| ад беше на вратима, он процеди: стакло! а то је значило, да је време за ракију.</p> <p>И тако, |
| е нико не разуме (тако се бар њој чини) а сви се смеју...{S} Али кад архимандрит нареди да се м |
| „Житија свјатих; декемврији — февруа.«, а више тога, на марки : № 9.</p> <p>Уздрхталим рукама, |
| длаже мирну деобу, »па да нико не зна«, а Арсеније упорно тврди, да све припада манастиру...{S} |
| ости: »мора се ићи у Београд, у школу«, а планови су се састојали у разним облицима, како је он |
| авно одлучно, да ради онако како треба, а не како раде други.{S} Али кад погледа пребледелу, оз |
| намести је стварима из гостинских соба, а муж ће живети <pb n="248" /> на трлу код стоке.{S} Ле |
| стано дими.{S} Рекоше му да је то Сава, а оно по њој плови лађа.{S} Хтео би гледати дуго, дуго |
| што ми од јутрос сева...</p> <p>— Сева, а!... прекиде га игуман.{S} Кад треба што зарадити овој |
| зарадити овој кући, онда њему све сева, а кад је за чанком, онда је вреднији од свију.{S} Сева |
| рабио сам је, ову холбу, још из бисага, а кад ми је дао кључ да је носим у подрум, изнео сам от |
| шта ћеш им?{S} Шта можеш унети новога, а стварнога и кориснога, у неколико манастирских ливада |
| .{S} Овакав дочек изненадио би свакога, а њега је сасвим помео.{S} Он је навикао на онај општи |
| } И глава све ниже <pb n="232" /> пада, а онај ватрени сач почиње тамнети...{S} И неко га диже |
| њим нестаје земље... он лети или пада, а око њега шушти и мирише слама и намазана коса...</p> |
| ку.{S} Чуо је он шта се владици допада, а бојао се помало да га не врате, што није закалуђерен |
| кући, онда Милку пошљу да чува говеда, а њега одведу у шталу, <pb n="22" /> даду му лопату и в |
| Он ми прича како је савијао своја леђа, а не каже је ли живо дете!...{S} Игуман кресну грубу се |
| анина, којој, како изгледа, нема краја, а доле, поред сама пута шушти, ваља се и бруји манастир |
| .</p> <p>— Ха-ха-ха, смеју се оба ђака, а Љубомир преноси зачуђен поглед с једног на другог.</p |
| оставља код обречених Христу девојака, а он се удаљује у тиха ненасељена места...{S} И почиње |
| инута после прве чаше триестогодишњака, а онај озбиљни господин, кога већина гостију почешће по |
| се показаше целе, изиђоше изван капака, а оне крвне жиле на слепим очима набрекоше, набубрише н |
| <p>— До мрака! ..{S} Њему би до мрака, а онај тамо чека у недељу...{S} Знаш ли да прекосутра т |
| свију пређашњих манастирских добитака, а издаци се повећали огромном порезом и дугом.{S} Што ј |
| ..{S} Онда је Васа био добар за ортака, а Максим пурња све цигару за цигаром...{S} Чекни де, Ма |
| И с једне стране вири масна камилавка, а с друге висе нове, глатке цокуле...</p> </div> </body |
| што: ђак, јабогме!...{S} Мене је дика, а ти се потпрдуј колико хоћеш, доврши он увређеним глас |
| дрит Сава: <hi>он</hi> да буде владика, а <hi>ја</hi>, његов духовни отац, да га љубим у руку!. |
| ром носи и колута млечно сиваста магла, а кад опече сунце, зелене се ливаде, жуте се њиве зрела |
| пружа у дужину некаква беличаста магла, а под њом се вијуга и беласа нешто, као кад жене на пер |
| <p>— ...{S}Као да их је туркиња родила, а није она! говораше он, пролазећи поред Љубомира.</p> |
| и младић, који се до синоћ звао Никола, а ноћас изиђе из цркве као инок Никифор.{S} Употребно ј |
| се онај громки звук из Максимова грла, а он се малко променио у лицу: неко би помислио да га ј |
| рна светлост преко чиста обрађена поља, а ово тајанствено-слатко светлуцање и овај поглед на не |
| љушкају на трунтавим несигурним ногама, а уз њих се усправио висок, тринаестогодишњи дечко.{S} |
| ... један већ на неким великим чколама, а брат му учи <pb n="17" /> за попа, ко и Светозар...{S |
| ј — тамо брат Вујо отире очи песницама, а две сестре, уз њега, покриле лице широким рукавом... |
| ило их и у танким сукненим чакширицама, а било их неколико, као и он, у масним, прљавим, искрпљ |
| арио кад га оне стегну својим ручицама, а сад, гле: само га дохвати прстима!...</p> <p>»Што ли |
| љуће ракије да га трља њоме по грудима, а она му пуну чашицу исте ракије принесе устима. <pb n= |
| са крупним, као голубије јаје, зрнима, а другом држи муштиклу, из које сукћу густи димови.</p> |
| ју ћелију...{S} Гости појурише за њима, а ђаци и момци, видећи се овако усамљени на ударцу игум |
| p>— Ето га!{S} Сад причао о калуђерима, а он гори од калуђера...</p> <p>Другови се још мало про |
| ову срећу, била затурила међу батацима, а он је некако изненадно набоде виљушком.</p> <p>Али го |
| "221" /> <p>Пролећу месеци за месецима, а у глави побожна монаха витлају се све нејасније, све |
| међу плашће.{S} Сунце већ на заранцима, а он се осећа тако уморан, тако преплашен и несрећан, д |
| р!...{S} Њему се само магли пред очима, а ногама не може више да мрдне.{S} Стао као окамењен, п |
| хришћанска молитва... дугачка је веома, а што је читалац боље разуме, што се више удубљује у ње |
| Велимира.</p> <p>Не прође недеља дана, а Јованка здрава, једра и пуна као јабука, накицошена, |
| тамно и влажно, пећина је тако хладна, а он је тако млад и неискусан, збуњен и преплашен свима |
| иљу, која се јуче разрешила од бремена, а сад стоји удаљена у углу, са плетивом у руци; кад пог |
| pb n="3" /> га блага смоласта боровина, а студенац непрекидно шушти, клокоће и жубори...</p> <p |
| Напред... скачи преко вирића и камења, а из усахла грла још се разлеже загушена рика...{S} Нав |
| , растурише.</p> <p>Максим узјаха коња, а то се већ знало куда ће.{S} Његова је »штација« доста |
| м парохијама, по једном селу пође попа, а у друга пошље ђаке.{S} Ако има синчића, онда шиље њег |
| >— Пуна ми кућа готована, беспосличара, а он хоће још.{S} Не пита може ли то манастир поднети, |
| скоро добити права, необична калуђера, а отац Сава је причао о томе из себичних разлога: нек’ |
| скућили...</p> <p>— А жао ти манастира, а?</p> <p>— Жао ми, што сам се навикао.{S} И да ми је н |
| и трбух стаде се чисто увлачити унутра, а широке чисте ноздрве стадоше шмрктати оштро.</p> <p>— |
| бураније и <pb n="130" /> ћасом купуса, а <hi>он</hi>, паклени створ, завија као утегом... вије |
| г, на који је он добро навикнуо, света, а ниче нови, непознати, млађи свет.{S} Његови вршњаци в |
| собама, момци се поређаше око шпорета, а Љубомир, добивши неку крпетину од момака, леже на јед |
| ...{S} Него сам се уморио од дуга пута, а запао у ову дубодолину, па мислим да сам залутао.</p> |
| сам са децом?...{S} Људи говоре свашта, а мене је жао оне деце... да нешто Бог са њима учини, р |
| орезу три године.{S} Али не паде ништа, а дође тренутак да залупа добош у негда величанственим |
| ре ложити.{S} За јело није понео ништа, а и не треба му за сад.{S} Антоније и други иноци по не |
| S} Сви веле да Максим не зна баш ништа, а оно видиш...{S} И оно пре, <pb n="129" /> кад га пита |
| евртали, нагнули око загашена ватришта, а у једном се види при дну пасуљ, у другоме сок...</p> |
| ичине речи: »Требају му она три монаха, а Леонтија ћемо на јесен у школу«...{S} Досетио се отац |
| ом оку дувана, што донех из Крагујевца, а?...{S} Коме дадох три велике туре... оне што добих из |
| ђајним мукама, проказује правог кривца, а Макарије се удаљује у гору Нитрејску и наставља аскет |
| бри су људи, овај... само лажу обојица, а Василијану ни десету не примај...</p> <p>— Ниси, вала |
| би.{S} Тамо је, кажу, каменита равница, а ово — гледај!...{S} Знао је наш св. Сава шта ће изабр |
| не превртати пред очима и дерати јарца, а он сад сасвим друкчије гледа у покрете њених ногу, ни |
| е...{S} Де још...</p> <p>Љубомир прича, а Максим само узвикује: »Знам, знам... то се чита о Сре |
| почне сад мислити како се то вади душа, а онај га глас опет прекиде:</p> <p>— Ама, Љубо !...{S} |
| } Штета што је отац Арсеније тако слаб, а Господин баш помену њега пред мој полазак...</p> <p>— |
| живих људи, навикнутих на известан ред, а сад нема кога да тај ред настави.{S} Момци, ненавикну |
| им здравим живим ступањем тресе се под, а она весело и срчано подигла главу, гледа око себе рад |
| {S} До сад је ове куће издржавао народ, а сад се исцрпе тај извор.{S} Шуме забранише даље сећи. |
| у ово друго.</p> <pb n="204" /> <p>— Е, а заборавио си оно Христово: »ко хоће да иде за мном«.. |
| Врло добро, врло добро!...</p> <p>— Е, а шта ћемо сад за паре? запита, игуман значајно и као п |
| Сава, само говор првога односи на себе, а одговор Савин на све калуђере...</p> <p>»А како се ве |
| се гледа неко, кога ће сад да нагараве, а Максим, чувши за литургику, погледа плашљиво око себе |
| ма их доста што не могу ништа да утуве, а ја сам знао доста...</p> <p>— Како ’но... оногај... ш |
| мо је до сад носио котарицу или бисаге, а сад, као свештеник, улази у домове и сам врши освећењ |
| убомир лист по лист ове необичне књиге, а уз образе му вазда појури некаква ватра, цело му тело |
| економији, нешто по угледању на друге, а највише по нахођењу самог оца намесника и по његовим |
| е изићи отуд, докле га тетка не изведе, а тетка му не сме прићи, док се он добро не напије.</p> |
| у Рудишта бије кључ бистре хладне воде, а око њега миришу, зелене се и с неком величанственом т |
| лице му дође осетно отвореније, блеђе, а нос модрији.{S} Зна он, однекуд осећа, да ће му се у |
| викну професор : руке вам све од буђе, а ви узесте сир прстима...{S} То је отровно!«</p> <p>Ве |
| т позната прича о Јосифу.{S} Читаше је, а кад наиђе на речи: »сина је мојега хаљина; љута га је |
| ио да има бар неки ред за све догађаје, а сад нешто друго: тукли га штаповима унакрст, и није г |
| по неки пут стомак... онако... завије, а <pb n="138" /> није да је болестан, питајте оца игума |
| се калуђери позатварају у своје ћелије, а другови се окупе око топле пећи, поваде из неких тајн |
| лости, изгледаше још шире и надувеније, а очи се приковале за пламен свећице, па само трепћу и |
| зведри, очи стадоше гледати смишљеније, а мисли, једна за другом, све брже и брже, стадоше ница |
| се загушена, ужасна рика још очајније, а преко равна поља лети, не додирујући ногама земљу, са |
| Он је почео живети као свети Антоније, а овамо га зову да привређује кући, која га храни, јер |
| исне опако ради обичаја или кокетарије, а није баш што је <pb n="112" /> боли, па побегне у дру |
| е, вири половина старе масне камилавке, а на другом крају висе нове цокуле...{S} Бацише грешно |
| им посуђем, кухиње раскошне, господске, а црквене одежде дроњаве, свећњаци прљави, позеленели, |
| ке туре... оне што добих из јагодинске, а?...{S} Онда је Васа био добар за ортака, а Максим пур |
| кухиње...{S} Оба ђака истрчаше на поље, а Љубомир, не знајући шта ће овако сам, пође и он за њи |
| ..{S} Како му се велико чинило то поље, а сад...</p> <p>— Чији си, ти мали? запита једног дечка |
| заузме све њихове мисли на дуго време, а многи целог живота не могу да забораве осећања, која |
| сам...{S} Тек каже: да ја будем код ње, а ти да долазиш у вече.</p> <p>— Тако, брате, тако ми к |
| е букве, гуди потмуло воденично камење, а он прескаче одјаже, јури каљавим путем, не видећи ник |
| дњу за оваким животом...{S} Загледа се, а пред њим се све тако весело комеша, весели и живи!... |
| врљика...{S} Иде, врши посао, враћа се, а једна стална мисао, која се већ одавно утврдила у њем |
| о већ косач, сестара нема, разудале се, а около снују нека непозната деца, и са оним истим покр |
| стеновите кршеве... ено их — тамне се, а црпи отвор пећински зјапи и тајанствено брује врхови |
| а га, мисли у себи Максим, одљутиће се, а мени ће остати доста цигара, што би их он попушио.</p |
| егови постепено сломише се, срушише се, а она се, та мисао, развијаше све више, док га не отрже |
| их опанака, сухо грање пуцка и крши се, а Љубомиру се чини, да за њим лете читави легиони нечас |
| "173" /> сад требало изнети пред госте, а говорник ће разјаснити њен археолошки значај.</p> <p> |
| ра, полегла са метлом и брише двориште, а из куће гуди потмули глас кустуре, која хитро струже |
| просипа се!...{S} Чаша за чашом облеће, а дружина све веселија... све бешња... све помамнија!.. |
| се превија и лиже, ватра шушти и букће, а млади усамљеник гледа у зажарено светло треперење огњ |
| поводањ, засу све манастирске воденице, а после неколико недеља прохуја чувени циклон руднички, |
| е се оне одежде на попу, ка само сунце, а ђаци укараре, па бруји сва црква.{S} Их!...{S} Ја ти |
| асу гледа узбезекнуто, зачуђено сељаче, а у ушима му још бруји одсечан, строг глас малог, чисто |
| ше се иза уха, мрднуше веђама и ћуташе, а млађи макоше руком преко брчића, погледаше се и насме |
| развијати по соби дим, све више и више, а Љубомир гледа у жуту чађаву таваницу, не мрда очима и |
| а гуши у грудима, не може да се надише, а чело хладно као лед и по њему се просуле честе грашке |
| химандрит мрдну очима, налоњу уклонише, а Нићифор се придружи послушницима.{S} У току обеда Сав |
| че дрхтати...</p> <p>Часови се свршише, а литургије, по обичају потоњих дана, неће бити...{S} М |
| у Леонтијеву.{S} Толике године прођоше, а он не виде више свога старог гнезда, из кога је полет |
| Хм... ђавоља посла! промрмља он у себи, а гласно рече:{S} Него знаш, није ово за тебе...{S} Чуд |
| илавке.{S} Досад је начинио једну себи, а сад је предузео, да, по некој новој методи, изради и |
| ве чекам кад ће да ме прегази и задави, а он се провлачи око мене, као да је сав од ваздуха...< |
| игра«... лете му нејасне мисли у глави, а пред очима се магли, трепери...</p> <p>— То га нећемо |
| ан:</p> <p>— На јелу је, до душе, први, а на послу тсс..., гори од Максима.</p> <p>Арсеније зап |
| Кад се само чита, хоће човек да полуди, а како ли је било издржати...{S} Гомиле народа, закрвав |
| руку.{S} Шта ћу... ми смо прости људи, а ти си толике чколе учио...{S} Ради како знаш.{S} Али |
| ази му пребледеше, дођоше као мртвачки, а очи севнуше неком нејасном злобом и узбуђењем.{S} Он |
| оногај...{S} Тако ви свакад.{S} Навали, а Макса суши <pb n="71" /> зубе! одговара Максим, крију |
| старим чизмама, које је нашао у штали, а изгубиле се одавно.{S} Игуман већ да побесни...{S} До |
| {S} Ви бар знате зашто бисте се мучили, а он...{S} Игуман још јаче повика: он губи, губи!... по |
| дај ти твоје травуљине... тамо у школи, а овде се само пије.</p> <p>Опет куцнуше чаше, отпева с |
| домишља шта да јој рекне.</p> <p>Мисли, а у души му се почиње поткрадати сумња у лепоту тога хв |
| ови, реци, добри човек да ме прихрани, а и ја њега, реци, за то слушам.{S} Нипошто да не кажеш |
| е налазећи брзе примене својој вештини, а и врућина некако баш не располаже човека на тако теже |
| ће нешто непријатно и одсудно да учини, а нема довољно смелости, окрете главу прозору и танким |
| топла »шпорета« у манастирској кухињи, а око њега се окупили љубопитни манастирски ђаци и момц |
| али Николина глава тако ситно трепери, а његов језик одебљао, па га мрзи говорити... »Нека <pb |
| в отац има њих три сина и четири кћери, а од имањца само две њиве, једну ливаду и мало окућњице |
| ка и лепрша његове меке освећене власи, а он дочепа обема рукама читаве праменове, кида их и ур |
| Јов — па ће се према томе и управљати, а за оне друге... не мари, нека живе како хоће.</p> </d |
| нци пролазници.{S} Стид га да се врати, а девојче тако лепо гледа, чисто га храбри отвореним и, |
| Напослетку... назор се нико не посвети, а »Шваба« ће једва дочекати.{S} Иди!</p> <p>Николу је и |
| мисли некако брзо ишчезавају из памети, а на њихова места долећу некакве друге — нејасне, магло |
| — А квасију си, роде, заборавио купити, а?... пита га брижно отац Арсеније.</p> <p>Леонтије му |
| су се растуриле, ваљало их је сакупити, а дечко, кога другарица назва Љубом, опет леже у хлад и |
| а боли стомак, бар не може ништа јести, а ово... мастан камен би прогутало и самлело!...{S} Вид |
| стаде задиркивати због његове тромости, а он, кад сврши посао, дохвати је за руке и стаде се ја |
| жење, док му се побратим-игуман одљути, а то ће, знао је он, бити после једног <pb n="111" /> д |
| {S} Ови калуђери да се посатиру радећи, а он да дембелише... ха-ха-ха...{S} Има неке »планове« |
| <p>— Кући... одговори Велимир отежући, а Леонтије га тек сад погледа с чуђењем и немим питањем |
| имандрит наредио да се спреме свећњаци, а гости још једу и пију, као да су тек почели.{S} Кроз |
| говим заблисташе се таласасти брежуљци, а иза њих, тамо још даље, трепери под врелом измаглицом |
| .. а, нисмо, ево га!...{S} Сад ти вуци, а ја ћу држати руком, да поправљам кад погрешиш.</p> <p |
| и му испод обрва сјакте зеленкасте очи, а усне се развукле у весео, радостан и глуп смех.</p> < |
| уста у страну.{S} Василијан се насмеши, а Максимово лице дошло бледо и некако онако... необично |
| ипци, који ће се охладити док он сврши, а није ред јести или пити у овакој прилици.</p> <p>Госп |
| акло с вином у вис...{S} Тамо не дирај, а онако што чинимо заједнички, то мо’ш причати.</p> <p> |
| дебеле усне у некакав груб полуосмејак, а потуљене очи засветлеше и гледаху право и јасно.</p> |
| са мислима.{S} Загледа се у онај мрак, а у глави му се поновише све малопрешње слике весеља... |
| руди.{S} Јунак паде на траву као дулек, а девојче леже по њему и притиште га целим телом.</p> < |
| г дана дојаха пред механу неки коњаник, а за њим пандур са пушком о рамену.{S} Механџија, како |
| ..</p> <p>Овако премишља гладни путник, а јабуке чине своје.{S} Стомак све више завија, осећа в |
| стоку и поље Јованчином мужу под најам, а Јованка да прими све оно, о чему се бринула тетка Мар |
| цело бољи од ових наших.</p> <p>— Знам, а како су Пахомије, Макарије и други?{S} И они су створ |
| рача... одупире се левом руком о бедем, а десном балансира... ноге једва имају о шта да се одуп |
| ећног дана престадоше предавања сасвим, а Љубомир доби и намести па свој сто све Савине уџбеник |
| навали, саплете га једном босом ногом, а рукама га гурну у груди.{S} Јунак паде на траву као д |
| па затрпава цело село снегом и мразом, а он мора чак на ливаду, да положи стоци сено и лисник. |
| упа Љубомир, тешким незграпним кораком, а на лицу му неописана милина, срећа, радост...</p> <p> |
| S} Он је високо, ближе врху планинском, а са њега се гледају као на длану с леве стране подринс |
| ла, о под постављен до половине циглом, а испред ћелија даскама.</p> <p>То игуман чини своју об |
| о прекидати.{S} Сестре одоше за послом, а они, отац и синови, сеђаху гледајући у пламен, премиш |
| едавања као занимљиву шалу са Максимом, а Максим — као велике муке овог света...{S} Али сад, ев |
| ћи?{S} Ено их, четири куће под Маљеном, а све пука сиротиња.</p> <p>Његов отац има њих три сина |
| b n="243" /> Јула: она с њеном машином, а ја, што!... свршио сам богословију... зарадићемо парч |
| . грми Василијан својим снажним гласом, а уз њега брује Николин секунд и Максимов бас...</p> <p |
| ако се отац Сава огрнуо монашком расом, а двадесет и шест како управља овом значајном кућом.{S} |
| је овај живот уз стоку, из дана у дан, а тамо, у тој сивој магловитој даљини настаће некакав н |
| па му притрча.</p> <p>Беше сав хладан, а груди се брзо дизаху и спуштаху.{S} Жена узе тикву с |
| оволики свет.{S} Арсеније и Василијан, а после и Нићифор, целе службе примаху побожни свет на |
| о ти мислиш...{S} Ето, сад нисам пијан, а попио сам доста.{S} Него ми онако дође, као да сам не |
| но, што је од мене научио, вели игуман, а нешто је ваљад’ утувио и из пјенија.</p> <p>Шта је то |
| ебе.{S} Најпре му поглед беше несвесан, а после, лагано, добиваше све више смисла, док се напос |
| оворити о школи.{S} Ко је год инокосан, а има дете одрасло, обилази око кмета и пита га шта ће |
| <p>Истог дана Љубомир је био пријављен, а после неколико дана испитан и примљен у први разред г |
| асни, да без тога пе може бити примљен, а данас почиње упис...{S} Дакле све <pb n="37" /> пропа |
| глас манастиру да је Нићифор рашчињен, а мало затим — да се венчао...</p> <p>Некако наодмах по |
| дан и по час одиђе сав народ причешћен, а калуђери кидисаше, те читаше молитве, крстише и површ |
| > <p>— Ја.{S} Ти си се добро излежавао, а ја се једнако бола по трњу и рањавила ноге...</p> <p> |
| је је игуман, на већој низбрдици седао, а Ђока их, одупирући о руду, лагано пуштао и придржавао |
| </p> <p>Веља се и до сад на силу држао, а сад удари у грохотан, весео смех.</p> <pb n="94" /> < |
| роз сан да је баш овог тренутка заспао, а у исто време осећа како га неко снажно дрмуса и виче |
| е оно једном ја сакрио онде за ћерчиво, а ти идеш, у вече, с крављачом млека, па те ја уплаших, |
| ку према глави му, али он промаче брзо, а она му добаци:</p> <p>— Лоло!...</p> <p>Василијан ист |
| е дословце.{S} Љубомир је добро научио, а и другове упознао са важнијим стварима, које треба да |
| ади ове поточаре.{S} Новац се потрошио, а воденица се није могла подићи, јер нема околног земљи |
| фондова, то је Сава изузео и потрошио, а Леонтије се, по саветима умних људи, задужи, да би мо |
| ; сад не може човек ни да их види лако, а њему је баш нешто требао, али шта оно беше?</p> <p>Љу |
| о преврћемо по трави... довршује дечко, а на уснама му трепери читаво блаженство.{S} Њему је ве |
| S} Хо, брате!{S} До сад се само мотало, а не знаш шта има у клупчету...</p> <p>Леонтије га погл |
| к, јавише му најпре да је ђака нестало, а после му Велимир, кријући се да га не опазе, саопшти |
| ек сам лего.{S} Тамо ми је то и почело, а већ овде једнако, сваку ноћ...</p> <p>— Па је ли све |
| Љубомиру.{S} Тек је лето било ославило, а ево зиме на измаку.{S} Шта се терета, за то време, пр |
| и ово велики грех, што ми овако живимо, а онај тамо сам са децом?...{S} Људи говоре свашта, а м |
| Хап!{S} Ђаволе-е... отеже Максим тромо, а на лицу му јасно извајан онај ширетски, специјално ка |
| S} Гвоздени плуг бразда по њима одавно, а у копачице и друге пољоделске справе још се некако су |
| знаш, оно како треба.{S} Ово је једно, а све треба друкчије!{S} Чини ми се, брате... не знам к |
| /p> <p>Јер у светим књигама пише једно, а у животу је нешто сасвим друго, друкчије...{S} Он је |
| ..{S} Како му је то:{S} Бог вели једно, а Христос друго...</p> <p>— Јок, Христос неће да сви <h |
| Само да ти је да завучеш њушку у сено, а не гледаш на нас, мрцино — наставља пандур оштријим г |
| /p> <p>Љубомир само погледа преплашено, а Велимир скочи и зађе за стену.</p> <p>— А-а!... отеже |
| амо!...{S} Последњи пут застења очајно, а у грудима заклокота изнемогло, промукло урлање...</p> |
| што га је вукло у манастир тако силно, а он није разумевао што је.{S} Сад му се оно показало к |
| : она угледна кућа трља руке задовољно, а манастир шта ће... мора бранити своје, од старине нас |
| застаде; монаси се насмешише задовољно, а погнути искушеник, мрдајући главом под тешком књигом, |
| оња види да нема шале, па иде послушно, а јахачица пева неку чобанску песмицу и жудно погледа н |
| не!...{S} А-а-а... коштаће га то добро, а вала <pb n="140" /> и мене ће...{S} Али ми неће више |
| њега се искотрља некакав сламни шешир, а над самом његовом главом настави се пандурски монолог |
| ане, кроз који недељак право у Прњавор, а тамо те чека цела дружина...{S} Знаш, опет је најбоље |
| ића!{S} Некад му је изгледала као двор, а сад тако сниска, стара, и тако обична...{S} Овде се н |
| у је претпостављао да га очекује одмор, а <hi>оне</hi> мисли сам отурује од себе, за после, там |
| во носе на рукама, Василијан и Нићифор, а отац Арсеније пред њима, са накривљеном шубаром на гл |
| љутити.{S} По ходнику грми његов глас, а под одјече од поткованих цокула.{S} Све трешти...</p> |
| ао на жеравици: продангубиће читав час, а мож'да и више.{S} Али, тако су старији удесили, и он |
| вом покрету и чисто га опија тај мирис, а испод њега вруште и грицкају детелину коњи, фркнувши |
| чега што највише личи на љубавни занос, а није то.{S} Сликарска четкица могла би то најбоље пре |
| чи се у ризу радости, рече архимандрит, а неко, у исто време, огрте новоме брату широку мантију |
| адост, зрелост, па ево стиже и старост, а у том дугом низу отац Сава не види ништа, до таму и г |
| стов!«...</p> <p>Прошла је давно поноћ, а у мислима узбуђена монаха прелећу све саблажњивије сл |
| љни: они су очекивали много бољу гозбу, а од оваког ручка само им се усне иронично и пакосно ск |
| ..</p> <p>Тетка одведе Љубомира у собу, а Василијану даде кључ подрумски, да изнесе ракије, нек |
| ако се деси, — погури се и сагне главу, а мисли се стану колутати и ређати, све једна за другом |
| "98" /> у исто време иде ватра у главу, а пред њега искочи Раде.{S} Дохвати га за мишице и пову |
| жудно савија и купи у уста суху траву, а из оближњег трла бије дим кроз слеме, кроз баџу и кро |
| се учинише незгодне за ову свету књигу, а једна му се баш учини срамотна.{S} Дуго је премишљао |
| кућу, поље, чак и о нурији води бригу, а они ће свак на своју страну, за својим послом...</p> |
| оде на другу страну...{S} Почне о Богу, а после оде...{S} То сатана скверне помисли натура«...< |
| ушили су безбројне рупе на прљаву зиду, а нико и не помисли да те рупе чудно изгледају...{S} Ве |
| ајстрашније слике мука, које га чекају, а оно изишло све тако просто и тако обично.{S} Лутао је |
| им се усне иронично и пакосно скупљају, а очи значајно намигују.{S} Али кад се изнеше два троне |
| , ја се владам по вашем реду и обичају, а ко дође у моју кућу, мора се владати по нашем обичају |
| ну.</p> <p>Леонтије оде у своју ћелију, а тетка побаца и прилоге и дарове, стаде их газити нога |
| арохије...</p> <p>— Попови нека попују, а калуђери у — манастир! узвикнуло се тада громко.</p> |
| копско одело, стоји на једном брежуљку, а Милка, она ђаволаста Милка, носи своје умрло дете и с |
| ичка на камичак, журећи се своме утоку, а преко њих, брижно и уплашено корача замишљено чобанче |
| није је, како се реши да напусти школу, а и он сам не зна како му то дође, нити жали за школом. |
| уга количина...</p> <p>Све ври у послу, а млади старешина задовољно преноси очи с једне нове те |
| главу и преврте очима, као да га кољу, а у себи помисли : »Мученици Христови, да ли сте и ви о |
| епћу; тетка се само полуобрнула к њему, а остала онако наслоњена на доксат, раширила очи па гле |
| родичне среће.{S} Мисли о другоме чему, а оно једнако пред њим...</p> <p>Он зна зашто живи, и з |
| бије.{S} Једном ме тужио самом игуману, а овај, ђаво, испита га све точно како је било, и колик |
| S} Није још добро ни разгледао околину, а израчуна да је већ прошао месец како служи овде.{S} Ч |
| вала, цео дан.</p> <p>Механџика викну, а Љубомир брзо подиже свој дугачки прут, замахну њиме в |
| међу људима.{S} Не даш му једну цигару, а попушио си му толики дуван! рече и разли кафе у шољиц |
| > <p>Вратнице манастирске затворене су, а храм је необично, као у очи великих празника, осветље |
| а, седе неки ђаци, калуђери, шта ли су, а напред, тамо куд га гура нечија снажна рука, седе три |
| ора!{S} Беласа се густа роса по потесу, а тамо иза громадних, тајанствено-црних планина, обележ |
| ближаваше.{S} Чести састанци пролажаху, а они све више осећаху, да не могу једно без другог.{S} |
| о замолити, да Василијан однесе водицу, а Велимир би могао надгледати раднике, протепа бојажљив |
| што је некад примао прилоге у котарицу, а од њена дара осети, познату му од јесенас, трему и ла |
| ки, води за руку своју једину сестрицу, а за њим нагрнули ништи, убоги, слепи, хроми...{S} Анто |
| аустави.</p> <p>— Торба је на студенцу, а ја ћу ’вако... одговори он прескачући једну врзину.</ |
| а под звонару и таман да приђу конопцу, а из ходника шкрипнуше једна врата и залупаше потковане |
| S} Љубомир таман потерао стоку на пашу, а Милка искакута пред њега.{S} Обучена у нову цицану ха |
| .. лукави сотона увукао се у моју душу, а ја слаб, страшљив, не знађах него се подадох власти њ |
| ква реда, од које се чују узвици, смех, а над целом гомилом расплинуло се брујање и жагор...</p |
| ..{S} Залуди се читајући житија светих, а још у гимназији прочитао целу библију...{S} Знам већ |
| е, с крављачом млека, па те ја уплаших, а ти просу млеко?</p> <p>Сестра се смеши, одговара да с |
| нух у целац...{S} Док ја летим у целац, а онај скаче на другу страну, бега од мене...</p> <p>— |
| му се затресе и чу се загушени хропац, а потом јецање...</p> <p>Поиздолазише му на виђење све |
| легнем крај студенца, ти нешто дељкаш, а тек папоња завречи чак у другим косама!...{S} Леонтиј |
| — »Црна раса!...{S} А <hi>она</hi>?... а живот?«...</p> <p>— Аха! искашља се збуњен ђак, махну |
| самоћи.</p> <p>— Ја реко’ ти заспо̑... а он ћути ’нако, викну девојче силазећи с јарца и држећ |
| мир наивно.{S} Ти вала баш ниси така... а и госпођа...</p> <p>— Ха-ха-ха ..{S} Ама ти, <hi>ти</ |
| етнула га на крило и лагано га љушка... а са Маљена тихо-тихо силази лагани повијарац, и прелећ |
| али прво да ме добро увежу конопцима... а, богме, и њу!...</p> <pb n="184" /> <p>— Кхх... ихи-х |
| Ми-не-ра-ло-ги-ја.</p> <p>— Ми-рена... а-јак!...{S} Их да ми је то научити!...{S} Игуман то не |
| , ни имања, ни кућа, ни стоке, ништа... а?...{S} Је ли ви баш нарочито хоћете да ме упропастите |
| у мраку: већ мора да је нека царица... а лепа!{S} Па се ја са њом оженим... зна се: ко бајаги, |
| — Кроз два месеца, пуним.</p> <p>— Е... а кад зађеш сад по парохији, па те окупе оне... оне нау |
| скочише неповређени, нагоше да беже... а у ходнику, даље од врата, опет прасну: дум... дум!... |
| стру, све му испричао и нуди сведоке... а прети интерпелацијом.{S} Министар то једва дочекао, з |
| ознати са суседом и већ гледати даље... а Љубомиру пада у део слушкиња.{S} Он се постара и да о |
| овима!{S} Зацрнио се сав, покуњио се... а они живо скакућу, прелећу, витлају се...{S} И његов ж |
| атекли је.{S} Питају Христа, чула си... а он шара по песку...{S} Па им онда каже: »Који од вас |
| дела, славе ти!</p> <p>— Знаш, прво... а то је баш тешко, започе Никола, и на уснама му заигра |
| .{S} Али то су само слике, тек онако... а мисао о томе била је далеко.</p> <p>»Баш није требало |
| видиш све очима.</p> <p>— Добро и то... а још?</p> <p>— Сад ти узимаш Максимову собу... је ли, |
| ј, да ли га синоћ закачисмо за греду... а, нисмо, ево га!...{S} Сад ти вуци, а ја ћу држати рук |
| чуди се он у себи.{S} Некога питају... а-а!... мене питају!«... и он напреже ум, да се сети од |
| а, <pb n="205" /> књига, било је доста; а шумар, на доколици, навуко му доста суха лишћа у пећи |
| дух, па нити чу звона ни журбе момачке; а ови се и не сетише да га пробуде: сваки се бринуо сам |
| импоновало само оно, што он не разуме; а што он зна, држао је да знају сви.{S} Због тога се до |
| ад ништа не помисли онако... о девојци; а ето сад са Милком баш не би смео онако.{S} Није с тог |
| и дућани, — он је сад сила... посланик; а сад је њихово царство...{S} Долазио ономад министру, |
| <p>Он зна зашто живи, и зато је срећан; а ја?!...</p> <p>И нашто оде овај живот?...{S} Куд прол |
| ону заповеди да такове камењем убијамо; а ти шта велиш?«...</p> <p>Отац Сава прочита врло јасно |
| p> <p>Зашто се игуман љути, видели смо; а плаши се због ове напомене о Љубомиру.{S} Пре дваести |
| њиве једва подмириваху домаћу потребу; а виноград се морао напустити због скупа рада...{S} И, |
| . стаде мислити калуђер. <pb n="228" /> А ја не знам шта је ово било до сад, и коме је све то т |
| <p>— Миро!...{S} Их што ме уплаши !{S} А баш сам мислио да те нађем.</p> <p>— И ја тебе чекам. |
| p> <p>— Кажем ја: неће рого на њега!{S} А?... узвикује задовољан Василијан, чешкајући свога љуб |
| ... весео човек.{S} Чудновата бољка!{S} А хоће да се превије и онако... кад му није ништа; то х |
| а сад само настави тако цела живота!{S} А шта ће бити после? — Што рекне Бог.{S} Јер он је каза |
| е Никола.</p> <p>— Их, како познаде!{S} А ја мишљах да је то по чреди...</p> <p>— Како... кака |
| се, Бого... као преподобни Макарије!{S} А после... хо, мај... ала ће да се живи!...{S} Велимира |
| им гласом.</p> <p>— Јуф, наљутио се!{S} А да ниси горд, ти би бар свако вече стао са мном пред |
| ли да учинимо посјету мојој госпођи!{S} А молићемо, што смо ми тако горди?</p> <p>— Ја не бих р |
| шта.{S} И тако — ништа није ни било!{S} А овамо опет Максим помиње чреду !{S} Чудновато !...</p |
| .{S} И како беше дивно у оном свету!{S} А зар се не може натраг?...</p> <p>»Шта је то!... да ка |
| .{S} Стој, бре, сад да те питам !...{S} А он кад виде како смо се загрлили ја и царица и кад уг |
| у — за твоје... архимандритство !...{S} А?...</p> <pb n="136" /> <p>— А шта ми оно доноси... то |
| ...{S} Да ли сам ја требао Богу?!...{S} А видиш тамо... и владика и сви они учевни калуђери... |
| p> <p>«Дознали!...{S} Да се бега!...{S} А моји... шта ће они?...{S} У свет!«... мисли дечко, ул |
| само то видети... кад се засија!...{S} А са њим, кажу, сто попова.{S} Боже, како ли то изгледа |
| ећ све се блиста... царска посла!...{S} А <hi>она</hi> све тако уза ме... па топло, слатко...{S |
| е од јесење свежине.{S} Баш лепа!...{S} А како је ђаволаста!...«</p> <pb n="186" /> <p>Он не оп |
| ост игуманове речи. — »Црна раса!...{S} А <hi>она</hi>?... а живот?«...</p> <p>— Аха! искашља с |
| је: не очекује човек више ништа!...{S} А за кога сам се ја заузимао, за кога смо радили, те се |
| се помешало, па се не види ништа!...{S} А младић би хтео видети праву истину, прави живот...</p |
| сту и почну кућити сваки за себе!...{S} А како лепо прича Светозар богословац, његов сељак, кад |
| на више обема — а ја... не може!...{S} А оно га прљи и пече све јаче, све оштрије...</p> <p>Де |
| чина... па да суди мене!... мене!...{S} А-а-а... коштаће га то добро, а вала <pb n="140" /> и м |
| е...{S} Шта је ово лепо око мене!...{S} А сведочанство!... не знају«...</p> <p>Кад је пошао кућ |
| игуман у подруму... каже: батали!...{S} А о св. Спиридону Тримитинском пише: »Сочетасја законом |
| н лојанице, кад се добро разгори!...{S} А Никола узео некакву сасвим другу позитуру и изглед: н |
| да би хтела рећи: »Ене, славе ти!...{S} А ја баш то нисам знала!« и пође Љубомиру.</p> <p>Игума |
| ушкиње у госте.{S} Биће ту части!...{S} А ти чувај твоје место...</p> <p>— Но, знам ја да она с |
| илинске, ни хладне божићне ноћи!...{S} А ти куњај тако!{S} Лаку ноћ!</p> <p>»Он, прост сељак, |
| .{S} Одкуд то, <hi>та</hi> мисао!...{S} А њему то никад није ни на ум падало...</p> <p>— Јок, м |
| е.{S} А ја сам је ’нако прочитао!...{S} А оно видиш: чудеса... чудеса!...{S} И одиста јој је Хр |
| покори; јер како би он њу обалио!...{S} А после тога, у свакој је сељачкој души скривено по мал |
| јетем бист«, па се опет посветио!...{S} А Макаријеве родитеље сам анђео саставља на заједничку |
| у тесан досадањи скучени простор!...{S} А душа се надима и хоће ширине, простора, светлости...< |
| гласно изговори:</p> <p>— Данас!...{S} А хаљине?</p> <p>— Хм...{S} Надам се ја, синко, овоме к |
| вече, па онај господин на ручку!...{S} А овамо страшна заклетва, и правила, и углед на толике |
| .. како ’но рече кад пођох... ех!...{S} А игуман у подруму... каже: батали!...{S} А о св. Спири |
| ало поља...</p> <p>Шта ће се сад?...{S} А оно вечно, старо као човек, правило: да треба јести, |
| ло.{S} Имамо и ми душу, зар није?...{S} А баш ову је донео игуман из Прњавора, од његове неке.. |
| ако ће да се живи... треба јести?...{S} А шумадиски манастирски ктитори нису оставили својим за |
| о...{S} Да ли ће то бити једнако?...{S} А како је мирно на Маљену!«...</p> <p>Разговорио се са |
| аш Максимову собу... је ли, Вељо?...{S} А ја ћу Арсенијеву.</p> <p>— Добро, насмеја се Веља; он |
| о за оно језеро, то ти је свега!«...{S} А њему су казивали, кад се почне које лепо житије читат |
| углађени људи: уза сваку реч »ви«...{S} А ми ерцепураћи ’вако... узвикну он и хтеде учинити нек |
| имање и разда милостињу сиротињи«...{S} А носити крст Христов значи: имати веру у Оца небесног, |
| о Благовестима... то је псалтир«...{S} А кад Љубомир пређе на Нови Завет, он викну: »То је јев |
| душе, његова другарица, Мирослава...{S} А по стричевој <pb n="8" /> њиви плинуле краве, овце па |
| уда, паде у прашину...{S} Нека га...{S} А тамо стриц... гледа и не верује...{S} А и ја се крије |
| се у њему још по мало зна за Бога...{S} А ово куд прође... страх га поновити у памети све оно, |
| на доксат, раширила очи па гледа...{S} А игуман таман поумио да изиђе и <pb n="148" /> отворио |
| ту маглу, дивна, пластаста Букуља...{S} А за леђима виси, непомичан и светао, мио као сунце, зе |
| са целом столицом, па љуља, љуља...{S} А у глави све теже...</p> <p>Дубока ноћ...{S} Разлила с |
| их господа варошка зову уштипцима...{S} А Велимир се сав зајапурио, вукући с часним оцем Никифо |
| дошо, да не зна цело!...{S} Ха-ха...{S} А ја, богме, знам!...</p> <p>Љубомир се чуди.{S} Сви ве |
| е народа пратиле Антонија Великог...{S} А он је већ у себи замислио, да је почео исто онако као |
| једног, ко би могао одржавати ред...{S} А ти Петре, бога-ти-си, боље да идеш за говедима по тво |
| и неки друкчији људи, и сав народ...{S} А ово ти је код нас друго...{S} Море, кажем ти: видећеш |
| ромиче једна камилавка, шта ли је...{S} А земља се све више љуља... љуља... и онај мирис косе з |
| са стричевима за имање, ето то је...{S} А после је лако...</p> <p>— Онда... реци му да не можеш |
| ја као утегом... вије, вије, вије...{S} А слатко ти гутати буранију, несрећо!... зинеш као хала |
| А тамо стриц... гледа и не верује...{S} А и ја се кријем иза царице, да ме он не види...{S} Пос |
| апита што, на пример из литургике...{S} А ни његови калуђери, камо ли ђаци, не знају ни окучити |
| ругу страну, па тако док не сване...{S} А Василијан и ови други не би.{S} Хе, <hi>друго</hi> су |
| зу и сносити веће издатке кућевне...{S} А уљаник и краве и градине и њиве једва подмириваху дом |
| до!...{S} И он хоће овде код мене...{S} А ја?«...</p> <p>— И ’нако... да станемо барабар, па да |
| ни Богу тамњана, то баш од истине...{S} А онај је опет... друкчији.</p> <p>— Та да!...{S} Друкч |
| да у Србији нема никакве пустиње...{S} А да оде у какву непролазну огромну планину, како ће се |
| трчао и трчао докле га ноге носе...{S} А овако само подскочи од земље, као да га електрична ст |
| отепа:</p> <pb n="43" /> <p>— Ехе...{S} А да ја: умирујем ђаволе...{S} Ка да је ударио обад у с |
| колима, он бега у горње воденице...{S} А ја не могу сам товарити вреће.</p> <p>— Иди, па то ка |
| ђи од глади, па хоће и да се туче...{S} А тамо, где му је она нашла место, живеће ко бубрег у л |
| као нека игра...{S} И они су људи...{S} А ово је баш оно право!«...</p> <p>— Точи! викну игуман |
| оме заплетеном склопу црних мисли...{S} А из неба само сипи и капље хладна магловита влага, кој |
| и и Нићифор нешто отели, криво ми...{S} А већ сам знаш да ми није до калуђерства...</p> <p>— На |
| ти ово, не разумеш ти ове ствари...{S} А ја ћу ти донети, ако хоћеш да читаш, што лепо.</p> <p |
| нешто га притеже, не да му дисати...{S} А он је тако рад другом животу... јер овај убија, ништи |
| ад не знаш кога ћеш пре послушати...{S} А ми овако сложно, лепо, па...</p> <p>— Јест, јест... т |
| ја !...{S} Не умем ја ни макнути...{S} А она кад почне, и он се са неком гордом хвалисавошћу н |
| од оца и мајке... обоје као свеци...{S} А, шта велиш?</p> <p>— Остав’ то!... казо сам ти сто пу |
| ни прапорци на сребрној кадионици...{S} А дивљаче маљенско блене, слуша, и заборавља где се нал |
| што се кинђуре калуђерским новцем...{S} А још кад ти буде двадесет!...</p> <p>— Нећу ја у парох |
| те питам... знаш, одавно се каним...{S} А не могу више да слушам којекакве разговоре.{S} Хоћу, |
| и мајку и све, па да идемо за њим...{S} А оно све друго, тамо у свету, све је ’нако«...</p> <p> |
| али ето, немам са чим да их мрсим...{S} А продаје се до саме наше куће једна ливадица... и друг |
| давати деци!{S} Да је бар игуман...{S} А псикологију сигурно још држи чича-Срета?</p> <p>— Ја. |
| то знаш?{S} И мене је то предавао...{S} А ко предаје догматику?</p> <p>— Синђел Прокопије.</p> |
| е.</p> <p>— Не треба сад, ја како...{S} А после неће моћи ни једна жена проћи на миру поред теб |
| . укочена, сплетена, некако онако...{S} А како јој је лепо стајало јуче просто јелече, од пруга |
| 192" /> тако страшно, тако ужасно...{S} А тамо... тамо напред, мора бити да је све друкчије, св |
| елимир.{S} Ако хоће с нама, добро...{S} А на послетку, сваки има своју главу.</p> <p>— Хе, да в |
| ма, они нам помажу, заклањају нас...{S} А и ми њих у том послушамо: нађе нас, на прилику, нека |
| рми и — предаје богословску науку...{S} А по једно вече занимају се црквеним певањем и уче се п |
| прљавој марамици, или тако нечему...{S} А овако : дечко као и они... па се упреподобио...{S} Чу |
| ге једва имају о шта да се одупру...{S} А под њим зинула бескрајна провалија и чује се како дол |
| S} Умеју да уживају у јелу и пићу...{S} А ми... истреси окењачу, па си готов за час !...«</p> < |
| кривицу на мене... реци што знаш...{S} А ја... глас му задрхта, очи се зацрвенеше и овлажише < |
| то не спада у његову »специјалност«.{S} А ђаци су, уз то, обавезни да се, поред других послова, |
| ега, па се увек нађе ко им да хлеба.{S} А шта је ово!...{S} Истина, он бега или се крије, чим о |
| ..{S} Чекај, није!... то сам сад ја.{S} А онај <hi>други</hi>, што је пре био и што се звао Љуб |
| тарих, поцрнелих, полутрулих врљика.{S} А тамо опет иђаше оструга, који трн, павитина и опет вр |
| му је у послу вазда помагала Милка.{S} А он је тако волео да је гледа и да слуша њено отворено |
| ј својој смелости.</p> <p>— Јованка.{S} А што питаш, кад ти то не треба?...{S} Ти бежиш од нас! |
| но ти ђезве па сипај, рече му тетка.{S} А твоја је вода у том мањем лонцу, објасни она Арсенију |
| остаде сам Христос и пред њим жена.{S} А кад то виде Христос, он каже тој жени: »Није вајде... |
| чеву њиву, ја не бих оставио Маљена.{S} А сад је друго... друкчије је ово...</p> <p>— Како, Љуб |
| у другом, ево већ скоро цела година.{S} А сад... какав се ово сад олуј спрема!{S} И дође изнена |
| Она беше жива и одлучна, као и Мира.{S} А Љубомир се збуни, осети се незгодно кад ухвати оне ме |
| тих места, као преко маљенских коса.{S} А сад... ђаво га знао...</p> <p>— Је л’ ти тешко поћи?< |
| ижу руке од досадних, тешких задаћа.{S} А како ће он!...{S} Него, има и лепших ствари, на пр. б |
| па се и сам трже од ненадних јахача.{S} А кад виде пандура и необично учтиво лице механџино, до |
| сећаху, да не могу једно без другог.{S} А ни једно од њих не помисли: како ће то да буде на пос |
| тара се савесно да наплати свој дуг.{S} А нови архимандрит, призивајући у себи све сотоне на гл |
| ти пажњу на њега — недостојан сасуд.{S} А Арсеније, смешећи се учтиво и понизно на протине шале |
| јне, осврћући се бојажљиво око себе.{S} А пића и јела стаде се трошити два и три пута више, нег |
| им светом, причале најчудније бајке.{S} А Љубомир, зверајући око себе плашљиво, као зец кога су |
| слим да је ни прави пијанци не воле.{S} А ја не пијем онако како ти мислиш...{S} Ето, сад нисам |
| м и често представљају читаво племе.{S} А њему се, и ако и сам управља кућом, чини то необично, |
| <pb n="67" /> одмах излази из кујне.{S} А из дугачког ходника, који се пружа пред свима ћелијам |
| ући се на десну страну и мрштећи се.{S} А ти ми спреми, роде...</p> <p>— Нађи ми, Василије, ђег |
| се да му задркће широки рукав расе.{S} А »преподобно« лице спремао је и удешавао нарочито за в |
| ће, него и <hi>зашто</hi> тако хоће.{S} А Савин одговор расположи га, да на живот и поступке св |
| n="137" /> те тамани уловљене мухе.{S} А толики светитељи, што су били прости калуђери или игу |
| т. »Јест, знам... сећам се те приче.{S} А ја сам је ’нако прочитао!...{S} А оно видиш: чудеса.. |
| едно: долазио ил’ не долазио у срез.{S} А ово он пита тек ’нако... из радозналости.</p> <p>— Јо |
| ова је жена ухваћена сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону заповеди да такове камењем убија |
| , па се весели по њему, ради и живи.{S} А он, онако исто, као некадање стидљиво ђаче, одвојио с |
| мо се, као на прилику неки голубови.{S} А овај Велимир, чујеш, то ти је за чудо и за причу.{S} |
| </p> <p>— Тако, брате, тако ми кажи.{S} А слушкиња?</p> <p>— И она то исто.{S} Вели: онај гргуљ |
| .{S} Ови други нису толико добивали.{S} А има ли чарапа, пешкира? настави она, завирујући у кож |
| е онима, који су Богу веома омиљели.{S} А ово је ’нако, нека казна«...</p> <pb n="131" /> <p>Је |
| огу још наћи реч, с којом би почели.{S} А онај варошанин гледа зачуђено, питајући погледом окол |
| све странце, макар били и калуђери.{S} А ја кажем да тебе неће.{S} Паметнији је море... и Васи |
| чизме, стаде их превртати и пипати.{S} А у том овај — Веља — донесе сир и метну на астал.{S} П |
| бомиру: ја видим да ти волиш читати.{S} А ту ти је, брајко, све написано много боље, него што ј |
| /> су грешни, па и ти мораш грешити.{S} А ја те, каже, не осуђујем за то; него иди кући, па гле |
| посао спао на њу, треба јој помоћи.{S} А богме... требаће и њему њена заштита...</p> </div> <d |
| пробала... да видимо баш ко је јачи.{S} А може ли Мира тебе да обали?</p> <p>— Уха!... треснем |
| n="233" /> сламе све више привлачи.{S} А-а... ту ће да се спава!{S} Али га другови наслањају н |
| још се осећа дах земље која се суши.{S} А тамо, изван ограде, озеленели воћњаци, па весело одсј |
| авне прошлости! зачу се општи узвик.{S} А закон, хладан и нем као стена, хоће своје...</p> <p>П |
| на пример, ти!{S} То баш ја и велим.{S} А и тебе је Бог створио исто ’нако, као и мене... то ће |
| е црвеном, него само зеленом варбом.{S} А ти покупи ујам, па дотерај, обрте се најзад Велимиру. |
| /p> <p>Само поља остадоше по старом.{S} А и шта ћеш им?{S} Шта можеш унети новога, а стварнога |
| ти, и он ће бити као прави господин.{S} А за време може и код ње поседети и може му долазити св |
| ло, кад се јавила у њему прва мисао.{S} А у самој ствари то није почело једног дана, ни месеца, |
| ко по издаље напомињала калуђерство.{S} А он је скромно и паметно одговорио: »Да видим... још н |
| иту стазу, којом нико није пролазио.{S} А оно испало <pb n="263" /> све тако обично, тако прост |
| ти«, и ућута.{S} И није се преварио.{S} А Велимир сад слободан.{S} Може ићи <hi>тамо</hi> кад г |
| <p>— И ја се, вала, уплаших жестоко.{S} А било ме страх и од ове пустиње... све немо!...</p> <p |
| Што?... биће добар калуђер, зацело.{S} А нама неће сметати ни у чему.{S} Још нам може бити од |
| Ха-ха-ха... смеје се Велимир гласно.{S} А Максим... знаш за ону траву!</p> <p>— Тај је још гори |
| е! викну Васа, севајући очима бесно.{S} А ко попуши са мном оку дувана, што донех из Крагујевца |
| .</p> <p>— Знам, знам... лако је то.{S} А после?</p> <p>— Црква ти мора бити свакад чиста; што |
| редом! узвикује у себи архимандрит.{S} А ја потегох у залуд онолики зор!{S} Ха-ха-ха!...{S} Из |
| осне недеље Леонтије не оде у цркву.{S} А и што ће!...{S} Тамо служе парохиски свештеници, који |
| м гомилом, крсте се и улазе у цркву.{S} А за њима достојанствено ступа некакав дугачак брадат п |
| приступа нови јеромонах своме послу.{S} А кад узе голо, вруће, црвено, с раширеним ручицама, ме |
| да ноћивају, кад су у великом послу.{S} А Леонтију сад преноћиште у кућама, где има женских, из |
| свршено је: постиго је главну жељу.{S} А колико се муке видело, колико се незгода претрпело, д |
| вероваше своме некадањем благовању.{S} А све налете одједном, као вихор на врелој ведрини, и п |
| ко мучили!?...{S} Нису, зацело нису.{S} А ово са мном јуче, то је онако...{S} Само док ја нађем |
| близу срца, шта му је заузело душу.{S} А сад... сад је знао све, све...{S} Видео је јасно пут, |
| ромирњали, много мирнији од маторих.{S} А и матори се некако упитомили, па слатко трепћу, чим о |
| — Умро је.</p> <p>— А Милоје водник?{S} А Ненад Ђаков?...{S} И калуђер нестрпљиво изређа неколи |
| а окусили, па зар не може и он тако?{S} А после?...{S} Лако је за то...{S} Зар није Господ каза |
| му, који као да говори : »А, дошао си!« А ово сад све беше друкчије...{S} И сам отац Сава искре |
| јер шта би радио човек у овој самоћи, — а у веселој глави млада намесника све живље се и узбуђе |
| пећи, док друге две беху около пећи. — А ми ћемо одмах наместити онде четврти.</p> <p>Лагано, |
| е другом руком, и де-де на више обема — а ја... не може!...{S} А оно га прљи и пече све јаче, с |
| ! узвикну гост.</p> <pb n="133" /> <p>— А-а-а развуче игуман, познавши свога школског друга про |
| је све друго...</p> <pb n="64" /> <p>— А кад дођох овамо и кад одоше сви наши на границу, поче |
| о !...{S} А?...</p> <pb n="136" /> <p>— А шта ми оно доноси... то жељено архимандритство?{S} Шт |
| авнију вероисповедну сврху... </p> <p>— А куд ћеш оволике калуђере?</p> <p>— Дао бих им све овч |
| вече извукох батине и за тебе!</p> <p>— А јарца... јакања!...{S} Их, болан... сећаш ли се како |
| си обоје... севају нам бутине!</p> <p>— А ви’ш... овај мој мали неће да се мрдне без обуће и је |
| Љубиле те свраке, како си леп!</p> <p>— А зар је ови Арсеније... хап!... лепши од мене?</p> <p> |
| увате веру... <hi>ви</hi>?!...</p> <p>— А ви се не стидите у овоме... како ’но рекосте, леглу.. |
| пио...{S} Немој, очију ти!...</p> <p>— А вина? гледа га Велимир оштро, готов да плане срџбом.< |
| мрзе, или говоре тек ’нако?...</p> <p>— А у тој гимназији... је ли тешко? пита Максим после кра |
| терају године, ка отац Сава...</p> <p>— А ти... зашто ти живиш? узвикну калуђер грозничаво и уп |
| н, да имаш пун казан дуката...</p> <p>— А ти не мислиш тако?!... погледа га Леонтије оштро и пр |
| ити, па се удаљити од света...</p> <p>— А живе ли тако ови твоји калуђери? прекиде га професор |
| ола по трњу и рањавила ноге...</p> <p>— А кад оно пођох у свет, онако преплашен и мали, знаш ка |
| це, такав сам и ја Антоније...</p> <p>— А у Русији су калуђери — прави свеци!</p> <p>— Такав им |
| о ништа...{S} Господин вели...</p> <p>— А-а... »Господин вели«, прекиде га Сава опоро и стаде; |
| S} Нисмо, знаш, још скућили...</p> <p>— А жао ти манастира, а?</p> <p>— Жао ми, што сам се нави |
| севају јој бутине ка оногај...</p> <p>— А како се то јакате? прекиде га Милка баш кад се он оду |
| у Србији, који би тако исто...</p> <p>— А шта ћете после, господине, са оволиким имањем, викну |
| а ће пре нестанути цео свет...</p> <p>— А све их у цркви једнако опомиње да мисле на смрт: и пе |
| к да се јави и она да је жива.</p> <p>— А ја кад почнем мислити ноћу, то траје до зоре, баш до |
| још цео смисао овога поступка.</p> <p>— А хлеба!...{S} Шта ћеш јести, болан! викну девојче за њ |
| ично прилази свима калуђерима.</p> <p>— А ти... шта то?</p> <p>— Бројим виле за сутра, за плашћ |
| изиђе из кујне и лупи вратима.</p> <p>— А-а... чује се онај громки звук из Максимова грла, а он |
| дајући влажним очима око себе.</p> <p>— А вера?!... проговори архимандрит изненадно, као после |
| па кажи Васи да га чекам овде.</p> <p>— А, ти си то! рече Љубомир ослобођен, сетивши се, из Ник |
| не можеш за сад, па шта буде.</p> <p>— А ако ме изјури?...</p> <pb n="159" /> <p>— Баш си ти н |
| чича Максим?</p> <p>— Умро је.</p> <p>— А Милоје водник?{S} А Ненад Ђаков?...{S} И калуђер нест |
| ога живиш? зачуди се Леонтије.</p> <p>— А због чега ти живиш? насмеја му се друг.</p> <p>— Ја.. |
| а себе, пређе на друго питање.</p> <p>— А шта оно још представља св. престол?</p> <p>— Хм...{S} |
| ом насмеја.{S} Настаде ћутање.</p> <p>— А Јованка једнако распитује за тебе.{S} Није се још уда |
| им виле за сутра, за плашћење.</p> <p>— А-а-а!...{S} М-м...{S} Како би било да ми донесеш са че |
| ајући сад сваког госта у лице.</p> <p>— А, даклем тако сас трговачку чест!...{S} Тако ли !... в |
| не знам како ћу то.{S} Жао ми.</p> <p>— А где ти је жена?</p> <p>— И тамо и амо.,..{S} Час код |
| пши од мене?</p> <p>— Ко и ти.</p> <p>— А игуман? прошапта Максим опрезно, гледајући на затворе |
| га чека код куће кад се врати.</p> <p>— А нећеш много, бесна мрцино, зацело не!...{S} Еј да ли |
| не могаше још речи прозборити.</p> <p>— А квасију си, роде, заборавио купити, а?... пита га бри |
| м отворен, прост, весео момак.</p> <p>— А наше, наше... он удари гласом јаче и намигну оком, те |
| ше Марковића... оне под брдом.</p> <p>— А-а!...{S} Вељка Максимовог?{S} Је ли жив чича Максим?< |
| ему и притиште га целим телом.</p> <p>— А, кићане, шта ћеш сад!...</p> <p>— Пуштај, застења муш |
| у ђак одсечним увереним тоном.</p> <p>— А ко би се калуђерио?</p> <p>— Знаш, мислио сам — али н |
| озбори Љубомир искрено и живо.</p> <p>— А ви сте... ти си доста учио, поправи се Никола, гледај |
| као што је и другима говорио.</p> <p>— А ’нако... није те ови газда никако доводио у срез, код |
| , да нас заболи! рече Велимир.</p> <p>— А-а... досећа се Љубомир.{S} Ама зашто те оно ’нако... |
| а према њему необичну нежност.</p> <p>— А-а... гле, омаљавио!...{S} Добро, добро...{S} Хајде, п |
| ти метлу, па сам почисти собу.</p> <p>— А каки су ви калуђери? запита Љубомир.</p> <p>— Видео с |
| р.{S} Знаш какав је у друштву.</p> <p>— А јао!...{S} Никола погрчи леђа, као да се брани од неч |
| њом и осетљивим дрхтањем руку.</p> <p>— А, ваљано! додаје механџија више ради учтивости, али он |
| онако и кусај! одговарају му.</p> <p>— А-а-а отеже Максим тупо и изиђе.</p> <p>Шта ли се тада |
| Велимир скочи и зађе за стену.</p> <p>— А-а!... отеже он радосним гласом, као да је нашао све ш |
| ри он прескачући једну врзину.</p> <p>— А код куће !... присети се Мира и викну :{S} Љубо, шта |
| понови он, савијајући цигару.</p> <p>— А-а... тако ли је! викну Васа, севајући очима бесно.{S} |
| Хоћеш ли воде?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— А можеш сести сам, да донесем ?</p> <p>— Могу...</p> <p |
| е око себе и као да се запита:</p> <p>— А шта ћу сад?...</p> <p>Ови незнатни послови у пећини, |
| а се тек после нечему присети:</p> <p>— А-а... тамо има хајдучице са жутим цветом!...{S} Како ј |
| уз реч, смешећи се напоменути:</p> <p>— А јест, сад је манастир В. без старешине...{S} Штета шт |
| ање, и онда замумла неко тамо:</p> <p>— А-а...{S} Ала ли сам загорео!...</p> <p>У Велимировој р |
| осле овог узвика, одједном засија очима а по лицу му се разли неизмерно блажено задовољство.{S} |
| з грла дубок отегнут глас, који личи на а-а...</p> <p>— Е, роде, ја ћу за лекове, уф-ф... нешто |
| и црвен.{S} Мало се уплашио од Велимира а мало га збунило сећање на, ђаволасту суседину слушкињ |
| ејану детелином, па подизати неке многе а веома потребне привремене оградице од трња или облица |
| ешавао, те манастир једне године добије а друге изгуби парницу, и у дневнику манастирског расхо |
| итеља, о којима је слушао нешто у школи а највише од покојне мајке.{S} Ту је свемогућа сила, ко |
| иронично, и цокуле стадоше брзо лупати а нос чешће фркати.</p> <p>Другови се послушно поклониш |
| ли се; ударила их по лицу ватра од пећи а још више од вина и ракије, па се расплинули, ужагрили |
| да залупа добош у негда величанственим а <pb n="249" /> сад убогим споменицима српских краљева |
| илијан, са готовом неприпаљеном цигаром а за њим Арсеније, са пет великих дуванских кеса литрењ |
| {S} После четврт часа, Леонтије на коњу а Велимир пешке, одоше на пут.</p> <p>Ништа више не осе |
| аде праскати и псовати некога по кујни (а била је сама).{S} Муж јој, неки прост и добар, блесас |
| уди се он у себи.{S} Некога питају... а-а!... мене питају!«... и он напреже ум, да се сети одго |
| на... па да суди мене!... мене!...{S} А-а-а... коштаће га то добро, а вала <pb n="140" /> и мен |
| ="233" /> сламе све више привлачи.{S} А-а... ту ће да се спава!{S} Али га другови наслањају на |
| узвикну гост.</p> <pb n="133" /> <p>— А-а-а развуче игуман, познавши свога школског друга проту |
| ништа...{S} Господин вели...</p> <p>— А-а... »Господин вели«, прекиде га Сава опоро и стаде; за |
| иђе из кујне и лупи вратима.</p> <p>— А-а... чује се онај громки звук из Максимова грла, а он с |
| виле за сутра, за плашћење.</p> <p>— А-а-а!...{S} М-м...{S} Како би било да ми донесеш са чесм |
| Марковића... оне под брдом.</p> <p>— А-а!...{S} Вељка Максимовог?{S} Је ли жив чича Максим?</p |
| да нас заболи! рече Велимир.</p> <p>— А-а... досећа се Љубомир.{S} Ама зашто те оно ’нако... зб |
| према њему необичну нежност.</p> <p>— А-а... гле, омаљавио!...{S} Добро, добро...{S} Хајде, поз |
| нако и кусај! одговарају му.</p> <p>— А-а-а отеже Максим тупо и изиђе.</p> <p>Шта ли се тада ку |
| лимир скочи и зађе за стену.</p> <p>— А-а!... отеже он радосним гласом, као да је нашао све што |
| онови он, савијајући цигару.</p> <p>— А-а... тако ли је! викну Васа, севајући очима бесно.{S} А |
| се тек после нечему присети:</p> <p>— А-а... тамо има хајдучице са жутим цветом!...{S} Како је |
| е, и онда замумла неко тамо:</p> <p>— А-а...{S} Ала ли сам загорео!...</p> <p>У Велимировој руц |
| грла дубок отегнут глас, који личи на а-а...</p> <p>— Е, роде, ја ћу за лекове, уф-ф... нешто м |
| ... па да суди мене!... мене!...{S} А-а-а... коштаће га то добро, а вала <pb n="140" /> и мене |
| викну гост.</p> <pb n="133" /> <p>— А-а-а развуче игуман, познавши свога школског друга проту, |
| иле за сутра, за плашћење.</p> <p>— А-а-а!...{S} М-м...{S} Како би било да ми донесеш са чесме, |
| ко и кусај! одговарају му.</p> <p>— А-а-а отеже Максим тупо и изиђе.</p> <p>Шта ли се тада кува |
| дају некако весело-свечано...</p> <p>»А-а!... шта ово би ?!«... буди се одједном из заноса срећ |
| , који се спушта одозго.{S} Е-е... чека-а-ај... хап!</p> <p>Кад Василијан даде стакло друговима |
| смело, да се калуђер прену.</p> <p>— Па-а... отеже и он, али меко, попустљиво, збуњено и побеже |
| о га је Бог!</p> <pb n="212" /> <p>— Та-а... отеже Арсеније, севајући очима задовољно; прихвати |
| ере ни разлога...</p> <pb n="156" /> <p>А Љубомира, пре два дана, нестало из манастира.{S} Раза |
| и лијеп, слава те не убила!... '</p> <p>А Леонтије затвара очи, шапуће молитву и бега, остављај |
| ар то она стара »наша кућа«?!...</p> <p>А родбина весела... све поискакало, истрчало чак у воћњ |
| p> <p>— Хи-хи-хи... богослов!...</p> <p>А Леонтије, поштујући црквено правило: »веја по чину да |
| ца, па помисли: да му је сад!...</p> <p>А он је мислио да је за храну најлакше: о томе се ни до |
| дањи цензор велике гимназије!...</p> <p>А како је он лепо маштао!...{S} Да учи школе, све... св |
| мило, топло, ведро и весело!...</p> <p>А усамљени игуман, суморнији од влажне јесени, туробниј |
| чно...{S} Али где су старији?...</p> <p>А шта је оно... чије су оно куће?...{S} И она нова, вис |
| е већ прометнуо у какво чудо?...</p> <p>А Љубомир, не гледећи на њу, са зажареним очима, са раш |
| о све по пустињи и пећинама!«...</p> <p>А тетка Мара, која је све знала и разумевала без нарочи |
| .. неки паксијанлук урадило?«...</p> <p>А мали бегунац све бира заклонитија места, прескаче бур |
| господарити тако, као ви сад«...</p> <p>А Маљен одозго величанствено и моћно избија у светли не |
| реба знати цело, као »оченаш«...</p> <p>А Макаријево... чудо! чудо!...{S} У зрелим годинама род |
| екиваном појавом која наступа...</p> <p>А ником ни на ум не паде, тога часа, јадни отац Сава; Н |
| свим жаром младићског заноса...</p> <p>А у, замореној дугим читањем, глави само се ређају слик |
| путовању, о доласку у Београд...</p> <p>А кад има више посла у кући, онда Милку пошљу да чува г |
| у градини не види се од траве...</p> <p>А ћелије манастирске, са уласка, доста личе на нишан од |
| не изведено, загушљиво хркање...</p> <p>А у соби ђачкој свануло.{S} Љубомир устао и гледа како |
| о је све примамљивије и лепше...</p> <p>А у кући се живело старински.{S} Беше свега у изобиљу.. |
| е ширине, простора, светлости...</p> <p>А она паучинаста измаглица постаје све гушћа и влажнија |
| Одупири се њоме, па се не бој...</p> <p>А Љубомир се смеши, не прима мотку и осећа како нестаје |
| отме и разлегне зверски крик...</p> <p>А ноге носе, лете преко равна поља, скачу кроз густу шу |
| тера стоку са ужасном псовком...</p> <p>А сад?...</p> <p>Још јасније се прелива магловита даљин |
| нада, кад нико није ни мислио...</p> <p>А њих двоје и иначе нису ни о чем мислили.{S} Они се пр |
| од онога, што му је одређено...</p> <p>А дани пролазе један за другим, са једним истим наличје |
| одере нас механџије, али опет...</p> <p>А Љубомир се завуко у сено, ћути и премишља како је стр |
| ети праву истину, прави живот...</p> <p>А весело, сјајано плаветнило над њим чисто се смешка, п |
| ти крај, не мислећи ни о чему...</p> <p>А Леонтије?...{S} Он се и без овога намислио доста, па |
| сва мека срца, склона маштању...</p> <p>А овде је пропаст, зло... страшно зло...{S} Шта га само |
| истром практичном увиђавношћу...</p> <p>А имало се о чему смишљати.{S} Манастир се, услед новог |
| и ништа...</p> <p>Игуман почива.</p> <p>А Љубомир, кад се разбегоше сви ђаци и момци, нађе се у |
| еобично дугих и оштрих папоњака.</p> <p>А дечко слуша речи и зна шта му другарица довикује, али |
| таје сталан, као и праведни Јов.</p> <p>А оне поуке у житију Антонијеву...{S} Читав, огроман, н |
| из очију сваки покрет игуманов.</p> <p>А игуман сваки час погледа на мање вратнице манастирске |
| очеву неко тужио, сетно осећање.</p> <p>А у дворишту и по стајама пустош, занемареност и нема с |
| амим крајевима очију, насмешише.</p> <p>А говорник, не гледајући ни у кога, стаде причати о пос |
| нађу му шта може и тако радити.</p> <p>А како беше на Маљену!{S} Слободан је ко птица у гори, |
| које сотона има у својој власти.</p> <p>А тетка већ јасно види, да је Љубомир отворено избегава |
| узвикује трећи старији чиновник.</p> <p>А по ходнику и дворишту све већа ларма, узвици и чак не |
| тављајући често недовршен посао.</p> <p>А код Радојевића се надали, па дочекаше госте домаћинск |
| се иронично и савијајући писмо.</p> <p>А у себи архимандрит помисли: »Е, мој владико...{S} Мис |
| } Све је то смишљено и утврђено.</p> <p>А дан за даном пролази брзо, неосетно.{S} Није још добр |
| ни што с намером у своју корист.</p> <p>А после и иначе у животу, у разним забавним и младићски |
| два је одвукоше на њену постељу.</p> <p>А Леонтију све игра пред очима весело, сјајно, са неком |
| <p>— Јеси луд!...{S} Шта ти је?</p> <p>А Љубомир, после овог узвика, одједном засија очима а п |
| i>цензор</hi> велике гимназије!«</p> <p>А цензорско питање у другом одељењу задавало је велике |
| кењачу, па си готов за час !...«</p> <p>А Љубомир, наслушавши се довољно господске шале и смеха |
| оглед сабрата му, који као да говори : »А, дошао си!« А ово сад све беше друкчије...{S} И сам о |
| у пролетеше кроз главу пређашње мисли: »А, то је <hi>оно</hi>!... али нека, после!« и већ мераш |
| ситнице и калуђери се стадоше питати: »А шта ћемо сад?«...{S} До сад је ове куће издржавао нар |
| поглед беше управљен на њега...</p> <p>»А завет!?«... севну му у глави страшна слика свога грех |
| дговор Савин на све калуђере...</p> <p>»А како се веселе! пређе он одједном са мислима.{S} Загл |
| ледају некако весело-свечано...</p> <p>»А-а!... шта ово би ?!«... буди се одједном из заноса ср |
| , дизаше висока сјајна звонара.</p> <p>»А како ли је тамо, у Београду ?!...{S} Па још кад се об |
| ором и погледом што га то пита.</p> <p>»А, није га уписао! помисли пандур весео.{S} Ту ћемо мец |
| хиљада ока кукуруза јесенашњег?</p> <p>„А, то ли је!« помисли игуман, и одједном му спаде све н |
| има по бутинама.{S} Певница је последњи авансман ђачки...</p> <p>— Идите! махну игуман очима и |
| о се тако леп дан, какав се виђа само у августу.{S} Архимандрит зором отпутова у град, што је з |
| > <p>»Аха, знам...{S} То је оно, кад је Аврам хтео заклати Исака...{S} Од куд то овде?«</p> <p> |
| ј глави настаде хаос: помешаше се слике Аврама, Лота и његових племенољубивих кћери, Навина, Јо |
| ђео Господњи викну га с неба и рече:{S} Авраме!«...</p> <p>»Аха, знам...{S} То је оно, кад је А |
| ику манастирског расхода цифра судских, адвокатских и других трошкова за овај спор била је огро |
| о је како се изговарају немачка писмена ај, уи и тако даље и пљуцкао од муке са својим професор |
| који се спушта одозго.{S} Е-е... чека-а-ај... хап!</p> <p>Кад Василијан даде стакло друговима, |
| остане код механџије за одређен месечни ајлук.{S} После свршене погодбе одведе га нови му газда |
| Е, мој бато, поздравиће те игуман Сава, ако му тако станеш устајати.</p> <p>— Их, кукавцу!... у |
| е тако боји капетана.{S} Чудна ми чуда, ако је и капетан! виче сама са собом, осврћући се збуње |
| киваше кајмаклију, не марећи сад ништа, ако би се наљутио на њега баш и цео свет.</p> <pb n="72 |
| на мисао, па се боји да не поквари све, ако се мрдне.</p> <p>— Папоња једнако вуче козе у Јелен |
| болести, он је одмах нађе, кува и пије, ако нема ту болест.{S} Боље је, вели, пити за раније <p |
| е молитве, не питајући никога за грехе, ако се ко сам не јави.{S} Нићифор се, по неки пут, при |
| брзо и вешто, са оним великоварошким и, ако хоћете, придворним тактом умири завађену братију, п |
| педесете, умре жена, нек’ се калуђери, ако хоће...{S} Ко се, вала, онда закалуђери, биће зацел |
| ти ове ствари...{S} А ја ћу ти донети, ако хоћеш да читаш, што лепо.</p> <p>Љубомир се обрадов |
| <pb n="157" /> <p>— Молио бих понизно, ако може, да се размислим до мрака... слабим, уплашеним |
| ће га на пролеће, кад дође у манастир, ако затече оваке незналице, с места изјурити...{S} Зато |
| отишо.{S} Чича Живојин вели: »Кажи му, ако га видиш, нека се труди на сваком послу.{S} Није он |
| м мишљу.</p> <p>— Дај ми је да читам... ако ти не треба, прозбори дечко бојажљиво.</p> <p>Свето |
| ино благо, не би их зајазио.{S} Него... ако велиш, ја ћу им рећи... да се не мразиш?...{S} Знаш |
| кај.... кроз неколико месеци видећеш... ако Бог да.</p> <p>— Како... зар због тога живиш? зачуд |
| ине за њим, понавља му се ранија молба: ако може, нек’ се не калуђери...{S} И, напослетку, отац |
| и са њима добра и због својих интереса: ако гракну на њу сви калуђери, нема јој опстанка у мана |
| је поче живље мислити...{S} Досетио се: ако стане обилазити људе, умреће од глади.{S} Него, нај |
| ељачкој души скривено по мало подлости: ако у чему зависи од тебе, он ће се сам унизити пред то |
| се тетка одједном, и настави јецајући: ако је то Богу много криво, реци ми, па да идем деци... |
| себе незадовољно.{S} Дође му на памет: ако владика запита што, на пример из литургике...{S} А |
| то редован обичај — нећемо кварити ред; ако ли је ради нас — батали!...</p> <p>Архимандрит мрдн |
| о.</p> <p>— Добро, роде, кад знам...{S} Ако умрем, написаћу од чега је, па ће то наћи власт пос |
| ољно; прихватисмо се малко јутрос...{S} Ако се што нашло... можемо!</p> <p>Леонтије се смешка, |
| /p> <p>»Сад се јадна Мира мучи сама.{S} Ако пође за козама, одоше краве у штету...{S} Ваљад јој |
| елу пође попа, а у друга пошље ђаке.{S} Ако има синчића, онда шиље њега, јер не мора давати »пр |
| ваше од јутрос воље да се куд креће.{S} Ако и изиђе до механе, да изигра са механџијом и којим |
