ли, Јово, истину?</p> <p>— Као и свагда, Маро!</p> <p>— И баш ме волиш?</p> <p>— И |
| р тако је мени казао. — Говорио је Јова као у бунилу. — Па онда, како би он могао пристати да у |
| <pb n="34" /> <p>— Јову сам увек знала као честита момка, па се зато нисам ни бојала за Мару.{ |
| ало проспавају.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Бледуњава месечева светлост продирала је кр |
| у тековину и своје дете таквим голаћима као што си ти Јово!...{S} Гледај ти Цвету воденичареву, |
| им ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у ње |
| Не надничара и туђег слугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Немој тако б |
| , а друго због шашољења Крстивоје заспа као заклан.{S} Пошто је утврдио сан, Мара му полагано с |
| и ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих имао покварену ду |
| ти велиш.</p> <p>Јова је изгледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази на себ |
| ена од силних <pb n="52" /> суза и туге као да је још од вашара лежала какву најтежу и најопасн |
| есела.{S} Све што је радила — радила је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} То је њен |
| ог.{S} Владања је рђавог.{S} Позната је као здрава и телесно и душевно.</p> <p>(М. П.) председн |
| арлука.{S} Своје велико имаће стекао је као и сви остали зеленаши и каишари — дуплим интересом. |
| бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} |
| вао по тихој и немој вечери и чињаше се као тајанствени глас с онога света, који слути несрећу. |
| зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као своју милу нану за нешто замолим — рече Крстивоје.< |
| г, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то и треба <hi>да ме усрећите!</hi> |
| остати несрећна.</p> <p>Крстивоје беше као убивен.{S} Не мога више седети и гледати сузе Анђин |
| а сирота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет украшена лепим Анђиним рукотворима.{S} Никакво |
| а ми кажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као у некој забуни изусти:</p> <p>— Шта то Маро? —</p> |
| о тако брзо раставити се с њом и остати као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и јесте, Живане, |
| ног, кога би ми за мужа поменули, убити као свако пашче, јер би ми он отровао живот, уништио ср |
| ана, кад је код њезина оца почео радити као кириџија, носећи му храну на својим колима на Забре |
| исто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно вече није створено за уживањ |
| гостима? — рече Јаков.</p> <p>— Добрим као што си ти, јесмо свакад! одговори Живан.</p> <p>Мар |
| жио војску, где је такође био одликован као добар војник.{S} Као кириџија имао је додира са мно |
| м, да ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са мном.</p> < |
| , да је — ту је!{S} Сад треба да живимо као прави муж и жена.{S} Да заборавимо, што је било и д |
| рећнију кућу Миловановића. — Па ипак то као да беше казна Божја, којом је казнио несрећне родит |
| су, држала је обавијену око главе’ исто као варошке девојке — помодарке.</p> <p>Мара је учила ч |
| су продали пшеницу, а богами и мој, јер као <pb n="15" /> што ти рекох, он ми плаћа 3 гроша од |
| бити срећни задовољни.{S} Слушаћемо вас као што приличи доброј деци.</p> <p>— Ја признајем, син |
| оре ћутати?</p> <p>— Хоћу, бабо! ћутаћу као заливена и слушаћу вас док буеем под вашим кровом и |
| <pb n="39" /> оборили су главе и ћутаху као заливени.{S} Како им је било у души кад су чули сво |
| овановића и кад бих имао покварену душу као они.</p> <p>— Ти си се толико поварошио да те не мо |
| ујне, обрва такође смеђих; очију плавих као небо, носа подужег, на крају мало кукастог, уста ум |
| кастог, уста умерених, а усница румених као зреле јагоде; образа пуначких, једрих и румених.{S} |
| и једрих образа, очију крупних и црних као трњине; носа правилна, уста умерених, косе црне и л |
| Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја |
| као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тога чини што је добро и па |
| и знаци њезина необична здравља.</p> <p>Као јединица имућних родитеља, Мара се лепо носила.{S} |
| ужан нађе у буари.{S} Наравно, господин капетан је наредио своме писару да изврши пошто није би |
| чић неколико жућака, као и попи.</p> <p>Капетан је познавао Јову, као добра и честита младића б |
| } Они изјавише да имају нешто посла код капетана и морају ићи.</p> <p>— Овде је прече и овде мо |
| о.{S} Док је наших кеса и овако красних капетана, као што је наш — лако је то учинити.</p> <p>— |
| емиравао у весељу и просуше на господин капетанов сточић неколико жућака, као и попи.</p> <p>Ка |
| али која му је вајда од тога, кад су се капетану изнели и „звечећи“ разлози, које је он и усвој |
| види с Јовом, јер је — знате — господин капетану чиста савест, као и попина, Живанова и Јаковље |
| без грешни — Живан и Јаков одоше право капетану и молише га да Јову Илића из Трстенице уапси б |
| ин и Вилиман Настин казали су господину капетану, да је уча говорио да нема ни самога Бога — Бо |
| тра загледати и у другу.{S} Млад је, па капом тера ветар.{S} Већ знаш шта?</p> <p>— И Шта?</p> |
| Ти тако мислиш, али си још млад, те још капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила с |
| b n="1" /> <div type="titlepage"> <p>П. КАРА-РАДОВАНОВИЋ</p> <p>КРВАВИ ЗЛОЧИН</p> <p>У БРАКУ БЕ |
| ђава; а у опште, у грађанству сматра се карактера поквареног.{S} Владања је рђавог.{S} Позната |
| да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби до сад |
| е нана није ни досад љутила, нити те је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно д |
| ме нећеш карати!</p> <p>— А што бих те карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да карам?....{S} Кад |
| е карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад карала.</p> <p>— Н |
| го нани?</p> <p>— Обећај ми да ме нећеш карати!</p> <p>— А што бих те карала, благо мени?{S} За |
| Знаш, нано....{S} Рекла си да ме нећеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поодавно сам се заг |
| удио па — <hi>смрт</hi>.</p> <p>Решењем касације, пресуда апелационог суда остала у снази.</p> |
| дан два, бићеш у бувари — с оне стране катанца.</p> <p>— Залуду ти је претња, бабо!{S} Он је т |
| мео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих имао покваре |
| оме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уапсила, те сам ни крив ни дуж |
| али се крстом не може сачувати од пуних кеса неваљалих људи.{S} И теби, г. попо, крст није смет |
| <p>— Не брини ти зато.{S} Док је наших кеса и овако красних капетана, као што је наш — лако је |
| што је господин попа, благодарећи пуним кесама Живана Ђурића и Јакова Миловановића, изоставио у |
| стекли велика имаћа.{S} Са својим пуним кесама, они су срушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни |
| ју да је сваки онај луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чему је ствар, па се по |
| избегавајући приповедачко <pb n="4" /> кинђурење е, не бих ли тиме колико толико припомогао, д |
| замоли га, да због тога не одузме Јови кирију, и да другог на његово место узима.</p> <p>— Каз |
| био одликован као добар војник.{S} Као кириџија имао је додира са многим образованим људима, т |
| кад је код њезина оца почео радити као кириџија, носећи му храну на својим колима на Забреж.</ |
| окована кола.{S} Његов је покојни отац кириџијао трговцима, па је због тога и имао добре волов |
| шуља и гаће, чоани тозлуци, подвезице с кићанкама, шарене чарапе и лепи црвени опанци, с велики |
| као, где је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише о |
| , покисао, као миш, али је ипак и после кише остао на истом месту скоро до сванућа, јер није мо |
| </p> <p>ШТАМПА Т. К. НАУМОВИЋА У ЗГРАДИ КЛ.{S} ЛУТРИЈЕ</p> <p>1900</p> </div> <pb n="2" /> </fr |
| нити.</p> <p>— А где сте се море, ви то клели и заклињали?</p> <p>— У нашој магази... кад је то |
| ети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве бити несрећан.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ђе.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Против Бога и родитеља... не роп |
| Јакова и Томку толико, да су већ почели клети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, дете, зашто тако ра |
| <p>— Срећан ти пут!{S} Немам те за што клети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве бити н |
| /p> <p>— А... није, нано!</p> <p>Марица климне главом у неверици.</p> <p>— А хоћеш ли казати тв |
| , шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са својом лепом сусетком Стеванијом оде с |
| >— На основу исказа овога сведока, рече кмет Петар и предаде акт саслушања Димитријевог.</p> <p |
| као што је казао на своме саслушању код кмета Петра.{S} После је саслушао Мару, Јову и Ђуру.</p |
| тничком страху.</p> <p>— А зашто би ми, кмете убили овог човека?{S} Шта нам је учинио? — рекоше |
| ?</p> <pb n="13" /> <p>— Јово, ја сам у књигама читала да не ваља лагати, зато сам мало час и х |
| Отац јој је куповао разне <pb n="7" /> књиге, а она је радо читала, због чега је постала слобо |
| ја од мене, јер си учила школе и читала књиге, па можеш имати и право, али мени моја стара паме |
| ла, што сам јој куповао и доносио разне књиге, нашта ме је навраћао онај проклети Завишо уча, к |
| радим што је добро и паметно и да читам књиге из којих се то може научити.{S} Јову сам бегениса |
| м тога безбожника, те да купујем детету књиге, из којих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о к |
| МАћЕ НЕСРЕЋЕ...“</l> </quote> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ АНТОНИЈА П. ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТА |
| и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, м |
| слатки пољубац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми те отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> <p>Зак |
| Мара ухвати у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} Има девојака, које би уживале, да с |
| е не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родитељи?</p> < |
| мој ми, бога ти, ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели бож |
| ђа Живанина, његова комшика.</p> <p>— А ко, море, то теби каза?</p> <p>— Наша кума Јелена.</p> |
| Мара кроз извештачени плач.</p> <p>— А ко га уби?!</p> <p>— Кола с дрвима!</p> <p>— Где?!</p> |
| ловановића.</p> <p>— Недо бог, бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ћ |
| је у истини, господин попо!</p> <p>— Па ко ти то узима срећу и како?</p> <p>— Два човека, или б |
| — Бегенисати једну сироту девојку.{S} И ко је још у свету више волео празну кућу него пуну!?{S} |
| лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш |
| богати.{S} Па кад тако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар |
| итав момак... па, не било му урока, леп ко нека девојка.</p> <p>— Шта ћемо.{S} Јединац па га па |
| о, него да је на силу удајемо за онога, кога она неће.{S} Тешко оној кући, мој Живане, у којој |
| већ имам да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само да слуша |
| бабо не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано, нити волим сад нити ћу га волети после.</p> |
| е бих могла постати женом онога човека, кога волим и који ме воли.</p> <pb n="14" /> <p>— О, Ма |
| оже бити под морање да пођем за човека, кога не бегенишем, јер би то била велика греота.</p> <p |
| е је навраћао онај проклети Завишо уча, кога негде отераше, због тога, што се свуда и на сваком |
| ињем ти се младошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поменули, убити као свако пашче, јер |
| се јако преварили.{S} Слушче Димитрије, кога је Томка послала да кријући иде за Маром и Кристив |
| се доцније допасти тај исти Крстивоје, кога данас не бегенише.{S} Ја те ово молим само за то, |
| е где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати код куће.{S} Шта ми |
| а, као црне авети одјурише кроз забран, кога су шарали месечеви зраци, <pb n="83" /> и изађоше |
| а.{S} Никаквог женског посла није било, кога Анђа није с особитом вредноћом и вештином свршавал |
| зато, што је она хтела да пође за Јову, кога су сви волели, као добра и честита младића.</p> <p |
| о дете и да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцније допаст |
| положају нађен убивени под дрвима, крај кога је нађена секира сва крвава.{S} Затим је лекар пре |
| амигуше Живанине поче да лажеш.{S} И то кога; свога рођеног родитеља!</p> <p>— Не лажем, бабо, |
| е у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу, Јово... казаћу ти.</p |
| ажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хоћеш ли?< |
| што си сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала?</p> <pb n="13" /> <p>— Јово, ја сам у к |
| овановића.{S} Њега је Мара испод ораха, код којим је посведневно седела, спазила и изађе преда |
| ђају, али како ћемо Крстивоја?</p> <p>— Код куће га неможемо убити.{S} Него он ће кроз који дан |
| ог да прости.{S} То је код мене ново, а код тебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Наш Крстивоје хоће да се |
| е.{S} Они изјавише да имају нешто посла код капетана и морају ићи.</p> <p>— Овде је прече и овд |
| ва је врло често радио са својим колима код газда Живана, те се тако и виђао често с Маром.{S} |
| аставити се с њом и остати као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и јесте, Живане, али бог је ре |
| да нисте казали никоме, да сте се овде код мене састајали, јер је то боље и за мене и за вас — |
| се она загледала још првих дана, кад је код њезина оца почео радити као кириџија, носећи му хра |
| и железницу.{S} Бог да прости.{S} То је код мене ново, а код тебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Наш Крс |
| еса Мара и Јова одрекоше своје признање код иследне власти, а Ђура већ никако није ни признавао |
| рошевини, небаш случајно, састали су се код Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, |
| } Ја не жалим посао, јер га могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што бих тако би |
| а она прво пристане, па после да поради код газда Живана!{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, |
| ну, јер би ми могао одузети посао, који код њега радим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи |
| удавати.</p> <p>— Нећеш, ваљда, остати код куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви |
| им, кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати код куће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А шта вали Крстивоју |
| да товари жито, газда Живана није било код куће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је продава |
| ала у Јову Илића из Трстенца, што често код нас с колима ради...</p> <p>— Шта велиш, Маро?!</p> |
| за, као што је казао на своме саслушању код кмета Петра.{S} После је саслушао Мару, Јову и Ђуру |
| го је још и трговао са храном, стоком и кожама.{S} Еле, како, тако, он је имао и прилично готов |
| ји, да би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сиротињи, разуме се да поред њих мрз |
| шао да да девојци обележје.</p> <p>— А! која је та девојка?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђурић |
| како је погинуо мој Крстивоје, него ја, која сам очима гледала — рече дрхтећим гласом Мара.</p> |
| би, ево, праву истину рећи.{S} Девојка, која ти жели сваку срећу и добро, ка’ и самој себи — то |
| и су се јако уплашили, а нарочито Мара, која је опазила, да је председник Петар од некога друго |
| одитељима.{S} Ето вам примера: несрећа, која је задесила кућу Јована Миловановића и Живана Ђури |
| ило у целој ваљевској Посавини девојке, која јој не би завидела на њеној лепоти.{S} Ту њезину л |
| био за причу.{S} Девојке су се отимале, која ће се пре до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, н |
| само за то, што се бојим какве несреће, која може произаћи из брака, на силу везанога.{S} После |
| у убиству троје добре и честите чељади, која се са добротом срца и честитошћу душе могу мерити |
| ћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, те нас већ тера да ј |
| га доста...</p> <p>— Велику тугу, нано, која ми срце притискује не могу сакрити; али ми је жао |
| : на прагу саме старости — родила кћер, која је на крштењу добила име Марија, али су је од мило |
| алаштине и да пропустим овакву прилику, која се, ево, јавила.{S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог |
| момак, који би пристао да узме девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли друг |
| маш у друштву девојку, скоро вршњакињу, која, мислим, није баш таква, да не заслужује да се с њ |
| </p> <p>— Па ви нисте ни тражили снаху, која ће да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, |
| тва уплакане Маре, у срце жацну Марицу, која се слабо мешала у разговор Живанов и Марин.{S} И з |
| и заверио јој се да је узме.</p> <p>— А која је то честита девојка?</p> <p>— То је Анђа Живанин |
| рави, поштени, па и лепи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и на |
| е у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи не дају за го |
| ја знам, у нашој Трстеници нема девојке која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, |
| стао да се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао |
| и честита младића без икаквих мана, али која му је вајда од тога, кад су се капетану изнели и „ |
| омовини, у којем се не би могла чути по која жалосна, али и истинита историја каквог страховито |
| маше, ко ће пре до ње.{S} Има девојака, које би уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на |
| рујте своју децу да се узимају с онима, које не воле.{S} Брак, који није из љубави постао донос |
| обичајена питања.</p> <p>Присутне жене, које, као и попа, у прсте знају те испитне одредбе зачу |
| су родитељи удавали своје кћери за оне, које не воле, само за то, што су богати.{S} Па кад тако |
| душе и њено примерно, морално владање, које је једна од највећих драгоцених особина једне добр |
| илан новац расипао да спасе своје дете, које је сам упропастио.{S} Али му је било узалуд.{S} Ст |
| , а ја мислим да је то и највеће имаће, које је потребно нашој кући.</p> <p>— Богами и ако је д |
| се капетану изнели и „звечећи“ разлози, које је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе |
| цу везаних.{S} И они задрхташе од речи, које сушту истину изнеше.</p> <p>Они су се џапали и пре |
| ст везани обојица.{S} Оне страшне речи, које изусти преседник поразише све па и ову двојицу вез |
| ве четири главне личности у овој причи, које до сада поменусмо, буду обдарене од Бога како лепо |
| везали, једино из амишности за имањем, које им је сада остало пусто.{S} Чувајте од овакве неср |
| д зиме, већ од помисли па страшно дело, које је намерила да изврши.{S} Гледала је више пута сво |
| да утврдимо.{S} Знаш, такав је адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> <p>— Приста |
| — који су те одранили од литре меса, и које си дужна слушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас, |
| и волови, који су били гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио те су због тога и бил |
| ше деце.</p> <p>Ви, који се жените и ви које се удајете, имајте увак па уму: <hi>да је главни о |
| д свога детета!{S} Па барем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јединче |
| .{S} Ја мислим да си се већ загледала у којег момка, на кријеш од твоје нане... а?</p> <p>— А.. |
| њима имао нека посла.</p> <p>Посао, рад којега је Живан ишао у Београд, свршио је онако како је |
| си требао да учиниш ово грозно дело, од којега смо ми у последњем тренутку одустали — рече Мара |
| игао од литре меса и текао ово имаће за којекакве гулавере и туђе слуге?!</p> <p>— Ја сам, бабо |
| и једног села у нашој лепој домовини, у којем се не би могла чути по која жалосна, али и истини |
| че Јова.</p> <p>— Немој ми, бога ти, ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а ви |
| кад пођем Живановој кући, а немој ми ту којешта дробити, као и ово дете — рече Јаков.</p> <p>— |
| /p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим се за своје једи |
| , те није одмах опазила да јој је Јова, који је такође дошао на вашар, и који се већ руковао с |
| че!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, који ми детету отроваше памет.</p> <pb n="45" /> <p>— Н |
| {S} То не беше више онај стидљиви Јова, који није смео погледати ни у очи а камо ли што оштро р |
| да отиде на улицу, те да зовне Јакова, који се разговараше са Николом Рајковим.</p> <p>— Зваћу |
| сем пас троје: њега што спава и волова, који незнају сведочити.{S} Пази нека ти рука буде поузд |
| је кроз грање великих и старих грмова, који су пружали своје дуге сенке, као тајанствене авети |
| власт прибавила масу необоривих доказа, који су довољни и без њиховог признања.{S} Зато их је в |
| пштинској кући саслушао прво Димитрија, који у свему каза, као што је казао на своме саслушању |
| било се већ искупило неколико комшија, који му у кратко казаше све.{S} Преседник и сам запита |
| несрећу, видећи овако осакаћена човека, који је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јау |
| p>— Два човека, или боље рећи нечовека, који су отимајући сиротињску муку — стекли велика имаћа |
| се ти, Маро не мога загледати у момка, који ти је прилика, већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да |
| ног поступка једних несрећних родитеља, који су, из проклете грамзивости за што већим имањем, н |
| редених.{S} Син је сиромашних родитеља, који већ нису у животу.{S} После њихове смрти, Јови је |
| а!{S} Сад хоћу само да се светим онима, који су ме унесрећили; који су ми убили срећу и будућно |
| се као тајанствени глас с онога света, који слути несрећу.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ |
| елико имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, који приличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако се момак дет |
| о и сви имућни зеленаши — тражити зета, који је раван њему у свему.</p> <p>— Ја на то нећу прис |
| ти с ћерком једног газда Живана Ђурића, који је један по један газда у посавини?{S} И то ја? — |
| ћу Јована Миловановића и Живана Ђурића, који су силом венчали јединчад.{S} То је лишило живота |
| времена отерала у гроб.{S} Ти си отров, који нам је кућу отровао! — рече Томка Мари.</p> <p>— С |
| могла њиме ублажити велику тугу и бог, који јој срце, већ толико дана, параше.{S} Она сад више |
| ер и они сматрају да је сваки онај луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чему је |
| ој, тако, Јакове, јер и сам знаш многе, који су се тако на силу узели, па су после чемерно пров |
| на то пристао <pb n="41" /> Крстивоје, који више воли Анђу него живот свој! — бар тако је мени |
| > <p>— Мара има право — рече Крстивоје, који је слушао њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с |
| бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа ј |
| >— Чини ми се, да ти страшно мрзиш оне, који се тако богате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, |
| отпоче:</p> <p>— Вама, оцеви и матере, који имате и који ћете имати да жените и да удајете, ва |
| тога зависи срећа ваше деце.</p> <p>Ви, који се жените и ви које се удајете, имајте увак па уму |
| ише дешавали у нашем народу.</p> <p>Ви, који имате да жените и да удајете, будите веома пажљиви |
| и, где су га чекали само његови волови, који су били гладни и жедни и које је Јова волео и сваг |
| цила на Јову.{S} Јова је први и једини, који је у Марину срцу примљен и који ће на свагда остат |
| у се у будуће старати, да пропадну они, који су мене упропастили.</p> <p>— Па зар баш тако, Мар |
| p> <p>— Какав би наопако био тај момак, који би пристао да узме девојку, која би му у очи рекла |
| узимају с онима, које не воле.{S} Брак, који није из љубави постао доноси несрећу и младенцима |
| дрвима — оте јој се страховити врисак, који срце параше несрећне мајке.{S} Марин јаук, није по |
| осавини?{S} И то ја? — Један сиромашак, који нема иикога; коме је, тако рећи, све имаће <hi>сна |
| Шта су везани ови људи запита исљедник, који с доктором стиже.</p> <p>— На основу исказа овога |
| упних златних новаца с једним крстићем, који је висио на средини ђердана и куцао је по прсима.{ |
| да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више |
| азорио наду...{S} Заклињем ти се Богом, који на нас гледа, да ћу само тебе волети, тебе својим |
| ог тога изгубили на један ужасан начин, који је у овој приповетци испричан.</p> <p>Догађај овај |
| иповетци испричао један страшан злочин, који је последица на силу и без љубави везаног брака.{S |
| Живану, јер би ми могао одузети посао, који код њега радим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу |
| .</p> <p>— Ја нисам вала од оних, Анђо, који би говорили оно... што није за говор...{S} Него — |
| дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, који га је уапсио, казао му је да су га уапсили зато, ш |
| чка стидљивост уздржа.</p> <p>Разговор, који се водио између Јакова и Живана и њихов споразум, |
| тивоје, што је послушао Јакова и Томку, који би, као и мој Живан продали и самога бога за паре. |
| диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада испод једног великог грма, изиђоше пред М |
| отворила вратнице Јакову Миловановићу, који је по вечерњој ладовини стигао Живановој кући.{S} |
| во није била свадба, него сахрана оних, који су им најмилији.</p> <p>Господин попа је одржао св |
| се светим онима, који су ме унесрећили; који су ми убили срећу и будућност.{S} Ја сам пропала, |
| околина — стр. 5</hi> --><pb n="17" /> који би увек погинули за своје дете, некад се тако избе |
| ко неваљају школе и начин школовања.{S} Који богме вели да не ваља ни само државно уређење и да |
| м тврдоглавошћу, своје старе родитеље — који су те одранили од литре меса, и које си дужна слуш |
| <p>— Ене!{S} Зар тако наша Мара?!{S} А који је тај момак?</p> <p>— Јова Илић из Трстенице — ре |
| овор Јовин и он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђуро |
| е га неможемо убити.{S} Него он ће кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш велики забран, п |
| Јова, који је такође дошао на вашар, и који се већ руковао с осталима, пружио руку да се с њом |
| <p>— Вама, оцеви и матере, који имате и који ћете имати да жените и да удајете, вама, желим да |
| ини беше Ђура чије се срце не растужи и који беше потпуно миран.{S} Окорелог зликовца ни мајчин |
| остати женом онога човека, кога волим и који ме воли.</p> <pb n="14" /> <p>— О, Маро, камо срећ |
| једини, који је у Марину срцу примљен и који ће на свагда остати у њему.{S} И — Мара другог не |
| тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који одем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико волим, да без т |
| овића.{S} Њега је Мара испод ораха, код којим је посведневно седела, спазила и изађе преда њ на |
| и уједно и за себе и за своје родитеље, којима је зинула ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право |
| господин попо, али ми је отимају људи, којима су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> |
| } По целе данове проводила по кућама, о којима се није најбоље говорило.{S} Због оваквог њеног |
| ва рика трже га из страховитих мисли, с којима је дошао својој кући.{S} Он се сети да су му вол |
| кај што игда можеш.{S} Сељани ће — међу којима ће мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци д |
| божника, те да купујем детету књиге, из којих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвок |
| је добро и паметно и да читам књиге из којих се то може научити.{S} Јову сам бегенисала, што ј |
| еома нерасположена због тешких мисли из којих ју је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је на вашар д |
| неће.{S} Тешко оној кући, мој Живане, у којој се муж и жена, место љубави и волења, мрзе и през |
| ју, видео је чистоћу, какве ретко има у којој кући њиног села, што је најбољи доказ, да у тој к |
| . — Па ипак то као да беше казна Божја, којом је казнио несрећне родитеље.{S} Бог је изнео стра |
| зашто ти „госпођо“ не дигнеш совру, за којом си крвљала, већ остављаш да ти је ја дижем? — реч |
| Бог, или — боље рећи — она сиротиња, с којом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> < |
| еба.{S} Једина кућа у нашој Посавини, с којом би се драге воље опријатељио то је твоја, Живане. |
| , дете!{S} Тебе ће бабо наћи девојку, с којом ће наша кућа бити задовољна.</p> <p>— За мене, ба |
| јесте, онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом девојком, Маро!</p> <p>— Скојом ти хоћеш!</p> <p> |
| лиш да је моја кућа једина у Посавини с којом би се ти драге воље опријатељио.{S} То је за мене |
| да ће мара бити та његова имућна млада, коју желе његови родитељи.{S} Они су се познавали и виш |
| не удаје јер је она била добра девојка, коју су упропастили њени родитељи с Јаковом и Томком.{S |
| имањем, на силу венчали своју јединчад, коју су после због тога изгубили на један ужасан начин, |
| у да радим, нити хоћу да слушам у кући, коју мрзим.</p> <p>— Аох!...{S} Шта нам даде бог!? узви |
| а оженимо без његова знања, с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било пр |
| е, као мама пристао да се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје |
| ости да започне ма какав говор с Маром, коју је већ толико волео, да му се чинило, е би полудео |
| унесрећимо, ако му другу коју доведемо, коју он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не тра |
| /p> <p>— Скојом ти хоћеш!</p> <p>— Ону, коју сам ја хтео узео је други, а друге девојке немогу. |
| траховита помисао, да ће му отети Мару, коју је волео више од живота свога.</p> <p>Сутра-дан је |
| лико зло, што упропашћујете своју децу, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите |
| >— Па зар и против моје воље и заклетве коју сам дао оној девојци?!</p> <p>— Детиња заклетва не |
| веома весела и расположена.{S} Слабо је коју игру пропустила, а да је није играла.{S} Ово Марин |
| у.</p> <p>— Ако ме волиш ти мораш узети коју било.</p> <p>— А зашто то, Маро.</p> <p>— Зато, шт |
| ажеш, како се зове та срећна девојка, у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?< |
| ар баш желиш да ти кажем име девојке, у коју сам се загледао.</p> <p>— Желим!</p> <p>— Хм, ти ћ |
| рина вриска трже Јову из бесвесности, у коју је мало час пао, због крвавог злочина.</p> <p>— Шт |
| био грех да га унесрећимо, ако му другу коју доведемо, коју он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не м |
| ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?</p> <p>— Нису... они су ми нашли другу!</p> |
| ћ.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју било.{S} Морам тражити прилику.</p> <p>— Тако је, |
| огатој Посавини ниси нашао да бегенишеш коју другу девојку из какве имућне куће, већ си нашао г |
| слушати дете!{S} Ди је то било да место кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, Марице, при себе |
| не претуре, али да је то било узалуд — кола су се претурила и дрва га убила.</p> <p>И — учиниш |
| и плач.</p> <p>— А ко га уби?!</p> <p>— Кола с дрвима!</p> <p>— Где?!</p> <p>— У нашем великом |
| ола.{S} Сем тога, имао је добра окована кола.{S} Његов је покојни отац кириџијао трговцима, па |
| због тога и имао добре волове и окована кола.</p> <p>Јова је био веома вредан и поштен младић.{ |
| вије.{S} После малога одмора натоварише кола, а затим седоше да се одморе и мало проспавају.</p |
| ла у вољи, па за то се често пуштала из кола, или није никако ни играла.</p> <p>Оно, право рећи |
| док не изда.</p> <p>Кад су они упрезали кола и претурали их, слушче се хитро, као маче спусти н |
| о брдашце у сред забрана.{S} Да намести кола под само брдашце, <pb n="76" /> па кад натовари, а |
| Крстивоје да је с доње стране подупирао кола да се не претуре, али да је то било узалуд — кола |
| азу и стајала ту, док је Јова натоварио кола.</p> <p>Јова је ислужио војску, где је такође био |
| емља мекана, па ваља упрегнути волове у кола и повести их овуда изнад мртвог Крстивоја; па кад |
| лу и тек после свега тога, претрпана су кола с дрвима на убијеног.{S} Убој дрва знатно се разли |
| " /> њихову децу, а и мене привезало за колац.{S} Они су овај брак на силу везали, једино из ам |
| вршио је говор Јовин и он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p> <p>То се исто десил |
| > <quote> <l>...„БРАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> <l>КОЛЕВКА ЈЕ ДОМАћЕ НЕСРЕЋЕ...“</l> </quote> <p>ИЗДАЊЕ КЊ |
| се спреми; — рече Марица.</p> <p>— Па, колико ће јој требати времена, пријо, да то доспреми?</ |
| и мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, колико сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а |
| се тако избезуме, да га и упропасте.{S} Колико ли је и колико младих девојака и момака унесрећи |
| и хоће да идемо да је просимо.</p> <p>— Колико ја знам, у нашој Трстеници нема девојке која би |
| нажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане?</p> <p>— Нека је жива, са |
| већ је благо што је срцу драго....“ Ма колико да је Мара полагано певала, њу је ипак мајка чул |
| е одатле гледало шта се ради.</p> <p>Ма колико да је шума била велика, ипак, јака месечева свет |
| pb n="4" /> кинђурење е, не бих ли тиме колико толико припомогао, да се онакви жалосни догађаји |
| е, да га и упропасте.{S} Колико ли је и колико младих девојака и момака унесрећио сам родитељ, |
| <p>— Е онда... ја ћу баби и нани казати колико сутра....</p> <p>— Ако ме толико волиш, онда им |
| ако учиниш и на дан венчања!</p> <p>— У колико се ја сећам, то није истина, што ти велиш Јово!< |
| срећна свадба и удадба Марина.</p> <p>У колико је сва околина мрзела Живана и Јакова због њихов |
| арише убивеног и понеше кући.</p> <p>За колима ишла је кукајући мајка и искупљени сељани с исле |
| кроз забран, а Мара је седела и даље на колима, и терајући волове посматрала је хоће ли спазити |
| као кириџија, носећи му храну на својим колима на Забреж.</p> <p>И Јова је необично леп младић. |
| > <p>Јова је врло често радио са својим колима код газда Живана, те се тако и виђао често с Мар |
| како Ђура рече.{S} За тили часак дрва с колима притисла су несрећног Крстивоја...</p> <p>— Сад |
| имаће <hi>снага, здравље и ови волови с колима!</hi></p> <p>— Па зар за то, што сам ја јединица |
| ити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с колима, где је Јова с Маром уговорила, Мара рече Крстив |
| Илића из Трстенца, што често код нас с колима ради...</p> <p>— Шта велиш, Маро?!</p> <p>— Па т |
| се деси каква несрећа.</p> <p>Мара је у колима целим путем ћеретала, а Крстивоје је само на Мар |
| ...{S} Вечерас!...{S} Свирац умукну.{S} Коло се растури.{S} Наста жубор међ омладином.{S} Крсти |
| ји родитељи?</p> <p>Свирац поче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, |
| мци из околине.{S} Кад се Мара ухвати у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} Има девоја |
| али само што је добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они заједно пођоше мало устрану, продуж |
| агледао у Анђу Живанину....{S} Данас, у колу на свадби Митра Стевановог, ја сам јој то казао... |
| су се отимале, која ће се пре до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} Момак нао |
| м речи на свима весељима, био је први у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојке су се отимал |
| и су се познавали и више пута су били у колу заједно, али никада ни за један тренут, није се је |
| а је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шта велиш, море!</p> <p>— Ето то.{S} Он |
| за му се подесна прилика.{S} Играјући у колу до ње, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се ис |
| ховитог ударца, Крстивоју прште глава у комаде.{S} На ледину, попрскану крвљу, просу му се моза |
| а, или у опште каквог немилог догађаја, коме је био узрок несавесни поступак родитеља при женид |
| а? — Један сиромашак, који нема иикога; коме је, тако рећи, све имаће <hi>снага, здравље и ови |
| на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућа.{S} Ја мислим, д |
| исто говораху оно, што се у њеној глави комешало. — Па кад би ти убио своју жену, за што не би |
| је дошао, било се већ искупило неколико комшија, који му у кратко казаше све.{S} Преседник и са |
| бабо.{S} Мени је казао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме поодавно пази и да су се завер |
| ш не беше свануло.</p> <pb n="84" /> <p>Комшије су дотрчале и кад су чули за шта кука несрећна |
| у Крстивоју Миловановићу својем имућном комшији. „Али како би на то пристао <pb n="41" /> Крсти |
| чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због тога нешто пући. |
| Па ја сам чула, да она воли Јову, нашег комшију?</p> <p>— Истину си чула!{S} То је мени Јова са |
| а?</p> <p>— То је Анђа Живанина, његова комшика.</p> <p>— А ко, море, то теби каза?</p> <p>— На |
| је и Крстивоје кући <pb n="55" /> своје комшике Живане — Анђине мајке.{S} Отишао је да каже Анђ |
| м ободом.{S} Свечаницима носио је чоани копоран, џемадан златом вежен и чоани фермен, опет ишар |
| не би састајали...{S} Ама, немој је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола више неће привири |
| седамнаест година.{S} Стаса је средњег, косе смеђе и бујне, обрва такође смеђих; очију плавих к |
| о трњине; носа правилна, уста умерених, косе црне и лепих црних брчића, на крају упредених.{S} |
| у њој у крило.{S} Она га је шашољила по коси. <pb n="80" /> Једно због тешког умора, а друго зб |
| а“ — потпетицама.{S} Своју дугу и бујну косу, држала је обавијену око главе’ исто као варошке д |
| лака ствар за такву маленкост метати на коцку свој положај, и...</p> <p>— Неће бити маленкост.{ |
| е.{S} На њему је свагда била чиста бела кошуља и гаће, чоани тозлуци, подвезице с кићанкама, ша |
| белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну кошуљу са узаним порупчићима, па онда чоано јелече, на |
| м је положају нађен убивени под дрвима, крај кога је нађена секира сва крвава.{S} Затим је лека |
| био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удари јака к |
| ман, где су довели Јову и Ђуру, да их у крај главног друма Обреновац-Уб-Ваљево, стрељају.</p> < |
| робијом.</p> <p>1896 године</p> <p> <hi>КРАЈ</hi> </p> </div> </body> <back> <div type="notes"> |
| пита Мара.</p> <p>— Па ја мислим овде с краја! одговори Крстивоје.</p> <pb n="79" /> <p>— Немој |
| них, косе црне и лепих црних брчића, на крају упредених.{S} Син је сиромашних родитеља, који ве |
| очију плавих као небо, носа подужег, на крају мало кукастог, уста умерених, а усница румених ка |
| и ти зато.{S} Док је наших кеса и овако красних капетана, као што је наш — лако је то учинити.< |
| ећ искупило неколико комшија, који му у кратко казаше све.{S} Преседник и сам запита Димитрија |
| дрвима, крај кога је нађена секира сва крвава.{S} Затим је лекар прегледао убивеног и нађе: да |
| радио 52 гроша.{S} Ових 52 гроша, Маро, крвави је зној оних сиромаха, што су продали пшеницу, а |
| e="chapter" xml:id="SRP19002_C1"> <head>Крвави злочин</head> <head>У БРАКУ ВЕЗ ЉУБАВИ</head> <p |
| tlepage"> <p>П. КАРА-РАДОВАНОВИЋ</p> <p>КРВАВИ ЗЛОЧИН</p> <p>У БРАКУ БЕЗ ЉУБАВИ</p> <quote> <l> |
| и Кристивојем, било је очевидац, овога крвавог злочина, јер је ишло за њима, па кад су изабрал |
| свесности, у коју је мало час пао, због крвавог злочина.</p> <p>— Шта учини, Ђуро, да од бога н |
| ирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић своју крваву тековину и своје дете таквим голаћима као што си |
| так на место, где је, под дрвима, сав у крви, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад је јадна мајка видела |
| „госпођо“ не дигнеш совру, за којом си крвљала, већ остављаш да ти је ја дижем? — рече јој јед |
| глава у комаде.{S} На ледину, попрскану крвљу, просу му се мозак — он оста на месту мртав.{S} А |
| — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крволоку није <gap unit="graphic" /><!-- <hi>Извршење з |
| д сам весела.{S} Сад одмах идем да твој кревет растурим, пошто ти у будуће није потребан, јер н |
| робада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је казао да |
| } Та ћутљивост не приличи тако здраву и крепку момку.</p> <p>— Не приличи?{S} А за што?</p> <p> |
| и смо најнесрећнији на свету, а томе је крив Крстивоје, што је послушао Јакова и Томку, који би |
| зи, које је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буари.{S} Наравно, господин капета |
| твога бабе и свекра уапсила, те сам ни крив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто |
| и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— Све, Маро!{S} Е |
| е џапали и претили Петру, што их је, ни криве ни дужне, осрамотио.</p> <p>— Сад ћете чути јесте |
| амотио.</p> <p>— Сад ћете чути јесте ли криви, или нисте! — рече Петар и позва Димитрија, Томки |
| /p> <pb n="63" /> <p>— Тако се, г. попо криви бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је истина ш |
| p> <p>— Како то, кад човек нема никакве кривице?</p> <p>— Не брини ти зато.{S} Док је наших кес |
| а њега нема више посла.{S} Мари је било криво, што Јова не поведе с њом разговор.{S} Она није з |
| а си се већ загледала у којег момка, на кријеш од твоје нане... а?</p> <p>— А... није, нано!</p |
| шче Димитрије, кога је Томка послала да кријући иде за Маром и Кристивојем, било је очевидац, о |
| време веома чудновато изгледало, па је кријући наредила своме слушчету Димитрију, да их поизда |
| на њен захтев метнути своју главу њој у крило.{S} Она га је шашољила по коси. <pb n="80" /> Јед |
| сином Кристивојем.</p> <pb n="19" /> <p>Кристивој је био леп младић, правилно развијен.{S} Учио |
| двојица да нам помогнете, да несрећнога Кристивоја извучемо испод дрвета — рече лукаво Петар.</ |
| имају — то боље.{S} Али, ево белаја.{S} Кристивоје не мисли тако.{S} Бегенисао је једну девојку |
| ртнички страх.{S} Све јој се чињаше, да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не мож |
| а једне добре и честите девојке.</p> <p>Кристивоје се поодавно загледао у Анђу, али није никако |
| ута хтеде прекинути тај разговор и рећи Кристивојевом оцу, да је она већ заволела другог, али ј |
| Томка послала да кријући иде за Маром и Кристивојем, било је очевидац, овога крвавог злочина, ј |
| мо стари Јаков с његовом Томком и сином Кристивојем.</p> <pb n="19" /> <p>Кристивој је био леп |
| ивена и слушаћу вас док буеем под вашим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад отидем тамо, ку |
| сине, чијем детету убиством претиш.{S} Кроз дан два, бићеш у бувари — с оне стране катанца.</p |
| уж, мој добри Крстивоје — одговори Мара кроз извештачени плач.</p> <p>— А ко га уби?!</p> <p>— |
| Право велиш!...</p> <p>И поведе волове кроз забран, а Мара је седела и даље на колима, и терај |
| ледуњава месечева светлост продирала је кроз грање великих и старих грмова, који су пружали сво |
| д куће га неможемо убити.{S} Него он ће кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш велики забр |
| <p>Јова и Ђура, као црне авети одјурише кроз забран, кога су шарали месечеви зраци, <pb n="83" |
| да Мару за Крстивоја.</p> <p>Пролазећи кроз вашар, Јаков је пазио, неће ли где спазити Живана |
| задовољством, дотле су Мара и Јова, као крпа бледи, у бесвесном стању, стајали једно до друго, |
| велиш.</p> <p>Јова је изгледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, д |
| еса неваљалих људи.{S} И теби, г. попо, крст није сметао, да будеш саучесник у убиству троје до |
| моју, онда одмах по венчању спремај му крст и плочу.</p> <p>У овако страховитим мислима и с ов |
| ну башту купусару, а један дан орања од Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се носио боље и отменије о |
| попа ни да нас пита — одговорише Мара и Крстивије. —</p> <p>— У цркви, децо, мора вас питати; з |
| за мене и моју кућу велика час.{S} Твој Крстивије нека је жив и срећан, ваљан је младић и ја за |
| и.{S} Волеће те Томка и Јаков ка’ свога Крстивоја.{S} У њиховој кући нећеш ничега пожелети — им |
| Миловановићу, ако ти силом нагнаш свога Крстивоја, да узме Мару Живанову или — боље рећи — моју |
| {S} Па, ето ни ти још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, чини ми се мало јачих година од наш |
| .{S} Подиже секиру над главом заспалога Крстивоја.{S} Мара и Јова у један глас викнуше: <hi>Не! |
| и своју Перунику, као што ја љубим мога Крстивоја и буди сретан, као што сам ја...</p> <p>Ово б |
| ако ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто то?</p> <p>— За то, бабо, ш |
| , да ће је родитељи наморати да пође за Крстивоја, те није одмах опазила да јој је Јова, који ј |
| ници нема девојке која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која је то што ју је |
| ла те да ме бабо не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано, нити волим сад нити ћу га волети |
| або, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту никакву сило употребљава |
| тао да се опријатеље — да му да Мару за Крстивоја.</p> <p>Пролазећи кроз вашар, Јаков је пазио, |
| и.{S} Ја мислим, да њу просимо за нашег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас јединац, ка |
| ати и без речи дати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике |
| ка.{S} Наћи ћеш ти лако девојку за твог Крстивоја.{S} Он је добар и леп младић.</p> <p>— Па има |
| а од тебе, ни бољег момка Мари, од твог Крстивоја.{S} Али, знаш, чули смо, да се Крстивоје пази |
| у кола и повести их овуда изнад мртвог Крстивоја; па кад буде над самим мртвацем, онда да их п |
| сак дрва с колима притисла су несрећног Крстивоја...</p> <p>— Сад ја и ти Јово — рече Ђура — да |
| p> <p>Јова и Ђура први потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али Петар не даде.{S} Забрани, да |
| рад Марин и Крстивојев.</p> <p>Мара је Крстивоја обасула пољупцима и морао је на њен захтев ме |
| воју дужност при испиту Маре Живанове и Крстивоја Јаковљевог?!</p> <p>— Јесам, синко, као и сва |
| за љубав пустог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара. |
| и убио своју жену, за што не би убили и Крстивоја, те да на тај начин кад се не може на други — |
| в споразум, веома је узнемирио и Мару и Крстивоја.{S} Обадвоје су слутили једно исто.{S} Мара ј |
| нђа на глас изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — њезини се образи зајапурише и рече:</p> <p> |
| а! вежите ову двојицу, јер су они убили Крстивоја — рече Петар.</p> <p>Петар није имао потребе |
| а, чинила је све могућно, само да увери Крстивоја о својој љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћ |
| да је умрла на порођају, али како ћемо Крстивоја?</p> <p>— Код куће га неможемо убити.{S} Него |
| кад се Мара с Јовом договорила да убију Крстивоја, она је сасвим изменила ћуд.{S} Са својим Крс |
| S} Зато су се договорили, да прво убију Крстивоја, па после да удаве Јовину жену на порођају, т |
| а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова.{S} Састали су се, да се договоре како |
| ше!...</p> <p>— Мани се ти тога говора, Крстивоје; теби је ваљда до шале... ти си богат, а ја к |
| ="SRP19002_C6"> <head>VI</head> <p>— Е, Крстивоје, како ти се допада Мара Живанова? — Запита Ја |
| зајапурише и рече:</p> <p>— А! — ти си, Крстивоје?</p> <p>— Јесам! помоз бог, Анђо!</p> <p>— Бо |
| та ми, Анђо....</p> <p>— Ја ти верујем, Крстивоје, и за то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, |
| њиховом будућем животу.</p> <p>— Знаш, Крстивоје, за све ово време, ми смо се једно спрам друг |
| Али како би на то пристао <pb n="41" /> Крстивоје, који више воли Анђу него живот свој! — бар т |
| м кућама.{S} На растанку, <pb n="22" /> Крстивоје рече: „У здрављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми |
| м пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје није пристао, нити сме пристати; али... ако о |
| ен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, |
| жења, каквога мој отац и мајка желе.{S} Крстивоје је тако исто мислио: да ће мара бити та његов |
| стури.{S} Наста жубор међ омладином.{S} Крстивоје и Анђа пођоше својим кућама.{S} На растанку, |
| ј свадби био је и Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје истина није хтео да иде, али кад му је Мара к |
| /> <p>— Оно... то би тако и требало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му стекли лепо имаће, па |
| но смо се другом заклели на верност.{S} Крстивоје се опет тако исто пази са Анђом Живанином.{S} |
| чи светог Николе.{S} Томка је плакала — Крстивоје ћутао је.{S} Мара се злурадо смешила.</p> <p> |
| ара је у колима целим путем ћеретала, а Крстивоје је само на Марина питања одговарао, иначе је |
| p> <p>Томка се здрави редом са свима, а Крстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се р |
| пошли кући, да је она водила волове, а Крстивоје да је с доње стране подупирао кола да се не п |
| p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку срећу.</p> <milestone unit=" |
| о би јој свекар и свекрва заповедили, а Крстивоје, опет, није јој никад ништа ни заповедао.{S} |
| , добро! — и отрча да изнесе столицу да Крстивоје седне, јер није хтела да га у кућу зове, кад |
| ажем?</p> <p>— То... да ли ти се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млада....</p> |
| бог тешког умора, а друго због шашољења Крстивоје заспа као заклан.{S} Пошто је утврдио сан, Ма |
| е зовем: тетка.</p> <p>Кад чу Анђа, шта Крстивоје говори, њој је било веома тешко, да је једва |
| најнесрећнији на свету, а томе је крив Крстивоје, што је послушао Јакова и Томку, који би, као |
| би и то с тако удешеном милоштом, да је Крстивоје овим у толикој мери био изненађен, да се није |
| ћи пословала, па није ни видела, кад је Крстивоје ушао у авлију.</p> <p>— Еј, тетка Живана! — т |
| е воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао кући, Јова их је испратио.{S} П |
| S} А после тога, да се не валим, наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те ми |
| е узмемо.{S} Тако исто, чула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да се |
| рстивоја.{S} Али, знаш, чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живанином и да су се заверили да |
| своју милу нану за нешто замолим — рече Крстивоје.</p> <p>— А шта то, благо нани?</p> <p>— Обећ |
| че Мара.</p> <p>— Мара има право — рече Крстивоје, који је слушао њен говор.</p> <p>При поласку |
| и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.</p> <p>— Кажите родитељима да нећете једно д |
| казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крстивоје.</p> <p>— Са мном ти је слободно говорити, ал |
| е Јова.</p> <p>— Тако је! рекоше Анђа и Крстивоје.</p> <p>— Брак између вас, што се волите и шт |
| хладовини.</p> <p>У зараницама, Мара и Крстивоје вечерали су и пошли у дрва.</p> <p>Сунце је ј |
| то казали сто пута! — одговорише Мара и Крстивоје.</p> <p>— Онда кажите, господин попи на венча |
| ...</p> <p>За све време говора и Мара и Крстивоје <pb n="39" /> оборили су главе и ћутаху као з |
| шао Живановој кући, у Дрен, отишао је и Крстивоје кући <pb n="55" /> своје комшике Живане — Анђ |
| мана.</p> <p>На Јовиној свадби био је и Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје истина није хтео да иде |
| , јер су нам они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје је послушао.</p> <p>На свадби својој, Мара је |
| аро?!</p> <p>— Погибе ми муж, мој добри Крстивоје — одговори Мара кроз извештачени плач.</p> <p |
| p>— Па ја мислим овде с краја! одговори Крстивоје.</p> <pb n="79" /> <p>— Немој, болан, овде, в |
| и да ће јој се доцније допасти тај исти Крстивоје, кога данас не бегенише.{S} Ја те ово молим с |
| изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и како је најбоље. |
| p>— Па добро вала Богу!</p> <p>— А твој Крстивоје — нека је жив — порастао читав момак... па, н |
| нати власт и доктор како је погинуо мој Крстивоје, него ја, која сам очима гледала — рече дрхте |
| ла луда, што је волела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, би |
| , где је, под дрвима, сав у крви, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад је јадна мајка видела свога једин |
| Анђу, или се нећу женити — рече одважно Крстивоје.</p> <p>— Оно ја знам, кад би ти заповедао, д |
| опет велим, да другу нећу.</p> <p>Пошто Крстивоје ово рече, оде напоље <pb n="26" /> да легне п |
| један стари грм.{S} Уз припомоћ Марину Крстивоје обори грм и исцепа га.{S} Сваки удар секире д |
| о, а код тебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Наш Крстивоје хоће да се жени?</p> <p>— Е, нека је са срећо |
| ајте.</p> <p>— Право имаш... кад је наш Крстивоје мама, па то трпи!</p> <p>— Па ти би, као хтел |
| мови.{S} Ја мислим ту да сечемо!</p> <p>Крстивоје послуша Мару, па испреже волове и пусти их да |
| о ћу ја до века остати несрећна.</p> <p>Крстивоје беше као убивен.{S} Не мога више седети и гле |
| ли, као добра и честита младића.</p> <p>Крстивоје био је такође добар, али га сељаци нису жалил |
| на то нису никада ни помишљали.</p> <p>Крстивоје волео је Анђу, а за друге девојке није ни мар |
| али то неће да разуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за љубав пустог имаћ |
| је, те се лепо могао видети рад Марин и Крстивојев.</p> <p>Мара је Крстивоја обасула пољупцима |
| .{S} Али шта се тебе тиче испит Марин и Крстивојев?</p> <pb n="62" /> <p>— Тиче ми се живота!</ |
| ази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и Крстивојеви родитељи нагоне их силом да се узму.{S} Њим |
| говоре како да покваре венчање Марино и Крстивојево, јер оно свима доноси несрећу.</p> <p>— Ви |
| aphic" /><!-- <hi>Извршење злочина, над Крстивојем у забрану; слушче са дрвета гледа цео несрет |
| на је сасвим изменила ћуд.{S} Са својим Крстивојем почела је лепо живети.{S} Договарала се о њи |
| {S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Крстивојем — расположена, као и на Јовиној.{S} Врло је |
| варала с Анђом.{S} Казивала јој живот с Крстивојем до најмањих ситница.</p> <p>— Ми смо најнеср |
| човека.{S} Од овога сараховитог ударца, Крстивоју прште глава у комаде.{S} На ледину, попрскану |
| палила свећу и спремила вечеру, на рече Крстивоју да отиде на улицу, те да зовне Јакова, који с |
| де је Јова с Маром уговорила, Мара рече Крстивоју:</p> <p>— Ту је добро; ту су стари грмови.{S} |
| ће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А шта вали Крстивоју?</p> <p>— Ја незнам, бабо?</p> <p>— Па, кад н |
| раховита мисао, да је Живан обећао Мару Крстивоју Миловановићу својем имућном комшији. „Али как |
| поштење и да се скроз покварила.</p> <p>Крстивоју су многи замерали што то допушта својој жени. |
| а ја гледам своја посла, светим водицу, крстим децу, молим се богу за здравље и дуг живот мојих |
| , он спази Живана где седи са својима у Крстиној шатри.</p> <p>— А, гле! ене газда Живана с њег |
| ?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— Ја сам се крстио, али се крстом не може сачувати од пуних кеса не |
| рдан од крупних златних новаца с једним крстићем, који је висио на средини ђердана и куцао је п |
| тетка Живана! — тако је нешто сад зовну Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, па кад сп |
| е!...</p> <p>— Ја сам се крстио, али се крстом не може сачувати од пуних кеса неваљалих људи.{S |
| ог и белог врата, звекетао је ђердан од крупних златних новаца с једним крстићем, који је висио |
| мањаст, округлих и једрих образа, очију крупних и црних као трњине; носа правилна, уста умерени |
| рачун, што сте га вас двоје градили без крчмара.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја по |
| саме старости — родила кћер, која је на крштењу добила име Марија, али су је од милости звали — |
| о рећи: на прагу саме старости — родила кћер, која је на крштењу добила име Марија, али су је о |
| ш шта?</p> <p>— И Шта?</p> <p>— Ти знаш кћер Живана Ђурића из Дрена?</p> <p>— Знам!{S} Виђала с |
| ој бити несрећна!...</p> <p>— Волим ја, кћери — рече Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, а по |
| p>— А за што нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и без игде иког! |
| ма времена, нано!</p> <p>— Време је ту, кћери.{S} Ја мислим да си се већ загледала у којег момк |
| ише пута како су родитељи удавали своје кћери за оне, које не воле, само за то, што су богати.{ |
| у животу.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из истога села.</p> <p>Заи |
| <p>— Па зар за то, што сам ја јединица, кћи имућног оца, да са мном не смеш говорити?...{S} Нем |
| ико имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Много је мачку говеђа гла |
| и је ваљда до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане....</p> <p>— Немој тако, Анђо!{S} Жив |
| 4" /> <p>— О, Маро, камо среће да си ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — онда би били срећни |
| Али је залуд... што те волим, јер си ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја — један сиромашак |
| ш, ја бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиромашних родитеља, те бих могла постати женом оно |
| за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?</p> < |
| вашом заповешћу.{S} А, кад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учинићу оно што ми срце |
| S} Никада ништа радила није.{S} Ишла је куда је хтела.{S} Као луда лутала је по сеоским улицама |
| омшије су дотрчале и кад су чули за шта кука несрећна мајка, одмах јавише општинској власти.</p |
| и понеше кући.</p> <p>За колима ишла је кукајући мајка и искупљени сељани с иследником и лекаро |
| х као небо, носа подужег, на крају мало кукастог, уста умерених, а усница румених као зреле јаг |
| У нашем великом забрану!</p> <p>— Немој кукати, јер од тога нема вајде.{S} Већ води нас, где се |
| та — рече лукаво Петар.</p> <p>— Нас је кукњава пробудила, за то дотрчасмо да видимо шта је, па |
| А ко, море, то теби каза?</p> <p>— Наша кума Јелена.</p> <p>— Откуд она то зна?</p> <pb n="44" |
| причала.</p> <p>— До душе, то је и мени кума Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков — рече |
| ебаш случајно, састали су се код Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и |
| запита:</p> <p>— Да ли се ти то озбиљно кунеш?</p> <p>— Живота ми, Анђо....</p> <p>— Ја ти веру |
| > <pb n="45" /> <p>— Немој, бабо, да их кунеш, греота је!{S} Они су добри паметни и поштени људ |
| те је од <pb n="8" /> Милована Настиног купио једну башту купусару, а један дан орања од Крсте |
| арици како је ћарио у Београду, и да је купио повише ствари за Мару.{S} Мара беше отишла у ваја |
| казати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио од сиромашних сељака још „на зелен“ по 35 гроша 1 |
| и то нису могли поднети.{S} Отац јој је куповао разне <pb n="7" /> књиге, а она је радо читала, |
| у школу, а још већа будала, што сам јој куповао и доносио разне књиге, нашта ме је навраћао она |
| један, да слушам тога безбожника, те да купујем детету књиге, из којих је научила, да ми ту ваз |
| /> Милована Настиног купио једну башту купусару, а један дан орања од Крсте Митровог.</p> <p>В |
| да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда курталисати овога несретнога живота.</p> <p>Овакав гово |
| ам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и боље. |
| већ оженио, него сам гледао да га прво курталишем војске.{S} И то сам вала богу испословао.{S} |
| од јако ове две куће буду једна кућа — кућа наше деце.</p> <p>— Па добро, пријатељ Јакове.{S} |
| зе да чисти прозоре, јер газда Живанова кућа имађаше свуда на прозорима стаклад.{S} Чистећи ста |
| нашао бољег пријатеља, но што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одговорити, док се |
| е, нерадиш ништа, као да ово није твоја кућа?</p> <p>— Па ви нисте ни тражили снаху, која ће да |
| — Вала ти, Јакове, кад велиш да је моја кућа једина у Посавини с којом би се ти драге воље опри |
| , те да од јако ове две куће буду једна кућа — кућа наше деце.</p> <p>— Па добро, пријатељ Јако |
| ако је Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет украшена лепим Анђиним рукотв |
| ас ређе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина кућа у нашој Посавини, с којом би се драге воље опријат |
| нећу дати, да се брука чувена и поштнна кућа Миловановића.</p> <p>— Недо бог, бабо, да ко мисли |
| е ће бабо наћи девојку, с којом ће наша кућа бити задовољна.</p> <p>— За мене, бабо, немој друг |
| а: на коме ће данас сутра и остати наша кућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с Анђом не бих о |
| ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти се бабо!< |
| ином.{S} Крстивоје и Анђа пођоше својим кућама.{S} На растанку, <pb n="22" /> Крстивоје рече: „ |
| лим, да ми нећемо дати голаћима у нашим кућама?</p> <p>— Па тако је, Јакове, никако другаче.</p |
| у селу.{S} По целе данове проводила по кућама, о којима се није најбоље говорило.{S} Због овак |
| све углавити.</p> <p>— Ти си старешина куће и паметани па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до |
| чела мрзети.{S} У страшној мржњи против куће Миловановића, Мару је почела лагано да спопада мис |
| им случајно прошао је Јова улицом поред куће Миловановића.{S} Њега је Мара испод ораха, код кој |
| ље школује, јер би морала ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли поднети.{S} Отац јој је |
| , али како ћемо Крстивоја?</p> <p>— Код куће га неможемо убити.{S} Него он ће кроз који дан ићи |
| вити се с њом и остати као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и јесте, Живане, али бог је рекао |
| вати.</p> <p>— Нећеш, ваљда, остати код куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то х |
| кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати код куће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А шта вали Крстивоју?</p |
| товари жито, газда Живана није било код куће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је продавао хр |
| се опријатељимо, те да од јако ове две куће буду једна кућа — кућа наше деце.</p> <p>— Па добр |
| њихова доброта и поштење подаље од моје куће!{S} Да није било те њихове доброте и поштења, не б |
| ишеш коју другу девојку из какве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, ба |
| ...</p> <p>— Зар, ако сам ја син имућне куће Миловановића, да те не смем волети што си сиромашн |
| сам сирота девојка, а ти јединац имућне куће Миловановића...</p> <p>— Зар, ако сам ја син имућн |
| едем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не |
| инића.{S} За честита момка и из честите куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Крстивојем |
| бог, бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати на |
| <p>— Баш је сам Бот досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} |
| г је од своје стране учинио, те су наше куће измакле у околини.{S} Зато је право, а и Богу је д |
| Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — њезини се образи зајапур |
| ава, а место дрва да дотераш њега мртва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{S} А сад збогом.{S} Ја ћу т |
| Кад је Живан са својима стигао с вашара кући, он при вечери запита своју Марицу:</p> <p>— Бога |
| вој кући, у Дрен, отишао је и Крстивоје кући <pb n="55" /> своје комшике Живане — Анђине мајке. |
| ствари за своју јединицу и — вратио се кући.</p> <p>Мара га је још на вратницама пресрела, пољ |
| После тога натоварише убивеног и понеше кући.</p> <p>За колима ишла је кукајући мајка и искупље |
| њ, те да Мара после каже: кад су пошли кући, да је она водила волове, а Крстивоје да је с доње |
| ра била велика радост у газда Живановој кући.</p> <pb n="6" /> <p>У имућној кући газда Живаново |
| то питати.{S} Идем ових дана Живановој кући, да га питам, хоће ли са мном да се опријатељи, а |
| што ми је потребно кад пођем Живановој кући, а немој ми ту којешта дробити, као и ово дете — р |
| е по вечерњој ладовини стигао Живановој кући.{S} Мара му приђе руци.</p> <p>— Жива била Маро, ж |
| ао сам, а — као што знаш ишао Живановој кући.{S} Видео сам да је добра девојка, па још од добре |
| Иван-дан кад је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, отишао је и Крстивоје кући <pb n="55" /> |
| /p> <p>После овога споразума, у њиховој кући је наступила промена дотадањег живота.{S} Мара, да |
| Јаков ка’ свога Крстивоја.{S} У њиховој кући нећеш ничега пожелети — имаћеш свега доста...</p> |
| ом лепом сусетком Стеванијом оде својој кући....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вече је |
| ховитих мисли, с којима је дошао својој кући.{S} Он се сети да су му волови гладни и жедни, те |
| сам ја данас <pb n="53" /> дошао твојој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће л |
| део је чистоћу, какве ретко има у којој кући њиног села, што је најбољи доказ, да у тој кући им |
| стигли у село, иследник је у општинској кући саслушао прво Димитрија, који у свему каза, као шт |
| ан је поранио и отишао господин попиној кући.</p> <p>— Добро јутро, господин попо!</p> <p>— Бог |
| за онога, кога она неће.{S} Тешко оној кући, мој Живане, у којој се муж и жена, место љубави и |
| вамилије, а и јединица у онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу просимо за нашег Крстивоја.{S |
| вој кући.</p> <pb n="6" /> <p>У имућној кући газда Живановој, Мара је негована како се то могу |
| S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној кући Миловановића, па ма и намргођену, него ли у празно |
| ог села, што је најбољи доказ, да у тој кући има вредних женских руку.{S} Анђа је заиста била в |
| којима ће мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погибе муж на начин како ти мало ча |
| првих дана, кад си почео долазити нашој кући да товариш жито и тераш на Забреж.</p> <p>— Маро, |
| ћу моћи наћи и зета, који приличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако се момак детету не допадне?</p> |
| и највеће имаће, које је потребно нашој кући.</p> <p>— Богами и ако је дете — паметно каже!{S} |
| ете уговорили, ја пристајем.{S} У нашој кући заповеда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам тако научи |
| , молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли у име божје бити пријатељи |
| .</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао кући, Јова их је испратио.{S} Праштајући се с Јовом, Ма |
| ан преседи.{S} Од дана својег доласка у кући Миловановића, ништа није урадила, што би јој свека |
| водио се чешће између снахе и свекрве у кући Миловановића.</p> <p>Тако то увек бива, где сила в |
| лепо разложимо, да ће јој добро бити у кући Миловановића и да треба да пристане на наше родите |
| деш срећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова Миловановића.{S} Ти ћеш нас за то благосиља |
| ти хоћу да радим, нити хоћу да слушам у кући, коју мрзим.</p> <p>— Аох!...{S} Шта нам даде бог! |
| на је отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па није ни видела, кад је Крстивоје уша |
| елиш, бабо, да ће ми се допасти живот у кући Миловановића — е, лепо, ја пристајем и отићи ћу у |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У кући Миловановића текли су дани грђи од грђег, јер је М |
| шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака добра домаћица.</p> <p>— Разлади се т |
| ви је остало само два дана орања, једна кућица с малом окућницом и два јака вола.{S} Сем тога, |
| Јова, пред саму ноћ, својој сиромашној кућици, где су га чекали само његови волови, који су би |
| е, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом?!</p> <p>— Неби, бабо!</p> <pb |
| вам примера: несрећа, која је задесила кућу Јована Миловановића и Живана Ђурића, који су силом |
| ала у гроб.{S} Ти си отров, који нам је кућу отровао! — рече Томка Мари.</p> <p>— Силом сте ме |
| Крстивоје седне, јер није хтела да га у кућу зове, кад јој ту није била нана.</p> <pb n="56" /> |
| ну од својих врлина, Мара није донела у кућу Јакова Миловановића.{S} Место вредноће и послушнос |
| вас молим, не <pb n="47" /> дајте ме у кућу Миловановића, јер ћу у њој бити несрећна!...</p> < |
| {S} А она ми лола више неће привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић своју крваву тековину и своје |
| во.{S} Син ти је јединац.{S} А за такву кућу и таквога момка треба добра прилика, али је опет л |
| лепо, ја пристајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, |
| и дан, несрећан датум за још несрећнију кућу Миловановића. — Па ипак то као да беше казна Божја |
| к буде весела и насмејана, па ма у чију кућу отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је боли глава.{ |
| и.</p> <p>— Силом сте ме довели у своју кућу; а тим својим радом заслужили сте, да вас бог казн |
| ље опријатељио.{S} То је за мене и моју кућу велика час.{S} Твој Крстивије нека је жив и срећан |
| } И ко је још у свету више волео празну кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш богату |
| а ја, бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те д |
| , али узалун.{S} Живан хоће само имућну кућу — па то ти је.{S} Ономад ме, мал’ није ударио, што |
| Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно срце.</p> |
| и снаху, која ће да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја ниса |
| хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он |
| а.{S} Лако је мени наћи девојку за нашу кућу.</p> <p>— Ти велиш неку имућну мирашчику!</p> <p>— |
| одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака добра домаћица.</p> <p> |
| женидбом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао.</p> <p>— Ти тако мисл |
| се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> <gap unit="graphic" /> <!-- <hi>Мара на прозо |
| ђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у чем ни |
| ћем, који је висио на средини ђердана и куцао је по прсима.{S} Опасивала се лепом шареном ткани |
| велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти се, дијете.</p> <p>— А ш |
| ротив куће Миловановића, Мару је почела лагано да спопада мисао и о самом злочину.{S} Никада ни |
| ово, ја сам у књигама читала да не ваља лагати, зато сам мало час и хтела, да ми истину кажеш.{ |
| акову Миловановићу, који је по вечерњој ладовини стигао Живановој кући.{S} Мара му приђе руци.< |
| S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да се вратите: ти жива и здрава, |
| окитите, она је онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испричао читаоцима онако, како је те |
| га; свога рођеног родитеља!</p> <p>— Не лажем, бабо, живота ми.{S} Све што ти рекох, казао ми ј |
| за љубав оне намигуше Живанине поче да лажеш.{S} И то кога; свога рођеног родитеља!</p> <p>— Н |
| рини и Јовини, што се њега тиче у свему лажни и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад иследник |
| не гине.</p> <p>— Знам, браћо, то није лака ствар за такву маленкост метати на коцку свој поло |
| ашчика, и јединица имућних родитеља.{S} Лако је мени наћи девојку за нашу кућу.</p> <p>— Ти вел |
| вако красних капетана, као што је наш — лако је то учинити.</p> <p>— Дакле остајете ли при речи |
| њих та ствар баш ништа не тиче — то ће лако свак погодити али су морали ћутати.{S} Па ипак, Ма |
| би га могли тамо убити?</p> <p>— То би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја |
| човече, доста девојака.{S} Наћи ћеш ти лако девојку за твог Крстивоја.{S} Он је добар и леп мл |
| >— Па да видиш, Живане, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну и имућну <pb n=" |
| момка треба добра прилика, али је опет лако наћи.{S} Та наша је Посавина богата тиме.</p> <p>— |
| </p> <p>— Море не пуштам ја ову прилику лако.{S} Шта!?{S} Због њеног тврдоглавства да ја будем |
| амих сакрију.</p> <p>— Моју би Перунику лако убили; она је трудна и чекали би порођај, па би је |
| pb n="86" /> <p>На лицу Марину и Јовину лако се могло опазити нечиста савест.{S} Они су се јако |
| ребно.</p> <p>— Лакше мало, снаша Маро, лакше.{S} Ми овако морамо чекати овде, док не дође држа |
| што нам је за сарану потребно.</p> <p>— Лакше мало, снаша Маро, лакше.{S} Ми овако морамо чекат |
| за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први зрели девојачки п |
| е ово рече, оде напоље <pb n="26" /> да легне под велики орах, где спава још од пролетре.</p> < |
| , Крстивоју прште глава у комаде.{S} На ледину, попрскану крвљу, просу му се мозак — он оста на |
| би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сиротињи, разуме се да поред њих мрзим и тв |
| /> суза и туге као да је још од вашара лежала какву најтежу и најопаснију болест.{S} Оно, ако |
| место, где је, под дрвима, сав у крви, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад је јадна мајка видела свога |
| единца мртва, гди, са разбијеном главом лежи под дрвима — оте јој се страховити врисак, који ср |
| у кревет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од запалења плућа, да не би к |
| е нађена секира сва крвава.{S} Затим је лекар прегледао убивеног и нађе: да је секиром убивен и |
| о се разликовао од убоја секире.</p> <p>Лекарево мишљење у свему се слагало с исказом Димитрије |
| мајка и искупљени сељани с иследником и лекаром.{S} За овима, пандури су терали везаног Јову и |
| едноће и послушности, донела је највећу леност и непослушност.{S} Спавала је изјутра до неко до |
| ао читав момак... па, не било му урока, леп ко нека девојка.</p> <p>— Шта ћемо.{S} Јединац па г |
| {S} Јову сам бегенисала, што је вредан, леп и поштен младић.</p> <p>— Нека је та њихова доброта |
| ледала зато, што је вредан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете и ви |
| воје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вала |
| јку за твог Крстивоја.{S} Он је добар и леп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју б |
| .</p> <pb n="19" /> <p>Кристивој је био леп младић, правилно развијен.{S} Учио је само основну |
| ма на Забреж.</p> <p>И Јова је необично леп младић. — Тада му је било 24 године.{S} У лицу је ц |
| штења и нарави, али је, онако на очима, лепа девојка.</p> <p>— Е — дакле чуј!</p> <p>Ја је добр |
| дана, параше.{S} Она сад више није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и руме |
| .. није душу грешити!{S} Анђа је истина лепа, здрава, вредна и поштена, али је уједно и сирота. |
| јка, у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, |
| те?</p> <p>— Ја тебе волим зато, што си лепа, вредна, добра и поштена девојка, и, што бих — кад |
| к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане?</p> <p>— Нека |
| увек нову одећу.{S} Сукњу је носила од лепе домаће тканине — рукотворина њезине мајке — опшиве |
| поте, било због његовог великог имаћа и лепе ношње, тек су њега волеле све сеоске девојке, а он |
| они били вредни, здрави, поштени, па и лепи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа.{ |
| подвезице с кићанкама, шарене чарапе и лепи црвени опанци, с великим кајишима, изаткан и ишара |
| њена кућа била пуна и као цвет украшена лепим Анђиним рукотворима.{S} Никаквог женског посла ни |
| глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо разложимо, да ће јој добро бити у кући Милов |
| о.{S} Али ти опет треба да знаш: да има лепих, вредних и поштених младића, а у једно и имућних. |
| у нашој Посавини, има, ’вала Богу доста лепих и имућних мирашчика, и јединица имућних родитеља. |
| са правилна, уста умерених, косе црне и лепих црних брчића, на крају упредених.{S} Син је сиром |
| аш, бабо, има доста девојака, имућних и лепих, али је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и на |
| допасти живот у кући Миловановића — е, лепо, ја пристајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако |
| бога ми, није ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а по врх свега тога — јединац имућних роди |
| је потребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро дочекамо.</p> <p>— Бабо!{S} Нано! — С чита |
| а се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више надати.{S} О |
| ћуд.{S} Са својим Крстивојем почела је лепо живети.{S} Договарала се о њиховом будућем животу. |
| — Тако је — додаде Јова.</p> <p>— То је лепо, браћо, тако и треба — рече Петар.</p> <p>Томка и |
| >Као јединица имућних родитеља, Мара се лепо носила.{S} Вазда је имала чисту и готово увек нову |
| е авети, и осветљаваху ово двоје, те се лепо могао видети рад Марин и Крстивојев.</p> <p>Мара ј |
| ећи наше јединице, а ту треба паметно и лепо да се разговоримо.{S} Није ти по вољи Јова — добро |
| ућних родитеља, носио се свагда чисто и лепо.{S} Двадесет прва му је година.{S} Од војске је ос |
| рстивоје је јединац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, |
| .{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо разложимо, да ће јој добро бити у кући Миловановић |
| ам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаће заједно стекли.</p> <p |
| > <p>Нема готово ни једног села у нашој лепој домовини, у којем се не би могла чути по која жал |
| а и куцао је по прсима.{S} Опасивала се лепом шареном тканицом.{S} На ногама је носила чарапе и |
| а казали!“ Анђа климну главои са својом лепом сусетком Стеванијом оде својој кући....</p> <mile |
| удаду за имућна мужа.</p> <p>Било због лепоте, било због његовог великог имаћа и лепе ношње, т |
| војке, која јој не би завидела на њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лица и снаге, украшаваше до |
| ну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепоти и по скромности била достојна његове љубави, бил |
| ја и говорљивија.</p> <p>Мара је својом лепотом и богатом ношњом надмашила све своје другарице |
| а поменусмо, буду обдарене од Бога како лепотом тако и осталим врлинама.{S} Али ипак тако је у |
| завидела на њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лица и снаге, украшаваше доброта срца, племенито |
| није баш тако лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну и имућну <pb n="38" /> девојку, а таквих ј |
| не каза нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девојку?</p> <p>— Молим те, нано, говори |
| и нашли добра пријатеља, а теби добру и лепу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не |
| је волела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и п |
| већ бацио у бригу, да неће добро понети летина, те и заборавих да имамо сина на женидбу и да ће |
| у госту Јакову.{S} Настале су врућине — летње је време, <pb n="51" /> — па не знају да ли ће до |
| абреж.</p> <p>— Маро, ускликну Јова, да ли је то истина?</p> <p>— Истина, Јово, живота ми...</p |
| да се није могао разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава.</p> <p>— Тако, — настави Мара,— |
| нисам могла казати, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о з |
| узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родитељи?</p> <p>Свирац по |
| јој то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли.. |
| еч и на венчању није питао младенце, да ли се узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио |
| >— Добро!{S} Нека тако буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда.</p> <p> |
| p> <p>— То би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, |
| лим, да прво треба Мару да запитамо, да ли га она бегенише, јер се <pb n="42" /> бојим да неће |
| ога.{S} После треба да се известимо, да ли је истина оно што је Јелена казала.</p> <p>— Батали |
| .. знам како, али не знам... овај... да ли ћеш ти пристати!?</p> <p>— Говори само...</p> <p>— Н |
| шта, нано, да кажем?</p> <p>— То... да ли ти се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му буде |
| и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала?</p> <pb n="13" /> <p>— |
| ће за то морати у цркви питати децу: да ли се узимају драге воље и из љубави.</p> <p>— Не, попе |
| ти се допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му |
| а девојка, у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, |
| га право у зеницу и запита:</p> <p>— Да ли се ти то озбиљно кунеш?</p> <p>— Живота ми, Анђо.... |
| и Живан са својима, па да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару за |
| ђе.{S} Хтео је из њених уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка само с мај |
| о уобичајену праксу да пита младенце да ли се воле и да ли драговољно из љубави једно за друго |
| у си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се вара |
| То... да ли ти се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млада....</p> <p>— Јес, то им |
| ксу да пита младенце да ли се воле и да ли драговољно из љубави једно за друго полазе, или по ч |
| у онај наш велики забран, па незнам да ли би га могли тамо убити?</p> <p>— То би лако било, ал |
| е време, <pb n="51" /> — па не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све го |
| шати само док ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимате из љубави и драге воље, или вас ј |
| огата, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом |
| ајала с Јовом и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет увек одговарао, |
| власт са доктором, те да и они виде: је ли истина погинуо онако, како ти велиш.</p> <p>Јова је |
| роша од 100 ока до Забрежа.</p> <p>— Је ли, Јово?</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Чини ми се, да т |
| о, што ми је дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у богатој Посавини ниси нашао да беген |
| и поштено! — рече Томка.</p> <p>— Ма је ли теби, Томка, сврака мозак попила, кад тако говориш?! |
| је то учинити.</p> <p>— Дакле остајете ли при речи.</p> <p>— Као и свагда, попо, али — рад тво |
| > <p>— Па, како, Живане, како?{S} Јесте ли ради гостима? — рече Јаков.</p> <p>— Добрим као што |
| осрамотио.</p> <p>— Сад ћете чути јесте ли криви, или нисте! — рече Петар и позва Димитрија, То |
| лазећи кроз вашар, Јаков је пазио, неће ли где спазити Живана с његовима.{S} Кад је пролазио по |
| дана Живановој кући, да га питам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и св |
| аш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опријатељимо?</p> <p>— Па ја сам ти, |
| а, и терајући волове посматрала је хоће ли спазити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с колима, |
| е усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море, полудео?{S} Каквим убиством претиш!?</p> < |
| Јакове!</p> <p>— Како си, Живане, јеси ли здраво!</p> <p>— А како ти, снаша Марице?</p> <p>— В |
| а теби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хо |
| а место кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, Марице, при себе.</p> <p>— Ја ти опет велим, Жив |
| агађаше шта ће је питати.</p> <p>— Јеси ли ти рекла нани да си бегенисала Јову из Трстенице?</p |
| ину будеш и ти саучасник.</p> <p>— Јеси ли ти при себи дијете?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— Ја с |
| загледао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти при себи, жено?!</p> <p>— Говорим ти оно, што ми |
| p> <p>— Јесам, бабо!...</p> <p>— А јеси ли се ти то нашалила с мајком? — запита Живан Мару.</p> |
| а беспорочно отправљам.</p> <p>— А јеси ли, оче попо, беспорочно вршио своју дужност при испиту |
| је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам ти толико пута казао |
| ећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја теби казао, да избијеш Јову из главе.</p> < |
| ја те и сада волим... више можда, него ли пре.</p> <p>— Говориш ли, Јово, истину?</p> <p>— Као |
| p> <p>— Волим те вала, Јово, више, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, |
| Миловановића, па ма и намргођену, него ли у празној Јове Илића, веселу и насмејану.</p> <p>— Н |
| избезуме, да га и упропасте.{S} Колико ли је и колико младих девојака и момака унесрећио сам р |
| оји није смео погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше сада <pb n="60" /> много сме |
| д смо ово овако срећно углавили, хоћемо ли мало да се прођемо по вашару?</p> <p>— Па, вала, мож |
| д да ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли у име божје бити пријатељи?</p> <p>— Па незнам... ка |
| </p> <p>— Мене нико није ни питао, хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb n="5 |
| едачко <pb n="4" /> кинђурење е, не бих ли тиме колико толико припомогао, да се онакви жалосни |
| и улазећи у собу, рече:</p> <p>— Певаш ли, Маро?</p> <p>— Певам, мајко!</p> <p>— Ако, Маро, ак |
| млад, те још капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу |
| пшеница по 38 гроша 100 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшеницу? — по |
| тебе нећу моћи живети.</p> <p>— Остајеш ли чврсто при својој заклетви?</p> <p>— Остајем чврст к |
| аће заједно стекли.</p> <p>— Ама, чујеш ли ти, бабо, као год што се дете загледало сада у Анђу |
| казало је паметно.</p> <p>— Ама, чујеш ли, бабо, немој ти њему одобравати, јер ја никако нећу |
| ала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу, Јово... казаћу ти.</p> <p>— Е, онда, |
| ....</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Хоћеш ли ти, да се ми данас овде заверимо, да ћемо се узети м |
| мне главом у неверици.</p> <p>— А хоћеш ли казати твојој нани, благо мени, да ти тражимо младож |
| ај час, кад сам се родила.</p> <p>Хоћеш ли море ћутати?</p> <p>— Хоћу, бабо! ћутаћу као заливен |
| S} Ја убила свога мужа?!{S} Воже, видиш ли шта се са мном несрећницом ради?! — рече Мара у самр |
| храбри, те полако упита:</p> <p>— Велиш ли ти, Јово истину, да си мене бегенисао?</p> <p>— Река |
| ше можда, него ли пре.</p> <p>— Говориш ли, Јово, истину?</p> <p>— Као и свагда, Маро!</p> <p>— |
| Али доктор и власт могу видети говориш ли истину, или не.</p> <p>— А зашто ти Петре сумњаш у м |
| попин сто.{S} Поп их покупи, као гладни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— Бићете задовољни са мном, |
| старе родитеље — који су те одранили од литре меса, и које си дужна слушати и поштовати.</p> <p |
| ?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од литре меса и текао ово имаће за којекакве гулавере и ту |
| ла на њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лица и снаге, украшаваше доброта срца, племенитост душе |
| талима.{S} Тада заповеди, да сви иду на лице места, гди ће их Димитрије одвести.</p> <p>Идући т |
| рио.</p> <p>Његово, мало час зајапурено лице од стидљивости сво је постало бледо.{S} Осећао је |
| сти речи: <hi>„у тебе...“</hi> и Марино лице обли румен.</p> <p>Наста ћутање.{S} Обоје беху од |
| повест Петрову.</p> <pb n="86" /> <p>На лицу Марину и Јовину лако се могло опазити нечиста саве |
| адић. — Тада му је било 24 године.{S} У лицу је црномањаст, округлих и једрих образа, очију кру |
| а лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од сил |
| је велика реткост да све четири главне личности у овој причи, које до сада поменусмо, буду обд |
| оји су силом венчали јединчад.{S} То је лишило живота <pb n="92" /> њихову децу, а и мене приве |
| а помисао, да ће се угасити свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара била велика радост у га |
| је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола више неће привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић св |
| Како си могла дете пустити само с оном лолом, те јој завртео мозак, да ћемо сада видети живе м |
| це, јер и они сматрају да је сваки онај луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чем |
| S} Због њеног тврдоглавства да ја будем луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној кући Милов |
| ризнати, да сам био будала, да не кажем луд, што сам је давао у школу, а још већа будала, што с |
| и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што је волела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши |
| није.{S} Ишла је куда је хтела.{S} Као луда лутала је по сеоским улицама.{S} У разговору, прис |
| и самога Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак један, да слушам тога безбожника, те да купујем д |
| дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си са својим парама учинио од свога |
| Кристивоја извучемо испод дрвета — рече лукаво Петар.</p> <p>— Нас је кукњава пробудила, за то |
| ?!</p> <p>— Детиња заклетва не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца |
| .{S} Ишла је куда је хтела.{S} Као луда лутала је по сеоским улицама.{S} У разговору, пристајал |
| >ШТАМПА Т. К. НАУМОВИЋА У ЗГРАДИ КЛ.{S} ЛУТРИЈЕ</p> <p>1900</p> </div> <pb n="2" /> </front> <b |
| а је главни основ срећи брачнога живога љубав, здравље и рад.</hi></p> <p> <hi>Писац.</hi> </p> |
| нећемо од тога одустати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Ан |
| исто оно, што и ја!...</p> <p>— Теби за љубав трпићу све! — рече Јова.</p> <p>— Па добро, Јово |
| се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упропашћују срећу и будућност своје деце, с |
| ните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за љубав оне намигуше Живанине поче да лажеш.{S} И то кога |
| и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за љубав пустог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ј |
| /p> <p>— Зар је, Јово, тако била велика љубав према мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назо |
| мо састанете.{S} Ја сам, знајући шта је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учинил |
| стане да се опријатељимо.{S} Ни за чију љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање за љубав г |
| еру, а према њојзи удешавала је и своју љубав.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће ићи у д |
| р ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.</p> <p>— Остави ти, Маро, те паре.{S} Имам |
| ти и по скромности била достојна његове љубави, била најбоља прилика да му буде друг у животу.{ |
| злочин, који је последица на силу и без љубави везаног брака.{S} Последица, дакле, несавесног п |
| БЕЗ ЉУБАВИ</p> <quote> <l>...„БРАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> <l>КОЛЕВКА ЈЕ ДОМАћЕ НЕСРЕЋЕ...“</l> </quote |
| /p> <p>КРВАВИ ЗЛОЧИН</p> <p>У БРАКУ БЕЗ ЉУБАВИ</p> <quote> <l>...„БРАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> <l>КОЛЕВК |
| >Крвави злочин</head> <head>У БРАКУ ВЕЗ ЉУБАВИ</head> <p>У питомој ваљевској посавини, а у селу |
| ма, које не воле.{S} Брак, који није из љубави постао доноси несрећу и младенцима и њиховим род |
| змеђу вас, што се волите и што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — рече Јелена.</p |
| те питање: „да ли се ви децо узимате из љубави и драге воље, или вас је неко наморао и наговори |
| нце, да ли се узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и онда, кад су му мл |
| децу: да ли се узимају драге воље и из љубави.</p> <p>— Не, попе, ако бога знаш!</p> <p>— Па д |
| нце да ли се воле и да ли драговољно из љубави једно за друго полазе, или по чијем нагону.{S} О |
| долазимо један другом од глади, већ из љубави и пријатељства — рече Јаков и настави полагано в |
| такви људи немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Тешко деци таквих родитеља!...</p> < |
| гућно, само да увери Крстивоја о својој љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћу, говорећи: „како |
| нда би били срећни, јер само у искреној љубави, здрављу и раду, живот је <hi>права срећа</hi> . |
| може на други — уклонимо препону нашој љубави и срећи — рече она полугласно.</p> <p>— А зар би |
| ој Живане, у којој се муж и жена, место љубави и волења, мрзе и презиру.{S} Далеко нека буде то |
| тако, заклињем својом чистом и искреном љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе удаду.{S} |
| свег срца.{S} Ја ти се својом искреном љубављу заклињем, да се нећу другом оженити сем тобом!< |
| другоме не би имали шта пребацивати.{S} Љуби и грли своју Перунику, као што ја љубим мога Крсти |
| Љуби и грли своју Перунику, као што ја љубим мога Крстивоја и буди сретан, као што сам ја...</ |
| н је истинит.{S} Па имајући на уму чика љубине речи: <hi>Кад истину набелите, нарумените и окит |
| } Она је пошла за Цветка Вилимановог из Љубинића.{S} За честита момка и из честите куће.{S} И н |
| није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, стварају и такве, као ш |
| ако данас снуждена.{S} Та, ето, доћи ће људи да ти даду обележје, па треба да си весела.{S} Доб |
| ер је и бог исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада волим... више можда, него ли пр |
| S} Међер си ми ти право казао, да такви људи немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Теш |
| ="subSection" /> <p>— Шта су везани ови људи запита исљедник, који с доктором стиже.</p> <p>— Н |
| а је!{S} Они су добри паметни и поштени људи и нису ми никакво зло учинили.{S} Господин уча учи |
| је дао господин попо, али ми је отимају људи, којима су дукати и бог и вера и срећа и све... св |
| е може сачувати од пуних кеса неваљалих људи.{S} И теби, г. попо, крст није сметао, да будеш са |
| тави стражу од десет снажних и поштених људи.</p> <p>Сваки је чуо заповест Петрову.</p> <pb n=" |
| ворим, јер сам видео, да већина имућних људи тако поступају са својом децом.{S} Кад сам био вој |
| ја имао је додира са многим образованим људима, те се поред њих, дотерао тако, да је далеко изм |
| да начини, да сам га ја с оним поштеним људма убила.{S} Ја убила свога мужа?!{S} Воже, видиш ли |
| тобом!{S} На тебе се нана није ни досад љутила, нити те је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми |
| ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и то поодав |
| то утврдимо, ако се ти... овај... не би љутила онако, једним пољупцем...</p> <p>Загрлише се.{S} |
| доброте и поштења, не би ти данас овако љутила својом тврдоглавошћу, своје старе родитеље — кој |
| њу?</p> <p>— Ако се ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи слободно, |
| ћеш љутити? —</p> <p>— Ја се, синко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим што кажеш да си с |
| нко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала у Јову.</p> <p>— А з |
| >— Па ти си ми, нано, рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се, синко, не љутим, што си ми ка |
| ... ја бих ти казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крстивоје.</p> <p>— Са мном ти је слободн |
| ти је ја дижем? — рече јој једнога дана љутито свекрва.</p> <pb n="73" /> <p>— А зашто би ја то |
| а живота мога неће добити... — одговори љутито Живан.</p> <p>— Али бабо, ја хоћу њега.{S} Закле |
| спада и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти то ево сада и доказати.{S} Ти зн |
| а.</p> <p>— Ти имаш право, Маро, што се љутиш на моје ћутање — рече Јова — али питам те: шта би |
| допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје дете тражити прилику, а |
| као здрава и телесно и душевно.</p> <p>(М. П.) председник П. Јевремовић.</p> <milestone unit="s |
| де ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, ма како они били вредни, здрави, поштени, па и лепи, сл |
| добро и поштено! — рече Томка.</p> <p>— Ма је ли теби, Томка, сврака мозак попила, кад тако гов |
| зала да нећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја теби казао, да избијеш Јову из гла |
| то, већ је благо што је срцу драго....“ Ма колико да је Мара полагано певала, њу је ипак мајка |
| а је казала Мари, да се није шалила, да ма што говори, док се не пита, и само да на питање одго |
| него је, и преко њезине воље, удају за ма каква човека, само да је имућан.{S} Ето, за то сам у |
| да она увек буде весела и насмејана, па ма у чију кућу отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је бо |
| њу гледам у пуној кући Миловановића, па ма и намргођену, него ли у празној Јове Илића, веселу и |
| Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао |
| мери, да није имао смелости да започне ма какав говор с Маром, коју је већ толико волео, да му |
| и данас овде заверимо, да ћемо се узети ма то било и против воље мојих родитеља?</p> <p>— Прист |
| мислим, да би ову нашу заклетву требало ма чим било да утврдимо.{S} Знаш, такав је адет, да кој |
| е је одатле гледало шта се ради.</p> <p>Ма колико да је шума била велика, ипак, јака месечева с |
| то клели и заклињали?</p> <p>— У нашој магази... кад је товарио шеницу и возио на Забреж; и то |
| у из Београда.{S} Еле, Мара је отворила магазу и стајала ту, док је Јова натоварио кола.</p> <p |
| гроша 100 ока, па још да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3 гроша од 100 ока |
| ужна посла, зато сам је и пустила да му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било, било.{S} Пази |
| ction" /> <pb n="78" /> <p>Једанаестога маја, у вече, у постељи договоре се да сутра у вече по |
| ше тихи ваздух румене зоре тринајестога Маја. — Несрећни дан, несрећан датум за још несрећнију |
| ити срећан.</p> <p>У прву недељу месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем обичају, |
| ним сином, проламао је зору тринајестог Маја и пробудио готово цело село, јер још не беше свану |
| ажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само да слушаш.</p> <p>— Па т |
| и, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад је јадна мајка видела свога јединца мртва, гди, са разбијеном гл |
| јој се ништа није милило.{S} То је њена мајка опазила, па јој рече:</p> <p>— Маро, дете, немој |
| чале и кад су чули за шта кука несрећна мајка, одмах јавише општинској власти.</p> <p>Преседник |
| чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је заборавила да дете не може бити од пом |
| <p>Освануо је Иван-дан.</p> <p>Мара, и мајка јој Марица, устале су раније, него обично, те да |
| ој имућни младожења, каквога мој отац и мајка желе.{S} Крстивоје је тако исто мислио: да ће мар |
| кући.</p> <p>За колима ишла је кукајући мајка и искупљени сељани с иследником и лекаром.{S} За |
| да је Мара полагано певала, њу је ипак мајка чула, и улазећи у собу, рече:</p> <p>— Певаш ли, |
| да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А зар, море |
| је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разговарати....</p> <p>— Па ш |
| јер и њега беше пробудио врисак ојађене мајке.{S} Кад је дошао, било се већ искупило неколико к |
| n="55" /> своје комшике Живане — Анђине мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с њиме учинише ње |
| епе домаће тканине — рукотворина њезине мајке — опшивену сомотом, фарбе, зване „бело вино“ и с |
| овити врисак, који срце параше несрећне мајке.{S} Марин јаук, није потицао са срца, за то је др |
| p> <p>— Певаш ли, Маро?</p> <p>— Певам, мајко!</p> <p>— Ако, Маро, ако; до века певала — за пла |
| </p> <p>— А јеси ли се ти то нашалила с мајком? — запита Живан Мару.</p> <p>— Нисам, бабо!</p> |
| <pb n="31" /> <p>Од Мариног разговора с мајком протекло је већ неколико дана, а њезина нана ниј |
| јер је све мислио, да се девојка само с мајком шалила.</p> <p>— Маро, дете моје.{S} Твоја ми на |
| да слушаш старијег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, а теби доб |
| је сирота девојка; има само своју стару мајку, али, ретко да је било у целој ваљевској Посавини |
| жем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, да је тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена на |
| низ грм, па брзо отрча и јави несрећној мајци страшну и грозну смрт њезина јединца.{S} Њен бони |
| самих дрва, па то не даде ни несрећној мајци.{S} С тога постави стражу од десет снажних и пошт |
| ћна, дете моје, кад тебе удомим — благо мајци.</p> <p>— Боже здравље... биће и то, нано.</p> <p |
| је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} Ј |
| потпуно миран.{S} Окорелог зликовца ни мајчине сузе не дирају.</p> <p>Јова и Ђура први потрчаш |
| мућну кућу — па то ти је.{S} Ономад ме, мал’ није ударио, што сам му казала, да не би погрешили |
| </hi>, дете се толико уплашило, да се у мал’ није стропоштало с дрвета, те би овај зликовац и њ |
| ајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља мекана, па ваља упрегнути волов |
| у свој положај, и...</p> <p>— Неће бити маленкост.{S} Два пута ти је, као на испиту, а може бит |
| нам, браћо, то није лака ствар за такву маленкост метати на коцку свој положај, и...</p> <p>— Н |
| p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, мало по мало, у животу заволети.</p> <p>— Немој, тако, |
| , као да је гром ударио.</p> <p>Његово, мало час зајапурено лице од стидљивости сво је постало |
| ! — рече Петар.</p> <p>— Тешко мени!{S} Мало ми је несреће, што сам изгубила мужа, већ ево сад |
| Ја ти опет велим, Маро, да се вараш.{S} Мало час ти рекох, да сам сиромашак без игде иког и — с |
| >— Шта ћемо.{S} Јединац па га пазимо ка мало воде на длану.</p> <p>— И треба, и треба.{S} Ми шт |
| е заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, |
| пита Димитрија и он му каза, као што је мало час казао осталима.{S} Тада заповеди, да сви иду н |
| ска трже Јову из бесвесности, у коју је мало час пао, због крвавог злочина.</p> <p>— Шта учини, |
| провашаре, а највише ради Маре — да се мало проведе, да види света.{S} А што и не?{S} Живану ј |
| ио твога Крстивоја, а он је, чини ми се мало јачих година од наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је |
| ја сад на то не могу одговорити, док се мало с мојима не поразговорим.{S} Ти знаш да је то ред. |
| се заверили да се узму, па се наше дете мало због тога опире.</p> <p>— Оно, ако ћемо, Живане, т |
| — Знам, а знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: „Немој, бабо, ти тражити другу, јер се |
| м је за сарану потребно.</p> <p>— Лакше мало, снаша Маро, лакше.{S} Ми овако морамо чекати овде |
| > <p>Коло се пусти и они заједно пођоше мало устрану, продужујући разговор.</p> <p>— Ја нисам в |
| ише кола, а затим седоше да се одморе и мало проспавају.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Бл |
| мо ово овако срећно углавили, хоћемо ли мало да се прођемо по вашару?</p> <p>— Па, вала, можемо |
| своје рођено дете, онда се не треба ни мало чудити што се и просте сеоске девојке отимају да с |
| рушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упропашћују срећу |
| попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, колико сутра, да |
| давна допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје дете тражити прилик |
| реци да ти погибе муж на начин како ти мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, као црне авети одју |
| теница и Дрен знају да је истина што ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то није истина.{S} Но |
| гама читала да не ваља лагати, зато сам мало час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам виде |
| дећи овако осакаћена човека, који је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потресе с |
| чиниш и обећали ти добру плату, али смо мало час од тога одустали и кад си ти замануо, рекли см |
| Ја ти опет велим, да ће се они, мало по мало, у животу заволети.</p> <p>— Немој, тако, Јакове, |
| плавих као небо, носа подужег, на крају мало кукастог, уста умерених, а усница румених као зрел |
| мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мало пре весели и задовољни Јова — сад је ишао по вашар |
| е грозна смрт више главе вије.{S} После малога одмора натоварише кола, а затим седоше да се одм |
| ало само два дана орања, једна кућица с малом окућницом и два јака вола.{S} Сем тога, имао је д |
| шам, што је добро и паметно.{S} Чак сам малочас река, да пристајем да вас слушам и за оно, што |
| <p>— Право имаш... кад је наш Крстивоје мама, па то трпи!</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он |
| одупро својим родитељима, него је, као мама пристао да се венча с оном, коју не воли и која га |
| и хладовина заносила би свакога и чисто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, |
| као добра и честита младића без икаквих мана, али која му је вајда од тога, кад су се капетану |
| > <p>— Дете је добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво треба Мару да запит |
| .{S} Јес... а богме и више!...</p> <p>— Мани се ти тога говора, Крстивоје; теби је ваљда до шал |
| опет врати и виде да јој муж спава, па ману руком и она двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру и |
| да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућа.{S} |
| .{S} Никада се они нису загрлили, а још мање пољубили.</p> <p>Ове ово потресло је Јакова и Томк |
| оше једно другом у очи погледати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, да се |
| љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова |
| исам дошао да се с тобом препирем а још мање свађам, већ сам дошао да те замолим, да вршиш свој |
| <p>— Па, кад то не може бити, онда још мање може бити под морање да пођем за човека, кога не б |
| колима, где је Јова с Маром уговорила, Мара рече Крстивоју:</p> <p>— Ту је добро; ту су стари |
| .</p> <p>Као јединица имућних родитеља, Мара се лепо носила.{S} Вазда је имала чисту и готово у |
| ноћу по хладовини.</p> <p>У зараницама, Мара и Крстивоје вечерали су и пошли у дрва.</p> <p>Сун |
| ection" /> <p>Ниједну од својих врлина, Мара није донела у кућу Јакова Миловановића.{S} Место в |
| рану неком трговцу из Београда.{S} Еле, Мара је отворила магазу и стајала ту, док је Јова натов |
| " /> <p>У имућној кући газда Живановој, Мара је негована како се то могу неговати само јединице |
| е је послушао.</p> <p>На свадби својој, Мара је била тужна и нерасположена, а на Јовиној веома |
| одити али су морали ћутати.{S} Па ипак, Мара неколико пута хтеде прекинути тај разговор и рећи |
| је испратио.{S} Праштајући се с Јовом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у св |
| па као заклан.{S} Пошто је утврдио сан, Мара му полагано спусти главу на гуњ, па се диже да у б |
| киру над главом заспалога Крстивоја.{S} Мара и Јова у један глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура в |
| наступила промена дотадањег живота.{S} Мара, да би постигла оно, што се с Јовом договорила, чи |
| мка је плакала — Крстивоје ћутао је.{S} Мара се злурадо смешила.</p> <p>— Ти се смејеш нашем зл |
| а није помагало, да се и он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи удешавала је и свој |
| рњој ладовини стигао Живановој кући.{S} Мара му приђе руци.</p> <p>— Жива била Маро, жива била! |
| животу, пролазили су дани и месеци.{S} Мара се почешће састајала с Јовом и свагда га је питала |
| оре поступала са свекром и свекрвом.{S} Мара никад није с укућанима села да руча или да вечера. |
| d> <p>Освануо је празник Спасов-дан.{S} Мара је, као и обично, устала рано.{S} Пошто је посврша |
| .{S} Обадвоје су слутили једно исто.{S} Мара је мислила: то ће бити тај мој имућни младожења, к |
| и да је купио повише ствари за Мару.{S} Мара беше отишла у вајат.</p> <p>— Знаш наша је Мара ве |
| ележје девојци, и метну их на совру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре, па их даде нани.</p> < |
| с с онога света, који слути несрећу.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ од помисли па страшно д |
| Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова.{S} Састали су се, да се д |
| који ће на свагда остати у њему.{S} И — Мара другог не може више волети.</p> <p>Мара је ишла по |
| ме Марија, али су је од милости звали — Мара.{S} Живана и Марицу мучила је тешка помисао, да ће |
| с, двоје несрећни — рече Мара.</p> <p>— Мара има право — рече Крстивоје, који је слушао њен гов |
| >— Шта велиш ти, прија Марице?</p> <p>— Мара има, вала Богу, спремљено доста, али тек има још п |
| .</p> <p>И поведе волове кроз забран, а Мара је седела и даље на колима, и терајући волове посм |
| радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова дивље викали: <hi>„Не“</hi>, дете се толико |
| недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викну га Мара.</p> <p>— Чујем! ако мене зовеш — рече Јова.</p> < |
| е доби уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио у |
| творити овде очи.{S} Ја сам запазила да Мара воли Јову од срца, и да никад добром вољом неће по |
| вацем, онда да их претуримо на њ, те да Мара после каже: кад су пошли кући, да је она водила во |
| шта да радимо и како да урадимо, те да Мара после каже, да је сам због несрећног случаја погин |
| d> <p>— Е, Крстивоје, како ти се допада Мара Живанова? — Запита Јаков сина по одласку с вашара. |
| за своје дете тражити прилику, а твоја Мара је за њ права прилика...{S} А после тога, да се не |
| плаћа.</p> <p>Таква је, ето, изгледала Мара, кад је отворила вратнице Јакову Миловановићу, кој |
| заслужена казна.</p> <p>На дан претреса Мара и Јова одрекоше своје признање код иследне власти, |
| све учинио, што бих те молила? — Упита Мара смешећи се.</p> <pb n="69" /> <p>— Бих, вала, па а |
| ачак.</p> <p>— А где ћемо сећи? — упита Мара.</p> <p>— Па ја мислим овде с краја! одговори Крст |
| умила.</p> <p>— А шта то, бабо? — упита Мара полако, а већ нагађаше шта ће је питати.</p> <p>— |
| еницу.</p> <pb n="37" /> <p>- Море ваша Мара, нека вам жива, порасла велика девојка.{S} Снажна |
| г момка.</p> <p>— Ене!{S} Зар тако наша Мара?!{S} А који је тај момак?</p> <p>— Јова Илић из Тр |
| ће једно друго узети.{S} Али кад га је Мара онако нерасположено поздравила — њега, као да је г |
| цом поред куће Миловановића.{S} Њега је Мара испод ораха, код којим је посведневно седела, спаз |
| вота, почело се по селу говорити, да је Мара изгубила поштење и да се скроз покварила.</p> <p>К |
| што је срцу драго....“ Ма колико да је Мара полагано певала, њу је ипак мајка чула, и улазећи |
| е куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Крстивојем — расположена, као и на Јовиној.{S} В |
| е отишла у вајат.</p> <p>— Знаш наша је Мара већ читава девојка, па ваља све прибавити, што јој |
| и весела, али, како долазе други, то је Мара била тужна и невесела.{S} Све што је радила — ради |
| а Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је Мара Живанова!</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па ја сам чула, |
| ! која је та девојка?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То је Мара |
| ића текли су дани грђи од грђег, јер је Мара сваког дана све горе поступала са свекром и свекрв |
| истина није хтео да иде, али кад му је Мара казала:</p> <pb n="71" /> <p>— На Јовину и Анђину |
| ову подиђоше жмарци.{S} Видео је, да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање нарочито управи |
| } И Бог зна докле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабри, те полако упита:</p> <p>— Велиш л |
| C10"> <head>X</head> <p>Од дана, кад се Мара с Јовом договорила да убију Крстивоја, она је сасв |
| у скоро сви момци из околине.{S} Кад се Мара ухвати у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до ње. |
| p> <p>У прву недељу месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем обичају, упита га: „ка |
| ане.{S} И право да ти кажем твоја ми се Мара поодавна допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало љу |
| ни детета — свога јединца, и ако јој се Мара јако допадала (наравно због имаћа).{S} Али Јаков н |
| S} Крстивоје је тако исто мислио: да ће мара бити та његова имућна млада, коју желе његови роди |
| та се са мном несрећницом ради?! — рече Мара у самртничком страху.</p> <p>— А зашто би ми, кмет |
| /p> <p>— Шта?!{S} Ти би је убио! — рече Мара сва радосна.</p> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио, сам |
| и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n="59" /> <p>— То не сме бити — рече Јова |
| усрећите, а не да их упропастите — рече Мара за себе.</p> <pb n="54" /> <p>— Право велиш, Живан |
| ми у последњем тренутку одустали — рече Мара.</p> <pb n="82" /> <p>— Ви сте ми рекли да га убиј |
| а је што смо нас, двоје несрећни — рече Мара.</p> <p>— Мара има право — рече Крстивоје, који је |
| {S} Нано! — С читавим потоком суза рече Мара — још једаред вас молим, не <pb n="47" /> дајте ме |
| Ми смо то казали сто пута! — одговорише Мара и Крстивоје.</p> <p>— Онда кажите, господин попи н |
| сподин попа ни да нас пита — одговорише Мара и Крстивије. —</p> <p>— У цркви, децо, мора вас пи |
| ни знак, па да спусти секиру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа их је хватала.{S} Хтедоше да о |
| штати, како да управи ударац.{S} Јова и Мара измакоше се до једнога најблишега грма, а Ђура се |
| ко и треба — рече Петар.</p> <p>Томка и Мара и око четрдесет сељана у разговору с Петром стигош |
| можемо!...</p> <p>За све време говора и Мара и Крстивоје <pb n="39" /> оборили су главе и ћутах |
| ар ми неможемо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад у животу први пут загрли и пољуби и то с та |
| сан или јава.</p> <p>— Тако, — настави Мара,— сад сам весела.{S} Сад одмах идем да твој кревет |
| уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на то није много марила.{S} Њој та момачка пажња н |
| ми муж, мој добри Крстивоје — одговори Мара кроз извештачени плач.</p> <p>— А ко га уби?!</p> |
| свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара била велика радост у газда Живановој кући.</p> <pb |
| ам очима гледала — рече дрхтећим гласом Мара.</p> <p>— Свакојако да не може.{S} Али доктор и вл |
| — Оно, што сте и тражили — рече радосно Мара.</p> <p>-— Маро, дете, немој тако!{S} Зар се не бо |
| {S} Они су се јако уплашили, а нарочито Мара, која је опазила, да је председник Петар од некога |
| је слушао њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку ср |
| а хтеде проћи да јој се не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викну га Мара.</p> < |
| Јова.</p> <p>— Вала богу! — одговори му Мара, веома нерасположена због тешких мисли из којих ју |
| <p>— Немој ми ништа говорити! — одману Мара — Чини оно што ти кажем па мир!... — Рекао си да ћ |
| посао с особитим задовољством, дотле су Мара и Јова, као крпа бледи, у бесвесном стању, стајали |
| ћу.</p> <gap unit="graphic" /> <!-- <hi>Мара на прозору пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни зл |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мара је нестрпљиво чекала Јову, да му каже шта је са св |
| ебе узети и с тобом срећан бити!</p> <p>Мара се демонски смешила.{S} Очи јој необично севаху и |
| и поштен.{S} Али... он тако!...</p> <p>Мара умукну.</p> <p>Залуду се она обука у своје свечано |
| або и нана стараће се о томе....</p> <p>Мара, ћутећи, пољуби родитеље у руку, по обичају, и оде |
| {S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>Мара се грозно светила.{S} Њена освета већ је почела да |
| остала слободнија и говорљивија.</p> <p>Мара је својом лепотом и богатом ношњом надмашила све с |
| еку другу девојку из свога села.</p> <p>Мара се такође снебивала, али помисао, да се Јова већ з |
| Ђура и јако их обадвоје продрма.</p> <p>Мара помисли да Ђура хоће и Јову да убије, па се припи |
| ране вечита тајна — рече Јелена.</p> <p>Мара, као најслободнија, отпоче говор:</p> <p>— Ја сам |
| едок, ако се деси каква несрећа.</p> <p>Мара је у колима целим путем ћеретала, а Крстивоје је с |
| о видети рад Марин и Крстивојев.</p> <p>Мара је Крстивоја обасула пољупцима и морао је на њен з |
| је ни марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први зрели девојачки поглед бацила на Јову |
| као варошке девојке — помодарке.</p> <p>Мара је учила четири разреда основне школе, па — зар — |
| зјутра по хладовини да се врате.</p> <p>Мара је одмах сутрадан јавила Јови, да ће они ићи у дрв |
| Мара другог не може више волети.</p> <p>Мара је ишла погнуте главе удубљена у тешку помисао, да |
| оју јединицу и — вратио се кући.</p> <p>Мара га је још на вратницама пресрела, пољубила у руку |
| I</head> <p>Освануо је Иван-дан.</p> <p>Мара, и мајка јој Марица, устале су раније, него обично |
| ка, а ударац треба да је снажан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да јој муж спава, па ману рук |
| е је саслушао Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова одмах признадоше.{S} На питање иследниково |
| ти двадесет и пет дуката у злату у овом марамчету.{S} Те су ми паре дали родитељи, а и свекар, |
| гу здраво, газда Јакове.</p> <p>— А гле Маре?!{S} Море читава девојка!{S} А како, Маро?</p> <p> |
| о!</p> <p>Ова страшна заклетва уплакане Маре, у срце жацну Марицу, која се слабо мешала у разго |
| е, чини ми се мало јачих година од наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је сад у двадесет првој.{S} Ј |
| Маром, да што провашаре, а највише ради Маре — да се мало проведе, да види света.{S} А што и не |
| спорочно вршио своју дужност при испиту Маре Живанове и Крстивоја Јаковљевог?!</p> <p>— Јесам, |
| ан казао да за њега нема више посла.{S} Мари је било криво, што Јова не поведе с њом разговор.{ |
| бољег пријатеља од тебе, ни бољег момка Мари, од твог Крстивоја.{S} Али, знаш, чули смо, да се |
| који нам је кућу отровао! — рече Томка Мари.</p> <p>— Силом сте ме довели у своју кућу; а тим |
| При постављању вечере, Марица је казала Мари, да се није шалила, да ма што говори, док се не пи |
| дљивости, већ је мислила да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку другу девојку |
| а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш да је |
| ки, тешко Живану и Марици, тешко мени и Мари — тешко нама свима!{S} И знај Јакове Миловановићу, |
| n="48" /> <p>— А за што не?{S} Шта вали Мари Живановој?!</p> <p>— Право да ти кажем, бабо, ја н |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мари је седамнаест година.{S} Стаса је средњег, косе см |
| <p>То се исто десило и с Ђуром.</p> <p>Мари је владалачком милошћу смртна казна замењена са дв |
| ила кћер, која је на крштењу добила име Марија, али су је од милости звали — Мара.{S} Живана и |
| удову Миловановића из Трстенице.</p> <p>Маријана је рођена у селу Дрену — вере православне.{S} |
| трову-дне, а свадба у недељу по Огњеној Марији.</p> <p>— Добро... тако, пријатељ Јакове — додад |
| њу:</p> <p> <hi>Уверење</hi> </p> <p>За Марију, удову Миловановића из Трстенице.</p> <p>Маријан |
| ко њих јагме, али Мара на то није много марила.{S} Њој та момачка пажња није била у вољи, па за |
| ак, који срце параше несрећне мајке.{S} Марин јаук, није потицао са срца, за то је дречао и био |
| ово двоје, те се лепо могао видети рад Марин и Крстивојев.</p> <p>Мара је Крстивоја обасула по |
| ја се слабо мешала у разговор Живанов и Марин.{S} И зато рече:</p> <p>— Молим те, Живане да за |
| и свагда.{S} Али шта се тебе тиче испит Марин и Крстивојев?</p> <pb n="62" /> <p>— Тиче ми се ж |
| м била позната несрећна свадба и удадба Марина.</p> <p>У колико је сва околина мрзела Живана и |
| путем ћеретала, а Крстивоје је само на Марина питања одговарао, иначе је ћутао.</p> <p>У забра |
| имам, само немој Јову убити!...</p> <p>Марина вриска трже Јову из бесвесности, у коју је мало |
| вини, небаш случајно, састали су се код Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крст |
| е да се с њом говори...</p> <p>Јову ове Марине речи још више збунише, али уједно и веома обрадо |
| > <p>Пошто је иследник забележио исказе Марине и Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S |
| t="subSection" /> <p>Седам недеља после Марине свадбе сасвим случајно прошао је Јова улицом пор |
| а да каже.{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Јовини, што се њега тиче у свему лажни и он с |
| ко исто пази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и Крстивојеви родитељи нагоне их силом да се узм |
| мка се бојала какве несреће, јер јој је Марино понашање у последње време веома чудновато изглед |
| да се договоре како да покваре венчање Марино и Крстивојево, јер оно свима доноси несрећу.</p> |
| кад изусти речи: <hi>„у тебе...“</hi> и Марино лице обли румен.</p> <p>Наста ћутање.{S} Обоје б |
| пропустила, а да је није играла.{S} Ово Марино расположење и ова веселост, ником није чудновата |
| и док сам дође.</p> <pb n="31" /> <p>Од Мариног разговора с мајком протекло је већ неколико дан |
| ри Живан.</p> <p>Марица је, уз припомоћ Марину, поставила вечеру — и они су сели да вечерају.{S |
| и нађе један стари грм.{S} Уз припомоћ Марину Крстивоје обори грм и исцепа га.{S} Сваки удар с |
| ву.{S} Јова је први и једини, који је у Марину срцу примљен и који ће на свагда остати у њему.{ |
| а, а њезина нана није још казала Живану Марину жељу.{S} Томе је био узрок тај, што је Живан оти |
| т Петрову.</p> <pb n="86" /> <p>На лицу Марину и Јовину лако се могло опазити нечиста савест.{S |
| лео је Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први зре |
| да вечерају.{S} При постављању вечере, Марица је казала Мари, да се није шалила, да ма што гов |
| есрећног човека, јер му је његова добра Марица, тек у седамнаестој години брачног живота -— так |
| /p> <p>— Ја мислим:{S} Иван-дан, — рече Марица.</p> <p>— Сваки дан је божји.{S} Ми пристајемо,. |
| тек има још по што да се спреми; — рече Марица.</p> <p>— Па, колико ће јој требати времена, при |
| ала, па чак да за то зна и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би то тако било и то знао Јако |
| </p> <p>— Јова Илић из Трстенице — рече Марица.</p> <p>— Шта велиш, Марице?!</p> <pb n="32" /> |
| о је Иван-дан.</p> <p>Мара, и мајка јој Марица, устале су раније, него обично, те да почисте и |
| ... а?</p> <p>— А... није, нано!</p> <p>Марица климне главом у неверици.</p> <p>— А хоћеш ли ка |
| и, јесмо свакад! одговори Живан.</p> <p>Марица је, уз припомоћ Марину, поставила вечеру — и они |
| запита своју Марицу:</p> <p>— Бога ти, Марице, како ти се допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли |
| кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, Марице, при себе.</p> <p>— Ја ти опет велим, Живане, да |
| и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Марице, непажљива жена.{S} Како си могла дете пустити с |
| е Јелена казала.</p> <p>— Батали ти то, Марице!{S} Што се допада мени, то треба да се допада и |
| нице — рече Марица.</p> <p>— Шта велиш, Марице?!</p> <pb n="32" /> <p>— Ето!... што рекох....</ |
| и?</p> <p>— Па незнам... како ти велиш, Марице?</p> <p>— Ја мислим:{S} Иван-дан, — рече Марица. |
| ељ Јакове!</p> <p>— Шта велиш ти, прија Марице?</p> <p>— Мара има, вала Богу, спремљено доста, |
| е ћемо ми то добро наредити, моја добра Марице; само ти опет велим да добро пазиш, да се они оп |
| си ли здраво!</p> <p>— А како ти, снаша Марице?</p> <p>— Вала Богу здраво, газда Јакове.</p> <p |
| ругаче.</p> <p>— А, шта ти велиш, снаша Марице? — рече Јаков.</p> <p>— Па, шта ја имам да кажем |
| у, тешко Јакову и Томки, тешко Живану и Марици, тешко мени и Мари — тешко нама свима!{S} И знај |
| /> <p>При вечери Живан је причао својој Марици како је ћарио у Београду, и да је купио повише с |
| аков, па се после поздрави са Живаном и Марицом.</p> <p>— Па, како, Живане, како?{S} Јесте ли р |
| се с Јаковом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом па извади десет дуката, као обележје девојци, и |
| а обреновачком вашару отишао је Живан с Марицом и Маром, да што провашаре, а највише ради Маре |
| је од милости звали — Мара.{S} Живана и Марицу мучила је тешка помисао, да ће се угасити свећа |
| м са свима, а Крстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, Ј |
| вашара кући, он при вечери запита своју Марицу:</p> <p>— Бога ти, Марице, како ти се допада оно |
| на заклетва уплакане Маре, у срце жацну Марицу, која се слабо мешала у разговор Живанов и Марин |
| <pb n="74" /> <p>Сви савети Живанови и Маричини нису имали никаквога утицаја на Мару.{S} И мрж |
| и, Јово, истину?</p> <p>— Као и свагда, Маро!</p> <p>— И баш ме волиш?</p> <p>— И сувише!</p> < |
| --> <pb n="33" /> <p>— Нисам ја ваљда, Маро, полудео, да те дајем њему и подобнима њему.{S} Не |
| у, Јово... казаћу ти.</p> <p>— Е, онда, Маро, смејала се, или не, ја <pb n="12" /> ћу ти казати |
| раздраган повика:</p> <p>— Сад си моја, Маро, то ми овај твој мили и слатки пољубац сведочи.{S} |
| знам да је тако, него....</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Хоћеш ли ти, да се ми данас овде заверим |
| жа.</p> <p>— Је ли, Јово?</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Чини ми се, да ти страшно мрзиш оне, кој |
| ам’ среће да се варам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те сад опомињем да и ти одржиш реч, и д |
| /p> <p>— И ја, Јово!</p> <p>— Знаш шта, Маро?</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Ја мислим, да би ову |
| ока зарадио 52 гроша.{S} Ових 52 гроша, Маро, крвави је зној оних сиромаха, што су продали пшен |
| </p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— Све, Маро!{S} Ево, реци да се убијем, и то ћу те послушати, |
| а праву правциту истину...{S} Ја ти се, Маро, животом својим заклињем, — јер немам у што друго, |
| себе и дом у који одем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико волим, да без тебе нећу моћи живети.</p> < |
| — Ти ме волиш, Јово?</p> <p>— Волим те, Маро, ка’ и самог себе и... више још.{S} Али — — —</p> |
| /> <p>— Кад ти то хоћеш — послушаћу те, Маро, учинићу што желиш... оженићу се.</p> <p>— Добро, |
| ш ме послушати у свему?</p> <p>— Јесте, Маро?</p> <p>— Па, кад јесте, онда да се ожениш.</p> <p |
| лазећи у собу, рече:</p> <p>— Певаш ли, Маро?</p> <p>— Певам, мајко!</p> <p>— Ако, Маро, ако; д |
| !{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа не к |
| нано.</p> <pb n="29" /> <p>— Па ти си, Маро, већ велика девојка, време је да ти тражимо младож |
| <p>— Велим, да се ожениш!</p> <p>— Ти, Маро, тераш спрдњу... ја се нећу никад женити.</p> <p>— |
| а — да се што пре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи сад право селу; и кад будеш улазила у село, |
| его ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, као што волим ја тебе, онда ћеш и т |
| с нама свима, бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога загледати у момка, који ти је прилика, већ |
| а моју љубав жениш.</p> <p>— Остави ти, Маро, те паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни оне потроши |
| а по 38 гроша 100 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшеницу? — по 90 гро |
| ави.</p> <pb n="40" /> <p>— Како си ти, Маро? — рече Јова.</p> <p>— Вала богу! — одговори му Ма |
| оље мојих родитеља?</p> <p>— Пристајем, Маро, од свег срца.{S} Ја ти се својом искреном љубављу |
| ате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се што више обогатили, гуле и |
| ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се вараш.{S} Мало час ти рекох, да сам сиромаш |
| ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, како ће она то знати, кад се ја нисам ником повер |
| е ожениш.</p> <p>-- А с којом девојком, Маро!</p> <p>— Скојом ти хоћеш!</p> <p>— Ону, коју сам |
| који ме воли.</p> <pb n="14" /> <p>— О, Маро, камо среће да си ти кћи сиромашних родитеља, као |
| аром разговара.</p> <p>— Ти имаш право, Маро, што се љутиш на моје ћутање — рече Јова — али пит |
| авек изгубљени.</p> <p>— Ти имаш право, Маро.{S} Они су заиста срећни, али ми смо несрећни.</p> |
| о?</p> <p>— Певам, мајко!</p> <p>— Ако, Маро, ако; до века певала — за плач не знала!...</p> <p |
| ре?!{S} Море читава девојка!{S} А како, Маро?</p> <p>— Вала Богу, здрава сам — и пољуби га у ру |
| упропастили.</p> <p>— Па зар баш тако, Маро?</p> <p>— Тако,!...{S} И никако другаче.{S} Ви сте |
| ето, већ ме не слушаш.</p> <p>— Добро, Маро, слушаћу те.{S} Дај ми паре!{S} А сад с богом!</p> |
| ад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро, Маро, шта говорим, јер сам видео, да већина имућних људ |
| ш узети коју било.</p> <p>— А зашто то, Маро.</p> <p>— Зато, што ја тако хоћу.{S} Хоћу да и ти |
| жи од мојих родитеља.</p> <p>— Не могу, Маро, не могу...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— За то, што |
| ећан ти пут!</p> <p>— Испунићу ти жељу, Маро....{S} Али, гле хтедох заборавити да ти захвалим з |
| ас с колима ради...</p> <p>— Шта велиш, Маро?!</p> <p>— Па ти си ми, нано, рекла да се нећеш љу |
| се ожениш!..</p> <p>— Шта ти то велиш, Маро?</p> <p>— Велим, да се ожениш!</p> <p>— Ти, Маро, |
| и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти то ево сада и доказати.{S} Ти знаш да ј |
| тражили — рече радосно Мара.</p> <p>-— Маро, дете, немој тако!{S} Зар се не бојиш казне божје? |
| х решио да јој каже — — све...</p> <p>— Маро, збуњено промуца.</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Зар |
| о, а спопаде га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш како ми је тешко да ти исповедим оно; |
| девојка само с мајком шалила.</p> <p>— Маро, дете моје.{S} Твоја ми нана рече нешто, што ја ни |
| вот свога детета — Бог прашта.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем, Јово?</p> <p>— Ја видим да си ти |
| ане на наше родитељске савете.</p> <p>— Маро!{S} Оди, дете!</p> <p>— Шта је, нано?</p> <p>— Ти |
| овариш жито и тераш на Забреж.</p> <p>— Маро, ускликну Јова, да ли је то истина?</p> <p>— Истин |
| ликог грма, изиђоше пред Мару.</p> <p>— Маро?</p> <p>— Где сте ви?{S} Хајде... заспао је!...</p |
| ећ почели клети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, дете, зашто тако радиш? — рече јој Томка једнога |
| на мајка опазила, па јој рече:</p> <p>— Маро, дете, немој да си тако данас снуждена.{S} Та, ето |
| у једну девојку загледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим!... |
| Мара му приђе руци.</p> <p>— Жива била Маро, жива била! — рече Јаков, па се после поздрави са |
| ну потребно.</p> <p>— Лакше мало, снаша Маро, лакше.{S} Ми овако морамо чекати овде, док не дођ |
| Петар је запита:</p> <p>— Шта је снаша Маро?!</p> <p>— Погибе ми муж, мој добри Крстивоје — од |
| а где пукло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у тебе загледао....</p> <p>При овом призна |
| Јел’ да сам погодила?</p> <p>— Вараш се Маро, промуца Јова.</p> <p>— Не варам се, Јово него те |
| у некој забуни изусти:</p> <p>— Шта то Маро? —</p> <p>— Зашто си ти, Јово, тако ћутљив?{S} Та |
| лада....</p> <p>— Јес, то имаш да кажеш Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ја сам казала да нећу д |
| кога је Томка послала да кријући иде за Маром и Кристивојем, било је очевидац, овога крвавог зл |
| да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живановом поодавно пазим и једно смо се другом за |
| чком вашару отишао је Живан с Марицом и Маром, да што провашаре, а највише ради Маре — да се ма |
| воје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, Јакове како? рече Жи |
| p>Кад су стигли с колима, где је Јова с Маром уговорила, Мара рече Крстивоју:</p> <p>— Ту је до |
| а га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао кући, Јова их је испратио.{S} Праштајући се |
| >На Јовиној свадби био је и Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје истина није хтео да иде, али кад му |
| зме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје н |
| брадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш право, Маро, што се љ |
| ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— О женидби је ствар свршена |
| А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом?!</p> <p>— Неби, |
| азда Живана, те се тако и виђао често с Маром.{S} Штогод се више с њоме виђао, све му је више и |
| рећника донесемо.</p> <p>Док се Петар с Маром разговарао.... пристиже и Јова с Ђуром.</p> <pb n |
| ао смелости да започне ма какав говор с Маром, коју је већ толико волео, да му се чинило, е би |
| бабо, по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Живановом?</p> <p>— Ја, ако Бог да, тако мислим.< |
| трашној мржњи против куће Миловановића, Мару је почела лагано да спопада мисао и о самом злочин |
| ли њени родитељи с Јаковом и Томком.{S} Мару су волели поред њене доброте још и зато, што је он |
| — и оде.</p> <p>Јовине речи: „С богом!“ Мару су јако потресле.{S} Она, шапућући рече: „Е мој Јо |
| , <pb n="83" /> и изађоше из забрана, а Мару, кад остаде сама спопаде страховита језа и самртни |
| S} Страћио је готово све што је имао, а Мару је постигла заслужена казна.</p> <p>На дан претрес |
| не.{S} Али опет ти велим, да прво треба Мару да запитамо, да ли га она бегенише, јер се <pb n=" |
| ван пристао да се опријатеље — да му да Мару за Крстивоја.</p> <p>Пролазећи кроз вашар, Јаков ј |
| е жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но што је твоја кућа |
| та момка, па се зато нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да товари шеницу; и |
| ничке под 17 јулом бр. 429, издао је за Мару ово уверење о владању:</p> <p> <hi>Уверење</hi> </ |
| орави Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, |
| еограду, и да је купио повише ствари за Мару.{S} Мара беше отишла у вајат.</p> <p>— Знаш наша ј |
| о те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђо |
| час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони ба |
| аричини нису имали никаквога утицаја на Мару.{S} И мржња је све више обузимаше, као да је тек с |
| ту да сечемо!</p> <p>Крстивоје послуша Мару, па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме |
| испод једног великог грма, изиђоше пред Мару.</p> <p>— Маро?</p> <p>— Где сте ви?{S} Хајде... з |
| е све учинио, само да се спасе и добије Мару.</p> <pb n="64" /> <p>Попа, чим Јова оде, посла по |
| и силом нагнаш свога Крстивоја, да узме Мару Живанову или — боље рећи — моју, онда одмах по вен |
| онда, како би он могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и да см |
| .{S} Гледај ти Цвету воденичареву, а не Мару Живанову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А тако ист |
| по вољи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегени |
| толико, да су већ почели клети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, дете, зашто тако радиш? — рече јој |
| и њихов споразум, веома је узнемирио и Мару и Крстивоја.{S} Обадвоје су слутили једно исто.{S} |
| н јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не растужи и кој |
| ни једну другу.“ Младеж је таква: види Мару — заборави Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за Мару, |
| <p>Јова је на вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ толико времена није виђао.{S} Управо |
| зивост и безумље. —</p> <p>Кад су срели Мару, Петар је запита:</p> <p>— Шта је снаша Маро?!</p> |
| /p> <p>Кад би данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописано радосна и весела, али, как |
| ћа и страховита помисао, да ће му отети Мару, коју је волео више од живота свога.</p> <p>Сутра- |
| А од куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је т |
| онако преко воље примише: хтео је о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он |
| ти то нашалила с мајком? — запита Живан Мару.</p> <p>— Нисам, бабо!</p> <p>— Бог с тобом, дијет |
| ла страховита мисао, да је Живан обећао Мару Крстивоју Миловановићу својем имућном комшији. „Ал |
| у код кмета Петра.{S} После је саслушао Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова одмах признадоше. |
| ајишарлука, у толико је опет свак волео Мару.{S} Свак је жалио Мару због њене несрећне удаје је |
| опет свак волео Мару.{S} Свак је жалио Мару због њене несрећне удаје јер је она била добра дев |
| и такво имаће не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни р |
| ријатељ Живану, да му се јада на његову Мару.{S} Том се приликом толико напио, да се једва држа |
| воју прилику и нек не мисли на Живанову Мару, јер је за живота мога неће добити... — одговори љ |
| аш, да ће дете сутра, чим види Живанову Мару, то исто казати: „Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Мл |
| ан једва дочекати и без речи дати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам д |
| и.</p> <p>Идући тако сви у гомили, чују Мару, чија дивља дрека проламаше тихи ваздух румене зор |
| ело, није могао веровати.{S} Зато викну Мару да дође.{S} Хтео је из њених уста да чује да ли је |
| ромашну и честиту Анђу, већ хоће имућну Мару, вашу јединицу.</p> <p>— Е, сад видим и морам приз |
| ?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у празну |
| {S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p> <p>— П |
| ти у рачун, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше д |
| д нашег детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац као што сам јој |
| нао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ |
| аковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не налазим мане.{S |
| и да пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор поразио, те је за часак ућутала |
| и су терали везаног Јову и Ђуру.</p> <p>Мару нису везали, него су на њу само пазили да не би ум |
| јдило, пошто је иследна власт прибавила масу необоривих доказа, који су довољни и без њиховог п |
| пуштењу, отпоче:</p> <p>— Вама, оцеви и матере, који имате и који ћете имати да жените и да уда |
| ли... ти си јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тога ч |
| ла и претурали их, слушче се хитро, као маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави несрећној мај |
| кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>Мара се грозно светила.{S} Њ |
| ем.</p> <p>— Ја сам уверен, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:</p> |
| у ми паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад б |
| на мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја кажем теб |
| за то постарати.{S} Само си ти дужна да ме известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да п |
| и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме би |
| <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту ни |
| на тебе, што ниси много говорила те да ме бабо не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано, н |
| и, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда |
| , а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одбити.</p> <p>— Ти онда пр |
| а то, благо нани?</p> <p>— Обећај ми да ме нећеш карати!</p> <p>— А што бих те карала, благо ме |
| </p> <p>— Знаш, нано....{S} Рекла си да ме нећеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поодавно с |
| p>— Добро, Јово, хвала ти.{S} Гледај да ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пут!< |
| док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— О женидби је ствар свршена, само, а |
| а верујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца |
| реном љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се |
| >— Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Живановом?</p> <p>— Ја, ако Бог да, тако |
| е као родитељи, па за то и треба <hi>да ме усрећите!</hi></p> <p>— Зато, што те волим, баш и ве |
| волим, као што и ти мене волиш... онда ме тражи од мојих родитеља.</p> <p>— Не могу, Маро, не |
| ој куповао и доносио разне књиге, нашта ме је навраћао онај проклети Завишо уча, кога негде оте |
| ам бога никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уапсила, те сам ни |
| мо имућну кућу — па то ти је.{S} Ономад ме, мал’ није ударио, што сам му казала, да не би погре |
| а говорио да нема ни самога Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак један, да слушам тога безбожни |
| даред вас молим, не <pb n="47" /> дајте ме у кућу Миловановића, јер ћу у њој бити несрећна!...< |
| ! — рече Томка Мари.</p> <p>— Силом сте ме довели у своју кућу; а тим својим радом заслужили ст |
| .{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене нећ |
| ко би моји родитељи то учинили, онда би ме убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да живим |
| на оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једнога |
| а те не разумем....</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Ми |
| ану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ј |
| и дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих он |
| о то ми хоћемо?</p> <p>— Па тако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога в |
| и за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то и треба <hi>да ме усре |
| и женом онога човека, кога волим и који ме воли.</p> <pb n="14" /> <p>— О, Маро, камо среће да |
| је са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће до |
| /p> <p>— Батали то.{S} Но добро, што си ме потсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за сва |
| на, Јово, живота ми...</p> <p>— И.., ти ме од истине волиш?</p> <p>— Волим те вала, Јово, више, |
| истину и само истину рекао.</p> <p>— Ти ме волиш, Јово?</p> <p>— Волим те, Маро, ка’ и самог се |
| ару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p |
| си чула?</p> <p>— Па добро, бабо, немој ме дати — не морам се ни удавати.</p> <p>— Нећеш, ваљда |
| пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Против Бога и родитеља... не |
| ти, Јово, и гледај своја посла, а немој ме учити, како да вршим своју дужност.</p> <p>— Е добро |
| о... што није за говор...{S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Зн |
| какво зло учинили.{S} Господин уча учио ме је да радим што је добро и паметно и да читам књиге |
| дела, и ви ћете учинити велико зло, ако ме за њега не дате...</p> <p>— Ти си, дете, паметнија о |
| ити најнесрећнија девојка на свету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме н |
| ни казати колико сутра....</p> <p>— Ако ме толико волиш, онда им можеш рећи још данас при вечер |
| више, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, као што волим ја тебе, онда |
| и, а друге девојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш ти мораш узети коју било.</p> <p>— А зашто то, |
| би дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати.</p> <p>— Али, ако |
| екао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p>— Добро, Маро, слушаћу те.{S} Дај |
| д хоћу само да се светим онима, који су ме унесрећили; који су ми убили срећу и будућност.{S} Ј |
| <p>— Као и свагда, Маро!</p> <p>— И баш ме волиш?</p> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били све учи |
| и.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да ћеш ме послушати у свему?</p> <p>— Јесте, Маро?</p> <p>— Па |
| о ти кажем па мир!... — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p>— Добро, |
| кну.{S} Коло се растури.{S} Наста жубор међ омладином.{S} Крстивоје и Анђа пођоше својим кућама |
| еље, којима је зинула ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, да такви људи немају ни бог |
| закукај што игда можеш.{S} Сељани ће — међу којима ће мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти р |
| а већ загледао у неку другу девојку — а међу тим, она га је већ толико заволела, да би пре воле |
| чин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља мекана, па ваља упрегнути волове у кола и повести их ов |
| ђа, а сузе јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико није ни питао, хоћу ли, или не; него бабо рад |
| е наша кућа бити задовољна.</p> <p>— За мене, бабо, немој другу тражити, јер ти опет велим, да |
| бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да остан |
| ти драге воље опријатељио.{S} То је за мене и моју кућу велика час.{S} Твој Крстивије нека је |
| не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пристати, да ми она буд |
| код мене састајали, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јелена.</p> <p>— Збогом, Јелена!{S |
| а и задовољна.{S} Боље је да се сада на мене срдиш, него после, у животу.{S} Зато иди и гледај |
| зао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле |
| и, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви |
| кате, док вам ја то имаће донесем, а од мене не треба да тражите рад и послушност, јер ја, нити |
| е...</p> <p>— Ти си, дете, паметнија од мене, јер си учила школе и читала књиге, па можеш имати |
| шта!</p> <p>— На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, ш |
| нисте казали никоме, да сте се овде код мене састајали, јер је то боље и за мене и за вас — каз |
| лезницу.{S} Бог да прости.{S} То је код мене ново, а код тебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Наш Крстиво |
| /p> <p>— Шта ти је казала?!...{S} То се мене ништа не тиче...{S} Ти чини оно, што ти ја налажем |
| јер не можете утећи!..</p> <p>Убилисте мене, убилисте и себе.</p> <milestone unit="subSection" |
| еба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељи и ти им у т |
| о живота <pb n="92" /> њихову децу, а и мене привезало за колац.{S} Они су овај брак на силу ве |
| је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за љубав он |
| > <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Јову, тако исто Јаков неда с |
| шу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико |
| p> <p>— Велиш ли ти, Јово истину, да си мене бегенисао?</p> <p>— Рекао сам ти, вала праву правц |
| а Ђурића, а ја — један сиромашак.{S} Ти мене, као јединица тако имућна оца не можеш волети...{S |
| ет ти велим: каква вајда од тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да л |
| ојих уста чуо да те волим, као што и ти мене волиш... онда ме тражи од мојих родитеља.</p> <p>— |
| м: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста узео, онда то кажи твоме баби и твојој нани |
| м на свету, да ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже г |
| ем, Крстивоје, и за то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста узео, онда то |
| мрзиш тако мога бабу, како можеш волети мене — његово дете?</p> <p>— Ја тебе волим зато, што си |
| а чак молила, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај ист |
| жем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Тако исто |
| е! — викну га Мара.</p> <p>— Чујем! ако мене зовеш — рече Јова.</p> <p>— Тебе зовем, Јово, тебе |
| а силу за љубав пустог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — реч |
| удуће старати, да пропадну они, који су мене упропастили.</p> <p>— Па зар баш тако, Маро?</p> < |
| о не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, мени је много жао што нећеш да ми кажеш име те девојке? |
| амо...</p> <p>— Него... знаш... овај... мени је стид, да ти то поменем...</p> <p>— Онда знаш шт |
| а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти и |
| Оно је отета туђа мука и туђи зној.{S} Мени такво имаће не треба већ ја хоћу само Мару, а и он |
| ишта да ти одобравам и не одобравак.{S} Мени је — као оцу — дужност, да те добро оженим, а теби |
| мињеш, море?</p> <p>— Па тако, бабо.{S} Мени је казао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме |
| још да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем |
| ва: види Мару — заборави Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али |
| ади како он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је казао да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја А |
| Батали ти то, Марице!{S} Што се допада мени, то треба да се допада и њој.{S} С тога спремајте |
| је, Јово, тако била велика љубав према мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назовеш?</p> <p> |
| и јединица имућних родитеља.{S} Лако је мени наћи девојку за нашу кућу.</p> <p>— Ти велиш неку |
| оли Анђу него живот свој! — бар тако је мени казао. — Говорио је Јова као у бунилу. — Па онда, |
| шију?</p> <p>— Истину си чула!{S} То је мени Јова сам казао, па ми је чак претио и убиством, ак |
| у њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p>— А где с |
| ћа за што већим имаћем.</p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоћ |
| не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да |
| пуну кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пун |
| сама причала.</p> <p>— До душе, то је и мени кума Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков — |
| тала књиге, па можеш имати и право, али мени моја стара памет опет вели: да ја имам право.{S} А |
| Оно, знаш, кад ја теби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда |
| о зна ваљевска Посавина.{S} Али кажи ти мени, г. попо, како ти вршиш твоју свештеиичку дужност? |
| и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда пристао |
| ти!</p> <p>— А што бих те карала, благо мени?{S} Зар ја тебе да карам?....{S} Кад сам те ја и д |
| >— А хоћеш ли казати твојој нани, благо мени, да ти тражимо младожењу?</p> <p>— Ако се ти, нано |
| у и Томки, тешко Живану и Марици, тешко мени и Мари — тешко нама свима!{S} И знај Јакове Милова |
| то и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за љубав оне намигуше Живанине поче да лаже |
| вас везао! — рече Петар.</p> <p>— Тешко мени!{S} Мало ми је несреће, што сам изгубила мужа, већ |
| ећу.</p> <p>— Ви сте, децо, сви четворо мени изјавили жељу, да се на само састанете.{S} Ја сам, |
| Залуду ти је претња, бабо!{S} Он је то мени казао на само, те нико није чуо.{S} А без сведока |
| ој срећу убијамо:</p> <p>— Остави ти то мени.{S} Ја сам у свему мудар, па кад сам умео стећи ве |
| илоштом, да је Крстивоје овим у толикој мери био изненађен, да се није могао разабрати од чуда, |
| а тога он је био стидљив и то у толикој мери, да није имао смелости да започне ма какав говор с |
| са добротом срца и честитошћу душе могу мерити са самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, говори |
| то сам вала богу испословао.{S} Сад већ меркам прилику да га оженим.</p> <p>— Треба, треба, Јак |
| родитеље — који су те одранили од литре меса, и које си дужна слушати и поштовати.</p> <p>— Па |
| ар мислиш да сам те ја подигао од литре меса и текао ово имаће за којекакве гулавере и туђе слу |
| нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> <p>— Како то, ка |
| да Јову Илића из Трстенице уапси бар за месец и по дана.{S} Изнеше зато свој познати разлог, да |
| апсила, те сам ни крив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако неправедан, као |
| никад бити срећан.</p> <p>У прву недељу месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем об |
| о несрећном животу, пролазили су дани и месеци.{S} Мара се почешће састајала с Јовом и свагда г |
| >Месечина је била као дан.{S} Бледуњава месечева светлост продирала је кроз грање великих и ста |
| лико да је шума била велика, ипак, јака месечева светлост продирала је, те се могло видети све, |
| ти одјурише кроз забран, кога су шарали месечеви зраци, <pb n="83" /> и изађоше из забрана, а М |
| да се одморе и мало проспавају.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Бледуњава месечева светлос |
| а.{S} Тада заповеди, да сви иду на лице места, гди ће их Димитрије одвести.</p> <p>Идући тако с |
| ући, мој Живане, у којој се муж и жена, место љубави и волења, мрзе и презиру.{S} Далеко нека б |
| што су младенци на својој свадби били, место весели и радосни — тужни и жалосни, као да им ово |
| е донела у кућу Јакова Миловановића.{S} Место вредноће и послушности, донела је највећу леност |
| нуће да се вратите: ти жива и здрава, а место дрва да дотераш њега мртва кући.</p> <p>— Добро, |
| морам слушати дете!{S} Ди је то било да место кокоши — јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, Марице, пр |
| азговору с Петром стигоше у расвитак на место, где је, под дрвима, сав у крви, лежао Крстивоје. |
| стини болесна и то јако болесна; јер је место дотадање веселости, песме и смеха — наступила теш |
| јер је ишло за њима, па кад су изабрали место, испрегли волове и почели сећи дрва, оно се попел |
| узме Јови кирију, и да другог на његово место узима.</p> <p>— Казаћу му, синко, чим га тревим д |
| у крвљу, просу му се мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крволоку није <gap unit="grap |
| ше, због тога, што се свуда и на сваком месту дерао, како неваља овакво уређење општина; како н |
| овићем, па ћемо се склонити на погодном месту и пазити на згоду кад да га нападнемо и убијемо.< |
| али је ипак и после кише остао на истом месту скоро до сванућа, јер није могао устати од тешка |
| , то није лака ствар за такву маленкост метати на коцку свој положај, и...</p> <p>— Неће бити м |
| и десет дуката, као обележје девојци, и метну их на совру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре, |
| сула пољупцима и морао је на њен захтев метнути своју главу њој у крило.{S} Она га је шашољила |
| аре, у срце жацну Марицу, која се слабо мешала у разговор Живанов и Марин.{S} И зато рече:</p> |
| <p>— Знаш, Крстивоје, за све ово време, ми смо се једно спрам другог понашали, као да нисмо муж |
| к онда да му одговоримо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да будемо спремни, шта да му кажемо |
| е Јакове, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; биће времена и томе.{S} |
| била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, па ћемо радити и бити |
| на длану.</p> <p>— И треба, и треба.{S} Ми што имамо по једно треба да чувамо к’о зеницу.</p> < |
| и како те Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати пријатељи, само што ћу ја до века |
| а свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Тако исто, чула са |
| ва?{S} Нећеш ваљада да овде иструне.{S} Ми треба да га носимо и да спремамо, што нам је за сара |
| <p>— Лакше мало, снаша Маро, лакше.{S} Ми овако морамо чекати овде, док не дође државна власт |
| Марица.</p> <p>— Сваки дан је божји.{S} Ми пристајемо,...{S} Иван-дан је добар... осам дана још |
| тужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, колико сутра, да Јова нађе бувару |
| ад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више надати.{S} Они су сре |
| старијег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, а теби добру и лепу |
| лим, баш и велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо имућну човеку, па да благујеш, а н |
| ам заједничког са Јаковом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у каквом полу помешани.{S} Они раде и тргуј |
| их младића, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе можемо само таквом момку и дати</p> <p>— Ја, на |
| чините — рекоше Јелена и Анђа.</p> <p>— Ми смо се спремали да то кажемо на испиту, али ево бела |
| рстивојем до најмањих ситница.</p> <p>— Ми смо најнесрећнији на свету, а томе је крив Крстивоје |
| , као и ово дете — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи морају слушати старијега.{S} Биће |
| друго и да се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то казали сто пута! — одговорише Мара и Крстивој |
| ојом будућом снашом заповедио.</p> <p>— Ми смо ти били казали да то учиниш и обећали ти добру п |
| > <p>— За то што ја тако хоћу.</p> <p>— Ми нећемо — одговорише Јова и Ђура и пођоше.</p> <p>— М |
| Посавини не би ни могао наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, па би био грех да га унес |
| не, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.</p> <p>— Па тако је Јакове, |
| ајем.{S} У нашој кући заповеда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам тако научила.</p> <p>— То ми је м |
| о и требало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и м |
| лаћа из Трстенице?!</p> <p>— Њега, Бога ми!</p> <p>Живан намршти чело, није могао веровати.{S} |
| у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га прво курталишем в |
| али је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и најимућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, али |
| ера да је просимо?</p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти при с |
| си ти сада срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам |
| — Ја говорим оно, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p |
| ржиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — претим!</p> <p>— Иди ти, Јово, и гледај своја посл |
| Крстивоје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p> <p>— |
| пре до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а по вр |
| S} Снажна к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, Живане?</p> |
| а лагати, зато сам мало час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учинио |
| м детету књиге, из којих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане луд |
| и да ћу само са подморањем пристати, да ми она буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не |
| тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо дати голаћима у нашим кућама?</p> <p>— Па так |
| буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, |
| а?</p> <p>— Ја сам до јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је |
| </p> <p>— Ја бих... знаш... волео... да ми то утврдимо, ако се ти... овај... не би љутила онако |
| а претпостављена власт и немаш права да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти |
| ема мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодавна не називам бога ни |
| а никад нисам био.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим, хоћемо ли |
| е сад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога |
| си се, болан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђи |
| ..</p> <p>— То није тешко: ја тражим да ми кажеш истину!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а |
| <p>— Не варам се, Јово него те молим да ми кажеш, како се зове та срећна девојка, у коју си се |
| о то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити да је зовем: тетка.< |
| њега не смем тражити, јер знам добро да ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зел |
| , ја бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као у некој забун |
| у:</p> <p>— За што ти, Петре, не даш да ми нашега милога покојника извадимо испод дрва?{S} Неће |
| >— Јово, мени је много жао што нећеш да ми кажеш име те девојке?...</p> <p>Јову подиђоше жмарци |
| мога — ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти нисам праву правцату истину рекао |
| ила.</p> <p>— Маро, дете моје.{S} Твоја ми нана рече нешто, што ја никако не могу да верујем, ј |
| а, Живане.{S} И право да ти кажем твоја ми се Мара поодавна допала.{S} Може бити да ћеш се ти м |
| ста...</p> <p>— Велику тугу, нано, која ми срце притискује не могу сакрити; али ми је жао на те |
| Ја не знам!{S} Оно што сам учинио била ми је дужност.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— |
| њезиној мајци, да је тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће одбити.... <pb n="23" / |
| евојку, а таквих је у нас ређе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина кућа у нашој Посавини, с којом б |
| {S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али, она ми је казала...</p> <p>— Шта ти је казала?!...{S} То се |
| о је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо, |
| мој је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола више неће привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић |
| чула!{S} То је мени Јова сам казао, па ми је чак претио и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам |
| и паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако женске главе и морамо слушати старијег.< |
| дитеља!</p> <p>— Не лажем, бабо, живота ми.{S} Све што ти рекох, казао ми је Јова.</p> <p>— Зар |
| о истина?</p> <p>— Истина, Јово, живота ми...</p> <p>— И.., ти ме од истине волиш?</p> <p>— Вол |
| c" /> <!-- <hi>Немој тако, Анђо; живота ми мога — стр. 21</hi> --> <pb n="33" /> <p>— Нисам ја |
| ..</p> <p>— Немој тако, Анђо!{S} Живота ми мога — ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи испале |
| се ти то озбиљно кунеш?</p> <p>— Живота ми, Анђо....</p> <p>— Ја ти верујем, Крстивоје, и за то |
| е: „У здрављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са свој |
| е.{S} И онда ћу остати код куће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А шта вали Крстивоју?</p> <p>— Ја нез |
| ко поварошио да те не могу разумети шта ми говориш.{S} Говори ми синко, да те разумем.</p> <p>— |
| да се опријатељимо.{S} Ни за чију љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање за љубав голога |
| г ти дао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао господин попо, али ми је отимају људи, којима |
| имаћем.</p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и што би ме ус |
| S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити да је |
| p>— Шта је снаша Маро?!</p> <p>— Погибе ми муж, мој добри Крстивоје — одговори Мара кроз извешт |
| бо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> <ga |
| ад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити да је зовем: тетка.</p> <p>Кад чу Анђа, шт |
| } Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви |
| Шта, Маро?</p> <p>— Хоћеш ли ти, да се ми данас овде заверимо, да ћемо се узети ма то било и п |
| се деца после прве ноћи заволети, те се ми нећемо огрешити, што их силом венчавамо!</p> <p>Овак |
| је за то.</p> <p>— Гледај ти, Томка, те ми спреми, што ми је потребно кад пођем Живановој кући, |
| ече Мара.</p> <pb n="82" /> <p>— Ви сте ми рекли да га убијем и обећали добро платити.{S} Ја са |
| буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се допасти живот у кући Миловановића — е, лепо, ја п |
| Крстивојев?</p> <pb n="62" /> <p>— Тиче ми се живота!</p> <p>— Ја те не разумем....</p> <p>— Ра |
| Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви |
| S} Сељани ће — међу којима ће мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погибе муж на н |
| Живане, то узимати у рачун, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јово |
| се младошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поменули, убити као свако пашче, јер би ми о |
| о у једну девојку.{S} Веруј Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{S} |
| /p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих |
| оље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ј |
| пољубац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми те отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињем |
| адић.</p> <p>— Знам, синко, али како би ми могли учинити ту бруку, да нашу јединицу дамо једном |
| кад тако што говориш.</p> <p>— Тако би ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Милованови |
| </p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао... јер је она |
| самртничком страху.</p> <p>— А зашто би ми, кмете убили овог човека?{S} Шта нам је учинио? — ре |
| поменули, убити као свако пашче, јер би ми он отровао живот, уништио срећу, разорио наду...{S} |
| да ништа не казује газда Живану, јер би ми могао одузети посао, који код њега радим!{S} Ја не ж |
| га могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што бих тако био спречен да те виђам, а |
| } Проклет био и завишо уча и Јова, који ми детету отроваше памет.</p> <pb n="45" /> <p>— Немој, |
| аво, Маро.{S} Они су заиста срећни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити срећни |
| > <p>— Бог ми је дао господин попо, али ми је отимају људи, којима су дукати и бог и вера и сре |
| ми срце притискује не могу сакрити; али ми је жао на тебе, што ниси много говорила те да ме баб |
| за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео |
| ако она само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу убијамо:</p> <p>— Остави ти то мени.{S} |
| вим убиством претиш!?</p> <p>— Па, чини ми се бабо, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и |
| и оженио твога Крстивоја, а он је, чини ми се мало јачих година од наше Маре....</p> <p>— Јес’ |
| Јово?</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Чини ми се, да ти страшно мрзиш оне, који се тако богате, па |
| их тако био спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао.</p> |
| могу разумети шта ми говориш.{S} Говори ми синко, да те разумем.</p> <p>— Ја сам уверен, г. поп |
| истину рекао!...</p> <p>— Па баш да си ми и истину казао, каква <pb n="21" /> вајда од тога?!{ |
| те је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно дете!</p> <p>— Ја сам се... овај... |
| p>— Шта велиш, Маро?!</p> <p>— Па ти си ми, нано, рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се, с |
| а ти захвалим за оних 15 дуката, што си ми послала по Вуји у затвору.</p> <p>— Батали то.{S} Но |
| /p> <p>— Ја се, синко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала у |
| пара, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји послала.</p> <p>— Немој ми ништа говорити! — |
| а још једнако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти са својом будућом снашом заповедио.</p> <p>— Ми с |
| ма је зинула ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, да такви људи немају ни бога, ни вер |
| по добро узми у памет! —</p> <p>— Па ти ми, Јово, претиш?!</p> <p>— Ја ти велим, да поштено и с |
| рицало.</p> <p>— Пристајем.{S} Но, реци ми чиме?</p> <p>— Оно... вала... и ја не знам...!</p> < |
| p> <p>— Добро, Маро, слушаћу те.{S} Дај ми паре!{S} А сад с богом!</p> <p>— Срећан ти пут!</p> |
| — А шта то, благо нани?</p> <p>— Обећај ми да ме нећеш карати!</p> <p>— А што бих те карала, бл |
| зан човек!... рече Јова.</p> <p>— Немој ми, бога ти, ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја сам гр |
| о си ми по Вуји послала.</p> <p>— Немој ми ништа говорити! — одману Мара — Чини оно што ти каже |
| ребно кад пођем Живановој кући, а немој ми ту којешта дробити, као и ово дете — рече Јаков.</p> |
| {S} Њих у мојој глави није ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— |
| јер као <pb n="15" /> што ти рекох, он ми плаћа 3 гроша од 100 ока до Забрежа.</p> <p>— Је ли, |
| , живота ми.{S} Све што ти рекох, казао ми је Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази с, ћер |
| девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</ |
| страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш како ми је тешко да ти исповедим оно; што срце осећа.{S} Али |
| {S} Немам те за што клети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве бити несрећан.</p> </div> |
| до последњега часа мога живота:{S} Тако ми Бог помогао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ече Петар.</p> <p>— Тешко мени!{S} Мало ми је несреће, што сам изгубила мужа, већ ево сад хоће |
| амо слушати старијег.</p> <p>— Све ћемо ми то добро наредити, моја добра Марице; само ти опет в |
| а учиниш ово грозно дело, од којега смо ми у последњем тренутку одустали — рече Мара.</p> <pb n |
| а и туђег слугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ј |
| повика:</p> <p>— Сад си моја, Маро, то ми овај твој мили и слатки пољубац сведочи.{S} Тешко он |
| и?</p> <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио |
| мо.{S} Ја сам тако научила.</p> <p>— То ми је мило!{S} Тако исто ради и моја Томка.</p> <p>— Ба |
| , кад ви то хоћете....</p> <p>— Како то ми хоћемо?</p> <p>— Па тако!{S} Ви ме не дате где ја хо |
| оје неправилне радње, у толико пре, што ми својим несавесним и незаконитим радом убијаш срећу и |
| p>— Гледај ти, Томка, те ми спреми, што ми је потребно кад пођем Живановој кући, а немој ми ту |
| би, жено?!</p> <p>— Говорим ти оно, што ми је дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у бог |
| на, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} |
| хоћете, а ја не желим, учинићу оно што ми срце и памет буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће |
| ни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад у живо |
| те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вредан |
| да се убијем, и то ћу те послушати, јер ми и иначе живот више није ни зашта!</p> <p>— На ипак т |
| хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— Све, |
| да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се споразумемо, па |
| ката у злату у овом марамчету.{S} Те су ми паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобров |
| м онима, који су ме унесрећили; који су ми убили срећу и будућност.{S} Ја сам пропала, за то ћу |
| ону коју волиш?</p> <p>— Нису... они су ми нашли другу!</p> <p>— Шта?{S} Зар си ти већ младожењ |
| ас све волим.{S} Ове две девојке што су ми своје; а вас двојицу, што сте добри и што вас оне во |
| су добри паметни и поштени људи и нису ми никакво зло учинили.{S} Господин уча учио ме је да р |
| а су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару |
| равих да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о томе гов |
| ао.</p> <p>— Желим!</p> <p>— Хм, ти ћеш ми се смејати кад ти будем казао име те девојке?</p> <p |
| да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо т |
| ’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па ка |
| итрополију и ваздан триста чуда.{S} Чак Миленко Савин и Вилиман Настин казали су господину капе |
| у свадбу треба да идемо, јер су нам они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје је послушао.</p> <p>На |
| <p>— Сад си моја, Маро, то ми овај твој мили и слатки пољубац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми |
| а је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} То је њена мајка опазила, па јој рече:</p> < |
| је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У тако несрећном животу, пролазили су дани и |
| сећаја.{S} То у њему разбуди неку чудну милину и неописану радост, да се одмах решио да јој каж |
| <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бриг |
| Ја сам тако научила.</p> <p>— То ми је мило!{S} Тако исто ради и моја Томка.</p> <p>— Баш је с |
| истину!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти не |
| ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја |
| момака унесрећио сам родитељ, везујући „мило за недраго“.</p> <p>— Ја знам да је тако, него.... |
| ноћом зарадио је, те је од <pb n="8" /> Милована Настиног купио једну башту купусару, а један д |
| говорише Јова и Ђура и пођоше.</p> <p>— Миловане, Петре, Стеване, Никола! вежите ову двојицу, ј |
| то рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић, из Трстенице, јер и они сматрају да је сва |
| n="36" /> <p>На вашар је дошао и Јаков Миловановић са својима.{S} Он, истина, није имао бозна |
| ећи пуним кесама Живана Ђурића и Јакова Миловановића, изоставио уобичајену праксу да пита младе |
| задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова Миловановића.{S} Ти ћеш нас за то благосиљати.</p> <p>— |
| могле доћи на памет.{S} Ти — син Јакова Миловановића — да убијеш човека!?</p> <pb n="50" /> <p> |
| S} Зар он да прети убиством сину Јакова Миловановића.{S} Ај! видећеш, Јово, голи сине, чијем де |
| врлина, Мара није донела у кућу Јакова Миловановића.{S} Место вредноће и послушности, донела ј |
| : несрећа, која је задесила кућу Јована Миловановића и Живана Ђурића, који су силом венчали јед |
| дати, да се брука чувена и поштнна кућа Миловановића.</p> <p>— Недо бог, бабо, да ко мисли на б |
| ржим да ће бити, онда је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти се бабо!</p> < |
| II</head> <p>Од велике и имућне задруге Миловановића из Трстенице, још је у животу само стари Ј |
| мрзети.{S} У страшној мржњи против куће Миловановића, Мару је почела лагано да спопада мисао и |
| учајно прошао је Јова улицом поред куће Миловановића.{S} Њега је Мара испод ораха, код којим је |
| p> <p>— Зар, ако сам ја син имућне куће Миловановића, да те не смем волети што си сиромашна дев |
| ирота девојка, а ти јединац имућне куће Миловановића...</p> <p>— Зар, ако сам ја син имућне кућ |
| кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих имао покварену душу као они.</p> |
| лим, море, да ја њу гледам у пуној кући Миловановића, па ма и намргођену, него ли у празној Јов |
| еседи.{S} Од дана својег доласка у кући Миловановића, ништа није урадила, што би јој свекар и с |
| се чешће између снахе и свекрве у кући Миловановића.</p> <p>Тако то увек бива, где сила влада. |
| разложимо, да ће јој добро бити у кући Миловановића и да треба да пристане на наше родитељске |
| бабо, да ће ми се допасти живот у кући Миловановића — е, лепо, ја пристајем и отићи ћу у њихов |
| ilestone unit="subSection" /> <p>У кући Миловановића текли су дани грђи од грђег, јер је Мара с |
| i>Уверење</hi> </p> <p>За Марију, удову Миловановића из Трстенице.</p> <p>Маријана је рођена у |
| молим, не <pb n="47" /> дајте ме у кућу Миловановића, јер ћу у њој бити несрећна!...</p> <p>— В |
| , несрећан датум за још несрећнију кућу Миловановића. — Па ипак то као да беше казна Божја, кој |
| ри — тешко нама свима!{S} И знај Јакове Миловановићу, ако ти силом нагнаш свога Крстивоја, да у |
| а Мара, кад је отворила вратнице Јакову Миловановићу, који је по вечерњој ладовини стигао Живан |
| исао, да је Живан обећао Мару Крстивоју Миловановићу својем имућном комшији. „Али како би на то |
| — За што ти, Петре, не даш да ми нашега милога покојника извадимо испод дрва?{S} Нећеш ваљада д |
| крштењу добила име Марија, али су је од милости звали — Мара.{S} Живана и Марицу мучила је тешк |
| ут загрли и пољуби и то с тако удешеном милоштом, да је Крстивоје овим у толикој мери био изнен |
| о и с Ђуром.</p> <p>Мари је владалачком милошћу смртна казна замењена са двадесетогодишњом роби |
| мам нешто да ти кажем и да те као своју милу нану за нешто замолим — рече Крстивоје.</p> <p>— А |
| ц.{S} Пошто спреман чекаше већ неколико минута, а још не доби уговорени знак, он се побоја, да |
| одману Мара — Чини оно што ти кажем па мир!... — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме н |
| се срце не растужи и који беше потпуно миран.{S} Окорелог зликовца ни мајчине сузе не дирају.< |
| , има, ’вала Богу доста лепих и имућних мирашчика, и јединица имућних родитеља.{S} Лако је мени |
| ашу кућу.</p> <p>— Ти велиш неку имућну мирашчику!</p> <p>— Па ја како!?</p> <pb n="24" /> <p>— |
| оље.{S} Гледаћу да му нађем какву добру мирашчику.{S} Та у нашој Посавини, има, ’вала Богу дост |
| ла по земљи.{S} Наступало је вече тихо, мирно и пријатно.{S} У гори хладовина заносила би свако |
| ње већ за страшан злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што боље |
| овића, Мару је почела лагано да спопада мисао и о самом злочину.{S} Никада ништа радила није.{S |
| и продужен у недоглед, опет их нагна на мисао да учине злочин.</p> </div> <div type="chapter" x |
| мљен!{S} Њему је срце парала страховита мисао, да је Живан обећао Мару Крстивоју Миловановићу с |
| то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве мисли гоним из главе.{S} Њих у мојој глави није ни било |
| анђели божји, дете!{S} Како би ти такве мисли могле доћи на памет.{S} Ти — син Јакова Милованов |
| е.{S} Али, ево белаја.{S} Кристивоје не мисли тако.{S} Бегенисао је једну девојку и вели да хоћ |
| влада.{S} Тако то увек бива, кад се не мисли на будућност деце своје, а тако ће увек бивати, д |
| S} Нека он тражи своју прилику и нек не мисли на Живанову Мару, јер је за живота мога неће доби |
| ановића.</p> <p>— Недо бог, бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће д |
| <p>Па ипак обоје су дрхтали од оваквих мисли, и кад су се охладили од прве ватре тада се сами |
| у Мара, веома нерасположена због тешких мисли из којих ју је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је н |
| > <p>Њихова рика трже га из страховитих мисли, с којима је дошао својој кући.{S} Он се сети да |
| двоје су слутили једно исто.{S} Мара је мислила: то ће бити тај мој имућни младожења, каквога м |
| а да Јова ћути због стидљивости, већ је мислила да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је беген |
| друштву девојку, скоро вршњакињу, која, мислим, није баш таква, да не заслужује да се с њом гов |
| е дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо дати голаћима у нашим кућама?</p> |
| ти се, дијете.</p> <p>— А што, бабо; ја мислим, да је то добро и паметно...</p> <p>— Каква, мор |
| е данас сутра и остати наша кућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с Анђом не бих осрамотио наш |
| Ту је добро; ту су стари грмови.{S} Ја мислим ту да сечемо!</p> <p>Крстивоје послуша Мару, па |
| ано!</p> <p>— Време је ту, кћери.{S} Ја мислим да си се већ загледала у којег момка, на кријеш |
| и јединица у онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу просимо за нашег Крстивоја.{S} Имућни смо |
| езнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га на |
| м... како ти велиш, Марице?</p> <p>— Ја мислим:{S} Иван-дан, — рече Марица.</p> <p>— Сваки дан |
| , Маро?</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Ја мислим, да би ову нашу заклетву требало ма чим било да |
| и је добра срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће, које је потребно нашој |
| ћемо сећи? — упита Мара.</p> <p>— Па ја мислим овде с краја! одговори Крстивоје.</p> <pb n="79" |
| иси могао случајно да изоставиш, већ ја мислим, да се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти |
| а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете и ви пристати да добијете тако честита и |
| ивановом?</p> <p>— Ја, ако Бог да, тако мислим.</p> <p>— Па зар и против моје воље и заклетве к |
| n="27" /> јединица.{S} Зато настигурно мислим, да ће и Живан једва дочекати и без речи дати св |
| ве три недеље била би спремна, те за то мислим прошевина да буде у недељу, но Петрову-дне, а св |
| има гледали.{S} То сам чинио за то, што мислим, да се ово убиство може ујдурисати, као да је сл |
| пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мислим, али ти нисам могла казати, јер нисам знала, да |
| рст и плочу.</p> <p>У овако страховитим мислима и с овако грозним претњама — стигао је Јова, пр |
| ар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вала ти, Јако |
| уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка само с мајком шалила.</p> <p>— Ма |
| већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише војске.{S} Сад ка |
| и мајка желе.{S} Крстивоје је тако исто мислио: да ће мара бити та његова имућна млада, коју же |
| а теби тетка?</p> <p>— Ја сам до јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка |
| ре сумњаш у моје казивање?{S} Ваљада не мислиш да сам га ја убила.</p> <pb n="87" /> <p>— Ја не |
| радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да у такве спада и мој баба?</p> <p>— Немој да с |
| то нећу пристати...!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и твом б |
| он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај исти твој младожења, не може бити исто т |
| и је још више подигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си још млад, те још капом тераш ветар.{S} З |
| ти је прилика, већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од литре меса и текао ово и |
| ну прилику да јој то каже.{S} На свадби Митра Стевановог указа му се подесна прилика.{S} Играју |
| Живанину....{S} Данас, у колу на свадби Митра Стевановог, ја сам јој то казао....{S} Јес, и пит |
| ту купусару, а један дан орања од Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се носио боље и отменије од све |
| ne unit="subSection" /> <p>У недељу, по Митрову-дне, била је Јовина свадба.{S} Он је узео Перун |
| еђење и да треба укинути државни савет, митрополију и ваздан триста чуда.{S} Чак Миленко Савин |
| Ноћу удари јака киша и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише остао на истом месту скор |
| иковао од убоја секире.</p> <p>Лекарево мишљење у свему се слагало с исказом Димитријевим.{S} О |
| ако ће се сутра загледати и у другу.{S} Млад је, па капом тера ветар.{S} Већ знаш шта?</p> <p>— |
| ао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си још млад, те још капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Ан |
| ислио: да ће мара бити та његова имућна млада, коју желе његови родитељи.{S} Они су се познавал |
| са подморањем пристати, да ми она буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш за М |
| ли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, што више имају — то боље.{S} Ал |
| рстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млада....</p> <p>— Јес, то имаш да кажеш Маро, — рече Ж |
| ав стари грм.{S} Не треба да сечемо ове младе.</p> <p>— Па добро!{S} Право велиш!...</p> <p>И п |
| казати: „Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Младеж је таква: види Мару — заборави Анђу.</p> <p>— Ме |
| ћа, изоставио уобичајену праксу да пита младенце да ли се воле и да ли драговољно из љубави јед |
| и дуг живот мојих парохијана, венчавам младенце и сарањујем умрле — Бог да им душу прости!!</p |
| држао своју реч и на венчању није питао младенце, да ли се узимају с драге воље и из љубави.{S} |
| се правио невешт чак и онда, кад су му младенци, по свом договору, стидљиво и полагано казали, |
| мућних домаћина; с том разликом, што су младенци на својој свадби били, место весели и радосни |
| није из љубави постао доноси несрећу и младенцима и њиховим родитељима.{S} Ето вам примера: не |
| ђим женама, па још, тако рећи јучерањој млади.</p> <p>— Зар је, Јово, тако била велика љубав пр |
| рстивије нека је жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но шт |
| p> <p>Јова је био веома вредан и поштен младић.{S} Својом вредноћом зарадио је, те је од <pb n= |
| } Он јесте сиромах, али вредан и поштен младић.</p> <p>— Знам, синко, али како би ми могли учин |
| бегенисала, што је вредан, леп и поштен младић.</p> <p>— Нека је та њихова доброта и поштење по |
| за твог Крстивоја.{S} Он је добар и леп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју било. |
| > <pb n="19" /> <p>Кристивој је био леп младић, правилно развијен.{S} Учио је само основну школ |
| а Забреж.</p> <p>И Јова је необично леп младић. — Тада му је било 24 године.{S} У лицу је црном |
| кога су сви волели, као добра и честита младића.</p> <p>Крстивоје био је такође добар, али га с |
| н је познавао Јову, као добра и честита младића без икаквих мана, али која му је вајда од тога, |
| знаш: да има лепих, вредних и поштених младића, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе можемо сам |
| ро без игде ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, ма како они били вредни, здрави, поштени, па и |
| а и упропасте.{S} Колико ли је и колико младих девојака и момака унесрећио сам родитељ, везујућ |
| о ово догађати са ово четворо несрећних младих, и Јова се беше у многоме изменио.{S} То не беше |
| а је мислила: то ће бити тај мој имућни младожења, каквога мој отац и мајка желе.{S} Крстивоје |
| <p>— А зар ти мислиш, да тај исти твој младожења, не може бити исто тако, као и ти, нагнан од |
| и другу!</p> <p>— Шта?{S} Зар си ти већ младожења?</p> <p>— На моју несрећу тако је!{S} Јутрос |
| а живим.{S} Ја бих томе моме наметнутом младожењи казала: да ја њега не волим, већ да волим теб |
| твојој нани, благо мени, да ти тражимо младожењу?</p> <p>— Ако се ти, нано, не би што љутила, |
| велика девојка, време је да ти тражимо младожењу... а?</p> <p>— Па има времена, нано!</p> <p>— |
| м и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет увек одговарао, да он без њ |
| ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињем ти се младошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поменул |
| — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи морају слушати старијега.{S} Биће готово све, што |
| ово дете — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи морају слушати старијега.{S} Биће готово |
| p>— Немој, тако, Јакове, јер и сам знаш многе, који су се тако на силу узели, па су после чемер |
| се скроз покварила.</p> <p>Крстивоју су многи замерали што то допушта својој жени.{S} Ну он на |
| јник.{S} Као кириџија имао је додира са многим образованим људима, те се поред њих, дотерао так |
| е одбити.... <pb n="23" /> Ја је, нано, много волим, али то не смем казати баби, већ — ето — ка |
| и дати</p> <p>— Ја, нано, Јову волим... много волим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће ви |
| оштро рећи.{S} Беше сада <pb n="60" /> много смелији и отворенији, јер га на то научи тешка не |
| ам његова кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>Мара се грозно свет |
| мет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање ц |
| смео ни казати.</p> <p>— Јово, мени је много жао што нећеш да ми кажеш име те девојке?...</p> |
| омци око њих јагме, али Мара на то није много марила.{S} Њој та момачка пажња није била у вољи, |
| акрити; али ми је жао на тебе, што ниси много говорила те да ме бабо не наморава да идем за Крс |
| и живот!</p> <pb n="28" /> <p>— Ти знаш много да причаш, зато и нећу с тобом више о томе говори |
| воро несрећних младих, и Јова се беше у многоме изменио.{S} То не беше више онај стидљиви Јова, |
| еш љутити — поче Крстивоје.</p> <p>— Са мном ти је слободно говорити, али само што је добро и п |
| сам ја јединица, кћи имућног оца, да са мном не смеш говорити?...{S} Немој тако, Јово.{S} Ја зн |
| и, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не говориш за то, што си се, — можда — већ загледа |
| вога мужа?!{S} Воже, видиш ли шта се са мном несрећницом ради?! — рече Мара у самртничком страх |
| срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да |
| Живановој кући, да га питам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све угла |
| ће и рече:</p> <p>— Бићете задовољни са мном, а ја држим, <pb n="65" /> да ће се деца после прв |
| > <p>— Вала ти, нано, да богда да ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, дете мој |
| , Јово, тебе!</p> <p>— Па шта ћеш ти са мном?</p> <p>— Шта си се, болан, поасио, па хтеде проћи |
| ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са мном.</p> <pb n="70" /> <p>— Кад ти то хоћеш — послушаћ |
| p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, |
| коју он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и |
| да можеш.{S} Сељани ће — међу којима ће мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погиб |
| што рекох....</p> <p>— Зар баш Јову... мога рабаџију?...{S} Оног голаћа из Трстенице?!</p> <p> |
| {S} Јово, ти си мој, до последњега часа мога живота:{S} Тако ми Бог помогао.</p> </div> <div ty |
| исли на Живанову Мару, јер је за живота мога неће добити... — одговори љутито Живан.</p> <p>— А |
| /p> <p>Крстивоје беше као убивен.{S} Не мога више седети и гледати сузе Анђине, већ устаде, рук |
| том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „С богом!{S} Ја |
| вима, бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога загледати у момка, који ти је прилика, већ у голог |
| томе бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца!...</p> <pb n="10" /> <p>— Па шта би могло бит |
| но мрзиш оне, који се тако богате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би |
| /> <!-- <hi>Немој тако, Анђо; живота ми мога — стр. 21</hi> --> <pb n="33" /> <p>— Нисам ја ваљ |
| /p> <p>— Немој тако, Анђо!{S} Живота ми мога — ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи испале, а |
| и грли своју Перунику, као што ја љубим мога Крстивоја и буди сретан, као што сам ја...</p> <p> |
| ога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога бабу, како можеш волети мене — његово дете?</p> <p |
| ога ми!</p> <p>Живан намршти чело, није могао веровати.{S} Зато викну Мару да дође.{S} Хтео је |
| толикој мери био изненађен, да се није могао разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава.</p> |
| истом месту скоро до сванућа, јер није могао устати од тешка пића.</p> <p>Кад је у свануће дош |
| ништа не казује газда Живану, јер би ми могао одузети посао, који код њега радим!{S} Ја не жали |
| нам да боље прилике у Посавини не би ни могао наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, па б |
| о се чудим теби, господин попо, како си могао пристати да им у овоме злочину будеш и ти саучасн |
| самога испита.{S} Ово, г. попо, ти ниси могао случајно да изоставиш, већ ја мислим, да се за ов |
| ова као у бунилу. — Па онда, како би он могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему казао да с |
| ти, и осветљаваху ово двоје, те се лепо могао видети рад Марин и Крстивојев.</p> <p>Мара је Крс |
| и, њој је било веома тешко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да |
| воје свечано и богато руво.{S} Она није могла њиме ублажити велику тугу и бог, који јој срце, в |
| у нашој Трстеници нема девојке која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која је |
| нашој лепој домовини, у којем се не би могла чути по која жалосна, али и истинита историја как |
| ти, Марице, непажљива жена.{S} Како си могла дете пустити само с оном лолом, те јој завртео мо |
| естита и вредна момка за зета.{S} Нисам могла ни слутити, да се он вама неће допасти — само зат |
| о томе одавно већ мислим, али ти нисам могла казати, јер нисам знала, да ли би и ти на то прис |
| рговцима жито на Забреж.{S} Није никако могла да му поручи да дође.{S} Зато је морала чекати до |
| да сам кћи сиромашних родитеља, те бих могла постати женом онога човека, кога волим и који ме |
| божји, дете!{S} Како би ти такве мисли могле доћи на памет.{S} Ти — син Јакова Миловановића — |
| аш велики забран, па незнам да ли би га могли тамо убити?</p> <p>— То би лако било, али незнам, |
| ћ.</p> <p>— Знам, синко, али како би ми могли учинити ту бруку, да нашу јединицу дамо једном го |
| авно волели и да једно без другога нису могли живети.{S} Зато су се договорили, да прво убију К |
| а се после венчају.{S} А пошто они нису могли та убиства да изврше, најмили су Ђуру и обећали м |
| ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли поднети.{S} Отац јој је куповао разне <pb n="7" / |
| а месечева светлост продирала је, те се могло видети све, што су злочинци радили.</p> <p>Слушче |
| " /> <p>На лицу Марину и Јовину лако се могло опазити нечиста савест.{S} Они су се јако уплашил |
| ца!...</p> <pb n="10" /> <p>— Па шта би могло бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, другог узр |
| ега радим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што |
| > <p>— Јест!{S} Ја бих је убио, само да могу тебе узети и с тобом срећан бити!</p> <p>Мара се д |
| д је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— А зашто |
| их родитеља.</p> <p>— Не могу, Маро, не могу...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— За то, што би то био |
| Чудим се, Јово, што тако говориш.{S} Не могу да верујем, да мој баба не би пристао да ме да за |
| ме тражи од мојих родитеља.</p> <p>— Не могу, Маро, не могу...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— За то |
| погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт са доктор |
| тугу, нано, која ми срце притискује не могу сакрити; али ми је жао на тебе, што ниси много гов |
| <p>— Ти си се толико поварошио да те не могу разумети шта ми говориш.{S} Говори ми синко, да те |
| бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и како |
| ја ми нана рече нешто, што ја никако не могу да верујем, јер бих тад држао да си се избезумила. |
| е твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одговорити, док се мало с мојима не поразговорим.{ |
| а се са добротом срца и честитошћу душе могу мерити са самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, г |
| онда би ме убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе моме наметнуто |
| Живановој, Мара је негована како се то могу неговати само јединице имућних родитеља.</p> <mile |
| ојако да не може.{S} Али доктор и власт могу видети говориш ли истину, или не.</p> <p>— А зашто |
| етар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђура.</p> <p>— Ја сам овде в |
| то се с Јовом договорила, чинила је све могућно, само да увери Крстивоја о својој љубави.{S} Гр |
| е Живане из истога села.</p> <p>Заиста, можда је велика реткост да све четири главне личности у |
| са мном не говориш за то, што си се, — можда — већ загледао у неку другу девојку у твоме селу, |
| и људи.{S} А ја те и сада волим... више можда, него ли пре.</p> <p>— Говориш ли, Јово, истину?< |
| па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не б |
| вог имаћа?{S} Промисли само, да ће и он можда волети какву честиту, сиромашну девојку?</p> <p>— |
| ем твоја ми се Мара поодавна допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за св |
| ом не терамо за онога кога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцније допасти тај исти Крстиво |
| туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда курталисати овога несретнога |
| ст.{S} Два пута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, господине попо, на нас поту |
| за то, што се бојим какве несреће, која може произаћи из брака, на силу везанога.{S} После треб |
| е за часак ућутала.</p> <p>— А зар боље може знати власт и доктор како је погинуо мој Крстивоје |
| Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити да је зовем: тетка.</p> <p>Кад чу Анђ |
| мислиш, да тај исти твој младожења, не може бити исто тако, као и ти, нагнан од својих родитељ |
| својој Томки жалио да га пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни ди |
| м гласом Мара.</p> <p>— Свакојако да не може.{S} Али доктор и власт могу видети говориш ли исти |
| да остати у њему.{S} И — Мара другог не може више волети.</p> <p>Мара је ишла погнуте главе уду |
| дете — паметно каже!{S} Против Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до само добро и поштено! — |
| Крстивоја, те да на тај начин кад се не може на други — уклонимо препону нашој љубави и срећи — |
| мајка!{S} Она је заборавила да дете не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какв |
| <p>— Ја сам се крстио, али се крстом не може сачувати од пуних кеса неваљалих људи.{S} И теби, |
| а</p> <p>— Али то је будалаштина, то не може бити!</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда још м |
| то не може бити!</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда још мање може бити под морање да пођем |
| да се раставимо, пошто овакав живот не може више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морам |
| Па, кад то не може бити, онда још мање може бити под морање да пођем за човека, кога не бегени |
| а Јола замоли, да му се допусти, да се може опростити с околним светом.{S} По добивеном допушт |
| ио за то, што мислим, да се ово убиство може ујдурисати, као да је случајно.{S} И то на овај на |
| кле вреди њихово наморавање и да се оно може слушати само док ви не ставите питање: „да ли се в |
| паметно и да читам књиге из којих се то може научити.{S} Јову сам бегенисала, што је вредан, ле |
| у више узимати за рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} Зато отварај о |
| аш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, да буде сведок, ако се деси каква несрећа. |
| е прођемо по вашару?</p> <p>— Па, вала, можемо!...</p> <p>За све време говора и Мара и Крстивој |
| ћа, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе можемо само таквом момку и дати</p> <p>— Ја, нано, Јову |
| ова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више надати.{S} Они су срећни и за нас навек изг |
| рчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не можете утећи!..</p> <p>Убилисте мене, убилисте и себе.< |
| ети што си сиромашна девојка?!</p> <p>— Можеш, али опет ти велим: каква вајда од тога?{S} Ти ме |
| ш улазила у село, а ти закукај што игда можеш.{S} Сељани ће — међу којима ће мо бити и ми - дот |
| , јер си учила школе и читала књиге, па можеш имати и право, али мени моја стара памет опет вел |
| и мене, као јединица тако имућна оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој те баба |
| лим: каква вајда од тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на |
| е нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени се чини да би |
| .</p> <p>— Ако ме толико волиш, онда им можеш рећи још данас при вечери.</p> <p>— Право велиш, |
| о?</p> <p>— Па, кад не знаш, онда, како можеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не каже |
| >— Па кад ти мрзиш тако мога бабу, како можеш волети мене — његово дете?</p> <p>— Ја тебе волим |
| .</p> <p>— Ма је ли теби, Томка, сврака мозак попила, кад тако говориш?!...{S} Зар да нам гола |
| На ледину, попрскану крвљу, просу му се мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крволоку н |
| стити само с оном лолом, те јој завртео мозак, да ћемо сада видети живе муке да је повратимо.</ |
| је снаша Маро?!</p> <p>— Погибе ми муж, мој добри Крстивоје — одговори Мара кроз извештачени пл |
| ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде |
| ога, кога она неће.{S} Тешко оној кући, мој Живане, у којој се муж и жена, место љубави и волењ |
| бити тај мој имућни младожења, каквога мој отац и мајка желе.{S} Крстивоје је тако исто мислио |
| тако говориш.{S} Не могу да верујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обој |
| ако потресле.{S} Она, шапућући рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена, али ује |
| >— Јест, тако је, али то неће да разуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за |
| > <p>— Зар ти мислиш да у такве спада и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти т |
| аха, што су продали пшеницу, а богами и мој, јер као <pb n="15" /> што ти рекох, он ми плаћа 3 |
| послушао Јакова и Томку, који би, као и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо |
| бе својим мужем звати...{S} Јово, ти си мој, до последњега часа мога живота:{S} Тако ми Бог пом |
| номе, ко би ми те отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињем ти се младошћу својом, да ћу |
| сто.{S} Мара је мислила: то ће бити тај мој имућни младожења, каквога мој отац и мајка желе.{S} |
| овек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} А |
| же знати власт и доктор како је погинуо мој Крстивоје, него ја, која сам очима гледала — рече д |
| азао да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p |
| /p> <p>— Све ћемо ми то добро наредити, моја добра Марице; само ти опет велим да добро пазиш, д |
| кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одбити.</p> <p>— Ти онда пристајеш?</ |
| > <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш да је моја кућа једина у Посавини с којом би се ти драге воље |
| <p>— То ми је мило!{S} Тако исто ради и моја Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да су наше |
| књиге, па можеш имати и право, али мени моја стара памет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја |
| Јова раздраган повика:</p> <p>— Сад си моја, Маро, то ми овај твој мили и слатки пољубац сведо |
| ичку дужност?!</p> <p>— Ти, синко, ниси моја претпостављена власт и немаш права да ми стављаш т |
| тра да тражи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, што ти |
| >— Ти имаш право, Маро, што се љутиш на моје ћутање — рече Јова — али питам те: шта бих ја имао |
| , тако мислим.</p> <p>— Па зар и против моје воље и заклетве коју сам дао оној девојци?!</p> <p |
| е та њихова доброта и поштење подаље од моје куће!{S} Да није било те њихове доброте и поштења, |
| ецо, ваш састанак и ваш говор остаће од моје стране вечита тајна — рече Јелена.</p> <p>Мара, ка |
| рећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, дете моје, кад тебе удомим — благо мајци.</p> <p>— Боже здра |
| дском трговцу.</p> <p>— Батали ти, дете моје, тај рачун, што сте га вас двоје градили без крчма |
| мо с мајком шалила.</p> <p>— Маро, дете моје.{S} Твоја ми нана рече нешто, што ја никако не мог |
| то клети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве бити несрећан.</p> </div> <div type="chapte |
| динче.</p> <p>— А зар, море, није оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, да га оженимо без |
| ни имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, |
| не.</p> <p>— А зашто ти Петре сумњаш у моје казивање?{S} Ваљада не мислиш да сам га ја убила.< |
| е те родитељи наморати.</p> <p>— Ако би моји родитељи то учинили, онда би ме убили, јер ја с др |
| на то не могу одговорити, док се мало с мојима не поразговорим.{S} Ти знаш да је то ред.</p> <p |
| што и ти мене волиш... онда ме тражи од мојих родитеља.</p> <p>— Не могу, Маро, не могу...</p> |
| ћемо се узети ма то било и против воље мојих родитеља?</p> <p>— Пристајем, Маро, од свег срца. |
| са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, као што и ти мене волиш... |
| у, молим се богу за здравље и дуг живот мојих парохијана, венчавам младенце и сарањујем умрле — |
| и своје деце. —</p> <p>И, ја сам у овој мојој приповетци испричао један страшан злочин, који је |
| да такве мисли гоним из главе.{S} Њих у мојој глави није ни било, док ми нисте рекли да хоћете |
| о и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одбити.</p> |
| да узме Мару Живанову или — боље рећи — моју, онда одмах по венчању спремај му крст и плочу.</p |
| ше да и од себе самих сакрију.</p> <p>— Моју би Перунику лако убили; она је трудна и чекали би |
| и, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.</p> <p>— Остави ти, Маро, те паре.{S} |
| S} Зар си ти већ младожења?</p> <p>— На моју несрећу тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да де |
| греота.</p> <p>— Примам ја тај грех на моју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да м |
| ге воље опријатељио.{S} То је за мене и моју кућу велика час.{S} Твој Крстивије нека је жив и с |
| Са својим пуним кесама, они су срушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они |
| <p>— Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... уби |
| ем својом чистом и искреном љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би |
| Али, Маро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа не казује газда Живану, јер би ми мога |
| у узме зато, што је сиромашна.{S} Да је моли да му опрости, што мора погазити своју дату реч и |
| ја да питам нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она прво пристане, па после да поради код газд |
| м теби, а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећ |
| , као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставимо, пошто овакав живот не може више |
| > <p>— Е, а били све учинио, што бих те молила? — Упита Мара смешећи се.</p> <pb n="69" /> <p>— |
| волим, већ да волим тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p |
| еда и обичаја никад нисам био.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да видим |
| воја посла, светим водицу, крстим децу, молим се богу за здравље и дуг живот мојих парохијана, |
| ванов и Марин.{S} И зато рече:</p> <p>— Молим те, Живане да за сад послушамо дете и да је силом |
| ађемо и лепу и имућну девојку?</p> <p>— Молим те, нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја |
| ова.</p> <p>— Не варам се, Јово него те молим да ми кажеш, како се зове та срећна девојка, у ко |
| тати, да ми она буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад |
| е, кога данас не бегенише.{S} Ја те ово молим само за то, што се бојим какве несреће, која може |
| отоком суза рече Мара — још једаред вас молим, не <pb n="47" /> дајте ме у кућу Миловановића, ј |
| ласт државна дође.</p> <p>— А за што то молићемо?!</p> <p>— За то што ја тако хоћу.</p> <p>— Ми |
| n="16" /> <p>— Све ћу ја то удесити.{S} Молићу нану, плакаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити |
| — Живан и Јаков одоше право капетану и молише га да Јову Илића из Трстенице уапси бар за месец |
| хватити.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а по врх свега тога — једина |
| рстивоје — нека је жив — порастао читав момак... па, не било му урока, леп ко нека девојка.</p> |
| риличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако се момак детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја морам слуша |
| } Зар тако наша Мара?!{S} А који је тај момак?</p> <p>— Јова Илић из Трстенице — рече Марица.</ |
| ојку?</p> <p>— Какав би наопако био тај момак, који би пристао да узме девојку, која би му у оч |
| ика девојка.{S} Снажна к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је година, |
| ла зато, што је вредан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете и ви при |
| Колико ли је и колико младих девојака и момака унесрећио сам родитељ, везујући „мило за недраго |
| Мара на то није много марила.{S} Њој та момачка пажња није била у вољи, па за то се често пушта |
| огу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе моме наметнутом младожењи казала: да ја њега не волим, |
| е јединац.{S} А за такву кућу и таквога момка треба добра прилика, али је опет лако наћи.{S} Та |
| стати да добијете тако честита и вредна момка за зета.{S} Нисам могла ни слутити, да се он вама |
| Вилимановог из Љубинића.{S} За честита момка и из честите куће.{S} И на Анђиној свадби, била ј |
| /> <p>— Јову сам увек знала као честита момка, па се зато нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дан |
| а мислим да си се већ загледала у којег момка, на кријеш од твоје нане... а?</p> <p>— А... није |
| ражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег момка Мари, од твог Крстивоја.{S} Али, знаш, чули смо, |
| > <p>— Вели да је већ бегенисала једног момка.</p> <p>— Ене!{S} Зар тако наша Мара?!{S} А који |
| адили без крчмара.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и туђе |
| p>— Зар се ти, Маро не мога загледати у момка, који ти је прилика, већ у голог Јову?{S} Зар мис |
| p> <p>Оно, право рећи, није она баш све момке мрзела; не, чак је и волела једнога, а тај је био |
| ћних.{S} И — ми тебе можемо само таквом момку и дати</p> <p>— Ја, нано, Јову волим... много вол |
| тљивост не приличи тако здраву и крепку момку.</p> <p>— Не приличи?{S} А за што?</p> <p>— За то |
| S} Има девојака, које би уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на то није много марила.{ |
| кво чудо, што око ње облетаху скоро сви момци из околине.{S} Кад се Мара ухвати у коло, момчад |
| околине.{S} Кад се Мара ухвати у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} Има девојака, ко |
| се носио боље и отменије од све сеоске момчадије.{S} На њему је свагда била чиста бела кошуља |
| ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља да полудео, па да слушам твоје |
| јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викну га Мара.</p> <p>— Чујем! ако мене зовеш |
| и Крстивије. —</p> <p>— У цркви, децо, мора вас питати; зато реците да се не узимате по својој |
| и.</p> <p>— Па тако је Јакове, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; би |
| али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт са доктором, те да и они виде: је ли ис |
| машна.{S} Да је моли да му опрости, што мора погазити своју дату реч и заклетву.</p> <p>Кад је |
| ише да имају нешто посла код капетана и морају ићи.</p> <p>— Овде је прече и овде морате остати |
| е Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи морају слушати старијега.{S} Биће готово све, што ти је |
| могла да му поручи да дође.{S} Зато је морала чекати док сам дође.</p> <pb n="31" /> <p>Од Мар |
| е хте давати да се даље школује, јер би морала ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли под |
| а баш и кад би ми требале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју |
| тиче — то ће лако свак погодити али су морали ћутати.{S} Па ипак, Мара неколико пута хтеде пре |
| срца, племенитост душе и њено примерно, морално владање, које је једна од највећих драгоцених о |
| има, Живане, али ја нећу коју било.{S} Морам тражити прилику.</p> <p>— Тако је, Јакове, имаш п |
| то није за говор...{S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја |
| хоће, <pb n="57" /> а мени је казао да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох да |
| Он скиде шешир и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у варош!“ — и оде.</p> <p>Јов |
| бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје дете тражити прилику, а твоја Мара је за |
| к детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја морам слушати дете!{S} Ди је то било да место кокоши — |
| <p>— Па добро, бабо, немој ме дати — не морам се ни удавати.</p> <p>— Нећеш, ваљда, остати код |
| вашу јединицу.</p> <p>— Е, сад видим и морам признати, да сам био будала, да не кажем луд, што |
| да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морамо наш <pb n="77" /> живот од данас другаче окренут |
| ем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо сви чекати власт и доктора, те ако буде потребно |
| на.{S} Та ми смо и онако женске главе и морамо слушати старијег.</p> <p>— Све ћемо ми то добро |
| са Живаном, па како он пресуди, ја и ти морамо пристати.</p> <p>— Јест, нано, ти му кажи и замо |
| ше мало, снаша Маро, лакше.{S} Ми овако морамо чекати овде, док не дође државна власт са доктор |
| може бити, онда још мање може бити под морање да пођем за човека, кога не бегенишем, јер би то |
| воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказати послушност својим родитељима.{S} Не ваља |
| гледао блед као крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару |
| p>Мара је Крстивоја обасула пољупцима и морао је на њен захтев метнути своју главу њој у крило. |
| рају ићи.</p> <p>— Овде је прече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече Петар.</p> <p> |
| p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један |
| ва не начини какав џочарис, па ће за то морати у цркви питати децу: да ли се узимају драге воље |
| евојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш ти мораш узети коју било.</p> <p>— А зашто то, Маро.</p> < |
| да удавати.</p> <p>— Али, ако опет зато мораш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја за другог да п |
| е то добро и паметно...</p> <p>— Каква, море, памет?!</p> <p>— Бегенисати једну сироту девојку. |
| и своју задану реч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа да ти одобравам и не одобравак.{S} Мени је |
| <pb n="43" /> <p>— Ама, недам ја тебе, море, за Јову — јеси чула?</p> <p>— Па добро, бабо, нем |
| ми је дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море, зар у богатој Посавини ниси нашао да бегенишеш ко |
| о да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море, полудео?{S} Каквим убиством претиш!?</p> <p>— Па, |
| де и мени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом |
| врдоглавства да ја будем луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној кући Миловановића, па ма |
| иванина, његова комшика.</p> <p>— А ко, море, то теби каза?</p> <p>— Наша кума Јелена.</p> <p>— |
| им се за своје јединче.</p> <p>— А зар, море, није оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, д |
| pb n="49" /> <p>— Какво зло ти помињеш, море?</p> <p>— Па тако, бабо.{S} Мени је казао Јова Или |
| кад су били у колу.</p> <p>— Шта велиш, море!</p> <p>— Ето то.{S} Он је нашао девојку и хоће да |
| вамо к’о зеницу.</p> <pb n="37" /> <p>- Море ваша Мара, нека вам жива, порасла велика девојка.{ |
| газда Јакове.</p> <p>— А гле Маре?!{S} Море читава девојка!{S} А како, Маро?</p> <p>— Вала Бог |
| ољно не пристане да пође за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ову прилику лако.{S} Шта!?{S} Због ње |
| ће другом женити.</p> <p>— А где сте се море, ви то клели и заклињали?</p> <p>— У нашој магази. |
| другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја теби казао, да избијеш Јову из главе.</p> <p>— |
| час, кад сам се родила.</p> <p>Хоћеш ли море ћутати?</p> <p>— Хоћу, бабо! ћутаћу као заливена и |
| д сам умео стећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, који приличи нашој кући.</p> <p>— Али |
| е, Маро, толико волим, да без тебе нећу моћи живети.</p> <p>— Остајеш ли чврсто при својој закл |
| воју совру није никада дизала и просуте мрве чистила.{S} Све је то она остављала свекрви.</p> < |
| у имали никаквога утицаја на Мару.{S} И мржња је све више обузимаше, као да је тек сад почела м |
| је тек сад почела мрзети.{S} У страшној мржњи против куће Миловановића, Мару је почела лагано д |
| ј се муж и жена, место љубави и волења, мрзе и презиру.{S} Далеко нека буде то од нашег детета. |
| Марина.</p> <p>У колико је сва околина мрзела Живана и Јакова због њиховог зеленашлука и кајиш |
| Оно, право рећи, није она баш све момке мрзела; не, чак је и волела једнога, а тај је био Јова |
| ише обузимаше, као да је тек сад почела мрзети.{S} У страшној мржњи против куће Миловановића, М |
| ако богате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се што више обогатили, |
| радим, нити хоћу да слушам у кући, коју мрзим.</p> <p>— Аох!...{S} Шта нам даде бог!? узвикну б |
| јадној сиротињи, разуме се да поред њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога |
| мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога бабу, како можеш волети мене — његово д |
| аро?</p> <p>— Чини ми се, да ти страшно мрзиш оне, који се тако богате, па и мога бабу?</p> <p> |
| ећали. <pb n="66" /> Попа је само нешто мрмљао, што нико па ни он сам није разумевао и на тај н |
| у, просу му се мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крволоку није <gap unit="graphic" / |
| и здрава, а место дрва да дотераш њега мртва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{S} А сад збогом.{S} Ј |
| Кад је јадна мајка видела свога јединца мртва, гди, са разбијеном главом лежи под дрвима — оте |
| ити ударац био довољан, већ га је онако мртва изударао неколико пута по свем телу.</p> <p>Док ј |
| мртвог Крстивоја; па кад буде над самим мртвацем, онда да их претуримо на њ, те да Мара после к |
| волове у кола и повести их овуда изнад мртвог Крстивоја; па кад буде над самим мртвацем, онда |
| зеца пуштам у шуму, па да после ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, б |
| е свагда чисто и лепо.{S} Двадесет прва му је година.{S} Од војске је ослобођен, једино за то, |
| допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млада....</p> <p>— Јес, то имаш да кажеш Маро, |
| а шта да се исповеда, а Јола замоли, да му се допусти, да се може опростити с околним светом.{S |
| р с Маром, коју је већ толико волео, да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао |
| > <p>Мара је нестрпљиво чекала Јову, да му каже шта је са својом наном разговарала.{S} Али, ево |
| еднога дана ишао је пријатељ Живану, да му се јада на његову Мару.{S} Том се приликом толико на |
| би Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару за Крстивоја.</p> <p>Пролазећи кроз вашар, Ј |
| тобом да се споразумемо, па тек онда да му одговоримо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да бу |
| његове љубави, била најбоља прилика да му буде друг у животу.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи |
| Мени је платио по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на |
| жито на Забреж.{S} Није никако могла да му поручи да дође.{S} Зато је морала чекати док сам дођ |
| а нужна посла, зато сам је и пустила да му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било, било.{S} Па |
| ба да знамо и да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође.</p> <p>— Па шта, нано, да кажем?</p |
| допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не на |
| ато, што је сиромашна.{S} Да је моли да му опрости, што мора погазити своју дату реч и заклетву |
| ватила из његова наручја неке ствари да му олакша.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>При в |
| ојен и даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна смрт више главе вије.{S} После малога одмо |