| тарац кроз плач: сви сте ми једнаки.{S} Ако смо и сиротиња, можемо живети...</p> <p>Једва се ут |
| ако му то дође, нити жали за школом.{S} Ако хоће, може сутра ићи у Београд, али он неће и зна з |
| ћским стварима, Сава је био опрезан.{S} Ако му се укаже прилика, те заметне шалу с којом удовиц |
| ба живети — како сам се Богу заклео.{S} Ако не могу бити Антоније, могу остати поштен и побожан |
| ећемо наморавати, проговори Велимир.{S} Ако хоће с нама, добро...{S} А на послетку, сваки има с |
| о је и шумара; ено га доле у потоку.{S} Ако нећеш лепим, казао му је да те <pb n="206" /> донес |
| за после...{S} Шта ћемо и куда ћемо?{S} Ако се саставимо, ти не можеш остати у манастиру.{S} Оп |
| смешећи се, напомену оцу Сави:</p> <p>— Ако вам је то редован обичај — нећемо кварити ред; ако |
| е можеш за сад, па шта буде.</p> <p>— А ако ме изјури?...</p> <pb n="159" /> <p>— Баш си ти нек |
| пре ће потражити чобане по ливадама, да ако се нађе што за јело...</p> <p>Опет се крећу кратке, |
| разговоре.{S} Хоћу, брате, да знам, па ако не ваља...</p> <p>Леонтије до сад мишљаше да је пит |
| {S} Нека вам обећају владичанство... па ако издржите и три дана као он, нека ме баце у... игума |
| ед капију, да мало поразговарамо.{S} Па ако се бојиш твоје госпође, ја имам моју собу, где смем |
| ема, би му незгодно од овога доласка, и ако он није ништа имао са среском влашћу. »Ко зна зашто |
| и ако му је то давнашња заветна жеља, и ако већ одавно живи правим испосничким животом, Љубомир |
| гасио.{S} Љубомир дометну суха грања, и ако је ватру наложио једино с разлога: да има на чему о |
| {S} Љубомир се наслонио на доксат па, и ако је већ неколико пута гледао ове исте призоре, сад м |
| Сестра се смеши, одговара да се сећа, и ако јој се из очију види немарно расположење према тим |
| дстављају читаво племе.{S} А њему се, и ако и сам управља кућом, чини то необично, па чак и — н |
| протине шале, само се увија и мршти, и ако га сад баш ништа не боли.</p> <p>Прота ће, опазивши |
| сто и бело какво он није никад видео, и ако су у селу му и поп и учитељ имали кћери, кад виде о |
| ко вешта куварском послу.{S} Љубомир, и ако још чист и наиван, досети се да ће ова крупна разви |
| им гласом — да ли има места и за нас, и ако смо пандурска сорта...</p> <p>»Куку, јадо!...{S} И |
| о необично опружио свој гломазни нос, и ако не може никако да удеси, да личи на свеца, тек и он |
| ако је сваког часа очекивао ову вест, и ако му је то давнашња заветна жеља, и ако већ одавно жи |
| учинише као да врло пажљиво слушају, и ако су се многи љутили на говорника, јер се пред њима п |
| орили су му и калуђери о томе житију, и ако га ниједан није читао, него се знало онако, по пред |
| злога: да има на чему окадити пећину, и ако је, међу осталим његовим заветима, кад се одлучивао |
| подићи воденицу на своме воденичишту, и ако је остало земљиште било туђе.{S} Отац Сава потражио |
| је Василијан опет човек и... друг... и ако је ’наки.</p> <p>— Само гледај, прекиде га Никола, |
| давно издубеним јазићима, баш све... и ако сам <hi>ја</hi> ту!«...{S} Из његових потуљених, по |
| азда пазило да он не буде залудан.{S} И ако седи, нађу му шта може и тако радити.</p> <p>А како |
| илијан ширетски баци око на доксат, — и ако је ован!</p> <pb n="225" /> <p>Леонтију сад, после |
| као молитва за новога брата...</p> <p>И ако беше у светлом и блаженом расположењу, младић осети |
| ом, — да се вечерас калуђериш.</p> <p>И ако је сваког часа очекивао ову вест, и ако му је то да |
| {S} Сам никада не почиње разговор, осим ако има што запитати.{S} Одговара на питања кратко, и у |
| — Па ко ти брани ?{S} Сутра можеш, само ако хоћеш.</p> <p>— Хе мој Леко, не бих ја дао моју Вид |
| лици: побећи ће и он лако, али шта ћемо ако игуман одједном баш њега потражи?{S} Сети се свога |
| осличе чак до јесени.{S} Тек понеки пут ако их узнемири по нека бабињара, којој је крив октобар |
| волика брука!{S} Оде човек пешке... још ако не нађе коња нигде!... говори она једначито, онако |
| е обрте Љубомиру:</p> <pb n="104" /> <p>Ако ти што заповеди, кажи нама да те научимо, да не пог |
| идно шушти, клокоће и жубори...</p> <p>»Ако је оно тако далеко, мисли дечко, гледајући у плаво |
| м, с каквим страхом од важности светога акта приступа нови јеромонах своме послу.{S} А кад узе |
| што су!...{S} Хе-хе... ти си још млад, ал’ не мари... све ће браћа теби показ’ти, па ћеш и ти |
| живац, у сваки атом што осећа...{S} Ах, ала је све пред њим црно, пусто, страховито!...</p> <p> |
| обни Макарије!{S} А после... хо, мај... ала ће да се живи!...{S} Велимира ћу узети да ми успрем |
| и!...{S} Како рече, вјере ти?... мир... ала, да могу утувити!</p> <p>Љубомир понови отегнуто, н |
| да окитим рогове овом обешењаку!...{S} Ала, што се не сетих да ти поручим!...</p> <p>— Одиста! |
| а замумла неко тамо:</p> <p>— А-а...{S} Ала ли сам загорео!...</p> <p>У Велимировој руци опет с |
| p> <p>— Отперја до врх Штурца!</p> <p>— Ала везе, сињу ли му!... ка ово моје коло! завршује вод |
| имир могао бити прави калуђер.</p> <p>— Ала бих ти ја био испосник, мој бане, кад само о њој ми |
| l:id="SRP19000_C3"> <head>III</head> <p>Ала је тешко у туђој кући па још кад си слуга, кад си в |
| Мира обаљује, онда сигурно може и она. »Ала би <pb n="24" /> то било!...{S} Али да је негде у з |
| о и он, па се још више насмеја.</p> <p>»Ала сам луд!... шта се бојим«, мисли у себи дечко и бад |
| е осмехе, и приђе архимандриту.</p> <p>»Ала је оседео !... гле, од куд ово!...{S} И какав је ов |
| вије читати <title>Свето Писмо</title>, али није заборављао ни школу.{S} Већ је знао доста лекц |
| дина и тако... рачуња се као куварица«, али признаје да није баш тако вешта куварском послу.{S} |
| убомир се пренерази, видећи га онакова, али погледавши калуђере, опази да су се и они уозбиљили |
| цну једаред и девојче већ наже на њега, али он се реши да се не да још.{S} Истина, чим је пошао |
| </p> <p>Тако Љубомир доби млађег друга, али се не хтеде, као Нићифор, користити правом старешин |
| hi>томе</hi> некако почињу од Београда, али он ипак не може да се сети кад <pb n="58" /> је то |
| >Љубомир би пошао к њима да се оправда, али треба прећи један бедем градски, под којим је он уч |
| омир хтеде сакрити очи од тога погледа, али беше тако окренут, да није могао у страну погледати |
| ш шта ће затећи после данашњег окршаја, али се запрепасти, кад угледа како Василијан весело при |
| штету...{S} Ваљад јој помаже мој Свеја, али је много мали«... мисли малишан и осећа како га под |
| егове куће.{S} Она га је чешће зивкала, али му је газдарица рекла да се не одзива тој жени, кој |
| кина слика у тим ноћима много занимала, али се уздржа. — После сам о школи, о цркви и митрополи |
| {S} Уздисао је под теретом тешка посла, али се никад није пожалио, никад му рад није био против |
| имир.{S} Хтео би да се извуче од посла, али му та пушка не пали код игумана.</p> <p>— Е, немој |
| етка.{S} Дао нам је Бог деце и здравља, али ето, немам са чим да их мрсим...{S} А продаје се до |
| ћ замишљао себе у тим сјајним одеждама, али тако да то није он, него опет онај старац, јер како |
| ме, и женидбом и још многим саблазнима, али дете остаје стално »трудами и воздержанијем умершчв |
| другова, гледа широко раширеним очима, али не види ништа...{S} Понавља у памети догађаје и опи |
| Чиста је и мирна плава небесна дубина, али тај сјајни лазур све јаче привлачи меку душу, која |
| се у њему јавља нека нова, још нејасна, али већ обележена тежња, која га гони да чешће извирује |
| стирски.{S} Истина, он има свога имања, али то још није одељено од стричева.</p> <p>Све то, што |
| дскочи у страну од страха и изненађења, али угледа да је и онај непознати намерник, још пре њег |
| ради некаквог јесењег лековитог корења, али још од капије обрте на другу страну.{S} Василијана |
| ве стране: хтео је и он мало до потеса, али га вуче у собу „нова симпатија«, у облику једног гр |
| њу, или у опште удаљено место од света, али се некако сам, на основу стеченог знања у школи дос |
| у чему се састоји права наслада живота, али је чистоту њихове одлуке веома уважавао.</p> <p>»И |
| комада угојених свиња... настави прота, али га игуман прекиде:</p> <p>— Знам...{S} И оно мало г |
| .{S} Да звониш!{S} Дању већ није ништа, али јутром мораш устати пре свију, пре самих момака, па |
| {S} Он не зна да ли што чује или осећа, али му се чини да спава и у сну осећа леп мирис сламе и |
| дизати друга... не треба много новаца, али нема где да се узме...{S} Она заврши говор тако сла |
| ених очију, севнула би радосна варница, али се он старао да сакрије своје осећање од свакога, п |
| стина, други калуђери то не раде никад, али се он давно одлучно, да ради онако како треба, а не |
| {S} Ако хоће, може сутра ићи у Београд, али он неће и зна зашто неће.{S} И сад, враћајући се од |
| у лицу: неко би помислио да га је стид, али није; њему је само малко необично због ових Васиних |
| архимандритов поглед управљен на себе, али још не разуме смисао свега. »Шта то они хоће?... чу |
| p>— Добро.{S} Ја ћу се заузети за тебе, али да будеш ваљан, рече му кратко.</p> <p>Истог дана Љ |
| и погледа у њега, раширише се ноздрве, али тај опаки знак Никола не опази.</p> <p>— Са чесме? |
| .</p> <p>— Тхе... знам оне школске све, али нас двоје сами то не можемо.{S} Него ’нако... јарца |
| е, у којима људи забораве и Бога и све, али смерни инок остаје сталан, као и праведни Јов.</p> |
| ао, како то калуђери брзо и вешто раде, али је први пут осетио слабачко и пиктијасто телце у св |
| разјапило чељусти, па иде на тебе, иде, али увиђаш да се растојање између тебе и чудовишта не м |
| кне руком да одгурне од себе то гвожђе, али, за чудо, рука не може да мрдне.{S} Покрене је друг |
| е, ти, Еро!...{S} Онај други мање лаже, али је велики циција, скоро као и Максим...</p> <p>— Е, |
| .{S} Стоји тако, и зна где је и шта је, али га више занима клисарски посао...</p> <p>И беше му |
| ије... хтеде се даље правдати Арсеније, али га прекиде игуман:</p> <p>— На јелу је, до душе, пр |
| е: капетан може да одере нас механџије, али опет...</p> <p>А Љубомир се завуко у сено, ћути и п |
| а речи и зна шта му другарица довикује, али он не прекида своја размишљања, само му се нервозно |
| се, довијао се и обртао од сваке руке, али стање све очајније...{S} Шта је то?</p> <p>Смањили |
| итивати : ко је, одакле је и тако даље, али све површно : видело се да му је све то већ познато |
| е кроз сузе.{S} Огрешићу се о родитеље, али морам, да не бих тебе изгубила...</p> <p>Велимир јо |
| едном слабом старицом изврши мало боље, али се и ту заплетао и брзао при читању познатих му мол |
| он не рече која, не помену ничије име, али се знало о коме говори: јест, нешто се и она оболес |
| Разаслао је да га траже на све стране, али од њега још никаква гласа.{S} Ко сме сад изићи влад |
| нџија бледећи, спремајући се да устане, али као још очекује неће ли се игуман извинити или бар |
| ост«!{S} Ја јесам продао прошле године, али ми је термин за наплату, рецимо, ове године.</p> <p |
| унутра.{S} Не видите никакве богаштине, али је ипак све унутра тако солидно, чисто, уредно... н |
| а, гледајући тупо свакога ко је сретне, али је у потоку, испод штале, једнако сачекују деца и м |
| остаје основно и гимназиско образовање, али то не мари...{S} Главно је, да је он »свршени богос |
| лужи гостима за предмет нарочите пажње, али се он не осврће на то.{S} Са оним истим забринуто п |
| по савету владичину, од поноћи до зоре, али га је по неки пут и сунце варало.{S} Јео је два пут |
| Леонтије добро познаје свако ово лице, али му се сад цела група учини тако непозната, тамна... |
| е.{S} Ово је онако, као да греје сунце, али сунца нема нигде, само се блиста цела околина...{S} |
| тамну фигуру, која му се приближаваше, али не мрдну ничим другим и не покрете се.</p> <p>— Шта |
| ну.{S} Он би се вратио одмах, бегао би, али на доксату механском стоји једна девојчица његових |
| оме.</p> <p>Мира постепено дође к себи, али јој Љубомир од овог часа постаде као нешто друго, ш |
| осети очигледну, јасну промену у себи, али увиде одмах да, осим новог калуђерског одела, не бе |
| омашта...{S} Он зна да је то нечастиви, али се обично брзо занесе, заборави све »бјесе« и преда |
| и они обични гости, названи лонцолизи, али без онога што је »његово царство« и што му је увређ |
| еђа.{S} Она опажа да је младић не мрзи, али је се боји, као нечега страшног и опаког, као да он |
| а.{S} Та и ми смо... онако манастирски, али то тек није, рецимо, што је гимназија.{S} Хо, мај.. |
| а му је све овде, у овој кући, по вољи, али из дубине душе говораше му други глас, да он није н |
| што рећи, као да му нешто није по вољи, али Николина глава тако ситно трепери, а његов језик од |
| бро.</p> <p>Момак се најпре промешкољи, али кад дође тешко дисање, напреже сву снагу, забатрга |
| а сином.{S} Баба је рођена у Војводини, али је све до сад сачувала оне лепе особине кућевног ре |
| оји вели : »Ја ви не разумем те ствари, али знам да је то нешто онако... шарено«...</p> <p>— Те |
| еда, гласио је: »Тс... није баш ствари, али тек ко зна!«...</p> <p>— Ја, одговори Љубомир, криј |
| обро сећа што је гледао у Фрушкој гори, али је тамо друга земља и, што је главно, друга количин |
| а.{S} Он се хтеде уздржати и прећутати, али не беше <pb n="185" /> још дорастао великим стрпљив |
| мир подиже очи и хтеде нешто промуцати, али га претече смешљива девојчица.{S} Она каза оцу ко ј |
| ично.{S} Глад је већ иначе знао трпети, али овакву глад, која иде упоредо са умором, није никад |
| оса и хтеде још што тако ситно учинити, али не знаде шта би и немаде кад, јер игуман стоји пред |
| азије, и још тамо нешто стаде говорити, али он од узбуђења не саслуша ништа више, после свог им |
| болан брајко!... поче га прота корити, али он отеже промуклим крупним гласом, за који се обичн |
| {S} Он је још није умео јасно схватити, али се она тицала овога сјаја...</p> <p>Дечко је већ за |
| , не!... ускипе Максим и хтеде скочити, али нађе да му је лакше само махнути руком, као да бран |
| ство...{S} Хтео би још много што учити, али свему томе стоји на путу газдина воља.</p> <p>Кад п |
| ! додаје механџија више ради учтивости, али он осећа исто оно што и побратим, само се уздржава |
| b n="215" /> <p>Леонтије хтеде планути, али се Велимир брзо уплете у разговор, погледајући Васи |
| бојажљиво оца Саву и хтеде нешто рећи, али му застаде реч у грлу... „Дошло!... <pb n="194" /> |
| и хтеде нешто непријатно Велимиру рећи, али је он брзо утиша и рукама и речима:</p> <p>— Добро, |
| S} Замисли се, хтео би да мисли о кући, али му те мисли некако брзо ишчезавају из памети, а на |
| коше два његова суседа, он је чуо речи, али му оне не осташе у памети.</p> <p>«Дознали!...{S} Д |
| живо, и хтеде га погледати право у очи, али он опет обори главу.</p> <p>— Нећу! одговори он одл |
| е дрекнух...</p> <p>Љубомир се насмеши, али му одмах, веома пријатељским гласом, одговори :</p> |
| о...{S} И туга му се још свија на души, али гле: ово је сад некаква друкчија, топлија, светлија |
| целац.</p> <p>— Ко си? викну опет онај, али много мекше и присебније, јер се досети да су се об |
| и са некаквим непријатним предуверењем, али се, после дваестину реда, сав задубе у читање...{S} |
| ного волим да идем тамо и да све видим, али ме страх.{S} Нисам се <pb n="62" /> бојао онда, кад |
| јући да не трчи какав гласоноша за њим, али кад зађе у чаир, обрастао трњаком, ослободи се.</p> |
| зато бегам...{S} Док је зима, не марим, али кад озелени гора, кад запевају славуји, кад све жив |
| , отац Максим, пожури се са литургијом, али народ навали на причешће у тако великом броју, да с |
| колико пута врата, неко прође ходником, али он беше заузет дубоком и новом за себе мишљу, коју |
| некакву гимнастичку вештину са Николом, али га овај уздржа:</p> <p>— Чујеш ли... кашље!</p> <p> |
| је погрешио што је увео госта у подрум, али га она обична људска радозналост задржава да остане |
| њима створио себи, не још сасвим јасан, али ипак одређен правац живота.{S} Рад и велики умор не |
| ђер прену.</p> <p>— Па-а... отеже и он, али меко, попустљиво, збуњено и побеже у собу.</p> <p>Т |
| види лако, а њему је баш нешто требао, али шта оно беше?</p> <p>Љубомир се досети јаду, па реч |
| љута игумана, и он би се одмах прибрао, али је сад, после неиспаване ноћи, био сувише нервозан, |
| } То му је био скоро свакодневни посао, али му је у послу вазда помагала Милка.{S} А он је тако |
| {S} Игуман ти је одредио редован посао, али поред тога мораш цео дан трчати и радити што ти зап |
| необично лице, о коме је много слушао, али га до сад није видео.{S} Зато му он још данас изгле |
| ко гледаше око себе скромно, бојажљиво, али у себи радосно понављаше: »Љубомир Васић, <hi>цензо |
| тив црквених правила!{S} Беше му криво, али се тешио што је то <hi>почетак</hi>, који никоме ни |
| пао у некакву незгоду, па викну благо, али доста озбиљно:</p> <p>— Јоковићу, остави то дете.{S |
| незда.{S} Он је није у почетку разумео, али што се више привикавао манастирском животу, осећао |
| очима: »Ја бих се са свима сад ижљубио, али видите!«... и он журно, весело и скромно пројури по |
| ђе се у неприлици: побећи ће и он лако, али шта ћемо ако игуман одједном баш њега потражи?{S} С |
| смеја се Велимир.{S} Ја бих могао тако, али прво да ме добро увежу конопцима... а, богме, и њу! |
| го за своју кућу и то му не беше тешко, али је још више радио под кулук, за туђе куће, где су о |
| е, магловите, не разуме их баш ни мало, али осећа некакву топлину, некакво задовољство од њихов |
| аћински.{S} Вечера прође лепо и весело, али после настаде оно, чега се Леонтије највише плашио. |
| од жита« да наставе пити досадање вино, али их присилише на поштовање већине и њених одлука.</p |
| војега«...</p> <p>Нешто нејасно, тамно, али познато му, провеја пред очима му при читању ових р |
| {S} И пре им његово лице беше необично, али сад... сад је много необично.{S} Она пређашња скром |
| ло сунце, које је грејало кад је заспо, али по том, кад боље око себе разгледа, познаде да је п |
| > <p>Дан празнични.{S} Сунце бије косо, али не допире у ходник, где се угибају широки столови, |
| ња свиња.{S} Истина, још је рано за то, али ће се ипак имати ма чим одбранити.{S} Оде у амбар, |
| веном певању.{S} То је био редован час, али је игуман, кад се присети, почешће наређивао да се |
| пред попом, научена из књиге на памет, али је он све то знао далеко лепше и живље испричати... |
| т.{S} Он не зна баш какав је тај живот, али зна само да је <hi>друкчији</hi> од овога, да људи |
| као свила вунена влакна; сагнуо главу, али му испод обрва сјакте зеленкасте очи, а усне се раз |
| ни познат попа, виђао га је у Београду, али не зна шта беше тада.{S} Биће од оних из конзистори |
| едном, и спремаху се сви да нешто кажу, али су толико изненађени, да не могу још наћи реч, с ко |
| доста добро протумачити целу литургију, али га је мрзило да улази у то.{S} Њему је импоновало с |
| осећати неку незгоду у глави и стомаку, али још су му ведре мисли.{S} Он слуша причање Николино |
| душом, која је битна, суштина у човеку, али му људи не дадоше.{S} Угасише му, порушише и тај ид |
| страхом, Љубомир приђе к самом уласку, али се опет обрте шуми и загледа се некуд...</p> <p>Учи |
| хтеде устати да саслуша озбиљну тетку, али се над њим разли мек, нежан, милостив, никад до сад |
| Видиш... ја ти не знам ту дубоку науку, али <hi>мислим</hi> много о свачему...{S} Како му је то |
| ика.{S} Ручак је справљен на брзу руку, али домаћински: поклао се читав чопор младине.</p> <p>У |
| с? ко је то?...{S} Викали су на Николу, али ово није његов глас...{S} То неког даве... видиш ка |
| Саву, да гледа лађу и »швапску« земљу, али то не може учинити онда, кад би он сам зажелео.</p> |
| тетке, она подиже руку према глави му, али он промаче брзо, а она му добаци:</p> <p>— Лоло!... |
| асто поцрнело камење, узидано у бедему, али осећа да пада у бездан и није га ни мало страх, јер |
| о ни па крај памети да гледа на опрему, али се изненади кад је угледа оваку.{S} Дошла му некако |
| е.{S} Истина, сад га не прљи као у сну, али он скочи.{S} Најпре помисли да још није зашло сунце |
| видите!...{S} И све ме вукло срце у њу, али ме ћаћа не даде ни у сеоску школу.</p> <pb n="80" / |
| професор рачуна, кога познаде по гласу, али га још не угледа: иди у друго одељење, па ме чекај, |
| едне у кола, која га чекају у дворишту, али се њему не седа.{S} Он псује, трешти, проклиње час |
| стара и да објасни дечку његову задаћу, али Љубомир на половини разговора плашљиво замаха рукам |
| .{S} Плашљива зебња наилази му на душу, али је он одмах одгони својом чаробном реченицом: »Љубо |
| атија беше вољна »дахнути душом« одмах, али је било много пречих послова.{S} Чредни, отац Макси |
| .{S} Знао је да се треба вратити одмах, али је хтео видети: да ли је погрешио што је увео госта |
| ...{S} Хтео би се кренути на пут одмах, али га задржава овака ноћ...{S} Преко неба прелети једн |
| шљаком, као да је овај какав јеромонах, али видите сами...</p> <pb n="79" /> <p>— Е што су ти о |
| ћи.{S} Младић хтеде одбити овај раскош, али се сети владичина савета: да не претерује сувише у |
| ђашње мисли: »А, то је <hi>оно</hi>!... али нека, после!« и већ мераше оком, колико му корака о |
| исли у себи: то је живот, мој брате!... али се брзо трже, сетивши се да је то кушање«.</p> </di |
| о чине Велимир и Никола?{S} Све, све... али би му баш тешко било издржати ту чреду, онако ни за |
| е човек... мисли Љубомир; — све, све... али му је жена свуд пред очима!{S} Ето и ја: мало, мало |
| ан, учи штене чловити на задњим ногама; али пошто је необична псећа дебљина искључивала сваку п |
| гунца, који испаде пред њу као из топа; али видевши пренеражена дечка, поврати се и погледа га |
| ноги му прихватише шалу и насмејаше се; али их беше који гледаху зачуђено и озбиљно: да је то ч |
| н није оно исто, што су други калуђери; али се ипак подао општем животу и чинио све што чине и |
| онако исто, како је и до сад одговарао; али сад одједном избаци нешто ново.{S} До сад је он оте |
| ше, по Божјем закону, рекао би Љубомир; али тек... тек... није оно право«.</p> <p>Другови, у жи |
| ти о ономе што је видео, <pb n="242" /> али све добро разгледа, утуви и остаде пренеражен од чу |
| зма, материјалних рачуна, <pb n="85" /> али ко ће замерити томе, при онако озбиљном калуђерском |
| ивлачи.{S} А-а... ту ће да се спава!{S} Али га другови наслањају на врљике разграђена котара, и |
| {S} О, како је лепо тако живети !...{S} Али <pb n="222" /> се он сећа вазда, да такав живот ниј |
| .{S} Само — овај поглед игуманов!...{S} Али ја не марим«... мисли Љубомир тешко уздишући.</p> < |
| пропало, све муке и наде узалуд!...{S} Али срећа, која му се једном насмејала, није га тако ла |
| о</hi> — цензор велике гимназије!...{S} Али сад, овако занесен, претрпан грубим и тешким сеоски |
| да човеку живети како би требало!...{S} Али како су толики испосници савладали, умртвили ово сл |
| а. »Ала би <pb n="24" /> то било!...{S} Али да је негде у заклону, да нас не виде из куће.«</p> |
| ко ли ће изгледати кад се смркне?...{S} Али он се не стара да представи себи како ће то изгледа |
| »Сеј мних оскверни дјевицу нашу!«...{S} Али Бог не допушта сотони да се смеје даље над праведни |
| S} И оно мало говеди, оваца, дрва...{S} Али ти то знаш.</p> <pb n="139" /> <p>— Хмм...{S} Чујеш |
| n="153" /> ватре ради свога тела...{S} Али на пољу је тако тамно и влажно, пећина је тако хлад |
| убомир, као у сну, види себе сама...{S} Али то су само слике, тек онако... а мисао о томе била |
| и испунила је најлепшим осећањима...{S} Али су и одласци до Светозара постепено чинили своје: и |
| ксим — као велике муке овог света...{S} Али сад, ево, хоће баш од истине...</p> <p>Међутим игум |
| на састанак...{S} Друга... трећа...{S} Али ту већ настају црне, страхотне слике, од којих мора |
| м, и после овога рађа се Макарије...{S} Али његова женидба, то је нешто!...{S} Камо данас таких |
| а потражи што узвишеније, светије...{S} Али, они су друго... сви ови младићи!{S} Јер гле, зар н |
| ње и прелазило се на друго питање...{S} Али сад Максим, не знајући ни сам зашто, повика: јеванђ |
| познате му новине, запрепастио се...{S} Али му, сасвим случајно, одједном дође у главу једна си |
| , а вала <pb n="140" /> и мене ће...{S} Али ми неће више сести за трпезу, не!</p> <p>— Откуд он |
| ј преподобни... како ’но се зваше...{S} Али није!{S} Кушање се даје онима, који су Богу веома о |
| ко грозничаво дрхтање целим телом...{S} Али он то не осећа, он се сав предао посматрању чудних |
| >— Та да!...{S} Друкчији, да како...{S} Али знаш... кад избацим из собе оволицно парченце — Ник |
| ?</p> <p>— Није... баш ми је мило...{S} Али ће ме бити страх, кад оставим наш потес.</p> <p>— К |
| а су млађи, то је у реду и обично...{S} Али где су старији?...</p> <p>А шта је оно... чије су о |
| метају мислити.</p> <p>— Е, добро...{S} Али у које време?</p> <p>— Хм .. помози ми казати... он |
| , глупо...{S} И све је ишло добро...{S} Али шта је ово сад?!...{S} За ово нема никакве друге на |
| о се бар њој чини) а сви се смеју...{S} Али кад архимандрит нареди да се мењају чаше и боце, он |
| а севнуше у оку <pb n="261" /> му...{S} Али се то око брзо овлажи, и из њега закапаше вреле суз |
| Тхе... нисам баш тако, како велиш...{S} Али што: ђак, јабогме!...{S} Мене је дика, а ти се потп |
| игуран, да се већ није бојао никога.{S} Али су потпуна слобода и самовлашће наступили тек онда, |
| х, изгледа страшније од многих мука.{S} Али мора се.{S} И он зна где ће га затећи ноћ: тамо око |
| се не сме нико удаљавати чак у села.{S} Али судбина посла изненада госте... и калуђери се чисто |
| у момка у помоћ до његова самостана.{S} Али, момци се беху сви разишли...</p> <p>Тако Љубомир д |
| ди помилуј, подај господи... то зна.{S} Али оне дуже...</p> <p>— Нека учи! нека учи! прекиде га |
| штенији од поступака свију калуђера.{S} Али Љубомир ипак осуђиваше тај поступак, тврдећи да би |
| е наставити срећни дани за Љубомира.{S} Али одједном дође <hi>оно</hi>.</p> <p>Никако не може д |
| кања док овај сврши читање предмета.{S} Али није погодио време, јер је богословац баш сад преду |
| књига, што их доби од архимандрита.{S} Али га Велимир, лепим речима, придоби за своју намеру: |
| ништа окусио, до воде и зелена воћа.{S} Али се од тога још горе гладни.{S} Сети се оне проје шт |
| Знам то.{S} И код нас мушкарци раде.{S} Али Мира?...</p> <p>— И она дере жестоко.</p> <p>— Како |
| му није ништа; то хоће, није вајде.{S} Али што се боји смрти, то нема!...</p> <p>— Каки!... иг |
| побратим... опију га па им све каже.{S} Али ћу и њега...</p> <p>Тако псујући и договарајући се, |
| мером, да покуша добити комад проје.{S} Али кад стаде и погледа оне плаве јасне очи, оно чисто, |
| p>Тетка грди, псује, нарочито момке.{S} Али момци знају да је тетка добра, да је та грдња тек с |
| х је био препун Београд у оно време.{S} Али чим отворите врата, одмах вас изненади све што види |
| сти«, није плаћао порезу три године.{S} Али не паде ништа, а дође тренутак да залупа добош у не |
| иковано за сиву даљину, не креће се.{S} Али у њему нема смисла, празно је, као од стаклета.{S} |
| ти, и био сам готов закалуђерити се.{S} Али после, брате, хм... после сам осетио да сам за нешт |
| у велике дуванске или бакалске кесе.{S} Али је сад прекинуо рад; завуко обе руке под појас, пре |
| иних напомена, које су све истините.{S} Али нека га, мисли у себи Максим, одљутиће се, а мени ћ |
| ангубиће читав час, а мож'да и више.{S} Али, тако су старији удесили, и он нема куд...{S} Макси |
| р му се учини да Сава није при себи.{S} Али, кад он ућута, игуман тешко уздахну, усправи се и, |
| севну очима и повуче девојче к себи.{S} Али се цура одупре босим прстима о земљу, подаде се њег |
| екиваше да се то све некако исправи.{S} Али га последње недаће саломише, истргоше му сваку наду |
| ту је.{S} Одиста га држе они лекови.{S} Али, брате, кад заседне за трпезу, па стане макљати, ни |
| ко како треба, а не како раде други.{S} Али кад погледа пребледелу, озбиљну и мало застиђену по |
| авио и који су га тако много волели.{S} Али дечја туга није велика и дуготрајна. .</p> <p>Од ов |
| леда бозна како лепо у новој опреми.{S} Али се преварила.{S} Љубомиру не би пало ни па крај пам |
| сви су они људи доиста били грешни.{S} Али шта је то?...{S} Је ли могуће... <hi>такав</hi> гре |
| од његове.{S} То га за часак умири.{S} Али кад једна девојчица пружи снаси карлицу с топлом во |
| вели:{S} Савини ђаци морају ваљати.{S} Али се Сава сваке године по два-три пута овако присећао |
| као што ни друге није могао одбити.{S} Али је друге примао равнодушно, као што је некад примао |
| ш са мном, док се не научиш звонити.{S} Али ја мислим ти ћеш то брзо? запита Никола, гледајући |
| себе.</p> <p>— Лепо је, и ја волим.{S} Али дугачко, брате... заболе ноге, па једва чекам да из |
| : идем у манастир да се покалуђерим.{S} Али од кад га је заузела она једна мисао, од тада се не |
| кад се покрије меким лепим кашмиром.{S} Али мука је — недељом се не ради...{S} Обрта окорели лу |
| се да га, по што по то, научи раван.{S} Али му један хитац ногом несташна ждрепца у мало не одн |
| остадоше сами Леонтије и Василијан.{S} Али... беше и нових лица.</p> <p>Тетка, другог дана по |
| е манисати ни онај ћосави Василијан.{S} Али је сад окупише ђаци са поздравима.{S} Обојица беху |
| <p>И Сава је, зацело, био изненађен.{S} Али он не одговори одмах.{S} После дужег ћутања он прог |
| исано, него што им је учитељ причао.{S} Али при крају запе: стадоше се ређати некаква неразумљи |
| Знали су да то код њега прође брзо.{S} Али после изјаве лекарске њихова лица добише разне изра |
| /p> <pb n="25" /> <p>Тако је и било.{S} Али кад је већ пао, Милка не хте да га притисне.</p> <p |
| а... из сата у сат, тако непрекидно.{S} Али се то њему није ни мало тешко чинило.{S} Та он има |
| је други, то зна... то осећа добро.{S} Али има нешто друго, важније...</p> <p>Једнако га је, ј |
| леда око себе, тражећи згодно место.{S} Али где би..., да нас не види нана?</p> <p>Љубомир је п |
| ећ шта га чека: биће у брзо калуђер.{S} Али знаш ли, Спиро, да ми дође толико пута да му кажем: |
| да гост беше принуђен оборити главу.{S} Али га опет запита:</p> <p>— Или се мож’да стидиш, па н |
| ош ни да се насмеју његовом изгледу.{S} Али њега сад подсмевке не би дирале...</p> <p>»Мора да |
| а од села, па другог друштва немају.{S} Али је газдино око вазда пазило да он не буде залудан.{ |
| осту, да се такве ствари не причају.{S} Али се гост заинтересовао јако, па хоће да чује одговор |
| о скупљају, а очи значајно намигују.{S} Али кад се изнеше два тронедељна сисанчета, испечена на |
| м новом, непознатом му до сад учењу.{S} Али сва лица беху такође зачуђена ненадним и необичним |
| а млађима, које видесмо у манастиру.{S} Али се дотле имало и незгодица...</p> <p>Прва домаћица |
| ући се још каквом затуреном парчету.{S} Али видевши да су му наде узалудне, поклопи округласти |
| ике чколе учио...{S} Ради како знаш.{S} Али те само једно сви молимо: немој се калуђерити.</p> |
| је гласио: »Видиш сам... што ме питаш!« Али игуман не беше расположен за нежна изливања, него п |
| , знам... прекиде га гост нестрпљиво, — али какав је то живот, како то ти живиш... да ли и ми т |
| калуђерио?</p> <p>— Знаш, мислио сам — али немој да се љутиш, молим те — мислио сам, да све ов |
| учан, сасвим, сасвим други!...</p> <p>— Али ме је страх за после...{S} Шта ћемо и куда ћемо?{S} |
| тенија, и житија и све, све...</p> <p>— Али Арсеније, тај се жестоко боји.</p> <p>— Јест.{S} Зн |
| зноја или сузе, прота не виде.</p> <p>— Али кад погледам низа се, кад видим себе овако црна и н |
| од студенца је најрадије мислио о школи али тадање мисли беху нејасне и неодређене.{S} Сад, кад |
| о увод, напомену.</p> <pb n="175" /> <p>Али им се одмах по уводу лица разведрише, и они стадоше |
| но, што им по заслузи припада ..</p> <p>Али говорник обрте лист...{S} Најцрњим, најужаснијим бо |
| дакле, настала његова чреда!...</p> <p>Али шта да ради?...{S} Да ли да учини онако, како је уч |
| чећи се уз своје нове другове...</p> <p>Али чудо: колико га месеци мучи та стална, грозничава м |
| попуне тамо неки други рачуни...</p> <p>Али ова драгоцена крава—музара даје користи и с друге с |
| Велимир не саглашава потпуно...</p> <p>Али вино не да дуго мислити...{S} Велимир махну руком б |
| твену, нему, осветљену тишину...</p> <p>Али дружина иде лагано и весело, никога не заносе дивни |
| није упамтила велика гимназија.</p> <p>Али оном малом професору у наочарима дође на ум паметна |
| отов је плакати сваког тренутка.</p> <p>Али кад је посао, мора се заборавити и молитва и све... |
| ућа и намешта их на друга места.</p> <p>Али Љубомир сад стаде мислити : »Кад знам шта она хоће, |
| та лепотица играли главне улоге.</p> <p>Али све те слике и маштања беху веома наивне, чисте, де |
| те се има са чим летина средити.</p> <p>Али за ђаке манастирске лето је доиста право »искушење« |
| екако изненадно набоде виљушком.</p> <p>Али гости из града, код којих се већином сви појмови о |
| жена, и то му беше веома тешко.</p> <p>Али прође све.{S} Настаде примирје, па затим мир; врати |
| ну заборава на дочек родбине му.</p> <p>Али му је од свега био најмилији, најзаноснији дочек ст |
| манастирски живот и интересе му.</p> <p>Али је пазио Сава и на себе.{S} За читавих десетину год |
| итању ових редака.{S} Он настави даље: »али анђео Господњи викну га с неба и рече:{S} Авраме!«. |
| предосећа некакво велико зло...</p> <p>»Али шта је ово?...{S} Откуд!«... и он напреже памћење.. |
| знати подрумски дах, у коме има не само алкохолног мириса, него је <pb n="132" /> уз њега још н |
| ђаци, не знају ни окучити...{S} Ништа, ама баш ништа!{S} До сад је владика попио његове монахе |
| ло, све... — и гле, сад не осећа ништа, ама баш <pb n="82" /> ништа од свега онога, што му је з |
| S} Како би било да ми донесеш са чесме, ама оногај... да разладиш стакло...</p> <p>Љубомир га п |
| ни за што запитати, јер њега неће нико, ама баш нико да погледа...{S} Сваки пролази поред њега, |
| јер не очекујем више <hi>ништа</hi>... ама баш ништа!{S} Свршено!{S} Прошло све, све... ама ба |
| ишта!{S} Свршено!{S} Прошло све, све... ама баш све! узвикну игуман и натеже чашу са шљивовицом |
| вори архимандрит, па се одједном прену: ама шта ми <hi>сад</hi> започињемо политику, кад треба |
| а и госпођа...</p> <p>— Ха-ха-ха ..{S} Ама ти, <hi>ти</hi> млади господине, она погледа иронич |
| .</p> <p>— А-а... досећа се Љубомир.{S} Ама зашто те оно ’нако... због чега то?...</p> <p>— Што |
| S} Шта говориш?</p> <pb n="203" /> <p>— Ама док ти још уђеш у године...{S} Сад ти је седамнаест |
| луге, напомену:</p> <pb n="169" /> <p>— Ама да ли је то баш онако... оче архимандрите, оно <hi> |
| Очију ми не могу, страх ме!...</p> <p>— Ама добро, Србине, разуми се: ти залагуј слушкињу како |
| >— На што ти је онда криво?...</p> <p>— Ама није то !{S} Није мени криво како ти мислиш...{S} Ч |
| а видите... некако друкчије...</p> <p>— Ама ти једнако ту твоју књигу! вели му господин, смејућ |
| . и то тако... јасле, јасле...</p> <p>— Ама каке јасле?</p> <p>— Јасле, брате, витлејемске, оно |
| , а онај га глас опет прекиде:</p> <p>— Ама, Љубо !...{S} Који ти је ђаво данаске !...{S} Ево т |
| дрхта, обузе га страх и нерасположење. »Ама да ли ће то једнако тако, да ли је такав тај свет?. |
| богим споменицима српских краљева...{S} Аман!...{S} Не дајте да нам се бешчасте светиња и мили |
| е ипак имати ма чим одбранити.{S} Оде у амбар, дохвати торбу с кукурузом и оде свињцу.{S} Уз пу |
| ва црквених на полусухе старе воћке око амбара, који се добро накривио у страну...</p> <p>— Д-д |
| на узвишеном, покривеном црвеном чохом, амвону, окренут њему леђима, стајаше неко, обучен исто |
| изразом на лицу, прошапта му:</p> <p>— Амо де!</p> <p>Калуђер приђе другом празном углу.{S} Љу |
| p>— А где ти је жена?</p> <p>— И тамо и амо.,..{S} Час код наше куће, час код своје мајке.{S} Н |
| толики свет, што непрекидно врви тамо и амо; кад познаде да је то свет други, сасвим други, туђ |
| да је прави богослов.</p> <p>— Знаш ли Амфилохија... држи ли се још старац?</p> <p>— Здрав је. |
| аца, који сваку занимљиву појаву дубоко аналишу.{S} Он познаде одмах ко је пред њим, и како је |
| јенији, и шед в манастир, пријат на сја ангелски образ«...</p> <p>»Боже, ово је... ово је <hi>о |
| стаде.</p> <p>— Господе Спаситељу и сви анђели... помозите му!... узвикну пренеражен Леонтије.{ |
| е у брата Саву, примивши на себе »образ анђелски«.</p> <p>У оно време још беше неке строгости п |
| збуњена младића: да својевољно ступа у анђелски ред, нареди му:</p> <p>— Узми ножнице, и дај м |
| о правилу:{S} Има ли жељу удостојити се анђелског образа и бити увршћен у ред монаха?{S} Чини л |
| да прима палију, као обручење великог и анђелског образа; да се обува у сандалије, ради припрем |
| иду у манастир.{S} После дуга времена, анђео наређује оцу Макаријеву да се опет састави са жен |
| у ових редака.{S} Он настави даље: »али анђео Господњи викну га с неба и рече:{S} Авраме!«...</ |
| светио!...{S} А Макаријеве родитеље сам анђео саставља на заједничку ложницу...{S} Живели људи |
| своју главу.</p> <p>— Хе, да видиш моју Аницу.{S} Ни Маџарица јој није равна!{S} Па ми лепо наш |
| тка крива.{S} Скинуће ти сукњу и натући антерију... хоће он!...{S} Боји се да нам се семе не ут |
| општи смех.</p> <p>— Обуци, роде, стару антерију, добацује му Арсеније, гладећи руком стакло с |
| проговори:</p> <p>— Ишао сам за стопама Антонија Великог, Макарија Египатског и дру...</p> <p>И |
| се сећа колике су гомиле народа пратиле Антонија Великог...{S} А он је већ у себи замислио, да |
| »<title>Житије преподобнаго отца нашего Антонија великога</title>«.{S} Толико пута је слушао да |
| ead>XV</head> <p>Прочитао је... не само Антонија Великог, него и Макарија Египатског, чије му с |
| ући где гази...</p> <p>»Свети Пахомије, Антоније, Макарије, Павле Тивејски... и сви велики угод |
| грнули ништи, убоги, слепи, хроми...{S} Антоније спушта у руку свакоме сиромаху пуну кесу новац |
| мој ствари страшни аскетски живот...{S} Антоније не једе ништа до заласка сунчева, често и по д |
| и...</p> <pb n="151" /> <p>— Јест...{S} Антоније!{S} После <hi>онаквог</hi> живота, какву је сл |
| понео ништа, а и не треба му за сад.{S} Антоније и други иноци по неколико дана нису ништа окус |
| ај из Павлове посланице, такав сам и ја Антоније...</p> <p>— А у Русији су калуђери — прави све |
| авља аскетски живот, као и учитељ његов Антоније...</p> <p>Свећа, усправно прилепљена за сто, д |
| крстећи се и шапућући молитве, које је Антоније имао обичај изговарати.</p> <p>Кресну спремљен |
| е за сутра, шта ћете јести...; зар није Антоније због тих речи продао цело имање, и после живео |
| замислио, да је почео исто онако као и Антоније.{S} Пећина, молитве, па и сама кушања сотонска |
| би помисли: »Да ли су били овако срећни Антоније и Макарије?...{S} Зацело нису!«...</p> <p>Десе |
| чије...{S} Он је почео живети као свети Антоније, а овамо га зову да привређује кући, која га х |
| сам се Богу заклео.{S} Ако не могу бити Антоније, могу остати поштен и побожан калуђер!«</p> </ |
| ладић рече малопре да треба живети: као Антоније, Макарије и други угодници.</p> <p>Архимандрит |
| ш, среће ти, да ћеш остати до краја као Антоније и Макарије?</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта говор |
| себе...</p> <p>— Оваку згоду није имао Антоније, рече он у себи.{S} Тамо је, кажу, каменита ра |
| ="143" /> <p>Гле, дваестогодишњи младић Антоније, леп као уписан, обучен господски, води за рук |
| лази га!?...{S} Да ли <pb n="219" /> су Антоније и Пахомије заиста постојали, или је то обична, |
| и пре тога, од неких богословаца, да је Антонијево житије написано најозбиљније, да га је морао |
| title>«.{S} Толико пута је слушао да је Антонијево житије једно од најлепших и најзанимљивијих. |
| д манастира само пола часа, таман као и Антонијево прво пребивалиште.{S} После... кад се већ пр |
| аведни Јов.</p> <p>А оне поуке у житију Антонијеву...{S} Читав, огроман, нови, до сад невиђени |
| Има их на стотине, који су следовали за Антонијем, и сви су завршили живот чисти и невини, као |
| рашчића...{S} Он и не чу кад се прочита апостол; трже се из заноса од громког Савиног гласа, ко |
| ажности, као и посланица <pb n="201" /> апостола Павла, те се о њему не сме ни расправљати.</p> |
| , сплатичено кљусе; детелиниште зарасло аптовином, поврће у градини не види се од траве...</p> |
| к који се веома преварио у очекивању. »3ар ми је то како житије!{S} Прореко само за оно језеро, |
| о, као што вели учитељ, онда како свети Аранђео сиђе тако брзо, узме душу и однесе је?«...</p> |
| ман зове лонцолизи; ту су вам механџија-арендатор манастирски, три дућанџице, председник, учите |
| тавља сама.{S} На другом крају наиђе на Арсенија, види га где седи у хладу, на крилима му читав |
| емена Леонтију дође налог, да упути оца Арсенија у манастир т-н, камо је одређен за старешину.< |
| } Наљутио га отказ владичин да премести Арсенија.{S} Исписао му прота баш владичине речи: »Треб |
| како је прошлог ускршњег поста, пратећи Арсенија по водици, морао седам пута јести са калуђером |
| ...{S} Бар после да гледам, да уклонимо Арсенија«...{S} Па, онако у ходу, отвори врата од Љубом |
| , снују по кухињи и сваки час запиткују Арсенија или друге калуђере: шта ће се кухати?... у чем |
| а и пође.</p> <p>— Хм... чекај де...{S} Арсеније се стаде мислити, зашто му је оно мало пре тре |
| .{S} Калуђери се значајно погледаше.{S} Арсеније стаде сипати свој теј, не чекајући да се баш п |
| S} Његова је »штација« доста далеко.{S} Арсеније рече да ће у шуму, ради некаквог јесењег леков |
| ише, како ће подмирити оволики свет.{S} Арсеније и Василијан, а после и Нићифор, целе службе пр |
| аже мирну деобу, »па да нико не зна«, а Арсеније упорно тврди, да све припада манастиру...{S} Т |
| пажњу на њега — недостојан сасуд.{S} А Арсеније, смешећи се учтиво и понизно на протине шале, |
| !</p> <pb n="212" /> <p>— Та-а... отеже Арсеније, севајући очима задовољно; прихватисмо се малк |
| бровољи се Васа.</p> <p>— Уф-ф... стење Арсеније и сипа разне траве у лонац, мешајући вешто каш |
| Ко, ја слаб?... високопречасни! трже се Арсеније и погледа тако ведро и здраво, да сви присутни |
| и удесили, и он нема куд...{S} Максим и Арсеније још унапред су уживали, кад је долазио ред на |
| калуђере и ђаке око тетке.{S} Максим и Арсеније наклопили се у једном углу, не гледајући никуд |
| аке, како си леп!</p> <p>— А зар је ови Арсеније... хап!... лепши од мене?</p> <p>— Ко и ти.</p |
| ја, и житија и све, све...</p> <p>— Али Арсеније, тај се жестоко боји.</p> <p>— Јест.{S} Знаш л |
| че Саво, жив!...{S} Слушао сам ја! вели Арсеније.</p> <p>Тетка раскопча и готово скиде све горњ |
| што ми од ноћас сева десна страна, вели Арсеније, нагибајући се на десну страну и мрштећи се.{S |
| таке лекарије... хтеде се даље правдати Арсеније, али га прекиде игуман:</p> <p>— На јелу је, д |
| сли у себи: »Боже... како је диван овај Арсеније!...{S} И сви... сви су ми као браћа!{S} Ето жи |
| а готовом неприпаљеном цигаром а за њим Арсеније, са пет великих дуванских кеса литрењача, у ко |
| о надгледати раднике, протепа бојажљиво Арсеније.{S} Нешто ми од јутрос сева...</p> <p>— Сева, |
| се бесилно пренемаже пред игуманом, то Арсеније!{S} Па чак и Максим некако необично опружио св |
| </p> <p>То је био довољан заклон, да му Арсеније не сме ништа наредити.{S} И он оде, мислећи о |
| буци, роде, стару антерију, добацује му Арсеније, гладећи руком стакло с вином.</p> <p>— Де, ви |
| роде, то не би ваљало за тебе, рече му Арсеније, смејући се весело.</p> <p>— Он то вели, онога |
| >— Е, роде, ти си најпаметнији! вели му Арсеније, кидајући месо са веселим блаженим изразом на |
| p> <p>— Пост је!... како ћемо? напомену Арсеније.</p> <p>— Ах! уздахну прота жалобно и незадово |
| по плећима.</p> <p>— Ово, роде, узвикну Арсеније новим јасним гласом: да се провеселимо у част |
| ињи!...{S} После самоубилца!... узвикну Арсеније с болесно-забринутим изразом.{S} Па се тек пос |
| и у кадионицу.{S} Дође братија.{S} Отац Арсеније, као редни ове недеље, започе јутрење...{S} Ра |
| на рукама, Василијан и Нићифор, а отац Арсеније пред њима, са накривљеном шубаром на глави и п |
| . без старешине...{S} Штета што је отац Арсеније тако слаб, а Господин баш помену њега пред мој |
| ова, згледају се и смешкају... док отац Арсеније не ускочи у зачеље и брижно-слатким погледом п |
| равио купити, а?... пита га брижно отац Арсеније.</p> <p>Леонтије му осмехом одговара да није з |
| > <p>— Сипај! викну он изненада.</p> <p>Арсеније га опет послужи ракијом.{S} И калуђери се обре |
| а послу тсс..., гори од Максима.</p> <p>Арсеније запрепашћено погледа игумана, па као утучен ње |
| м и гледајући ко и пре расејано.</p> <p>Арсеније, лако као на крилима, искочи из реда и дохвати |
| о његовим мукама и скором крају.</p> <p>Арсеније се значајно узнемири.{S} Од врата ћелије болес |
| сврће се око шпорета, тражећи судове за Арсенијев теј, за Максимову и њену кајмаклију, којој не |
| тано је правио шале на рачун Максимов и Арсенијев.{S} Максим је том приликом само трептао бојаж |
| ишта не боли.</p> <p>Прота ће, опазивши Арсенијево увијање, ко бејаги онако уз реч, смешећи се |
| ити.{S} И он оде, мислећи о малопрешњем Арсенијеву јадиковању.</p> <p>»И то је Божје кушање.{S} |
| мову собу... је ли, Вељо?...{S} А ја ћу Арсенијеву.</p> <p>— Добро, насмеја се Веља; онда мени |
| ји, крај мртва Саве, кошка и препире са Арсенијем, због једног нађеног замотуљка.{S} Рођак пред |
| је вода у том мањем лонцу, објасни она Арсенију, који бојажљиво изнесе лонче на светлост, разг |
| дана по смрти архимандритовој, предаде Арсенију кључеве од стаја и све чиме је она руковала, п |
| : »веја по чину да бивајет«, приђе прво Арсенију, који се обрадова толикој пажњи према себи, и |
| је оно зову?...{S} Ох, какав ли ће бити Арсо кроз пола године, док се насрче теја!...{S} И он о |
| уз то гласно набраја:</p> <p>— Еј, мој Арсо, мој кукавче сињи... баш ти се не да, јаднику, жив |
| ред госте, а говорник ће разјаснити њен археолошки значај.</p> <p>Сава, смешећи се, мрдну очима |
| а, донесе оцу Сави писмо од владике.{S} Архијереј препоручује архимандриту, да посвети највећу |
| стадоше пред њега смерно калуђер и ђак, архимандрит фркну носом, промумла некакву претњу и узви |
| ...</p> <p>На погнуту главу Љубомирову, архимандрит наслони књигу и стаде читати молитву: »Госп |
| ма о црквеним најпростијим питањима.{S} Архимандрит је већ, на ранијој литургији, на којој се Н |
| тамно белог, необична изгледа, вина.{S} Архимандрит се задовољно смешка.{S} Мило му што сами го |
| вараше заклетвом, да ће тако чинити.{S} Архимандрит изређа све оне тешке погодбе, са којима се |
| вољство отпева вечерње са Нићифором.{S} Архимандрит се нешто разговори са Маром, и сутрадан, ка |
| ао у очи великих празника, осветљен.{S} Архимандрит, у свечаном оделу, стоји у олтару, пред отв |
| ш се уведе једна новост у манастиру.{S} Архимандрит, од децембра, стаде држати калуђерима и ђац |
| п дан, какав се виђа само у августу.{S} Архимандрит зором отпутова у град, што је значило <pb n |
| И архимандрит ми сад одобри...</p> <p>— Архимандрит... причекај мало! насмеши се Велимир.{S} Не |
| њој чини) а сви се смеју...{S} Али кад архимандрит нареди да се мењају чаше и боце, она се одм |
| ге свештене радње.</p> <p>Пред Божић се архимандрит нечему досети. «Море... промрмља он у себи, |
| х ли ја теби шта ће да буде!{S} Зове те архимандрит, да идеш одмах са мном.</p> <p>— Како...{S} |
| з богословије.</p> <p>— Знаш... рећи ће архимандрит Љубомиру: ја видим да ти волиш читати.{S} А |
| Леонтије облачи се у ризу радости, рече архимандрит, а неко, у исто време, огрте новоме брату ш |
| е с тобом, да... да ти се нађе, пресече архимандрит иронично, и цокуле стадоше брзо лупати а но |
| брио да живим у испосници једнако.{S} И архимандрит ми сад одобри...</p> <p>— Архимандрит... пр |
| пријатељске и шаљиве, сунце већ зашло и архимандрит наредио да се спреме свећњаци, а гости још |
| уђерио!...{S} То ваљ’да знаш«.</p> <p>И архимандрит се зачуди:</p> <p>— Шта ћеш јести тамо?</p> |
| чно и савијајући писмо.</p> <p>А у себи архимандрит помисли: »Е, мој владико...{S} Мислиш, неко |
| Пастирско... па редом! узвикује у себи архимандрит.{S} А ја потегох у залуд онолики зор!{S} Ха |
| савесно да наплати свој дуг.{S} А нови архимандрит, призивајући у себи све сотоне на главе ови |
| в им је и народ, није чудо!... одговори архимандрит, па се одједном прену: ама шта ми <hi>сад</ |
| ко себе.</p> <p>— А вера?!... проговори архимандрит изненадно, као после тврда спавања.</p> <p> |
| ичести оца Саву.{S} Седмог дана болести архимандрит умре...</p> <p>У манастиру све тихо.{S} Ник |
| се ижљуби с новом браћом, чекајући док архимандрит скине одежду и изиђе из олтара, опет заглед |
| ређује изненадно велику гозбу.{S} Један архимандрит, његов најбољи школски друг, старешина мана |
| у владике!{S} Е баш те поздравио за то архимандрит Сава: <hi>он</hi> да буде владика, а <hi>ја |
| зјавише забринутом »братству«, да ће их архимандрит скоро оставити.</p> <p>До овог часа браћа с |
| :id="SRP19000_C21"> <head>XXI</head> <p>Архимандрит по други пут прочита одлучно, у љутини напи |
| ако ли је ради нас — батали!...</p> <p>Архимандрит мрдну очима, налоњу уклонише, а Нићифор се |
| ближњих и спасењу душе своје...</p> <p>Архимандрит шмркну нестрпљиво, не кријући досаду што је |
| е...{S} Ваљевци су препредени...</p> <p>Архимандрит плану и викну гласно, не дајући игуману да |
| екај, није он још закалуђерен...</p> <p>Архимандрит већ прочитао две молитве и, пошто последњи |
| није, Макарије и други угодници.</p> <p>Архимандрит се уозбиљи, као да ништа није окусио.{S} Ир |
| пријатна топлина кроз цело тело.</p> <p>Архимандрит настави редом друга питања, по правилу:{S} |
| оди на клање, упути к манастиру.</p> <p>Архимандрит беше као рис.{S} Наљутио га отказ владичин |
| оплом одећом у хладном простору.</p> <p>Архимандрит настави даље оглашавати, да се нови брат оп |
| итам каноне...{S} Да се спремим?</p> <p>Архимандрит се насмеја, опет махну оном хартицом и рече |
| оца Саве.{S} Сваки врло озбиљно сматра архимандрита као правог дужника, и стара се савесно да |
| /p> <p>Сутрадан дође Леонтију порука од архимандрита, да обиђе с водицом још пет других села, и |
| оба дана у читању књига, што их доби од архимандрита.{S} Али га Велимир, лепим речима, придоби |
| истити правом старешинства, него замоли архимандрита за дозволу, да и даље врши свој црквењачки |
| ати урамљене ликове старих манастирских архимандрита, важнијих владика и других знаменитих лица |
| > <p>— Ама да ли је то баш онако... оче архимандрите, оно <hi>истинско</hi> подвиженије?...{S} |
| чује Љубомир оштро, јасно питање; види архимандритов поглед управљен на себе, али још не разум |
| о сад не чувен, па ипак добро познат му архимандритов глас:</p> <p>— Хе-хе... дулечићу мој!{S} |
| се жалост ни на чијем лицу.{S} Родбина архимандритова подолазила; сви поседали за столове, пиј |
| ју и бојажљиво погледају на весело лице архимандритово у зачељу.{S} Оцу Нићифору, новом јеромон |
| вол’те сад, господин-владико!...</p> <p>Архимандритово прорицање оствари се дословце.{S} Љубоми |
| ица.</p> <p>Тетка, другог дана по смрти архимандритовој, предаде Арсенију кључеве од стаја и св |
| а свратио на виђење старом другу.{S} За архимандритом пошли, као навикнуте овчице на солило, ок |
| крај, иза монаха, који лагано иђаху за архимандритом...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| забава.{S} У граду је, док се бавио са архимандритом, купио добра ластика и чим се вратио, нап |
| p> <p>Ваља се добро наплатити за златан архимандритски крст, који се блиста на — трбуху оца Сав |
| у важност своме саопштењу — за твоје... архимандритство !...{S} А?...</p> <pb n="136" /> <p>— А |
| масло овог маторог угурсуза, да добије архимандритство".</p> <p>Један професор зовну Љубомира, |
| > <p>— А шта ми оно доноси... то жељено архимандритство?{S} Шта би ми донело и владичанство!{S} |
| о руду, лагано пуштао и придржавао.{S} Архимандриту се веома допаде снажан и леп глас Ђокин, к |
| ра да није заборавно, и обрће се да иде архимандриту на разговор.</p> <p>— Их, ниси знао... кој |
| њих, видећи само веселе осмехе, и приђе архимандриту.</p> <p>»Ала је оседео !... гле, од куд ов |
| мо од владике.{S} Архијереј препоручује архимандриту, да посвети највећу пажњу необичноме младо |
| то.{S} Трипут је морао додавати ножнице архимандриту, који их је отурао од себе.{S} Напослетку |
| твом чине велику љубав новопроизведеном архимандриту <pb n="167" /> оцу Сави, и са тврдом намер |
| p> <p>— То су, богме, послале господину архимандриту... знаш, неке из Јасеновца, саопшти јој он |
| еније, као ’но први пионири хришћанског аскетизма, предаде строгом и тешком испосничком животу. |
| се удаљује у гору Нитрејску и наставља аскетски живот, као и учитељ његов Антоније...</p> <p>С |
| се већ прочује у народу његов праведни аскетски живот и кад свет нагрне са свију страна, онда |
| етли и прави, ну у самој ствари страшни аскетски живот...{S} Антоније не једе ништа до заласка |
| о, душа му се све више подаје побожној, аскетској екстази...</p> <p>У вече, кад обузе мрак и ин |
| том овај — Веља — донесе сир и метну на астал.{S} Професор одломи парченце и мету у уста... »Пр |
| стоку, поједе хлеба, па му газдарица да асуру, два џака с вуном, па седне у хлад под лужником, |
| вега и продре му у сваки живац, у сваки атом што осећа...{S} Ах, ала је све пред њим црно, пуст |
| подинове, о томе догађају, које су биле ауторитетне за све госте, па у неколико и за неповерљив |
| еки тајанствени смисао...</p> <p>Докле, ах, докле ће се трпети ове муке, ова неизвесност?!...{S |
| и дахнути слободно, пуним грудима...{S} Ах, живота!...{S} У свет!...{S} Тамо, тамо!...</p> <p>С |
| аки живац, у сваки атом што осећа...{S} Ах, ала је све пред њим црно, пусто, страховито!...</p> |
| , бескорисна, искрена пријатељица...{S} Ах, калуђерско је срце тако незахвално, тако себично и, |
| етао, мио као сунце, зелени Маљен...{S} Ах, кад загуди великан врховима густа јелашја, и кад за |
| јасном зеленилу бескрајних воћњака.{S} Ах, како се слатко дише!....</p> <pb n="208" /> <p>Прво |
| ај његов сељак и не одведе на Маљен.{S} Ах, он је тако јадан, тако сам!...</p> <p>Шта ли ће бит |
| елека.{S} Дође тешко време!...</p> <p>— Ах !...{S} Леонтије горко уздахну и очајно, као оставље |
| како ћемо? напомену Арсеније.</p> <p>— Ах! уздахну прота жалобно и незадовољно.</p> <p>— Море. |
| егово</hi> место иза ћерчива!...</p> <p>Ах, то су све Васићи...{S} Вујова деца.{S} И калуђеру с |
| планину, како ће се хранити?...</p> <p>Ах, проклето тело, ова грешна облога душе човекове, как |
| у, као у сну, промиче Јованка...</p> <p>Ах, од свију његових идеала и снова остаде му само то ј |
| авањ, на брегу више манастира...</p> <p>Ах, како дивно греје топло сунашце, како пирка и задише |
| ви, или у побожном размишљању...</p> <p>Ах, како му се допао овакав живот!...{S} То је <hi>оно |
| ролетати у растресеној глави му.</p> <p>Ах, ове тешке, мучне, па ипак примамљиве мисли, море га |
| а у њему, која сад беше јача од свију: »Ах, кад ће једном бити крај томе тешком кушању!«...</p> |
| > <p>Чувши певање, игуман рече у себи : аха! и тај узвик као да га наведе на неке мисли. »Ето, |
| ала сам.</p> <p>— Е, слушај и сад...{S} Аха! опет се Сава искашља још јаче и затим стаде читати |
| е пеге по врату докле сунце грије...{S} Аха, сигурно капетана никад не грије сунце, једнако је |
| ја, па сваки члан зазире од другова.{S} Аха!... па ово је нешто страшно!...{S} Шта се ово прибл |
| савошћу узвикну:</p> <pb n="41" /> <p>— Аха... то је!{S} Кажем ја... рече и погледа у једног на |
| <hi>она</hi>?... а живот?«...</p> <p>— Аха! искашља се збуњен ђак, махну рукавом преко носа и |
| ним црквенословенским словима.</p> <p>— Аха, Свето Писмо ! понови ђаче гласом, који казиваше да |
| </p> <p>— Па од игумана, море.</p> <p>— Аха... не бригај за то.{S} Спава сад ваш игуман ко закл |
| прочитао негде у Богословији.</p> <p>— Аха, тако дакле!... узвикну гост, тргнувши се од неочек |
| а с неба и рече:{S} Авраме!«...</p> <p>»Аха, знам...{S} То је оно, кад је Аврам хтео заклати Ис |
| кући живи само једна баба са сином.{S} Баба је рођена у Војводини, али је све до сад сачувала |
| дно и у реду.{S} У кући живи само једна баба са сином.{S} Баба је рођена у Војводини, али је св |
| е лечи само од стомака.{S} Он слуша све бабе, и све будале и свакога...{S} Чим чује да нека тра |
| Тек понеки пут ако их узнемири по нека бабињара, којој је крив октобарски или новембарски каза |
| . рече Вујо, кад стадоше у дворишту:{S} Бабо те на самрти поздравио и опростио се лепо...</p> < |
| в староислужени »чиновник« без пензије (бави се стално склапањем манастирских рачуна).{S} Тако |
| о, једина забава.{S} У граду је, док се бавио са архимандритом, купио добра ластика и чим се вр |
| се одвајао од Леонтија, док год се овај бавио код куће.{S} Он га најбоље обавести о свима проме |
| агана, мека, сањалачка душа хтела би се бавити светлом прошлошћу.</p> <p>— Сећаш ли се, кад се |
| овију.{S} После трогодишњег школовања и бављења у Београду, Сава се толико »полирао«, да је сва |
| о, ништавно, просто!...{S} И ово његово бављење овде зашто је, ради чега?... запита се, и обузе |
| познато.{S} Пажљивије га стаде питати о бављењу у школи.</p> <p>— Хе-хе... па ти си учевнији од |
| ђе, Љубомир само блене и мисли у себи: »Бадава, овај ће некад бити министар!«...</p> <p>— Имаш |
| ... шта се бојим«, мисли у себи дечко и бадри се да је погледа и проговори с њом.</p> <pb n="18 |
| S} Па се ја са њом оженим... зна се: ко бајаги, није од истине...{S} Па право мојој кући.{S} Хи |
| међу женским светом, причале најчудније бајке.{S} А Љубомир, зверајући око себе плашљиво, као з |
| љао сваку засебно у велике дуванске или бакалске кесе.{S} Али је сад прекинуо рад; завуко обе р |
| нешто жени, која, са заметнутим празним бакрачем на леђима, обучена у неку цицану сукњицу, иђаш |
| жалити!</p> <p>— Дај врућу!{S} Кувај у бакрачу! узвикују слободни гости, јер осећају да су у п |
| арамицу, одреши некакав завезак, извади бакрени марјаш и спусти га на икону.{S} Сви га другови |
| дупире се левом руком о бедем, а десном балансира... ноге једва имају о шта да се одупру...{S} |
| да је хтео некуд полетети...{S} Е, мој бане...{S} Нису толики праведници седели уз пуне бачве, |
| p> <p>— Ала бих ти ја био испосник, мој бане, кад само о њој мислим!{S} Дању, ноћу... једнако!. |
| .{S} Не знаш ти њега!...{S} Ти ћеш, мој бане, кроз који недељак право у Прњавор, а тамо те чека |
| хиљада прихода...{S} Једног лепог дана бануше изненада неки људи, објавише глупо-пренераженом |
| p> <p>— Други свет, кад га боли стомак, бар не може ништа јести, а ово... мастан камен би прогу |
| ханичког читања и молитвања у цркви!{S} Бар да остадоше парохије, па би се човек опет имао чим |
| вајде... више се не може врдати!...{S} Бар после да гледам, да уклонимо Арсенија«...{S} Па, он |
| сечно и хтеде затворити врата.</p> <p>— Бар вечерас... ово вече... да се исповедим, да читам ка |
| чудноватије.{S} До сад је мислио да има бар неки ред за све догађаје, а сад нешто друго: тукли |
| тако важну науку давати деци!{S} Да је бар игуман...{S} А псикологију сигурно још држи чича-Ср |
| теже чашу са шљивовицом.</p> <p>— Да се бар ожених као ти, радио бих за своју децу, знао бих... |
| акве речи, које нико не разуме (тако се бар њој чини) а сви се смеју...{S} Али кад архимандрит |
| ф, наљутио се!{S} А да ниси горд, ти би бар свако вече стао са мном пред капију, да мало поразг |
| ле слепоочне почеше му одскакати.{S} Ви бар знате зашто бисте се мучили, а он...{S} Игуман још |
| очекује неће ли се игуман извинити или бар задржати га.</p> <p>— Трговачка чест!...{S} Ха-ха-х |
| стран гост, због кога се морају заклати бар два брава, одмах се ови »обични гости« нађу у близи |
| у !...</p> <p>Прота га стаде корити што бар не пије у својој соби, кад мора пити, па му отеже д |
| да удеси своје послове тако, како ће му бар свако друго, треће вече остајати времена за читање |
| ја?«...</p> <p>— И ’нако... да станемо барабар, па да поделимо љуцки што је Бог дао... да гриз |
| чагљевита смоница, са понеком заосталом барицом у дубоку трагу од коњске копите... још се осећа |
| м... дум...{S} Задими се соба, замириса барут, сва четири члана скочише неповређени, нагоше да |
| уз њега брује Николин секунд и Максимов бас...</p> <p>Љубомир осећа како му теку сузе од узбуђе |
| . ех!...{S} А игуман у подруму... каже: батали!...{S} А о св. Спиридону Тримитинском пише: »Соч |
| ећемо кварити ред; ако ли је ради нас — батали!...</p> <p>Архимандрит мрдну очима, налоњу уклон |
| се, на његову срећу, била затурила међу батацима, а он је некако изненадно набоде виљушком.</p> |
| Сваки се осећа испуњен, као електрична батерија, неким веселим одушевљеним осећањем, па би хте |
| коси?...</p> <p>— Па ја у вече извукох батине и за тебе!</p> <p>— А јарца... јакања!...{S} Их, |
| као пљусак хладне воде.</p> <p>— Е, мој бато, поздравиће те игуман Сава, ако му тако станеш уст |
| и... управо није грешила, него њена зла батуна... затекли је.{S} Питају Христа, чула си... а он |
| и од земље, као да га електрична струја баца, и гледа у децу око себе тако блажено, као да би с |
| Светозара — све га то радује, весели и баца лаку копрену заборава на дочек родбине му.</p> <p> |
| ља, па се то све шарени, суморно црни и баца на душу гледаочеву неко тужио, сетно осећање.</p> |
| предавања у двориште, скачу, смеју се, бацају камена с рамена, вичу... кад лупне црквено звоно |
| бледом, сребрнастом, нежном светлошћу, бацајући своје лаке зраке на позлаћени крст и црвенкаст |
| ако издржите и три дана као он, нека ме баце у... игуман изговори непристојну реч.{S} Дела!{S} |
| и покорност према ненадном путнику.{S} Баци пурењак, који је до сад, са слашћу, жвакао, скочи |
| </p> <p>— Ти се не бој.{S} Иди кући, па баци сву кривицу на мене... реци што знаш...{S} А ја... |
| да своје омиљено рудиште и студенац; не баци око на китњасту, плаву, бескрајну шуму, која је ок |
| оји је међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу« и оним завршним: »ни ја те не осуђује |
| , што га учини ова жена, нек’ се најпре баци каменом на њу«.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Знам, б |
| метнији је море... и Василијан ширетски баци око на доксат, — и ако је ован!</p> <pb n="225" /> |
| а новим, зачуђено-преплашеним, осећањем баци се на меку планинску постељу, обрте главу у небо, |
| и дечко бојажљиво.</p> <p>Светозар само баци око на књигу и, као да говори неком другом, рече:< |
| ћи да ли је чиста вода у њему.</p> <p>— Бацила сам татуле, смеје му се тетка.{S} Много ћеш позн |
| овином, крај самог студенца, немарно се бацило на зелену траву младо чобанче, дечко од својих т |
| д!{S} Ко ће на то пристати?...</p> <p>— Бацићу им пред ноге ове рите, па ми после не треба ничи |
| на другом крају висе нове цокуле...{S} Бацише грешно тело у земљу, од које је и постало, и вра |
| вим погледом дуге тробојне редове пуних бачава, буради великих, средњих, малих...</p> <p>— Пије |
| } Нису толики праведници седели уз пуне бачве, зато им и није била душа празна, него све по пус |
| је увео госта у подрум.{S} Прикри се за бачву, па стаде гледати.</p> <p>На другом крају подрума |
| оближњег трла бије дим кроз слеме, кроз баџу и кроз саму шиндру, којом је стаја покривена.{S} К |
| омили сена; устурила главу и гледа кроз баџу.{S} Кад он уђе, девојка се прену и скочи с лежанке |
| ћи много, рекне у себи: »Овако ћу и ја, баш овако исто«...{S} И опет је настављао прекинути пос |
| ћи по старим, давно издубеним јазићима, баш све... и ако сам <hi>ја</hi> ту!«...{S} Из његових |
| планове у глави.{S} Не беху то, истина, баш прави планови, јер је код њега била само једна миса |
| ло, слатко...{S} Пред селом, крај пута, баш уз његову ливаду, стоји Веселин Ђурић, онај што ме |
| почнем мислити ноћу, то траје до зоре, баш до самог сванућа...{S} Шта пута у Београду тако поч |
| ег села...{S} Онда сам кренуо слободно, баш као да идеш у госте ујацима; трчао сам преко непозн |
| И ти си погрешио, те још како!{S} Ето, баш мислим данас, како би лепо било, да и ти узмеш Јова |
| још пре њега, клиснуо на другу страну, баш у целац.</p> <p>— Ко си? викну опет онај, али много |
| — Је л’ ти тешко поћи?</p> <p>— Није... баш ми је мило...{S} Али ће ме бити страх, кад оставим |
| <p>— Еј, мој Арсо, мој кукавче сињи... баш ти се не да, јаднику, живети!...{S} УФ-Ф!...{S} Нас |
| реч у грлу... „Дошло!... <pb n="194" /> Баш данас?...{S} Не може бити!...{S} Је ли то сија сунц |
| ће... жена до калуђерских ћелија!...{S} Баш... могла си и ти са Живојином на трлу...</p> <p>— Е |
| зумеш ли?...</p> <p>— Знам, брате...{S} Баш му тако и нише...</p> <p>— Е, после си вид’ла...{S} |
| ве маље, најежене од јесење свежине.{S} Баш лепа!...{S} А како је ђаволаста!...«</p> <pb n="186 |
| овању.</p> <p>»И то је Божје кушање.{S} Баш као онај преподобни... како ’но се зваше...{S} Али |
| о ме изјури?...</p> <pb n="159" /> <p>— Баш си ти неки... плану девојче и хтеде нешто непријатн |
| Знаш оне чизме... ха-ха-ха...</p> <p>— Баш да ти то испричам, настави Никола.{S} Дошао неки пр |
| »иди, и одселе више не греши«.</p> <p>— Баш ти ја то из књиге не разумем добро.{S} Кажи ти то м |
| госте и да су се сви разбегли.</p> <p>— Баш добро! узвикну жена обрадована.{S} Онда иди па кажи |
| д’, остати тамо?</p> <p>— Јок.</p> <p>— Баш се ти наиде по свету!{S} Знам <hi>онда</hi>... загл |
| /p> <p>Ђаци истрчаше на посао.</p> <p>— Баш си и ти неки...{S} Овде се тетки омаче такав придев |
| ује познати му глас над собом:</p> <p>— Баш хоћу да те питам... знаш, одавно се каним...{S} А н |
| За Љубомира рече му Василијан:</p> <p>— Баш не може никако да обрне први глас.{S} Одговарање, о |
| p>— Миро!...{S} Их што ме уплаши !{S} А баш сам мислио да те нађем.</p> <p>— И ја тебе чекам... |
| .{S} Имамо и ми душу, зар није?...{S} А баш ову је донео игуман из Прњавора, од његове неке... |
| опет на пола, као и до сад.{S} Немој га баш приморавати да пије...</p> <p>— Ето га!{S} Сад прич |
| па буди срећан човек.{S} Једном сам га баш био позвао, да му кажем све ово, што теби казах...{ |
| ћи сад ништа, ако би се наљутио на њега баш и цео свет.</p> <pb n="72" /> <p>Уђе Василијан, са |
| хтела рећи: »Ене, славе ти!...{S} А ја баш то нисам знала!« и пође Љубомиру.</p> <p>Игуман, ка |
| — А како се то јакате? прекиде га Милка баш кад се он одушеви причањем, па јој хтеде све по тан |