| стекли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, што више имају — то боље.{ |
| ог и нађе: да је секиром убивен и то да му је прво разбивена глава, па после ударан по телу и т |
| он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву добру мирашчику.{S} Та у нашој Посавини, |
| а зелен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3 гро |
| p>И Јова је необично леп младић. — Тада му је било 24 године.{S} У лицу је црномањаст, округлих |
| же.{S} На свадби Митра Стевановог указа му се подесна прилика.{S} Играјући у колу до ње, он се |
| тати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се вол |
| нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво треба |
| тита младића без икаквих мана, али која му је вајда од тога, кад су се капетану изнели и „звече |
| амо, те нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени се чини |
| спратио.{S} Праштајући се с Јовом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему б |
| о заклан.{S} Пошто је утврдио сан, Мара му полагано спусти главу на гуњ, па се диже да у близин |
| ладовини стигао Живановој кући.{S} Мара му приђе руци.</p> <p>— Жива била Маро, жива била! — ре |
| вао.{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У тако несрећном животу, пролазил |
| тивоје истина није хтео да иде, али кад му је Мара казала:</p> <pb n="71" /> <p>— На Јовину и А |
| ом.{S} Штогод се више с њоме виђао, све му је више и прирашћивала за срце.</p> <p>Једног дана, |
| кажеш истину!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страва.</p> <p>— Маро, т |
| шка несрећа и страховита помисао, да ће му отети Мару, коју је волео више од живота свога.</p> |
| позва Димитрија, Томкино слушче и рече му: „Дед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је било ноћа |
| оји би пристао да узме девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} О |
| не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би били с |
| , да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао да за њега нема више посла.{S} Мар |
| се већ искупило неколико комшија, који му у кратко казаше све.{S} Преседник и сам запита Димит |
| Јова хтеде проћи да јој се не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викну га Мара.</p |
| је дете, које је сам упропастио.{S} Али му је било узалуд.{S} Страћио је готово све што је имао |
| ва да изврше, најмили су Ђуру и обећали му добро платити.{S} Најпосле рекли су иследнику и то, |
| че Јова.</p> <p>— Вала богу! — одговори му Мара, веома нерасположена због тешких мисли из којих |
| орамо пристати.</p> <p>— Јест, нано, ти му кажи и замоли га, да због тога не одузме Јови кирију |
| а оца почео радити као кириџија, носећи му храну на својим колима на Забреж.</p> <p>И Јова је н |
| и — моју, онда одмах по венчању спремај му крст и плочу.</p> <p>У овако страховитим мислима и с |
| S} Ономад ме, мал’ није ударио, што сам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јов |
| } Преседник и сам запита Димитрија и он му каза, као што је мало час казао осталима.{S} Тада за |
| псе.{S} Писар, који га је уапсио, казао му је да су га уапсили зато, што га је тужио Живан и Ја |
| е, па би био грех да га унесрећимо, ако му другу коју доведемо, коју он не бегенише.</p> <p>— Е |
| в — порастао читав момак... па, не било му урока, леп ко нека девојка.</p> <p>— Шта ћемо.{S} Је |
| а, да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се споразумемо, |
| бало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и млада бу |
| е ипак сматрао за несрећног човека, јер му је његова добра Марица, тек у седамнаестој години бр |
| Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа |
| јен.{S} Учио је само основну школу, јер му отац није дао да учи више школе; јединац је, па није |
| дошао својој кући.{S} Он се сети да су му волови гладни и жедни, те похита да их намири.</p> < |
| Он се правио невешт чак и онда, кад су му младенци, по свом договору, стидљиво и полагано каза |
| е.{S} На ледину, попрскану крвљу, просу му се мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крво |
| на његово место узима.</p> <p>— Казаћу му, синко, чим га тревим добре воље.</p> <milestone uni |
| >— Остави ти то мени.{S} Ја сам у свему мудар, па кад сам умео стећи велико имање, ваљда ћу моћ |
| трчати вашој кући: ти реци да ти погибе муж на начин како ти мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура |
| Тешко оној кући, мој Живане, у којој се муж и жена, место љубави и волења, мрзе и презиру.{S} Д |
| ту је!{S} Сад треба да живимо као прави муж и жена.{S} Да заборавимо, што је било и да се од са |
| Шта је снаша Маро?!</p> <p>— Погибе ми муж, мој добри Крстивоје — одговори Мара кроз извештаче |
| /p> <p>Мара се опет врати и виде да јој муж спава, па ману руком и она двојица приђоше.{S} Ђура |
| дно спрам другог понашали, као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставимо, пошто |
| поштеним људма убила.{S} Ја убила свога мужа?!{S} Воже, видиш ли шта се са мном несрећницом рад |
| а изврши.{S} Гледала је више пута свога мужа како сав ознојен и даље цепа стабло и не слутећи д |
| дошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поменули, убити као свако пашче, јер би ми он отро |
| S} Мало ми је несреће, што сам изгубила мужа, већ ево сад хоће Петар Јевремовић да начини, да с |
| е девојке отимају да се удаду за имућна мужа.</p> <p>Било због лепоте, било због његовог велико |
| да, да ћу само тебе волети, тебе својим мужем звати...{S} Јово, ти си мој, до последњега часа м |
| имаће и не тражим.{S} Оно је отета туђа мука и туђи зној.{S} Мени такво имаће не треба већ ја х |
| завртео мозак, да ћемо сада видети живе муке да је повратимо.</p> <pb n="34" /> <p>— Јову сам у |
| нечовека, који су отимајући сиротињску муку — стекли велика имаћа.{S} Са својим пуним кесама, |
| илости звали — Мара.{S} Живана и Марицу мучила је тешка помисао, да ће се угасити свећа мушке л |
| до ње, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина доста, како да почне, али је опет отпоч |
| ве.{S} Али — знаш јединче је, па нам је мучно тако брзо раставити се с њом и остати као два пањ |
| а сељаци нису жалили за то, што се, као мушкарац, није одупро својим родитељима, него је, као м |
| е тешка помисао, да ће се угасити свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара била велика радос |
| е несреће, која може произаћи из брака, на силу везанога.{S} После треба да се известимо, да ли |
| м да си се већ загледала у којег момка, на кријеш од твоје нане... а?</p> <p>— А... није, нано! |
| динац у свога баба.</p> <p>На свадбама, на заветинама... једном речи на свима весељима, био је |
| ерених, косе црне и лепих црних брчића, на крају упредених.{S} Син је сиромашних родитеља, који |
| х; очију плавих као небо, носа подужег, на крају мало кукастог, уста умерених, а усница румених |
| _C4"> <head>IV.</head> <p>О Видову-дне, на обреновачком вашару отишао је Живан с Марицом и Маро |
| аним порупчићима, па онда чоано јелече, на прсима изрезано и златом вежено.{S} Око пуног и бело |
| :</p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{ |
| оклете грамзивости за што већим имањем, на силу венчали своју јединчад, коју су после због тога |
| Па ја сам ти, Јакове, још на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих тражио бољег пријатеља од |
| бити и више; нећеш се, господине попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћем |
| едао у неку другу девојку у твоме селу, на те се остале девојке не тичу, нити с њима имаш воље |
| мој ваљевској посавини, а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — Познат је био због |
| Томка запалила свећу и спремила вечеру, на рече Крстивоју да отиде на улицу, те да зовне Јакова |
| ли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућа.{S} Ја мислим |
| тој години брачног живота -— тако рећи: на прагу саме старости — родила кћер, која је на крштењ |
| слободно, благо твојој нани с тобом!{S} На тебе се нана није ни досад љутила, нити те је карала |
| стивоје и Анђа пођоше својим кућама.{S} На растанку, <pb n="22" /> Крстивоје рече: „У здрављу, |
| рца, Крстивоју прште глава у комаде.{S} На ледину, попрскану крвљу, просу му се мозак — он оста |
| имао згодну прилику да јој то каже.{S} На свадби Митра Стевановог указа му се подесна прилика. |
| и отменије од све сеоске момчадије.{S} На њему је свагда била чиста бела кошуља и гаће, чоани |
| дним пољупцем...</p> <p>Загрлише се.{S} На уснама њиховим топло се срео, дуг пољубац.{S} То беш |
| /p> <p>Мара и Јова одмах признадоше.{S} На питање иследниково зашто су то учинили, одговорили с |
| Опасивала се лепом шареном тканицом.{S} На ногама је носила чарапе ишаране разнобојном вуницом |
| је Мара казала:</p> <pb n="71" /> <p>— На Јовину и Анђину свадбу треба да идемо, јер су нам он |
| наче живот више није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, |
| љедник, који с доктором стиже.</p> <p>— На основу исказа овога сведока, рече кмет Петар и преда |
| а?{S} Зар си ти већ младожења?</p> <p>— На моју несрећу тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да |
| аше.{S} Она сад више није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и румена, а дан |
| , Мара је била тужна и нерасположена, а на Јовиној веома весела и расположена.{S} Слабо је коју |
| н и чоани фермен, опет ишаран златом, а на ногама чизме.</p> <p>Јова је врло често радио са сво |
| изаткан и ишаран појас, чоани фермен, а на глави црни шешир с великим ободом.{S} Свечаницима но |
| " /> много смелији и отворенији, јер га на то научи тешка несрећа и страховита помисао, да ће м |
| м на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на самом Заарежу, где је продаје трговцу, стаје пшеница |
| , за што не би убили и Крстивоја, те да на тај начин кад се не може на други — уклонимо препону |
| да жените и да удајете, вама, желим да на последњем часу свога несрећнога живота кажем: да ни |
| а што говори, док се не пита, и само да на питање одговара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао Бо |
| ишао је пријатељ Живану, да му се јада на његову Мару.{S} Том се приликом толико напио, да се |
| села и задовољна.{S} Боље је да се сада на мене срдиш, него после, у животу.{S} Зато иди и глед |
| , јер газда Живанова кућа имађаше свуда на прозорима стаклад.{S} Чистећи стакла на прозорима, о |
| нешто сад зовну Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — њезини |
| који је раван њему у свему.</p> <p>— Ја на то нећу пристати...!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће |
| и Маричини нису имали никаквога утицаја на Мару.{S} И мржња је све више обузимаше, као да је те |
| у јој, да ћу бити најнесрећнија девојка на свету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, |
| савини девојке, која јој не би завидела на њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лица и снаге, укра |
| е бојала какве несреће, па је зато била на страни детета — свога јединца, и ако јој се Мара јак |
| ује; да је ово питање нарочито управила на њега за то, да уђе у најдубљу тајну његових осећаја. |
| опет први зрели девојачки поглед бацила на Јову.{S} Јова је први и једини, који је у Марину срц |
| на прозорима стаклад.{S} Чистећи стакла на прозорима, она својим гласом врло тихо певуцаше: „Еј |
| едно с дететом, и рекао бих да је умрла на порођају, али како ћемо Крстивоја?</p> <p>— Код куће |
| свега тога, претрпана су кола с дрвима на убијеног.{S} Убој дрва знатно се разликовао од убоја |
| иџија, носећи му храну на својим колима на Забреж.</p> <p>И Јова је необично леп младић. — Тада |
| смо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа не казује газда Жив |
| бити продужен у недоглед, опет их нагна на мисао да учине злочин.</p> </div> <div type="chapter |
| ти летина, те и заборавих да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и |
| ле, да се момци око њих јагме, али Мара на то није много марила.{S} Њој та момачка пажња није б |
| p> <gap unit="graphic" /> <!-- <hi>Мара на прозору пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни злато, |
| кану крвљу, просу му се мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крволоку није <gap unit="g |
| један страшан злочин, који је последица на силу и без љубави везаног брака.{S} Последица, дакле |
| тога не одузме Јови кирију, и да другог на његово место узима.</p> <p>— Казаћу му, синко, чим г |
| но што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одговорити, док се мало с мојима не пораз |
| свршио венчање....</p> <p>После свадбе на неколико дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, кој |
| мила вечеру, на рече Крстивоју да отиде на улицу, те да зовне Јакова, који се разговараше са Ни |
| о.{S} Јединац па га пазимо ка мало воде на длану.</p> <p>— И треба, и треба.{S} Ми што имамо по |
| воја, те да на тај начин кад се не може на други — уклонимо препону нашој љубави и срећи — рече |
| ју је Јовин глас тргао.</p> <p>Јова је на вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ толико в |
| ? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{S} Ових 52 гроша, Ма |
| пристала, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, кога она неће.{S} Тешко оној |
| гу саме старости — родила кћер, која је на крштењу добила име Марија, али су је од милости звал |
| Крстивоја обасула пољупцима и морао је на њен захтев метнути своју главу њој у крило.{S} Она г |
| ру, јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> < |
| } Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више надати.{S} Они су срећни и за нас |
| ве кроз забран, а Мара је седела и даље на колима, и терајући волове посматрала је хоће ли спаз |
| се ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то и треба |
| ући Миловановића и да треба да пристане на наше родитељске савете.</p> <p>— Маро!{S} Оди, дете! |
| , сви четворо мени изјавили жељу, да се на само састанете.{S} Ја сам, знајући шта је љубав, јер |
| који је у Марину срцу примљен и који ће на свагда остати у њему.{S} И — Мара другог не може виш |
| родитеља увредити.{S} Али кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога детета — Бог пра |
| отац Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за љубав пустог имаћа да венчају мене и Крстиво |
| их не би узнемиравао у весељу и просуше на господин капетанов сточић неколико жућака, као и поп |
| ти вашој кући: ти реци да ти погибе муж на начин како ти мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, ка |
| а честита момка и из честите куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Крстивојем — располож |
| егде отераше, због тога, што се свуда и на сваком месту дерао, како неваља овакво уређење општи |
| га света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени стекао...</p> <p>Томка се бојала какве н |
| што нико па ни он сам није разумевао и на тај начин свршио венчање....</p> <p>После свадбе на |
| Мара с Крстивојем — расположена, као и на Јовиној.{S} Врло је често разговарала с Анђом.{S} Ка |
| се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио уговорену суму.{S} Да до то |
| <p>Господин попа је одржао своју реч и на венчању није питао младенце, да ли се узимају с драг |
| ко теби и твојој души ако тако учиниш и на дан венчања!</p> <p>— У колико се ја сећам, то није |
| а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родитељи?</p> <p>Свирац поче и д |
| ћу својем имућном комшији. „Али како би на то пристао <pb n="41" /> Крстивоје, који више воли А |
| } Онда збогом, г. попо, али не заборави на своју дужност! опет ти велим, а особато кад испитује |
| за шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор п |
| ситница.</p> <p>— Ми смо најнесрећнији на свету, а томе је крив Крстивоје, што је послушао Јак |
| о наду...{S} Заклињем ти се Богом, који на нас гледа, да ћу само тебе волети, тебе својим мужем |
| вно пазим и једно смо се другом заклели на верност.{S} Крстивоје се опет тако исто пази са Анђо |
| инчад, коју су после због тога изгубили на један ужасан начин, који је у овој приповетци исприч |
| .{S} Тако то увек бива, кад се не мисли на будућност деце своје, а тако ће увек бивати, до год |
| а он тражи своју прилику и нек не мисли на Живанову Мару, јер је за живота мога неће добити... |
| а.</p> <p>— Недо бог, бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће данас с |
| идљиво и полагано казали, да су нагнани на ово венчање, а они се другим обећали. <pb n="66" /> |
| стању, стајали једно до друго, наваљени на грм.</p> <p>Ђура, видећи их такве, побоја се, да нис |
| , није се једно другом допадало.{S} Они на то нису никада ни помишљали.</p> <p>Крстивоје волео |
| <p>Свирац поче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се с |
| је.</p> <p>— Онда кажите, господин попи на венчању, у цркви, да нећете једно друго, већ да су в |
| че она полугласно.</p> <p>— А зар би си на то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мислим, а |
| питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то питање одговорам, ипак из своје урођене доброте х |
| казати, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о злочинству.{ |
| је лака ствар за такву маленкост метати на коцку свој положај, и...</p> <p>— Неће бити маленкос |
| се склонити на погодном месту и пазити на згоду кад да га нападнемо и убијемо.</p> <p>— Добро! |
| Ђуром Новаковићем, па ћемо се склонити на погодном месту и пазити на згоду кад да га нападнемо |
| е!{S} Како би ти такве мисли могле доћи на памет.{S} Ти — син Јакова Миловановића — да убијеш ч |
| мишљен.{S} Он је истинит.{S} Па имајући на уму чика љубине речи: <hi>Кад истину набелите, нарум |
| маћина; с том разликом, што су младенци на својој свадби били, место весели и радосни — тужни и |
| свадбама, на заветинама... једном речи на свима весељима, био је први у колу.{S} Играч је био |
| онда пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико није ни питао, хоћу |
| привезало за колац.{S} Они су овај брак на силу везали, једино из амишности за имањем, које им |
| у разговору с Петром стигоше у расвитак на место, где је, под дрвима, сав у крви, лежао Крстиво |
| војој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опријатељимо?</p> |
| по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на самом Заарежу, |
| !</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим на свету, да ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако |
| заносила би свакога и чисто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно вече |
| су њега волеле све сеоске девојке, а он на против, волео је само једну.{S} Јест једну, али та ј |
| ли што то допушта својој жени.{S} Ну он на то ништа није одговарао.{S} Као год што јој није ник |
| едневно седела, спазила и изађе преда њ на вратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се не јави, |
| итискује не могу сакрити; али ми је жао на тебе, што ниси много говорила те да ме бабо не намор |
| риликом толико напио, да се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и |
| ја, који у свему каза, као што је казао на своме саслушању код кмета Петра.{S} После је саслуша |
| је претња, бабо!{S} Он је то мени казао на само, те нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш |
| бити маленкост.{S} Два пута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, господине попо |
| као миш, али је ипак и после кише остао на истом месту скоро до сванућа, јер није могао устати |
| није било код куће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је продавао храну неком трговцу из Беогр |
| ла да јој је Јова, који је такође дошао на вашар, и који се већ руковао с осталима, пружио руку |
| се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао, |
| магази... кад је товарио шеницу и возио на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо предавао жи |
| новаца с једним крстићем, који је висио на средини ђердана и куцао је по прсима.{S} Опасивала с |
| > <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим!...</p> <p>— То није тешко: ја тр |
| квог је поштења и нарави, али је, онако на очима, лепа девојка.</p> <p>— Е — дакле чуј!</p> <p> |
| , јер и сам знаш многе, који су се тако на силу узели, па су после чемерно проводили живот!</p> |
| олове и почели сећи дрва, оно се попело на један онизак и ракљаст грм, те је одатле гледало шта |
| лим путем ћеретала, а Крстивоје је само на Марина питања одговарао, иначе је ћутао.</p> <p>У за |
| p> <p>— Ми смо се спремали да то кажемо на испиту, али ево белаја, није хтео господин попа ни д |
| ад самим мртвацем, онда да их претуримо на њ, те да Мара после каже: кад су пошли кући, да је о |
| ујдурисати, као да је случајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља мекан |
| еновцу.{S} Тера тамошњим трговцима жито на Забреж.{S} Није никако могла да му поручи да дође.{S |
| рдио сан, Мара му полагано спусти главу на гуњ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, ко |
| осталима.{S} Тада заповеди, да сви иду на лице места, гди ће их Димитрије одвести.</p> <p>Идућ |
| ао у Анђу Живанину....{S} Данас, у колу на свадби Митра Стевановог, ја сам јој то казао....{S} |
| ео радити као кириџија, носећи му храну на својим колима на Забреж.</p> <p>И Јова је необично л |
| рстивоја, па после да удаве Јовину жену на порођају, те да се после венчају.{S} А пошто они нис |
| Не!</hi> а Ђура већ спусти тешку секиру на чело несрећног човека.{S} Од овога сараховитог ударц |
| Ђуру.</p> <p>Мару нису везали, него су на њу само пазили да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли |
| отребе да своју наредбу понавља, јер су на прву заповест везани обојица.{S} Оне страшне речи, к |
| ика греота.</p> <p>— Примам ја тај грех на моју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине д |
| уката, као обележје девојци, и метну их на совру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре, па их дад |
| о жућака из руку Живанових и Јаковљевих на господин попин сто.{S} Поп их покупи, као гладни лиј |
| зити нашој кући да товариш жито и тераш на Забреж.</p> <p>— Маро, ускликну Јова, да ли је то ис |
| <p>— Ти имаш право, Маро, што се љутиш на моје ћутање — рече Јова — али питам те: шта бих ја и |
| имо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове, још на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих тражио бољег |
| — вратио се кући.</p> <p>Мара га је још на вратницама пресрела, пољубила у руку и прихватила из |
| шар је тако близу.</p> <pb n="36" /> <p>На вашар је дошао и Јаков Миловановић са својима.{S} Он |
| заповест Петрову.</p> <pb n="86" /> <p>На лицу Марину и Јовину лако се могло опазити нечиста с |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>На Иван-дан кад је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, |
| то, што је јединац у свога баба.</p> <p>На свадбама, на заветинама... једном речи на свима весе |
| Перунику Гвозденову из Пиромана.</p> <p>На Јовиној свадби био је и Крстивоје с Маром.{S} Крстив |
| ару је постигла заслужена казна.</p> <p>На дан претреса Мара и Јова одрекоше своје признање код |
| смо видели, кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви присташе, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише д |
| </p> <p>И Крстивоје је послушао.</p> <p>На свадби својој, Мара је била тужна и нерасположена, а |
| пшеницу купио од сиромашних сељака још „на зелен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у |
| на уму чика љубине речи: <hi>Кад истину набелите, нарумените и окитите, она је онда ружна, као |
| есвесном стању, стајали једно до друго, наваљени на грм.</p> <p>Ђура, видећи их такве, побоја с |
| било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, под оно брдашце у сред з |
| рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена, али уједно и за себе и за своје родите |
| више надати.{S} Они су срећни и за нас навек изгубљени.</p> <p>— Ти имаш право, Маро.{S} Они с |
| овао и доносио разне књиге, нашта ме је навраћао онај проклети Завишо уча, кога негде отераше, |
| та то, бабо? — упита Мара полако, а већ нагађаше шта ће је питати.</p> <p>— Јеси ли ти рекла на |
| живе, бити продужен у недоглед, опет их нагна на мисао да учине злочин.</p> </div> <div type="c |
| волела умрети, него да без њега живи — нагнала је, те га једном запита:</p> <p>— Јово, ја бих |
| ете једно друго, већ да су вас родитељи нагнали, те попа неће смети да вас венча — рече Јова.</ |
| за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упро |
| жења, не може бити исто тако, као и ти, нагнан од својих родитеља да узме тебе за жену због тво |
| не узимате по својој вољи, него да сте нагнани од родитеља — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! — |
| вору, стидљиво и полагано казали, да су нагнани на ово венчање, а они се другим обећали. <pb n= |
| >— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту никак |
| знај Јакове Миловановићу, ако ти силом нагнаш свога Крстивоја, да узме Мару Живанову или — бољ |
| и драге воље, или вас је неко наморао и наговорио“.{S} Они су били обадвоје сложни да ти једног |
| м.{S} Али Марини и Крстивојеви родитељи нагоне их силом да се узму.{S} Њима је више стало до сј |
| ави једно за друго полазе, или по чијем нагону.{S} Ови несрећни родитељи, и поред свега, што су |
| ="graphic" /><!-- <hi>Извршење злочина, над Крстивојем у забрану; слушче са дрвета гледа цео не |
| уда изнад мртвог Крстивоја; па кад буде над самим мртвацем, онда да их претуримо на њ, те да Ма |
| — њега издаде српљење.{S} Подиже секиру над главом заспалога Крстивоја.{S} Мара и Јова у један |
| и сте заслужили још горе, па се горем и надајте.</p> <p>— Право имаш... кад је наш Крстивоје ма |
| преме, да доведу све у свој ред, јер се надају госту Јакову.{S} Настале су врућине — летње је в |
| вредна.{S} И ако се никаквом госту није надала, по своме обичају, устала је рано, те је почисти |
| о.{S} Ми се дакле на њих не можемо више надати.{S} Они су срећни и за нас навек изгубљени.</p> |
| Мара је својом лепотом и богатом ношњом надмашила све своје другарице и вршњакиње у своме селу, |
| момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и туђег слугу, већ имућна као што смо ми, ако |
| н отровао живот, уништио срећу, разорио наду...{S} Заклињем ти се Богом, који на нас гледа, да |
| емо се постарати, колико сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, |
| рећан.</p> <p>У прву недељу месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем обичају, упита |
| и, здрави, поштени, па и лепи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш |
| {S} Затим је лекар прегледао убивеног и нађе: да је секиром убивен и то да му је прво разбивена |
| пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припомоћ Марину Крстивоје о |
| да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи не дају |
| и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буари.{S} Наравно, господин капетан је наредио с |
| сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву добру мирашчику.{S} Та у нашој Посавини, им |
| ка дужност, да се овим несрећним женама нађемо у невољи — рече Ђура.</p> <p>— Тако је — додаде |
| што ти то не каза нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девојку?</p> <p>— Молим те, нано |
| гоше.{S} Прибележи у каквом је положају нађен убивени под дрвима, крај кога је нађена секира св |
| нађен убивени под дрвима, крај кога је нађена секира сва крвава.{S} Затим је лекар прегледао у |
| а.</p> <p>— Шта учини, Ђуро, да од бога нађеш?! — рече Јова још једнако блед.</p> <p>— Оно што |
| одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва својој баба Томки: „добро вече“, и седнувши за по |
| ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодавна не називам бога никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна |
| мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодавна не називам бога ником |
| .{S} Јова и Мара измакоше се до једнога најблишега грма, а Ђура се намести и чекаше од Јове уго |
| имућних и лепих, али је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и најимућнија.{S} Истина не с има |
| ности била достојна његове љубави, била најбоља прилика да му буде друг у животу.{S} Та девојка |
| на да ме известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладовини, а у сван |
| је, а ти чини како те Бог учи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати пријатељи, само што ћ |
| е проводила по кућама, о којима се није најбоље говорило.{S} Због оваквог њеног живота, почело |
| тко има у којој кући њиног села, што је најбољи доказ, да у тој кући има вредних женских руку.{ |
| о и свагда пазио те су због тога и били најбољи у околини.</p> <p>Њихова рика трже га из страхо |
| поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће, које је потребно нашој кући.</p> <p>— Бо |
| ерно, морално владање, које је једна од највећих драгоцених особина једне добре и честите девој |
| божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу само да се светим онима, |
| Место вредноће и послушности, донела је највећу леност и непослушност.{S} Спавала је изјутра до |
| с Марицом и Маром, да што провашаре, а највише ради Маре — да се мало проведе, да види света.{ |
| дитеља.{S} Изгледало је да је богаштина највише њему и привлачила девојке.{S} Кад се зна да би |
| цама.{S} У разговору, пристајала је и с најгорим у селу.{S} По целе данове проводила по кућама, |
| рочито управила на њега за то, да уђе у најдубљу тајну његових осећаја.{S} То у њему разбуди не |
| е изјутра до неко доба.{S} По устајању, наједе се, па се опет извали, или па своју постељу, или |
| Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и најимућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, али је доб |
| девојака, имућних и лепих, али је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и најимућнија.{S} Истин |
| .{S} Казивала јој живот с Крстивојем до најмањих ситница.</p> <p>— Ми смо најнесрећнији на свет |
| то они нису могли та убиства да изврше, најмили су Ђуру и обећали му добро платити.{S} Најпосле |
| а свадба, него сахрана оних, који су им најмилији.</p> <p>Господин попа је одржао своју реч и н |
| акаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити најнесрећнија девојка на свету, ако ме не би теби дали. |
| ем до најмањих ситница.</p> <p>— Ми смо најнесрећнији на свету, а томе је крив Крстивоје, што ј |
| је још од вашара лежала какву најтежу и најопаснију болест.{S} Оно, ако ћемо право да кажемо, о |
| а и дала своју девојачку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да није вако, како ја велим, ја и |
| су Ђуру и обећали му добро платити.{S} Најпосле рекли су иследнику и то, да су у последњем тре |
| а тајна — рече Јелена.</p> <p>Мара, као најслободнија, отпоче говор:</p> <p>— Ја сам казала и н |
| ге као да је још од вашара лежала какву најтежу и најопаснију болест.{S} Оно, ако ћемо право да |
| м, учинићу оно што ми срце и памет буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се допасти живот |
| та не тиче...{S} Ти чини оно, што ти ја налажем.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и до сад слушала, |
| Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво треба Мару |
| — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђура.</p> <p>— Ја с |
| па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се старати о срећи наше јединице, а ту треба паметн |
| </p> <p>— Шта?</p> <p>— Да оставимо, да нам јамче наше поштене речи.</p> <p>— Ја бих... знаш... |
| , врло добро!{S} Хајте и вас двојица да нам помогнете, да несрећнога Кристивоја извучемо испод |
| попила, кад тако говориш?!...{S} Зар да нам гола Анђа буде сна?</p> <pb n="25" /> <p>— Ја говор |
| е, па кад се таква несрећа десила, онда нам је хришћанска дужност, да се овим несрећним женама |
| ба Јакове.{S} Али — знаш јединче је, па нам је мучно тако брзо раставити се с њом и остати као |
| ћи, коју мрзим.</p> <p>— Аох!...{S} Шта нам даде бог!? узвикну боно Томка.</p> <p>— Оно, што ст |
| би ми, кмете убили овог човека?{S} Шта нам је учинио? — рекоше везани Јова и Ђура.</p> <p>— Ја |
| ћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</ |
| тога спремајте ви шта је потребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро дочекамо.</p> <p>— Б |
| ушче и рече му: „Дед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је било ноћас овде и како је погинуо тво |
| на отерала у гроб.{S} Ти си отров, који нам је кућу отровао! — рече Томка Мари.</p> <p>— Силом |
| ло и ти Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђура.</ |
| и треба да га носимо и да спремамо, што нам је за сарану потребно.</p> <p>— Лакше мало, снаша М |
| ванову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, јер нам је то дете мало час казало: „Немој, бабо, ти тражит |
| м, пошто ти у будуће није потребан, јер нам је доста један....</p> <p>После овога споразума, у |
| и Анђину свадбу треба да идемо, јер су нам они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје је послушао.</ |
| и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је доба |
| ану и Марици, тешко мени и Мари — тешко нама свима!{S} И знај Јакове Миловановићу, ако ти силом |
| тако и нека вам буде.</p> <p>— О тешко нама!{S} Шта дочекасмо под старост!</p> <p>— То још ниј |
| <p>— Бог с тобом, дијете!</p> <p>— И с нама свима, бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога загл |
| су у последњем тренутку одустали од те намере, али није хтео да одустане Ђура, већ је извршио |
| већ од помисли па страшно дело, које је намерила да изврши.{S} Гледала је више пута свога мужа |
| о, да се и он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи удешавала је и своју љубав.{S} Гл |
| , под оно брдашце у сред забрана.{S} Да намести кола под само брдашце, <pb n="76" /> па кад нат |
| е до једнога најблишега грма, а Ђура се намести и чекаше од Јове уговорени знак, па да спусти с |
| нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе моме наметнутом младожењи казала: да ја њега не волим, већ д |
| а приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче се намештати, како да управи ударац.{S} Јова и Мара измако |
| <p>— Еј, тешко мени, па ти за љубав оне намигуше Живанине поче да лажеш.{S} И то кога; свога ро |
| волови гладни и жедни, те похита да их намири.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19002 |
| то ниси много говорила те да ме бабо не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано, нити волим с |
| је сложни да ти једногласно кажу: да их наморавају родитељи и да су се већ одавна другима обећа |
| имаш само да слушаш.</p> <p>— Па то је наморавање, бабо.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја само желим |
| {S} Али су они знали докле вреди њихово наморавање и да се оно може слушати само док ви не став |
| е кажу господин попи, да су их родитељи наморали и да се они с другима бегенишу, па су се поста |
| из љубави и драге воље, или вас је неко наморао и наговорио“.{S} Они су били обадвоје сложни да |
| љена у тешку помисао, да ће је родитељи наморати да пође за Крстивоја, те није одмах опазила да |
| p>— Немој заборавити, да ће те родитељи наморати.</p> <p>— Ако би моји родитељи то учинили, онд |
| хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет вели |
| едам у пуној кући Миловановића, па ма и намргођену, него ли у празној Јове Илића, веселу и насм |
| ?!</p> <p>— Њега, Бога ми!</p> <p>Живан намршти чело, није могао веровати.{S} Зато викну Мару д |
| да га у кућу зове, кад јој ту није била нана.</p> <pb n="56" /> <p>— А где је тетка Живана?</p> |
| еби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми |
| тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће одбити.... <pb n="23" /> Ја је, нано, много в |
| протекло је већ неколико дана, а њезина нана није још казала Живану Марину жељу.{S} Томе је био |
| p>— Ја сам до јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила на |
| е дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити да је зовем: тетка.</p> <p>К |
| лаго твојој нани с тобом!{S} На тебе се нана није ни досад љутила, нити те је карала — па неће |
| Баш кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована Илића из Т |
| бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p> <p>Мара, ћутећи, пољуби |
| она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени |
| ва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?</p> <p>— Нису. |
| Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са својом лепом сусетк |
| .</p> <p>— Маро, дете моје.{S} Твоја ми нана рече нешто, што ја никако не могу да верујем, јер |
| ко бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа не казује газд |
| слио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то нана мила, ка’ што ми је мила нана Томка.{S} Али, мој б |
| дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одбити.</p> <p>— Ти онда пристајеш?</p> <p>— |
| едала у којег момка, на кријеш од твоје нане... а?</p> <p>— А... није, нано!</p> <p>Марица клим |
| да те женимо.{S} Али, што ти то не каза нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девојку?</ |
| е слуге?!</p> <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загле |
| ће је питати.</p> <p>— Јеси ли ти рекла нани да си бегенисала Јову из Трстенице?</p> <p>— Јесам |
| га пољуби у руку: узе паре, па их даде нани.</p> <p>— Па кад ћемо прошевину и свадбу, пријатељ |
| отпоче говор:</p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, |
| бе, па би га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, |
| узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живаново — па |
| Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.</p> <p> |
| јем,...</p> <p>— Е онда... ја ћу баби и нани казати колико сутра....</p> <p>— Ако ме толико вол |
| узео, онда то кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојо |
| рици.</p> <p>— А хоћеш ли казати твојој нани, благо мени, да ти тражимо младожењу?</p> <p>— Ако |
| и кажем.</p> <p>— Па кажи, благо твојој нани!...</p> <p>— Знаш, нано....{S} Рекла си да ме неће |
| а.</p> <p>— Кажи слободно, благо твојој нани с тобом!{S} На тебе се нана није ни досад љутила, |
| и пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одбити.</p> <p>— |
| ече Крстивоје.</p> <p>— А шта то, благо нани?</p> <p>— Обећај ми да ме нећеш карати!</p> <p>— А |
| не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано, нити волим сад нити ћу га волети после.</p> <p>— |
| о само таквом момку и дати</p> <p>— Ја, нано, Јову волим... много волим.{S} Ја бих свиснула, ка |
| ладожењу... а?</p> <p>— Па има времена, нано!</p> <p>— Време је ту, кћери.{S} Ја мислим да си с |
| да му кажемо кад дође.</p> <p>— Па шта, нано, да кажем?</p> <p>— То... да ли ти се допада Крсти |
| на пеће одбити.... <pb n="23" /> Ја је, нано, много волим, али то не смем казати баби, већ — ет |
| >— Маро!{S} Оди, дете!</p> <p>— Шта је, нано?</p> <p>— Ти си чула, да те Јаков тражио за снау, |
| од твоје нане... а?</p> <p>— А... није, нано!</p> <p>Марица климне главом у неверици.</p> <p>— |
| пу и имућну девојку?</p> <p>— Молим те, нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зо |
| рече.</p> <pb n="30" /> <p>— Зашто би, нано, била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала б |
| Шта велиш, Маро?!</p> <p>— Па ти си ми, нано, рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се, синко |
| м те ја и до сад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби до сад нисам казивао овако што |
| за плач не знала!...</p> <p>— Вала ти, нано, да богда да ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја |
| тражимо младожењу?</p> <p>— Ако се ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p> |
| ци.</p> <p>— Боже здравље... биће и то, нано.</p> <pb n="29" /> <p>— Па ти си, Маро, већ велика |
| ичега и без игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{S} Он јесте сиромах, али вредан и поштен младић.< |
| ја и ти морамо пристати.</p> <p>— Јест, нано, ти му кажи и замоли га, да због тога не одузме Јо |
| еш свега доста...</p> <p>— Велику тугу, нано, која ми срце притискује не могу сакрити; али ми ј |
| и, благо твојој нани!...</p> <p>— Знаш, нано....{S} Рекла си да ме нећеш карати.{S} Е онда — да |
| епо и добро дочекамо.</p> <p>— Бабо!{S} Нано! — С читавим потоком суза рече Мара — још једаред |
| се загледала у Јову.</p> <p>— А за што нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ без |
| екала Јову, да му каже шта је са својом наном разговарала.{S} Али, ево белаја!{S} Нема сад за Ј |
| ом и искреном љубављу.{S} Молећи бабу и нану да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагна |
| дан посао.</p> <p>— Онда ћу ја да питам нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она прво пристане, |
| ешто да ти кажем и да те као своју милу нану за нешто замолим — рече Крстивоје.</p> <p>— А шта |
| /> <p>— Све ћу ја то удесити.{S} Молићу нану, плакаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити најнеср |
| у, сиромашну девојку?</p> <p>— Какав би наопако био тај момак, који би пристао да узме девојку, |
| и.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а по врх свега тога — јединац имућ |
| одном месту и пазити на згоду кад да га нападнемо и убијемо.</p> <p>— Добро!{S} Нека тако буде. |
| вини оду у велики забран, насеку дрва и напасу волове, па сутра изјутра по хладовини да се врат |
| његову Мару.{S} Том се приликом толико напио, да се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по |
| у.</p> <p>Пошто Крстивоје ово рече, оде напоље <pb n="26" /> да легне под велики орах, где спав |
| l:id="SRP19002_C0"> <head>НЕКОЛИКО РЕЧИ НАПРЕД</head> <p>Нема готово ни једног села у нашој леп |
| м каква је радница, каквог је поштења и нарави, али је, онако на очима, лепа девојка.</p> <p>— |
| ва се ни крив ни дужан нађе у буари.{S} Наравно, господин капетан је наредио своме писару да из |
| динца, и ако јој се Мара јако допадала (наравно због имаћа).{S} Али Јаков није хтео ни да чује |
| /p> <p>Петар није имао потребе да своју наредбу понавља, јер су на прву заповест везани обојица |
| p>Кад иследник прибележи и Ђурин исказ, нареди да се сви троје окривљених спроведу у затвор исл |
| смотри и прибележи како је ствар нашао, нареди, те се дрва дигоше.{S} Прибележи у каквом је пол |
| еома чудновато изгледало, па је кријући наредила своме слушчету Димитрију, да их поиздаље пази, |
| буари.{S} Наравно, господин капетан је наредио своме писару да изврши пошто није био рад, да с |
| старијег.</p> <p>— Све ћемо ми то добро наредити, моја добра Марице; само ти опет велим да добр |
| ни догађаји не би више дешавали у нашем народу.</p> <p>Ви, који имате да жените и да удајете, б |
| а савест.{S} Они су се јако уплашили, а нарочито Мара, која је опазила, да је председник Петар |
| Мара за њ’ интересује; да је ово питање нарочито управила на њега за то, да уђе у најдубљу тајн |
| а љубине речи: <hi>Кад истину набелите, нарумените и окитите, она је онда ружна, као и права ла |
| пољубила у руку и прихватила из његова наручја неке ствари да му олакша.</p> <milestone unit=" |
| од дрвета — рече лукаво Петар.</p> <p>— Нас је кукњава пробудила, за то дотрчасмо да видимо шта |
| аст и доктора, те ако буде потребно, да нас саслушају: шта знамо и шта смо видели, кад смо овде |
| , да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то |
| о белаја, није хтео господин попа ни да нас пита — одговорише Мара и Крстивије. —</p> <p>— У цр |
| жемо више надати.{S} Они су срећни и за нас навек изгубљени.</p> <p>— Ти имаш право, Маро.{S} О |
| ти и више; нећеш се, господине попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо с |
| аду...{S} Заклињем ти се Богом, који на нас гледа, да ћу само тебе волети, тебе својим мужем зв |
| имо.{S} Знаш, такав је адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> <p>— Пристајем.{S} |
| у Јову Илића из Трстенца, што често код нас с колима ради...</p> <p>— Шта велиш, Маро?!</p> <p> |
| , која је то што ју је он бегенисао, те нас већ тера да је просимо?</p> <p>— Он се, Бога ми, за |
| ти, јер од тога нема вајде.{S} Већ води нас, где се то догодило, те да несрећника донесемо.</p> |
| <p>— То би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да |
| ова будете сретни, а и доста је што смо нас, двоје несрећни — рече Мара.</p> <p>— Мара има прав |
| Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> јединица.{S} За |
| ну <pb n="38" /> девојку, а таквих је у нас ређе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина кућа у нашој П |
| и у кући Јакова Миловановића.{S} Ти ћеш нас за то благосиљати.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога д |
| вече по хладовини оду у велики забран, насеку дрва и напасу волове, па сутра изјутра по хладов |
| ити.{S} Него он ће кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш велики забран, па незнам да ли б |
| — Нека да бог да она увек буде весела и насмејана, па ма у чију кућу отишла.{S} Она је у соби.{ |
| него ли у празној Јове Илића, веселу и насмејану.</p> <p>— Нека да бог да она увек буде весела |
| } Свирац умукну.{S} Коло се растури.{S} Наста жубор међ омладином.{S} Крстивоје и Анђа пођоше с |
| “</hi> и Марино лице обли румен.</p> <p>Наста ћутање.{S} Обоје беху од стида и радости занемили |
| и је ово сан или јава.</p> <p>— Тако, — настави Мара,— сад сам весела.{S} Сад одмах идем да тво |
| из љубави и пријатељства — рече Јаков и настави полагано вечерати.</p> <p>— Ти знаш, Живане, за |
| вој ред, јер се надају госту Јакову.{S} Настале су врућине — летње је време, <pb n="51" /> — па |
| у њега <pb n="27" /> јединица.{S} Зато настигурно мислим, да ће и Живан једва дочекати и без р |
| та чуда.{S} Чак Миленко Савин и Вилиман Настин казали су господину капетану, да је уча говорио |
| адио је, те је од <pb n="8" /> Милована Настиног купио једну башту купусару, а један дан орања |
| а се дугачка сенка пружала по земљи.{S} Наступало је вече тихо, мирно и пријатно.{S} У гори хла |
| сто дотадање веселости, песме и смеха — наступила тешка туга, велики болови срца, уз читаве пот |
| осле овога споразума, у њиховој кући је наступила промена дотадањег живота.{S} Мара, да би пост |
| несрећнога живота кажем: да ни пошто не натерујте своју децу да се узимају с онима, које не вол |
| под само брдашце, <pb n="76" /> па кад натовари, а ти га заговори, како будеш знала.{S} Ја ћу |
| ворила магазу и стајала ту, док је Јова натоварио кола.</p> <p>Јова је ислужио војску, где је т |
| јише записник. <pb n="89" /> После тога натоварише убивеног и понеше кући.</p> <p>За колима ишл |
| више главе вије.{S} После малога одмора натоварише кола, а затим седоше да се одморе и мало про |
| кове.{S} Има човече, доста девојака.{S} Наћи ћеш ти лако девојку за твог Крстивоја.{S} Он је до |
| те га вас двоје градили без крчмара.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Н |
| иница имућних родитеља.{S} Лако је мени наћи девојку за нашу кућу.</p> <p>— Ти велиш неку имућн |
| умео стећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, који приличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако |
| боље прилике у Посавини не би ни могао наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, па би био |
| >— Разлади се ти, дете!{S} Тебе ће бабо наћи девојку, с којом ће наша кућа бити задовољна.</p> |
| а треба добра прилика, али је опет лако наћи.{S} Та наша је Посавина богата тиме.</p> <p>— Па д |
| адим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и код других газда, већ би ми било тешко, што бих |
| ВИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПА Т. К. НАУМОВИЋА У ЗГРАДИ КЛ.{S} ЛУТРИЈЕ</p> <p>1900</p> </div |
| ного смелији и отворенији, јер га на то научи тешка несрећа и страховита помисао, да ће му отет |
| те да купујем детету књиге, из којих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј |
| еда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам тако научила.</p> <p>— То ми је мило!{S} Тако исто ради и мо |
| но и да читам књиге из којих се то може научити.{S} Јову сам бегенисала, што је вредан, леп и п |
| вашој кући: ти реци да ти погибе муж на начин како ти мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, као ц |
| уређење општина; како неваљају школе и начин школовања.{S} Који богме вели да не ваља ни само |
| ти, као да је случајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља мекана, па ва |
| о не би убили и Крстивоја, те да на тај начин кад се не може на други — уклонимо препону нашој |
| ко па ни он сам није разумевао и на тај начин свршио венчање....</p> <p>После свадбе на неколик |
| ја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио уговорену суму.{S} Да до тога не б |
| осле због тога изгубили на један ужасан начин, који је у овој приповетци испричан.</p> <p>Догађ |
| а, већ ево сад хоће Петар Јевремовић да начини, да сам га ја с оним поштеним људма убила.{S} Ја |
| додаде: да се он веома боји, да Јова не начини какав џочарис, па ће за то морати у цркви питати |
| ика...{S} А после тога, да се не валим, наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп |
| ново, а код тебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Наш Крстивоје хоће да се жени?</p> <p>— Е, нека је са с |
| ако, бабо.{S} Мени је казао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме поодавно пази и да су се з |
| надајте.</p> <p>— Право имаш... кад је наш Крстивоје мама, па то трпи!</p> <p>— Па ти би, као |
| са и овако красних капетана, као што је наш — лако је то учинити.</p> <p>— Дакле остајете ли пр |
| кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш велики забран, па незнам да ли би га могли тамо уби |
| здржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морамо наш <pb n="77" /> живот од данас другаче окренути.{S} Ш |
| <p>— А ко, море, то теби каза?</p> <p>— Наша кума Јелена.</p> <p>— Откуд она то зна?</p> <pb n= |
| ао је новине, како је од странаца узела наша влада у своје руке дуван и железницу.{S} Бог да пр |
| а прилика, али је опет лако наћи.{S} Та наша је Посавина богата тиме.</p> <p>— Па да видиш, Жив |
| ер ја никако нећу пристати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђаво г |
| } Тебе ће бабо наћи девојку, с којом ће наша кућа бити задовољна.</p> <p>— За мене, бабо, немој |
| ање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с Анђом не |
| једног момка.</p> <p>— Ене!{S} Зар тако наша Мара?!{S} А који је тај момак?</p> <p>— Јова Илић |
| Мара беше отишла у вајат.</p> <p>— Знаш наша је Мара већ читава девојка, па ваља све прибавити, |
| м, бабо!...</p> <p>— А јеси ли се ти то нашалила с мајком? — запита Живан Мару.</p> <p>— Нисам, |
| суд, расмотрив сву радњу по овом делу, нашао је, да је судска пресуда према учињеном злочину б |
| велиш, море!</p> <p>— Ето то.{S} Он је нашао девојку и хоће да идемо да је просимо.</p> <p>— К |
| гу девојку из какве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, има доста |
| и ти, море, зар у богатој Посавини ниси нашао да бегенишеш коју другу девојку из какве имућне к |
| прво осмотри и прибележи како је ствар нашао, нареди, те се дрва дигоше.{S} Прибележи у каквом |
| ан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но што је твоја кућа.{S} Али ти |
| Миловановића и да треба да пристане на наше родитељске савете.</p> <p>— Маро!{S} Оди, дете!</p |
| ако ове две куће буду једна кућа — кућа наше деце.</p> <p>— Па добро, пријатељ Јакове.{S} Нека |
| он је, чини ми се мало јачих година од наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је сад у двадесет првој. |
| ам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаће заједно стекли.</p> <p>— Ама, чујеш ли ти, б |
| Недо бог, бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још мање ја: на коме ће данас сутра и оста |
| м и да су се заверили да се узму, па се наше дете мало због тога опире.</p> <p>— Оно, ако ћемо, |
| Шта?</p> <p>— Да оставимо, да нам јамче наше поштене речи.</p> <p>— Ја бих... знаш... волео... |
| се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да м |
| јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће х |
| д.{S} Али, треба нам се старати о срећи наше јединице, а ту треба паметно и лепо да се разговор |
| </p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељадима... нек су жив |
| S} Бог је од своје стране учинио, те су наше куће измакле у околини.{S} Зато је право, а и Богу |
| <p>— Па ја сам чула, да она воли Јову, нашег комшију?</p> <p>— Истину си чула!{S} То је мени Ј |
| ој кући.{S} Ја мислим, да њу просимо за нашег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас једин |
| дочекати и без речи дати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље п |
| зе и презиру.{S} Далеко нека буде то од нашег детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару од тога!{S} |
| /p> <p>— За што ти, Петре, не даш да ми нашега милога покојника извадимо испод дрва?{S} Нећеш в |
| ола с дрвима!</p> <p>— Где?!</p> <p>— У нашем великом забрану!</p> <p>— Немој кукати, јер од то |
| жалосни догађаји не би више дешавали у нашем народу.</p> <p>Ви, који имате да жените и да удај |
| злурадо смешила.</p> <p>— Ти се смејеш нашем злу.{S} Ти си њега пре времена отерала у гроб.{S} |
| о и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због тога нешто |
| ја мислим, да ми нећемо дати голаћима у нашим кућама?</p> <p>— Па тако је, Јакове, никако друга |
| е?</p> <p>— Не брини ти зато.{S} Док је наших кеса и овако красних капетана, као што је наш — л |
| ашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p> <p>— Немој, бабо, да с |
| то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, а теби добру и лепу девојку.</p> |
| коју волиш?</p> <p>— Нису... они су ми нашли другу!</p> <p>— Шта?{S} Зар си ти већ младожења?< |
| а још првих дана, кад си почео долазити нашој кући да товариш жито и тераш на Забреж.</p> <p>— |
| ваљда ћу моћи наћи и зета, који приличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако се момак детету не допадн |
| је то и највеће имаће, које је потребно нашој кући.</p> <p>— Богами и ако је дете — паметно каж |
| је просимо.</p> <p>— Колико ја знам, у нашој Трстеници нема девојке која би могла поћи за Крст |
| ви будете уговорили, ја пристајем.{S} У нашој кући заповеда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам тако |
| ре, ви то клели и заклињали?</p> <p>— У нашој магази... кад је товарио шеницу и возио на Забреж |
| </head> <p>Нема готово ни једног села у нашој лепој домовини, у којем се не би могла чути по ко |
| му нађем какву добру мирашчику.{S} Та у нашој Посавини, има, ’вала Богу доста лепих и имућних м |
| .{S} Гола ми не треба.{S} Једина кућа у нашој Посавини, с којом би се драге воље опријатељио то |
| се не може на други — уклонимо препону нашој љубави и срећи — рече она полугласно.</p> <p>— А |
| би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом?!</p> <p>— Неби, бабо!</p> <pb n="48" |
| сам јој куповао и доносио разне књиге, нашта ме је навраћао онај проклети Завишо уча, кога нег |
| то од нашег детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац као што сам |
| и како би ми могли учинити ту бруку, да нашу јединицу дамо једном голаћу, па баш да је све тако |
| бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, |
| дитеља.{S} Лако је мени наћи девојку за нашу кућу.</p> <p>— Ти велиш неку имућну мирашчику!</p> |
| тињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака добра домаћица.</p |
| то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— А што не би, бабо!{S |
| војом женидбом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао.</p> <p>— Ти тако |
| оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не налазим ма |
| ве ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> <gap unit="graphic" /> <!-- <hi>Мара на |
| би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у ч |
| азну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно |
| та, Јово?</p> <p>— Ја мислим, да би ову нашу заклетву требало ма чим било да утврдимо.{S} Знаш, |
| у, па да после ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то |
| који слути несрећу.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ од помисли па страшно дело, које је нам |
| {S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити да је зовем: тетка.</p> <p>Кад чу |
| ти мислиш, да тај исти твој младожења, не може бити исто тако, као и ти, нагнан од својих роди |
| није било те њихове доброте и поштења, не би ти данас овако љутила својом тврдоглавошћу, своје |
| ка је жив — порастао читав момак... па, не било му урока, леп ко нека девојка.</p> <p>— Шта ћем |
| а, кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита Живан.</p> < |
| приповедачко <pb n="4" /> кинђурење е, не бих ли тиме колико толико припомогао, да се онакви ж |
| ени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Жива |
| ну се Петру:</p> <p>— За што ти, Петре, не даш да ми нашега милога покојника извадимо испод дрв |
| имо.{S} Али ако она само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу убијамо:</p> <p>— Остави ти |
| кад је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— А за |
| суза рече Мара — још једаред вас молим, не <pb n="47" /> дајте ме у кућу Миловановића, јер ћу у |
| зати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ што бегени |
| нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се, синко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим што кажеш да с |
| мо младожењу?</p> <p>— Ако се ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи |
| мојих родитеља.</p> <p>— Не могу, Маро, не могу...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— За то, што би то |
| Шта ћу!..{S} Против Бога и родитеља... не ропће се...</p> <p>— Срећан ти пут!{S} Немам те за ш |
| да ми то утврдимо, ако се ти... овај... не би љутила онако, једним пољупцем...</p> <p>Загрлише |
| во рећи, није она баш све момке мрзела; не, чак је и волела једнога, а тај је био Јова Илић из |
| } Али, не могу ти казати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато што би ми се т |
| казати послушност својим родитељима.{S} Не ваља и грехота је родитеља увредити.{S} Али кад они |
| је беху од стида и радости занемили.{S} Не смедоше једно другом у очи погледати, а још мање што |
| с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје није пристао, нити сме пристати; али.. |
| потражимо у средини какав стари грм.{S} Не треба да сечемо ове младе.</p> <p>— Па добро!{S} Пра |
| а.</p> <p>Крстивоје беше као убивен.{S} Не мога више седети и гледати сузе Анђине, већ устаде, |
| або момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и туђег слугу, већ имућна као што смо ми, |
| >— Чудим се, Јово, што тако говориш.{S} Не могу да верујем, да мој баба не би пристао да ме да |
| е, да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не можете утећи!..</p> <p>Убилисте мене, |
| p> <p>— Па добро, бабо, немој ме дати — не морам се ни удавати.</p> <p>— Нећеш, ваљда, остати к |
| убијеш човека!?</p> <pb n="50" /> <p>— Не д’о Бог, бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да |
| кога; свога рођеног родитеља!</p> <p>— Не лажем, бабо, живота ми.{S} Све што ти рекох, казао м |
| али тек да се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо један другом од глади, већ из љу |
| — Вараш се Маро, промуца Јова.</p> <p>— Не варам се, Јово него те молим да ми кажеш, како се зо |
| а за ту ствар, да нас не изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то постарати.{S} Само си |
| да ме тражи од мојих родитеља.</p> <p>— Не могу, Маро, не могу...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— За |
| зимају драге воље и из љубави.</p> <p>— Не, попе, ако бога знаш!</p> <p>— Па добро, шта да чини |
| чи тако здраву и крепку момку.</p> <p>— Не приличи?{S} А за што?</p> <p>— За то, што ти имаш у |
| <p>— Па како ти се она допада?</p> <p>— Не знам каква је радница, каквог је поштења и нарави, а |
| ад човек нема никакве кривице?</p> <p>— Не брини ти зато.{S} Док је наших кеса и овако красних |
| свекрви.</p> <p>— А зашто ти „госпођо“ не дигнеш совру, за којом си крвљала, већ остављаш да т |
| S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо, оно, што срце и пам |
| силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који одем. |
| је Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и не тражим.{S} |
| ецу, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их упропастите — рече Мара за себе.</p> <pb n="54 |
| p>— Молим те, нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Ја |
| од некога другога дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p> |
| о, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу |
| м, да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца!...</p> <pb n="10" /> <p>— Па шта би |
| !...{S} Гледај ти Цвету воденичареву, а не Мару Живанову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| нђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А тако |
| е дамо имућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди |
| риш.{S} Не могу да верујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли д |
| и додаде: да се он веома боји, да Јова не начини какав џочарис, па ће за то морати у цркви пит |
| рени знак, он се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио уговорену сум |
| посла.{S} Мари је било криво, што Јова не поведе с њом разговор.{S} Она није знала да Јова ћут |
| а докле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабри, те полако упита:</p> <p>— Велиш ли ти, Јово |
| оној девојци?!</p> <p>— Детиња заклетва не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, |
| девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказа |
| се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао кући, Јо |
| много волим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учинити велико зло, ако |
| ћете учинити велико зло, ако ме за њега не дате...</p> <p>— Ти си, дете, паметнија од мене, јер |
| наметнутом младожењи казала: да ја њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак молила, да ка |
| .{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем тражити, јер знам добро да ми те неће ни дати, |
| ити под морање да пођем за човека, кога не бегенишем, јер би то била велика греота.</p> <p>— Пр |
| о, ти му кажи и замоли га, да због тога не одузме Јови кирију, и да другог на његово место узим |
| и изгубио уговорену суму.{S} Да до тога не би дошло — њега издаде српљење.{S} Подиже секиру над |
| акињу, која, мислим, није баш таква, да не заслужује да се с њом говори...</p> <p>Јову ове Мари |
| се својој Томки жалио да га пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни |
| и морам признати, да сам био будала, да не кажем луд, што сам је давао у школу, а још већа буда |
| мал’ није ударио, што сам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он до |
| казао да је умро од запалења плућа, да не би казао од прекомерна пића.</p> <p>Сахранили су га |
| ио убиство, и ако они двоје викнуше, да не убија.</p> <p>Пошто је иследник забележио исказе Мар |
| е бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим се з |
| > <p>— Јово, ја сам у књигама читала да не ваља лагати, зато сам мало час и хтела, да ми истину |
| начин школовања.{S} Који богме вели да не ваља ни само државно уређење и да треба укинути држа |
| су везали, него су на њу само пазили да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли у село, иследник је |
| ећим гласом Мара.</p> <p>— Свакојако да не може.{S} Али доктор и власт могу видети говориш ли и |
| Петре сумњаш у моје казивање?{S} Ваљада не мислиш да сам га ја убила.</p> <pb n="87" /> <p>— Ја |
| ш кад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не бих био |
| ?!</p> <p>— Право да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу сам |
| узети посао, који код њега радим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и код других газда, ве |
| емој тако, Анђо!{S} Живота ми мога — ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти ниса |
| га ја убила.</p> <pb n="87" /> <p>— Ја не кажем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо св |
| рекоше везани Јова и Ђура.</p> <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам учинио била ми је дужност.</p> |
| , кад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учинићу оно што ми срце и памет буду налагали |
| још на Видовдан, на вашару казао, да ја не бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег момка М |
| и ми чиме?</p> <p>— Оно... вала... и ја не знам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то, само се снебиваш.{ |
| је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт са док |
| S} Ја, право да ти кажем, другог узрока не знам!...</p> <p>— Кад би ти, Јово, хтео право, ти би |
| е могу одговорити, док се мало с мојима не поразговорим.{S} Ти знаш да је то ред.</p> <p>— Па т |
| кад би ме и волела, твој те баба и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована Илића из Трстен |
| да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодавна не називам бога никоме, и то од онога дана, кад ме је п |
| , па, бога ми, и најимућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девој |
| <p>— Право да ти кажем, Живане, ако она не би хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда п |
| не — летње је време, <pb n="51" /> — па не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље |
| ана на то не пристане, моли је да ништа не казује газда Живану, јер би ми могао одузети посао, |
| а ти је казала?!...{S} То се мене ништа не тиче...{S} Ти чини оно, што ти ја налажем.</p> <p>— |
| итају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — то ће лако свак погодити али су морали ћутати |
| зда слушала, ипак су се бојали, да деца не кажу господин попи, да су их родитељи наморали и да |
| <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш — баш кад би |
| } Ти мене, као јединица тако имућна оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој те б |
| вагда остати у њему.{S} И — Мара другог не може више волети.</p> <p>Мара је ишла погнуте главе |
| <p>— Ја незнам, бабо?</p> <p>— Па, кад не знаш, онда, како можеш казати да га нећеш?!</p> <p>П |
| је дете — паметно каже!{S} Против Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до само добро и поштено! |
| н.{S} Окорелог зликовца ни мајчине сузе не дирају.</p> <p>Јова и Ђура први потрчаше да ваде Крс |
| а — зар — што је била јединица, отац је не хте давати да се даље школује, јер би морала ићи дал |
| аш, такав је адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> <p>— Пристајем.{S} Но, реци м |
| боље.{S} Али, ево белаја.{S} Кристивоје не мисли тако.{S} Бегенисао је једну девојку и вели да |
| ини, као што си и до сад чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћо, то није лака ствар за та |
| своју децу да се узимају с онима, које не воле.{S} Брак, који није из љубави постао доноси нес |
| дитељи удавали своје кћери за оне, које не воле, само за то, што су богати.{S} Па кад тако раде |
| ику тугу, нано, која ми срце притискује не могу сакрити; али ми је жао на тебе, што ниси много |
| у у твоме селу, на те се остале девојке не тичу, нити с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да с |
| о ми хоћемо?</p> <p>— Па тако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви х |
| најнесрећнија девојка на свету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не д |
| дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати.</p> <p>— Али, ако опе |
| о си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p>— Добро, Маро, слушаћу те.{S} Дај ми |
| ему будемо једнаки, те да једно другоме не би имали шта пребацивати.{S} Љуби и грли своју Перун |
| , ја се бојим какве несреће, ако у томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била са |
| док вам ја то имаће донесем, а од мене не треба да тражите рад и послушност, јер ја, нити хоћу |
| велим: каква вајда од тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хтео, ко зна, да ли би |
| не пристане да пође за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ову прилику лако.{S} Шта!?{S} Због њеног т |
| права прилика...{S} А после тога, да се не валим, наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а бог |
| ура морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор поразио, те је з |
| а је с доње стране подупирао кола да се не претуре, али да је то било узалуд — кола су се прету |
| ецо, мора вас питати; зато реците да се не узимате по својој вољи, него да сте нагнани од родит |
| ао за паре и своје рођено дете, онда се не треба ни мало чудити што се и просте сеоске девојке |
| ила влада.{S} Тако то увек бива, кад се не мисли на будућност деце своје, а тако ће увек бивати |
| и Крстивоја, те да на тај начин кад се не може на други — уклонимо препону нашој љубави и срећ |
| .</p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило |
| нице.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викн |
| е није шалила, да ма што говори, док се не пита, и само да на питање одговара.</p> <p>— Дед’ Ја |
| села у нашој лепој домовини, у којем се не би могла чути по која жалосна, али и истинита истори |
| <p>-— Маро, дете, немој тако!{S} Зар се не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер сам |
| се не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу само да |
| ја син имућне куће Миловановића, да те не смем волети што си сиромашна девојка?!</p> <p>— Може |
| p> <p>— Ти си се толико поварошио да те не могу разумети шта ми говориш.{S} Говори ми синко, да |
| <p>— Тиче ми се живота!</p> <p>— Ја те не разумем....</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би |
| а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао.</p> <pb n="16" /> <p>— Све ћу ја то |
| ота мајка!{S} Она је заборавила да дете не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе к |
| а мука и туђи зној.{S} Мени такво имаће не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али |
| би ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казати њено име...{S |
| Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не растужи и који беше потпуно миран.{S} Окорелог злико |
| енишу, па су се постарали, те да попа и не ставља та уобичајена питања.</p> <p>Присутне жене, к |
| о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „С богом!{S} |
| олан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђим женама |
| е за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и не тражим.{S} Оно је отета туђа мука и туђи зној.{S} Ме |
| млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти |
| Немам ја, море, ништа да ти одобравам и не одобравак.{S} Мени је — као оцу — дужност, да те доб |
| ћеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу дов |
| а како сав ознојен и даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна смрт више главе вије.{S} Пос |
| ц поче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим на с |
| ше: хтео је о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „ |
| мало проведе, да види света.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она сиротињ |
| у Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не би ни мог |
| но уговарају за њихову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — т |
| ње и да се оно може слушати само док ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимате из љубави |
| Па кад тако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш |
| ипомогао, да се онакви жалосни догађаји не би више дешавали у нашем народу.</p> <p>Ви, који има |
| ш... како да ти кажем... знам како, али не знам... овај... да ли ћеш ти пристати!?</p> <p>— Гов |
| — Е добро.{S} Онда збогом, г. попо, али не заборави на своју дужност! опет ти велим, а особато |
| /p> <p>— Е, онда, Маро, смејала се, или не, ја <pb n="12" /> ћу ти казати праву истину, па где |
| — Мене нико није ни питао, хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb n="57" /> а |
| ласт могу видети говориш ли истину, или не.</p> <p>— А зашто ти Петре сумњаш у моје казивање?{S |
| ја, од тога нема вајде, јер њу родитељи не дају за голаће, него је, и преко њезине воље, удају |
| јку, а таквих је у нас ређе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина кућа у нашој Посавини, с којом би с |
| Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</ |
| векар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми требале, ја бих ти их мор |
| казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда пристао?! — |
| би, кад знам да боље прилике у Посавини не би ни могао наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно д |
| х поиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је заборавила да |
| мо, коју он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка |
| аде га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш како ми је тешко да ти исповедим оно; што срце |
| нисам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао |
| зар ти мислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су |
| м, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и к |
| ој ваљевској Посавини девојке, која јој не би завидела на њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лиц |
| у.{S} Нека он тражи своју прилику и нек не мисли на Живанову Мару, јер је за живота мога неће д |
| ше.{S} Ми овако морамо чекати овде, док не дође државна власт са доктором, те да види како је ч |
| ио његовога газду, те да их, као сведок не изда.</p> <p>Кад су они упрезали кола и претурали их |
| о, што га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике при свадбеном весељу.</p> <miles |
| } Ја мислим, да својом женидбом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао. |
| да за сад послушамо дете и да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} Може бити да ће јо |
| а јединица, кћи имућног оца, да са мном не смеш говорити?...{S} Немој тако, Јово.{S} Ја знам, д |
| во, хтео право, ти би казао: да са мном не говориш за то, што си се, — можда — већ загледао у н |
| p> <p>— Ја сам се крстио, али се крстом не може сачувати од пуних кеса неваљалих људи.{S} И теб |
| би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, ма |
| било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за ра |
| {S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не долази, но ради у Обреновцу.{S} Тера тамошњим трговц |
| мо, ако му другу коју доведемо, коју он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш ко |
| ељи.{S} Да јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је моли |
| , што ниси много говорила те да ме бабо не наморава да идем за Крстивоја, кога, нано, нити воли |
| г слугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја нећу у |
| ко сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> |
| био удовац.</p> <pb n="75" /> <p>— Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би |
| о удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и |
| ер се ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то и тр |
| Твоја ми нана рече нешто, што ја никако не могу да верујем, јер бих тад држао да си се избезуми |
| што није паметно, а то је: да се никако не удајем него да останем да вас у вашој старости чувам |
| .</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у |
| ња, с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и н |
| и Петар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несре |
| и моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упропашћују срећу и бу |
| , на нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, колико сутра, да Јова |
| неће бити с њим срећна, ако драговољно не пристане да пође за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ов |
| а свима, бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога загледати у момка, који ти је прилика, већ у го |
| сада</p> <p>— Али то је будалаштина, то не може бити!</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда јо |
| и Јова се беше у многоме изменио.{S} То не беше више онај стидљиви Јова, који није смео погледа |
| исам ником поверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, мени је много жао |
| — рече Мара.</p> <pb n="59" /> <p>— То не сме бити — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баб |
| сам био убица и неваљао човек, те за то не знам како би ујдурисали, те да ово убиство изгледа с |
| ли срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа не казује газда Живану, ј |
| о је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одговорити, док се мало с мојима не поразговори |
| не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећној мајци.{S} С тога постави стражу од |
| а, то не може бити!</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда још мање може бити под морање да пођ |
| 23" /> Ја је, нано, много волим, али то не смем казати баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци |
| је већ да те женимо.{S} Али, што ти то не каза нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну де |
| а, бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ што бегенишем Јову и њему се обећала.</p> |
| од куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то хоћете....</p> <p>— Како то ми хоћемо? |
| ашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Ј |
| — Па кад би ти убио своју жену, за што не би убили и Крстивоја, те да на тај начин кад се не м |
| , бабо!</p> <pb n="48" /> <p>— А за што не?{S} Шта вали Мари Живановој?!</p> <p>— Право да ти к |
| Збогом пошла! и буди пажљива, да се што не опази!</p> <p>Па ипак обоје су дрхтали од оваквих ми |
| га несрећнога живота кажем: да ни пошто не натерујте своју децу да се узимају с онима, које не |
| да ваде Крстивоја испод дрва, али Петар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћи ни до са |
| е трчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не можете утећи!..</p> <p>Убилисте мене, убилисте и себ |
| ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то пос |
| То би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти |
| допасти тај исти Крстивоје, кога данас не бегенише.{S} Ја те ово молим само за то, што се боји |
| да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто то?</p> <p> |
| ет велим да добро пазиш, да се они опет не би састајали...{S} Ама, немој је ни корака саму пуст |
| ила да се раставимо, пошто овакав живот не може више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Мо |
| ти, Јово, тако ћутљив?{S} Та ћутљивост не приличи тако здраву и крепку момку.</p> <p>— Не прил |
| о мама пристао да се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Ма |
| и да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{ |
| шу Мару?</p> <p>— Дете је добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво треба Ма |
| , те нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени се чини да |
| стидљивости, већ је мислила да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку другу дево |
| и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но што је твоја кућа.{S} |
| кући.</p> <p>— Али, ако се момак детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја морам слушати дете!{S} Д |
| Изнеше зато свој познати разлог, да их не би узнемиравао у весељу и просуше на господин капета |
| божји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Ја |
| и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више надати.{S} Они су срећни и за нас навек |
| ко, Маро, ако; до века певала — за плач не знала!...</p> <p>— Вала ти, нано, да богда да ти са |
| загледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим!...</p> <p>— То ниј |
| ездушни родитељи и ти им у томе помажеш не вршењем своје дужности онако, како ваља и како си ду |
| реман чекаше већ неколико минута, а још не доби уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јова не |
| ја и пробудио готово цело село, јер још не беше свануло.</p> <pb n="84" /> <p>Комшије су дотрча |
| } Мара и Јова у један глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спусти тешку секиру на чело несрећн |
| и кад си ти замануо, рекли смо ти: <hi>Не!</hi>.{S} Ти си грозан човек!... рече Јова.</p> <p>— |
| иство, а Мара и Јова дивље викали: <hi>„Не“</hi>, дете се толико уплашило, да се у мал’ није ст |
| г дана, по свршеном испиту и прошевини, небаш случајно, састали су се код Марине куме а Анђине |
| уном кућом нашом и Живановом?!</p> <p>— Неби, бабо!</p> <pb n="48" /> <p>— А за што не?{S} Шта |
| , обрва такође смеђих; очију плавих као небо, носа подужег, на крају мало кукастог, уста умерен |
| се свуда и на сваком месту дерао, како неваља овакво уређење општина; како неваљају школе и на |
| ако неваља овакво уређење општина; како неваљају школе и начин школовања.{S} Који богме вели да |
| е крстом не може сачувати од пуних кеса неваљалих људи.{S} И теби, г. попо, крст није сметао, д |
| p>— Ја никад до данас нисам био убица и неваљао човек, те за то не знам како би ујдурисали, те |
| је, нано!</p> <p>Марица климне главом у неверици.</p> <p>— А хоћеш ли казати твојој нани, благо |
| о долазе други, то је Мара била тужна и невесела.{S} Све што је радила — радила је као од беде, |
| драге воље и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и онда, кад су му младенци, по свом договору |
| т, да се овим несрећним женама нађемо у невољи — рече Ђура.</p> <p>— Тако је — додаде Јова.</p> |
| много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђо |
| навраћао онај проклети Завишо уча, кога негде отераше, због тога, што се свуда и на сваком мест |
| алосни, као да им ово није била свадба, него сахрана оних, који су им најмилији.</p> <p>Господи |
| {S} А ја те и сада волим... више можда, него ли пре.</p> <p>— Говориш ли, Јово, истину?</p> <p> |
| ушкарац, није одупро својим родитељима, него је, као мама пристао да се венча с оном, коју не в |
| , и мајка јој Марица, устале су раније, него обично, те да почисте и успреме, да доведу све у с |
| и доктор како је погинуо мој Крстивоје, него ја, која сам очима гледала — рече дрхтећим гласом |
| јде, јер њу родитељи не дају за голаће, него је, и преко њезине воље, удају за ма каква човека, |
| није само обрађивао своје велико имаће, него је још и трговао са храном, стоком и кожама.{S} Ел |
| иш?</p> <p>— Волим те вала, Јово, више, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста в |
| г Јову и Ђуру.</p> <p>Мару нису везали, него су на њу само пазили да не би умакла.</p> <p>Кад с |
| реците да се не узимате по својој вољи, него да сте нагнани од родитеља — рече Јелена.</p> <p>— |
| , јер знам добро да ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши — тражити зета |
| лико заволела, да би пре волела умрети, него да без њега живи — нагнала је, те га једном запита |
| ј.{S} Ја бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га прво курталишем војске.{S} И то с |
| недраго“.</p> <p>— Ја знам да је тако, него....</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Хоћеш ли ти, да с |
| х онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, кога она неће.{S} |
| кући Миловановића, па ма и намргођену, него ли у празној Јове Илића, веселу и насмејану.</p> < |
| вана Ђурића.{S} Ви нисте тражили снаху, него имаће; <pb n="67" /> и сад треба да чекате, док ва |
| а.{S} Боље је да се сада на мене срдиш, него после, у животу.{S} Зато иди и гледај посао.</p> < |
| не нико није ни питао, хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени |
| говорили оно... што није за говор...{S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љути |
| /p> <p>— Код куће га неможемо убити.{S} Него он ће кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш |
| тати!?</p> <p>— Говори само...</p> <p>— Него... знаш... овај... мени је стид, да ти то поменем. |
| Рајковим.</p> <p>— Зваћу га... али, пре него што одем да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да |
| аметно, а то је: да се никако не удајем него да останем да вас у вашој старости чувам и слушам, |
| ромуца Јова.</p> <p>— Не варам се, Јово него те молим да ми кажеш, како се зове та срећна девој |
| ="41" /> Крстивоје, који више воли Анђу него живот свој! — бар тако је мени казао. — Говорио је |
| о је још у свету више волео празну кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш богату Мару. |
| У имућној кући газда Живановој, Мара је негована како се то могу неговати само јединице имућних |
| новој, Мара је негована како се то могу неговати само јединице имућних родитеља.</p> <milestone |
| ми лола више неће привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић своју крваву тековину и своје дете так |
| те за сиромашнога Јову, тако исто Јаков неда сину, да узме сиромашну и честиту Анђу, већ хоће и |
| де проћи да јој се не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — викну га Мара.</p> <p>— Ч |
| у само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељи и ти им у томе помажеш не |
| ругог нећу.</p> <pb n="43" /> <p>— Ама, недам ја тебе, море, за Јову — јеси чула?</p> <p>— Па д |
| — Зато, што те волим, баш и велим да те недам голаћу.{S} Ми хоћемо да те дамо имућну човеку, па |
| — А што не би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Јову, тако исто Јаков неда сину, |
| milestone unit="subSection" /> <p>Седам недеља после Марине свадбе сасвим случајно прошао је Јо |
| rget="#SRP19002_N1" /> за једно две три недеље била би спремна, те за то мислим прошевина да бу |
| де у недељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњеној Марији.</p> <p>— Добро... тако, прија |
| на, те за то мислим прошевина да буде у недељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњеној Ма |
| /> <milestone unit="subSection" /> <p>У недељу, у очи Божићних поклада, била је свадба Анђина.{ |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У недељу, по Митрову-дне, била је Јовина свадба.{S} Он је |
| неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву недељу месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагд |
| а и поштнна кућа Миловановића.</p> <p>— Недо бог, бабо, да ко мисли на брукање наше куће, а још |
| ивот каквим данас живе, бити продужен у недоглед, опет их нагна на мисао да учине злочин.</p> < |
| несрећио сам родитељ, везујући „мило за недраго“.</p> <p>— Ја знам да је тако, него....</p> <p> |
| толико пре, што ми својим несавесним и незаконитим радом убијаш срећу и будућност.</p> <p>— Е, |
| ас троје: њега што спава и волова, који незнају сведочити.{S} Пази нека ти рука буде поуздана; |
| <p>— А шта вали Крстивоју?</p> <p>— Ја незнам, бабо?</p> <p>— Па, кад не знаш, онда, како може |
| асече дрва у онај наш велики забран, па незнам да ли би га могли тамо убити?</p> <p>— То би лак |
| у име божје бити пријатељи?</p> <p>— Па незнам... како ти велиш, Марице?</p> <p>— Ја мислим:{S} |
| мо убити?</p> <p>— То би лако било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би б |
| куће једнаке и с имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и |
| њему.{S} Нека он тражи своју прилику и нек не мисли на Живанову Мару, јер је за живота мога не |
| </p> <pb n="37" /> <p>- Море ваша Мара, нека вам жива, порасла велика девојка.{S} Снажна к’о ка |
| Крстивоје хоће да се жени?</p> <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрадова |
| додаде Живан.</p> <p>Е, кад велите ви, нека буде — заврши Јаков.</p> <milestone unit="subSecti |
| му она и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, б |
| нападнемо и убијемо.</p> <p>— Добро!{S} Нека тако буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура за ту ств |
| ане — рече Јаков.</p> <p>— Па добро!{S} Нека буде, Јакове.</p> <p>— Па кад смо ово овако срећно |
| </p> <p>— Па добро, пријатељ Јакове.{S} Нека буде са срећом; примам пријатељство — рече Живан и |
| а љубав голога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и ј |
| , да те дајем њему и подобнима њему.{S} Нека он тражи своју прилику и нек не мисли на Живанову |
| вала Богу!</p> <p>— А твој Крстивоје — нека је жив — порастао читав момак... па, не било му ур |
| е вредан, леп и поштен младић.</p> <p>— Нека је та њихова доброта и поштење подаље од моје куће |
| ове Илића, веселу и насмејану.</p> <p>— Нека да бог да она увек буде весела и насмејана, па ма |
| колико јој је година, Живане?</p> <p>— Нека је жива, сад је узела осамнаесту...</p> <p>— Е па |
| Па барем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јединче!{S} Проклет био и |
| ко нека буде то од нашег детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац |
| моју кућу велика час.{S} Твој Крстивије нека је жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не б |
| претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш како ми је тешко |
| о другаче.{S} Ви сте тако хтели, тако и нека вам буде.</p> <p>— О тешко нама!{S} Шта дочекасмо |
| волова, који незнају сведочити.{S} Пази нека ти рука буде поуздана; секира је тешка, а ударац т |
| житарских трговаца, јер је с њима имао нека посла.</p> <p>Посао, рад којега је Живан ишао у Бе |
| в момак... па, не било му урока, леп ко нека девојка.</p> <p>— Шта ћемо.{S} Јединац па га пазим |
| ави и волења, мрзе и презиру.{S} Далеко нека буде то од нашег детета.{S} Бог нека сачува нашу М |
| ће готово све, што ти је потребно, само нека буде са срећом да Бог да.</p> </div> <div type="ch |
| /> који би увек погинули за своје дете, некад се тако избезуме, да га и упропасте.{S} Колико ли |
| а у руку и прихватила из његова наручја неке ствари да му олакша.</p> <milestone unit="subSecti |
| ла, пристигла је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разговарати.... |
| к тај, што је Живан отишао у Београд до неких житарских трговаца, јер је с њима имао нека посла |
| ину да ти и кажем.{S} Има <pb n="11" /> неко време, како сам се загледао у једну девојку.{S} Ве |
| мате из љубави и драге воље, или вас је неко наморао и наговорио“.{S} Они су били обадвоје слож |
| у никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> <gap unit="grap |
| непослушност.{S} Спавала је изјутра до неко доба.{S} По устајању, наједе се, па се опет извали |
| р и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине речи: „С б |
| а је опазила, да је председник Петар од некога другога дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би |
| ажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као у некој забуни изусти:</p> <p>— Шта то Маро? —</p> <p>— З |
| ршио венчање....</p> <p>После свадбе на неколико дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, који г |
| али су морали ћутати.{S} Па ипак, Мара неколико пута хтеде прекинути тај разговор и рећи Крист |
| за сада оволико....</p> <p>И просуше се неколико жућака из руку Живанових и Јаковљевих на госпо |
| довољан, већ га је онако мртва изударао неколико пута по свем телу.</p> <p>Док је овај зликовац |
| .{S} Кад је дошао, било се већ искупило неколико комшија, који му у кратко казаше све.{S} Пресе |
| иног разговора с мајком протекло је већ неколико дана, а њезина нана није још казала Живану Мар |
| и зликовац.{S} Пошто спреман чекаше већ неколико минута, а још не доби уговорени знак, он се по |
| и просуше на господин капетанов сточић неколико жућака, као и попи.</p> <p>Капетан је познавао |
| e="chapter" xml:id="SRP19002_C0"> <head>НЕКОЛИКО РЕЧИ НАПРЕД</head> <p>Нема готово ни једног се |
| отишао на Забреж, где је продавао храну неком трговцу из Београда.{S} Еле, Мара је отворила маг |
| у његових осећаја.{S} То у њему разбуди неку чудну милину и неописану радост, да се одмах решио |
| не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку другу девојку из свога села.</p> <p>Мара се такође |
| то, што си се, — можда — већ загледао у неку другу девојку у твоме селу, на те се остале девојк |
| али помисао, да се Јова већ загледао у неку другу девојку — а међу тим, она га је већ толико з |
| девојку за нашу кућу.</p> <p>— Ти велиш неку имућну мирашчику!</p> <p>— Па ја како!?</p> <pb n= |
| ном разговарала.{S} Али, ево белаја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не долази, но ради |
| кад би му газда Живан казао да за њега нема више посла.{S} Мари је било криво, што Јова не пов |
| а.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи не дају за голаће, него је, |
| ану!</p> <p>— Немој кукати, јер од тога нема вајде.{S} Већ води нас, где се то догодило, те да |
| >— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да нема девојке, као што је Анђа Живанина, и да се нећеш д |
| озва их да се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да му се допуст |
| осподину капетану, да је уча говорио да нема ни самога Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак јед |
| ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш уд |
| они сматрају да је сваки онај луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чему је ствар |
| ни?{S} И то ја? — Један сиромашак, који нема иикога; коме је, тако рећи, све имаће <hi>снага, з |
| маш се чега бојати.{S} Овде у овој шуми нема никога, сем пас троје: њега што спава и волова, ко |
| <p>— Колико ја знам, у нашој Трстеници нема девојке која би могла поћи за Крстивоја, па бих ба |
| ође свадба.</p> <p>— Како то, кад човек нема никакве кривице?</p> <p>— Не брини ти зато.{S} Док |
| "> <head>НЕКОЛИКО РЕЧИ НАПРЕД</head> <p>Нема готово ни једног села у нашој лепој домовини, у ко |
| ђер си ми ти право казао, да такви људи немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Тешко де |
| ропће се...</p> <p>— Срећан ти пут!{S} Немам те за што клети, јер ћеш како ми се чини и без мо |
| ву, с њоме и своју задану реч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа да ти одобравам и не одобравак.{S |
| е, Маро, животом својим заклињем, — јер немам у што друго, да сам ти истину и само истину рекао |
| Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака добр |
| е!...</p> <p>— Хајд Ђуро! рече Јова.{S} Немаш се чега бојати.{S} Овде у овој шуми нема никога, |
| синко, ниси моја претпостављена власт и немаш права да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако ни |
| ебале, ја бих ти их морала дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.</p> <p> |
| ове судија и адвоката.</p> <p>Трошио је немилице.{S} Ишао је често у Београд и тамо силан новац |
| страховитог злочина, или у опште каквог немилог догађаја, коме је био узрок несавесни поступак |
| м убијаш срећу и будућност.</p> <p>— Е, немогу ти ја Јово Илићу дати имање Живаново.{S} Ја знам |
| ако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати |
| ја хтео узео је други, а друге девојке немогу.</p> <p>— Ако ме волиш ти мораш узети коју било. |
| ој је опет увек одговарао, да он без ње неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву недељу месеца м |
| ко ћемо Крстивоја?</p> <p>— Код куће га неможемо убити.{S} Него он ће кроз који дан ићи да насе |
| али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад у животу |
| се они опет не би састајали...{S} Ама, немој је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола више |
| ече радосно Мара.</p> <p>-— Маро, дете, немој тако!{S} Зар се не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја |
| зила, па јој рече:</p> <p>— Маро, дете, немој да си тако данас снуждена.{S} Та, ето, доћи ће љу |
| бити задовољна.</p> <p>— За мене, бабо, немој другу тражити, јер ти опет велим, да другу нећу.< |
| паметно.</p> <p>— Ама, чујеш ли, бабо, немој ти њему одобравати, јер ја никако нећу пристати д |
| у — јеси чула?</p> <p>— Па добро, бабо, немој ме дати — не морам се ни удавати.</p> <p>— Нећеш, |
| њоме и пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Против Бога и родитеља. |
| оца, да са мном не смеш говорити?...{S} Немој тако, Јово.{S} Ја знам, да ће томе бити узрок дру |
| у, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па спавај, а ба |
| отроваше памет.</p> <pb n="45" /> <p>— Немој, бабо, да их кунеш, греота је!{S} Они су добри па |
| овори Крстивоје.</p> <pb n="79" /> <p>— Немој, болан, овде, већ да потражимо у средини какав ст |
| пођем?! — То неће бити никада!</p> <p>— Немој заборавити, да ће те родитељи наморати.</p> <p>— |
| <p>— У нашем великом забрану!</p> <p>— Немој кукати, јер од тога нема вајде.{S} Већ води нас, |
| ат, а ја кћи сироте Живане....</p> <p>— Немој тако, Анђо!{S} Живота ми мога — ја не терам шалу. |
| што смо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја нећу удати за другог, осим ак |
| „нашла вила у чем није била“.</p> <p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасл |
| си грозан човек!... рече Јова.</p> <p>— Немој ми, бога ти, ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја |
| ио, што си ми по Вуји послала.</p> <p>— Немој ми ништа говорити! — одману Мара — Чини оно што т |
| се припи уза њ, и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по богу, брате!{S} Даћу ти све што имам, с |
| ло по мало, у животу заволети.</p> <p>— Немој, тако, Јакове, јер и сам знаш многе, који су се т |
| ш да у такве спада и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти то ево сада и доказа |
| — Иди ти, Јово, и гледај своја посла, а немој ме учити, како да вршим своју дужност.</p> <p>— Е |
| је потребно кад пођем Живановој кући, а немој ми ту којешта дробити, као и ово дете — рече Јако |
| р секире далеко је одјекивао по тихој и немој вечери и чињаше се као тајанствени глас с онога с |
| у, брате!{S} Даћу ти све што имам, само немој Јову убити!...</p> <p>Марина вриска трже Јову из |
| ах?</p> <gap unit="graphic" /> <!-- <hi>Немој тако, Анђо; живота ми мога — стр. 21</hi> --> <pb |
| и, јер нам је то дете мало час казало: „Немој, бабо, ти тражити другу, јер се ја с другом нећу |
| х.{S} Еле, све су ово били знаци њезина необична здравља.</p> <p>Као јединица имућних родитеља, |
| ојим колима на Забреж.</p> <p>И Јова је необично леп младић. — Тада му је било 24 године.{S} У |
| <p>Мара се демонски смешила.{S} Очи јој необично севаху и чисто говораху оно, што се у њеној гл |
| , пошто је иследна власт прибавила масу необоривих доказа, који су довољни и без њиховог призна |
| срео, дуг пољубац.{S} То беше тренутак неописане радости.{S} Два се срца сродише, да доцније о |
| дошао Јова да проси Мару — она би била неописано радосна и весела, али, како долазе други, то |
| } То у њему разбуди неку чудну милину и неописану радост, да се одмах решио да јој каже — — све |
| своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Марице, непажљива жена.{S} Како си могла дете пустити само с он |
| послушности, донела је највећу леност и непослушност.{S} Спавала је изјутра до неко доба.{S} По |
| месец ипо дана, јер је и бог исто тако неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада волим... више |
| у писмен и знам се жалити противу твоје неправилне радње, у толико пре, што ми својим несавесни |
| тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике при свадбеном весељу.</p> <milestone unit="su |
| — А шта ти ја радим?</p> <p>— Ти, дете, нерадиш ништа, као да ово није твоја кућа?</p> <p>— Па |
| >— Вала богу! — одговори му Мара, веома нерасположена због тешких мисли из којих ју је Јовин гл |
| >На свадби својој, Мара је била тужна и нерасположена, а на Јовиној веома весела и расположена. |
| руго узети.{S} Али кад га је Мара онако нерасположено поздравила — њега, као да је гром ударио. |
| вог немилог догађаја, коме је био узрок несавесни поступак родитеља при женидби и удадби своје |
| илне радње, у толико пре, што ми својим несавесним и незаконитим радом убијаш срећу и будућност |
| ави везаног брака.{S} Последица, дакле, несавесног поступка једних несрећних родитеља, који су, |
| м у забрану; слушче са дрвета гледа цео несретни призор.{S} стр. 80.</hi> --><pb n="81" /> овај |
| и то, бар ћу се онда курталисати овога несретнога живота.</p> <p>Овакав говор водио се чешће и |
| њиховим родитељима.{S} Ето вам примера: несрећа, која је задесила кућу Јована Миловановића и Жи |
| о је, да буде сведок, ако се деси каква несрећа.</p> <p>Мара је у колима целим путем ћеретала, |
| часмо да видимо шта је, па кад се таква несрећа десила, онда нам је хришћанска дужност, да се о |
| и отворенији, јер га на то научи тешка несрећа и страховита помисао, да ће му отети Мару, коју |
| зоре тринајестога Маја. — Несрећни дан, несрећан датум за још несрећнију кућу Миловановића. — П |
| >— Ја знам, да ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са мн |
| како ми се чини и без моје клетве бити несрећан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| сада остало пусто.{S} Чувајте од овакве несреће свој дом и своју децу...</p> <p>Страховити пуца |
| стекао...</p> <p>Томка се бојала какве несреће, па је зато била на страни детета — свога једин |
| извршило.</p> <p>Томка се бојала какве несреће, јер јој је Марино понашање у последње време ве |
| И право да ти кажем, ја се бојим какве несреће, ако у томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам |
| во молим само за то, што се бојим какве несреће, која може произаћи из брака, на силу везанога. |
| тар.</p> <p>— Тешко мени!{S} Мало ми је несреће, што сам изгубила мужа, већ ево сад хоће Петар |
| РАК БЕЗ ЉУБАВИ</l> <l>КОЛЕВКА ЈЕ ДОМАћЕ НЕСРЕЋЕ...“</l> </quote> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ АНТОНИЈА П. |
| е су дотрчале и кад су чули за шта кука несрећна мајка, одмах јавише општинској власти.</p> <p> |
| а изгледала, јер је сваком била позната несрећна свадба и удадба Марина.</p> <p>У колико је сва |
| ријатељи, само што ћу ја до века остати несрећна.</p> <p>Крстивоје беше као убивен.{S} Не мога |
| о што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој бабо је имућан и ј |
| у кућу Миловановића, јер ћу у њој бити несрећна!...</p> <p>— Волим ја, кћери — рече Живан — да |
| о Мару.{S} Свак је жалио Мару због њене несрећне удаје јер је она била добра девојка, коју су у |
| се страховити врисак, који срце параше несрећне мајке.{S} Марин јаук, није потицао са срца, за |
| ао да беше казна Божја, којом је казнио несрећне родитеље.{S} Бог је изнео страшне последице бе |
| ваздух румене зоре тринајестога Маја. — Несрећни дан, несрећан датум за још несрећнију кућу Мил |
| сретни, а и доста је што смо нас, двоје несрећни — рече Мара.</p> <p>— Мара има право — рече Кр |
| уго полазе, или по чијем нагону.{S} Ови несрећни родитељи, и поред свега, што су их деца вазда |
| ро.{S} Они су заиста срећни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити срећни?...</p |
| . — Несрећни дан, несрећан датум за још несрећнију кућу Миловановића. — Па ипак то као да беше |
| Већ води нас, где се то догодило, те да несрећника донесемо.</p> <p>Док се Петар с Маром разгов |
| а нам је хришћанска дужност, да се овим несрећним женама нађемо у невољи — рече Ђура.</p> <p>— |
| о се почело ово догађати са ово четворо несрећних младих, и Јова се беше у многоме изменио.{S} |
| дица, дакле, несавесног поступка једних несрећних родитеља, који су, из проклете грамзивости за |
| мужа?!{S} Воже, видиш ли шта се са мном несрећницом ради?! — рече Мара у самртничком страху.</p |
| био тако имућан, он се ипак сматрао за несрећног човека, јер му је његова добра Марица, тек у |
| , те да Мара после каже, да је сам због несрећног случаја погинуо.</p> <p>— Ја никад до данас н |
| а Ђура већ спусти тешку секиру на чело несрећног човека.{S} Од овога сараховитог ударца, Крсти |
| За тили часак дрва с колима притисла су несрећног Крстивоја...</p> <p>— Сад ја и ти Јово — рече |
| вама, желим да на последњем часу свога несрећнога живота кажем: да ни пошто не натерујте своју |
| ајте и вас двојица да нам помогнете, да несрећнога Кристивоја извучемо испод дрвета — рече лука |
| че спусти низ грм, па брзо отрча и јави несрећној мајци страшну и грозну смрт њезина јединца.{S |
| маћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећној мајци.{S} С тога постави стражу од десет снаж |
| љен; ништа му се није милило.{S} У тако несрећном животу, пролазили су дани и месеци.{S} Мара с |
| трезнио.{S} Као да се сам бог светио за несрећу јадне деце.</p> <p>Једнога дана ишао је пријате |
| ино и Крстивојево, јер оно свима доноси несрећу.</p> <p>— Ви сте, децо, сви четворо мени изјави |
| Брак, који није из љубави постао доноси несрећу и младенцима и њиховим родитељима.{S} Ето вам п |
| анствени глас с онога света, који слути несрећу.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ од помисли |
| <p>Свакога је заболело срце видећи ову несрећу, видећи овако осакаћена човека, који је до мало |
| р си ти већ младожења?</p> <p>— На моју несрећу тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да девојци |
| lestone unit="subSection" /> <p>Мара је нестрпљиво чекала Јову, да му каже шта је са својом нан |
| p>Пролазећи кроз вашар, Јаков је пазио, неће ли где спазити Живана с његовима.{S} Кад је пролаз |
| ти на коцку свој положај, и...</p> <p>— Неће бити маленкост.{S} Два пута ти је, као на испиту, |
| на Живанову Мару, јер је за живота мога неће добити... — одговори љутито Живан.</p> <p>— Али ба |
| овала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће добро понети летина, те и заборавих да имамо сина |
| бегенише, јер се <pb n="42" /> бојим да неће бити с њим срећна, ако драговољно не пристане да п |
| } Нисам могла ни слутити, да се он вама неће допасти — само зато, што је сиромах?</p> <gap unit |
| мојој нани и да ме траже; моја их нана неће одбити.</p> <p>— Ти онда пристајеш?</p> <p>— Прист |
| а је на силу удајемо за онога, кога она неће.{S} Тешко оној кући, мој Живане, у којој се муж и |
| да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцније допасти тај ист |
| ни досад љутила, нити те је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно дете!</p> <p> |
| већ да су вас родитељи нагнали, те попа неће смети да вас венча — рече Јова.</p> <p>— Тако је.{ |
| о узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и ви мене |
| молила, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај исти тво |
| сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p>— А где сте се море, ви то к |
| е смем тражити, јер знам добро да ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши |
| ака саму пустити.{S} А она ми лола више неће привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић своју крваву |
| И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.</p> <p>— Кажите родит |
| и Јову од срца, и да никад добром вољом неће поћи за другог.{S} Па после — она је паметна девој |
| .</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти, ј |
| о без његова знања, с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло |
| > <p>— Зар ја за другог да пођем?! — То неће бити никада!</p> <p>— Немој заборавити, да ће те р |
| аше сви.</p> <p>— Јест, тако је, али то неће да разуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков, већ х |
| p> <p>— Збогом, Јелена!{S} Хвала ти.{S} Нећемо ником казати — рекоше сви четворо.</p> <mileston |
| p>— За то што ја тако хоћу.</p> <p>— Ми нећемо — одговорише Јова и Ђура и пођоше.</p> <p>— Мило |
| га нешто пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо дати голаћима у нашим кућама?</p> <p>— Па тако ј |