| ко, одговори Љубомир наивно.{S} Ти вала баш ниси така... а и госпођа...</p> <p>— Ха-ха-ха ..{S} |
| овечна жена, удовица, која је становала баш до његове куће.{S} Она га је чешће зивкала, али му |
| чаније, послушаније и тако даље стајала баш пред очима млађих калуђера.{S} Ову своју давнашњу о |
| и, не знају ни окучити...{S} Ништа, ама баш ништа!{S} До сад је владика попио његове монахе на |
| све... — и гле, сад не осећа ништа, ама баш <pb n="82" /> ништа од свега онога, што му је заузи |
| а што запитати, јер њега неће нико, ама баш нико да погледа...{S} Сваки пролази поред њега, као |
| не очекујем више <hi>ништа</hi>... ама баш ништа!{S} Свршено!{S} Прошло све, све... ама баш св |
| !{S} Свршено!{S} Прошло све, све... ама баш све! узвикну игуман и натеже чашу са шљивовицом.</p |
| р се чуди.{S} Сви веле да Максим не зна баш ништа, а оно видиш...{S} И оно пре, <pb n="129" /> |
| акав нови, друкчији живот.{S} Он не зна баш какав је тај живот, али зна само да је <hi>друкчији |
| глед, он се збуни, стаде испред доксата баш према њој и обори главу.</p> <p>Девојче се насмеја |
| премести Арсенија.{S} Исписао му прота баш владичине речи: »Требају му она три монаха, а Леонт |
| ле, само се увија и мршти, и ако га сад баш ништа не боли.</p> <p>Прота ће, опазивши Арсенијево |
| ек са њим: зацело ће га у владике!{S} Е баш те поздравио за то архимандрит Сава: <hi>он</hi> да |
| преплашено претури преко лотре, и седе баш уз саму левчу, не марећи што ће му она одбити лево |
| уди се како се то лепо срочило, да буде баш »велике гимназије«.</p> <p>...{S}Гледа у ове неме и |
| једем, одмах се забави...{S} И куд нађе баш данас, кад ме она чека!{S} Него, дотле ће престати, |
| спа...</p> <p>Чини му се кроз сан да је баш овог тренутка заспао, а у исто време осећа како га |
| игра...{S} И они су људи...{S} А ово је баш оно право!«...</p> <p>— Точи! викну игуман, мрднувш |
| лаве ти!</p> <p>— Знаш, прво... а то је баш тешко, започе Никола, и на уснама му заигра блажен |
| S} Николи је пало у очи само то, што је баш више главе игуманове било исписано »воздержаније«, |
| оже човек ни да их види лако, а њему је баш нешто требао, али шта оно беше?</p> <p>Љубомир се д |
| овога прегледа, гласио је: »Тс... није баш ствари, али тек ко зна!«...</p> <p>— Ја, одговори Љ |
| ако ради обичаја или кокетарије, а није баш што је <pb n="112" /> боли, па побегне у други крај |
| се као куварица«, али признаје да није баш тако вешта куварском послу.{S} Љубомир, и ако још ч |
| а грдња тек само »ради ворме« и да није баш ни њој <pb n="166" /> самој неправо дахнути душом с |
| у покажи на путу неку травку, која није баш обична, па викни : отровна трава!{S} Тај ти више ни |
| трчати са стаклетом на чесму, која није баш тако близу, опрати стакло, <pb n="106" /> наточити |
| почиње разливати по њему...{S} Па није баш ни тако мрачно... гле, светли се пред очима.{S} И и |
| га нека збиља и изгледа као да му није баш до јела...{S} По зидовима, испод икона, исписана гл |
| таде сипати свој теј, не чекајући да се баш по правилу искува.{S} Љубомир само гледа и трепће, |
| ургије, па се осети заморен. »Е, ово се баш потеже јуначки!« као да говораше његово лице...{S} |
| акоња...{S} Није за наше друштво, то се баш види...</p> <p>— Што?... биће добар калуђер, зацело |
| годне за ову свету књигу, а једна му се баш учини срамотна.{S} Дуго је премишљао о овим незгодн |
| уке овог света...{S} Али сад, ево, хоће баш од истине...</p> <p>Међутим игуман поче из средине. |
| страх...{S} Не знам како то: вуче ме и баш волим, много волим да идем тамо и да све видим, али |
| а, ни стоке, ништа... а?...{S} Је ли ви баш нарочито хоћете да ме упропастите? пита Максим неки |
| тој библији... како ли се...{S} Дела ми баш испричај.</p> <p>Љубомир стане причати редом.</p> < |
| не пали код игумана.</p> <p>— Е, немој баш тако... знаш сам да је слаба стомака.{S} Неки пут г |
| цуру право у очи.</p> <p>— Тхе... нисам баш тако, како велиш...{S} Али што: ђак, јабогме!...{S} |
| е, онда је се не бојим.{S} Дај да видим баш... да чујем шта ће рећи«.</p> <p>Излазио је од опас |
| онако... о девојци; а ето сад са Милком баш не би смео онако.{S} Није с тога, што је газдина кћ |
| лако, али шта ћемо ако игуман одједном баш њега потражи?{S} Сети се свога редовног посла — хра |
| је отац Арсеније тако слаб, а Господин баш помену њега пред мој полазак...</p> <p>— Ко, ја сла |
| } Није с тога, што је газдина кћи, него баш онако... што је... што је <hi>таква</hi> девојка.</ |
| мене својој вештини, а и врућина некако баш не располаже човека на тако теже радове, те он све |
| пе лагано у друго одељење, које је било баш над професорском канцеларијом, уђе и стаде близу та |
| тавља: и ја бих то пробала... да видимо баш ко је јачи.{S} А може ли Мира тебе да обали?</p> <p |
| е изненађена жена поцрвеневши.{S} Добро баш...{S} Кад се закалуђериш, довешћу ти једну моју при |
| S} Максим не би дао ни Богу тамњана, то баш од истине...{S} А онај је опет... друкчији.</p> <p> |
| и...</p> <p>— Као, на пример, ти!{S} То баш ја и велим.{S} А и тебе је Бог створио исто ’нако, |
| /p> <pb n="169" /> <p>— Ама да ли је то баш онако... оче архимандрите, оно <hi>истинско</hi> по |
| у игру.{S} Не мислећи много да ли је то баш у <pb n="187" /> реду, девојка подиже своју једру, |
| тала та жеља: да види митрополита, и то баш кад служи.{S} До сад никако није могао уграбити при |
| ово!...{S} Куд идем ја?...{S} Је ли то баш <hi>оно</hi>, <hi>право</hi>, о чему сам толико мис |
| аже њој Христос.</p> <p>— Очију ти, зар баш све тако пише?... узвикну обрадована жена веселим г |
| аочарима дође на ум паметна мисао: »Зар баш мора, рецимо, писме <hi>људи</hi> бити у првом одељ |
| имир и Никола?{S} Све, све... али би му баш тешко било издржати ту чреду, онако ни за што.{S} Н |
| рице, да ме он не види...{S} После: оцу баш и не морам... готово и не смем тако ићи«...{S} И са |
| руге — нејасне, магловите, не разуме их баш ни мало, али осећа некакву топлину, некакво задовољ |
| муца стидљиво.</p> <p>— Како?... то бих баш хтео да ми кажеш.{S} Јеси ли осећао глад?{S} Је ли |
| и није погодио време, јер је богословац баш сад предузео последње »слишавање« из прочитане зада |
| блажњив предлог, и као предомишљао се. »Баш одмах, првог дана... па као сви други!...{S} И све |
| ази у »ношчними мечтанијами«...</p> <p>»Баш као и ја, мисли Љубомир; и он је много ноћу мислио. |
| у њему!...{S} И то је кушање...</p> <p>»Баш исто онако, као што је кушао ђаво Саву Освећеног! м |
| дело, у коме он изгледа смешан.</p> <p>»Баш прави господин, па то ти је...{S} Их, да ме сад вид |
| а мисао о томе била је далеко.</p> <p>»Баш није требало ни говорити са њима о томе...{S} Само |
| у целац, а онај скаче на другу страну, бега од мене...</p> <p>— Хи-хи-хи... ђаво од ђавола!... |
| ли је нагнало ово добро и мирно дете да бега од куће. »Васићи су сви поштени и побожни«, мисли |
| х...</p> <p>Уплашен, пренеражен, као да бега испред пружене пушке, истрча Љубомир уз степенице, |
| исли ја овамо нешто једем !...{S} Да се бега!...{S} Ето зла!«...</p> <p>Дечко стаде плашљиво пр |
| у памети.</p> <p>«Дознали!...{S} Да се бега!...{S} А моји... шта ће они?...{S} У свет!«... мис |
| Леонтије затвара очи, шапуће молитву и бега, остављајући често недовршен посао.</p> <p>А код Р |
| да ми помаже: чим ме опази с колима, он бега у горње воденице...{S} А ја не могу сам товарити в |
| леба.{S} А шта је ово!...{S} Истина, он бега или се крије, чим опази човека или жену; обилази д |
| Хм...{S} Што ми је досадило сунце, зато бегам...{S} Док је зима, не марим, али кад озелени гора |
| и некуд у мрак, проговори:</p> <p>— Што бегам из собе, велиш.{S} Хм...{S} Што ми је досадило су |
| бане трпезе, и онај уобичајени врисак и бегање дечје од калуђера чак у поток или у планину, и о |
| пред механу.{S} Он би се вратио одмах, бегао би, али на доксату механском стоји једна девојчиц |
| чарски керови, од којих је оно мало пре бегао) па се упутио онамо, камо му добра жена рече да ћ |
| црне, страхотне слике, од којих морамо бегати, као што учини и зачуђени, изненађени отац Леонт |
| ређати пред њим сви догађаји од његова бегства... .</p> <p>Најмучније беше кад стиже у Београд |
| оме обожаваном љубимцу целу тајну свога бегства.</p> <p>Никола је био необично бистар младић, о |
| екакву сличност <pb n="46" /> са својим бегством од куће, и тешко му паде на срце туга Јосифова |
| у«...</p> <p>- Хи-хи-хи...{S} Еве га... бегунац!...{S} Гле ти ширечине ваљевске: хранио човек с |
| паксијанлук урадило?«...</p> <p>А мали бегунац све бира заклонитија места, прескаче бурумке и |
| црна облака...{S} И све то оставља мали бегунац, као што одрасло полетарче оставља старо гнездо |
| ашена, узверена погледа корачао је мали бегунац, не знајући шта оставља ни куда иде.{S} До сад |
| у мислима испрекидану молитву заморени бегунац, јер већ не може ни шапутати...</p> </div> <div |
| на се трже од брза и ненадна скока овог бегунца, који испаде пред њу као из топа; али видевши п |
| аније <pb n="95" />, док те није снашла беда.{S} Једном га преварили те истуцо и попио литру не |
| иш колико ми је стало до тога, да се те беде опростим.</p> <p>— Знам, знам... лако је то.{S} А |
| ма да се оправда, али треба прећи један бедем градски, под којим је он учио за испит.{S} Игуман |
| омир корача... одупире се левом руком о бедем, а десном балансира... ноге једва имају о шта да |
| а четвртасто поцрнело камење, узидано у бедему, али осећа да пада у бездан и није га ни мало ст |
| ногом несташна ждрепца у мало не однесе бедро, и он остави коње, па се стаде занимати бушењем ц |
| чу, не марећи што ће му она одбити лево бедро.{S} Ова му почаст <pb n="165" /> изгледаше много |
| што прича игуман у подруму, него су сви бежали од света и његових ужасних грехова...{S} Па шта |
| бом.</p> <p>— Одиста, зар нећеш од мене бежати? запита девојче веома живо, и хтеде га погледати |
| да би, по свој прилици, пред вече морао бежати из овога хладна, страшна мрака, да није овог све |
| ри члана скочише неповређени, нагоше да беже... а у ходнику, даље од врата, опет прасну: дум... |
| што се мора јести!...{S} Смишљао је да бежи у какву пустињу, или у опште удаљено место од свет |
| азмиле по перилима и становима, онда ја бежим у подрум...{S} Кријем се од јарког сунца, као крт |
| што питаш, кад ти то не треба?...{S} Ти бежиш од нас!...</p> <p>— Јок, море... промуца Љубомир, |
| чесми, о младим и душевним куварицама, без којих би јадни ђаци полипсали од глади...{S} Па дру |
| дника, повешани у разноврсним рамовима, без икаква реда, по зидовима.{S} Осети се одмах нешто м |
| о чини, стао је и он дизати без рачуна, без смисла, глупо...{S} И све је ишло добро...{S} Али ш |
| радио у кући као роб, радио без одмора, без сна... из сата у сат, тако непрекидно.{S} Али се то |
| позајмити по пет, шест стотина дуката, без облигације и интереса, осетио се тако сигуран, да с |
| е досада на оне олињале, хиљадама пута, без икаква основа, поновљене фразе о значају српских ма |
| но, намештено... све је хладно као лед, без срца...{S} Само си ти један сталан, непомичан, мио |
| о се гледати у Сави правог оца задруге, без кога, чини му се, не може опстати ни ова кућа...{S} |
| ... говори она једначито, онако женски, без наглашавања и уводи га у његову ћелију.</p> <p>— Мо |
| чаваше од једних врата другима, желећи, без сумње, узети какву своју ствар, без које неће да се |
| Леонтије се подаде томе колу неосетно, без размишљања.{S} Што ваља другима, добро је и њему!</ |
| сведочанство за час, и са свим просто, без муке.{S} Забринути богословац прогура се неколико п |
| ћи, без сумње, узети какву своју ствар, без које неће да се крене на пут, или мож’да, узбуђен, |
| је овај луд, или се само прави?« па му, без предомишљања одговори:</p> <p>— Вршим све његове за |
| шне и суседа и њена слушкиња.{S} То су, без сумње, оне »добродушне«, о којима му је он причао?< |
| , као да се стиди њега...{S} Она одмах, без икаква упутства, заузе онај исти положај у манастир |
| че Љубомир, гледајући у страну: тако... без допуштења.</p> <p>— Та оно знаш, тако је...{S} Само |
| ти:</p> <p>— А јест, сад је манастир В. без старешине...{S} Штета што је отац Арсеније тако сла |
| умани) некакав староислужени »чиновник« без пензије (бави се стално склапањем манастирских рачу |
| жив је умро, кад му земљак објасни, да без тога пе може бити примљен, а данас почиње упис...{S |
| ка Мара, која је све знала и разумевала без нарочитих наредаба, спремила је богату част за ретк |
| на Христовим речима: »који је међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу« и оним завршни |
| Је ли могуће... <hi>такав</hi> грех, па без казни?...{S} Није ту све... има ту нешто друго... м |
| брадицом, која се таласа, љуља и комеша без икаква реда, од које се чују узвици, смех, а над це |
| а реда... ту ти је, брате, ’нако... све без реда...</p> <p>И потом отац намесник, мало стидљиво |
| е, па оде задовољна.</p> <p>Кућа остаде без женске руке... жива мука!{S} Пуно живих људи, навик |
| олу чаше и вино.</p> <p>Поче да се пије без реда, неки од гостију потражише воде.{S} Игуман мрд |
| ви’ш... овај мој мали неће да се мрдне без обуће и јелека.{S} Дође тешко време!...</p> <p>— Ах |
| ом мишљу, како народ вели, да нема куће без жене.{S} Док ти женска рука не такне јело, док она |
| степено чинили своје: и они не остадоше без утицаја па ову меку, нежну и наивну душу.{S} После |
| ло на ум до сада?{S} Он вели да није, и без сумње није никад до сада помислио јасно: идем у ман |
| ему...</p> <p>А Леонтије?...{S} Он се и без овога намислио доста, па сад само представља себи, |
| па свој посао, па га врши без помоћи и без туђег упуства; навикао се и на положај најмлађег ђа |
| и полазну реч, заџакаше и узвикнуше сви без реда.</p> <p>— Шта чекате! грмну игуман на момке, к |
| ни обични гости, названи лонцолизи, али без онога што је »његово царство« и што му је увређена |
| е сразмери то чини, стао је и он дизати без рачуна, без смисла, глупо...{S} И све је ишло добро |
| лимир му напомену, да кућа не може бити без жене...{S} Него му саветова, да преда сву стоку и п |
| ао се потпуно па свој посао, па га врши без помоћи и без туђег упуства; навикао се и на положај |
| мењен...</p> <p>Са друге косе трчи, као без душе, његова другарица, Мирослава...{S} А по стриче |
| порукама и радио у кући као роб, радио без одмора, без сна... из сата у сат, тако непрекидно.{ |
| они све више осећаху, да не могу једно без другог.{S} А ни једно од њих не помисли: како ће то |
| је слушао толико пута, како људи путују без ичега, па се увек нађе ко им да хлеба.{S} А шта је |
| у буџу, јер није волео тумарати по пољу без оружја...</p> <p>Отац Нићифор узе своју омиљену пра |
| штампани бланкети, које су доброћудни и безазлени учитељи исправно попунили и својеручним потпи |
| ивајући у себи све сотоне на главе ових безазорних, добро наоштрених за јело и пиће, гостију, љ |
| Њему је већ у памети цела и јасна слика безбрижне забаве и пландовања по Маљену.</p> <p>— То је |
| дуго мислити...{S} Велимир махну руком безбрижно и весело, и опет се <pb n="231" /> настави пи |
| е креду, стаде уз чисту таблу и видевши безброј несташних малишана, не знајући им још имена, ра |
| и, тражећи хране и заклона, избушили су безбројне рупе на прљаву зиду, а нико и не помисли да т |
| , узидано у бедему, али осећа да пада у бездан и није га ни мало страх, јер од некуд зна да се |
| е допадају.{S} У том осмеху исписана је бездна грешне пожуде, ширетлука и нечега што највише ли |
| гласом, који је најречитије илустровао безобзирну непослушност великог брадатог јарца, прозван |
| њу и <hi>овако</hi> јој говори!{S} Она безразложна, урођена женска љубопитност, која је подјед |
| је отац Сава прочитао при калуђерењу — безусловна послушност према старијима...{S} Он се, као |
| анственошћу и оном неотесаном сељачком, бејаги поверљивом мимиком, осврћући се бојажљиво, прозб |
| ота ће, опазивши Арсенијево увијање, ко бејаги онако уз реч, смешећи се напоменути:</p> <p>— А |
| седи или стоји) па брзо чупа и растреса бела, опрана, нежна као свила вунена влакна; сагнуо гла |
| печеном, масном, добро закајмаченом, од бела и црна брашна гибаницом...{S} Па долећу често они |
| ао окамењен, па гледа како се преливају бела кравља леђа под сунчаним зрацима, и како белавка б |
| плаветнило, под њим заигра нека млечно-бела, танка као паучина, провидна измаглица, која сањал |
| а ли да учини онако, како је учинио кад белавка уведе говеда у стричеву њиву, или да трпи као ш |
| ободан и све... само, — да не мрдне куд белавка...</p> <p>»Сад се јадна Мира мучи сама.{S} Ако |
| равља леђа под сунчаним зрацима, и како белавка брзо маше репом па га забаци на сапи и подржи т |
| ме је за сад само једна брига: да су му белавка и папоња увек на очима.{S} Јер шта ли га чека о |
| досадању уштеду, јер ће морати продати белавку за прошлогодишњи порез.</p> <p>Дешава се човеку |
| его смишља како би се осветио проклетој белавци, највећој штеточињи у целом селу.{S} И кад му п |
| што је чуо, удари га по срцу горе, него белавчина пакост у кукурузу.{S} Он клисну испред свог < |
| к, пружајући руку дувањари.</p> <p>— Е, белаја!...{S} Шта ће остати мене, оногај...{S} Тако ви |
| епћу, чим опазе тетку, и стану је неког белаја мувати по угловима ходника или кујне, осврћући с |
| буђене, пијане главе...</p> <p>Зора!{S} Беласа се густа роса по потесу, а тамо иза громадних, т |
| оно</hi> ми одмах дође.{S} Најпре ми се беласа, далеко пред очима, нека мала — мала лоптица... |
| ледати оно широко вијугаво чудо, што се беласа, прелива и одсјајкује на сунцу, по коме прође је |
| беличаста магла, а под њом се вијуга и беласа нешто, као кад жене на перилу отегну дугачке ком |
| евом пригревку.{S} И још даље, на више, беласају се чисти димњаци и црвене сниски кровови у јас |
| рвенкасто жућкаст трсковак са дршком од беле извијене кости и златном кићанком; око исте руке с |
| м ватреним зрацима, и растерало сивасто беле облаке магле, који се дизаху из дубоких планинских |
| њено викну: трчи!...</p> <p>»Како су му беле руке, премишља дечко у сену, сећајући се шта је мо |
| иса, јер је то професор лепо причао.{S} Бележио је како се изговарају немачка писмена ај, уи и |
| од куће!...</p> <p>У свет!... у далеки, бели свет!...</p> <p>Нога му корачи...{S} Он се не освр |
| аког сукна«...{S} Било их је у чистим и белим као снег, танким сеоским кошуљицама, са ишараним |
| Он не гледа високу, са црвеним кровом и белим зидовима кућу, која је његовим новцем подигнута, |
| ксим? запита Љубомир, залажући се меким белим хлебом.</p> <p>— Није наш, одсече Велимир; дошљак |
| вице како редуша нагиње лонац са густим белим соком, и како у округлу ћасу падају, заједно са с |
| о хеј, вије се и пружа у дужину некаква беличаста магла, а под њом се вијуга и беласа нешто, ка |
| и крст и црвенкасто кубе храма.{S} Нека беличасто-тамна светлост прострла се по видику, <pb n=" |
| тпадала, и по избушену крову прелива се беличасто сива маховина...</p> <p>Зар то она стара »наш |
| чисто, пуначко бело лице, тако чисто и бело какво он није никад видео, и ако су у селу му и по |
| оне плаве јасне очи, оно чисто, пуначко бело лице, тако чисто и бело какво он није никад видео, |
| хаљина, на коме грациозно чучаше једно бело, чисто, кудраво псетанце, посматрајући до сад неви |
| поремети општу монотоност какво везено бело марамче од паргара, што га Леонтију подноси на дар |
| ет ока тешку, гарабиљчину, поведе свога белова, који се једва за њим ваљушка, преврће и скичи, |
| аместише послушници неколико боца тамно белог, необична изгледа, вина.{S} Архимандрит се задово |
| ше из града.{S} На малом, минијатурном, белом парченцету хартије, са познатим му крстићем на вр |
| :</p> <p>— Дошло од владике, и он махну белом савијеном хартицом пред собом, — да се вечерас ка |
| е му Велимир, пружајући некакву дугачку белу мотку.{S} Одупири се њоме, па се не бој...</p> <p> |
| ло густом округлом брадом, која је била беља од косе.{S} На лицу му нос, који је необично налик |
| а јасле и гледајући прекорно капетанова бељца, који одмах завуче дугачку њушку у јасле.</p> <p> |
| ворећи са њима и пребацујући капетанову бељцу како је поклапан и нестрпљив.</p> <p>— Ти си као |
| а се назире црна пруга, што вијуга кроз бео снежни покров.{S} Путник већ пао у очајање од зла в |
| прасну: дум... дум!...</p> <p>Кроз сиво бео, усколутан дим, угледаше на поду широку, моћну фигу |
| у, сиромашна кућа, каквих је био препун Београд у оно време.{S} Али чим отворите врата, одмах в |
| рти, врти...</p> <p>Кад је себе оставио Београд!{S} Већ се посељачио сасвим, нестало је и после |
| .. .</p> <p>Најмучније беше кад стиже у Београд, осврћући се путем једнако, бојећи се капетанов |
| виде и чу!{S} И дахну душом кад стиже у Београд, и настави свој скромни, повучени, мирни живот. |
| сподине, ђак; идем реци на веће школе у Београд.{S} Па док сташе време за школу, примио ме ови, |
| ше свакоме, како једва чека да стигне у Београд, да се сита одмори.{S} На њено место намести от |
| а школом.{S} Ако хоће, може сутра ићи у Београд, али он неће и зна зашто неће.{S} И сад, враћај |
| една мисао о будућности: »мора се ићи у Београд, у школу«, а планови су се састојали у разним о |
| ак, два од њега.</p> <p>— Сад полазим у Београд... тамо је цео Сабор на окупу.{S} Морају ме раш |
| он маштао о даљем путовању, о доласку у Београд...</p> <p>А кад има више посла у кући, онда Мил |
| преко кога се улази у науку?...</p> <p>Београд опусти.{S} Одоше сви људи на заветну свету дужн |
| РОМАН</p> <p>СВЕТОЛИКА РАНКОВИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРЉЕВИНЕ |
| оручено за мене, само да га одвратим од Београда«, мисли механџија и кашљуца, спремајући се да |
| мисли о <hi>томе</hi> некако почињу од Београда, али он ипак не може да се сети кад <pb n="58" |
| p> <p>Једнако га је, још од повратка из Београда, као што видесмо, мучила или занимала нека вел |
| ...{S} Час му дође суседина слушкиња из Београда, па га тапка по раменима и вуче у собу са неки |
| риестогодишње жене, познанице Савине из Београда, на једним простим каљавим таљигама, са једним |
| оборена носа, објављује да је довео из Београда, »по угледу на друге манастире«, једну честиту |
| име села.</p> <p>— Има ли још много до Београда?</p> <p>— Кажу да има доста, вели она и опет с |
| о опазити, да је то већ прекаљена права београдска слушкиња., са свима пороцима и недостацима с |
| ="SRP19000_C4"> <head>IV</head> <p>»Ђак београдске гимназије...{S} Боже, је ли ово истина или с |
| ио сасвим, нестало је и последњег знака београдског »полира«, само га жути капут опомињаше, да |
| еде га у ону највећу собу у Богословији београдској, где се прославља Свети Сава.{S} И сад с ле |
| гословац, његов сељак, кад дође лети, о Београду... како ли кити оне дивне приче о добрим и зли |
| н«...{S} Љубомир се осврта један дан по Београду, па се и он реши да иде своме родном Маљену, к |
| а звонара.</p> <p>»А како ли је тамо, у Београду ?!...{S} Па још кад се обуче сам митрополит... |
| После трогодишњег школовања и бављења у Београду, Сава се толико »полирао«, да је сваку своју у |
| , баш до самог сванућа...{S} Шта пута у Београду тако почнем мислити, шмркћем, преврћем се и од |
| м.</p> <p>— Тсс... пио сам га понекад у Београду, одговара он збуњен и црвен.{S} Мало се уплаши |
| прости, већа од тороња Саборне цркве у Београду... и толике су све четири...{S} Па игра, скаче |
| иру се учини познат попа, виђао га је у Београду, али не зна шта беше тада.{S} Биће од оних из |
| јао прекора због новог одела, које је у Београду, на рачун манастирски, <pb n="226" /> начинио. |
| дућанџија доли још више уља у распаљени бес игуманов, и он, гледајући несвесно, блесаво још ово |
| лави му читав хаос, па ври...{S} Она га беседа о калуђерима занесе, отвори му очи и он стаде гл |
| јима је грло веома засушило у току дуге беседе.</p> <p>— Да се укину! узвикну и говорник, прому |
| јан!...{S} Па онај прави светац, што се бесилно пренемаже пред игуманом, то Арсеније!{S} Па чак |
| и, те му ни на ум не дође његова стара, бескорисна, искрена пријатељица...{S} Ах, калуђерско је |
| горело и утулило се; колико корисних и бескорисних предузећа започето и напуштено...</p> <p>И |
| текло мало по мало знања, и кориснога и бескориснога, и он је напредовао у школи.</p> <p>Једаре |
| ло и утулило се, и само стоји један дуг бескрајан низ година, у коме пројурише брзо детињство, |
| шта да се одупру...{S} А под њим зинула бескрајна провалија и чује се како доле шушти вода и би |
| брежуљака и како је пукла пред очима му бескрајна раван, и отегла се у недоглед...{S} И тамо да |
| танове потере.{S} Сад, кад уђе међу ове бескрајне гомиле кућа, кад пође кривим непознатим улица |
| то, пст!...{S} Не реметимо неми, вечни, бескрајни мир!...</p> <p>Кроз шуму нешто лагано шушка.{ |
| црвене сниски кровови у јасном зеленилу бескрајних воћњака.{S} Ах, како се слатко дише!....</p> |
| смисла и умна живота!...{S} Мрак, тама, бескрајно ништа!...{S} Пред њим на пању игра и прелива |
| е све више чуди пријатном, раздраганом, бескрајно срећном осећању, које га обузело цела.{S} Как |
| гуманове и Максимове разлеже се громко, бескрајно, на разне тонове и начине изведено, загушљиво |
| у даљину, она га све више заноси својом бескрајном чаробношћу, све више га обузима својим прост |
| уденац; не баци око на китњасту, плаву, бескрајну шуму, која је окитила цео онај дугачки планин |
| душа, које одједном добише непрегледну, бескрајну као океан слободу!...</p> <p>— Ликуј днес, Си |
| доше ницати просечени равни путови кроз бескрајну манастирску шуму, те се из мрачних и непристу |
| ђа.{S} Хтео би гледати дуго, дуго у ону бескрајну раван, што се пружила преко Саве и над њом не |
| куд пред собом.{S} Поглед му је празан, бесмислен, као ’но кад човек устане после дуга спавања, |
| чне су му и досадне ове шуме по Маљену, бесмислен му је овај живот уз стоку, из дана у дан, а т |
| тај живот празнији од прошлости, да је бесмислен, чемеран, ужасан као црна вечност...</p> <p>И |
| , куд он загледа, све празно, ништавно, бесмислено, тамно!...{S} Брр... како му је хладно!{S} О |
| опустио главу немоћно у страну и гледа бесмислено у пространи шарени свет, који се пред његови |
| ухињу, у трпезарију, и као окамењен, са бесмислено управљеним погледом у пространство, уђе у св |
| ује шта му друг говори, јер му очи опет бесмислено блуде око оног црвенкастог круга, што игра у |
| е кад се врати.</p> <p>— А нећеш много, бесна мрцино, зацело не!...{S} Еј да ли те хоће курјаци |
| о ћутање Маљеново, час фијук и звиждање бесна ветра, преко игластих борових грана, час густи пљ |
| њега хучи, грми и гуди разиграни талас бесна поводња, и он, услед ове хуке, више ништа не чује |
| рукама читаве праменове, кида их и урла бесно, страховито... да би тим угушио нечувени, ужасни |
| тако ли је! викну Васа, севајући очима бесно.{S} А ко попуши са мном оку дувана, што донех из |
| Млади намесник ослободи братију од тог »бесполезног рада«, пошто, вели, он већ мора на другом м |
| никог од калуђера у манастиру — сви се, беспослени, разишли по потоцима, Леонтије се врати из ш |
| p>Љубомир види да га Максим задржава од беспослице, из дуга времена, па налази начин те га оста |
| лосном обманом, озбиљан рад — узалудном беспослицом, узвишене тежње — глупом детињаријом...{S} |
| питета.</p> <p>— Пуна ми кућа готована, беспосличара, а он хоће још.{S} Не пита може ли то мана |
| е Бошковића куће, где су жене језичне и бестидне.{S} Леонтије иђаше као преко жива огња.{S} Она |
| /> гига се на дугачким ногама и врљуца бесциљно по ливадама, док га чобани не ухвате...{S} И Л |
| ом, превртао је прве листове, на којима беху »предисловије«, некакво »извјешченије« и још неке |
| логе.</p> <p>Али све те слике и маштања беху веома наивне, чисте, детиње... »Она Соломунова... |
| окупише ђаци са поздравима.{S} Обојица беху младићи, испод двадесет година, живи, окретни и ве |
| наставише започету препирку.{S} Обојица беху сагласни, да је Велимиров поступак далеко поштениј |
| знатом му до сад учењу.{S} Али сва лица беху такође зачуђена ненадним и необичним речима младић |
| на другом крају од пећи, док друге две беху около пећи. — А ми ћемо одмах наместити онде четвр |
| е на оном другом ужем крају пећине, где беху зарезани у стени неки крстови и једна удубена ниша |
| , ређајући разне планове у глави.{S} Не беху то, истина, баш прави планови, јер је код њега бил |
| .{S} У то срећно доба ни »крштенице« не беху потребне одмах — веровало се учитељу.</p> <p>Истог |
| сто.</p> <p>Момци изиђоше одмах, јер не беху достојни слушати ове ствари.{S} И такав је ред...< |
| оскочице, песме...{S} Калуђери, који се беху склонили у кухињу да с тетком четврти пут »ужинају |
| ћ до његова самостана.{S} Али, момци се беху сви разишли...</p> <p>Тако Љубомир доби млађег дру |
| јрадије мислио о школи али тадање мисли беху нејасне и неодређене.{S} Сад, кад је постао чак »ц |
| е о самоубици.</p> <p>Ђаци и неки момци беху још раније отпуштени, и сад, од онолике задруге, о |
| откуд падаху неке капљице.{S} Да л’ то беху грашке зноја или сузе, прота не виде.</p> <p>— Али |
| ="193" /> узвишени и драгоцени, као што беху пре овог ненадног, чудног пламена, што одједном бу |
| то му за сад, после толиких неприлика, беше доста.{S} Чак му се чинило да му је све овде, у ов |
| рата.</p> <p>Љубомир, стојећи уз врата, беше се загледао у чиновника, који, на другој страни хо |
| ска, она лепа намазана, обојена женица, беше необично добра душа, мека болећива срца, готова да |
| око себе.{S} Прво што угледа сад боље, беше суседа, средовечна жена, удовица, која је становал |
| знао чега пре да се дохвати.{S} Срећом, беше зима, па се није могао никакав већи рад започети.{ |
| } И Љубомир, тога дана, кад доби писмо, беше у сличном расположењу.</p> <p>»Шта хоће ови од мен |
| послу око ње.{S} Кад је дошао Љубомир, беше се заузео једним малим, дежмекастим и рундавим овч |
| ше сами Леонтије и Василијан.{S} Али... беше и нових лица.</p> <p>Тетка, другог дана по смрти а |
| а, па све — против црквених правила!{S} Беше му криво, али се тешио што је то <hi>почетак</hi>, |
| рђен исполински нос, љубичасте боје.{S} Беше висок, крупан, развијен и силан као столетни грм; |
| вако звоњење, док се Велимир појави.{S} Беше се јако задувао од наглог трчања.{S} Приђе игуману |
| /p> <p>А у кући се живело старински.{S} Беше свега у изобиљу...</p> <pb n="259" /> <p>Једног да |
| вом, кад му он саопшти своју одлуку.{S} Беше и расположен тога тренутка онако, кад је човеку св |
| ва другу, неку Пречанку из Руме, ну ова беше још милостивија срца, те једва и она састави у ман |
| ном, сачува га од размишљања.{S} Као да беше повезан за њих, повукоше га у вртлог младићске бур |
| ом мрда црно...{S} Дрекнух, па што игда беше снаге ђиласнух у целац...{S} Док ја летим у целац, |
| ља са својим причама.{S} Нарочита згода беше у вече, кад се калуђери позатварају у своје ћелије |
| е забавити најмање два дана.{S} Братија беше вољна »дахнути душом« одмах, али је било много пре |
| ивоту није видео.{S} Остраг на корицама беше руком исписано : „Житија свјатих; декемврији — фев |
| ице беше озбиљно...</p> <p>Друга новина беше: намесник долази у цркву само о празницима, недељо |
| анствено шумско вечерње брујање, пећина беше мрачна и ужасна...{S} На противном крају од уласка |
| место, девојче га одмах нападе.{S} Она беше жива и одлучна, као и Мира.{S} А Љубомир се збуни, |
| рно, и сравнио са оним, што му до скора беше идеал, па је нашао, као што и житија веле, да је с |
| виђао га је у Београду, али не зна шта беше тада.{S} Биће од оних из конзисторије.{S} У двориш |
| де га игуман устајући иза стола.{S} Кад беше на вратима, он процеди: стакло! а то је значило, д |
| амо остаде једна жудња у њему, која сад беше јача од свију: »Ах, кад ће једном бити крај томе т |
| {S} Преплашен, изненађен, детињи поглед беше управљен на њега...</p> <p>»А завет!?«... севну му |
| о погледа око себе.{S} Најпре му поглед беше несвесан, а после, лагано, добиваше све више смисл |
| ивота.{S} И рад, и одмор, и весеље, све беше заједничко.{S} Леонтије се подаде томе колу неосет |
| а говори : »А, дошао си!« А ово сад све беше друкчије...{S} И сам отац Сава искрено га дочека.{ |
| } Него гледам шта му је ово: до сад све беше ’нако...</p> <pb n="51" /> <p>— Хм... промрмља мла |
| у целој земљи прекинути рад.</p> <p>Све беше како треба и обећаваше да ће се наставити срећни д |
| д његова бегства... .</p> <p>Најмучније беше кад стиже у Београд, осврћући се путем једнако, бо |
| базна и невиђена у манастиру дочека, не беше ни ова рогоњина пажња према њему необична.{S} Он с |
| ах да, осим новог калуђерског одела, не беше у њему самом ништа <hi>ново</hi>. »После посвећења |
| епомичан и неосетљив као стена...{S} Не беше више физичке могућности да се наставе ови чудни из |
| ове опште куће...{S} Нићифору као да не беше много стало до свега тога.{S} Он отпутова весело, |
| одајом оборене горе; других добитака не беше...</p> <p>Шта... зар толики рад, па све у залуд!?. |
| глас.{S} И од једног и другог посла не беше успеха...</p> <p>Сад је добио велику дебелу књигу, |
| >XXIII</head> <p>Једаред у мају, кад не беше никог од калуђера у манастиру — сви се, беспослени |
| н се хтеде уздржати и прећутати, али не беше <pb n="185" /> још дорастао великим стрпљивим иноц |
| диш сам... што ме питаш!« Али игуман не беше расположен за нежна изливања, него подвикну:</p> < |
| Радио је много за своју кућу и то му не беше тешко, али је још више радио под кулук, за туђе ку |
| оних из конзисторије.{S} У дворишту не беше никог другог; кочијаш, који је довезао попа, сврну |
| , лако удесити.{S} Рада школског још не беше много, посао у кухињи буде брзо готов, јер га је м |
| се трже и одскочи од врљика, на које се беше наслонио.{S} Пред њега стаде лепа млада женица, ма |
| и насмејаше се самим очима, док им лице беше озбиљно...</p> <p>Друга новина беше: намесник дола |
| аху са чуђењем.{S} И пре им његово лице беше необично, али сад... сад је много необично.{S} Она |
| це.{S} Само му оно буљаво надувено лице беше добро осветљено и, према слабој светлости, изгледа |
| више занима клисарски посао...</p> <p>И беше му чудно, што га игуман не запита: докле ће остати |
| « и »послушаније«.{S} У његовој природи беше много онога урођеног »ширетлука« сељачког, који се |
| турајући листове некаква уџбеника, који беше сав ишаран крупним црквенословенским словима.</p> |
| хтеде сакрити очи од тога погледа, али беше тако окренут, да није могао у страну погледати.{S} |
| ћи га на једном рамену, на које се овај беше тешко наслонио.</p> <p>— Кажем ја тебе: немој меша |
| у, да су то домаћини ове куће.{S} Човек беше снизак, широких леђа, добро угојен, обучен у чисте |
| за дошљака и да је већ примљен, само им беше љубопитно знати: да ли ће му се одредити посао »по |
| и се овако проклиње!{S} У исто време он беше на чисто с мишљу: да му се не може душа смирити, д |
| пута врата, неко прође ходником, али он беше заузет дубоком и новом за себе мишљу, коју прочита |
| молитва за новога брата...</p> <p>И ако беше у светлом и блаженом расположењу, младић осети одј |
| у шта може и тако радити.</p> <p>А како беше на Маљену!{S} Слободан је ко птица у гори, слобода |
| то сврши, тако одједанпут!...{S} И како беше дивно у оном свету!{S} А зар се не може натраг?... |
| ечи се, подиже обе руке у вис и, колико беше снаге у плућима и грлу, подвикну: </p> <p>— М-е-е- |
| прекореваше га што је намучио.{S} Дечко беше омањег раста, погнута стаса, кратка и дебела <pb n |
| их грехова...{S} Па шта је ово, шта оно беше малопре?!...{S} Сотона... лукави сотона увукао се |
| а њему је баш нешто требао, али шта оно беше?</p> <p>Љубомир се досети јаду, па рече:</p> <p>— |
| мире његов последњи звук...{S} Да ли то беше надчовечански <pb n="235" /> јаук за ишчупаним срц |
| је.</p> <p>Дани пролазе...{S} И све што беше чудно и необично, постаје сносно, те се може слобо |
| ..</p> <p>И ђаци начинише лица, као што беше мало пре игуманово, готови да се прекрсте и да узв |
| е то поправити, да ће све бити, као што беше јуче, прекојуче...{S} Та нада сачува га од очајања |
| исто онако свето и примамљиво, као што беше о првом јутрењу.{S} И сад се онако исто занесе, уз |
| небесног плаветнила...{S} Исто, као што беше и на Маљену, трепери и одсјајкује лазурно плаветни |
| а поведе рат за независност.{S} Љубомир беше у другом разреду.{S} Једног дана распустише школу, |
| ти морала, вере, побожности...{S} Говор беше тако изненадно-страхотан, тако громовито-убедљив и |
| вод пећински...{S} Болан, очајан прекор беше у том погледу, који је продирао кроз камене сводов |
| , упути к манастиру.</p> <p>Архимандрит беше као рис.{S} Наљутио га отказ владичин да премести |
| о много немог прекора и истине, да гост беше принуђен оборити главу.{S} Али га опет запита:</p> |
| ..</p> <pb n="183" /> <p>Љубомир се већ беше одлучно упутио у своју собу, где је мислио провест |
| и погледа га право у очи; у том погледу беше тако много немог прекора и истине, да гост беше пр |
| певаху тако лепо и заносно, новом иноку беше тако топло и пријатно, да му се учини као да је ма |
| тала сама деца и по једна жена, и то му беше веома тешко.</p> <p>Али прође све.{S} Настаде прим |
| ристоји пред старијим, и на његову лицу беше исписано задовољство што је господин прота изволео |
| утању по пустињи...</p> <p>На Петковачу беше ред другог одељења за цркву.{S} Љубомир је тај дан |
| прихватише шалу и насмејаше се; али их беше који гледаху зачуђено и озбиљно: да је то човек, н |
| образ анђелски«.</p> <p>У оно време још беше неке строгости по манастирима: старешина је пазио |
| таде жена викати, па му притрча.</p> <p>Беше сав хладан, а груди се брзо дизаху и спуштаху.{S} |
| м облеће, а дружина све веселија... све бешња... све помамнија!...{S} Већ се отимају око места |
| затим заигра, запишта, и све јаче и све бешње стаде лупати, шкрипећи непрекидно на своме језичц |
| /p> <pb n="107" /> <p>— Штапове!... још бешње, још силовитије и одсечније загрме игуман, наслађ |
| ва...{S} Аман!...{S} Не дајте да нам се бешчасте светиња и мили споменици давне прошлости! зачу |
| реза.{S} Нешто га одједном обузе трема, би му незгодно од овога доласка, и ако он није ништа им |
| .</p> <p>Љубомир сакри очи рукама...{S} Би му необично страшно и веома слатко од те појаве, и о |
| уру!</p> <p>У свакој другој прилици ова би опомена освестила љута игумана, и он би се одмах при |
| аме наше куће једна ливадица... и друга би једна жена продала две кравице...</p> <pb n="255" /> |
| свој Маљен <pb n="20" /> ради тога, да би постао механским момком. »Није то, није!... друго је |
| ико мислило и сањало само ради тога, да би душа имала забаве?...{S} Зар су све то била само при |
| уђер грозничаво и упиљи очи у друга, да би му из саме душе извукао жељени одговор.</p> <p>Велим |
| н свима својим последњим поступцима, да би, по свој прилици, пред вече морао бежати из овога хл |
| нарочито застаде са крајем реченице, да би изазвао љубопитност код свог узбуђеног слушаоца и да |
| о напустити због скупа рада...{S} И, да би се довршило зло, једног пролећа удари страховит пово |
| се, по саветима умних људи, задужи, да би могао учинити оне промене које видесмо — да би могао |
| дна ситна, практична мисао, коју он, да би се повратио, гласно изговори:</p> <p>— Данас!...{S} |
| га, и гурну га лагано прстом у чело, да би је погледао право у очи...{S} Девојка не може довољн |
| мирно, тихо да се угаси, да умре... да би опет на пролеће <pb n="149" /> оживело...{S} Зато, п |
| {S} Морају ме рашчинити, па да би... да би... хм! — он не нађе згодна израза и застаде.</p> <p> |
| кида их и урла бесно, страховито... да би тим угушио нечувени, ужасни бол, што се савио на душ |
| о учинити оне промене које видесмо — да би могао паметно газдовати.{S} Требало је сад отплаћива |
| на окупу.{S} Морају ме рашчинити, па да би... да би... хм! — он не нађе згодна израза и застаде |
| итност код свог узбуђеног слушаоца и да би дао већу важност своме саопштењу — за твоје... архим |
| ипак осуђиваше тај поступак, тврдећи да би Велимир могао бити прави калуђер.</p> <p>— Ала бих т |
| у? запита манастирац с прекором, као да би хтео рећи: »Видиш како ја сам путујем, па се никог н |
| да у децу око себе тако блажено, као да би се сад са свима грлио и љубио...{S} И опет понавља : |
| <p>Тетка климну главом пркосно, као да би хтела рећи: »Ене, славе ти!...{S} А ја баш то нисам |
| да он тражи службу.{S} Механџији као да би по <pb n="19" /> вољи то саопштење, јер проговори бл |
| обаљује, онда сигурно може и она. »Ала би <pb n="24" /> то било!...{S} Али да је негде у закло |
| , а није то.{S} Сликарска четкица могла би то најбоље представити.</p> <p>Љубомир, узимајући у |
| раздрагана, мека, сањалачка душа хтела би се бавити светлом прошлошћу.</p> <p>— Сећаш ли се, к |
| ном сазнаје своју пропаст...{S} И хтела би да није рањена, и да се врати све како је било пре, |
| отуљених, полузакривених очију, севнула би радосна варница, али се он старао да сакрије своје о |
| <p>Помрчина је густа; чини ти се рукама би је мешао.{S} Снег сипа и веје густо, јако, као да хо |
| и <pb n="108" /> у мислима речи, којима би назвао игуманов поступак, — твоје домаће расправе.{S |
| после испреда разне догађаје, у којима би он и та лепотица играли главне улоге.</p> <p>Али све |
| } Сестре ти плачу и помињу мајку... она би много жалила, да је жива.{S} Чули су да си овамо оти |
| цркви!{S} Бар да остадоше парохије, па би се човек опет имао чим занети.</p> <p>Још пре неколи |
| неким веселим одушевљеним осећањем, па би хтео тај напор час пре, на свој начин, не осврћући с |
| му доста пута приђе, кад је залудан, па би одмах повели разговор.{S} Једних су година, механа ј |
| у собу, где смем примати госте...{S} Па би могао довести и оног твог кудравог богословца.{S} Ја |
| ена.{S} Да је сам изнео ово вино, сутра би се сви на њега љутили.</p> <p>Оба протојереја и игум |
| Куд пролетеше толике године?...{S} Шта би од оноликих идеала, снова?...{S} Зар се толико мисли |
| ао да се држе и ванредни часови.{S} Шта би се радило на дугим зимским ноћима него то!</p> <p>Чу |
| си... то жељено архимандритство?{S} Шта би ми донело и владичанство!{S} Округла је она проклета |
| то тако ситно учинити, али не знаде шта би и немаде кад, јер игуман стоји пред њим, одбијајући |
| ут, или мож’да, узбуђен, не знађаше шта би друго <pb n="109" /> радио.{S} Одједном иза његове г |
| и се испод десне мишице, не знајући шта би друго радио.{S} Василијан га спази одмах, па као лоп |
| .{S} Све се живо смеје, шали... јер шта би друго радили: мртва калуђера не ваља жалити!</p> <p> |
| ша за чашом слева се неосетно — јер шта би радио човек у овој самоћи, — а у веселој глави млада |
| земљу, али то не може учинити онда, кад би он сам зажелео.</p> <p>Милка му доста пута приђе, ка |
| } Сад би мож’да друкчије одговорио, кад би га, запитали: хоће ли остати у манастиру, јер му се |
| мож’да он?...{S} Ко зна?!...{S} Ех, кад би имао стотину дуката, да их ћушне где треба!...</p> < |
| днако!...</p> <p>— Чини ти се...{S} Кад би само прочитао житије Макарија Египатског, како је он |
| вих познаника, кметова и пандура, и кад би око заранака, ни сам не зна како, натрапа управо пре |
| , што иначе никад не чини...</p> <p>Кад би све готово, насуто, напуњено, завезано, сељак бојажљ |
| ту... јер овај убија, ништи...{S} И рад би дахнути слободно, пуним грудима...{S} Ах, живота!... |
| ејасна жудња за даљином, за светом, сад би се у већој мери појавила.{S} Хтео би који пут стати |
| ивење, као давно очекивано чудо.{S} Сад би мож’да друкчије одговорио, кад би га, запитали: хоће |
| се он само начинио преплашен, и кад год би га игуман испод очију погледао, старао се да му задр |
| се заузме за њу и сам владика.{S} Народ би је силом истерао из свете куће.{S} Знала је то све о |
| што се више удубљује у њен смисао, све би је више читао...</p> <pb n="154" /> <p>— Гле: »У гре |
| подићи, јер нема околног земљишта, где би помељари могли стати с колима и стоком...{S} После д |
| себе, тражећи згодно место.{S} Али где би..., да нас не види нана?</p> <p>Љубомир је погледа з |
| ре целу шуму, неће ли га наћи.{S} Време би било да му се већ јаве... одоцниће за пут.</p> <p>Од |
| мо.{S} Да имаш капетан-Мишино благо, не би их зајазио.{S} Него... ако велиш, ја ћу им рећи... д |
| сабрату, смешећи се и полугласно, да не би чуо ко од послуге, напомену:</p> <pb n="169" /> <p>— |
| умани, као искусни људи, изјавише да не би требало још на то прелазити...</p> <p>— Има времена. |
| м изгледу.{S} Али њега сад подсмевке не би дирале...</p> <p>»Мора да је потказао неко од ових!. |
| сване...{S} А Василијан и ови други не би.{S} Хе, <hi>друго</hi> су они!«...</p> <p>Па ступање |
| Е, није... шта говориш!...{S} Максим не би дао ни Богу тамњана, то баш од истине...{S} А онај ј |
| , он то зна, иначе га се још за дуго не би сетили.{S} И за калуђерење већ попуштају...{S} И све |
| ош задихан од далека трчања, да нико не би посумњао у његову реч.</p> <p>— Штапове!... загрме и |
| рохотан смех...</p> <p>— Е, роде, то не би ваљало за тебе, рече му Арсеније, смејући се весело. |
| ми.{S} Али се преварила.{S} Љубомиру не би пало ни па крај памети да гледа на опрему, али се из |
| . о девојци; а ето сад са Милком баш не би смео онако.{S} Није с тога, што је газдина кћи, него |
| а друговима.{S} То је, зацело.{S} Иначе би он друкчије... све мед тече из уста.</p> <p>— Данас |
| ам макар једног домаћина у Србији, који би тако исто...</p> <p>— А шта ћете после, господине, с |
| ачак говор о нашим манастирима, за који би се пре рекло да је јавно предавање но здравица.</p> |
| не Велимир и Никола?{S} Све, све... али би му баш тешко било издржати ту чреду, онако ни за што |
| но и озбиљно: да је то човек, насмејали би се и они, или жутом капуту, или прљавој марамици, ил |
| Јуф, наљутио се!{S} А да ниси горд, ти би бар свако вече стао са мном пред капију, да мало пор |
| ађени, да не могу још наћи реч, с којом би почели.{S} А онај варошанин гледа зачуђено, питајући |
| може ништа јести, а ово... мастан камен би прогутало и самлело!...{S} Видиш, и ово не ваља што |
| како, натрапа управо пред механу.{S} Он би се вратио одмах, бегао би, али на доксату механском |
| је то нека друга, »швапска« земља, и он би је онда гледао још с већим чуђењем, и она нејасна жу |
| би опомена освестила љута игумана, и он би се одмах прибрао, али је сад, после неиспаване ноћи, |
| и све се човеку тада нешто хоће... и он би тихо и весело полетео тамо... у ту тајанствену, нему |
| механу.{S} Он би се вратио одмах, бегао би, али на доксату механском стоји једна девојчица њего |
| то је, до душе, по Божјем закону, рекао би Љубомир; али тек... тек... није оно право«.</p> <p>Д |
| } Уз пут би се претурао главачки, одрао би кога јарца, и опет би трчао и трчао докле га ноге но |
| село-свечано...</p> <p>»А-а!... шта ово би ?!«... буди се одједном из заноса срећни младожења, |
| замисли...</p> <p>»Зашто?...{S} Шта ово би?«... питаше се у мислима, чудећи се целом овом изнен |
| и се дечко неки пут забавити чиме, хтео би сести на онај сниски хумић више механе и вечито глед |
| уга Јосифова оца...{S} Замисли се, хтео би да мисли о кући, али му те мисли некако брзо ишчезав |
| ..</p> <p>Љубомир се стаде вртети; хтео би нешто рећи, као да му нешто није по вољи, али Николи |
| а.{S} Није му се ишло одавде...{S} Хтео би дуго, дуго седети овако у самоћи, уз пуцкарање весел |
| и и, као да се решава куд ће...{S} Хтео би се кренути на пут одмах, али га задржава овака ноћ.. |
| > насладу, такво задовољство...{S} Хтео би још много што учити, али свему томе стоји на путу га |
| Сава, а оно по њој плови лађа.{S} Хтео би гледати дуго, дуго у ону бескрајну раван, што се пру |
| ад би се у већој мери појавила.{S} Хтео би који пут стати уз Милку, газдину кћер, слушати њена |
| его све чиниш по туђој наредби.{S} Хтео би се дечко неки пут забавити чиме, хтео би сести на он |
| из ширетлука, одговори Велимир.{S} Хтео би да се извуче од посла, али му та пушка не пали код и |
| де прибирати.{S} Овакав дочек изненадио би свакога, а њега је сасвим помео.{S} Он је навикао на |
| професори нису могли наћи ни једног, ко би могао одржавати ред...{S} А ти Петре, бога-ти-си, бо |
| одсечним увереним тоном.</p> <p>— А ко би се калуђерио?</p> <p>— Знаш, мислио сам — али немој |
| оно знаш, тако је...{S} Само не знам ко би дочекао допуштење.{S} Ни на Божић се неки пут не сет |
| ше кајмаклију, не марећи сад ништа, ако би се наљутио на њега баш и цео свет.</p> <pb n="72" /> |
| ош како!{S} Ето, баш мислим данас, како би лепо било, да и ти узмеш Јованку...</p> <p>— Не, не |
| човек одвојити лако од њега...{S} Како би било да не <pb n="124" /> чита редом?{S} Преврте под |
| е.</p> <p>— А-а-а!...{S} М-м...{S} Како би било да ми донесеш са чесме, ама оногај... да разлад |
| и не одзива се одмах, него смишља како би се осветио проклетој белавци, највећој штеточињи у ц |
| свему!{S} Оно не да човеку живети како би требало!...{S} Али како су толики испосници савладал |
| ерови сагнали у угао, гледаше само како би се могао извући испред ове ненадне саблазни.{S} Он с |
| онавља Љубомир, мислећи непрестано како би оставио друштво и дошао до постеље...{S} Те-сто!... |
| ије он, него опет онај старац, јер како би могао бити такав!...{S} Па опет је он то некако у св |
| напред решио да јој се покори; јер како би он њу обалио!...{S} А после тога, у свакој је сељачк |
| ла, а он се малко променио у лицу: неко би помислио да га је стид, али није; њему је само малко |
| да их некако благо и у исто време, реко би, забринуто, на лицу му вазда игра неки свечан побожа |
| и пиће, гостију, љубазно, весело, реко би пуна срца, нуди госте ђаконијама, старајући се збиљс |
| Љубомир неодлучно.</p> <p>— М-м... реко би!...{S} Не зна, мој брате.{S} Не зна ни оно што мене |
| да се хоће ова жена куд уклонити, било би му сасвим добро.{S} Овако види да се жена већ спрема |
| бије прутићем с оне стране главе, камо би јарац хтео врднути.{S} Папоња види да нема шале, па |
| рзо... и зна, да је сад на Маљену, само би полетео косом...{S} Уз пут би се претурао главачки, |
| ола!... смеје се Василијан.</p> <p>— То би било да сте се срели ти и отац Максим, одговара му В |
| и, мрачан и ужасан свет...{S} И како то би... кад се то сврши, тако одједанпут!...{S} И како бе |
| се, а мени ће остати доста цигара, што би их он попушио.</p> <p>За то време је тетка распитива |
| нешто друго... мора имати!{S} Јер, што би се онда мучили толики испосници?«...</p> <p>Лагано, |
| ту записивати све то, те мора...{S} Што би се људи узалуд мучили!</p> <p>Тако поче новина за но |
| о не може сад да му дође у главу: зашто би му то било неправо?{S} Обузет оном електричном топли |
| поглед с једног на другог.</p> <p>— Зар би нас смео ко тако тући, да нас заболи! рече Велимир.< |
| што га не ухвати капетанова потера, јер би му сад и онај пандур био тако драг... или што га не |
| , да Василијан однесе водицу, а Велимир би могао надгледати раднике, протепа бојажљиво Арсеније |
| која се пригнула к њему.</p> <p>Љубомир би пошао к њима да се оправда, али треба прећи један бе |
| о главачки, одрао би кога јарца, и опет би трчао и трчао докле га ноге носе...{S} А овако само |
| ену, само би полетео косом...{S} Уз пут би се претурао главачки, одрао би кога јарца, и опет би |
| ло, па се не види ништа!...{S} А младић би хтео видети праву истину, прави живот...</p> <p>А ве |
| ...</p> <p>У таком времену оцу Леонтију би суђено да отпочне озбиљно, зрело живети, да за своју |
| екаква тридесетогодишња реликвија, коју би <pb n="173" /> сад требало изнети пред госте, а гово |
| Велимир.</p> <p>— До мрака! ..{S} Њему би до мрака, а онај тамо чека у недељу...{S} Знаш ли да |
| ш, само мало да смо још почасили, одмах би на тродневно сухојаденије... шапће Никола и мрда рук |
| младим и душевним куварицама, без којих би јадни ђаци полипсали од глади...{S} Па друге приче о |
| слуша.</p> <p>— Шта ти има у том... тој библији... како ли се...{S} Дела ми баш испричај.</p> < |
| светих, а још у гимназији прочитао целу библију...{S} Знам већ шта га чека: биће у брзо калуђер |
| ..{S} Него, има и лепших ствари, на пр. библиска историја... то га занима веома, и он је ипак з |
| <p>Весеље тече бурно и, као што обично бива, све више се губи такт уљудности, умерености...{S} |
| ујући црквено правило: »веја по чину да бивајет«, приђе прво Арсенију, који се обрадова толикој |
| ка остаје до оног мрачног угла, из кога бије јака светлост кроз прозор.{S} Ту је претпостављао |
| и у уста суху траву, а из оближњег трла бије дим кроз слеме, кроз баџу и кроз саму шиндру, којо |
| великом јарцу; опкорачила га ногама, па бије прутићем с оне стране главе, камо би јарац хтео вр |
| адиске планине.</p> <p>При врху Рудишта бије кључ бистре хладне воде, а око њега миришу, зелене |
| у град.</p> <p>Дан празнични.{S} Сунце бије косо, али не допире у ходник, где се угибају широк |
| валија и чује се како доле шушти вода и бије влага...</p> <p>— Ево ти мотке! узвикује му Велими |
| /p> <p>Гле, како крв ври, кључа... како бију дамари јако... како се срце разиграло, па му тесан |
| уста, вуку везана праведника кроз село, бијући га, пљујући, чупајући му косе, газећи га ногама |
| рчију тртицу, која се, на његову срећу, била затурила међу батацима, а он је некако изненадно н |
| у добро плаћали ономе ко им га нађе.{S} Била је то једна <pb n="38" /> мања и, по изгледу, сиро |
| е праскати и псовати некога по кујни (а била је сама).{S} Муж јој, неки прост и добар, блесаст |
| е!...</p> <p>Сва су предавања игуманова била једнака: узимат је, из педагошких обзира, облик ди |
| ина, баш прави планови, јер је код њега била само једна мисао о будућности: »мора се ићи у Беог |
| ..{S} Сигурно је још пре његова доласка била чреда Велимирова, сад је Николина прошла, и онда н |
| воденицу.{S} Пре стотину и више година била је ту манастирска воденица.{S} Једна угледна кућа |
| Најпре је чувао стоку у ливади, која је била близу механе.{S} То му је био најмилији посао, пра |
| обрасло густом округлом брадом, која је била беља од косе.{S} На лицу му нос, који је необично |
| га све точно како је било, и колика је била свећа, па кад се поче смејати... хо!... та није да |
| може млађим калуђерима бити оно, што је била Сави.{S} Опрости се лепо са свима, дарова сваком б |
| погледа домаћинову босу ногу, која није била чистија од његове.{S} То га за часак умири.{S} Али |
| ци седели уз пуне бачве, зато им и није била душа празна, него све по пустињи и пећинама!«...</ |
| где не пише у овим житијама, да је коме била... како ’но рече: празна душа... и да је хтео неку |
| само слике, тек онако... а мисао о томе била је далеко.</p> <p>»Баш није требало ни говорити са |
| ма, не обзирући се на то, што је на њој била једна прљава, сва искрпљена кошуљица и кратка исце |
| душа имала забаве?...{S} Зар су све то била само привиђења, сенке?</p> <p>Не може бити!...</p> |
| окатских и других трошкова за овај спор била је огромна.{S} Тако то иде лепо сваке године: она |
| , према којој су његове симпатије вазда биле сталне — кад год му је она пред очима...</p> <p>Са |
| и Господинове, о томе догађају, које су биле ауторитетне за све госте, па у неколико и за непов |
| простио!...{S} И сви су они људи доиста били грешни.{S} Али шта је то?...{S} Је ли могуће... <h |
| Знаш-.. овај напада све странце, макар били и калуђери.{S} А ја кажем да тебе неће.{S} Паметни |
| а он неки пут у себи помисли: »Да ли су били овако срећни Антоније и Макарије?...{S} Зацело нис |
| ене мухе.{S} А толики светитељи, што су били прости калуђери или игумани као и он, како се они |
| : свећа, тамњана, <pb n="205" /> књига, било је доста; а шумар, на доколици, навуко му доста су |
| само да се хоће ова жена куд уклонити, било би му сасвим добро.{S} Овако види да се жена већ с |
| Изјутра је све, што је гледао и слушао, било за њега у толикој мери ново и важно, да се није ни |
| им, затворене и отворене боје капутима; било их је у таким истим и још кратким и дугачким панта |
| , са ишараним срмом чоханим јелечићима; било их и у танким сукненим чакширицама, а било их неко |
| да није имала више оваког сукна«...{S} Било их је у чистим и белим као снег, танким сеоским ко |
| које не може довољно да се нагледа.{S} Било је ту деце у прљавим и чистим, поцепаним и новим, |
| о их и у танким сукненим чакширицама, а било их неколико, као и он, у масним, прљавим, искрпљен |
| >— И ја се, вала, уплаших жестоко.{S} А било ме страх и од ове пустиње... све немо!...</p> <p>— |
| додвори игуману и свакоме, ко има каква било утицаја на манастирски живот и интересе му.</p> <p |
| о онако, као што је пре неколико година било: ђаци јурну после предавања у двориште, скачу, сме |
| љина искључивала сваку помисао на какав било успех у томе предузећу, оно брзо досади оцу Васили |
| за своју покретљиву душу измисли какав било циљ живота...</p> <p>Чим наступи дубока мочарна је |
| амо то, што је баш више главе игуманове било исписано »воздержаније«, те игуман ово правило ник |
| се испе лагано у друго одељење, које је било баш над професорском канцеларијом, уђе и стаде бли |
| спростре у народу.{S} Истина, у томе је било доста егоизма, материјалних рачуна, <pb n="85" /> |
| ита, хоће човек да полуди, а како ли је било издржати...{S} Гомиле народа, закрвављених очију, |
| еше вољна »дахнути душом« одмах, али је било много пречих послова.{S} Чредни, отац Максим, пожу |
| 70" /> <p>— Кажи ми... мали: како ти је било трећег и четвртог дана, кад ниси ништа јео?</p> <p |
| ко сложно клањају пред игуманом, ово је било ’нако... као нека игра...{S} И они су људи...{S} А |
| није рањена, и да се врати све како је било пре, и увиђа да је свршено све...</p> <p>Кроз тихо |
| овај, ђаво, испита га све точно како је било, и колика је била свећа, па кад се поче смејати... |
| да стидиш, па не смеш да причаш како је било!...</p> <p>Љубомир се сети Христових речи: »Ко се |
| еноћиште (у <hi>своме</hi> селу лако је било) јер га је страх да остане <pb n="16" /> сам у ово |
| х малко психолошки промотри.{S} Тако је било и с Максимом.{S} Ови диалози изишли су му на врх г |
| за читање ове занимљиве књиге.{S} То је било, код овакових људи, где је он становао, лако удеси |
| — у овоме се чак и одликовао, — и то је било довољно.{S} У шеснаестој години, још ћосав, дугуља |
| сећање, као да још сумња у оно, што је било далеко од њега као небо, и што је страшније од сви |
| али огромном порезом и дугом.{S} Што је било готовине у Управи фондова, то је Сава изузео и пот |
| /p> <pb n="75" /> <p>»Ово до сад што је било у кухињи, мисли Љубомир, гледајући три калуђера ка |
| ко интимну забаву са њом.{S} Оно што је било обично са Миром, овде му се чинило недостижно; упр |
| — Знаш како ме онда вукло...{S} То није било ништа.{S} Све ми се чини: да стока не опусти стрич |
| ара књигу скоро на половини и чита: »Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди |
| ећа да се враћа све исто, како је и пре било...{S} И сви пређашњи снови и намере постају <pb n= |
| е воденичишту, и ако је остало земљиште било туђе.{S} Отац Сава потражио је и добио дозволу да |
| и Милки.</p> <pb n="25" /> <p>Тако је и било.{S} Али кад је већ пао, Милка не хте да га притисн |
| еотесана сељачета.{S} Све, као што је и било!...{S} Само Велимирови брчићи постали гушћи и црњи |
| , и све је око њега тамно, као што је и било...{S} И туга му се још свија на души, али гле: ово |
| целу шуму, неће ли га наћи.{S} Време би било да му се већ јаве... одоцниће за пут.</p> <p>Одјед |
| век одвојити лако од њега...{S} Како би било да не <pb n="124" /> чита редом?{S} Преврте подост |
| /p> <p>— А-а-а!...{S} М-м...{S} Како би било да ми донесеш са чесме, ама оногај... да разладиш |
| !... смеје се Василијан.</p> <p>— То би било да сте се срели ти и отац Максим, одговара му Вели |
| стима, слушају.{S} Као да није ништа ни било!{S} И њихови погледи као да му веле: »Ништа, ет’.. |
| каже, ништа.{S} И тако — ништа није ни било!{S} А овамо опет Максим помиње чреду !{S} Чудноват |
| <pb n="228" /> А ја не знам шта је ово било до сад, и коме је све то требало...{S} Да ли сам ј |
| <head>V</head> <p>Ново место Љубомирово било је од ретких места.{S} За такво »послуживање« ђаци |
| ле шарене фигуре радника, Да ли је тако било Светозару?...{S} Он се хвали много...{S} Па она дв |
| ола?{S} Све, све... али би му баш тешко било издржати ту чреду, онако ни за што.{S} Не мари да |
| једне сиромашне свадбе, на којој је оно било девер, истесао и спремио вична и глупа манастирско |
| {S} Ето, баш мислим данас, како би лепо било, да и ти узмеш Јованку...</p> <p>— Не, не о томе, |
| но може и она. »Ала би <pb n="24" /> то било!...{S} Али да је негде у заклону, да нас не виде и |
| може да се сети кад <pb n="58" /> је то било, кад се јавила у њему прва мисао.{S} А у самој ств |
| полушапатом, запита:</p> <p>— Шта је то било с тобом и с оним... ту механџија крупно опсова пан |
| дине не гледа очима.</p> <p>Давно је то било, чини се Љубомиру.{S} Тек је лето било ославило, а |
| сад да му дође у главу: зашто би му то било неправо?{S} Обузет оном електричном топлином или з |
| било, чини се Љубомиру.{S} Тек је лето било ославило, а ево зиме на измаку.{S} Шта се терета, |
| ово, што теби казах...{S} Тако ми нешто било дошло, ка ово сад... па се предомислих...</p> <p>У |
| ти све оно, што му је до сад тако близу било: и отац, и браћа, и сестре, и Маљен са Миром, и шк |
| дједном се трже...{S} Сетио се!</p> <p>»Било!...{S} Пропао!«... севну му у глави, и он скочи са |
| лас манастира, као <hi>свете куће</hi>, био је подједнако драгоцен и старијима и млађима, и сва |
| рао, али је сад, после неиспаване ноћи, био сувише нервозан, па је налазио некакву сласт у томе |
| енути се куд.</p> <p>И Сава је, зацело, био изненађен.{S} Али он не одговори одмах.{S} После ду |
| , кад се одлучивао да побегне у пећину, био и тај: да не ложи <pb n="153" /> ватре ради свога т |
| ноћи у којој рекоше: роди се дјетић!{S} Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не освјетљав |
| оја година, дефицит све огромнији...{S} Био се јадник ко риба о земљу, радио с најупорнијом жур |
| к родбине му.</p> <p>Али му је од свега био најмилији, најзаноснији дочек старе, давно невиђене |
| жути капут опомињаше, да је и он некада био <hi>нешто</hi> — цензор велике гимназије!...{S} Али |
| и прави калуђер.</p> <p>— Ала бих ти ја био испосник, мој бане, кад само о њој мислим!{S} Дању, |
| их из јагодинске, а?...{S} Онда је Васа био добар за ортака, а Максим пурња све цигару за цигар |
| крушков лист у септембру, који је некад био добар »иберциг«, па ће и сад лепо послужити сирото |
| одговорио: »Да видим... још нисам никад био у манастиру«.</p> <p>Одведоше га у своје ђачко скро |
| забавним и младићским стварима, Сава је био опрезан.{S} Ако му се укаже прилика, те заметне шал |
| у тајну свога бегства.</p> <p>Никола је био необично бистар младић, од оних старих великошколац |
| о сад није више онај и онакав, какав је био до пре недељу дана, кад поче читати ова чудна два ж |
| а је остао онај и онакав исти, какав је био и до сад.{S} Него чекај, није он још закалуђерен... |
| <p>— Е, после си вид’ла...{S} Ко год је био грешан, сваки побего напоље, док не остаде сам Хрис |
| Па ход господин-Николин!...{S} И он је био мањег раста, скоро ћосав.{S} Само по доњој вилици п |
| љно веџбање у црквеном певању.{S} То је био редован час, али је игуман, кад се присети, почешће |
| /p> <p>— Игуман ме послао.</p> <p>То је био довољан заклон, да му Арсеније не сме ништа наредит |
| е учитељу.</p> <p>Истог дана Љубомир је био пријављен, а после неколико дана испитан и примљен |
| Иди!</p> <p>Николу је игуман, кад му је био у вољи, звао Швабом, јер је дошао из »швапске држав |
| која је била близу механе.{S} То му је био најмилији посао, права забава.{S} Тада се сит насањ |
| лизу бунара, да чешља вуну.{S} То му је био скоро свакодневни посао, али му је у послу вазда по |
| , по изгледу, сиромашна кућа, каквих је био препун Београд у оно време.{S} Али чим отворите вра |
| е никад није пожалио, никад му рад није био противан.{S} Из многих житија, која је успео прочит |
| а.{S} А онај <hi>други</hi>, што је пре био и што се звао Љубомир, њега нема више.{S} Он је умр |
| плака.</p> <p>Пандур омекша.{S} И он се био уплашио да то није каква подвала, да њега оговоре к |
| амнаестој години мислио скоро као ти, и био сам готов закалуђерити се.{S} Али после, брате, хм. |
| Љубомир тешко уздишући.</p> <p>— Где си био?...{S} Шта је то!... сурово запита игуман Љубомира, |
| осу.{S} И сад нисам више онај, који сам био до јуче!...{S} И нећу умрети онако, како сам мислио |
| неука према себи, међу којима је Максим био најучевнији, јер је сасвим уредно свршио три разред |
| по мало из Догматике.{S} Велики је зор био, који га на тај корак принуди.{S} Владика, <pb n="1 |
| ова потера, јер би му сад и онај пандур био тако драг... или што га не ухвати онај његов сељак |
| буди срећан човек.{S} Једном сам га баш био позвао, да му кажем све ово, што теби казах...{S} Т |
| урадило?«...</p> <p>А мали бегунац све бира заклонитија места, прескаче бурумке и врзине по њи |
| ине манастирске.{S} Описује му се, оним бираним, сељачким, тужбаличким изразима, жудња и туга ц |
| 1" /> Зграбио сам је, ову холбу, још из бисага, а кад ми је дао кључ да је носим у подрум, изне |
| ће котарице иза Леонтијевих леђа, преко бисага, у које ће Велимир купити јаја...</p> <p>Прва св |
| м мочагом у руци и набијеним кострутним бисагама па врату, или котарицама преко рамена (како је |
| ешкира? настави она, завирујући у кожне бисаге, скинуте с коња, и вадећи отуд све, што је припа |
| и.{S} Само је до сад носио котарицу или бисаге, а сад, као свештеник, улази у домове и сам врши |
| е траже, да се спусти што већи прилог у бисаге или котарицу.{S} Вешти момци настављају прекоре |
| »Сочетасја законому браку и отец дјетем бист«, па се опет посветио!...{S} А Макаријеве родитеље |
| бегства.</p> <p>Никола је био необично бистар младић, од оних старих великошколаца, који сваку |
| еше му одскакати.{S} Ви бар знате зашто бисте се мучили, а он...{S} Игуман још јаче повика: он |
| ао болеснику у ватруштини гутљај хладне бистре воде.{S} И он и Василијан предадоше се послу са |
| <p>Жуборе тихо, лагано вијугави млазеви бистре воде, скачући брзо с камичка на камичак, журећи |
| Никола са стаклетом, с кога још капаху бистре капљице.</p> <p>Игуману, чим узе стакло и поглед |
| нине.</p> <p>При врху Рудишта бије кључ бистре хладне воде, а око њега миришу, зелене се и с не |
| {S} Гле, чини се да за њим сетно жуборе бистри поточићи, што се слевају с Маљенових извора, при |
| гловита влага, која се меша са врелим и бистрим капљицама, што теку из његових очију...</p> <p> |
| {S} У томе доста поможе Велимир, својом бистром практичном увиђавношћу...</p> <p>А имало се о ч |
| ем тако попунити... још лепше!« помисли бистроумни Ваљевац, и кроз пола часа његова срећна миса |
| тим-игуман одљути, а то ће, знао је он, бити после једног <pb n="111" /> доброг сна — после све |
| р баш мора, рецимо, писме <hi>људи</hi> бити у првом одељењу?« Тражећи подесно лице, угледао је |
| зна ко му је господин, кад му се допада бити слуга« мисли у себи ново-печени монах и не испушта |
| е да ће ова крупна развијена Рудничанка бити као нека домаћица у овој кући, па стаде још више п |
| аборавио је помислити, да она неће сама бити ту у механи, имаће још кога, па се дао у објашњења |
| рошло, да она не може млађим калуђерима бити оно, што је била Сави.{S} Опрости се лепо са свима |
| ој молби црне браће...{S} Морала је она бити са њима добра и због својих интереса: ако гракну н |
| жасно...{S} А тамо... тамо напред, мора бити да је све друкчије, светлије, радосније...{S} Љубо |
| то.{S} А после?</p> <p>— Црква ти мора бити свакад чиста; што се каже: чисто ко у цркви.{S} Ве |
| ћу, витлају се...{S} И његов живот мора бити друкчији, по другом реду.{S} Зато га и одвајају у |
| жаше да је то нека погрешка, да ту мора бити нешто друго, нешто што он не разуме...{S} Очекиваш |
| и мисли у себи: »Бадава, овај ће некад бити министар!«...</p> <p>— Имаш ли, море, каква одела? |
| а му живота, да ће због тога од сад све бити <hi>друкчије</hi>, ново...{S} У очекивању тога <hi |
| е: да ће се све то поправити, да ће све бити, као што беше јуче, прекојуче...{S} Та нада сачува |
| ће он њих, душе ми, и Догматику и, може бити, само Пастирско... па редом! узвикује у себи архим |
| <pb n="194" /> Баш данас?...{S} Не може бити!...{S} Је ли то сија сунце од истине... или је све |
| о, Велимир му напомену, да кућа не може бити без жене...{S} Него му саветова, да преда сву сток |
| а само привиђења, сенке?</p> <p>Не може бити!...</p> <p>Је ли он грешио?... или није разумео за |
| му земљак објасни, да без тога пе може бити примљен, а данас почиње упис...{S} Дакле све <pb n |
| и стрепио од помисли, да тај нови може бити гори од Саве.{S} Забринуо се још: да ли му ова про |
| , о чему сам толико мислио?{S} Или може бити није <hi>то</hi>, него има нешто друго...{S} Отац. |
| неће сметати ни у чему.{S} Још нам може бити од користи.</p> <p>— Та да, од користи!{S} И после |
| Није... баш ми је мило...{S} Али ће ме бити страх, кад оставим наш потес.</p> <p>— Како ли је |
| еви душевно живинче...{S} Само ће ми ње бити жао, кад одем одавде«...</p> <p>Једне младе недеље |
| онога синђела, за кога му рекоше да ће бити владика, и некако је нејасно своја маштања мешао с |
| >ново</hi>. »После посвећења... онда ће бити!« помисли у себи уморан и озебо монах, стајући на |
| манастире«, једну честиту жену, која ће бити свима на услузи — за јело, преобуке, постеље и так |
| о...{S} Он моли да је приме лепо, па ће бити њоме сви задовољни.</p> <p>Старији калуђери почеша |
| о настави тако цела живота!{S} А шта ће бити после? — Што рекне Бог.{S} Јер он је казао, да се |
| пстати ни ова кућа...{S} И тек после ће бити све друкчије, настаће сасвим други свет!...{S} И љ |
| ђером, једног дана...</p> <p>Најгоре ће бити за преноћиште.{S} О томе се, још од јутрос, забрин |
| ко јадан, тако сам!...</p> <p>Шта ли ће бити са њим ?...{S} Да ли ће пропасти, изгубити се у ов |
| Како је оно зову?...{S} Ох, какав ли ће бити Арсо кроз пола године, док се насрче теја!...{S} И |
| Шта ли га очекује од сад... како ли ће бити даље?...{S} Плашљива зебња наилази му на душу, али |
| ју; све ће му се готово донети, и он ће бити као прави господин.{S} А за време може и код ње по |
| како сасвим покорне, поштене.{S} Ово ће бити некако ваљано момче као поручено за мене, само да |
| љаде пре њега пролазиле...{S} И тако ће бити до краја.</p> <p>Он јасно види цео свој живот унап |
| итургије, по обичају потоњих дана, неће бити...{S} Монаси сложно, тихим, лаганим гласом запеваш |
| ва и других.{S} И он ће за њима... неће бити ништа друкчије...{S} И види јасно, да је тај живот |
| и жељу удостојити се анђелског образа и бити увршћен у ред монаха?{S} Чини ли то из слободне и |
| >— То не знам.{S} Зацело су онда морали бити неки друкчији људи, и сав народ...{S} А ово ти је |
| нам родбина или тако...{S} Сад ће овај бити твој, <pb n="83" /> показа му Велимир постељу у уг |
| рукама на грудима.</p> <p>— Овај ће вам бити цензор, рече професор, гледајући редове несташних |
| беше јача од свију: »Ах, кад ће једном бити крај томе тешком кушању!«...</p> </div> <div type= |
| его опет онај старац, јер како би могао бити такав!...{S} Па опет је он то некако у својој глав |
| ј поступак, тврдећи да би Велимир могао бити прави калуђер.</p> <p>— Ала бих ти ја био испосник |
| у школу, то је сам смислио и то ће тако бити...{S} Зна још, да неће остати ни код куће — ту нем |
| на трла у потесу.{S} Знао је да ће тамо бити Мира, па да се и са њом поздрави.{S} То му је једи |
| лијана.{S} Леонтије се досети, да ће то бити најновија Василијанова пасија...{S} Ено и тетке!.. |
| тиво лице механџино, досети се да ће то бити нека власт из среза.{S} Нешто га одједном обузе тр |
| вши се, из Николина причања, која ће то бити. — Не смије ти он сад носа помолити из његове собе |
| намучио и настраховао...{S} Да ли ће то бити једнако?...{S} А како је мирно на Маљену!«...</p> |
| ште. </p> <pb n="7" /> <p>»Па што! могу бити и харџија!{S} Светозар вели да и то многи раде па |
| како сам се Богу заклео.{S} Ако не могу бити Антоније, могу остати поштен и побожан калуђер!«</ |
| е!...{S} Задржао си ме од пута, те нећу бити на дочеку владике.{S} Шта ми ту...</p> <p>Љубомир |
| је, хтео је живети самом душом, која је битна, суштина у човеку, али му људи не дадоше.{S} Угас |
| првих самостана, показа суштину, циљ и битне особине иночког, калуђерског живота.</p> <p>— Ко |
| оће...{S} Ко се, вала, онда закалуђери, биће зацело бољи од ових наших.</p> <p>— Знам, а како с |
| часова постати сасвим <hi>други</hi>... биће од њега нешто ново.{S} И њега плаши сама та новина |
| тво, то се баш види...</p> <p>— Што?... биће добар калуђер, зацело.{S} А нама неће сметати ни у |
| </p> <pb n="54" /> <p>— Љубо, кажем ја: биће ћара!...{S} Само ти мене слушај, рече весело и ста |
| елу библију...{S} Знам већ шта га чека: биће у брзо калуђер.{S} Али знаш ли, Спиро, да ми дође |
| p>— Побро...{S} Саво... дођи к себи!{S} Биће ти зло...{S} Знаш твоју чувствителну натуру!</p> < |
| Београду, али не зна шта беше тада.{S} Биће од оних из конзисторије.{S} У дворишту не беше ник |
| после ћу ја и код слушкиње у госте.{S} Биће ту части!...{S} А ти чувај твоје место...</p> <p>— |
| него је онако у вољи игуману.</p> <p>— Биће му неки лумп-камарат, кад овај иде у варош, шапуће |
| ђе пред њега неко ново, до сад невиђено биће, одједном се споји са <pb n="150" /> његовом душом |
| ог физичког живота — и предати се целим бићем добру ближњих и спасењу душе своје...</p> <p>Архи |
| и оног твог кудравог богословца.{S} Ја бих вас лепо дочекала...</p> <p>После тако лепо и јасно |
| м, причао си, насмеја се Велимир.{S} Ја бих могао тако, али прво да ме добро увежу конопцима... |
| ваки чокот, сваки чокот!...</p> <p>— Ја бих се усудио замолити, да Василијан однесе водицу, а В |
| S} Игуман то не зна, је ли?</p> <p>— Ја бих реко да зна, одговори Љубомир неодлучно.</p> <p>— М |
| нам...{S} Тек ја бих тада полетео, и ја бих некуд пошао са тим народом... куд иде тај свет...{S |
| м гласом, готово шапатом наставља: и ја бих то пробала... да видимо баш ко је јачи.{S} А може л |
| , шта ли је то, ја не знам...{S} Тек ја бих тада полетео, и ја бих некуд пошао са тим народом.. |
| и као да им говораше лицем и очима: »Ја бих се са свима сад ижљубио, али видите!«... и он журно |
| могао бити прави калуђер.</p> <p>— Ала бих ти ја био испосник, мој бане, кад само о њој мислим |
| амо ако хоћеш.</p> <p>— Хе мој Леко, не бих ја дао моју Виду ни за владичанство! узвикну младић |
| грешићу се о родитеље, али морам, да не бих тебе изгубила...</p> <p>Велимир јој стиште руку и п |
| да стока не опусти стричеву њиву, ја не бих оставио Маљена.{S} А сад је друго... друкчије је ов |
| , што смо ми тако горди?</p> <p>— Ја не бих реко, одговори Љубомир наивно.{S} Ти вала баш ниси |
| куд ћеш оволике калуђере?</p> <p>— Дао бих им све овчарске и кабларске манастире, па нек’ се у |
| х као ти, радио бих за своју децу, знао бих...</p> <p>— Бог с тобом! узвикује пренеражен прота. |
| да изиђем.</p> <p>— Мене јок.{S} Остао бих, вала, цео дан.</p> <p>Механџика викну, а Љубомир б |
| /p> <p>— Да се бар ожених као ти, радио бих за своју децу, знао бих...</p> <p>— Бог с тобом! уз |
| те« рећи.</p> <pb n="157" /> <p>— Молио бих понизно, ако може, да се размислим до мрака... слаб |
| p>»То је јунак ! мисли Љубомир.{S} Тако бих и ја радио...{S} Она на једну, ја на другу страну, |
| оји на доксату, гледа, радознало и реко бих смешка се!{S} Није то, ваљада, због његова доласка? |
| промуца стидљиво.</p> <p>— Како?... то бих баш хтео да ми кажеш.{S} Јеси ли осећао глад?{S} Је |
| инског пише: „От дјетства своего пастух бје овчиј«...</p> <p>»Ето, узвикује Љубомир: чувао овце |
| ли се обично брзо занесе, заборави све »бјесе« и преда се слатком, заносном сањању...</p> <p>Ов |
| кој душама својима.{S} Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако«...</p> <p>Шта је ово сад?!. |
| но га дочека.{S} Омекшао старац, постао благ и приступачан као дете.{S} Леонтије се бојао преко |
| нинско око њега, задише <pb n="3" /> га блага смоласта боровина, а студенац непрекидно шушти, к |
| ма... постаје тужно и благо, као што су благе ове речи...{S} И у грлу га све јаче задављује, и |
| поп и учитељ имали кћери, кад виде онај благи поглед, он се збуни, стаде испред доксата баш пре |
| ...{S} Чији си?... стаде га запиткивати благим материнским гласом, од кога се и дечко прену.{S} |
| њим, и како је и сам располагао нежним благим осећањима, и уз то, у приличној мери, маштао и п |
| ајући око себе да се не упрља.</p> <p>— Благо тебе, одговори он, гледајући је као с неким снеби |
| роговори, гледајући изненађена Љубомира благо:</p> <p>— Дошло од владике, и он махну белом сави |
| све мења пред очима... постаје тужно и благо, као што су благе ове речи...{S} И у грлу га све |
| му што другови говоре, гледа их некако благо и у исто време, реко би, забринуто, на лицу му ва |
| Вујо на само.{S} Да имаш капетан-Мишино благо, не би их зајазио.{S} Него... ако велиш, ја ћу им |
| Љубомир пао у некакву незгоду, па викну благо, али доста озбиљно:</p> <p>— Јоковићу, остави то |
| вима, чисто не вероваше своме некадањем благовању.{S} А све налете одједном, као вихор на врело |
| нам, знам... то се чита о Сретењу, то о Благовестима... то је псалтир«...{S} А кад Љубомир пређ |
| воју, лебдећи над њима, као над јединим благом срца свога...{S} И само што се јави она, та чудн |
| славуји...{S} Владици мило; погледа ме благонаклоним погледом, па се обрне, рецимо Велимиру и |
| о, стидљиво...{S} Долазе њени родитељи; благосиљају и гледају некако весело-свечано...</p> <p>» |
| браду на песнице, па се занесе, пратећи благословени Израиљ у његовом дугом, мучном и занимљиво |
| заузеше места, очита се молитва, игуман благослови трпезу и поче обед.{S} Млађи убрзаше кораке, |
| от и поступке своје братије гледа много блаже но до сад.{S} Он се одмах покаја што је тетку, он |
| о, започе Никола, и на уснама му заигра блажен осмех, што ће се од те дужности ослободити.{S} Д |
| се само зајапури, погледа с раширеним у блажени смех устима другове и <pb n="230" /> не умеде н |
| о.{S} Са оним истим забринуто побожним, блаженим изразом лица, служи он госте, дижући или донос |
| и му Арсеније, кидајући месо са веселим блаженим изразом на лицу.</p> <p>— М-м-ма... мумла нешт |
| опет, са неким сетним, тужним и уједно блаженим осећањем побожна задовољства, Љубомир лагано у |
| вели он, лежећи на отави и гледајући је блажено.</p> <p>— Нека... повлачи се девојче стидљиво.{ |
| ислима...{S} Он се задубе... насмеши се блажено, као у сну, на некакву пријатну слику и одједно |
| а њему необична.{S} Он се само весело и блажено осврташе око себе, старајући се да самим очима |
| узбуђена младића тако светло, радосно и блажено, да он неки пут у себи помисли: »Да ли су били |
| руја баца, и гледа у децу око себе тако блажено, као да би се сад са свима грлио и љубио...{S} |
| а очима а по лицу му се разли неизмерно блажено задовољство.{S} Гледајући некуд у даљину, прими |
| брата...</p> <p>И ако беше у светлом и блаженом расположењу, младић осети одједанпут и необичн |
| је дечко, а на уснама му трепери читаво блаженство.{S} Њему је већ у памети цела и јасна слика |
| ки, и Љубомир се, са живим, одушевљеним блаженством на лицу, закле, да ће све то испунити.{S} Т |
| 19" /> вољи то саопштење, јер проговори блажијим гласом.</p> <p>— Хајде горе да седнемо.{S} Умо |
| ну тих табачића, види да су то штампани бланкети, које су доброћудни и безазлени учитељи исправ |
| астирском реком, шљепка се густо хладно блато и једва се назире црна пруга, што вијуга кроз бео |
| сле кише, па се само гиба жућкасто црно блато.{S} Долазе сељани у механу и већ почињу нешто гов |
| Врата се лагано отворише и кроз њих се, блед и погурен, потуљен на свој начин, гологлав, провуч |
| очи, као да се тек сад нечега сетио.{S} Блед, узбуђен, дркћући вилицама и коленима, као човек, |
| творише она иста врата, и на њима стаде блед, забезекнут, преплашен, са блесаво тупим погледом, |
| кресаним грабовим штаповима.{S} Иза њих блед, севајући очима крвнички, па ипак кријући главу за |
| ..{S} Тако ли !... виче један дућанџија бледећи, спремајући се да устане, али као још очекује н |
| кухињи смејаше, свађаше!...{S} Зар онај бледи, преврнутих очију, смирени и скромни калуђерак, ш |
| да је свршено све...</p> <p>Кроз тихо, бледо, магловито појутарје разлеже се громовит, страхот |
| кухиње и трпезарије и на њему се појави бледо, предругојачено лице Велимирово.{S} Љубомир се пр |
| , са којих се одбија светлост на глатко бледо лице Василијаново.{S} Цео храм обвила густа тама, |
| ијан се насмеши, а Максимово лице дошло бледо и некако онако... необично.</p> <p>— Оче Максиме, |
| тврти, већ испливао и прелива се својом бледом, сребрнастом, нежном светлошћу, бацајући своје л |
| Жена узе тикву с водом и прсну руком по бледу лицу.{S} Љубомир се стресе, отвори очи, погледа ж |
| једро лице, по коме се виђаху подигнуте бледуњаве маље, најежене од јесење свежине.{S} Баш лепа |
| озбиљи; лице му дође осетно отвореније, блеђе, а нос модрији.{S} Зна он, однекуд осећа, да ће м |
| в нађе као у некој тами, ништа не види, блене пренераженим, исколаченим очима, и само чује, пос |
| рећан пут! срећан пут!... виче игуман и блене преко свију глава, не гледајући <pb n="110" /> ни |
| рној кадионици...{S} А дивљаче маљенско блене, слуша, и заборавља где се налази и шта се то зби |
| овек устане после дуга спавања, на само блене...</p> <p>То је игуман Сава, старешина Покровског |
| на некако његовски и пође, Љубомир само блене и мисли у себи: »Бадава, овај ће некад бити минис |
| бес игуманов, и он, гледајући несвесно, блесаво још ово неколико људи, повика им:</p> <p>— Лонц |
| а стаде блед, забезекнут, преплашен, са блесаво тупим погледом, Максим, пружајући револвер у це |
| сама).{S} Муж јој, неки прост и добар, блесаст сељак, стараше се само да се што боље напуне вр |
| ромрмља он, гледајући нејасно влажним и блесастим погледом.</p> <p>— Подај му, Љубо, ово стакло |
| , чудније и живље прелива се, трепери и блешти ова нова и ванземаљска слика пред њим...</p> <p> |
| ето је све ближе к мени...{S} И што год ближа, она све већа и већа... после као тањир, па као т |
| лом своје сочне траве.{S} Он је високо, ближе врху планинском, а са њега се гледају као на длан |
| е порасте као кућа, и већа...{S} Па све ближе и ближе... и таман да ме удари у главу, оно некак |
| . игра, игра ми пред очима и ето је све ближе к мени...{S} И што год ближа, она све већа и већа |
| } И тај га мирис заноси, опија... и све ближе прилази и све јаче стеже...</p> <p>И види у сну, |
| за чист, велики кухињски сто, примакне ближе малу лампицу, узме ону чудну књигу са црним сјајн |
| ве почињу чешће мењати место, држећи се ближе хладова, само се несташне козе ревносно пропињу у |
| е као кућа, и већа...{S} Па све ближе и ближе... и таман да ме удари у главу, оно некако прође |
| вши да овде нису чиста посла и приђе му ближе.{S} Љубомир се још више збуни, задрхта и опет про |
| говориш! узвикну девојче и приђе му још ближе, као да се жели уверити: је ли он то. — Куд ћеш?< |
| утркују, ко ће му се приказати милији, ближи...{S} И као да у овоме он опази нешто непријатно. |
| у све четири...{S} Па игра, скаче и што ближи мени, он све већи... већи је од Маљена и Повлена |
| вор полако прелази на предмете, који су ближи овим младим срцима...</p> <p>Љубомир види да се ч |
| а из града и околине, ту два игумана из ближих манастира, ту дваестина чиновника и трговаца из |
| ебесног, какву је Он имао, чинити добра ближњему и жртвовати се за њега, као што се Он за све н |
| ки човек, почео мислити више о себи и — ближњима...{S} Но и у таким се приликама отац Сава умео |
| живота — и предати се целим бићем добру ближњих и спасењу душе своје...</p> <p>Архимандрит шмрк |
| ава, одмах се ови »обични гости« нађу у близини и, хтео не хтео, мораш их позвати. ,</p> <p>При |
| оведе... наже се к њој, осети њен дах и близину њена тела... и опет јој погледа у очи...{S} Пре |
| с вуном, па седне у хлад под лужником, близу бунара, да чешља вуну.{S} То му је био скоро свак |
| е јаче стеже...</p> <p>И види у сну, да близу њега заудара из грла пијана човека... и промиче ј |
| е је чувао стоку у ливади, која је била близу механе.{S} То му је био најмилији посао, права за |
| професорском канцеларијом, уђе и стаде близу табле, не гледајући никога; стаде као човек, који |
| праву путу; осећање му је казало, да је близу њега све оно, што га је у последње време занимало |
| е све даље одмицаху, док се не изгубише близу сеоских кућа, иза којих се, још даље тамо, дизаше |
| а, Љубомир се одвоји из реда кад дођоше близу иконе за <pb n="48" /> целивање, стаде побожно пр |
| одвајати све оно, што му је до сад тако близу било: и отац, и браћа, и сестре, и Маљен са Миром |
| сетио је и разумео је шта му је то тако близу срца, шта му је заузело душу.{S} А сад... сад је |
| стаклетом на чесму, која није баш тако близу, опрати стакло, <pb n="106" /> наточити воде и до |
| од љутине, изиђе и наслони се на доксат близу Љубомира.{S} Велимир таман хтеде да јој објасни к |
| се у вирове манастирска речица.</p> <p>Близу пећине, из густог шипражја извуче се Љубомир и ст |
| интов царски сав од злата, и већ све се блиста... царска посла!...{S} А <hi>она</hi> све тако у |
| за златан архимандритски крст, који се блиста на — трбуху оца Саве.{S} Сваки врло озбиљно смат |
| је сунце, али сунца нема нигде, само се блиста цела околина...{S} Он обрте кључ у брави, и тама |
| о над њим чисто се смешка, прелива се и блиста, позивајући <pb n="220" /> сва млађана срца, да |
| мало, кроз неколико тренутака, прснути блиставим као ватра, дивним као рубин руменилом...</p> |
| и, спахије, шта ли су!...{S} Столови им блистају сребрним посуђем, кухиње раскошне, господске, |
| друг говори, јер му очи опет бесмислено блуде око оног црвенкастог круга, што игра у тами око п |
| на студенца и гледа чистину плава неба, блудећи својим полудивљим, радозналим, зеленкастим очим |
| ере под сунчевим зрацима, и полугласно, блудећи маленим очима, понавља у себи: »Љубомир Васић, |
| ајним мислима, занимљивим фактима, само блуди очима и пита се у чуду: »Шта је ово?...{S} Гле, о |
| Очев потрудих се отворити, проживех мој блудни живот«...{S} Љубомир осети како га опет неко пов |
| ући не само у књигу но ни у шта; очи му блуђаху неодређено по зиду и прозору, као обично кад се |
| пушти, док му не даде нешто на лаксир и бљување...</p> <p>— Ха-ха-ха... смеје се Велимир гласно |
| жалост, која се показа на лицу јој.{S} Бо’зна ћеш у манастир?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Нећеш, ваљ |
| ...{S} Ја мислим да нас је <hi>све</hi> Бог створио ради онога, што је рекао у Св. Писму: »...п |
| !...{S} Покај се, док има времена...{S} Бог ће опростити...</p> <p>Ђаци се окаменили, зинули па |
| много о свачему...{S} Како му је то:{S} Бог вели једно, а Христос друго...</p> <p>— Јок, Христо |
| бих за своју децу, знао бих...</p> <p>— Бог с тобом! узвикује пренеражен прота.</p> <p>— Хе-е-е |
| е у <hi>оваким</hi> приликама.</p> <p>— Бог Господ, и јависја нам... грми Василијан својим снаж |
| ад</hi> се више нећемо видети.</p> <p>— Бог с тобом, Љубо, шта то говориш! узвикну девојче и пр |
| краја као Антоније и Макарије?</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта говориш?</p> <pb n="203" /> <p>— Ам |
| етић!{S} Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не освјетљавала га свјетлост!«...</p> <p>Об |
| погледа плашљиво око себе, очекујући да Бог учини чудо и да га спасе од »наступајућег истјазани |
| Де, да поједемо мало лепца... дао га је Бог!</p> <pb n="212" /> <p>— Та-а... отеже Арсеније, се |
| и!{S} То баш ја и велим.{S} А и тебе је Бог створио исто ’нако, као и мене... то ћеш видети, та |
| ко исто поетична почетка.{S} Дао нам је Бог деце и здравља, али ето, немам са чим да их мрсим.. |
| мо барабар, па да поделимо љуцки што је Бог дао... да гриземо заједно...</p> <p>»Он мисли ја ов |
| та!{S} А шта ће бити после? — Што рекне Бог.{S} Јер он је казао, да се не бринемо много о сутра |
| о нема чим даривати крст.</p> <p>— Даће Бог, снашо...{S} Од немана тврђег града нема! одговара |
| — заклео сам се на то Богу...{S} И... и Бог с вама, ја сам се зато и закалуђерио.</p> <p>— Знаш |
| p>»Шта је њима пало на памет...{S} Буди бог с нама!«... премишља момак и смеши се иронично и ус |
| мних оскверни дјевицу нашу!«...{S} Али Бог не допушта сотони да се смеје даље над праведником. |
| ... кроз неколико месеци видећеш... ако Бог да.</p> <p>— Како... зар због тога живиш? зачуди се |
| шта, а мене је жао оне деце... да нешто Бог са њима учини, ради мене... заплака се тетка одједн |
| молитва »о брату нашем Леонтију«: да му Бог помогне непорочно довршити намеру монашког образа.. |
| и часловца...{S} И тако ће све, док му Бог даде снаге...</p> <p>Дакле, почело је!...</p> </div |
| и и хемиском саставу соли, злата и буди-бог-с-нама !... што он није ни мало разумевао нити знао |
| вац се гртао великим кашикама...</p> <p>Бог зна шта је радио и како је управљао отац Максим тол |
| ци... и то треба замочити цело у воду! »Бог и душа, удавићу га!« помисли сиромах и одмах се реш |
| викну : на поље!...«</p> <p>— Љубомире, бога-ти-си, проговори од некуд из таме његов професор р |
| и могао одржавати ред...{S} А ти Петре, бога-ти-си, боље да идеш за говедима по твом Златибору. |
| двојио, да се у њему још по мало зна за Бога...{S} А ово куд прође... страх га поновити у памет |
| лести телесне, у којима људи забораве и Бога и све, али смерни инок остаје сталан, као и правед |
| другу страну, у мрак.</p> <p>— Тако ти Бога, шта радиш ту? пита прота, мерећи жудним и завидљи |
| и вратише се манастиру весело, »славећи Бога«, као што наређује црквено правило...</p> <p>После |
| о друго створен...{S} Сад, или да лажем Бога, или да послушам и поштено извршим његову заповест |
| о се, брате, као сав свет, и сад славим Бога.{S} Нисам још напустио манастир... не знам како ћу |
| је увређена »чест«.{S} Сви су засели за богату совру са пуним уверењем, да својим присутством ч |
| а околина, као на вашар, са изгледом на богату даћу.{S} Све се живо смеје, шали... јер шта би д |
| ала без нарочитих наредаба, спремила је богату част за ретка и важна госта.{S} И ручак и вечера |
| што видите унутра.{S} Не видите никакве богаштине, али је ипак све унутра тако солидно, чисто, |
| прво да ме добро увежу конопцима... а, богме, и њу!...</p> <pb n="184" /> <p>— Кхх... ихи-хи.. |
| да не зна цело!...{S} Ха-ха...{S} А ја, богме, знам!...</p> <p>Љубомир се чуди.{S} Сви веле да |
| — Није нешто се замислио...</p> <p>— Е, богме кад се таки момци замисле, ту нешто има!... рече |
| о куша Саву освећеног имањем, па после, богме, и женидбом и још многим саблазнима, али дете ост |
| јући Василија значајно.</p> <p>— То су, богме, послале господину архимандриту... знаш, неке из |
| осао спао на њу, треба јој помоћи.{S} А богме... требаће и њему њена заштита...</p> </div> <div |
| ђерен по чреди.</p> <p>»Та начинићу се, Бого... као преподобни Макарије!{S} А после... хо, мај. |
| номе, што му је говорио.</p> <p>— Јест, богобојажљиво дете! проговори попа, вероучитељ гимназис |
| ... одбацити старог и обући се у новог, Богом створеног човека...</p> <p>Монаси певаху тако леп |
| ле поћи проводи у молитви и разговору с Богом... спава тек четврте ноћи по мало, на рогозини.{S |
| са завишћу, управо са злобом, за двема богомољкама, које све даље одмицаху, док се не изгубише |
| и пружајући руке.</p> <p>— Хи-хи-хи... богослов!...</p> <p>А Леонтије, поштујући црквено прави |
| зна сва лица и сав ред, као да је прави богослов.</p> <p>— Знаш ли Амфилохија... држи ли се још |
| мари...{S} Главно је, да је он »свршени богослов«.</p> <p>— Е, зар си одлазио тамо? запита игум |
| ичних имена католичких и протестантских богослова-научењака, некаква причања из реторике и књиж |
| мета.{S} Али није погодио време, јер је богословац баш сад предузео последње »слишавање« из про |
| са свим просто, без муке.{S} Забринути богословац прогура се неколико пута кроз гомиле деце, к |
| едети и може му долазити сваки дан онај богословац...</p> <p>На вратима дочека збуњена дечка сл |
| себе!...{S} А како лепо прича Светозар богословац, његов сељак, кад дође лети, о Београду... к |
| с великим нестрпљењем, јер је дознао од богословаца, да ће митрополит служити тога дана.{S} Још |
| едању...{S} Чуо је и пре тога, од неких богословаца, да је Антонијево житије написано најозбиљн |
| ђењем његови другови из гимназије, сада богослови, подсећајући га на његово цензорство, на свој |
| Савине уџбенике, штампане и писане, из богословије.</p> <p>— Знаш... рећи ће архимандрит Љубом |
| овицу, коју је чуо или прочитао негде у Богословији.</p> <p>— Аха, тако дакле!... узвикну гост, |
| Нићифора да учи школу.{S} Састави се у богословији читава калуђерска дружина из разних манасти |
| асположен сећањем на време, проведено у Богословији...{S} Доиста, он стаде распитивати о свему, |
| овуче.{S} Уведе га у ону највећу собу у Богословији београдској, где се прославља Свети Сава.{S |
| ња отац Сава најжешће бојао на испиту у Богословији, па је њиме у манастиру почињао сва своја п |
| ревио се наш смерни Леонтије у дворишту богословијском, са исто онако, као и у гимназији, потуљ |
| њеном машином, а ја, што!... свршио сам богословију... зарадићемо парче хлеба.</p> <p>Не помого |
| духовној власти, те оца Саву примише у Богословију.{S} После трогодишњег школовања и бављења у |
| о, кад чу да је Љубомир често одлазио у Богословију и зна сва лица и сав ред, као да је прави б |
| овек и да је тако препуно поуке и праве богословске науке, да је довољно прочитати га марљиво и |
| а лети право на небо, кад загрме двеста богословских гласова: »Господи возвах к тебје, услиши м |
| ништа учили, и да им тим напомене своје богословско образовање.{S} Истина, и то је образовање к |
| стење, крха, проклиње, грми и — предаје богословску науку...{S} А по једно вече занимају се црк |
| рати из шуме, где је до сад читао једну богословску књигу.{S} Видевши се усамљен у целом двориш |
| ро дошао! промуца он, стидећи се учевна богословца, који са самим владиком путује, као што се о |
| шком муком нашао свог сељака, Светозара богословца, који се тек вратио из села, тада је разумео |
| а би могао довести и оног твог кудравог богословца.{S} Ја бих вас лепо дочекала...</p> <p>После |
| длазио често и врло радо своме сељаку — богословцу.{S} Поред тога што се осећао као пиле под кр |
| дивљој, страшној лепоти природној моле Богу за своје грешне душе, нека живе онако, како онај м |
| , тај се најстрашнијим заветима заклиње Богу живоме, да ће следовати, до смрти своје, речима ра |
| ања на ово: »Треба живети — како сам се Богу заклео.{S} Ако не могу бити Антоније, могу остати |
| о је ово чудо !{S} Гледа као да се моли Богу...{S} Очи му некако сасвим покорне, поштене.{S} Ов |
| сен.{S} Заборавио је да се крсти и моли Богу, само је гледао, гледао... и осећао како се лагано |
| шта говориш!...{S} Максим не би дао ни Богу тамњана, то баш од истине...{S} А онај је опет... |
| ки кутак пећине, видео где ће се молити Богу, где ће спавати — онда се обрте око себе и као да |
| ије за њега...{S} Та он се заклео самом Богу!{S} И он ће одржати заклетву...</p> <p>Одмор после |
| о, па оде на другу страну...{S} Почне о Богу, а после оде...{S} То сатана скверне помисли натур |
| ве то требало...{S} Да ли сам ја требао Богу?!...{S} А видиш тамо... и владика и сви они учевни |
| сам овде и завет — заклео сам се на то Богу...{S} И... и Бог с вама, ја сам се зато и закалуђе |
| одједном, и настави јецајући: ако је то Богу много криво, реци ми, па да идем деци...</p> <p>Ле |
| ветили великој заветној мисли — служењу Богу...</p> <p>Прочитао је доста других, краћих ну лепи |
| није!{S} Кушање се даје онима, који су Богу веома омиљели.{S} А ово је ’нако, нека казна«...</ |
| књигу и стаде читати молитву: »Господе, Боже наш... прими слугу твојега, <pb n="198" /> Леонтиј |
| сад равно седамнаест пута »Помилуј ме, Боже«...{S} То је најлепша, најзаноснија и најпобожнија |
| им наш потес.</p> <p>— Како ли је тамо, Боже? рече девојче после краћег ћутања.</p> <p>— То и ј |
| идим сапи, и једна му је нога као. .{S} Боже ме прости, већа од тороња Саборне цркве у Београду |
| ead> <p>»Ђак београдске гимназије...{S} Боже, је ли ово истина или сан!..., Ја, Љубомир Васић, |
| </hi>, за чим ме срце одавно вуче...{S} Боже, лепоте!«...</p> <p>— Еј, море... шта радиш ту? ви |
| нуше, као восак на илинском сунцу...{S} Боже, слободни!... и то мож’да за читаву недељу дана... |
| а!...{S} А са њим, кажу, сто попова.{S} Боже, како ли то изгледа... у једној гомили, сто попова |
| ва шта ће изабрати за испосницу...{S} О Боже, да ли се смем усудити ја грешник, да се настаним |
| ити, смерно и побожно, калуђери.</p> <p>Боже, какви су ово људи !...{S} Није могуће да су то он |
| обуке, цело старо одело и обућу.</p> <p>Боже, кад је видео себе у панталонама и капуту!...{S} О |
| та одговорити.{S} Само помисли у себи: »Боже... како је диван овај Арсеније!...{S} И сви... сви |
| ријат на сја ангелски образ«...</p> <p>»Боже, ово је... ово је <hi>оно</hi>!... узвикује Љубоми |
| знам ко би дочекао допуштење.{S} Ни на Божић се неки пут не сете да понуде чашом вина...</p> < |
| ирова у манастир.{S} Зимус, некако пред Божић, преместише оца Максима у једно веће, удаљено бра |
| ију и друге свештене радње.</p> <p>Пред Божић се архимандрит нечему досети. «Море... промрмља о |
| па нит’ су нам вреле илинске, ни хладне божићне ноћи!...{S} А ти куњај тако!{S} Лаку ноћ!</p> < |
| Арсенијеву јадиковању.</p> <p>»И то је Божје кушање.{S} Баш као онај преподобни... како ’но се |
| <p>— И тица, и бубица, и свако створење Божје зна зашто живи и радује се сунцу.{S} Радује се шт |
| авући на главу проклетство родитељско и божје.{S} Он седе на уласку пећине и заплака се горко, |
| уважавао.</p> <p>»И то је, до душе, по Божјем закону, рекао би Љубомир; али тек... тек... није |
| у.{S} Опет морамо твојој кући, па... по божјем закону!... ,</p> <p>— Море знам то...{S} Него са |
| /> се у страху: да ли је он још човек, божји створ, или се већ прометнуо у какво чудо?...</p> |
| Павле Тивејски... и сви велики угодници Божји, смилујте се мени окорелом, смрадном грешнику«... |
| ичи на човека, или што није прави створ божји, него се узео са неким силама, вилењацима, шта ли |
| хвали своме вршњаку, мислећи да изгледа бозна како лепо у новој опреми.{S} Али се преварила.{S} |
| S} Ха-ха-ха...{S} Спремићу ти га ја, не бој се... само док још мало одвркне!...{S} Ха-ха-ха!«.. |
| елу мотку.{S} Одупири се њоме, па се не бој...</p> <p>А Љубомир се смеши, не прима мотку и осећ |
| ици?{S} Побиће нас...</p> <p>— Ти се не бој.{S} Иди кући, па баци сву кривицу на мене... реци ш |
| о.{S} Она пређашња скромност, онај тих, бојажљиви поглед, све се утростручило и прешло у некакв |
| ј господин оде, процмиле Велимир танко, бојажљиво, с највећом пажњом у гласу.</p> <p>— Мој уста |
| наместити онде четврти.</p> <p>Лагано, бојажљиво, скоро нечујно лупну момачко звонце, које вис |
| е часа, дечко гледаше око себе скромно, бојажљиво, али у себи радосно понављаше: »Љубомир Васић |
| еш то брзо? запита Никола, гледајући га бојажљиво; ко вели:{S} Ваљада видиш колико ми је стало |
| р се препаде на ове речи.{S} Он погледа бојажљиво оца Саву и хтеде нешто рећи, али му застаде р |
| ир би могао надгледати раднике, протепа бојажљиво Арсеније.{S} Нешто ми од јутрос сева...</p> < |
| сак...{S} Сељак одјапи врата, окрете се бојажљиво и пође натраг, машући главом, као да се нечем |
| угловима ходника или кујне, осврћући се бојажљиво око себе.{S} А пића и јела стаде се трошити д |
| бејаги поверљивом мимиком, осврћући се бојажљиво, прозбори:</p> <p>— Чека те она... твоја, код |
| односе јела и пића, послужују, сипају и бојажљиво погледају на весело лице архимандритово у зач |
| мањем лонцу, објасни она Арсенију, који бојажљиво изнесе лонче на светлост, разгледајући да ли |
| тово, насуто, напуњено, завезано, сељак бојажљиво приђе кухињским вратима и, промоливши само гл |
| {S} Максим је том приликом само трептао бојажљиво и понизно, као што се пристоји пред старијим, |
| итам... ако ти не треба, прозбори дечко бојажљиво.</p> <p>Светозар само баци око на књигу и, ка |
| о.</p> <p>— У подруму, прошапта Љубомир бојажљиво.</p> <p>— Хајде, да ми покажеш.</p> <p>Љубоми |
| и одједном му спаде све нерасположење и бојазан.{S} Он доста грубо одговори:</p> <p>— Нисам.</p |
| обрте лист...{S} Најцрњим, најужаснијим бојама стаде цртати сувремене монахе и манастире, освет |
| настира на истоку.{S} Живим, уметничким бојама оцрта тип првих »подвижника« и првих самостана, |
| се сјаји, шарени и прелива разноврсним бојама далеки пространи видик, над којим трепери чисто |
| ехане, опет осетио и трпио велику глад, бојао се нових познаника, кметова и пандура, и кад би о |
| али ме страх.{S} Нисам се <pb n="62" /> бојао онда, кад нисам познавао другог места до нашег се |
| .{S} Чуо је он шта се владици допада, а бојао се помало да га не врате, што није закалуђерен по |
| осетио се тако сигуран, да се већ није бојао никога.{S} Али су потпуна слобода и самовлашће на |
| и приступачан као дете.{S} Леонтије се бојао прекора због новог одела, које је у Београду, на |
| > <p>Овога се питања отац Сава најжешће бојао на испиту у Богословији, па је њиме у манастиру п |
| бучена у нову цицану хаљиницу, отворене боје, хтела је, као и свака женска, да се похвали своме |
| поцепаним и новим, затворене и отворене боје капутима; било их је у таким истим и још кратким и |
| ме је утврђен исполински нос, љубичасте боје.{S} Беше висок, крупан, развијен и силан као столе |
| г места.</p> <p>— Море, сви се калуђери боје смрти, то је чудо!</p> <p>— Зар и Василијан? пита |
| миру.</p> <p>Љубомир брзо устаде и оде, бојећи се да се Светозар не предомисли.</p> <p>Сад је и |
| а!... засмеја се она и лагано, пажљиво, бојећи се да не увреди Љубомира, гурну га прстима у рам |
| е у Београд, осврћући се путем једнако, бојећи се капетанове потере.{S} Сад, кад уђе међу ове б |
| књу и натући антерију... хоће он!...{S} Боји се да нам се семе не утре, овако красним готованим |
| Занела га је нека необична мисао, па се боји да не поквари све, ако се мрдне.</p> <p>— Папоња ј |
| а опажа да је младић не мрзи, али је се боји, као нечега страшног и опаког, као да она носи соб |
| је да мора одмах даље путовати (само се боји да га опет не окупе овчарски керови, од којих је о |
| шта; то хоће, није вајде.{S} Али што се боји смрти, то нема!...</p> <p>— Каки!... игуман је гор |
| <hi>онај</hi> наплашио... и он се тако боји капетана.{S} Чудна ми чуда, ако је и капетан! виче |
| .</p> <p>— Али Арсеније, тај се жестоко боји.</p> <p>— Јест.{S} Знаш ли, он се не лечи само од |
| уд још две пуне вина.</p> <p>— Неће то, бојим, ваљати... рече Љубомир, гледајући у страну: тако |
| диш како ја сам путујем, па се никог не бојим!«...</p> <p>— Јок, море...{S} Него сам се уморио |
| : »Кад знам шта она хоће, онда је се не бојим.{S} Дај да видим баш... да чујем шта ће рећи«.</p |
| насмеја.</p> <p>»Ала сам луд!... шта се бојим«, мисли у себи дечко и бадри се да је погледа и п |
| Морее... отеже она у смеху, ти се канда бојиш мене?</p> <p>— Јок, море...{S} Него да идем... иг |
| ју, да мало поразговарамо.{S} Па ако се бојиш твоје госпође, ја имам моју собу, где смем примат |
| тиње... све немо!...</p> <p>— Зар се ти бојиш ноћу? запита манастирац с прекором, као да би хте |
| наликовао носу Максимову и величином и бојом.{S} И најзад се веома истицаху крупне буљаве плав |
| састојака већ добио затворенију, кафену боју, своју малу и необично прљаву марамицу, одреши нек |
| но паучинастом, ваздушастом руком тешки бол и страх, што леже одједном на душу његову.{S} И кад |
| то... да би тим угушио нечувени, ужасни бол, што се савио на души му...</p> <p>»Нестаје света!. |
| да се наставе ови чудни изливи душевна бола.{S} Он се занесе и занеми...{S} Ни уздаха, ни јаук |
| рал по ливади, не осећајући ни туге, ни бола, ни жалости.{S} Тамо негде, у најсакривенијем крај |
| си се добро излежавао, а ја се једнако бола по трњу и рањавила ноге...</p> <p>— А кад оно пођо |
| </p> <p>— А хлеба!...{S} Шта ћеш јести, болан! викну девојче за њим и пође у напред, као да га |
| кох, да га скинемо до реке...{S} Тешко, болан!... једва живи сиђосмо.{S} Те дај, рекох, једне д |
| лих...</p> <p>— Пијем.</p> <p>— Зар ту, болан брајко!... поче га прота корити, али он отеже про |
| !</p> <p>— А јарца... јакања!...{S} Их, болан... сећаш ли се како си се претурала? запита Леонт |
| да у мрачни храпави свод пећински...{S} Болан, очајан прекор беше у том погледу, који је продир |
| ори тетка смејући се.</p> <p>— Е, немој болан, оногај...{S} Зар тако наша... како ћу рећи... на |
| му, и стадоше лагано видати љуте очајне боле...{S} Разлеже се по мрачној пећини испрекидано, го |
| : тукли га штаповима унакрст, и није га болело, и није му, каже, ништа.{S} И тако — ништа није |
| ружи ногу с таким осећањем, с каквим је болесник пружа под хирургову тестерицу. »Еј, кукавцу, с |
| езве.</p> <p>— Са тим се не шали! викну болесник преплашено и побеже на поље.</p> <p>— Хи-хи-хи |
| е значајно узнемири.{S} Од врата ћелије болесникове није се више одмицао.{S} Све је пиљио и мот |
| ретом.{S} Њему дође цела ова ствар, као болеснику у ватруштини гутљај хладне бистре воде.{S} И |
| решно крштење, затим молитва над једном болесницом и потом се имала започети ускршња водица по |
| После самоубилца!... узвикну Арсеније с болесно-забринутим изразом.{S} Па се тек после нечему п |
| акарије се претвори да га обузе некаква болест »и не коснувсја невјестје, чист изиде от ложа«.. |
| је одмах нађе, кува и пије, ако нема ту болест.{S} Боље је, вели, пити за раније <pb n="95" />, |
| ... завије, а <pb n="138" /> није да је болестан, питајте оца игумана...{S} Хе, роде... имам ја |
| еди и причести оца Саву.{S} Седмог дана болести архимандрит умре...</p> <p>У манастиру све тихо |
| у и говору изгледа да су га спопале све болести овога света, и он се сам чуди, како може још да |
| {S} Чим чује да нека трава лечи од које болести, он је одмах нађе, кува и пије, ако нема ту бол |
| е они страшни надчовечни напори, муке и болести телесне, у којима људи забораве и Бога и све, а |
| женица, беше необично добра душа, мека болећива срца, готова да се одазове свакој молби црне б |
| се нису ни интересовала »господиновом« болешћу.{S} Знали су да то код њега прође брзо.{S} Али |
| арије, а није баш што је <pb n="112" /> боли, па побегне у други крај, нераст се обрће журно, т |
| он отпао од мене, као ивер од кладе.{S} Боли, каже, мене срце за свом децом«.</p> <p>Тужне, теш |
| срдно мучи.</p> <p>— Други свет, кад га боли стомак, бар не може ништа јести, а ово... мастан к |
| кад се сит наједе, вели да га ништа не боли и види се по лицу... весео човек.{S} Чудновата бољ |
| вија и мршти, и ако га сад баш ништа не боли.</p> <p>Прота ће, опазивши Арсенијево увијање, ко |
| ухом и превија се...</p> <p>— Шта га то боли толико, те с ’нако превија и... од чега се оно леч |
| ире.</p> <p>— Подићи ћемо санаторијуме, болнице, угледне привредне школе... све оно, што носи т |
| акија и он немоћно, лагано отвори очи и болно погледа око себе.{S} Најпре му поглед беше несвес |
| руке да их метне под појас и већ начини болно-намрштено лице и таман хтеде рећи уф-ф... па се с |
| егови са границе и наступише изгледи за боља времена.{S} Свет се намучио до највеће мере, до вр |
| авати ред...{S} А ти Петре, бога-ти-си, боље да идеш за говедима по твом Златибору...</p> <pb n |
| ђе, кува и пије, ако нема ту болест.{S} Боље је, вели, пити за раније <pb n="95" />, док те ниј |
| а и бризга животом, како се све мења на боље, како је све примамљивије и лепше...</p> <p>А у ку |
| аће саломише, истргоше му сваку наду на боље дане, <pb n="260" /> убише му одједном сву вољу и |
| зарем, окрете се све у његову животу на боље.{S} Досадање место напусти, нађе му Светозар много |
| е грејало кад је заспо, али по том, кад боље око себе разгледа, познаде да је преспавао целу но |
| вртати око себе.{S} Прво што угледа сад боље, беше суседа, средовечна жена, удовица, која је ст |
| и пландовања по Маљену.</p> <p>— То је боље! вели дете, па се плашљиво осврће и погледа на кућ |
| димо?</p> <pb n="227" /> <p>— Хе, је ли боље!...{S} Ти си се завуко у своју ћелију, па куњаш та |
| /p> <p>— Па како... причај ми!{S} Је ли боље тако, него ово што ми радимо?</p> <pb n="227" /> < |
| А ту ти је, брајко, све написано много боље, него што ја умем казати.{S} Па сад гледај... науч |
| е место напусти, нађе му Светозар много боље, управо најбоље, о каквом он није ни сањао.{S} Зат |
| над једном слабом старицом изврши мало боље, али се и ту заплетао и брзао при читању познатих |
| и су му на врх главе, и он је стао мало боље размишљати о њима.{S} Учинило му се сумњиво <pb n= |
| лесаст сељак, стараше се само да се што боље напуне вреће, торбе, качице са житом, варивом, смо |
| е лице и држање тако удеси, како ће што боље личити на свеца.{S} Није он то чинио ради игумана, |
| а... дугачка је веома, а што је читалац боље разуме, што се више удубљује у њен смисао, све би |
| раћег ћутања, са јасном намером: да још боље истакне своје исказано мишљење.{S} Имам једног ђач |
| <pb n="118" /> <p>— Славе ти, је л’ те бољело? пита га Љубомир наивно, са изразом искрена учеш |
| се, вала, онда закалуђери, биће зацело бољи од ових наших.</p> <p>— Знам, а како су Пахомије, |
| b n="36" /> ништа учити, и да има много бољих места, где се мање ради и више користи.</p> <p>О, |
| се по лицу... весео човек.{S} Чудновата бољка!{S} А хоће да се превије и онако... кад му није н |
| су незадовољни: они су очекивали много бољу гозбу, а од оваког ручка само им се усне иронично |
| ужила, — новина ова паде у манастир као бомба.{S} Ну, отац Сава не даде бомби распрснути се.</p |
| тир као бомба.{S} Ну, отац Сава не даде бомби распрснути се.</p> <p>Истог часа, кад се престављ |
| е пуну чашу помодрелим запеченим уснама бониковим.{S} Љубомир, погледавши строго игуманово лице |
| то допусти?!... прекореваше он некога у боном заносу.{S} И сад нисам више онај, који сам био до |
| им у оном истом месту, у коме је помало боравио твој велики светитељ?...</p> <p>Са великим, поб |
| ма густа јелашја, и кад засвира игласто борје, и кад зашуми густо бучје... калуђер дршће.{S} Чи |
| анац; не повуче јаче у себе ове мирисне борове хладовине, која га је запајала и јачала као свој |
| нственом тишином дижу се у вис китњасти борови и танковрхе јеле...{S} Настао је онај обични тај |
| , задише <pb n="3" /> га блага смоласта боровина, а студенац непрекидно шушти, клокоће и жубори |
| на њему, која је још мирисала маљенском боровином.{S} Није знао шта ће пре да га пита...</p> <p |
| и звиждање бесна ветра, преко игластих борових грана, час густи пљусак из црна облака...{S} И |
| једном премагревку, који се отео густој боровој шуми, па се утркује с њоме меким зеленилом свој |
| ке хаљинице, отпаса се, изу се и остаде бос, гологлав, у дугој сеоској распојасаној кошуљи...{S |
| мо имали друга посла.</p> <p>— Па онако боси обоје... севају нам бутине!</p> <p>— А ви’ш... ова |
| руци, у коме је освећена водица, крст и босиљак, креће се на пут.{S} За њим весело ступа, с вел |
| ог платна; на глави му сламни шешир, на босим ногама папуче.{S} Он затурио чабрњак па леђа, па |
| е девојче к себи.{S} Али се цура одупре босим прстима о земљу, подаде се његовом вучењу и још с |
| и још се сама навали, саплете га једном босом ногом, а рукама га гурну у груди.{S} Јунак паде н |
| омисли он и случајно погледа домаћинову босу ногу, која није била чистија од његове.{S} То га з |
| ред госте наместише послушници неколико боца тамно белог, необична изгледа, вина.{S} Архимандри |
| у што сами гости затражише ово неколико боца, које ће му спасти читаво крдо стоке, да не буде н |
| архимандрит нареди да се мењају чаше и боце, она се одмах досети о чему је говорено. -</p> <p> |
| адојевића кућа...</p> <p>Срећно прођоше Бошковића куће, где су жене језичне и бестидне.{S} Леон |
| ст, због кога се морају заклати бар два брава, одмах се ови »обични гости« нађу у близини и, хт |
| иста цела околина...{S} Он обрте кључ у брави, и таман отвори врата и стаде на хладне цигле, од |
| ма достојанствено ступа некакав дугачак брадат поп у дугачкој, необична изгледа, капи.{S} Кад г |
| стровао безобзирну непослушност великог брадатог јарца, прозваног »папоњом« због својих необичн |
| м ситне прашке дуванске, истресоше опет браде <pb n="74" /> и један за другим, лагано и смерно, |
| , младића ћосавих, младића с брчићима и брадицом, која се таласа, љуља и комеша без икаква реда |
| е... незгодно! рече он, тресући прстима брадицу и кријући очи.{S} Долази свет, видеће... жена д |
| Лице му крупно, обрасло густом округлом брадом, која је била беља од косе.{S} На лицу му нос, к |
| брасло густом, дугачком, жућкасто црном брадом.</p> <pb n="69" /> <p>— ’хоћеш сад? смеје се тет |
| вене као и он, од којих један имађаше и браду.{S} Четвртог дана позваше га у канцеларију...</p> |
| цама, погури се онако сељачки и наслони браду на песнице, па се занесе, пратећи благословени Из |
| поглед вели: »Свршио си!{S} Најпре ћемо браду — ФИК-ФИК... па онда за колац: дан-дан!«...</p> < |
| тирских ливада и њива.{S} Гвоздени плуг бразда по њима одавно, а у копачице и друге пољоделске |
| ци, дохвати стакло па наже.</p> <p>— Е, брајко, оногај... нећемо тако, не!... ускипе Максим и х |
| идим да ти волиш читати.{S} А ту ти је, брајко, све написано много боље, него што ја умем казат |
| </p> <p>— Пијем.</p> <p>— Зар ту, болан брајко!... поче га прота корити, али он отеже промуклим |
| Тримитинском пише: »Сочетасја законому браку и отец дјетем бист«, па се опет посветио!...{S} А |
| аво данаске! викну Марија, смејући се и бранећи се.{S} Каки си ка гуја...</p> <p>— Тетко, роде. |
| ка... замуца калуђер, врдајући главом и бранећи се рукама.{S} Ја ћу сам...</p> <pb n="213" /> < |
| му је лакше само махнути руком, као да брани пилиће од јастреба, који се спушта одозго.{S} Е-е |
| ао!...{S} Никола погрчи леђа, као да се брани од нечега, па се обрте Љубомиру:</p> <pb n="104" |
| плашено, дигнувши руке у вис, као да се брани од некакве напасти.</p> <p>— Чекај, брате... шта |
| ја у вашем друштву...</p> <p>— Па ко ти брани ?{S} Сутра можеш, само ако хоћеш.</p> <p>— Хе мој |
| ке задовољно, а манастир шта ће... мора бранити своје, од старине наслеђено, право...</p> </div |
| <p>Истог часа, кад се престављао целом браству, отац Сава поведе разговор о старом, традициона |
| са њим, па му грунуше сузе...</p> <p>— Брат наш Леонтије облачи се у ризу радости, рече архима |
| овори свечаним, јасним гласом:</p> <p>— Брат наш Леонтије постригава власи главе своје; рецимо |
| . један већ на неким великим чколама, а брат му учи <pb n="17" /> за попа, ко и Светозар...{S} |
| уару Љубомир доби писмо од оца.{S} Пише брат Свејо у име очево, кори га што је тако тврда срца, |
| кад се изређаше сва ова оглашења, нови брат стаде, потпуно одевен, у калуђерском оделу, са све |
| рит настави даље оглашавати, да се нови брат опасује силом истине; да се покрива шлемом наде на |
| ти више, одврати му иронично најстарији брат.</p> <p>— Хм... промрмља намесник и настави своје |
| .{S} Па пренесе очи у други крај — тамо брат Вујо отире очи песницама, а две сестре, уз њега, п |
| урило, колико се муке видело.{S} Оде му брат на границу и за њим и отац.{S} Остаде сва кућа на |
| ене достоин«...</p> <p>Сврши се!</p> <p>Брат Леонтије, пошто се ижљуби с новом браћом, чекајући |
| {S} Тимотије Пустиножитељ... па она два брата Теодор и Теофан... сви велики иноци и, што је нај |
| о одговор монаха, као молитва за новога брата...</p> <p>И ако беше у светлом и блаженом располо |
| , као млађи јеромонах, мимо три старија брата, прими управу манастира, пошто је стари игуман, п |
| «, па му препоручује, да ослободи новог брата од свију послова и да му буде на руци у његовим с |
| дугуљаст, незграпни Стева претвори се у брата Саву, примивши на себе »образ анђелски«.</p> <p>У |
| насмеја му се друг.</p> <p>— Ја... ја, брате, сад не знам.</p> <p>Велимир се грохотом насмеја. |
| авири у собе, ту нема реда... ту ти је, брате, ’нако... све без реда...</p> <p>И потом отац нам |
| p> <p>— Ама каке јасле?</p> <p>— Јасле, брате, витлејемске, оногај... преставља свети престо, о |
| ам готов закалуђерити се.{S} Али после, брате, хм... после сам осетио да сам за нешто друго ств |
| најући ни сам зашто, повика: јеванђеље, брате... оногај, кад се положи на св. престо... онда!{S |
| о, а све треба друкчије!{S} Чини ми се, брате... не знам како да ти кажем...{S} Ја мислим да на |
| радиш?</p> <p>— Како?...{S} Венчао се, брате, као сав свет, и сад славим Бога.{S} Нисам још на |
| брте се најзад Велимиру.</p> <p>— Неће, брате, онај погани воденичар да ми помаже: чим ме опази |
| .{S} Одиста га држе они лекови.{S} Али, брате, кад заседне за трпезу, па стане макљати, ни Макс |
| ери? запита Љубомир.</p> <p>— Видео си, брате, одговори Веља.{S} Сваки за се...{S} Само је Васи |
| па сам, канда, залутао?</p> <p>— Ниси, брате, ниси, одговори онај из мрака пријатељским гласом |
| ани од некакве напасти.</p> <p>— Чекај, брате... шта ти је! узвикну Велимир озбиљно.{S} Ја ти к |
| а њу«.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Знам, брате...{S} Баш му тако и нише...</p> <p>— Е, после си |
| оту нисам ником казао...</p> <p>— Знам, брате.{S} Зато се и питам једнако: је ли ово Сава или н |
| нају?{S} То треба знати.</p> <p>— Знам, брате...{S} Онај мој лудак, побратим... опију га па им |
| морити«...</p> <p>— Ради чега си дошао, брате?... чује Љубомир оштро, јасно питање; види архима |
| а ти да долазиш у вече.</p> <p>— Тако, брате, тако ми кажи.{S} А слушкиња?</p> <p>— И она то и |
| >— Лепо је, и ја волим.{S} Али дугачко, брате... заболе ноге, па једва чекам да изиђем.</p> <p> |
| оно... што ће рећи одмотавање...{S} Хо, брате!{S} До сад се само мотало, а не знаш шта има у кл |
| итање, него догматика.</p> <p>— Клисар, брате! узвикну Велимир.{S} Знаш оно, што се каже црквењ |
| о питање, па одједном избаци: на входу, брате... на великом.</p> <p>Игуман опет поћута значајно |
| {S} И отуд се врати разочаран. »Ово су, брате, господа-калуђери! говораше он у себи.{S} Племићи |
| да слушам којекакве разговоре.{S} Хоћу, брате, да знам, па ако не ваља...</p> <p>Леонтије до са |
| нтије проба да протестује:</p> <p>— Ух, брате... незгодно! рече он, тресући прстима брадицу и к |
| ако усамљеном тихом разговору.</p> <p>— Брате... некако не умем да ти кажем, стаде Велимир изла |
| зреда основне школе. — Псикологија, мој брате... то је наука!{S} Кад стане чича-Срета да прича |
| <p>— М-м... реко би!...{S} Не зна, мој брате.{S} Не зна ни оно што мене пита, само нас плаши.< |
| ји подједнако...{S} Празна је душа, мој брате, празна... не можеш је ничим напунити.{S} Прошло |
| <p>— Хо, јаки је он и у догматици, мој брате, додаје Никола.{S} Знаш оно о Тројици... као цигљ |
| кога, помисли у себи: то је живот, мој брате!... али се брзо трже, сетивши се да је то кушање« |
| еком гордом хвалисавошћу насмеши... мој брате, севају јој бутине ка оногај...</p> <p>— А како с |
| ева...{S} Сви поскакаше иза столова.{S} Братија монаси, сматрајући последњи узвик као »отпуст«, |
| да ће се забавити најмање два дана.{S} Братија беше вољна »дахнути душом« одмах, али је било м |
| што ће се метнути у кадионицу.{S} Дође братија.{S} Отац Арсеније, као редни ове недеље, започе |
| положи га, да на живот и поступке своје братије гледа много блаже но до сад.{S} Он се одмах пок |
| се за мало и понашање намесниково према братији.{S} Кад је толико стекао, да је могао некима у |
| него пређашњих година.{S} Сава напомену братији ову последњу околност.</p> <p>— Па... кад зарађ |
| ви калуђери.{S} Млади намесник ослободи братију од тог »бесполезног рада«, пошто, вели, он већ |
| оћете, придворним тактом умири завађену братију, поновивши мишљење и речи Господинове, о томе д |
| ких година, разјурио из манастира стару братију и остао са својом духовном децом, новим монасим |
| и према себи, и лепо се пољуби с млађим братом.</p> <p>— Роде... добро дошао! промуца он, стиде |
| стише оца Максима у једно веће, удаљено братство. <pb n="188" /> После, по новој години, дође и |
| мах после прегледа изјавише забринутом »братству«, да ће их архимандрит скоро оставити.</p> <p> |
| рит, а неко, у исто време, огрте новоме брату широку мантију.{S} Нови инок осети ону обичну при |
| Опрости се лепо са свима, дарова сваком брату убрус и чарапе, па оде задовољна.</p> <p>Кућа ост |
| , силна по духу, јектенија — молитва »о брату нашем Леонтију«: да му Бог помогне непорочно довр |
| е листове некакве црквене књиге.{S} Сва браћа-монаси, у празничном руху, са неким напрегнуто оз |
| рит скоро оставити.</p> <p>До овог часа браћа се нису ни интересовала »господиновом« болешћу.{S |
| а, гумна и стогови сламе.{S} Тамо су се браћа упутила...</p> <p>Леонтије ретко кад осети да ста |
| . ти си још млад, ал’ не мари... све ће браћа теби показ’ти, па ћеш и ти са нама у »странствова |
| <pb n="255" /> <p>И тетке, и стрине, и браћа од стричева... сви окупили једно, сви имају неку |
| му је до сад тако близу било: и отац, и браћа, и сестре, и Маљен са Миром, и школа, и све оно с |
| ...</p> <p>— Јест, јест... треба... као браћа! прозбори Љубомир искрено и живо.</p> <p>— А ви с |
| ђери.{S} И ти треба са нама лепо... као браћа.{S} Знаш, овде су сви од нас старији, и сваког мо |
| Арсеније!...{S} И сви... сви су ми као браћа!{S} Ето живота!«...</p> <p>Вино се пени, прелива |
| готова да се одазове свакој молби црне браће...{S} Морала је она бити са њима добра и због сво |
| се са својом, по Господу Исусу Христу, браћом.</p> <p>Настаде велика, силна по духу, јектенија |
| >Брат Леонтије, пошто се ижљуби с новом браћом, чекајући док архимандрит скине одежду и изиђе и |
| ка узме крст мој... нека остави кућу, и браћу, и сестре, и оца, и матер, и жену, и децу... нек’ |
| ћу све саблажњивије слике из Велимирова брачна живота, меша се ту нешто и Јованка, и он сам...{ |
| ном, добро закајмаченом, од бела и црна брашна гибаницом...{S} Па долећу често они сеоски »кола |
| карлица?{S} Где ће се оставити донесено брашно?{S} Шта ће са неопраним трпезариским <pb n="247" |
| да он проговори, стаде гледати у чађава брвна.</p> <p>— Ето, дође и тај дан, проговори Љубомир, |
| , сниској, кривој дашчарици, чија су се брвна искривила, поизваљивала, шиндра поотпадала, и по |
| н, нечовечји зверски урлик...{S} Далека брда одбијају од себе ненадан очајни глас, шаљући одјек |
| p> <p>— Тамо, више Марковића... оне под брдом.</p> <p>— А-а!...{S} Вељка Максимовог?{S} Је ли ж |
| чува га од очајања.</p> <p>Јасеновац је брдско село, разбацано по косама горостасних, густих ру |
| p>— Је л’ то митрополит'?</p> <p>— Иди, бре...{S} То је професор.</p> <p>— Кака му је оно капа? |
| ше пролетњој грмљавини.</p> <p>— Чекај, бре, Максиме: видиш ове ђаволе, одговара му тетка и осв |
| таде се ја̏кати са њом.</p> <p>— Чекај, бре, да видиш... севну очима и повуче девојче к себи.{S |
| то ме жестоко у школи шамарао.{S} Стој, бре, сад да те питам !...{S} А он кад виде како смо се |
| нешто као одговор.</p> <p>— Шта ћеш ту, бре...{S} Од куд чак овде?</p> <p>— Ет’ идем... одговор |
| ену.</p> <p>— Ја, цело.</p> <p>— Лажеш, бре...{S} Нисам га ни ја ни половину прочитао!</p> <pb |
| плашљиво пред њим.</p> <p>— Шта »’нако« бре!...{S} Од куд на тавану?</p> <p>— Побего од капетан |
| м просеченим путем на врх онога високог брега, са кога је и Сава негда посматрао свет...</p> <p |
| и црвене кућни кровови...{S} И они већи брегови, окићени густом шумом...{S} И далеко тамо на ис |
| ком, побеже на свој омиљени заравањ, на брегу више манастира...</p> <p>Ах, како дивно греје топ |
| се хвали много...{S} Па она двојица из Брежђа... један већ на неким великим чколама, а брат му |
| ла уз стричев двогодишњи калем, од оних брежђанских медњака, па савија језиком ластаре и... и г |
| кога води пут, како нестаде таласастих брежуљака и како је пукла пред очима му бескрајна раван |
| чен у епископско одело, стоји на једном брежуљку, а Милка, она ђаволаста Милка, носи своје умрл |
| д очима његовим заблисташе се таласасти брежуљци, а иза њих, тамо још даље, трепери под врелом |
| ма својима.{S} Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако«...</p> <p>Шта је ово сад?!...{S} Не |
| е...{S} И, што је главно, плаши га оно »бреме лако«, што га узима на себе...{S} Жудео за тим, и |
| ену породиљу, која се јуче разрешила од бремена, а сад стоји удаљена у углу, са плетивом у руци |
| ишљеније, а мисли, једна за другом, све брже и брже, стадоше ницати и пролетати у растресеној г |
| тати и ређати, све једна за другом, све брже и брже...{S} Он не осети како дође до котара, око |
| ом знаку.{S} За мало нађе друм, па пође брже.{S} Обилазио је села и механе, опет осетио и трпио |
| е, а мисли, једна за другом, све брже и брже, стадоше ницати и пролетати у растресеној глави му |
| ређати, све једна за другом, све брже и брже...{S} Он не осети како дође до котара, око кога се |
| у другоме сок...</p> <p>Жена се трже од брза и ненадна скока овог бегунца, који испаде пред њу |
| зврши мало боље, али се и ту заплетао и брзао при читању познатих му молитава из требника...{S} |
| ице престадоше млети, и он, не налазећи брзе примене својој вештини, а и врућина некако баш не |
| шмркнувши ноздрвама.</p> <p>Отац Спира, брзо и вешто, са оним великоварошким и, ако хоћете, при |
| мају јаче, како срце закуца живо, живо, брзо... и зна, да је сад на Маљену, само би полетео кос |
| оценио и ко је и шта је и шта тражи.{S} Брзо су се објаснили, наредили, и он је одмах нашао мес |
| ђа под сунчаним зрацима, и како белавка брзо маше репом па га забаци на сапи и подржи тако, па |
| да подупре леђа кад седи или стоји) па брзо чупа и растреса бела, опрана, нежна као свила вуне |
| још не беше много, посао у кухињи буде брзо готов, јер га је мало: опрати неколико тањира, очи |
| лешћу.{S} Знали су да то код њега прође брзо.{S} Али после изјаве лекарске њихова лица добише р |
| о и опростио се лепо...</p> <p>Леонтије брзо окрете леђа свима, глава му се затресе и чу се заг |
| их нико не гледа, <pb n="23" /> устане брзо и покаже јој на дугачкој лужниковој грани како се |
| рча.</p> <p>Беше сав хладан, а груди се брзо дизаху и спуштаху.{S} Жена узе тикву с водом и прс |
| око ових воштаница, око листова који се брзо преврћу, око нејасно осветљених лица, која одсјајк |
| себи: то је живот, мој брате!... али се брзо трже, сетивши се да је то кушање«.</p> </div> <div |
| иже руку према глави му, али он промаче брзо, а она му добаци:</p> <p>— Лоло!...</p> <p>Василиј |
| бескрајан низ година, у коме пројурише брзо детињство, младост, зрелост, па ево стиже и старос |
| архимандрит иронично, и цокуле стадоше брзо лупати а нос чешће фркати.</p> <p>Другови се послу |
| </p> <p>Другови се послушно поклонише и брзо за пут спремише.{S} После четврт часа, Леонтије на |
| утврђено.</p> <p>А дан за даном пролази брзо, неосетно.{S} Није још добро ни разгледао околину, |
| е стотину пута гледао, како то калуђери брзо и вешто раде, али је први пут осетио слабачко и пи |
| о вијугави млазеви бистре воде, скачући брзо с камичка на камичак, журећи се своме утоку, а пре |
| што непријатно Велимиру рећи, али је он брзо утиша и рукама и речима:</p> <p>— Добро, добро...{ |
| да мисли о кући, али му те мисли некако брзо ишчезавају из памети, а на њихова места долећу нек |
| итељ, онда како свети Аранђео сиђе тако брзо, узме душу и однесе је?«...</p> <p>Он се не стара |
| ви.{S} Никола весео, што му ученик тако брзо усваја вештину, тапка га по плећима и најљубазније |
| у <pb n="261" /> му...{S} Али се то око брзо овлажи, и из њега закапаше вреле сузе...{S} Кроз п |
| какав било успех у томе предузећу, оно брзо досади оцу Василијану.{S} Он пренесе сву своју паж |
| н зна да је то нечастиви, али се обично брзо занесе, заборави све »бјесе« и преда се слатком, з |
| чиш звонити.{S} Али ја мислим ти ћеш то брзо? запита Никола, гледајући га бојажљиво; ко вели:{S |
| >Леонтије хтеде планути, али се Велимир брзо уплете у разговор, погледајући Василија значајно.< |
| дан.</p> <p>Механџика викну, а Љубомир брзо подиже свој дугачки прут, замахну њиме весело и по |
| мо да га остави на миру.</p> <p>Љубомир брзо устаде и оде, бојећи се да се Светозар не предомис |
| оварајући целу реченицу.</p> <p>Љубомир брзо диже главу и погледа га право у очи; у том погледу |
| лију...{S} Знам већ шта га чека: биће у брзо калуђер.{S} Али знаш ли, Спиро, да ми дође толико |
| ликог посла у школи и у цркви, прође му брзо, и он се зачуди: кад пре дође други одмор!...</p> |
| павим језиком младе изданке, смотају их брзо у уста и мотре други сладак залогај.</p> <p>Под гу |
| ма игуману, као да га жели зауставити у брзом ходу.</p> <p>— Побро...{S} Саво... дођи к себи!{S |
| виша чиновника.{S} Ручак је справљен на брзу руку, али домаћински: поклао се читав чопор младин |
| ирни живот, у коме је за сад само једна брига: да су му белавка и папоња увек на очима.{S} Јер |
| Па од игумана, море.</p> <p>— Аха... не бригај за то.{S} Спава сад ваш игуман ко заклан.{S} Сам |
| ање у другом одељењу задавало је велике бриге професорима.{S} Спреман је предлог директору: »Да |
| а гледа кућу, поље, чак и о нурији води бригу, а они ће свак на своју страну, за својим послом. |
| едомисли.</p> <p>Сад је имао само једну бригу: да удеси своје послове тако, како ће му бар свак |
| " /> <p>Од ове службе Љубомир стаде још брижљивије читати <title>Свето Писмо</title>, али није |
| ак, журећи се своме утоку, а преко њих, брижно и уплашено корача замишљено чобанче.{S} Одједаре |
| , роде, заборавио купити, а?... пита га брижно отац Арсеније.</p> <p>Леонтије му осмехом одгова |
| док отац Арсеније не ускочи у зачеље и брижно-слатким погледом привуче себи један тањир.</p> < |
| гутајући последњи залогај и загледајући брижно и пажљиво у суд са костима, надајући се још какв |
| , кад погледа како око њега све кључа и бризга животом, како се све мења на боље, како је све п |
| !... доврши уздрхталим гласом, па и сам бризну плакати.</p> <p>— Сви тројица сте моји, наставља |
| им гласом, од кога се и дечко прену.{S} Бризнуше му сузе из очију, ноге му заклецаше, нешто га |
| ивовица.{S} Насу ракију у чашу, из које бризнуше ситне искре, и послужи старешину.{S} Игуман до |
| рекне Бог.{S} Јер он је казао, да се не бринемо много о сутрашњем дану...</p> <p>Све је око узб |
| заклан.{S} Само ти пожури.</p> <p>— Не брини ти.{S} Казали су мени да Васу свакад треба послуш |
| е за то...{S} Зар није Господ казао: не брините се за сутра, шта ћете јести...; зар није Антони |
| , обавезни да се, поред других послова, брину и о ономе, што је посао коњушарев, говедаров, чоб |
| ица, стричеви? пита не дишући.</p> <p>— Брину се, знаш сам...{S} Сестре ти плачу и помињу мајку |
| , а Јованка да прими све оно, о чему се бринула тетка Мара.</p> <p>Леонтије се смешкао на сабла |
| рану најлакше: о томе се ни до сад није бринуо, па је држао да се то може одмах наћи, чим човек |
| се и не сетише да га пробуде: сваки се бринуо само о томе, како ће што пре шмугнути поред игум |
| штено раније о доласку, запурњало се од брисања давно непочишћене куће и дворишта, рибања сниск |
| е по кући стидљиве домаћице, и оно живо брисање и намештање добро изрибане трпезе, и онај уобич |
| невиђену силу.{S} Ма узаман му је труд: брише топла југовина, па га, топи и, цеди још у падању. |
| сукњери, девојкара, полегла са метлом и брише двориште, а из куће гуди потмули глас кустуре, ко |
| азумео?</p> <p>— Јесам, одговори дечко, бришући широким прљавим рукавом уплакане очи и гледајућ |
| свега тога, лагано идући, ослушкујући и бришући кецељом уста, уђе у отворену собу тетка, и мало |
| ао процепом, снага почиње слабити...{S} Бркају се у памети речи другова, не распознају се више |
| , који одједном почеше гладити и сукати брке.</p> <p>Не прођоше неколико минута после прве чаше |
| он најстарији, и како ће кроз који дан бркнути у све углове Савине утуткане ћелије...{S} И кол |
| азбашкарила се, махнула длановима преко бркова, па само наређује...</p> <p>— За вечеру гледајте |
| {S} Калуђери побацаше цигаре, избрисаше бркове — Василијан само лизну језиком обе усне — и стад |
| власт!{S} Ко да не умемо спалити твоје брљотине!</p> <p>— Хи-хи-хи... одобровољи се Васа.</p> |
| је по раменима и запиткивати.</p> <p>— ’Број’тро, тетице!... хи-хи-хи... викну један ћосав млад |
| исте руке су омотане велике ћилибарске бројанице са крупним, као голубије јаје, зрнима, а друг |
| рима.</p> <p>— А ти... шта то?</p> <p>— Бројим виле за сутра, за плашћење.</p> <p>— А-а-а!...{S |
| народ навали на причешће у тако великом броју, да се монаси уплашише, како ће подмирити оволики |
| севне пламен кроз мали отвор на великим бронзаним затварачима и из собе игуманове и Максимове р |