| се опријатељимо.{S} Ни за чију љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање за љубав голога Јов |
| деца после прве ноћи заволети, те се ми нећемо огрешити, што их силом венчавамо!</p> <p>Овако п |
| , господин попи на венчању, у цркви, да нећете једно друго, већ да су вас родитељи нагнали, те |
| рстивоје.</p> <p>— Кажите родитељима да нећете једно друго и да се волите с другим.</p> <p>— Ми |
| Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>Мара |
| и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док власт државна |
| је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се, господине попо, на нас потужити.{S} А Јове се |
| илога покојника извадимо испод дрва?{S} Нећеш ваљада да овде иструне.{S} Ми треба да га носимо |
| дати — не морам се ни удавати.</p> <p>— Нећеш, ваљда, остати код куће да седе плетеш?!</p> <p>— |
| ћу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да |
| не знаш, онда, како можеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу зато, |
| о, благо нани?</p> <p>— Обећај ми да ме нећеш карати!</p> <p>— А што бих те карала, благо мени? |
| > <p>— Знаш, нано....{S} Рекла си да ме нећеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поодавно сам |
| /p> <p>— Па ти си ми, нано, рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се, синко, не љутим, што си |
| ојке, као што је Анђа Живанина, и да се нећеш другом женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и |
| Анђо!... ја бих ти казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крстивоје.</p> <p>— Са мном ти је с |
| ка’ свога Крстивоја.{S} У њиховој кући нећеш ничега пожелети — имаћеш свега доста...</p> <p>— |
| да вршиш своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити противу |
| и.</p> <p>— Јово, мени је много жао што нећеш да ми кажеш име те девојке?...</p> <p>Јову подиђо |
| била велика љубав према мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодав |
| нио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнна кућа Милованови |
| ?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — већ што бегенишем Јову и њему |
| а се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, али он опет зато може доћи да |
| и је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p> < |
| ече Живан.</p> <p>— Па ја сам казала да нећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам ли море, ја те |
| гнаш да пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту никакву сило употребљавати, већ имам да ти каже |
| о и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — рече |
| оже више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морамо наш <pb n="77" /> живот од данас другач |
| ....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме вол |
| младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју било.{S} Морам тражити прилику.</p> <p>— Тако |
| се ни до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| , бабо, да сам њега бегенисала и другог нећу.</p> <pb n="43" /> <p>— Ама, недам ја тебе, море, |
| Ја те, Маро, толико волим, да без тебе нећу моћи живети.</p> <p>— Остајеш ли чврсто при својој |
| својом искреном љубављу заклињем, да се нећу другом оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти се, Јов |
| p> <p>— Ти, Маро, тераш спрдњу... ја се нећу никад женити.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да ћеш |
| ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — рече одважно Крстивоје.</p> <p>— Оно ја з |
| /> <p>— Ти знаш много да причаш, зато и нећу с тобом више о томе говорити, нити ћу њега за то п |
| ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати.</p> <p>— Али, ако опет зато мораш |
| о, ти тражити другу, јер се ја с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудна жена!{S} Ама |
| немој ти њему одобравати, јер ја никако нећу пристати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не |
| е раван њему у свему.</p> <p>— Ја на то нећу пристати...!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће те он |
| гу тражити, јер ти опет велим, да другу нећу.</p> <p>Пошто Крстивоје ово рече, оде напоље <pb n |
| иде, ја бих је... убио! — изусти Јова и нехотице.</p> <p>— Шта?!{S} Ти би је убио! — рече Мара |
| у Марину и Јовину лако се могло опазити нечиста савест.{S} Они су се јако уплашили, а нарочито |
| ако?</p> <p>— Два човека, или боље рећи нечовека, који су отимајући сиротињску муку — стекли ве |
| чију кућу отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој ле |
| ијом Јовом, па се и наше дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо дати голаћи |
| ти кажем и да те као своју милу нану за нешто замолим — рече Крстивоје.</p> <p>— А шта то, благ |
| <p>Живана је отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па није ни видела, кад је Крсти |
| у.</p> <p>— Еј, тетка Живана! — тако је нешто сад зовну Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из |
| једном запита:</p> <p>— Јово, ја бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?...</p> <p>Јову об |
| Маро, дете моје.{S} Твоја ми нана рече нешто, што ја никако не могу да верујем, јер бих тад др |
| и, пре него што одем да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као своју милу нану за нешто |
| очео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крстивоје.</p> <p>— С |
| S} Ја знам, да ће томе бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца!...</p> <pb n="10" /> <p>— П |
| гим обећали. <pb n="66" /> Попа је само нешто мрмљао, што нико па ни он сам није разумевао и на |
| м Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да имају нешто посла код капетана и морају ићи.</p> <p>— Овде је |
| во казао, да такви људи немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Тешко деци таквих родите |
| не бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег момка Мари, од твог Крстивоја.{S} Али, знаш, ч |
| у се џапали и претили Петру, што их је, ни криве ни дужне, осрамотио.</p> <p>— Сад ћете чути је |
| да такви људи немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Тешко деци таквих родитеља!...</p |
| ад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби до сад нисам казивао овако што, као што ћу с |
| ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као шт |
| о Живан пристане да се опријатељимо.{S} Ни за чију љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање |
| детета!{S} Па барем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јединче!{S} Пр |
| им.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти се, дијете.</p> <p>— А што, |
| ову Мару, то исто казати: „Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Младеж је таква: види Мару — заборави |
| ли ако она само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу убијамо:</p> <p>— Остави ти то мени. |
| е и своје рођено дете, онда се не треба ни мало чудити што се и просте сеоске девојке отимају д |
| часу свога несрећнога живота кажем: да ни пошто не натерујте своју децу да се узимају с онима, |
| да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда пристао?! — рече А |
| пута су били у колу заједно, али никада ни за један тренут, није се једно другом допадало.{S} О |
| угом допадало.{S} Они на то нису никада ни помишљали.</p> <p>Крстивоје волео је Анђу, а за друг |
| и вредна момка за зета.{S} Нисам могла ни слутити, да се он вама неће допасти — само зато, што |
| коловања.{S} Који богме вели да не ваља ни само државно уређење и да треба укинути државни саве |
| ину капетану, да је уча говорио да нема ни самога Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак један, д |
| у срушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упропашћују ср |
| Попа је само нешто мрмљао, што нико па ни он сам није разумевао и на тај начин свршио венчање. |
| али ево белаја, није хтео господин попа ни да нас пита — одговорише Мара и Крстивије. —</p> <p> |
| а Крстивоје, опет, није јој никад ништа ни заповедао.{S} Никада се они нису загрлили, а још мањ |
| еше потпуно миран.{S} Окорелог зликовца ни мајчине сузе не дирају.</p> <p>Јова и Ђура први потр |
| оје је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буари.{S} Наравно, господин капетан је |
| а бабе и свекра уапсила, те сам ни крив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако |
| ли и претили Петру, што их је, ни криве ни дужне, осрамотио.</p> <p>— Сад ћете чути јесте ли кр |
| примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећној мајци.{S} С тога постави стражу од десет с |
| пет не би састајали...{S} Ама, немој је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола више неће прив |
| ега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а по врх свега т |
| ј нани с тобом!{S} На тебе се нана није ни досад љутила, нити те је карала — па неће ни сад.{S} |
| Анђа је нешто у кући пословала, па није ни видела, кад је Крстивоје ушао у авлију.</p> <p>— Еј, |
| волео је Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први |
| ше.{S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од запалења плућ |
| слушати, јер ми и иначе живот више није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти си срећнији од мене.{S} А |
| ним из главе.{S} Њих у мојој глави није ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жен |
| пка — пропио се да се скоро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам бог светио за несрећу јадн |
| иследне власти, а Ђура већ никако није ни признавао.{S} Но ово им одрицање није ништа вајдило, |
| на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико није ни питао, хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и |
| али.{S} Али ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина самога испита.{S} Ово, г |
| злози, које је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буари.{S} Наравно, господин кап |
| етани па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p> < |
| ине попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, колико сутра, |
| обро, бабо, немој ме дати — не морам се ни удавати.</p> <p>— Нећеш, ваљда, остати код куће да с |
| о није твоја кућа?</p> <p>— Па ви нисте ни тражили снаху, која ће да ради и да воли вашу кућу:{ |
| сад љутила, нити те је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно дете!</p> <p>— Ја |
| м тражити, јер знам добро да ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши — тра |
| сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.</p> <p>— Кажите родитељима |
| д знам да боље прилике у Посавини не би ни могао наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, п |
| људи немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Тешко деци таквих родитеља!...</p> <milesto |
| е, да ти ниси гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да се учини обичај....</p> <p>— Не д’ |
| јци?!</p> <p>— Детиња заклетва не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се д |
| ти сада срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, д |
| <p>— Ја знам, да ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са |
| <p>— Па добро, Јово, зар се ти још ниси ни у једну девојку загледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} Е, б |
| стидљиви Јова, који није смео погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше сада <pb n=" |
| .{S} Забрани, да се нико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећној мајци.{S} |
| ка љубав према мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодавна не нази |
| еса твога бабе и свекра уапсила, те сам ни крив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог и |
| аро, те паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји послала.</p> <p>— Не |
| ала као честита момка, па се зато нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да тов |
| сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја |
| ОЛИКО РЕЧИ НАПРЕД</head> <p>Нема готово ни једног села у нашој лепој домовини, у којем се не би |
| сом врло тихо певуцаше: „Еј! није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго....“ |
| Мара на прозору пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.{S} |
| оверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, мени је много жао што нећеш д |
| вно због имаћа).{S} Али Јаков није хтео ни да чује за то.</p> <p>— Гледај ти, Томка, те ми спре |
| често пуштала из кола, или није никако ни играла.</p> <p>Оно, право рећи, није она баш све мом |
| ј мој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, ствара |
| ичког са Јаковом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у каквом полу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја г |
| ихо певуцаше: „Еј! није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго....“ Ма колико |
| озору пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.{S} Стр.{S}27. |
| поседи; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, чини ми |
| ми ти право казао, да такви људи немају ни бога, ни вере, ни љубави ни душе.{S} Тешко деци такв |
| до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19002 |
| , завршио је говор Јовин и он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p> <p>То се исто д |
| ли их, слушче се хитро, као маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави несрећној мајци страшну и |
| {S} И то на овај начин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља мекана, па ваља упрегнути волове у к |
| својим гласом врло тихо певуцаше: „Еј! није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу |
| да то кажемо на испиту, али ево белаја, није хтео господин попа ни да нас пита — одговорише Мар |
| Миловановић са својима.{S} Он, истина, није имао бозна шта да вашари, али је знао, да ће тамо |
| за своје јединче.</p> <p>— А зар, море, није оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, да га о |
| до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а по врх св |
| како ни играла.</p> <p>Оно, право рећи, није она баш све момке мрзела; не, чак је и волела једн |
| > <!-- <hi>Мара на прозору пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу |
| е параше несрећне мајке.{S} Марин јаук, није потицао са срца, за то је дречао и био страшно дос |
| девојку, скоро вршњакињу, која, мислим, није баш таква, да не заслужује да се с њом говори...</ |
| — дуплим интересом.</p> <p>Газда Живан, није само обрађивао своје велико имаће, него је још и т |
| га, Бога ми!</p> <p>Живан намршти чело, није могао веровати.{S} Зато викну Мару да дође.{S} Хте |
| свекрва заповедили, а Крстивоје, опет, није јој никад ништа ни заповедао.{S} Никада се они нис |
| заједно, али никада ни за један тренут, није се једно другом допадало.{S} Они на то нису никада |
| ису жалили за то, што се, као мушкарац, није одупро својим родитељима, него је, као мама приста |
| ријеш од твоје нане... а?</p> <p>— А... није, нано!</p> <p>Марица климне главом у неверици.</p> |
| оћеш за инат да говориш!</p> <p>— Оно.. није душу грешити!{S} Анђа је истина лепа, здрава, вред |
| а тамошњим трговцима жито на Забреж.{S} Није никако могла да му поручи да дође.{S} Зато је мора |
| ба паметно и лепо да се разговоримо.{S} Није ти по вољи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од |
| кућу — па то ти је.{S} Ономад ме, мал’ није ударио, што сам му казала, да не би погрешили, баш |
| , дете се толико уплашило, да се у мал’ није стропоштало с дрвета, те би овај зликовац и њега и |
| је био стидљив и то у толикој мери, да није имао смелости да започне ма какав говор с Маром, к |
| рави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као што ј |
| та и поштење подаље од моје куће!{S} Да није било те њихове доброте и поштења, не би ти данас о |
| ко?</p> <p>— Ја, бабо!</p> <p>— Биће да није тако?</p> <p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се заклела |
| реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крс |
| квог женског посла није било, кога Анђа није с особитом вредноћом и вештином свршавала.</p> <p> |
| о самом злочину.{S} Никада ништа радила није.{S} Ишла је куда је хтела.{S} Као луда лутала је п |
| рукотворима.{S} Никаквог женског посла није било, кога Анђа није с особитом вредноћом и вештин |
| , кад дође да товари жито, газда Живана није било код куће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где |
| кло је већ неколико дана, а њезина нана није још казала Живану Марину жељу.{S} Томе је био узро |
| твојој нани с тобом!{S} На тебе се нана није ни досад љутила, нити те је карала — па неће ни са |
| види Мару, пошто јо већ толико времена није виђао.{S} Управо од онога дана, када су се договор |
| Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје истина није хтео да иде, али кад му је Мара казала:</p> <pb n= |
| а у своје свечано и богато руво.{S} Она није могла њиме ублажити велику тугу и бог, који јој ср |
| о Јова не поведе с њом разговор.{S} Она није знала да Јова ћути због стидљивости, већ је мислил |
| бабо, ја не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пристати, да ми |
| е много марила.{S} Њој та момачка пажња није била у вољи, па за то се често пуштала из кола, ил |
| у, а Анђа је нешто у кући пословала, па није ни видела, кад је Крстивоје ушао у авлију.</p> <p> |
| е дао да учи више школе; јединац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућн |
| n" /> <p>Ниједну од својих врлина, Мара није донела у кућу Јакова Миловановића.{S} Место вредно |
| ојег доласка у кући Миловановића, ништа није урадила, што би јој свекар и свекрва заповедили, а |
| га тиче у свему лажни и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад иследник прибележи и Ђурин исказ, |
| е никад заповедао, тако јој никад ништа није забрањивао.{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му |
| радила је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} То је њена мајка опазила, па јој рече:< |
| рстивоје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} Мара је имала нам |
| пушта својој жени.{S} Ну он на то ништа није одговарао.{S} Као год што јој није никад заповедао |
| дала (наравно због имаћа).{S} Али Јаков није хтео ни да чује за то.</p> <p>— Гледај ти, Томка, |
| ла са свекром и свекрвом.{S} Мара никад није с укућанима села да руча или да вечера.{S} Све је |
| Слабо је коју игру пропустила, а да је није играла.{S} Ово Марино расположење и ова веселост, |
| да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје није пристао, нити сме пристати; али... ако опет приста |
| ивоје волео је Анђу, а за друге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет |
| ије ни признавао.{S} Но ово им одрицање није ништа вајдило, пошто је иследна власт прибавила ма |
| њу вечере, Марица је казала Мари, да се није шалила, да ма што говори, док се не пита, и само д |
| вим у толикој мери био изненађен, да се није могао разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава |
| данове проводила по кућама, о којима се није најбоље говорило.{S} Због оваквог њеног живота, по |
| } Он је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У тако несрећном животу, пролазили су д |
| итељи наморати да пође за Крстивоја, те није одмах опазила да јој је Јова, који је такође дошао |
| твој кревет растурим, пошто ти у будуће није потребан, јер нам је доста један....</p> <p>После |
| ли ипак као да ово пријатно, бајно вече није створено за уживање већ за страшан злочин.{S} Као |
| ећ толико дана, параше.{S} Она сад више није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу је |
| да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од запалења |
| те послушати, јер ми и иначе живот више није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти си срећнији од мене. |
| а тиме.</p> <p>— Па да видиш, Живане, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну и |
| оме селу, па чак и у околини.{S} Зато и није никакво чудо, што око ње облетаху скоро сви момци |
| ли гоним из главе.{S} Њих у мојој глави није ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да м |
| о не беше више онај стидљиви Јова, који није смео погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{ |
| ју с онима, које не воле.{S} Брак, који није из љубави постао доноси несрећу и младенцима и њих |
| њем тренутку одустали од те намере, али није хтео да одустане Ђура, већ је извршио убиство, и а |
| тивоје се поодавно загледао у Анђу, али није никако имао згодну прилику да јој то каже.{S} На с |
| па за то се често пуштала из кола, или није никако ни играла.</p> <p>Оно, право рећи, није она |
| Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранити да је зо |
| риповетци испричан.</p> <p>Догађај овај није измишљен.{S} Он је истинит.{S} Па имајући на уму ч |
| ишта није одговарао.{S} Као год што јој није никад заповедао, тако јој никад ништа није забрањи |
| ече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђура.</p> <p>— Ја сам о |
| амо нешто мрмљао, што нико па ни он сам није разумевао и на тај начин свршио венчање....</p> <p |
| ер би се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p> <p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа |
| арино расположење и ова веселост, ником није чудновата изгледала, јер је сваком била позната не |
| p>— Ти, дете, нерадиш ништа, као да ово није твоја кућа?</p> <p>— Па ви нисте ни тражили снаху, |
| адосни — тужни и жалосни, као да им ово није била свадба, него сахрана оних, који су им најмили |
| поступка — пропио се да се скоро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам бог светио за несрећу |
| е код иследне власти, а Ђура већ никако није ни признавао.{S} Но ово им одрицање није ништа вај |
| јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико није ни питао, хоћу ли, или не; него бабо ради како он |
| S} Он је то мени казао на само, те нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш ништа.{S} Право |
| /> <p>Ови злочинци држали су да их нико није гледао кад су извршили овај грозни злочин.{S} Али |
| чања!</p> <p>— У колико се ја сећам, то није истина, што ти велиш Јово!</p> <pb n="63" /> <p>— |
| твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћо, то није лака ствар за такву маленкост метати на коцку свој |
| о на то да ти одговорим!...</p> <p>— То није тешко: ја тражим да ми кажеш истину!</p> <p>Јова п |
| ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тоб |
| се момци око њих јагме, али Мара на то није много марила.{S} Њој та момачка пажња није била у |
| је мила нана Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не мож |
| а пристајем да вас слушам и за оно, што није паметно, а то је: да се никако не удајем него да о |
| оних, Анђо, који би говорили оно... што није за говор...{S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи |
| је наредио своме писару да изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — госп |
| ли Крстивоја — рече Петар.</p> <p>Петар није имао потребе да своју наредбу понавља, јер су на п |
| ао на истом месту скоро до сванућа, јер није могао устати од тешка пића.</p> <p>Кад је у сванућ |
| изнесе столицу да Крстивоје седне, јер није хтела да га у кућу зове, кад јој ту није била нана |
| еваљалих људи.{S} И теби, г. попо, крст није сметао, да будеш саучесник у убиству троје добре и |
| а на месту мртав.{S} Али овоме крволоку није <gap unit="graphic" /><!-- <hi>Извршење злочина, н |
| н попа је одржао своју реч и на венчању није питао младенце, да ли се узимају с драге воље и из |
| едела за ручком и вечером и своју совру није никада дизала и просуте мрве чистила.{S} Све је то |
| ије хтела да га у кућу зове, кад јој ту није била нана.</p> <pb n="56" /> <p>— А где је тетка Ж |
| била вредна.{S} И ако се никаквом госту није надала, по своме обичају, устала је рано, те је по |
| Учио је само основну школу, јер му отац није дао да учи више школе; јединац је, па није рад био |
| дочекасмо под старост!</p> <p>— То још није ништа!{S} Ви сте заслужили још горе, па се горем и |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ниједну од својих врлина, Мара није донела у кућу Јаков |
| апазила да Мара воли Јову од срца, и да никад добром вољом неће поћи за другог.{S} Па после — о |
| несрећног случаја погинуо.</p> <p>— Ја никад до данас нисам био убица и неваљао човек, те за т |
| је, Живане!{S} Ја против реда и обичаја никад нисам био.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да |
| оступала са свекром и свекрвом.{S} Мара никад није с укућанима села да руча или да вечера.{S} С |
| пет увек одговарао, да он без ње неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву недељу месеца маја нађ |
| није одговарао.{S} Као год што јој није никад заповедао, тако јој никад ништа није забрањивао.{ |
| заповедили, а Крстивоје, опет, није јој никад ништа ни заповедао.{S} Никада се они нису загрлил |
| што јој није никад заповедао, тако јој никад ништа није забрањивао.{S} Он је и сам био изгубље |
| >— Ти, Маро, тераш спрдњу... ја се нећу никад женити.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да ћеш ме п |
| , није јој никад ништа ни заповедао.{S} Никада се они нису загрлили, а још мање пољубили.</p> < |
| да спопада мисао и о самом злочину.{S} Никада ништа радила није.{S} Ишла је куда је хтела.{S} |
| за ручком и вечером и своју совру није никада дизала и просуте мрве чистила.{S} Све је то она |
| и више пута су били у колу заједно, али никада ни за један тренут, није се једно другом допадал |
| ја за другог да пођем?! — То неће бити никада!</p> <p>— Немој заборавити, да ће те родитељи на |
| едно другом допадало.{S} Они на то нису никада ни помишљали.</p> <p>Крстивоје волео је Анђу, а |
| ој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати.</p> <p>— Али, ако опет зато мораш за др |
| S} Али, ево белаја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не долази, но ради у Обреновцу.{S} Т |
| вадба.</p> <p>— Како то, кад човек нема никакве кривице?</p> <p>— Не брини ти зато.{S} Док је н |
| елу, па чак и у околини.{S} Зато и није никакво чудо, што око ње облетаху скоро сви момци из ок |
| добри паметни и поштени људи и нису ми никакво зло учинили.{S} Господин уча учио ме је да ради |
| украшена лепим Анђиним рукотворима.{S} Никаквог женског посла није било, кога Анђа није с особ |
| и савети Живанови и Маричини нису имали никаквога утицаја на Мару.{S} И мржња је све више обузи |
| Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту није надала, по своме обичају, устала је |
| пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту никакву сило употребљавати, већ имам да ти кажем да пођ |
| им кућама?</p> <p>— Па тако је, Јакове, никако другаче.</p> <p>— А, шта ти велиш, снаша Марице? |
| је.{S} Твоја ми нана рече нешто, што ја никако не могу да верујем, јер бих тад држао да си се и |
| бабо, немој ти њему одобравати, јер ја никако нећу пристати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја |
| ошњим трговцима жито на Забреж.{S} Није никако могла да му поручи да дође.{S} Зато је морала че |
| е се поодавно загледао у Анђу, али није никако имао згодну прилику да јој то каже.{S} На свадби |
| а то се често пуштала из кола, или није никако ни играла.</p> <p>Оно, право рећи, није она баш |
| а оно, што није паметно, а то је: да се никако не удајем него да останем да вас у вашој старост |
| баш тако, Маро?</p> <p>— Тако,!...{S} И никако другаче.{S} Ви сте тако хтели, тако и нека вам б |
| њезина поступка — пропио се да се скоро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам бог светио за |
| признање код иследне власти, а Ђура већ никако није ни признавао.{S} Но ово им одрицање није ни |
| девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она |
| — паметно каже!{S} Против Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до само добро и поштено! — рече |
| сузе јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико није ни питао, хоћу ли, или не; него бабо ради как |
| а, али Петар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни |
| або!{S} Он је то мени казао на само, те нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш ништа.{S} П |
| ="66" /> Попа је само нешто мрмљао, што нико па ни он сам није разумевао и на тај начин свршио |
| ion" /> <p>Ови злочинци држали су да их нико није гледао кад су извршили овај грозни злочин.{S} |
| да се уда за голог Јову Илића — или за никога...{S} Пректрсти се, жено, бога ти!</p> <p>— Прав |
| е чега бојати.{S} Овде у овој шуми нема никога, сем пас троје: њега што спава и волова, који не |
| оше.</p> <p>— Миловане, Петре, Стеване, Никола! вежите ову двојицу, јер су они убили Крстивоја |
| ћа.</p> <p>Сахранили су га у очи светог Николе.{S} Томка је плакала — Крстивоје ћутао је.{S} Ма |
| да зовне Јакова, који се разговараше са Николом Рајковим.</p> <p>— Зваћу га... али, пре него шт |
| Ово Марино расположење и ова веселост, ником није чудновата изгледала, јер је сваком била позн |
| , како ће она то знати, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казат |
| Збогом, Јелена!{S} Хвала ти.{S} Нећемо ником казати — рекоше сви четворо.</p> <milestone unit= |
| p> <p>— Ја већ поодавна не називам бога никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса твога б |
| нда тако децо.{S} А сад да нисте казали никоме, да сте се овде код мене састајали, јер је то бо |
| реди ни луле дувана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би требало са |
| ш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом препирем а још мање свађам, в |
| њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља да полудео, па да слушам твоје будалаштин |
| тако честита и вредна момка за зета.{S} Нисам могла ни слутити, да се он вама неће допасти — са |
| а — стр. 21</hi> --> <pb n="33" /> <p>— Нисам ја ваљда, Маро, полудео, да те дајем њему и подоб |
| с мајком? — запита Живан Мару.</p> <p>— Нисам, бабо!</p> <p>— Бог с тобом, дијете!</p> <p>— И с |
| <p>— Па зар си ти сада срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p> |
| ни, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p> </div> <div |
| рану, продужујући разговор.</p> <p>— Ја нисам вала од оних, Анђо, који би говорили оно... што н |
| > <p>- Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја нисам гладан.</p> <p>— Знам ја, човече, да ти ниси глад |
| , Маро, како ће она то знати, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни |
| сте, по што, по то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам донесем велико имаће Живана |
| ти, Маро, те паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји послала.</p> < |
| ване!{S} Ја против реда и обичаја никад нисам био.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођ |
| — Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби до сад нисам казивао овако што, као што ћу сад да ти кажем.</p |
| p>— Ја о томе одавно већ мислим, али ти нисам могла казати, јер нисам знала, да ли би и ти на т |
| лу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти нисам праву правцату истину рекао!...</p> <p>— Па баш д |
| а ми стављаш таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то питање одговорам, ипак из своје |
| век знала као честита момка, па се зато нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао |
| мислим, али ти нисам могла казати, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад от |
| аја погинуо.</p> <p>— Ја никад до данас нисам био убица и неваљао човек, те за то не знам како |
| ештеиичку дужност?!</p> <p>— Ти, синко, ниси моја претпостављена власт и немаш права да ми став |
| на другима обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина самога ис |
| Кад сам те ја и до сад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби до сад нисам казивао ова |
| ио ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле |
| .</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том рав |
| је ли ти, море, зар у богатој Посавини ниси нашао да бегенишеш коју другу девојку из какве иму |
| тина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти ниси могао случајно да изоставиш, већ ја мислим, да се |
| гладан.</p> <p>— Знам ја, човече, да ти ниси гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да се |
| је паметна девојка...</p> <p>— Онда ти ниси паметна, кад велиш да <pb n="35" /> је паметно, шт |
| огу сакрити; али ми је жао на тебе, што ниси много говорила те да ме бабо не наморава да идем з |
| Знам ја, човече, да ти ниси гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да се учини обичај....< |
| то сам ја.</p> <p>— Имаш право али опет ниси требао да учиниш ово грозно дело, од којега смо ми |
| </p> <p>— Па добро, Јово, зар се ти још ниси ни у једну девојку загледао?!</p> <p>— Ја Маро?{S} |
| ће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, чини ми се мало ј |
| се једно спрам другог понашали, као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставимо, |
| заједничког са Јаковом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у каквом полу помешани.{S} Они раде и тргују, |
| а.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте казали никоме, да сте се овде код мене састајали, |
| несем велико имаће Живана Ђурића.{S} Ви нисте тражили снаху, него имаће; <pb n="67" /> и сад тр |
| да ово није твоја кућа?</p> <p>— Па ви нисте ни тражили снаху, која ће да ради и да воли вашу |
| <p>— Сад ћете чути јесте ли криви, или нисте! — рече Петар и позва Димитрија, Томкино слушче и |
| Њих у мојој глави није ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— О |
| дали, да узмеш ону коју волиш?</p> <p>— Нису... они су ми нашли другу!</p> <p>— Шта?{S} Зар си |
| се одавно волели и да једно без другога нису могли живети.{S} Зато су се договорили, да прво уб |
| <p>Ђура, видећи их такве, побоја се, да нису шенули памећу, па похита њима.</p> <p>— Шта бленет |
| гла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?</p> <p>— Нису... он |
| } Они су добри паметни и поштени људи и нису ми никакво зло учинили.{S} Господин уча учио ме је |
| 4" /> <p>Сви савети Живанови и Маричини нису имали никаквога утицаја на Мару.{S} И мржња је све |
| ад ништа ни заповедао.{S} Никада се они нису загрлили, а још мање пољубили.</p> <p>Ове ово потр |
| те да се после венчају.{S} А пошто они нису могли та убиства да изврше, најмили су Ђуру и обећ |
| воје био је такође добар, али га сељаци нису жалили за то, што се, као мушкарац, није одупро св |
| ш и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци нису били задовољни с овом пресудом, већ изјаве жалбу а |
| се једно другом допадало.{S} Они на то нису никада ни помишљали.</p> <p>Крстивоје волео је Анђ |
| орала ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли поднети.{S} Отац јој је куповао разне <pb n= |
| S} Син је сиромашних родитеља, који већ нису у животу.{S} После њихове смрти, Јови је остало са |
| терали везаног Јову и Ђуру.</p> <p>Мару нису везали, него су на њу само пазили да не би умакла. |
| срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси |
| ба да тражите рад и послушност, јер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу да слушам у кући, коју мр |
| } На тебе се нана није ни досад љутила, нити те је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и |
| то и нећу с тобом више о томе говорити, нити ћу њега за то питати.{S} Идем ових дана Живановој |
| послушност, јер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу да слушам у кући, коју мрзим.</p> <p>— Аох!.. |
| рили.{S} Не!{S} Крстивоје није пристао, нити сме пристати; али... ако опет пристане — тешко њем |
| орава да идем за Крстивоја, кога, нано, нити волим сад нити ћу га волети после.</p> <p>— Све са |
| би ме убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе моме наметнутом млад |
| селу, на те се остале девојке не тичу, нити с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам погоди |
| а Крстивоја, кога, нано, нити волим сад нити ћу га волети после.</p> <p>— Све сам чинила, синко |
| нили, онда би ме убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе моме наме |
| вога Крстивоја.{S} У њиховој кући нећеш ничега пожелети — имаћеш свега доста...</p> <p>— Велику |
| Дрена?</p> <p>— Знам!{S} Виђала сам је нише пута.</p> <p>— Па како ти се она допада?</p> <p>— |
| ана својег доласка у кући Миловановића, ништа није урадила, што би јој свекар и свекрва заповед |
| ју задану реч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа да ти одобравам и не одобравак.{S} Мени је — као |
| абрањивао.{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У тако несрећном животу, пр |
| ако нана на то не пристане, моли је да ништа не казује газда Живану, јер би ми могао одузети п |
| пада мисао и о самом злочину.{S} Никада ништа радила није.{S} Ишла је куда је хтела.{S} Као луд |
| се њега тиче у свему лажни и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад иследник прибележи и Ђурин |
| дили, а Крстивоје, опет, није јој никад ништа ни заповедао.{S} Никада се они нису загрлили, а ј |
| ој није никад заповедао, тако јој никад ништа није забрањивао.{S} Он је и сам био изгубљен; ниш |
| и признавао.{S} Но ово им одрицање није ништа вајдило, пошто је иследна власт прибавила масу не |
| касмо под старост!</p> <p>— То још није ништа!{S} Ви сте заслужили још горе, па се горем и нада |
| p>— Шта ти је казала?!...{S} То се мене ништа не тиче...{S} Ти чини оно, што ти ја налажем.</p> |
| ила — радила је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} То је њена мајка опазила, па јој |
| .{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} Мара је има |
| и ми по Вуји послала.</p> <p>— Немој ми ништа говорити! — одману Мара — Чини оно што ти кажем п |
| метно каже!{S} Против Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до само добро и поштено! — рече Томка |
| то допушта својој жени.{S} Ну он на то ништа није одговарао.{S} Као год што јој није никад зап |
| и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — то ће лако свак погодити али су морали |
| није чуо.{S} А без сведока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени се чини да бих и ја |
| ти ја радим?</p> <p>— Ти, дете, нерадиш ништа, као да ово није твоја кућа?</p> <p>— Па ви нисте |
| а за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу од |
| о до сједињења њихова два велика имања, но до среће и живота њихове деце.{S} Али су они знали д |
| д за Јову никаква рада, и он не долази, но ради у Обреновцу.{S} Тера тамошњим трговцима жито на |
| а то мислим прошевина да буде у недељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњеној Марији.</p |
| е далеко измакао иза својих другова.{S} Но поред свега тога он је био стидљив и то у толикој ме |
| ох.{S} А ти велиш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом препирем а јо |
| рећу свога јединца и своје јединице.{S} Но се чудим теби, господин попо, како си могао пристати |
| после одрицало.</p> <p>— Пристајем.{S} Но, реци ми чиме?</p> <p>— Оно... вала... и ја не знам. |
| а Ђура већ никако није ни признавао.{S} Но ово им одрицање није ништа вајдило, пошто је иследна |
| Вуји у затвору.</p> <p>— Батали то.{S} Но добро, што си ме потсетио, јер бих заборавила, да ти |
| девојка, јер о свему паметно судиш.{S} Но, често пута, родитељи, <gap unit="graphic" /><!-- <h |
| кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p> <p>— Немој, |
| како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па ћемо се склонити на погодном месту и па |
| ко, тако, он је имао и прилично готових новапа.</p> <p>И ако је газда Живан био тако имућан, он |
| це своје, а тако ће увек бивати, до год новац <pb n="68" /> родитеље руководи да жене и удају д |
| S} Ишао је често у Београд и тамо силан новац расипао да спасе своје дете, које је сам упропаст |
| , звекетао је ђердан од крупних златних новаца с једним крстићем, који је висио на средини ђерд |
| ам! — Ето, данас ћата Драгутин читао је новине, како је од странаца узела наша влада у своје ру |
| .{S} Томка отпоче:</p> <p>— Знаш шта је ново, Јакове?</p> <p>— Знам! — Ето, данас ћата Драгутин |
| цу.{S} Бог да прости.{S} То је код мене ново, а код тебе?</p> <p>— Ево шта.{S} Наш Крстивоје хо |
| .{S} Вазда је имала чисту и готово увек нову одећу.{S} Сукњу је носила од лепе домаће тканине — |
| и најимућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девојка, а ја мисли |
| сивала се лепом шареном тканицом.{S} На ногама је носила чарапе ишаране разнобојном вуницом и „ |
| чоани фермен, опет ишаран златом, а на ногама чизме.</p> <p>Јова је врло често радио са својим |
| иком толико напио, да се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту |
| а такође смеђих; очију плавих као небо, носа подужег, на крају мало кукастог, уста умерених, а |
| раза, очију крупних и црних као трњине; носа правилна, уста умерених, косе црне и лепих црних б |
| д њезина оца почео радити као кириџија, носећи му храну на својим колима на Забреж.</p> <p>И Јо |
| да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јединче!{S} Проклет био и завишо уч |
| зване „бело вино“ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну кошуљу са узаним порупчићима, па |
| лепом шареном тканицом.{S} На ногама је носила чарапе ишаране разнобојном вуницом и „штифлете“ |
| у и готово увек нову одећу.{S} Сукњу је носила од лепе домаће тканине — рукотворина њезине мајк |
| јединица имућних родитеља, Мара се лепо носила.{S} Вазда је имала чисту и готово увек нову одећ |
| љада да овде иструне.{S} Ми треба да га носимо и да спремамо, што нам је за сарану потребно.</p |
| бе одваја.{S} Као син имућних родитеља, носио се свагда чисто и лепо.{S} Двадесет прва му је го |
| шешир с великим ободом.{S} Свечаницима носио је чоани копоран, џемадан златом вежен и чоани фе |
| рања од Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се носио боље и отменије од све сеоске момчадије.{S} На ње |
| им претњама — стигао је Јова, пред саму ноћ, својој сиромашној кућици, где су га чекали само ње |
| Димитрије, кажи нам свима, шта је било ноћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Драгутине |
| <pb n="65" /> да ће се деца после прве ноћи заволети, те се ми нећемо огрешити, што их силом в |
| е крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он, покисао, као миш, али је ипа |
| радан јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћу по хладовини.</p> <p>У зараницама, Мара и Крстивој |
| својој љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћу, говорећи: „како је била луда, што је волела Јову, |
| било због његовог великог имаћа и лепе ношње, тек су њега волеле све сеоске девојке, а он на п |
| /p> <p>Мара је својом лепотом и богатом ношњом надмашила све своје другарице и вршњакиње у свом |
| /> <p>— Ја не кажем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо сви чекати власт и доктора, те |
| замерали што то допушта својој жени.{S} Ну он на то ништа није одговарао.{S} Као год што јој ни |
| дошао да товари шеницу; имала сам веома нужна посла, зато сам је и пустила да му магазу отвори. |
| сведневно седела, спазила и изађе преда њ на вратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се не јав |
| ђоше жмарци.{S} Видео је, да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање нарочито управила на ње |
| , ако драговољно не пристане да пође за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ову прилику лако.{S} Шта! |
| ете тражити прилику, а твоја Мара је за њ права прилика...{S} А после тога, да се не валим, наш |
| а хоће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по богу, брате! |
| самим мртвацем, онда да их претуримо на њ, те да Мара после каже: кад су пошли кући, да је она |
| кога другога дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p> <p>— З |
| а јој је опет увек одговарао, да он без ње неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву недељу месец |
| у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} Има девојака, које би уживале, да се момци око њ |
| подесна прилика.{S} Играјући у колу до ње, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина дос |
| и.{S} Зато и није никакво чудо, што око ње облетаху скоро сви момци из околине.{S} Кад се Мара |
| ао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао, где је и ост |
| у овој шуми нема никога, сем пас троје: њега што спава и волова, који незнају сведочити.{S} Паз |
| Јова улицом поред куће Миловановића.{S} Њега је Мара испод ораха, код којим је посведневно седе |
| то је вредан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете и ви пристати да д |
| е Мара онако нерасположено поздравила — њега, као да је гром ударио.</p> <p>Његово, мало час за |
| орену суму.{S} Да до тога не би дошло — њега издаде српљење.{S} Подиже секиру над главом заспал |
| {S} Оног голаћа из Трстенице?!</p> <p>— Њега, Бога ми!</p> <p>Живан намршти чело, није могао ве |
| рилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо, оно, што ср |
| удео, кад би му газда Живан казао да за њега нема више посла.{S} Мари је било криво, што Јова н |
| и ви ћете учинити велико зло, ако ме за њега не дате...</p> <p>— Ти си, дете, паметнија од мене |
| ше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> <pb n="72" /> <milestone unit="subSection" /> |
| моме наметнутом младожењи казала: да ја њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак молила, |
| ; да је ово питање нарочито управила на њега за то, да уђе у најдубљу тајну његових осећаја.{S} |
| Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегенише, не т |
| јер би ми могао одузети посао, који код њега радим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и ко |
| и: да су искази Марини и Јовини, што се њега тиче у свему лажни и он с њима ништа није имао.</p |
| а, да би пре волела умрети, него да без њега живи — нагнала је, те га једном запита:</p> <p>— Ј |
| пштински Петар, већ је био устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађене мајке.{S} Кад је доша |
| поштало с дрвета, те би овај зликовац и њега исто тако убио, као што је убио његовога газду, те |
| > <p>— Ти се смејеш нашем злу.{S} Ти си њега пре времена отерала у гроб.{S} Ти си отров, који н |
| /p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог нећу.</p> <pb n="43" /> <p>— А |
| евојке су се отимале, која ће се пре до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни чудо.{S} Мо |
| } Иван-дан је добар... осам дана још до њега.</p> <p>— Онда....{S} Иван-дан, Живане — рече Јако |
| од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу убијамо:</p> |
| тај је био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она загледала још првих дана, кад је код њезина |
| ти ја.{S} Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем тражити, јер знам добро да ми те неће ни д |
| смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> јединица.{S} Зато настигурно мислим, |
| овог великог имаћа и лепе ношње, тек су њега волеле све сеоске девојке, а он на против, волео ј |
| у с тобом више о томе говорити, нити ћу њега за то питати.{S} Идем ових дана Живановој кући, да |
| утито Живан.</p> <p>— Али бабо, ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени заклео, да с |
| ’ он је сад у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га прво к |
| жива и здрава, а место дрва да дотераш њега мртва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{S} А сад збогом. |
| бабо!</p> <p>— Па шта сад опет помињеш њега?</p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њега беге |
| енесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на самом Заарежу, где је продаје трговцу, стаје пш |
| ем тога, имао је добра окована кола.{S} Његов је покојни отац кириџијао трговцима, па је због т |
| егови родитељи.{S} Да јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна.{S} |
| девојка?</p> <p>— То је Анђа Живанина, његова комшика.</p> <p>— А ко, море, то теби каза?</p> |
| је тако исто мислио: да ће мара бити та његова имућна млада, коју желе његови родитељи.{S} Они |
| сматрао за несрећног човека, јер му је његова добра Марица, тек у седамнаестој години брачног |
| Јесте, али ти велиш, да га оженимо без његова знања, с девојком, коју он неће, а ја тако не би |
| есрела, пољубила у руку и прихватила из његова наручја неке ствари да му олакша.</p> <milestone |
| p unit="graphic" /><!-- <hi>Село Дрен и његова околина — стр. 5</hi> --><pb n="17" /> који би у |
| е и велико имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Много је мачку гов |
| по лепоти и по скромности била достојна његове љубави, била најбоља прилика да му буде друг у ж |
| бити та његова имућна млада, коју желе његови родитељи.{S} Они су се познавали и више пута су |
| шао је да каже Анђи, шта с њиме учинише његови родитељи.{S} Да јој се жали, како његов бабо не |
| иромашној кућици, где су га чекали само његови волови, који су били гладни и жедни и које је Јо |
| ри.</p> <p>— А, гле! ене газда Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газда Живане, — рече Јаков, пр |
| је пазио, неће ли где спазити Живана с његовима.{S} Кад је пролазио поред шатри, он спази Жива |
| на њега за то, да уђе у најдубљу тајну његових осећаја.{S} То у њему разбуди неку чудну милину |
| ако мога бабу, како можеш волети мене — његово дете?</p> <p>— Ја тебе волим зато, што си лепа, |
| а не одузме Јови кирију, и да другог на његово место узима.</p> <p>— Казаћу му, синко, чим га т |
| а — њега, као да је гром ударио.</p> <p>Његово, мало час зајапурено лице од стидљивости сво је |
| ужа.</p> <p>Било због лепоте, било због његовог великог имаћа и лепе ношње, тек су њега волеле |
| и њега исто тако убио, као што је убио његовога газду, те да их, као сведок не изда.</p> <p>Ка |
| ице, још је у животу само стари Јаков с његовом Томком и сином Кристивојем.</p> <pb n="19" /> < |
| ао је пријатељ Живану, да му се јада на његову Мару.{S} Том се приликом толико напио, да се јед |
| мајком протекло је већ неколико дана, а њезина нана није још казала Живану Марину жељу.{S} Томе |
| почела да се остварује.{S} Јаков — због њезина поступка — пропио се да се скоро никако није ни |
| на загледала још првих дана, кад је код њезина оца почео радити као кириџија, носећи му храну н |
| румених.{S} Еле, све су ово били знаци њезина необична здравља.</p> <p>Као јединица имућних ро |
| и несрећној мајци страшну и грозну смрт њезина јединца.{S} Њен бони и срцепарајући врисак од те |
| ла од лепе домаће тканине — рукотворина њезине мајке — опшивену сомотом, фарбе, зване „бело вин |
| ељи не дају за голаће, него је, и преко њезине воље, удају за ма каква човека, само да је имућа |
| изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — њезини се образи зајапурише и рече:</p> <p>— А! — ти си |
| да ја кажем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, да је тражите.{S} Рекла ми је још да вас |
| ј не би завидела на њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лица и снаге, украшаваше доброта срца, пл |
| је ишао по вашару сатрвен, сломљен!{S} Њему је срце парала страховита мисао, да је Живан обећа |
| могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} |
| , полудео, да те дајем њему и подобнима њему.{S} Нека он тражи своју прилику и нек не мисли на |
| отменије од све сеоске момчадије.{S} На њему је свагда била чиста бела кошуља и гаће, чоани тоз |
| S} Изгледало је да је богаштина највише њему и привлачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав |
| угог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, кога он |
| што не ваља — већ што бегенишем Јову и њему се обећала.</p> <p>— Па, зар баш тако?</p> <p>— Ја |
| </p> <p>— Ама, чујеш ли, бабо, немој ти њему одобравати, јер ја никако нећу пристати да Анђа бу |
| баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђ |
| ам ја ваљда, Маро, полудео, да те дајем њему и подобнима њему.{S} Нека он тражи своју прилику и |
| зеленаши — тражити зета, који је раван њему у свему.</p> <p>— Ја на то нећу пристати...!</p> < |
| стати; али... ако опет пристане — тешко њему, тешко Јакову и Томки, тешко Живану и Марици, тешк |
| цу примљен и који ће на свагда остати у њему.{S} И — Мара другог не може више волети.</p> <p>Ма |
| најдубљу тајну његових осећаја.{S} То у њему разбуди неку чудну милину и неописану радост, да с |
| трашну и грозну смрт њезина јединца.{S} Њен бони и срцепарајући врисак од тешке туге за изгубље |
| стивоја обасула пољупцима и морао је на њен захтев метнути своју главу њој у крило.{S} Она га ј |
| е била луда, што је волела Јову, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак |
| право — рече Крстивоје, који је слушао њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а |
| лава.</p> <p>Мара се грозно светила.{S} Њена освета већ је почела да се остварује.{S} Јаков — з |
| S} И ако је Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет украшена лепим Анђиним р |
| јер јој се ништа није милило.{S} То је њена мајка опазила, па јој рече:</p> <p>— Маро, дете, н |
| а је тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће одбити.... <pb n="23" /> Ја је, нано, мн |
| волео Мару.{S} Свак је жалио Мару због њене несрећне удаје јер је она била добра девојка, коју |
| ковом и Томком.{S} Мару су волели поред њене доброте још и зато, што је она хтела да пође за Јо |
| била добра девојка, коју су упропастили њени родитељи с Јаковом и Томком.{S} Мару су волели пор |
| Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељи и ти им у томе помажеш не вршење |
| Зато викну Мару да дође.{S} Хтео је из њених уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, да |
| шаваше доброта срца, племенитост душе и њено примерно, морално владање, које је једна од највећ |
| бих виђао...{S} Али, не могу ти казати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато |
| м ја ову прилику лако.{S} Шта!?{S} Због њеног тврдоглавства да ја будем луд.{S} Волим, море, да |
| није најбоље говорило.{S} Због оваквог њеног живота, почело се по селу говорити, да је Мара из |
| ини девојке, која јој не би завидела на њеној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лица и снаге, украшав |
| о севаху и чисто говораху оно, што се у њеној глави комешало. — Па кад би ти убио своју жену, з |
| боравила да дете не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што мо |
| дођоше, попа им каза све, шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да се он веома боји, да Јова |
| дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено убиство, па је то и дозн |
| р се <pb n="42" /> бојим да неће бити с њим срећна, ако драговољно не пристане да пође за њ.</p |
| ислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, под оно брда |
| родитељи нагоне их силом да се узму.{S} Њима је више стало до сједињења њихова два велика имања |
| , овога крвавог злочина, јер је ишло за њима, па кад су изабрали место, испрегли волове и почел |
| они су срушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упропашћу |
| ја се, да нису шенули памећу, па похита њима.</p> <p>— Шта бленете?{S} Шта сте се уплашилн?... |
| д су чули своје родитеље, како баш пред њима отворено уговарају за њихову веридбу, а њих и не п |
| д до неких житарских трговаца, јер је с њима имао нека посла.</p> <p>Посао, рад којега је Живан |
| паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми |
| на те се остале девојке не тичу, нити с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам погодила?</p> |
| , што се њега тиче у свему лажни и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад иследник прибележи и Ђ |
| вечано и богато руво.{S} Она није могла њиме ублажити велику тугу и бог, који јој срце, већ тол |
| мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с њиме учинише његови родитељи.{S} Да јој се жали, како њ |
| е чистоћу, какве ретко има у којој кући њиног села, што је најбољи доказ, да у тој кући има вре |
| арати да такве мисли гоним из главе.{S} Њих у мојој глави није ни било, док ми нисте рекли да х |
| отворено уговарају за њихову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не ти |
| нђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више надати.{S} Они су срећни и за нас на |
| еђа јадној сиротињи, разуме се да поред њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако м |
| многим образованим људима, те се поред њих, дотерао тако, да је далеко измакао иза својих друг |
| у веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — то ће лако свак погоди |
| ојака, које би уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на то није много марила.{S} Њој та |
| пи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема |
| који се водио између Јакова и Живана и њихов споразум, веома је узнемирио и Мару и Крстивоја.{ |
| им родитељима, да виде, какав плод рађа њихова грамзивост и безумље. —</p> <p>Кад су срели Мару |
| зму.{S} Њима је више стало до сједињења њихова два велика имања, но до среће и живота њихове де |
| еп и поштен младић.</p> <p>— Нека је та њихова доброта и поштење подаље од моје куће!{S} Да ниј |
| маћем.{S} Што год више имају, тиме је и њихова жеља већа за што већим имаћем.</p> <p>— Шта ће м |
| г тога и били најбољи у околини.</p> <p>Њихова рика трже га из страховитих мисли, с којима је д |
| два велика имања, но до среће и живота њихове деце.{S} Али су они знали докле вреди њихово нам |
| итеља, који већ нису у животу.{S} После њихове смрти, Јови је остало само два дана орања, једна |
| подаље од моје куће!{S} Да није било те њихове доброте и поштења, не би ти данас овако љутила с |
| цем...</p> <p>Загрлише се.{S} На уснама њиховим топло се срео, дуг пољубац.{S} То беше тренутак |
| ви постао доноси несрећу и младенцима и њиховим родитељима.{S} Ето вам примера: несрећа, која ј |
| е деце.{S} Али су они знали докле вреди њихово наморавање и да се оно може слушати само док ви |
| сва околина мрзела Живана и Јакова због њиховог зеленашлука и кајишарлука, у толико је опет сва |
| еоборивих доказа, који су довољни и без њиховог признања.{S} Зато их је ваљевски суд, пресудом |
| дан....</p> <p>После овога споразума, у њиховој кући је наступила промена дотадањег живота.{S} |
| Томка и Јаков ка’ свога Крстивоја.{S} У њиховој кући нећеш ничега пожелети — имаћеш свега доста |
| чела је лепо живети.{S} Договарала се о њиховом будућем животу.</p> <p>— Знаш, Крстивоје, за св |
| д.{S} То је лишило живота <pb n="92" /> њихову децу, а и мене привезало за колац.{S} Они су ова |
| ако баш пред њима отворено уговарају за њихову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ств |
| ћа — е, лепо, ја пристајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ја држим да ће |
| > <p>Кад чу Анђа, шта Крстивоје говори, њој је било веома тешко, да је једва могла рећи:</p> <p |
| е, али Мара на то није много марила.{S} Њој та момачка пажња није била у вољи, па за то се чест |
| ти, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, ме |
| се допада мени, то треба да се допада и њој.{S} С тога спремајте ви шта је потребно, кад нам Ја |
| да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у колу.</p> <p>— Шта вел |
| е рано, те је почистила авлију и све по њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, ипак је |
| дајте ме у кућу Миловановића, јер ћу у њој бити несрећна!...</p> <p>— Волим ја, кћери — рече Ж |
| ао је на њен захтев метнути своју главу њој у крило.{S} Она га је шашољила по коси. <pb n="80" |
| врати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи удешавала је и своју љубав.{S} Главно јој је то б |
| ве јој се чињаше, да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежите, јер не можете утећи!..</p> <p |
| о удесити.{S} Молићу нану, плакаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити најнесрећнија девојка на с |
| ари је било криво, што Јова не поведе с њом разговор.{S} Она није знала да Јова ћути због стидљ |
| није баш таква, да не заслужује да се с њом говори...</p> <p>Јову ове Марине речи још више збун |
| рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али, |
| руковао с осталима, пружио руку да се с њом поздрави.</p> <pb n="40" /> <p>— Како си ти, Маро? |
| а нам је мучно тако брзо раставити се с њом и остати као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и је |
| х ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју задану реч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа |
| а је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти се бабо!</p> <p>Ова страшна заклет |
| ти сузе Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме клети. |
| p>— Како.... шта радиш? — и рукова се с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отрча да изнесе с |
| м једнога Живана Ђурића, па још да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети убиством с |
| упита га: „како ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам т |
| иђао често с Маром.{S} Штогод се више с њоме виђао, све му је више и прирашћивала за срце.</p> |
| ло.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, али о |
| наша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам ти толико пута казао, да |
| преже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припомоћ Мар |
| зао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да се узму.{S} |
| иш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља д |
| у, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разговарати....</p> <p>— Па шта вели?</p> < |
| “ Ма колико да је Мара полагано певала, њу је ипак мајка чула, и улазећи у собу, рече:</p> <p>— |
| у онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу просимо за нашег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, |
| а јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је моли да му опр |
| p>Ово беше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> <pb n="72" /> <milestone unit="subSec |
| ог стидљивости, већ је мислила да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку другу д |
| да ја будем луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној кући Миловановића, па ма и намргођену |
| пу девојку.</p> <p>— Знам, бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако |
| ру.</p> <p>Мару нису везали, него су на њу само пазили да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли у |
| и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти се, дијете.</p> <p |
| ао је једну девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су би |
| аш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи не дају за голаће, него је, и преко њезине |
| то што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао... јер је она богата, а ја сиромашак...</p> |
| ..</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, како ће она то |
| ди Живанову Мару, то исто казати: „Хоћу њу, ил’ ни једну другу.“ Младеж је таква: види Мару — з |
| {S} По целе данове проводила по кућама, о којима се није најбоље говорило.{S} Због оваквог њено |
| па после да поради код газда Живана!{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то |
| ан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш удовица, ја бих тада био с |
| у се слагало с исказом Димитријевим.{S} О овоме устројише записник. <pb n="89" /> После тога на |
| и који ме воли.</p> <pb n="14" /> <p>— О, Маро, камо среће да си ти кћи сиромашних родитеља, к |
| ли се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим на свету, да ћу те узети с |
| о хтели, тако и нека вам буде.</p> <p>— О тешко нама!{S} Шта дочекасмо под старост!</p> <p>— То |
| а хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— О женидби је ствар свршена, само, ако Живан пристане да |
| >— Али, ако се ти, Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да се варам, али... знаш шта, Маро!....{S |
| А зар би си на то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мислим, али ти нисам могла казати, је |
| је све могућно, само да увери Крстивоја о својој љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћу, говорећ |
| а ови онако преко воље примише: хтео је о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити. |
| ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разговарати....</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— В |
| Молим те, нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков |
| м бр. 429, издао је за Мару ово уверење о владању:</p> <p> <hi>Уверење</hi> </p> <p>За Марију, |
| почела је лепо живети.{S} Договарала се о њиховом будућем животу.</p> <p>— Знаш, Крстивоје, за |
| сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p> <p>Мара, ћутећи, пољуби родитеље у руку, |
| ого да причаш, зато и нећу с тобом више о томе говорити, нити ћу њега за то питати.{S} Идем ови |
| ару је почела лагано да спопада мисао и о самом злочину.{S} Никада ништа радила није.{S} Ишла ј |
| да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о томе говорити. |
| јку?</p> <p>— Молим те, нано, говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p |
| и од сад.{S} Али, треба нам се старати о срећи наше јединице, а ту треба паметно и лепо да се |
| .{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку дужност и савест, и тешко теби и тв |
| Ја видим да си ти паметна девојка, јер о свему паметно судиш.{S} Но, често пута, родитељи, <ga |
| а то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о злочинству.{S} Говорили су полако, чисто хтедоше да и |
| о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам чек |
| ет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живаном, па како он пресуди, ја и ти |
| l:id="SRP19002_C4"> <head>IV.</head> <p>О Видову-дне, на обреновачком вашару отишао је Живан с |
| еш човека!?</p> <pb n="50" /> <p>— Не д’о Бог, бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве |
| ек да се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо један другом од глади, већ из љубави |
| ва, порасла велика девојка.{S} Снажна к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико |
| јих је научила, да ми ту ваздан дроби к’о какав адвокат.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си с |
| Ми што имамо по једно треба да чувамо к’о зеницу.</p> <pb n="37" /> <p>- Море ваша Мара, нека в |
| .{S} Своју дугу и бујну косу, држала је обавијену око главе’ исто као варошке девојке — помодар |
| ома је узнемирио и Мару и Крстивоја.{S} Обадвоје су слутили једно исто.{S} Мара је мислила: то |
| ко наморао и наговорио“.{S} Они су били обадвоје сложни да ти једногласно кажу: да их наморавај |
| сте се уплашилн?... рече Ђура и јако их обадвоје продрма.</p> <p>Мара помисли да Ђура хоће и Јо |
| и Крстивојев.</p> <p>Мара је Крстивоја обасула пољупцима и морао је на њен захтев метнути свој |
| вој причи, које до сада поменусмо, буду обдарене од Бога како лепотом тако и осталим врлинама.{ |
| {S} Јутрос је бабо отишао да да девојци обележје.</p> <p>— А! која је та девојка?</p> <p>— Па т |
| а с Марицом па извади десет дуката, као обележје девојци, и метну их на совру.{S} Мара га пољуб |
| на.{S} Та, ето, доћи ће људи да ти даду обележје, па треба да си весела.{S} Добри су, синко, он |
| /p> <p>— А шта то, благо нани?</p> <p>— Обећај ми да ме нећеш карати!</p> <p>— А што бих те кар |
| одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала?</p> <pb n=" |
| ваља — већ што бегенишем Јову и њему се обећала.</p> <p>— Па, зар баш тако?</p> <p>— Ја, бабо!< |
| родитељи и да су се већ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и |
| /> <p>— Ви сте ми рекли да га убијем и обећали добро платити.{S} Ја сам готов, а сад треба да |
| та убиства да изврше, најмили су Ђуру и обећали му добро платити.{S} Најпосле рекли су иследник |
| >— Ми смо ти били казали да то учиниш и обећали ти добру плату, али смо мало час од тога одуста |
| нагнани на ово венчање, а они се другим обећали. <pb n="66" /> Попа је само нешто мрмљао, што н |
| це парала страховита мисао, да је Живан обећао Мару Крстивоју Миловановићу својем имућном комши |
| ubSection" /> <p>Живан је по све дневно обијао прагове судија и адвоката.</p> <p>Трошио је неми |
| од глади ни дошао, али тек да се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо један другом |
| Па тако је, Живане!{S} Ја против реда и обичаја никад нисам био.{S} Само, молим те да ми кажеш, |
| се никаквом госту није надала, по своме обичају, устала је рано, те је почистила авлију и све п |
| ађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем обичају, упита га: „како ти је снаша, како се с њоме сл |
| ара, ћутећи, пољуби родитеље у руку, по обичају, и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Марице |
| ала рано.{S} Пошто је посвршавала своје обичне јутарње послове, отишла је у велику гостионску с |
| е празник Спасов-дан.{S} Мара је, као и обично, устала рано.{S} Пошто је посвршавала своје обич |
| ајка јој Марица, устале су раније, него обично, те да почисте и успреме, да доведу све у свој р |
| S} Зато и није никакво чудо, што око ње облетаху скоро сви момци из околине.{S} Кад се Мара ухв |
| ечи: <hi>„у тебе...“</hi> и Марино лице обли румен.</p> <p>Наста ћутање.{S} Обоје беху од стида |
| али истину да ми кажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као у некој забуни изусти:</p> <p>— Шта то |
| , Маро све оне, који, да би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сиротињи, разуме с |
| фермен, а на глави црни шешир с великим ободом.{S} Свечаницима носио је чоани копоран, џемадан |
| ице обли румен.</p> <p>Наста ћутање.{S} Обоје беху од стида и радости занемили.{S} Не смедоше ј |
| ива, да се што не опази!</p> <p>Па ипак обоје су дрхтали од оваквих мисли, и кад су се охладили |
| би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би били срећ |
| p>— Па, шта ја имам да кажем.{S} Ви сте обојица паметни и паметно говорите: па шта ви будете уг |
| понавља, јер су на прву заповест везани обојица.{S} Оне страшне речи, које изусти преседник пор |
| ри грм.{S} Уз припомоћ Марину Крстивоје обори грм и исцепа га.{S} Сваки удар секире далеко је о |
| ма.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћ |
| говора и Мара и Крстивоје <pb n="39" /> оборили су главе и ћутаху као заливени.{S} Како им је б |
| са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће добро |
| чи још више збунише, али уједно и веома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром разговар |
| нтересом.</p> <p>Газда Живан, није само обрађивао своје велико имаће, него је још и трговао са |
| них, а усница румених као зреле јагоде; образа пуначких, једрих и румених.{S} Еле, све су ово б |
| У лицу је црномањаст, округлих и једрих образа, очију крупних и црних као трњине; носа правилна |
| уће, па кад спази Крстивоја — њезини се образи зајапурише и рече:</p> <p>— А! — ти си, Крстивој |
| } Као кириџија имао је додира са многим образованим људима, те се поред њих, дотерао тако, да ј |
| } Стаса је средњег, косе смеђе и бујне, обрва такође смеђих; очију плавих као небо, носа подуже |
| Јову и Ђуру, да их у крај главног друма Обреновац-Уб-Ваљево, стрељају.</p> <p>Свештеник приступ |
| "> <head>IV.</head> <p>О Видову-дне, на обреновачком вашару отишао је Живан с Марицом и Маром, |
| никаква рада, и он не долази, но ради у Обреновцу.{S} Тера тамошњим трговцима жито на Забреж.{S |
| утицаја на Мару.{S} И мржња је све више обузимаше, као да је тек сад почела мрзети.{S} У страшн |
| p> <p>Мара умукну.</p> <p>Залуду се она обука у своје свечано и богато руво.{S} Она није могла |
| живање већ за страшан злочин.{S} Као да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што |
| ије играла.{S} Ово Марино расположење и ова веселост, ником није чудновата изгледала, јер је св |
| с њоме.{S} Заклињем ти се бабо!</p> <p>Ова страшна заклетва уплакане Маре, у срце жацну Марицу |
| и послушно дете!</p> <p>— Ја сам се... овај... знаш... загледала у Јову Илића из Трстенца, што |
| олео... да ми то утврдимо, ако се ти... овај... не би љутила онако, једним пољупцем...</p> <p>З |
| а ти кажем... знам како, али не знам... овај... да ли ћеш ти пристати!?</p> <p>— Говори само... |
| вно, па, ако хоћеш право да ти кажем... овај... ја те волим, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... |
| Говори само...</p> <p>— Него... знаш... овај... мени је стид, да ти то поменем...</p> <p>— Онда |
| изор.{S} стр. 80.</hi> --><pb n="81" /> овај страховити ударац био довољан, већ га је онако мрт |
| урисати, као да је случајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља мекана, |
| колико пута по свем телу.</p> <p>Док је овај зликовац вршио свој убилачки посао с особитим задо |
| у мал’ није стропоштало с дрвета, те би овај зликовац и њега исто тако убио, као што је убио ње |
| да их нико није гледао кад су извршили овај грозни злочин.{S} Али су се јако преварили.{S} Слу |
| вика:</p> <p>— Сад си моја, Маро, то ми овај твој мили и слатки пољубац сведочи.{S} Тешко ономе |
| вој приповетци испричан.</p> <p>Догађај овај није измишљен.{S} Он је истинит.{S} Па имајући на |
| себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор поразио, те је за часак ућутала.</p> <p>— А |
| а и мене привезало за колац.{S} Они су овај брак на силу везали, једино из амишности за имањем |
| од онакве одлуке.{S} Али помисао, да ће овакав живот каквим данас живе, бити продужен у недогле |
| Ја сам те молила да се раставимо, пошто овакав живот не може више да се издржи.{S} Али то сад ј |
| алисати овога несретнога живота.</p> <p>Овакав говор водио се чешће између снахе и свекрве у ку |
| им је сада остало пусто.{S} Чувајте од овакве несреће свој дом и своју децу...</p> <p>Страхови |
| ков, стварају и такве, као што сте ви и овакве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш право али опет ни |
| ази!</p> <p>Па ипак обоје су дрхтали од оваквих мисли, и кад су се охладили од прве ватре тада |
| ој брајко, да није таквих не би било ни оваквих.{S} А људи, као што је Живан и Јаков, стварају |
| да и на сваком месту дерао, како неваља овакво уређење општина; како неваљају школе и начин шко |
| ојима се није најбоље говорило.{S} Због оваквог њеног живота, почело се по селу говорити, да је |
| слушам твоје будалаштине и да пропустим овакву прилику, која се, ево, јавила.{S} Зар да ја, ухв |
| е брини ти зато.{S} Док је наших кеса и овако красних капетана, као што је наш — лако је то учи |
| оје — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јединче!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, кој |
| >— Лакше мало, снаша Маро, лакше.{S} Ми овако морамо чекати овде, док не дође државна власт са |
| аболело срце видећи ову несрећу, видећи овако осакаћена човека, који је до мало час био здрав и |
| S} Али, ни ја теби до сад нисам казивао овако што, као што ћу сад да ти кажем.</p> <p>— Па кажи |
| а буде, Јакове.</p> <p>— Па кад смо ово овако срећно углавили, хоћемо ли мало да се прођемо по |
| </p> <p>У овако страховитим мислима и с овако грозним претњама — стигао је Јова, пред саму ноћ, |
| ихове доброте и поштења, не би ти данас овако љутила својом тврдоглавошћу, своје старе родитеље |
| нчању спремај му крст и плочу.</p> <p>У овако страховитим мислима и с овако грозним претњама — |
| грешити, што их силом венчавамо!</p> <p>Овако потпуно уверени да су без грешни — Живан и Јаков |
| е.</p> <pb n="79" /> <p>— Немој, болан, овде, већ да потражимо у средини какав стари грм.{S} Не |
| рече Јова.{S} Немаш се чега бојати.{S} Овде у овој шуми нема никога, сем пас троје: њега што с |
| је случајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је мала низбрдица, а земља мекана, па ваља упрегну |
| сла код капетана и морају ићи.</p> <p>— Овде је прече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро |
| е кажем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо сви чекати власт и доктора, те ако буде пот |
| извадимо испод дрва?{S} Нећеш ваљада да овде иструне.{S} Ми треба да га носимо и да спремамо, ш |
| н“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3 гроша од |
| А сад да нисте казали никоме, да сте се овде код мене састајали, јер је то боље и за мене и за |
| и морају ићи.</p> <p>— Овде је прече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече Петар.</p |
| Маро, лакше.{S} Ми овако морамо чекати овде, док не дође државна власт са доктором, те да види |
| велим, Живане, да треба добро отворити овде очи.{S} Ја сам запазила да Мара воли Јову од срца, |
| одговорише Јова и Ђура.</p> <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви морате слушити, а ако неће |
| ћи? — упита Мара.</p> <p>— Па ја мислим овде с краја! одговори Крстивоје.</p> <pb n="79" /> <p> |
| ју: шта знамо и шта смо видели, кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви присташе, сем Јове и Ђуре |
| о?</p> <p>— Хоћеш ли ти, да се ми данас овде заверимо, да ћемо се узети ма то било и против вољ |
| рије, кажи нам свима, шта је било ноћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Драгутине ћато, |
| то ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да у такве спада и мој баб |
| жељи то учинила, јер вас све волим.{S} Ове две девојке што су ми своје; а вас двојицу, што сте |
| раго, да се опријатељимо, те да од јако ове две куће буду једна кућа — кућа наше деце.</p> <p>— |
| какав стари грм.{S} Не треба да сечемо ове младе.</p> <p>— Па добро!{S} Право велиш!...</p> <p |
| ужује да се с њом говори...</p> <p>Јову ове Марине речи још више збунише, али уједно и веома об |
| у загрлили, а још мање пољубили.</p> <p>Ове ово потресло је Јакова и Томку толико, да су већ по |
| а друго полазе, или по чијем нагону.{S} Ови несрећни родитељи, и поред свега, што су их деца ва |
| је страховити терет.{S} Чудио се што га ови онако преко воље примише: хтео је о том Мару питати |
| ко рећи, све имаће <hi>снага, здравље и ови волови с колима!</hi></p> <p>— Па зар за то, што са |
| unit="subSection" /> <p>— Шта су везани ови људи запита исљедник, који с доктором стиже.</p> <p |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ови злочинци држали су да их нико није гледао кад су из |
| ову и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци нису били задовољни с овом пресудом, већ и |
| арао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку дужност и саве |
| тако удешеном милоштом, да је Крстивоје овим у толикој мери био изненађен, да се није могао раз |
| , онда нам је хришћанска дужност, да се овим несрећним женама нађемо у невољи — рече Ђура.</p> |
| ни сељани с иследником и лекаром.{S} За овима, пандури су терали везаног Јову и Ђуру.</p> <p>Ма |
| е на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{S} Ових 52 гроша, Маро, крвави је зној оних сиромаха, што |
| ити, нити ћу њега за то питати.{S} Идем ових дана Живановој кући, да га питам, хоће ли са мном |
| гру пропустила, а да је није играла.{S} Ово Марино расположење и ова веселост, ником није чудно |
| и ако је оно суштина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти ниси могао случајно да изоставиш, већ |
| за то не знам како би ујдурисали, те да ово убиство изгледа сасвим случајно — рече Јова.</p> <p |
| p> <p>— Ти, дете, нерадиш ништа, као да ово није твоја кућа?</p> <p>— Па ви нисте ни тражили сн |
| мила сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно вече није створено за уживање већ з |
| о да изоставиш, већ ја мислим, да се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. |
| иво и полагано казали, да су нагнани на ово венчање, а они се другим обећали. <pb n="66" /> Поп |
| о видели, кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви присташе, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да и |
| /> <p>Од како се почело ово догађати са ово четворо несрећних младих, и Јова се беше у многоме |
| пролетре.</p> <p>— Чули ти, Томка, шта ово дериште вечерас говори? — рече Јаков.</p> <p>— Чула |
| грлили, а још мање пољубили.</p> <p>Ове ово потресло је Јакова и Томку толико, да су већ почели |
| ивоту.</p> <p>— Знаш, Крстивоје, за све ово време, ми смо се једно спрам другог понашали, као д |
| је, да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање нарочито управила на њега за то, да уђе у на |
| није могао разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава.</p> <p>— Тако, — настави Мара,— сад с |
| осле извесног времена, иследна власт је ово дело иследила и окривљене спровела суду.{S} Па захт |
| , да другу нећу.</p> <p>Пошто Крстивоје ово рече, оде напоље <pb n="26" /> да легне под велики |
| } То сам чинио за то, што мислим, да се ово убиство може ујдурисати, као да је случајно.{S} И т |
| ивоје, кога данас не бегенише.{S} Ја те ово молим само за то, што се бојим какве несреће, која |
| , била сам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаће заједно стекли.</p> <p>— Ама, чујеш |
| и, а немој ми ту којешта дробити, као и ово дете — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи м |
| могу мерити са самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, говорим при потпуно чистој <pb n="61" /> |
| и радосни — тужни и жалосни, као да им ово није била свадба, него сахрана оних, који су им нај |
| сам те ја подигао од литре меса и текао ово имаће за којекакве гулавере и туђе слуге?!</p> <p>— |
| it="subSection" /> <p>Од како се почело ово догађати са ово четворо несрећних младих, и Јова се |
| Нека буде, Јакове.</p> <p>— Па кад смо ово овако срећно углавили, хоћемо ли мало да се прођемо |
| ура већ никако није ни признавао.{S} Но ово им одрицање није ништа вајдило, пошто је иследна вл |
| под 17 јулом бр. 429, издао је за Мару ово уверење о владању:</p> <p> <hi>Уверење</hi> </p> <p |
| ачких, једрих и румених.{S} Еле, све су ово били знаци њезина необична здравља.</p> <p>Као једи |
| е, као тајанствене авети, и осветљаваху ово двоје, те се лепо могао видети рад Марин и Крстивој |
| аш право али опет ниси требао да учиниш ово грозно дело, од којега смо ми у последњем тренутку |
| и буди сретан, као што сам ја...</p> <p>Ово беше иронија, иронија грозна и за њу и за њега.</p> |
| х је хватала.{S} Хтедоше да одустану од овог грознег злочина, али — Ђура је био окорели зликова |
| ху.</p> <p>— А зашто би ми, кмете убили овог човека?{S} Шта нам је учинио? — рекоше везани Јова |
| Маром и Кристивојем, било је очевидац, овога крвавог злочина, јер је ишло за њима, па кад су и |
| ктором стиже.</p> <p>— На основу исказа овога сведока, рече кмет Петар и предаде акт саслушања |
| о благосиљати.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога дана само проклињати онај час, кад сам се родила. |
| секиру на чело несрећног човека.{S} Од овога сараховитог ударца, Крстивоју прште глава у комад |
| јер нам је доста један....</p> <p>После овога споразума, у њиховој кући је наступила промена до |
| } Може и то, бар ћу се онда курталисати овога несретнога живота.</p> <p>Овакав говор водио се ч |
| ова.{S} Немаш се чега бојати.{S} Овде у овој шуми нема никога, сем пас троје: њега што спава и |
| губили на један ужасан начин, који је у овој приповетци испричан.</p> <p>Догађај овај није изми |
| реткост да све четири главне личности у овој причи, које до сада поменусмо, буду обдарене од Бо |
| удадби своје деце. —</p> <p>И, ја сам у овој мојој приповетци испричао један страшан злочин, ко |
| твоје веће сигурности — ево ти за сада оволико....</p> <p>И просуше се неколико жућака из руку |
| .... баш у тебе загледао....</p> <p>При овом признању, Јова се беше сав зајапурио од стида, а к |
| Апелациони суд, расмотрив сву радњу по овом делу, нашао је, да је судска пресуда према учињено |
| > <p>Ови злочинци нису били задовољни с овом пресудом, већ изјаве жалбу апелацијоном суду.{S} А |
| Ево ти двадесет и пет дуката у злату у овом марамчету.{S} Те су ми паре дали родитељи, а и све |
| мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крволоку није <gap unit="graphic" /><!-- <hi>Извр |
| се слагало с исказом Димитријевим.{S} О овоме устројише записник. <pb n="89" /> После тога нато |
| ин попо, како си могао пристати да им у овоме злочину будеш и ти саучасник.</p> <p>— Јеси ли ти |
| а пође за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ову прилику лако.{S} Шта!?{S} Због њеног тврдоглавства |
| иловане, Петре, Стеване, Никола! вежите ову двојицу, јер су они убили Крстивоја — рече Петар.</ |
| које изусти преседник поразише све па и ову двојицу везаних.{S} И они задрхташе од речи, које с |
| >— Шта, Јово?</p> <p>— Ја мислим, да би ову нашу заклетву требало ма чим било да утврдимо.{S} З |
| </p> <p>Свакога је заболело срце видећи ову несрећу, видећи овако осакаћена човека, који је до |
| во сада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио од сиромашних сељака још „на зелен“ п |
| ља упрегнути волове у кола и повести их овуда изнад мртвог Крстивоја; па кад буде над самим мрт |
| у, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњеној Марији.</p> <p>— Добро... тако, пријатељ Јакове |
| Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку дужност и савест, и тешко т |
| сле прве ноћи заволети, те се ми нећемо огрешити, што их силом венчавамо!</p> <p>Овако потпуно |
| х загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи не дају за голаће, |
| пријатеља од тебе, ни бољег момка Мари, од твог Крстивоја.{S} Али, знаш, чули смо, да се Крстив |
| оју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> <p>— |
| а то благосиљати.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога дана само проклињати онај час, кад сам се роди |
| ниси требао да учиниш ово грозно дело, од којега смо ми у последњем тренутку одустали — рече М |
| јих родитеља?</p> <p>— Пристајем, Маро, од свег срца.{S} Ја ти се својом искреном љубављу закли |
| шку секиру на чело несрећног човека.{S} Од овога сараховитог ударца, Крстивоју прште глава у ко |
| лепо.{S} Двадесет прва му је година.{S} Од војске је ослобођен, једино за то, што је јединац у |
| рах у авлији.{S} Ту цео дан преседи.{S} Од дана својег доласка у кући Миловановића, ништа није |
| чекате, док вам ја то имаће донесем, а од мене не треба да тражите рад и послушност, јер ја, н |
| ло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?</p |
| ; јединац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних родитеља, носио се с |
| г злочина.</p> <p>— Шта учини, Ђуро, да од бога нађеш?! — рече Јова још једнако блед.</p> <p>— |
| огу је драго, да се опријатељимо, те да од јако ове две куће буду једна кућа — кућа наше деце.< |
| истину казао, каква <pb n="21" /> вајда од тога?!{S} Ја сам сирота девојка, а ти јединац имућне |
| — Можеш, али опет ти велим: каква вајда од тога?{S} Ти мене не можеш узети, а баш и кад бих хте |
| без икаквих мана, али која му је вајда од тога, кад су се капетану изнели и „звечећи“ разлози, |
| дате...</p> <p>— Ти си, дете, паметнија од мене, јер си учила школе и читала књиге, па можеш им |
| попа сети у чему је ствар, па се побоја од оправданог гњева Јовиног...</p> <p>— Шта ја, синко, |
| жујући разговор.</p> <p>— Ја нисам вала од оних, Анђо, који би говорили оно... што није за гово |
| ово увек нову одећу.{S} Сукњу је носила од лепе домаће тканине — рукотворина њезине мајке — опш |
| ао, да ја не бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег момка Мари, од твог Крстивоја.{S} Али |
| римерно, морално владање, које је једна од највећих драгоцених особина једне добре и честите де |
| а и румена, а данас је бледа и изнурена од силних <pb n="52" /> суза и туге као да је још од ва |
| , а он је, чини ми се мало јачих година од наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је сад у двадесет прв |
| једну башту купусару, а један дан орања од Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се носио боље и отмениј |
| 5" /> што ти рекох, он ми плаћа 3 гроша од 100 ока до Забрежа.</p> <p>— Је ли, Јово?</p> <p>— Ш |
| зу донесу.{S} Мени је платио по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што |
| /> <p>— Право велиш, Живане.{S} Бог је од своје стране учинио, те су наше куће измакле у околи |
| .{S} Својом вредноћом зарадио је, те је од <pb n="8" /> Милована Настиног купио једну башту куп |
| ћата Драгутин читао је новине, како је од странаца узела наша влада у своје руке дуван и желез |
| на крштењу добила име Марија, али су је од милости звали — Мара.{S} Живана и Марицу мучила је т |
| .</p> <p>Вазда се носио боље и отменије од све сеоске момчадије.{S} На њему је свагда била чист |
| врдимо.{S} Знаш, такав је адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> <p>— Пристајем.{ |
| а је та њихова доброта и поштење подаље од моје куће!{S} Да није било те њихове доброте и поште |
| Јово, живота ми...</p> <p>— И.., ти ме од истине волиш?</p> <p>— Волим те вала, Јово, више, не |
| ји слути несрећу.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ од помисли па страшно дело, које је намери |
| некога другога дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p> <p> |
| , које до сада поменусмо, буду обдарене од Бога како лепотом тако и осталим врлинама.{S} Али ип |
| .{S} Да заборавимо, што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле |
| да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би се узел |
| оје им је сада остало пусто.{S} Чувајте од овакве несреће свој дом и своју децу...</p> <p>Страх |
| , децо, ваш састанак и ваш говор остаће од моје стране вечита тајна — рече Јелена.</p> <p>Мара, |
| /p> <p>Његово, мало час зајапурено лице од стидљивости сво је постало бледо.{S} Осећао је страх |
| лишега грма, а Ђура се намести и чекаше од Јове уговорени знак, па да спусти секиру.{S} Јова и |
| ову двојицу везаних.{S} И они задрхташе од речи, које сушту истину изнеше.</p> <p>Они су се џап |
| да ће му отети Мару, коју је волео више од живота свога.</p> <p>Сутра-дан је поранио и отишао г |
| прве ватре тада се сами у себи страшише од онакве одлуке.{S} Али помисао, да ће овакав живот ка |
| не, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се старати о срећи наше једин |
| Говорили су полако, чисто хтедоше да и од себе самих сакрију.</p> <p>— Моју би Перунику лако у |
| >У кући Миловановића текли су дани грђи од грђег, јер је Мара сваког дана све горе поступала са |
| ао што и ти мене волиш... онда ме тражи од мојих родитеља.</p> <p>— Не могу, Маро, не могу...</ |
| зашта!</p> <p>— На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно |
| то, да су у последњем тренутку одустали од те намере, али није хтео да одустане Ђура, већ је из |
| опази!</p> <p>Па ипак обоје су дрхтали од оваквих мисли, и кад су се охладили од прве ватре та |
| од оваквих мисли, и кад су се охладили од прве ватре тада се сами у себи страшише од онакве од |
| је старе родитеље — који су те одранили од литре меса, и које си дужна слушати и поштовати.</p> |
| ву, кад је њен Крстивоје и лепши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа ни |
| ате по својој вољи, него да сте нагнани од родитеља — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! — каза Јов |
| ја, човече, да ти ниси гладан, јер ниси од глади ни дошао, али тек да се учини обичај....</p> < |
| крстио, али се крстом не може сачувати од пуних кеса неваљалих људи.{S} И теби, г. попо, крст |
| о изненађен, да се није могао разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава.</p> <p>— Тако, — на |
| скоро до сванућа, јер није могао устати од тешка пића.</p> <p>Кад је у свануће дошао онако јада |
| Она је заборавила да дете не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} |
| инца.{S} Њен бони и срцепарајући врисак од тешке туге за изгубљеним сином, проламао је зору три |
| p>— Не д’о Бог да долазимо један другом од глади, већ из љубави и пријатељства — рече Јаков и н |
| пуног и белог врата, звекетао је ђердан од крупних златних новаца с једним крстићем, који је ви |
| е може бити исто тако, као и ти, нагнан од својих родитеља да узме тебе за жену због твог имаћа |
| еног.{S} Убој дрва знатно се разликовао од убоја секире.</p> <p>Лекарево мишљење у свему се сла |
| ову?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од литре меса и текао ово имаће за којекакве гулавере и |
| умро од запалења плућа, да не би казао од прекомерна пића.</p> <p>Сахранили су га у очи светог |
| а.{S} Све што је радила — радила је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} То је њена ма |
| ећ толико времена није виђао.{S} Управо од онога дана, када су се договорили и с пољупцима запе |
| Живане, шта си са својим парама учинио од свога детета!{S} Па барем да имам још које — ни по ј |
| .{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио од сиромашних сељака још „на зелен“ по 35 гроша 100 ока |
| ом признању, Јова се беше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: <hi>„у тебе...“</hi> и Мар |
| даље школује, јер би морала ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли поднети.{S} Отац јој |
| јатељимо.{S} Ни за чију љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање за љубав голога Јове и Анђ |
| ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од запалења плућа, да не би казао од прекомерна пића.</ |
| мрзе и презиру.{S} Далеко нека буде то од нашег детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару од тога!{ |
| ћ поодавна не називам бога никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра |
| <p>— Сад шта је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу ви |
| која је опазила, да је председник Петар од некога другога дознао за убиство, а не од ње.{S} Да |
| ком забрану!</p> <p>— Немој кукати, јер од тога нема вајде.{S} Већ води нас, где се то догодило |
| будите веома пажљиви у томе послу, јер од тога зависи срећа ваше деце.</p> <p>Ви, који се жени |
| бећали ти добру плату, али смо мало час од тога одустали и кад си ти замануо, рекли смо ти: <hi |
| нећу.{S} Морамо наш <pb n="77" /> живот од данас другаче окренути.{S} Шта је, да је — ту је!{S} |
| ећу.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ од помисли па страшно дело, које је намерила да изврши. |
| и.{S} Ја сам запазила да Мара воли Јову од срца, и да никад добром вољом неће поћи за другог.{S |
| срећној мајци.{S} С тога постави стражу од десет снажних и поштених људи.</p> <p>Сваки је чуо з |
| а их је хватала.{S} Хтедоше да одустану од овог грознег злочина, али — Ђура је био окорели злик |
| lestone unit="subSection" /> <p>Ниједну од својих врлина, Мара није донела у кућу Јакова Милова |
| љи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегенише, н |
| ег детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац као што сам јој ја ма |
| мен.</p> <p>Наста ћутање.{S} Обоје беху од стида и радости занемили.{S} Не смедоше једно другом |
| већ загледала у којег момка, на кријеш од твоје нане... а?</p> <p>— А... није, нано!</p> <p>Ма |
| да легне под велики орах, где спава још од пролетре.</p> <p>— Чули ти, Томка, шта ово дериште в |
| } Видео сам да је добра девојка, па још од добре вамилије, а и јединица у онако имућној кући.{S |
| <pb n="52" /> суза и туге као да је још од вашара лежала какву најтежу и најопаснију болест.{S} |
| кати док сам дође.</p> <pb n="31" /> <p>Од Мариног разговора с мајком протекло је већ неколико |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од како се почело ово догађати са ово четворо несрећних |
| ml:id="SRP19002_C2"> <head>II</head> <p>Од велике и имућне задруге Миловановића из Трстенице, ј |
| ml:id="SRP19002_C10"> <head>X</head> <p>Од дана, кад се Мара с Јовом договорила да убију Крстив |
| морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор поразио, те је за ч |
| а и ти Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи сад право селу; и кад |
| а их наморавају родитељи и да су се већ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси то пит |
| и си на то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мислим, али ти нисам могла казати, јер нисам |
| су то учинили, одговорили су: да су се одавно волели и да једно без другога нису могли живети. |
| зашто то?</p> <p>— За то, бабо, што он одавно воли другу девојку, сиромашну, али врло честиту, |
| ло на један онизак и ракљаст грм, те је одатле гледало шта се ради.</p> <p>Ма колико да је шума |
| ј нани и да ме траже; моја их нана неће одбити.</p> <p>— Ти онда пристајеш?</p> <p>— Пристајем, |
| } Рекла ми је још да вас њена нана пеће одбити.... <pb n="23" /> Ја је, нано, много волим, али |
| Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — рече одважно Крстивоје.</p> <p>— Оно ја знам, кад би ти запо |
| ц је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних родитеља, носио се свагда чи |
| иду на лице места, гди ће их Димитрије одвести.</p> <p>Идући тако сви у гомили, чују Мару, чиј |
| — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегенише, не треба |
| ри, док се не пита, и само да на питање одговара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао Бог, да пове |
| а, а Крстивоје је само на Марина питања одговарао, иначе је ћутао.</p> <p>У забран су стигли у |
| својој жени.{S} Ну он на то ништа није одговарао.{S} Као год што јој није никад заповедао, так |
| ећан с младом.{S} Јова јој је опет увек одговарао, да он без ње неможе никад бити срећан.</p> < |
| ли и ако нисам дужан да ти на то питање одговорам, ипак из своје урођене доброте хоћу да ти одг |
| ра.</p> <p>— Па ја мислим овде с краја! одговори Крстивоје.</p> <pb n="79" /> <p>— Немој, болан |
| p>— Добрим као што си ти, јесмо свакад! одговори Живан.</p> <p>Марица је, уз припомоћ Марину, п |
| аро? — рече Јова.</p> <p>— Вала богу! — одговори му Мара, веома нерасположена због тешких мисли |
| јер је за живота мога неће добити... — одговори љутито Живан.</p> <p>— Али бабо, ја хоћу њега. |
| >— Погибе ми муж, мој добри Крстивоје — одговори Мара кроз извештачени плач.</p> <p>— А ко га у |
| питање иследниково зашто су то учинили, одговорили су: да су се одавно волели и да једно без др |
| ро?{S} Е, баш не знам, како на то да ти одговорим!...</p> <p>— То није тешко: ја тражим да ми к |
| пак из своје урођене доброте хоћу да ти одговорим:{S} Ја синко, своју свештеничку дужност свагд |
| ом да се споразумемо, па тек онда да му одговоримо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо и да будем |
| ја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одговорити, док се мало с мојима не поразговорим.{S} Ти |
| .</p> <p>— Ми смо то казали сто пута! — одговорише Мара и Крстивоје.</p> <p>— Онда кажите, госп |
| ије хтео господин попа ни да нас пита — одговорише Мара и Крстивије. —</p> <p>— У цркви, децо, |
| <p>- Жао нам је, ал’ нам није могуће — одговорише Јова и Ђура.</p> <p>— Ја сам овде власт и за |
| што ја тако хоћу.</p> <p>— Ми нећемо — одговорише Јова и Ђура и пођоше.</p> <p>— Миловане, Пет |
| нећу.</p> <p>Пошто Крстивоје ово рече, оде напоље <pb n="26" /> да легне под велики орах, где |
| ру.</p> <pb n="64" /> <p>Попа, чим Јова оде, посла по Живана и Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, п |
| их родитеља!...{S} С богом!</p> <p>Јова оде с уверењем, да је све учинио, само да се спасе и до |
| , пољуби родитеље у руку, по обичају, и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Марице, непажљива |
| морам ићи рад неког посла у варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине речи: „С богом!“ Мару су јако потрес |
| вои са својом лепом сусетком Стеванијом оде својој кући....</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ми, није ни чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а по врх свега тога — јединац имућних родитеља. |
| , ја ћу упропастити и себе и дом у који одем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико волим, да без тебе н |
| </p> <p>— Зваћу га... али, пре него што одем да га зовнем, имам нешто да ти кажем и да те као с |
| римо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, да је тражите.{S} Рекла ми је још |
| Вазда је имала чисту и готово увек нову одећу.{S} Сукњу је носила од лепе домаће тканине — руко |
| ше родитељске савете.</p> <p>— Маро!{S} Оди, дете!</p> <p>— Шта је, нано?</p> <p>— Ти си чула, |
| и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, као што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити |
| о ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста узео, онда то кажи твоме баби и твојој нани, па |
| цепа га.{S} Сваки удар секире далеко је одјекивао по тихој и немој вечери и чињаше се као тајан |
| кох.</p> <p>Јова и Ђура, као црне авети одјурише кроз забран, кога су шарали месечеви зраци, <p |
| већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказати послушност својим родитељима.{S} Не ваља и гре |
| а Мара Живанова? — Запита Јаков сина по одласку с вашара.</p> <p>— Па, добра је, бабо.</p> <p>— |
| свекра уапсила, те сам ни крив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и бог исто тако неправед |
| ва је ислужио војску, где је такође био одликован као добар војник.{S} Као кириџија имао је дод |
| тада се сами у себи страшише од онакве одлуке.{S} Али помисао, да ће овакав живот каквим данас |
| ла.</p> <p>— Немој ми ништа говорити! — одману Мара — Чини оно што ти кажем па мир!... — Рекао |
| кад су чули за шта кука несрећна мајка, одмах јавише општинској власти.</p> <p>Преседник општин |
| о Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова одмах признадоше.{S} На питање иследниково зашто су то |
| у Живанову или — боље рећи — моју, онда одмах по венчању спремај му крст и плочу.</p> <p>У овак |
| — настави Мара,— сад сам весела.{S} Сад одмах идем да твој кревет растурим, пошто ти у будуће н |
| о хладовини да се врате.</p> <p>Мара је одмах сутрадан јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћу п |
| наморати да пође за Крстивоја, те није одмах опазила да јој је Јова, који је такође дошао на в |
| чудну милину и неописану радост, да се одмах решио да јој каже — — све...</p> <p>— Маро, збуње |
| мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све углавити.</p> <p>— Ти си старешина куће и п |
| а смрт више главе вије.{S} После малога одмора натоварише кола, а затим седоше да се одморе и м |
| а натоварише кола, а затим седоше да се одморе и мало проспавају.</p> <p>Месечина је била као д |
| ам ја, море, ништа да ти одобравам и не одобравак.{S} Мени је — као оцу — дужност, да те добро |
| нђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S} И п |
| ч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа да ти одобравам и не одобравак.{S} Мени је — као оцу — дужнос |
| <p>— Ама, чујеш ли, бабо, немој ти њему одобравати, јер ја никако нећу пристати да Анђа буде на |
| дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би ми треба |
| говори ти о Анђи, а не о другој — а ја одох да зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва својој ба |
| верени да су без грешни — Живан и Јаков одоше право капетану и молише га да Јову Илића из Трсте |
| ошћу, своје старе родитеље — који су те одранили од литре меса, и које си дужна слушати и пошто |
| бо, да се грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу чувала и к |
| е, као и попа, у прсте знају те испитне одредбе зачудише се, кад господин попа сврши испит без |
| зна.</p> <p>На дан претреса Мара и Јова одрекоше своје признање код иследне власти, а Ђура већ |
| у им најмилији.</p> <p>Господин попа је одржао своју реч и на венчању није питао младенце, да л |
| Маро!....{S} Ја те сад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли с |
| адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> <p>— Пристајем.{S} Но, реци ми чиме?</p> |
| никако није ни признавао.{S} Но ово им одрицање није ништа вајдило, пошто је иследна власт при |
| оговоре се да сутра у вече по хладовини оду у велики забран, насеку дрва и напасу волове, па су |
| не казује газда Живану, јер би ми могао одузети посао, који код њега радим!{S} Ја не жалим поса |
| ти му кажи и замоли га, да због тога не одузме Јови кирију, и да другог на његово место узима.< |
| алили за то, што се, као мушкарац, није одупро својим родитељима, него је, као мама пристао да |
| и добру плату, али смо мало час од тога одустали и кад си ти замануо, рекли смо ти: <hi>Не!</hi |
| , од којега смо ми у последњем тренутку одустали — рече Мара.</p> <pb n="82" /> <p>— Ви сте ми |
| еднику и то, да су у последњем тренутку одустали од те намере, али није хтео да одустане Ђура, |
| одустали од те намере, али није хтео да одустане Ђура, већ је извршио убиство, и ако они двоје |
| у.{S} Језа их је хватала.{S} Хтедоше да одустану од овог грознег злочина, али — Ђура је био око |
| и знак, он се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио уговорену суму.{ |
| .{S} Ни за чију љубав ми нећемо од тога одустати, а још мање за љубав голога Јове и Анђе Живани |
| словао.{S} Сад већ меркам прилику да га оженим.</p> <p>— Треба, треба, Јакове.{S} Има човече, д |
| ени је — као оцу — дужност, да те добро оженим, а теби — као сину — да слушаш старијег, а то ће |
| е?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, да га оженимо без његова знања, с девојком, коју он неће, а ј |
| емена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, чини ми се мало јачих |
| сет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га прво курталишем војске.{S |
| ном љубављу заклињем, да се нећу другом оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти се, Јово, исто тако |
| ослушаћу те, Маро, учинићу што желиш... оженићу се.</p> <p>— Добро, Јово, хвала ти.{S} Гледај д |
| и то велиш, Маро?</p> <p>— Велим, да се ожениш!</p> <p>— Ти, Маро, тераш спрдњу... ја се нећу н |
| аро?</p> <p>— Па, кад јесте, онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом девојком, Маро!</p> <p>— Ск |
| Па добро, Јово — ја ти заповедам да се ожениш!..</p> <p>— Шта ти то велиш, Маро?</p> <p>— Вели |
| p> <p>— Како то говориш, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда не |
| рстивоје, и за то ти велим: ако ти мене озбиљно волиш, ако би ти мене одиста узео, онда то кажи |
| еницу и запита:</p> <p>— Да ли се ти то озбиљно кунеш?</p> <p>— Живота ми, Анђо....</p> <p>— Ја |
| ледала је више пута свога мужа како сав ознојен и даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна |
| устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађене мајке.{S} Кад је дошао, било се већ искупило не |
| х сељака још „на зелен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је |
| трговцу, стаје пшеница по 38 гроша 100 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао т |
| то ти рекох, он ми плаћа 3 гроша од 100 ока до Забрежа.</p> <p>— Је ли, Јово?</p> <p>— Шта, Мар |
| су.{S} Мени је платио по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш |
| ша!{S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{S} Ових 52 гроша, Маро, крвави је |
| : <hi>Кад истину набелите, нарумените и окитите, она је онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам |
| на прсима изрезано и златом вежено.{S} Око пуног и белог врата, звекетао је ђердан од крупних |
| еба — рече Петар.</p> <p>Томка и Мара и око четрдесет сељана у разговору с Петром стигоше у рас |
| девојака, које би уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на то није много марила.{S} Њој |
| ру, почеше сви вечерати.{S} Кад је било око пола вечере.{S} Томка отпоче:</p> <p>— Знаш шта је |
| олини.{S} Зато и није никакво чудо, што око ње облетаху скоро сви момци из околине.{S} Кад се М |