| Чује се како пуцкарају ћутци у огромној бронзаној пећи.{S} Ђаци се раскокали, раширили се; удар |
| зно, ништавно, бесмислено, тамно!...{S} Брр... како му је хладно!{S} Обузима га ужас...{S} Он з |
| гу разли оно тајанствено шумско вечерње брујање, пећина беше мрачна и ужасна...{S} На противном |
| смех, а над целом гомилом расплинуло се брујање и жагор...</p> <p>Наш планинац се наслонио на н |
| наставља прекинуто спавање, уз пријатно брујање црквених јутрењих песама, што се разлева отуд и |
| илијан својим снажним гласом, а уз њега брује Николин секунд и Максимов бас...</p> <p>Љубомир о |
| црпи отвор пећински зјапи и тајанствено брује врхови бучја око њега.{S} Тамо... тамо!...{S} Пос |
| попу, ка само сунце, а ђаци укараре, па бруји сва црква.{S} Их!...{S} Ја ти онда ништа не знам |
| доле, поред сама пута шушти, ваља се и бруји манастирска река, низ коју уморни путник већ три |
| отуд помолити човек.{S} У ушима му још бруји вика оног сељака, и сад му се чини да неколико гл |
| нуто, зачуђено сељаче, а у ушима му још бруји одсечан, строг глас малог, чистог, седог директор |
| е можеш ти да поднесеш све..{S} Оволика брука!{S} Оде човек пешке... још ако не нађе коња нигде |
| .</p> <pb n="70" /> <p>— Хо-хо-хо...{S} Бруке људи!...{S} Да чујете.{S} Идем ја ноћаске из воде |
| ма и ћуташе, а млађи макоше руком преко брчића, погледаше се и насмејаше се самим очима, док им |
| ао што је и било!...{S} Само Велимирови брчићи постали гушћи и црњи, и он се сад држи некако са |
| еце, дечака, младића ћосавих, младића с брчићима и брадицом, која се таласа, љуља и комеша без |
| слушају Савин глас.</p> <p>— И тица, и бубица, и свако створење Божје зна зашто живи и радује |
| довина па успављује и људе и животиње и бубице...{S} И цврчку ливадском сад није до песме; треб |
| о, где му је она нашла место, живеће ко бубрег у лоју; све ће му се готово донети, и он ће бити |
| од стомака.{S} Он слуша све бабе, и све будале и свакога...{S} Чим чује да нека трава лечи од к |
| воје омиљено преноћиште.</p> <p>— Чудне будале, мајко! викну газдарица за њим.{S} То га је <hi> |
| у и чуди се како се то лепо срочило, да буде баш »велике гимназије«.</p> <p>...{S}Гледа у ове н |
| за то архимандрит Сава: <hi>он</hi> да буде владика, а <hi>ја</hi>, његов духовни отац, да га |
| ислио, и све је у реду... како треба да буде.{S} Само — овај поглед игуманов!...{S} Али ја не м |
| а, јер однекуд осећају да тако треба да буде...{S} И он осећа да његово срце све више привлаче |
| а учи школе, све... све да изучи, па да буде као његов некадањи господин; онако исто да подигне |
| мој Леко... рекох ли ја теби шта ће да буде!{S} Зове те архимандрит, да идеш одмах са мном.</p |
| једно од њих не помисли: како ће то да буде на послетку?...{S} Велимир се спрема за калуђера.. |
| а... реци му да не можеш за сад, па шта буде.</p> <p>— А ако ме изјури?...</p> <pb n="159" /> < |
| Ево одох.{S} Казаћу му да нећу, па шта буде...{S} Збогом.{S} Сутра ћу ти јавити.</p> <p>Девојч |
| тако човек побели?{S} Наша Јерина, кад буде у очи вашара, готово раскрвави врат од трљања песк |
| е ће му спасти читаво крдо стоке, да не буде ноћас поклана и печена.{S} Да је сам изнео ово вин |
| је често помишљао од разних људи: да не буде то митрополит.{S} Чак је једном од некаква хаџије |
| ли је газдино око вазда пазило да он не буде залудан.{S} И ако седи, нађу му шта може и тако ра |
| лског још не беше много, посао у кухињи буде брзо готов, јер га је мало: опрати неколико тањира |
| е калуђерским новцем...{S} А још кад ти буде двадесет!...</p> <p>— Нећу ја у парохију.{S} Влади |
| ди новог брата од свију послова и да му буде на руци у његовим строго-испосничким намерама...</ |
| {S} Заборавио сам...{S} Тек каже: да ја будем код ње, а ти да долазиш у вече.</p> <p>— Тако, бр |
| ро.{S} Ја ћу се заузети за тебе, али да будеш ваљан, рече му кратко.</p> <p>Истог дана Љубомир |
| а, него плану:</p> <p>— Ја...{S} Кад ти будеш царица, и ја ћу онда у свеце!</p> <p>— Што?...{S} |
| но...</p> <p>»А-а!... шта ово би ?!«... буди се одједном из заноса срећни младожења, и јасно ос |
| /p> <p>»Шта је њима пало на памет...{S} Буди бог с нама!«... премишља момак и смеши се иронично |
| и изразом на лицу, који као да вели:{S} Буди воља твоја, Господе!...</p> <p>Сва су предавања иг |
| у кажем: дијете, иди кући, ожени се, па буди срећан човек.{S} Једном сам га баш био позвао, да |
| врдоћи и хемиском саставу соли, злата и буди-бог-с-нама !... што он није ни мало разумевао нити |
| ступа тврд, уморан детињи сан...</p> <p>Буди га врућина.{S} Кроз сан осећа да га нешто врело, к |
| , и опет је остало: да и он и онај чича буду у тим одеждама... и он да је исто што чича, и чича |
| е оцртавају и колутају разни планови за будући живот...{S} Све ће се урадити, и знаће се опет < |
| е му и иначе нејасне погледе на живот и будућност, да више скоро ни о чему није мислио.{S} Иде |
| ла и снова, око празне прошлости и црне будућности, око цела живота и око себе сама, види обави |
| д смрти, потом страх од неизвесне скоре будућности, па обично, тупо човечје чуђење над неочекив |
| јер је код њега била само једна мисао о будућности: »мора се ићи у Београд, у школу«, а планови |
| о«.</p> <p>Другови, у живом разговору о будућности, дођоше до угнуте стене, седоше на дебео сло |
| рочите намере и велике планове, односно будућности »овога детета«, па му препоручује, да ослобо |
| ислима ређати разне положаје, који га у будућности очекују.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу се заузети |
| .{S} У том нанеси враг Рада кочијаша са буђавим, полутрулим игумановим старим чизмама, које је |
| нисте, викну професор : руке вам све од буђе, а ви узесте сир прстима...{S} То је отровно!«</p> |
| ре у планину, реци Ђоку да не обара оне букве, што су закршћене црвеном, него само зеленом варб |
| у.{S} За њим шушти и пршти вода из пуне букве, гуди потмуло воденично камење, а он прескаче одј |
| о сам оплео, знаш где су, у оној шупљој букви... узми их све...{S} Па сад... скоро ће да се смр |
| ати дивљом лозом за калемљење...{S} Све букну, као успавана трава после пролећне кише...</p> <p |
| ненадног, чудног пламена, што одједном букну...{S} И она жива, ватрена жудња за слободом, за с |
| обнији од кишна облака, седи на усечену букову пању, наслонио превијене ноге на трулу кладу пре |
| Пламен се превија и лиже, ватра шушти и букће, а млади усамљеник гледа у зажарено светло трепер |
| тамно сивкасту маглу, дивна, пластаста Букуља...{S} А за леђима виси, непомичан и светао, мио |
| издваја из остале грмљаве.{S} Оне мале буљаве зеленкасте очи, обрасле и утонуле у дебеле испуп |
| м.{S} И најзад се веома истицаху крупне буљаве плаве очи, са јако надувеним капцима.{S} Огрнуо |
| итаве облаке дуванског дима и гледајући буљавим, страшним, љутим очима, шта ће му ово уплашено |
| слабим зрацима свећице.{S} Само му оно буљаво надувено лице беше добро осветљено и, према слаб |
| .{S} После опет гризе и посматра једног бумбара, који облеће око неке дупље, начињене руком у с |
| ом, па седне у хлад под лужником, близу бунара, да чешља вуну.{S} То му је био скоро свакодневн |
| е дечко да га се нагледа.{S} Највише га буне оне мале, жућкарасте па се преливају у црно, памет |
| улази у домове и сам врши освећење.{S} Буни га све, што га срета у послу: и оно усплахирено сн |
| га сазнање сад ни мало не жалости и не буни.{S} Напротив, он се све више чуди пријатном, раздр |
| читао их по неколико пута и све више се бунио њиховим смислом, који му се по некад учини заношљ |
| ом светском метежу, саломи их и разнесе бура животна, као слабачку сламчицу...{S} И гле: сврши |
| едом дуге тробојне редове пуних бачава, буради великих, средњих, малих...</p> <p>— Пијем.</p> < |
| ..{S} Наслади се, ко човек, са две ћасе бураније и <pb n="130" /> ћасом купуса, а <hi>он</hi>, |
| је, вије, вије...{S} А слатко ти гутати буранију, несрећо!... зинеш као хала, кад је осетиш !.. |
| мир сеђаше на доксату, чистећи трешњеву буранију, која ће се кувати за вечеру, па се и сам трже |
| вно и печално осиротео, јер скоро свако буре жалосно звони, одајући нему празнину.{S} Наточи у |
| за њих, повукоше га у вртлог младићске бурне пијанке.{S} Око њега хучи, грми и гуди разиграни |
| им стварима...</p> <p>Гле, како се овде бурно живи, и како је овај живот сасвим друкчији!...{S} |
| нтом, онако ђачки...</p> <p>Весеље тече бурно и, као што обично бива, све више се губи такт уљу |
| ћа, који је месецима или годинама носно бурну, младићску, искрену љубав у срцу своме према обож |
| ац све бира заклонитија места, прескаче бурумке и врзине по њивама, јури преко покошених зелени |
| опле пећи, поваде из неких тајних места бутеле, хлеб што се меси за самог игумана и како је кад |
| и се радосно и лупајући се длановима по бутинама.{S} Певница је последњи авансман ђачки...</p> |
| авошћу насмеши... мој брате, севају јој бутине ка оногај...</p> <p>— А како се то јакате? преки |
| <p>— Па онако боси обоје... севају нам бутине!</p> <p>— А ви’ш... овај мој мали неће да се мрд |
| препао, па само стеже уздрхталом руком бутиницу, трепће и одједном му грунуше сузе на очи.</p> |
| тајући по кухињи, режући оштрим ножићем бутић младе јагњетине и залажући се полако, као сит чов |
| ми главу не однесе... само да ме закачи бутовима!...</p> <p>— Није, славе ми... ја ’нако... дрк |
| млазевима по зеленим врховима дремљивог бучја и целим видиком.</p> <p>— Сотона!.., шапуће полуг |
| ћински зјапи и тајанствено брује врхови бучја око њега.{S} Тамо... тамо!...{S} Последњи пут зас |
| е снаге, јурну кроз проређено штркљасто бучје, крстећи се непрекидно и шапућући молитве...{S} Л |
| како пирка и задише хладовином сенасто бучје, како се сјаји, шарени и прелива разноврсним боја |
| свира игласто борје, и кад зашуми густо бучје... калуђер дршће.{S} Чини му се да то Маљен њега |
| и оде у потес, носећи на рамену велику буџу, јер није волео тумарати по пољу без оружја...</p> |
| и он остави коње, па се стаде занимати бушењем ципунова.{S} Лети воденице престадоше млети, и |
| рочито за младиће... »он (т. ј. сатана) в ношчех в краснија жени преображашесја, всјеми ухишчре |
| н</hi>... отверже всјех имјенији, и шед в манастир, пријат на сја ангелски образ«...</p> <p>»Бо |
| енути:</p> <p>— А јест, сад је манастир В. без старешине...{S} Штета што је отац Арсеније тако |
| младиће... »он (т. ј. сатана) в ношчех в краснија жени преображашесја, всјеми ухишчренијами по |
| 19"> <head>XIX</head> <p>Прве недеље по Ваведењу десио се тако леп дан, какав се виђа само у ав |
| де... везени марамчићи!... узвикну она, вадећи неколико марамица, које Леонтије није метнуо у с |
| ујући у кожне бисаге, скинуте с коња, и вадећи отуд све, што је припадало кући, односно њој: ча |
| И таман да почне сад мислити како се то вади душа, а онај га глас опет прекиде:</p> <p>— Ама, Љ |
| томе ђаци закључују, да гост није много важан, него је онако у вољи игуману.</p> <p>— Биће му н |
| аба, спремила је богату част за ретка и важна госта.{S} И ручак и вечера прођоше весело, ма да |
| ек све се одједном измени.{S} Донеше се важни црквени закони, уредише се многа црквена практичн |
| то осећа добро.{S} Али има нешто друго, важније...</p> <p>Једнако га је, још од повратка из Бео |
| ији... дружевни су.{S} Кад ми имамо што важније или ’нако... хитно са нашим познаницама, они на |
| је добро научио, а и другове упознао са важнијим стварима, које треба да зна свако свештено лиц |
| икове старих манастирских архимандрита, важнијих владика и других знаменитих лица и, певушећи п |
| у ни на ум да се погорди толиком пажњом важних људи, јер се сећа колике су гомиле народа пратил |
| ће му се у тој шетњи казати нешто веома важно и непријатно.{S} Он затрепта целом душом, као ухв |
| шао, било за њега у толикој мери ново и важно, да се није ни сетио никаквих мисли.{S} Стоји так |
| м кроз главу, и он поими сву страхоту и важност игуманове речи. — »Црна раса!...{S} А <hi>она</ |
| вог узбуђеног слушаоца и да би дао већу важност своме саопштењу — за твоје... архимандритство ! |
| побожним осећањем, с каквим страхом од важности светога акта приступа нови јеромонах своме пос |
| владичино писмо од тако исто непоречне важности, као и посланица <pb n="201" /> апостола Павла |
| >— За то га ја не знам...{S} Хм... тако важну науку давати деци!{S} Да је бар игуман...{S} А пс |
| ло чак у воћњак, па се живо радује тако важну и милу госту...{S} Вујо старешина кућни, Свејо ве |
| светли радост, као да је пронашао какву важну новост.</p> <p>— Како ти то идеш за стопама Спаси |
| и !...{S} Али <pb n="222" /> се он сећа вазда, да такав живот није за њега...{S} Та он се закле |
| највише радити, рекао је тетки, која је вазда у сличним случајевима вршила посредничку улогу из |
| ј... поче Максим онако исто, као што је вазда, небројено пута почињао своје одговоре.{S} За јас |
| женицу, према којој су његове симпатије вазда биле сталне — кад год му је она пред очима...</p> |
| урођена побожност и скромност, која се вазда јасно огледала на лицу му.</p> <p>Последње године |
| неколико домаћинских кућа, где калуђери вазда ноћивају, кад су у великом послу.{S} А Леонтију с |
| о и у таким се приликама отац Сава умео вазда одржати на висини: никоме није могло ни на ум пас |
| г друштва немају.{S} Али је газдино око вазда пазило да он не буде залудан.{S} И ако седи, нађу |
| ро свакодневни посао, али му је у послу вазда помагала Милка.{S} А он је тако волео да је гледа |
| лист ове необичне књиге, а уз образе му вазда појури некаква ватра, цело му тело обузме пријатн |
| о време, реко би, забринуто, на лицу му вазда игра неки свечан побожан изглед.{S} Пред калуђери |
| о Сави и Дунаву, о Топчидеру, и ваздан, ваздан...</p> <p>- Он опет гледа у ону сиву даљину, у о |
| ко...{S} Добар неки младић, вели она, и ваздан тамо...{S} Заборавио сам...{S} Тек каже: да ја б |
| е приче о Сави и Дунаву, о Топчидеру, и ваздан, ваздан...</p> <p>- Он опет гледа у ону сиву даљ |
| влажном дану, кад је сав <pb n="191" /> ваздух испуњен неком немом тугом и црном туробношћу, да |
| га тешки умор, занео га топал загушљив ваздух, па нити чу звона ни журбе момачке; а ови се и н |
| -фик!... зачу се оштар, танак глас кроз ваздух и за њим нешто јаукну...</p> <p>Љубомир се сав н |
| , па не може сито да се надише слободна ваздуха...</p> <p>Тетка грди, псује, нарочито момке.{S} |
| се провлачи око мене, као да је сав од ваздуха...</p> <p>Мира пребледела, раширила зенице, и н |
| ли доказивати, па онда замаха рукама по ваздуху, дајући на знање да жели говорити...{S} Неко лу |
| сто светло небо; како се весело витла у ваздуху пар голубова, одсјајкујући према сунцу својим д |
| љута челична пила и секира... застаде у ваздуху... као да се предомишља, да ли да изврши злочин |
| лице, олакшавајући лагано паучинастом, ваздушастом руком тешки бол и страх, што леже одједном |
| ако... кад му није ништа; то хоће, није вајде.{S} Али што се боји смрти, то нема!...</p> <p>— К |
| е шмрктати оштро.</p> <p>— Готово, није вајде... опет воденицу?</p> <p>— Мени је право, како го |
| почеша иза уха и у себи промрмља: »Није вајде... више се не може врдати!...{S} Бар после да гле |
| о виде Христос, он каже тој жени: »Није вајде... сви <pb n="218" /> су грешни, па и ти мораш гр |
| рибе.</p> <p>— Видиш шта вреди слога: ’вако ми, овај, свакад... узвикује Никола, гладећи хладн |
| жниковој грани како се то ради.{S} Ет’ ’вако...</p> <p>— Знам то.{S} И код нас мушкарци раде.{S |
| ’... довели тако жену, која је грешила ’вако ка ми... управо није грешила, него њена зла батуна |
| отеже девојка ђаволасто: лепше је нама ’вако стајати и... ко једна младина, шалити се.{S} Зар ј |
| а сваку реч »ви«...{S} А ми ерцепураћи ’вако... узвикну он и хтеде учинити некакву гимнастичку |
| еједно, нека говори...{S} Само ово што ’вако игра«... лете му нејасне мисли у глави, а пред очи |
| /p> <p>— Торба је на студенцу, а ја ћу ’вако... одговори он прескачући једну врзину.</p> <p>— А |
| им гласом, одговори :</p> <p>— И ја се, вала, уплаших жестоко.{S} А било ме страх и од ове пуст |
| нек’ се калуђери, ако хоће...{S} Ко се, вала, онда закалуђери, биће зацело бољи од ових наших.< |
| у ни десету не примај...</p> <p>— Ниси, вала, ни ти заостао од њега у томе, каже му Велимир у ш |
| зиђем.</p> <p>— Мене јок.{S} Остао бих, вала, цео дан.</p> <p>Механџика викну, а Љубомир брзо п |
| !...{S} А-а-а... коштаће га то добро, а вала <pb n="140" /> и мене ће...{S} Али ми неће више се |
| их реко, одговори Љубомир наивно.{S} Ти вала баш ниси така... а и госпођа...</p> <p>— Ха-ха-ха |
| шта то чини овде.</p> <p>Тамна, тешка, валовита туга, као плаховит поводањ, обузе млада искуше |
| у себи: »Што сам се калуђерио!...{S} То ваљ’да знаш«.</p> <p>И архимандрит се зачуди:</p> <p>— |
| у... нема никога.{S} Пред њим, у слами, ваља се некаква шарена крпа, тканина...{S} Нешто се нав |
| а краја, а доле, поред сама пута шушти, ваља се и бруји манастирска река, низ коју уморни путни |
| шта би друго радили: мртва калуђера не ваља жалити!</p> <p>— Дај врућу!{S} Кувај у бакрачу! уз |
| гутало и самлело!...{S} Видиш, и ово не ваља што ми Теофило пише за квасију и слатку папрат.{S} |
| оре.{S} Хоћу, брате, да знам, па ако не ваља...</p> <p>Леонтије до сад мишљаше да је питање упр |
| е колу неосетно, без размишљања.{S} Што ваља другима, добро је и њему!</p> <p>Истина, он још ни |
| све...{S} Видео је јасно пут, којим му ваља поћи, видео је све оно што је истина и што је од ж |
| ело, те показује госту правац, којим му ваља ићи.</p> <p>Љубомир застаде на последњој степеници |
| е докле се узмогу живи држати...</p> <p>Ваља се добро наплатити за златан архимандритски крст, |
| дмах донесе парче млада сира.. хтео је, ваљад’, нешто показати.{S} У том нанеси враг Рада кочиј |
| манастир?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Нећеш, ваљад’, остати тамо?</p> <p>— Јок.</p> <p>— Баш се ти н |
| сли он идући. »И ово им је дете ваљано; ваљад’ није ништа украло или 'нако... неки паксијанлук |
| ђе за козама, одоше краве у штету...{S} Ваљад јој помаже мој Свеја, али је много мали«... мисли |
| од мене научио, вели игуман, а нешто је ваљад’ утувио и из пјенија.</p> <p>Шта је то Љубомир мо |
| знало и реко бих смешка се!{S} Није то, ваљада, због његова доласка?...{S} Гле, двориште... све |
| ла, гледајући га бојажљиво; ко вели:{S} Ваљада видиш колико ми је стало до тога, да се те беде |
| е завија, осећа велику необичну глад, и ваљада услед тако јаке инервације поче живље мислити... |
| уму; немирне козе опет су се растуриле, ваљало их је сакупити, а дечко, кога другарица назва Љу |
| отан смех...</p> <p>— Е, роде, то не би ваљало за тебе, рече му Арсеније, смејући се весело.</p |
| Ја ћу се заузети за тебе, али да будеш ваљан, рече му кратко.</p> <p>Истог дана Љубомир доби о |
| и осетљивим дрхтањем руку.</p> <p>— А, ваљано! додаје механџија више ради учтивости, али он ос |
| жни«, мисли он идући. »И ово им је дете ваљано; ваљад’ није ништа украло или 'нако... неки пакс |
| покорне, поштене.{S} Ово ће бити некако ваљано момче као поручено за мене, само да га одвратим |
| две пуне вина.</p> <p>— Неће то, бојим, ваљати... рече Љубомир, гледајући у страну: тако... без |
| "120" /> ко вели:{S} Савини ђаци морају ваљати.{S} Али се Сава сваке године по два-три пута ова |
| унити... још лепше!« помисли бистроумни Ваљевац, и кроз пола часа његова срећна мисао постала ј |
| ри под врелом измаглицом равна и плодна ваљевска Посавина.{S} Он гледа у нејасну пругу, тамо гд |
| ве га... бегунац!...{S} Гле ти ширечине ваљевске: хранио човек свиње у подне!...{S} Хи-хи-хи.. |
| ... како да вам кажем...{S} Знате...{S} Ваљевци су препредени...</p> <p>Архимандрит плану и вик |
| веде свога белова, који се једва за њим ваљушка, преврће и скичи, па иде тако по шуми, с празно |
| ћи, овај... да нема ту, онај... како да вам кажем...{S} Знате...{S} Ваљевци су препредени...</p |
| сам Љубомир збуни.</p> <p>— Све хоћу да вам приђем од јутрос, вели он, трљајући руке и нагибају |
| и донесено је мртво у манастир.{S} Нека вам обећају владичанство... па ако издржите и три дана |
| Их, шта учинисте, викну професор : руке вам све од буђе, а ви узесте сир прстима...{S} То је от |
| ним рукама на грудима.</p> <p>— Овај ће вам бити цензор, рече професор, гледајући редове несташ |
| ћи да је Светозар походи.</p> <p>— Каки вам је овај, што ћу га ја слушати...{S} Максим? запита |
| покриле лице широким рукавом... — Кажем вам... шта ви је данас?!... доврши уздрхталим гласом, п |
| ећи се, напомену оцу Сави:</p> <p>— Ако вам је то редован обичај — нећемо кварити ред; ако ли ј |
| <p>— Од којих је твој Вељко?{S} Где су вам куће?</p> <p>— Тамо, више Марковића... оне под брдо |
| ости, које игуман зове лонцолизи; ту су вам механџија-арендатор манастирски, три дућанџице, пре |
| ах гледате низа се, цените је ли све на вама уљудно и у реду.{S} У кући живи само једна баба са |
| ео сам се на то Богу...{S} И... и Бог с вама, ја сам се зато и закалуђерио.</p> <p>— Знаш, нема |
| чито на Христовим речима: »који је међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу« и оним за |
| манастиру, јер му се одмах учинило, да ван овог места нема живота, да за њега нема веће радост |
| прелива се, трепери и блешти ова нова и ванземаљска слика пред њим...</p> <p>Ту, у тој светлој |
| присети, почешће наређивао да се држе и ванредни часови.{S} Шта би се радило на дугим зимским н |
| игумана, јер зна да се овај »курјак« не вара лако.{S} Пред њим се он само начинио преплашен, и |
| до зоре, али га је по неки пут и сунце варало.{S} Јео је два пут дневно хлеба са водом.{S} Ост |
| су закршћене црвеном, него само зеленом варбом.{S} А ти покупи ујам, па дотерај, обрте се најза |
| се прегладнео стомак напуни и почне да вари.{S} Погледа око себе задовољно и, само да се хоће |
| е напуне вреће, торбе, качице са житом, варивом, смоком и другим кућним потребама.{S} Љубомир с |
| ad>XXIV</head> <p>Ево га опет у чудном, варљивом свету, за чим га је негда срце толико вукло!{S |
| ћи!...{S} Сви други идеали разбише се у варљивом светском метежу, саломи их и разнесе бура живо |
| олузакривених очију, севнула би радосна варница, али се он старао да сакрије своје осећање од с |
| ће му неки лумп-камарат, кад овај иде у варош, шапуће Никола друговима.{S} То је, зацело.{S} Ин |
| наћи реч, с којом би почели.{S} А онај варошанин гледа зачуђено, питајући погледом околину: шт |
| јима, испржени на масти, што их господа варошка зову уштипцима...{S} А Велимир се сав зајапурио |
| нутра тако солидно, чисто, уредно... на вас завеје отуд некакав нарочити дух уљудности, честито |
| о песку...{S} Па им онда каже: »Који од вас никад у животу није учинио грех, што га учини ова ж |
| /p> <p>— Стоку знам да умеш чувати: код вас је има доста, него знаш ли што око коња?</p> <p>— Н |
| омаћин мало јачим гласом: кад дођем код вас у манастир, ја се владам по вашем реду и обичају, а |
| што сте оптерећени и намучени, и ја ћу вас одморити«...</p> <p>— Ради чега си дошао, брате?... |
| време.{S} Али чим отворите врата, одмах вас изненади све што видите унутра.{S} Не видите никакв |
| ног твог кудравог богословца.{S} Ја бих вас лепо дочекала...</p> <p>После тако лепо и јасно иск |
| о добих из јагодинске, а?...{S} Онда је Васа био добар за ортака, а Максим пурња све цигару за |
| ине!</p> <p>— Хи-хи-хи... одобровољи се Васа.</p> <p>— Уф-ф... стење Арсеније и сипа разне трав |
| гару.</p> <p>— А-а... тако ли је! викну Васа, севајући очима бесно.{S} А ко попуши са мном оку |
| ена, па нам слободно каже: »Реци, вели, Васи то и то«; ја му одмах све испоручим, па нико не зн |
| ну жена обрадована.{S} Онда иди па кажи Васи да га чекам овде.</p> <p>— А, ти си то! рече Љубом |
| мир брзо уплете у разговор, погледајући Василија значајно.</p> <p>— То су, богме, послале госпо |
| мљу.{S} Воде га, управо носе на рукама, Василијан и Нићифор, а отац Арсеније пред њима, са накр |
| ку збуњеност...{S} Кад стиже манастиру, Василијан га дочека весело:</p> <p>— Готова ти камилавк |
| а себи.{S} Ти у Јаворце... водицу...{S} Василијан у виноград, с радницима.{S} Да надгледаш ђубр |
| ју га одлучно једрим чврстим зубима.{S} Василијан нешто весело прича, шетајући по кухињи, режућ |
| шице, не знајући шта би друго радио.{S} Василијан га спази одмах, па као лопта одскочи од тетке |
| Максим и повуче крај уста у страну.{S} Василијан се насмеши, а Максимово лице дошло бледо и не |
| ери побацаше цигаре, избрисаше бркове — Василијан само лизну језиком обе усне — и стадоше <pb n |
| гу страну, па тако док не сване...{S} А Василијан и ови други не би.{S} Хе, <hi>друго</hi> су о |
| ца својих другова...</p> <p>У неко доба Василијан дозва шумара и воденичара, и посла их некуд.{ |
| иње у подне!...{S} Хи-хи-хи.. дочека га Василијан.</p> <p>— Е, роде, ти си најпаметнији! вели м |
| </p> <p>— Ја бих се усудио замолити, да Василијан однесе водицу, а Велимир би могао надгледати |
| <p>— Хи-хи...{S} И не загорео! прошапта Василијан, кријући се иза тетке.</p> <p>— Сви! викну Ве |
| p> <p>— Хи-хи-хи... превија се од смеха Василијан и прилази Максиму, који се, после дуга премиш |
| {S} Е-е... чека-а-ај... хап!</p> <p>Кад Василијан даде стакло друговима, Љубомир га лагано пову |
| оћемо...{S} И ’нако већ, кад нас поведе Василијан на уречено место...</p> <p>— Место... те-сто. |
| аш и цео свет.</p> <pb n="72" /> <p>Уђе Василијан, са готовом неприпаљеном цигаром а за њим Арс |
| вори Веља.{S} Сваки за се...{S} Само је Василијан опет човек и... друг... и ако је ’наки.</p> < |
| ложише на под у ходнику.{S} За то време Василијан гласно прича игуману како су га нашли.</p> <p |
| Хи-хи-хи... ђаво од ђавола!... смеје се Василијан.</p> <p>— То би било да сте се срели ти и ота |
| да тебе неће.{S} Паметнији је море... и Василијан ширетски баци око на доксат, — и ако је ован! |
| е подмирити оволики свет.{S} Арсеније и Василијан, а после и Нићифор, целе службе примаху побож |
| олике задруге, остадоше сами Леонтије и Василијан.{S} Али... беше и нових лица.</p> <p>Тетка, д |
| ни гутљај хладне бистре воде.{S} И он и Василијан предадоше се послу са неком новом за себе, гр |
| боје смрти, то је чудо!</p> <p>— Зар и Василијан? пита Љубомир.</p> <p>— Хо, тај мисли да неће |
| ију, којој неће манисати ни онај ћосави Василијан.{S} Али је сад окупише ђаци са поздравима.{S} |
| <p>— Бог Господ, и јависја нам... грми Василијан својим снажним гласом, а уз њега брује Николи |
| запевају, све се тресе...{S} Обешењаци Василијан и Никола певају као славуји...{S} Владици мил |
| !... завапи срећним, одушевљеним гласом Василијан, седајући до Леонтија и тапкајући га по плећи |
| го на њега!{S} А?... узвикује задовољан Василијан, чешкајући свога љубимца по уску челу.</p> <p |
| аја, али се запрепасти, кад угледа како Василијан весело прича и како га Никола и Велимир, са о |
| страхом, приђе руци игумановој, зар то Василијан!...{S} Па онај прави светац, што се бесилно п |
| иде са певањем.{S} За Љубомира рече му Василијан:</p> <p>— Баш не може никако да обрне први гл |
| нема више масла у манастирима! узвикну Василијан.{S} Сад се више рентира ортачка радња са крој |
| , који су давно преотели храм (због њих Василијан побеже у други манастир), па му се сад не мил |
| је она пред очима...</p> <p>Сад се отац Василијан сав предао вештини правити камилавке.{S} Доса |
| си и суши...</p> <pb n="181" /> <p>Отац Василијан имао је обичај, као и многи људи, заволети ка |
| уката, да их ћушне где треба!...</p> <p>Василијан се само запрепашћено питао: ко ли ће сад?!... |
| она му добаци:</p> <p>— Лоло!...</p> <p>Василијан истрча напред, церекајући се по своме обичају |
| код обора.{S} Рекла да појташ...</p> <p>Василијан поцрвене, збуни се па оштро погледа зачуђена |
| још од капије обрте на другу страну.{S} Василијана је вукло срце на две стране: хтео је и он ма |
| адини, који на свагда истрже одушевљена Василијана из наручја коларске вештине...{S} Зашаренише |
| прављеним роговима, и гледа право у оца Василијана.{S} Леонтије се досети, да ће то бити најнов |
| тије се досети, да ће то бити најновија Василијанова пасија...{S} Ено и тетке!...{S} Смеши се о |
| бвила густа тама, из које се, тамо крај Василијанове главе, помаљају и нестају друге главе...{S |
| жићима некакве кости, слушајући причање Василијаново.</p> <p>Љубомир уђе у кухињу узнемирен и у |
| се одбија светлост на глатко бледо лице Василијаново.{S} Цео храм обвила густа тама, из које се |
| пута значајно погледа с Нићифором па са Василијаном.{S} Могло се опазити, да се спрема извршење |
| лан њихове породице.</p> <p>Ижљуби се с Василијаном, Нићифором, Велимиром; поздрави се с Ђоком, |
| и су људи, овај... само лажу обојица, а Василијану ни десету не примај...</p> <p>— Ниси, вала, |
| </p> <p>Тетка одведе Љубомира у собу, а Василијану даде кључ подрумски, да изнесе ракије, нек’ |
| х у томе предузећу, оно брзо досади оцу Василијану.{S} Он пренесе сву своју пажњу на једног мла |
| ти ми спреми, роде...</p> <p>— Нађи ми, Василије, ђегођ татуле, да му искувам у теју, смеје се |
| ; њему је само малко необично због ових Васиних напомена, које су све истините.{S} Али нека га, |
| ли ово истина или сан!..., Ја, Љубомир Васић, гимна... како оно кажу : гим-на-зист !«... мисли |
| је знао ништа за себе.</p> <p>— Љубомир Васић! зову те у канцеларију, одсечно и службено викну |
| и љубио...{S} И опет понавља : »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...</p> <p>Отишо је зати |
| али у себи радосно понављаше: »Љубомир Васић, <hi>цензор</hi> велике гимназије!«</p> <p>А ценз |
| маленим очима, понавља у себи: »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...{S} И осећа како му с |
| они својом чаробном реченицом: »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...</p> </div> <div type |
| ше, после свог имена...</p> <p>»Љубомир Васић, ученик велике гимназије«... мрмља дечко у себи ( |
| то иза ћерчива!...</p> <p>Ах, то су све Васићи...{S} Вујова деца.{S} И калуђеру се чини, да му |
| и овако и да се злопати, као сви његови Васићи?{S} Ено их, четири куће под Маљеном, а све пука |
| во добро и мирно дете да бега од куће. »Васићи су сви поштени и побожни«, мисли он идући. »И ов |
| гледај само каква је чуда починио...{S} Васкрсао <pb n="125" /> мртво дете!«...{S} И у његовој |
| разне осушене лековите траве.</p> <p>— Васо, ено ти ђезве па сипај, рече му тетка.{S} А твоја |
| еље и кума поучити о значају крштења, о васпитању новокрштенога.{S} Истина, други калуђери то н |
| <p>— Не брини ти.{S} Казали су мени да Васу свакад треба послушати за то, избрбља он и насмеши |
| илењак.</p> <p>— Е, лако је слушати оца Васу, уздахну Никола са завишћу: он дохвати метлу, па с |
| ује...</p> <p>Пламен се превија и лиже, ватра шушти и букће, а млади усамљеник гледа у зажарено |
| ге, а уз образе му вазда појури некаква ватра, цело му тело обузме пријатна топлина, срце му се |
| поређаним у једнаком одстојању, пуцкара ватра и севне пламен кроз мали отвор на великим бронзан |
| којих му <pb n="98" /> у исто време иде ватра у главу, а пред њега искочи Раде.{S} Дохвати га з |
| на.{S} Приђе шпорету, у коме још тињаше ватра, постаче угарке, убаци још дрва, подиже се и угле |
| зе га ломљава, језа, па онда га обузе и ватра.{S} Не поможе му ни најстарија кристална шљивовиц |
| колико тренутака, прснути блиставим као ватра, дивним као рубин руменилом...</p> <pb n="234" /> |
| кокали, раширили се; ударила их по лицу ватра од пећи а још више од вина и ракије, па се распли |
| у, био и тај: да не ложи <pb n="153" /> ватре ради свога тела...{S} Али на пољу је тако тамно и |
| вао се туђег погледа и »гласа« као живе ватре.</p> <p>Због таквог његовог живота, игуман га пре |
| ети овако у самоћи, уз пуцкарање веселе ватре, са својом другарицом, и макар не говорити ништа, |
| па после, кад се пећина измени, неће ни ватре ложити.{S} За јело није понео ништа, а и не треба |
| о је свршио један већи посао, седе крај ватре, промотри неке тамне крајеве пећине сасвим обични |
| рати се Марија, и одмах стаде нешто око ватре намештати.{S} Калуђери побацаше цигаре, избрисаше |
| а, што одједном букну...{S} И она жива, ватрена жудња за слободом, за светом, угаси се исто она |
| ва све ниже <pb n="232" /> пада, а онај ватрени сач почиње тамнети...{S} И неко га диже у висин |
| иреним зеницама, управљеним у љубичасто ватрени стуб, што се вије пред њим, шушти и пуцкара, на |
| на, које се оштро преливају под његовим ватреним зрацима, и растерало сивасто беле облаке магле |
| зна да је то под од цигаља) претворио у ватрено, издубено као сач, небо, па се обрће, игра...{S |
| ила велику ватру, па се изребрила према ватри, на великој гомили сена; устурила главу и гледа к |
| ио производство.{S} Владика га, у првој ватри љутње, грубо изгрди и припрети му, да ће га на пр |
| су се испревртали, нагнули око загашена ватришта, а у једном се види при дну пасуљ, у другоме с |
| лио свеће са другом, на иде у кухињу за ватру, што ће се метнути у кадионицу.{S} Дође братија.{ |
| S} Љубомир дометну суха грања, и ако је ватру наложио једино с разлога: да има на чему окадити |
| ају ђезвице за каву и пристављају их уз ватру, по десети пут загледају совру, тамњан, кадионицу |
| коли, чудећи се што још не види крв или ватру.</p> <p>За Јоцом истрча један професор.</p> <p>— |
| а цела живота!...</p> <p>Кад је наложио ватру, добро окадио пећину и разгледао са запаљеном вош |
| ас, од кога се дечко прену, као да је у ватру пао.</p> <p>Он зна зашто га зову, и не одзива се |
| другови.{S} Та околност, што јурнуше у ватру весеља сви одједном, сачува га од размишљања.{S} |
| амој средини стаје Мира наложила велику ватру, па се изребрила према ватри, на великој гомили с |
| му дође цела ова ствар, као болеснику у ватруштини гутљај хладне бистре воде.{S} И он и Василиј |
| >— Аха... не бригај за то.{S} Спава сад ваш игуман ко заклан.{S} Само ти пожури.</p> <p>— Не бр |
| , саопштише му новост:</p> <p>— Убио се ваш Максим!{S} Газда-Мирковић ишао тамо за грађу и сад |
| и свет.{S} Појурила сва околина, као на вашар, са изгледом на богату даћу.{S} Све се живо смеје |
| побели?{S} Наша Јерина, кад буде у очи вашара, готово раскрвави врат од трљања песком и сапуно |
| ђем код вас у манастир, ја се владам по вашем реду и обичају, а ко дође у моју кућу, мора се вл |
| } Чекај...{S} Тешко ми што нисам и ја у вашем друштву...</p> <p>— Па ко ти брани ?{S} Сутра мож |
| еленкасте очи скупе, и кроз њих се види ведра, весела душа...</p> <p>...{S}Љубомир се сасвим пр |
| езгоду у глави и стомаку, али још су му ведре мисли.{S} Он слуша причање Николино, и само му је |
| често разлева нека светла, надземаљска ведрина и радост, и онда се оне мале зеленкасте очи ску |
| ве налете одједном, као вихор на врелој ведрини, и пресече, поруши, однесе све његове тежње, ње |
| о је све у наоколо светло, мило, топло, ведро и весело!...</p> <p>А усамљени игуман, суморнији |
| ечасни! трже се Арсеније и погледа тако ведро и здраво, да сви присутни прснуше у смех. — Мене, |
| шом, подиже очне капке испод надвијених веђа и посматра ово пуначко, једро лице, по коме се виђ |
| и калуђери почешаше се иза уха, мрднуше веђама и ћуташе, а млађи макоше руком преко брчића, пог |
| ам.</p> <p>— Доведи папоњу овамо, да га вежемо, одговори он и подиже главу, гледајући краве, ко |
| док нисам викнуо кмета и пандуре да те вежу... </p> <p>Љубомир не саслуша све.{S} И ово, што ј |
| ...{S} И раздрије Јаков хаљине своје, и веза костријет око себе«...{S} Љубомир се заплака и кри |
| туђој кући па још кад си слуга, кад си везан као конопцем, не смеш се мрднути по својој вољи, |
| очију, запенушених од злобе уста, вуку везана праведника кроз село, бијући га, пљујући, чупају |
| p>— Отперја до врх Штурца!</p> <p>— Ала везе, сињу ли му!... ка ово моје коло! завршује воденич |
| му се као нешто друго, што нема никакве везе са храмом и са овом светом службом у њему...{S} И |
| ре, шарене мараме...</p> <p>— Ене де... везени марамчићи!... узвикну она, вадећи неколико марам |
| ка, накицошена, намештена, са засуканим везеним рукавима, из којих се пружиле две обле, црвенка |
| води...{S} Тога дана му и Јованка даде везено марамче.{S} И он не одби њен дар, као што ни дру |
| еки пут поремети општу монотоност какво везено бело марамче од паргара, што га Леонтију подноси |
| лу, поцрвенелу руку, у танком, широком, везеном рукаву, и наслони је на Љубомирово раме.{S} Обо |
| > <p>— Ја што ћу? одговори овај и стаде везивати јарца ликом.</p> <p>Чобаница га стаде задиркив |
| зда... сви сте једнаки... мрмља пандур, везујући поводнике за јасле и гледајући прекорно капета |
| А Леонтије, поштујући црквено правило: »веја по чину да бивајет«, приђе прво Арсенију, који се |
| и се рукама би је мешао.{S} Снег сипа и веје густо, јако, као да хоће нарочито, на измаку зиме, |
| завуко у своју ћелију, па куњаш тако до века.{S} И не знаш ни сам шта радиш и зашто живиш...{S} |
| се у повељи, и мислило се да то остаде вековима, док сунце сија...{S} После које стотине годин |
| непрестано виси и котура се сива магла; веле му да је то нека друга, »швапска« земља, и он би ј |
| ше идеал, па је нашао, као што и житија веле, да је све ово друго таштина, ништавило: и свет, и |
| о шта ће пре да га пита...</p> <p>— Шта веле моји... тата, Вујица, стричеви? пита не дишући.</p |
| знам!...</p> <p>Љубомир се чуди.{S} Сви веле да Максим не зна баш ништа, а оно видиш...{S} И он |
| време вршења св. литургије?{S} Како оно веле свети оци?...</p> <p>Овога се питања отац Сава нај |
| ни било!{S} И њихови погледи као да му веле: »Ништа, ет’... све је као обично... у реду«...</p |
| је, оче Саво, жив!...{S} Слушао сам ја! вели Арсеније.</p> <p>Тетка раскопча и готово скиде све |
| ндовања по Маљену.</p> <p>— То је боље! вели дете, па се плашљиво осврће и погледа на кућу; зат |
| .</p> <p>— Е, роде, ти си најпаметнији! вели му Арсеније, кидајући месо са веселим блаженим изр |
| n="15" /> <p>— Јадниче, како је гладно! вели она милостивим гласом, гледајући како малишан жудн |
| /p> <p>— Ама ти једнако ту твоју књигу! вели му господин, смејући се и прилазећи к столу.</p> < |
| и...{S} Соломунова пјесма над пјесмама, вели се овде«.{S} И он се стаде сећати шта зна о Солому |
| .. нешто ми од ноћас сева десна страна, вели Арсеније, нагибајући се на десну страну и мрштећи |
| о Београда?</p> <p>— Кажу да има доста, вели она и опет се смеје његову изгледу.</p> <p>Он се о |
| раван...{S} И онда, кад се сит наједе, вели да га ништа не боли и види се по лицу... весео чов |
| и пије, ако нема ту болест.{S} Боље је, вели, пити за раније <pb n="95" />, док те није снашла |
| ослетку... у друштву се и калуђер жени, вели отац Спира, смешећи се на два млађа игумана, који |
| хова жена, па нам слободно каже: »Реци, вели, Васи то и то«; ја му одмах све испоручим, па нико |
| ради старински.</p> <p>— И... тамо сам, вели отац Сава даље, опазио једну паметну ствар... код |
| у је за сад оно, што је од мене научио, вели игуман, а нешто је ваљад’ утувио и из пјенија.</p> |
| .«</p> <p>— Да ми је да се ми појакамо, вели она и разгледа око себе, тражећи згодно место.{S} |
| атију од тог »бесполезног рада«, пошто, вели, он већ мора на другом месту записивати све то, те |
| <p>— Све хоћу да вам приђем од јутрос, вели он, трљајући руке и нагибајући главу пред дошљаком |
| ећ тако и тако...{S} Добар неки младић, вели она, и ваздан тамо...{S} Заборавио сам...{S} Тек к |
| у кућу, родбину, све...{S} Случајно су, вели, дознали где је, преко неког Светозаревог друга, у |
| огу ли се искобељати, кад ме притиснеш, вели он, лежећи на отави и гледајући је блажено.</p> <p |
| А слушкиња?</p> <p>— И она то исто.{S} Вели: онај гргуљави...{S} Добро ће нас почастити...</p> |
| уздахом и изразом на лицу, који као да вели:{S} Буди воља твоја, Господе!...</p> <p>Сва су пре |
| о о свачему...{S} Како му је то:{S} Бог вели једно, а Христос друго...</p> <p>— Јок, Христос не |
| бљом...{S} Чини му се, да му тај поглед вели: »Свршио си!{S} Најпре ћемо браду — ФИК-ФИК... па |
| и он, ослобођен новом мишљу, како народ вели, да нема куће без жене.{S} Док ти женска рука не т |
| са изразом <pb n="117" /> на лицу, који вели : »Ја ви не разумем те ствари, али знам да је то н |
| а ми шаљете, друго ништа...{S} Господин вели...</p> <p>— А-а... »Господин вели«, прекиде га Сав |
| о у штали, рече она Николи.{S} Господин вели: нек’ се научи и око коња...{S} Па онда иди горе у |
| подин вели...</p> <p>— А-а... »Господин вели«, прекиде га Сава опоро и стаде; замисли се.{S} Хм |
| и су да си овамо отишо.{S} Чича Живојин вели: »Кажи му, ако га видиш, нека се труди на сваком п |
| иста није долазило на ум до сада?{S} Он вели да није, и без сумње није никад до сада помислио ј |
| пита Никола, гледајући га бојажљиво; ко вели:{S} Ваљада видиш колико ми је стало до тога, да се |
| ру; не пита их ништа; <pb n="120" /> ко вели:{S} Савини ђаци морају ваљати.{S} Али се Сава свак |
| е тако незахвално, тако себично и, како вели Љ. Вуличевић, хладно, као ледено мраморје олтарско |
| није, смејући се весело.</p> <p>— Он то вели, оногај... ко што ћемо ја и тетка сад од недеље... |
| дечко, гледајући у плаво небо, као што вели учитељ, онда како свети Аранђео сиђе тако брзо, уз |
| ивот... овде се може живети као ’но што вели Христос: да оставимо и оца и мајку и све, па да ид |
| а што! могу бити и харџија!{S} Светозар вели да и то многи раде па лепо живе, и још по неки сте |
| омисли да те рупе чудно изгледају...{S} Велика парчета лепа поотпадала, темељци поизвиривали и |
| о што видесмо, мучила или занимала нека велика мисао, која га је тако обујмила, <pb n="142" /> |
| је на сунцу, по коме прође једаред нека велика дугачка направа са оџаком који се непрестано дим |
| тако немирна деца, какве није упамтила велика гимназија.</p> <p>Али оном малом професору у нао |
| и шта се то збива око њега.</p> <p>Она велика жудња за светом, за далеким простором, уталожи с |
| ду Исусу Христу, браћом.</p> <p>Настаде велика, силна по духу, јектенија — молитва »о брату наш |
| ела с правим задовољством, као да им је велика част изнесена.{S} Обоје стадоше жудно жвакати, и |
| ко много волели.{S} Али дечја туга није велика и дуготрајна. .</p> <p>Од овог срећног дана, кад |
| кад себе, пуне им руке посла, спрема се велика вечера.{S} Напољу се чује граја, разговор и по н |
| /p> <p>Још пре неколико година учини се велика промена у цркви.{S} Да ли је то, природним и ист |
| C18"> <head>XVIII</head> <p>У манастиру велика, давно невиђена гозба.{S} Сва пратња владичина, |
| вога школског друга проту, који је сад »велика сила« тамо код владике.{S} Одкуд? прозбори он за |
| чко у себи (рекли су му да се ова зове „велика“, за разлику од других двеју — палилулске и тера |
| унце, зелени Маљен...{S} Ах, кад загуди великан врховима густа јелашја, и кад засвира игласто б |
| ављаше: »Љубомир Васић, <hi>цензор</hi> велике гимназије!«</p> <p>А цензорско питање у другом о |
| ..{S} Па то су паремије... оне знаш, за велике празнике...{S} Де још...</p> <p>Љубомир прича, а |
| и одједном, као да пређе преко некакве велике препоне, дахну душом и прође му пријатна топлина |
| ско питање у другом одељењу задавало је велике бриге професорима.{S} Спреман је предлог директо |
| тном кићанком; око исте руке су омотане велике ћилибарске бројанице са крупним, као голубије ја |
| ом.{S} Помену како је обишао многе наше велике манастире, и свуда, где год су млађи људи стареш |
| ко камења, и за један миг излетеше кроз велике усвођене вратнице...{S} Тетка, калуђери, момци, |
| } Изјављује му да има нарочите намере и велике планове, односно будућности »овога детета«, па м |
| из Крагујевца, а?...{S} Коме дадох три велике туре... оне што добих из јагодинске, а?...{S} Он |
| И опет понавља : »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...</p> <p>Отишо је затим на Калимегда |
| понавља у себи: »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...{S} И осећа како му се тада груди н |
| обном реченицом: »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| имена...</p> <p>»Љубомир Васић, ученик велике гимназије«... мрмља дечко у себи (рекли су му да |
| имљиву шалу са Максимом, а Максим — као велике муке овог света...{S} Али сад, ево, хоће баш од |
| Зашаренише се међу стоком две необично велике жуте краве, са црвенкасто жутим мрљама по кожи, |
| и он некада био <hi>нешто</hi> — цензор велике гимназије!...{S} Али сад, овако занесен, претрпа |
| бре на њиве... и то он, некадањи цензор велике гимназије!...</p> <p>А како је он лепо маштао!.. |
| одељењу, и наш Љубомир постаде »цензор велике гимназије«.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ђене.{S} Сад, кад је постао чак »цензор велике гимназије«, није могао пожелети себи веће славе |
| ичанствено излази пред оца, као »цензор велике гимназије«...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| сад пребирао и остављао сваку засебно у велике дуванске или бакалске кесе.{S} Али је сад прекин |
| е како се то лепо срочило, да буде баш »велике гимназије«.</p> <p>...{S}Гледа у ове неме и стра |
| евље, са кога се дизаше, вијугајући се, велики пламен уз оџак, рашири се према њему и стаде гле |
| и стане играти далеко, као неки велики, велики коњ...{S} Ја му лепо видим сапи, и једна му је н |
| , то је све.{S} Па после седне за чист, велики кухињски сто, примакне ближе малу лампицу, узме |
| из Литургике и по мало из Догматике.{S} Велики је зор био, који га на тај корак принуди.{S} Вла |
| ину у зиду, из које се сваки час помаља велики собни паук <pb n="137" /> те тамани уловљене мух |
| ка, који стајаше пред њим, наслоњена на велики штап са упрћеном пуном торбом на леђима, познаде |
| све се помешало и претворило у некакав велики осветљен круг, који се преврће по столу, па онда |
| <p>Прота обори главу збуњено.{S} Његов велики гојазни трбух стаде се чисто увлачити унутра, а |
| Еро!...{S} Онај други мање лаже, али је велики циција, скоро као и Максим...</p> <p>— Е, није.. |
| која су до сад трунула...{S} Појави се велики уљаник у манастирској градини, који на свагда ис |
| на једну чистину, насред које се виђаше велики јасен, и стаде као укопан.</p> <p>Под јасеном се |
| да се дохватише торбе, из које извадише велики комад прљаве проје, соли и лука и неколико јабук |
| литургици: што је зна, махни се...{S} И велики и мали »вход« шта значе, и заамвона, и екваристи |
| ли ипак одређен правац живота.{S} Рад и велики умор не даваху му <pb n="128" /> воље за дуга ма |
| повести, живим као што су живели његови велики угодници...</p> <p>— Знам, знам... прекиде га го |
| па она два брата Теодор и Теофан... сви велики иноци и, што је најглавније, дјевственици.{S} Ни |
| није, Макарије, Павле Тивејски... и сви велики угодници Божји, смилујте се мени окорелом, смрад |
| натраг и стане играти далеко, као неки велики, велики коњ...{S} Ја му лепо видим сапи, и једна |
| нствено место.{S} На средини крша зјапи велики улаз у мрачну пећину, испод кога дубоко, дубоко |
| а је та справа — сунчаник, па гледа тај велики, до сад не виђени, мравињак од деце, како се шар |
| ом месту, у коме је помало боравио твој велики светитељ?...</p> <p>Са великим, побожним страхом |
| раширила зенице, и на лицу јој исписан велики ужас.{S} Гледа у некадањег друга, као у неко чуд |
| слабе шкиљаве воштанице, изгледаше као велики црн пласт чија се фигура нејасно оцртава под сла |
| сад...{S} Него, кажи ти мене: је ли ово велики грех, што ми овако живимо, а онај тамо сам са де |
| ... поређе.{S} Трећа новина — укиде се »велики тевтер« који су завели стари игумани, где је сва |
| ор и почиње причати о тешким временима, великим дацијама и, онако уз реч, како јој је кућа овеш |
| ватра и севне пламен кроз мали отвор на великим бронзаним затварачима и из собе игуманове и Мак |
| авио твој велики светитељ?...</p> <p>Са великим, побожним страхом, Љубомир приђе к самом уласку |
| са јако надувеним капцима.{S} Огрнуо се великим постављеним џубетом, подупро главу десном руком |
| у, док другом руком приносе друго парче великим гладним устима и кидају га одлучно једрим чврст |
| ј, дете-е-е... отеже Максим, мљацкајући великим незграпним устима и пуштајући затим из грла дуб |
| двојица из Брежђа... један већ на неким великим чколама, а брат му учи <pb n="17" /> за попа, к |
| скривљеним старим опанчићима и срозаним великим чарапама, добивеним на крштењу, са медним, кала |
| ама, са једним шареним сандуком, једним великим дењком хаљина, на коме грациозно чучаше једно б |
| ешину.{S} Игуман дохвати чашу гломазним великим прстима, принесе је отвореним устима и некако о |
| ма т-нског манастира.{S} Новац се гртао великим кашикама...</p> <p>Бог зна шта је радио и како |
| али не беше <pb n="185" /> још дорастао великим стрпљивим иноцима, него плану:</p> <p>— Ја...{S |
| рпски иноци ревносно и <pb n="176" /> с великим прегнућем радили у истој сврси с којом су и осн |
| цркву.{S} Љубомир је тај дан очекивао с великим нестрпљењем, јер је дознао од богословаца, да ћ |
| а обухвати рукама ледене рогуље, како с великим напрезањем пребацује пласку по пласку сена прек |
| у своје чељусти та читава гора од кућа, великих и малих, прљавих и окречених, и он се нађе као |
| упање поткованих, по свој прилици веома великих цокула, о под постављен до половине циглом, а и |
| ге тробојне редове пуних бачава, буради великих, средњих, малих...</p> <p>— Пијем.</p> <p>— Зар |
| орене су, а храм је необично, као у очи великих празника, осветљен.{S} Архимандрит, у свечаном |
| што је путовао цео час, угледа неколико великих сена и око њих доста навучених незденутих пласт |
| } Он се склонио у хлад, између неколико великих сена, зденутих <pb n="11" /> једно уз друго, па |
| љеном цигаром а за њим Арсеније, са пет великих дуванских кеса литрењача, у којима су разне осу |
| пама Господа нашег, Спаситеља и његових великих угодника...{S} Зар је то срамота?!</p> <p>Гост |
| манастир владика или тако неко од оних великих... оних, хм... па ови моји запевају, све се тре |
| ени лице и постара се да на њему искаже велико поштовање и покорност према ненадном путнику.{S} |
| изгледа као <hi>други</hi>, и на своје велико запрепашћење опази, да је остао онај и онакав ис |
| се некад побадао вито...{S} Како му се велико чинило то поље, а сад...</p> <p>— Чији си, ти ма |
| {S} Једанаестог дана млади инок осећаше велико задовољство од прања уморних, подбивених ногу у |
| > <p>Љубомир угледа, како Велимир пружи велико широко стакло пуно воде, како га нечија рука дох |
| b n="115" /> обојица држе у једној руци велико парче, резерву, док другом руком приносе друго п |
| злослуто... и он већ предосећа некакво велико зло...</p> <p>»Али шта је ово?...{S} Откуд!«... |
| сове«...{S} Љубомир, по правилу, учини »велико метаније« пред дверима и пред свима присутнима, |
| p> <p>Отац Спира, брзо и вешто, са оним великоварошким и, ако хоћете, придворним тактом умири з |
| :</p> <p>— Ишао сам за стопама Антонија Великог, Макарија Египатског и дру...</p> <p>Игуман га |
| олике су гомиле народа пратиле Антонија Великог...{S} А он је већ у себи замислио, да је почео |
| ead> <p>Прочитао је... не само Антонија Великог, него и Макарија Египатског, чије му се житије |
| рана су само четири редића, руком самог великог владике.</p> <p>»У недељу служићемо службу у Кр |
| , мирни живот...{S} Друга година, услед великог посла у школи и у цркви, прође му брзо, и он се |
| ти ништа друго.{S} Кад се подиже, после великог и последњег метанија, над њим загрме Савин глас |
| спасење; да прима палију, као обручење великог и анђелског образа; да се обува у сандалије, ра |
| тије илустровао безобзирну непослушност великог брадатог јарца, прозваног »папоњом« због својих |
| итије преподобнаго отца нашего Антонија великога</title>«.{S} Толико пута је слушао да је Антон |
| ватру, па се изребрила према ватри, на великој гомили сена; устурила главу и гледа кроз баџу.{ |
| а оних који су цео живот свој посветили великој заветној мисли — служењу Богу...</p> <p>Прочита |
| на пању игра и прелива се као рубин, у великој широкој чаши, жућкаста стара шљивовица.</p> <p> |
| љубопитством, приближи прозорчету.{S} У великој пространој соби, тамо па другом крају, у врху д |
| одједном избаци: на входу, брате... на великом.</p> <p>Игуман опет поћута значајно, стави му ј |
| и се озго, кроз шуму, млада чобаница на великом јарцу; опкорачила га ногама, па бије прутићем с |
| х прође омлађа, чисто одевена, повезана великом вуненом марамом у накрст преко груди, лепушкаст |
| но, одушевљено, као да некоме прети, са великом милином на срцу пада земљи и дохвати челом хлад |
| сеђаше крупан дебео просед калуђер, са великом шубаром па глави, испод које се просула густа р |
| потоњој одлуци...{S} Зато их понавља са великом милином и заносом, и онда му срце дође тако пун |
| листова.{S} Читава књига!...</p> <p>Са великом побожношћу и страхопоштовањем младић намести цр |
| агано с правим гастрономским уживањем и великом вештином, масну ћурчију тртицу, која се, на њег |
| о у кујну, тамо га дочекаше с псовком и великом праском.{S} Траже га од кад себе, пуне им руке |
| ом, али народ навали на причешће у тако великом броју, да се монаси уплашише, како ће подмирити |
| ће се на пут.{S} За њим весело ступа, с великом мочагом у руци и набијеним кострутним бисагама |
| им говорити о женскима, он уздахне и, с великом тугом на срцу, уклони се од оних, које сотона и |
| оговоре код капетана..{S} Ко зна!{S} С великом лукавошћу и препреденом вештином утиша дете, па |
| нтијев личио на скорашњи рој, који је с великом журбом и хуком кидисао да своју празну кошницу |
| , где калуђери вазда ноћивају, кад су у великом послу.{S} А Леонтију сад преноћиште у кућама, г |
| аследила од своје матере.{S} Син јој је великошколац, у последњој години.</p> <p>Љубомир не мож |
| а господин-Николе.{S} Приковао га млади великошколац својим необичним држањем... некаквом гордо |
| необично бистар младић, од оних старих великошколаца, који сваку занимљиву појаву дубоко анали |
| S} На самој средини стаје Мира наложила велику ватру, па се изребрила према ватри, на великој г |
| ији живот чита...</p> <p>Негде наиђе на велику сличност са собом, и то га необично порази.{S} З |
| своје.{S} Стомак све више завија, осећа велику необичну глад, и ваљада услед тако јаке инерваци |
| е даље у читање, осећајући у исто време велику пријатност од прошлог маштања; осећајући да га о |
| им уверењем, да својим присутством чине велику љубав новопроизведеном архимандриту <pb n="167" |
| мору.{S} Кад је улазио с Велимиром кроз велику усвођену капију, само му пролетеше кроз главу пр |
| ити <pb n="152" /> у какву пустињу, или велику шуму, или тако нешто...</p> <p>Понео је доста на |
| а не беше успеха...</p> <p>Сад је добио велику дебелу књигу, какве никад у животу није видео.{S |
| о је села и механе, опет осетио и трпио велику глад, бојао се нових познаника, кметова и пандур |
| и она оболестила хм... па није за овако велику кућу и овај посао.</p> <p>После овога тетку испр |
| /head> <p>Отац Сава приређује изненадно велику гозбу.{S} Један архимандрит, његов најбољи школс |
| оше га у своје ђачко скровиште: уђоше у велику, пространу топлу собу, која је од јутрос проветр |
| </p> <p>После неколико недеља, на своју велику и неописану радост, отац Сава опази, да не <pb n |
| еновца, саопшти јој он лагано, као неку велику тајну.</p> <p>Леонтије оде у своју ћелију, а тет |
| ави све и оде у потес, носећи на рамену велику буџу, јер није волео тумарати по пољу без оружја |
| убо?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Вуче ли те, велим... у манастир?</p> <p>Он поћута неко време, па од |
| ? пита гост.</p> <p>— Шта ћемо с вером, велим?...{S} Ко ће њу да чува, кад укинемо манастире?</ |
| <p>— Као, на пример, ти!{S} То баш ја и велим.{S} А и тебе је Бог створио исто ’нако, као и мен |
| шљеног плана, с којим се, како изгледа, Велимир не саглашава потпуно...</p> <p>Али вино не да д |
| p>— У Јасеновац!...{S} Посла има доста, Велимир зна...{S} Он ће с тобом, да... да ти се нађе, п |
| вуче себи један тањир.</p> <p>Калуђери, Велимир и тетка поседаше за столове.{S} Ђаци и момци из |
| /p> <p>Чим Леонтије прими старешинство, Велимир му напомену, да кућа не може бити без жене...{S |
| : како ће то да буде на послетку?...{S} Велимир се спрема за калуђера... јер је ђак манастирски |
| двери.</p> <p>Монаси се ужурбаше...{S} Велимир узе Љубомира за руку, више лакта, и поведе га о |
| p> <p>Али вино не да дуго мислити...{S} Велимир махну руком безбрижно и весело, и опет се <pb n |
| , коме се не једе после добра ручка.{S} Велимир и Никола сели уз други чанак, па и они пребирај |
| наслони се на доксат близу Љубомира.{S} Велимир таман хтеде да јој објасни колико је чега издао |
| чега.{S} Он пође лагано са доксата.{S} Велимир викну за њим:</p> <p>— Јеси луд!...{S} Шта ти ј |
| имањем главе, одобрише тај поступак.{S} Велимир се неколико пута значајно погледа с Нићифором п |
| > <p>Љубомир им каза како је мислио.{S} Велимир то исприча осталима.{S} Настаде грохотан смех.. |
| ираше сузе, које јој једнако капаху.{S} Велимир стоји погнут, загледао се у земљу, као да тамо |
| > <p>Љубомир само погледа преплашено, а Велимир скочи и зађе за стену.</p> <p>— А-а!... отеже о |
| замолити, да Василијан однесе водицу, а Велимир би могао надгледати раднике, протепа бојажљиво |
| господа варошка зову уштипцима...{S} А Велимир се сав зајапурио, вукући с часним оцем Никифоро |
| «, и ућута.{S} И није се преварио.{S} А Велимир сад слободан.{S} Може ићи <hi>тамо</hi> кад год |
| } После четврт часа, Леонтије на коњу а Велимир пешке, одоше на пут.</p> <p>Ништа више не осећа |
| очију ти!...</p> <p>— А вина? гледа га Велимир оштро, готов да плане срџбом.</p> <p>— Тсс... п |
| p>— Е што су ти ови Пречани! прекиде га Велимир, ухвативши га за обе мишице, па га преви преко |
| што их доби од архимандрита.{S} Али га Велимир, лепим речима, придоби за своју намеру: да се, |
| <p>— Данас треба отворити очи! наставља Велимир.{S} Знаш какав је у друштву.</p> <p>— А јао!... |
| >— Најмање још једанаест дана, израчуна Велимир, на питање Леонтијево: колико ће се забавити у |
| ори о свету, па данас ово са тетком, па Велимир оно вече, па онај господин на ручку!...{S} А ов |
| } Од немана тврђег града нема! одговара Велимир.</p> <p>У другој кући задригла, разбарушена, у |
| ка... слабим, уплашеним гласом прошапта Велимир.</p> <p>— До мрака! ..{S} Њему би до мрака, а о |
| /> <p>— Та махни га! викну Никола, кад Велимир хтеде задржати Љубомира.{S} Видиш да је то неки |
| пак кријући главу за њихова леђа, стаде Велимир.{S} Љубомир се само приближаваше отвореним врат |
| те... некако не умем да ти кажем, стаде Велимир излагати своје погледе.{S} И жао ми, због мене, |
| p> <p>Десетог дана, рано из јутра, дође Велимир у испосницу.</p> <p>— Е, мој Леко... рекох ли ј |
| мишљати о свему.{S} У томе доста поможе Велимир, својом бистром практичном увиђавношћу...</p> < |
| ни, трезвени и окретни младић, какав је Велимир међу друговима у манастиру.{S} Не, сад је питом |
| ..</p> <p>— Онај господин оде, процмиле Велимир танко, бојажљиво, с највећом пажњом у гласу.</p |
| стричеву њиву, или да трпи као што чине Велимир и Никола?{S} Све, све... али би му баш тешко би |
| ..</p> <p>— Знам, причао си, насмеја се Велимир.{S} Ја бих могао тако, али прво да ме добро уве |
| > <pb n="186" /> <p>Он не опази, кад се Велимир и Вида измакоше, само одједном виде да су њих д |
| љување...</p> <p>— Ха-ха-ха... смеје се Велимир гласно.{S} А Максим... знаш за ону траву!</p> < |
| 5" /> <p>Леонтије хтеде планути, али се Велимир брзо уплете у разговор, погледајући Василија зн |
| рхимандрит... причекај мало! насмеши се Велимир.{S} Не знаш ти њега!...{S} Ти ћеш, мој бане, кр |
| змацима, поновити овако звоњење, док се Велимир појави.{S} Беше се јако задувао од наглог трчањ |
| онтијевих леђа, преко бисага, у које ће Велимир купити јаја...</p> <p>Прва свештена радња!{S} С |
| смео ко тако тући, да нас заболи! рече Велимир.</p> <p>— А-а... досећа се Љубомир.{S} Ама зашт |
| ењак.</p> <p>— Видиш како ми лепо, рече Велимир; пе свађамо се и не мрзимо се као калуђери.{S} |
| белим хлебом.</p> <p>— Није наш, одсече Велимир; дошљак из н-ског манастира...</p> <p>— Море, т |
| силијан весело прича и како га Никола и Велимир, са осмехом на устима, слушају.{S} Као да није |
| хи-хи...</p> <p>Издвоји се од шпорета и Велимир, па се и он стаде смејати.</p> <pb n="70" /> <p |
| је »као сваки жив двоножац«...</p> <p>И Велимир весео.{S} Срећно прође опасност: игуман не мрдн |
| к осуђиваше тај поступак, тврдећи да би Велимир могао бити прави калуђер.</p> <p>— Ала бих ти ј |
| <p>— Превија се из ширетлука, одговори Велимир.{S} Хтео би да се извуче од посла, али му та пу |
| га чудећи се.</p> <p>— Кући... одговори Велимир отежући, а Леонтије га тек сад погледа с чуђење |
| <p>— То га нећемо наморавати, проговори Велимир.{S} Ако хоће с нама, добро...{S} А на послетку, |
| као на прилику неки голубови.{S} А овај Велимир, чујеш, то ти је за чудо и за причу.{S} Нашао ц |
| Није се младић уплашио калуђерства, као Велимир, што му је жао досадањег живота.{S} Не.{S} Он с |
| азумео задаћу живота онако правилно као Велимир?...{S} Та он је хтео нешто далеко узвишеније, х |
| неколико часова, док се не врати весео Велимир.{S} Он је на Велимирове односе и намере с Видом |
| p>— Стакло!</p> <p>Љубомир угледа, како Велимир пружи велико широко стакло пуно воде, како га н |
| p>— Шта је, море... збори му полугласно Велимир: ти мислиш њега су убили?</p> <pb n="118" /> <p |
| овај бити твој, <pb n="83" /> показа му Велимир постељу у углу, на другом крају од пећи, док др |
| се срели ти и отац Максим, одговара му Велимир.</p> <p>— Уједај, дете-е-е... отеже Максим, мља |
| , ни ти заостао од њега у томе, каже му Велимир у шали.</p> <p>— Де, ти, Еро!...{S} Онај други |
| а...</p> <p>— Ево ти мотке! узвикује му Велимир, пружајући некакву дугачку белу мотку.{S} Одупи |
| у најпре да је ђака нестало, а после му Велимир, кријући се да га не опазе, саопшти да Ђока ост |
| ијући се иза тетке.</p> <p>— Сви! викну Велимир кроз прозорче и махну главом на калуђере.</p> < |
| тав’ то!... казо сам ти сто пута, викну Велимир, подигнувши скоро празно стакло с вином у вис.. |
| гуман је гори од њега десет пута, викну Велимир.{S} Знаш оне чизме... ха-ха-ха...</p> <p>— Баш |
| <p>— Чекај, брате... шта ти је! узвикну Велимир озбиљно.{S} Ја ти кажем само шта мислим.{S} Па |
| матика.</p> <p>— Клисар, брате! узвикну Велимир.{S} Знаш оно, што се каже црквењак.</p> <p>— Е, |
| е показати игуману, чекни само, узвикну Велимир.{S} Истина, и он је жесток у литургици: што је |
| .</p> <p>— Шта ту толкујеш !... узвикну Велимир, узевши стакло к себи.{S} Коме се не допада, не |
| p> <pb n="76" /> <p>—Улази овамо, шапну Велимир кроз прозорче преплашеном Љубомиру, па стаде ра |
| ори му тетка.</p> <p>— Е јест!... махну Велимир главом с таквим изразом, који је говорио: »Воли |
| осутра треба ићи, да се ђакониш!</p> <p>Велимир се још више опусти, изгуби се од страха... »Ово |
| орам, да не бих тебе изгубила...</p> <p>Велимир јој стиште руку и погледа захвално у очи јој.{S |
| да те научимо, да не погрешиш...</p> <p>Велимир се одједном трже, као да га неко ошину изненада |
| ер је дошао из »швапске државе«.</p> <p>Велимир се окрете и, све у трку, одјури уз манастирску |
| апита, смешећи се, Видина друга.</p> <p>Велимир климну главом, гледајући радознало, шта ће враг |
| >— Ја... ја, брате, сад не знам.</p> <p>Велимир се грохотом насмеја.{S} Настаде ћутање.</p> <p> |
| ... сутра! одсече игуман љутито.</p> <p>Велимир рашири очи, укочи се и учини му се као да одјед |
| аме душе извукао жељени одговор.</p> <p>Велимир полустидљиво обори главу и одговори:</p> <p>— Ч |
| е отуд крупан заповеднички глас.</p> <p>Велимир дохвати са прозорчета наслаган шећер и однесе к |
| ... хо, мај... ала ће да се живи!...{S} Велимира ћу узети да ми успрема собу... нека зна ко му |
| 9" /> из куће и чак код вратница сачека Велимира, који остаде да узме чарапе, махрамицу, грош у |
| крије своје осећање од свакога, па и од Велимира.</p> <p>Не прође недеља дана, а Јованка здрава |
| н збуњен и црвен.{S} Мало се уплашио од Велимира а мало га збунило сећање на, ђаволасту суседин |
| осредњег поштеног домаћина, стајаше уз Велимира, наслоњена на врљике, заклоњена густим трњаком |
| те од игуманове псовке...</p> <p>— Зови Велимира!</p> <p>Мара изиђе и повуче звонце једаред.{S} |
| де јецати горко...{S} На поновљен позив Велимиров, диже се уплакан, занесен тугом и ненадном не |
| епирку.{S} Обојица беху сагласни, да је Велимиров поступак далеко поштенији од поступака свију |
| ..</p> <p>Неко лупну о врата, и зачу се Велимиров глас:</p> <p>— Лаку ноћ, Леко!...</p> <p>Леон |
| но је још пре његова доласка била чреда Велимирова, сад је Николина прошла, и онда настаје њего |
| ене сузама очи, указа му се још једаред Велимирова породица као у некој сјајној магли...</p> <p |
| онаха прелећу све саблажњивије слике из Велимирова брачна живота, меша се ту нешто и Јованка, и |
| <p>Непрестано му игра пред очима слика Велимирове породичне среће.{S} Мисли о другоме чему, а |
| се не врати весео Велимир.{S} Он је на Велимирове односе и намере с Видом гледао са снисходљив |
| .{S} Све, као што је и било!...{S} Само Велимирови брчићи постали гушћи и црњи, и он се сад држ |
| какве угарене удовице, и оно препирање Велимирово са домаћицама због прилога...</p> <p>— Снашо |
| му се појави бледо, предругојачено лице Велимирово.{S} Љубомир се пренерази, видећи га онакова, |
| а...{S} Ала ли сам загорео!...</p> <p>У Велимировој руци опет се нађе оно стакло скоро празно.< |
| <p>Ижљуби се с Василијаном, Нићифором, Велимиром; поздрави се с Ђоком, после кога му приђоше ј |
| на памет давнашњи простачки разговор са Велимиром о циљу живота, кад му овај стидљиво наговести |
| ој ћелији, проведе у дугом разговору са Велимиром.{S} Њих двојица су остали непрекидно у искрен |
| ћину неколико пута, једном са Николом и Велимиром.{S} Место је удаљено од манастира само пола ч |
| мо у притвору, код самих врата, стоји с Велимиром и дркће...{S} Чини му се да има праву грозниц |
| другом, до о одмору.{S} Кад је улазио с Велимиром кроз велику усвођену капију, само му пролетеш |
| окупи ујам, па дотерај, обрте се најзад Велимиру.</p> <p>— Неће, брате, онај погани воденичар д |
| онаклоним погледом, па се обрне, рецимо Велимиру и запита га«...{S} При овоме игуман одједном с |
| плану девојче и хтеде нешто непријатно Велимиру рећи, али је он брзо утиша и рукама и речима:< |
| а дође тренутак да залупа добош у негда величанственим а <pb n="249" /> сад убогим споменицима |
| о, као ви сад«...</p> <p>А Маљен одозго величанствено и моћно избија у светли недогледни зрак, |
| ица, него сам он усео у хинтов, па тако величанствено излази пред оца, као »цензор велике гимна |
| и осврће се око себе, гледајући огромно величанствено здање, које се са све четири стране у нао |
| раховите, за њега, зидине, како се дижу величанствено у високо <pb n="34" /> плаво небо, како т |
| а око њега миришу, зелене се и с неком величанственом тишином дижу се у вис китњасти борови и |
| је необично наликовао носу Максимову и величином и бојом.{S} И најзад се веома истицаху крупне |
| проговори:</p> <p>— Што бегам из собе, велиш.{S} Хм...{S} Што ми је досадило сунце, зато бегам |
| и мајке... обоје као свеци...{S} А, шта велиш?</p> <p>— Остав’ то!... казо сам ти сто пута, вик |
| еди да такове камењем убијамо; а ти шта велиш?«...</p> <p>Отац Сава прочита врло јасно целу при |
| у маглу и ћутиш пола дана, па после ми велиш да те вуче нешто у ону маглу, тамо у свет...{S} Ј |
| благо, не би их зајазио.{S} Него... ако велиш, ја ћу им рећи... да се не мразиш?...{S} Знаш... |
| и.</p> <p>— Тхе... нисам баш тако, како велиш...{S} Али што: ђак, јабогме!...{S} Мене је дика, |
| х превртати и пипати.{S} А у том овај — Веља — донесе сир и метну на астал.{S} Професор одломи |
| Арсенијеву.</p> <p>— Добро, насмеја се Веља; онда мени остаје онај наш вилењак.</p> <p>— Е, ла |
| мир.</p> <p>— Видео си, брате, одговори Веља.{S} Сваки за се...{S} Само је Василијан опет човек |
| њег Љубомирова вођа.{S} Како је дрекнуо Веља, кажи право...{S} Хи-хи-хи.{S} Ко се више уплашио? |
| ир прстима...{S} То је отровно!«</p> <p>Веља се и до сад на силу држао, а сад удари у грохотан, |
| аноме доста повода за лаж.{S} Он као да вељаше у себи: »Та слажи, море... видиш, помажем ти... |
| а... оне под брдом.</p> <p>— А-а!...{S} Вељка Максимовог?{S} Је ли жив чича Максим?</p> <p>— Ум |
| р сеоског детета, које држи да је његов Вељко знан целом свету.</p> <p>— Од којих је твој Вељко |
| целом свету.</p> <p>— Од којих је твој Вељко?{S} Где су вам куће?</p> <p>— Тамо, више Марковић |
| ка, који тераше краву сокаком.</p> <p>— Вељков, чу се обичан одговор сеоског детета, које држи |
| Сад ти узимаш Максимову собу... је ли, Вељо?...{S} А ја ћу Арсенијеву.</p> <p>— Добро, насмеја |
| н сад друкчији.{S} На глави му нова, од венецијанске кадифе, камилавка; <pb n="160" /> коса мар |
| ика!...{S} Кад га сведоше, прве ноћи по венчању, у ложницу са женом, Макарије се претвори да га |
| {S} Шта сад радиш?</p> <p>— Како?...{S} Венчао се, брате, као сав свет, и сад славим Бога.{S} Н |
| Нићифор рашчињен, а мало затим — да се венчао...</p> <p>Некако наодмах по одласку Нићифорову, |
| p> <p>Љубомир се насмеши, али му одмах, веома пријатељским гласом, одговори :</p> <p>— И ја се, |
| ану детелином, па подизати неке многе а веома потребне привремене оградице од трња или облица.. |
| рос му донеше кашмир из града, и сад га веома занима како ли ће изгледати овај груби луб, кад с |
| а пр. библиска историја... то га занима веома, и он је ипак задовољан...</p> <p>И све исто онак |
| ожнија хришћанска молитва... дугачка је веома, а што је читалац боље разуме, што се више удубљу |
| н побожан изглед.{S} Пред калуђерима је веома учтив, послушан <pb n="146" /> и побожан.{S} Сам |
| да живота, али је чистоту њихове одлуке веома уважавао.</p> <p>»И то је, до душе, по Божјем зак |
| ову и величином и бојом.{S} И најзад се веома истицаху крупне буљаве плаве очи, са јако надувен |
| <p>Одједном се осети као човек који се веома преварио у очекивању. »3ар ми је то како житије!{ |
| пуштао и придржавао.{S} Архимандриту се веома допаде снажан и леп глас Ђокин, који на опште зад |
| ар нећеш од мене бежати? запита девојче веома живо, и хтеде га погледати право у очи, али он оп |
| сама деца и по једна жена, и то му беше веома тешко.</p> <p>Али прође све.{S} Настаде примирје, |
| и рукама...{S} Би му необично страшно и веома слатко од те појаве, и он скиде руку и погледа... |
| апно лупање поткованих, по свој прилици веома великих цокула, о под постављен до половине цигло |
| рекидоше говорника неки, којима је грло веома засушило у току дуге беседе.</p> <p>— Да се укину |
| а, да ће му се у тој шетњи казати нешто веома важно и непријатно.{S} Он затрепта целом душом, к |
| !{S} Кушање се даје онима, који су Богу веома омиљели.{S} А ово је ’нако, нека казна«...</p> <p |
| </p> <p>Али све те слике и маштања беху веома наивне, чисте, детиње... »Она Соломунова... мисли |
| као после тврда спавања.</p> <p>— Шта, вера? пита гост.</p> <p>— Шта ћемо с вером, велим?...{S |
| јући влажним очима око себе.</p> <p>— А вера?!... проговори архимандрит изненадно, као после тв |
| Ово је Свето Писмо... ту ти је сва наша вера и наука Христова.{S} Хм...</p> <p>— Знам то... слу |
| , откривајући сав ужас пропасти морала, вере, побожности...{S} Говор беше тако изненадно-страхо |
| ни »крштенице« не беху потребне одмах — веровало се учитељу.</p> <p>Истог дана Љубомир је био п |
| тмуреног друга, који као да није до сад веровао ономе, што му је говорио.</p> <p>— Јест, богобо |
| им и тешким сеоским пословима, чисто не вероваше своме некадањем благовању.{S} А све налете одј |
| ећ нема кога да отаљава ону најглавнију вероисповедну сврху... </p> <p>— А куд ћеш оволике калу |
| а, вера? пита гост.</p> <p>— Шта ћемо с вером, велим?...{S} Ко ће њу да чува, кад укинемо манас |
| ма стоји ђаволаста слушкиња; да на часу веронауке премишља: што га онда не притисну Милка, кад |
| ст, богобојажљиво дете! проговори попа, вероучитељ гимназиски, пошто га пажљиво промотри.</p> < |
| о сад је владика попио његове монахе на веру; не пита их ништа; <pb n="120" /> ко вели:{S} Сави |
| говорник из свег срца.{S} Зар ви чувате веру... <hi>ви</hi>?!...</p> <p>— А ви се не стидите у |
| .{S} А носити крст Христов значи: имати веру у Оца небесног, какву је Он имао, чинити добра бли |
| ута задуго.{S} Прота раширио очи, па не верује својим ушима да оне доиста слушају Савин глас.</ |
| ало само видети!{S} Па доктору после не верује: неће да га пушти, док му не даде нешто на лакси |
| ека га...{S} А тамо стриц... гледа и не верује...{S} А и ја се кријем иза царице, да ме он не в |
| ри, забога, како је то?...{S} Ја још не верујем.{S} Шта сад радиш?</p> <p>— Како?...{S} Венчао |
| скиде с главе мастан процепљен на врху вес, метну му на уста и притиште добро.</p> <p>Момак се |
| </p> <p>И то вечито гледање примамљива, весела, млада живота, лагано ствара и у његовој души та |
| аши!...</p> <p>Да ли сте видели срећна, весела младића, који је месецима или годинама носно бур |
| те очи скупе, и кроз њих се види ведра, весела душа...</p> <p>...{S}Љубомир се сасвим променио: |
| стара »наша кућа«?!...</p> <p>А родбина весела... све поискакало, истрчало чак у воћњак, па се |
| њу прилога, па се тако целим селом носи весела граја, шала, задиркивања и ужасан, очајан лавеж |
| дом кажу све: нема више друговања, нема веселе игре и јакања, нема мирног живота; нема више нич |
| уго седети овако у самоћи, уз пуцкарање веселе ватре, са својом другарицом, и макар не говорити |
| и положају...</p> <p>»Како умеју да се веселе! мисле калуђери.{S} Полако, сркући и слажи таван |
| ин на све калуђере...</p> <p>»А како се веселе! пређе он одједном са мислима.{S} Загледа се у о |
| љубопитно посматрати и слушати како се веселе права господа.{S} Као дивљаци, који нигда нису в |
| рца, да се под његовим светлим покровом веселе, радују и — живе...</p> </div> <div type="chapte |
| скромно пројури поред њих, видећи само веселе осмехе, и приђе архимандриту.</p> <p>»Ала је осе |
| , а пред њим се све тако весело комеша, весели и живи!...{S} О, како је лепо тако живети !...{S |
| а: њега и Светозара — све га то радује, весели и баца лаку копрену заборава на дочек родбине му |
| о запливало у општи талас живота, па се весели по њему, ради и живи.{S} А он, онако исто, као н |
| е.</p> <p>У четири часа, сити, пијани и весели, отпутоваше и гости и отац Сава у суседни манаст |
| испод двадесет година, живи, окретни и весели.</p> <p>Љубомир стајаше у свом куту, претурајући |
| ану, за својим послом...</p> <p>И момци весели; нико се не жури на посао.{S} Или гледају да ран |
| ушију простом камилавком на глави, онај весели и услужни младић, који се до синоћ звао Никола, |
| никога, не чујући како за њим узвикују весели помељари:</p> <p>— Еве га!...{S} Угрејали му шта |
| {S} Чаша за чашом облеће, а дружина све веселија... све бешња... све помамнија!...{S} Већ се от |
| pb n="251" /> манастирско примамљивије, веселије, нарочито кад проплива њиме, са вечно заврнути |
| а и њихова и сва лица за столом, добише веселији изглед.</p> <p>— Ох, мајка му певала, што га т |
| еђаше гост, па, не гледајући ни у кога, веселим гласом проговори:</p> <p>— Каки сватови, онака |
| некуд.{S} Калуђери сви, осим Леонтија, веселим намигивањем и климањем главе, одобрише тај пост |
| е тако пише?... узвикну обрадована жена веселим гласом.</p> <p>— Ево ти књиге, па терај Леонтиј |
| ији! вели му Арсеније, кидајући месо са веселим блаженим изразом на лицу.</p> <p>— М-м-ма... му |
| га о манастиру, о калуђерству, о многим веселим стварима...</p> <p>Гле, како се овде бурно живи |
| испуњен, као електрична батерија, неким веселим одушевљеним осећањем, па би хтео тај напор час |
| крај пута, баш уз његову ливаду, стоји Веселин Ђурић, онај што ме жестоко у школи шамарао.{S} |
| пећину, испод кога дубоко, дубоко доле, весело жубори, скакуће преко камичака и слева се у виро |
| рених за јело и пиће, гостију, љубазно, весело, реко би пуна срца, нуди госте ђаконијама, стара |
| ад ижљубио, али видите!«... и он журно, весело и скромно пројури поред њих, видећи само веселе |
| {S} Све је око млада госта приступачно, весело, искрено...</p> <p>Неко лупну о врата, и зачу се |
| и праву истину, прави живот...</p> <p>А весело, сјајано плаветнило над њим чисто се смешка, пре |
| ого стало до свега тога.{S} Он отпутова весело, као на какву гозбу...</p> <p>— Хи-хи...{S} Осет |
| ад стиже манастиру, Василијан га дочека весело:</p> <p>— Готова ти камилавка!{S} Права светогор |
| естих малих воденичица, чија га клепала весело дочекиваху и испраћаху.{S} За њим шушти и пршти |
| .</p> <p>А Леонтију све игра пред очима весело, сјајно, са неком лаком, паучинастом измаглицом. |
| лужују, сипају и бојажљиво погледају на весело лице архимандритово у зачељу.{S} Оцу Нићифору, н |
| авим живим ступањем тресе се под, а она весело и срчано подигла главу, гледа око себе радознало |
| .{S} Сад знамо да сам ја јача, рече она весело, па окрете ка лужнику, обзирући се уз пут пажљив |
| ога тетку испратише из манастира, и она весело казиваше свакоме, како једва чека да стигне у Бе |
| мо, изван ограде, озеленели воћњаци, па весело одсјајкују својим младим неразвијеним лисјем, пр |
| и по неколико.</p> <p>Домаћица се смеје весело, одвраћа шалу и доноси пуне руке прилога.</p> <p |
| створени као ја и ти! узвикну Леонтије весело, држећи да му друг не може на ово ништа одговори |
| о, погури се и пође за девојчетом, које весело скакуташе пред њим.</p> <p>Чим стадоше на место, |
| подиже свој дугачки прут, замахну њиме весело и потера стоку.{S} Тек кад се смирише гладна гов |
| о за тебе, рече му Арсеније, смејући се весело.</p> <p>— Он то вели, оногај... ко што ћемо ја и |
| ојим трепери чисто светло небо; како се весело витла у ваздуху пар голубова, одсјајкујући према |
| се гранчица мирте над клупицом и сунце весело одсјајкује и прелива се...{S} Он је ставио питањ |
| е ћара!...{S} Само ти мене слушај, рече весело и стаде намештати своју кудраву косу.{S} Ту он о |
| ажна госта.{S} И ручак и вечера прођоше весело, ма да одсуствоваху они обични гости.{S} Прота, |
| ма, пуцка прстима, окреће се око себе и весело подиграва...{S} Одједном нанесе ветар мирис свеж |
| шину...</p> <p>Али дружина иде лагано и весело, никога не заносе дивни призори, никоме није до |
| и...{S} Велимир махну руком безбрижно и весело, и опет се <pb n="231" /> настави пијанка...{S} |
| осте домаћински.{S} Вечера прође лепо и весело, али после настаде оно, чега се Леонтије највише |
| у наоколо светло, мило, топло, ведро и весело!...</p> <p>А усамљени игуман, суморнији од влажн |
| овеку тада нешто хоће... и он би тихо и весело полетео тамо... у ту тајанствену, нему, осветљен |
| т и босиљак, креће се на пут.{S} За њим весело ступа, с великом мочагом у руци и набијеним кост |
| е запрепасти, кад угледа како Василијан весело прича и како га Никола и Велимир, са осмехом на |
| — Е, зар си одлазио тамо? запита игуман весело, кад чу да је Љубомир често одлазио у Богословиј |
| родитељи; благосиљају и гледају некако весело-свечано...</p> <p>»А-а!... шта ово би ?!«... буд |
| .{S} Загледа се, а пред њим се све тако весело комеша, весели и живи!...{S} О, како је лепо так |
| ажња према њему необична.{S} Он се само весело и блажено осврташе око себе, старајући се да сам |
| ице постаде округло, збрчкано и усиљено весело, па се опет насмеја својим ситним загушеним смех |
| дрим чврстим зубима.{S} Василијан нешто весело прича, шетајући по кухињи, режући оштрим ножићем |
| је је и постало, и вратише се манастиру весело, »славећи Бога«, као што наређује црквено правил |
| шта би радио човек у овој самоћи, — а у веселој глави млада намесника све живље се и узбуђеније |
| адим неразвијеним лисјем, према топлом, веселом сунчевом пригревку.{S} И још даље, на више, бел |
| јио се у крај и осећа се туђином у томе веселом, живахном друштву...</p> <p>И то вечито гледање |
| ави му се поновише све малопрешње слике весеља... песма, прича, шала, смех...{S} Он зажмури и к |
| ви.{S} Та околност, што јурнуше у ватру весеља сви одједном, сачува га од размишљања.{S} Као да |
| ричекај, оче Максо, ја сам пречи, приђе весељак полици, дохвати стакло па наже.</p> <p>— Е, бра |
| е нуди.{S} Нећемо тако, Максо! узвикује весељак, пружајући руку дувањари.</p> <p>— Е, белаја!.. |
| ни обични гости.{S} Прота, неки духовит весељак, непрестано је правио шале на рачун Максимов и |
| и терају је да пева из свег гласа...{S} Весеље повезаних и одједном пуштених на слободу двоножа |
| н и правац живота.{S} И рад, и одмор, и весеље, све беше заједничко.{S} Леонтије се подаде томе |
| уму истом кантом, онако ђачки...</p> <p>Весеље тече бурно и, као што обично бива, све више се г |
| иди, до необична, искривљена и занесена весељем и пићем лица својих другова...</p> <p>У неко до |
| на силу држао, а сад удари у грохотан, весео смех.</p> <pb n="94" /> <p>— Хо, мај... да сте ви |
| услужно; сад је сасвим отворен, прост, весео момак.</p> <p>— А наше, наше... он удари гласом ј |
| а га ништа не боли и види се по лицу... весео човек.{S} Чудновата бољка!{S} А хоће да се превиј |
| сник.{S} Одмах сутрадан изиђе пред њега весео Нићифор.</p> <p>— Сад настаје оно... што ће рећи |
| " /> <p>Обојица пођоше цркви.{S} Никола весео, што му ученик тако брзо усваја вештину, тапка га |
| ине, док се насрче теја!...{S} И он оде весео на ново место, не мислећи више о самоубици.</p> < |
| > <p>Љубомира као да огреја сунце; пође весео за својим вођем, који нешто у себи мрмљаше.</p> < |
| ао, по неколико часова, док се не врати весео Велимир.{S} Он је на Велимирове односе и намере с |
| /p> <p>— Господи помилуј! загрме сложан весео одговор монаха, као молитва за новога брата...</p |
| сваки жив двоножац«...</p> <p>И Велимир весео.{S} Срећно прође опасност: игуман не мрдну ни гла |
| > <p>»А, није га уписао! помисли пандур весео.{S} Ту ћемо мецко да штрбуцнемо газда Цвијана...{ |
| те зеленкасте очи, а усне се развукле у весео, радостан и глуп смех.</p> <p>— Како си се играо |
| »И дахом јему (манастиру) двадесјат три веси«... рекло се у повељи, и мислило се да то остаде в |
| p> <p>И ако је сваког часа очекивао ову вест, и ако му је то давнашња заветна жеља, и ако већ о |
| ког писара — и доста других радо знаних вести...</p> <p>И сељани Леонтијеви учинише пријатан ут |
| у вис, нечовечја изгледа калуђер...{S} Ветар пирка и лепрша његове меке освећене власи, а он д |
| ; кад је киша — трчи сади расад; кад је ветар — трчи намештај гране да не однесе...{S} Тек има |
| весело подиграва...{S} Одједном нанесе ветар мирис свеже сламе.</p> <p>Леонтије само осећа да |
| ње Маљеново, час фијук и звиждање бесна ветра, преко игластих борових грана, час густи пљусак и |
| спред новог, створеног разним условима, већ дозрелог за живот, времена и правца?...{S} Тек све |
| села, да има мужа и двоје деце, да је, већ четири године, овде у манастиру »код господина и та |
| веног луба, од дебеле хартије, који се, већ неколико дана, глади, кваси и суши...</p> <pb n="18 |
| лећно вече.{S} Месец, у другој четврти, већ испливао и прелива се својом бледом, сребрнастом, н |
| ћи »маторог лисца« и претећи му разним, већ уобичајеним, домаћим казнама...</p> </div> <div typ |
| »Она Соломунова... мисли дечко у мраку: већ мора да је нека царица... а лепа!{S} Па се ја са њо |
| </p> <p>Кад је себе оставио Београд!{S} Већ се посељачио сасвим, нестало је и последњег знака б |
| ја... све бешња... све помамнија!...{S} Већ се отимају око места до тетке, пребаце јој по двоји |
| иста; што се каже: чисто ко у цркви.{S} Већ то ћу ти показати...{S} Па онда кадионице, чираке.. |
| гледа у часовник и шмркће плаховито.{S} Већ је пети дан како нема Љубомира; јутрос му јавише из |
| itle>, али није заборављао ни школу.{S} Већ је знао доста лекција о некаквим минералима, о крис |
| сам лего.{S} Тамо ми је то и почело, а већ овде једнако, сваку ноћ...</p> <p>— Па је ли све ми |
| и Нићифор нешто отели, криво ми...{S} А већ сам знаш да ми није до калуђерства...</p> <p>— На ш |
| н реши да иде своме родном Маљену, кога већ две године не гледа очима.</p> <p>Давно је то било, |
| апута, који од масти и других састојака већ добио затворенију, кафену боју, своју малу и необич |
| ве послове, који су их чекали.{S} Тетка већ спремила ручак те, како се добро нахранише, сви се, |
| она има у својој власти.</p> <p>А тетка већ јасно види, да је Љубомир отворено избегава.{S} Чим |
| сасвим добро.{S} Овако види да се жена већ спрема за разговор, па се домишља шта да јој рекне. |
| а!...{S} Само синоћ и јутрос пробао, па већ звониш добро.{S} Још сутра, па ћеш после све сам.</ |
| обожни приложници... <pb n="178" /> кад већ нема кога да отаљава ону најглавнију вероисповедну |
| ни разгледао околину, а израчуна да је већ прошао месец како служи овде.{S} Чудио се што никог |
| да се тетка заузела за дошљака и да је већ примљен, само им беше љубопитно знати: да ли ће му |
| сеца, па ни године...{S} И сада, кад је већ у њему сама мисао, кад га је она заузела свега, он |
| исто.{S} И њему су, трећег дана, кад је већ сасвим обезвијао од глади, стале излазити пред очи |
| 25" /> <p>Тако је и било.{S} Али кад је већ пао, Милка не хте да га притисне.</p> <p>— Е, па са |
| Уморан је и гладан необично.{S} Глад је већ иначе знао трпети, али овакву глад, која иде упоред |
| оше му у »подвизима« доста.{S} После је већ и он, као и сваки човек, почео мислити више о себи |
| пратиле Антонија Великог...{S} А он је већ у себи замислио, да је почео исто онако као и Антон |
| ао је доста и он њу и она њега, и он је већ заборавио на сваки страх, заборавио је помислити, д |
| омир се наслонио на доксат па, и ако је већ неколико пута гледао ове исте призоре, сад му све д |
| а тицала овога сјаја...</p> <p>Дечко је већ замишљао себе у тим сјајним одеждама, али тако да т |
| 00_C12"> <head>XII</head> <p>Љубомир је већ прави ђак-послушник: навикао се потпуно па свој пос |
| ајпростијим питањима.{S} Архимандрит је већ, на ранијој литургији, на којој се Нићифор ђаконио, |
| у трепери читаво блаженство.{S} Њему је већ у памети цела и јасна слика безбрижне забаве и план |
| ута почињао своје одговоре.{S} За јасле већ зна се... и то тако... јасле, јасле...</p> <p>— Ама |
| години, па у манастир«...</p> <p>После већ чита даље како ђаво куша Саву освећеног имањем, па |
| а дуго не би сетили.{S} И за калуђерење већ попуштају...{S} И све оне жалостивне речи у писму, |
| интереса, осетио се тако сигуран, да се већ није бојао никога.{S} Али су потпуна слобода и само |
| е прича да сав мирише на тамњан и да се већ у пола посветио, он стоји уз њу и <hi>овако</hi> јо |
| враћа се, а једна стална мисао, која се већ одавно утврдила у њему, заузела га свега, па врти, |
| викује зачуђено девојче, и на уснама се већ купе црте, које ће прећи у стидљив и зачуђен смех.< |
| о прво пребивалиште.{S} После... кад се већ прочује у народу његов праведни аскетски живот и ка |
| обичније појаве манастирске, на које се већ сваки Србин навикао гледати као на »обичну ствар«, |
| ли је он још човек, божји створ, или се већ прометнуо у какво чудо?...</p> <p>А Љубомир, не гле |
| Истина, чим је пошао од лужника, он се већ унапред решио да јој се покори; јер како би он њу о |
| саслуша... »Је ли могуће!«... питао се већ десети пут. »Јест, знам... сећам се те приче.{S} А |
| ан, дочекан потпуно калуђерски, како се већ и сам надао, стаде освртати за ђаком и спремати за |
| ише.</p> <p>Максим узјаха коња, а то се већ знало куда ће.{S} Његова је »штација« доста далеко. |
| дечко и не довршује целу мисао, јер се већ зна све даље...{S} Све је то смишљено и утврђено.</ |
| ко!...</p> <pb n="183" /> <p>Љубомир се већ беше одлучно упутио у своју собу, где је мислио про |
| е ли га наћи.{S} Време би било да му се већ јаве... одоцниће за пут.</p> <p>Одједном се зацрни |
| јац при наступању јаке врућине.{S} Овце већ побегле са густе паше и још по мало тумарају под хл |
| незваничне, пријатељске и шаљиве, сунце већ зашло и архимандрит наредио да се спреме свећњаци, |
| чко, па се завуче међу плашће.{S} Сунце већ на заранцима, а он се осећа тако уморан, тако препл |
| вој навали.{S} Клецну једаред и девојче већ наже на њега, али он се реши да се не да још.{S} Ис |
| о је, па уме да саплете.</p> <p>Девојче већ нестрпљиво.{S} Кад њега Мира обаљује, онда сигурно |
| других, краћих ну лепих, животописа, и већ је по њима створио себи, не још сасвим јасан, али и |
| кући.{S} Хинтов царски сав од злата, и већ све се блиста... царска посла!...{S} А <hi>она</hi> |
| је <hi>оно</hi>!... али нека, после!« и већ мераше оком, колико му корака остаје до оног мрачно |
| њиховим очима, Љубомир се сав стресе и већ се поведе... наже се к њој, осети њен дах и близину |
| по коме ће се он упознати са суседом и већ гледати даље... а Љубомиру пада у део слушкиња.{S} |
| чарима, чичица, кога је он добро знао и већ се насмејао неколико пута чичиној шали, коју води с |
| се, понесе руке да их метне под појас и већ начини болно-намрштено лице и таман хтеде рећи уф-ф |
| црно блато.{S} Долазе сељани у механу и већ почињу нешто говорити о школи.{S} Ко је год инокоса |
| старајући се да не гледа у госта, који већ прелази преко собе.</p> <p>— Оче Саво!...</p> <p>— |
| њему јавља нека нова, још нејасна, али већ обележена тежња, која га гони да чешће извирује на |
| и како ће то изгледати, јер му се мисли већ муте, умор се све више осећа, трепавице се лагано с |
| епознати, млађи свет.{S} Његови вршњаци већ управљају породицама, кућом и често представљају чи |
| ијуга кроз бео снежни покров.{S} Путник већ пао у очајање од зла времена, умора и глади.{S} Сву |
| анастирска река, низ коју уморни путник већ три часа корача.{S} Прошао је давно свих девет мана |
| дује се сунцу.{S} Радује се што... знам већ, и ја сам му се некад радовао...{S} Само му се ја н |
| назији прочитао целу библију...{S} Знам већ шта га чека: биће у брзо калуђер.{S} Али знаш ли, С |
| оно младић, што ти долази?{S} Ја кажем већ тако и тако...{S} Добар неки младић, вели она, и ва |
| ..{S} Па она двојица из Брежђа... један већ на неким великим чколама, а брат му учи <pb n="17" |
| штали, а изгубиле се одавно.{S} Игуман већ да побесни...{S} Докопа чизме, стаде их превртати и |
| тог »бесполезног рада«, пошто, вели, он већ мора на другом месту записивати све то, те мора...{ |
| војно спаја са свима овим чудима, да он већ јасно осећа, како сад није више онај и онакав, кака |
| ма са њега, како шушти злослуто... и он већ предосећа некакво велико зло...</p> <p>»Али шта је |
| ...{S} И у његовој занесеној главици он већ ствара слику...{S} Он, обучен у епископско одело, с |
| не може да мисли ни о чему другом, ево већ скоро цела година.{S} А сад... какав се ово сад олу |
| госту...{S} Вујо старешина кућни, Свејо већ косач, сестара нема, разудале се, а около снују нек |
| о му је то давнашња заветна жеља, и ако већ одавно живи правим испосничким животом, Љубомир се |
| емо проводити како хоћемо...{S} И ’нако већ, кад нас поведе Василијан на уречено место...</p> < |
| ш завести у овогодишњи дневник, па ћемо већ ту малу »неуредност« оправдати...</p> <p>— Што »неу |
| рема самом прозору колутао.</p> <p>— То већ нека... прекиде игуман ћутање, то је онако, узгред. |
| све површно : видело се да му је све то већ познато.{S} Пажљивије га стаде питати о бављењу у ш |
| Одмах се на њој могло опазити, да је то већ прекаљена права београдска слушкиња., са свима поро |
| прекидану молитву заморени бегунац, јер већ не може ни шапутати...</p> </div> <div type="chapte |
| p>Прођоше две непуне године.{S} Љубомир већ момче.{S} Дува љута мећава са Маљена, па затрпава ц |
| оком у страну, и видевши да је Љубомир већ зажмурио, настави лакшим гласом: неки млакоња...{S} |
| дугачку другарску поуку.</p> <p>Љубомир већ види да није погрешио што је увео госта у подрум, а |
| н још закалуђерен...</p> <p>Архимандрит већ прочитао две молитве и, пошто последњи пут закле зб |
| елом душом, као ухваћена птица, на коју већ спуштамо руку.</p> <p>Кад одмакоше подоста, прота п |
| ности ослободити.{S} Да звониш!{S} Дању већ није ништа, али јутром мораш устати пре свију, пре |
| танак...{S} Друга... трећа...{S} Али ту већ настају црне, страхотне слике, од којих морамо бега |
| јом.{S} Министар то једва дочекао, знаш већ...</p> <p>Игуман само опсова грубо, сељачки, па опе |
| :id="SRP19000_C16"> <head>XVI</head> <p>Већ су почеле оне дуготрајне, досадне јесење кише.{S} Д |
| на му је нога као. .{S} Боже ме прости, већа од тороња Саборне цркве у Београду... и толике су |
| е к мени...{S} И што год ближа, она све већа и већа... после као тањир, па као тепсија и тако р |
| ник.</p> <p>А по ходнику и дворишту све већа ларма, узвици и чак нешто на лик песме...</p> <p>Л |
| тако редом, док не порасте као кућа, и већа...{S} Па све ближе и ближе... и таман да ме удари |
| и...{S} И што год ближа, она све већа и већа... после као тањир, па као тепсија и тако редом, д |
| а пара од прилога или од продатог мала; веће суме записивали су заједнички, сви калуђери.{S} Мл |
| овог места нема живота, да за њега нема веће радости, но проводити дане у <hi>оваким</hi> прили |
| сам, реци, господине, ђак; идем реци на веће школе у Београд.{S} Па док сташе време за школу, п |
| по целом селу.{S} Ради тога и висе две веће котарице иза Леонтијевих леђа, преко бисага, у кој |
| на калуђерства не дођоше му на ум какве веће саблажњиве мисли.{S} Његова незрела младост и онда |
| и наљутио се, па не зна које је осећање веће: да ли се треба више плашити или љутити.{S} По ход |
| ке гимназије«, није могао пожелети себи веће славе и радости, до да остане све овако како је, д |
| ати тај дуг, одуживати порезу и сносити веће издатке кућевне...{S} А уљаник и краве и градине и |
| д Божић, преместише оца Максима у једно веће, удаљено братство. <pb n="188" /> После, по новој |
| осле није видело ни града, ни цркве, ни већег збора људи од једне сиромашне свадбе, на којој је |
| скаче и што ближи мени, он све већи... већи је од Маљена и Повлена уједно... и ја све чекам ка |
| ако озбиљна ствар: треба сачекати какав већи празник, и онда почети читање.</p> </div> <div typ |
| ом, беше зима, па се није могао никакав већи рад започети.{S} Имало се кад размишљати о свему.{ |
| Па игра, скаче и што ближи мени, он све већи... већи је од Маљена и Повлена уједно... и ја све |
| овника из Милановца, па пошто се готови већи ручак, позвани су и они обични манастирски гости, |
| не или црвене кућни кровови...{S} И они већи брегови, окићени густом шумом...{S} И далеко тамо |
| ење, и он, као сваки ко је свршио један већи посао, седе крај ватре, промотри неке тамне крајев |
| е, и ради казне траже, да се спусти што већи прилог у бисаге или котарицу.{S} Вешти момци наста |
| ја, на је тамо и приход двапут и трипут већи, него кад се ради старински.</p> <p>— И... тамо са |
| ка« земља, и он би је онда гледао још с већим чуђењем, и она нејасна жудња за даљином, за свето |
| одишњака, а онај озбиљни господин, кога већина гостију почешће погледаше с пажњом и поштовањем, |
| ање вино, али их присилише на поштовање већине и њених одлука.</p> <p>— Напослетку... у друштву |
| осветљујући грозне цртеже многобројним, већини добро познатим, примерима, објашњењима, описима. |
| /p> <p>Али гости из града, код којих се већином сви појмови о манастиру и знање о манастирском |
| нству наследи.</p> <p>Обишавши неколико већих манастира, упознавши се са њиховом уредбом и газд |
| гнуто у таљижице, на које је игуман, на већој низбрдици седао, а Ђока их, одупирући о руду, лаг |
| удња за даљином, за светом, сад би се у већој мери појавила.{S} Хтео би који пут стати уз Милку |
| код свог узбуђеног слушаоца и да би дао већу важност своме саопштењу — за твоје... архимандритс |
| оступцима, да би, по свој прилици, пред вече морао бежати из овога хладна, страшна мрака, да ни |
| тако, како ће му бар свако друго, треће вече остајати времена за читање ове занимљиве књиге.{S} |
| рити врата.</p> <p>— Бар вечерас... ово вече... да се исповедим, да читам каноне...{S} Да се сп |
| S} Зато се јадни отац Сава, свако друго вече, ненавикнут на умни рад, зноји, стење, крха, прокл |
| се!{S} А да ниси горд, ти би бар свако вече стао са мном пред капију, да мало поразговарамо.{S |
| даје богословску науку...{S} А по једно вече занимају се црквеним певањем и уче се правилно врш |
| па данас ово са тетком, па Велимир оно вече, па онај господин на ручку!...{S} А овамо страшна |
| ина, па се спустило тихо, лако пролећно вече.{S} Месец, у другој четврти, већ испливао и прелив |
| м наступити...</p> <pb n="202" /> <p>То вече Леонтије, у својој ћелији, проведе у дугом разгово |
| ја сакрио онде за ћерчиво, а ти идеш, у вече, с крављачом млека, па те ја уплаших, а ти просу м |
| тања.</p> <p>— То и ја све мислим.{S} У вече кад легнем, па зажмурим, <hi>оно</hi> ми одмах дођ |
| и и ћутали на коси?...</p> <p>— Па ја у вече извукох батине и за тебе!</p> <p>— А јарца... јака |
| у својој ревности, па задовољно леже у вече на меку постељу.{S} Спавао је, опет по савету влад |
| војим причама.{S} Нарочита згода беше у вече, кад се калуђери позатварају у своје ћелије, а дру |
| <p>— Докторе!... двојицу!</p> <p>Тек у вече стигоше лекари, и одмах после прегледа изјавише за |
| : да ја будем код ње, а ти да долазиш у вече.</p> <p>— Тако, брате, тако ми кажи.{S} А слушкиња |
| побожној, аскетској екстази...</p> <p>У вече, кад обузе мрак и иначе мрачну густу шуму, кад се |
| ремајући се да почне опсаду...</p> <p>У вече, доцне, добро нахрањен и одморен, Љубомир пристаде |
| се сви разиђоше по дворишту...</p> <p>У вече, кад остаде сам у својој ћелији, Леонтије се стаде |
| адали, па дочекаше госте домаћински.{S} Вечера прође лепо и весело, али после настаде оно, чега |
| е, пуне им руке посла, спрема се велика вечера.{S} Напољу се чује граја, разговор и по неки гла |
| дно дошао.</p> <p>У позну ноћ, пошто се вечера давно свршила и људи готово поизодлазили, механџ |
| ст за ретка и важна госта.{S} И ручак и вечера прођоше весело, ма да одсуствоваху они обични го |
| савијеном хартицом пред собом, — да се вечерас калуђериш.</p> <p>И ако је сваког часа очекивао |
| о и хтеде затворити врата.</p> <p>— Бар вечерас... ово вече... да се исповедим, да читам каноне |
| Ђокин, који на опште задовољство отпева вечерње са Нићифором.{S} Архимандрит се нешто разговори |
| е заносио гледајући, кад удари звоно на вечерње, како из оних многобројних врата, која сва глед |
| је могао, и он је одстојао са земљаком вечерње, замишљајући тог часа да лети право на небо, ка |
| адну влагу разли оно тајанствено шумско вечерње брујање, пећина беше мрачна и ужасна...{S} На п |
| } После честог стајања <pb n="45" /> на вечерњи, најрадије је претурао књиге које лежаху растур |
| бркова, па само наређује...</p> <p>— За вечеру гледајте које дебело младо ћуре... почиње наређи |
| трешњеву буранију, која ће се кувати за вечеру, па се и сам трже од ненадних јахача.{S} А кад в |
| јаче повика: он губи, губи!... постаје вечити роб!</p> <p>— Калуђерска посла!...{S} Завист!... |
| ести на онај сниски хумић више механе и вечито гледати оно широко вијугаво чудо, што се беласа, |
| еселом, живахном друштву...</p> <p>И то вечито гледање примамљива, весела, млада живота, лагано |
| егов живот и његова душа празнији од те вечне ноћи...</p> <p>И нешто му је најчудније!...{S} Он |
| .{S} Зато, пст!...{S} Не реметимо неми, вечни, бескрајни мир!...</p> <p>Кроз шуму нешто лагано |
| То је, као највећу светињу, као једини, вечни идеал своје младости, дубоко урезао у душу своју |
| p>Шта ли се тада кувало у оној празној, вечно мрачној души, која је за све досадање случајеве у |
| противност његовом досадањем дремљивом, вечно празном, полумртвом животу!...</p> <p>Гле, како к |
| све, све...{S} Само је једно истинито, вечно и непроменљиво: идење за стопама Господњим.{S} То |
| еселије, нарочито кад проплива њиме, са вечно заврнутим рукавима и уздигнутом главом, ђаволаста |
| а и није жив.{S} И какав је то живот из вечно празног дремежа, <pb n="238" /> или монотоног мех |
| ља...</p> <p>Шта ће се сад?...{S} А оно вечно, старо као човек, правило: да треба јести, подсти |
| је бесмислен, чемеран, ужасан као црна вечност...</p> <p>И на послетку око свега тога, око сви |
| рења света, својим оштрим крилима парао вечну, црну, празну ноћ, и чини му се, да су и његов жи |
| Истина, он још није могао угушити стару вечну своју мисао: да он није оно исто, што су други ка |
| цима — ко је хтео — држали сваконедељно веџбање у црквеном певању.{S} То је био редован час, ал |
| не треба!... јок! виче момак у забуни, вешајући торбу о раме.</p> <p>— Не треба сад, ја како.. |
| цама преко рамена (како је чему време), вешт овоме послу, момак.{S} По манастирским парохијама |
| се устима. <pb n="163" /> Раде кочијаш, вешт томе послу, извади нож и, размакнувши уснице прсти |
| уварица«, али признаје да није баш тако вешта куварском послу.{S} Љубомир, и ако још чист и наи |
| стоји огроман, угојен ован, са дебелим, вештачки у вис управљеним роговима, и гледа право у оца |
| о већи прилог у бисаге или котарицу.{S} Вешти момци настављају прекоре и тражњу прилога, па се |
| ушевљена Василијана из наручја коларске вештине...{S} Зашаренише се међу стоком две необично ве |
| , и он, не налазећи брзе примене својој вештини, а и врућина некако баш не располаже човека на |
| /p> <p>Сад се отац Василијан сав предао вештини правити камилавке.{S} Досад је начинио једну се |
| правим гастрономским уживањем и великом вештином, масну ћурчију тртицу, која се, на његову срећ |
| а!{S} С великом лукавошћу и препреденом вештином утиша дете, па га узе на испит.{S} Уплашен деч |
| а весео, што му ученик тако брзо усваја вештину, тапка га по плећима и најљубазније му шануће:< |
| он и хтеде учинити некакву гимнастичку вештину са Николом, али га овај уздржа:</p> <p>— Чујеш |
| сву <pb n="161" /> урођену и наслеђену вештину да своје лице и држање тако удеси, како ће што |
| оложење према тим »залудницама«.{S} Она вешто обрће разговор и почиње причати о тешким временим |
| ши ноздрвама.</p> <p>Отац Спира, брзо и вешто, са оним великоварошким и, ако хоћете, придворним |
| ну пута гледао, како то калуђери брзо и вешто раде, али је први пут осетио слабачко и пиктијаст |
| је и сипа разне траве у лонац, мешајући вешто кашиком.</p> <p>— Устао! узвикну значајним гласом |
| дећи руком стакло с вином.</p> <p>— Де, ви ђаволи!... виче им тетка, смешећи се и обарајући очи |
| . да ли и ми тако живимо?</p> <p>— Јок, ви не живите...{S} Треба се одрећи свега: и оца и мајке |
| почне излагати ову тугаљиву ствар...{S} Ви сви знате, настави он, ослобођен новом мишљу, како н |
| жиле слепоочне почеше му одскакати.{S} Ви бар знате зашто бисте се мучили, а он...{S} Игуман ј |
| икну професор : руке вам све од буђе, а ви узесте сир прстима...{S} То је отровно!«</p> <p>Веља |
| обоје... севају нам бутине!</p> <p>— А ви’ш... овај мој мали неће да се мрдне без обуће и јеле |
| ате веру... <hi>ви</hi>?!...</p> <p>— А ви се не стидите у овоме... како ’но рекосте, леглу... |
| бори Љубомир искрено и живо.</p> <p>— А ви сте... ти си доста учио, поправи се Никола, гледајућ |
| <pb n="117" /> на лицу, који вели : »Ја ви не разумем те ствари, али знам да је то нешто онако. |
| е широким рукавом... — Кажем вам... шта ви је данас?!... доврши уздрхталим гласом, па и сам бри |
| еницу?</p> <p>— Мени је право, како год ви тамо наредите.{S} Само нећу да штетујем <hi>ја</hi>. |
| је триестогодишње вино, од кога сте се ви, само од једне чаше... развеселили.{S} Покажите нам |
| <hi>прве</hi> калуђере...{S} Какав сте ви Онисифор... онај из Павлове посланице, такав сам и ј |
| ух уљудности, честитости, дух лепога, и ви се одмах гледате низа се, цените је ли све на вама у |
| мисли : »Мученици Христови, да ли сте и ви оволико трпели !?«... </p> <p>Сутрадан дође Леонтију |
| кућа, ни стоке, ништа... а?...{S} Је ли ви баш нарочито хоћете да ме упропастите? пита Максим н |
| а за колац: дан-дан!«...</p> <p>— Је ли ви нећете ни пара, ни имања, ни кућа, ни стоке, ништа.. |
| олог.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, тако ли ви знате!...{S} Кријете се по тавану, да чпијунишете шт |
| село, онаки кметови...{S} У колико нам ви личите на <hi>прве</hi> хришћане, у толико и ми на < |
| онда ћемо овде ми господарити тако, као ви сад«...</p> <p>А Маљен одозго величанствено и моћно |
| } Шта ће остати мене, оногај...{S} Тако ви свакад.{S} Навали, а Макса суши <pb n="71" /> зубе! |
| испред воденице.</p> <p>— Добро те само ви, калуђери, остасте живи!{S} Грдна ли зора потегосте! |
| асмеја се говорник из свег срца.{S} Зар ви чувате веру... <hi>ви</hi>?!...</p> <p>— А ви се не |
| ао да је нашао све што је тражио. — Зар ви тако... из заседе!...</p> <p>Кикот се продужи још ја |
| ом један игуман.{S} Ова иста кућа, коју ви душмански грдите, очувала је триестогодишње вино, од |
| па сам почисти собу.</p> <p>— А каки су ви калуђери? запита Љубомир.</p> <p>— Видео си, брате, |
| свег срца.{S} Зар ви чувате веру... <hi>ви</hi>?!...</p> <p>— А ви се не стидите у овоме... как |
| ... фини, углађени људи: уза сваку реч »ви«...{S} А ми ерцепураћи ’вако... узвикну он и хтеде у |
| p> <pb n="94" /> <p>— Хо, мај... да сте вид’ли то чудо!...{S} Препаде се човек, па хоће шлаг од |
| му тако и нише...</p> <p>— Е, после си вид’ла...{S} Ко год је био грешан, сваки побего напоље, |
| ашушта и пред узневерена Љубомира стаде Вида са једном, њених година, исто тако лепом, само мал |
| .. оженио сам се пролетос.{S} Сад ми је Вида...</p> <p>— Ти... ти се оженио!...{S} Ко ће ми јав |
| 86" /> <p>Он не опази, кад се Велимир и Вида измакоше, само одједном виде да су њих двоје, он и |
| м низ усијано лице му, и стадоше лагано видати љуте очајне боле...{S} Разлеже се по мрачној пећ |
| и, никоме није до ноћног маштања....{S} Виде се пред њима котареви; тамо су саденута сена, гумн |
| то им се сија у оку, јер су дочекали да виде два »господина« из њихова убога села: њега и Свето |
| селу му и поп и учитељ имали кћери, кад виде онај благи поглед, он се збуни, стаде испред докса |
| , не онакав како га је он замишљао; кад виде да се никоме ту не сме обрнути ни за што запитати, |
| и сам трже од ненадних јахача.{S} А кад виде пандура и необично учтиво лице механџино, досети с |
| , бре, сад да те питам !...{S} А он кад виде како смо се загрлили ја и царица и кад угледа сва |
| сподин, па то ти је...{S} Их, да ме сад виде Милка и Мира!«... мисли и разгледа свој дугачки жу |
| г гнезда, из кога је полетео у свет, не виде ни свога жељеног Маљена!...</p> <p>Кад преради све |
| то беху грашке зноја или сузе, прота не виде.</p> <p>— Али кад погледам низа се, кад видим себе |
| јеву.{S} Толике године прођоше, а он не виде више свога старог гнезда, из кога је полетео у све |
| S} Али да је негде у заклону, да нас не виде из куће.«</p> <p>— Да ми је да се ми појакамо, вел |
| у тестерицу. »Еј, кукавцу, сад ће да се виде онако каљаве!...{S} Ено... ено!...{S} Мора да је и |
| Велимир и Вида измакоше, само одједном виде да су њих двоје, он и ова девојчица, сами, да га о |
| ам Христос и пред њим жена.{S} А кад то виде Христос, он каже тој жени: »Није вајде... сви <pb |
| заклопљен том громадом...{S} Кад све то виде и осети, Љубомир се препаде и зажали што га не ухв |
| страх га поновити у памети све оно, што виде и чу!{S} И дахну душом кад стиже у Београд, и наст |
| о сад читао једну богословску књигу.{S} Видевши се усамљен у целом дворишту, он приђе и седе на |
| ..{S} Он се осврне око себе пажљиво, па видевши да их нико не гледа, <pb n="23" /> устане брзо |
| се од »наступајућег истјазанија«.{S} Па видевши да се ова чаша мора испити, обори главу покорно |
| ки, овај... он погледа оком у страну, и видевши да је Љубомир већ зажмурио, настави лакшим глас |
| ност: узе креду, стаде уз чисту таблу и видевши безброј несташних малишана, не знајући им још и |
| а, који испаде пред њу као из топа; али видевши пренеражена дечка, поврати се и погледа га пажљ |
| се још каквом затуреном парчету.{S} Али видевши да су му наде узалудне, поклопи округласти трбу |
| ом писму. </p> <p>Зашто се игуман љути, видели смо; а плаши се због ове напомене о Љубомиру.{S} |
| ад га све то плаши!...</p> <p>Да ли сте видели срећна, весела младића, који је месецима или год |
| оспода.{S} Као дивљаци, који нигда нису видели града, гледаху они овај <pb n="179" /> други, го |
| дакле је и тако даље, али све површно : видело се да му је све то већ познато.{S} Пажљивије га |
| опреосвештенство пише о томе и томе.{S} Видело се, да је игуман, после добра сна, расположен се |
| је од правог дивљачета, које досле није видело ни града, ни цркве, ни већег збора људи од једне |
| , преко главе претурило, колико се муке видело.{S} Оде му брат на границу и за њим и отац.{S} О |
| иго је главну жељу.{S} А колико се муке видело, колико се незгода претрпело, док се до тога дош |
| како <pb n="245" /> се навикло, како се видело да и други раде, Тако се Максим закалуђерио, так |
| мало прокошкаше речима, потом погасише видело и полегаше.{S} Цео манастир обузе густа, непробо |
| једном крају подрума светлуца запаљено видело, те показује госту правац, којим му ваља ићи.</p |
| апаљеном воштаницом сваки кутак пећине, видео где ће се молити Богу, где ће спавати — онда се о |
| многих житија, која је успео прочитати, видео је да су сви светитељи избегавали нерад и да су у |
| Видео је јасно пут, којим му ваља поћи, видео је све оно што је истина и што је од живота, што |
| Мора да је потказао неко од ових!...{S} Видео Светозара кад је писао«...</p> <p>Професор уђе.{S |
| {S} А сад... сад је знао све, све...{S} Видео је јасно пут, којим му ваља поћи, видео је све он |
| шао тамо за грађу и сад се вратио...{S} Видео човек очима све!...</p> <p>Леонтије одјури у стов |
| проћи, јер је дошла његова „чреда“.{S} Видео је да се све у манастиру врши по чреди па, не зна |
| вео, тако поче управљати манастиром.{S} Видео је да други »дижу«, па не мислећи <hi>како</hi> и |
| у ви калуђери? запита Љубомир.</p> <p>— Видео си, брате, одговори Веља.{S} Сваки за се...{S} Са |
| , тако чисто и бело какво он није никад видео, и ако су у селу му и поп и учитељ имали кћери, к |
| таро одело и обућу.</p> <p>Боже, кад је видео себе у панталонама и капуту!...{S} Освртао се, за |
| разумевајући још ништа из свега што је видео, осећајући само из погледа свију људи, да се спре |
| } Он не може сад мислити о ономе што је видео, <pb n="242" /> али све добро разгледа, утуви и о |
| оме је много слушао, али га до сад није видео.{S} Зато му он још данас изгледа друкчији!</p> <p |
| дебелу књигу, какве никад у животу није видео.{S} Остраг на корицама беше руком исписано : „Жит |
| му трговац испотекар све што је знао и видео.</p> <p>Пре две године Максим је постављен за ста |
| пи.{S} Кад га <pb n="44" /> је први пут видео, прошапта Светозару са страхом:</p> <p>— Је л’ то |
| деспотско понашање према млађима, које видесмо у манастиру.{S} Али се дотле имало и незгодица. |
| и, да би могао учинити оне промене које видесмо — да би могао паметно газдовати.{S} Требало је |
| е, још од повратка из Београда, као што видесмо, мучила или занимала нека велика мисао, која га |
| отуђило...</p> <p>У почетку је, као што видесмо, цео манастир Леонтијев личио на скорашњи рој, |
| руже стари!...{S} Да ли ћемо се још кад видети? узвикује сетни монах, остављајући најмилији кут |
| >Сељак удари у вику докле га год могаше видети, па се онда осврте и продужи пут, размишљајући, |
| да се треба вратити одмах, али је хтео видети: да ли је погрешио што је увео госта у подрум.{S |
| е не види ништа!...{S} А младић би хтео видети праву истину, прави живот...</p> <p>А весело, сј |
| за доктора...{S} Та то је требало само видети!{S} Па доктору после не верује: неће да га пушти |
| а Миро... <hi>никад</hi> се више нећемо видети.</p> <p>— Бог с тобом, Љубо, шта то говориш! узв |
| та и драгог камена.{S} Да ми је само то видети... кад се засија!...{S} А са њим, кажу, сто попо |
| творио исто ’нако, као и мене... то ћеш видети, тако ми младости!...{S} Него знаш... ја сам мис |
| брадицу и кријући очи.{S} Долази свет, видеће... жена до калуђерских ћелија!...{S} Баш... могл |
| је код нас друго...{S} Море, кажем ти: видећеш!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Отац Ле |
| /p> <p>— Чекај.... кроз неколико месеци видећеш... ако Бог да.</p> <p>— Како... зар због тога ж |
| це Велимирово.{S} Љубомир се пренерази, видећи га онакова, али погледавши калуђере, опази да су |
| Гости појурише за њима, а ђаци и момци, видећи се овако усамљени на ударцу игуманова страшна по |
| жућкаста стара шљивовица.</p> <p>Гост, видећи га онако забленута, накашља се прилазећи му.{S} |
| но, весело и скромно пројури поред њих, видећи само веселе осмехе, и приђе архимандриту.</p> <p |
| прескаче одјаже, јури каљавим путем, не видећи никога, не чујући како за њим узвикују весели по |
| ав!...{S} Лонцолизи!.. мрмља игуман, не видећи више никог и не разумевајући ништа...</p> <p>Игу |
| став! мој устав!... још грми игуман, не видећи од љутине шта се око њега дешава.</p> <p>И учите |
| на њима: је ли правилан одговор, па не видећи ништа до љубопитне погледе управљене на себе, пр |
| .{S} На другом крају наиђе на Арсенија, види га где седи у хладу, на крилима му читава пласка р |
| ности, око цела живота и око себе сама, види обавијену грубу рогозину, исто онако као око Саве. |
| азгледа он добро десетину тих табачића, види да су то штампани бланкети, које су доброћудни и б |
| ицом.{S} Он још разазнаје све око себе, види шта се ради и разуме да је пијан.{S} И то га сазна |
| црвено постављени крајеви расе рашире, види се широк црвен појас од свилена рипса, који се леп |
| отворен и присебан.{S} Он разгледа, и, види се, разгледа пажљиво све око себе.{S} Ослушну како |
| ике, у којима често Љубомир, као у сну, види себе сама...{S} Али то су само слике, тек онако... |
| е?... чује Љубомир оштро, јасно питање; види архимандритов поглед управљен на себе, али још не |
| ебичних разлога: нек’ се <pb n="168" /> види какве калуђере спрема Сава у свом манастиру!{S} Св |
| око кмета и пита га шта ће да пије.{S} Види се да се приближило школско време.</p> <p>Једног д |
| а вола, около њих калуђери и сељани.{S} Види се, по ступцима, да не вуку цела кола, него само д |
| рјак, кога су ловци сјурили у ћошак.{S} Види само једно: неизбежну пропаст, — или: јурнути напр |
| /p> <p>— Е-е... отеже окружни прото.{S} Види се што је рођено за други свет!</p> <p>Игуман Успе |
| гуманом.{S} По лицима »обичних гостију« види се да су незадовољни: они су очекивали много бољу |
| икако није могао уграбити прилику да га види, па је често помишљао од разних људи: да не буде т |
| n="126" /> Стаде превртати листове, да види колики је животопис...{S} Преко четрдесет листова. |
| а дана.{S} Још му је остала та жеља: да види митрополита, и то баш кад служи.{S} До сад никако |
| , камо би јарац хтео врднути.{S} Папоња види да нема шале, па иде послушно, а јахачица пева нек |
| ким послом, може му се десити да узгред види Саву, да гледа лађу и »швапску« земљу, али то не м |
| анастиру све тихо.{S} Нико пе плаче, не види се жалост ни на чијем лицу.{S} Родбина архимандрит |
| исоко небо, црни се тамна летња ноћ; не види се ништа, само севају пред очима некакве тамне неј |
| тарост, а у том дугом низу отац Сава не види ништа, до таму и густи мрак, кроз који севне понек |
| се сав нађе као у некој тами, ништа не види, блене пренераженим, исколаченим очима, и само чуј |
| ни своју обичну јутрењу шетњу, докле не види да су поизлазили напоље сви калуђери, ђаци и момци |
| ако је то?{S} Све се помешало, па се не види ништа!...{S} А младић би хтео видети праву истину, |
| услед ове хуке, више ништа не чује и не види, до необична, искривљена и занесена весељем и пиће |
| игра...</p> <p>Леонтије не разуме и не види ништа више.{S} Подупро ослабелим рукама тешку глав |
| а, гледа широко раширеним очима, али не види ништа...{S} Понавља у памети догађаје и описе из о |
| зарасло аптовином, поврће у градини не види се од траве...</p> <p>А ћелије манастирске, са ула |
| и ја се кријем иза царице, да ме он не види...{S} После: оцу баш и не морам... готово и не сме |
| одно место.{S} Али где би..., да нас не види нана?</p> <p>Љубомир је погледа запрепашћен.{S} Он |
| и гледа по школи, чудећи се што још не види крв или ватру.</p> <p>За Јоцом истрча један профес |
| рос му јавише из крајње воденице, да се види некакав дим код Савине испоснице.{S} Послао је и м |
| ли око загашена ватришта, а у једном се види при дну пасуљ, у другоме сок...</p> <p>Жена се трж |
| мери двадесет ока, у свему томе што се види очима и што је тако светло, замишљао је дечко да с |
| але зеленкасте очи скупе, и кроз њих се види ведра, весела душа...</p> <p>...{S}Љубомир се сасв |
| има... неће бити ништа друкчије...{S} И види јасно, да је тај живот празнији од прошлости, да ј |
| сит наједе, вели да га ништа не боли и види се по лицу... весео човек.{S} Чудновата бољка!{S} |
| же прилази и све јаче стеже...</p> <p>И види у сну, да близу њега заудара из грла пијана човека |
| нити, било би му сасвим добро.{S} Овако види да се жена већ спрема за разговор, па се домишља ш |
| тако ће бити до краја.</p> <p>Он јасно види цео свој живот унапред, сећајући се живота Савина, |
| својој власти.</p> <p>А тетка већ јасно види, да је Љубомир отворено избегава.{S} Чим се она гд |
| жи овим младим срцима...</p> <p>Љубомир види да се чини гозба у част његова доласка, па не сме |
| не пита, само нас плаши.</p> <p>Љубомир види да га Максим задржава од беспослице, из дуга време |
| нечувена дотле реткост.</p> <p>Љубомир види да служи гостима за предмет нарочите пажње, али се |
| чку другарску поуку.</p> <p>Љубомир већ види да није погрешио што је увео госта у подрум, али г |
| овара да се сећа, и ако јој се из очију види немарно расположење према тим »залудницама«.{S} Он |
| летња месечина, па се и кроз густу шуму види путовати као на облачну дану.{S} Спустила се лака |
| требао ђак; сад не може човек ни да их види лако, а њему је баш нешто требао, али шта оно беше |
| а...{S} Није за наше друштво, то се баш види...</p> <p>— Што?... биће добар калуђер, зацело.{S} |
| ива разноврсним бојама далеки пространи видик, над којим трепери чисто светло небо; како се вес |
| светло оцртана јасним зрацима, неравна видика...{S} Гле, она иста, искривудана, уска и дубока |
| еленим врховима дремљивог бучја и целим видиком.</p> <p>— Сотона!.., шапуће полугласно уплашен |
| беличасто-тамна светлост прострла се по видику, <pb n="196" /> и лако трепери по местима, која |
| а... нећу ја ту остати.{S} Него тек, да видим и то«...</p> <p>И од кад му је дошла та мисао у г |
| на хоће, онда је се не бојим.{S} Дај да видим баш... да чујем шта ће рећи«.</p> <p>Излазио је о |
| он је скромно и паметно одговорио: »Да видим... још нисам никад био у манастиру«.</p> <p>Одвед |
| наш... рећи ће архимандрит Љубомиру: ја видим да ти волиш читати.{S} А ту ти је, брајко, све на |
| </p> <p>— Али кад погледам низа се, кад видим себе овако црна и несрећна... црњана, како ти реч |
| олим, много волим да идем тамо и да све видим, али ме страх.{S} Нисам се <pb n="62" /> бојао он |
| знам ја да она све лаже...{S} Зар ја не видим како је мене!...</p> <p>Светозар оствари свој пла |
| } Него само да ме не истера сад, док не видим са стричевима за имање, ето то је...{S} А после ј |
| погледе.{S} И жао ми, због мене, кад те видим таког... и ја сам се за <hi>то</hi> спремао, па е |
| еки велики, велики коњ...{S} Ја му лепо видим сапи, и једна му је нога као. .{S} Боже ме прости |
| том наставља: и ја бих то пробала... да видимо баш ко је јачи.{S} А може ли Мира тебе да обали? |
| тај...{S} Љубомир? запита, смешећи се, Видина друга.</p> <p>Велимир климну главом, гледајући р |
| одшетају „тамо горе«, што је значило до Видина села.{S} Љубомир је обично остајао под једном уг |
| ижући од стола занесену главу.</p> <p>— Видите... поче увредљивим тоном један игуман.{S} Ова ис |
| p> <p>— Господине, шта је ово?...{S} Да видите... некако друкчије...</p> <p>— Ама ти једнако ту |
| с изненади све што видите унутра.{S} Не видите никакве богаштине, али је ипак све унутра тако с |
| а: »Ја бих се са свима сад ижљубио, али видите!«... и он журно, весело и скромно пројури поред |
| ом, као да је овај какав јеромонах, али видите сами...</p> <pb n="79" /> <p>— Е што су ти ови П |
| ... карловачка гимназија!... да то чудо видите!...{S} И све ме вукло срце у њу, али ме ћаћа не |
| орите врата, одмах вас изненади све што видите унутра.{S} Не видите никакве богаштине, али је и |
| а, начуљи уши кад се помену чреда. »Хм, видиш... одиста иде све по чреди!«...</p> <p>— Довешћу |
| ст, која га очекује. — Нисам те уписао, видиш...{S} Па сад ће...</p> <p>Љубомир се препао, па с |
| није његов глас...{S} То неког даве... видиш како је скомолао!«...</p> <p>— Доста! грми иза ст |
| ао да вељаше у себи: »Та слажи, море... видиш, помажем ти... ето, не гледам у тебе«.{S} Игуман |
| рмљавини.</p> <p>— Чекај, бре, Максиме: видиш ове ђаволе, одговара му тетка и осврће се око шпо |
| тан камен би прогутало и самлело!...{S} Видиш, и ово не ваља што ми Теофило пише за квасију и с |
| кад Велимир хтеде задржати Љубомира.{S} Видиш да је то неки, овај... он погледа оком у страну, |
| ака ти је ово?...</p> <p>— Прочитај.{S} Видиш да пише: <title>Свето Писмо</title>, одговори му |
| м мој!«...</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Видиш... ја ти не знам ту дубоку науку, али <hi>мислим< |
| некакве књиге.</p> <pb n="217" /> <p>— Видиш... искашља се он и отеже последњи глас.{S} Ово је |
| време: пастрме или суве рибе.</p> <p>— Видиш шта вреди слога: ’вако ми, овај, свакад... узвику |
| а и залупаше потковане цокуле.</p> <p>— Видиш, само мало да смо још почасили, одмах би на тродн |
| док не истресе цео полокењак.</p> <p>— Видиш како ми лепо, рече Велимир; пе свађамо се и не мр |
| .{S} Да ли сам ја требао Богу?!...{S} А видиш тамо... и владика и сви они учевни калуђери... и |
| {S} Чича Живојин вели: »Кажи му, ако га видиш, нека се труди на сваком послу.{S} Није он отпао |
| ја̏кати са њом.</p> <p>— Чекај, бре, да видиш... севну очима и повуче девојче к себи.{S} Али се |
| сваки има своју главу.</p> <p>— Хе, да видиш моју Аницу.{S} Ни Маџарица јој није равна!{S} Па |
| ко...{S} Само док ја нађем место, па да видиш!«...</p> <p>Охрабрен оваким мислима, Љубомир изиђ |
| Права светогорска, од сукна... само да видиш!...</p> <p>И тетка га задовољно поздрави:</p> <p> |
| дајући га бојажљиво; ко вели:{S} Ваљада видиш колико ми је стало до тога, да се те беде опрости |
| показати: не вреди ту говорити, док не видиш све очима.</p> <p>— Добро и то... а још?</p> <p>— |
| веле да Максим не зна баш ништа, а оно видиш...{S} И оно пре, <pb n="129" /> кад га пита игума |
| А ја сам је ’нако прочитао!...{S} А оно видиш: чудеса... чудеса!...{S} И одиста јој је Христос |
| је... онако...</p> <p>Љубомир се трже. »Видиш, и мене почео нечастиви да куша!...{S} Шта ми изн |
| тирац с прекором, као да би хтео рећи: »Видиш како ја сам путујем, па се никог не бојим!«...</p |
| b n="164" /> погледом, који је гласио: »Видиш сам... што ме питаш!« Али игуман не беше располож |
| ред, узвикну сама себи гласно: »Еј,црна Видо!« и лагано се крену кући.</p> <milestone unit="sub |
| } Он је на Велимирове односе и намере с Видом гледао са снисходљивим сажаљењем, — што не знају |
| то нисам ишао на чесму, него наточио из видрице, насмеја се Никола.</p> <p>— Их, како познаде!{ |
| p> <p>— Хе мој Леко, не бих ја дао моју Виду ни за владичанство! узвикну младић одушевљено и за |
| аведењу десио се тако леп дан, какав се виђа само у августу.{S} Архимандрит зором отпутова у гр |
| озната, тамна...{S} Као да сад први пут виђа не саму групу, него оно, што му се сад учинило нов |
| асом.{S} Љубомиру се учини познат попа, виђао га је у Београду, али не зна шта беше тада.{S} Би |
| хну главом десно, одкуда се, из даљине, виђаху сеоски дућани, — он је сад сила... посланик; а с |
| тра ово пуначко, једро лице, по коме се виђаху подигнуте бледуњаве маље, најежене од јесење све |
| а отуд на једну чистину, насред које се виђаше велики јасен, и стаде као укопан.</p> <p>Под јас |
| од овога, да људи тамо постају срећни, виђени, и то је доста да га и он зажели свом млађаном д |
| унчаник, па гледа тај велики, до сад не виђени, мравињак од деце, како се шарени разноврсном од |
| погледом, обори главу...</p> <p>Дође на виђење и стара другарица с Маљена, водећи синчића за ру |
| ошао послом у Крагујевац, па свратио на виђење старом другу.{S} За архимандритом пошли, као нав |
| том јецање...</p> <p>Поиздолазише му на виђење све сестре, тетке, цела родбина.{S} Сви се радуј |
| и се да му изиђе пред очи некакво чудно виђење <pb n="144" />, у облику дивне, нежне као роса, |
| еру се чини, да му оне живе и плашљиве, вижљасте очице говоре: »Наше је ово огњиште!...{S} И ка |
| створ, завија као утегом... вије, вије, вије...{S} А слатко ти гутати буранију, несрећо!... зин |
| клени створ, завија као утегом... вије, вије, вије...{S} А слатко ти гутати буранију, несрећо!. |
| се у недоглед...{S} И тамо далеко хеј, вије се и пружа у дужину некаква беличаста магла, а под |
| i>, паклени створ, завија као утегом... вије, вије, вије...{S} А слатко ти гутати буранију, нес |
| ла цео дан, па и ноћу; на друму само се вије густа прашина, или се раскаља после кише, па се са |
| вљеним у љубичасто ватрени стуб, што се вије пред њим, шушти и пуцкара, наставља започето прича |
| ки нејасан светитељски смисао трепери и вије се око ових воштаница, око листова који се брзо пр |
| драсло полетарче оставља старо гнездо и вије се невештим и слабим крилима у далеки свет...{S} Г |
| у некаква беличаста магла, а под њом се вијуга и беласа нешто, као кад жене на перилу отегну ду |
| блато и једва се назире црна пруга, што вијуга кроз бео снежни покров.{S} Путник већ пао у очај |
| рче хлеба?..</p> <p>Жуборе тихо, лагано вијугави млазеви бистре воде, скачући брзо с камичка на |
| више механе и вечито гледати оно широко вијугаво чудо, што се беласа, прелива и одсјајкује на с |
| роножац уз прочевље, са кога се дизаше, вијугајући се, велики пламен уз оџак, рашири се према њ |
| помолити човек.{S} У ушима му још бруји вика оног сељака, и сад му се чини да неколико гласова |
| /p> <p>»Чиј је то глас? ко је то?...{S} Викали су на Николу, али ово није његов глас...{S} То н |
| >Опет одоздо слабо одјекну неразговетно викање и замре у даљини...{S} То неко псује непажљива ч |
| ћи по свима школским угловима.{S} Ко је викао?</p> <p>— Цензор, одговорише неколико гласова.</p |
| што му је!...{S} Дијете!... стаде жена викати, па му притрча.</p> <p>Беше сав хладан, а груди |
| у неку травку, која није баш обична, па викни : отровна трава!{S} Тај ти више никад не пролази |
| — Славе ти, зар од онда једнако лежиш ! викну му девојче, нагнувши главу у страну, исказујући т |
| ах.</p> <pb n="97" /> <p>— Та махни га! викну Никола, кад Велимир хтеде задржати Љубомира.{S} В |
| ово легло...</p> <p>— У вину је истина! викну онај професор »травуљар«, дижући од стола занесен |
| ући цигару.</p> <p>— А-а... тако ли је! викну Васа, севајући очима бесно.{S} А ко попуши са мно |
| хи-хи...</p> <p>— Нос’ те ђаво данаске! викну Марија, смејући се и бранећи се.{S} Каки си ка гу |
| ко себе.</p> <p>— Куд идеш, несрећниче! викну сељак, опазивши да овде нису чиста посла и приђе |
| ан, кријући се иза тетке.</p> <p>— Сви! викну Велимир кроз прозорче и махну главом на калуђере. |
| авља ђезве.</p> <p>— Са тим се не шали! викну болесник преплашено и побеже на поље.</p> <p>— Хи |
| во је баш оно право!«...</p> <p>— Точи! викну игуман, мрднувши неосетно једном обрвом и гледају |
| вориште и седе на кола.</p> <p>— Седај! викну он Никифору, узмичући се мало у десно.</p> <p>Нов |
| заврти главом и ућута.</p> <p>— Сипај! викну он изненада.</p> <p>Арсеније га опет послужи раки |
| ман је љут.</p> <p>— Зашто?...{S} Стој! викну жена радознало.</p> <pb n="114" /> <p>Љубомир се |
| >— А хлеба!...{S} Шта ћеш јести, болан! викну девојче за њим и пође у напред, као да га заустав |
| <p>-— Еј, ђаче... у шта си се загледао! викну му над самим ухом неко, тањим женским гласом, кој |
| еноћиште.</p> <p>— Чудне будале, мајко! викну газдарица за њим.{S} То га је <hi>онај</hi> напла |
| .</p> <p>— Сад ракију!...{S} Целу чашу! викну игуман.</p> <p>— Дигните му главу! рече тетка и п |
| p>— Остав’ то!... казо сам ти сто пута, викну Велимир, подигнувши скоро празно стакло с вином у |
| !... игуман је гори од њега десет пута, викну Велимир.{S} Знаш оне чизме... ха-ха-ха...</p> <p> |
| ми парченце и мету у уста... »Пробајте, викну он игуману, па ћете се уверити.{S} Није сиришњача |
| ломи парче и поједе. »Их, шта учинисте, викну професор : руке вам све од буђе, а ви узесте сир |
| е после, господине, са оволиким имањем, викну један грађанин, који не имађаше стрпљења сачекати |
| Ја реко’ ти заспо̑... а он ћути ’нако, викну девојче силазећи с јарца и држећи га за рогове.</ |
| ш сабаиле, док не пије лековиту ракију, викну први калуђер, отурајући теткину руку.</p> <p>— Те |
| Ојађена сам друга!... он је гладан !... викну она и отрча судовима.</p> <p>Љубомир ушкиљио очим |
| амо да прострем чаршав...{S} Дијете!... викну, угледавши Љубомира: трчи... газдарицу...{S} Капе |
| о.</p> <p>— Еј, дрљане, пропали смо!... викну узбуђен механџија, који је у таквим приликама вол |
| p>— Ето-о-о-о... ето, слава је убила... викну Љубомир, трчећи из све снаге, скачући преко трњак |
| <p>— ’Број’тро, тетице!... хи-хи-хи... викну један ћосав млад калуђер, око својих дваеспет год |
| гу страну, баш у целац.</p> <p>— Ко си? викну опет онај, али много мекше и присебније, јер се д |
| им једем«.</p> <p>— Е, роде, од куд ти? викну он гласно, кад наиђе Љубомир.</p> <p>Ђак му каза |
| «...</p> <p>— Еј, море... шта радиш ту? викну неко испред њега.</p> <p>Он се осврте, погледа у |
| а, и сад му се чини да неколико гласова викну за њим...{S} Он наже кроз један кукуруз, истрча о |
| ао бих, вала, цео дан.</p> <p>Механџика викну, а Љубомир брзо подиже свој дугачки прут, замахну |
| да је Љубомир пао у некакву незгоду, па викну благо, али доста озбиљно:</p> <p>— Јоковићу, оста |
| <p>— А код куће !... присети се Мира и викну :{S} Љубо, шта ћу код куће казати... чича-Живојин |
| репредени...</p> <p>Архимандрит плану и викну гласно, не дајући игуману да доврши:</p> <p>— Оче |
| S} Он настави даље: »али анђео Господњи викну га с неба и рече:{S} Авраме!«...</p> <p>»Аха, зна |
| ходник где су собе и преплашеним гласом викну:</p> <p>— Капетан !... трчи...{S} Газда зове, па |
| } А кад Љубомир пређе на Нови Завет, он викну: »То је јеванђелије!«...</p> <p>— Па шта игуман п |
| еком нејасном злобом и узбуђењем.{S} Он викну неким новим, јасним, декламаторским гласом, који |
| ву те у канцеларију, одсечно и службено викну служитељ.</p> <p>Њему само заигра нека тама пред |
| тек од онда, кад му газда онако збуњено викну: трчи!...</p> <p>»Како су му беле руке, премишља |
| } Он пође лагано са доксата.{S} Велимир викну за њим:</p> <p>— Јеси луд!...{S} Шта ти је?</p> < |
| ћу те одвести кући.{S} Дед’, док нисам викнуо кмета и пандуре да те вежу... </p> <p>Љубомир не |
| одмарао три дана.</p> <p>Сељак удари у вику докле га год могаше видети, па се онда осврте и пр |
| у шталу, <pb n="22" /> даду му лопату и виле и покажу како то треба очистити.{S} Сироче, онако |
| p> <p>— А ти... шта то?</p> <p>— Бројим виле за сутра, за плашћење.</p> <p>— А-а-а!...{S} М-м.. |
| меја се Веља; онда мени остаје онај наш вилењак.</p> <p>— Е, лако је слушати оца Васу, уздахну |
| ор божји, него се узео са неким силама, вилењацима, шта ли су.{S} Она више не имаде за њега она |
| нечега сетио.{S} Блед, узбуђен, дркћући вилицама и коленима, као човек, који хоће нешто неприја |
| меши се онако исто глупо, с разјапљеним вилицама, затим му нешто говори и маше рукама.</p> <p>К |
| ег раста, скоро ћосав.{S} Само по доњој вилици пробиле га меке, жућкасто црне маље.{S} Па кад и |
| тацима, а он је некако изненадно набоде виљушком.</p> <p>Али гости из града, код којих се већин |
| знање да жели говорити...{S} Неко лупну виљушком о чашу, неко зашикта устима, те се гости умири |
| ико боца тамно белог, необична изгледа, вина.{S} Архимандрит се задовољно смешка.{S} Мило му шт |
| ио...{S} Немој, очију ти!...</p> <p>— А вина? гледа га Велимир оштро, готов да плане срџбом.</p |
| добро напијете, па онако... после стара вина, да грдите ово легло...</p> <p>— У вину је истина! |
| их по лицу ватра од пећи а још више од вина и ракије, па се расплинули, ужагрили очима и остав |
| м у подрум, изнео сам отуд још две пуне вина.</p> <p>— Неће то, бојим, ваљати... рече Љубомир, |
| жић се неки пут не сете да понуде чашом вина...</p> <p>— Шта ту толкујеш !... узвикну Велимир, |
| липу, што добише за јело, и пуну канту вина.{S} Отпоче прави, поверљиви, слободни пир, где се |
| о »испод жита« да наставе пити досадање вино, али их присилише на поштовање већине и њених одлу |
| ански грдите, очувала је триестогодишње вино, од кога сте се ви, само од једне чаше... развесел |