| дугу и бујну косу, држала је обавијену око главе’ исто као варошке девојке — помодарке.</p> <p |
| а јака вола.{S} Сем тога, имао је добра окована кола.{S} Његов је покојни отац кириџијао трговц |
| , па је због тога и имао добре волове и окована кола.</p> <p>Јова је био веома вредан и поштен |
| ина робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови злочинци нису били задовољни с овом п |
| "graphic" /><!-- <hi>Село Дрен и његова околина — стр. 5</hi> --><pb n="17" /> који би увек пог |
| и удадба Марина.</p> <p>У колико је сва околина мрзела Живана и Јакова због њиховог зеленашлука |
| што око ње облетаху скоро сви момци из околине.{S} Кад се Мара ухвати у коло, момчад се отимаш |
| тране учинио, те су наше куће измакле у околини.{S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опр |
| це и вршњакиње у своме селу, па чак и у околини.{S} Зато и није никакво чудо, што око ње облета |
| пазио те су због тога и били најбољи у околини.</p> <p>Њихова рика трже га из страховитих мисл |
| а му се допусти, да се може опростити с околним светом.{S} По добивеном допуштењу, отпоче:</p> |
| овог грознег злочина, али — Ђура је био окорели зликовац.{S} Пошто спреман чекаше већ неколико |
| е растужи и који беше потпуно миран.{S} Окорелог зликовца ни мајчине сузе не дирају.</p> <p>Јов |
| во, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p> <p>— За што ти, Петре, не даш да м |
| аш <pb n="77" /> живот од данас другаче окренути.{S} Шта је, да је — ту је!{S} Сад треба да жив |
| а, иследна власт је ово дело иследила и окривљене спровела суду.{S} Па захтев иследне власти, с |
| је пресудом својом Бр. 2778, све троје окривљених осудио па — <hi>смрт</hi>.</p> <p>Решењем ка |
| и и Ђурин исказ, нареди да се сви троје окривљених спроведу у затвор иследне власти, где ће се |
| ило 24 године.{S} У лицу је црномањаст, округлих и једрих образа, очију крупних и црних као трњ |
| мо два дана орања, једна кућица с малом окућницом и два јака вола.{S} Сем тога, имао је добра о |
| ила из његова наручја неке ствари да му олакша.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>При вече |
| {S} Коло се растури.{S} Наста жубор међ омладином.{S} Крстивоје и Анђа пођоше својим кућама.{S} |
| е ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено убиство, па је то и дознала.</p> <m |
| есна прилика.{S} Играјући у колу до ње, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина доста, |
| говима.{S} Кад је пролазио поред шатри, он спази Живана где седи са својима у Крстиној шатри.</ |
| Живан са својима стигао с вашара кући, он при вечери запита своју Марицу:</p> <p>— Бога ти, Ма |
| о минута, а још не доби уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин |
| <p>Кад је у свануће дошао онако јадан, он се својој Томки жалио да га пробада, да не може да д |
| p>И ако је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао за несрећног човека, јер му је његов |
| Мара и Јова не одустану и на тај начин, он би изгубио уговорену суму.{S} Да до тога не би дошло |
| м, стоком и кожама.{S} Еле, како, тако, он је имао и прилично готових новапа.</p> <p>И ако је г |
| ој, јер као <pb n="15" /> што ти рекох, он ми плаћа 3 гроша од 100 ока до Забрежа.</p> <p>— Је |
| он је добар, вредан и поштен.{S} Али... он тако!...</p> <p>Мара умукну.</p> <p>Залуду се она об |
| казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја сам баби јо |
| </p> <p>— Залуду ти је претња, бабо!{S} Он је то мени казао на само, те нико није чуо.{S} А без |
| ез игде иког!?</p> <p>— Тешто, нано!{S} Он јесте сиромах, али вредан и поштен младић.</p> <p>— |
| Митрову-дне, била је Јовина свадба.{S} Он је узео Перунику Гвозденову из Пиромана.</p> <p>На Ј |
| ш ти лако девојку за твог Крстивоја.{S} Он је добар и леп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али |
| ошао и Јаков Миловановић са својима.{S} Он, истина, није имао бозна шта да вашари, али је знао, |
| се узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и онда, кад су му младенци, по |
| али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад не |
| исли, с којима је дошао својој кући.{S} Он се сети да су му волови гладни и жедни, те похита да |
| .</p> <p>Догађај овај није измишљен.{S} Он је истинит.{S} Па имајући на уму чика љубине речи: < |
| ако јој никад ништа није забрањивао.{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У |
| >— Шта велиш, море!</p> <p>— Ето то.{S} Он је нашао девојку и хоће да идемо да је просимо.</p> |
| , да га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказати послушност својим родитељима. |
| у, попрскану крвљу, просу му се мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крволоку није <gap |
| те нас већ тера да је просимо?</p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси |
| х година од наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је сад у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, ве |
| и ти још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, чини ми се мало јачих година од наше Маре....</p |
| ош и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда прис |
| ек су њега волеле све сеоске девојке, а он на против, волео је само једну.{S} Јест једну, али т |
| ене и Крстивоја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n="59" /> <p>— То не сме |
| па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припомо |
| својих другова.{S} Но поред свега тога он је био стидљив и то у толикој мери, да није имао сме |
| {S} Јова јој је опет увек одговарао, да он без ње неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву недељ |
| ете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?</p> <p>— Знам, а знаш и ти |
| ути због стидљивости, већ је мислила да он за њу не мари, <pb n="9" /> и да је бегенисао неку д |
| ешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и |
| и га чак молила, да каже баби и нани да он мене неће да узме.</p> <p>— А зар ти мислиш, да тај |
| ако било и то знао Јаков, не би ваља-да он тражио нашу Мару? — упита Живан.</p> <p>— А што не б |
| те дајем њему и подобнима њему.{S} Нека он тражи своју прилику и нек не мисли на Живанову Мару, |
| е Марине и Јовине, запитао је Ђуру, шта он има да каже.{S} Ђура изјави: да су искази Марини и Ј |
| о ево сада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио од сиромашних сељака још „на зелен |
| не би било мило, да га намораш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, |
| ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да товари шеницу; имала сам веома нужна посла, |
| ану изнели и „звечећи“ разлози, које је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буари. |
| их баш волео чути, која је то што ју је он бегенисао, те нас већ тера да је просимо?</p> <p>— О |
| је казао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да се узму |
| зета.{S} Нисам могла ни слутити, да се он вама неће допасти — само зато, што је сиромах?</p> < |
| Јова с њим разговарао, и додаде: да се он веома боји, да Јова не начини какав џочарис, па ће з |
| рпи!</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може |
| је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за |
| и...!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима |
| ја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не долази, но ради у Обреновцу.{S} Тера тамошњим трг |
| а нашег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" /> јединиц |
| аби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају, тиме је |
| кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Тако и |
| ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p>— А |
| .{S} Преседник и сам запита Димитрија и он му каза, као што је мало час казао осталима.{S} Тада |
| јер ми, вала Богу, имамо имаћа доста и он је добар, вредан и поштен.{S} Али... он тако!...</p> |
| е је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише остао на |
| ао да се курталише војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву д |
| уједно и веома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш право |
| се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— Све, Маро!{S |
| ао и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи удеш |
| г твог имаћа?{S} Промисли само, да ће и он можда волети какву честиту, сиромашну девојку?</p> < |
| добро да ми те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши — тражити зета, који је |
| овини, што се њега тиче у свему лажни и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад иследник прибележ |
| еских пандура, завршио је говор Јовин и он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p> <p |
| ни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> <pb n="74" / |
| е Јова као у бунилу. — Па онда, како би он могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему казао д |
| {S} Ја га нећу више узимати за рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} З |
| енули, убити као свако пашче, јер би ми он отровао живот, уништио срећу, разорио наду...{S} Зак |
| па је само нешто мрмљао, што нико па ни он сам није разумевао и на тај начин свршио венчање.... |
| p>— Код куће га неможемо убити.{S} Него он ће кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш велик |
| а ћу о том говорити са Живаном, па како он пресуди, ја и ти морамо пристати.</p> <p>— Јест, нан |
| о, хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је казао да морам с |
| — А зашто то?</p> <p>— За то, бабо, што он одавно воли другу девојку, сиромашну, али врло чести |
| а се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети убиством сину Јакова Миловановића.{S} Ај! в |
| и рекох, казао ми је Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази с, ћерком једнога Живана Ђурића |
| нимо без његова знања, с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер би то било право з |
| ећимо, ако му другу коју доведемо, коју он не бегенише.</p> <p>— Е, ти не мо’ш а да не трабуњаш |
| ерали што то допушта својој жени.{S} Ну он на то ништа није одговарао.{S} Као год што јој није |
| с Јовом договорила да убију Крстивоја, она је сасвим изменила ћуд.{S} Са својим Крстивојем поч |
| таклад.{S} Чистећи стакла на прозорима, она својим гласом врло тихо певуцаше: „Еј! није благо н |
| истину набелите, нарумените и окитите, она је онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испри |
| ане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али, она ми је казала...</p> <p>— Шта ти је казала?!...{S} Т |
| едао у неку другу девојку — а међу тим, она га је већ толико заволела, да би пре волела умрети, |
| лест.{S} Оно, ако ћемо право да кажемо, она је била у истини болесна и то јако болесна; јер је |
| .</p> <p>— Моју би Перунику лако убили; она је трудна и чекали би порођај, па би је тада удавил |
| они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је заборавила да дете не може бити од помоћи њеном |
| насмејана, па ма у чију кућу отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је боли глава.{S} Сад ћу је зов |
| ћних поклада, била је свадба Анђина.{S} Она је пошла за Цветка Вилимановог из Љубинића.{S} За ч |
| и: „С богом!“ Мару су јако потресле.{S} Она, шапућући рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за н |
| и јој срце, већ толико дана, параше.{S} Она сад више није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је б |
| питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договори |
| обука у своје свечано и богато руво.{S} Она није могла њиме ублажити велику тугу и бог, који јо |
| тев метнути своју главу њој у крило.{S} Она га је шашољила по коси. <pb n="80" /> Једно због те |
| , што Јова не поведе с њом разговор.{S} Она није знала да Јова ћути због стидљивости, већ је ми |
| ољом неће поћи за другог.{S} Па после — она је паметна девојка...</p> <p>— Онда ти ниси паметна |
| S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она сиротиња, с којом је Живан имао посла; а вашар је т |
| Кад би данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописано радосна и весела, али, како долаз |
| је куповао разне <pb n="7" /> књиге, а она је радо читала, због чега је постала слободнија и г |
| , немој је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола више неће привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђ |
| а прво треба Мару да запитамо, да ли га она бегенише, јер се <pb n="42" /> бојим да неће бити с |
| го да је на силу удајемо за онога, кога она неће.{S} Тешко оној кући, мој Живане, у којој се му |
| е и да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцније допасти тај |
| <p>— Јесте!</p> <p>— Па ја сам чула, да она воли Јову, нашег комшију?</p> <p>— Истину си чула!{ |
| там нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она прво пристане, па после да поради код газда Живана! |
| ем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пристати, д |
| лу и насмејану.</p> <p>— Нека да бог да она увек буде весела и насмејана, па ма у чију кућу оти |
| > <p>— Наша кума Јелена.</p> <p>— Откуд она то зна?</p> <pb n="44" /> <p>— Па ти, бабо, знаш, д |
| ра после каже: кад су пошли кући, да је она водила волове, а Крстивоје да је с доње стране поду |
| азговор и рећи Кристивојевом оцу, да је она већ заволела другог, али је девојачка стидљивост уз |
| n="44" /> <p>— Па ти, бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама прича |
| <p>— Отишла је цркви.{S} Али откуда је она теби тетка?</p> <p>— Ја сам до јутрос мислио, да ми |
| а села да руча или да вечера.{S} Све је она сама седела за ручком и вечером и своју совру није |
| и поред њене доброте још и зато, што је она хтела да пође за Јову, кога су сви волели, као добр |
| но, што једно дериште говори.{S} Зар је она паметна, кад воли да се уда за голог Јову Илића — и |
| јала што сам се у њу загледао... јер је она богата, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да |
| ио Мару због њене несрећне удаје јер је она била добра девојка, коју су упропастили њени родите |
| ни играла.</p> <p>Оно, право рећи, није она баш све момке мрзела; не, чак је и волела једнога, |
| ио Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она загледала још првих дана, кад је код њезина оца поч |
| ам је нише пута.</p> <p>— Па како ти се она допада?</p> <p>— Не знам каква је радница, каквог ј |
| ..</p> <p>Мара умукну.</p> <p>Залуду се она обука у своје свечано и богато руво.{S} Она није мо |
| ао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, како ће она то знати, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој с |
| имо препону нашој љубави и срећи — рече она полугласно.</p> <p>— А зар би си на то пристала?</p |
| аће не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељи и |
| о било да дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено убиство, па је |
| о казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} |
| виде да јој муж спава, па ману руком и она двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче се намеш |
| та, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом, М |
| а ћу само са подморањем пристати, да ми она буде млада.{S} За то те молим, бабо, да ми и не пом |
| убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни она мене неће, већ је на то гони бабо и нана, као што и |
| /p> <p>— Право да ти кажем, Живане, ако она не би хтела добре воље да пође за другог, ја бих он |
| генишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> <gap unit="graphic" /> <!-- < |
| да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу уби |
| ла и просуте мрве чистила.{S} Све је то она остављала свекрви.</p> <p>— А зашто ти „госпођо“ не |
| а пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њег |
| е у многоме изменио.{S} То не беше више онај стидљиви Јова, који није смео погледати ни у очи а |
| стенице, јер и они сматрају да је сваки онај луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа сети |
| ћу, бабо, од овога дана само проклињати онај час, кад сам се родила.</p> <p>Хоћеш ли море ћутат |
| носио разне књиге, нашта ме је навраћао онај проклети Завишо уча, кога негде отераше, због тога |
| н ће кроз који дан ићи да насече дрва у онај наш велики забран, па незнам да ли би га могли там |
| е ватре тада се сами у себи страшише од онакве одлуке.{S} Али помисао, да ће овакав живот какви |
| ли тиме колико толико припомогао, да се онакви жалосни догађаји не би више дешавали у нашем нар |
| ца, каквог је поштења и нарави, али је, онако на очима, лепа девојка.</p> <p>— Е — дакле чуј!</ |
| димо, ако се ти... овај... не би љутила онако, једним пољупцем...</p> <p>Загрлише се.{S} На усн |
| а лаж</hi> ја сам га испричао читаоцима онако, како је текао, држећи се строго истине и избегав |
| едно друго узети.{S} Али кад га је Мара онако нерасположено поздравила — њега, као да је гром у |
| отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа |
| траховити ударац био довољан, већ га је онако мртва изударао неколико пута по свем телу.</p> <p |
| јега је Живан ишао у Београд, свршио је онако како је желео, зато је покуповао у београдским ду |
| ила и дрва га убила.</p> <p>И — учинише онако, како Ђура рече.{S} За тили часак дрва с колима п |
| снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи власт са доктором, те да и они виде: је |
| о, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако женске главе и морамо слушати старијег.</p> <p>— |
| траховити терет.{S} Чудио се што га ови онако преко воље примише: хтео је о том Мару питати, ал |
| томе помажеш не вршењем своје дужности онако, како ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо |
| изусти зачуђени попа.</p> <p>— Говорим онако како је у истини, господин попо!</p> <p>— Па ко т |
| шка пића.</p> <p>Кад је у свануће дошао онако јадан, он се својој Томки жалио да га пробада, да |
| те да и они виде: је ли истина погинуо онако, како ти велиш.</p> <p>Јова је изгледао блед као |
| а још од добре вамилије, а и јединица у онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу просимо за наше |
| ће ли са мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све углавити.</p> <p>— Ти си старешина |
| шта је, па кад се таква несрећа десила, онда нам је хришћанска дужност, да се овим несрећним же |
| ужност; а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — претим!</p> <p>— Иди ти, Јово, и |
| >— Хоћу, Јово... казаћу ти.</p> <p>— Е, онда, Маро, смејала се, или не, ја <pb n="12" /> ћу ти |
| о, одиста волиш, као што волим ја тебе, онда ћеш и ти бити несрећна као што ћу бити ја.{S} Твој |
| ски продао за паре и своје рођено дете, онда се не треба ни мало чудити што се и просте сеоске |
| >— Јесте, Маро?</p> <p>— Па, кад јесте, онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом девојком, Маро!< |
| > <p>— Ако би моји родитељи то учинили, онда би ме убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу |
| јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хоћеш ли?</p> <p>— Хоћу, Јово... каза |
| бити!</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда још мање може бити под морање да пођем за човека, |
| о буде онако, како ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{S} Зак |
| </p> <p>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загледала и ако |
| тивоја; па кад буде над самим мртвацем, онда да их претуримо на њ, те да Мара после каже: кад с |
| , ако ћемо, Живане, то узимати у рачун, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим ко |
| иљно волиш, ако би ти мене одиста узео, онда то кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они при |
| е Мару Живанову или — боље рећи — моју, онда одмах по венчању спремај му крст и плочу.</p> <p>У |
| незнам, бабо?</p> <p>— Па, кад не знаш, онда, како можеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, ба |
| сутра....</p> <p>— Ако ме толико волиш, онда им можеш рећи још данас при вечери.</p> <p>— Право |
| да те волим, као што и ти мене волиш... онда ме тражи од мојих родитеља.</p> <p>— Не могу, Маро |
| шим своју дужност.</p> <p>— Е добро.{S} Онда збогом, г. попо, али не заборави на своју дужност! |
| д више није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и |
| ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љубави, здрављ |
| ле — она је паметна девојка...</p> <p>— Онда ти ниси паметна, кад велиш да <pb n="35" /> је пам |
| и је стид, да ти то поменем...</p> <p>— Онда знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да оставимо, да н |
| обар... осам дана још до њега.</p> <p>— Онда....{S} Иван-дан, Живане — рече Јаков.</p> <p>— Па |
| — Тако је! — каза Јова и Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте казали никоме, да сте |
| — одговорише Мара и Крстивоје.</p> <p>— Онда кажите, господин попи на венчању, у цркви, да неће |
| што би то био узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ја да питам нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да |
| ам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све углавити.</p> <p>— Ти си стар |
| дивну кошуљу са узаним порупчићима, па онда чоано јелече, на прсима изрезано и златом вежено.{ |
| о. — Говорио је Јова као у бунилу. — Па онда, како би он могао пристати да узме Мару, кад сам ј |
| ад је узела осамнаесту...</p> <p>— Е па онда већ треба да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Оно и т |
| ..{S} Рекла си да ме нећеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђу |
| ајеш?</p> <p>— Пристајем,...</p> <p>— Е онда... ја ћу баби и нани казати колико сутра....</p> < |
| } Није ти по вољи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њ |
| набелите, нарумените и окитите, она је онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испричао чит |
| гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда курталисати овога несретнога живота.</p> <p>Овакав |
| емогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати код куће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А шта |
| из љубави.{S} Он се правио невешт чак и онда, кад су му младенци, по свом договору, стидљиво и |
| а не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда морао одказати послушност својим родитељима.{S} Не |
| и не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуше.< |
| ; моја их нана неће одбити.</p> <p>— Ти онда пристајеш?</p> <p>— Пристајем,...</p> <p>— Е онда. |
| прво с тобом да се споразумемо, па тек онда да му одговоримо.{S} Зато, дете, ми треба да знамо |
| ла добре воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је на сил |
| S} Кад би било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиромашних родитеља, |
| су на прву заповест везани обојица.{S} Оне страшне речи, које изусти преседник поразише све па |
| како су родитељи удавали своје кћери за оне, које не воле, само за то, што су богати.{S} Па кад |
| /p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за љубав оне намигуше Живанине поче да лажеш.{S} И то кога; свог |
| мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се што више обогатили, гуле и кожу с л |
| , те паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји послала.</p> <p>— Немој |
| иш.{S} Кроз дан два, бићеш у бувари — с оне стране катанца.</p> <p>— Залуду ти је претња, бабо! |
| а вас двојицу, што сте добри и што вас оне воле.{S} Сад слободно, децо, ваш састанак и ваш гов |
| p> <p>— Чини ми се, да ти страшно мрзиш оне, који се тако богате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја м |
| елика имаћа.{S} Са својим пуним кесама, они су срушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не |
| треба да си весела.{S} Добри су, синко, они сви.{S} Волеће те Томка и Јаков ка’ свога Крстивоја |
| узмеш ону коју волиш?</p> <p>— Нису... они су ми нашли другу!</p> <p>— Шта?{S} Зар си ти већ м |
| Немој, бабо, да их кунеш, греота је!{S} Они су добри паметни и поштени људи и нису ми никакво з |
| ли вас је неко наморао и наговорио“.{S} Они су били обадвоје сложни да ти једногласно кажу: да |
| а ово сви присташе, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да имају нешто посла код капетана и морају |
| на млада, коју желе његови родитељи.{S} Они су се познавали и више пута су били у колу заједно, |
| Ми нисмо ни у каквом полу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја гледам своја посла, светим води |
| дакле на њих не можемо више надати.{S} Они су срећни и за нас навек изгубљени.</p> <p>— Ти има |
| енут, није се једно другом допадало.{S} Они на то нису никада ни помишљали.</p> <p>Крстивоје во |
| бљени.</p> <p>— Ти имаш право, Маро.{S} Они су заиста срећни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А з |
| ако се могло опазити нечиста савест.{S} Они су се јако уплашили, а нарочито Мара, која је опази |
| у децу, а и мене привезало за колац.{S} Они су овај брак на силу везали, једино из амишности за |
| казали, да су нагнани на ово венчање, а они се другим обећали. <pb n="66" /> Попа је само нешто |
| да их поиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је заборавил |
| рехота је родитеља увредити.{S} Али кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога детета |
| амо ти опет велим да добро пазиш, да се они опет не би састајали...{S} Ама, немој је ни корака |
| опи, да су их родитељи наморали и да се они с другима бегенишу, па су се постарали, те да попа |
| никад ништа ни заповедао.{S} Никада се они нису загрлили, а још мање пољубили.</p> <p>Ове ово |
| ео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, мало по мало, у животу заволети.</p> <p>— Немој, т |
| /p> <p>Свирац поче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти |
| ра је одмах сутрадан јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћу по хладовини.</p> <p>У зараницама, |
| зише све па и ову двојицу везаних.{S} И они задрхташе од речи, које сушту истину изнеше.</p> <p |
| з припомоћ Марину, поставила вечеру — и они су сели да вечерају.{S} При постављању вечере, Мари |
| ко мора доћи власт са доктором, те да и они виде: је ли истина погинуо онако, како ти велиш.</p |
| се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— Тако је! — рече Јова |
| добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они заједно пођоше мало устрану, продужујући разговор.< |
| кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме |
| Јаков Миловановић, из Трстенице, јер и они сматрају да је сваки онај луд, који нема пуну кесу. |
| <p>— И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.</p> <p>— Кажите р |
| нђину свадбу треба да идемо, јер су нам они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје је послушао.</p> < |
| е, посла по Живана и Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, попа им каза све, шта је Јова с њим разгова |
| овића и кад бих имао покварену душу као они.</p> <p>— Ти си се толико поварошио да те не могу р |
| ане Ђура, већ је извршио убиство, и ако они двоје викнуше, да не убија.</p> <p>Пошто је иследни |
| {S} А у тако сиромашне младиће, ма како они били вредни, здрави, поштени, па и лепи, слабо се н |
| ају, те да се после венчају.{S} А пошто они нису могли та убиства да изврше, најмили су Ђуру и |
| S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упропашћују срећу и будућност своје |
| то ћу се у будуће старати, да пропадну они, који су мене упропастили.</p> <p>— Па зар баш тако |
| а их, као сведок не изда.</p> <p>Кад су они упрезали кола и претурали их, слушче се хитро, као |
| о среће и живота њихове деце.{S} Али су они знали докле вреди њихово наморавање и да се оно мож |
| ане, Никола! вежите ову двојицу, јер су они убили Крстивоја — рече Петар.</p> <p>Петар није има |
| речи, које сушту истину изнеше.</p> <p>Они су се џапали и претили Петру, што их је, ни криве н |
| очели сећи дрва, оно се попело на један онизак и ракљаст грм, те је одатле гледало шта се ради. |
| не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати код куће.{S} |
| ар Јевремовић да начини, да сам га ја с оним поштеним људма убила.{S} Ја убила свога мужа?!{S} |
| кажњена!{S} Сад хоћу само да се светим онима, који су ме унесрећили; који су ми убили срећу и |
| не натерујте своју децу да се узимају с онима, које не воле.{S} Брак, који није из љубави поста |
| гле хтедох заборавити да ти захвалим за оних 15 дуката, што си ми послала по Вуји у затвору.</p |
| а им ово није била свадба, него сахрана оних, који су им најмилији.</p> <p>Господин попа је одр |
| ући разговор.</p> <p>— Ја нисам вала од оних, Анђо, који би говорили оно... што није за говор.. |
| {S} Ових 52 гроша, Маро, крвави је зној оних сиромаха, што су продали пшеницу, а богами и мој, |
| то, испрегли волове и почели сећи дрва, оно се попело на један онизак и ракљаст грм, те је одат |
| , а не тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо, оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што и |
| ни Јова и Ђура.</p> <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам учинио била ми је дужност.</p> <milestone u |
| ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.< |
| <p>— Ја Живаново имаће и не тражим.{S} Оно је отета туђа мука и туђи зној.{S} Мени такво имаће |
| какву најтежу и најопаснију болест.{S} Оно, ако ћемо право да кажемо, она је била у истини бол |
| p>— Па ја како!?</p> <pb n="24" /> <p>— Оно... то би тако и требало.{S} Крстивоје је јединац, а |
| па да радимо...</p> <pb n="18" /> <p>— Оно.... знаш.... ја баш... како да ти кажем... знам как |
| ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p>— Оно.. није душу грешити!{S} Анђа је истина лепа, здрава |
| даде бог!? узвикну боно Томка.</p> <p>— Оно, што сте и тражили — рече радосно Мара.</p> <p>-— М |
| — рече Јова још једнако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти са својом будућом снашом заповедио.</p |
| нити — рече одважно Крстивоје.</p> <p>— Оно ја знам, кад би ти заповедао, да би учинио и грђе и |
| аше дете мало због тога опире.</p> <p>— Оно, ако ћемо, Живане, то узимати у рачун, онда смо и м |
| треба да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Оно и треба Јакове.{S} Али — знаш јединче је, па нам је |
| ристајем.{S} Но, реци ми чиме?</p> <p>— Оно... вала... и ја не знам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то |
| А што болан, да ти се смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, онда и ти мени реци, јеси |
| а Јова нађе бувару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> <p>— Како |
| <p>— Бога ти, Марице, како ти се допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу Мару?</p> |
| с река, да пристајем да вас слушам и за оно, што није паметно, а то је: да се никако не удајем |
| тадањег живота.{S} Мара, да би постигла оно, што се с Јовом договорила, чинила је све могућно, |
| треба да се известимо, да ли је истина оно што је Јелена казала.</p> <p>— Батали ти то, Марице |
| а га наведеш да уђе дубље у забран, под оно брдашце у сред забрана.{S} Да намести кола под само |
| попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти ниси мог |
| оје јединче.</p> <p>— А зар, море, није оно и моје?!</p> <p>— Јесте, али ти велиш, да га оженим |
| што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег |
| и докле вреди њихово наморавање и да се оно може слушати само док ви не ставите питање: „да ли |
| ати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за |
| ам вала од оних, Анђо, који би говорили оно... што није за говор...{S} Него — чуј ме, а морам т |
| ми ништа говорити! — одману Мара — Чини оно што ти кажем па мир!... — Рекао си да ћеш ме слушат |
| То се мене ништа не тиче...{S} Ти чини оно, што ти ја налажем.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и д |
| ти при себи, жено?!</p> <p>— Говорим ти оно, што ми је дете казало!</p> <p>— А је ли ти, море, |
| е знаш како ми је тешко да ти исповедим оно; што срце осећа.{S} Али кад тражиш истину, истину д |
| сна?</p> <pb n="25" /> <p>— Ја говорим оно, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш |
| Шта ће мени имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би |
| А ја бих баш желела, да и ти трпиш исто оно, што и ја!...</p> <p>— Теби за љубав трпићу све! — |
| кваре венчање Марино и Крстивојево, јер оно свима доноси несрећу.</p> <p>— Ви сте, децо, сви че |
| куда ви хоћете, а ја не желим, учинићу оно што ми срце и памет буду налагали.{S} Ти велиш, баб |
| чи јој необично севаху и чисто говораху оно, што се у њеној глави комешало. — Па кад би ти убио |
| кола, или није никако ни играла.</p> <p>Оно, право рећи, није она баш све момке мрзела; не, чак |
| >— Зар баш Јову... мога рабаџију?...{S} Оног голаћа из Трстенице?!</p> <p>— Њега, Бога ми!</p> |
| p>Заклињем ти се младошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поменули, убити као свако пашч |
| па се зато нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је он дошао да товари шеницу; имала сам |
| слушамо дете и да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцније |
| ему дамо, него да је на силу удајемо за онога, кога она неће.{S} Тешко оној кући, мој Живане, у |
| авати, већ имам да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само д |
| толико времена није виђао.{S} Управо од онога дана, када су се договорили и с пољупцима запечат |
| оодавна не називам бога никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уап |
| их родитеља, те бих могла постати женом онога човека, кога волим и који ме воли.</p> <pb n="14" |
| кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је си л |
| товарио шеницу и возио на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо предавао жито београдском т |
| чери и чињаше се као тајанствени глас с онога света, који слути несрећу.{S} Мара се јежила, не |
| ротив моје воље и заклетве коју сам дао оној девојци?!</p> <p>— Детиња заклетва не вреди ни лул |
| ајемо за онога, кога она неће.{S} Тешко оној кући, мој Живане, у којој се муж и жена, место љуб |
| него је, као мама пристао да се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је Крс |
| а.{S} Како си могла дете пустити само с оном лолом, те јој завртео мозак, да ћемо сада видети ж |
| хоће само имућну кућу — па то ти је.{S} Ономад ме, мал’ није ударио, што сам му казала, да не б |
| је, бабо.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да нема девојке, као што је Анђа Живанина, |
| мили и слатки пољубац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми те отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> |
| аро!</p> <p>— Скојом ти хоћеш!</p> <p>— Ону, коју сам ја хтео узео је други, а друге девојке не |
| " /> <p>— Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... |
| зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш ону коју волиш?</p> <p>— Нису... они су ми нашли другу! |
| гом пошла! и буди пажљива, да се што не опази!</p> <p>Па ипак обоје су дрхтали од оваквих мисли |
| ништа није милило.{S} То је њена мајка опазила, па јој рече:</p> <p>— Маро, дете, немој да си |
| јако уплашили, а нарочито Мара, која је опазила, да је председник Петар од некога другога дозна |
| ати да пође за Крстивоја, те није одмах опазила да јој је Јова, који је такође дошао на вашар, |
| p>На лицу Марину и Јовину лако се могло опазити нечиста савест.{S} Они су се јако уплашили, а н |
| собу да је опаје и успреми.{S} Пошто је опајала, протресла јастуке поњаве, а собу уредила, узе |
| тишла је у велику гостионску собу да је опаје и успреми.{S} Пошто је опајала, протресла јастуке |
| кићанкама, шарене чарапе и лепи црвени опанци, с великим кајишима, изаткан и ишаран појас, чоа |
| редини ђердана и куцао је по прсима.{S} Опасивала се лепом шареном тканицом.{S} На ногама је но |
| нећу Мару већ тебе, а он мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда пристао?! — рече Анђа |
| попо, али не заборави на своју дужност! опет ти велим, а особато кад испитујеш и венчаваш децу |
| м данас живе, бити продужен у недоглед, опет их нагна на мисао да учине злочин.</p> </div> <div |
| екар и свекрва заповедили, а Крстивоје, опет, није јој никад ништа ни заповедао.{S} Никада се о |
| н, џемадан златом вежен и чоани фермен, опет ишаран златом, а на ногама чизме.</p> <p>Јова је в |
| >У прву недељу месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем обичају, упита га: „како ти |
| p> <p>— Јеси, бабо!</p> <p>— Па шта сад опет помињеш њега?</p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, да |
| рио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први зрели девојачки поглед бацила на Јову.{S} Јов |
| квога момка треба добра прилика, али је опет лако наћи.{S} Та наша је Посавина богата тиме.</p> |
| се истина доста, како да почне, али је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао нешто, |
| , је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет увек одговарао, да он без ње неможе никад бити сре |
| зеленашлука и кајишарлука, у толико је опет свак волео Мару.{S} Свак је жалио Мару због њене н |
| и на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор поразио, те је за часак ућутала.</p> <p |
| доба.{S} По устајању, наједе се, па се опет извали, или па своју постељу, или простре поњаву п |
| арац треба да је снажан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да јој муж спава, па ману руком и она |
| гом заклели на верност.{S} Крстивоје се опет тако исто пази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и |
| баш и да није вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто то?</p |
| сиромашна девојка?!</p> <p>— Можеш, али опет ти велим: каква вајда од тога?{S} Ти мене не можеш |
| е добро и ја му не налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво треба Мару да запитамо, да ли га |
| као што сам ја.</p> <p>— Имаш право али опет ниси требао да учиниш ово грозно дело, од којега с |
| ти опет велим да добро пазиш, да се они опет не би састајали...{S} Ама, немој је ни корака саму |
| ш, кад је он не би хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, мало по мало, у животу заволе |
| ли ти, Марице, при себе.</p> <p>— Ја ти опет велим, Живане, да треба добро отворити овде очи.{S |
| је лепа и да ли те воли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се вараш.{S} Мало час ти рекох, да |
| кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд ти опет знаш, да он неће хтети Мару Живанову?</p> <p>— Зна |
| признајем, синко, да је тако.{S} Али ти опет треба да знаш: да има лепих, вредних и поштених мл |
| ро наредити, моја добра Марице; само ти опет велим да добро пазиш, да се они опет не би састаја |
| мене, бабо, немој другу тражити, јер ти опет велим, да другу нећу.</p> <p>Пошто Крстивоје ово р |
| Ја га нећу више узимати за рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} Зато |
| нећу никада удавати.</p> <p>— Али, ако опет зато мораш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја за д |
| пристао, нити сме пристати; али... ако опет пристане — тешко њему, тешко Јакову и Томки, тешко |
| мати и право, али мени моја стара памет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорит |
| се узму, па се наше дете мало због тога опире.</p> <p>— Оно, ако ћемо, Живане, то узимати у рач |
| али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те сад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама |
| а сети у чему је ствар, па се побоја од оправданог гњева Јовиног...</p> <p>— Шта ја, синко, има |
| промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару за Крстивоја.</p> <p>Пролазе |
| ући, да га питам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све углавити.</p> < |
| Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, те да од јако ове две куће буду једна кућ |
| м на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опријатељимо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове, још на Вид |
| свршена, само, ако Живан пристане да се опријатељимо.{S} Ни за чију љубав ми нећемо од тога оду |
| ашој Посавини, с којом би се драге воље опријатељио то је твоја, Живане.{S} И право да ти кажем |
| у Посавини с којом би се ти драге воље опријатељио.{S} То је за мене и моју кућу велика час.{S |
| , што је сиромашна.{S} Да је моли да му опрости, што мора погазити своју дату реч и заклетву.</ |
| ла замоли, да му се допусти, да се може опростити с околним светом.{S} По добивеном допуштењу, |
| обојном вуницом и „штифлете“ с високим „опсецима“ — потпетицама.{S} Своју дугу и бујну косу, др |
| ће тканине — рукотворина њезине мајке — опшивену сомотом, фарбе, зване „бело вино“ и с белим чи |
| ере православне.{S} Раденица рђава; а у опште, у грађанству сматра се карактера поквареног.{S} |
| орија каквог страховитог злочина, или у опште каквог немилог догађаја, коме је био узрок несаве |
| месту дерао, како неваља овакво уређење општина; како неваљају школе и начин школовања.{S} Који |
| суду.{S} Па захтев иследне власти, суд општине трстеничке под 17 јулом бр. 429, издао је за Ма |
| ише општинској власти.</p> <p>Преседник општински Петар, већ је био устао, јер и њега беше проб |
| а шта кука несрећна мајка, одмах јавише општинској власти.</p> <p>Преседник општински Петар, ве |
| <p>Кад су стигли у село, иследник је у општинској кући саслушао прво Димитрија, који у свему к |
| ове смрти, Јови је остало само два дана орања, једна кућица с малом окућницом и два јака вола.{ |
| купио једну башту купусару, а један дан орања од Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се носио боље и о |
| апоље <pb n="26" /> да легне под велики орах, где спава још од пролетре.</p> <p>— Чули ти, Томк |
| постељу, или простре поњаву под велики орах у авлији.{S} Ту цео дан преседи.{S} Од дана својег |
| уће Миловановића.{S} Њега је Мара испод ораха, код којим је посведневно седела, спазила и изађе |
| о срце видећи ову несрећу, видећи овако осакаћена човека, који је до мало час био здрав и снажа |
| пристајемо,...{S} Иван-дан је добар... осам дана још до њега.</p> <p>— Онда....{S} Иван-дан, Ж |
| не?</p> <p>— Нека је жива, сад је узела осамнаесту...</p> <p>— Е па онда већ треба да гледаш да |
| :id="SRP19002_C3"> <head>III.</head> <p>Освануо је празник Спасов-дан.{S} Мара је, као и обично |
| l:id="SRP19002_C7"> <head>VII</head> <p>Освануо је Иван-дан.</p> <p>Мара, и мајка јој Марица, у |
| </p> <p>Мара се грозно светила.{S} Њена освета већ је почела да се остварује.{S} Јаков — због њ |
| .</p> <p>Сунце је још последњим зрацима осветљавало врхове високих дрва, чија се дугачка сенка |
| је дуге сенке, као тајанствене авети, и осветљаваху ово двоје, те се лепо могао видети рад Мари |
| оче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим на свет |
| сти.{S} Два се срца сродише, да доцније осете сву горчину варљиве среће и пролазне радости...{S |
| је тешко да ти исповедим оно; што срце осећа.{S} Али кад тражиш истину, истину да ти и кажем.{ |
| за то, да уђе у најдубљу тајну његових осећаја.{S} То у њему разбуди неку чудну милину и неопи |
| од стидљивости сво је постало бледо.{S} Осећао је страховити терет.{S} Чудио се што га ови онак |
| ко бабо јер се ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па з |
| нао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p> <p>— За што ти, Петре, |
| есет прва му је година.{S} Од војске је ослобођен, једино за то, што је јединац у свога баба.</ |
| ледник прочита саслушање, па пошто прво осмотри и прибележи како је ствар нашао, нареди, те се |
| е, имајте увак па уму: <hi>да је главни основ срећи брачнога живога љубав, здравље и рад.</hi>< |
| ке.</p> <p>Мара је учила четири разреда основне школе, па — зар — што је била јединица, отац је |
| дић, правилно развијен.{S} Учио је само основну школу, јер му отац није дао да учи више школе; |
| ник, који с доктором стиже.</p> <p>— На основу исказа овога сведока, рече кмет Петар и предаде |
| рави на своју дужност! опет ти велим, а особато кад испитујеш и венчаваш децу умућних родитеља! |
| е, које је једна од највећих драгоцених особина једне добре и честите девојке.</p> <p>Кристивој |
| ај зликовац вршио свој убилачки посао с особитим задовољством, дотле су Мара и Јова, као крпа б |
| нског посла није било, кога Анђа није с особитом вредноћом и вештином свршавала.</p> <p>Живана |
| ли Петру, што их је, ни криве ни дужне, осрамотио.</p> <p>— Сад ћете чути јесте ли криви, или н |
| слим, да својом женидбом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао.</p> <p |
| попрскану крвљу, просу му се мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крволоку није <gap un |
| рам да се за моју љубав жениш.</p> <p>— Остави ти, Маро, те паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни |
| ба ни ми да јој срећу убијамо:</p> <p>— Остави ти то мени.{S} Ја сам у свему мудар, па кад сам |
| тераш ветар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би |
| нда знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да оставимо, да нам јамче наше поштене речи.</p> <p>— Ја б |
| просуте мрве чистила.{S} Све је то она остављала свекрви.</p> <p>— А зашто ти „госпођо“ не диг |
| дигнеш совру, за којом си крвљала, већ остављаш да ти је ја дижем? — рече јој једнога дана љут |
| 3" /> и изађоше из забрана, а Мару, кад остаде сама спопаде страховита језа и самртнички страх. |
| ли чврсто при својој заклетви?</p> <p>— Остајем чврст ка’ стена!</p> <p>— И ја, Јово!</p> <p>— |
| аш — лако је то учинити.</p> <p>— Дакле остајете ли при речи.</p> <p>— Као и свагда, попо, али |
| да без тебе нећу моћи живети.</p> <p>— Остајеш ли чврсто при својој заклетви?</p> <p>— Остајем |
| ењем касације, пресуда апелационог суда остала у снази.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| о?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда не би био удовац.</p> <pb n="7 |
| ку другу девојку у твоме селу, на те се остале девојке не тичу, нити с њима имаш воље да говори |
| ead>IX</head> <p>Свадба је прошла ка’ и остале свадбе имућних домаћина; с том разликом, што су |
| <p>Испит и прошевина свршени су, као и остали испити и прошевине, с том само разликом, што је |
| Своје велико имаће стекао је као и сви остали зеленаши и каишари — дуплим интересом.</p> <p>Га |
| не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што |
| ду обдарене од Бога како лепотом тако и осталим врлинама.{S} Али ипак тако је у истини било.</p |
| и он му каза, као што је мало час казао осталима.{S} Тада заповеди, да сви иду на лице места, г |
| дошао на вашар, и који се већ руковао с осталима, пружио руку да се с њом поздрави.</p> <pb n=" |
| из амишности за имањем, које им је сада остало пусто.{S} Чувајте од овакве несреће свој дом и с |
| животу.{S} После њихове смрти, Јови је остало само два дана орања, једна кућица с малом окућни |
| а то је: да се никако не удајем него да останем да вас у вашој старости чувам и слушам, као што |
| среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш удовица, ја бих тада био срећан!</p> <p>— Како |
| исао, као миш, али је ипак и после кише остао на истом месту скоро до сванућа, јер није могао у |
| ори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он, покисао, као миш, |
| м се ни удавати.</p> <p>— Нећеш, ваљда, остати код куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, |
| Марину срцу примљен и који ће на свагда остати у њему.{S} И — Мара другог не може више волети.< |
| стати пријатељи, само што ћу ја до века остати несрећна.</p> <p>Крстивоје беше као убивен.{S} Н |
| чи и како је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати пријатељи, само што ћу ја до века остати несрећн |
| и.</p> <p>— Овде је прече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао н |
| а још мање ја: на коме ће данас сутра и остати наша кућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с Ан |
| је мучно тако брзо раставити се с њом и остати као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и јесте, Ж |
| и за оним, кога ви хоћете.{S} И онда ћу остати код куће.{S} Шта ми вали?</p> <p>— А шта вали Кр |
| лободно, децо, ваш састанак и ваш говор остаће од моје стране вечита тајна — рече Јелена.</p> < |
| ила.{S} Њена освета већ је почела да се остварује.{S} Јаков — због њезина поступка — пропио се |
| ресудом својом Бр. 23438, <pb n="91" /> осудио све троје по 20 година робије а Јову и Ђуру још |
| м својом Бр. 2778, све троје окривљених осудио па — <hi>смрт</hi>.</p> <p>Решењем касације, пре |
| во, стрељају.</p> <p>Свештеник приступи осуђеним и позва их да се исповеде.{S} Ђура рече да нем |
| школе, па — зар — што је била јединица, отац је не хте давати да се даље школује, јер би морала |
| е, а родитељи то нису могли поднети.{S} Отац јој је куповао разне <pb n="7" /> књиге, а она је |
| добра окована кола.{S} Његов је покојни отац кириџијао трговцима, па је због тога и имао добре |
| за што ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да у такве спада и мо |
| нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је |
| и тај мој имућни младожења, каквога мој отац и мајка желе.{S} Крстивоје је тако исто мислио: да |
| ест, тако је, али то неће да разуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за љуба |
| .{S} Учио је само основну школу, јер му отац није дао да учи више школе; јединац је, па није ра |
| оћи да се с њом види и састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али, она ми је казала...</p> <p>— |
| Беше сада <pb n="60" /> много смелији и отворенији, јер га на то научи тешка несрећа и страхови |
| чули своје родитеље, како баш пред њима отворено уговарају за њихову веридбу, а њих и не питају |
| сла, зато сам је и пустила да му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било, било.{S} Пази бар од |
| ом трговцу из Београда.{S} Еле, Мара је отворила магазу и стајала ту, док је Јова натоварио кол |
| p>Таква је, ето, изгледала Мара, кад је отворила вратнице Јакову Миловановићу, који је по вечер |
| а ти опет велим, Живане, да треба добро отворити овде очи.{S} Ја сам запазила да Мара воли Јову |
| са разбијеном главом лежи под дрвима — оте јој се страховити врисак, који срце параше несрећне |
| ац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми те отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињем ти се |
| еш нашем злу.{S} Ти си њега пре времена отерала у гроб.{S} Ти си отров, који нам је кућу отрова |
| Ако не бих био удовац, ја бих ону моју отерао, а ако не би хтела да иде, ја бих је... убио! — |
| ао онај проклети Завишо уча, кога негде отераше, због тога, што се свуда и на сваком месту дера |
| а Живаново имаће и не тражим.{S} Оно је отета туђа мука и туђи зној.{S} Мени такво имаће не тре |
| несрећа и страховита помисао, да ће му отети Мару, коју је волео више од живота свога.</p> <p> |
| и спремила вечеру, на рече Крстивоју да отиде на улицу, те да зовне Јакова, који се разговараше |
| кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад отидем тамо, куда ви хоћете, а ја не желим, учинићу оно |
| Бог ми је дао господин попо, али ми је отимају људи, којима су дукати и бог и вера и срећа и с |
| о чудити што се и просте сеоске девојке отимају да се удаду за имућна мужа.</p> <p>Било због ле |
| човека, или боље рећи нечовека, који су отимајући сиротињску муку — стекли велика имаћа.{S} Са |
| Играч је био за причу.{S} Девојке су се отимале, која ће се пре до њега у колу ухватити.{S} А б |
| S} Кад се Мара ухвати у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} Има девојака, које би ужив |
| Миловановића — е, лепо, ја пристајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде онако, како ја |
| је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, отишао је и Крстивоје кући <pb n="55" /> своје комшике |
| своје комшике Живане — Анђине мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с њиме учинише његови родит |
| Section" /> <p>На Иван-дан кад је Јаков отишао Живановој кући, у Дрен, отишао је и Крстивоје ку |
| та свога.</p> <p>Сутра-дан је поранио и отишао господин попиној кући.</p> <p>— Добро јутро, гос |
| {S} Томе је био узрок тај, што је Живан отишао у Београд до неких житарских трговаца, јер је с |
| моју несрећу тако је!{S} Јутрос је бабо отишао да да девојци обележје.</p> <p>— А! која је та д |
| Живана није било код куће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је продавао храну неком трговцу и |
| <p>О Видову-дне, на обреновачком вашару отишао је Живан с Марицом и Маром, да што провашаре, а |
| свршавала своје обичне јутарње послове, отишла је у велику гостионску собу да је опаје и успрем |
| /> <p>— А где је тетка Живана?</p> <p>— Отишла је цркви.{S} Али откуда је она теби тетка?</p> < |
| и вештином свршавала.</p> <p>Живана је отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па ни |
| пио повише ствари за Мару.{S} Мара беше отишла у вајат.</p> <p>— Знаш наша је Мара већ читава д |
| е весела и насмејана, па ма у чију кућу отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је боли глава.{S} Са |
| за?</p> <p>— Наша кума Јелена.</p> <p>— Откуд она то зна?</p> <pb n="44" /> <p>— Па ти, бабо, з |
| ивана?</p> <p>— Отишла је цркви.{S} Али откуда је она теби тетка?</p> <p>— Ја сам до јутрос мис |
| Митровог.</p> <p>Вазда се носио боље и отменије од све сеоске момчадије.{S} На њему је свагда |
| Јелена.</p> <p>Мара, као најслободнија, отпоче говор:</p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на |
| лним светом.{S} По добивеном допуштењу, отпоче:</p> <p>— Вама, оцеви и матере, који имате и кој |
| } Кад је било око пола вечере.{S} Томка отпоче:</p> <p>— Знаш шта је ново, Јакове?</p> <p>— Зна |
| да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о злочинству.{S} Говорили су полако, чис |
| жили сте, да вас бог казни и ето већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље про |
| стина доста, како да почне, али је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти казао нешто, ако с |
| у свештеничку дужност свагда беспорочно отправљам.</p> <p>— А јеси ли, оче попо, беспорочно врш |
| га пре времена отерала у гроб.{S} Ти си отров, који нам је кућу отровао! — рече Томка Мари.</p> |
| ли, убити као свако пашче, јер би ми он отровао живот, уништио срећу, разорио наду...{S} Заклињ |
| гроб.{S} Ти си отров, који нам је кућу отровао! — рече Томка Мари.</p> <p>— Силом сте ме довел |
| био и завишо уча и Јова, који ми детету отроваше памет.</p> <pb n="45" /> <p>— Немој, бабо, да |
| с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отрча да изнесе столицу да Крстивоје седне, јер није хт |
| хитро, као маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави несрећној мајци страшну и грозну смрт њези |
| у дрхтали од оваквих мисли, и кад су се охладили од прве ватре тада се сами у себи страшише од |
| окле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабри, те полако упита:</p> <p>— Велиш ли ти, Јово ис |
| бити узрок друго нешто, а не имаће мога оца!...</p> <pb n="10" /> <p>— Па шта би могло бити дру |
| едала још првих дана, кад је код њезина оца почео радити као кириџија, носећи му храну на своји |
| к.{S} Ти мене, као јединица тако имућна оца не можеш волети...{S} Баш кад би ме и волела, твој |
| за то, што сам ја јединица, кћи имућног оца, да са мном не смеш говорити?...{S} Немој тако, Јов |
| сину — да слушаш старијег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, а те |
| веном допуштењу, отпоче:</p> <p>— Вама, оцеви и матере, који имате и који ћете имати да жените |
| инути тај разговор и рећи Кристивојевом оцу, да је она већ заволела другог, али је девојачка ст |
| бравам и не одобравак.{S} Мени је — као оцу — дужност, да те добро оженим, а теби — као сину — |
| спорочно отправљам.</p> <p>— А јеси ли, оче попо, беспорочно вршио своју дужност при испиту Мар |
| ући иде за Маром и Кристивојем, било је очевидац, овога крвавог злочина, јер је ишло за њима, п |
| ти!</p> <p>Мара се демонски смешила.{S} Очи јој необично севаху и чисто говораху оно, што се у |
| да пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене нико није ни питао, хоћу ли, |
| носила би свакога и чисто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно вече ни |
| м, Живане, да треба добро отворити овде очи.{S} Ја сам запазила да Мара воли Јову од срца, и да |
| га — ја не терам шалу.{S} И да богда ми очи испале, ако ти нисам праву правцату истину рекао!.. |
| е с њом види и састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али, она ми је казала...</p> <p>— Шта ти |
| one unit="subSection" /> <p>У недељу, у очи Божићних поклада, била је свадба Анђина.{S} Она је |
| екомерна пића.</p> <p>Сахранили су га у очи светог Николе.{S} Томка је плакала — Крстивоје ћута |
| иви Јова, који није смео погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше сада <pb n="60" / |
| занемили.{S} Не смедоше једно другом у очи погледати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле |
| и пристао да узме девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} Он би |
| е црномањаст, округлих и једрих образа, очију крупних и црних као трњине; носа правилна, уста у |
| осе смеђе и бујне, обрва такође смеђих; очију плавих као небо, носа подужег, на крају мало кука |
| г је поштења и нарави, али је, онако на очима, лепа девојка.</p> <p>— Е — дакле чуј!</p> <p>Ја |
| огинуо мој Крстивоје, него ја, која сам очима гледала — рече дрхтећим гласом Мара.</p> <p>— Сва |
| ога изударао по целом телу, а ви сте то очима гледали.{S} То сам чинио за то, што мислим, да се |
| е смео погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше сада <pb n="60" /> много смелији и |
| здрава и телесно и душевно.</p> <p>(М. П.) председник П. Јевремовић.</p> <milestone unit="subS |
| /l> </quote> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ АНТОНИЈА П. ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПА Т. К. НАУМОВИ |
| но и душевно.</p> <p>(М. П.) председник П. Јевремовић.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ж |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>П. КАРА-РАДОВАНОВИЋ</p> <p>КРВАВИ ЗЛОЧИН</p> <p>У БРАКУ |
| вен и то да му је прво разбивена глава, па после ударан по телу и тек после свега тога, претрпа |
| се опет врати и виде да јој муж спава, па ману руком и она двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру |
| е нико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећној мајци.{S} С тога постави стр |
| а пресуда према учињеном злочину блага, па је пресудом својом Бр. 2778, све троје окривљених ос |
| евојке која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која је то што ју је он бегениса |
| се договорили, да прво убију Крстивоја, па после да удаве Јовину жену на порођају, те да се пос |
| — Знаш наша је Мара већ читава девојка, па ваља све прибавити, што јој треба.{S} Данас — сутра, |
| кући.{S} Видео сам да је добра девојка, па још од добре вамилије, а и јединица у онако имућној |
| Јову сам увек знала као честита момка, па се зато нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад ј |
| ака још „на зелен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је плати |
| и се.</p> <pb n="69" /> <p>— Бих, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и |
| ркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па није ни видела, кад је Крстивоје ушао у авлију.</p> |
| Ја се ни до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| душе, то је и мени кума Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, |
| >— Ја сам те, Живане, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се старати |
| је милило.{S} То је њена мајка опазила, па јој рече:</p> <p>— Маро, дете, немој да си тако дана |
| и лепих, али је Анђа најлепша, најбоља, па, бога ми, и најимућнија.{S} Истина не с имањем и нов |
| раво имаш... кад је наш Крстивоје мама, па то трпи!</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мн |
| — А шта имам да се јављам туђим женама, па још, тако рећи јучерањој млади.</p> <p>— Зар је, Јов |
| знао, да ће тамо бити Живан са својима, па да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатељ |
| а крвавог злочина, јер је ишло за њима, па кад су изабрали место, испрегли волове и почели сећи |
| зда дивну кошуљу са узаним порупчићима, па онда чоано јелече, на прсима изрезано и златом вежен |
| ов је покојни отац кириџијао трговцима, па је због тога и имао добре волове и окована кола.</p> |
| ог да она увек буде весела и насмејана, па ма у чију кућу отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је |
| Овде је мала низбрдица, а земља мекана, па ваља упрегнути волове у кола и повести их овуда изна |
| ави ти, Маро, те паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји послала.</p |
| а кад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаће заједно стекли. |
| ромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, па ћемо радити и бити срећни задовољни.{S} Слушаћемо ва |
| ја њу гледам у пуној кући Миловановића, па ма и намргођену, него ли у празној Јове Илића, весел |
| е пази с, ћерком једнога Живана Ђурића, па још да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да п |
| ива била Маро, жива била! — рече Јаков, па се после поздрави са Живаном и Марицом.</p> <p>— Па, |
| да ја њега не волим, већ да волим тебе, па би га чак молила, да каже баби и нани да он мене нећ |
| ки забран, насеку дрва и напасу волове, па сутра изјутра по хладовини да се врате.</p> <p>Мара |
| ене, јер си учила школе и читала књиге, па можеш имати и право, али мени моја стара памет опет |
| дила, за то дотрчасмо да видимо шта је, па кад се таква несрећа десила, онда нам је хришћанска |
| сутра загледати и у другу.{S} Млад је, па капом тера ветар.{S} Већ знаш шта?</p> <p>— И Шта?</ |
| треба Јакове.{S} Али — знаш јединче је, па нам је мучно тако брзо раставити се с њом и остати к |
| није дао да учи више школе; јединац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син им |
| ето, доћи ће људи да ти даду обележје, па треба да си весела.{S} Добри су, синко, они сви.{S} |
| а помисли да Ђура хоће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, |
| {S} Али, што ти то не каза нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девојку?</p> <p>— Молим |
| је учила четири разреда основне школе, па — зар — што је била јединица, отац је не хте давати |
| Питај је, и моли, да она прво пристане, па после да поради код газда Живана!{S} О, како бисмо б |
| у сиротињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака добра домаћи |
| вог.</p> <p>Иследник прочита саслушање, па пошто прво осмотри и прибележи како је ствар нашао, |
| ру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре, па их даде нани.</p> <p>— Па кад ћемо прошевину и свадб |
| је ништа!{S} Ви сте заслужили још горе, па се горем и надајте.</p> <p>— Право имаш... кад је на |
| о неко доба.{S} По устајању, наједе се, па се опет извали, или па своју постељу, или простре по |
| страшно мрзиш оне, који се тако богате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, |
| </p> <p>— Ми, Јакове, имамо једно дете, па би био грех да га унесрећимо, ако му другу коју дове |
| јединац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и млада буде имућна, јер, што ви |
| .</p> <p>Томка се бојала какве несреће, па је зато била на страни детета — свога јединца, и ако |
| оје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — њезини се образи зајапурише и |
| ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви одете њезиној мајци, да је тражите.{S} Рекла м |
| и погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к нама, јер ми, вала Богу, имамо имаћа до |
| ш многе, који су се тако на силу узели, па су после чемерно проводили живот!</p> <pb n="28" /> |
| на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то и треба <hi>да ме усрећите!</hi></p> <p>— Зато |
| Њој та момачка пажња није била у вољи, па за то се често пуштала из кола, или није никако ни и |
| онда то кажи твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани |
| и мене гоните.</p> <p>— Еј, тешко мени, па ти за љубав оне намигуше Живанине поче да лажеш.{S} |
| како они били вредни, здрави, поштени, па и лепи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загл |
| а мир!... — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p>— Добро, Маро, слушаћ |
| то је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо разложимо, да ће јој добро бити у |
| S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе заглед |
| данас <pb n="53" /> дошао твојој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати |
| или; она је трудна и чекали би порођај, па би је тада удавили заједно с дететом, и рекао бих да |
| амести и чекаше од Јове уговорени знак, па да спусти секиру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа |
| ала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па ћемо се склонити на погодном месту и пазити на згоду |
| ару, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мисл |
| S} Али ја ћу о том говорити са Живаном, па како он пресуди, ја и ти морамо пристати.</p> <p>— Ј |
| ушче се хитро, као маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави несрећној мајци страшну и грозну с |
| а насече дрва у онај наш велики забран, па незнам да ли би га могли тамо убити?</p> <p>— То би |
| Како то говориш, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда не би био |
| , Мара му полагано спусти главу на гуњ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хл |
| си чула!{S} То је мени Јова сам казао, па ми је чак претио и убиством, ако је узмем.{S} И ја с |
| или с вечера.{S} Боље да је све готово, па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јо |
| њим, да би омогућила уговорено убиство, па је то и дознала.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| Е, момче!{S} Нисам ја ваља да полудео, па да слушам твоје будалаштине и да пропустим овакву пр |
| ном?</p> <p>— Шта си се, болан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам |
| следње време веома чудновато изгледало, па је кријући наредила своме слушчету Димитрију, да их |
| хоћемо прво с тобом да се споразумемо, па тек онда да му одговоримо.{S} Зато, дете, ми треба д |
| а сам се у тебе загледао и то поодавно, па, ако хоћеш право да ти кажем... овај... ја те волим, |
| p> <p>Сад се попа сети у чему је ствар, па се побоја од оправданог гњева Јовиног...</p> <p>— Шт |
| ви ти то мени.{S} Ја сам у свему мудар, па кад сам умео стећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи |
| боји, да Јова не начини какав џочарис, па ће за то морати у цркви питати децу: да ли се узимај |
| {S} Ми хоћемо да те дамо имућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да с |
| оје другарице и вршњакиње у своме селу, па чак и у околини.{S} Зато и није никакво чудо, што ок |
| ванином и да су се заверили да се узму, па се наше дете мало због тога опире.</p> <p>— Оно, ако |
| ухваћеног и дебелог зеца пуштам у шуму, па да после ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио |
| pb n="12" /> ћу ти казати праву истину, па где пукло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у |
| сечемо!</p> <p>Крстивоје послуша Мару, па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потра |
| у, да нашу јединицу дамо једном голаћу, па баш да је све тако — као што ти рече.</p> <pb n="30" |
| акве, побоја се, да нису шенули памећу, па похита њима.</p> <p>— Шта бленете?{S} Шта сте се упл |
| аморали и да се они с другима бегенишу, па су се постарали, те да попа и не ставља та уобичајен |
| — нека је жив — порастао читав момак... па, не било му урока, леп ко нека девојка.</p> <p>— Шта |
| сте обојица паметни и паметно говорите: па шта ви будете уговорили, ја пристајем.{S} У нашој ку |
| ам слушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја т |
| овести их овуда изнад мртвог Крстивоја; па кад буде над самим мртвацем, онда да их претуримо на |
| ти кола под само брдашце, <pb n="76" /> па кад натовари, а ти га заговори, како будеш знала.{S} |
| војим парама учинио од свога детета!{S} Па барем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{ |
| ад добром вољом неће поћи за другог.{S} Па после — она је паметна девојка...</p> <p>— Онда ти н |
| ош мало поседи; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси оженио твога Крстивоја, а он је, |
| не воле, само за то, што су богати.{S} Па кад тако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и |
| свак погодити али су морали ћутати.{S} Па ипак, Мара неколико пута хтеде прекинути тај разгово |
| Томка.{S} Али, мој бабо то није дао.{S} Па кад ми није дао да ми буде нана, не може ми забранит |
| вај није измишљен.{S} Он је истинит.{S} Па имајући на уму чика љубине речи: <hi>Кад истину набе |
| иследила и окривљене спровела суду.{S} Па захтев иследне власти, суд општине трстеничке под 17 |
| ази и да су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем |
| за још несрећнију кућу Миловановића. — Па ипак то као да беше казна Божја, којом је казнио нес |
| у оно, што се у њеној глави комешало. — Па кад би ти убио своју жену, за што не би убили и Крст |
| азао. — Говорио је Јова као у бунилу. — Па онда, како би он могао пристати да узме Мару, кад са |
| ућине — летње је време, <pb n="51" /> — па не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Бо |
| је ни досад љутила, нити те је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно дете!</p> |
| бо ни да чује; он хоће имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мар |
| залун.{S} Живан хоће само имућну кућу — па то ти је.{S} Ономад ме, мал’ није ударио, што сам му |
| аће мога оца!...</p> <pb n="10" /> <p>— Па шта би могло бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, |
| ткуд она то зна?</p> <pb n="44" /> <p>— Па ти, бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да |
| биће и то, нано.</p> <pb n="29" /> <p>— Па ти си, Маро, већ велика девојка, време је да ти траж |
| ...</p> <p>— Шта велиш, Маро?!</p> <p>— Па ти си ми, нано, рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— |
| > <p>— Тебе зовем, Јово, тебе!</p> <p>— Па шта ћеш ти са мном?</p> <p>— Шта си се, болан, поаси |
| Мара Живанова!</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па ја сам чула, да она воли Јову, нашег комшију?</p> <p |
| аш Крстивоје мама, па то трпи!</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мном туче и да ме батин |
| будалаштина, то не може бити!</p> <p>— Па, кад то не може бити, онда још мање може бити под мо |
| си таква, био с тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас |
| из главе.</p> <p>— Јеси, бабо!</p> <p>— Па шта сад опет помињеш њега?</p> <p>— Ја сам ти казала |
| ко је у истини, господин попо!</p> <p>— Па ко ти то узима срећу и како?</p> <p>— Два човека, ил |
| и велиш неку имућну мирашчику!</p> <p>— Па ја како!?</p> <pb n="24" /> <p>— Оно... то би тако и |
| <p>— Не, попе, ако бога знаш!</p> <p>— Па добро, шта да чиним?</p> <p>— Чини, као што си и до |
| раву правцату истину рекао!...</p> <p>— Па баш да си ми и истину казао, каква <pb n="21" /> вај |
| с њоме о томе разговарати....</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Вели да је већ бегенисала једног |
| љубав трпићу све! — рече Јова.</p> <p>— Па добро, Јово — ја ти заповедам да се ожениш!..</p> <p |
| у у руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, Јакове како? рече Живан.</p> <p>— Па добро вал |
| и будеш тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти сада срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја |
| енишем Јову и њему се обећала.</p> <p>— Па, зар баш тако?</p> <p>— Ја, бабо!</p> <p>— Биће да н |
| А где ћемо сећи? — упита Мара.</p> <p>— Па ја мислим овде с краја! одговори Крстивоје.</p> <pb |
| аков сина по одласку с вашара.</p> <p>— Па, добра је, бабо.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти онома |
| м!{S} Виђала сам је нише пута.</p> <p>— Па како ти се она допада?</p> <p>— Не знам каква је рад |
| о да се спреми; — рече Марица.</p> <p>— Па, колико ће јој требати времена, пријо, да то доспрем |
| то зна и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би то тако било и то знао Јаков, не би ваља-да |
| ш, снаша Марице? — рече Јаков.</p> <p>— Па, шта ја имам да кажем.{S} Ви сте обојица паметни и п |
| Иван-дан, Живане — рече Јаков.</p> <p>— Па добро!{S} Нека буде, Јакове.</p> <p>— Па кад смо ово |
| орим.{S} Ти знаш да је то ред.</p> <p>— Па тако је, Живане!{S} Ја против реда и обичаја никад н |
| а добро!{S} Нека буде, Јакове.</p> <p>— Па кад смо ово овако срећно углавили, хоћемо ли мало да |
| Не треба да сечемо ове младе.</p> <p>— Па добро!{S} Право велиш!...</p> <p>И поведе волове кро |
| ни, шта да му кажемо кад дође.</p> <p>— Па шта, нано, да кажем?</p> <p>— То... да ли ти се допа |
| сам увек и избегавао девојке.</p> <p>— Па добро, Јово, зар се ти још ниси ни у једну девојку з |
| наша је Посавина богата тиме.</p> <p>— Па да видиш, Живане, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу п |
| у једна кућа — кућа наше деце.</p> <p>— Па добро, пријатељ Јакове.{S} Нека буде са срећом; прим |
| они, који су мене упропастили.</p> <p>— Па зар баш тако, Маро?</p> <p>— Тако,!...{S} И никако д |
| ку: узе паре, па их даде нани.</p> <p>— Па кад ћемо прошевину и свадбу, пријатељ Живане?</p> <p |
| си дужна слушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, свагда поштујем и слушам, што је добро |
| , а ми смо дужни бога слушати.</p> <p>— Па тако је Јакове, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо |
| а он мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи |
| њу... ја се нећу никад женити.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да ћеш ме послушати у свему?</p> < |
| , и да се нећеш другом женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бег |
| о, као што ћу сад да ти кажем.</p> <p>— Па кажи, благо твојој нани!...</p> <p>— Знаш, нано....{ |
| — Ја, ако Бог да, тако мислим.</p> <p>— Па зар и против моје воље и заклетве коју сам дао оној |
| поздрави са Живаном и Марицом.</p> <p>— Па, како, Живане, како?{S} Јесте ли ради гостима? — реч |
| како, Јакове како? рече Живан.</p> <p>— Па добро вала Богу!</p> <p>— А твој Крстивоје — нека је |
| ш да кажеш Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ја сам казала да нећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма |
| а.{S} Аја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Жив |
| да види како је човек погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти казала како је погинуо.</p> <p>— Знам, сна |
| .{S} Он је добар и леп младић.</p> <p>— Па има, Живане, али ја нећу коју било.{S} Морам тражити |
| поред њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш тако мога бабу, како можеш волети мене |
| олу Анђу, а нећеш богату Мару.</p> <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, в |
| имам ја тај грех на моју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за |
| о, — а ти имаш само да слушаш.</p> <p>— Па то је наморавање, бабо.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја са |
| ље и ови волови с колима!</hi></p> <p>— Па зар за то, што сам ја јединица, кћи имућног оца, да |
| о?{S} Каквим убиством претиш!?</p> <p>— Па, чини ми се бабо, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с |
| да ти тражимо младожењу... а?</p> <p>— Па има времена, нано!</p> <p>— Време је ту, кћери.{S} Ј |
| p> <p>— А! која је та девојка?</p> <p>— Па то је Мара Живана Ђурића из Дрена.</p> <p>— А!{S} То |
| бе, море, за Јову — јеси чула?</p> <p>— Па добро, бабо, немој ме дати — не морам се ни удавати. |
| дати голаћима у нашим кућама?</p> <p>— Па тако је, Јакове, никако другаче.</p> <p>— А, шта ти |
| а, као да ово није твоја кућа?</p> <p>— Па ви нисте ни тражили снаху, која ће да ради и да воли |
| ину и свадбу, пријатељ Живане?</p> <p>— Па да се договоримо, пријатељ Јакове!</p> <p>— Шта вели |
| ко се момак детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја морам слушати дете!{S} Ди је то било да место |
| >— Какво зло ти помињеш, море?</p> <p>— Па тако, бабо.{S} Мени је казао Јова Илић — наш комшија |
| ли у име божје бити пријатељи?</p> <p>— Па незнам... како ти велиш, Марице?</p> <p>— Ја мислим: |
| ремена, пријо, да то доспреми?</p> <p>— Па<ref target="#SRP19002_N1" /> за једно две три недеље |
| оју?</p> <p>— Ја незнам, бабо?</p> <p>— Па, кад не знаш, онда, како можеш казати да га нећеш?!< |
| ..</p> <p>— Како то ми хоћемо?</p> <p>— Па тако!{S} Ви ме не дате где ја хоћу, а ја немогу ићи |
| и дати Вог да се опријатељимо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове, још на Видовдан, на вашару казао, |
| Јову.</p> <p>— А за што нано?</p> <p>— Па знаш ти, кћери, да је Јова голаћ без игде ичега и бе |
| у свему?</p> <p>— Јесте, Маро?</p> <p>— Па, кад јесте, онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом д |
| мало да се прођемо по вашару?</p> <p>— Па, вала, можемо!...</p> <p>За све време говора и Мара |
| г. попо добро узми у памет! —</p> <p>— Па ти ми, Јово, претиш?!</p> <p>— Ја ти велим, да поште |
| Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p> <p>М |
| , сад је узела осамнаесту...</p> <p>— Е па онда већ треба да гледаш да је удомиш.</p> <p>— Оно |
| ечи, које изусти преседник поразише све па и ову двојицу везаних.{S} И они задрхташе од речи, к |
| .{S} А мајчин јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не р |
| јању, наједе се, па се опет извали, или па своју постељу, или простре поњаву под велики орах у |
| а се јежила, не од зиме, већ од помисли па страшно дело, које је намерила да изврши.{S} Гледала |
| p> <p>— Ти си старешина куће и паметани па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с то |
| ените и ви које се удајете, имајте увак па уму: <hi>да је главни основ срећи брачнога живога љу |
| ! — одману Мара — Чини оно што ти кажем па мир!... — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ м |
| ковом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом па извади десет дуката, као обележје девојци, и метну и |
| м Бр. 2778, све троје окривљених осудио па — <hi>смрт</hi>.</p> <p>Решењем касације, пресуда ап |
| /> Попа је само нешто мрмљао, што нико па ни он сам није разумевао и на тај начин свршио венча |
| мо се снебиваш.{S} Реци, Јово, слободно па да радимо...</p> <pb n="18" /> <p>— Оно.... знаш.... |
| девојка.</p> <p>— Шта ћемо.{S} Јединац па га пазимо ка мало воде на длану.</p> <p>— И треба, и |
| како можеш казати да га нећеш?!</p> <p>Па, ја, бабо, не кажем, да га нећу зато, што не ваља — |
| уди пажљива, да се што не опази!</p> <p>Па ипак обоје су дрхтали од оваквих мисли, и кад су се |
| е готово пред сваком речју употребљава „па.“</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| спремиш.</p> <p>— Збогом пошла! и буди пажљива, да се што не опази!</p> <p>Па ипак обоје су др |
| те да жените и да удајете, будите веома пажљиви у томе послу, јер од тога зависи срећа ваше дец |
| то није много марила.{S} Њој та момачка пажња није била у вољи, па за то се често пуштала из ко |
| ва и волова, који незнају сведочити.{S} Пази нека ти рука буде поуздана; секира је тешка, а уда |
| ори.</p> <p>— Сад шта је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја г |
| лога Јове и Анђе Живанине.{S} Нека Јова пази Анђу, а не Мару Живанову, јер му она и јест прилик |
| крпа, за шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај го |
| S} Тако исто, чула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> |
| S} Али, знаш, чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живанином и да су се заверили да се узму, |
| воме слушчету Димитрију, да их поиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота м |
| онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због тог |
| е Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази с, ћерком једнога Живана Ђурића, па још да се с њо |
| — наш комшија, да се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је м |
| верност.{S} Крстивоје се опет тако исто пази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и Крстивојеви ро |
| <p>Мару нису везали, него су на њу само пазили да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли у село, ис |
| ру, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје није пр |
| p> <p>Ја се са Маром Живановом поодавно пазим и једно смо се другом заклели на верност.{S} Крст |
| ка.</p> <p>— Шта ћемо.{S} Јединац па га пазимо ка мало воде на длану.</p> <p>— И треба, и треба |
| и и жедни и које је Јова волео и свагда пазио те су због тога и били најбољи у околини.</p> <p> |
| .</p> <p>Пролазећи кроз вашар, Јаков је пазио, неће ли где спазити Живана с његовима.{S} Кад је |
| па ћемо се склонити на погодном месту и пазити на згоду кад да га нападнемо и убијемо.</p> <p>— |
| бра Марице; само ти опет велим да добро пазиш, да се они опет не би састајали...{S} Ама, немој |
| е и лепши и бољи од Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, да се и он |
| обро и паметно...</p> <p>— Каква, море, памет?!</p> <p>— Бегенисати једну сироту девојку.{S} И |
| S} Како би ти такве мисли могле доћи на памет.{S} Ти — син Јакова Миловановића — да убијеш чове |
| ожеш имати и право, али мени моја стара памет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том г |
| ишо уча и Јова, који ми детету отроваше памет.</p> <pb n="45" /> <p>— Немој, бабо, да их кунеш, |
| ја не желим, учинићу оно што ми срце и памет буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се доп |
| <p>— Прилика је, бабо, оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што има много имаћа.{ |
| ужан.{S} С тога се г. попо добро узми у памет! —</p> <p>— Па ти ми, Јово, претиш?!</p> <p>— Ја |
| раво да ти кажем, сумњам у твоју здраву памет, кад тако што говориш.</p> <p>— Тако би ми исто р |
| лавити.</p> <p>— Ти си старешина куће и паметани па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада н |
| чистој <pb n="61" /> савести и здравој памети, а говорим ти, као добар хришћанин истину.</p> < |
| што једно дериште говори.{S} Зар је она паметна, кад воли да се уда за голог Јову Илића — или з |
| ће поћи за другог.{S} Па после — она је паметна девојка...</p> <p>— Онда ти ниси паметна, кад в |
| аметна девојка...</p> <p>— Онда ти ниси паметна, кад велиш да <pb n="35" /> је паметно, што јед |
| Чујем, Јово?</p> <p>— Ја видим да си ти паметна девојка, јер о свему паметно судиш.{S} Но, чест |
| шта ја имам да кажем.{S} Ви сте обојица паметни и паметно говорите: па шта ви будете уговорили, |
| да их кунеш, греота је!{S} Они су добри паметни и поштени људи и нису ми никакво зло учинили.{S |
| а њега не дате...</p> <p>— Ти си, дете, паметнија од мене, јер си учила школе и читала књиге, п |
| ј кући.</p> <p>— Богами и ако је дете — паметно каже!{S} Против Анђе не може нико ништа рђаво р |
| арати о срећи наше јединице, а ту треба паметно и лепо да се разговоримо.{S} Није ти по вољи Јо |
| паметна, кад велиш да <pb n="35" /> је паметно, што једно дериште говори.{S} Зар је она паметн |
| >— Чула сам све што је рекло; казало је паметно.</p> <p>— Ама, чујеш ли, бабо, немој ти њему од |
| стајем да вас слушам и за оно, што није паметно, а то је: да се никако не удајем него да остане |
| м да кажем.{S} Ви сте обојица паметни и паметно говорите: па шта ви будете уговорили, ја приста |
| вагда поштујем и слушам, што је добро и паметно.{S} Чак сам малочас река, да пристајем да вас с |
| ја волим.{S} С тога чини што је добро и паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако жен |
| уча учио ме је да радим што је добро и паметно и да читам књиге из којих се то може научити.{S |
| што, бабо; ја мислим, да је то добро и паметно...</p> <p>— Каква, море, памет?!</p> <p>— Беген |
| м да си ти паметна девојка, јер о свему паметно судиш.{S} Но, често пута, родитељи, <gap unit=" |
| ећи их такве, побоја се, да нису шенули памећу, па похита њима.</p> <p>— Шта бленете?{S} Шта ст |
| > <p>Страховити пуцањ из пушака среских пандура, завршио је говор Јовин и он се скљока низ кола |
| ни с иследником и лекаром.{S} За овима, пандури су терали везаног Јову и Ђуру.</p> <p>Мару нису |
| рзо раставити се с њом и остати као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и јесте, Живане, али бог |
| о да га пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је |
| Јову из бесвесности, у коју је мало час пао, због крвавог злочина.</p> <p>— Шта учини, Ђуро, да |
| >— Остави ти, Маро, те паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји посла |
| ашару сатрвен, сломљен!{S} Њему је срце парала страховита мисао, да је Живан обећао Мару Крстив |
| Живане лудаче, Живане, шта си са својим парама учинио од свога детета!{S} Па барем да имам још |
| и бог, који јој срце, већ толико дана, параше.{S} Она сад више није била лепа ка’ на вашару.{S |
| оте јој се страховити врисак, који срце параше несрећне мајке.{S} Марин јаук, није потицао са с |
| ао и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право ј |
| а да би по какав ћифта сеоски продао за паре и своје рођено дете, онда се не треба ни мало чуди |
| на совру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре, па их даде нани.</p> <p>— Па кад ћемо прошевину и |
| бав жениш.</p> <p>— Остави ти, Маро, те паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни оне потрошио, што си |
| <p>— Добро, Маро, слушаћу те.{S} Дај ми паре!{S} А сад с богом!</p> <p>— Срећан ти пут!</p> <mi |
| а у злату у овом марамчету.{S} Те су ми паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље |
| им се богу за здравље и дуг живот мојих парохијана, венчавам младенце и сарањујем умрле — Бог д |
| и.{S} Овде у овој шуми нема никога, сем пас троје: њега што спава и волова, који незнају сведоч |
| а Мару, па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз |
| ућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па сп |
| би ми за мужа поменули, убити као свако пашче, јер би ми он отровао живот, уништио срећу, разор |
| t="graphic" /> <!-- <hi>Мара на прозору пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни злато, већ је благ |
| мајко!</p> <p>— Ако, Маро, ако; до века певала — за плач не знала!...</p> <p>— Вала ти, нано, д |
| раго....“ Ма колико да је Мара полагано певала, њу је ипак мајка чула, и улазећи у собу, рече:< |
| рече:</p> <p>— Певаш ли, Маро?</p> <p>— Певам, мајко!</p> <p>— Ако, Маро, ако; до века певала — |
| чула, и улазећи у собу, рече:</p> <p>— Певаш ли, Маро?</p> <p>— Певам, мајко!</p> <p>— Ако, Ма |
| прозорима, она својим гласом врло тихо певуцаше: „Еј! није благо ни сребро ни злато, већ је бл |
| од себе самих сакрију.</p> <p>— Моју би Перунику лако убили; она је трудна и чекали би порођај, |
| е, била је Јовина свадба.{S} Он је узео Перунику Гвозденову из Пиромана.</p> <p>На Јовиној свад |
| и шта пребацивати.{S} Љуби и грли своју Перунику, као што ја љубим мога Крстивоја и буди сретан |
| лесна; јер је место дотадање веселости, песме и смеха — наступила тешка туга, велики болови срц |
| сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у злату у овом марамчету.{S} Те су ми паре д |
| и безумље. —</p> <p>Кад су срели Мару, Петар је запита:</p> <p>— Шта је снаша Маро?!</p> <p>— |
| е да несрећника донесемо.</p> <p>Док се Петар с Маром разговарао.... пристиже и Јова с Ђуром.</ |
| што сам изгубила мужа, већ ево сад хоће Петар Јевремовић да начини, да сам га ја с оним поштени |
| чути јесте ли криви, или нисте! — рече Петар и позва Димитрија, Томкино слушче и рече му: „Дед |
| > <p>— Ето, зашта сам вас везао! — рече Петар.</p> <p>— Тешко мени!{S} Мало ми је несреће, што |
| То је лепо, браћо, тако и треба — рече Петар.</p> <p>Томка и Мара и око четрдесет сељана у раз |
| јицу, јер су они убили Крстивоја — рече Петар.</p> <p>Петар није имао потребе да своју наредбу |
| орате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам није могуће — одгов |
| ској власти.</p> <p>Преседник општински Петар, већ је био устао, јер и њега беше пробудио вриса |
| рчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али Петар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћи ни |
| Мара, која је опазила, да је председник Петар од некога другога дознао за убиство, а не од ње.{ |
| оја извучемо испод дрвета — рече лукаво Петар.</p> <p>— Нас је кукњава пробудила, за то дотрчас |
| основу исказа овога сведока, рече кмет Петар и предаде акт саслушања Димитријевог.</p> <p>Исле |
| ни убили Крстивоја — рече Петар.</p> <p>Петар није имао потребе да своју наредбу понавља, јер с |
| о је казао на своме саслушању код кмета Петра.{S} После је саслушао Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>М |
| ова и Ђура и пођоше.</p> <p>— Миловане, Петре, Стеване, Никола! вежите ову двојицу, јер су они |
| а, окрену се Петру:</p> <p>— За што ти, Петре, не даш да ми нашега милога покојника извадимо ис |
| ли истину, или не.</p> <p>— А зашто ти Петре сумњаш у моје казивање?{S} Ваљада не мислиш да са |
| о мислим прошевина да буде у недељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњеној Марији.</p> < |
| ених људи.</p> <p>Сваки је чуо заповест Петрову.</p> <pb n="86" /> <p>На лицу Марину и Јовину л |
| ра и око четрдесет сељана у разговору с Петром стигоше у расвитак на место, где је, под дрвима, |
| д ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p> <p>— За што ти, Петре, не даш да ми нашега м |
| неше.</p> <p>Они су се џапали и претили Петру, што их је, ни криве ни дужне, осрамотио.</p> <p> |
| те.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће одбити.... <pb n="23" /> Ја је, нано, много волим, |
| сто.{S} Поп их покупи, као гладни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— Бићете задовољни са мном, а ја |
| се ипак слегао силан свет из Посавине у Пироман, где су довели Јову и Ђуру, да их у крај главно |
| а.{S} Он је узео Перунику Гвозденову из Пиромана.</p> <p>На Јовиној свадби био је и Крстивоје с |
| колико дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, који га је уапсио, казао му је да су га уапсили |
| авно, господин капетан је наредио своме писару да изврши пошто није био рад, да се види с Јовом |
| љубав, здравље и рад.</hi></p> <p> <hi>Писац.</hi> </p> </div> <pb n="5" /> <div type="chapter |
| како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити противу твоје неправилне радње, |
| ановића, изоставио уобичајену праксу да пита младенце да ли се воле и да ли драговољно из љубав |
| ије шалила, да ма што говори, док се не пита, и само да на питање одговара.</p> <p>— Дед’ Јаков |
| лаја, није хтео господин попа ни да нас пита — одговорише Мара и Крстивије. —</p> <p>— У цркви, |
| <p>— Онда ћу ја да питам нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она прво пристане, па после да пор |
| уговарају за њихову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — то ћ |
| очешће састајала с Јовом и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет увек |
| запита:</p> <p>— Јово, ја бих те нешто питала, али истину да ми кажеш?...</p> <p>Јову обли рум |
| S} Идем ових дана Живановој кући, да га питам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, онда ћ |
| узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ја да питам нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она прво прис |
| љутиш на моје ћутање — рече Јова — али питам те: шта бих ја имао говорити с ћерком једног газд |
| власт и немаш права да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то питање одг |
| и, те да попа и не ставља та уобичајена питања.</p> <p>Присутне жене, које, као и попа, у прсте |
| ћеретала, а Крстивоје је само на Марина питања одговарао, иначе је ћутао.</p> <p>У забран су ст |
| <p>Мара и Јова одмах признадоше.{S} На питање иследниково зашто су то учинили, одговорили су: |
| то говори, док се не пита, и само да на питање одговара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао Бог, |
| оно може слушати само док ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимате из љубави и драге вољ |
| да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање нарочито управила на њега за то, да уђе у најдуб |
| а.{S} Али и ако нисам дужан да ти на то питање одговорам, ипак из своје урођене доброте хоћу да |
| ма обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина самога испита.{S} |
| а је одржао своју реч и на венчању није питао младенце, да ли се узимају с драге воље и из љуба |
| овог, ја сам јој то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла |
| очи грунуше.</p> <p>— Мене нико није ни питао, хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и хо |
| а Мара полако, а већ нагађаше шта ће је питати.</p> <p>— Јеси ли ти рекла нани да си бегенисала |
| кав џочарис, па ће за то морати у цркви питати децу: да ли се узимају драге воље и из љубави.</ |
| .!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће те он питати?{S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима ос |
| ише о томе говорити, нити ћу њега за то питати.{S} Идем ових дана Живановој кући, да га питам, |
| ије. —</p> <p>— У цркви, децо, мора вас питати; зато реците да се не узимате по својој вољи, не |
| преко воље примише: хтео је о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скид |
| d> <head>У БРАКУ ВЕЗ ЉУБАВИ</head> <p>У питомој ваљевској посавини, а у селу Дрену, на гласу је |
| сванућа, јер није могао устати од тешка пића.</p> <p>Кад је у свануће дошао онако јадан, он се |
| ења плућа, да не би казао од прекомерна пића.</p> <p>Сахранили су га у очи светог Николе.{S} То |
| ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S |
| еђе и бујне, обрва такође смеђих; очију плавих као небо, носа подужег, на крају мало кукастог, |
| су га у очи светог Николе.{S} Томка је плакала — Крстивоје ћутао је.{S} Мара се злурадо смешил |
| — Све ћу ја то удесити.{S} Молићу нану, плакаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити најнесрећнија |
| му је овде, у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на Забре |
| е ми рекли да га убијем и обећали добро платити.{S} Ја сам готов, а сад треба да гледамо, шта д |
| рше, најмили су Ђуру и обећали му добро платити.{S} Најпосле рекли су иследнику и то, да су у п |
| казали да то учиниш и обећали ти добру плату, али смо мало час од тога одустали и кад си ти за |
| рца, уз читаве потоке суза свакодневног плаћа.</p> <p>Таква је, ето, изгледала Мара, кад је отв |
| р као <pb n="15" /> што ти рекох, он ми плаћа 3 гроша од 100 ока до Забрежа.</p> <p>— Је ли, Јо |
| p>— Ако, Маро, ако; до века певала — за плач не знала!...</p> <p>— Вала ти, нано, да богда да т |
| тивоје — одговори Мара кроз извештачени плач.</p> <p>— А ко га уби?!</p> <p>— Кола с дрвима!</p |
| лица и снаге, украшаваше доброта срца, племенитост душе и њено примерно, морално владање, које |
| — Нећеш, ваљда, остати код куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то хоћете....</p> |
| ице безумним родитељима, да виде, какав плод рађа њихова грамзивост и безумље. —</p> <p>Кад су |
| онда одмах по венчању спремај му крст и плочу.</p> <p>У овако страховитим мислима и с овако гро |
| } Лекар је казао да је умро од запалења плућа, да не би казао од прекомерна пића.</p> <p>Сахран |
| S} И ако се никаквом госту није надала, по своме обичају, устала је рано, те је почистила авлиј |
| ne unit="subSection" /> <p>Једног дана, по свршеном испиту и прошевини, небаш случајно, састали |
| да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те д |
| невешт чак и онда, кад су му младенци, по свом договору, стидљиво и полагано казали, да су наг |
| бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Живановом?</p> < |
| њ, и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по богу, брате!{S} Даћу ти све што имам, само немој Јов |
| и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтели мене и ако ја нисам хтела вас, те да вам до |
| то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш да ме жениш Маром Живановом?</p> <p>— Ја, |
| p>Мара, ћутећи, пољуби родитеље у руку, по обичају, и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Мар |
| stone unit="subSection" /> <p>У недељу, по Митрову-дне, била је Јовина свадба.{S} Он је узео Пе |
| {S} Спавала је изјутра до неко доба.{S} По устајању, наједе се, па се опет извали, или па своју |
| се може опростити с околним светом.{S} По добивеном допуштењу, отпоче:</p> <p>— Вама, оцеви и |
| , пристајала је и с најгорим у селу.{S} По целе данове проводила по кућама, о којима се није на |
| пошто је твој бабо продао ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока за |
| пио од сиромашних сељака још „на зелен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му је овде, у магазу дон |
| шта је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас све волим.{S} Ове две |
| и чудо.{S} Момак наочит, лепо одевен, а по врх свега тога — јединац имућних родитеља.{S} Изглед |
| ких дрва, чија се дугачка сенка пружала по земљи.{S} Наступало је вече тихо, мирно и пријатно.{ |
| им за оних 15 дуката, што си ми послала по Вуји у затвору.</p> <p>— Батали то.{S} Но добро, што |
| рим у селу.{S} По целе данове проводила по кућама, о којима се није најбоље говорило.{S} Због о |
| лаву њој у крило.{S} Она га је шашољила по коси. <pb n="80" /> Једно због тешког умора, а друго |
| n="64" /> <p>Попа, чим Јова оде, посла по Живана и Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, попа им каза |
| једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао, где |
| пада Мара Живанова? — Запита Јаков сина по одласку с вашара.</p> <p>— Па, добра је, бабо.</p> < |
| дрва и напасу волове, па сутра изјутра по хладовини да се врате.</p> <p>Мара је одмах сутрадан |
| а је онако мртва изударао неколико пута по свем телу.</p> <p>Док је овај зликовац вршио свој уб |
| , где је продаје трговцу, стаје пшеница по 38 гроша 100 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је тв |
| а је рано, те је почистила авлију и све по њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, ипак |
| је куда је хтела.{S} Као луда лутала је по сеоским улицама.{S} У разговору, пристајала је и с н |
| а вратнице Јакову Миловановићу, који је по вечерњој ладовини стигао Живановој кући.{S} Мара му |
| estone unit="subSection" /> <p>Живан је по све дневно обијао прагове судија и адвоката.</p> <p> |
| је висио на средини ђердана и куцао је по прсима.{S} Опасивала се лепом шареном тканицом.{S} Н |
| . 23438, <pb n="91" /> осудио све троје по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову. |
| S} Због оваквог њеног живота, почело се по селу говорити, да је Мара изгубила поштење и да се с |
| ас питати; зато реците да се не узимате по својој вољи, него да сте нагнани од родитеља — рече |
| , у постељи договоре се да сутра у вече по хладовини оду у велики забран, насеку дрва и напасу |
| и.{S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да се вратите: ти жива и здрав |
| једну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепоти и по скромности била достојна његове љубави, |
| ст једну, али та је једна и по лепоти и по скромности била достојна његове љубави, била најбоља |
| месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем обичају, упита га: „како ти је снаша, како |
| вару, бар, ако не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> <p>— Како то, кад човек |
| Илића из Трстенице уапси бар за месец и по дана.{S} Изнеше зато свој познати разлог, да их не б |
| привлачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав ћифта сеоски продао за паре и своје рођено дет |
| но из љубави једно за друго полазе, или по чијем нагону.{S} Ови несрећни родитељи, и поред свег |
| ра, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји послала.</p> <p>— Немој ми ништа говорити! — од |
| тета!{S} Па барем да имам још које — ни по јада нека ђаво носи.{S} Али овако, јединче!{S} Прокл |
| но и лепо да се разговоримо.{S} Није ти по вољи Јова — добро!{S} Деде онда да и Мару од њега од |
| ј домовини, у којем се не би могла чути по која жалосна, али и истинита историја каквог страхов |
| дног газда Живана Ђурића, који је један по један газда у посавини?{S} И то ја? — Један сиромаша |
| е прво разбивена глава, па после ударан по телу и тек после свега тога, претрпана су кола с дрв |
| } Сваки удар секире далеко је одјекивао по тихој и немој вечери и чињаше се као тајанствени гла |
| ва.</p> <p>-— Ја сам убијенога изударао по целом телу, а ви сте то очима гледали.{S} То сам чин |
| е весели и задовољни Јова — сад је ишао по вашару сатрвен, сломљен!{S} Њему је срце парала стра |
| вде, у магазу донесу.{S} Мени је платио по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на Забреж.{S} Е |
| >— Ја ти опет велим, да ће се они, мало по мало, у животу заволети.</p> <p>— Немој, тако, Јаков |
| <p>— И треба, и треба.{S} Ми што имамо по једно треба да чувамо к’о зеницу.</p> <pb n="37" /> |
| углавили, хоћемо ли мало да се прођемо по вашару?</p> <p>— Па, вала, можемо!...</p> <p>За све |
| дељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњеној Марији.</p> <p>— Добро... тако, пријатељ Јак |
| {S} Апелациони суд, расмотрив сву радњу по овом делу, нашао је, да је судска пресуда према учињ |
| јавила Јови, да ће они ићи у дрва ноћу по хладовини.</p> <p>У зараницама, Мара и Крстивоје веч |
| нову или — боље рећи — моју, онда одмах по венчању спремај му крст и плочу.</p> <p>У овако стра |
| Богу, спремљено доста, али тек има још по што да се спреми; — рече Марица.</p> <p>— Па, колико |
| ти са мном?</p> <p>— Шта си се, болан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А |
| и на грм.</p> <p>Ђура, видећи их такве, побоја се, да нису шенули памећу, па похита њима.</p> < |
| Сад се попа сети у чему је ствар, па се побоја од оправданог гњева Јовиног...</p> <p>— Шта ја, |
| та, а још не доби уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, он б |
| душу као они.</p> <p>— Ти си се толико поварошио да те не могу разумети шта ми говориш.{S} Гов |
| сла.{S} Мари је било криво, што Јова не поведе с њом разговор.{S} Она није знала да Јова ћути з |
| — Па добро!{S} Право велиш!...</p> <p>И поведе волове кроз забран, а Мара је седела и даље на к |
| јући у колу до ње, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина доста, како да почне, али је |
| ће она то знати, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казати.</p> |
| кана, па ваља упрегнути волове у кола и повести их овуда изнад мртвог Крстивоја; па кад буде на |
| p> <p>— Дед’ Јакове, што је дао Бог, да повечерамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао је Бог доста, Жи |
| и пролазне радости...{S} Јова раздраган повика:</p> <p>— Сад си моја, Маро, то ми овај твој мил |
| словио — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! повикаше сви.</p> <p>— Јест, тако је, али то неће да ра |
| ато је покуповао у београдским дућанима повише разних ствари за своју јединицу и — вратио се ку |
| како је ћарио у Београду, и да је купио повише ствари за Мару.{S} Мара беше отишла у вајат.</p> |
| и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи удешава |
| ак, да ћемо сада видети живе муке да је повратимо.</p> <pb n="34" /> <p>— Јову сам увек знала к |
| пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју задану реч.</p> <p>— Н |
| .{S} Да је моли да му опрости, што мора погазити своју дату реч и заклетву.</p> <p>Кад је ушао |
| :</p> <p>— Шта је снаша Маро?!</p> <p>— Погибе ми муж, мој добри Крстивоје — одговори Мара кроз |
| ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погибе муж на начин како ти мало час рекох.</p> <p>Јова |
| р. 5</hi> --><pb n="17" /> који би увек погинули за своје дете, некад се тако избезуме, да га и |
| каже, да је сам због несрећног случаја погинуо.</p> <p>— Ја никад до данас нисам био убица и н |
| октором, те да и они виде: је ли истина погинуо онако, како ти велиш.</p> <p>Јова је изгледао б |
| о.</p> <p>— Па ја сам ти казала како је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али ја не могу теби веров |
| свима, шта је било ноћас овде и како је погинуо твој газда, а ти Драгутине ћато, запиши што дет |
| боље може знати власт и доктор како је погинуо мој Крстивоје, него ја, која сам очима гледала |
| т са доктором, те да види како је човек погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти казала како је погинуо.< |
| p> <p>Мара је опет први зрели девојачки поглед бацила на Јову.{S} Јова је први и једини, који ј |
| еш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже главу погледа га право у зеницу и запита:</p> <p>— Да ли се т |
| емили.{S} Не смедоше једно другом у очи погледати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би т |
| више онај стидљиви Јова, који није смео погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше са |
| е може више волети.</p> <p>Мара је ишла погнуте главе удубљена у тешку помисао, да ће је родите |
| ма имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам погодила?</p> <p>— Вараш се Маро, промуца Јова.</p> <p> |
| вар баш ништа не тиче — то ће лако свак погодити али су морали ћутати.{S} Па ипак, Мара неколик |
| ром Новаковићем, па ћемо се склонити на погодном месту и пазити на згоду кад да га нападнемо и |
| ије ударио, што сам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали Јови, па да он дође к н |
| ом стигоше у расвитак на место, где је, под дрвима, сав у крви, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад је |
| и да га наведеш да уђе дубље у забран, под оно брдашце у сред забрана.{S} Да намести кола под |
| ашце у сред забрана.{S} Да намести кола под само брдашце, <pb n="76" /> па кад натовари, а ти г |
| иследне власти, суд општине трстеничке под 17 јулом бр. 429, издао је за Мару ово уверење о вл |
| рече, оде напоље <pb n="26" /> да легне под велики орах, где спава још од пролетре.</p> <p>— Чу |
| лушаћу вас док буеем под вашим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад отидем тамо, куда ви хоћ |
| а мртва, гди, са разбијеном главом лежи под дрвима — оте јој се страховити врисак, који срце па |
| лежи у каквом је положају нађен убивени под дрвима, крај кога је нађена секира сва крвава.{S} З |
| о не може бити, онда још мање може бити под морање да пођем за човека, кога не бегенишем, јер б |
| ћу као заливена и слушаћу вас док буеем под вашим кровом и под вашом заповешћу.{S} А, кад отиде |
| /p> <p>— О тешко нама!{S} Шта дочекасмо под старост!</p> <p>— То још није ништа!{S} Ви сте засл |
| ли па своју постељу, или простре поњаву под велики орах у авлији.{S} Ту цео дан преседи.{S} Од |
| p>— Нека је та њихова доброта и поштење подаље од моје куће!{S} Да није било те њихове доброте |
| иста бела кошуља и гаће, чоани тозлуци, подвезице с кићанкама, шарене чарапе и лепи црвени опан |
| На свадби Митра Стевановог указа му се подесна прилика.{S} Играјући у колу до ње, он се реши д |
| голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од литре меса и текао ово имаће за којекакве гу |
| осрамотио нашу кућу, већ би је још више подигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си још млад, те ј |
| ми кажеш име те девојке?...</p> <p>Јову подиђоше жмарци.{S} Видео је, да се Мара за њ’ интересу |
| а не би дошло — њега издаде српљење.{S} Подиже секиру над главом заспалога Крстивоја.{S} Мара и |
| аћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и туђег слугу, већ имућна као |
| ам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пристати, да ми она буде млада.{S} За то те |
| алеко од куће, а родитељи то нису могли поднети.{S} Отац јој је куповао разне <pb n="7" /> књиг |
| аљда, Маро, полудео, да те дајем њему и подобнима њему.{S} Нека он тражи своју прилику и нек не |
| ође смеђих; очију плавих као небо, носа подужег, на крају мало кукастог, уста умерених, а усниц |
| волове, а Крстивоје да је с доње стране подупирао кола да се не претуре, али да је то било узал |
| доброте још и зато, што је она хтела да пође за Јову, кога су сви волели, као добра и честита м |
| ване, ако она не би хтела добре воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему |
| м срећна, ако драговољно не пристане да пође за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ову прилику лако. |
| помисао, да ће је родитељи наморати да пође за Крстивоја, те није одмах опазила да јој је Јова |
| Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме клети.{S} Шта |
| га поћи? —</p> <p>— Зар ја за другог да пођем?! — То неће бити никада!</p> <p>— Немој заборавит |
| , онда још мање може бити под морање да пођем за човека, кога не бегенишем, јер би то била вели |
| ћеш ти, бабо, од истине да ме нагнаш да пођем за Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту никакву сило уп |
| а, те ми спреми, што ми је потребно кад пођем Живановој кући, а немој ми ту којешта дробити, ка |
| ад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да се вратите: т |
| употребљавати, већ имам да ти кажем да пођеш за онога, кога ја и твоја мајка хоћемо, — а ти им |
| {S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, под |
| убор међ омладином.{S} Крстивоје и Анђа пођоше својим кућама.{S} На растанку, <pb n="22" /> Крс |
| >— Ми нећемо — одговорише Јова и Ђура и пођоше.</p> <p>— Миловане, Петре, Стеване, Никола! вежи |
| ено.</p> <p>Коло се пусти и они заједно пођоше мало устрану, продужујући разговор.</p> <p>— Ја |
| стивоја.{S} У њиховој кући нећеш ничега пожелети — имаћеш свега доста...</p> <p>— Велику тугу, |
| Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку срећу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| у.</p> <p>Свештеник приступи осуђеним и позва их да се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се |
| сте ли криви, или нисте! — рече Петар и позва Димитрија, Томкино слушче и рече му: „Дед ти Дими |
| о, жива била! — рече Јаков, па се после поздрави са Живаном и Марицом.</p> <p>— Па, како, Живан |
| вао с осталима, пружио руку да се с њом поздрави.</p> <pb n="40" /> <p>— Како си ти, Маро? — ре |
| Али кад га је Мара онако нерасположено поздравила — њега, као да је гром ударио.</p> <p>Његово |
| коју желе његови родитељи.{S} Они су се познавали и више пута су били у колу заједно, али никад |
| о жућака, као и попи.</p> <p>Капетан је познавао Јову, као добра и честита младића без икаквих |
| у, на гласу је био газда Живан Ђурић, — Познат је био због свога великог имаћа, а боме и због с |
| ра поквареног.{S} Владања је рђавог.{S} Позната је као здрава и телесно и душевно.</p> <p>(М. П |
| чудновата изгледала, јер је сваком била позната несрећна свадба и удадба Марина.</p> <p>У колик |
| за месец и по дана.{S} Изнеше зато свој познати разлог, да их не би узнемиравао у весељу и прос |
| Јово, хвала ти.{S} Гледај да ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пут!</p> <p>— Ис |
| аредила своме слушчету Димитрију, да их поиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} |
| и, с великим кајишима, изаткан и ишаран појас, чоани фермен, а на глави црни шешир с великим об |
| зивало.“</p> <pb n="88" /> <p>Димитрије показа све како је било и ћата записа.</p> <p>— Ето, за |
| } Састали су се, да се договоре како да покваре венчање Марино и Крстивојево, јер оно свима дон |
| опште, у грађанству сматра се карактера поквареног.{S} Владања је рђавог.{S} Позната је као здр |
| у Ђурића и Миловановића и кад бих имао покварену душу као они.</p> <p>— Ти си се толико поваро |
| је Мара изгубила поштење и да се скроз покварила.</p> <p>Крстивоју су многи замерали што то до |
| и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише остао на ист |
| Section" /> <p>У недељу, у очи Божићних поклада, била је свадба Анђина.{S} Она је пошла за Цвет |
| имао је добра окована кола.{S} Његов је покојни отац кириџијао трговцима, па је због тога и има |
| о ти, Петре, не даш да ми нашега милога покојника извадимо испод дрва?{S} Нећеш ваљада да овде |
| вљевих на господин попин сто.{S} Поп их покупи, као гладни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— Бићете |
| свршио је онако како је желео, зато је покуповао у београдским дућанима повише разних ствари з |
| почеше сви вечерати.{S} Кад је било око пола вечере.{S} Томка отпоче:</p> <p>— Знаш шта је ново |
| је срцу драго....“ Ма колико да је Мара полагано певала, њу је ипак мајка чула, и улазећи у соб |
| младенци, по свом договору, стидљиво и полагано казали, да су нагнани на ово венчање, а они се |
| и и пријатељства — рече Јаков и настави полагано вечерати.</p> <p>— Ти знаш, Живане, зашто сам |
| аклан.{S} Пошто је утврдио сан, Мара му полагано спусти главу на гуњ, па се диже да у близини п |
| ли драговољно из љубави једно за друго полазе, или по чијем нагону.{S} Ови несрећни родитељи, |
| .</p> <p>— А шта то, бабо? — упита Мара полако, а већ нагађаше шта ће је питати.</p> <p>— Јеси |
| ћутали, да се Мара прва не охрабри, те полако упита:</p> <p>— Велиш ли ти, Јово истину, да си |
| че договор о злочинству.{S} Говорили су полако, чисто хтедоше да и од себе самих сакрију.</p> < |
| е, који је слушао њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели |
| за такву маленкост метати на коцку свој положај, и...</p> <p>— Неће бити маленкост.{S} Два пута |
| е дрва дигоше.{S} Прибележи у каквом је положају нађен убивени под дрвима, крај кога је нађена |
| овом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у каквом полу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја гледам своја |
| препону нашој љубави и срећи — рече она полугласно.</p> <p>— А зар би си на то пристала?</p> <p |
| зме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море, полудео?{S} Каквим убиством претиш!?</p> <p>— Па, чини |
| pb n="33" /> <p>— Нисам ја ваљда, Маро, полудео, да те дајем њему и подобнима њему.{S} Нека он |
| </p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља да полудео, па да слушам твоје будалаштине и да пропустим |
| већ толико волео, да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао да за њега нема ви |
| S} На уснама њиховим топло се срео, дуг пољубац.{S} То беше тренутак неописане радости.{S} Два |
| ја, Маро, то ми овај твој мили и слатки пољубац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми те отео</p> < |
| раће се о томе....</p> <p>Мара, ћутећи, пољуби родитеље у руку, по обичају, и оде у своју собу. |
| евојци, и метну их на совру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре, па их даде нани.</p> <p>— Па к |
| а се здрави редом са свима, а Крстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се рукова.</p> |
| аро?</p> <p>— Вала Богу, здрава сам — и пољуби га у руку.</p> <p>Томка се здрави редом са свима |
| Мара га сад у животу први пут загрли и пољуби и то с тако удешеном милоштом, да је Крстивоје о |
| ћом; примам пријатељство — рече Живан и пољуби се с Јаковом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом п |
| вор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку срећу.</p> <milest |
| >Мара га је још на вратницама пресрела, пољубила у руку и прихватила из његова наручја неке ств |
| Никада се они нису загрлили, а још мање пољубили.</p> <p>Ове ово потресло је Јакова и Томку тол |
| и... овај... не би љутила онако, једним пољупцем...</p> <p>Загрлише се.{S} На уснама њиховим то |
| војев.</p> <p>Мара је Крстивоја обасула пољупцима и морао је на њен захтев метнути своју главу |
| д онога дана, када су се договорили и с пољупцима запечатили своју заклетву да ће једно друго у |
| оје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} Мара је имала намеру, |
| у њени бездушни родитељи и ти им у томе помажеш не вршењем своје дужности онако, како ваља и ка |
| знаш... овај... мени је стид, да ти то поменем...</p> <p>— Онда знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p |
| својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поменули, убити као свако пашче, јер би ми он отровао ж |
| вне личности у овој причи, које до сада поменусмо, буду обдарене од Бога како лепотом тако и ос |
| и Живаном?{S} Ми нисмо ни у каквом полу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја гледам своја посла |
| да.{S} За то те молим, бабо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме |
| hi> --> <pb n="49" /> <p>— Какво зло ти помињеш, море?</p> <p>— Па тако, бабо.{S} Мени је казао |
| >— Јеси, бабо!</p> <p>— Па шта сад опет помињеш њега?</p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њ |
| ара.{S} Живана и Марицу мучила је тешка помисао, да ће се угасити свећа мушке лозе Ђурића. — Ал |
| на то научи тешка несрећа и страховита помисао, да ће му отети Мару, коју је волео више од жив |
| а.</p> <p>Мара се такође снебивала, али помисао, да се Јова већ загледао у неку другу девојку — |
| себи страшише од онакве одлуке.{S} Али помисао, да ће овакав живот каквим данас живе, бити про |
| је ишла погнуте главе удубљена у тешку помисао, да ће је родитељи наморати да пође за Крстивој |
| и јако их обадвоје продрма.</p> <p>Мара помисли да Ђура хоће и Јову да убије, па се припи уза њ |
| .{S} Мара се јежила, не од зиме, већ од помисли па страшно дело, које је намерила да изврши.{S} |
| м допадало.{S} Они на то нису никада ни помишљали.</p> <p>Крстивоје волео је Анђу, а за друге д |
| едњега часа мога живота:{S} Тако ми Бог помогао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 |
| Јесам! помоз бог, Анђо!</p> <p>— Бог ти помогао!</p> <p>— Како.... шта радиш? — и рукова се с њ |
| ло добро!{S} Хајте и вас двојица да нам помогнете, да несрећнога Кристивоја извучемо испод дрве |
| у око главе’ исто као варошке девојке — помодарке.</p> <p>Мара је учила четири разреда основне |
| А! — ти си, Крстивоје?</p> <p>— Јесам! помоз бог, Анђо!</p> <p>— Бог ти помогао!</p> <p>— Како |
| , гле! ене газда Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газда Живане, — рече Јаков, прилазећи са сво |
| а је заборавила да дете не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све |
| а ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крстивоје, а ти чини како те Бог учи и како је н |
| етар није имао потребе да своју наредбу понавља, јер су на прву заповест везани обојица.{S} Оне |
| ово време, ми смо се једно спрам другог понашали, као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила |
| бојала какве несреће, јер јој је Марино понашање у последње време веома чудновато изгледало, па |
| сам се већ бацио у бригу, да неће добро понети летина, те и заборавих да имамо сина на женидбу |
| 89" /> После тога натоварише убивеног и понеше кући.</p> <p>За колима ишла је кукајући мајка и |
| {S} Пошто је опајала, протресла јастуке поњаве, а собу уредила, узе да чисти прозоре, јер газда |
| вали, или па своју постељу, или простре поњаву под велики орах у авлији.{S} Ту цео дан преседи. |
| S} И право да ти кажем твоја ми се Мара поодавна допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало љутнути |
| ни бога да ми назовеш?</p> <p>— Ја већ поодавна не називам бога никоме, и то од онога дана, ка |
| ћеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђу Живанину....{S} Данас, |
| ова Илић — наш комшија, да се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да се узму.{S} Па ба |
| и честите девојке.</p> <p>Кристивоје се поодавно загледао у Анђу, али није никако имао згодну п |
| кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живановом поодавно пазим и једно смо се другом заклели на верност |
| {S} Знаш ја сам се у тебе загледао и то поодавно, па, ако хоћеш право да ти кажем... овај... ја |
| и Јаковљевих на господин попин сто.{S} Поп их покупи, као гладни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— |
| Живана и Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, попа им каза све, шта је Јова с њим разговарао, и додад |
| а они се другим обећали. <pb n="66" /> Попа је само нешто мрмљао, што нико па ни он сам није р |
| има бегенишу, па су се постарали, те да попа и не ставља та уобичајена питања.</p> <p>Присутне |
| луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чему је ствар, па се побоја од оправданог г |
| уго, већ да су вас родитељи нагнали, те попа неће смети да вас венча — рече Јова.</p> <p>— Тако |
| тања.</p> <p>Присутне жене, које, као и попа, у прсте знају те испитне одредбе зачудише се, кад |
| ко то говориш, синко? — изусти зачуђени попа.</p> <p>— Говорим онако како је у истини, господин |
| питне одредбе зачудише се, кад господин попа сврши испит без тога.</p> <p>Еле, прва веза беше г |
| е, с том само разликом, што је господин попа, благодарећи пуним кесама Живана Ђурића и Јакова М |
| иту, али ево белаја, није хтео господин попа ни да нас пита — одговорише Мара и Крстивије. —</p |
| , који су им најмилији.</p> <p>Господин попа је одржао своју реч и на венчању није питао младен |
| асе и добије Мару.</p> <pb n="64" /> <p>Попа, чим Јова оде, посла по Живана и Јакова.</p> <p>Чи |
| ју драге воље и из љубави.</p> <p>— Не, попе, ако бога знаш!</p> <p>— Па добро, шта да чиним?</ |
| регли волове и почели сећи дрва, оно се попело на један онизак и ракљаст грм, те је одатле глед |
| капетанов сточић неколико жућака, као и попи.</p> <p>Капетан је познавао Јову, као добра и чест |
| стивоје.</p> <p>— Онда кажите, господин попи на венчању, у цркви, да нећете једно друго, већ да |
| су се бојали, да деца не кажу господин попи, да су их родитељи наморали и да се они с другима |
| <p>— Ма је ли теби, Томка, сврака мозак попила, кад тако говориш?!...{S} Зар да нам гола Анђа б |
| руку Живанових и Јаковљевих на господин попин сто.{S} Поп их покупи, као гладни лијаћ пилиће и |
| — господин капетану чиста савест, као и попина, Живанова и Јаковљева.</p> </div> <div type="cha |
| >Сутра-дан је поранио и отишао господин попиној кући.</p> <p>— Добро јутро, господин попо!</p> |
| ете ли при речи.</p> <p>— Као и свагда, попо, али — рад твоје веће сигурности — ево ти за сада |
| и велиш да то није истина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом препирем а још мање сва |
| разумем....</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Милованов |
| ово!</p> <pb n="63" /> <p>— Тако се, г. попо криви бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да је ист |
| уних кеса неваљалих људи.{S} И теби, г. попо, крст није сметао, да будеш саучесник у убиству тр |
| евска Посавина.{S} Али кажи ти мени, г. попо, како ти вршиш твоју свештеиичку дужност?!</p> <p> |
| ћ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина сам |
| т.</p> <p>— Е добро.{S} Онда збогом, г. попо, али не заборави на своју дужност! опет ти велим, |
| те разумем.</p> <p>— Ја сам уверен, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније к |
| е оно суштина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти ниси могао случајно да изоставиш, већ ја мисли |
| ити са самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, говорим при потпуно чистој <pb n="61" /> савести |
| о ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у памет! —</p> <p>— Па ти ми, Јово, пре |
| ов и Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку дужност и савест, и те |
| а може бити и више; нећеш се, господине попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} |
| очно отправљам.</p> <p>— А јеси ли, оче попо, беспорочно вршио своју дужност при испиту Маре Жи |
| јединице.{S} Но се чудим теби, господин попо, како си могао пристати да им у овоме злочину буде |
| оворим онако како је у истини, господин попо!</p> <p>— Па ко ти то узима срећу и како?</p> <p>— |
| ој кући.</p> <p>— Добро јутро, господин попо!</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бо |
| у Јово!</p> <p>— Бог ми је дао господин попо, али ми је отимају људи, којима су дукати и бог и |
| оју прште глава у комаде.{S} На ледину, попрскану крвљу, просу му се мозак — он оста на месту м |
| моли, да она прво пристане, па после да поради код газда Живана!{S} О, како бисмо били срећни!{ |
| огу одговорити, док се мало с мојима не поразговорим.{S} Ти знаш да је то ред.</p> <p>— Па тако |
| не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор поразио, те је за часак ућутала.</p> <p>— А зар боље мо |
| Оне страшне речи, које изусти преседник поразише све па и ову двојицу везаних.{S} И они задрхта |
| ше од живота свога.</p> <p>Сутра-дан је поранио и отишао господин попиној кући.</p> <p>— Добро |
| /> <p>- Море ваша Мара, нека вам жива, порасла велика девојка.{S} Снажна к’о какав снажан мома |
| > <p>— А твој Крстивоје — нека је жив — порастао читав момак... па, не било му урока, леп ко не |
| жу с леђа јадној сиротињи, разуме се да поред њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти мрзиш |
| да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А зар т |
| ира са многим образованим људима, те се поред њих, дотерао тако, да је далеко измакао иза своји |
| јем нагону.{S} Ови несрећни родитељи, и поред свега, што су их деца вазда слушала, ипак су се б |
| и с Јаковом и Томком.{S} Мару су волели поред њене доброте још и зато, што је она хтела да пође |
| е сасвим случајно прошао је Јова улицом поред куће Миловановића.{S} Њега је Мара испод ораха, к |
| и Живана с његовима.{S} Кад је пролазио поред шатри, он спази Живана где седи са својима у Крст |
| алеко измакао иза својих другова.{S} Но поред свега тога он је био стидљив и то у толикој мери, |
| у лако убили; она је трудна и чекали би порођај, па би је тада удавили заједно с дететом, и рек |
| о с дететом, и рекао бих да је умрла на порођају, али како ћемо Крстивоја?</p> <p>— Код куће га |
| ивоја, па после да удаве Јовину жену на порођају, те да се после венчају.{S} А пошто они нису м |
| Носила је вазда дивну кошуљу са узаним порупчићима, па онда чоано јелече, на прсима изрезано и |
| о на Забреж.{S} Није никако могла да му поручи да дође.{S} Зато је морала чекати док сам дође.< |
| в поштено раде и тргују то зна ваљевска Посавина.{S} Али кажи ти мени, г. попо, како ти вршиш т |
| а, али је опет лако наћи.{S} Та наша је Посавина богата тиме.</p> <p>— Па да видиш, Живане, и н |
| тегла, али се ипак слегао силан свет из Посавине у Пироман, где су довели Јову и Ђуру, да их у |
| али, ретко да је било у целој ваљевској Посавини девојке, која јој не би завидела на њеној лепо |
| ЕЗ ЉУБАВИ</head> <p>У питомој ваљевској посавини, а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђ |
| p> <p>— А је ли ти, море, зар у богатој Посавини ниси нашао да бегенишеш коју другу девојку из |
| ем какву добру мирашчику.{S} Та у нашој Посавини, има, ’вала Богу доста лепих и имућних мирашчи |
| ола ми не треба.{S} Једина кућа у нашој Посавини, с којом би се драге воље опријатељио то је тв |
| Ђурића, који је један по један газда у посавини?{S} И то ја? — Један сиромашак, који нема иико |
| ове, кад велиш да је моја кућа једина у Посавини с којом би се ти драге воље опријатељио.{S} То |
| што и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не би ни могао наћи?</p> <p>— Ми, Јакове, имам |
| e="notes"> <note xml:id="SRP19002_N1">У Посавини се готово пред сваком речју употребљава „па.“< |
| ок је овај зликовац вршио свој убилачки посао с особитим задовољством, дотле су Мара и Јова, ка |
| е газда Живану, јер би ми могао одузети посао, који код њега радим!{S} Ја не жалим посао, јер г |
| о после, у животу.{S} Зато иди и гледај посао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19002_ |
| ао, који код њега радим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и код других газда, већ би ми б |
| </p> <p>— За то, што би то био узалудан посао.</p> <p>— Онда ћу ја да питам нану!</p> <p>— Пита |
| , јер је с њима имао нека посла.</p> <p>Посао, рад којега је Живан ишао у Београд, свршио је он |
| Њега је Мара испод ораха, код којим је посведневно седела, спазила и изађе преда њ на вратнице |
| као и обично, устала рано.{S} Пошто је посвршавала своје обичне јутарње послове, отишла је у в |
| вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; биће времена и томе.{S} Па, ето ни ти још ниси |
| p> <pb n="64" /> <p>Попа, чим Јова оде, посла по Живана и Јакова.</p> <p>Чим они дођоше, попа и |
| !</p> <p>— Иди ти, Јово, и гледај своја посла, а немој ме учити, како да вршим своју дужност.</ |
| S} Они раде и тргују, а ја гледам своја посла, светим водицу, крстим децу, молим се богу за здр |
| рских трговаца, јер је с њима имао нека посла.</p> <p>Посао, рад којега је Живан ишао у Београд |
| да товари шеницу; имала сам веома нужна посла, зато сам је и пустила да му магазу отвори.</p> < |
| че: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине речи: „С богом!“ |
| нђиним рукотворима.{S} Никаквог женског посла није било, кога Анђа није с особитом вредноћом и |
| газда Живан казао да за њега нема више посла.{S} Мари је било криво, што Јова не поведе с њом |
| и — она сиротиња, с којом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> <pb n="36" /> <p>На в |
| и Ђуре.{S} Они изјавише да имају нешто посла код капетана и морају ићи.</p> <p>— Овде је прече |
| или.{S} Слушче Димитрије, кога је Томка послала да кријући иде за Маром и Кристивојем, било је |
| исам ни оне потрошио, што си ми по Вуји послала.</p> <p>— Немој ми ништа говорити! — одману Мар |
| и захвалим за оних 15 дуката, што си ми послала по Вуји у затвору.</p> <p>— Батали то.{S} Но до |
| овоме устројише записник. <pb n="89" /> После тога натоварише убивеног и понеше кући.</p> <p>За |
| произаћи из брака, на силу везанога.{S} После треба да се известимо, да ли је истина оно што је |
| на своме саслушању код кмета Петра.{S} После је саслушао Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова |
| а му се грозна смрт више главе вије.{S} После малога одмора натоварише кола, а затим седоше да |
| их родитеља, који већ нису у животу.{S} После њихове смрти, Јови је остало само два дана орања, |
| Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш весела и задовољна.{S} Боље је |
| воја Мара је за њ права прилика...{S} А после тога, да се не валим, наш је Крстивоје добар, пош |
| ног и дебелог зеца пуштам у шуму, па да после ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио.</p> |
| ne unit="subSection" /> <p>Седам недеља после Марине свадбе сасвим случајно прошао је Јова улиц |
| и то да му је прво разбивена глава, па после ударан по телу и тек после свега тога, претрпана |
| договорили, да прво убију Крстивоја, па после да удаве Јовину жену на порођају, те да се после |
| ај је, и моли, да она прво пристане, па после да поради код газда Живана!{S} О, како бисмо били |
| добром вољом неће поћи за другог.{S} Па после — она је паметна девојка...</p> <p>— Онда ти ниси |
| , онда да их претуримо на њ, те да Мара после каже: кад су пошли кући, да је она водила волове, |
| да радимо и како да урадимо, те да Мара после каже, да је сам због несрећног случаја погинуо.</ |
| а ја држим, <pb n="65" /> да ће се деца после прве ноћи заволети, те се ми нећемо огрешити, што |
| удаве Јовину жену на порођају, те да се после венчају.{S} А пошто они нису могли та убиства да |
| ла Маро, жива била! — рече Јаков, па се после поздрави са Живаном и Марицом.</p> <p>— Па, како, |
| а и он, покисао, као миш, али је ипак и после кише остао на истом месту скоро до сванућа, јер н |
| кав је адет, да које од нас двоје не би после одрицало.</p> <p>— Пристајем.{S} Но, реци ми чиме |
| нано, нити волим сад нити ћу га волети после.</p> <p>— Све сам чинила, синко, али узалун.{S} Ж |
| на глава, па после ударан по телу и тек после свега тога, претрпана су кола с дрвима на убијено |
| Боље је да се сада на мене срдиш, него после, у животу.{S} Зато иди и гледај посао.</p> </div> |
| е, који су се тако на силу узели, па су после чемерно проводили живот!</p> <pb n="28" /> <p>— Т |
| на силу венчали своју јединчад, коју су после због тога изгубили на један ужасан начин, који је |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>После извесног времена, иследна власт је ово дело ислед |
| на тај начин свршио венчање....</p> <p>После свадбе на неколико дана, пуштен је Јова из апсе.{ |
| ебан, јер нам је доста један....</p> <p>После овога споразума, у њиховој кући је наступила пром |
| на силу и без љубави везаног брака.{S} Последица, дакле, несавесног поступка једних несрећних |
| испричао један страшан злочин, који је последица на силу и без љубави везаног брака.{S} Послед |
| рећне родитеље.{S} Бог је изнео страшне последице безумним родитељима, да виде, какав плод рађа |
| е несреће, јер јој је Марино понашање у последње време веома чудновато изгледало, па је кријући |
| м мужем звати...{S} Јово, ти си мој, до последњега часа мога живота:{S} Тако ми Бог помогао.</p |
| жените и да удајете, вама, желим да на последњем часу свога несрећнога живота кажем: да ни пош |
| ниш ово грозно дело, од којега смо ми у последњем тренутку одустали — рече Мара.</p> <pb n="82" |
| јпосле рекли су иследнику и то, да су у последњем тренутку одустали од те намере, али није хтео |
| су и пошли у дрва.</p> <p>Сунце је још последњим зрацима осветљавало врхове високих дрва, чија |
| отишла у цркву, а Анђа је нешто у кући пословала, па није ни видела, кад је Крстивоје ушао у а |
| што је посвршавала своје обичне јутарње послове, отишла је у велику гостионску собу да је опаје |
| да удајете, будите веома пажљиви у томе послу, јер од тога зависи срећа ваше деце.</p> <p>Ви, к |
| а мислим ту да сечемо!</p> <p>Крстивоје послуша Мару, па испреже волове и пусти их да пасу, а о |
| че:</p> <p>— Молим те, Живане да за сад послушамо дете и да је силом не терамо за онога кога он |
| а се бојим какве несреће, ако у томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам с |
| они мили и драги!</p> <p>И Крстивоје је послушао.</p> <p>На свадби својој, Мара је била тужна и |
| свету, а томе је крив Крстивоје, што је послушао Јакова и Томку, који би, као и мој Живан прода |
| /p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да ћеш ме послушати у свему?</p> <p>— Јесте, Маро?</p> <p>— Па, к |
| !{S} Ево, реци да се убијем, и то ћу те послушати, јер ми и иначе живот више није ни зашта!</p> |
| p> <pb n="70" /> <p>— Кад ти то хоћеш — послушаћу те, Маро, учинићу што желиш... оженићу се.</p |
| а — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно дете!</p> <p>— Ја сам се... овај... знаш... за |
| ем, а од мене не треба да тражите рад и послушност, јер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу да сл |
| ли другог?{S} Он би онда морао одказати послушност својим родитељима.{S} Не ваља и грехота је р |
| акова Миловановића.{S} Место вредноће и послушности, донела је највећу леност и непослушност.{S |
| ела и даље на колима, и терајући волове посматрала је хоће ли спазити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад с |
| о не даде ни несрећној мајци.{S} С тога постави стражу од десет снажних и поштених људи.</p> <p |
| .</p> <p>Марица је, уз припомоћ Марину, поставила вечеру — и они су сели да вечерају.{S} При по |
| еру — и они су сели да вечерају.{S} При постављању вечере, Марица је казала Мари, да се није ша |
| баба Томки: „добро вече“, и седнувши за постављену совру, почеше сви вечерати.{S} Кад је било о |
| иге, а она је радо читала, због чега је постала слободнија и говорљивија.</p> <p>Мара је својом |
| с зајапурено лице од стидљивости сво је постало бледо.{S} Осећао је страховити терет.{S} Чудио |
| е не воле.{S} Брак, који није из љубави постао доноси несрећу и младенцима и њиховим родитељима |
| да се они с другима бегенишу, па су се постарали, те да попа и не ставља та уобичајена питања. |
| изоставиш, већ ја мислим, да се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. поп |
| А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, колико сутра, да Јова нађе бувару, бар, ако |
| <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то постарати.{S} Само си ти дужна да ме известиш, кад ћете |
| м кћи сиромашних родитеља, те бих могла постати женом онога човека, кога волим и који ме воли.< |
| "78" /> <p>Једанаестога маја, у вече, у постељи договоре се да сутра у вече по хладовини оду у |
| еде се, па се опет извали, или па своју постељу, или простре поњаву под велики орах у авлији.{S |
| ио је готово све што је имао, а Мару је постигла заслужена казна.</p> <p>На дан претреса Мара и |
| ромена дотадањег живота.{S} Мара, да би постигла оно, што се с Јовом договорила, чинила је све |
| сам видео, да већина имућних људи тако поступају са својом децом.{S} Кад сам био војник у Беог |
| г догађаја, коме је био узрок несавесни поступак родитеља при женидби и удадби своје деце. —</p |
| грђег, јер је Мара сваког дана све горе поступала са свекром и свекрвом.{S} Мара никад није с у |
| да се остварује.{S} Јаков — због њезина поступка — пропио се да се скоро никако није ни трезнио |
| брака.{S} Последица, дакле, несавесног поступка једних несрећних родитеља, који су, из проклет |
| аше несрећне мајке.{S} Марин јаук, није потицао са срца, за то је дречао и био страшно досадан. |
| шка туга, велики болови срца, уз читаве потоке суза свакодневног плаћа.</p> <p>Таква је, ето, и |
| мо.</p> <p>— Бабо!{S} Нано! — С читавим потоком суза рече Мара — још једаред вас молим, не <pb |
| цом и „штифлете“ с високим „опсецима“ — потпетицама.{S} Своју дугу и бујну косу, држала је обав |
| ура чије се срце не растужи и који беше потпуно миран.{S} Окорелог зликовца ни мајчине сузе не |
| има.{S} Ја ти ово, г. попо, говорим при потпуно чистој <pb n="61" /> савести и здравој памети, |
| и, што их силом венчавамо!</p> <p>Овако потпуно уверени да су без грешни — Живан и Јаков одоше |
| волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припомоћ Марину К |
| и главу на гуњ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада испод једног великог |
| "79" /> <p>— Немој, болан, овде, већ да потражимо у средини какав стари грм.{S} Не треба да сеч |
| кревет растурим, пошто ти у будуће није потребан, јер нам је доста један....</p> <p>После овога |
| ја — рече Петар.</p> <p>Петар није имао потребе да своју наредбу понавља, јер су на прву запове |
| сви чекати власт и доктора, те ако буде потребно, да нас саслушају: шта знамо и шта смо видели, |
| да и њој.{S} С тога спремајте ви шта је потребно, кад нам Јаков дође, да га лепо и добро дочека |
| ислим да је то и највеће имаће, које је потребно нашој кући.</p> <p>— Богами и ако је дете — па |
| едај ти, Томка, те ми спреми, што ми је потребно кад пођем Живановој кући, а немој ми ту којешт |
| таријега.{S} Биће готово све, што ти је потребно, само нека буде са срећом да Бог да.</p> </div |
| имо и да спремамо, што нам је за сарану потребно.</p> <p>— Лакше мало, снаша Маро, лакше.{S} Ми |
| ас био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђ |
| <p>Јовине речи: „С богом!“ Мару су јако потресле.{S} Она, шапућући рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам |
| ли, а још мање пољубили.</p> <p>Ове ово потресло је Јакова и Томку толико, да су већ почели кле |
| паре.{S} Имам ја пара, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји послала.</p> <p>— Немој ми |
| сузе не дирају.</p> <p>Јова и Ђура први потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али Петар не дад |
| <p>— Батали то.{S} Но добро, што си ме потсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за свадбу |
| више; нећеш се, господине попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се по |
| p>— Али, ако опет зато мораш за другога поћи? —</p> <p>— Зар ја за другог да пођем?! — То неће |
| ој Трстеници нема девојке која би могла поћи за Крстивоја, па бих баш волео чути, која је то шт |
| у од срца, и да никад добром вољом неће поћи за другог.{S} Па после — она је паметна девојка... |
| си ти дужна да ме известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбоље би било, да пођете у вече по ладовини, |
| богом.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те да се спремиш.</p> <p>— Збогом пошла! и буди па |
| га заговори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па ћемо се склонити на погодн |
| ро!{S} Нека тако буде.{S} Али, да ли је поуздан Ђура за ту ствар, да нас не изда.</p> <p>— Не б |
| ју сведочити.{S} Пази нека ти рука буде поуздана; секира је тешка, а ударац треба да је снажан. |
| е, побоја се, да нису шенули памећу, па похита њима.</p> <p>— Шта бленете?{S} Шта сте се уплаши |
| сети да су му волови гладни и жедни, те похита да их намири.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| х ти казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крстивоје.</p> <p>— Са мном ти је слободно говорит |
| и, па ти за љубав оне намигуше Живанине поче да лажеш.{S} И то кога; свога рођеног родитеља!</p |
| е и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по богу, брате!{S} Д |
| а двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче се намештати, како да управи ударац.{S} Јова и Мар |
| ристали и твоји родитељи?</p> <p>Свирац поче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> |
| е све више обузимаше, као да је тек сад почела мрзети.{S} У страшној мржњи против куће Миловано |
| е грозно светила.{S} Њена освета већ је почела да се остварује.{S} Јаков — због њезина поступка |
| мржњи против куће Миловановића, Мару је почела лагано да спопада мисао и о самом злочину.{S} Ни |
| м изменила ћуд.{S} Са својим Крстивојем почела је лепо живети.{S} Договарала се о њиховом будућ |
| ад су изабрали место, испрегли волове и почели сећи дрва, оно се попело на један онизак и ракља |
| сло је Јакова и Томку толико, да су већ почели клети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, дете, зашто |
| говорило.{S} Због оваквог њеног живота, почело се по селу говорити, да је Мара изгубила поштење |
| tone unit="subSection" /> <p>Од како се почело ово догађати са ово четворо несрећних младих, и |
| а још првих дана, кад је код њезина оца почео радити као кириџија, носећи му храну на својим ко |
| , у те загледала још првих дана, кад си почео долазити нашој кући да товариш жито и тераш на За |
| вече“, и седнувши за постављену совру, почеше сви вечерати.{S} Кад је било око пола вечере.{S} |
| Богу, да би ми веома тешко било, кад је почешће не бих виђао...{S} Али, не могу ти казати њено |
| пролазили су дани и месеци.{S} Мара се почешће састајала с Јовом и свагда га је питала, је ли |
| а, устале су раније, него обично, те да почисте и успреме, да доведу све у свој ред, јер се над |
| по своме обичају, устала је рано, те је почистила авлију и све по њој успремила.{S} И ако је Жи |
| вери.{S} Мучио се истина доста, како да почне, али је опет отпочео.</p> <p>— Анђо!... ја бих ти |
| е воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао кући, Јова их је испратио.{S} Праштајући се с Јов |
| клада, била је свадба Анђина.{S} Она је пошла за Цветка Вилимановог из Љубинића.{S} За честита |
| е послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо живели и ово све на |
| поћи те да се спремиш.</p> <p>— Збогом пошла! и буди пажљива, да се што не опази!</p> <p>Па ип |
| е вако, како ја велим, ја и опет не бих пошла за Крстивоја.</p> <p>— А зашто то?</p> <p>— За то |
| аницама, Мара и Крстивоје вечерали су и пошли у дрва.</p> <p>Сунце је још последњим зрацима осв |
| имо на њ, те да Мара после каже: кад су пошли кући, да је она водила волове, а Крстивоје да је |
| у сам се загледала зато, што је вредан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим |
| да се не валим, наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и |
| амо имаћа доста и он је добар, вредан и поштен.{S} Али... он тако!...</p> <p>Мара умукну.</p> < |
| кола.</p> <p>Јова је био веома вредан и поштен младић.{S} Својом вредноћом зарадио је, те је од |
| нано!{S} Он јесте сиромах, али вредан и поштен младић.</p> <p>— Знам, синко, али како би ми мог |
| ву сам бегенисала, што је вредан, леп и поштен младић.</p> <p>— Нека је та њихова доброта и пош |
| } Анђа је истина лепа, здрава, вредна и поштена, али је уједно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, а |
| олим зато, што си лепа, вредна, добра и поштена девојка, и, што бих — кад си таква, био с тобом |
| с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће имаће, |
| /p> <p>— Да оставимо, да нам јамче наше поштене речи.</p> <p>— Ја бих... знаш... волео... да ми |
| адиће, ма како они били вредни, здрави, поштени, па и лепи, слабо се нађе која девојка, да се у |
| ш, греота је!{S} Они су добри паметни и поштени људи и нису ми никакво зло учинили.{S} Господин |
| времовић да начини, да сам га ја с оним поштеним људма убила.{S} Ја убила свога мужа?!{S} Воже, |
| треба да знаш: да има лепих, вредних и поштених младића, а у једно и имућних.{S} И — ми тебе м |
| тога постави стражу од десет снажних и поштених људи.</p> <p>Сваки је чуо заповест Петрову.</p |
| Јово, претиш?!</p> <p>— Ја ти велим, да поштено и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држиш д |
| шу прости!!</p> <p>— Како Живан и Јаков поштено раде и тргују то зна ваљевска Посавина.{S} Али |
| бодно говорити, али само што је добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они заједно пођоше мало |
| нико ништа рђаво рећи, до само добро и поштено! — рече Томка.</p> <p>— Ма је ли теби, Томка, с |
| иване, и није баш тако лако.{S} Ја хоћу поштену, лепу, вредну и имућну <pb n="38" /> девојку, а |
| p>— Не знам каква је радница, каквог је поштења и нарави, али је, онако на очима, лепа девојка. |
| ће!{S} Да није било те њихове доброте и поштења, не би ти данас овако љутила својом тврдоглавош |
| е по селу говорити, да је Мара изгубила поштење и да се скроз покварила.</p> <p>Крстивоју су мн |
| ћ.</p> <p>— Нека је та њихова доброта и поштење подаље од моје куће!{S} Да није било те њихове |
| а жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнна кућа Миловановића.</p> <p>— Недо бог, бабо, да |
| Сад одмах идем да твој кревет растурим, пошто ти у будуће није потребан, јер нам је доста један |
| Но ово им одрицање није ништа вајдило, пошто је иследна власт прибавила масу необоривих доказа |
| а.{S} Ја сам те молила да се раставимо, пошто овакав живот не може више да се издржи.{S} Али то |
| 8 гроша 100 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} |
| ва је на вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ толико времена није виђао.{S} Управо од он |
| стионску собу да је опаје и успреми.{S} Пошто је опајала, протресла јастуке поњаве, а собу уред |
| шашољења Крстивоје заспа као заклан.{S} Пошто је утврдио сан, Мара му полагано спусти главу на |
| Мара је, као и обично, устала рано.{S} Пошто је посвршавала своје обичне јутарње послове, отиш |
| али — Ђура је био окорели зликовац.{S} Пошто спреман чекаше већ неколико минута, а још не доби |
| порођају, те да се после венчају.{S} А пошто они нису могли та убиства да изврше, најмили су Ђ |
| .</p> <p>Иследник прочита саслушање, па пошто прво осмотри и прибележи како је ствар нашао, нар |
| су свога несрећнога живота кажем: да ни пошто не натерујте своју децу да се узимају с онима, ко |
| петан је наредио своме писару да изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате |
| они двоје викнуше, да не убија.</p> <p>Пошто је иследник забележио исказе Марине и Јовине, зап |
| ер ти опет велим, да другу нећу.</p> <p>Пошто Крстивоје ово рече, оде напоље <pb n="26" /> да л |
| д литре меса, и које си дужна слушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, свагда поштујем и |
| овати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, свагда поштујем и слушам, што је добро и паметно.{S} Чак сам м |
| ите и окитите, она је онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испричао читаоцима онако, како |
| е тражити прилику, а твоја Мара је за њ права прилика...{S} А после тога, да се не валим, наш ј |
| ниси моја претпостављена власт и немаш права да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако нисам ду |
| ој љубави, здрављу и раду, живот је <hi>права срећа</hi> .</p> <p>— Чудим се, Јово, што тако го |
| Ко бајаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој брајко, да није таквих не |
| је — ту је!{S} Сад треба да живимо као прави муж и жена.{S} Да заборавимо, што је било и да се |
| очију крупних и црних као трњине; носа правилна, уста умерених, косе црне и лепих црних брчића |
| "19" /> <p>Кристивој је био леп младић, правилно развијен.{S} Учио је само основну школу, јер м |
| мају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и онда, кад су му младенци, по свом д |
| га је тужио Живан и Јаков, да им не би правио неприлике при свадбеном весељу.</p> <milestone u |
| p>— Па шта би могло бити друго?!{S} Ја, право да ти кажем, другог узрока не знам!...</p> <p>— К |
| р хришћанин истину.</p> <p>— Ја дијете, право да ти кажем, сумњам у твоју здраву памет, кад так |
| или није никако ни играла.</p> <p>Оно, право рећи, није она баш све момке мрзела; не, чак је и |
| сечемо ове младе.</p> <p>— Па добро!{S} Право велиш!...</p> <p>И поведе волове кроз забран, а М |
| {S} А без сведока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио оног |
| че Мара за себе.</p> <pb n="54" /> <p>— Право велиш, Живане.{S} Бог је од своје стране учинио, |
| ?{S} Шта вали Мари Живановој?!</p> <p>— Право да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да |
| } Пректрсти се, жено, бога ти!</p> <p>— Право да ти кажем, Живане, ако она не би хтела добре во |
| ш горе, па се горем и надајте.</p> <p>— Право имаш... кад је наш Крстивоје мама, па то трпи!</p |
| жеш рећи још данас при вечери.</p> <p>— Право велиш, Анђо.{S} Тако ћу и учинити....{S} Вечерас! |
| — рече Јова.</p> <p>— Тако је.{S} Јова право вели!{S} Ви то треба да учините — рекоше Јелена и |
| мемо!</p> <p>Анђа диже главу погледа га право у зеницу и запита:</p> <p>— Да ли се ти то озбиљн |
| несрећни — рече Мара.</p> <p>— Мара има право — рече Крстивоје, који је слушао њен говор.</p> < |
| ре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи сад право селу; и кад будеш улазила у село, а ти закукај шт |
| наше куће измакле у околини.{S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, те да од |
| да су без грешни — Живан и Јаков одоше право капетану и молише га да Јову Илића из Трстенице у |
| је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве несреће, ако у том |
| е опријатељио то је твоја, Живане.{S} И право да ти кажем твоја ми се Мара поодавна допала.{S} |
| , Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему будемо једнаки, те да једно другом |
| Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што с |
| школе и читала књиге, па можеш имати и право, али мени моја стара памет опет вели: да ја имам |
| зинула ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, да такви људи немају ни бога, ни вере, ни |
| моја стара памет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живаном, па како |
| знам!...</p> <p>— Кад би ти, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не говориш за то, што си |
| а ја тако не бих хтела, јер би то било право зло за нашу кућу и наше дете.</p> <p>— А од куд т |
| и најопаснију болест.{S} Оно, ако ћемо право да кажемо, она је била у истини болесна и то јако |
| прилику.</p> <p>— Тако је, Јакове, имаш право.{S} Син ти је јединац.{S} А за такву кућу и такво |
| и овакве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш право али опет ниси требао да учиниш ово грозно дело, о |
| се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш право, Маро, што се љутиш на моје ћутање — рече Јова — |
| а нас навек изгубљени.</p> <p>— Ти имаш право, Маро.{S} Они су заиста срећни, али ми смо несрећ |
| е загледао и то поодавно, па, ако хоћеш право да ти кажем... овај... ја те волим, вала ка’ и са |
| >Маријана је рођена у селу Дрену — вере православне.{S} Раденица рђава; а у опште, у грађанству |
| а да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву истину рећи.{S} Девојка, која ти жели сваку срећу |
| бегенисао?</p> <p>— Рекао сам ти, вала праву правциту истину...{S} Ја ти се, Маро, животом сво |
| , или не, ја <pb n="12" /> ћу ти казати праву истину, па где пукло — да пукло!...{S} Ја сам се |
| И да богда ми очи испале, ако ти нисам праву правцату истину рекао!...</p> <p>— Па баш да си м |
| богда ми очи испале, ако ти нисам праву правцату истину рекао!...</p> <p>— Па баш да си ми и ис |
| исао?</p> <p>— Рекао сам ти, вала праву правциту истину...{S} Ја ти се, Маро, животом својим за |
| on" /> <p>Живан је по све дневно обијао прагове судија и адвоката.</p> <p>Трошио је немилице.{S |
| години брачног живота -— тако рећи: на прагу саме старости — родила кћер, која је на крштењу д |
| 02_C3"> <head>III.</head> <p>Освануо је празник Спасов-дан.{S} Мара је, као и обично, устала ра |
| вановића, па ма и намргођену, него ли у празној Јове Илића, веселу и насмејану.</p> <p>— Нека д |
| ојку.{S} И ко је још у свету више волео празну кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш |
| <p>— Па ја, бабо и не велим, да идем у празну кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућ |
| кова Миловановића, изоставио уобичајену праксу да пита младенце да ли се воле и да ли драговољн |
| бију и срећу и живот свога детета — Бог прашта.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем, Јово?</p> <p>— Ј |
| ром пошао кући, Јова их је испратио.{S} Праштајући се с Јовом, Мара му рече: „Сад сам задовољна |
| попа сврши испит без тога.</p> <p>Еле, прва веза беше готова.</p> <pb n="58" /> <milestone uni |
| ог зна докле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабри, те полако упита:</p> <p>— Велиш ли ти, |
| сио се свагда чисто и лепо.{S} Двадесет прва му је година.{S} Од војске је ослобођен, једино за |
| оваквих мисли, и кад су се охладили од прве ватре тада се сами у себи страшише од онакве одлук |
| ржим, <pb n="65" /> да ће се деца после прве ноћи заволети, те се ми нећемо огрешити, што их си |
| чине сузе не дирају.</p> <p>Јова и Ђура први потрчаше да ваде Крстивоја испод дрва, али Петар н |
| јачки поглед бацила на Јову.{S} Јова је први и једини, који је у Марину срцу примљен и који ће |
| . једном речи на свима весељима, био је први у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојке су се |
| к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први зрели девојачки поглед бацила на Јову.{S} Јова је |
| е је ћутао.</p> <p>У забран су стигли у први сумрачак.</p> <p>— А где ћемо сећи? — упита Мара.< |
| рећни?...</p> <p>И Мара га сад у животу први пут загрли и пољуби и то с тако удешеном милоштом, |
| стенице.{S} У њега се она загледала још првих дана, кад је код њезина оца почео радити као кири |
| {S} Ја сам се, Јово, у те загледала још првих дана, кад си почео долазити нашој кући да товариш |
| а ми, већ оженио, него сам гледао да га прво курталишем војске.{S} И то сам вала богу испослова |
| ли живети.{S} Зато су се договорили, да прво убију Крстивоја, па после да удаве Јовину жену на |
| налазим мане.{S} Али опет ти велим, да прво треба Мару да запитамо, да ли га она бегенише, јер |
| нану!</p> <p>— Питај је, и моли, да она прво пристане, па после да поради код газда Живана!{S} |
| ађе: да је секиром убивен и то да му је прво разбивена глава, па после ударан по телу и тек пос |
| иследник је у општинској кући саслушао прво Димитрија, који у свему каза, као што је казао на |
| а снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се споразумемо, па тек онда да му одгов |
| <p>Иследник прочита саслушање, па пошто прво осмотри и прибележи како је ствар нашао, нареди, т |
| ....</p> <p>— Јес’ он је сад у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гл |
| ебе да своју наредбу понавља, јер су на прву заповест везани обојица.{S} Оне страшне речи, које |
| з ње неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву недељу месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по |
| лом Рајковим.</p> <p>— Зваћу га... али, пре него што одем да га зовнем, имам нешто да ти кажем |
| — Ти се смејеш нашем злу.{S} Ти си њега пре времена отерала у гроб.{S} Ти си отров, који нам је |
| бре воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је на силу уда |
| хвала, пристигла је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разговарати |
| у.{S} Девојке су се отимале, која ће се пре до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни чудо |
| ухвати у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} Има девојака, које би уживале, да се момц |
| д Јове.{S} Крстивоје, пак, био је као и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} Мара |
| еба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише војске.{S} Са |
| м, она га је већ толико заволела, да би пре волела умрети, него да без њега живи — нагнала је, |
| те и сада волим... више можда, него ли пре.</p> <p>— Говориш ли, Јово, истину?</p> <p>— Као и |
| ротиву твоје неправилне радње, у толико пре, што ми својим несавесним и незаконитим радом убија |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Мало пре весели и задовољни Јова — сад је ишао по вашару сат |
| ро, Јово, хвала ти.{S} Гледај да ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пут!</p> <p> |
| ад ја и ти Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи сад право селу; и |
| ки, те да једно другоме не би имали шта пребацивати.{S} Љуби и грли своју Перунику, као што ја |
| и овај грозни злочин.{S} Али су се јако преварили.{S} Слушче Димитрије, кога је Томка послала д |
| на секира сва крвава.{S} Затим је лекар прегледао убивеног и нађе: да је секиром убивен и то да |
| вако грозним претњама — стигао је Јова, пред саму ноћ, својој сиромашној кућици, где су га чека |
| лада испод једног великог грма, изиђоше пред Мару.</p> <p>— Маро?</p> <p>— Где сте ви?{S} Хајде |
| l:id="SRP19002_N1">У Посавини се готово пред сваком речју употребљава „па.“</note> </div> </bac |
| ја то удесити.{S} Молићу нану, плакаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити најнесрећнија девојка |
| ши кад су чули своје родитеље, како баш пред њима отворено уговарају за њихову веридбу, а њих и |
| је посведневно седела, спазила и изађе преда њ на вратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се |
| абреж; и то онога дана, кад си ти, бабо предавао жито београдском трговцу.</p> <p>— Батали ти, |
| исказа овога сведока, рече кмет Петар и предаде акт саслушања Димитријевог.</p> <p>Иследник про |
| ава и телесно и душевно.</p> <p>(М. П.) председник П. Јевремовић.</p> <milestone unit="subSecti |
| а нарочито Мара, која је опазила, да је председник Петар од некога другога дознао за убиство, а |
| ж и жена, место љубави и волења, мрзе и презиру.{S} Далеко нека буде то од нашег детета.{S} Бог |
| и.{S} Па ипак, Мара неколико пута хтеде прекинути тај разговор и рећи Кристивојевом оцу, да је |
| родитељи не дају за голаће, него је, и преко њезине воље, удају за ма каква човека, само да је |
| ити терет.{S} Чудио се што га ови онако преко воље примише: хтео је о том Мару питати, али то и |
| ро од запалења плућа, да не би казао од прекомерна пића.</p> <p>Сахранили су га у очи светог Ни |
| /p> <p>— Јеси ли ти при себи дијете?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— Ја сам се крстио, али се крсто |
| бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти се, дијете.</p> <p>— А што, бабо; ја мислим, д |
| голог Јову Илића — или за никога...{S} Пректрсти се, жено, бога ти!</p> <p>— Право да ти кажем |
| он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи удешавала је и своју љубав.{S} Главно јој ј |
| ом делу, нашао је, да је судска пресуда према учињеном злочину блага, па је пресудом својом Бр. |
| >— Зар је, Јово, тако била велика љубав према мени, да данас нећеш чак ни бога да ми назовеш?</ |
| е платио по 3 гроша од 100 ока да му је пренесем на Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на самом |
| ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом препирем а још мање свађам, већ сам дошао да те замолим |
| ачин кад се не може на други — уклонимо препону нашој љубави и срећи — рече она полугласно.</p> |
| пречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао.</p> <pb n="16" / |
| под велики орах у авлији.{S} Ту цео дан преседи.{S} Од дана својег доласка у кући Миловановића, |
| омшија, који му у кратко казаше све.{S} Преседник и сам запита Димитрија и он му каза, као што |
| ојица.{S} Оне страшне речи, које изусти преседник поразише све па и ову двојицу везаних.{S} И о |
| одмах јавише општинској власти.</p> <p>Преседник општински Петар, већ је био устао, јер и њега |
| ћи.</p> <p>Мара га је још на вратницама пресрела, пољубила у руку и прихватила из његова наручј |
| <hi>смрт</hi>.</p> <p>Решењем касације, пресуда апелационог суда остала у снази.</p> <milestone |
| њу по овом делу, нашао је, да је судска пресуда према учињеном злочину блага, па је пресудом св |
| у о том говорити са Живаном, па како он пресуди, ја и ти морамо пристати.</p> <p>— Јест, нано, |
| г признања.{S} Зато их је ваљевски суд, пресудом својом Бр. 23438, <pb n="91" /> осудио све тро |
| уда према учињеном злочину блага, па је пресудом својом Бр. 2778, све троје окривљених осудио п |
| Ови злочинци нису били задовољни с овом пресудом, већ изјаве жалбу апелацијоном суду.{S} Апелац |
| њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети убиством сину Јакова Миловановића.{S} Ај! видећеш |
| стину изнеше.</p> <p>Они су се џапали и претили Петру, што их је, ни криве ни дужне, осрамотио. |
| да је то претња, онда ти ја — бога ми — претим!</p> <p>— Иди ти, Јово, и гледај своја посла, а |
| То је мени Јова сам казао, па ми је чак претио и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све то каз |
| зми у памет! —</p> <p>— Па ти ми, Јово, претиш?!</p> <p>— Ја ти велим, да поштено и савесно врш |
| и ти, море, полудео?{S} Каквим убиством претиш!?</p> <p>— Па, чини ми се бабо, да бих тако учин |
| Јово, голи сине, чијем детету убиством претиш.{S} Кроз дан два, бићеш у бувари — с оне стране |
| е стране катанца.</p> <p>— Залуду ти је претња, бабо!{S} Он је то мени казао на само, те нико н |
| своју дужност; а ако ти држиш да је то претња, онда ти ја — бога ми — претим!</p> <p>— Иди ти, |
| о страховитим мислима и с овако грозним претњама — стигао је Јова, пред саму ноћ, својој сирома |
| дужност?!</p> <p>— Ти, синко, ниси моја претпостављена власт и немаш права да ми стављаш таква |
| постигла заслужена казна.</p> <p>На дан претреса Мара и Јова одрекоше своје признање код иследн |
| тражим да ми кажеш истину!</p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страва.</p |
| ударан по телу и тек после свега тога, претрпана су кола с дрвима на убијеног.{S} Убој дрва зн |
| изда.</p> <p>Кад су они упрезали кола и претурали их, слушче се хитро, као маче спусти низ грм, |
| е с доње стране подупирао кола да се не претуре, али да је то било узалуд — кола су се претурил |
| , али да је то било узалуд — кола су се претурила и дрва га убила.</p> <p>И — учинише онако, ка |
| кад буде над самим мртвацем, онда да их претуримо на њ, те да Мара после каже: кад су пошли кућ |
| капетана и морају ићи.</p> <p>— Овде је прече и овде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече П |
| — јаја какоћу...{S} Јеси ли ти, Марице, при себе.</p> <p>— Ја ти опет велим, Живане, да треба д |
| вечеру — и они су сели да вечерају.{S} При постављању вечере, Марица је казала Мари, да се ниј |
| е био узрок несавесни поступак родитеља при женидби и удадби своје деце. —</p> <p>И, ја сам у о |
| — ето — кажем теби, а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p> <p |
| н и Јаков, да им не би правио неприлике при свадбеном весељу.</p> <milestone unit="subSection" |
| то учинити.</p> <p>— Дакле остајете ли при речи.</p> <p>— Као и свагда, попо, али — рад твоје |
| деш и ти саучасник.</p> <p>— Јеси ли ти при себи дијете?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— Ја сам се |
| ао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти при себи, жено?!</p> <p>— Говорим ти оно, што ми је дет |
| нђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, говорим при потпуно чистој <pb n="61" /> савести и здравој паме |
| ван са својима стигао с вашара кући, он при вечери запита своју Марицу:</p> <p>— Бога ти, Мариц |
| моћи живети.</p> <p>— Остајеш ли чврсто при својој заклетви?</p> <p>— Остајем чврст ка’ стена!< |
| ико волиш, онда им можеш рећи још данас при вечери.</p> <p>— Право велиш, Анђо.{S} Тако ћу и уч |
| че попо, беспорочно вршио своју дужност при испиту Маре Живанове и Крстивоја Јаковљевог?!</p> < |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>При вечери Живан је причао својој Марици како је ћарио |
| Маро.... баш у тебе загледао....</p> <p>При овом признању, Јова се беше сав зајапурио од стида, |
| ивоје, који је слушао њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пож |
| е ништа вајдило, пошто је иследна власт прибавила масу необоривих доказа, који су довољни и без |
| је Мара већ читава девојка, па ваља све прибавити, што јој треба.{S} Данас — сутра, ако се укаж |
| ар нашао, нареди, те се дрва дигоше.{S} Прибележи у каквом је положају нађен убивени под дрвима |
| чита саслушање, па пошто прво осмотри и прибележи како је ствар нашао, нареди, те се дрва дигош |
| ма ништа није имао.</p> <p>Кад иследник прибележи и Ђурин исказ, нареди да се сви троје окривље |
| ота <pb n="92" /> њихову децу, а и мене привезало за колац.{S} Они су овај брак на силу везали, |
| он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђуром.</p> <p>Ма |
| аму пустити.{S} А она ми лола више неће привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић своју крваву теко |
| едало је да је богаштина највише њему и привлачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав ћифта |
| овини стигао Живановој кући.{S} Мара му приђе руци.</p> <p>— Жива била Маро, жива била! — рече |
| муж спава, па ману руком и она двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче се намештати, како д |
| ледне власти, а Ђура већ никако није ни признавао.{S} Но ово им одрицање није ништа вајдило, по |
| , Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова одмах признадоше.{S} На питање иследниково зашто су то учинил |
| ао што приличи доброј деци.</p> <p>— Ја признајем, синко, да је тако.{S} Али ти опет треба да з |
| х доказа, који су довољни и без њиховог признања.{S} Зато их је ваљевски суд, пресудом својом Б |
| дан претреса Мара и Јова одрекоше своје признање код иследне власти, а Ђура већ никако није ни |
| баш у тебе загледао....</p> <p>При овом признању, Јова се беше сав зајапурио од стида, а кад из |
| јединицу.</p> <p>— Е, сад видим и морам признати, да сам био будала, да не кажем луд, што сам ј |
| ну; слушче са дрвета гледа цео несретни призор.{S} стр. 80.</hi> --><pb n="81" /> овај страхови |
| пријатељ Јакове!</p> <p>— Шта велиш ти, прија Марице?</p> <p>— Мара има, вала Богу, спремљено д |
| Огњеној Марији.</p> <p>— Добро... тако, пријатељ Јакове — додаде Живан.</p> <p>Е, кад велите ви |
| љ Живане?</p> <p>— Па да се договоримо, пријатељ Јакове!</p> <p>— Шта велиш ти, прија Марице?</ |
| ћа — кућа наше деце.</p> <p>— Па добро, пријатељ Јакове.{S} Нека буде са срећом; примам пријате |
| p> <p>— Па кад ћемо прошевину и свадбу, пријатељ Живане?</p> <p>— Па да се договоримо, пријатељ |
| јадне деце.</p> <p>Једнога дана ишао је пријатељ Живану, да му се јада на његову Мару.{S} Том с |
| оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, а теби добру и лепу девојку.</p> <p>— Знам, |
| младић и ја за Мару не бих нашао бољег пријатеља, но што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то |
| вашару казао, да ја не бих тражио бољег пријатеља од тебе, ни бољег момка Мари, од твог Крстиво |
| ко је најбоље.{S} Ми ћемо и даље остати пријатељи, само што ћу ја до века остати несрећна.</p> |
| те да видим, хоћемо ли у име божје бити пријатељи?</p> <p>— Па незнам... како ти велиш, Марице? |
| један другом од глади, већ из љубави и пријатељства — рече Јаков и настави полагано вечерати.< |
| Јакове.{S} Нека буде са срећом; примам пријатељство — рече Живан и пољуби се с Јаковом.</p> <p |
| мљи.{S} Наступало је вече тихо, мирно и пријатно.{S} У гори хладовина заносила би свакога и чис |
| сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно вече није створено за уживање већ за ст |
| <p>— Па, колико ће јој требати времена, пријо, да то доспреми?</p> <p>— Па<ref target="#SRP1900 |
| Помоз Бог, газда Живане, — рече Јаков, прилазећи са својима Живановом столу.</p> <p>— Бог ти д |
| ка Анђа гледа њега, а не тебе.</p> <p>— Прилика је, бабо, оно, што срце и памет кажу да је добр |
| ити прилику, а твоја Мара је за њ права прилика...{S} А после тога, да се не валим, наш је Крст |
| ла достојна његове љубави, била најбоља прилика да му буде друг у животу.{S} Та девојка звала с |
| би Митра Стевановог указа му се подесна прилика.{S} Играјући у колу до ње, он се реши да јој то |
| такву кућу и таквога момка треба добра прилика, али је опет лако наћи.{S} Та наша је Посавина |
| а.{S} Данас — сутра, ако се укаже добра прилика, треба да је спремна — рече Живан.</p> <p>Вогу |
| о не мога загледати у момка, који ти је прилика, већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ја п |
| , а не Мару Живанову, јер му она и јест прилика.{S} А тако исто, нека Анђа гледа њега, а не теб |
| а.{S} А зашто и не би, кад знам да боље прилике у Посавини не би ни могао наћи?</p> <p>— Ми, Ја |
| да му се јада на његову Мару.{S} Том се приликом толико напио, да се једва држао на ногама.{S} |
| ути, али ја морам за своје дете тражити прилику, а твоја Мара је за њ права прилика...{S} А пос |
| али ја нећу коју било.{S} Морам тражити прилику.</p> <p>— Тако је, Јакове, имаш право.{S} Син т |
| вала богу испословао.{S} Сад већ меркам прилику да га оженим.</p> <p>— Треба, треба, Јакове.{S} |
| твоје будалаштине и да пропустим овакву прилику, која се, ево, јавила.{S} Зар да ја, ухваћеног |
| ђе за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ову прилику лако.{S} Шта!?{S} Због њеног тврдоглавства да ј |
| подобнима њему.{S} Нека он тражи своју прилику и нек не мисли на Живанову Мару, јер је за живо |
| дао у Анђу, али није никако имао згодну прилику да јој то каже.{S} На свадби Митра Стевановог у |
| тако здраву и крепку момку.</p> <p>— Не приличи?{S} А за што?</p> <p>— За то, што ти имаш у дру |
| , Јово, тако ћутљив?{S} Та ћутљивост не приличи тако здраву и крепку момку.</p> <p>— Не приличи |
| имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, који приличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако се момак детету н |
| ћни задовољни.{S} Слушаћемо вас као што приличи доброј деци.</p> <p>— Ја признајем, синко, да ј |
| ожама.{S} Еле, како, тако, он је имао и прилично готових новапа.</p> <p>И ако је газда Живан би |
| ријатељ Јакове.{S} Нека буде са срећом; примам пријатељство — рече Живан и пољуби се с Јаковом. |
| јер би то била велика греота.</p> <p>— Примам ја тај грех на моју душу.</p> <p>— Па зар ћеш ти |
| не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећној ма |
| енцима и њиховим родитељима.{S} Ето вам примера: несрећа, која је задесила кућу Јована Миловано |
| е доброта срца, племенитост душе и њено примерно, морално владање, које је једна од највећих др |
| S} Чудио се што га ови онако преко воље примише: хтео је о том Мару питати, али то и не смеде и |
| је први и једини, који је у Марину срцу примљен и који ће на свагда остати у њему.{S} И — Мара |
| сли да Ђура хоће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по бо |
| држећи се строго истине и избегавајући приповедачко <pb n="4" /> кинђурење е, не бих ли тиме к |
| и на један ужасан начин, који је у овој приповетци испричан.</p> <p>Догађај овај није измишљен. |
| е деце. —</p> <p>И, ја сам у овој мојој приповетци испричао један страшан злочин, који је после |
| нђурење е, не бих ли тиме колико толико припомогао, да се онакви жалосни догађаји не би више де |
| д! одговори Живан.</p> <p>Марица је, уз припомоћ Марину, поставила вечеру — и они су сели да ве |
| е потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припомоћ Марину Крстивоје обори грм и исцепа га.{S} Сва |
| се више с њоме виђао, све му је више и прирашћивала за срце.</p> <p>Једног дана, кад дође да т |
| је по сеоским улицама.{S} У разговору, пристајала је и с најгорим у селу.{S} По целе данове пр |
| ас двоје не би после одрицало.</p> <p>— Пристајем.{S} Но, реци ми чиме?</p> <p>— Оно... вала... |
| и против воље мојих родитеља?</p> <p>— Пристајем, Маро, од свег срца.{S} Ја ти се својом искре |
| и.</p> <p>— Ти онда пристајеш?</p> <p>— Пристајем,...</p> <p>— Е онда... ја ћу баби и нани каза |
| и паметно.{S} Чак сам малочас река, да пристајем да вас слушам и за оно, што није паметно, а т |
| оворите: па шта ви будете уговорили, ја пристајем.{S} У нашој кући заповеда Живан, а ми слушамо |
| живот у кући Миловановића — е, лепо, ја пристајем и отићи ћу у њихову кућу.{S} Али ако буде она |
| ица.</p> <p>— Сваки дан је божји.{S} Ми пристајемо,...{S} Иван-дан је добар... осам дана још до |
| а их нана неће одбити.</p> <p>— Ти онда пристајеш?</p> <p>— Пристајем,...</p> <p>— Е онда... ја |
| твоме баби и твојој нани, па ако и они пристају, а ти им кажи, да дођу мојој нани и да ме траж |
| воље да пође за другог, ја бих онда пре пристала, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо |
| полугласно.</p> <p>— А зар би си на то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мислим, али ти |
| и кад бих хтео, ко зна, да ли би на то пристали и твоји родитељи?</p> <p>Свирац поче и друго к |
| бити у кући Миловановића и да треба да пристане на наше родитељске савете.</p> <p>— Маро!{S} О |
| ће бити с њим срећна, ако драговољно не пристане да пође за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ову п |
| срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не пристане, моли је да ништа не казује газда Живану, јер |
| нидби је ствар свршена, само, ако Живан пристане да се опријатељимо.{S} Ни за чију љубав ми нећ |
| </p> <p>— Питај је, и моли, да она прво пристане, па после да поради код газда Живана!{S} О, ка |
| тао, нити сме пристати; али... ако опет пристане — тешко њему, тешко Јакову и Томки, тешко Жива |
| да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуше.</p> < |
| ро својим родитељима, него је, као мама пристао да се венча с оном, коју не воли и која га не в |
| о се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје није пристао, нити сме пристати; али... ако опет пристане — |
| ребало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју задану ре |
| } Не могу да верујем, да мој баба не би пристао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се о |
| Какав би наопако био тај момак, који би пристао да узме девојку, која би му у очи рекла, да га |
| војима, па да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару за Крстивоја.< |
| јем имућном комшији. „Али како би на то пристао <pb n="41" /> Крстивоје, који више воли Анђу не |
| и, јер нисам знала, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о злочинству.{S} Гов |
| Не!{S} Крстивоје није пристао, нити сме пристати; али... ако опет пристане — тешко њему, тешко |
| га сам бегенисала и мислим да ћете и ви пристати да добијете тако честита и вредна момка за зет |
| ко, али не знам... овај... да ли ћеш ти пристати!?</p> <p>— Говори само...</p> <p>— Него... зна |
| није за мене и да ћу само са подморањем пристати, да ми она буде млада.{S} За то те молим, бабо |
| удим теби, господин попо, како си могао пристати да им у овоме злочину будеш и ти саучасник.</p |
| о у бунилу. — Па онда, како би он могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Ма |
| ном, па како он пресуди, ја и ти морамо пристати.</p> <p>— Јест, нано, ти му кажи и замоли га, |
| ти њему одобравати, јер ја никако нећу пристати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би од |
| ан њему у свему.</p> <p>— Ја на то нећу пристати...!</p> <p>— А зар ти мислиш да ће те он питат |
| , кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви присташе, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да имају неш |
| премна — рече Живан.</p> <p>Вогу хвала, пристигла је већ за удају, и ја пре неки дан, као мајка |
| <p>Док се Петар с Маром разговарао.... пристиже и Јова с Ђуром.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, врло |
| ц-Уб-Ваљево, стрељају.</p> <p>Свештеник приступи осуђеним и позва их да се исповеде.{S} Ђура ре |
| и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се |
| не ставља та уобичајена питања.</p> <p>Присутне жене, које, као и попа, у прсте знају те испит |
| p> <p>— Велику тугу, нано, која ми срце притискује не могу сакрити; али ми је жао на тебе, што |
| ра рече.{S} За тили часак дрва с колима притисла су несрећног Крстивоја...</p> <p>— Сад ја и ти |
| вратницама пресрела, пољубила у руку и прихватила из његова наручја неке ствари да му олакша.< |
| Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, то је и мени кума Јелена при |
| <p>— До душе, то је и мени кума Јелена причала, па чак да за то зна и Јаков — рече Марица.</p> |
| ="subSection" /> <p>При вечери Живан је причао својој Марици како је ћарио у Београду, и да је |
| о сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Богу и треба већ о томе говорити.{S} Ја |
| /p> <pb n="28" /> <p>— Ти знаш много да причаш, зато и нећу с тобом више о томе говорити, нити |
| ст да све четири главне личности у овој причи, које до сада поменусмо, буду обдарене од Бога ка |
| био је први у колу.{S} Играч је био за причу.{S} Девојке су се отимале, која ће се пре до њега |
| о јадан, он се својој Томки жалио да га пробада, да не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се |
| е лукаво Петар.</p> <p>— Нас је кукњава пробудила, за то дотрчасмо да видимо шта је, па кад се |
| етар, већ је био устао, јер и њега беше пробудио врисак ојађене мајке.{S} Кад је дошао, било се |
| ом, проламао је зору тринајестог Маја и пробудио готово цело село, јер још не беше свануло.</p> |
| ишао је Живан с Марицом и Маром, да што провашаре, а највише ради Маре — да се мало проведе, да |
| ашаре, а највише ради Маре — да се мало проведе, да види света.{S} А што и не?{S} Живану је дао |
| и с најгорим у селу.{S} По целе данове проводила по кућама, о којима се није најбоље говорило. |
| тако на силу узели, па су после чемерно проводили живот!</p> <pb n="28" /> <p>— Ти знаш много д |
| .{S} Беше рано отишао на Забреж, где је продавао храну неком трговцу из Београда.{S} Еле, Мара |
| што видиш њега на самом Заарежу, где је продаје трговцу, стаје пшеница по 38 гроша 100 ока.{S} |
| акова и Томку, који би, као и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да |
| о, крвави је зној оних сиромаха, што су продали пшеницу, а богами и мој, јер као <pb n="15" /> |
| Кад се зна да би по какав ћифта сеоски продао за паре и своје рођено дете, онда се не треба ни |
| А знаш ли ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да ј |
| као дан.{S} Бледуњава месечева светлост продирала је кроз грање великих и старих грмова, који с |
| ла велика, ипак, јака месечева светлост продирала је, те се могло видети све, што су злочинци р |
| лашилн?... рече Ђура и јако их обадвоје продрма.</p> <p>Мара помисли да Ђура хоће и Јову да уби |
| ће овакав живот каквим данас живе, бити продужен у недоглед, опет их нагна на мисао да учине зл |
| Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> <pb n="74" /> <p>Сви савети Живанови и М |
| усти и они заједно пођоше мало устрану, продужујући разговор.</p> <p>— Ја нисам вала од оних, А |
| о не више, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> <p>— Како то, кад човек нема никакве |
| о срећно углавили, хоћемо ли мало да се прођемо по вашару?</p> <p>— Па, вала, можемо!...</p> <p |
| ке поњаве, а собу уредила, узе да чисти прозоре, јер газда Живанова кућа имађаше свуда на прозо |
| ер газда Живанова кућа имађаше свуда на прозорима стаклад.{S} Чистећи стакла на прозорима, она |
| прозорима стаклад.{S} Чистећи стакла на прозорима, она својим гласом врло тихо певуцаше: „Еј! н |
| <gap unit="graphic" /> <!-- <hi>Мара на прозору пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни злато, већ |
| , што се бојим какве несреће, која може произаћи из брака, на силу везанога.{S} После треба да |
| ка ђаво носи.{S} Али овако, јединче!{S} Проклет био и завишо уча и Јова, који ми детету отроваш |
| једних несрећних родитеља, који су, из проклете грамзивости за што већим имањем, на силу венча |
| разне књиге, нашта ме је навраћао онај проклети Завишо уча, кога негде отераше, због тога, што |
| p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога дана само проклињати онај час, кад сам се родила.</p> <p>Хоћеш ли |
| ље — да му да Мару за Крстивоја.</p> <p>Пролазећи кроз вашар, Јаков је пазио, неће ли где спази |
| ије милило.{S} У тако несрећном животу, пролазили су дани и месеци.{S} Мара се почешће састајал |
| де спазити Живана с његовима.{S} Кад је пролазио поред шатри, он спази Живана где седи са своји |
| цније осете сву горчину варљиве среће и пролазне радости...{S} Јова раздраган повика:</p> <p>— |
| исак од тешке туге за изгубљеним сином, проламао је зору тринајестог Маја и пробудио готово цел |
| и у гомили, чују Мару, чија дивља дрека проламаше тихи ваздух румене зоре тринајестога Маја. — |
| легне под велики орах, где спава још од пролетре.</p> <p>— Чули ти, Томка, шта ово дериште вече |
| споразума, у њиховој кући је наступила промена дотадањег живота.{S} Мара, да би постигла оно, |
| да ће тамо бити Живан са својима, па да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — да |
| а узме тебе за жену због твог имаћа?{S} Промисли само, да ће и он можда волети какву честиту, с |
| а сам погодила?</p> <p>— Вараш се Маро, промуца Јова.</p> <p>— Не варам се, Јово него те молим |
| каже — — све...</p> <p>— Маро, збуњено промуца.</p> <p>— Шта, Јово?</p> <p>— Зар баш желиш да |
| опала, за то ћу се у будуће старати, да пропадну они, који су мене упропастили.</p> <p>— Па зар |
| нако, како ја држим да ће бити, онда је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти |
| у ми убили срећу и будућност.{S} Ја сам пропала, за то ћу се у будуће старати, да пропадну они, |
| рује.{S} Јаков — због њезина поступка — пропио се да се скоро никако није ни трезнио.{S} Као да |
| ла и расположена.{S} Слабо је коју игру пропустила, а да је није играла.{S} Ово Марино располож |
| ео, па да слушам твоје будалаштине и да пропустим овакву прилику, која се, ево, јавила.{S} Зар |
| ошао.</p> <p>Кад би данас дошао Јова да проси Мару — она би била неописано радосна и весела, ал |
| је он бегенисао, те нас већ тера да је просимо?</p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у Анђу Живан |
| је нашао девојку и хоће да идемо да је просимо.</p> <p>— Колико ја знам, у нашој Трстеници нем |
| онако имућној кући.{S} Ја мислим, да њу просимо за нашег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а |
| ола, а затим седоше да се одморе и мало проспавају.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Бледуња |
| нда се не треба ни мало чудити што се и просте сеоске девојке отимају да се удаду за имућна муж |
| своје руке дуван и железницу.{S} Бог да прости.{S} То је код мене ново, а код тебе?</p> <p>— Ев |
| оворио да нема ни самога Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак један, да слушам тога безбожника, |
| енце и сарањујем умрле — Бог да им душу прости!!</p> <p>— Како Живан и Јаков поштено раде и трг |
| опет извали, или па своју постељу, или простре поњаву под велики орах у авлији.{S} Ту цео дан |
| комаде.{S} На ледину, попрскану крвљу, просу му се мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овом |
| ером и своју совру није никада дизала и просуте мрве чистила.{S} Све је то она остављала свекрв |
| лог, да их не би узнемиравао у весељу и просуше на господин капетанов сточић неколико жућака, к |
| и — ево ти за сада оволико....</p> <p>И просуше се неколико жућака из руку Живанових и Јаковљев |
| 31" /> <p>Од Мариног разговора с мајком протекло је већ неколико дана, а њезина нана није још к |
| Богами и ако је дете — паметно каже!{S} Против Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до само добр |
| нђо!{S} Немој ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Против Бога и родитеља... не ропће се...</p> <p>— Срећа |
| ред.</p> <p>— Па тако је, Живане!{S} Ја против реда и обичаја никад нисам био.{S} Само, молим т |
| њега волеле све сеоске девојке, а он на против, волео је само једну.{S} Јест једну, али та је ј |
| заверимо, да ћемо се узети ма то било и против воље мојих родитеља?</p> <p>— Пристајем, Маро, о |
| Бог да, тако мислим.</p> <p>— Па зар и против моје воље и заклетве коју сам дао оној девојци?! |
| сад почела мрзети.{S} У страшној мржњи против куће Миловановића, Мару је почела лагано да споп |
| сам хвала богу писмен и знам се жалити противу твоје неправилне радње, у толико пре, што ми св |
| е опаје и успреми.{S} Пошто је опајала, протресла јастуке поњаве, а собу уредила, узе да чисти |
| преда њ на вратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Е |
| <p>— Шта си се, болан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се ја |
| саслушања Димитријевог.</p> <p>Иследник прочита саслушање, па пошто прво осмотри и прибележи ка |
| еља после Марине свадбе сасвим случајно прошао је Јова улицом поред куће Миловановића.{S} Њега |
| 9002_C8"> <head>VIII.</head> <p>Испит и прошевина свршени су, као и остали испити и прошевине, |
| недеље била би спремна, те за то мислим прошевина да буде у недељу, но Петрову-дне, а свадба у |
| евина свршени су, као и остали испити и прошевине, с том само разликом, што је господин попа, б |
| /> <p>Једног дана, по свршеном испиту и прошевини, небаш случајно, састали су се код Марине кум |
| , па их даде нани.</p> <p>— Па кад ћемо прошевину и свадбу, пријатељ Живане?</p> <p>— Па да се |
| 19002_C9"> <head>IX</head> <p>Свадба је прошла ка’ и остале свадбе имућних домаћина; с том разл |
| м порупчићима, па онда чоано јелече, на прсима изрезано и златом вежено.{S} Око пуног и белог в |
| висио на средини ђердана и куцао је по прсима.{S} Опасивала се лепом шареном тканицом.{S} На н |
| > <p>Присутне жене, које, као и попа, у прсте знају те испитне одредбе зачудише се, кад господи |
| ове високих дрва, чија се дугачка сенка пружала по земљи.{S} Наступало је вече тихо, мирно и пр |
| грање великих и старих грмова, који су пружали своје дуге сенке, као тајанствене авети, и осве |
| ашар, и који се већ руковао с осталима, пружио руку да се с њом поздрави.</p> <pb n="40" /> <p> |
| Од овога сараховитог ударца, Крстивоју прште глава у комаде.{S} На ледину, попрскану крвљу, пр |
| ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S} Што год више имају, тиме је и њ |
| казати праву истину, па где пукло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у тебе загледао.... |
| 2" /> ћу ти казати праву истину, па где пукло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у тебе з |
| ана била сирота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет украшена лепим Анђиним рукотворима.{S} |
| Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у Ђурића и Миловановића и кад бих имао по |
| а никоме, и то од онога дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уапсила, те сам ни крив н |
| усница румених као зреле јагоде; образа пуначких, једрих и румених.{S} Еле, све су ово били зна |
| у доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, мор |
| иком, што је господин попа, благодарећи пуним кесама Живана Ђурића и Јакова Миловановића, изост |
| уку — стекли велика имаћа.{S} Са својим пуним кесама, они су срушили моју срећу.{S} Али се ја њ |
| стио, али се крстом не може сачувати од пуних кеса неваљалих људи.{S} И теби, г. попо, крст ниј |
| кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срц |
| це.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом?!</p> |
| прсима изрезано и златом вежено.{S} Око пуног и белог врата, звекетао је ђердан од крупних злат |
| луд.{S} Волим, море, да ја њу гледам у пуној кући Миловановића, па ма и намргођену, него ли у |
| и, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом?!</p> <p>— Неби, бабо!</p |
| матрају да је сваки онај луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чему је ствар, па |
| још у свету више волео празну кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш голу Анђу, а нећеш богату Мару.</p> |
| кућу Анђину, већ да Анђу доведем у нашу пуну кућу, те да поред пуне куће буде и мени пуно срце. |
| што је добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они заједно пођоше мало устрану, продужујући ра |
| ивоје послуша Мару, па испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стар |
| ла сам веома нужна посла, зато сам је и пустила да му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било, |
| , непажљива жена.{S} Како си могла дете пустити само с оном лолом, те јој завртео мозак, да ћем |
| јали...{S} Ама, немој је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола више неће привирити у кућу.{S |
| еца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим заклетву |
| ности за имањем, које им је сада остало пусто.{S} Чувајте од овакве несреће свој дом и своју де |
| ивојев Јаков, већ хоће на силу за љубав пустог имаћа да венчају мене и Крстивоја, и ако ја воли |
| ?...</p> <p>И Мара га сад у животу први пут загрли и пољуби и то с тако удешеном милоштом, да ј |
| е!{S} А сад с богом!</p> <p>— Срећан ти пут!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У недељу, п |
| ља... не ропће се...</p> <p>— Срећан ти пут!{S} Немам те за што клети, јер ћеш како ми се чини |
| позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пут!</p> <p>— Испунићу ти жељу, Маро....{S} Али, гле хт |
| ..</p> <p>— Неће бити маленкост.{S} Два пута ти је, као на испиту, а може бити и више; нећеш се |
| намерила да изврши.{S} Гледала је више пута свога мужа како сав ознојен и даље цепа стабло и н |
| родитељи.{S} Они су се познавали и више пута су били у колу заједно, али никада ни за један тре |
| о војник у Београду, ја сам гледао више пута како су родитељи удавали своје кћери за оне, које |
| а?</p> <p>— Знам!{S} Виђала сам је нише пута.</p> <p>— Па како ти се она допада?</p> <p>— Не зн |
| а по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и |
| орали ћутати.{S} Па ипак, Мара неколико пута хтеде прекинути тај разговор и рећи Кристивојевом |
| већ га је онако мртва изударао неколико пута по свем телу.</p> <p>Док је овај зликовац вршио св |
| њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам ти толико пута казао, да бих ја само с тобом био срећан и да за м |
| ва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао, где је |
| било то, што ти велиш, ја бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиромашних родитеља, те бих мо |
| с другим.</p> <p>— Ми смо то казали сто пута! — одговорише Мара и Крстивоје.</p> <p>— Онда кажи |
| јер о свему паметно судиш.{S} Но, често пута, родитељи, <gap unit="graphic" /><!-- <hi>Село Дре |
| несрећа.</p> <p>Мара је у колима целим путем ћеретала, а Крстивоје је само на Марина питања од |
| овом, па се и наше дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, да ми нећемо дати голаћима у н |
| ј дом и своју децу...</p> <p>Страховити пуцањ из пушака среских пандура, завршио је говор Јовин |
| воју децу...</p> <p>Страховити пуцањ из пушака среских пандура, завршио је говор Јовин и он се |
| жња није била у вољи, па за то се често пуштала из кола, или није никако ни играла.</p> <p>Оно, |
| {S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог зеца пуштам у шуму, па да после ’ватам мршавога.{S} Аја, не |
| пристане да пође за њ.</p> <p>— Море не пуштам ја ову прилику лако.{S} Шта!?{S} Због њеног тврд |
| .</p> <p>После свадбе на неколико дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Писар, који га је уапсио, ка |
| Заарежу, где је продаје трговцу, стаје пшеница по 38 гроша 100 ока.{S} А знаш ли ти, Маро, пош |
| и је зној оних сиромаха, што су продали пшеницу, а богами и мој, јер као <pb n="15" /> што ти р |
| ада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио од сиромашних сељака још „на зелен“ по 35 |
| ти, Маро, пошто је твој бабо продао ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да је на сваки |
| рекох....</p> <p>— Зар баш Јову... мога рабаџију?...{S} Оног голаћа из Трстенице?!</p> <p>— Њег |
| ој те баба и нана не би дали за једнога рабаџију — Јована Илића из Трстенца.</p> <p>— Али, ако |
| имућни зеленаши — тражити зета, који је раван њему у свему.</p> <p>— Ја на то нећу пристати...! |
| ећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са мном.</p> <pb n="70" /> <p>— Кад ти то хоћеш — |
| е с њима имао нека посла.</p> <p>Посао, рад којега је Живан ишао у Београд, свршио је онако как |
| ечи.</p> <p>— Као и свагда, попо, али — рад твоје веће сигурности — ево ти за сада оволико....< |
| састајао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и саст |
| да учи више школе; јединац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних ро |
| донесем, а од мене не треба да тражите рад и послушност, јер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу |
| срећи брачнога живога љубав, здравље и рад.</hi></p> <p> <hi>Писац.</hi> </p> </div> <pb n="5" |
| да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с |
| ваху ово двоје, те се лепо могао видети рад Марин и Крстивојев.</p> <p>Мара је Крстивоја обасул |
| шешир и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине речи: |
| више школе; јединац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних родитеља, |
| о своме писару да изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — господин капе |
| 3" /> дошао твојој кући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опри |
| ево белаја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не долази, но ради у Обреновцу.{S} Тера тамо |
| нисмо ни у каквом полу помешани.{S} Они раде и тргују, а ја гледам своја посла, светим водицу, |
| мо за то, што су богати.{S} Па кад тако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и твој отац о |
| и!!</p> <p>— Како Живан и Јаков поштено раде и тргују то зна ваљевска Посавина.{S} Али кажи ти |
| ена у селу Дрену — вере православне.{S} Раденица рђава; а у опште, у грађанству сматра се карак |
| а ви нисте ни тражили снаху, која ће да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, по што, по то хтел |
| из Трстенца, што често код нас с колима ради...</p> <p>— Шта велиш, Маро?!</p> <p>— Па ти си ми |
| акљаст грм, те је одатле гледало шта се ради.</p> <p>Ма колико да је шума била велика, ипак, ја |
| ом и Маром, да што провашаре, а највише ради Маре — да се мало проведе, да види света.{S} А што |
| p>— Па, како, Живане, како?{S} Јесте ли ради гостима? — рече Јаков.</p> <p>— Добрим као што си |
| же, видиш ли шта се са мном несрећницом ради?! — рече Мара у самртничком страху.</p> <p>— А заш |
| је ни питао, хоћу ли, или не; него бабо ради како он зна и хоће, <pb n="57" /> а мени је казао |
| те, Живане, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.</p> <p>— Па тако је |
| е, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; биће времена и томе.{S} Па, ет |
| а Јову никаква рада, и он не долази, но ради у Обреновцу.{S} Тера тамошњим трговцима жито на За |
| а.</p> <p>— То ми је мило!{S} Тако исто ради и моја Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да |
| ужна и невесела.{S} Све што је радила — радила је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} |
| исао и о самом злочину.{S} Никада ништа радила није.{S} Ишла је куда је хтела.{S} Као луда лута |
| ра била тужна и невесела.{S} Све што је радила — радила је као од беде, јер јој се ништа није м |
| /p> <pb n="73" /> <p>— А зашто би ја то радила.{S} Зар ви хоћете и велико имаће Живана Ђурића и |
| те се могло видети све, што су злочинци радили.</p> <p>Слушче је дакле с грма све чуло, што се |
| чуло, што се говорило и видело, што се радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова див |
| и ми могао одузети посао, који код њега радим!{S} Ја не жалим посао, јер га могу наћи и код дру |
| учинили.{S} Господин уча учио ме је да радим што је добро и паметно и да читам књиге из којих |
| н са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда курталисати овога н |
| рад и послушност, јер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу да слушам у кући, коју мрзим.</p> <p>— |
| омка једнога дана.</p> <p>— А шта ти ја радим?</p> <p>— Ти, дете, нерадиш ништа, као да ово ниј |
| снебиваш.{S} Реци, Јово, слободно па да радимо...</p> <pb n="18" /> <p>— Оно.... знаш.... ја ба |
| м готов, а сад треба да гледамо, шта да радимо и како да урадимо, те да Мара после каже, да је |
| е ’ватам мршавога.{S} Аја, не бих ја то радио.</p> <p>— Па ти, бабо, по што, по то, хоћеш да ме |
| ако раде тамо за што ко бајаги не би то радио и твој отац овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да у так |
| ногама чизме.</p> <p>Јова је врло често радио са својим колима код газда Живана, те се тако и в |
| првих дана, кад је код њезина оца почео радити као кириџија, носећи му храну на својим колима н |
| и ’вала богу имамо доста имаћа, па ћемо радити и бити срећни задовољни.{S} Слушаћемо вас као шт |
| — Бог ти помогао!</p> <p>— Како.... шта радиш? — и рукова се с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро |
| и Мару.</p> <p>— Маро, дете, зашто тако радиш? — рече јој Томка једнога дана.</p> <p>— А шта ти |
| е она допада?</p> <p>— Не знам каква је радница, каквог је поштења и нарави, али је, онако на о |
| знам се жалити противу твоје неправилне радње, у толико пре, што ми својим несавесним и незакон |
| суду.{S} Апелациони суд, расмотрив сву радњу по овом делу, нашао је, да је судска пресуда прем |
| овао разне <pb n="7" /> књиге, а она је радо читала, због чега је постала слободнија и говорљив |
| 1" /> <div type="titlepage"> <p>П. КАРА-РАДОВАНОВИЋ</p> <p>КРВАВИ ЗЛОЧИН</p> <p>У БРАКУ БЕЗ ЉУБ |
| те ме довели у своју кућу; а тим својим радом заслужили сте, да вас бог казни и ето већ је отпо |
| што ми својим несавесним и незаконитим радом убијаш срећу и будућност.</p> <p>— Е, немогу ти ј |
| Шта?!{S} Ти би је убио! — рече Мара сва радосна.</p> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио, само да могу |
| а да проси Мару — она би била неописано радосна и весела, али, како долазе други, то је Мара би |
| и на својој свадби били, место весели и радосни — тужни и жалосни, као да им ово није била свад |
| </p> <p>— Оно, што сте и тражили — рече радосно Мара.</p> <p>-— Маро, дете, немој тако!{S} Зар |
| Ђурића. — Али је ипак Мара била велика радост у газда Живановој кући.</p> <pb n="6" /> <p>У им |
| у разбуди неку чудну милину и неописану радост, да се одмах решио да јој каже — — све...</p> <p |
| пољубац.{S} То беше тренутак неописане радости.{S} Два се срца сродише, да доцније осете сву г |
| те сву горчину варљиве среће и пролазне радости...{S} Јова раздраган повика:</p> <p>— Сад си мо |
| >Наста ћутање.{S} Обоје беху од стида и радости занемили.{S} Не смедоше једно другом у очи погл |
| , јер само у искреној љубави, здрављу и раду, живот је <hi>права срећа</hi> .</p> <p>— Чудим се |
| езумним родитељима, да виде, какав плод рађа њихова грамзивост и безумље. —</p> <p>Кад су срели |
| ој мери био изненађен, да се није могао разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава.</p> <p>— |
| да је секиром убивен и то да му је прво разбивена глава, па после ударан по телу и тек после св |
| јка видела свога јединца мртва, гди, са разбијеном главом лежи под дрвима — оте јој се страхови |
| бљу тајну његових осећаја.{S} То у њему разбуди неку чудну милину и неописану радост, да се одм |
| p>Кристивој је био леп младић, правилно развијен.{S} Учио је само основну школу, јер му отац ни |
| аше, јер је сад и он смео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш право, Маро, што се љутиш н |
| Јову, да му каже шта је са својом наном разговарала.{S} Али, ево белаја!{S} Нема сад за Јову ни |
| ена, као и на Јовиној.{S} Врло је често разговарала с Анђом.{S} Казивала јој живот с Крстивојем |
| ше, попа им каза све, шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да се он веома боји, да Јова не н |
| а донесемо.</p> <p>Док се Петар с Маром разговарао.... пристиже и Јова с Ђуром.</p> <pb n="85" |
| неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разговарати....</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Вели да |
| е на улицу, те да зовне Јакова, који се разговараше са Николом Рајковим.</p> <p>— Зваћу га... а |
| аједно пођоше мало устрану, продужујући разговор.</p> <p>— Ја нисам вала од оних, Анђо, који би |
| Мара неколико пута хтеде прекинути тај разговор и рећи Кристивојевом оцу, да је она већ заволе |
| је било криво, што Јова не поведе с њом разговор.{S} Она није знала да Јова ћути због стидљивос |
| це жацну Марицу, која се слабо мешала у разговор Живанов и Марин.{S} И зато рече:</p> <p>— Моли |
| је девојачка стидљивост уздржа.</p> <p>Разговор, који се водио између Јакова и Живана и њихов |
| м дође.</p> <pb n="31" /> <p>Од Мариног разговора с мајком протекло је већ неколико дана, а њез |
| динице, а ту треба паметно и лепо да се разговоримо.{S} Није ти по вољи Јова — добро!{S} Деде о |
| луда лутала је по сеоским улицама.{S} У разговору, пристајала је и с најгорим у селу.{S} По цел |
| p>Томка и Мара и око четрдесет сељана у разговору с Петром стигоше у расвитак на место, где је, |
| иве среће и пролазне радости...{S} Јова раздраган повика:</p> <p>— Сад си моја, Маро, то ми ова |
| ила, ка’ свака добра домаћица.</p> <p>— Разлади се ти, дете!{S} Тебе ће бабо наћи девојку, с ко |
| има на убијеног.{S} Убој дрва знатно се разликовао од убоја секире.</p> <p>Лекарево мишљење у с |
| и остале свадбе имућних домаћина; с том разликом, што су младенци на својој свадби били, место |
| и остали испити и прошевине, с том само разликом, што је господин попа, благодарећи пуним кесам |
| и по дана.{S} Изнеше зато свој познати разлог, да их не би узнемиравао у весељу и просуше на г |
| Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо разложимо, да ће јој добро бити у кући Миловановића и д |
| , кад су се капетану изнели и „звечећи“ разлози, које је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни ду |
| у могли поднети.{S} Отац јој је куповао разне <pb n="7" /> књиге, а она је радо читала, због че |
| а будала, што сам јој куповао и доносио разне књиге, нашта ме је навраћао онај проклети Завишо |
| покуповао у београдским дућанима повише разних ствари за своју јединицу и — вратио се кући.</p> |
| .{S} На ногама је носила чарапе ишаране разнобојном вуницом и „штифлете“ с високим „опсецима“ — |
| би ми он отровао живот, уништио срећу, разорио наду...{S} Заклињем ти се Богом, који на нас гл |
| помодарке.</p> <p>Мара је учила четири разреда основне школе, па — зар — што је била јединица, |
| ли, гуле и кожу с леђа јадној сиротињи, разуме се да поред њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па |
| </p> <p>— Јест, тако је, али то неће да разуме мој отац Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће на с |
| ешто мрмљао, што нико па ни он сам није разумевао и на тај начин свршио венчање....</p> <p>Посл |
| >— Тиче ми се живота!</p> <p>— Ја те не разумем....</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми |
| а ми говориш.{S} Говори ми синко, да те разумем.</p> <p>— Ја сам уверен, г. попо, да ме ти добр |
| </p> <p>— Ја те не разумем....</p> <p>— Разумео би ме, г. попо, кад би ми била пуна кеса као у |
| Ти си се толико поварошио да те не могу разумети шта ми говориш.{S} Говори ми синко, да те разу |
| Ја сам уверен, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са |
| Јакова, који се разговараше са Николом Рајковим.</p> <p>— Зваћу га... али, пре него што одем д |
| и дрва, оно се попело на један онизак и ракљаст грм, те је одатле гледало шта се ради.</p> <p>М |
| женимо.{S} Али, што ти то не каза нани раније, па да ти нађемо и лепу и имућну девојку?</p> <p |
| <p>Мара, и мајка јој Марица, устале су раније, него обично, те да почисте и успреме, да доведу |
| в-дан.{S} Мара је, као и обично, устала рано.{S} Пошто је посвршавала своје обичне јутарње посл |
| ије надала, по своме обичају, устала је рано, те је почистила авлију и све по њој успремила.{S} |
| азда Живана није било код куће.{S} Беше рано отишао на Забреж, где је продавао храну неком трго |
| т сељана у разговору с Петром стигоше у расвитак на место, где је, под дрвима, сав у крви, лежа |
| о је често у Београд и тамо силан новац расипао да спасе своје дете, које је сам упропастио.{S} |
| у апелацијоном суду.{S} Апелациони суд, расмотрив сву радњу по овом делу, нашао је, да је судск |
| дакле чуј!</p> <p>Ја је добре знам.{S} Распитивао сам, а — као што знаш ишао Живановој кући.{S |
| ној свадби, била је Мара с Крстивојем — расположена, као и на Јовиној.{S} Врло је често разгова |
| асположена, а на Јовиној веома весела и расположена.{S} Слабо је коју игру пропустила, а да је |
| ила, а да је није играла.{S} Ово Марино расположење и ова веселост, ником није чудновата изглед |
| о муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставимо, пошто овакав живот не може више да се издржи |
| ш јединче је, па нам је мучно тако брзо раставити се с њом и остати као два пања код куће.</p> |
| воје и Анђа пођоше својим кућама.{S} На растанку, <pb n="22" /> Крстивоје рече: „У здрављу, Анђ |
| ру.{S} Једини беше Ђура чије се срце не растужи и који беше потпуно миран.{S} Окорелог зликовца |
| ечерас!...{S} Свирац умукну.{S} Коло се растури.{S} Наста жубор међ омладином.{S} Крстивоје и А |
| есела.{S} Сад одмах идем да твој кревет растурим, пошто ти у будуће није потребан, јер нам је д |
| вцу.</p> <p>— Батали ти, дете моје, тај рачун, што сте га вас двоје градили без крчмара.{S} Наћ |
| p>— Оно, ако ћемо, Живане, то узимати у рачун, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с н |
| у Дрену — вере православне.{S} Раденица рђава; а у опште, у грађанству сматра се карактера покв |
| каже!{S} Против Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до само добро и поштено! — рече Томка.</p> |
| .</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти кажем, |
| се карактера поквареног.{S} Владања је рђавог.{S} Позната је као здрава и телесно и душевно.</ |
| почисте и успреме, да доведу све у свој ред, јер се надају госту Јакову.{S} Настале су врућине |
| ма не поразговорим.{S} Ти знаш да је то ред.</p> <p>— Па тако је, Живане!{S} Ја против реда и о |
| > <p>— Па тако је, Живане!{S} Ја против реда и обичаја никад нисам био.{S} Само, молим те да ми |
| ољуби га у руку.</p> <p>Томка се здрави редом са свима, а Крстивоје пољуби Живана и Марицу у ру |
| pb n="38" /> девојку, а таквих је у нас ређе.{S} Гола ми не треба.{S} Једина кућа у нашој Посав |
| је добро и паметно.{S} Чак сам малочас река, да пристајем да вас слушам и за оно, што није пам |
| ра — Чини оно што ти кажем па мир!... — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.< |
| истину, да си мене бегенисао?</p> <p>— Рекао сам ти, вала праву правциту истину...{S} Ја ти се |
| једну девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад су били у к |
| <p>— Тешко и јесте, Живане, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.</p> |
| би је тада удавили заједно с дететом, и рекао бих да је умрла на порођају, али како ћемо Крстив |
| и, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити, ако узмем ја Мару, јер, вели: ни |
| о друго, да сам ти истину и само истину рекао.</p> <p>— Ти ме волиш, Јово?</p> <p>— Волим те, М |
| але, ако ти нисам праву правцату истину рекао!...</p> <p>— Па баш да си ми и истину казао, какв |
| лиш, Маро?!</p> <p>— Па ти си ми, нано, рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се, синко, не љ |
| јој нани!...</p> <p>— Знаш, нано....{S} Рекла си да ме нећеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S |
| одете њезиној мајци, да је тражите.{S} Рекла ми је још да вас њена нана пеће одбити.... <pb n= |
| да ли и она мене бегенише.{S} Она ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја |
| е шта ће је питати.</p> <p>— Јеси ли ти рекла нани да си бегенисала Јову из Трстенице?</p> <p>— |
| истао да узме девојку, која би му у очи рекла, да га не воли, већ да воли другог?{S} Он би онда |
| с од тога одустали и кад си ти замануо, рекли смо ти: <hi>Не!</hi>.{S} Ти си грозан човек!... р |
| истао да ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, ка |
| и обећали му добро платити.{S} Најпосле рекли су иследнику и то, да су у последњем тренутку оду |
| мојој глави није ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— О женидб |
| Мара.</p> <pb n="82" /> <p>— Ви сте ми рекли да га убијем и обећали добро платити.{S} Ја сам г |
| те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се споразумемо, па тек |
| о што говориш.</p> <p>— Тако би ми исто рекли и Живан Ђурић из Дрена и Јаков Миловановић, из Тр |
| ече Јаков.</p> <p>— Чула сам све што је рекло; казало је паметно.</p> <p>— Ама, чујеш ли, бабо, |
| лушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не |
| ами и мој, јер као <pb n="15" /> што ти рекох, он ми плаћа 3 гроша од 100 ока до Забрежа.</p> < |
| е лажем, бабо, живота ми.{S} Све што ти рекох, казао ми је Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — да с |
| елим, Маро, да се вараш.{S} Мало час ти рекох, да сам сиромашак без игде иког и — скоро без игд |
| це?!</p> <pb n="32" /> <p>— Ето!... што рекох....</p> <p>— Зар баш Јову... мога рабаџију?...{S} |
| ти погибе муж на начин како ти мало час рекох.</p> <p>Јова и Ђура, као црне авети одјурише кроз |
| Дрен знају да је истина што ти мало час рекох.{S} А ти велиш да то није истина.{S} Но ја, г. по |
| Тако је! — рече Јова.</p> <p>— Тако је! рекоше Анђа и Крстивоје.</p> <p>— Брак између вас, што |
| ли овог човека?{S} Шта нам је учинио? — рекоше везани Јова и Ђура.</p> <p>— Ја не знам!{S} Оно |
| право вели!{S} Ви то треба да учините — рекоше Јелена и Анђа.</p> <p>— Ми смо се спремали да то |
| !{S} Хвала ти.{S} Нећемо ником казати — рекоше сви четворо.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| војка; има само своју стару мајку, али, ретко да је било у целој ваљевској Посавини девојке, ко |
| ушао у авлију, видео је чистоћу, какве ретко има у којој кући њиног села, што је најбољи доказ |
| га села.</p> <p>Заиста, можда је велика реткост да све четири главне личности у овој причи, кој |
| сити.{S} Молићу нану, плакаћу пред њом, рећи ћу јој, да ћу бити најнесрећнија девојка на свету, |
| ка на свету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада |
| ор...{S} Него — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе |
| је било веома тешко, да је једва могла рећи:</p> <p>— А зар ти бабо и нана нису дали, да узмеш |
| и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље рећи — она сиротиња, с којом је Живан имао посла; а ваш |
| ивоја, да узме Мару Живанову или — боље рећи — моју, онда одмах по венчању спремај му крст и пл |
| у и како?</p> <p>— Два човека, или боље рећи нечовека, који су отимајући сиротињску муку — стек |
| као сину — да слушаш старијег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, |
| о ту пшеницу? — по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{S} Ових |
| ико пута хтеде прекинути тај разговор и рећи Кристивојевом оцу, да је она већ заволела другог, |
| тивоје рече: „У здрављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо и нана казали!“ Анђа климну глав |
| S} Против Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до само добро и поштено! — рече Томка.</p> <p>— М |
| ије никако ни играла.</p> <p>Оно, право рећи, није она баш све момке мрзела; не, чак је и волел |
| омашак, који нема иикога; коме је, тако рећи, све имаће <hi>снага, здравље и ови волови с колим |
| да се јављам туђим женама, па још, тако рећи јучерањој млади.</p> <p>— Зар је, Јово, тако била |
| амнаестој години брачног живота -— тако рећи: на прагу саме старости — родила кћер, која је на |
| погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше сада <pb n="60" /> много смелији и отворе |
| другом у очи погледати, а још мање што рећи.{S} И Бог зна докле би тако ћутали, да се Мара прв |
| учинио и ја ћу теби, ево, праву истину рећи.{S} Девојка, која ти жели сваку срећу и добро, ка’ |
| <p>— Ако ме толико волиш, онда им можеш рећи још данас при вечери.</p> <p>— Право велиш, Анђо.{ |
| баш све!...</p> <p>— Све, Маро!{S} Ево, реци да се убијем, и то ћу те послушати, јер ми и иначе |
| ле одрицало.</p> <p>— Пристајем.{S} Но, реци ми чиме?</p> <p>— Оно... вала... и ја не знам...!< |
| >— Хе, ти знаш то, само се снебиваш.{S} Реци, Јово, слободно па да радимо...</p> <pb n="18" /> |
| бе и... више још.{S} Али — — —</p> <p>— Реци... шта?</p> <p>— Али је залуд... што те волим, јер |
| знаш, кад ја теби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда — у |
| мо бити и ми - дотрчати вашој кући: ти реци да ти погибе муж на начин како ти мало час рекох.< |
| зати баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да траж |
| >— У цркви, децо, мора вас питати; зато реците да се не узимате по својој вољи, него да сте наг |
| и.</p> <p>Господин попа је одржао своју реч и на венчању није питао младенце, да ли се узимају |
| а сам се заклела и дала своју девојачку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да није вако, како |
| погазим заклетву, с њоме и своју задану реч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа да ти одобравам и н |
| у опрости, што мора погазити своју дату реч и заклетву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, видео је ч |
| ..{S} Ја те сад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и |
| де... заспао је!...</p> <p>— Хајд Ђуро! рече Јова.{S} Немаш се чега бојати.{S} Овде у овој шуми |
| p> <p>— На основу исказа овога сведока, рече кмет Петар и предаде акт саслушања Димитријевог.</ |
| у је ипак мајка чула, и улазећи у собу, рече:</p> <p>— Певаш ли, Маро?</p> <p>— Певам, мајко!</ |
| <hi>Не!</hi>.{S} Ти си грозан човек!... рече Јова.</p> <p>— Немој ми, бога ти, ту којешта дроби |
| Шта бленете?{S} Шта сте се уплашилн?... рече Ђура и јако их обадвоје продрма.</p> <p>Мара помис |