| , ђаци за час променише на столу чаше и вино.</p> <p>Поче да се пије без реда, неки од гостију |
| имир не саглашава потпуно...</p> <p>Али вино не да дуго мислити...{S} Велимир махну руком безбр |
| о.</p> <p>— Кажем ја тебе: немој мешати вино; не можеш ти да поднесеш све..{S} Оволика брука!{S |
| јапурио, вукући с часним оцем Никифором вино у кантама, и заводњио очима са старим другом, нате |
| оклана и печена.{S} Да је сам изнео ово вино, сутра би се сви на њега љутили.</p> <p>Оба протој |
| и у уста неко мирисно старо манастирско вино...</p> <pb n="172" /> <p>Изређане су давно све здр |
| ту своде на какво ретко, необично старо вино; којима управо, чим се помене манастир, одмах зами |
| е манастир, одмах замирише у носу старо вино, они гракнуше сложно да се реликвија изнесе одмах, |
| ми као браћа!{S} Ето живота!«...</p> <p>Вино се пени, прелива се, просипа се!...{S} Чаша за чаш |
| иве једва подмириваху домаћу потребу; а виноград се морао напустити због скупа рада...{S} И, да |
| и у Јаворце... водицу...{S} Василијан у виноград, с радницима.{S} Да надгледаш ђубрење: сваки ч |
| ако је доиста и корисније.{S} Само гаје винограде сами, и то им је најглавнији пољски посао.{S} |
| тридесет дуката.{S} Уништени филоксером виногради стадоше се прекопавати и засађивати дивљом ло |
| ује му Арсеније, гладећи руком стакло с вином.</p> <p>— Де, ви ђаволи!... виче им тетка, смешећ |
| лимир, подигнувши скоро празно стакло с вином у вис...{S} Тамо не дирај, а онако што чинимо зај |
| вина, да грдите ово легло...</p> <p>— У вину је истина! викну онај професор »травуљар«, дижући |
| тапови дебела меса!...</p> <p>— Чучни у вир!</p> <p>— Отперја до врх Штурца!</p> <p>— Ала везе, |
| {S} Из грубе, широко савијене рогозине, вири половина старе масне камилавке, а на другом крају |
| ако као око Саве...{S} И с једне стране вири масна камилавка, а с друге висе нове, глатке цокул |
| S} Ево потока!{S} Напред... скачи преко вирића и камења, а из усахла грла још се разлеже загуше |
| ри, скакуће преко камичака и слева се у вирове манастирска речица.</p> <p>Близу пећине, из густ |
| .{S} Лишће шушти, преврће се и избија у вис под ударцима његових опанака, сухо грање пуцка и кр |
| м дугим власима, са подигнутим рукама у вис, нечовечја изгледа калуђер...{S} Ветар пирка и лепр |
| ема њему и стаде гледати како се диже у вис пара са угрејаних мокрих чарапа и дизлука.{S} У кућ |
| ш имена, раскречи се, подиже обе руке у вис и, колико беше снаге у плућима и грлу, подвикну: </ |
| викну монах преплашено, дигнувши руке у вис, као да се брани од некакве напасти.</p> <p>— Чекај |
| неком величанственом тишином дижу се у вис китњасти борови и танковрхе јеле...{S} Настао је он |
| ан, угојен ован, са дебелим, вештачки у вис управљеним роговима, и гледа право у оца Василијана |
| ивљеном шубаром на глави и подигнутим у вис рукама, пуцка прстима, окреће се око себе и весело |
| одигнувши скоро празно стакло с вином у вис...{S} Тамо не дирај, а онако што чинимо заједнички, |
| ту кршу, који се, усред шуме, издигао у вис за неколико стотина метара, обрасо шипражјем и кржљ |
| стране вири масна камилавка, а с друге висе нове, глатке цокуле...</p> </div> </body> </text> |
| ња водица по целом селу.{S} Ради тога и висе две веће котарице иза Леонтијевих леђа, преко биса |
| таре масне камилавке, а на другом крају висе нове цокуле...{S} Бацише грешно тело у земљу, од к |
| вна, пластаста Букуља...{S} А за леђима виси, непомичан и светао, мио као сунце, зелени Маљен.. |
| коро нечујно лупну момачко звонце, које виси испред кухиње...{S} Оба ђака истрчаше на поље, а Љ |
| пружила преко Саве и над њом непрестано виси и котура се сива магла; веле му да је то нека друг |
| иликама отац Сава умео вазда одржати на висини: никоме није могло ни на ум пасти, да онај млади |
| ч почиње тамнети...{S} И неко га диже у висину са целом столицом, па љуља, љуља...{S} А у глави |
| еде, пије...{S} Има му тридесет година, висок је одвећ, сух, смежурана лица, које је обрасло гу |
| исполински нос, љубичасте боје.{S} Беше висок, крупан, развијен и силан као столетни грм; глас |
| несигурним ногама, а уз њих се усправио висок, тринаестогодишњи дечко.{S} Леонтије добро познај |
| ... чије су оно куће?...{S} И она нова, висока, господска, и она испод ње <pb n="253" /> накрив |
| ји дочек старе, давно невиђене околине, висока Маљена и цела, светло оцртана јасним зрацима, не |
| ћа, иза којих се, још даље тамо, дизаше висока сјајна звонара.</p> <p>»А како ли је тамо, у Бео |
| е и калуђера и ђака на раније спремљене високе столице, са јастуцима за седење, моле их да прич |
| рича о онима, што иду ноћу по крововима високих кућа...{S} Хе-хе... месечари се зову!</p> <p>Ов |
| RP19000_C1"> <head>I</head> <p>Сунце је високо одскочило.{S} Давно је дигло росу са питомих дол |
| м зеленилом своје сочне траве.{S} Он је високо, ближе врху планинском, а са њега се гледају као |
| пела.</p> <p>Црни се и тајанствено ћути високо небо, црни се тамна летња ноћ; не види се ништа, |
| епашћен.{S} Она је у његовим очима тако високо стајала, да није смео ни помислити на тако интим |
| > <p>Дечко се прену.{S} Сунце одскочило високо, па прижегло право у његово лице.{S} Истина, сад |
| а, зидине, како се дижу величанствено у високо <pb n="34" /> плаво небо, како трепере под сунче |
| та равним просеченим путем на врх онога високог брега, са кога је и Сава негда посматрао свет.. |
| као мимогред, напомене, како му његово високопреосвештенство пише о томе и томе.{S} Видело се, |
| ће сад стрељати.</p> <p>— Опростите... високопреподобни оче!... стаде муцати као у грозници.{S |
| мој полазак...</p> <p>— Ко, ја слаб?... високопречасни! трже се Арсеније и погледа тако ведро и |
| огије невешта професора, некаква чудна, високоучена историја старозаветног текста, са сипањем н |
| ездо, у коме се испилио!{S} Он не гледа високу, са црвеним кровом и белим зидовима кућу, која ј |
| дирао кроз камене сводове и хитао право високу небу...</p> <p>— Што допусти?!... прекореваше он |
| зора поменутог Петра Ужичанина, који је висом надвисио цео разред.{S} Другог часа Петар предузе |
| епери чисто светло небо; како се весело витла у ваздуху пар голубова, одсјајкујући према сунцу |
| уњио се... а они живо скакућу, прелећу, витлају се...{S} И његов живот мора бити друкчији, по д |
| и за месецима, а у глави побожна монаха витлају се све нејасније, све тамније слике, меша се не |
| иво углађена и рашчешљана, па се сад не витлају они груби гргурави перчини око очију му.{S} На |
| ата.{S} Са њом је проводно читаве дане, витлајући је и хитајући обло камење у зрак, или гађајућ |
| Ама каке јасле?</p> <p>— Јасле, брате, витлејемске, оногај... преставља свети престо, одговори |
| тако обична...{S} Овде се некад побадао вито...{S} Како му се велико чинило то поље, а сад...</ |
| лаговању.{S} А све налете одједном, као вихор на врелој ведрини, и пресече, поруши, однесе све |
| n="29" /> отворише шталска врата, како вичан пандур уведе коње, говорећи са њима и пребацујући |
| расти.</p> <p>— Нека, не треба!... јок! виче момак у забуни, вешајући торбу о раме.</p> <p>— Не |
| на.{S} Чудна ми чуда, ако је и капетан! виче сама са собом, осврћући се збуњено и тражећи нешто |
| сас трговачку чест!...{S} Тако ли !... виче један дућанџија бледећи, спремајући се да устане, |
| кло с вином.</p> <p>— Де, ви ђаволи!... виче им тетка, смешећи се и обарајући очи стидљиво, са |
| ла.</p> <p>— Срећан пут! срећан пут!... виче игуман и блене преко свију глава, не гледајући <pb |
| реме осећа како га неко снажно дрмуса и виче му над главом:</p> <p>— Устај, да звонимо ! чује о |
| ну тугу на њену лицу, он пролива сузе и виче детету: »Чедо, устани!«...{S} Дете устаје, и наста |
| ој је оно било девер, истесао и спремио вична и глупа манастирског ђака, онаква, какав је најпо |
| качу, смеју се, бацају камена с рамена, вичу... кад лупне црквено звоно, окупе се и онако исто, |
| тене калуђерске собе.</p> <p>— Да ми не вичу ту, и да се после господин љути, заврши она.</p> < |
| и, чупајући му косе, газећи га ногама и вичући: »Сеј мних оскверни дјевицу нашу!«...{S} Али Бог |
| е овчице на солило, окружни прота и три виша чиновника.{S} Ручак је справљен на брзу руку, али |
| ас бесна поводња, и он, услед ове хуке, више ништа не чује и не види, до необична, искривљена и |
| љко?{S} Где су вам куће?</p> <p>— Тамо, више Марковића... оне под брдом.</p> <p>— А-а!...{S} Ве |
| аше...{S} Велимир узе Љубомира за руку, више лакта, и поведе га олтару...{S} Мало звоно одјекну |
| а уха и у себи промрмља: »Није вајде... више се не може врдати!...{S} Бар после да гледам, да у |
| ту ми одједном дође <hi>оно</hi>...{S} Више никад нисам ни о чем другом мислио, само о томе.</ |
| итија свјатих; декемврији — февруа.«, а више тога, на марки : № 9.</p> <p>Уздрхталим рукама, са |
| на које је осећање веће: да ли се треба више плашити или љутити.{S} По ходнику грми његов глас, |
| оји тако, и зна где је и шта је, али га више занима клисарски посао...</p> <p>И беше му чудно, |
| ејасне погледе на живот и будућност, да више скоро ни о чему није мислио.{S} Иде тако лагано за |
| то је почетак од <hi>онога</hi>: зна да више неће ићи у школу, то је сам смислио и то ће тако б |
| у.</p> <p>— А, ваљано! додаје механџија више ради учтивости, али он осећа исто оно што и побрат |
| екиде га Љубомир, кога је овог тренутка више интересовало то питање, него догматика.</p> <p>— К |
| рати пеленгирице?{S} Мора да није имала више оваког сукна«...{S} Било их је у чистим и белим ка |
| ледају се и тим погледом кажу све: нема више друговања, нема веселе игре и јакања, нема мирног |
| игре и јакања, нема мирног живота; нема више ничега; оде све, све...</p> <p>— У здрављу ! рече |
| ре био и што се звао Љубомир, њега нема више.{S} Он је умро!«...{S} Он загледа у своју душу: ка |
| > <p>— Хи-хи...{S} Осетио Швабо да нема више масла у манастирима! узвикну Василијан.{S} Сад се |
| дједном спаде са њега цео Штурац. »Нема више робовања!...{S} Опет да се пије, и само ’нако... д |
| о доласку у Београд...</p> <p>А кад има више посла у кући, онда Милку пошљу да чува говеда, а њ |
| м сунчевом пригревку.{S} И још даље, на више, беласају се чисти димњаци и црвене сниски кровови |
| едном, као по команди, издигоше лица на више, гледајући у таван, слевајући у уста неко мирисно |
| {S} Покрене је другом руком, и де-де на више обема — а ја... не може!...{S} А оно га прљи и печ |
| астим лишћем хладолежа, који се пење на више уз плавобеле <pb n="28" /> конце фула, опаране са |
| м силама, вилењацима, шта ли су.{S} Она више не имаде за њега онако искрена другарска погледа, |
| и јела стаде се трошити два и три пута више, него пређашњих година.{S} Сава напомену братији о |
| ти, али он од узбуђења не саслуша ништа више, после свог имена...</p> <p>»Љубомир Васић, ученик |
| > <p>Леонтије не разуме и не види ништа више.{S} Подупро ослабелим рукама тешку главу, па послу |
| лимир пешке, одоше на пут.</p> <p>Ништа више не осећаше млади испосник, нити му се на лицу могл |
| тече бурно и, као што обично бива, све више се губи такт уљудности, умерености...{S} Сваки се |
| у; почиње се развијати по соби дим, све више и више, а Љубомир гледа у жуту чађаву таваницу, не |
| аноси својом бескрајном чаробношћу, све више га обузима својим пространим недогледом. </p> <pb |
| дсјајкују, севају и преливају се, — све више му се враћа пређашње побожно расположење, у очима |
| е гледа ту загонетну даљину, она га све више заноси својом бескрајном чаробношћу, све више га о |
| мирис скорашње <pb n="233" /> сламе све више привлачи.{S} А-а... ту ће да се спава!{S} Али га д |
| милавка, шта ли је...{S} А земља се све више љуља... љуља... и онај мирис косе заноси... и чата |
| шње побожно расположење, у очима се све више губи онај обични смисао, душа му се све више подај |
| ви заносни догађаји, његова душа се све више отвара и тако се саживљује и нераздвојно спаја са |
| му нешто лагано шушка.{S} Кораци се све више примичу стеновиту кршу, који се, усред шуме, издиг |
| лости и не буни.{S} Напротив, он се све више чуди пријатном, раздраганом, бескрајно срећном осе |
| , јер му се мисли већ муте, умор се све више осећа, трепавице се лагано склапају, наступа тврд, |
| губи онај обични смисао, душа му се све више подаје побожној, аскетској екстази...</p> <p>У веч |
| уде...{S} И он осећа да његово срце све више привлаче и ове молитве, и ово тамно здање и ова ти |
| несвесан, а после, лагано, добиваше све више смисла, док се напослетку не заустави плашљиво на |
| е се, а она се, та мисао, развијаше све више, док га не отрже од рођена гнезда.{S} Он је није у |
| уд овде женске? чуди се он у сну, и све више осећа онај празнични мирис намазане девојачке косе |
| речима, читао их по неколико пута и све више се бунио њиховим смислом, који му се по некад учин |
| а, кад је осетиш !... узвикује он и све више гњави песницама свој несрећни стомак, који га тако |
| {S} Чести састанци пролажаху, а они све више осећаху, да не могу једно без другог.{S} А ни једн |
| ник, а јабуке чине своје.{S} Стомак све више завија, осећа велику необичну глад, и ваљада услед |
| куће</hi>, доносио прилоге, који су све више подизали материјално стање манастира, и враћао се |
| ој, скоро детињској љубави, која их све више зближаваше.{S} Чести састанци пролажаху, а они све |
| {S} Толике године прођоше, а он не виде више свога старог гнезда, из кога је полетео у свет, не |
| само магли пред очима, а ногама не може више да мрдне.{S} Стао као окамењен, па гледа како се п |
| е више удубљује у њен смисао, све би је више читао...</p> <pb n="154" /> <p>— Гле: »У греху се |
| } Нашао цуру па, шта мислиш, заволео је више од оца и мајке... обоје као свеци...{S} А, шта вел |
| есто, зна где је и, што је главно, није више сам.</p> <p>Тек после, кад је с тешком муком нашао |
| а, да он већ јасно осећа, како сад није више онај и онакав, какав је био до пре недељу дана, ка |
| погледа захвално у очи јој.{S} То није више онај одлучни, трезвени и окретни младић, какав је |
| очита последњу реченицу: »иди, и одселе више не греши«.</p> <p>— Баш ти ја то из књиге не разум |
| другу позитуру и изглед: није му држање више онако усиљено принижено, нити му очи гледају лукав |
| /> — Е, моја Миро... <hi>никад</hi> се више нећемо видети.</p> <p>— Бог с тобом, Љубо, шта то |
| е, одговори Љубомир таким гласом, да се више није могло сумњати.</p> <p>Игуман заврти главом и |
| е, до врхунца, па је сваки мислио да се више не може издржати и да после кише и мећаве мора јед |
| »Хм... сад је омекшао...{S} Не праћа се више!«... помисли ђак и пође к вратима.</p> <p>— Куд ће |
| настирима! узвикну Василијан.{S} Сад се више рентира ортачка радња са кројачицом!...{S} Хи-хи.. |
| {S} Од врата ћелије болесникове није се више одмицао.{S} Све је пиљио и мотрио шта тетка отуд и |
| ља, кажи право...{S} Хи-хи-хи.{S} Ко се више уплашио?{S} Хи-хи-хи...</p> <p>Издвоји се од шпоре |
| а, а што је читалац боље разуме, што се више удубљује у њен смисао, све би је више читао...</p> |
| н је није у почетку разумео, али што се више привикавао манастирском животу, осећао је да се и |
| у памети речи другова, не распознају се више јасно њихова лица, све се помешало и претворило у |
| о и Јованка, и он сам...{S} И све му се више не спава...{S} Напослетку сведе сав хаос од ноћног |
| замрзнутим гласом:</p> <p>— Стоја неће више да нас пере... ђеца иду као...</p> <p>Из кухиње за |
| n="140" /> и мене ће...{S} Али ми неће више сести за трпезу, не!</p> <p>— Откуд они то дознају |
| чан и неосетљив као стена...{S} Не беше више физичке могућности да се наставе ови чудни изливи |
| ици: продангубиће читав час, а мож'да и више.{S} Али, тако су старији удесили, и он нема куд... |
| ож’да за читаву недељу дана... мож’да и више!{S} Па се сме радити шта ко хоће: спавај, докле хо |
| ње се развијати по соби дим, све више и више, а Љубомир гледа у жуту чађаву таваницу, не мрда о |
| а много бољих места, где се мање ради и више користи.</p> <p>О, како га је обрадовао састанак с |
| за јаз ни за воденицу.{S} Пре стотину и више година била је ту манастирска воденица.{S} Једна у |
| на, па викни : отровна трава!{S} Тај ти више никад не пролази преко тог места; обилази га далек |
| и он, као и сваки човек, почео мислити више о себи и — ближњима...{S} Но и у таким се приликам |
| више, ондак зна се... морамо и трошити више, одврати му иронично најстарији брат.</p> <p>— Хм. |
| S} Лонцолизи!.. мрмља игуман, не видећи више никог и не разумевајући ништа...</p> <p>Игуман поч |
| он оде весео на ново место, не мислећи више о самоубици.</p> <p>Ђаци и неки момци беху још ран |
| <p>Леонтије, као у сну, не разумевајући више ништа, знајући само да мора напустити ово омиљено |
| :</p> <p>— И то ми је: не очекује човек више ништа!...{S} А за кога сам се ја заузимао, за кога |
| н некога у боном заносу.{S} И сад нисам више онај, који сам био до јуче!...{S} И нећу умрети он |
| <hi>зашто</hi> живим и јер не очекујем више <hi>ништа</hi>... ама баш ништа!{S} Свршено!{S} Пр |
| све оно са чим је младост провео.{S} Он више не мисли о <pb n="102" /> томе, шта ће настати пос |
| Чини му се да има праву грозницу.{S} Он више не мисли, него само, у страху, очекује, кад ће нас |
| S} Обед је обичан, недељни: мало се што више спремило због госта, па су и монаси поседали са иг |
| мо где се небо састаје са земљом, и што више гледа ту загонетну даљину, она га све више заноси |
| у зажарено светло треперење огња; и што више гледа како вреле жишке одсјајкују, севају и прелив |
| аки се од њих патио, да се тај глас што више распростре у народу.{S} Истина, у томе је било дос |
| >— Ја... ја сам... ђак, промуца Љубомир више од забуне но из страха.{S} Идем у манастир, па сам |
| ј иконији... како ли је зовете — трипут више, ондак зна се... морамо и трошити више, одврати му |
| име, хтео би сести на онај сниски хумић више механе и вечито гледати оно широко вијугаво чудо, |
| обеже на свој омиљени заравањ, на брегу више манастира...</p> <p>Ах, како дивно греје топло сун |
| . знаш, одавно се каним...{S} А не могу више да слушам којекакве разговоре.{S} Хоћу, брате, да |
| иколи је пало у очи само то, што је баш више главе игуманове било исписано »воздержаније«, те и |
| ударила их по лицу ватра од пећи а још више од вина и ракије, па се расплинули, ужагрили очима |
| нека домаћица у овој кући, па стаде још више пазити на себе и обарати очи.</p> <p>У том утрчаше |
| кућу и то му не беше тешко, али је још више радио под кулук, за туђе куће, где су остала сама |
| о пред њом, дететом као и он, па се још више насмеја.</p> <p>»Ала сам луд!... шта се бојим«, ми |
| и, да се ђакониш!</p> <p>Велимир се још више опусти, изгуби се од страха... »Ово нема шале!...{ |
| сла и приђе му ближе.{S} Љубомир се још више збуни, задрхта и опет промуца некакав одговор.</p> |
| /p> <p>Овај поступак дућанџија доли још више уља у распаљени бес игуманов, и он, гледајући несв |
| че она шаљиво, смејући се и стежући још више раме Љубомирово, који се стараше да се ослободи не |
| олог одједаред престаде, чега се он још више уплаши, па претрча преко сена и рипну с тавана пра |
| — Мирен... и-хи-хи-хи!...{S} Како рече, вјере ти?... мир... ала, да могу утувити!</p> <p>Љубоми |
| неба само сипи и капље хладна магловита влага, која се меша са врелим и бистрим капљицама, што |
| а и чује се како доле шушти вода и бије влага...</p> <p>— Ево ти мотке! узвикује му Велимир, пр |
| е мрачну густу шуму, кад се кроз хладну влагу разли оно тајанствено шумско вечерње брујање, пећ |
| на онај општи хладни, себични тон, који влада у свима манастирима.{S} Сваки живи за себе, и ник |
| манастира, о делима Немањића и потоњих владалаца и властеле српске, о намерама њиховим, које с |
| ом: кад дођем код вас у манастир, ја се владам по вашем реду и обичају, а ко дође у моју кућу, |
| обичају, а ко дође у моју кућу, мора се владати по нашем обичају.</p> <p>Леонтије пружи ногу с |
| р био, који га на тај корак принуди.{S} Владика, <pb n="189" /> рукополажући Нићифора, опази сл |
| ика и отац Сава ревносно раструбили.{S} Владика — из истините радости и одушевљења, што ће скор |
| Нићифор ђаконио, добио производство.{S} Владика га, у првој ватри љутње, грубо изгрди и припрет |
| сет!...</p> <p>— Нећу ја у парохију.{S} Владика одобрио да живим у испосници једнако.{S} И архи |
| му ствара неприлике.{S} Он је знао, да владика живи и дише само калуђерством, да у томе питању |
| о архимандрит Сава: <hi>он</hi> да буде владика, а <hi>ја</hi>, његов духовни отац, да га љубим |
| .{S} Ништа, ама баш ништа!{S} До сад је владика попио његове монахе на веру; не пита их ништа; |
| а требао Богу?!...{S} А видиш тамо... и владика и сви они учевни калуђери... и не пада им на ум |
| следњи догађај у испосници, јер су то и владика и отац Сава ревносно раструбили.{S} Владика — и |
| а нису зар све то гатке?!... .</p> <p>И владика му сад поручио да се не удаљује много из манаст |
| а синђела, за кога му рекоше да ће бити владика, и некако је нејасно своја маштања мешао са тим |
| n="89" />, па да се заузме за њу и сам владика.{S} Народ би је силом истерао из свете куће.{S} |
| це и козе, ка и ја по Маљену, па постао владика, и гледај само каква је чуда починио...{S} Васк |
| егове ноге... наравно, док је он постао владика, дотле се она удала и има дете...{S} Гледајући |
| е незадовољно.{S} Дође му на памет: ако владика запита што, на пример из литургике...{S} А ни њ |
| лаву...{S} Кад, рецимо, дође у манастир владика или тако неко од оних великих... оних, хм... па |
| рих манастирских архимандрита, важнијих владика и других знаменитих лица и, певушећи полугласно |
| само четири редића, руком самог великог владике.</p> <p>»У недељу служићемо службу у Крагујевцу |
| ађена Љубомира благо:</p> <p>— Дошло од владике, и он махну белом савијеном хартицом пред собом |
| са посвећења, донесе оцу Сави писмо од владике.{S} Архијереј препоручује архимандриту, да посв |
| оту, који је сад »велика сила« тамо код владике.{S} Одкуд? прозбори он загушено, пружајући руку |
| »планове« човек са њим: зацело ће га у владике!{S} Е баш те поздравио за то архимандрит Сава: |
| о си ме од пута, те нећу бити на дочеку владике.{S} Шта ми ту...</p> <p>Љубомир се плашљиво под |
| p>А у себи архимандрит помисли: »Е, мој владико...{S} Мислиш, неко је луд да храни готована.{S} |
| Ха-ха-ха!...{S} Извол’те сад, господин-владико!...</p> <p>Архимандритово прорицање оствари се |
| ећи се учевна богословца, који са самим владиком путује, као што се обично сви сеоски становниц |
| де отац Леонтије на путу, пратећи свога владику по епархији, из манастира у манастир.{S} Ово га |
| лице спремао је и удешавао нарочито за владику.{S} Чуо је он шта се владици допада, а бојао се |
| лијан и Никола певају као славуји...{S} Владици мило; погледа ме благонаклоним погледом, па се |
| арочито за владику.{S} Чуо је он шта се владици допада, а бојао се помало да га не врате, што н |
| још никаква гласа.{S} Ко сме сад изићи владици на очи с таквим гласом!...</p> <p>Довољно разло |
| н је, хотећи се похвалити, поново писао владици о Љубомиру, о његовој необичној побожности, чит |
| мој Леко, не бих ја дао моју Виду ни за владичанство! узвикну младић одушевљено и загледа се у |
| архимандритство?{S} Шта би ми донело и владичанство!{S} Округла је она проклета камилавка: как |
| е мртво у манастир.{S} Нека вам обећају владичанство... па ако издржите и три дана као он, нека |
| ндрит беше као рис.{S} Наљутио га отказ владичин да премести Арсенија.{S} Исписао му прота баш |
| ка, давно невиђена гозба.{S} Сва пратња владичина, после повратка »Господинова« у резиденцију м |
| ћ хтеде одбити овај раскош, али се сети владичина савета: да не претерује сувише у својој ревно |
| Сава младића, не разумевајући завршетак владичина писма. — Какве су то твоје испосничке намере? |
| мести Арсенија.{S} Исписао му прота баш владичине речи: »Требају му она три монаха, а Леонтија |
| пут прочита одлучно, у љутини написано, владичино писмо, у коме му се по <hi>трећи</hi> пут нар |
| буни ово питање.{S} Он је мислио, да је владичино писмо од тако исто непоречне важности, као и |
| у постељу.{S} Спавао је, опет по савету владичину, од поноћи до зоре, али га је по неки пут и с |
| н отвор на пећини.{S} Махну руком преко влажна чела и опет погледа око себе...</p> <p>— Оваку з |
| </p> <p>А усамљени игуман, суморнији од влажне јесени, туробнији од кишна облака, седи на усече |
| аучинаста измаглица постаје све гушћа и влажнија, у глави се осећа све јаче стезање, као процеп |
| , поправи се Никола, гледајући Љубомира влажним очима.{S} Та и ми смо... онако манастирски, али |
| и говорник, промуклим гласом, гледајући влажним очима око себе.</p> <p>— А вера?!... проговори |
| ... хап! промрмља он, гледајући нејасно влажним и блесастим погледом.</p> <p>— Подај му, Љубо, |
| тела...{S} Али на пољу је тако тамно и влажно, пећина је тако хладна, а он је тако млад и неис |
| у, нарочито зими на каквом наоблаченом, влажном дану, кад је сав <pb n="191" /> ваздух испуњен |
| анки и сребрни глас одјече кроз јутрењу влажну тишину, губећи се тамо у дубоким планинским скло |
| са бела, опрана, нежна као свила вунена влакна; сагнуо главу, али му испод обрва сјакте зеленка |
| :</p> <p>— Брат наш Леонтије постригава власи главе своје; рецимо о њему: господи помилуј!</p> |
| тар пирка и лепрша његове меке освећене власи, а он дочепа обема рукама читаве праменове, кида |
| са голим разбарушеним и заљуљаним дугим власима, са подигнутим рукама у вис, нечовечја изгледа |
| механџино, досети се да ће то бити нека власт из среза.{S} Нешто га одједном обузе трема, би му |
| рем, написаћу од чега је, па ће то наћи власт после...</p> <p>— Јес’, луди смо ми да чекамо вла |
| ..</p> <p>— Јес’, луди смо ми да чекамо власт!{S} Ко да не умемо спалити твоје брљотине!</p> <p |
| оје, оногај... како ћу рећи... под моју власт.{S} Хап!{S} Ђаволе-е... отеже Максим тромо, а на |
| уме заповедати, он је и газда.</p> <p>»Власт«, духовна и световна, која је дошла да све »прими |
| о делима Немањића и потоњих владалаца и властеле српске, о намерама њиховим, које су имали пред |
| <p>После две недеље, по наредби духовне власти, Леонтије прими управу манастирску, као новопост |
| ни се од оних, које сотона има у својој власти.</p> <p>А тетка већ јасно види, да је Љубомир от |
| ог живота, игуман га препоручи духовној власти, те оца Саву примише у Богословију.{S} После тро |
| аб, страшљив, не знађах него се подадох власти његовој!</p> <p>— Даље, нечастиви!... узвикује м |
| ка, и ако он није ништа имао са среском влашћу. »Ко зна зашто је он дошао!« мисли у себи и стар |
| <p>— Тетко, роде...{S} Да ли је готова вода за мој теј? рече, стењући, мрштећи се и превијајућ |
| погледа на студенац, где је чека хладна вода, торба с јелом и, по свој прилици, игра са њеним д |
| а светлост, разгледајући да ли је чиста вода у њему.</p> <p>— Бацила сам татуле, смеје му се те |
| па сипај, рече му тетка.{S} А твоја је вода у том мањем лонцу, објасни она Арсенију, који боја |
| ху и испраћаху.{S} За њим шушти и пршти вода из пуне букве, гуди потмуло воденично камење, а он |
| јна провалија и чује се како доле шушти вода и бије влага...</p> <p>— Ево ти мотке! узвикује му |
| кад осети да стаје ногама па земљу.{S} Воде га, управо носе на рукама, Василијан и Нићифор, а |
| пожутело, лишће му се слепило од многе воде, оклембесило се тромо, па куња и цеди са себе капљ |
| авља овом значајном кућом.{S} Колико је воде протекло; колико ли је нових осећања и нових страс |
| му сићи низ стрме, дуге степенице, које воде у простран и мрачан манастирски подрум.{S} Задахну |
| ри врху Рудишта бије кључ бистре хладне воде, а око њега миришу, зелене се и с неком величанств |
| раздрема га одједном, као пљусак хладне воде.</p> <p>— Е, мој бато, поздравиће те игуман Сава, |
| днесе кроз собу.{S} Отуд се чује сипање воде у чашу, некакво цвркање и мало затим глас:</p> <p> |
| ка дохвати и наже.{S} Зачу се клокотање воде, које потраја дуго, па онда некакав громки груби г |
| снику у ватруштини гутљај хладне бистре воде.{S} И он и Василијан предадоше се послу са неком н |
| ре тихо, лагано вијугави млазеви бистре воде, скачући брзо с камичка на камичак, журећи се свом |
| ије без реда, неки од гостију потражише воде.{S} Игуман мрдну Николи:</p> <p>— Са чесме! запове |
| гута је несажвакану.</p> <p>— Хоћеш ли воде?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— А можеш сести сам, да дон |
| опрати стакло, <pb n="106" /> наточити воде и донети га онако мокро и хладно на сто.</p> <p>По |
| } Од јуче у подне није ништа окусио, до воде и зелена воћа.{S} Али се од тога још горе гладни.{ |
| Велимир пружи велико широко стакло пуно воде, како га нечија рука дохвати и наже.{S} Зачу се кл |
| и ове поточаре.{S} Новац се потрошио, а воденица се није могла подићи, јер нема околног земљишт |
| ну и више година била је ту манастирска воденица.{S} Једна угледна кућа сеоска, која је исто зе |
| исту сврху петнаест хиљада и, пошто се воденица није могла онда подићи, сад ће се опет изузети |
| Прошао је давно свих девет манастирских воденица, и сад се љуто каје што не остаде у којој да н |
| } Те дај, рекох, једне двоколице испред воденице.</p> <p>— Добро те само ви, калуђери, остасте |
| лон руднички, пообара шуму, развали све воденице и однесе, сатре све под собом...{S} Сад се мог |
| страховит поводањ, засу све манастирске воденице, а после неколико недеља прохуја чувени циклон |
| ма Љубомира; јутрос му јавише из крајње воденице, да се види некакав дим код Савине испоснице.{ |
| чим ме опази с колима, он бега у горње воденице...{S} А ја не могу сам товарити вреће.</p> <p> |
| ...{S} Да чујете.{S} Идем ја ноћаске из воденице, скоро глуво доба...{S} Таман се нешто замисли |
| таде занимати бушењем ципунова.{S} Лети воденице престадоше млети, и он, не налазећи брзе приме |
| аре, да припазе на камење, па их нема у воденици док год се не чује да се игуман вратио...{S} С |
| могло распознати ни место за јаз ни за воденицу.{S} Пре стотину и више година била је ту манас |
| астир добио парницу и имао право подићи воденицу на своме воденичишту, и ако је остало земљиште |
| ро.</p> <p>— Готово, није вајде... опет воденицу?</p> <p>— Мени је право, како год ви тамо наре |
| њу ли му!... ка ово моје коло! завршује воденичар.</p> <pb n="158" /> <p>Дивна, млада као росна |
| рџбе.</p> <p>На врата утрчаше коњушар и воденичар са дугачким, загасито сивим, окресаним грабов |
| миру.</p> <p>— Неће, брате, онај погани воденичар да ми помаже: чим ме опази с колима, он бега |
| <p>У неко доба Василијан дозва шумара и воденичара, и посла их некуд.{S} Калуђери сви, осим Лео |
| ама.{S} Позваће и кочијаше, и куваре, и воденичаре, и чобане манастирске, и све ће закалуђерити |
| њушарев, говедаров, чобанинов, шумарев, воденичарев...</p> <p>Треба одгајити и уредити огромне |
| шку за леђа, па оде у девето село...{S} Воденичари замоле помељаре, да припазе на камење, па их |
| настирску реку, поред оних честих малих воденичица, чија га клепала весело дочекиваху и испраћа |
| е полагао право на неко старо запуштено воденичиште, на једном сеоском потоку, где се сад није |
| у и имао право подићи воденицу на своме воденичишту, и ако је остало земљиште било туђе.{S} Ота |
| пршти вода из пуне букве, гуди потмуло воденично камење, а он прескаче одјаже, јури каљавим пу |
| , вратише се другови у манастир.</p> <p>Воденично питање је у овом манастиру старо и значајно.{ |
| е на виђење и стара другарица с Маљена, водећи синчића за руку.{S} Гле, права жена!... развијен |
| ну собу тетка, и мало затим поврати се, водећи игумана, готово носећи га на једном рамену, на к |
| није, леп као уписан, обучен господски, води за руку своју једину сестрицу, а за њим нагрнули н |
| ледњег <pb n="12" /> хумића, преко кога води пут, како нестаде таласастих брежуљака и како је п |
| ву, гледајући краве, које се приближиле води.</p> <p>После краћег времена појави се озго, кроз |
| старијима...{S} Он се, као јагње што се води на клање, упути к манастиру.</p> <p>Архимандрит бе |
| Тетка гледа кућу, поље, чак и о нурији води бригу, а они ће свак на своју страну, за својим по |
| прања уморних, подбивених ногу у топлој води...{S} Тога дана му и Јованка даде везено марамче.{ |
| смејао неколико пута чичиној шали, коју води са ђацима.{S} Чича му метну руку на раме и као с н |
| тра котлићем у руци, у коме је освећена водица, крст и босиљак, креће се на пут.{S} За њим весе |
| ницом и потом се имала започети ускршња водица по целом селу.{S} Ради тога и висе две веће кота |
| сниских трпеза, на којима ће се светити водица, чишћења полица и долапа...{S} И сва та прашина, |
| о ред на овакве куће.{S} После освећене водице, попију се неколико кава и ракија, и домаћин упр |
| <p>Ко није запамтио оно старо обношење водице по селима!{S} У свештеничким парохијама, по једн |
| лог ускршњег поста, пратећи Арсенија по водици, морао седам пута јести са калуђером, једног дан |
| .</p> <p>Леонтију није првина да иде по водици.{S} Само је до сад носио котарицу или бисаге, а |
| тију порука од архимандрита, да обиђе с водицом још пет других села, и да се не враћа манастиру |
| з прозор према себи.{S} Ти у Јаворце... водицу...{S} Василијан у виноград, с радницима.{S} Да н |
| се усудио замолити, да Василијан однесе водицу, а Велимир би могао надгледати раднике, протепа |
| требника...{S} Започе проносити ускршњу водицу с једног краја села.</p> <p>Ко није запамтио оно |
| им?</p> <p>— Умро је.</p> <p>— А Милоје водник?{S} А Ненад Ђаков?...{S} И калуђер нестрпљиво из |
| рало.{S} Јео је два пут дневно хлеба са водом.{S} Остало време проводио је на молитви, или у по |
| на одговора, као да га неко поли врелом водом.{S} Он скочи и стаде се извлачити иза стола, изго |
| девојчица пружи снаси карлицу с топлом водом, и кад се млада спусти, дохвати његову ногу и ста |
| дизаху и спуштаху.{S} Жена узе тикву с водом и прсну руком по бледу лицу.{S} Љубомир се стресе |
| замочи дете с ногу, докле могаше ући у воду. »Опет је ово мањи грех, него да га удавим!« рече |
| ојој руци... и то треба замочити цело у воду! »Бог и душа, удавићу га!« помисли сиромах и одмах |
| ти...{S} Ипак се трже кад паде у хладну воду и — пробуди се...</p> <pb n="99" /> <p>Пред очима |
| >У тај мах тетка изиђе и испљусну чисту воду из некакве ћасе, па пође опет натраг.</p> <p>— И т |
| кну и пружи прст на синоћњег Љубомирова вођа.{S} Како је дрекнуо Веља, кажи право...{S} Хи-хи-х |
| о да огреја сунце; пође весео за својим вођем, који нешто у себи мрмљаше.</p> <pb n="66" /> <p> |
| ображашесја, всјеми ухишчренијами похот возбуждаја« ...{S} После му износи пред очи сећање на п |
| е двеста богословских гласова: »Господи возвах к тебје, услиши мја«...{S} Грме одјеци сложног м |
| баш више главе игуманове било исписано »воздержаније«, те игуман ово правило никад није могао п |
| нима, али дете остаје стално »трудами и воздержанијем умершчвљаја тјело своје«...</p> <p>У прек |
| една баба са сином.{S} Баба је рођена у Војводини, али је све до сад сачувала оне лепе особине |
| вратницама.{S} У средини ујармљена два вола, около њих калуђери и сељани.{S} Види се, по ступц |
| {S} Ја мислим да је ни прави пијанци не воле.{S} А ја не пијем онако како ти мислиш...{S} Ето, |
| и се жестоко од њега препануо.{S} Он то воле.</p> <p>— Мене је одиста стра.</p> <p>— Чекај, нау |
| о грубо оставио и који су га тако много волели.{S} Али дечја туга није велика и дуготрајна. .</ |
| о у искреним другарским односима, па су волели провести који тренутак у овако усамљеном тихом р |
| ичких огранака.{S} Леонтије, још ђаком, волео је пратити овамо кога калуђера у послу му.{S} Опо |
| н механџија, који је у таквим приликама волео све да увећава, па и опасност, која га очекује. — |
| носећи на рамену велику буџу, јер није волео тумарати по пољу без оружја...</p> <p>Отац Нићифо |
| ичући се мало у десно.</p> <p>Нови инок волео је трпети многе муке овог света, него сести уз иг |
| у вазда помагала Милка.{S} А он је тако волео да је гледа и да слуша њено отворено детиње ћерет |
| ракију!...{S} Како се може <hi>то</hi> волети?...{S} Ја мислим да је ни прави пијанци не воле. |
| ота.{S} Волиш ли ракију много?</p> <p>— Волим ли ракију!...{S} Како се може <hi>то</hi> волети? |
| не знам за себе.</p> <p>— Лепо је, и ја волим.{S} Али дугачко, брате... заболе ноге, па једва ч |
| нам како то: вуче ме и баш волим, много волим да идем тамо и да све видим, али ме страх.{S} Нис |
| ах...{S} Не знам како то: вуче ме и баш волим, много волим да идем тамо и да све видим, али ме |
| вом с таквим изразом, који је говорио: »Волим ти цео дан товарити џакове, него ићи к њему на ту |
| Ти пијеш, онако... прекиде га прота.{S} Волиш ли ракију много?</p> <p>— Волим ли ракију!...{S} |
| ће архимандрит Љубомиру: ја видим да ти волиш читати.{S} А ту ти је, брајко, све написано много |
| ред тобом, па ето«...</p> <p>— Што, зар волиш ићи у цркву?</p> <p>— Но!... ’Нака лепота!..{S} С |
| вршити реченицу ни устати.</p> <p>— Као волове... узвикну он напослетку и искочи иза стола.</p> |
| тску, разне насладе...{S} И све то јака воља младићева издржа...</p> <p>И сад настаје онај необ |
| и, али свему томе стоји на путу газдина воља.</p> <p>Кад пође неким послом, може му се десити д |
| азом на лицу, који као да вели:{S} Буди воља твоја, Господе!...</p> <p>Сва су предавања игумано |
| велики умор не даваху му <pb n="128" /> воље за дуга маштања; он прочита, на допаду, неколико л |
| наха?{S} Чини ли то из слободне и добре воље?{S} Хоће ли живети у манастиру и испоснички до кра |
| , јер отац Сава не показиваше од јутрос воље да се куд креће.{S} Ако и изиђе до механе, да изиг |
| S} Механџији као да би по <pb n="19" /> вољи то саопштење, јер проговори блажијим гласом.</p> < |
| конопцем, не смеш се мрднути по својој вољи, него све чиниш по туђој наредби.{S} Хтео би се де |
| нило да му је све овде, у овој кући, по вољи, али из дубине душе говораше му други глас, да он |
| би нешто рећи, као да му нешто није по вољи, али Николина глава тако ситно трепери, а његов је |
| р је мислио таким поступком да учини по вољи Милки.</p> <pb n="25" /> <p>Тако је и било.{S} Али |
| p> <p>Николу је игуман, кад му је био у вољи, звао Швабом, јер је дошао из »швапске државе«.</p |
| гост није много важан, него је онако у вољи игуману.</p> <p>— Биће му неки лумп-камарат, кад о |
| авити најмање два дана.{S} Братија беше вољна »дахнути душом« одмах, али је било много пречих п |
| инама родитељи му се раздвајају, добром вољом, и иду у манастир.{S} После дуга времена, анђео н |
| ута неко време, па одједном као да доби вољу да све искаже шта му је на души, исправи се на сен |
| е, <pb n="260" /> убише му одједном сву вољу и одушевљење за радом.</p> <p>Леонтије се повуче у |
| ка добра, да је та грдња тек само »ради ворме« и да није баш ни њој <pb n="166" /> самој неправ |
| асвим сами, калуђери се расплинуше, као восак на илинском сунцу...{S} Боже, слободни!... и то м |
| або осветљава поцрнеле, масне, покапане воском листове часловца, са којих се одбија светлост на |
| ветли пећину, да му замирише тамњаном и воском као права црква, па после, кад се пећина измени, |
| дне није ништа окусио, до воде и зелена воћа.{S} Али се од тога још горе гладни.{S} Сети се оне |
| тених зидова црквених на полусухе старе воћке око амбара, који се добро накривио у страну...</p |
| есела... све поискакало, истрчало чак у воћњак, па се живо радује тако важну и милу госту...{S} |
| ки кровови у јасном зеленилу бескрајних воћњака.{S} Ах, како се слатко дише!....</p> <pb n="208 |
| пољски посао.{S} Покосе ливаде, отресу воћњаке, испеку ракију — све снагом надничарском.{S} Зи |
| незреле јабуке, убране јутрос у једном воћњаку.{S} Очни капци му се неки пут прикупе јако, кад |
| , по којима се жуте стрњаци, или зелене воћњаци и црне или црвене кућни кровови...{S} И они већ |
| аде зеленије и стока по њима товнија, и воћњаци гушћи и само двориште <pb n="251" /> манастирск |
| уши.{S} А тамо, изван ограде, озеленели воћњаци, па весело одсјајкују својим младим неразвијени |
| јанствено читање шестопсалмија.{S} Мала воштана свећица трепери и слабо осветљава поцрнеле, мас |
| е — Никола показа пола палца — догореле воштане свећице, он се згране па да ме убије.{S} Једном |
| ешто...</p> <p>Понео је доста нагорелих воштаних свећица, тамњана, жижица.{S} Хоће добро да ока |
| пању, шкиљи и светлуца слабо прилепљена воштаница.{S} Пред њом, на нечему сниском, окренут улас |
| ио је да овако проведе целу ноћ; кад се воштаница угаси, он ће у мраку, другу неће палити...{S} |
| ељски смисао трепери и вије се око ових воштаница, око листова који се брзо преврћу, око нејасн |
| ћат, у овој полутами, иза слабе шкиљаве воштанице, изгледаше као велики црн пласт чија се фигур |
| громну књигу, осветљен слабим пламичком воштанице, уз равномерно дисање успаваних другова, глед |
| осетиоцима, осветљен слабачким пламеном воштанице, тако слабим, да не продираше даље од њега, к |
| окадио пећину и разгледао са запаљеном воштаницом сваки кутак пећине, видео где ће се молити Б |
| .</p> <p>Кресну спремљену жижицу, упали воштаницу и прилепи је на оном другом ужем крају пећине |
| оришту манастирском против многобројних врабаца, и другу од канапа, дугачку, пастирску, као она |
| ваљад’, нешто показати.{S} У том нанеси враг Рада кочијаша са буђавим, полутрулим игумановим ст |
| p> <p>— Хм... светац!... »Од куд ћу му, врага, знати...{S} Соломунова пјесма над пјесмама, вели |
| мну главом, гледајући радознало, шта ће враголасто девојче учинити.</p> <p>— Је ли оно ти хоћеш |
| ер гле, зар не изгледа он међу њима као врана међу голубовима!{S} Зацрнио се сав, покуњио се... |
| да на мокру земљу.{S} Птице се не чују; вране изгледају одвратне онако отрцане са својим укваше |
| к, купећи уз пут обле шљунке и гађајући врапце и сенице.{S} То му је, како се закалуђерио, једи |
| бе...{S} Кажем ти: сви се разбегоше, ко врапци...</p> <p>— Што?</p> <p>— Па од игумана, море.</ |
| дваеспет година.{S} Дохвати »тетку« за врат хладним као лед рукама, развуче своје широке, дебе |
| стресе се од капљица које му падају за врат и погледа мрачан отвор на пећини.{S} Махну руком п |
| тек нешто прозуја кроз њега и он увуче врат у рамена.{S} Ово сад није онако, као кад се јакао |
| шта је могао опазити на капетану.{S} И врат... све као снег...{S} Од чега то тако човек побели |
| кад буде у очи вашара, готово раскрвави врат од трљања песком и сапуном, па ништа: опет се шаре |
| ожна задовољства, Љубомир лагано увлачи врат у овај »лаки јарам«, и осећа да се враћа све исто, |
| ута стаса, кратка и дебела <pb n="4" /> врата.{S} Сад, кад није пред њим плаво небо, његове зел |
| како се <pb n="29" /> отворише шталска врата, како вичан пандур уведе коње, говорећи са њима и |
| е се отварају једна за другом, кухињска врата шкрипе сваки час.{S} Никола отворио цркву, упалио |
| утиша све, отворише се лагано кухињска врата и кроз њих прође омлађа, чисто одевена, повезана |
| та.</p> <p>Марија одмах устаде и оде на врата.{S} Калуђери се значајно погледаше.{S} Арсеније с |
| ја покривена.{S} Кад се Љубомир наже на врата, удари га јара по лицу.{S} На самој средини стаје |
| за другим, лагано и смерно, изиђоше на врата.</p> <p>Љубомир се, гоњен љубопитством, приближи |
| овишта не мења...</p> <p>Љубомир сео на врата од свога тавана, окренуо лице тамној помрчини и, |
| епте од његова гласа и срџбе.</p> <p>На врата утрчаше коњушар и воденичар са дугачким, загасито |
| у конопцу, а из ходника шкрипнуше једна врата и залупаше потковане цокуле.</p> <p>— Видиш, само |
| д »комисије«, опет се отворише она иста врата, и на њима стаде блед, забезекнут, преплашен, са |
| Над њим горе отворише се неколико пута врата, неко прође ходником, али он беше заузет дубоком |
| за рамена и изведоше га на ходник, пред врата.</p> <p>Љубомир, стојећи уз врата, беше се заглед |
| <p>Арсеније се значајно узнемири.{S} Од врата ћелије болесникове није се више одмицао.{S} Све ј |
| нагоше да беже... а у ходнику, даље од врата, опет прасну: дум... дум!...</p> <p>Кроз сиво бео |
| рудничких огранака.</p> <p>Отворише се врата, и у трпезарију стадоше улазити, смерно и побожно |
| еоград у оно време.{S} Али чим отворите врата, одмах вас изненади све што видите унутра.{S} Не |
| м фркање кроз нос и кашаљ.{S} Шкрипнуше врата од трпезарије и мало затим отвори се прозорче изм |
| гласом један ђак, промоливши главу кроз врата.</p> <p>Марија одмах устаде и оде на врата.{S} Ка |
| пред врата.</p> <p>Љубомир, стојећи уз врата, беше се загледао у чиновника, који, на другој ст |
| агрми врисак, прасак...{S} Сељак одјапи врата, окрете се бојажљиво и пође натраг, машући главом |
| ђују старешине!</p> <p>Отац Сава залупи врата, и опет, онако исто одмерено и лагано, стадоше лу |
| рсенија«...{S} Па, онако у ходу, отвори врата од Љубомирове ћелије, коју му је зимус уступио и, |
| ку ноћ, Леко!...</p> <p>Леонтије отвори врата и стаде пред другом.</p> <p>— Куд ћеш? запита га |
| } Он обрте кључ у брави, и таман отвори врата и стаде на хладне цигле, од којих му <pb n="98" / |
| одговори Сава одсечно и хтеде затворити врата.</p> <p>— Бар вечерас... ово вече... да се испове |
| весело, искрено...</p> <p>Неко лупну о врата, и зачу се Велимиров глас:</p> <p>— Лаку ноћ, Лек |
| оумио да изиђе и <pb n="148" /> отворио врата, кад се разлеже Љубомиров глас...{S} Игуман сукну |
| тетке, пребаце јој по двојица руку око врата и терају је да пева из свег гласа...{S} Весеље по |
| е знам како сам окренут: не знам где су врата, ни пенџери, ништа...{S} Па кад и то прође, онда |
| {S} Љубомир, тамо у притвору, код самих врата, стоји с Велимиром и дркће...{S} Чини му се да им |
| е сврну пажњу на обично отварање собних врата.{S} Дуго потраја <pb n="216" /> тишина.{S} Одједн |
| ј страни ходника, претрчаваше од једних врата другима, желећи, без сумње, узети какву своју ств |
| о на вечерње, како из оних многобројних врата, која сва гледају у двориште, поврве многобројни |
| ерима ракију из другог стаклета.</p> <p>Врата се лагано отворише и кроз њих се, блед и погурен, |
| дици допада, а бојао се помало да га не врате, што није закалуђерен по чреди.</p> <p>»Та начини |
| и сами сматрају.</p> <p>После пола часа врати се Марија, и одмах стаде нешто око ватре намештат |
| о, сањао, по неколико часова, док се не врати весео Велимир.{S} Он је на Велимирове односе и на |
| а њиховом уредбом и газдовањем, Сава се врати у свој постриг и узе управу манастирску.</p> <p>П |
| ју странци пролазници.{S} Стид га да се врати, а девојче тако лепо гледа, чисто га храбри отвор |
| Маљенових извора, призивајући га да се врати, да не оставља своју колевку, која га је лепо одњ |
| .{S} И хтела би да није рањена, и да се врати све како је било пре, и увиђа да је свршено све.. |
| ију.{S} Док се испразни чанак, тетка се врати с новим налогом:</p> <p>— Одведи овога код Радоји |
| оже ко одсуствовати годинама, па кад се врати, дочекаће га хладни поглед сабрата му, који као д |
| напомиње му шта га чека код куће кад се врати.</p> <p>— А нећеш много, бесна мрцино, зацело не! |
| цокуле залупаше ходником.</p> <p>Кад се врати и седе, чуло се да преврће листове некакве књиге. |
| вима је он до скора сањао.{S} И отуд се врати разочаран. »Ово су, брате, господа-калуђери! гово |
| слени, разишли по потоцима, Леонтије се врати из шуме, где је до сад читао једну богословску књ |
| асом.</p> <pb n="224" /> <p>Леонтије се врати друговима.{S} Кад прође поред тетке, она подиже р |
| наслањајући чашу на уста, само пљусну и врати натраг празну чашу.</p> <p>— Максим у Прњавор... |
| чини као да је мали, као да се одједном врати то време, па га мајка изнела пред кућу, метнула г |
| има и пред свима присутнима, па се опет врати у препрату, где скиде своје масне, поцепане ђачке |
| оно некако прође кроз мене, па се опет врати натраг и стане играти далеко, као неки велики, ве |
| ати Исака...{S} Од куд то овде?«</p> <p>Врати се очима и стаде читати целу »главу« од почетка.{ |
| ито.{S} Председник, који је седео према вратима, само угледа како се онај игласти револверски о |
| <p>После неколико секунада појави се на вратима чика-Јоца, са преплашеним лицем, као да је паље |
| уман устајући иза стола.{S} Кад беше на вратима, он процеди: стакло! а то је значило, да је вре |
| сваки дан онај богословац...</p> <p>На вратима дочека збуњена дечка слушкиња суседина, девојчи |
| 9"> <head>IX</head> <p>Љубомиру се пред вратима придружише оба друга, и он одмах, по њиховим ра |
| оштро погледа зачуђена Љубомира и пође вратима.</p> <p>— Ха-ха-ха... разлеже се општи смех.</p |
| ! узвикну љутито, изиђе из кујне и лупи вратима.</p> <p>— А-а... чује се онај громки звук из Ма |
| праћа се више!«... помисли ђак и пође к вратима.</p> <p>— Куд ћеш?...{S} Седи још.</p> <p>— Е-е |
| гомиле деце, која стајаху пред школским вратима, са превијеним табачићем, очекујући ред да уђу. |
| везано, сељак бојажљиво приђе кухињским вратима и, промоливши само главу, проговори некаквим за |
| и се полако уз пут, примичу се црквеним вратима тако целом гомилом, крсте се и улазе у цркву.{S |
| Љубомир се само приближаваше отвореним вратима, не разумевајући још ништа из свега што је виде |
| > <p>Кад се Љубомир, охрабрен пандуром, вратио у кујну, тамо га дочекаше с псовком и великом пр |
| кове.</p> <p>Нићифор, који се овог лета вратио из школе, носио се неком тешком оловном мишљу, < |
| да-Мирковић ишао тамо за грађу и сад се вратио...{S} Видео човек очима све!...</p> <p>Леонтије |
| натрапа управо пред механу.{S} Он би се вратио одмах, бегао би, али на доксату механском стоји |
| мандритом, купио добра ластика и чим се вратио, направио две праћке: једну од ластика са ракљас |
| љака, Светозара богословца, који се тек вратио из села, тада је разумео да му је ово место незг |
| оденици док год се не чује да се игуман вратио...{S} Све се распасало, растегнуло, па не може с |
| едњој степеници.{S} Знао је да се треба вратити одмах, али је хтео видети: да ли је погрешио шт |
| манастир, где ће преноћити, па сутра се вратити у град.</p> <p>Дан празнични.{S} Сунце бије кос |
| </p> <p>Тако псујући и договарајући се, вратише се другови у манастир.</p> <p>Воденично питање |
| све.{S} Настаде примирје, па затим мир; вратише се његови са границе и наступише изгледи за бољ |
| о тело у земљу, од које је и постало, и вратише се манастиру весело, »славећи Бога«, као што на |
| Побеже <pb n="209" /> из куће и чак код вратница сачека Велимира, који остаде да узме чарапе, м |
| звирује на вратнице, кад тамо на другим вратницама стоји ђаволаста слушкиња; да на часу веронау |
| рни и зашарени необична гомила на малим вратницама.{S} У средини ујармљена два вола, около њих |
| ежња, која га гони да чешће извирује на вратнице, кад тамо на другим вратницама стоји ђаволаста |
| један миг излетеше кроз велике усвођене вратнице...{S} Тетка, калуђери, момци, па чак и они сељ |
| > <p>А игуман сваки час погледа на мање вратнице манастирске, отуд од реке, загледа у часовник |
| тима, која су удаљена од шуме...</p> <p>Вратнице манастирске затворене су, а храм је необично, |
| } Обоје стадоше жудно жвакати, истежући вратове при гутању, јер проја споро пролази кроз гушу.< |
| руци и набијеним кострутним бисагама па врату, или котарицама преко рамена (како је чему време) |
| арени ка детлић.{S} Све се жуте пеге по врату докле сунце грије...{S} Аха, сигурно капетана ник |
| ена преко врљика...{S} Иде, врши посао, враћа се, а једна стална мисао, која се већ одавно утвр |
| водицом још пет других села, и да се не враћа манастиру, док не сврши посао.{S} Момак ће манаст |
| врат у овај »лаки јарам«, и осећа да се враћа све исто, како је и пре било...{S} И сви пређашњи |
| ље сви калуђери, ђаци и момци, потом се враћа у своју ћелију и наставља прекинуто спавање, уз п |
| севају и преливају се, — све више му се враћа пређашње побожно расположење, у очима се све више |
| ка, осети да му је добро и да се полако враћа пријатна топлина, која се почиње разливати по њем |
| опет промуца некакав одговор.</p> <p>— Враћај се натраг, невољо једна.{S} Ја ћу те одвести кућ |
| али он неће и зна зашто неће.{S} И сад, враћајући се од стоке, спрема се да утврди са оцем све, |
| подизали материјално стање манастира, и враћао се сваки утешен и охрабрен надом.</p> <p>У такви |
| кад угледа толики свет, што непрекидно врви тамо и амо; кад познаде да је то свет други, сасви |
| p> <p>— Нека... нека... замуца калуђер, врдајући главом и бранећи се рукама.{S} Ја ћу сам...</p |
| ромрмља: »Није вајде... више се не може врдати!...{S} Бар после да гледам, да уклонимо Арсенија |
| онтија, насмеши се ђаволасто, па и сама врдне очима у страну, као да се стиди њега...{S} Она од |
| с оне стране главе, камо би јарац хтео врднути.{S} Папоња види да нема шале, па иде послушно, |
| аки!...</p> <p>Начини се галама, гужва, врева...{S} Сви поскакаше иза столова.{S} Братија монас |
| стрме или суве рибе.</p> <p>— Видиш шта вреди слога: ’вако ми, овај, свакад... узвикује Никола, |
| ="81" /> море то ћу ти све показати: не вреди ту говорити, док не видиш све очима.</p> <p>— Доб |
| тако је одмах одлучно у себи.{S} Јер не вреди га само прочитати па заборавити...{S} Треба знати |
| у све сева, а кад је за чанком, онда је вреднији од свију.{S} Сева му!...{S} Хе-хе... заврши он |
| а, стругање, истресање, рибање, сновање вредних жена — дочекује и испраћа свештенике и калуђере |
| то око брзо овлажи, и из њега закапаше вреле сузе...{S} Кроз помућене сузама очи, указа му се |
| згрчимо се тако заједно, па нит’ су нам вреле илинске, ни хладне божићне ноћи!...{S} А ти куњај |
| о треперење огња; и што више гледа како вреле жишке одсјајкују, севају и преливају се, — све ви |
| хладна магловита влага, која се меша са врелим и бистрим капљицама, што теку из његових очију.. |
| хвата се за нешто покретно, миришљаво, врело, у сну не може да разазна шта је...{S}Сву тежину |
| врућина.{S} Кроз сан осећа да га нешто врело, као усијано гвожђе, прљи по образу.{S} Он макне |
| {S} А све налете одједном, као вихор на врелој ведрини, и пресече, поруши, однесе све његове те |
| , а иза њих, тамо још даље, трепери под врелом измаглицом равна и плодна ваљевска Посавина.{S} |
| ногу и стаде је пажљиво, својом меком и врелом руком (то је осетио) прати и трљати између прсти |
| очекивана одговора, као да га неко поли врелом водом.{S} Он скочи и стаде се извлачити иза стол |
| , онако у трку, паде пред престо и лупи врелом главом о <pb n="236" /> хладну камену плочу.{S} |
| окрстаре целу шуму, неће ли га наћи.{S} Време би било да му се већ јаве... одоцниће за пут.</p> |
| он ће бити као прави господин.{S} А за време може и код ње поседети и може му долазити сваки д |
| о рекосмо пре о значењу св. престола за време вршења св. литургије?{S} Како оно веле свети оци? |
| омену огромне заслуге потоњих монаха за време робовања и ослобођења српског...</p> <p>Монаси се |
| после добра сна, расположен сећањем на време, проведено у Богословији...{S} Доиста, он стаде р |
| процеди: стакло! а то је значило, да је време за ракију.</p> <p>И тако, Љубомир је чуо до сад ј |
| лепше, светлије... и да ће он, у своје време, поћи за њим...{S} Мирише суво младо сено, шушти |
| представља... и њу, ја.</p> <p>— У које време?</p> <p>Овде се мора поменути, да често поновљени |
| тако одговара до краја.</p> <p>— У које време? понови Максим игуманово питање, па одједном изба |
| ити.</p> <p>— Е, добро...{S} Али у које време?</p> <p>— Хм .. помози ми казати... оногај... раз |
| лизу њега све оно, што га је у последње време занимало и привлачило...{S} Кад је прочитао прва |
| датих наредаба, по учестаном у последње време обичају, сишао у подрум, и неће изићи отуд, докле |
| а веће школе у Београд.{S} Па док сташе време за школу, примио ме ови, реци, добри човек да ме |
| м, па се нешто замислио..{S} Ђавоље ово време !...{S} Кад пред самим мојим носом — човек!{S} О, |
| ом донесено, настаде сасвим друго, ново време, други живот, други изглед манастира, друго све.. |
| и још по неки стекне...{S} Само за прво време, док ме не приме у школу... па после ћу у послужи |
| стује и заузме све њихове мисли на дуго време, а многи целог живота не могу да забораве осећања |
| ши читање предмета.{S} Али није погодио време, јер је богословац баш сад предузео последње »сли |
| вим причањем коњушаревим, не осети како време пролази...</p> <pb n="84" /> </div> <div type="ch |
| им... у манастир?</p> <p>Он поћута неко време, па одједном као да доби вољу да све искаже шта м |
| нако дође му у главу: »Да проведем неко време у манастиру... ’нако само...{S} Није због чега... |
| онога, што му је заузимало мисао толико време.</p> <p>Синоћ је дошао уморан, па није ни мислио |
| је.{S} Види се да се приближило школско време.</p> <p>Једног дана дојаха пред механу неки коњан |
| мрдне без обуће и јелека.{S} Дође тешко време!...</p> <p>— Ах !...{S} Леонтије горко уздахну и |
| ва пут дневно хлеба са водом.{S} Остало време проводио је на молитви, или у побожном размишљању |
| ћи.{S} Увидела је она одмах, да је њено време прошло, да она не може млађим калуђерима бити оно |
| ућа, каквих је био препун Београд у оно време.{S} Али чим отворите врата, одмах вас изненади св |
| писом утврдили.{S} Друге му тврђе у оно време није ни требало.</p> <p>»Па и ја умем тако попуни |
| на себе »образ анђелски«.</p> <p>У оно време још беше неке строгости по манастирима: старешина |
| це од трња или облица...{S} Кад је лепо време — трчи праши, плеви, окопавај; кад је киша — трчи |
| ележеним путем, одживљавало старо добро време и уклањало се испред новог, створеног разним усло |
| зиме на измаку.{S} Шта се терета, за то време, преко главе претурило, колико се муке видело.{S} |
| а и положише на под у ходнику.{S} За то време Василијан гласно прича игуману како су га нашли.< |
| емена управа?...{S} И шта се може за то време учинити?...{S} И ко ће после доћи за старешину... |
| е десет година.{S} У манастиру се за то време учинише многе промене.{S} Кроз шуму можеш провући |
| ара, што би их он попушио.</p> <p>За то време је тетка распитивала ђаке, да ли су почишћене и н |
| да је мали, као да се одједном врати то време, па га мајка изнела пред кућу, метнула га на крил |
| дости, рече архимандрит, а неко, у исто време, огрте новоме брату широку мантију.{S} Нови инок |
| цигле, од којих му <pb n="98" /> у исто време иде ватра у главу, а пред њега искочи Раде.{S} До |
| ивот, који се овако проклиње!{S} У исто време он беше на чисто с мишљу: да му се не може душа с |
| а је баш овог тренутка заспао, а у исто време осећа како га неко снажно дрмуса и виче му над гл |
| како му теку сузе од узбуђења, и у исто време готов је из свег гласа запевати.</p> <p>»Овде је |
| говоре, гледа их некако благо и у исто време, реко би, забринуто, на лицу му вазда игра неки с |
| дубљује даље у читање, осећајући у исто време велику пријатност од прошлог маштања; осећајући д |
| еси за самог игумана и како је кад чему време: пастрме или суве рибе.</p> <p>— Видиш шта вреди |
| и котарицама преко рамена (како је чему време), вешт овоме послу, момак.{S} По манастирским пар |
| разним условима, већ дозрелог за живот, времена и правца?...{S} Тек све се одједном измени.{S} |
| вољом, и иду у манастир.{S} После дуга времена, анђео наређује оцу Макаријеву да се опет саста |
| Максим задржава од беспослице, из дуга времена, па налази начин те га оставља сама.{S} На друг |
| ров.{S} Путник већ пао у очајање од зла времена, умора и глади.{S} Свуд око њега, и десно и лев |
| са границе и наступише изгледи за боља времена.{S} Свет се намучио до највеће мере, до врхунца |
| ало још на то прелазити...</p> <p>— Има времена... тамо после поноћи, заврши окружни прото, гри |
| } Шта то чиниш!...{S} Покај се, док има времена...{S} Бог ће опростити...</p> <p>Ђаци се окамен |
| <p>— Сви!...{S} Тако се радило у стара времена.</p> <p>— Море... отеже девојка ђаволасто: лепш |
| кад год хоће, и опет ће му остати доста времена, да се нађе око тетке.{S} Сад је сав посао спао |
| се приближиле води.</p> <p>После краћег времена појави се озго, кроз шуму, млада чобаница на ве |
| ...</p> <pb n="246" /> <p>После кратког времена Леонтију дође налог, да упути оца Арсенија у ма |
| ати очи песницама.</p> <p>После кратког времена и Љубомир и жена дознаше ове, што су хтели једн |
| свим други свет!...{S} И људи из старог времена одлазе, и свега, свега нестаје...</p> <p>Петог |
| воје«...</p> <p>У прекидима, кад добије времена, преврће Љубомир лист по лист ове необичне књиг |
| авине утуткане ћелије...{S} И колико ће времена трајати његова привремена управа?...{S} И шта с |
| се посла доста.</p> <p>Љубомир не доби времена ни да се одмори честито.{S} Уздисао је под тере |
| му бар свако друго, треће вече остајати времена за читање ове занимљиве књиге.{S} То је било, к |
| ислом и циљем дат је, још у најстаријим временима, манастирским општим трпезаријама изглед и ду |
| брће разговор и почиње причати о тешким временима, великим дацијама и, онако уз реч, како јој ј |
| чему није мислио.{S} Иде тако лагано за временом, као и сав свет манастирски, не мислећи шта ће |
| орни постадоше самостани српски у новом времену!{S} Нема живота, ни рада, ничега!...{S} Чу се у |
| манастири пропадају!...</p> <p>У таком времену оцу Леонтију би суђено да отпочне озбиљно, зрел |
| дође теткин муж, као обично, с колима и врећама.{S} Тетка се, по обичају, дурну, стаде праскати |
| , стараше се само да се што боље напуне вреће, торбе, качице са житом, варивом, смоком и другим |
| оденице...{S} А ја не могу сам товарити вреће.</p> <p>— Иди, па то кажи <hi>њему</hi>, одговори |
| ићен преко предњег јастука, као дугачка врећица, окренут главом руди, као мртав лежи Љубомир.{S |
| а заклонитија места, прескаче бурумке и врзине по њивама, јури преко покошених зелених ливада, |
| зец, потеран десетином керова, прескочи врзину и нададе преко ливада и њива, као да се одмарао |
| уставити.{S} Погледа страшљиво на сваку врзину, на сваки заклон, и очекује кад ће се отуд помол |
| у ’вако... одговори он прескачући једну врзину.</p> <p>— А код куће !... присети се Мира и викн |
| ој соби...{S} У глави му читав хаос, па ври...{S} Она га беседа о калуђерима занесе, отвори му |
| умртвом животу!...</p> <p>Гле, како крв ври, кључа... како бију дамари јако... како се срце раз |
| је главно, друга количина...</p> <p>Све ври у послу, а млади старешина задовољно преноси очи с |
| ђеца иду као...</p> <p>Из кухиње загрми врисак, прасак...{S} Сељак одјапи врата, окрете се боја |
| обро изрибане трпезе, и онај уобичајени врисак и бегање дечје од калуђера чак у поток или у пла |
| ихано и унезверено девојче.{S} Он хтеде вриснути од страха, застаде и — одмах се поврати, кад п |
| ецимо, ове године.</p> <p>— Врло добро, врло добро!...</p> <p>— Е, а шта ћемо сад за паре? запи |
| а наплату, рецимо, ове године.</p> <p>— Врло добро, врло добро!...</p> <p>— Е, а шта ћемо сад з |
| гости умирише.{S} Сви се учинише као да врло пажљиво слушају, и ако су се многи љутили на говор |
| шта велиш?«...</p> <p>Отац Сава прочита врло јасно целу причу јеванђелску о грешници, ударајући |
| VI</head> <p>Љубомир је одлазио често и врло радо своме сељаку — богословцу.{S} Поред тога што |
| е блиста на — трбуху оца Саве.{S} Сваки врло озбиљно сматра архимандрита као правог дужника, и |
| </p> <p>— Доста, рече Никола, и Љубомир врло лепо заустави звонце.</p> <pb n="100" /> <p>Обојиц |
| но.</p> <p>Љубомир се трже и одскочи од врљика, на које се беше наслонио.{S} Пред њега стаде ле |
| м пребацује пласку по пласку сена преко врљика...{S} Иде, врши посао, враћа се, а једна стална |
| чаталима старих, поцрнелих, полутрулих врљика.{S} А тамо опет иђаше оструга, који трн, павитин |
| ћина, стајаше уз Велимира, наслоњена на врљике, заклоњена густим трњаком, кроз који се провлачи |
| е спава!{S} Али га другови наслањају на врљике разграђена котара, и он стоји тако и мртвачки об |
| ђаше оструга, који трн, павитина и опет врљике, или јендеци са оградом од трња.{S} Сокаком се ж |
| n="207" /> гига се на дугачким ногама и врљуца бесциљно по ливадама, док га чобани не ухвате... |
| па чак и — незгодно...{S} Сви из његове врсте треба да су млађи, то је у реду и обично...{S} Ал |
| ранствовања«...</p> <p>Љубомир се стаде вртети; хтео би нешто рећи, као да му нешто није по вољ |
| p>— Ја, одговори Љубомир, кријући очи и вртећи се под њеном руком.</p> <p>— Морее... отеже она |
| дила у њему, заузела га свега, па врти, врти...</p> <p>Кад је себе оставио Београд!{S} Већ се п |
| о утврдила у њему, заузела га свега, па врти, врти...</p> <p>Кад је себе оставио Београд!{S} Ве |
| p>Никола пребледео, глава му се немоћно врти и тресе, сав се омлитавио, начинио се као осуђеник |
| о да беше повезан за њих, повукоше га у вртлог младићске бурне пијанке.{S} Око њега хучи, грми |
| омена неће омести његов омиљени посао — врћење главчина, тесање палаца и наплатака за точкове.< |
| е халапљиве свиње, и кад настаде обичан врусак и мљацкање, са неизбежним писком мање крмачице, |
| ромонах своме послу.{S} А кад узе голо, вруће, црвено, с раширеним ручицама, мекушно новорођенч |
| рд, уморан детињи сан...</p> <p>Буди га врућина.{S} Кроз сан осећа да га нешто врело, као усија |
| лазећи брзе примене својој вештини, а и врућина некако баш не располаже човека на тако теже рад |
| је онај обични тајац при наступању јаке врућине.{S} Овце већ побегле са густе паше и још по мал |
| а калуђера не ваља жалити!</p> <p>— Дај врућу!{S} Кувај у бакрачу! узвикују слободни гости, јер |
| чисто га опија тај мирис, а испод њега вруште и грицкају детелину коњи, фркнувши по неки пут ш |
| е, па одшета равним просеченим путем на врх онога високог брега, са кога је и Сава негда посмат |
| аксимом.{S} Ови диалози изишли су му на врх главе, и он је стао мало боље размишљати о њима.{S} |
| и...{S} Он се не осврте на плави широки врх Маљенов, који је треперио под млазовима јасне светл |
| > <p>— Чучни у вир!</p> <p>— Отперја до врх Штурца!</p> <p>— Ала везе, сињу ли му!... ка ово мо |
| твор пећински зјапи и тајанствено брује врхови бучја око њега.{S} Тамо... тамо!...{S} Последњи |
| је прснула густим млазевима по зеленим врховима дремљивог бучја и целим видиком.</p> <p>— Сото |
| лени Маљен...{S} Ах, кад загуди великан врховима густа јелашја, и кад засвира игласто борје, и |
| ету хартије, са познатим му крстићем на врху, нашарана су само четири редића, руком самог велик |
| па му скиде с главе мастан процепљен на врху вес, метну му на уста и притиште добро.</p> <p>Мом |
| оје сочне траве.{S} Он је високо, ближе врху планинском, а са њега се гледају као на длану с ле |