| рукова.</p> <p>— Па како, Јакове како? рече Живан.</p> <p>— Па добро вала Богу!</p> <p>— А тво |
| ли шта се са мном несрећницом ради?! — рече Мара у самртничком страху.</p> <p>— А зашто би ми, |
| ити.</p> <p>— Па ти си онда пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуше.</p> <p>— Мене ник |
| — Шта учини, Ђуро, да од бога нађеш?! — рече Јова још једнако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти с |
| .</p> <p>— Жива била Маро, жива била! — рече Јаков, па се после поздрави са Живаном и Марицом.< |
| ..</p> <p>— Теби за љубав трпићу све! — рече Јова.</p> <p>— Па добро, Јово — ја ти заповедам да |
| верили, да се узму.</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>— Тако је! рекоше Анђа и Крстивоје.</ |
| ћете чути јесте ли криви, или нисте! — рече Петар и позва Димитрија, Томкино слушче и рече му: |
| м је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је дао добро, али ви данас |
| и си отров, који нам је кућу отровао! — рече Томка Мари.</p> <p>— Силом сте ме довели у своју к |
| а.</p> <p>— Ето, зашта сам вас везао! — рече Петар.</p> <p>— Тешко мени!{S} Мало ми је несреће, |
| ице.</p> <p>— Шта?!{S} Ти би је убио! — рече Мара сва радосна.</p> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио |
| акове, што је дао Бог, да повечерамо! — рече Живан.</p> <p>- Дао је Бог доста, Живане, ал’ ја н |
| рђаво рећи, до само добро и поштено! — рече Томка.</p> <p>— Ма је ли теби, Томка, сврака мозак |
| воја, и ако ја волим Јову, а он Анђу! — рече Мара.</p> <pb n="59" /> <p>— То не сме бити — рече |
| еговима!?{S} Помоз Бог, газда Живане, — рече Јаков, прилазећи са својима Живановом столу.</p> < |
| ице?</p> <p>— Ја мислим:{S} Иван-дан, — рече Марица.</p> <p>— Сваки дан је божји.{S} Ми пристај |
| </p> <p>— Јес, то имаш да кажеш Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ја сам казала да нећу другог, в |
| али тек има још по што да се спреми; — рече Марица.</p> <p>— Па, колико ће јој требати времена |
| ване, како?{S} Јесте ли ради гостима? — рече Јаков.</p> <p>— Добрим као што си ти, јесмо свакад |
| > <p>— А, шта ти велиш, снаша Марице? — рече Јаков.</p> <p>— Па, шта ја имам да кажем.{S} Ви ст |
| омка, шта ово дериште вечерас говори? — рече Јаков.</p> <p>— Чула сам све што је рекло; казало |
| љала, већ остављаш да ти је ја дижем? — рече јој једнога дана љутито свекрва.</p> <pb n="73" /> |
| <pb n="40" /> <p>— Како си ти, Маро? — рече Јова.</p> <p>— Вала богу! — одговори му Мара, веом |
| p> <p>— Маро, дете, зашто тако радиш? — рече јој Томка једнога дана.</p> <p>— А шта ти ја радим |
| <p>— То је лепо, браћо, тако и треба — рече Петар.</p> <p>Томка и Мара и око четрдесет сељана |
| д глади, већ из љубави и пријатељства — рече Јаков и настави полагано вечерати.</p> <p>— Ти зна |
| у двојицу, јер су они убили Крстивоја — рече Петар.</p> <p>Петар није имао потребе да своју нар |
| воје, него ја, која сам очима гледала — рече дрхтећим гласом Мара.</p> <p>— Свакојако да не мож |
| вољи, него да сте нагнани од родитеља — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! — каза Јова и Анђа.</p> |
| ор остаће од моје стране вечита тајна — рече Јелена.</p> <p>Мара, као најслободнија, отпоче гов |
| же добра прилика, треба да је спремна — рече Живан.</p> <p>Вогу хвала, пристигла је већ за удај |
| нога Кристивоја извучемо испод дрвета — рече лукаво Петар.</p> <p>— Нас је кукњава пробудила, з |
| нали, те попа неће смети да вас венча — рече Јова.</p> <p>— Тако је.{S} Јова право вели!{S} Ви |
| причала, па чак да за то зна и Јаков — рече Марица.</p> <p>— Па, кад би то тако било и то знао |
| /p> <p>— Онда....{S} Иван-дан, Живане — рече Јаков.</p> <p>— Па добро!{S} Нека буде, Јакове.</p |
| во, Маро, што се љутиш на моје ћутање — рече Јова — али питам те: шта бих ја имао говорити с ће |
| ми ту којешта дробити, као и ово дете — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи морају слуша |
| о да усрећите, а не да их упропастите — рече Мара за себе.</p> <pb n="54" /> <p>— Право велиш, |
| омак?</p> <p>— Јова Илић из Трстенице — рече Марица.</p> <p>— Шта велиш, Марице?!</p> <pb n="32 |
| смо ми у последњем тренутку одустали — рече Мара.</p> <pb n="82" /> <p>— Ви сте ми рекли да га |
| омка.</p> <p>— Оно, што сте и тражили — рече радосно Мара.</p> <p>-— Маро, дете, немој тако!{S} |
| овим несрећним женама нађемо у невољи — рече Ђура.</p> <p>— Тако је — додаде Јова.</p> <p>— То |
| доста је што смо нас, двоје несрећни — рече Мара.</p> <p>— Мара има право — рече Крстивоје, ко |
| несрећна!...</p> <p>— Волим ја, кћери — рече Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, а после у жи |
| /p> <pb n="59" /> <p>— То не сме бити — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али |
| .{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — рече одважно Крстивоје.</p> <p>— Оно ја знам, кад би ти |
| уклонимо препону нашој љубави и срећи — рече она полугласно.</p> <p>— А зар би си на то пристал |
| као своју милу нану за нешто замолим — рече Крстивоје.</p> <p>— А шта то, благо нани?</p> <p>— |
| — рече Мара.</p> <p>— Мара има право — рече Крстивоје, који је слушао њен говор.</p> <p>При по |
| рстивоја...</p> <p>— Сад ја и ти Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чистимо, а ти, Маро, т |
| а буде са срећом; примам пријатељство — рече Живан и пољуби се с Јаковом.</p> <p>Јаков се руков |
| љубави узели и сам би Бог благословио — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! повикаше сви.</p> <p>— Ј |
| а ово убиство изгледа сасвим случајно — рече Јова.</p> <p>-— Ја сам убијенога изударао по целом |
| вде морате остати брат Јоло и ти Ђуро — рече Петар.</p> <p>- Жао нам је, ал’ нам није могуће — |
| баби и нани, али они неће ни да чују — рече Крстивоје.</p> <p>— Кажите родитељима да нећете је |
| Мара.</p> <p>— Чујем! ако мене зовеш — рече Јова.</p> <p>— Тебе зовем, Јово, тебе!</p> <p>— Па |
| Бабо!{S} Нано! — С читавим потоком суза рече Мара — још једаред вас молим, не <pb n="47" /> дај |
| ка запалила свећу и спремила вечеру, на рече Крстивоју да отиде на улицу, те да зовне Јакова, к |
| <p>— Маро, дете моје.{S} Твоја ми нана рече нешто, што ја никако не могу да верујем, јер бих т |
| ма, где је Јова с Маром уговорила, Мара рече Крстивоју:</p> <p>— Ту је добро; ту су стари грмов |
| еним и позва их да се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да му с |
| ла.</p> <p>И — учинише онако, како Ђура рече.{S} За тили часак дрва с колима притисла су несрећ |
| о.</p> <p>— Добра је ја.{S} А ти ономад рече: да нема девојке, као што је Анђа Живанина, и да с |
| у никад женити.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да ћеш ме послушати у свему?</p> <p>— Јесте, Маро |
| S} На растанку, <pb n="22" /> Крстивоје рече: „У здрављу, Анђо, ја ћу ти рећи, шта ми буду бабо |
| оп их покупи, као гладни лијаћ пилиће и рече:</p> <p>— Бићете задовољни са мном, а ја држим, <p |
| тар и позва Димитрија, Томкино слушче и рече му: „Дед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је било |
| стивоја — њезини се образи зајапурише и рече:</p> <p>— А! — ти си, Крстивоје?</p> <p>— Јесам! п |
| и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у варош |
| аћу, па баш да је све тако — као што ти рече.</p> <pb n="30" /> <p>— Зашто би, нано, била то бр |
| Мару су јако потресле.{S} Она, шапућући рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена |
| ло.{S} То је њена мајка опазила, па јој рече:</p> <p>— Маро, дете, немој да си тако данас снужд |
| другу нећу.</p> <p>Пошто Крстивоје ово рече, оде напоље <pb n="26" /> да легне под велики орах |
| а у разговор Живанов и Марин.{S} И зато рече:</p> <p>— Молим те, Живане да за сад послушамо дет |
| атио.{S} Праштајући се с Јовом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему буде |
| двојицу везаних.{S} И они задрхташе од речи, које сушту истину изнеше.</p> <p>Они су се џапали |
| Да оставимо, да нам јамче наше поштене речи.</p> <p>— Ја бих... знаш... волео... да ми то утвр |
| тинит.{S} Па имајући на уму чика љубине речи: <hi>Кад истину набелите, нарумените и окитите, он |
| посла у варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине речи: „С богом!“ Мару су јако потресле.{S} Она, шапућућ |
| с њом говори...</p> <p>Јову ове Марине речи још више збунише, али уједно и веома обрадоваше, ј |
| заповест везани обојица.{S} Оне страшне речи, које изусти преседник поразише све па и ову двоји |
| лим, да ће и Живан једва дочекати и без речи дати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и н |
| учинити.</p> <p>— Дакле остајете ли при речи.</p> <p>— Као и свагда, попо, али — рад твоје веће |
| ше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: <hi>„у тебе...“</hi> и Марино лице обли румен.</p |
| <p>На свадбама, на заветинама... једном речи на свима весељима, био је први у колу.{S} Играч је |
| r" xml:id="SRP19002_C0"> <head>НЕКОЛИКО РЕЧИ НАПРЕД</head> <p>Нема готово ни једног села у нашо |
| 02_N1">У Посавини се готово пред сваком речју употребљава „па.“</note> </div> </back> </text> < |
| љених осудио па — <hi>смрт</hi>.</p> <p>Решењем касације, пресуда апелационог суда остала у сна |
| рилика.{S} Играјући у колу до ње, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина доста, како д |
| милину и неописану радост, да се одмах решио да јој каже — — све...</p> <p>— Маро, збуњено про |
| и били најбољи у околини.</p> <p>Њихова рика трже га из страховитих мисли, с којима је дошао св |
| имаће Живана Ђурића и да вам његова кћи ринта?{S} Е нећете....{S} Много је мачку говеђа глава.< |
| n="91" /> осудио све троје по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у тешком окову.</p> <p>Ови з |
| тна казна замењена са двадесетогодишњом робијом.</p> <p>1896 године</p> <p> <hi>КРАЈ</hi> </p> |
| -— тако рећи: на прагу саме старости — родила кћер, која је на крштењу добила име Марија, али |
| на само проклињати онај час, кад сам се родила.</p> <p>Хоћеш ли море ћутати?</p> <p>— Хоћу, баб |
| младих девојака и момака унесрећио сам родитељ, везујући „мило за недраго“.</p> <p>— Ја знам д |
| е да лажеш.{S} И то кога; свога рођеног родитеља!</p> <p>— Не лажем, бабо, живота ми.{S} Све шт |
| по својој вољи, него да сте нагнани од родитеља — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! — каза Јова и |
| јим родитељима.{S} Не ваља и грехота је родитеља увредити.{S} Али кад они хоће на силу да убију |
| ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Против Бога и родитеља... не ропће се...</p> <p>— Срећан ти пут!{S} Н |
| а, коме је био узрок несавесни поступак родитеља при женидби и удадби своје деце. —</p> <p>И, ј |
| ни љубави ни душе.{S} Тешко деци таквих родитеља!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мал |
| и исто тако, као и ти, нагнан од својих родитеља да узме тебе за жену због твог имаћа?{S} Проми |
| ти мене волиш... онда ме тражи од мојих родитеља.</p> <p>— Не могу, Маро, не могу...</p> <p>— А |
| се узети ма то било и против воље мојих родитеља?</p> <p>— Пристајем, Маро, од свег срца.{S} Ја |
| е, несавесног поступка једних несрећних родитеља, који су, из проклете грамзивости за што већим |
| и имућних мирашчика, и јединица имућних родитеља.{S} Лако је мени наћи девојку за нашу кућу.</p |
| на здравља.</p> <p>Као јединица имућних родитеља, Мара се лепо носила.{S} Вазда је имала чисту |
| то могу неговати само јединице имућних родитеља.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мари ј |
| а га од себе одваја.{S} Као син имућних родитеља, носио се свагда чисто и лепо.{S} Двадесет прв |
| , а по врх свега тога — јединац имућних родитеља.{S} Изгледало је да је богаштина највише њему |
| о кад испитујеш и венчаваш децу умућних родитеља!...{S} С богом!</p> <p>Јова оде с уверењем, да |
| а крају упредених.{S} Син је сиромашних родитеља, који већ нису у животу.{S} После њихове смрти |
| аро, камо среће да си ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — онда би били срећни, јер само у ис |
| сто пута, волела, да сам кћи сиромашних родитеља, те бих могла постати женом онога човека, кога |
| увек бивати, до год новац <pb n="68" /> родитеље руководи да жене и удају децу своју.</p> <mile |
| убљена, али уједно и за себе и за своје родитеље, којима је зинула ала за имаћем.{S} Међер си м |
| ако им је било у души кад су чули своје родитеље, како баш пред њима отворено уговарају за њихо |
| е казна Божја, којом је казнио несрећне родитеље.{S} Бог је изнео страшне последице безумним ро |
| утила својом тврдоглавошћу, своје старе родитеље — који су те одранили од литре меса, и које си |
| о томе....</p> <p>Мара, ћутећи, пољуби родитеље у руку, по обичају, и оде у своју собу.</p> <p |
| свему паметно судиш.{S} Но, често пута, родитељи, <gap unit="graphic" /><!-- <hi>Село Дрен и ње |
| је, јер би морала ићи далеко од куће, а родитељи то нису могли поднети.{S} Отац јој је куповао |
| лаве удубљена у тешку помисао, да ће је родитељи наморати да пође за Крстивоја, те није одмах о |
| да!</p> <p>— Немој заборавити, да ће те родитељи наморати.</p> <p>— Ако би моји родитељи то учи |
| Живанином.{S} Али Марини и Крстивојеви родитељи нагоне их силом да се узму.{S} Њима је више ст |
| а његова имућна млада, коју желе његови родитељи.{S} Они су се познавали и више пута су били у |
| да каже Анђи, шта с њиме учинише његови родитељи.{S} Да јој се жали, како његов бабо не да да њ |
| ко зна, да ли би на то пристали и твоји родитељи?</p> <p>Свирац поче и друго коло, али се они н |
| родитељи наморати.</p> <p>— Ако би моји родитељи то учинили, онда би ме убили, јер ја с другим |
| у овом марамчету.{S} Те су ми паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени |
| добра девојка, коју су упропастили њени родитељи с Јаковом и Томком.{S} Мару су волели поред ње |
| е, или по чијем нагону.{S} Ови несрећни родитељи, и поред свега, што су их деца вазда слушала, |
| хоће мене, али јој недаду њени бездушни родитељи и ти им у томе помажеш не вршењем своје дужнос |
| сим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то и треба <hi>да ме усрећите!</hi></p> |
| и, да нећете једно друго, већ да су вас родитељи нагнали, те попа неће смети да вас венча — реч |
| а ти једногласно кажу: да их наморавају родитељи и да су се већ одавна другима обећали.{S} Али |
| и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи не дају за голаће, него је, и преко њезине вољ |
| ограду, ја сам гледао више пута како су родитељи удавали своје кћери за оне, које не воле, само |
| да деца не кажу господин попи, да су их родитељи наморали и да се они с другима бегенишу, па су |
| чују — рече Крстивоје.</p> <p>— Кажите родитељима да нећете једно друго и да се волите с други |
| о доноси несрећу и младенцима и њиховим родитељима.{S} Ето вам примера: несрећа, која је задеси |
| то се, као мушкарац, није одупро својим родитељима, него је, као мама пристао да се венча с оно |
| и онда морао одказати послушност својим родитељима.{S} Не ваља и грехота је родитеља увредити.{ |
| Бог је изнео страшне последице безумним родитељима, да виде, какав плод рађа њихова грамзивост |
| вановића и да треба да пристане на наше родитељске савете.</p> <p>— Маро!{S} Оди, дете!</p> <p> |
| 4" /> <p>— Па ти, бабо, знаш, да је она рођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.< |
| састали су се код Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова.{S} Саст |
| новића из Трстенице.</p> <p>Маријана је рођена у селу Дрену — вере православне.{S} Раденица рђа |
| кав ћифта сеоски продао за паре и своје рођено дете, онда се не треба ни мало чудити што се и п |
| нине поче да лажеш.{S} И то кога; свога рођеног родитеља!</p> <p>— Не лажем, бабо, живота ми.{S |
| а ћу!..{S} Против Бога и родитеља... не ропће се...</p> <p>— Срећан ти пут!{S} Немам те за што |
| у се она обука у своје свечано и богато руво.{S} Она није могла њиме ублажити велику тугу и бог |
| лите, нарумените и окитите, она је онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испричао читаоцим |
| који незнају сведочити.{S} Пази нека ти рука буде поуздана; секира је тешка, а ударац треба да |
| је од странаца узела наша влада у своје руке дуван и железницу.{S} Бог да прости.{S} То је код |
| дети и гледати сузе Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Нем |
| и пољуби се с Јаковом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом па извади десет дуката, као обележје д |
| би Живана и Марицу у руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, Јакове како? рече Живан.</p> |
| могао!</p> <p>— Како.... шта радиш? — и рукова се с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отрча |
| је такође дошао на вашар, и који се већ руковао с осталима, пружио руку да се с њом поздрави.</ |
| ти, до год новац <pb n="68" /> родитеље руководи да жене и удају децу своју.</p> <milestone uni |
| врати и виде да јој муж спава, па ману руком и она двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче |
| пуна и као цвет украшена лепим Анђиним рукотворима.{S} Никаквог женског посла није било, кога |
| укњу је носила од лепе домаће тканине — рукотворина њезине мајке — опшивену сомотом, фарбе, зва |
| </p> <p>И просуше се неколико жућака из руку Живанових и Јаковљевих на господин попин сто.{S} П |
| који се већ руковао с осталима, пружио руку да се с њом поздрави.</p> <pb n="40" /> <p>— Како |
| — Вала Богу, здрава сам — и пољуби га у руку.</p> <p>Томка се здрави редом са свима, а Крстивој |
| још на вратницама пресрела, пољубила у руку и прихватила из његова наручја неке ствари да му о |
| </p> <p>Мара, ћутећи, пољуби родитеље у руку, по обичају, и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си т |
| метну их на совру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре, па их даде нани.</p> <p>— Па кад ћемо п |
| а, а Крстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, Јакове как |
| оказ, да у тој кући има вредних женских руку.{S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никакв |
| <hi>„у тебе...“</hi> и Марино лице обли румен.</p> <p>Наста ћутање.{S} Обоје беху од стида и ра |
| истину да ми кажеш?...</p> <p>Јову обли румен и као у некој забуни изусти:</p> <p>— Шта то Маро |
| вашару.{S} Онда је била у лицу једра и румена, а данас је бледа и изнурена од силних <pb n="52 |
| чија дивља дрека проламаше тихи ваздух румене зоре тринајестога Маја. — Несрећни дан, несрећан |
| мало кукастог, уста умерених, а усница румених као зреле јагоде; образа пуначких, једрих и рум |
| зреле јагоде; образа пуначких, једрих и румених.{S} Еле, све су ово били знаци њезина необична |
| стигао Живановој кући.{S} Мара му приђе руци.</p> <p>— Жива била Маро, жива била! — рече Јаков, |
| {S} Мара никад није с укућанима села да руча или да вечера.{S} Све је она сама седела за ручком |
| да вечера.{S} Све је она сама седела за ручком и вечером и своју совру није никада дизала и про |
| велиш, да га оженимо без његова знања, с девојком, коју он неће, а ја тако не бих хтела, јер б |
| ао Бог, или — боље рећи — она сиротиња, с којом је Живан имао посла; а вашар је тако близу.</p> |
| ни су, као и остали испити и прошевине, с том само разликом, што је господин попа, благодарећи |
| хова рика трже га из страховитих мисли, с којима је дошао својој кући.{S} Он се сети да су му в |
| треба.{S} Једина кућа у нашој Посавини, с којом би се драге воље опријатељио то је твоја, Живан |
| ма, шарене чарапе и лепи црвени опанци, с великим кајишима, изаткан и ишаран појас, чоани ферме |
| имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени стекао...</p> <p>Томка се боја |
| бих ја и пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју задану реч.</p> <p>— Немам ја, море, ниш |
| ти, дете!{S} Тебе ће бабо наћи девојку, с којом ће наша кућа бити задовољна.</p> <p>— За мене, |
| таде, рукова се с њоме и пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме клети.{S} Шта ћу!..{S} Проти |
| а ка’ и остале свадбе имућних домаћина; с том разликом, што су младенци на својој свадби били, |
| и венчаваш децу умућних родитеља!...{S} С богом!</p> <p>Јова оде с уверењем, да је све учинио, |
| а, па то не даде ни несрећној мајци.{S} С тога постави стражу од десет снажних и поштених људи. |
| а мени, то треба да се допада и њој.{S} С тога спремајте ви шта је потребно, кад нам Јаков дође |
| } Ти је волиш као што је и ја волим.{S} С тога чини што је добро и паметно, ја ћу бити задовољн |
| ти онако, како ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у памет! —</p> <p>— Па ти |
| бро дочекамо.</p> <p>— Бабо!{S} Нано! — С читавим потоком суза рече Мара — још једаред вас моли |
| етиш.{S} Кроз дан два, бићеш у бувари — с оне стране катанца.</p> <p>— Залуду ти је претња, баб |
| шаране разнобојном вуницом и „штифлете“ с високим „опсецима“ — потпетицама.{S} Своју дугу и буј |
| тивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, Јакове како? рече |
| д јесте, онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом девојком, Маро!</p> <p>— Скојом ти хоћеш!</p> < |
| и дођоше, попа им каза све, шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да се он веома боји, да Јов |
| <p>Кад су стигли с колима, где је Јова с Маром уговорила, Мара рече Крстивоју:</p> <p>— Ту је |
| с Маром разговарао.... пристиже и Јова с Ђуром.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, врло добро!{S} Хајте |
| би се с Јаковом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом па извади десет дуката, као обележје девојци, |
| , како Ђура рече.{S} За тили часак дрва с колима притисла су несрећног Крстивоја...</p> <p>— Са |
| етар Јевремовић да начини, да сам га ја с оним поштеним људма убила.{S} Ја убила свога мужа?!{S |
| емој, бабо, ти тражити другу, јер се ја с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудна жена |
| нда је пропала и кућа Миловановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти се бабо!</p> <p>Ова страшна закл |
| љи то учинили, онда би ме убили, јер ја с другим нити могу, нити хоћу да живим.{S} Ја бих томе |
| и месеци.{S} Мара се почешће састајала с Јовом и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S |
| а Јовиној.{S} Врло је често разговарала с Анђом.{S} Казивала јој живот с Крстивојем до најмањих |
| ..</p> <p>— А јеси ли се ти то нашалила с мајком? — запита Живан Мару.</p> <p>— Нисам, бабо!</p |
| ч.</p> <p>— А ко га уби?!</p> <p>— Кола с дрвима!</p> <p>— Где?!</p> <p>— У нашем великом забра |
| тек после свега тога, претрпана су кола с дрвима на убијеног.{S} Убој дрва знатно се разликовао |
| атри.</p> <p>— А, гле! ене газда Живана с његовима!?{S} Помоз Бог, газда Живане, — рече Јаков, |
| ов је пазио, неће ли где спазити Живана с његовима.{S} Кад је пролазио поред шатри, он спази Жи |
| е.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Крстивојем — расположена, као и на Јовиној.{S} Врло ј |
| <head>X</head> <p>Од дана, кад се Мара с Јовом договорила да убију Крстивоја, она је сасвим из |
| > <pb n="31" /> <p>Од Мариног разговора с мајком протекло је већ неколико дана, а њезина нана н |
| е мајке.{S} Отишао је да каже Анђи, шта с њиме учинише његови родитељи.{S} Да јој се жали, како |
| тао је ђердан од крупних златних новаца с једним крстићем, који је висио на средини ђердана и к |
| стало само два дана орања, једна кућица с малом окућницом и два јака вола.{S} Сем тога, имао је |
| , него је, као мама пристао да се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p>Кад је К |
| енице, још је у животу само стари Јаков с његовом Томком и сином Кристивојем.</p> <pb n="19" /> |
| ару.</p> <p>— Нисам, бабо!</p> <p>— Бог с тобом, дијете!</p> <p>— И с нама свима, бабо!</p> <p> |
| бабо, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђели божји, дете!{S} Како би ти такве мисли |
| да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, како ће она то знати, кад се ја нисам ни |
| о, слушаћу те.{S} Дај ми паре!{S} А сад с богом!</p> <p>— Срећан ти пут!</p> <milestone unit="s |
| упита Мара.</p> <p>— Па ја мислим овде с краја! одговори Крстивоје.</p> <pb n="79" /> <p>— Нем |
| Мари је било криво, што Јова не поведе с њом разговор.{S} Она није знала да Јова ћути због сти |
| а дозна кад ће ићи у дрва, да и она иде с њим, да би омогућила уговорено убиство, па је то и до |
| одитеља!...{S} С богом!</p> <p>Јова оде с уверењем, да је све учинио, само да се спасе и добије |
| је она водила волове, а Крстивоје да је с доње стране подупирао кола да се не претуре, али да ј |
| рад до неких житарских трговаца, јер је с њима имао нека посла.</p> <p>Посао, рад којега је Жив |
| женског посла није било, кога Анђа није с особитом вредноћом и вештином свршавала.</p> <p>Живан |
| свекром и свекрвом.{S} Мара никад није с укућанима села да руча или да вечера.{S} Све је она с |
| оја га не воли.</p> <p>Кад је Крстивоје с Маром пошао кући, Јова их је испратио.{S} Праштајући |
| <p>На Јовиној свадби био је и Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје истина није хтео да иде, али кад |
| злочинци радили.</p> <p>Слушче је дакле с грма све чуло, што се говорило и видело, што се радил |
| и паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени не требају; а баш и кад би м |
| а, бога ми, и најимућнија.{S} Истина не с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девојка, |
| дати сузе Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме клет |
| <p>— Како.... шта радиш? — и рукова се с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отрча да изнесе |
| , није баш таква, да не заслужује да се с њом говори...</p> <p>Јову ове Марине речи још више зб |
| а рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али |
| узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје |
| а.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом препирем а још мање свађам, већ сам дошао да те |
| обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш право, Маро, што се |
| ћ руковао с осталима, пружио руку да се с њом поздрави.</p> <pb n="40" /> <p>— Како си ти, Маро |
| ком једнога Живана Ђурића, па још да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети убиством |
| о њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку срећу.</p> |
| м пријатељство — рече Живан и пољуби се с Јаковом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом па извади д |
| па нам је мучно тако брзо раставити се с њом и остати као два пања код куће.</p> <p>— Тешко и |
| , Јова их је испратио.{S} Праштајући се с Јовом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је |
| у, упита га: „како ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам |
| та.{S} Мара, да би постигла оно, што се с Јовом договорила, чинила је све могућно, само да увер |
| е ни било, док ми нисте рекли да хоћете с Маром да ме жените.</p> <p>— О женидби је ствар сврше |
| ма да нећете једно друго и да се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то казали сто пута! — одговор |
| кошуља и гаће, чоани тозлуци, подвезице с кићанкама, шарене чарапе и лепи црвени опанци, с вели |
| >— А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом?!</p> <p>— Неби |
| виђао често с Маром.{S} Штогод се више с њоме виђао, све му је више и прирашћивала за срце.</p |
| p> <p>— Бог с тобом, дијете!</p> <p>— И с нама свима, бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога за |
| ену сомотом, фарбе, зване „бело вино“ и с белим чипкама.{S} Носила је вазда дивну кошуљу са уза |
| у.</p> <p>У овако страховитим мислима и с овако грозним претњама — стигао је Јова, пред саму но |
| лицама.{S} У разговору, пристајала је и с најгорим у селу.{S} По целе данове проводила по кућам |
| Бот досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао |
| од онога дана, када су се договорили и с пољупцима запечатили своју заклетву да ће једно друго |
| бих је убио, само да могу тебе узети и с тобом срећан бити!</p> <p>Мара се демонски смешила.{S |
| о, да су наше куће једнаке и с имаћем и с чељадима... нек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо |
| ио привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђуром.</p> <p>Мари је владалачком милошћу смртна казн |
| било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, али |
| е имаће <hi>снага, здравље и ови волови с колима!</hi></p> <p>— Па зар за то, што сам ја једини |
| а изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — господин капетану чиста савес |
| ко исто, чула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— |
| и, знаш, чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живанином и да су се заверили да се узму, па се |
| смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због тога неш |
| а.</p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази с, ћерком једнога Живана Ђурића, па још да се с њоме за |
| у везани ови људи запита исљедник, који с доктором стиже.</p> <p>— На основу исказа овога сведо |
| снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам ти толико пута казао, д |
| азити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с колима, где је Јова с Маром уговорила, Мара рече Крст |
| па не знају да ли ће доћи из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готово, па кад дошао, добро |
| ојка, коју су упропастили њени родитељи с Јаковом и Томком.{S} Мару су волели поред њене доброт |
| ла је кукајући мајка и искупљени сељани с иследником и лекаром.{S} За овима, пандури су терали |
| > <p>— Кажи слободно, благо твојој нани с тобом!{S} На тебе се нана није ни досад љутила, нити |
| ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, мо |
| велиш да је моја кућа једина у Посавини с којом би се ти драге воље опријатељио.{S} То је за ме |
| /p> <p>Ови злочинци нису били задовољни с овом пресудом, већ изјаве жалбу апелацијоном суду.{S} |
| да су их родитељи наморали и да се они с другима бегенишу, па су се постарали, те да попа и не |
| јер се <pb n="42" /> бојим да неће бити с њим срећна, ако драговољно не пристане да пође за њ.< |
| , на те се остале девојке не тичу, нити с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам погодила?</ |
| али питам те: шта бих ја имао говорити с ћерком једног газда Живана Ђурића, који је један по ј |
| да му се допусти, да се може опростити с околним светом.{S} По добивеном допуштењу, отпоче:</p |
| говори, како будеш знала.{S} Ја ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па ћемо се склонити на погодном ме |
| а те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p> </div> <div type=" |
| кућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ би је још више |
| на обреновачком вашару отишао је Живан с Марицом и Маром, да што провашаре, а највише ради Мар |
| вом и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет увек одговарао, да он без |
| испреже волове и пусти их да пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припомоћ М |
| казао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да се узму.{S |
| ни, што се њега тиче у свему лажни и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад иследник прибележи и |
| е дошао на вашар, и који се већ руковао с осталима, пружио руку да се с њом поздрави.</p> <pb n |
| head> <p>Кад је Живан са својима стигао с вашара кући, он при вечери запита своју Марицу:</p> < |
| овај зликовац вршио свој убилачки посао с особитим задовољством, дотле су Мара и Јова, као крпа |
| у, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се споразумемо, па тек онда да му одговоримо |
| девојка, и, што бих — кад си таква, био с тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био |
| <p>Лекарево мишљење у свему се слагало с исказом Димитријевим.{S} О овоме устројише записник. |
| д на то не могу одговорити, док се мало с мојима не поразговорим.{S} Ти знаш да је то ред.</p> |
| уплашило, да се у мал’ није стропоштало с дрвета, те би овај зликовац и њега исто тако убио, ка |
| ам ти толико пута казао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} |
| , јер је све мислио, да се девојка само с мајком шалила.</p> <p>— Маро, дете моје.{S} Твоја ми |
| ена.{S} Како си могла дете пустити само с оном лолом, те јој завртео мозак, да ћемо сада видети |
| ећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља |
| порођај, па би је тада удавили заједно с дететом, и рекао бих да је умрла на порођају, али как |
| у животу први пут загрли и пољуби и то с тако удешеном милоштом, да је Крстивоје овим у толико |
| газда Живана, те се тако и виђао често с Маром.{S} Штогод се више с њоме виђао, све му је више |
| есрећника донесемо.</p> <p>Док се Петар с Маром разговарао.... пристиже и Јова с Ђуром.</p> <pb |
| ас, чоани фермен, а на глави црни шешир с великим ободом.{S} Свечаницима носио је чоани копоран |
| имао смелости да започне ма какав говор с Маром, коју је већ толико волео, да му се чинило, е б |
| вечери и чињаше се као тајанствени глас с онога света, који слути несрећу.{S} Мара се јежила, н |
| ву Илића из Трстенца, што често код нас с колима ради...</p> <p>— Шта велиш, Маро?!</p> <p>— Па |
| ву недељу месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем обичају, упита га: „како ти је с |
| говарала с Анђом.{S} Казивала јој живот с Крстивојем до најмањих ситница.</p> <p>— Ми смо најне |
| а би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сиротињи, разуме се да поред њих мрзим и |
| о не натерујте своју децу да се узимају с онима, које не воле.{S} Брак, који није из љубави пос |
| у није питао младенце, да ли се узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и |
| иванова? — Запита Јаков сина по одласку с вашара.</p> <p>— Па, добра је, бабо.</p> <p>— Добра ј |
| Мара и око четрдесет сељана у разговору с Петром стигоше у расвитак на место, где је, под дрвим |
| >— Ти знаш много да причаш, зато и нећу с тобом више о томе говорити, нити ћу њега за то питати |
| ају, и ја пре неки дан, као мајка, узех с њоме о томе разговарати....</p> <p>— Па шта вели?</p> |
| мислим да би било добро, да и ти пођеш с њим и да га наведеш да уђе дубље у забран, под оно бр |
| ога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког посла у варош!“ — и |
| у варош!“ — и оде.</p> <p>Јовине речи: „С богом!“ Мару су јако потресле.{S} Она, шапућући рече: |
| мајка видела свога јединца мртва, гди, са разбијеном главом лежи под дрвима — оте јој се страх |
| ротињску муку — стекли велика имаћа.{S} Са својим пуним кесама, они су срушили моју срећу.{S} А |
| стивоја, она је сасвим изменила ћуд.{S} Са својим Крстивојем почела је лепо живети.{S} Договара |
| нећеш љутити — поче Крстивоје.</p> <p>— Са мном ти је слободно говорити, али само што је добро |
| то сам ја јединица, кћи имућног оца, да са мном не смеш говорити?...{S} Немој тако, Јово.{S} Ја |
| и ти, Јово, хтео право, ти би казао: да са мном не говориш за то, што си се, — можда — већ загл |
| је Мара сваког дана све горе поступала са свекром и свекрвом.{S} Мара никад није с укућанима с |
| адалачком милошћу смртна казна замењена са двадесетогодишњом робијом.</p> <p>1896 године</p> <p |
| војник.{S} Као кириџија имао је додира са многим образованим људима, те се поред њих, дотерао |
| p> <p>— Шта ја, синко, имам заједничког са Јаковом и Живаном?{S} Ми нисмо ни у каквом полу поме |
| Па добро, пријатељ Јакове.{S} Нека буде са срећом; примам пријатељство — рече Живан и пољуби се |
| све, што ти је потребно, само нека буде са срећом да Бог да.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| је хоће да се жени?</p> <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрадовала, јер |
| стрпљиво чекала Јову, да му каже шта је са својом наном разговарала.{S} Али, ево белаја!{S} Нем |
| ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живановом поодавно пазим и једно смо се другом |
| у троје добре и честите чељади, која се са добротом срца и честитошћу душе могу мерити са самим |
| а свога мужа?!{S} Воже, видиш ли шта се са мном несрећницом ради?! — рече Мара у самртничком ст |
| остарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку дужност и с |
| очина, над Крстивојем у забрану; слушче са дрвета гледа цео несретни призор.{S} стр. 80.</hi> - |
| те да зовне Јакова, који се разговараше са Николом Рајковим.</p> <p>— Зваћу га... али, пре него |
| /> <p>— Бих, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али |
| бом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо |
| ила! — рече Јаков, па се после поздрави са Живаном и Марицом.</p> <p>— Па, како, Живане, како?{ |
| о поред шатри, он спази Живана где седи са својима у Крстиној шатри.</p> <p>— А, гле! ене газда |
| ст.{S} Крстивоје се опет тако исто пази са Анђом Живанином.{S} Али Марини и Крстивојеви родитељ |
| на Живановој кући, да га питам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све у |
| илиће и рече:</p> <p>— Бићете задовољни са мном, а ја држим, <pb n="65" /> да ће се деца после |
| бабо и нана казали!“ Анђа климну главои са својом лепом сусетком Стеванијом оде својој кући.... |
| т.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си са својим парама учинио од свога детета!{S} Па барем да |
| </p> <p>— Вала ти, нано, да богда да ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, дете |
| једнако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти са својом будућом снашом заповедио.</p> <p>— Ми смо ти |
| — Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, али ниси |
| вем, Јово, тебе!</p> <p>— Па шта ћеш ти са мном?</p> <p>— Шта си се, болан, поасио, па хтеде пр |
| n" /> <p>Од како се почело ово догађати са ово четворо несрећних младих, и Јова се беше у много |
| отом срца и честитошћу душе могу мерити са самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, говорим при п |
| имам право.{S} Али ја ћу о том говорити са Живаном, па како он пресуди, ја и ти морамо пристати |
| , газда Живане, — рече Јаков, прилазећи са својима Живановом столу.</p> <p>— Бог ти добро дао, |
| га у руку.</p> <p>Томка се здрави редом са свима, а Крстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а |
| ао ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са мном.</p> <pb n="70" /> <p>— Кад ти то хоћеш — послу |
| 002_C5"> <head>V</head> <p>Кад је Живан са својима стигао с вашара кући, он при вечери запита с |
| ари, али је знао, да ће тамо бити Живан са својима, па да промерка е да ли би Живан пристао да |
| !</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} Може и |
| оје велико имаће, него је још и трговао са храном, стоком и кожама.{S} Еле, како, тако, он је и |
| ећне мајке.{S} Марин јаук, није потицао са срца, за то је дречао и био страшно досадан.</p> <p> |
| чизме.</p> <p>Јова је врло често радио са својим колима код газда Живана, те се тако и виђао ч |
| знам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пристати, да ми она буде млада.{S} За то |
| чекати овде, док не дође државна власт са доктором, те да види како је човек погинуо.</p> <p>— |
| еби веровати, а и онако мора доћи власт са доктором, те да и они виде: је ли истина погинуо она |
| p>На вашар је дошао и Јаков Миловановић са својима.{S} Он, истина, није имао бозна шта да вашар |
| , да већина имућних људи тако поступају са својом децом.{S} Кад сам био војник у Београду, ја с |
| ипкама.{S} Носила је вазда дивну кошуљу са узаним порупчићима, па онда чоано јелече, на прсима |
| расвитак на место, где је, под дрвима, сав у крви, лежао Крстивоје.</p> <p>Кад је јадна мајка |
| </p> <p>При овом признању, Јова се беше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: <hi>„у тебе. |
| S} Гледала је више пута свога мужа како сав ознојен и даље цепа стабло и не слутећи да му се гр |
| иш?!</p> <p>— Ја ти велим, да поштено и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то пр |
| ер је — знате — господин капетану чиста савест, као и попина, Живанова и Јаковљева.</p> </div> |
| и Јовину лако се могло опазити нечиста савест.{S} Они су се јако уплашили, а нарочито Мара, ко |
| о огрешио о своју свештеничку дужност и савест, и тешко теби и твојој души ако тако учиниш и на |
| оворим при потпуно чистој <pb n="61" /> савести и здравој памети, а говорим ти, као добар хришћ |
| авно уређење и да треба укинути државни савет, митрополију и ваздан триста чуда.{S} Чак Миленко |
| да треба да пристане на наше родитељске савете.</p> <p>— Маро!{S} Оди, дете!</p> <p>— Шта је, н |
| аље продужити.</p> <pb n="74" /> <p>Сви савети Живанови и Маричини нису имали никаквога утицаја |
| ју и ваздан триста чуда.{S} Чак Миленко Савин и Вилиман Настин казали су господину капетану, да |
| година, Живане?</p> <p>— Нека је жива, сад је узела осамнаесту...</p> <p>— Е па онда већ треба |
| имућну Мару, вашу јединицу.</p> <p>— Е, сад видим и морам признати, да сам био будала, да не ка |
| не бојим, јер сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу само да се светим онима, који су ме унесрећили |
| окренути.{S} Шта је, да је — ту је!{S} Сад треба да живимо као прави муж и жена.{S} Да заборав |
| а је у соби.{S} Нешто је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па да јој лепим лепо разложимо, да ћ |
| ко, — настави Мара,— сад сам весела.{S} Сад одмах идем да твој кревет растурим, пошто ти у буду |
| ли сам чекао да се курталише војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађ |
| у, што сте добри и што вас оне воле.{S} Сад слободно, децо, ваш састанак и ваш говор остаће од |
| е.{S} И то сам вала богу испословао.{S} Сад већ меркам прилику да га оженим.</p> <p>— Треба, тр |
| > <p>Мало пре весели и задовољни Јова — сад је ишао по вашару сатрвен, сломљен!{S} Њему је срце |
| и јава.</p> <p>— Тако, — настави Мара,— сад сам весела.{S} Сад одмах идем да твој кревет растур |
| исла су несрећног Крстивоја...</p> <p>— Сад ја и ти Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чис |
| и пустила да му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не б |
| ни криве ни дужне, осрамотио.</p> <p>— Сад ћете чути јесте ли криви, или нисте! — рече Петар и |
| и...{S} Јова раздраган повика:</p> <p>— Сад си моја, Маро, то ми овај твој мили и слатки пољуба |
| ећали добро платити.{S} Ја сам готов, а сад треба да гледамо, шта да радимо и како да урадимо, |
| едај да ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пут!</p> <p>— Испунићу ти жељу, Маро. |
| Маро, слушаћу те.{S} Дај ми паре!{S} А сад с богом!</p> <p>— Срећан ти пут!</p> <milestone uni |
| мртва кући.</p> <p>— Добро, Јово!{S} А сад збогом.{S} Ја ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те да |
| а и Анђа.</p> <p>— Онда тако децо.{S} А сад да нисте казали никоме, да сте се овде код мене сас |
| можемо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад у животу први пут загрли и пољуби и то с тако удеше |
| о рече:</p> <p>— Молим те, Живане да за сад послушамо дете и да је силом не терамо за онога ког |
| еља, но што је твоја кућа.{S} Али ти ја сад на то не могу одговорити, док се мало с мојима не п |
| азговарала.{S} Али, ево белаја!{S} Нема сад за Јову никаква рада, и он не долази, но ради у Обр |
| ј срце, већ толико дана, параше.{S} Она сад више није била лепа ка’ на вашару.{S} Онда је била |
| е.</p> <p>— Јеси, бабо!</p> <p>— Па шта сад опет помињеш њега?</p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, |
| } Да заборавимо, што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на |
| и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се старати о срећи наше јединице |
| — Сад шта је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више |
| на од наше Маре....</p> <p>— Јес’ он је сад у двадесет првој.{S} Ја бих њега, бога ми, већ ожен |
| , али уједно и веома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш |
| ам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те сад опомињем да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си |
| жили снаху, него имаће; <pb n="67" /> и сад треба да чекате, док вам ја то имаће донесем, а од |
| е потсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у зл |
| ити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну |
| Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала зато, што је в |
| {S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p> |
| љутила, нити те је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно дете!</p> <p>— Ја сам |
| сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19002_C3 |
| нећу никад женити.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да ћеш ме послушати у свему?</p> <p>— Јесте, |
| то пре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи сад право селу; и кад будеш улазила у село, а ти закука |
| ња је све више обузимаше, као да је тек сад почела мрзети.{S} У страшној мржњи против куће Мило |
| ем за Крстивоја, кога, нано, нити волим сад нити ћу га волети после.</p> <p>— Све сам чинила, с |
| несреће, што сам изгубила мужа, већ ево сад хоће Петар Јевремовић да начини, да сам га ја с они |
| лажем.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба на |
| ебе да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби до |
| а чиним?</p> <p>— Чини, као што си и до сад чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћо, то ни |
| <p>— Ниси, нано!{S} Али, ни ја теби до сад нисам казивао овако што, као што ћу сад да ти кажем |
| от не може више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морамо наш <pb n="77" /> живот од данас |
| <p>— Еј, тетка Живана! — тако је нешто сад зовну Крстнвоје.</p> <p>Анђа на глас изиђе из куће, |
| већ — ето — кажем теби, а ти реци њему сад при вечери и моли га да иде сутра да тражи Анђу.</p |
| сад нисам казивао овако што, као што ћу сад да ти кажем.</p> <p>— Па кажи, благо твојој нани!.. |
| ла, да ли би и ти на то пристао.</p> <p>Сад отпоче договор о злочинству.{S} Говорили су полако, |
| и онај луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чему је ствар, па се побоја од оправ |
| } Праштајући се с Јовом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему будемо једн |
| — рад твоје веће сигурности — ево ти за сада оволико....</p> <p>И просуше се неколико жућака из |
| дино из амишности за имањем, које им је сада остало пусто.{S} Чувајте од овакве несреће свој до |
| еш весела и задовољна.{S} Боље је да се сада на мене срдиш, него после, у животу.{S} Зато иди и |
| у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Беше сада <pb n="60" /> много смелији и отворенији, јер га н |
| ко неправедан, као и људи.{S} А ја те и сада волим... више можда, него ли пре.</p> <p>— Говориш |
| срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти сада срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих би |
| мој да се љутиш, Маро, што ћу ти то ево сада и доказати.{S} Ти знаш да је он ову пшеницу купио |
| и главне личности у овој причи, које до сада поменусмо, буду обдарене од Бога како лепотом тако |
| па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p> </div> |
| рости чувам и слушам, као што сам то до сада</p> <p>— Али то је будалаштина, то не може бити!</ |
| Волим ја, кћери — рече Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш весела |
| ти, бабо, као год што се дете загледало сада у Анђу тако ће се сутра загледати и у другу.{S} Мл |
| ом лолом, те јој завртео мозак, да ћемо сада видети живе муке да је повратимо.</p> <pb n="34" / |
| олако, чисто хтедоше да и од себе самих сакрију.</p> <p>— Моју би Перунику лако убили; она је т |
| , нано, која ми срце притискује не могу сакрити; али ми је жао на тебе, што ниси много говорила |
| како, Маро?</p> <p>— Вала Богу, здрава сам — и пољуби га у руку.</p> <p>Томка се здрави редом |
| <p>— Истину си чула!{S} То је мени Јова сам казао, па ми је чак претио и убиством, ако је узмем |
| вредан, поштен, а и леп момак.{S} Њега сам бегенисала и мислим да ћете и ви пристати да добије |
| велиш, ја бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиромашних родитеља, те бих могла постати женом |
| сад хоће Петар Јевремовић да начини, да сам га ја с оним поштеним људма убила.{S} Ја убила свог |
| <p>— Е, сад видим и морам признати, да сам био будала, да не кажем луд, што сам је давао у шко |
| га?</p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог нећу.</p> <pb n="43" /> <p |
| м заклињем, — јер немам у што друго, да сам ти истину и само истину рекао.</p> <p>— Ти ме волиш |
| , да се вараш.{S} Мало час ти рекох, да сам сиромашак без игде иког и — скоро без игде ичег.{S} |
| с њима имаш воље да говориш!{S} Јел’ да сам погодила?</p> <p>— Вараш се Маро, промуца Јова.</p> |
| у моје казивање?{S} Ваљада не мислиш да сам га ја убила.</p> <pb n="87" /> <p>— Ја не кажем да |
| ика, већ у голог Јову?{S} Зар мислиш да сам те ја подигао од литре меса и текао ово имаће за ко |
| , у колу на свадби Митра Стевановог, ја сам јој то казао....{S} Јес, и питао је, да ли и она ме |
| дби и удадби своје деце. —</p> <p>И, ја сам у овој мојој приповетци испричао један страшан злоч |
| ледала?</p> <pb n="13" /> <p>— Јово, ја сам у књигама читала да не ваља лагати, зато сам мало ч |
| м.{S} Кад сам био војник у Београду, ја сам гледао више пута како су родитељи удавали своје кће |
| је онда ружна, као и права лаж</hi> ја сам га испричао читаоцима онако, како је текао, држећи |
| ква <pb n="21" /> вајда од тога?!{S} Ја сам сирота девојка, а ти јединац имућне куће Милованови |
| ије тако?</p> <p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се заклела и дала своју девојачку реч — Јови.{S} На |
| Она, шапућући рече: „Е мој Јово!{S} Ја сам за тебе за навек изгубљена, али уједно и за себе и |
| тину, па где пукло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у тебе загледао....</p> <p>При овом |
| ро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загледала још првих дана, кад си поч |
| онашали, као да нисмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставимо, пошто овакав живот не мо |
| оће имаће Живаново — па то ти је.{S} Ја сам баби још и то казао, да нећу Мару већ тебе, а он ме |
| ли жељу, да се на само састанете.{S} Ја сам, знајући шта је љубав, јер сам и сама волела, а по |
| јамо:</p> <p>— Остави ти то мени.{S} Ја сам у свему мудар, па кад сам умео стећи велико имање, |
| Богу и треба већ о томе говорити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише војс |
| а убијем и обећали добро платити.{S} Ја сам готов, а сад треба да гледамо, шта да радимо и како |
| да треба добро отворити овде очи.{S} Ја сам запазила да Мара воли Јову од срца, и да никад добр |
| тако је, бабо, ја то и сад велим.{S} Ја сам Анђу бегенисао и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрс |
| ући заповеда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам тако научила.</p> <p>— То ми је мило!{S} Тако исто |
| ји су ми убили срећу и будућност.{S} Ја сам пропала, за то ћу се у будуће старати, да пропадну |
| свим случајно — рече Јова.</p> <p>-— Ја сам убијенога изударао по целом телу, а ви сте то очима |
| кве гулавере и туђе слуге?!</p> <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теби сад да кажем.{S} У |
| ш а да не трабуњаш којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А зар, |
| и ми добро и послушно дете!</p> <p>— Ја сам се... овај... знаш... загледала у Јову Илића из Трс |
| дијете?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— Ја сам се крстио, али се крстом не може сачувати од пуних |
| е — одговорише Јова и Ђура.</p> <p>— Ја сам овде власт и заповедам, а ви морате слушити, а ако |
| ини оно, што ти ја налажем.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од |
| ри ми синко, да те разумем.</p> <p>— Ја сам уверен, г. попо, да ме ти добро разумеш, ади ево да |
| ајслободнија, отпоче говор:</p> <p>— Ја сам казала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да |
| шта сад опет помињеш њега?</p> <p>— Ја сам ти казала, бабо, да сам њега бегенисала и другог не |
| и откуда је она теби тетка?</p> <p>— Ја сам до јутрос мислио, да ми буде нана, ка’ и теби, и то |
| ш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам ти толико пута казао, да бих ја само с тобом био ср |
| иванова!</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па ја сам чула, да она воли Јову, нашег комшију?</p> <p>— Ист |
| ажеш Маро, — рече Живан.</p> <p>— Па ја сам казала да нећу другог, већ Јову.</p> <p>— Ма јесам |
| и како је човек погинуо.</p> <p>— Па ја сам ти казала како је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али |
| Вог да се опријатељимо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове, још на Видовдан, на вашару казао, да ја |
| ретио и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он х |
| не сме бити — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и нани, али они неће ни да чују — реч |
| ти, ту којешта дробити.{S} Ко бајаги ја сам грозан човек а ви сте прави анђели божји.{S} Еј мој |
| ећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и то поодавно, па, ако хоћеш пра |
| своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити противу твоје не |
| је погинуо мој Крстивоје, него ја, која сам очима гледала — рече дрхтећим гласом Мара.</p> <p>— |
| рића из Дрена?</p> <p>— Знам!{S} Виђала сам је нише пута.</p> <p>— Па како ти се она допада?</p |
| кад је он дошао да товари шеницу; имала сам веома нужна посла, зато сам је и пустила да му мага |
| <p>— Али бабо, ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом жен |
| дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаће зај |
| ерили, да се узмемо.{S} Тако исто, чула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заве |
| рас говори? — рече Јаков.</p> <p>— Чула сам све што је рекло; казало је паметно.</p> <p>— Ама, |
| било и ћата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам вас везао! — рече Петар.</p> <p>— Тешко мени!{S} Ма |
| вога дана само проклињати онај час, кад сам се родила.</p> <p>Хоћеш ли море ћутати?</p> <p>— Хо |
| би он могао пристати да узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се завер |
| ни?{S} Зар ја тебе да карам?....{S} Кад сам те ја и до сад карала.</p> <p>— Ниси, нано!{S} Али, |
| тако поступају са својом децом.{S} Кад сам био војник у Београду, ја сам гледао више пута како |
| с и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву |
| о у томе не послушамо дете.{S} И ја кад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо живели и |
| о мени.{S} Ја сам у свему мудар, па кад сам умео стећи велико имање, ваљда ћу моћи наћи и зета, |
| ва.</p> <p>— Тако, — настави Мара,— сад сам весела.{S} Сад одмах идем да твој кревет растурим, |
| аштајући се с Јовом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему будемо једнаки, |
| д нити ћу га волети после.</p> <p>— Све сам чинила, синко, али узалун.{S} Живан хоће само имућн |
| а урадимо, те да Мара после каже, да је сам због несрећног случаја погинуо.</p> <p>— Ја никад д |
| ац расипао да спасе своје дете, које је сам упропастио.{S} Али му је било узалуд.{S} Страћио је |
| исто ради и моја Томка.</p> <p>— Баш је сам Бот досудио, да су наше куће једнаке и с имаћем и с |
| ро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам бог светио за несрећу јадне деце.</p> <p>Једнога да |
| на кеса твога бабе и свекра уапсила, те сам ни крив ни дужан одлежао месец ипо дана, јер је и б |
| никад ништа није забрањивао.{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У тако не |
| се волите и што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — рече Јелена.</p> <p>— Тако је! |
| му у кратко казаше све.{S} Преседник и сам запита Димитрија и он му каза, као што је мало час |
| ти.</p> <p>— Немој, тако, Јакове, јер и сам знаш многе, који су се тако на силу узели, па су по |
| оворити.{S} Ја сам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише војске.{S} Сад кад и он сам х |
| слушам, што је добро и паметно.{S} Чак сам малочас река, да пристајем да вас слушам и за оно, |
| ао, да би учинио и грђе и горе, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнна ку |
| и да дође.{S} Зато је морала чекати док сам дође.</p> <pb n="31" /> <p>Од Мариног разговора с м |
| да се курталише војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и боље.{S} Гледаћу да му нађем какву добр |
| је само нешто мрмљао, што нико па ни он сам није разумевао и на тај начин свршио венчање....</p |
| </p> <p>Ја је добре знам.{S} Распитивао сам, а — као што знаш ишао Живановој кући.{S} Видео сам |
| у, да си мене бегенисао?</p> <p>— Рекао сам ти, вала праву правциту истину...{S} Ја ти се, Маро |
| Ја бих њега, бога ми, већ оженио, него сам гледао да га прво курталишем војске.{S} И то сам ва |
| што знаш ишао Живановој кући.{S} Видео сам да је добра девојка, па још од добре вамилије, а и |
| лико младих девојака и момака унесрећио сам родитељ, везујући „мило за недраго“.</p> <p>— Ја зн |
| куће Миловановића...</p> <p>— Зар, ако сам ја син имућне куће Миловановића, да те не смем воле |
| .{S} Има <pb n="11" /> неко време, како сам се загледао у једну девојку.{S} Веруј Богу, да би м |
| ер се деца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш — баш кад бих ја и пристао — да погазим з |
| и.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђу Живанину....{S} Данас, у колу на |
| телу, а ви сте то очима гледали.{S} То сам чинио за то, што мислим, да се ово убиство може ујд |
| ку срећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загледала још првих да |
| овека, само да је имућан.{S} Ето, за то сам увек и избегавао девојке.</p> <p>— Па добро, Јово, |
| о да га прво курталишем војске.{S} И то сам вала богу испословао.{S} Сад већ меркам прилику да |
| ницу; имала сам веома нужна посла, зато сам је и пустила да му магазу отвори.</p> <p>— Сад шта |
| књигама читала да не ваља лагати, зато сам мало час и хтела, да ми истину кажеш.{S} А кад сам |
| е давао у школу, а још већа будала, што сам јој куповао и доносио разне књиге, нашта ме је навр |
| да сам био будала, да не кажем луд, што сам је давао у школу, а још већа будала, што сам јој ку |
| Тешко мени!{S} Мало ми је несреће, што сам изгубила мужа, већ ево сад хоће Петар Јевремовић да |
| је.{S} Ономад ме, мал’ није ударио, што сам му казала, да не би погрешили, баш и кад би те дали |
| колима!</hi></p> <p>— Па зар за то, што сам ја јединица, кћи имућног оца, да са мном не смеш го |
| > <p>— Зато што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао... јер је она богата, а ја сиромаш |
| такве, као што сте ви и овакве, као што сам ја.</p> <p>— Имаш право али опет ниси требао да учи |
| вашој старости чувам и слушам, као што сам то до сада</p> <p>— Али то је будалаштина, то не мо |
| м мога Крстивоја и буди сретан, као што сам ја...</p> <p>Ово беше иронија, иронија грозна и за |
| тога!{S} Али... ти си јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као што је и ја волим.{ |
| и Ђура.</p> <p>— Ја не знам!{S} Оно што сам учинио била ми је дужност.</p> <milestone unit="sub |
| черати.</p> <p>— Ти знаш, Живане, зашто сам ја данас <pb n="53" /> дошао твојој кући, па бих ба |
| о ми је мило, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће добро понети летина, |
| е.{S} Ја сам, знајући шта је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас |
| зне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу само да се светим они |
| — Ја знам добро, Маро, шта говорим, јер сам видео, да већина имућних људи тако поступају са сво |
| с тобом препирем а још мање свађам, већ сам дошао да те замолим, да вршиш своју дужност како ва |
| ге из којих се то може научити.{S} Јову сам бегенисала, што је вредан, леп и поштен младић.</p> |
| повратимо.</p> <pb n="34" /> <p>— Јову сам увек знала као честита момка, па се зато нисам ни б |
| и, а ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала зато, што је вредан, поштен, а и леп м |
| p>— Скојом ти хоћеш!</p> <p>— Ону, коју сам ја хтео узео је други, а друге девојке немогу.</p> |
| зар и против моје воље и заклетве коју сам дао оној девојци?!</p> <p>— Детиња заклетва не вред |
| ш желиш да ти кажем име девојке, у коју сам се загледао.</p> <p>— Желим!</p> <p>— Хм, ти ћеш ми |
| ођака Анђина, и вели, да јој је то Анђа сама причала.</p> <p>— До душе, то је и мени кума Јелен |
| ла да руча или да вечера.{S} Све је она сама седела за ручком и вечером и своју совру није ника |
| изађоше из забрана, а Мару, кад остаде сама спопаде страховита језа и самртнички страх.{S} Све |
| ажем... овај... ја те волим, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више!...</p> <p>— Мани |
| Ја сам, знајући шта је љубав, јер сам и сама волела, а по вашој жељи то учинила, јер вас све во |
| и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала?</p> <p |
| и брачног живота -— тако рећи: на прагу саме старости — родила кћер, која је на крштењу добила |
| ад су се охладили од прве ватре тада се сами у себи страшише од онакве одлуке.{S} Али помисао, |
| <p>— Бих, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p>— Али ба |
| м срца и честитошћу душе могу мерити са самим анђелима.{S} Ја ти ово, г. попо, говорим при потп |
| изнад мртвог Крстивоја; па кад буде над самим мртвацем, онда да их претуримо на њ, те да Мара п |
| и су полако, чисто хтедоше да и од себе самих сакрију.</p> <p>— Моју би Перунику лако убили; он |
| абрани, да се нико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећној мајци.{S} С тога |
| њезине воље, удају за ма каква човека, само да је имућан.{S} Ето, за то сам увек и избегавао д |
| е.</p> <p>— О женидби је ствар свршена, само, ако Живан пристане да се опријатељимо.{S} Ни за ч |
| авали своје кћери за оне, које не воле, само за то, што су богати.{S} Па кад тако раде тамо за |
| ље.{S} Ми ћемо и даље остати пријатељи, само што ћу ја до века остати несрећна.</p> <p>Крстивој |
| о богу, брате!{S} Даћу ти све што имам, само немој Јову убити!...</p> <p>Марина вриска трже Јов |
| осна.</p> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио, само да могу тебе узети и с тобом срећан бити!</p> <p>М |
| >Јова оде с уверењем, да је све учинио, само да се спасе и добије Мару.</p> <pb n="64" /> <p>По |
| S} Биће готово све, што ти је потребно, само нека буде са срећом да Бог да.</p> </div> <div typ |
| овом договорила, чинила је све могућно, само да увери Крстивоја о својој љубави.{S} Грлила га ј |
| ја не знам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то, само се снебиваш.{S} Реци, Јово, слободно па да радимо. |
| Анђу.</p> <p>— Мени је драго и за Мару, само ако је дете хоће.{S} Али ми не би било мило, да га |
| и то добро наредити, моја добра Марице; само ти опет велим да добро пазиш, да се они опет не би |
| се ти.{S} Ја ћу се за то постарати.{S} Само си ти дужна да ме известиш, кад ћете ви поћи.{S} Н |
| отив реда и обичаја никад нисам био.{S} Само, молим те да ми кажеш, кад да ти дођем кући, те да |
| и слутити, да се он вама неће допасти — само зато, што је сиромах?</p> <gap unit="graphic" /> < |
| равање, бабо.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја само желим да ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бит |
| Ја сам ти толико пута казао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће без теб |
| тако, јер је све мислио, да се девојка само с мајком шалила.</p> <p>— Маро, дете моје.{S} Твој |
| ="20" /> <p>Анђа је сирота девојка; има само своју стару мајку, али, ретко да је било у целој в |
| ви четворо мени изјавили жељу, да се на само састанете.{S} Ја сам, знајући шта је љубав, јер са |
| претња, бабо!{S} Он је то мени казао на само, те нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш ни |
| ти.</p> <p>— Ја ћу, бабо, од овога дана само проклињати онај час, кад сам се родила.</p> <p>Хоћ |
| Мару од њега одвратимо.{S} Али ако она само њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу убијамо |
| у сред забрана.{S} Да намести кола под само брдашце, <pb n="76" /> па кад натовари, а ти га за |
| е другим обећали. <pb n="66" /> Попа је само нешто мрмљао, што нико па ни он сам није разумевао |
| ма целим путем ћеретала, а Крстивоје је само на Марина питања одговарао, иначе је ћутао.</p> <p |
| еоске девојке, а он на против, волео је само једну.{S} Јест једну, али та је једна и по лепоти |
| п младић, правилно развијен.{S} Учио је само основну школу, јер му отац није дао да учи више шк |
| лим интересом.</p> <p>Газда Живан, није само обрађивао своје велико имаће, него је још и тргова |
| генисао је једну девојку и вели да хоће само њу, а рекао ми је, да је и њој то исто казао, кад |
| инила, синко, али узалун.{S} Живан хоће само имућну кућу — па то ти је.{S} Ономад ме, мал’ није |
| ла, да ма што говори, док се не пита, и само да на питање одговара.</p> <p>— Дед’ Јакове, што ј |
| р немам у што друго, да сам ти истину и само истину рекао.</p> <p>— Ти ме волиш, Јово?</p> <p>— |
| >— Са мном ти је слободно говорити, али само што је добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они |
| раво да ти кажем, бабо, ја не знам, али само знам, да она није за мене и да ћу само са подморањ |
| јој сиромашној кућици, где су га чекали само његови волови, који су били гладни и жедни и које |
| бе за жену због твог имаћа?{S} Промисли само, да ће и он можда волети какву честиту, сиромашну |
| овања.{S} Који богме вели да не ваља ни само државно уређење и да треба укинути државни савет, |
| да ли ћеш ти пристати!?</p> <p>— Говори само...</p> <p>— Него... знаш... овај... мени је стид, |
| ра је негована како се то могу неговати само јединице имућних родитеља.</p> <milestone unit="su |
| ово наморавање и да се оно може слушати само док ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимат |
| њем ти се свим на свету, да ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> < |
| ива жена.{S} Како си могла дете пустити само с оном лолом, те јој завртео мозак, да ћемо сада в |
| а данас не бегенише.{S} Ја те ово молим само за то, што се бојим какве несреће, која може произ |
| као и остали испити и прошевине, с том само разликом, што је господин попа, благодарећи пуним |
| ас тргао.</p> <p>Јова је на вашар дошао само да види Мару, пошто јо већ толико времена није виђ |
| Анђе не може нико ништа рђаво рећи, до само добро и поштено! — рече Томка.</p> <p>— Ма је ли т |
| .{S} После њихове смрти, Јови је остало само два дана орања, једна кућица с малом окућницом и д |
| једно и имућних.{S} И — ми тебе можемо само таквом момку и дати</p> <p>— Ја, нано, Јову волим. |
| ља, као и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љубави, здрављу и раду, живот је <hi>пр |
| </p> <p>Мару нису везали, него су на њу само пазили да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли у сел |
| овановића из Трстенице, још је у животу само стари Јаков с његовом Томком и сином Кристивојем.< |
| м ти се Богом, који на нас гледа, да ћу само тебе волети, тебе својим мужем звати...{S} Јово, т |
| само знам, да она није за мене и да ћу само са подморањем пристати, да ми она буде млада.{S} З |
| е усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја |
| } Мени такво имаће не треба већ ја хоћу само Мару, а и она хоће мене, али јој недаду њени безду |
| , јер сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу само да се светим онима, који су ме унесрећили; који су |
| га ја и твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само да слушаш.</p> <p>— Па то је наморавање, бабо.</p> |
| ш, Јово?</p> <p>— Волим те, Маро, ка’ и самог себе и... више још.{S} Али — — —</p> <p>— Реци... |
| о питање ни ставио и ако је оно суштина самога испита.{S} Ово, г. попо, ти ниси могао случајно |
| мку, који би, као и мој Живан продали и самога бога за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећ |
| капетану, да је уча говорио да нема ни самога Бога — Боже ме прости.{S} И ја лудак један, да с |
| која ти жели сваку срећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те заглед |
| кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, мени ј |
| а Забреж.{S} Еле, као што видиш њега на самом Заарежу, где је продаје трговцу, стаје пшеница по |
| у је почела лагано да спопада мисао и о самом злочину.{S} Никада ништа радила није.{S} Ишла је |
| д остаде сама спопаде страховита језа и самртнички страх.{S} Све јој се чињаше, да Кристивоје т |
| а мном несрећницом ради?! — рече Мара у самртничком страху.</p> <p>— А зашто би ми, кмете убили |
| састајали...{S} Ама, немој је ни корака саму пустити.{S} А она ми лола више неће привирити у ку |
| грозним претњама — стигао је Јова, пред саму ноћ, својој сиромашној кућици, где су га чекали са |
| >— Волим те вала, Јово, више, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, као |
| вина заносила би свакога и чисто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак као да ово пријатно, бајно |
| е могао разабрати од чуда, да ли је ово сан или јава.</p> <p>— Тако, — настави Мара,— сад сам в |
| е заспа као заклан.{S} Пошто је утврдио сан, Мара му полагано спусти главу на гуњ, па се диже д |
| га носимо и да спремамо, што нам је за сарану потребно.</p> <p>— Лакше мало, снаша Маро, лакше |
| т мојих парохијана, венчавам младенце и сарањујем умрле — Бог да им душу прости!!</p> <p>— Како |
| у на чело несрећног човека.{S} Од овога сараховитог ударца, Крстивоју прште глава у комаде.{S} |
| и ујдурисали, те да ово убиство изгледа сасвим случајно — рече Јова.</p> <p>-— Ја сам убијенога |
| /> <p>Седам недеља после Марине свадбе сасвим случајно прошао је Јова улицом поред куће Милова |
| м договорила да убију Крстивоја, она је сасвим изменила ћуд.{S} Са својим Крстивојем почела је |
| и доктора, те ако буде потребно, да нас саслушају: шта знамо и шта смо видели, кад смо овде дош |
| сведока, рече кмет Петар и предаде акт саслушања Димитријевог.</p> <p>Иследник прочита саслуша |
| а Димитријевог.</p> <p>Иследник прочита саслушање, па пошто прво осмотри и прибележи како је ст |
| у свему каза, као што је казао на своме саслушању код кмета Петра.{S} После је саслушао Мару, Ј |
| саслушању код кмета Петра.{S} После је саслушао Мару, Јову и Ђуру.</p> <p>Мара и Јова одмах пр |
| и у село, иследник је у општинској кући саслушао прво Димитрија, који у свему каза, као што је |
| ли су дани и месеци.{S} Мара се почешће састајала с Јовом и свагда га је питала, је ли срећан с |
| казали никоме, да сте се овде код мене састајали, јер је то боље и за мене и за вас — каза Јел |
| им да добро пазиш, да се они опет не би састајали...{S} Ама, немој је ни корака саму пустити.{S |
| } Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати за рад, али он опе |
| ном испиту и прошевини, небаш случајно, састали су се код Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S |
| не:{S} Мара, Анђа, Крстивоје и Јова.{S} Састали су се, да се договоре како да покваре венчање М |
| ас оне воле.{S} Сад слободно, децо, ваш састанак и ваш говор остаће од моје стране вечита тајна |
| опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>— Али, она ми је к |
| творо мени изјавили жељу, да се на само састанете.{S} Ја сам, знајући шта је љубав, јер сам и с |
| задовољни Јова — сад је ишао по вашару сатрвен, сломљен!{S} Њему је срце парала страховита мис |
| истати да им у овоме злочину будеш и ти саучасник.</p> <p>— Јеси ли ти при себи дијете?{S} Прек |
| би, г. попо, крст није сметао, да будеш саучесник у убиству троје добре и честите чељади, која |
| и, као да им ово није била свадба, него сахрана оних, који су им најмилији.</p> <p>Господин поп |
| не би казао од прекомерна пића.</p> <p>Сахранили су га у очи светог Николе.{S} Томка је плакал |
| ка буде то од нашег детета.{S} Бог нека сачува нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац као |
| Ја сам се крстио, али се крстом не може сачувати од пуних кеса неваљалих људи.{S} И теби, г. по |
| тар.{S} Знаш ли ти, да би Анђу оставила сва вредноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што н |
| p>— Шта?!{S} Ти би је убио! — рече Мара сва радосна.</p> <p>— Јест!{S} Ја бих је убио, само да |
| под дрвима, крај кога је нађена секира сва крвава.{S} Затим је лекар прегледао убивеног и нађе |
| дба и удадба Марина.</p> <p>У колико је сва околина мрзела Живана и Јакова због њиховог зеленаш |
| и поштовати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, свагда поштујем и слушам, што је добро и паметно.{S} Ча |
| и је у Марину срцу примљен и који ће на свагда остати у њему.{S} И — Мара другог не може више в |
| од све сеоске момчадије.{S} На њему је свагда била чиста бела кошуља и гаће, чоани тозлуци, по |
| .{S} Као син имућних родитеља, носио се свагда чисто и лепо.{S} Двадесет прва му је година.{S} |
| {S} Мара се почешће састајала с Јовом и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој |
| ковљевог?!</p> <p>— Јесам, синко, као и свагда.{S} Али шта се тебе тиче испит Марин и Крстивоје |
| ле остајете ли при речи.</p> <p>— Као и свагда, попо, али — рад твоје веће сигурности — ево ти |
| овориш ли, Јово, истину?</p> <p>— Као и свагда, Маро!</p> <p>— И баш ме волиш?</p> <p>— И сувиш |
| и гладни и жедни и које је Јова волео и свагда пазио те су због тога и били најбољи у околини.< |
| {S} Ја синко, своју свештеничку дужност свагда беспорочно отправљам.</p> <p>— А јеси ли, оче по |
| еца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем обичају, упита га: „како ти је снаша, како се |
| ина да буде у недељу, но Петрову-дне, а свадба у недељу по Огњеној Марији.</p> <p>— Добро... та |
| ужни и жалосни, као да им ово није била свадба, него сахрана оних, који су им најмилији.</p> <p |
| недељу, по Митрову-дне, била је Јовина свадба.{S} Он је узео Перунику Гвозденову из Пиромана.< |
| ла, јер је сваком била позната несрећна свадба и удадба Марина.</p> <p>У колико је сва околина |
| ише, а оно — месец и по дана, док прође свадба.</p> <p>— Како то, кад човек нема никакве кривиц |
| недељу, у очи Божићних поклада, била је свадба Анђина.{S} Она је пошла за Цветка Вилимановог из |
| ml:id="SRP19002_C9"> <head>IX</head> <p>Свадба је прошла ка’ и остале свадбе имућних домаћина; |
| што је јединац у свога баба.</p> <p>На свадбама, на заветинама... једном речи на свима весељим |
| /head> <p>Свадба је прошла ка’ и остале свадбе имућних домаћина; с том разликом, што су младенц |
| ј начин свршио венчање....</p> <p>После свадбе на неколико дана, пуштен је Јова из апсе.{S} Пис |
| ection" /> <p>Седам недеља после Марине свадбе сасвим случајно прошао је Јова улицом поред куће |
| Јаков, да им не би правио неприлике при свадбеном весељу.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ао згодну прилику да јој то каже.{S} На свадби Митра Стевановог указа му се подесна прилика.{S} |
| у Анђу Живанину....{S} Данас, у колу на свадби Митра Стевановог, ја сам јој то казао....{S} Јес |
| > <p>И Крстивоје је послушао.</p> <p>На свадби својој, Мара је била тужна и нерасположена, а на |
| том разликом, што су младенци на својој свадби били, место весели и радосни — тужни и жалосни, |
| озденову из Пиромана.</p> <p>На Јовиној свадби био је и Крстивоје с Маром.{S} Крстивоје истина |
| омка и из честите куће.{S} И на Анђиној свадби, била је Мара с Крстивојем — расположена, као и |
| јер бих заборавила, да ти и сад дам за свадбу.{S} Ево ти двадесет и пет дуката у злату у овом |
| нани.</p> <p>— Па кад ћемо прошевину и свадбу, пријатељ Живане?</p> <p>— Па да се договоримо, |
| > <pb n="71" /> <p>— На Јовину и Анђину свадбу треба да идемо, јер су нам они мили и драги!</p> |
| учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p> </div> <div type="chapter" |
| дошао да се с тобом препирем а још мање свађам, већ сам дошао да те замолим, да вршиш своју дуж |
| а, у толико је опет свак волео Мару.{S} Свак је жалио Мару због њене несрећне удаје јер је она |
| та ствар баш ништа не тиче — то ће лако свак погодити али су морали ћутати.{S} Па ипак, Мара не |
| нашлука и кајишарлука, у толико је опет свак волео Мару.{S} Свак је жалио Мару због њене несрећ |
| е, па би нашу кућу чувала и кућила, ка’ свака добра домаћица.</p> <p>— Разлади се ти, дете!{S} |
| в.</p> <p>— Добрим као што си ти, јесмо свакад! одговори Живан.</p> <p>Марица је, уз припомоћ М |
| ину Крстивоје обори грм и исцепа га.{S} Сваки удар секире далеко је одјекивао по тихој и немој |
| м:{S} Иван-дан, — рече Марица.</p> <p>— Сваки дан је божји.{S} Ми пристајемо,...{S} Иван-дан је |
| по 90 гроша!{S} А то ће рећи: да је на сваки 100 ока зарадио 52 гроша.{S} Ових 52 гроша, Маро, |
| из Трстенице, јер и они сматрају да је сваки онај луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа |
| д десет снажних и поштених људи.</p> <p>Сваки је чуо заповест Петрову.</p> <pb n="86" /> <p>На |
| кога би ми за мужа поменули, убити као свако пашче, јер би ми он отровао живот, уништио срећу, |
| екли су дани грђи од грђег, јер је Мара сваког дана све горе поступала са свекром и свекрвом.{S |
| ијатно.{S} У гори хладовина заносила би свакога и чисто мамила сан на очи.</p> <p>Али ипак као |
| је дречао и био страшно досадан.</p> <p>Свакога је заболело срце видећи ову несрећу, видећи ова |
| лики болови срца, уз читаве потоке суза свакодневног плаћа.</p> <p>Таква је, ето, изгледала Мар |
| а — рече дрхтећим гласом Мара.</p> <p>— Свакојако да не може.{S} Али доктор и власт могу видети |
| е отераше, због тога, што се свуда и на сваком месту дерао, како неваља овакво уређење општина; |
| "SRP19002_N1">У Посавини се готово пред сваком речју употребљава „па.“</note> </div> </back> </ |
| ником није чудновата изгледала, јер је сваком била позната несрећна свадба и удадба Марина.</p |
| у истину рећи.{S} Девојка, која ти жели сваку срећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ј |
| с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку срећу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У к |
| тро, господин попо!</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао господин попо, |
| будио готово цело село, јер још не беше свануло.</p> <pb n="84" /> <p>Комшије су дотрчале и кад |
| осле кише остао на истом месту скоро до сванућа, јер није могао устати од тешка пића.</p> <p>Ка |
| било, да пођете у вече по ладовини, а у свануће да се вратите: ти жива и здрава, а место дрва д |
| о устати од тешка пића.</p> <p>Кад је у свануће дошао онако јадан, он се својој Томки жалио да |
| а ти.{S} Гледај да ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пут!</p> <p>— Испунићу ти |
| блага, па је пресудом својом Бр. 2778, све троје окривљених осудио па — <hi>смрт</hi>.</p> <p> |
| аза пуначких, једрих и румених.{S} Еле, све су ово били знаци њезина необична здравља.</p> <p>К |
| , који нема иикога; коме је, тако рећи, све имаће <hi>снага, здравље и ови волови с колима!</hi |
| Маром.{S} Штогод се више с њоме виђао, све му је више и прирашћивала за срце.</p> <p>Једног да |
| су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> <p>— Како то говориш, синко? — изусти зачуђени |
| и, то је Мара била тужна и невесела.{S} Све што је радила — радила је као од беде, јер јој се н |
| икада дизала и просуте мрве чистила.{S} Све је то она остављала свекрви.</p> <p>— А зашто ти „г |
| кућанима села да руча или да вечера.{S} Све је она сама седела за ручком и вечером и своју совр |
| </p> <p>— Не лажем, бабо, живота ми.{S} Све што ти рекох, казао ми је Јова.</p> <p>— Зар он — г |
| сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, да буде сведок, ако се деси каква |
| страховита језа и самртнички страх.{S} Све јој се чињаше, да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} |
| дост, да се одмах решио да јој каже — — све...</p> <p>— Маро, збуњено промуца.</p> <p>— Шта, Јо |
| бих чешће виђао.</p> <pb n="16" /> <p>— Све ћу ја то удесити.{S} Молићу нану, плакаћу пред њом, |
| крив.</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— Све, Маро!{S} Ево, реци да се убијем, и то ћу те послуш |
| аве и морамо слушати старијег.</p> <p>— Све ћемо ми то добро наредити, моја добра Марице; само |
| м сад нити ћу га волети после.</p> <p>— Све сам чинила, синко, али узалун.{S} Живан хоће само и |
| о имаћа.{S} Ја бих више волео Анђу нег’ све имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и н |
| > <p>Заиста, можда је велика реткост да све четири главне личности у овој причи, које до сада п |
| ем животу.</p> <p>— Знаш, Крстивоје, за све ово време, ми смо се једно спрам другог понашали, к |
| /p> <p>— Па, вала, можемо!...</p> <p>За све време говора и Мара и Крстивоје <pb n="39" /> обори |
| ва.</p> <p>Чим они дођоше, попа им каза све, шта је Јова с њим разговарао, и додаде: да се он в |
| “</p> <pb n="88" /> <p>Димитрије показа све како је било и ћата записа.</p> <p>— Ето, зашта сам |
| ојом лепотом и богатом ношњом надмашила све своје другарице и вршњакиње у своме селу, па чак и |
| аша је Мара већ читава девојка, па ваља све прибавити, што јој треба.{S} Данас — сутра, ако се |
| и радили.</p> <p>Слушче је дакле с грма све чуло, што се говорило и видело, што се радило.{S} К |
| грђи од грђег, јер је Мара сваког дана све горе поступала са свекром и свекрвом.{S} Мара никад |
| p> <p>Вазда се носио боље и отменије од све сеоске момчадије.{S} На њему је свагда била чиста б |
| огом!</p> <p>Јова оде с уверењем, да је све учинио, само да се спасе и добије Мару.</p> <pb n=" |
| и из јутра, или с вечера.{S} Боље да је све готово, па кад дошао, добро дошао.</p> <p>Кад би да |
| диницу дамо једном голаћу, па баш да је све тако — као што ти рече.</p> <pb n="30" /> <p>— Зашт |
| о, што се с Јовом договорила, чинила је све могућно, само да увери Крстивоја о својој љубави.{S |
| икаквога утицаја на Мару.{S} И мржња је све више обузимаше, као да је тек сад почела мрзети.{S} |
| ених уста да чује да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка само с мајком шалила.</p> <p> |
| имаћа и лепе ношње, тек су њега волеле све сеоске девојке, а он на против, волео је само једну |
| драв и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све присутне па и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије |
| колико комшија, који му у кратко казаше све.{S} Преседник и сам запита Димитрија и он му каза, |
| не речи, које изусти преседник поразише све па и ову двојицу везаних.{S} И они задрхташе од реч |
| којима су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> <p>— Како то говориш, синко? — изусти з |
| , бабо, али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> |
| стала је рано, те је почистила авлију и све по њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, и |
| се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све углавити.</p> <p>— Ти си старешина куће и паметани |
| ?</p> <p>— И сувише!</p> <p>— Е, а били све учинио, што бих те молила? — Упита Мара смешећи се. |
| Немој, Ђуро, по богу, брате!{S} Даћу ти све што имам, само немој Јову убити!...</p> <p>Марина в |
| етлост продирала је, те се могло видети све, што су злочинци радили.</p> <p>Слушче је дакле с г |
| о и убиством, ако је узмем.{S} И ја сам све то казао баби и нани, али бабо ни да чује; он хоће |
| говори? — рече Јаков.</p> <p>— Чула сам све што је рекло; казало је паметно.</p> <p>— Ама, чује |
| ла сам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаће заједно стекли.</p> <p>— Ама, чујеш ли т |
| му је било узалуд.{S} Страћио је готово све што је имао, а Мару је постигла заслужена казна.</p |
| орају слушати старијега.{S} Биће готово све, што ти је потребно, само нека буде са срећом да Бо |
| својом Бр. 23438, <pb n="91" /> осудио све троје по 20 година робије а Јову и Ђуру још и у теш |
| one unit="subSection" /> <p>Живан је по све дневно обијао прагове судија и адвоката.</p> <p>Тро |
| па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се што више обогатили, гуле и кожу |
| ла, а по вашој жељи то учинила, јер вас све волим.{S} Ове две девојке што су ми своје; а вас дв |
| чно, те да почисте и успреме, да доведу све у свој ред, јер се надају госту Јакову.{S} Настале |
| и ја!...</p> <p>— Теби за љубав трпићу све! — рече Јова.</p> <p>— Па добро, Јово — ја ти запов |
| а.</p> <p>Оно, право рећи, није она баш све момке мрзела; не, чак је и волела једнога, а тај је |
| , јер ми је и он крив.</p> <p>— Али баш све!...</p> <p>— Све, Маро!{S} Ево, реци да се убијем, |
| родитеља?</p> <p>— Пристајем, Маро, од свег срца.{S} Ја ти се својом искреном љубављу заклињем |
| за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?< |
| гону.{S} Ови несрећни родитељи, и поред свега, што су их деца вазда слушала, ипак су се бојали, |
| измакао иза својих другова.{S} Но поред свега тога он је био стидљив и то у толикој мери, да ни |
| ва, па после ударан по телу и тек после свега тога, претрпана су кола с дрвима на убијеног.{S} |
| {S} Момак наочит, лепо одевен, а по врх свега тога — јединац имућних родитеља.{S} Изгледало је |
| вој кући нећеш ничега пожелети — имаћеш свега доста...</p> <p>— Велику тугу, нано, која ми срце |
| во зло.{S} Све што може, то је, да буде сведок, ако се деси каква несрећа.</p> <p>Мара је у кол |
| о је убио његовога газду, те да их, као сведок не изда.</p> <p>Кад су они упрезали кола и прету |
| стиже.</p> <p>— На основу исказа овога сведока, рече кмет Петар и предаде акт саслушања Димитр |
| зао на само, те нико није чуо.{S} А без сведока му не можеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени |
| , то ми овај твој мили и слатки пољубац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми те отео</p> <p>— И ти |
| : њега што спава и волова, који незнају сведочити.{S} Пази нека ти рука буде поуздана; секира ј |
| ту.{S} Те су ми паре дали родитељи, а и свекар, да ме с њима одобровоље.{S} Мени не требају; а |
| ановића, ништа није урадила, што би јој свекар и свекрва заповедили, а Крстивоје, опет, није јо |
| дана, кад ме је пуна кеса твога бабе и свекра уапсила, те сам ни крив ни дужан одлежао месец и |
| ништа није урадила, што би јој свекар и свекрва заповедили, а Крстивоје, опет, није јој никад н |
| а дижем? — рече јој једнога дана љутито свекрва.</p> <pb n="73" /> <p>— А зашто би ја то радила |
| кав говор водио се чешће између снахе и свекрве у кући Миловановића.</p> <p>Тако то увек бива, |
| рве чистила.{S} Све је то она остављала свекрви.</p> <p>— А зашто ти „госпођо“ не дигнеш совру, |
| ог дана све горе поступала са свекром и свекрвом.{S} Мара никад није с укућанима села да руча и |
| Мара сваког дана све горе поступала са свекром и свекрвом.{S} Мара никад није с укућанима села |
| е онако мртва изударао неколико пута по свем телу.</p> <p>Док је овај зликовац вршио свој убила |
| а видим да си ти паметна девојка, јер о свему паметно судиш.{S} Но, често пута, родитељи, <gap |
| „Сад сам задовољна, а и право је, да у свему будемо једнаки, те да једно другоме не би имали ш |
| убоја секире.</p> <p>Лекарево мишљење у свему се слагало с исказом Димитријевим.{S} О овоме уст |
| ази Марини и Јовини, што се њега тиче у свему лажни и он с њима ништа није имао.</p> <p>Кад исл |
| ој кући саслушао прво Димитрија, који у свему каза, као што је казао на своме саслушању код кме |
| јел’ ти сад рече, да ћеш ме послушати у свему?</p> <p>— Јесте, Маро?</p> <p>— Па, кад јесте, он |
| /p> <p>— Остави ти то мени.{S} Ја сам у свему мудар, па кад сам умео стећи велико имање, ваљда |
| ши — тражити зета, који је раван њему у свему.</p> <p>— Ја на то нећу пристати...!</p> <p>— А з |
| разица стегла, али се ипак слегао силан свет из Посавине у Пироман, где су довели Јову и Ђуру, |
| х више волео Анђу нег’ све имање целога света.{S} Та ја бих, бабо, с Анђом и на голој стени сте |
| чињаше се као тајанствени глас с онога света, који слути несрећу.{S} Мара се јежила, не од зим |
| ради Маре — да се мало проведе, да види света.{S} А што и не?{S} Живану је дао Бог, или — боље |
| чку говеђа глава.</p> <p>Мара се грозно светила.{S} Њена освета већ је почела да се остварује.{ |
| раде и тргују, а ја гледам своја посла, светим водицу, крстим децу, молим се богу за здравље и |
| ајвећом кажњена!{S} Сад хоћу само да се светим онима, који су ме унесрећили; који су ми убили с |
| о није ни трезнио.{S} Као да се сам бог светио за несрећу јадне деце.</p> <p>Једнога дана ишао |
| је била као дан.{S} Бледуњава месечева светлост продирала је кроз грање великих и старих грмов |
| е шума била велика, ипак, јака месечева светлост продирала је, те се могло видети све, што су з |
| ерна пића.</p> <p>Сахранили су га у очи светог Николе.{S} Томка је плакала — Крстивоје ћутао је |
| допусти, да се може опростити с околним светом.{S} По добивеном допуштењу, отпоче:</p> <p>— Вам |
| ој, да ћу бити најнесрећнија девојка на свету, ако ме не би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да |
| тница.</p> <p>— Ми смо најнесрећнији на свету, а томе је крив Крстивоје, што је послушао Јакова |
| p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим на свету, да ћу те узети само, ако ти мене волиш и ако хоћ |
| једну сироту девојку.{S} И ко је још у свету више волео празну кућу него пуну!?{S} Ти хоћеш го |
| чила је тешка помисао, да ће се угасити свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара била велика |
| <p>Вече је.</p> <p>Стара Томка запалила свећу и спремила вечеру, на рече Крстивоју да отиде на |
| а глави црни шешир с великим ободом.{S} Свечаницима носио је чоани копоран, џемадан златом веже |
| кну.</p> <p>Залуду се она обука у своје свечано и богато руво.{S} Она није могла њиме ублажити |
| и ти мени, г. попо, како ти вршиш твоју свештеиичку дужност?!</p> <p>— Ти, синко, ниси моја пре |
| а Обреновац-Уб-Ваљево, стрељају.</p> <p>Свештеник приступи осуђеним и позва их да се исповеде.{ |
| оћу да ти одговорим:{S} Ја синко, своју свештеничку дужност свагда беспорочно отправљам.</p> <p |
| и си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку дужност и савест, и тешко теби и твојој душ |
| доноси несрећу.</p> <p>— Ви сте, децо, сви четворо мени изјавили жељу, да се на само састанете |
| ас казао осталима.{S} Тада заповеди, да сви иду на лице места, гди ће их Димитрије одвести.</p> |
| к прибележи и Ђурин исказ, нареди да се сви троје окривљених спроведу у затвор иследне власти, |
| рече Јелена.</p> <p>— Тако је! повикаше сви.</p> <p>— Јест, тако је, али то неће да разуме мој |
| и седнувши за постављену совру, почеше сви вечерати.{S} Кад је било око пола вечере.{S} Томка |
| ала ти.{S} Нећемо ником казати — рекоше сви четворо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од |
| и те неће ни дати, него ће и он — као и сви имућни зеленаши — тражити зета, који је раван њему |
| .{S} Своје велико имаће стекао је као и сви остали зеленаши и каишари — дуплим интересом.</p> < |
| а да си весела.{S} Добри су, синко, они сви.{S} Волеће те Томка и Јаков ка’ свога Крстивоја.{S} |
| дели, кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви присташе, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да имају |
| их Димитрије одвести.</p> <p>Идући тако сви у гомили, чују Мару, чија дивља дрека проламаше тих |
| и га убила.{S} Ну велим, да овде морамо сви чекати власт и доктора, те ако буде потребно, да на |
| никакво чудо, што око ње облетаху скоро сви момци из околине.{S} Кад се Мара ухвати у коло, мом |
| о је она хтела да пође за Јову, кога су сви волели, као добра и честита младића.</p> <p>Крстиво |
| и даље продужити.</p> <pb n="74" /> <p>Сви савети Живанови и Маричини нису имали никаквога ути |
| ртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим на свету, да ћу те узети само, ако ти мене волиш и |
| зала и нани и баби, на ето кажем и вама свима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверил |
| Марици, тешко мени и Мари — тешко нама свима!{S} И знај Јакове Миловановићу, ако ти силом нагн |
| Бог с тобом, дијете!</p> <p>— И с нама свима, бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога загледати |
| адбама, на заветинама... једном речи на свима весељима, био је први у колу.{S} Играч је био за |
| у руку.</p> <p>Томка се здрави редом са свима, а Крстивоје пољуби Живана и Марицу у руку, а с М |
| {S} Ти не знаш да је и твом баби, ка’ и свима осталим, који су ка’ и он, пукла ала за имаћем.{S |
| и рече му: „Дед ти Димитрије, кажи нам свима, шта је било ноћас овде и како је погинуо твој га |
| е венчање Марино и Крстивојево, јер оно свима доноси несрећу.</p> <p>— Ви сте, децо, сви четвор |
| Тако ћу и учинити....{S} Вечерас!...{S} Свирац умукну.{S} Коло се растури.{S} Наста жубор међ о |
| на то пристали и твоји родитељи?</p> <p>Свирац поче и друго коло, али се они на то и не освртах |
| о, Јову волим... много волим.{S} Ја бих свиснула, кад га не бих чешће видела, и ви ћете учинити |
| мало час зајапурено лице од стидљивости сво је постало бледо.{S} Осећао је страховити терет.{S} |
| е Живанине поче да лажеш.{S} И то кога; свога рођеног родитеља!</p> <p>— Не лажем, бабо, живота |
| еће, па је зато била на страни детета — свога јединца, и ако јој се Мара јако допадала (наравно |
| они сви.{S} Волеће те Томка и Јаков ка’ свога Крстивоја.{S} У њиховој кући нећеш ничега пожелет |
| ивоје.</p> <p>Кад је јадна мајка видела свога јединца мртва, гди, са разбијеном главом лежи под |
| оним поштеним људма убила.{S} Ја убила свога мужа?!{S} Воже, видиш ли шта се са мном несрећниц |
| тети Мару, коју је волео више од живота свога.</p> <p>Сутра-дан је поранио и отишао господин по |
| рила да изврши.{S} Гледала је више пута свога мужа како сав ознојен и даље цепа стабло и не слу |
| због свога великог имаћа, а боме и због свога зеленашлука и каишарлука.{S} Своје велико имаће с |
| газда Живан Ђурић, — Познат је био због свога великог имаћа, а боме и због свога зеленашлука и |
| ване, шта си са својим парама учинио од свога детета!{S} Па барем да имам још које — ни по јада |
| и да је бегенисао неку другу девојку из свога села.</p> <p>Мара се такође снебивала, али помиса |
| и хоће на силу да убију и срећу и живот свога детета — Бог прашта.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чује |
| лобођен, једино за то, што је јединац у свога баба.</p> <p>На свадбама, на заветинама... једном |
| ајете, вама, желим да на последњем часу свога несрећнога живота кажем: да ни пошто не натерујте |
| ују срећу и будућност своје деце, срећу свога јединца и своје јединице.{S} Но се чудим теби, го |
| акове Миловановићу, ако ти силом нагнаш свога Крстивоја, да узме Мару Живанову или — боље рећи |
| ало пусто.{S} Чувајте од овакве несреће свој дом и своју децу...</p> <p>Страховити пуцањ из пуш |
| телу.</p> <p>Док је овај зликовац вршио свој убилачки посао с особитим задовољством, дотле су М |
| бар за месец и по дана.{S} Изнеше зато свој познати разлог, да их не би узнемиравао у весељу и |
| стивоје, који више воли Анђу него живот свој! — бар тако је мени казао. — Говорио је Јова као у |
| е да почисте и успреме, да доведу све у свој ред, јер се надају госту Јакову.{S} Настале су вру |
| твар за такву маленкост метати на коцку свој положај, и...</p> <p>— Неће бити маленкост.{S} Два |
| претим!</p> <p>— Иди ти, Јово, и гледај своја посла, а немој ме учити, како да вршим своју дужн |
| шани.{S} Они раде и тргују, а ја гледам своја посла, светим водицу, крстим децу, молим се богу |
| анас овако љутила својом тврдоглавошћу, своје старе родитеље — који су те одранили од литре мес |
| тишао је и Крстивоје кући <pb n="55" /> своје комшике Живане — Анђине мајке.{S} Отишао је да ка |
| због свога зеленашлука и каишарлука.{S} Своје велико имаће стекао је као и сви остали зеленаши |
| та!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А зар, море, није оно и моје?!< |
| ек изгубљена, али уједно и за себе и за своје родитеље, којима је зинула ала за имаћем.{S} Међе |
| ><pb n="17" /> који би увек погинули за своје дете, некад се тако избезуме, да га и упропасте.{ |
| ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје дете тражити прилику, а твоја Мара је за њ права |
| о, устала рано.{S} Пошто је посвршавала своје обичне јутарње послове, отишла је у велику гостио |
| <p>— Право велиш, Живане.{S} Бог је од своје стране учинио, те су наше куће измакле у околини. |
| лепотом и богатом ношњом надмашила све своје другарице и вршњакиње у своме селу, па чак и у ок |
| рад и тамо силан новац расипао да спасе своје дете, које је сам упропастио.{S} Али му је било у |
| бива, кад се не мисли на будућност деце своје, а тако ће увек бивати, до год новац <pb n="68" / |
| <p>На дан претреса Мара и Јова одрекоше своје признање код иследне власти, а Ђура већ никако ни |
| н да ти на то питање одговорам, ипак из своје урођене доброте хоћу да ти одговорим:{S} Ја синко |
| ћност своје деце, срећу свога јединца и своје јединице.{S} Но се чудим теби, господин попо, как |
| ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново имаће и |
| по какав ћифта сеоски продао за паре и своје рођено дете, онда се не треба ни мало чудити што |
| еда Живан Ђурић своју крваву тековину и своје дете таквим голаћима као што си ти Јово!...{S} Гл |
| поступак родитеља при женидби и удадби своје деце. —</p> <p>И, ја сам у овој мојој приповетци |
| едао више пута како су родитељи удавали своје кћери за оне, које не воле, само за то, што су бо |
| еликих и старих грмова, који су пружали своје дуге сенке, као тајанствене авети, и осветљаваху |
| .{S} Како им је било у души кад су чули своје родитеље, како баш пред њима отворено уговарају з |
| све волим.{S} Ове две девојке што су ми своје; а вас двојицу, што сте добри и што вас оне воле. |
| итељи и ти им у томе помажеш не вршењем своје дужности онако, како ваља и како си дужан.{S} С т |
| /p> <p>Газда Живан, није само обрађивао своје велико имаће, него је још и трговао са храном, ст |
| бав имаћа упропашћују срећу и будућност своје деце, срећу свога јединца и своје јединице.{S} Но |
| како је од странаца узела наша влада у своје руке дуван и железницу.{S} Бог да прости.{S} То ј |
| ра умукну.</p> <p>Залуду се она обука у своје свечано и богато руво.{S} Она није могла њиме убл |
| лији.{S} Ту цео дан преседи.{S} Од дана својег доласка у кући Миловановића, ништа није урадила, |
| иван обећао Мару Крстивоју Миловановићу својем имућном комшији. „Али како би на то пристао <pb |
| радити као кириџија, носећи му храну на својим колима на Забреж.</p> <p>И Јова је необично леп |
| ад.{S} Чистећи стакла на прозорима, она својим гласом врло тихо певуцаше: „Еј! није благо ни ср |
| ињску муку — стекли велика имаћа.{S} Са својим пуним кесама, они су срушили моју срећу.{S} Али |
| воја, она је сасвим изменила ћуд.{S} Са својим Крстивојем почела је лепо живети.{S} Договарала |
| S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си са својим парама учинио од свога детета!{S} Па барем да им |
| зме.</p> <p>Јова је врло често радио са својим колима код газда Живана, те се тако и виђао чест |
| нас гледа, да ћу само тебе волети, тебе својим мужем звати...{S} Јово, ти си мој, до последњега |
| ђ омладином.{S} Крстивоје и Анђа пођоше својим кућама.{S} На растанку, <pb n="22" /> Крстивоје |
| неправилне радње, у толико пре, што ми својим несавесним и незаконитим радом убијаш срећу и бу |
| Силом сте ме довели у своју кућу; а тим својим радом заслужили сте, да вас бог казни и ето већ |
| ту истину...{S} Ја ти се, Маро, животом својим заклињем, — јер немам у што друго, да сам ти ист |
| а то, што се, као мушкарац, није одупро својим родитељима, него је, као мама пристао да се венч |
| S} Он би онда морао одказати послушност својим родитељима.{S} Не ваља и грехота је родитеља увр |
| оред шатри, он спази Живана где седи са својима у Крстиној шатри.</p> <p>— А, гле! ене газда Жи |
| азда Живане, — рече Јаков, прилазећи са својима Живановом столу.</p> <p>— Бог ти добро дао, Јак |
| _C5"> <head>V</head> <p>Кад је Живан са својима стигао с вашара кући, он при вечери запита свој |
| , али је знао, да ће тамо бити Живан са својима, па да промерка е да ли би Живан пристао да се |
| а вашар је дошао и Јаков Миловановић са својима.{S} Он, истина, није имао бозна шта да вашари, |
| дотерао тако, да је далеко измакао иза својих другова.{S} Но поред свега тога он је био стидљи |
| оже бити исто тако, као и ти, нагнан од својих родитеља да узме тебе за жену због твог имаћа?{S |
| tone unit="subSection" /> <p>Ниједну од својих врлина, Мара није донела у кућу Јакова Милованов |
| етњама — стигао је Јова, пред саму ноћ, својој сиромашној кућици, где су га чекали само његови |
| а зовем бабу.</p> <p>— Чича Јаков назва својој баба Томки: „добро вече“, и седнувши за поставље |
| ина; с том разликом, што су младенци на својој свадби били, место весели и радосни — тужни и жа |
| тивоју су многи замерали што то допушта својој жени.{S} Ну он на то ништа није одговарао.{S} Ка |
| са својом лепом сусетком Стеванијом оде својој кући....</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| д је у свануће дошао онако јадан, он се својој Томки жалио да га пробада, да не може да дише.{S |
| Крстивоје је послушао.</p> <p>На свадби својој, Мара је била тужна и нерасположена, а на Јовино |
| живети.</p> <p>— Остајеш ли чврсто при својој заклетви?</p> <p>— Остајем чврст ка’ стена!</p> |
| све могућно, само да увери Крстивоја о својој љубави.{S} Грлила га је и дању и ноћу, говорећи: |
| ction" /> <p>При вечери Живан је причао својој Марици како је ћарио у Београду, и да је купио п |
| из страховитих мисли, с којима је дошао својој кући.{S} Он се сети да су му волови гладни и жед |
| питати; зато реците да се не узимате по својој вољи, него да сте нагнани од родитеља — рече Јел |
| је био веома вредан и поштен младић.{S} Својом вредноћом зарадио је, те је од <pb n="8" /> Мило |
| ра и остати наша кућа.{S} Ја мислим, да својом женидбом с Анђом не бих осрамотио нашу кућу, већ |
| и поштења, не би ти данас овако љутила својом тврдоглавошћу, своје старе родитеље — који су те |
| пљиво чекала Јову, да му каже шта је са својом наном разговарала.{S} Али, ево белаја!{S} Нема с |
| о и нана казали!“ Анђа климну главои са својом лепом сусетком Стеванијом оде својој кући....</p |
| нако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти са својом будућом снашом заповедио.</p> <p>— Ми смо ти бил |
| а већина имућних људи тако поступају са својом децом.{S} Кад сам био војник у Београду, ја сам |
| лободнија и говорљивија.</p> <p>Мара је својом лепотом и богатом ношњом надмашила све своје дру |
| стајем, Маро, од свег срца.{S} Ја ти се својом искреном љубављу заклињем, да се нећу другом оже |
| — А ја ти се, Јово, исто тако, заклињем својом чистом и искреном љубављу.{S} Молећи бабу и нану |
| а.{S} Зато их је ваљевски суд, пресудом својом Бр. 23438, <pb n="91" /> осудио све троје по 20 |
| учињеном злочину блага, па је пресудом својом Бр. 2778, све троје окривљених осудио па — <hi>с |
| ј, Јово!</p> <p>Заклињем ти се младошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поменули, убити |
| роте хоћу да ти одговорим:{S} Ја синко, своју свештеничку дужност свагда беспорочно отправљам.< |
| с високим „опсецима“ — потпетицама.{S} Своју дугу и бујну косу, држала је обавијену око главе’ |
| етар.</p> <p>Петар није имао потребе да своју наредбу понавља, јер су на прву заповест везани о |
| адским дућанима повише разних ствари за своју јединицу и — вратио се кући.</p> <p>Мара га је јо |
| о је, бабо!{S} Ја сам се заклела и дала своју девојачку реч — Јови.{S} Најпосле, бабо, баш и да |
| нда збогом, г. попо, али не заборави на своју дужност! опет ти велим, а особато кад испитујеш и |
| у, наједе се, па се опет извали, или па своју постељу, или простре поњаву под велики орах у авл |
| гао с вашара кући, он при вечери запита своју Марицу:</p> <p>— Бога ти, Марице, како ти се допа |
| ас чините велико зло, што упропашћујете своју децу, коју вам је Вог дао да усрећите, а не да их |
| живота кажем: да ни пошто не натерујте своју децу да се узимају с онима, које не воле.{S} Брак |
| ла намеру, а према њојзи удешавала је и своју љубав.{S} Главно јој је то било да дозна кад ће и |
| пристао — да погазим заклетву, с њоме и своју задану реч.</p> <p>— Немам ја, море, ништа да ти |
| S} Чувајте од овакве несреће свој дом и своју децу...</p> <p>Страховити пуцањ из пушака среских |
| е она сама седела за ручком и вечером и своју совру није никада дизала и просуте мрве чистила.{ |
| њему и подобнима њему.{S} Нека он тражи своју прилику и нек не мисли на Живанову Мару, јер је з |
| ти за што већим имањем, на силу венчали своју јединчад, коју су после због тога изгубили на јед |
| се договорили и с пољупцима запечатили своју заклетву да ће једно друго узети.{S} Али кад га ј |
| и имали шта пребацивати.{S} Љуби и грли своју Перунику, као што ја љубим мога Крстивоја и буди |
| и Живан једва дочекати и без речи дати своју Мару за нашег Крстивоја.{S} А зашто и не би, кад |
| е моли да му опрости, што мора погазити своју дату реч и заклетву.</p> <p>Кад је ушао у авлију, |
| упцима и морао је на њен захтев метнути своју главу њој у крило.{S} Она га је шашољила по коси. |
| посла, а немој ме учити, како да вршим своју дужност.</p> <p>— Е добро.{S} Онда збогом, г. поп |
| S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку дужност и савест, и тешко теби и твој |
| јмилији.</p> <p>Господин попа је одржао своју реч и на венчању није питао младенце, да ли се уз |
| нем, имам нешто да ти кажем и да те као своју милу нану за нешто замолим — рече Крстивоје.</p> |
| ној глави комешало. — Па кад би ти убио своју жену, за што не би убили и Крстивоја, те да на та |
| — А јеси ли, оче попо, беспорочно вршио своју дужност при испиту Маре Живанове и Крстивоја Јако |
| /> <p>Анђа је сирота девојка; има само своју стару мајку, али, ретко да је било у целој ваљевс |
| е привирити у кућу.{S} Неда Живан Ђурић своју крваву тековину и своје дете таквим голаћима као |
| би родитеље у руку, по обичају, и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Марице, непажљива жена. |
| ка Мари.</p> <p>— Силом сте ме довели у своју кућу; а тим својим радом заслужили сте, да вас бо |
| родитеље руководи да жене и удају децу своју.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Седам нед |
| , већ сам дошао да те замолим, да вршиш своју дужност како ваља а ако нећеш ја сам хвала богу п |
| Ја ти велим, да поштено и савесно вршиш своју дужност; а ако ти држиш да је то претња, онда ти |
| вешт чак и онда, кад су му младенци, по свом договору, стидљиво и полагано казали, да су нагнан |
| овато изгледало, па је кријући наредила своме слушчету Димитрију, да их поиздаље пази, а да се |
| који у свему каза, као што је казао на своме саслушању код кмета Петра.{S} После је саслушао М |
| S} Наравно, господин капетан је наредио своме писару да изврши пошто није био рад, да се види с |
| И ако се никаквом госту није надала, по своме обичају, устала је рано, те је почистила авлију и |
| ашила све своје другарице и вршњакиње у своме селу, па чак и у околини.{S} Зато и није никакво |
| е Томка.</p> <p>— Ма је ли теби, Томка, сврака мозак попила, кад тако говориш?!...{S} Зар да на |
| ђа није с особитом вредноћом и вештином свршавала.</p> <p>Живана је отишла у цркву, а Анђа је н |
| ме жените.</p> <p>— О женидби је ствар свршена, само, ако Живан пристане да се опријатељимо.{S |
| <head>VIII.</head> <p>Испит и прошевина свршени су, као и остали испити и прошевине, с том само |
| unit="subSection" /> <p>Једног дана, по свршеном испиту и прошевини, небаш случајно, састали су |
| одредбе зачудише се, кад господин попа сврши испит без тога.</p> <p>Еле, прва веза беше готова |
| ао, рад којега је Живан ишао у Београд, свршио је онако како је желео, зато је покуповао у беог |
| ни он сам није разумевао и на тај начин свршио венчање....</p> <p>После свадбе на неколико дана |
| оном суду.{S} Апелациони суд, расмотрив сву радњу по овом делу, нашао је, да је судска пресуда |
| } Два се срца сродише, да доцније осете сву горчину варљиве среће и пролазне радости...{S} Јова |
| , кога негде отераше, због тога, што се свуда и на сваком месту дерао, како неваља овакво уређе |
| розоре, јер газда Живанова кућа имађаше свуда на прозорима стаклад.{S} Чистећи стакла на прозор |
| беше тренутак неописане радости.{S} Два се срца сродише, да доцније осете сву горчину варљиве с |
| едао....</p> <p>При овом признању, Јова се беше сав зајапурио од стида, а кад изусти речи: <hi> |
| разлози, које је он и усвојио.{S} Јова се ни крив ни дужан нађе у буари.{S} Наравно, господин |
| са ово четворо несрећних младих, и Јова се беше у многоме изменио.{S} То не беше више онај стид |
| гледати сузе Анђине, већ устаде, рукова се с њоме и пође.</p> <p>- С Богом, Анђо!{S} Немој ме к |
| /p> <p>— Како.... шта радиш? — и рукова се с њоме.</p> <p>— ’Вала Вогу, добро! — и отрча да изн |
| е био Јова Илић из Трстенице.{S} У њега се она загледала још првих дана, кад је код њезина оца |
| о, како ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у памет! —</p> <p>— Па ти ми, Јов |
| > <p>— Збогом пошла! и буди пажљива, да се што не опази!</p> <p>Па ипак обоје су дрхтали од ова |
| њ права прилика...{S} А после тога, да се не валим, наш је Крстивоје добар, поштен, вредан, а |
| ни је казао Јова Илић — наш комшија, да се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да се у |
| и лепи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога |
| крчмара.{S} Наћи ће теби бабо момка, да се и ти и ја подичимо.{S} Не надничара и туђег слугу, в |
| писару да изврши пошто није био рад, да се види с Јовом, јер је — знате — господин капетану чис |
| е Ђура морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор поразио, те ј |
| p>Јову подиђоше жмарци.{S} Видео је, да се Мара за њ’ интересује; да је ово питање нарочито упр |
| е.{S} Има девојака, које би уживале, да се момци око њих јагме, али Мара на то није много марил |
| Крстивоје и Јова.{S} Састали су се, да се договоре како да покваре венчање Марино и Крстивојев |
| .{S} И Бог зна докле би тако ћутали, да се Мара прва не охрабри, те полако упита:</p> <p>— Вели |
| а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Тако исто, чула сам, да се Крстивоје пази |
| е поодавно пази и да су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао: да ће ме убити |
| и с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>— Тако ј |
| дрва, али Петар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде |
| вљању вечере, Марица је казала Мари, да се није шалила, да ма што говори, док се не пита, и сам |
| p>— Шта, Маро?</p> <p>— Хоћеш ли ти, да се ми данас овде заверимо, да ћемо се узети ма то било |
| оре, али док сам ја жив — нећу дати, да се брука чувена и поштнна кућа Миловановића.</p> <p>— Н |
| за зета.{S} Нисам могла ни слутити, да се он вама неће допасти — само зато, што је сиромах?</p |
| да, а Јола замоли, да му се допусти, да се може опростити с околним светом.{S} По добивеном доп |
| а се узмемо.{S} Тако исто, чула сам, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да |
| се својом искреном љубављу заклињем, да се нећу другом оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти се, |
| а ти то велиш, Маро?</p> <p>— Велим, да се ожениш!</p> <p>— Ти, Маро, тераш спрдњу... ја се нећ |
| лучајно да изоставиш, већ ја мислим, да се за ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са о |
| .{S} То сам чинио за то, што мислим, да се ово убиство може ујдурисати, као да је случајно.{S} |
| е овим у толикој мери био изненађен, да се није могао разабрати од чуда, да ли је ово сан или ј |
| их ли тиме колико толико припомогао, да се онакви жалосни догађаји не би више дешавали у нашем |
| ра се такође снебивала, али помисао, да се Јова већ загледао у неку другу девојку — а међу тим, |
| ем није била“.</p> <p>— Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је н |
| S} Зато је право, а и Богу је драго, да се опријатељимо, те да од јако ове две куће буду једна |
| ла сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p>— А где сте се море, ви т |
| је да ли је тако, јер је све мислио, да се девојка само с мајком шалила.</p> <p>— Маро, дете мо |
| ру.{S} Том се приликом толико напио, да се једва држао на ногама.{S} Кад је био на по пута, њег |
| Ђурића, па још да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети убиством сину Јакова Милова |
| је као и пре и ништа није помагало, да се и он поврати.{S} Мара је имала намеру, а према њојзи |
| >„Не“</hi>, дете се толико уплашило, да се у мал’ није стропоштало с дрвета, те би овај зликова |
| г Крстивоја.{S} Али, знаш, чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живанином и да су се заверили |
| ли?</p> <p>— Ја ти опет велим, Маро, да се вараш.{S} Мало час ти рекох, да сам сиромашак без иг |
| е би теби дали.{S} Рећи ћу јој и то, да се ако ме не даду теби нећу никада удавати.</p> <p>— Ал |
| не може да дише.{S} Пао је у кревет, да се више није ни дигао.{S} Лекар је казао да је умро од |
| еку чудну милину и неописану радост, да се одмах решио да јој каже — — све...</p> <p>— Маро, зб |
| ила, онда нам је хришћанска дужност, да се овим несрећним женама нађемо у невољи — рече Ђура.</ |
| ецо, сви четворо мени изјавили жељу, да се на само састанете.{S} Ја сам, знајући шта је љубав, |
| н, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због |
| ; само ти опет велим да добро пазиш, да се они опет не би састајали...{S} Ама, немој је ни кора |
| је Јова с њим разговарао, и додаде: да се он веома боји, да Јова не начини какав џочарис, па ћ |
| и за оно, што није паметно, а то је: да се никако не удајем него да останем да вас у вашој стар |
| <p>— Сад ја и ти Јово — рече Ђура — да се што пре одавде чистимо, а ти, Маро, трчи сад право с |
| што провашаре, а највише ради Маре — да се мало проведе, да види света.{S} А што и не?{S} Живан |
| и је Јова.</p> <p>— Зар он — голаћ — да се пази с, ћерком једнога Живана Ђурића, па још да се с |
| ту Димитрију, да их поиздаље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Он |
| ка, на силу везанога.{S} После треба да се известимо, да ли је истина оно што је Јелена казала. |
| ице!{S} Што се допада мени, то треба да се допада и њој.{S} С тога спремајте ви шта је потребно |
| , Маро?</p> <p>— Па, кад јесте, онда да се ожениш.</p> <p>-- А с којом девојком, Маро!</p> <p>— |
| о трпи!</p> <p>— Па ти би, као хтела да се он са мном туче и да ме батинама гони да радим.{S} М |
| ветила.{S} Њена освета већ је почела да се остварује.{S} Јаков — због њезина поступка — пропио |
| исмо муж и жена.{S} Ја сам те молила да се раставимо, пошто овакав живот не може више да се изд |
| ?!</p> <p>— Па ти си ми, нано, рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се, синко, не љутим, што |
| е да је с доње стране подупирао кола да се не претуре, али да је то било узалуд — кола су се пр |
| свадбу, пријатељ Живане?</p> <p>— Па да се договоримо, пријатељ Јакове!</p> <p>— Шта велиш ти, |
| е исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се исповеда, а Јола замоли, да му се допусти, да се мож |
| знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опријатељимо?</p> <p>— Па ја сам ти, Јакове, још на |
| та је било, било.{S} Пази бар од сад да се он не би с њоме састајао.{S} Ја га нећу више узимати |
| будеш весела и задовољна.{S} Боље је да се сада на мене срдиш, него после, у животу.{S} Зато ид |
| лим, није баш таква, да не заслужује да се с њом говори...</p> <p>Јову ове Марине речи још више |
| имућну човеку, па да благујеш, а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па |
| ар свршена, само, ако Живан пристане да се опријатељимо.{S} Ни за чију љубав ми нећемо од тога |
| в — због њезина поступка — пропио се да се скоро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам бог с |
| да удаве Јовину жену на порођају, те да се после венчају.{S} А пошто они нису могли та убиства |
| а ћу ти већ јавити, кад ћемо поћи те да се спремиш.</p> <p>— Збогом пошла! и буди пажљива, да с |
| , децо, мора вас питати; зато реците да се не узимате по својој вољи, него да сте нагнани од ро |
| , Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да се варам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те сад опоми |
| <p>— Ево шта.{S} Наш Крстивоје хоће да се жени?</p> <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је мил |
| ђете у вече по ладовини, а у свануће да се вратите: ти жива и здрава, а место дрва да дотераш њ |
| имо, пошто овакав живот не може више да се издржи.{S} Али то сад ја нећу.{S} Морамо наш <pb n=" |
| мора натоварише кола, а затим седоше да се одморе и мало проспавају.</p> <p>Месечина је била ка |
| девојке, као што је Анђа Живанина, и да се нећеш другом женити.</p> <p>— Па тако је, бабо, ја т |
| нали докле вреди њихово наморавање и да се оно може слушати само док ви не ставите питање: „да |
| орити, да је Мара изгубила поштење и да се скроз покварила.</p> <p>Крстивоју су многи замерали |
| н попи, да су их родитељи наморали и да се они с другима бегенишу, па су се постарали, те да по |
| е родитељима да нећете једно друго и да се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то казали сто пута! |
| ена.{S} Да заборавимо, што је било и да се од сад волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се да |
| дник прибележи и Ђурин исказ, нареди да се сви троје окривљених спроведу у затвор иследне власт |
| аду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ја ћу упропастити и с |
| Анђом Живанином и да су се заверили да се узму, па се наше дете мало због тога опире.</p> <p>— |
| ме да за тебе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би се у |
| ори.{S} Зар је она паметна, кад воли да се уда за голог Јову Илића — или за никога...{S} Пректр |
| олове, па сутра изјутра по хладовини да се врате.</p> <p>Мара је одмах сутрадан јавила Јови, да |
| била јединица, отац је не хте давати да се даље школује, јер би морала ићи далеко од куће, а ро |
| и за рад, али он опет зато може доћи да се с њом види и састане.{S} Зато отварај очи!</p> <p>— |
| ...</p> <p>— Све, Маро!{S} Ево, реци да се убијем, и то ћу те послушати, јер ми и иначе живот в |
| кве спада и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш, Маро, што ћу ти то ево сада и доказати.{S} Ти |
| јер ниси од глади ни дошао, али тек да се учини обичај....</p> <p>— Не д’о Бог да долазимо јед |
| p>— Па добро, Јово — ја ти заповедам да се ожениш!..</p> <p>— Шта ти то велиш, Маро?</p> <p>— В |
| и се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђим женама, па још, тако рећи јучерањој мла |
| ла дати, јер ти немаш, а ја те терам да се за моју љубав жениш.</p> <p>— Остави ти, Маро, те па |
| му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се споразумемо, па тек онда да му одговоримо.{S} Зато, |
| Крстивојеви родитељи нагоне их силом да се узму.{S} Њима је више стало до сједињења њихова два |
| ј кући, да га питам, хоће ли са мном да се опријатељи, а онда, онда ћу одмах и све углавити.</p |
| да узме Мару, кад сам ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстив |
| хову веридбу, а њих и не питају, као да се њих та ствар баш ништа не тиче — то ће лако свак пог |
| скоро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам бог светио за несрећу јадне деце.</p> <p>Једнога |
| ко и јесте, Живане, али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.</p> <p>— Па |
| а сам то и пре мислио, али сам чекао да се курталише војске.{S} Сад кад и он сам хоће — то и бо |
| одитељима, него је, као мама пристао да се венча с оном, коју не воли и која га не воли.</p> <p |
| да промерка е да ли би Живан пристао да се опријатеље — да му да Мару за Крстивоја.</p> <p>Прол |
| тина.{S} Но ја, г. попо, нисам дошао да се с тобом препирем а још мање свађам, већ сам дошао да |
| ома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш право, Маро, што |
| вако срећно углавили, хоћемо ли мало да се прођемо по вашару?</p> <p>— Па, вала, можемо!...</p> |
| е с уверењем, да је све учинио, само да се спасе и добије Мару.</p> <pb n="64" /> <p>Попа, чим |
| м највећом кажњена!{S} Сад хоћу само да се светим онима, који су ме унесрећили; који су ми убил |
| јединице, а ту треба паметно и лепо да се разговоримо.{S} Није ти по вољи Јова — добро!{S} Дед |
| , а не да се патиш.{S} Немој ти зато да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће |
| емљено доста, али тек има још по што да се спреми; — рече Марица.</p> <p>— Па, колико ће јој тр |
| о се и просте сеоске девојке отимају да се удаду за имућна мужа.</p> <p>Било због лепоте, било |
| већ руковао с осталима, пружио руку да се с њом поздрави.</p> <pb n="40" /> <p>— Како си ти, М |
| да ни пошто не натерујте своју децу да се узимају с онима, које не воле.{S} Брак, који није из |
| ештеник приступи осуђеним и позва их да се исповеде.{S} Ђура рече да нема шта да се исповеда, а |
| "69" /> <p>— Бих, вала, па ако хоћеш да се и са самим Богом тучем, јер ми је и он крив.</p> <p> |
| само, ако ти мене волиш и ако хоћеш да се узмемо!</p> <p>Анђа диже главу погледа га право у зе |
| ћерком једнога Живана Ђурића, па још да се с њоме заверио, да се узму!{S} Зар он да прети убист |
| јој никад ништа ни заповедао.{S} Никада се они нису загрлили, а још мање пољубили.</p> <p>Ове о |
| и кад су се охладили од прве ватре тада се сами у себи страшише од онакве одлуке.{S} Али помиса |
| н орања од Крсте Митровог.</p> <p>Вазда се носио боље и отменије од све сеоске момчадије.{S} На |
| родао за паре и своје рођено дете, онда се не треба ни мало чудити што се и просте сеоске девој |
| еца се воле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве несреће, ако у томе не послушамо дете.{S |
| !</p> <p>— Ти, Маро, тераш спрдњу... ја се нећу никад женити.</p> <p>— Па јел’ ти сад рече, да |
| паметани па чини, шта те Бог учи.{S} Ја се ни до сада нисам с тобом свађала, па нећу ни сад.</p |
| рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се, синко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим што |
| ди ево да ти и јасније кажем:</p> <p>Ја се са Маром Живановом поодавно пазим и једно смо се дру |
| а осветљавало врхове високих дрва, чија се дугачка сенка пружала по земљи.{S} Наступало је вече |
| м.</p> <p>Ђура, видећи их такве, побоја се, да нису шенули памећу, па похита њима.</p> <p>— Шта |
| ству троје добре и честите чељади, која се са добротом срца и честитошћу душе могу мерити са са |
| ине и да пропустим овакву прилику, која се, ево, јавила.{S} Зар да ја, ухваћеног и дебелог зеца |
| плакане Маре, у срце жацну Марицу, која се слабо мешала у разговор Живанов и Марин.{S} И зато р |
| и на голој стени стекао...</p> <p>Томка се бојала какве несреће, па је зато била на страни дете |
| чинство што боље извршило.</p> <p>Томка се бојала какве несреће, јер јој је Марино понашање у п |
| сам — и пољуби га у руку.</p> <p>Томка се здрави редом са свима, а Крстивоје пољуби Живана и М |
| буде друг у животу.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из истога села.</ |
| дана и куцао је по прсима.{S} Опасивала се лепом шареном тканицом.{S} На ногама је носила чарап |
| аћу ти.</p> <p>— Е, онда, Маро, смејала се, или не, ја <pb n="12" /> ћу ти казати праву истину, |
| ем почела је лепо живети.{S} Договарала се о њиховом будућем животу.</p> <p>— Знаш, Крстивоје, |
| о — чуј ме, а морам ти вала рећи, па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и т |
| ле данове проводила по кућама, о којима се није најбоље говорило.{S} Због оваквог њеног живота, |
| ву сам увек знала као честита момка, па се зато нисам ни бојала за Мару.{S} Онога дана кад је о |
| била Маро, жива била! — рече Јаков, па се после поздрави са Живаном и Марицом.</p> <p>— Па, ка |
| омисли да Ђура хоће и Јову да убије, па се припи уза њ, и поче викати.</p> <p>— Немој, Ђуро, по |
| ништа!{S} Ви сте заслужили још горе, па се горем и надајте.</p> <p>— Право имаш... кад је наш К |
| еко доба.{S} По устајању, наједе се, па се опет извали, или па своју постељу, или простре поњав |
| , да се пази с нашим комшијом Јовом, па се и наше дете због тога нешто пући.{S} Али, ја мислим, |
| ара му полагано спусти главу на гуњ, па се диже да у близини потражи Јову и Ђуру, који из хлада |
| <p>Сад се попа сети у чему је ствар, па се побоја од оправданог гњева Јовиног...</p> <p>— Шта ј |
| ином и да су се заверили да се узму, па се наше дете мало због тога опире.</p> <p>— Оно, ако ће |
| <p>Као јединица имућних родитеља, Мара се лепо носила.{S} Вазда је имала чисту и готово увек н |
| е плакала — Крстивоје ћутао је.{S} Мара се злурадо смешила.</p> <p>— Ти се смејеш нашем злу.{S} |
| ту, пролазили су дани и месеци.{S} Мара се почешће састајала с Јовом и свагда га је питала, је |
| нога света, који слути несрећу.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ од помисли па страшно дело, |
| ушао њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку срећу.< |
| зети и с тобом срећан бити!</p> <p>Мара се демонски смешила.{S} Очи јој необично севаху и чисто |
| ного је мачку говеђа глава.</p> <p>Мара се грозно светила.{S} Њена освета већ је почела да се о |
| ругу девојку из свога села.</p> <p>Мара се такође снебивала, али помисао, да се Јова већ заглед |
| ударац треба да је снажан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да јој муж спава, па ману руком и |
| а рђава; а у опште, у грађанству сматра се карактера поквареног.{S} Владања је рђавог.{S} Позна |
| е се до једнога најблишега грма, а Ђура се намести и чекаше од Јове уговорени знак, па да спуст |
| била свога мужа?!{S} Воже, видиш ли шта се са мном несрећницом ради?! — рече Мара у самртничком |
| Јесам, синко, као и свагда.{S} Али шта се тебе тиче испит Марин и Крстивојев?</p> <pb n="62" / |
| и ракљаст грм, те је одатле гледало шта се ради.</p> <p>Ма колико да је шума била велика, ипак, |
| одобравала да је рђаво говорио.{S} Деца се воле.{S} И право да ти кажем, ја се бојим какве неср |
| ван и пољуби се с Јаковом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом па извади десет дуката, као обележј |
| е сила влада.{S} Тако то увек бива, кад се не мисли на будућност деце своје, а тако ће увек бив |
| 02_C10"> <head>X</head> <p>Од дана, кад се Мара с Јовом договорила да убију Крстивоја, она је с |
| тобом, Маро, како ће она то знати, кад се ја нисам ником поверио?{S} А њој самој — то не бих с |
| јвише њему и привлачила девојке.{S} Кад се зна да би по какав ћифта сеоски продао за паре и сво |
| таху скоро сви момци из околине.{S} Кад се Мара ухвати у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до |
| а то дотрчасмо да видимо шта је, па кад се таква несрећа десила, онда нам је хришћанска дужност |
| или и Крстивоја, те да на тај начин кад се не може на други — уклонимо препону нашој љубави и с |
| и би увек погинули за своје дете, некад се тако избезуме, да га и упропасте.{S} Колико ли је и |
| ај луд, који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чему је ствар, па се побоја од оправдано |
| е.{S} Кад се Мара ухвати у коло, момчад се отимаше, ко ће пре до ње.{S} Има девојака, које би у |
| е тако и виђао често с Маром.{S} Штогод се више с њоме виђао, све му је више и прирашћивала за |
| , благо твојој нани с тобом!{S} На тебе се нана није ни досад љутила, нити те је карала — па не |
| подине попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, колико сутр |
| д тога нема вајде.{S} Већ води нас, где се то догодило, те да несрећника донесемо.</p> <p>Док с |
| ра до неко доба.{S} По устајању, наједе се, па се опет извали, или па своју постељу, или простр |
| .</p> <p>У прву недељу месеца маја нађе се Мара опет с Јовом и по свагдањем обичају, упита га: |
| шати.</p> <p>— Па тако је Јакове, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; |
| но, али никада ни за један тренут, није се једно другом допадало.{S} Они на то нису никада ни п |
| и Јову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не растужи и који беше потпуно миран.{S} Окорел |
| ре и честите девојке.</p> <p>Кристивоје се поодавно загледао у Анђу, али није никако имао згодн |
| другом заклели на верност.{S} Крстивоје се опет тако исто пази са Анђом Живанином.{S} Али Марин |
| це.</p> <p>Ви, који се жените и ви које се удајете, имајте увак па уму: <hi>да је главни основ |
| е и кожу с леђа јадној сиротињи, разуме се да поред њих мрзим и твога бабу.</p> <p>— Па кад ти |
| естога маја, у вече, у постељи договоре се да сутра у вече по хладовини оду у велики забран, на |
| додира са многим образованим људима, те се поред њих, дотерао тако, да је далеко измакао иза св |
| о са својим колима код газда Живана, те се тако и виђао често с Маром.{S} Штогод се више с њоме |
| јака месечева светлост продирала је, те се могло видети све, што су злочинци радили.</p> <p>Слу |
| вене авети, и осветљаваху ово двоје, те се лепо могао видети рад Марин и Крстивојев.</p> <p>Мар |
| ибележи како је ствар нашао, нареди, те се дрва дигоше.{S} Прибележи у каквом је положају нађен |
| ће се деца после прве ноћи заволети, те се ми нећемо огрешити, што их силом венчавамо!</p> <p>О |
| неку другу девојку у твоме селу, на те се остале девојке не тичу, нити с њима имаш воље да гов |
| Јова дивље викали: <hi>„Не“</hi>, дете се толико уплашило, да се у мал’ није стропоштало с дрв |
| S} А сад да нисте казали никоме, да сте се овде код мене састајали, јер је то боље и за мене и |
| њима.</p> <p>— Шта бленете?{S} Шта сте се уплашилн?... рече Ђура и јако их обадвоје продрма.</ |
| неће другом женити.</p> <p>— А где сте се море, ви то клели и заклињали?</p> <p>— У нашој мага |
| хтео!</p> <p>— Ја ти опет велим, да ће се они, мало по мало, у животу заволети.</p> <p>— Немој |
| и Марицу мучила је тешка помисао, да ће се угасити свећа мушке лозе Ђурића. — Али је ипак Мара |
| а мном, а ја држим, <pb n="65" /> да ће се деца после прве ноћи заволети, те се ми нећемо огреш |
| едан, а бога ми и леп, те мислимо да ће се и Мари допасти.</p> <p>— Вала ти, Јакове, кад велиш |
| ричу.{S} Девојке су се отимале, која ће се пре до њега у колу ухватити.{S} А бога ми, није ни ч |
| проведу у затвор иследне власти, где ће се даља истрага водити.</p> <pb n="90" /> <milestone un |
| о се дете загледало сада у Анђу тако ће се сутра загледати и у другу.{S} Млад је, па капом тера |
| ди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p> <p>Мара, ћутећи, пољуби родитеље у ру |
| .{S} Против Бога и родитеља... не ропће се...</p> <p>— Срећан ти пут!{S} Немам те за што клети, |
| јица приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче се намештати, како да управи ударац.{S} Јова и Мара изм |
| ни упрезали кола и претурали их, слушче се хитро, као маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави |
| екивао по тихој и немој вечери и чињаше се као тајанствени глас с онога света, који слути несре |
| прсте знају те испитне одредбе зачудише се, кад господин попа сврши испит без тога.</p> <p>Еле, |
| ако, једним пољупцем...</p> <p>Загрлише се.{S} На уснама њиховим топло се срео, дуг пољубац.{S} |
| управи ударац.{S} Јова и Мара измакоше се до једнога најблишега грма, а Ђура се намести и чека |
| ти за сада оволико....</p> <p>И просуше се неколико жућака из руку Живанових и Јаковљевих на го |
| да ова мирноћа баш за то и јесте, да би се злочинство што боље извршило.</p> <p>Томка се бојала |
| p>— Ја мрзим, Маро све оне, који, да би се што више обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сироти |
| дознао за убиство, а не од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p> <p>— За што ти, Пет |
| срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро, Маро, шта говорим, је |
| едина кућа у нашој Посавини, с којом би се драге воље опријатељио то је твоја, Живане.{S} И пра |
| моја кућа једина у Посавини с којом би се ти драге воље опријатељио.{S} То је за мене и моју к |
| и се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море, п |
| Брак између вас, што се волите и што би се из љубави узели и сам би Бог благословио — рече Јеле |
| дноћа, кад би у нашу кућу дошла, јер би се што но веле: „нашла вила у чем није била“.</p> <p>— |
| имам пријатељство — рече Живан и пољуби се с Јаковом.</p> <p>Јаков се рукова с Марицом па извад |
| свака добра домаћица.</p> <p>— Разлади се ти, дете!{S} Тебе ће бабо наћи девојку, с којом ће н |
| тиде на улицу, те да зовне Јакова, који се разговараше са Николом Рајковим.</p> <p>— Зваћу га.. |
| ни ми се, да ти страшно мрзиш оне, који се тако богате, па и мога бабу?</p> <p>— Ја мрзим, Маро |
| зависи срећа ваше деце.</p> <p>Ви, који се жените и ви које се удајете, имајте увак па уму: <hi |
| тидљивост уздржа.</p> <p>Разговор, који се водио између Јакова и Живана и њихов споразум, веома |
| , који је такође дошао на вашар, и који се већ руковао с осталима, пружио руку да се с њом позд |
| и на венчању није питао младенце, да ли се узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио не |
| за то морати у цркви питати децу: да ли се узимају драге воље и из љубави.</p> <p>— Не, попе, а |
| право у зеницу и запита:</p> <p>— Да ли се ти то озбиљно кунеш?</p> <p>— Живота ми, Анђо....</p |
| обичајену праксу да пита младенце да ли се воле и да ли драговољно из љубави једно за друго пол |
| и само док ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимате из љубави и драге воље, или вас је н |
| еби кажем, онда и ти мени реци, јеси ли се у кога загледала и ако јеси, онда — у кога!{S} Хоћеш |
| <p>— Јесам, бабо!...</p> <p>— А јеси ли се ти то нашалила с мајком? — запита Живан Мару.</p> <p |
| ше изгубило.{S} Сувомразица стегла, али се ипак слегао силан свет из Посавине у Пироман, где су |
| и се!...</p> <p>— Ја сам се крстио, али се крстом не може сачувати од пуних кеса неваљалих људи |
| и?</p> <p>Свирац поче и друго коло, али се они на то и не освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем |
| сама, они су срушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они за љубав имаћа упр |
| ал’ ја нећу другу.{S} Ја хоћу Анђу, или се нећу женити — рече одважно Крстивоје.</p> <p>— Оно ј |
| волимо.{S} Анђа и Јова живе лепо.{S} Ми се дакле на њих не можемо више надати.{S} Они су срећни |
| се, болан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?</p> <p>— А шта имам да се јављам туђим ж |
| Живане.{S} И право да ти кажем твоја ми се Мара поодавна допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало |
| ћем.</p> <p>— Шта ће мени имаће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећ |
| али ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> <gap u |
| на ми је рекла да ме воли....{S} Еле ми се ту договоримо, да ја кажем теби и баби, па да ви оде |
| у налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми се допасти живот у кући Миловановића — е, лепо, ја прис |
| тивојев?</p> <pb n="62" /> <p>— Тиче ми се живота!</p> <p>— Ја те не разумем....</p> <p>— Разум |
| > <p>— А зашто?</p> <p>— Зато што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао... јер је она бо |
| убиством претиш!?</p> <p>— Па, чини ми се бабо, да бих тако учинио.</p> <p>— Бог с тобом и анђ |
| женио твога Крстивоја, а он је, чини ми се мало јачих година од наше Маре....</p> <p>— Јес’ он |
| о?</p> <p>— Шта, Маро?</p> <p>— Чини ми се, да ти страшно мрзиш оне, који се тако богате, па и |
| тако био спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, кад те не бих чешће виђао.</p> <p |
| Немам те за што клети, јер ћеш како ми се чини и без моје клетве бити несрећан.</p> </div> <di |
| </p> <p>— Желим!</p> <p>— Хм, ти ћеш ми се смејати кад ти будем казао име те девојке?</p> <p>— |
| Јес... а богме и више!...</p> <p>— Мани се ти тога говора, Крстивоје; теби је ваљда до шале... |
| жеш ништа.{S} Право да ти кажем, и мени се чини да бих и ја убио онога, ко би се усудио да узме |
| > <note xml:id="SRP19002_N1">У Посавини се готово пред сваком речју употребљава „па.“</note> </ |
| з куће, па кад спази Крстивоја — њезини се образи зајапурише и рече:</p> <p>— А! — ти си, Крсти |
| твар, да нас не изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то постарати.{S} Само си ти дужна |
| ли, да су нагнани на ово венчање, а они се другим обећали. <pb n="66" /> Попа је само нешто мрм |
| ромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, како ћ |
| Време је ту, кћери.{S} Ја мислим да си се већ загледала у којег момка, на кријеш од твоје нане |
| огу да верујем, јер бих тад држао да си се избезумила.</p> <p>— А шта то, бабо? — упита Мара по |
| ми казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала у Јову.</p> <p>— А за што нано?</p> <p>— П |
| Па шта ћеш ти са мном?</p> <p>— Шта си се, болан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јавиш?< |
| ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала?</p> <pb n="13" /> <p>— Јово, |
| покварену душу као они.</p> <p>— Ти си се толико поварошио да те не могу разумети шта ми говор |
| о постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку дужност |
| ао: да са мном не говориш за то, што си се, — можда — већ загледао у неку другу девојку у твоме |
| ко се зове та срећна девојка, у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> <p>— |
| S} Мара се злурадо смешила.</p> <p>— Ти се смејеш нашем злу.{S} Ти си њега пре времена отерала |
| те девојке?</p> <p>— А што болан, да ти се смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, онда |
| у дати имање Живаново.{S} Ја знам да ти се оно допада, али, шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао |
| оја Анђо: па, рекох да дођем, бар да ти се изјадам.</p> <p>— Ја ти не могу помоћи Крстивоје, а |
| вала праву правциту истину...{S} Ја ти се, Маро, животом својим заклињем, — јер немам у што др |
| Пристајем, Маро, од свег срца.{S} Ја ти се својом искреном љубављу заклињем, да се нећу другом |
| гом оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти се, Јово, исто тако, заклињем својом чистом и искреном |
| нано, да кажем?</p> <p>— То... да ли ти се допада Крстивоје и да ли имаш воље, да му будеш млад |
| освртаху!</p> <p>— О, Анђо, заклињем ти се свим на свету, да ћу те узети само, ако ти мене воли |
| о срећу, разорио наду...{S} Заклињем ти се Богом, који на нас гледа, да ћу само тебе волети, те |
| иловановића и ја с њоме.{S} Заклињем ти се бабо!</p> <p>Ова страшна заклетва уплакане Маре, у с |
| — И ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињем ти се младошћу својом, да ћу оног, кога би ми за мужа поме |
| ad>VI</head> <p>— Е, Крстивоје, како ти се допада Мара Живанова? — Запита Јаков сина по одласку |
| рицу:</p> <p>— Бога ти, Марице, како ти се допада оно Јаковљево дете?{S} Да ли да му дамо нашу |
| а сам је нише пута.</p> <p>— Па како ти се она допада?</p> <p>— Не знам каква је радница, какво |
| је, па нам је мучно тако брзо раставити се с њом и остати као два пања код куће.</p> <p>— Тешко |
| Јеси ли ти при себи дијете?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— Ја сам се крстио, али се крстом не може |
| и њу ја л’ ни једну.</p> <p>— Прекрсти се, дијете.</p> <p>— А што, бабо; ја мислим, да је то д |
| у Илића — или за никога...{S} Пректрсти се, жено, бога ти!</p> <p>— Право да ти кажем, Живане, |
| читаоцима онако, како је текао, држећи се строго истине и избегавајући приповедачко <pb n="4" |
| што бих те молила? — Упита Мара смешећи се.</p> <pb n="69" /> <p>— Бих, вала, па ако хоћеш да с |
| ући, Јова их је испратио.{S} Праштајући се с Јовом, Мара му рече: „Сад сам задовољна, а и право |
| њиме учинише његови родитељи.{S} Да јој се жали, како његов бабо не да да њу узме зато, што је |
| ратнице.</p> <p>Јова хтеде проћи да јој се не јави, али му Мара недаде.</p> <p>— Еј, момче! — в |
| ита језа и самртнички страх.{S} Све јој се чињаше, да Кристивоје трчи за њом и виче:{S} Не бежи |
| ијеном главом лежи под дрвима — оте јој се страховити врисак, који срце параше несрећне мајке.{ |
| а кога она неће.{S} Може бити да ће јој се доцније допасти тај исти Крстивоје, кога данас не бе |
| омашну, али врло честиту, и заверио јој се да је узме.</p> <p>— А која је то честита девојка?</ |
| трани детета — свога јединца, и ако јој се Мара јако допадала (наравно због имаћа).{S} Али Јако |
| радила — радила је као од беде, јер јој се ништа није милило.{S} То је њена мајка опазила, па ј |
| S} Тешко оној кући, мој Живане, у којој се муж и жена, место љубави и волења, мрзе и презиру.{S |
| а се није шалила, да ма што говори, док се не пита, и само да на питање одговара.</p> <p>— Дед’ |
| ти ја сад на то не могу одговорити, док се мало с мојима не поразговорим.{S} Ти знаш да је то р |
| , те да несрећника донесемо.</p> <p>Док се Петар с Маром разговарао.... пристиже и Јова с Ђуром |
| хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се старати о срећи наше јединице, а ту треба паметно и |
| о нећеш ја сам хвала богу писмен и знам се жалити противу твоје неправилне радње, у толико пре, |
| е Маро, промуца Јова.</p> <p>— Не варам се, Јово него те молим да ми кажеш, како се зове та сре |
| а добро, бабо, немој ме дати — не морам се ни удавати.</p> <p>— Нећеш, ваљда, остати код куће д |
| тако?</p> <p>— Тако је, бабо!{S} Ја сам се заклела и дала своју девојачку реч — Јови.{S} Најпос |
| , па где пукло — да пукло!...{S} Ја сам се Маро.... баш у тебе загледао....</p> <p>При овом при |
| ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загледала још првих дана, кад си почео д |
| добро и послушно дете!</p> <p>— Ја сам се... овај... знаш... загледала у Јову Илића из Трстенц |
| ете?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— Ја сам се крстио, али се крстом не може сачувати од пуних кеса |
| па ма се ти и љутила...{S} Знаш ја сам се у тебе загледао и то поодавно, па, ако хоћеш право д |
| Али бабо, ја хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити. |
| дана само проклињати онај час, кад сам се родила.</p> <p>Хоћеш ли море ћутати?</p> <p>— Хоћу, |
| Има <pb n="11" /> неко време, како сам се загледао у једну девојку.{S} Веруј Богу, да би ми ве |
| } Е онда — да ти кажем.{S} Поодавно сам се загледао у Анђу Живанину....{S} Данас, у колу на сва |
| >— Зато што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао... јер је она богата, а ја сиромашак.. |
| је мило, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће добро понети летина, те и |
| ево и теби сад да кажем.{S} У Јову сам се загледала зато, што је вредан, поштен, а и леп момак |
| лиш да ти кажем име девојке, у коју сам се загледао.</p> <p>— Желим!</p> <p>— Хм, ти ћеш ми се |
| ог села у нашој лепој домовини, у којем се не би могла чути по која жалосна, али и истинита ист |
| е <hi>права срећа</hi> .</p> <p>— Чудим се, Јово, што тако говориш.{S} Не могу да верујем, да м |
| којешта!</p> <p>— Ја сам мајка и бојим се за своје јединче.</p> <p>— А зар, море, није оно и м |
| осла, светим водицу, крстим децу, молим се богу за здравље и дуг живот мојих парохијана, венчав |
| ољуби Живана и Марицу у руку, а с Маром се рукова.</p> <p>— Па како, Јакове како? рече Живан.</ |
| у, да му се јада на његову Мару.{S} Том се приликом толико напио, да се једва држао на ногама.{ |
| а прилика.{S} Играјући у колу до ње, он се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина доста, как |
| инута, а још не доби уговорени знак, он се побоја, да Мара и Јова не одустану и на тај начин, о |
| >Кад је у свануће дошао онако јадан, он се својој Томки жалио да га пробада, да не може да дише |
| ако је газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао за несрећног човека, јер му је његова д |
| узимају с драге воље и из љубави.{S} Он се правио невешт чак и онда, кад су му младенци, по сво |
| и, с којима је дошао својој кући.{S} Он се сети да су му волови гладни и жедни, те похита да их |
| нас већ тера да је просимо?</p> <p>— Он се, Бога ми, загледао у Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли |
| хоћу њега.{S} Заклела сам се.{S} А и он се мени заклео, да се неће другом женити.</p> <p>— А гд |
| их пандура, завршио је говор Јовин и он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p> <p>То |
| едни, здрави, поштени, па и лепи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се |
| тнога живота.</p> <p>Овакав говор водио се чешће између снахе и свекрве у кући Миловановића.</p |
| S} Осећао је страховити терет.{S} Чудио се што га ови онако преко воље примише: хтео је о том М |
| } Јаков — због њезина поступка — пропио се да се скоро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам |
| аја.{S} Као син имућних родитеља, носио се свагда чисто и лепо.{S} Двадесет прва му је година.{ |
| них ствари за своју јединицу и — вратио се кући.</p> <p>Мара га је још на вратницама пресрела, |
| , он се реши да јој то повери.{S} Мучио се истина доста, како да почне, али је опет отпочео.</p |
| и, што јој треба.{S} Данас — сутра, ако се укаже добра прилика, треба да је спремна — рече Жива |
| на Илића из Трстенца.</p> <p>— Али, ако се ти, Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да се варам, |
| и приличи нашој кући.</p> <p>— Али, ако се момак детету не допадне?</p> <p>— Па зар ја морам сл |
| ве што може, то је, да буде сведок, ако се деси каква несрећа.</p> <p>Мара је у колима целим пу |
| знаш... волео... да ми то утврдимо, ако се ти... овај... не би љутила онако, једним пољупцем... |
| p>— Анђо!... ја бих ти казао нешто, ако се нећеш љутити — поче Крстивоје.</p> <p>— Са мном ти ј |
| , да ти тражимо младожењу?</p> <p>— Ако се ти, нано, не би што љутила, ја бих ти баш и казала.< |
| девојка, да се у њих загледа.{S} А ако се баш и нађе која, од тога нема вајде, јер њу родитељи |
| S} Анђа је заиста била вредна.{S} И ако се никаквом госту није надала, по своме обичају, устала |
| чају, упита га: „како ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја |
| е, Јово него те молим да ми кажеш, како се зове та срећна девојка, у коју си се загледао?{S} Да |
| газда Живановој, Мара је негована како се то могу неговати само јединице имућних родитеља.</p> |
| lestone unit="subSection" /> <p>Од како се почело ово догађати са ово четворо несрећних младих, |
| "86" /> <p>На лицу Марину и Јовину лако се могло опазити нечиста савест.{S} Они су се јако упла |
| велиш Јово!</p> <pb n="63" /> <p>— Тако се, г. попо криви бране.{S} И Трстеница и Дрен знају да |
| ниш и на дан венчања!</p> <p>— У колико се ја сећам, то није истина, што ти велиш Јово!</p> <pb |
| о.{S} Због оваквог њеног живота, почело се по селу говорити, да је Мара изгубила поштење и да с |
| ак ојађене мајке.{S} Кад је дошао, било се већ искупило неколико комшија, који му у кратко каза |
| } Вечерас!...{S} Свирац умукну.{S} Коло се растури.{S} Наста жубор међ омладином.{S} Крстивоје |
| амо што је добро и поштено.</p> <p>Коло се пусти и они заједно пођоше мало устрану, продужујући |
| Загрлише се.{S} На уснама њиховим топло се срео, дуг пољубац.{S} То беше тренутак неописане рад |
| знам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то, само се снебиваш.{S} Реци, Јово, слободно па да радимо...</p |
| , да се ми данас овде заверимо, да ћемо се узети ма то било и против воље мојих родитеља?</p> < |
| Ја ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па ћемо се склонити на погодном месту и пазити на згоду кад да |
| S} А Јове се ни мало не бој.{S} Ми ћемо се постарати, колико сутра, да Јова нађе бувару, бар, а |
| њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје није пристао, нити сме |
| аш, Крстивоје, за све ово време, ми смо се једно спрам другог понашали, као да нисмо муж и жена |
| , да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Тако исто, чула сам, да с |
| — рекоше Јелена и Анђа.</p> <p>— Ми смо се спремали да то кажемо на испиту, али ево белаја, ниј |
| ом Живановом поодавно пазим и једно смо се другом заклели на верност.{S} Крстивоје се опет тако |
| у свога јединца и своје јединице.{S} Но се чудим теби, господин попо, како си могао пристати да |
| испрегли волове и почели сећи дрва, оно се попело на један онизак и ракљаст грм, те је одатле г |
| дрвима на убијеног.{S} Убој дрва знатно се разликовао од убоја секире.</p> <p>Лекарево мишљење |
| ..</p> <p>— Шта ти је казала?!...{S} То се мене ништа не тиче...{S} Ти чини оно, што ти ја нала |
| омачка пажња није била у вољи, па за то се често пуштала из кола, или није никако ни играла.</p |
| лац, за који је био привезан.</p> <p>То се исто десило и с Ђуром.</p> <p>Мари је владалачком ми |
| уча, кога негде отераше, због тога, што се свуда и на сваком месту дерао, како неваља овакво ур |
| јави: да су искази Марини и Јовини, што се њега тиче у свему лажни и он с њима ништа није имао. |
| све чуло, што се говорило и видело, што се радило.{S} Кад је Ђура вршио убиство, а Мара и Јова |
| <p>Слушче је дакле с грма све чуло, што се говорило и видело, што се радило.{S} Кад је Ђура врш |
| ивота.{S} Мара, да би постигла оно, што се с Јовом договорила, чинила је све могућно, само да у |
| обично севаху и чисто говораху оно, што се у њеној глави комешало. — Па кад би ти убио своју же |
| вара.</p> <p>— Ти имаш право, Маро, што се љутиш на моје ћутање — рече Јова — али питам те: шта |
| р, али га сељаци нису жалили за то, што се, као мушкарац, није одупро својим родитељима, него ј |
| ише.{S} Ја те ово молим само за то, што се бојим какве несреће, која може произаћи из брака, на |
| рстивоје.</p> <p>— Брак између вас, што се волите и што би се из љубави узели и сам би Бог благ |
| .</p> <p>— Батали ти то, Марице!{S} Што се допада мени, то треба да се допада и њој.{S} С тога |
| p>— Ама, чујеш ли ти, бабо, као год што се дете загледало сада у Анђу тако ће се сутра загледат |
| те, онда се не треба ни мало чудити што се и просте сеоске девојке отимају да се удаду за имућн |
| о девојке.</p> <p>— Па добро, Јово, зар се ти још ниси ни у једну девојку загледао?!</p> <p>— Ј |
| p> <p>-— Маро, дете, немој тако!{S} Зар се не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер с |
| <p>— И с нама свима, бабо!</p> <p>— Зар се ти, Маро не мога загледати у момка, који ти је прили |
| успреме, да доведу све у свој ред, јер се надају госту Јакову.{S} Настале су врућине — летње ј |
| ана.</p> <p>— Ја, бабо, нисам дете, јер се деца не жене.{S} Ти не би требало сам да пустиш — ба |
| да запитамо, да ли га она бегенише, јер се <pb n="42" /> бојим да неће бити с њим срећна, ако д |
| ло: „Немој, бабо, ти тражити другу, јер се ја с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудн |
| и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер се ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви |
| синко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала у Јову.</p> <p>— |
| о!...</p> <p>Мара умукну.</p> <p>Залуду се она обука у своје свечано и богато руво.{S} Она није |
| та да се исповеда, а Јола замоли, да му се допусти, да се може опростити с околним светом.{S} П |
| Маром, коју је већ толико волео, да му се чинило, е би полудео, кад би му газда Живан казао да |
| ога дана ишао је пријатељ Живану, да му се јада на његову Мару.{S} Том се приликом толико напио |
| н и даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна смрт више главе вије.{S} После малога одмора |
| {S} На свадби Митра Стевановог указа му се подесна прилика.{S} Играјући у колу до ње, он се реш |
| .{S} Он је и сам био изгубљен; ништа му се није милило.{S} У тако несрећном животу, пролазили с |
| S} На ледину, попрскану крвљу, просу му се мозак — он оста на месту мртав.{S} Али овоме крволок |
| секире.</p> <p>Лекарево мишљење у свему се слагало с исказом Димитријевим.{S} О овоме устројише |
| не ваља — већ што бегенишем Јову и њему се обећала.</p> <p>— Па, зар баш тако?</p> <p>— Ја, баб |
| е од ње.{S} Да би се ослободила, окрену се Петру:</p> <p>— За што ти, Петре, не даш да ми нашег |
| што су то учинили, одговорили су: да су се одавно волели и да једно без другога нису могли живе |
| , да се он с њоме поодавно пази и да су се заверили, да се узму.{S} Па баш ми је мало час рекао |
| кажу: да их наморавају родитељи и да су се већ одавна другима обећали.{S} Али ти, г. попо, ниси |
| м, да се Крстивоје пази с Анђом и да су се и они заверили, да се узму.</p> <p>— Тако је! — рече |
| рстивоје пази с Анђом Живанином и да су се заверили да се узму, па се наше дете мало због тога |
| виђао.{S} Управо од онога дана, када су се договорили и с пољупцима запечатили своју заклетву д |
| уре, али да је то било узалуд — кола су се претурила и дрва га убила.</p> <p>И — учинише онако, |
| и и да се они с другима бегенишу, па су се постарали, те да попа и не ставља та уобичајена пита |
| а, али која му је вајда од тога, кад су се капетану изнели и „звечећи“ разлози, које је он и ус |
| е су дрхтали од оваквих мисли, и кад су се охладили од прве ватре тада се сами у себи страшише |
| S} Играч је био за причу.{S} Девојке су се отимале, која ће се пре до њега у колу ухватити.{S} |
| , Јакове, јер и сам знаш многе, који су се тако на силу узели, па су после чемерно проводили жи |
| извршили овај грозни злочин.{S} Али су се јако преварили.{S} Слушче Димитрије, кога је Томка п |
| и прошевини, небаш случајно, састали су се код Марине куме а Анђине рођаке Јелене:{S} Мара, Анђ |
| , Анђа, Крстивоје и Јова.{S} Састали су се, да се договоре како да покваре венчање Марино и Крс |
| а, коју желе његови родитељи.{S} Они су се познавали и више пута су били у колу заједно, али ни |
| могло опазити нечиста савест.{S} Они су се јако уплашили, а нарочито Мара, која је опазила, да |
| које сушту истину изнеше.</p> <p>Они су се џапали и претили Петру, што их је, ни криве ни дужне |
| , што су их деца вазда слушала, ипак су се бојали, да деца не кажу господин попи, да су их роди |
| з другога нису могли живети.{S} Зато су се договорили, да прво убију Крстивоја, па после да уда |
| је био на по пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удари јак |
| изда.</p> <p>— Не брини се ти.{S} Ја ћу се за то постарати.{S} Само си ти дужна да ме известиш, |
| е д’о Бог, бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве мисли гоним из главе.{S} Њих у мојо |
| будућност.{S} Ја сам пропала, за то ћу се у будуће старати, да пропадну они, који су мене упро |
| ама гони да радим.{S} Може и то, бар ћу се онда курталисати овога несретнога живота.</p> <p>Ова |
| те, Маро, учинићу што желиш... оженићу се.</p> <p>— Добро, Јово, хвала ти.{S} Гледај да ме што |
| бро и паметно и да читам књиге из којих се то може научити.{S} Јову сам бегенисала, што је вред |
| /p> <p>— Хајд Ђуро! рече Јова.{S} Немаш се чега бојати.{S} Овде у овој шуми нема никога, сем па |
| S} Јел’ да сам погодила?</p> <p>— Вараш се Маро, промуца Јова.</p> <p>— Не варам се, Јово него |
| ра поодавна допала.{S} Може бити да ћеш се ти мало љутнути, али ја морам за своје дете тражити |
| ао на испиту, а може бити и више; нећеш се, господине попо, на нас потужити.{S} А Јове се ни ма |
| ар се не бојиш казне божје?</p> <p>— Ја-се не бојим, јер сам највећом кажњена!{S} Сад хоћу само |
| , а не да их упропастите — рече Мара за себе.</p> <pb n="54" /> <p>— Право велиш, Живане.{S} Бо |
| ебе за навек изгубљена, али уједно и за себе и за своје родитеље, којима је зинула ала за имаће |
| шта ћу ти ја.{S} Оно је Живан текао за себе и своје дете, а не за тебе.</p> <p>— Ја Живаново и |
| .. овај... ја те волим, вала ка’ и сама себе...{S} Јес... а богме и више!...</p> <p>— Мани се т |
| шта га је Ђура морао гурати да пази на себе, да се не ода.</p> <p>Мару је опет овај говор пора |
| о?</p> <p>— Волим те, Маро, ка’ и самог себе и... више још.{S} Али — — —</p> <p>— Реци... шта?< |
| единац је, па није рад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних родитеља, носио се сваг |
| ворили су полако, чисто хтедоше да и од себе самих сакрију.</p> <p>— Моју би Перунику лако убил |
| ећи!..</p> <p>Убилисте мене, убилисте и себе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ови злочин |
| Томку толико, да су већ почели клети и себе и Мару.</p> <p>— Маро, дете, зашто тако радиш? — р |
| гога, а не за тебе, ја ћу упропастити и себе и дом у који одем.</p> <p>— Ја те, Маро, толико во |
| ја какоћу...{S} Јеси ли ти, Марице, при себе.</p> <p>— Ја ти опет велим, Живане, да треба добро |
| лим те вала, Јово, више, него ли и саму себе.</p> <p>— Ако ме ти, Маро, одиста волиш, као што в |
| и ти саучасник.</p> <p>— Јеси ли ти при себи дијете?{S} Прекрсти се!...</p> <p>— Ја сам се крст |
| Анђу Живанину.</p> <p>— Јеси ли ти при себи, жено?!</p> <p>— Говорим ти оно, што ми је дете ка |
| и жели сваку срећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам се, Јово, у те загледала јо |
| ег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, а теби добру и лепу девојку |
| е охладили од прве ватре тада се сами у себи страшише од онакве одлуке.{S} Али помисао, да ће о |
| е демонски смешила.{S} Очи јој необично севаху и чисто говораху оно, што се у њеној глави комеш |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Седам недеља после Марине свадбе сасвим случајно прошао |
| lestone unit="subSection" /> <p>Мари је седамнаест година.{S} Стаса је средњег, косе смеђе и бу |
| а, јер му је његова добра Марица, тек у седамнаестој години брачног живота -— тако рећи: на пра |
| > <p>— Нећеш, ваљда, остати код куће да седе плетеш?!</p> <p>— А што не би, кад ви то хоћете... |
| руча или да вечера.{S} Све је она сама седела за ручком и вечером и своју совру није никада ди |
| >И поведе волове кроз забран, а Мара је седела и даље на колима, и терајући волове посматрала ј |
| а испод ораха, код којим је посведневно седела, спазила и изађе преда њ на вратнице.</p> <p>Јов |
| тивоје беше као убивен.{S} Не мога више седети и гледати сузе Анђине, већ устаде, рукова се с њ |
| олазио поред шатри, он спази Живана где седи са својима у Крстиној шатри.</p> <p>— А, гле! ене |
| и отрча да изнесе столицу да Крстивоје седне, јер није хтела да га у кућу зове, кад јој ту ниј |
| азва својој баба Томки: „добро вече“, и седнувши за постављену совру, почеше сви вечерати.{S} К |
| малога одмора натоварише кола, а затим седоше да се одморе и мало проспавају.</p> <p>Месечина |
| ти.{S} Пази нека ти рука буде поуздана; секира је тешка, а ударац треба да је снажан.</p> <p>Ма |
| убивени под дрвима, крај кога је нађена секира сва крвава.{S} Затим је лекар прегледао убивеног |
| Убој дрва знатно се разликовао од убоја секире.</p> <p>Лекарево мишљење у свему се слагало с ис |
| је обори грм и исцепа га.{S} Сваки удар секире далеко је одјекивао по тихој и немој вечери и чи |
| лекар прегледао убивеног и нађе: да је секиром убивен и то да му је прво разбивена глава, па п |
| дошло — њега издаде српљење.{S} Подиже секиру над главом заспалога Крстивоја.{S} Мара и Јова у |
| уком и она двојица приђоше.{S} Ђура узе секиру и поче се намештати, како да управи ударац.{S} Ј |
| ше од Јове уговорени знак, па да спусти секиру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа их је хватал |
| е: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спусти тешку секиру на чело несрећног човека.{S} Од овога сараховито |
| е бегенисао неку другу девојку из свога села.</p> <p>Мара се такође снебивала, али помисао, да |
| кћи старе и сиромашне Живане из истога села.</p> <p>Заиста, можда је велика реткост да све чет |
| векрвом.{S} Мара никад није с укућанима села да руча или да вечера.{S} Све је она сама седела з |
| НАПРЕД</head> <p>Нема готово ни једног села у нашој лепој домовини, у којем се не би могла чут |
| оћу, какве ретко има у којој кући њиног села, што је најбољи доказ, да у тој кући има вредних ж |
| моћ Марину, поставила вечеру — и они су сели да вечерају.{S} При постављању вечере, Марица је к |
| тринајестог Маја и пробудио готово цело село, јер још не беше свануло.</p> <pb n="84" /> <p>Ком |
| и сад право селу; и кад будеш улазила у село, а ти закукај што игда можеш.{S} Сељани ће — међу |
| да не би умакла.</p> <p>Кад су стигли у село, иследник је у општинској кући саслушао прво Димит |
| одитељи, <gap unit="graphic" /><!-- <hi>Село Дрен и његова околина — стр. 5</hi> --><pb n="17" |
| све своје другарице и вршњакиње у своме селу, па чак и у околини.{S} Зато и није никакво чудо, |
| ћ загледао у неку другу девојку у твоме селу, на те се остале девојке не тичу, нити с њима имаш |
| вде чистимо, а ти, Маро, трчи сад право селу; и кад будеш улазила у село, а ти закукај што игда |
| Због оваквог њеног живота, почело се по селу говорити, да је Мара изгубила поштење и да се скро |
| d> <p>У питомој ваљевској посавини, а у селу Дрену, на гласу је био газда Живан Ђурић, — Познат |
| Трстенице.</p> <p>Маријана је рођена у селу Дрену — вере православне.{S} Раденица рђава; а у о |
| разговору, пристајала је и с најгорим у селу.{S} По целе данове проводила по кућама, о којима с |
| а је он ову пшеницу купио од сиромашних сељака још „на зелен“ по 35 гроша 100 ока, па још да му |
| ар.</p> <p>Томка и Мара и око четрдесет сељана у разговору с Петром стигоше у расвитак на место |
| у село, а ти закукај што игда можеш.{S} Сељани ће — међу којима ће мо бити и ми - дотрчати вашо |
| лима ишла је кукајући мајка и искупљени сељани с иследником и лекаром.{S} За овима, пандури су |
| p>Крстивоје био је такође добар, али га сељаци нису жалили за то, што се, као мушкарац, није од |
| ојати.{S} Овде у овој шуми нема никога, сем пас троје: њега што спава и волова, који незнају св |
| овде дошли.</p> <p>На ово сви присташе, сем Јове и Ђуре.{S} Они изјавише да имају нешто посла к |
| о, што јесте, а то, бога ми, и ти знаш, сем ако хоћеш за инат да говориш!</p> <p>— Оно.. није д |
| а с малом окућницом и два јака вола.{S} Сем тога, имао је добра окована кола.{S} Његов је покој |
| вљу заклињем, да се нећу другом оженити сем тобом!</p> <p>— А ја ти се, Јово, исто тако, заклињ |
| ло врхове високих дрва, чија се дугачка сенка пружала по земљи.{S} Наступало је вече тихо, мирн |
| арих грмова, који су пружали своје дуге сенке, као тајанствене авети, и осветљаваху ово двоје, |
| p>Вазда се носио боље и отменије од све сеоске момчадије.{S} На њему је свагда била чиста бела |
| ћа и лепе ношње, тек су њега волеле све сеоске девојке, а он на против, волео је само једну.{S} |
| не треба ни мало чудити што се и просте сеоске девојке отимају да се удаду за имућна мужа.</p> |
| јке.{S} Кад се зна да би по какав ћифта сеоски продао за паре и своје рођено дете, онда се не т |
| куда је хтела.{S} Као луда лутала је по сеоским улицама.{S} У разговору, пристајала је и с најг |
| који нема пуну кесу.</p> <p>Сад се попа сети у чему је ствар, па се побоја од оправданог гњева |
| с којима је дошао својој кући.{S} Он се сети да су му волови гладни и жедни, те похита да их на |
| на дан венчања!</p> <p>— У колико се ја сећам, то није истина, што ти велиш Јово!</p> <pb n="63 |
| забрали место, испрегли волове и почели сећи дрва, оно се попело на један онизак и ракљаст грм, |
| ли у први сумрачак.</p> <p>— А где ћемо сећи? — упита Мара.</p> <p>— Па ја мислим овде с краја! |
| средини какав стари грм.{S} Не треба да сечемо ове младе.</p> <p>— Па добро!{S} Право велиш!... |
| ту су стари грмови.{S} Ја мислим ту да сечемо!</p> <p>Крстивоје послуша Мару, па испреже волов |
| сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу загледао?</p> <p>— Бог с тобом, Маро, как |
| и ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да си у том раван са мном.</p> <pb n="70" /> <p>— Кад ти т |
| :</p> <p>— Велиш ли ти, Јово истину, да си мене бегенисао?</p> <p>— Рекао сам ти, вала праву пр |
| е људи да ти даду обележје, па треба да си весела.{S} Добри су, синко, они сви.{S} Волеће те То |
| ми истину кажеш.{S} А кад сам видела да си ти то учинио и ја ћу теби, ево, праву истину рећи.{S |
| b n="14" /> <p>— О, Маро, камо среће да си ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — онда би били |
| тати.</p> <p>— Јеси ли ти рекла нани да си бегенисала Јову из Трстенице?</p> <p>— Јесам, бабо!. |
| јој рече:</p> <p>— Маро, дете, немој да си тако данас снуждена.{S} Та, ето, доћи ће људи да ти |
| .</p> <pb n="87" /> <p>— Ја не кажем да си га убила.{S} Ну велим, да овде морамо сви чекати вла |
| <p>— Чујем, Јово?</p> <p>— Ја видим да си ти паметна девојка, јер о свему паметно судиш.{S} Но |
| p>— Време је ту, кћери.{S} Ја мислим да си се већ загледала у којег момка, на кријеш од твоје н |
| е могу да верујем, јер бих тад држао да си се избезумила.</p> <p>— А шта то, бабо? — упита Мара |
| ату истину рекао!...</p> <p>— Па баш да си ми и истину казао, каква <pb n="21" /> вајда од тога |
| си ми казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала у Јову.</p> <p>— А за што нано?</p> <p> |
| ни!...</p> <p>— Знаш, нано....{S} Рекла си да ме нећеш карати.{S} Е онда — да ти кажем.{S} Поод |
| окат.{S} Еј, Живане лудаче, Живане, шта си са својим парама учинио од свога детета!{S} Па барем |
| p>— Па шта ћеш ти са мном?</p> <p>— Шта си се, болан, поасио, па хтеде проћи да ми се и не јави |
| и возио на Забреж; и то онога дана, кад си ти, бабо предавао жито београдском трговцу.</p> <p>— |
| ово, у те загледала још првих дана, кад си почео долазити нашој кући да товариш жито и тераш на |
| бра и поштена девојка, и, што бих — кад си таква, био с тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да |
| кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, као што и ти ме |
| али смо мало час од тога одустали и кад си ти замануо, рекли смо ти: <hi>Не!</hi>.{S} Ти си гро |
| {S} Јова раздраган повика:</p> <p>— Сад си моја, Маро, то ми овај твој мили и слатки пољубац св |
| и се усудио да узме Анђу...</p> <p>— Је си ли ти, море, полудео?{S} Каквим убиством претиш!?</p |
| ји су те одранили од литре меса, и које си дужна слушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, |
| рече она полугласно.</p> <p>— А зар би си на то пристала?</p> <p>— Ја о томе одавно већ мислим |
| да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала?</p> <pb n="13" /> <p>— Јов |
| е подигао.</p> <p>— Ти тако мислиш, али си још млад, те још капом тераш ветар.{S} Знаш ли ти, д |
| тебе својим мужем звати...{S} Јово, ти си мој, до последњега часа мога живота:{S} Тако ми Бог |
| Крстивоје; теби је ваљда до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане....</p> <p>— Немој так |
| сачува нашу Мару од тога!{S} Али... ти си јој отац као што сам јој ја мати.{S} Ти је волиш као |
| ануо, рекли смо ти: <hi>Не!</hi>.{S} Ти си грозан човек!... рече Јова.</p> <p>— Немој ми, бога |
| њега пре времена отерала у гроб.{S} Ти си отров, који нам је кућу отровао! — рече Томка Мари.< |
| ти те је карала — па неће ни сад.{S} Ти си ми добро и послушно дете!</p> <p>— Ја сам се... овај |
| </p> <p>— Ти се смејеш нашем злу.{S} Ти си њега пре времена отерала у гроб.{S} Ти си отров, кој |
| !</p> <p>— Како то говориш, Јово?{S} Ти си ожењен, па баш кад бих ја и остала удовица, ти можда |
| ази зајапурише и рече:</p> <p>— А! — ти си, Крстивоје?</p> <p>— Јесам! помоз бог, Анђо!</p> <p> |
| , ако ме за њега не дате...</p> <p>— Ти си, дете, паметнија од мене, јер си учила школе и читал |
| мао покварену душу као они.</p> <p>— Ти си се толико поварошио да те не могу разумети шта ми го |
| да ћу одмах и све углавити.</p> <p>— Ти си старешина куће и паметани па чини, шта те Бог учи.{S |
| ете!</p> <p>— Шта је, нано?</p> <p>— Ти си чула, да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рек |
| ово постарао Јаков и Живан!...{S} А ти си се са овим г. попо огрешио о своју свештеничку дужно |
| то, нано.</p> <pb n="29" /> <p>— Па ти си, Маро, већ велика девојка, време је да ти тражимо мл |
| > <p>— Шта велиш, Маро?!</p> <p>— Па ти си ми, нано, рекла да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се |
| мени не да ни опепелити.</p> <p>— Па ти си онда пристао?! — рече Анђа, а сузе јој на очи грунуш |
| о ономе, ко би ми те отео</p> <p>— И ти си мој, Јово!</p> <p>Заклињем ти се младошћу својом, да |
| више није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти тр |
| ти „госпођо“ не дигнеш совру, за којом си крвљала, већ остављаш да ти је ја дижем? — рече јој |
| ини оно што ти кажем па мир!... — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p |
| бо, да ми и не помињеш за Мару, већ ако си рад да ме усрећиш, а ти ме жени с Анђом, јер ћу само |
| } Но се чудим теби, господин попо, како си могао пристати да им у овоме злочину будеш и ти сауч |
| си ти, Марице, непажљива жена.{S} Како си могла дете пустити само с оном лолом, те јој завртео |
| м поздрави.</p> <pb n="40" /> <p>— Како си ти, Маро? — рече Јова.</p> <p>— Вала богу! — одговор |
| Бог ти добро дао, Јакове!</p> <p>— Како си, Живане, јеси ли здраво!</p> <p>— А како ти, снаша М |
| своје дужности онако, како ваља и како си дужан.{S} С тога се г. попо добро узми у памет! —</p |
| и.{S} Ја ћу се за то постарати.{S} Само си ти дужна да ме известиш, кад ћете ви поћи.{S} Најбољ |
| и да ти захвалим за оних 15 дуката, што си ми послала по Вуји у затвору.</p> <p>— Батали то.{S} |
| —</p> <p>— Ја се, синко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим што кажеш да си се загледала |
| ја пара, па нисам ни оне потрошио, што си ми по Вуји послала.</p> <p>— Немој ми ништа говорити |
| ека је са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрадовала, јер сам се већ бацио у бригу, да неће |
| у.</p> <p>— Батали то.{S} Но добро, што си ме потсетио, јер бих заборавила, да ти и сад дам за |
| казао: да са мном не говориш за то, што си се, — можда — већ загледао у неку другу девојку у тв |
| дете?</p> <p>— Ја тебе волим зато, што си лепа, вредна, добра и поштена девојка, и, што бих — |
| да и ти одржиш реч, и да ми кажеш, што си сама обећала: да ли си се и ти у кога загледала?</p> |
| Миловановића, да те не смем волети што си сиромашна девојка?!</p> <p>— Можеш, али опет ти вели |
| о, шта да чиним?</p> <p>— Чини, као што си и до сад чинио, а твоје не гине.</p> <p>— Знам, браћ |
| ну и своје дете таквим голаћима као што си ти Јово!...{S} Гледај ти Цвету воденичареву, а не Ма |
| ? — рече Јаков.</p> <p>— Добрим као што си ти, јесмо свакад! одговори Живан.</p> <p>Марица је, |
| Јова још једнако блед.</p> <p>— Оно што си ми ти са својом будућом снашом заповедио.</p> <p>— М |
| </p> <p>— Шта то Маро? —</p> <p>— Зашто си ти, Јово, тако ћутљив?{S} Та ћутљивост не приличи та |
| су ми нашли другу!</p> <p>— Шта?{S} Зар си ти већ младожења?</p> <p>— На моју несрећу тако је!{ |
| тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти сада срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити |
| ојима је зинула ала за имаћем.{S} Међер си ми ти право казао, да такви људи немају ни бога, ни |
| p>— Ти си, дете, паметнија од мене, јер си учила школе и читала књиге, па можеш имати и право, |
| <p>— Али је залуд... што те волим, јер си ти кћи имућног газда Живана Ђурића, а ја — један сир |
| другу девојку из какве имућне куће, већ си нашао голу Анђу Живанину?!</p> <p>Знаш, бабо, има до |
| како се зове та срећна девојка, у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа и да ли те воли?</p> < |
| ли Јову, нашег комшију?</p> <p>— Истину си чула!{S} То је мени Јова сам казао, па ми је чак пре |
| с другом нећу женити.“</p> <p>— Е, баш си ти чудна жена!{S} Ама ти заборављаш, да ће дете сутр |
| ичају, и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Марице, непажљива жена.{S} Како си могла дете пу |
| ао и свагда, попо, али — рад твоје веће сигурности — ево ти за сада оволико....</p> <p>И просуш |
| > <p>Дан је ведар и хладан.{S} Сунце је сијало, али, као да топлоту беше изгубило.{S} Сувомрази |
| вановића.</p> <p>Тако то увек бива, где сила влада.{S} Тако то увек бива, кад се не мисли на бу |
| Сувомразица стегла, али се ипак слегао силан свет из Посавине у Пироман, где су довели Јову и |
| лице.{S} Ишао је често у Београд и тамо силан новац расипао да спасе своје дете, које је сам уп |
| румена, а данас је бледа и изнурена од силних <pb n="52" /> суза и туге као да је још од вашар |
| Крстивоја?</p> <p>— Ја нећу ту никакву сило употребљавати, већ имам да ти кажем да пођеш за он |
| ћу отровао! — рече Томка Мари.</p> <p>— Силом сте ме довели у своју кућу; а тим својим радом за |
| Живане да за сад послушамо дете и да је силом не терамо за онога кога она неће.{S} Може бити да |
| да ме за тебе удаду.{S} Али, ако би ме силом нагнали да се удам за другога, а не за тебе, ја ћ |
| !{S} И знај Јакове Миловановићу, ако ти силом нагнаш свога Крстивоја, да узме Мару Живанову или |
| а Миловановића и Живана Ђурића, који су силом венчали јединчад.{S} То је лишило живота <pb n="9 |
| Марини и Крстивојеви родитељи нагоне их силом да се узму.{S} Њима је више стало до сједињења њи |
| олети, те се ми нећемо огрешити, што их силом венчавамо!</p> <p>Овако потпуно уверени да су без |
| есреће, која може произаћи из брака, на силу везанога.{S} После треба да се известимо, да ли је |
| ете грамзивости за што већим имањем, на силу венчали своју јединчад, коју су после због тога из |
| ан страшан злочин, који је последица на силу и без љубави везаног брака.{S} Последица, дакле, н |
| стала, да је и њему дамо, него да је на силу удајемо за онога, кога она неће.{S} Тешко оној кућ |
| ја нећу удати за другог, осим ако не на силу.{S} Ви ме волите као родитељи, па за то и треба <h |
| дитеља увредити.{S} Али кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога детета — Бог прашта |
| ц Живан и Крстивојев Јаков, већ хоће на силу за љубав пустог имаћа да венчају мене и Крстивоја, |
| везало за колац.{S} Они су овај брак на силу везали, једино из амишности за имањем, које им је |
| ер и сам знаш многе, који су се тако на силу узели, па су после чемерно проводили живот!</p> <p |
| p> <p>— Тако је, Јакове, имаш право.{S} Син ти је јединац.{S} А за такву кућу и таквога момка т |
| их црних брчића, на крају упредених.{S} Син је сиромашних родитеља, који већ нису у животу.{S} |
| акве мисли могле доћи на памет.{S} Ти — син Јакова Миловановића — да убијеш човека!?</p> <pb n= |
| иловановића...</p> <p>— Зар, ако сам ја син имућне куће Миловановића, да те не смем волети што |
| ад био рад да га од себе одваја.{S} Као син имућних родитеља, носио се свагда чисто и лепо.{S} |
| се допада Мара Живанова? — Запита Јаков сина по одласку с вашара.</p> <p>— Па, добра је, бабо.< |
| понети летина, те и заборавих да имамо сина на женидбу и да ћеш ми ти о томе причати. ’Вала Бо |
| иловановића.{S} Ај! видећеш, Јово, голи сине, чијем детету убиством претиш.{S} Кроз дан два, би |
| даног гњева Јовиног...</p> <p>— Шта ја, синко, имам заједничког са Јаковом и Живаном?{S} Ми нис |
| волети после.</p> <p>— Све сам чинила, синко, али узалун.{S} Живан хоће само имућну кућу — па |
| а да се нећеш љутити? —</p> <p>— Ја се, синко, не љутим, што си ми казала, већ се љутим што каж |
| воју свештеиичку дужност?!</p> <p>— Ти, синко, ниси моја претпостављена власт и немаш права да |
| вредан и поштен младић.</p> <p>— Знам, синко, али како би ми могли учинити ту бруку, да нашу ј |
| Крстивоја Јаковљевог?!</p> <p>— Јесам, синко, као и свагда.{S} Али шта се тебе тиче испит Мари |
| ичи доброј деци.</p> <p>— Ја признајем, синко, да је тако.{S} Али ти опет треба да знаш: да има |
| његово место узима.</p> <p>— Казаћу му, синко, чим га тревим добре воље.</p> <milestone unit="s |
| је, па треба да си весела.{S} Добри су, синко, они сви.{S} Волеће те Томка и Јаков ка’ свога Кр |
| и све... све!</p> <p>— Како то говориш, синко? — изусти зачуђени попа.</p> <p>— Говорим онако к |
| ене доброте хоћу да ти одговорим:{S} Ја синко, своју свештеничку дужност свагда беспорочно отпр |
| у разумети шта ми говориш.{S} Говори ми синко, да те разумем.</p> <p>— Ја сам уверен, г. попо, |
| оту само стари Јаков с његовом Томком и сином Кристивојем.</p> <pb n="19" /> <p>Кристивој је би |
| јући врисак од тешке туге за изгубљеним сином, проламао је зору тринајестог Маја и пробудио гот |
| сиромашнога Јову, тако исто Јаков неда сину, да узме сиромашну и честиту Анђу, већ хоће имућну |
| да се узму!{S} Зар он да прети убиством сину Јакова Миловановића.{S} Ај! видећеш, Јово, голи си |
| ла да дете не може бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то |
| жност, да те добро оженим, а теби — као сину — да слушаш старијег, а то ће рећи оца и мајку.{S} |
| би, нано, била то брука?{S} Ако је Јова сиромах, ми ’вала богу имамо доста имаћа, па ћемо радит |
| н вама неће допасти — само зато, што је сиромах?</p> <gap unit="graphic" /> <!-- <hi>Немој тако |
| ког!?</p> <p>— Тешто, нано!{S} Он јесте сиромах, али вредан и поштен младић.</p> <p>— Знам, син |
| вих 52 гроша, Маро, крвави је зној оних сиромаха, што су продали пшеницу, а богами и мој, јер к |
| њу загледао... јер је она богата, а ја сиромашак...</p> <p>— А зна ли она, да си се ти у њу за |
| се вараш.{S} Мало час ти рекох, да сам сиромашак без игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у |
| н газда у посавини?{S} И то ја? — Један сиромашак, који нема иикога; коме је, тако рећи, све им |
| ућног газда Живана Ђурића, а ја — један сиромашак.{S} Ти мене, као јединица тако имућна оца не |
| егов бабо не да да њу узме зато, што је сиромашна.{S} Да је моли да му опрости, што мора погази |
| ловановића, да те не смем волети што си сиромашна девојка?!</p> <p>— Можеш, али опет ти велим: |
| } Та девојка звала се Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из истога села.</p> <p>Заиста, можда ј |
| ог и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, ма како они били вредни, здрави, пош |
| } Ти знаш да је он ову пшеницу купио од сиромашних сељака још „на зелен“ по 35 гроша 100 ока, п |
| х брчића, на крају упредених.{S} Син је сиромашних родитеља, који већ нису у животу.{S} После њ |
| > <p>— О, Маро, камо среће да си ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — онда би били срећни, је |
| а бих онда сто пута, волела, да сам кћи сиромашних родитеља, те бих могла постати женом онога ч |
| би, бабо!{S} Ка’ што ви мене недате за сиромашнога Јову, тако исто Јаков неда сину, да узме си |
| — стигао је Јова, пред саму ноћ, својој сиромашној кућици, где су га чекали само његови волови, |
| бабо, што он одавно воли другу девојку, сиромашну, али врло честиту, и заверио јој се да је узм |
| да ће и он можда волети какву честиту, сиромашну девојку?</p> <p>— Какав би наопако био тај мо |
| ову, тако исто Јаков неда сину, да узме сиромашну и честиту Анђу, већ хоће имућну Мару, вашу је |
| да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је заборавила да дете не може бити |
| њој успремила.{S} И ако је Живана била сирота, ипак је њена кућа била пуна и као цвет украшена |
| тини било.</p> <pb n="20" /> <p>Анђа је сирота девојка; има само своју стару мајку, али, ретко |
| рава, вредна и поштена, али је уједно и сирота.</p> <p>— Знам, бабо, ал’ ја нећу другу.{S} Ја х |
| <pb n="21" /> вајда од тога?!{S} Ја сам сирота девојка, а ти јединац имућне куће Миловановића.. |
| .{S} И ја кад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаће заједно |
| ваљда до шале... ти си богат, а ја кћи сироте Живане....</p> <p>— Немој тако, Анђо!{S} Живота |
| ивану је дао Бог, или — боље рећи — она сиротиња, с којом је Живан имао посла; а вашар је тако |
| ше обогатили, гуле и кожу с леђа јадној сиротињи, разуме се да поред њих мрзим и твога бабу.</p |
| Немој, бабо, да се грешиш.{S} Анђа је у сиротињи одрасла и зна шта је немање, па би нашу кућу ч |
| и боље рећи нечовека, који су отимајући сиротињску муку — стекли велика имаћа.{S} Са својим пун |
| море, памет?!</p> <p>— Бегенисати једну сироту девојку.{S} И ко је још у свету више волео празн |
| вала јој живот с Крстивојем до најмањих ситница.</p> <p>— Ми смо најнесрећнији на свету, а томе |
| ом да се узму.{S} Њима је више стало до сједињења њихова два велика имања, но до среће и живота |
| то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „С богом!{S} Ја морам ићи рад неког |
| ћу поћи с Ђуром Новаковићем, па ћемо се склонити на погодном месту и пазити на згоду кад да га |
| пандура, завршио је говор Јовин и он се скљока низ колац, за који је био привезан.</p> <p>То се |
| пута, њега пиће обори и ту се крај пута скљокао, где је и остао.{S} Ноћу удари јака киша и он, |
| p>-- А с којом девојком, Маро!</p> <p>— Скојом ти хоћеш!</p> <p>— Ону, коју сам ја хтео узео је |
| — За то, што ти имаш у друштву девојку, скоро вршњакињу, која, мислим, није баш таква, да не за |
| кох, да сам сиромашак без игде иког и — скоро без игде ичег.{S} А у тако сиромашне младиће, ма |
| због њезина поступка — пропио се да се скоро никако није ни трезнио.{S} Као да се сам бог свет |
| ипак и после кише остао на истом месту скоро до сванућа, јер није могао устати од тешка пића.< |
| није никакво чудо, што око ње облетаху скоро сви момци из околине.{S} Кад се Мара ухвати у кол |
| ти, да је Мара изгубила поштење и да се скроз покварила.</p> <p>Крстивоју су многи замерали што |
| једну, али та је једна и по лепоти и по скромности била достојна његове љубави, била најбоља пр |
| или вредни, здрави, поштени, па и лепи, слабо се нађе која девојка, да се у њих загледа.{S} А а |
| Јовиној веома весела и расположена.{S} Слабо је коју игру пропустила, а да је није играла.{S} |
| кане Маре, у срце жацну Марицу, која се слабо мешала у разговор Живанов и Марин.{S} И зато рече |
| ире.</p> <p>Лекарево мишљење у свему се слагало с исказом Димитријевим.{S} О овоме устројише за |
| а га: „како ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам ти тол |
| д си моја, Маро, то ми овај твој мили и слатки пољубац сведочи.{S} Тешко ономе, ко би ми те оте |
| ило.{S} Сувомразица стегла, али се ипак слегао силан свет из Посавине у Пироман, где су довели |
| м ја, кћери — рече Живан — да тако сада слиниш и брбљаш, а после у животу да будеш весела и зад |
| на је радо читала, због чега је постала слободнија и говорљивија.</p> <p>Мара је својом лепотом |
| аш то, само се снебиваш.{S} Реци, Јово, слободно па да радимо...</p> <pb n="18" /> <p>— Оно.... |
| то сте добри и што вас оне воле.{S} Сад слободно, децо, ваш састанак и ваш говор остаће од моје |
| поче Крстивоје.</p> <p>— Са мном ти је слободно говорити, али само што је добро и поштено.</p> |
| , ја бих ти баш и казала.</p> <p>— Кажи слободно, благо твојој нани с тобом!{S} На тебе се нана |
| о и наговорио“.{S} Они су били обадвоје сложни да ти једногласно кажу: да их наморавају родитељ |
| и Јова — сад је ишао по вашару сатрвен, сломљен!{S} Њему је срце парала страховита мисао, да је |
| ово имаће за којекакве гулавере и туђе слуге?!</p> <p>— Ја сам, бабо, казала нани, а ево и теб |
| и ја подичимо.{S} Не надничара и туђег слугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче....</p> |
| ако сав ознојен и даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна смрт више главе вије.{S} После |
| и ја њу никако не бегенишем и све ми се слути неко зло, ако она дође у нашу кућу.</p> <gap unit |
| ао тајанствени глас с онога света, који слути несрећу.{S} Мара се јежила, не од зиме, већ од по |
| ирио и Мару и Крстивоја.{S} Обадвоје су слутили једно исто.{S} Мара је мислила: то ће бити тај |
| вредна момка за зета.{S} Нисам могла ни слутити, да се он вама неће допасти — само зато, што је |
| ра после каже, да је сам због несрећног случаја погинуо.</p> <p>— Ја никад до данас нисам био у |
| ово убиство може ујдурисати, као да је случајно.{S} И то на овај начин.{S} Овде је мала низбрд |
| исали, те да ово убиство изгледа сасвим случајно — рече Јова.</p> <p>-— Ја сам убијенога изудар |
| Седам недеља после Марине свадбе сасвим случајно прошао је Јова улицом поред куће Миловановића. |
| испита.{S} Ово, г. попо, ти ниси могао случајно да изоставиш, већ ја мислим, да се за ово пост |
| , по свршеном испиту и прошевини, небаш случајно, састали су се код Марине куме а Анђине рођаке |
| љи, и поред свега, што су их деца вазда слушала, ипак су се бојали, да деца не кажу господин по |
| м.</p> <p>— Ја сам те, Живане, и до сад слушала, па, хоћу, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се |
| Боже ме прости.{S} И ја лудак један, да слушам тога безбожника, те да купујем детету књиге, из |
| мче!{S} Нисам ја ваља да полудео, па да слушам твоје будалаштине и да пропустим овакву прилику, |
| ер ја, нити хоћу да радим, нити хоћу да слушам у кући, коју мрзим.</p> <p>— Аох!...{S} Шта нам |
| останем да вас у вашој старости чувам и слушам, као што сам то до сада</p> <p>— Али то је будал |
| <p>— Па ја вас, бабо, свагда поштујем и слушам, што је добро и паметно.{S} Чак сам малочас река |
| к сам малочас река, да пристајем да вас слушам и за оно, што није паметно, а то је: да се никак |
| м.{S} У нашој кући заповеда Живан, а ми слушамо.{S} Ја сам тако научила.</p> <p>— То ми је мило |
| ара има право — рече Крстивоје, који је слушао њен говор.</p> <p>При поласку Мара се с Анђом по |
| ао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.</p> <p>— Па тако је Јакове, божје се мора врши |
| одранили од литре меса, и које си дужна слушати и поштовати.</p> <p>— Па ја вас, бабо, свагда п |
| реди њихово наморавање и да се оно може слушати само док ви не ставите питање: „да ли се ви дец |
| и кажем па мир!... — Рекао си да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p>— Добро, Мар |
| <pb n="57" /> а мени је казао да морам слушати.{S} Ето, тако је, моја Анђо: па, рекох да дођем |
| ту не допадне?</p> <p>— Па зар ја морам слушати дете!{S} Ди је то било да место кокоши — јаја к |
| Та ми смо и онако женске главе и морамо слушати старијег.</p> <p>— Све ћемо ми то добро наредит |
| .</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи морају слушати старијега.{S} Биће готово све, што ти је потреб |
| ћемо радити и бити срећни задовољни.{S} Слушаћемо вас као што приличи доброј деци.</p> <p>— Ја |
| већ ме не слушаш.</p> <p>— Добро, Маро, слушаћу те.{S} Дај ми паре!{S} А сад с богом!</p> <p>— |
| <p>— Хоћу, бабо! ћутаћу као заливена и слушаћу вас док буеем под вашим кровом и под вашом запо |
| те добро оженим, а теби — као сину — да слушаш старијег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо се |
| твоја мајка хоћемо, — а ти имаш само да слушаш.</p> <p>— Па то је наморавање, бабо.</p> <pb n=" |
| и да ћеш ме слушати, па, ето, већ ме не слушаш.</p> <p>— Добро, Маро, слушаћу те.{S} Дај ми пар |
| сам овде власт и заповедам, а ви морате слушити, а ако нећете Ја ћу вас везати за један грм док |
| ад су они упрезали кола и претурали их, слушче се хитро, као маче спусти низ грм, па брзо отрча |
| шење злочина, над Крстивојем у забрану; слушче са дрвета гледа цео несретни призор.{S} стр. 80. |
| злочин.{S} Али су се јако преварили.{S} Слушче Димитрије, кога је Томка послала да кријући иде |
| — рече Петар и позва Димитрија, Томкино слушче и рече му: „Дед ти Димитрије, кажи нам свима, шт |
| ети све, што су злочинци радили.</p> <p>Слушче је дакле с грма све чуло, што се говорило и виде |
| изгледало, па је кријући наредила своме слушчету Димитрију, да их поиздаље пази, а да се чува д |
| Раденица рђава; а у опште, у грађанству сматра се карактера поквареног.{S} Владања је рђавог.{S |
| ов Миловановић, из Трстенице, јер и они сматрају да је сваки онај луд, који нема пуну кесу.</p> |
| газда Живан био тако имућан, он се ипак сматрао за несрећног човека, јер му је његова добра Мар |
| етар не даде.{S} Забрани, да се нико не сме примаћи ни до самих дрва, па то не даде ни несрећно |
| рече Мара.</p> <pb n="59" /> <p>— То не сме бити — рече Јова.</p> <p>— И ја сам то казао баби и |
| {S} Не!{S} Крстивоје није пристао, нити сме пристати; али... ако опет пристане — тешко њему, те |
| хтео је о том Мару питати, али то и не смеде и не мога учинити.{S} Он скиде шешир и рече: „С б |
| беху од стида и радости занемили.{S} Не смедоше једно другом у очи погледати, а још мање што ре |
| наест година.{S} Стаса је средњег, косе смеђе и бујне, обрва такође смеђих; очију плавих као не |
| едњег, косе смеђе и бујне, обрва такође смеђих; очију плавих као небо, носа подужег, на крају м |
| о... казаћу ти.</p> <p>— Е, онда, Маро, смејала се, или не, ја <pb n="12" /> ћу ти казати праву |
| А зашто?</p> <p>— Зато што би ми се ти смејала што сам се у њу загледао... јер је она богата, |
| > <p>— Желим!</p> <p>— Хм, ти ћеш ми се смејати кад ти будем казао име те девојке?</p> <p>— А ш |
| девојке?</p> <p>— А што болан, да ти се смејем?</p> <p>— Оно, знаш, кад ја теби кажем, онда и т |
| Мара се злурадо смешила.</p> <p>— Ти се смејеш нашем злу.{S} Ти си њега пре времена отерала у г |
| рећи.{S} Беше сада <pb n="60" /> много смелији и отворенији, јер га на то научи тешка несрећа |
| идљив и то у толикој мери, да није имао смелости да започне ма какав говор с Маром, коју је већ |
| ли, не могу ти казати њено име...{S} Не смем!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато што би ми се ти с |
| } Твој бабо је имућан и ја те у њега не смем тражити, јер знам добро да ми те неће ни дати, нег |
| син имућне куће Миловановића, да те не смем волети што си сиромашна девојка?!</p> <p>— Можеш, |
| /> Ја је, нано, много волим, али то не смем казати баби, већ — ето — кажем теби, а ти реци њем |
| беше више онај стидљиви Јова, који није смео погледати ни у очи а камо ли што оштро рећи.{S} Бе |
| дно и веома обрадоваше, јер је сад и он смео да се с Маром разговара.</p> <p>— Ти имаш право, М |
| ком поверио?{S} А њој самој — то не бих смео ни казати.</p> <p>— Јово, мени је много жао што не |
| лих људи.{S} И теби, г. попо, крст није сметао, да будеш саучесник у убиству троје добре и чест |
| а су вас родитељи нагнали, те попа неће смети да вас венча — рече Јова.</p> <p>— Тако је.{S} Јо |
| ер је место дотадање веселости, песме и смеха — наступила тешка туга, велики болови срца, уз чи |
| единица, кћи имућног оца, да са мном не смеш говорити?...{S} Немој тако, Јово.{S} Ја знам, да ћ |
| учинио, што бих те молила? — Упита Мара смешећи се.</p> <pb n="69" /> <p>— Бих, вала, па ако хо |
| ом срећан бити!</p> <p>Мара се демонски смешила.{S} Очи јој необично севаху и чисто говораху он |
| Крстивоје ћутао је.{S} Мара се злурадо смешила.</p> <p>— Ти се смејеш нашем злу.{S} Ти си њега |
| ао да учиниш ово грозно дело, од којега смо ми у последњем тренутку одустали — рече Мара.</p> < |
| чула, да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се споразуме |
| ја њему казао да се с Маром пазим и да смо се заверили.{S} Не!{S} Крстивоје није пристао, нити |
| ћемо, Живане, то узимати у рачун, онда смо и ми чули, за вашу Мару, да се пази с нашим комшијо |
| ад сам за те пошла, била сам сирота, па смо лепо живели и ово све наше имаће заједно стекли.</p |
| ебно, да нас саслушају: шта знамо и шта смо видели, кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви прист |
| лушају: шта знамо и шта смо видели, кад смо овде дошли.</p> <p>На ово сви присташе, сем Јове и |
| !{S} Нека буде, Јакове.</p> <p>— Па кад смо ово овако срећно углавили, хоћемо ли мало да се про |
| то учиниш и обећали ти добру плату, али смо мало час од тога одустали и кад си ти замануо, рекл |
| ога одустали и кад си ти замануо, рекли смо ти: <hi>Не!</hi>.{S} Ти си грозан човек!... рече Јо |
| , од твог Крстивоја.{S} Али, знаш, чули смо, да се Крстивоје пази с Анђом Живанином и да су се |
| — Знаш, Крстивоје, за све ово време, ми смо се једно спрам другог понашали, као да нисмо муж и |
| акове, божје се мора вршити.{S} Али, ми смо ради да још мало поседи; биће времена и томе.{S} Па |
| вима, да волим Јову, а и он мене.{S} Ми смо се заверили, да се узмемо.{S} Тако исто, чула сам, |
| аријег, а то ће рећи оца и мајку.{S} Ми смо себи нашли добра пријатеља, а теби добру и лепу дев |
| ите — рекоше Јелена и Анђа.</p> <p>— Ми смо се спремали да то кажемо на испиту, али ево белаја, |
| ивојем до најмањих ситница.</p> <p>— Ми смо најнесрећнији на свету, а томе је крив Крстивоје, ш |
| ао и ово дете — рече Јаков.</p> <p>— Ми смо млађи, а млађи морају слушати старијега.{S} Биће го |
| го и да се волите с другим.</p> <p>— Ми смо то казали сто пута! — одговорише Мара и Крстивоје.< |
| м будућом снашом заповедио.</p> <p>— Ми смо ти били казали да то учиниш и обећали ти добру плат |
| али бог је рекао да се тако ради, а ми смо дужни бога слушати.</p> <p>— Па тако је Јакове, бож |
| требало.{S} Крстивоје је јединац, а ми смо му стекли лепо имаће, па би било добро да му и млад |
| паметно, ја ћу бити задовољна.{S} Та ми смо и онако женске главе и морамо слушати старијег.</p> |
| , Маро.{S} Они су заиста срећни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити срећни?.. |
| у просимо за нашег Крстивоја.{S} Имућни смо, ка’ и он, а у нас јединац, као и у њега <pb n="27" |
| ући, па бих баш био рад, да знам на чем смо?{S} Хоће ли дати Вог да се опријатељимо?</p> <p>— П |
| Маром Живановом поодавно пазим и једно смо се другом заклели на верност.{S} Крстивоје се опет |
| и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, двоје несрећни — рече Мара.</p> <p>— Мара има |
| ичара и туђег слугу, већ имућна као што смо ми, ако не и јаче....</p> <p>— Немој тако бабо јер |
| епа стабло и не слутећи да му се грозна смрт више главе вије.{S} После малога одмора натоварише |
| и јави несрећној мајци страшну и грозну смрт њезина јединца.{S} Њен бони и срцепарајући врисак |
| 8, све троје окривљених осудио па — <hi>смрт</hi>.</p> <p>Решењем касације, пресуда апелационог |
| који већ нису у животу.{S} После њихове смрти, Јови је остало само два дана орања, једна кућица |
| ром.</p> <p>Мари је владалачком милошћу смртна казна замењена са двадесетогодишњом робијом.</p> |
| никако нећу пристати да Анђа буде наша сна.</p> <p>— Ја му не би одобравала да је рђаво говори |
| вориш?!...{S} Зар да нам гола Анђа буде сна?</p> <pb n="25" /> <p>— Ја говорим оно, што јесте, |
| кога; коме је, тако рећи, све имаће <hi>снага, здравље и ови волови с колима!</hi></p> <p>— Па |
| еној лепоти.{S} Ту њезину лепоту лица и снаге, украшаваше доброта срца, племенитост душе и њено |
| бити од помоћи њеном сину, баш и ако га снађе какво зло.{S} Све што може, то је, да буде сведок |
| сла велика девојка.{S} Снажна к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} А колико јој је |
| ; секира је тешка, а ударац треба да је снажан.</p> <p>Мара се опет врати и виде да јој муж спа |
| човека, који је до мало час био здрав и снажан.{S} А мајчин јаук потресе све присутне па и Јову |
| ка вам жива, порасла велика девојка.{S} Снажна к’о какав снажан момак и бога ми и врло лепа.{S} |
| ајци.{S} С тога постави стражу од десет снажних и поштених људи.</p> <p>Сваки је чуо заповест П |
| ције, пресуда апелационог суда остала у снази.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дан је ве |
| казала како је погинуо.</p> <p>— Знам, снао, али ја не могу теби веровати, а и онако мора доћи |
| <p>— Ти си чула, да те Јаков тражио за снау, и да смо му ми рекли, да хоћемо прво с тобом да с |
| > <p>Овакав говор водио се чешће између снахе и свекрве у кући Миловановића.</p> <p>Тако то уве |
| маће Живана Ђурића.{S} Ви нисте тражили снаху, него имаће; <pb n="67" /> и сад треба да чекате, |
| а кућа?</p> <p>— Па ви нисте ни тражили снаху, која ће да ради и да воли вашу кућу:{S} Ви сте, |
| не, јеси ли здраво!</p> <p>— А како ти, снаша Марице?</p> <p>— Вала Богу здраво, газда Јакове.< |
| а сарану потребно.</p> <p>— Лакше мало, снаша Маро, лакше.{S} Ми овако морамо чекати овде, док |
| како другаче.</p> <p>— А, шта ти велиш, снаша Марице? — рече Јаков.</p> <p>— Па, шта ја имам да |
| Мару, Петар је запита:</p> <p>— Шта је снаша Маро?!</p> <p>— Погибе ми муж, мој добри Крстивој |
| вагдањем обичају, упита га: „како ти је снаша, како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“< |
| <p>— Оно што си ми ти са својом будућом снашом заповедио.</p> <p>— Ми смо ти били казали да то |
| ку из свога села.</p> <p>Мара се такође снебивала, али помисао, да се Јова већ загледао у неку |
| ам...!</p> <p>— Хе, ти знаш то, само се снебиваш.{S} Реци, Јово, слободно па да радимо...</p> < |
| ге девојке није ни марио, к’а за лански снег.</p> <p>Мара је опет први зрели девојачки поглед б |
| <p>— Маро, дете, немој да си тако данас снуждена.{S} Та, ето, доћи ће људи да ти даду обележје, |
| , па ма у чију кућу отишла.{S} Она је у соби.{S} Нешто је боли глава.{S} Сад ћу је зовнути, па |
| је опајала, протресла јастуке поњаве, а собу уредила, узе да чисти прозоре, јер газда Живанова |
| ала, њу је ипак мајка чула, и улазећи у собу, рече:</p> <p>— Певаш ли, Маро?</p> <p>— Певам, ма |
| итеље у руку, по обичају, и оде у своју собу.</p> <p>— Баш си ти, Марице, непажљива жена.{S} Ка |
| послове, отишла је у велику гостионску собу да је опаје и успреми.{S} Пошто је опајала, протре |
| та, као обележје девојци, и метну их на совру.{S} Мара га пољуби у руку: узе паре, па их даде н |
| сама седела за ручком и вечером и своју совру није никада дизала и просуте мрве чистила.{S} Све |
| „добро вече“, и седнувши за постављену совру, почеше сви вечерати.{S} Кад је било око пола веч |
| /p> <p>— А зашто ти „госпођо“ не дигнеш совру, за којом си крвљала, већ остављаш да ти је ја ди |
| е — рукотворина њезине мајке — опшивену сомотом, фарбе, зване „бело вино“ и с белим чипкама.{S} |
| n="26" /> да легне под велики орах, где спава још од пролетре.</p> <p>— Чули ти, Томка, шта ово |
| <p>Мара се опет врати и виде да јој муж спава, па ману руком и она двојица приђоше.{S} Ђура узе |
| ми нема никога, сем пас троје: њега што спава и волова, који незнају сведочити.{S} Пази нека ти |
| ој ти зато да се бринеш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p> <p>Мара |
| ла је највећу леност и непослушност.{S} Спавала је изјутра до неко доба.{S} По устајању, наједе |
| овде?</p> <p>— Зар ти мислиш да у такве спада и мој баба?</p> <p>— Немој да се љутиш, Маро, што |
| > <p>Анђа на глас изиђе из куће, па кад спази Крстивоја — њезини се образи зајапурише и рече:</ |
| има.{S} Кад је пролазио поред шатри, он спази Живана где седи са својима у Крстиној шатри.</p> |
| ораха, код којим је посведневно седела, спазила и изађе преда њ на вратнице.</p> <p>Јова хтеде |
| даље пази, а да се чува да га они не би спазили.{S} Сирота мајка!{S} Она је заборавила да дете |
| ко било, али незнам, да ли нас не би ко спазио.{S} Ја мислим да би било добро, да и ти пођеш с |
| кроз вашар, Јаков је пазио, неће ли где спазити Живана с његовима.{S} Кад је пролазио поред шат |
| и терајући волове посматрала је хоће ли спазити Јову и Ђуру.</p> <p>Кад су стигли с колима, где |
| у Београд и тамо силан новац расипао да спасе своје дете, које је сам упропастио.{S} Али му је |
| уверењем, да је све учинио, само да се спасе и добије Мару.</p> <pb n="64" /> <p>Попа, чим Јов |
| <head>III.</head> <p>Освануо је празник Спасов-дан.{S} Мара је, као и обично, устала рано.{S} П |
| Миловановића, Мару је почела лагано да спопада мисао и о самом злочину.{S} Никада ништа радила |
| </p> <p>Јова претрну; дође му и мило, а спопаде га и нека страва.</p> <p>— Маро, ти не знаш как |
| оше из забрана, а Мару, кад остаде сама спопаде страховита језа и самртнички страх.{S} Све јој |
| се водио између Јакова и Живана и њихов споразум, веома је узнемирио и Мару и Крстивоја.{S} Оба |
| м је доста један....</p> <p>После овога споразума, у њиховој кући је наступила промена дотадање |
| ми рекли, да хоћемо прво с тобом да се споразумемо, па тек онда да му одговоримо.{S} Зато, дет |
| воје, за све ово време, ми смо се једно спрам другог понашали, као да нисмо муж и жена.{S} Ја с |
| да се ожениш!</p> <p>— Ти, Маро, тераш спрдњу... ја се нећу никад женити.</p> <p>— Па јел’ ти |
| боље рећи — моју, онда одмах по венчању спремај му крст и плочу.</p> <p>У овако страховитим мис |
| то треба да се допада и њој.{S} С тога спремајте ви шта је потребно, кад нам Јаков дође, да га |
| екоше Јелена и Анђа.</p> <p>— Ми смо се спремали да то кажемо на испиту, али ево белаја, није х |
| иструне.{S} Ми треба да га носимо и да спремамо, што нам је за сарану потребно.</p> <p>— Лакше |
| Ђура је био окорели зликовац.{S} Пошто спреман чекаше већ неколико минута, а још не доби угово |
| ено доста, али тек има још по што да се спреми; — рече Марица.</p> <p>— Па, колико ће јој треба |
| за то.</p> <p>— Гледај ти, Томка, те ми спреми, што ми је потребно кад пођем Живановој кући, а |
| је.</p> <p>Стара Томка запалила свећу и спремила вечеру, на рече Крстивоју да отиде на улицу, т |
| у ти већ јавити, кад ћемо поћи те да се спремиш.</p> <p>— Збогом пошла! и буди пажљива, да се ш |
| а Марице?</p> <p>— Мара има, вала Богу, спремљено доста, али тек има још по што да се спреми; — |
| ако се укаже добра прилика, треба да је спремна — рече Живан.</p> <p>Вогу хвала, пристигла је в |
| _N1" /> за једно две три недеље била би спремна, те за то мислим прошевина да буде у недељу, но |
| то, дете, ми треба да знамо и да будемо спремни, шта да му кажемо кад дође.</p> <p>— Па шта, на |
| већ би ми било тешко, што бих тако био спречен да те виђам, а чини ми се да бих пресвиснуо, ка |
| сказ, нареди да се сви троје окривљених спроведу у затвор иследне власти, где ће се даља истраг |
| власт је ово дело иследила и окривљене спровела суду.{S} Па захтев иследне власти, суд општине |
| и чекаше од Јове уговорени знак, па да спусти секиру.{S} Јова и Мара дрхтали су.{S} Језа их је |
| претурали их, слушче се хитро, као маче спусти низ грм, па брзо отрча и јави несрећној мајци ст |
| Пошто је утврдио сан, Мара му полагано спусти главу на гуњ, па се диже да у близини потражи Јо |
| н глас викнуше: <hi>Не!</hi> а Ђура већ спусти тешку секиру на чело несрећног човека.{S} Од ово |
| адовољна.{S} Боље је да се сада на мене срдиш, него после, у животу.{S} Зато иди и гледај посао |
| врло тихо певуцаше: „Еј! није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго....“ Ма |
| а на прозору пева:{S} Еј, није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.{S} Стр |
| а уђе дубље у забран, под оно брдашце у сред забрана.{S} Да намести кола под само брдашце, <pb |
| аца с једним крстићем, који је висио на средини ђердана и куцао је по прсима.{S} Опасивала се л |
| Немој, болан, овде, већ да потражимо у средини какав стари грм.{S} Не треба да сечемо ове млад |
| >Мари је седамнаест година.{S} Стаса је средњег, косе смеђе и бујне, обрва такође смеђих; очију |
| а грамзивост и безумље. —</p> <p>Кад су срели Мару, Петар је запита:</p> <p>— Шта је снаша Маро |
| рлише се.{S} На уснама њиховим топло се срео, дуг пољубац.{S} То беше тренутак неописане радост |
| цу...</p> <p>Страховити пуцањ из пушака среских пандура, завршио је говор Јовин и он се скљока |
| као што ја љубим мога Крстивоја и буди сретан, као што сам ја...</p> <p>Ово беше иронија, ирон |
| рећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, а и доста је што смо нас, двоје несрећни — рече |
| ави, здрављу и раду, живот је <hi>права срећа</hi> .</p> <p>— Чудим се, Јово, што тако говориш. |
| у људи, којима су дукати и бог и вера и срећа и све... све!</p> <p>— Како то говориш, синко? — |
| ажљиви у томе послу, јер од тога зависи срећа ваше деце.</p> <p>Ви, који се жените и ви које се |
| Дај ми паре!{S} А сад с богом!</p> <p>— Срећан ти пут!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
| а и родитеља... не ропће се...</p> <p>— Срећан ти пут!{S} Немам те за што клети, јер ћеш како м |
| како се с њоме слажеш и јеси ли с њоме срећан?“</p> <p>— Ја сам ти толико пута казао, да бих ј |
| ка час.{S} Твој Крстивије нека је жив и срећан, ваљан је младић и ја за Мару не бих нашао бољег |
| ме што пре позовеш у сватове, а сад иди срећан ти пут!</p> <p>— Испунићу ти жељу, Маро....{S} А |
| ла с Јовом и свагда га је питала, је ли срећан с младом.{S} Јова јој је опет увек одговарао, да |
| са женидбом.</p> <p>— Ја знам, да ниси срећан, али ниси ни несрећан као ја.{S} Хоћу дакле, да |
| говарао, да он без ње неможе никад бити срећан.</p> <p>У прву недељу месеца маја нађе се Мара о |
| е жени с Анђом, јер ћу само с њоме бити срећан.</p> <p>— Е, момче!{S} Нисам ја ваља да полудео, |
| убио, само да могу тебе узети и с тобом срећан бити!</p> <p>Мара се демонски смешила.{S} Очи јо |
| и, што бих — кад си таква, био с тобом срећан!</p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био срећан, |
| бог да останеш удовица, ја бих тада био срећан!</p> <p>— Како то говориш, Јово?{S} Ти си ожењен |
| пута казао, да бих ја само с тобом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хт |
| /p> <p>— Па кад кажеш да би са мном био срећан, а и кад си данас из мојих уста чуо да те волим, |
| а тако хоћу.{S} Хоћу да и ти будеш тако срећан, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти сада срећна?</p |
| ако се ти, Јово вараш.</p> <p>— О, кам’ среће да се варам, али... знаш шта, Маро!....{S} Ја те |
| мо с тобом био срећан и да за мене нема среће без тебе.{S} О кад би хтео бог да останеш удовица |
| е, да доцније осете сву горчину варљиве среће и пролазне радости...{S} Јова раздраган повика:</ |
| једињења њихова два велика имања, но до среће и живота њихове деце.{S} Али су они знали докле в |
| и.</p> <pb n="14" /> <p>— О, Маро, камо среће да си ти кћи сиромашних родитеља, као и ја — онда |
| јте увак па уму: <hi>да је главни основ срећи брачнога живога љубав, здравље и рад.</hi></p> <p |
| други — уклонимо препону нашој љубави и срећи — рече она полугласно.</p> <p>— А зар би си на то |
| од сад.{S} Али, треба нам се старати о срећи наше јединице, а ту треба паметно и лепо да се ра |
| н, као и ја.</p> <p>— Па зар си ти сада срећна?</p> <p>— Нисам, бога ми ни ја, нити бих био ти |
| о те молим да ми кажеш, како се зове та срећна девојка, у коју си се загледао?{S} Да ли је лепа |
| мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, дете моје, кад тебе удомим — благо мајци.</p> < |
| <pb n="42" /> бојим да неће бити с њим срећна, ако драговољно не пристане да пође за њ.</p> <p |
| за паре.{S} Ја ти Анђо желим, да будеш срећна, а и право је да ти и Јова будете сретни, а и до |
| ="46" /> <p>— Ја само желим да ти будеш срећна и задовољна, а то ћеш бити у кући Јакова Милован |
| ти, нано, да богда да ти са мном будеш срећна!</p> <p>— Ја ћу бити срећна, дете моје, кад тебе |
| — Ти имаш право, Маро.{S} Они су заиста срећни, али ми смо несрећни.</p> <p>— А зар ми неможемо |
| да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> <p>— Ја знам добро, Маро, |
| ашних родитеља, као и ја — онда би били срећни, јер само у искреној љубави, здрављу и раду, жив |
| код газда Живана!{S} О, како бисмо били срећни!{S} Али, Маро, ако нана на то не пристане, моли |
| мамо доста имаћа, па ћемо радити и бити срећни задовољни.{S} Слушаћемо вас као што приличи добр |
| срећни.</p> <p>— А зар ми неможемо бити срећни?...</p> <p>И Мара га сад у животу први пут загрл |
| ек су живи!{S} Бог нам је дао да будемо срећни, и ви и ми! — рече Живан.</p> <p>— Бог вам је да |
| на њих не можемо више надати.{S} Они су срећни и за нас навек изгубљени.</p> <p>— Ти имаш право |
| е није ни зашта!</p> <p>— На ипак ти си срећнији од мене.{S} А ја бих баш желела, да и ти трпиш |
| , Јакове.</p> <p>— Па кад смо ово овако срећно углавили, хоћемо ли мало да се прођемо по вашару |
| иде сутра да тражи Анђу.</p> <p>— Хоћу, срећо моја.{S} А и време је већ да те женимо.{S} Али, ш |
| добро, пријатељ Јакове.{S} Нека буде са срећом; примам пријатељство — рече Живан и пољуби се с |
| , што ти је потребно, само нека буде са срећом да Бог да.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| хоће да се жени?</p> <p>— Е, нека је са срећом.{S} То ми је мило, што си ме обрадовала, јер сам |
| ропашћују срећу и будућност своје деце, срећу свога јединца и своје јединице.{S} Но се чудим те |
| сподин попо!</p> <p>— Па ко ти то узима срећу и како?</p> <p>— Два човека, или боље рећи нечове |
| {S} Али кад они хоће на силу да убију и срећу и живот свога детета — Бог прашта.</p> <p>— Маро! |
| који су ме унесрећили; који су ми убили срећу и будућност.{S} Ја сам пропала, за то ћу се у буд |
| мо њега бегенише, не треба ни ми да јој срећу убијамо:</p> <p>— Остави ти то мени.{S} Ја сам у |
| че, јер би ми он отровао живот, уништио срећу, разорио наду...{S} Заклињем ти се Богом, који на |
| војим пуним кесама, они су срушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, јер они за љ |
| дим, јер они за љубав имаћа упропашћују срећу и будућност своје деце, срећу свога јединца и сво |
| ну рећи.{S} Девојка, која ти жели сваку срећу и добро, ка’ и самој себи — то сам ја.{S} Ја сам |
| ом пољуби, а Крстивоје јој пожели сваку срећу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У кући Ми |
| осподин попо!</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу Јово!</p> <p>— Бог ми је дао господин попо, али м |
| м несавесним и незаконитим радом убијаш срећу и будућност.</p> <p>— Е, немогу ти ја Јово Илићу |
| нутак неописане радости.{S} Два се срца сродише, да доцније осете сву горчину варљиве среће и п |
| S} Да до тога не би дошло — њега издаде српљење.{S} Подиже секиру над главом заспалога Крстивој |
| маћа.{S} Са својим пуним кесама, они су срушили моју срећу.{S} Али се ја њима ни мало не чудим, |
| тина не с имањем и новцем, али је добра срца и поштена девојка, а ја мислим да је то и највеће |
| е мајке.{S} Марин јаук, није потицао са срца, за то је дречао и био страшно досадан.</p> <p>Сва |
| лепоту лица и снаге, украшаваше доброта срца, племенитост душе и њено примерно, морално владање |
| теља?</p> <p>— Пристајем, Маро, од свег срца.{S} Ја ти се својом искреном љубављу заклињем, да |
| бе, кад би му обоје рекли да се од свег срца волемо и да би били срећни, кад би се узели?</p> < |
| S} Ја сам запазила да Мара воли Јову од срца, и да никад добром вољом неће поћи за другог.{S} П |
| е тренутак неописане радости.{S} Два се срца сродише, да доцније осете сву горчину варљиве срећ |
| а — наступила тешка туга, велики болови срца, уз читаве потоке суза свакодневног плаћа.</p> <p> |
| е и честите чељади, која се са добротом срца и честитошћу душе могу мерити са самим анђелима.{S |
| виђао, све му је више и прирашћивала за срце.</p> <p>Једног дана, кад дође да товари жито, газд |
| по вашару сатрвен, сломљен!{S} Њему је срце парала страховита мисао, да је Живан обећао Мару К |
| аће, кад ми се не би дало оно, што моје срце хоће и што би ме усрећило?{S} Кад би било то, што |
| ову и Мару.{S} Једини беше Ђура чије се срце не растужи и који беше потпуно миран.{S} Окорелог |
| ма — оте јој се страховити врисак, који срце параше несрећне мајке.{S} Марин јаук, није потицао |
| ...</p> <p>— Велику тугу, нано, која ми срце притискује не могу сакрити; али ми је жао на тебе, |
| ћете, а ја не желим, учинићу оно што ми срце и памет буду налагали.{S} Ти велиш, бабо, да ће ми |
| ме ублажити велику тугу и бог, који јој срце, већ толико дана, параше.{S} Она сад више није бил |
| шно досадан.</p> <p>Свакога је заболело срце видећи ову несрећу, видећи овако осакаћена човека, |
| те да поред пуне куће буде и мени пуно срце.</p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срце с М |
| p> <p>— А зар ти, море, не би било пуно срце с Маром и пуном кућом нашом и Живановом?!</p> <p>— |
| бе.</p> <p>— Прилика је, бабо, оно, што срце и памет кажу да је добро, а не оно, што има много |
| ко ми је тешко да ти исповедим оно; што срце осећа.{S} Али кад тражиш истину, истину да ти и ка |
| p>Ова страшна заклетва уплакане Маре, у срце жацну Марицу, која се слабо мешала у разговор Жива |
| озну смрт њезина јединца.{S} Њен бони и срцепарајући врисак од тешке туге за изгубљеним сином, |
| ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго....“ Ма колико да је Мара полагано певала, њ |
| ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.{S} Стр.{S}27.</hi> --> <pb n="49" /> <p>— К |
| Јова је први и једини, који је у Марину срцу примљен и који ће на свагда остати у њему.{S} И — |
| свога мужа како сав ознојен и даље цепа стабло и не слутећи да му се грозна смрт више главе виј |
| .{S} Али ти, г. попо, ниси то питање ни ставио и ако је оно суштина самога испита.{S} Ово, г. п |
| и да се оно може слушати само док ви не ставите питање: „да ли се ви децо узимате из љубави и д |
| шу, па су се постарали, те да попа и не ставља та уобичајена питања.</p> <p>Присутне жене, које |
| ретпостављена власт и немаш права да ми стављаш таква питања.{S} Али и ако нисам дужан да ти на |
| рада.{S} Еле, Мара је отворила магазу и стајала ту, док је Јова натоварио кола.</p> <p>Јова је |
| ова, као крпа бледи, у бесвесном стању, стајали једно до друго, наваљени на грм.</p> <p>Ђура, в |
| самом Заарежу, где је продаје трговцу, стаје пшеница по 38 гроша 100 ока.{S} А знаш ли ти, Мар |
| свуда на прозорима стаклад.{S} Чистећи стакла на прозорима, она својим гласом врло тихо певуца |
| иванова кућа имађаше свуда на прозорима стаклад.{S} Чистећи стакла на прозорима, она својим гла |
| не их силом да се узму.{S} Њима је више стало до сједињења њихова два велика имања, но до среће |
| ара и Јова, као крпа бледи, у бесвесном стању, стајали једно до друго, наваљени на грм.</p> <p> |
| већ је отпочео.{S} Али, ако би он ту и стао — ја ћу и даље продужити.</p> <pb n="74" /> <p>Сви |
| , па можеш имати и право, али мени моја стара памет опет вели: да ја имам право.{S} Али ја ћу о |
| unit="subSection" /> <p>Вече је.</p> <p>Стара Томка запалила свећу и спремила вечеру, на рече К |
| у, вала, и од сад.{S} Али, треба нам се старати о срећи наше јединице, а ту треба паметно и леп |
| ’о Бог, бабо, да то учиним.{S} Ја ћу се старати да такве мисли гоним из главе.{S} Њих у мојој г |
| S} Ја сам пропала, за то ћу се у будуће старати, да пропадну они, који су мене упропастили.</p> |
| ш, већ иди сад па спавај, а бабо и нана стараће се о томе....</p> <p>Мара, ћутећи, пољуби родит |
| вако љутила својом тврдоглавошћу, своје старе родитеље — који су те одранили од литре меса, и к |
| ивоту.{S} Та девојка звала се Анђа, кћи старе и сиромашне Живане из истога села.</p> <p>Заиста, |
| ћу одмах и све углавити.</p> <p>— Ти си старешина куће и паметани па чини, шта те Бог учи.{S} Ј |
| овде, већ да потражимо у средини какав стари грм.{S} Не треба да сечемо ове младе.</p> <p>— Па |
| пасу, а он с њоме потражи и нађе један стари грм.{S} Уз припомоћ Марину Крстивоје обори грм и |
| вића из Трстенице, још је у животу само стари Јаков с његовом Томком и сином Кристивојем.</p> < |
| Крстивоју:</p> <p>— Ту је добро; ту су стари грмови.{S} Ја мислим ту да сечемо!</p> <p>Крст |