| и с десне шумадиске планине.</p> <p>При врху Рудишта бије кључ бистре хладне воде, а око њега м |
| ространој соби, тамо па другом крају, у врху дугачка стола, сеђаше крупан дебео просед калуђер, |
| {S} Свет се намучио до највеће мере, до врхунца, па је сваки мислио да се више не може издржати |
| смо пре о значењу св. престола за време вршења св. литургије?{S} Како оно веле свети оци?...</p |
| по пласку сена преко врљика...{S} Иде, врши посао, враћа се, а једна стална мисао, која се већ |
| навикао се потпуно па свој посао, па га врши без помоћи и без туђег упуства; навикао се и на по |
| моли архимандрита за дозволу, да и даље врши свој црквењачки посао.</p> <p>Још се уведе једна н |
| ад, као свештеник, улази у домове и сам врши освећење.{S} Буни га све, што га срета у послу: и |
| еда“.{S} Видео је да се све у манастиру врши по чреди па, не знајући још узрок Николиној казни, |
| ки, која је вазда у сличним случајевима вршила посредничку улогу између свију манастирских жите |
| му, без предомишљања одговори:</p> <p>— Вршим све његове заповести, живим као што су живели њег |
| омир предузме сав посао, који је до сад вршио Никола, најмлађи ђак.</p> <p>— Никола за певницу! |
| у се црквеним певањем и уче се правилно вршити литургију и друге свештене радње.</p> <p>Пред Бо |
| као и свака женска, да се похвали своме вршњаку, мислећи да изгледа бозна како лепо у новој опр |
| нови, непознати, млађи свет.{S} Његови вршњаци већ управљају породицама, кућом и често предста |
| ношчех в краснија жени преображашесја, всјеми ухишчренијами похот возбуждаја« ...{S} После му |
| а се као »<hi>осмољетен</hi>... отверже всјех имјенији, и шед в манастир, пријат на сја ангелск |
| »Наше је ово огњиште!...{S} И кад тебе, Вуја и Свеја закопамо, онда ћемо овде ми господарити та |
| пита...</p> <p>— Шта веле моји... тата, Вујица, стричеви? пита не дишући.</p> <p>— Брину се, зн |
| во радује тако важну и милу госту...{S} Вујо старешина кућни, Свејо већ косач, сестара нема, ра |
| b n="254" /> <p>— Писали смо ти... рече Вујо, кад стадоше у дворишту:{S} Бабо те на самрти позд |
| Па пренесе очи у други крај — тамо брат Вујо отире очи песницама, а две сестре, уз њега, покрил |
| сви подолазили да што искамче, рече му Вујо на само.{S} Да имаш капетан-Мишино благо, не би их |
| да га Леонтије оштро и прекорно.</p> <p>Вујо, стидљиво и ширетски, са оним истим, урођеним обој |
| а!...</p> <p>Ах, то су све Васићи...{S} Вујова деца.{S} И калуђеру се чини, да му оне живе и пл |
| н проговори:</p> <p>— Знаш како ме онда вукло...{S} То није било ништа.{S} Све ми се чини: да с |
| <p>То је, дакле, <hi>оно</hi> што га је вукло у манастир тако силно, а он није разумевао што је |
| обрте на другу страну.{S} Василијана је вукло срце на две стране: хтео је и он мало до потеса, |
| а!... да то чудо видите!...{S} И све ме вукло срце у њу, али ме ћаћа не даде ни у сеоску школу. |
| е <hi>оно право</hi>, за чим га је срце вукло, то су његови идеали, његови снови...{S} Па сад с |
| м свету, за чим га је негда срце толико вукло!{S} Са грубом камилавчицом на глави, обучен у нек |
| ајчиним, кад је уз њега, још га је тамо вукло и нешто друго.{S} Он се заносио гледајући, кад уд |
| љених очију, запенушених од злобе уста, вуку везана праведника кроз село, бијући га, пљујући, ч |
| и остављају овај сувопарни разговор.{S} Вуку их мисли, овако угрејане, на другу страну, и разго |
| сељани.{S} Види се, по ступцима, да не вуку цела кола, него само двоколицу.{S} Игуман се рашир |
| пцима...{S} А Велимир се сав зајапурио, вукући с часним оцем Никифором вино у кантама, и заводњ |
| езахвално, тако себично и, како вели Љ. Вуличевић, хладно, као ледено мраморје олтарско!...</p> |
| растреса бела, опрана, нежна као свила вунена влакна; сагнуо главу, али му испод обрва сјакте |
| омлађа, чисто одевена, повезана великом вуненом марамом у накрст преко груди, лепушкаста жена.{ |
| поштовањем младић намести црвену, масну вунену залогу на почетак животописа, затвори књигу и ос |
| а, па му газдарица да асуру, два џака с вуном, па седне у хлад под лужником, близу бунара, да ч |
| ад под лужником, близу бунара, да чешља вуну.{S} То му је био скоро свакодневни посао, али му ј |
| них и неприступачних дубодолина стадоше вући стотине кола дрва, која су до сад трунула...{S} По |
| ного лепше.{S} Дохватимо се за руке, па вуци једно друго, омахуј, рви се док једно не падне.{S} |
| греду... а, нисмо, ево га!...{S} Сад ти вуци, а ја ћу држати руком, да поправљам кад погрешиш.< |
| чисти штале, отимари коње, храни свиње, вуче ђубре на њиве... и то он, некадањи цензор велике г |
| Сад ме је страх...{S} Не знам како то: вуче ме и баш волим, много волим да идем тамо и да све |
| сад тако, Љубо?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Вуче ли те, велим... у манастир?</p> <p>Он поћута неко |
| не: хтео је и он мало до потеса, али га вуче у собу „нова симпатија«, у облику једног грубог ка |
| догледом. </p> <pb n="6" /> <p>Нешто га вуче у ту магловиту даљину, у тај неизмерни простор што |
| утиш пола дана, па после ми велиш да те вуче нешто у ону маглу, тамо у свет...{S} Је л’ ти и са |
| павај, докле хоћеш, иди куд год те срце вуче, једи и пиј што год хоћеш!...{S} Нема ни чреде, ни |
| из Београда, па га тапка по раменима и вуче у собу са неким новим, сладострасним изразом на ли |
| , ако се мрдне.</p> <p>— Папоња једнако вуче козе у Јеленац.{S} Ништа му не могу-у... довикну ч |
| је <hi>оно</hi>, за чим ме срце одавно вуче...{S} Боже, лепоте!«...</p> <p>— Еј, море... шта р |
| лог маштања; осећајући да га опет нешто вуче да још мало промашта...{S} Он зна да је то нечасти |
| осим прстима о земљу, подаде се његовом вучењу и још се сама навали, саплете га једном босом но |
| је зна, махни се...{S} И велики и мали »вход« шта значе, и заамвона, и екваристија, и свако пар |
| гуманово питање, па одједном избаци: на входу, брате... на великом.</p> <p>Игуман опет поћута з |
| планинско око њега, задише <pb n="3" /> га блага смоласта боровина, а студенац непрекидно шушти |
| ово мрмљање.{S} Од куд ме угледа, слава га убила!«...</p> <p>— Само да ти је да завучеш њушку у |
| уше у ватру весеља сви одједном, сачува га од размишљања.{S} Као да беше повезан за њих, повуко |
| ше јуче, прекојуче...{S} Та нада сачува га од очајања.</p> <p>Јасеновац је брдско село, разбаца |
| нијево житије написано најозбиљније, да га је морао писати какав спреман човек и да је тако пре |
| ајући му шипак под нос.</p> <p>— Не, да га омрсиш сабаиле, док не пије лековиту ракију, викну п |
| реним ручицама, мекушно новорођенче, да га по православном обреду крсти »погружењем«, ухвати га |
| њих двоје, он и ова девојчица, сами, да га она некако страшно гледа, и да му није немио тај пог |
| ј сам.</p> <p>— Доведи папоњу овамо, да га вежемо, одговори он и подиже главу, гледајући краве, |
| манастира, хоће да га упише у школу, да га уведе у <hi>свет</hi>, кога се сам инок одрекао...{S |
| а, —хладан као лед...{S} Дај, рекох, да га скинемо до реке...{S} Тешко, болан!... једва живи си |
| , а <hi>ја</hi>, његов духовни отац, да га љубим у руку!...{S} Ха-ха-ха...{S} Спремићу ти га ја |
| накривио у страну...</p> <p>— Д-д... да га зовнем? замуца Љубомир, не смејући казати да је отац |
| колико месеци, умро, изјавивши жељу: да га његово најмилије духовно чедо, отац Сава, у старешин |
| остају срећни, виђени, и то је доста да га и он зажели свом млађаном душом.{S} Што ће да живи о |
| p>Буди га врућина.{S} Кроз сан осећа да га нешто врело, као усијано гвожђе, прљи по образу.{S} |
| аде се човек, па хоће шлаг од страха да га удари.{S} Узалуд му после професор нешто толкује, не |
| нестало из манастира.{S} Разаслао је да га траже на све стране, али од њега још никаква гласа.{ |
| даде шумару стакленце најљуће ракије да га трља њоме по грудима, а она му пуну чашицу исте раки |
| м боровином.{S} Није знао шта ће пре да га пита...</p> <p>— Шта веле моји... тата, Вујица, стри |
| тало, а после му Велимир, кријући се да га не опазе, саопшти да Ђока остаје овде.{S} Старац се |
| ек пројаханог, ждребака, и одлучи се да га, по што по то, научи раван.{S} Али му један хитац но |
| луђерите најстаријег ђака и доведите да га рукоположимо.{S} На Љубомира пазите отечески«, стаја |
| {S} Али кад је већ пао, Милка не хте да га притисне.</p> <p>— Е, па сад да се јакамо... могу ли |
| {S} Па доктору после не верује: неће да га пушти, док му не даде нешто на лаксир и бљување...</ |
| не удаљује много из манастира, хоће да га упише у школу, да га уведе у <hi>свет</hi>, кога се |
| журбе момачке; а ови се и не сетише да га пробуде: сваки се бринуо само о томе, како ће што пр |
| а да се земља под њим једнако љуља и да га овај мирис скорашње <pb n="233" /> сламе све више пр |
| ад прими писмо, с места закалуђери и да га одмах потом упути к њему ради посвећења.</p> <p>Отац |
| себе, очекујући да Бог учини чудо и да га спасе од »наступајућег истјазанија«.{S} Па видевши д |
| само нас плаши.</p> <p>Љубомир види да га Максим задржава од беспослице, из дуга времена, па н |
| ра одмах даље путовати (само се боји да га опет не окупе овчарски керови, од којих је оно мало |
| .{S} И онда, кад се сит наједе, вели да га ништа не боли и види се по лицу... весео човек.{S} Ч |
| жницу са женом, Макарије се претвори да га обузе некаква болест »и не коснувсја невјестје, чист |
| обрадована.{S} Онда иди па кажи Васи да га чекам овде.</p> <p>— А, ти си то! рече Љубомир ослоб |
| ик, нити му се на лицу могло опазити да га што занима.{S} Као ждрал, кога, на сеоби у топле кра |
| игри и тако...{S} Он хтеде поменути да га је и Милкина слика у тим ноћима много занимала, али |
| атност од прошлог маштања; осећајући да га опет нешто вуче да још мало промашта...{S} Он зна да |
| ...{S} Сваки пролази поред њега, као да га и нема ту на <pb n="35" /> улици, или га обилазе рав |
| само изви главу и преврте очима, као да га кољу, а у себи помисли : »Мученици Христови, да ли с |
| увши се од неочекивана одговора, као да га неко поли врелом водом.{S} Он скочи и стаде се извла |
| девојче за њим и пође у напред, као да га заустави.</p> <p>— Торба је на студенцу, а ја ћу ’ва |
| /p> <p>Велимир се одједном трже, као да га неко ошину изненада; једним скоком дојури до звонцет |
| А овако само подскочи од земље, као да га електрична струја баца, и гледа у децу око себе тако |
| ужи руке плашљиво према игуману, као да га жели зауставити у брзом ходу.</p> <p>— Побро...{S} С |
| pb n="59" /> <p>Љубомир уздрхта; као да га муња ошину по срцу, нешто се у њему смрзе, следи...{ |
| н рече у себи : аха! и тај узвик као да га наведе на неке мисли. »Ето, уче... то је лепо, мисли |
| кроз прозор.{S} Ту је претпостављао да га очекује одмор, а <hi>оне</hi> мисли сам отурује од с |
| у воду. »Опет је ово мањи грех, него да га удавим!« рече у себи и настави започети рад.</p> <p> |
| ко променио у лицу: неко би помислио да га је стид, али није; њему је само малко необично због |
| огледом и покретом, па не може дечко да га се нагледа.{S} Највише га буне оне мале, жућкарасте |
| се владици допада, а бојао се помало да га не врате, што није закалуђерен по чреди.</p> <p>»Та |
| пред икону, прекрсти се и наже чело да га свештеник помаже, па извуче из жутог капута, који од |
| ано момче као поручено за мене, само да га одвратим од Београда«, мисли механџија и кашљуца, сп |
| >— Добро, узми, одобри му овај, само да га остави на миру.</p> <p>Љубомир брзо устаде и оде, бо |
| о себи искрено исприча, рекавши само да га је отац послао у службу, као што је и другима говори |
| д никако није могао уграбити прилику да га види, па је често помишљао од разних људи: да не буд |
| дане, грди »онога« ко му први помену да га прими (чувши ово, тетка га, не излазећи из кухиње, з |
| ој, очију ти!...</p> <p>— А вина? гледа га Велимир оштро, готов да плане срџбом.</p> <p>— Тсс.. |
| једна девојчица његових година и гледа га љубопитно, као што се обично гледају странци пролазн |
| > <p>— А ти не мислиш тако?!... погледа га Леонтије оштро и прекорно.</p> <p>Вујо, стидљиво и ш |
| p>Девојче се насмеја гласно.{S} Погледа га онако крутуљава, погурена, потуљена, како крије очи, |
| пренеражена дечка, поврати се и погледа га пажљиво.</p> <pb n="14" /> <p>— Шта је, мали?...{S} |
| p> <p>Љубомир брзо диже главу и погледа га право у очи; у том погледу беше тако много немог пре |
| бомир.{S} Игуман подиже главу и погледа га мекше, ко што обично гледа ђаке и незване госте.{S} |
| ог дана обузе га ломљава, језа, па онда га обузе и ватра.{S} Не поможе му ни најстарија кристал |
| оред оних честих малих воденичица, чија га клепала весело дочекиваху и испраћаху.{S} За њим шуш |
| шљиво, намести на крај клупе, механџија га погледа пажљиво.</p> <p>— Стоку знам да умеш чувати: |
| е је готово, само да седне у кола, која га чекају у дворишту, али се њему не седа.{S} Он псује, |
| нејасна, али већ обележена тежња, која га гони да чешће извирује на вратнице, кад тамо на друг |
| себе ове мирисне борове хладовине, која га је запајала и јачала као своје чедо...</p> <p>Уплаше |
| одмах се стресе од јутрење студи, која га обузе свега...{S} Сањиво погледа око себе, трљајући |
| овамо га зову да привређује кући, која га храни, јер и њему треба јести.{S} И најгоре је то, ш |
| ла или занимала нека велика мисао, која га је тако обујмила, <pb n="142" /> да је због ње забор |
| лео све да увећава, па и опасност, која га очекује. — Нисам те уписао, видиш...{S} Па сад ће... |
| рати, да не оставља своју колевку, која га је лепо одњихала... да не оставља овај прости мирни |
| е на, ђаволасту суседину слушкињу, која га је доста пута частила, очекујући да је Светозар похо |
| царска чуда, паде у прашину...{S} Нека га...{S} А тамо стриц... гледа и не верује...{S} А и ја |
| мена, које су све истините.{S} Али нека га, мисли у себи Максим, одљутиће се, а мени ће остати |
| свиње у подне!...{S} Хи-хи-хи.. дочека га Василијан.</p> <p>— Е, роде, ти си најпаметнији! вел |
| ђаконио, добио производство.{S} Владика га, у првој ватри љутње, грубо изгрди и припрети му, да |
| ученик тако брзо усваја вештину, тапка га по плећима и најљубазније му шануће:</p> <p>— Море, |
| ви помену да га прими (чувши ово, тетка га, не излазећи из кухиње, залепи масним одговором), шм |
| кна... само да видиш!...</p> <p>И тетка га задовољно поздрави:</p> <p>— Добро си шиљао, добро!. |
| е гледао га Бог озго, и не освјетљавала га свјетлост!«...</p> <p>Обузе га страх...{S} Какав ли |
| је дошао, ради чега...{S} Истина питала га је тетка, хоће ли <hi>сасвим</hi> остати код њих, и |
| се већ одавно утврдила у њему, заузела га свега, па врти, врти...</p> <p>Кад је себе оставио Б |
| узвиком, не мрднувши главом.{S} Занела га је нека необична мисао, па се боји да не поквари све |
| а чобаница на великом јарцу; опкорачила га ногама, па бије прутићем с оне стране главе, камо би |
| , па га мајка изнела пред кућу, метнула га на крило и лагано га љушка... а са Маљена тихо-тихо |
| а Милка, носи своје умрло дете и ставља га пред његове ноге... наравно, док је он постао владик |
| саплете га једном босом ногом, а рукама га гурну у груди.{S} Јунак паде на траву као дулек, а д |
| асно, и ова опомена на дужност раздрема га одједном, као пљусак хладне воде.</p> <p>— Е, мој ба |
| љајући:</p> <p>— Часни га!...{S} Натема га!...</p> <p>Тетка се одједном заплака, зајеца па побе |
| онда му срце дође тако пуно, у грудима га задише некакво радосно расположење, и он се гуши, гр |
| дједном нестаје осмеха на лицу, обузима га нека збиља и изгледа као да му није баш до јела...{S |
| S} Брр... како му је хладно!{S} Обузима га ужас...{S} Он замишља демона, кад је, пре створења с |
| што више гледа ту загонетну даљину, она га све више заноси својом бескрајном чаробношћу, све ви |
| У глави му читав хаос, па ври...{S} Она га беседа о калуђерима занесе, отвори му очи и он стаде |
| је становала баш до његове куће.{S} Она га је чешће зивкала, али му је газдарица рекла да се не |
| дође суседина слушкиња из Београда, па га тапка по раменима и вуче у собу са неким новим, слад |
| ан му је труд: брише топла југовина, па га, топи и, цеди још у падању.</p> <pb n="65" /> <p>Под |
| , као да се одједном врати то време, па га мајка изнела пред кућу, метнула га на крило и лагано |
| у и препреденом вештином утиша дете, па га узе на испит.{S} Уплашен дечко све му о себи искрено |
| Велимир, ухвативши га за обе мишице, па га преви преко колена, смејући се... фини, углађени људ |
| итно трепери, а његов језик одебљао, па га мрзи говорити... »Нека <pb n="96" /> сад... свеједно |
| к: навикао се потпуно па свој посао, па га врши без помоћи и без туђег упуства; навикао се и на |
| ханџија зовну Љубомира у једну собу, па га тајанствено, са полушапатом, запита:</p> <p>— Шта је |
| а му остаде задовољан, <pb n="32" /> па га посла да спреми све, што треба за чишћење ципела.</p |
| цима, и како белавка брзо маше репом па га забаци на сапи и подржи тако, па опет махне... и как |
| га страшна жеђ, заноси га глава и обара га дрем...{S} Он понови у памети несвесно цео сан, прел |
| си, роде, заборавио купити, а?... пита га брижно отац Арсеније.</p> <p>Леонтије му осмехом одг |
| > <p>— Имаш ли, море, каква одела? пита га господин Никола у очи дана, кад ће поћи у школу.</p> |
| о си се играо са том твојом Миром? пита га девојче.{S} Које игре знате?...</p> <p>— Тхе... знам |
| /> <p>— Славе ти, је л’ те бољело? пита га Љубомир наивно, са изразом искрена учешћа у његову с |
| дете одрасло, обилази око кмета и пита га шта ће да пије.{S} Види се да се приближило школско |
| е пред другом.</p> <p>— Куд ћеш? запита га чудећи се.</p> <p>— Кући... одговори Велимир отежући |
| , па се обрне, рецимо Велимиру и запита га«...{S} При овоме игуман одједном скочи и погледа око |
| ко рамена, и лаганим полушапатом запита га:</p> <pb n="170" /> <p>— Кажи ми... мали: како ти је |
| жио самом игуману, а овај, ђаво, испита га све точно како је било, и колика је била свећа, па к |
| амјат свјатаго пророка Наума« и прочита га на душак, јер је имало свега двадесет један ред.</p> |
| и онда... хеј, шта ту !...</p> <p>Прота га стаде корити што бар не пије у својој соби, кад мора |
| /> да ми сви мислимо: ту је.{S} Одиста га држе они лекови.{S} Али, брате, кад заседне за трпез |
| е на речи: »сина је мојега хаљина; љута га је звјерка изјела...{S} И раздрије Јаков хаљине свој |
| е пропаст, зло... страшно зло...{S} Шта га само чека код куће!...</p> <p>У свет!... у далеки, б |
| ће трбухом и превија се...</p> <p>— Шта га то боли толико, те с ’нако превија и... од чега се о |
| рочитао целу библију...{S} Знам већ шта га чека: биће у брзо калуђер.{S} Али знаш ли, Спиро, да |
| је непажљива чобанина и напомиње му шта га чека код куће кад се врати.</p> <p>— А нећеш много, |
| е везивати јарца ликом.</p> <p>Чобаница га стаде задиркивати због његове тромости, а он, кад св |
| , како се њему учинило, чичицу.{S} Чича га још из далека оценио и ко је и шта је и шта тражи.{S |
| шља: што га онда не притисну Милка, кад га обори у јакању, или: што он њу не обори, <pb n="55" |
| на прилику, са њим кад је најтежи, кад га мрзи да макне ногом.{S} Само му покажи на путу неку |
| сада, кад је већ у њему сама мисао, кад га је она заузела свега, он и сада није начисто ни са с |
| илосрдно мучи.</p> <p>— Други свет, кад га боли стомак, бар не може ништа јести, а ово... маста |
| диш...{S} И оно пре, <pb n="129" /> кад га пита игуман, како одговара!...{S} Да ли то они њега |
| амо данас таких дјевственика!...{S} Кад га сведоше, прве ноћи по венчању, у ложницу са женом, М |
| н какав пањ, израсто на улици...{S} Кад га поклопи и увуче у своје чељусти та читава гора од ку |
| угачкој, необична изгледа, капи.{S} Кад га <pb n="44" /> је први пут видео, прошапта Светозару |
| настир да се покалуђерим.{S} Али од кад га је заузела она једна мисао, од тада се непрестано уз |
| Милком...{S} Онда није ништа марио кад га оне стегну својим ручицама, а сад, гле: само га дохв |
| гло право у његово лице.{S} Истина, сад га не прљи као у сну, али он скочи.{S} Најпре помисли д |
| јутрос му донеше кашмир из града, и сад га веома занима како ли ће изгледати овај груби луб, ка |
| узима на себе...{S} Жудео за тим, и сад га све то плаши!...</p> <p>Да ли сте видели срећна, вес |
| чно гледају странци пролазници.{S} Стид га да се врати, а девојче тако лепо гледа, чисто га хра |
| калуђери, шта ли су, а напред, тамо куд га гура нечија снажна рука, седе триста светаца у калуђ |
| у реду«...</p> <p>- Хи-хи-хи...{S} Еве га... бегунац!...{S} Гле ти ширечине ваљевске: хранио ч |
| узвикују весели помељари:</p> <p>— Еве га!...{S} Угрејали му штапови дебела меса!...</p> <p>— |
| хова убога села: њега и Светозара — све га то радује, весели и баца лаку копрену заборава на до |
| прћеном пуном торбом на леђима, познаде га и препаде се.</p> <p>— Ене-де!...{S} Јес’ ти то, Љуб |
| само заигра нека тама пред очима, стаде га чак доле, испод груди, нешто стезати, и он неколико |
| ..{S} Од куд ти...{S} Чији си?... стаде га запиткивати благим материнским гласом, од кога се и |
| га нови му газда на таван од штале, где га задахну свеже суво сено, и препоручи му да пази ноћу |
| ајлук.{S} После свршене погодбе одведе га нови му газда на таван од штале, где га задахну свеж |
| Љубомира за руку, више лакта, и поведе га олтару...{S} Мало звоно одјекну кроз нему тиху ноћ, |
| Дохвати га за мишице и повуче.{S} Уведе га у ону највећу собу у Богословији београдској, где се |
| ати? запита девојче веома живо, и хтеде га погледати право у очи, али он опет обори главу.</p> |
| > <p>— Е што су ти ови Пречани! прекиде га Велимир, ухвативши га за обе мишице, па га преви пре |
| ..</p> <p>— Нека учи! нека учи! прекиде га игуман устајући иза стола.{S} Кад беше на вратима, о |
| p> <p>— А-а... »Господин вели«, прекиде га Сава опоро и стаде; замисли се.{S} Хм... добро, добр |
| је ’наки.</p> <p>— Само гледај, прекиде га Никола, да се пред игуманом свакад начиниш као да си |
| ос сева...</p> <p>— Сева, а!... прекиде га игуман.{S} Кад треба што зарадити овој кући, онда ње |
| дници...</p> <p>— Знам, знам... прекиде га гост нестрпљиво, — али какав је то живот, како то ти |
| ..</p> <p>— Ти пијеш, онако... прекиде га прота.{S} Волиш ли ракију много?</p> <p>— Волим ли р |
| настира...</p> <p>— Море, то... прекиде га Никола.{S} Није ни за што: само да једе и пије, па п |
| .</p> <p>— А како се то јакате? прекиде га Милка баш кад се он одушеви причањем, па јој хтеде с |
| иве ли тако ови твоји калуђери? прекиде га професор полушапатом.</p> <p>Отац Сава опази да је Љ |
| p> <p>— Шта си ти до сад радио? прекиде га Љубомир, кога је овог тренутка више интересовало то |
| осети да стаје ногама па земљу.{S} Воде га, управо носе на рукама, Василијан и Нићифор, а отац |
| еоској распојасаној кошуљи...{S} Подиђе га језа од хладна црквена пода, и он стаде још јаче дрх |
| е с псовком и великом праском.{S} Траже га од кад себе, пуне им руке посла, спрема се велика ве |
| <p>Жена му принесе сок и проју, подиже га да седне и наслони на своју руку, па стаде ломити за |
| черањег дана.{S} Срце му задрхта, обузе га страх и нерасположење. »Ама да ли ће то једнако тако |
| отац Сава занеможе.{S} Првог дана обузе га ломљава, језа, па онда га обузе и ватра.{S} Не помож |
| то је, ради чега?... запита се, и обузе га грозничава језа, кад осети да се и над оним заветним |
| етљавала га свјетлост!«...</p> <p>Обузе га страх...{S} Какав ли је то црн живот, који се овако |
| му је све то већ познато.{S} Пажљивије га стаде питати о бављењу у школи.</p> <p>— Хе-хе... па |
| огледом што га то пита.</p> <p>»А, није га уписао! помисли пандур весео.{S} Ту ћемо мецко да шт |
| рећа, која му се једном насмејала, није га тако лако хтела оставити.</p> <p>Нашло се сведочанст |
| уго: тукли га штаповима унакрст, и није га болело, и није му, каже, ништа.{S} И тако — ништа ни |
| дему, али осећа да пада у бездан и није га ни мало страх, јер од некуд зна да се неће убити...{ |
| пај! викну он изненада.</p> <p>Арсеније га опет послужи ракијом.{S} И калуђери се обредише још |
| .. одговори Велимир отежући, а Леонтије га тек сад погледа с чуђењем и немим питањем: »Каквој к |
| ш шта има у клупчету...</p> <p>Леонтије га погледа чудно, не разумевајући смисао говора му.</p> |
| у памети најстрашније слике мука, које га чекају, а оно изишло све тако просто и тако обично.{ |
| аде плашљиво прелазити преко сена, које га одаваше својим шуштањем.{S} Пандуров монолог одједар |
| уњено гледа у оне јасне плаве очи, које га чудно гледају...</p> <p>— Како ти је име? запита он |
| аганом, бескрајно срећном осећању, које га обузело цела.{S} Каква противност његовом досадањем |
| ћосав.{S} Само по доњој вилици пробиле га меке, жућкасто црне маље.{S} Па кад издигне рамена н |
| ишао у подрум, и неће изићи отуд, докле га тетка не изведе, а тетка му не сме прићи, док се он |
| га јарца, и опет би трчао и трчао докле га ноге носе...{S} А овако само подскочи од земље, као |
| и дана.</p> <p>Сељак удари у вику докле га год могаше видети, па се онда осврте и продужи пут, |
| , мучне, па ипак примамљиве мисли, море га цела живота!...</p> <pb n="262" /> <p>Непрестано му |
| це, из дуга времена, па налази начин те га оставља сама.{S} На другом крају наиђе на Арсенија, |
| ом вучењу и још се сама навали, саплете га једном босом ногом, а рукама га гурну у груди.{S} Ју |
| улек, а девојче леже по њему и притиште га целим телом.</p> <p>— А, кићане, шта ћеш сад!...</p> |
| утње, грубо изгрди и припрети му, да ће га на пролеће, кад дође у манастир, ако затече оваке не |
| узе и све чека, сваког тренутка, кад ће га дохватити снажна пандурска рука и зауставити.{S} Пог |
| овек, који очекује последњи миг, кад ће га ударити подигнути маљ... само отвори уста, рашири оч |
| ука.{S} Али мора се.{S} И он зна где ће га затећи ноћ: тамо око Радојевића кућа...</p> <p>Срећн |
| се да ступа на тако ужасан пут, који ће га упропастити, јер ће му навући на главу проклетство р |
| неке »планове« човек са њим: зацело ће га у владике!{S} Е баш те поздравио за то архимандрит С |
| ати годинама, па кад се врати, дочекаће га хладни поглед сабрата му, који као да говори : »А, д |
| и мене!... мене!...{S} А-а-а... коштаће га то добро, а вала <pb n="140" /> и мене ће...{S} Али |
| пишу само због новаца, он то зна, иначе га се још за дуго не би сетили.{S} И за калуђерење већ |
| м.</p> <p>Чим стадоше на место, девојче га одмах нападе.{S} Она беше жива и одлучна, као и Мира |
| </p> <p>— Зар ту, болан брајко!... поче га прота корити, али он отеже промуклим крупним гласом, |
| евојци, која држаше јарца и прекореваше га што је намучио.{S} Дечко беше омањег раста, погнута |
| ађаше и браду.{S} Четвртог дана позваше га у канцеларију...</p> <p>Кад је саслушао чика-Јоцин п |
| м оделу, заустави очи на њему и гледаше га зачуђено...</p> <p>»И игуман је друкчије обучен, и Н |
| кога калуђера у послу му.{S} Опомињаше га ово планинско место на његов Маљен...{S} Густа, зеле |
| својом бескрајном чаробношћу, све више га обузима својим пространим недогледом. </p> <pb n="6" |
| може дечко да га се нагледа.{S} Највише га буне оне мале, жућкарасте па се преливају у црно, па |
| дисаше око њега жене и девојке, стадоше га ловити, те му ни на ум не дође његова стара, бескори |
| никад био у манастиру«.</p> <p>Одведоше га у своје ђачко скровиште: уђоше у велику, пространу т |
| преплашена Николу за рамена и изведоше га на ходник, пред врата.</p> <p>Љубомир, стојећи уз вр |
| уди, као мртав лежи Љубомир.{S} Скидоше га и положише на под у ходнику.{S} За то време Василија |
| S} Као да беше повезан за њих, повукоше га у вртлог младићске бурне пијанке.{S} Око њега хучи, |
| ад би мож’да друкчије одговорио, кад би га, запитали: хоће ли остати у манастиру, јер му се одм |
| он само начинио преплашен, и кад год би га игуман испод очију погледао, старао се да му задркће |
| оводањ, обузе млада искушеника, поплави га свега и продре му у сваки живац, у сваки атом што ос |
| ени марјаш и спусти га на икону.{S} Сви га другови посматраху са чуђењем.{S} И пре им његово ли |
| онтије увуче свога друга у собу, посади га да седне, па и сам седе и загледа се у њега...</p> < |
| један празан подметач до себе и посади га на њ, гледајући на другу страну, у мрак.</p> <p>— Та |
| е одмах одлучно у себи.{S} Јер не вреди га само прочитати па заборавити...{S} Треба знати цело, |
| На другом крају наиђе на Арсенија, види га где седи у хладу, на крилима му читава пласка разне |
| , онако женски, без наглашавања и уводи га у његову ћелију.</p> <p>— Мој устав!...{S} Лонцолизи |
| тврд, уморан детињи сан...</p> <p>Буди га врућина.{S} Кроз сан осећа да га нешто врело, као ус |
| тако хоће.{S} А Савин одговор расположи га, да на живот и поступке своје братије гледа много бл |
| а чим се он непрестано гони и не налази га!?...{S} Да ли <pb n="219" /> су Антоније и Пахомије |
| кад не пролази преко тог места; обилази га далеко, прокрхава ограде, њиве, само да не прође пор |
| даду му другови, нарочито Никола, који га не оставља са својим причама.{S} Нарочита згода беше |
| pb n="56" /> прошлих срећних дана, који га одмах, чим га обуче, навије на маштање, па стане газ |
| чудна, до сад непозната манастира, који га је, тако удаљен и тајанствен, снажно к себи привлачи |
| рукама да се ослободи овог терета, који га стегао, па не да дисати.</p> <p>— Чек’ да и ја тебе |
| чан, нељудски поглед председников, који га сече као сабљом...{S} Чини му се, да му тај поглед в |
| у у мислима ређати разне положаје, који га у будућности очекују.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу се за |
| ви песницама свој несрећни стомак, који га тако немилосрдно мучи.</p> <p>— Други свет, кад га б |
| з Догматике.{S} Велики је зор био, који га на тај корак принуди.{S} Владика, <pb n="189" /> рук |
| вађају се некипут са својим попом, неки га чак и опсује, па истог дана, кад му попа улази у дом |
| по мраку, да нађе конопац. — Еј, да ли га синоћ закачисмо за греду... а, нисмо, ево га!...{S} |
| ли је тамо овако миран тих живот, да ли га тамо свагда чека готово парче хлеба?..</p> <p>Жуборе |
| је су га до сад ударале љуто.{S} Шта ли га очекује од сад... како ли ће бити даље?...{S} Плашљи |
| а и папоња увек на очима.{S} Јер шта ли га чека од сада, тамо у незнаној даљини?...{S} Да ли је |
| ко, хтеде кукати из свег гласа, неће ли га жива душа чути, кад се неко иза самих његових леђа п |
| ећину, да прокрстаре целу шуму, неће ли га наћи.{S} Време би било да му се већ јаве... одоцниће |
| тране: хтео је и он мало до потеса, али га вуче у собу „нова симпатија«, у облику једног грубог |
| да угојених свиња... настави прота, али га игуман прекиде:</p> <p>— Знам...{S} И оно мало говед |
| Стоји тако, и зна где је и шта је, али га више занима клисарски посао...</p> <p>И беше му чудн |
| .. хтеде се даље правдати Арсеније, али га прекиде игуман:</p> <p>— На јелу је, до душе, први, |
| авету владичину, од поноћи до зоре, али га је по неки пут и сунце варало.{S} Јео је два пут дне |
| подиже очи и хтеде нешто промуцати, али га претече смешљива девојчица.{S} Она каза оцу ко је, о |
| кву гимнастичку вештину са Николом, али га овај уздржа:</p> <p>— Чујеш ли... кашље!</p> <p>Ово |
| огрешио што је увео госта у подрум, али га она обична људска радозналост задржава да остане још |
| бично лице, о коме је много слушао, али га до сад није видео.{S} Зато му он још данас изгледа д |
| а добро протумачити целу литургију, али га је мрзило да улази у то.{S} Њему је импоновало само |
| есор рачуна, кога познаде по гласу, али га још не угледа: иди у друго одељење, па ме чекај, сад |
| S} Хтео би се кренути на пут одмах, али га задржава овака ноћ...{S} Преко неба прелети једна па |
| чи.{S} А-а... ту ће да се спава!{S} Али га другови наслањају на врљике разграђена котара, и он |
| га, што их доби од архимандрита.{S} Али га Велимир, лепим речима, придоби за своју намеру: да с |
| аше да се то све некако исправи.{S} Али га последње недаће саломише, истргоше му сваку наду на |
| ост беше принуђен оборити главу.{S} Али га опет запита:</p> <p>— Или се мож’да стидиш, па не см |
| а и нема ту на <pb n="35" /> улици, или га обилазе равнодушно, не гледајући га, као да је он ка |
| наместили налоњу у један угао и ставили га да ту чита гласно житија светих.{S} Прота окружни, м |
| све догађаје, а сад нешто друго: тукли га штаповима унакрст, и није га болело, и није му, каже |
| прекрсте и да узвикну, као и он: часни га!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19000_ |
| крстећи се и мрмљајући:</p> <p>— Часни га!...{S} Натема га!...</p> <p>Тетка се одједном заплак |
| и у домове и сам врши освећење.{S} Буни га све, што га срета у послу: и оно усплахирено сновање |
| одмах.</p> <pb n="97" /> <p>— Та махни га! викну Никола, кад Велимир хтеде задржати Љубомира.{ |
| {S} Кад се Љубомир наже на врата, удари га јара по лицу.{S} На самој средини стаје Мира наложил |
| аслуша све.{S} И ово, што је чуо, удари га по срцу горе, него белавчина пакост у кукурузу.{S} О |
| а.{S} Пише брат Свејо у име очево, кори га што је тако тврда срца, па заборави своју кућу, родб |
| му још игра она нејасна светлост, мори га страшна жеђ, заноси га глава и обара га дрем...{S} О |
| а светлост, мори га страшна жеђ, заноси га глава и обара га дрем...{S} Он понови у памети несве |
| руку!...{S} Ха-ха-ха...{S} Спремићу ти га ја, не бој се... само док још мало одвркне!...{S} Ха |
| ву, а пред њега искочи Раде.{S} Дохвати га за мишице и повуче.{S} Уведе га у ону највећу собу у |
| авном обреду крсти »погружењем«, ухвати га камена препаст.{S} Он је стотину пута гледао, како т |
| ли се игуман извинити или бар задржати га.</p> <p>— Трговачка чест!...{S} Ха-ха-ха...{S} Ево т |
| ословске науке, да је довољно прочитати га марљиво и разумљиво, па као да си свршио целу школу. |
| нови у памети несвесно цео сан, прелети га једном мишљу и — заспа...</p> <p>Чини му се кроз сан |
| , <pb n="106" /> наточити воде и донети га онако мокро и хладно на сто.</p> <p>После неколико м |
| лице и цео стас, као да је рада оценити га овим једним погледом.{S} Израз њена лица, после овог |
| завезак, извади бакрени марјаш и спусти га на икону.{S} Сви га другови посматраху са чуђењем.{S |
| мирово.{S} Љубомир се пренерази, видећи га онакова, али погледавши калуђере, опази да су се и о |
| та стара шљивовица.</p> <p>Гост, видећи га онако забленута, накашља се прилазећи му.{S} Игуман |
| викну девојче силазећи с јарца и држећи га за рогове.</p> <p>Чобанче устаде, протеже се и пође |
| и га, пљујући, чупајући му косе, газећи га ногама и вичући: »Сеј мних оскверни дјевицу нашу!«.. |
| врати се, водећи игумана, готово носећи га на једном рамену, на које се овај беше тешко наслони |
| м изненадном догађају и не разумевајући га још ни мало.{S} Њему све изгледа, да је Никола морао |
| слевају с Маљенових извора, призивајући га да се врати, да не оставља своју колевку, која га је |
| и ћеш то брзо? запита Никола, гледајући га бојажљиво; ко вели:{S} Ваљада видиш колико ми је ста |
| урово запита игуман Љубомира, гледајући га право у очи.</p> <p>Љубомир хтеде сакрити очи од тог |
| запита девојка са подсмехом, гледајући га ђаволастим, немирно-смешљивим погледом.</p> <p>Љубом |
| мали... коње, одговори дечко, гледајући га право у очи.</p> <p>Човек се зачуди овом новом погле |
| или га обилазе равнодушно, не гледајући га, као да је он какав пањ, израсто на улици...{S} Кад |
| лијан, седајући до Леонтија и тапкајући га по плећима.</p> <p>— Ово, роде, узвикну Арсеније нов |
| гимназије, сада богослови, подсећајући га на његово цензорство, на своје несташице, и запиткуј |
| уку везана праведника кроз село, бијући га, пљујући, чупајући му косе, газећи га ногама и вичућ |
| ство, на своје несташице, и запиткујући га о манастиру, о калуђерству, о многим веселим стварим |
| мења све...{S} И, што је главно, плаши га оно »бреме лако«, што га узима на себе...{S} Жудео з |
| Пречани! прекиде га Велимир, ухвативши га за обе мишице, па га преви преко колена, смејући се. |
| уманову и стаде према њему смерно, овај га поче распитивати : ко је, одакле је и тако даље, али |
| ад мислити како се то вади душа, а онај га глас опет прекиде:</p> <p>— Ама, Љубо !...{S} Који т |
| је запамтио од својих сестара.{S} И тај га мирис заноси, опија... и све ближе прилази и све јач |
| го опет на пола, као и до сад.{S} Немој га баш приморавати да пије...</p> <p>— Ето га!{S} Сад п |
| гама и врљуца бесциљно по ливадама, док га чобани не ухвате...{S} И Леонтије, пометен, збуњен у |
| а се, та мисао, развијаше све више, док га не отрже од рођена гнезда.{S} Он је није у почетку р |
| се, па буди срећан човек.{S} Једном сам га баш био позвао, да му кажем све ово, што теби казах. |
| а плане срџбом.</p> <p>— Тсс... пио сам га понекад у Београду, одговара он збуњен и црвен.{S} М |
| , цело.</p> <p>— Лажеш, бре...{S} Нисам га ни ја ни половину прочитао!</p> <pb n="78" /> <p>— Ј |
| вање« ђаци су добро плаћали ономе ко им га нађе.{S} Била је то једна <pb n="38" /> мања и, по и |
| ако искрена другарска погледа, с каквим га дочека при уласку у трло.</p> <p>Љубомир ућута.{S} Ч |
| рошлих срећних дана, који га одмах, чим га обуче, навије на маштање, па стане газити по пртини |
| ...{S} То је <hi>оно право</hi>, за чим га је срце вукло, то су његови идеали, његови снови...{ |
| а опет у чудном, варљивом свету, за чим га је негда срце толико вукло!{S} Са грубом камилавчицо |
| />, док те није снашла беда.{S} Једном га преварили те истуцо и попио литру неких морских ораш |
| памет зашто је дошао овамо.{S} Одједном га обузе исто оно осећање, кад је на <pb n="101" /> Пет |
| ст...{S} Кад стиже манастиру, Василијан га дочека весело:</p> <p>— Готова ти камилавка!{S} Прав |
| најући шта би друго радио.{S} Василијан га спази одмах, па као лопта одскочи од тетке и стаде п |
| > <p>Због таквог његовог живота, игуман га препоручи духовној власти, те оца Саву примише у Бог |
| од којим је он учио за испит.{S} Игуман га упућује да пређе карнизом, који се пружио, испупчен |
| арија Египатског и дру...</p> <p>Игуман га не сачека да доврши.{S} Као човек, који је нашао оно |
| ад парох у његову селу, обрадова.{S} Он га искрено дочека и није се одвајао од Леонтија, док го |
| , док год се овај бавио код куће.{S} Он га најбоље обавести о свима променама, које се догодише |
| и од свога господин-Николе.{S} Приковао га млади великошколац својим необичним држањем... некак |
| е?{S} Де, да поједемо мало лепца... дао га је Бог!</p> <pb n="212" /> <p>— Та-а... отеже Арсени |
| .</p> <p>Љубомир још спава.{S} Савладао га тешки умор, занео га топал загушљив ваздух, па нити |
| дјетић!{S} Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не освјетљавала га свјетлост!«...</p> <p |
| S} Љубомиру се учини познат попа, виђао га је у Београду, али не зна шта беше тада.{S} Биће од |
| преко маљенских коса.{S} А сад... ђаво га знао...</p> <p>— Је л’ ти тешко поћи?</p> <p>— Није. |
| > <p>После две године одсуствовања, ево га опет у својој кући.{S} Сад је тек отац Леонтије разу |
| ноћ закачисмо за греду... а, нисмо, ево га!...{S} Сад ти вуци, а ја ћу држати руком, да поправљ |
| SRP19000_C24"> <head>XXIV</head> <p>Ево га опет у чудном, варљивом свету, за чим га је негда ср |
| архији, из манастира у манастир.{S} Ово га путовање толико збуни, и помете му и иначе нејасне п |
| спава.{S} Савладао га тешки умор, занео га топал загушљив ваздух, па нити чу звона ни журбе мом |
| <p>Архимандрит беше као рис.{S} Наљутио га отказ владичин да премести Арсенија.{S} Исписао му п |
| очи, па се стаде смешити на свакога, ко га случајно погледа.{S} После стаде својим суседима неш |
| шо.{S} Чича Живојин вели: »Кажи му, ако га видиш, нека се труди на сваком послу.{S} Није он отп |
| тине шале, само се увија и мршти, и ако га сад баш ништа не боли.</p> <p>Прота ће, опазивши Арс |
| и су му и калуђери о томе житију, и ако га ниједан није читао, него се знало онако, по предању. |
| , ова грешна облога душе човекове, како га називају свети испосници, оно је узрок свему!{S} Оно |
| жи велико широко стакло пуно воде, како га нечија рука дохвати и наже.{S} Зачу се клокотање вод |
| ање ради и више користи.</p> <p>О, како га је обрадовао састанак са Светозарем!...{S} Хтео је п |
| нутка заспао, а у исто време осећа како га неко снажно дрмуса и виче му над главом:</p> <p>— Ус |
| ого мали«... мисли малишан и осећа како га подузима нека сетна туга за оним местима, која тако |
| сасвим други, туђи свет, не онакав како га је он замишљао; кад виде да се никоме ту не сме обрн |
| леда како Василијан весело прича и како га Никола и Велимир, са осмехом на устима, слушају.{S} |
| блудни живот«...{S} Љубомир осети како га опет неко поведе преко хладног, каменом <pb n="197" |
| рича, па и пандуров монолог, онако како га је он разумео.</p> <p>— Еј, дрљане, пропали смо!... |
| нешто друго, важније...</p> <p>Једнако га је, још од повратка из Београда, као што видесмо, му |
| ватрени сач почиње тамнети...{S} И неко га диже у висину са целом столицом, па љуља, љуља...{S} |
| нове другове...</p> <p>Али чудо: колико га месеци мучи та стална, грозничава мисао; колико је н |
| .{S} Мало се уплашио од Велимира а мало га збунило сећање на, ђаволасту суседину слушкињу, која |
| Кажи: отишо̑ у свет, рече он и за мало га нестаде у густом шибљу, које се при дну косе подигло |
| очео живети као свети Антоније, а овамо га зову да привређује кући, која га храни, јер и њему т |
| , пресамитио се као мртвац...{S} Пипамо га рукама, —хладан као лед...{S} Дај, рекох, да га скин |
| ледњег знака београдског »полира«, само га жути капут опомињаше, да је и он некада био <hi>нешт |
| тегну својим ручицама, а сад, гле: само га дохвати прстима!...</p> <p>»Што ли је то?... мисли Љ |
| {S} Зар сви једно исто!?...</p> <p>Само га поп Светозар, који је сад парох у његову селу, обрад |
| охрабрен пандуром, вратио у кујну, тамо га дочекаше с псовком и великом праском.{S} Траже га од |
| пред кућу, метнула га на крило и лагано га љушка... а са Маљена тихо-тихо силази лагани повијар |
| амо много...{S} Послао је и шумара; ено га доле у потоку.{S} Ако нећеш лепим, казао му је да те |
| друкчије...{S} И сам отац Сава искрено га дочека.{S} Омекшао старац, постао благ и приступачан |
| ше обема — а ја... не може!...{S} А оно га прљи и пече све јаче, све оштрије...</p> <p>Дечко се |
| ствари, на пр. библиска историја... то га занима веома, и он је ипак задовољан...</p> <p>И све |
| која није била чистија од његове.{S} То га за часак умири.{S} Али кад једна девојчица пружи сна |
| е, мајко! викну газдарица за њим.{S} То га је <hi>онај</hi> наплашио... и он се тако боји капет |
| очима се магли, трепери...</p> <p>— То га нећемо наморавати, проговори Велимир.{S} Ако хоће с |
| је млад?</p> <p>— Јест.</p> <p>— За то га ја не знам...{S} Хм... тако важну науку давати деци! |
| наиђе на велику сличност са собом, и то га необично порази.{S} За св. Спиридона Тримитинског пи |
| а се ради и разуме да је пијан.{S} И то га сазнање сад ни мало не жалости и не буни.{S} Напроти |
| шио и префинио до највеће мере.{S} Зато га и послаше да, као млађи јеромонах, мимо три старија |
| бити друкчији, по другом реду.{S} Зато га и одвајају у засебну собу, одређујући му нарочита пр |
| баш приморавати да пије...</p> <p>— Ето га!{S} Сад причао о калуђерима, а он гори од калуђера.. |
| врати, а девојче тако лепо гледа, чисто га храбри отвореним и, како му се чини, пријатељским по |
| ушти при сваком његовом покрету и чисто га опија тај мирис, а испод њега вруште и грицкају дете |
| главно, плаши га оно »бреме лако«, што га узима на себе...{S} Жудео за тим, и сад га све то пл |
| глед.</p> <p>— Ох, мајка му певала, што га тако опраси! узвикује побратим, трљајући руке и свет |
| {S} Не разлази се она црна тамнина, што га је омотала, и срце му још ледено, и све је око њега |
| кво везено бело марамче од паргара, што га Леонтију подноси на дар каква слободна девојчура, на |
| сам врши освећење.{S} Буни га све, што га срета у послу: и оно усплахирено сновање по кући сти |
| ки посао...</p> <p>И беше му чудно, што га игуман не запита: докле ће остати у манастиру, што ј |
| е казало, да је близу њега све оно, што га је у последње време занимало и привлачило...{S} Кад |
| собе, и одједном занемари све оно, што га је до сад одушевљавало, што је давало смисла животу. |
| ас никад у животу није учинио грех, што га учини ова жена, нек’ се најпре баци каменом на њу«.{ |
| иња; да на часу веронауке премишља: што га онда не притисну Милка, кад га обори у јакању, или: |
| .</p> <p>То је, дакле, <hi>оно</hi> што га је вукло у манастир тако силно, а он није разумевао |
| ...</p> <p>Младић уздрхта од страха што га сад обузе.{S} Учини му се да ступа на тако ужасан пу |
| осети, Љубомир се препаде и зажали што га не ухвати капетанова потера, јер би му сад и онај па |
| и онај пандур био тако драг... или што га не ухвати онај његов сељак и не одведе на Маљен.{S} |
| р, чудећи се и одговором и погледом што га то пита.</p> <p>»А, није га уписао! помисли пандур в |
| оно одоздо искобеља, па узјаше оно што га је обалило.{S} Па... триста чуда!...{S} Тако се само |
| да је у ватру пао.</p> <p>Он зна зашто га зову, и не одзива се одмах, него смишља како би се о |
| сузе из очију, ноге му заклецаше, нешто га гуши у грудима, не може да се надише, а чело хладно |
| а се гуши у овој туробној самоћи, нешто га притеже, не да му дисати...{S} А он је тако рад друг |
| е то бити нека власт из среза.{S} Нешто га одједном обузе трема, би му незгодно од овога доласк |
| недогледом. </p> <pb n="6" /> <p>Нешто га вуче у ту магловиту даљину, у тај неизмерни простор |
| вори попа, вероучитељ гимназиски, пошто га пажљиво промотри.</p> <p>»Ухватили!... то је.{S} Сад |
| у <hi>своме</hi> селу лако је било) јер га је страх да остане <pb n="16" /> сам у овом пустом, |
| го, посао у кухињи буде брзо готов, јер га је мало: опрати неколико тањира, очистити »господино |
| асилијан даде стакло друговима, Љубомир га лагано повуче за мантију и, значајним изразом на лиц |
| .. да разладиш стакло...</p> <p>Љубомир га послуша.</p> <p>— Шта ти има у том... тој библији... |
| ивши му лепо парче меса.</p> <p>Љубомир га погледа зачуђено.</p> <p>— Шта је, море... збори му |
| рећи? настави професор.</p> <p>Љубомир га погледа пажљиво, као да ће рећи: »Да ли је овај луд, |
| аш сам да је слаба стомака.{S} Неки пут га одиста тако завије и заболи, <pb n="93" /> да ми сви |
| прекинути посао.</p> <p>Тек понеки пут га, усред какве журбе, заустави троми Максим промуклим |
| сти пружили руке према њему, задржавају га...</p> <p>— Мој устав!... мој устав! грми игуман, об |
| авом.{S} Око њега се гуркају, загледају га с чуђењем његови другови из гимназије, сада богослов |
| о парче великим гладним устима и кидају га одлучно једрим чврстим зубима.{S} Василијан нешто ве |
| ..{S} Онај мој лудак, побратим... опију га па им све каже.{S} Али ћу и њега...</p> <p>Тако псуј |
| ао што су благе ове речи...{S} И у грлу га све јаче задављује, и усне му се развлаче...{S} Он п |
| настави даље: »али анђео Господњи викну га с неба и рече:{S} Авраме!«...</p> <p>»Аха, знам...{S |
| бојећи се да не увреди Љубомира, гурну га прстима у раме.</p> <p>Ђак се стресе од овог неочеки |
| Јованка се скоро наже на њега, и гурну га лагано прстом у чело, да би је погледао право у очи. |
| ову целом држању и говору изгледа да су га спопале све болести овога света, и он се сам чуди, к |
| <p>Тако се свршиле све незгоде, које су га до сад ударале љуто.{S} Шта ли га очекује од сад... |
| х, које је тако грубо оставио и који су га тако много волели.{S} Али дечја туга није велика и д |
| Василијан гласно прича игуману како су га нашли.</p> <p>— Лежи тако под престолом, пресамитио |
| ходи.</p> <p>— Каки вам је овај, што ћу га ја слушати...{S} Максим? запита Љубомир, залажући се |
| очити цело у воду! »Бог и душа, удавићу га!« помисли сиромах и одмах се реши: замочи дете с ног |
| за Бога...{S} А ово куд прође... страх га поновити у памети све оно, што виде и чу!{S} И дахну |
| ашне породице.{S} У десетој години отац га доведе у овај манастир, чувеном старцу, игуману Лаза |
| апије.</p> <p>— Кажи ми где је, шта ћеш га звати! одговори гост одлучно.</p> <p>— У подруму, пр |
| од крилом мајчиним, кад је уз њега, још га је тамо вукло и нешто друго.{S} Он се заносио гледај |
| тражим од тетке сира и хлеба, то ће <hi>га</hi> умирити.{S} Чим што поједем, одмах се забави... |
| ливања, него подвикну:</p> <p>— Говори, гаде!...{S} Задржао си ме од пута, те нећу бити на доче |
| . ено!...{S} Мора да је и њој одвратно, гадно!«... помисли он и случајно погледа домаћинову бос |
| није штеточине.{S} Сад ће, тако лагано, гађајући уз пут сенице, до своје нове »симпатије«, јер |
| е уз поток, купећи уз пут обле шљунке и гађајући врапце и сенице.{S} То му је, како се закалуђе |
| и је и хитајући обло камење у зрак, или гађајући свраке, чавке и друге крупније штеточине.{S} С |
| новост:</p> <p>— Убио се ваш Максим!{S} Газда-Мирковић ишао тамо за грађу и сад се вратио...{S} |
| викну:</p> <p>— Капетан !... трчи...{S} Газда зове, па затим излети напоље и сакри се на таван |
| и му одговор готово од речи до речи.{S} Газда му остаде задовољан, <pb n="32" /> па га посла да |
| ија је...{S} Ко уме заповедати, он је и газда.</p> <p>»Власт«, духовна и световна, која је дошл |
| оворио.</p> <p>— А ’нако... није те ови газда никако доводио у срез, код нас? упита пандур, пра |
| и нестрпљив.</p> <p>— Ти си као и твој газда... сви сте једнаки... мрмља пандур, везујући пово |
| р весео.{S} Ту ћемо мецко да штрбуцнемо газда Цвијана...{S} Хе-хе«...</p> <p>Кад се Љубомир, ох |
| S} И то му се учини тек од онда, кад му газда онако збуњено викну: трчи!...</p> <p>»Како су му |
| После свршене погодбе одведе га нови му газда на таван од штале, где га задахну свеже суво сено |
| .{S} Она га је чешће зивкала, али му је газдарица рекла да се не одзива тој жени, која само јед |
| ера напашену стоку, поједе хлеба, па му газдарица да асуру, два џака с вуном, па седне у хлад п |
| те.</p> <p>— Чудне будале, мајко! викну газдарица за њим.{S} То га је <hi>онај</hi> наплашио... |
| ли кити оне дивне приче о добрим и злим газдарицама, о Чукурлији или некаквој Делиској чесми, о |
| еколико дана, док се ја добро упознам с газдарицом, па после ћу ја и код слушкиње у госте.{S} Б |
| !... викну, угледавши Љубомира: трчи... газдарицу...{S} Капетан дошо... кажи.</p> <p>Љубомир је |
| сећају да су у пуној кући, у којој нема газде, и сад се не зна чија је...{S} Ко уме заповедати, |
| е би смео онако.{S} Није с тога, што је газдина кћи, него баш онако... што је... што је <hi>так |
| што учити, али свему томе стоји на путу газдина воља.</p> <p>Кад пође неким послом, може му се |
| ла, па другог друштва немају.{S} Али је газдино око вазда пазило да он не буде залудан.{S} И ак |
| квено правило, све послове манастирског газдинства — у овоме се чак и одликовао, — и то је било |
| ла.{S} Хтео би који пут стати уз Милку, газдину кћер, слушати њена занимљива причања и осећати |
| о разгледа похвално, невиђено у Србији, газдовање манастирско...</p> <p>Две године после школов |
| тира, упознавши се са њиховом уредбом и газдовањем, Сава се врати у свој постриг и узе управу м |
| м, традиционалном, ну застарелом реду и газдовању <pb n="87" /> манастирском.{S} Помену како је |
| мене које видесмо — да би могао паметно газдовати.{S} Требало је сад отплаћивати тај дуг, одужи |
| људи старешине, нашао је да се друкчије газдује, по новој науци, која се зове економија, на је |
| раве, овце па чак и козе...{S} Оне само газе и кидају...</p> <p>Пропала цела њива... свршена ст |
| , бијући га, пљујући, чупајући му косе, газећи га ногама и вичући: »Сеј мних оскверни дјевицу н |
| трчи, прескаче, јури, не гледајући где гази...</p> <p>»Свети Пахомије, Антоније, Макарије, Пав |
| ако просто...{S} Он лагано и непрестано гази по добро утрвену путу, по оном истом колосеку, кој |
| м га обуче, навије на маштање, па стане газити по пртини или целцу — како се деси, — погури се |
| тка побаца и прилоге и дарове, стаде их газити ногама и праскати на сва уста, грдећи »маторог л |
| {S} Тако је доиста и корисније.{S} Само гаје винограде сами, и то им је најглавнији пољски поса |
| , од пругасте ћитајке, оперважено црним гајтаном.</p> <p>— Ја ћу у цркву, рече она, ставши уз њ |
| .. сви сте једнаки!...</p> <p>Начини се галама, гужва, врева...{S} Сви поскакаше иза столова.{S |
| дну стару манастирску, десет ока тешку, гарабиљчину, поведе свога белова, који се једва за њим |
| емоћно, загушен димом, лелујао и лагано гасио.{S} Љубомир дометну суха грања, и ако је ватру на |
| то, грицкајући и сишући лагано с правим гастрономским уживањем и великом вештином, масну ћурчиј |
| улежу, ништавило?{S} Та нису зар све то гатке?!... .</p> <p>И владика му сад поручио да се не у |
| ан осећа да га нешто врело, као усијано гвожђе, прљи по образу.{S} Он макне руком да одгурне од |
| S} Он макне руком да одгурне од себе то гвожђе, али, за чудо, рука не може да мрдне.{S} Покрене |
| неколико манастирских ливада и њива.{S} Гвоздени плуг бразда по њима одавно, а у копачице и дру |
| о многе наше велике манастире, и свуда, где год су млађи људи старешине, нашао је да се друкчиј |
| {S} А Леонтију сад преноћиште у кућама, где има женских, изгледа страшније од многих мука.{S} А |
| м светом као за неким чаробним местима, где се друкчије живи, слободније и слађе дише.{S} Обичн |
| ека или жену; обилази далеко око места, где чобани чувају стоку, па опет нема хлеба...</p> <p>О |
| ишта учити, и да има много бољих места, где се мање ради и више користи.</p> <p>О, како га је о |
| огла подићи, јер нема околног земљишта, где би помељари могли стати с колима и стоком...{S} Пос |
| ком селу има неколико домаћинских кућа, где калуђери вазда ноћивају, кад су у великом послу.{S} |
| еде га нови му газда на таван од штале, где га задахну свеже суво сено, и препоручи му да пази |
| по потоцима, Леонтије се врати из шуме, где је до сад читао једну богословску књигу.{S} Видевши |
| пи је на оном другом ужем крају пећине, где беху зарезани у стени неки крстови и једна удубена |
| .</p> <p>Срећно прођоше Бошковића куће, где су жене језичне и бестидне.{S} Леонтије иђаше као п |
| још више радио под кулук, за туђе куће, где су остала сама деца и по једна жена, и то му беше в |
| њиге.{S} То је било, код овакових људи, где је он становао, лако удесити.{S} Рада школског још |
| и тевтер« који су завели стари игумани, где је сваки калуђер, својом руком, уписивао колико <pb |
| највећу собу у Богословији београдској, где се прославља Свети Сава.{S} И сад с леве стране, зб |
| унце бије косо, али не допире у ходник, где се угибају широки столови, под теретом судова, преп |
| и?{S} Изиђемо неки пут онако... у село, где се скупљају девојке, па тако, шали се и смеј са њим |
| ади, па хоће и да се туче...{S} А тамо, где му је она нашла место, живеће ко бубрег у лоју; све |
| вори:</p> <p>— Није ни мени овде место, где људе...</p> <p>— Седи, човече! гракнуше гости, не д |
| гледа у косо, наокришке, у једно место, где стоји непомично нека црна прилика.</p> <p>На крају |
| Отпоче прави, поверљиви, слободни пир, где се нико не устручава ни од речи ни од дела.{S} Пир |
| и гости и отац Сава у суседни манастир, где ће преноћити, па сутра се вратити у град.</p> <p>Да |
| е већ беше одлучно упутио у своју собу, где је мислио провести оба дана у читању књига, што их |
| бојиш твоје госпође, ја имам моју собу, где смем примати госте...{S} Па би могао довести и оног |
| ак пећине, видео где ће се молити Богу, где ће спавати — онда се обрте око себе и као да се зап |
| воденичиште, на једном сеоском потоку, где се сад није могло распознати ни место за јаз ни за |
| сио.{S} Иронично погледа на ону страну, где сеђаше гост, па, не гледајући ни у кога, веселим гл |
| /p> <p>Игуман мрдну оком на ону страну, где сеђаше Максим и повуче крај уста у страну.{S} Васил |
| па се сви тројица повукоше под звонару, где су се могли слободно разговарати.{S} Игуман неће ни |
| рисутнима, па се опет врати у препрату, где скиде своје масне, поцепане ђачке хаљинице, отпаса |
| њега и, по обичају, побеже у књижницу, где ће лупкати прстима по дебелим томовима црквених књи |
| ку песмицу и жудно погледа на студенац, где је чека хладна вода, торба с јелом и, по свој прили |
| се осврте збуњено... »Какве ножнице?... где су?«... помисли, и угледа како му сви показују очим |
| рпети ове муке, ова неизвесност?!...{S} Где је истина?{S} У чему је живот?{S} Где је <hi>оно пр |
| епашћено отвори очи. »Шта је ово?...{S} Где сам ја?!«... запита се преплашен монах, гледајући о |
| ком?{S} Ко ће сирити оно из карлица?{S} Где ће се оставити донесено брашно?{S} Шта ће са неопра |
| ту.</p> <p>— Од којих је твој Вељко?{S} Где су вам куће?</p> <p>— Тамо, више Марковића... оне п |
| } Где је истина?{S} У чему је живот?{S} Где је <hi>оно право</hi>?... оно, за чим се он непрест |
| убомир притрча госту гологлав.</p> <p>— Где је игуман? запита гост, разгледајући по дворишту он |
| мисли Љубомир тешко уздишући.</p> <p>— Где си био?...{S} Шта је то!... сурово запита игуман Љу |
| да умакне са доксата неопажен.</p> <p>— Где ћете сести, господин-капетане ?... изводи механџија |
| знам како ћу то.{S} Жао ми.</p> <p>— А где ти је жена?</p> <p>— И тамо и амо.,..{S} Час код на |
| другом крају наиђе на Арсенија, види га где седи у хладу, на крилима му читава пласка разне зел |
| љаче маљенско блене, слуша, и заборавља где се налази и шта се то збива око њега.</p> <p>Она ве |
| руга... не треба много новаца, али нема где да се узме...{S} Она заврши говор тако слатким сест |
| о чинило.{S} Та он има своје место, зна где је и, што је главно, није више сам.</p> <p>Тек посл |
| ио никаквих мисли.{S} Стоји тако, и зна где је и шта је, али га више занима клисарски посао...< |
| ногих мука.{S} Али мора се.{S} И он зна где ће га затећи ноћ: тамо око Радојевића кућа...</p> < |
| убомир отворено избегава.{S} Чим се она где појави, он се одмах нађе у послу и окрене јој леђа. |
| кад би имао стотину дуката, да их ћушне где треба!...</p> <p>Василијан се само запрепашћено пит |
| млађи, то је у реду и обично...{S} Али где су старији?...</p> <p>А шта је оно... чије су оно к |
| око себе, тражећи згодно место.{S} Али где би..., да нас не види нана?</p> <p>Љубомир је погле |
| у, све...{S} Случајно су, вели, дознали где је, преко неког Светозаревог друга, учитеља из окол |
| се он добро не напије.</p> <p>— Кажи ми где је, шта ћеш га звати! одговори гост одлучно.</p> <p |
| чући преко трњака и клада, не гледајући где стаје.</p> <p>Опет одоздо слабо одјекну неразговетн |
| иње, трчи, прескаче, јури, не гледајући где гази...</p> <p>»Свети Пахомије, Антоније, Макарије, |
| ораком ускочи у механу, истрча у ходник где су собе и преплашеним гласом викну:</p> <p>— Капета |
| после не знам како сам окренут: не знам где су врата, ни пенџери, ништа...{S} Па кад и то прође |
| да се окрећем у постељи и ништа не знам где сам; после не знам како сам окренут: не знам где су |
| ом воштаницом сваки кутак пећине, видео где ће се молити Богу, где ће спавати — онда се обрте о |
| вина.{S} Он гледа у нејасну пругу, тамо где се небо састаје са земљом, и што више гледа ту заго |
| ...{S} Оне котарице што сам оплео, знаш где су, у оној шупљој букви... узми их све...{S} Па сад |
| га, што је сад »његово царство«.{S} Он, гејачина... па да суди мене!... мене!...{S} А-а-а... ко |
| е него...{S} Гле како је задриго, ципов гејачки!...{S} Све је то масло овог маторог угурсуза, д |
| гнуто, на слогове:</p> <p>— Ми-не-ра-ло-ги-ја.</p> <p>— Ми-рена... а-јак!...{S} Их да ми је то |
| , или се раскаља после кише, па се само гиба жућкасто црно блато.{S} Долазе сељани у механу и в |
| бро закајмаченом, од бела и црна брашна гибаницом...{S} Па долећу често они сеоски »колачићи« у |
| ненадном црном судбином, <pb n="207" /> гига се на дугачким ногама и врљуца бесциљно по ливадам |
| Љубомир Васић, гимна... како оно кажу : гим-на-зист !«... мисли дечко и осврће се око себе, гле |
| истина или сан!..., Ја, Љубомир Васић, гимна... како оно кажу : гим-на-зист !«... мисли дечко |
| емирна деца, какве није упамтила велика гимназија.</p> <p>Али оном малом професору у наочарима |
| је гимназија.{S} Хо, мај... карловачка гимназија!... да то чудо видите!...{S} И све ме вукло с |
| тирски, али то тек није, рецимо, што је гимназија.{S} Хо, мај... карловачка гимназија!... да то |
| а имена примљених ученика у први разред гимназије, и још тамо нешто стаде говорити, али он од у |
| ко дана испитан и примљен у први разред гимназије.</p> <p>Тако се свршиле све незгоде, које су |
| »Љубомир Васић, <hi>цензор</hi> велике гимназије!«</p> <p>А цензорско питање у другом одељењу |
| понавља : »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...</p> <p>Отишо је затим на Калимегдан, заву |
| а у себи: »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...{S} И осећа како му се тада груди надимају |
| еченицом: »Љубомир Васић, ученик велике гимназије«...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ..</p> <p>»Љубомир Васић, ученик велике гимназије«... мрмља дечко у себи (рекли су му да се ова |
| када био <hi>нешто</hi> — цензор велике гимназије!...{S} Али сад, овако занесен, претрпан груби |
| њиве... и то он, некадањи цензор велике гимназије!...</p> <p>А како је он лепо маштао!...{S} Да |
| у, и наш Љубомир постаде »цензор велике гимназије«.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| } Сад, кад је постао чак »цензор велике гимназије«, није могао пожелети себи веће славе и радос |
| ено излази пред оца, као »цензор велике гимназије«...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| се то лепо срочило, да буде баш »велике гимназије«.</p> <p>...{S}Гледа у ове неме и страховите, |
| C4"> <head>IV</head> <p>»Ђак београдске гимназије...{S} Боже, је ли ово истина или сан!..., Ја, |
| агледају га с чуђењем његови другови из гимназије, сада богослови, подсећајући га на његово цен |
| ишљење.{S} Имам једног ђачића, дошао из гимназије...{S} Залуди се читајући житија светих, а још |
| и говоре тек ’нако?...</p> <p>— А у тој гимназији... је ли тешко? пита Максим после краћег ћута |
| богословијском, са исто онако, као и у гимназији, потуљеним, дубоко сакривеним очима, и оборен |
| луди се читајући житија светих, а још у гимназији прочитао целу библију...{S} Знам већ шта га ч |
| ажљиво дете! проговори попа, вероучитељ гимназиски, пошто га пажљиво промотри.</p> <p>»Ухватили |
| зовање крње, јер му недостаје основно и гимназиско образовање, али то не мари...{S} Главно је, |
| о... узвикну он и хтеде учинити некакву гимнастичку вештину са Николом, али га овај уздржа:</p> |
| /p> <p>Леонтије брзо окрете леђа свима, глава му се затресе и чу се загушени хропац, а потом је |
| ај до мене?...</p> <p>Никола пребледео, глава му се немоћно врти и тресе, сав се омлитавио, нач |
| ветлост, мори га страшна жеђ, заноси га глава и обара га дрем...{S} Он понови у памети несвесно |
| да му нешто није по вољи, али Николина глава тако ситно трепери, а његов језик одебљао, па га |
| , и само му једно чудно: зашто Николина глава игра, трепти, као пламен лојанице, кад се добро р |
| њега носи, накривљена у страну...{S} И глава све ниже <pb n="232" /> пада, а онај ватрени сач |
| настави пијанка...{S} Тетку издадоше и глава и ноге.{S} Једва је одвукоше на њену постељу.</p> |
| пут!... виче игуман и блене преко свију глава, не гледајући <pb n="110" /> никога посебно. — Хо |
| а се преместе ови окачењаци изнад наших глава«...</p> <p>Првог школског дана, овај исти професо |
| летео косом...{S} Уз пут би се претурао главачки, одрао би кога јарца, и опет би трчао и трчао |
| ндрит, призивајући у себи све сотоне на главе ових безазорних, добро наоштрених за јело и пиће, |
| ="109" /> радио.{S} Одједном иза његове главе нешто необично Фијукну.</p> <p>— Ф-ф-фик!... зачу |
| ама, из које се, тамо крај Василијанове главе, помаљају и нестају друге главе...{S} Нека чудна |
| анастира, молио се у испосници до мртве главе... па зар то није светачки?</p> <p>— Тако треба д |
| ијанове главе, помаљају и нестају друге главе...{S} Нека чудна тајанственост и неки нејасан све |
| ћни лахор, успављујући узбуђене, пијане главе...</p> <p>Зора!{S} Беласа се густа роса по потесу |
| а ногама, па бије прутићем с оне стране главе, камо би јарац хтео врднути.{S} Папоња види да не |
| р се плашљиво подиже, и седећи, оборене главе, слабим но одлучним гласом проговори:</p> <p>— Иш |
| таде лепа млада женица, мале црнпурасте главе, кицошки опремљена и намештена; насмеја се његову |
| новци са иконе.</p> <p>Љубомир, погнуте главе, гледајући само пред ноге, стаде с краја до своји |
| то мучило?...</p> <p>Љубомир не дизаше главе, не одговори ништа, очекујући да ће његово ћутање |
| је пало у очи само то, што је баш више главе игуманове било исписано »воздержаније«, те игуман |
| <p>— Брат наш Леонтије постригава власи главе своје; рецимо о њему: господи помилуј!</p> <p>— Г |
| еонтија, веселим намигивањем и климањем главе, одобрише тај поступак.{S} Велимир се неколико пу |
| у.{S} Шта се терета, за то време, преко главе претурило, колико се муке видело.{S} Оде му брат |
| а се одважна победитељка, па му скиде с главе мастан процепљен на врху вес, метну му на уста и |
| мом.{S} Ови диалози изишли су му на врх главе, и он је стао мало боље размишљати о њима.{S} Учи |
| ..</p> <p>А у, замореној дугим читањем, глави само се ређају слике за сликама...</p> <pb n="143 |
| рође поред тетке, она подиже руку према глави му, али он промаче брзо, а она му добаци:</p> <p> |
| се обуче сам митрополит...{S} Кажу, на глави му капа од двадесет ока жежена злата и драгог кам |
| чен у чисте кошуље од танког платна; на глави му сламни шешир, на босим ногама папуче.{S} Он за |
| .{S} Само је игуман сад друкчији.{S} На глави му нова, од венецијанске кадифе, камилавка; <pb n |
| атученом до ушију простом камилавком на глави, онај весели и услужни младић, који се до синоћ з |
| је пред њима, са накривљеном шубаром на глави и подигнутим у вис рукама, пуцка прстима, окреће |
| ико вукло!{S} Са грубом камилавчицом на глави, обучен у неку уску, неспретну мантију, превио се |
| о просед калуђер, са великом шубаром па глави, испод које се просула густа разбацана коса.{S} Л |
| књижевности... све се то меша у његовој глави, постајући теже од олова, тамније од ноћи...</p> |
| појединих сцена...</p> <p>У Љубомировој глави настаде хаос: помешаше се слике Аврама, Лота и ње |
| адио човек у овој самоћи, — а у веселој глави млада намесника све живље се и узбуђеније оцртава |
| тадоше ницати и пролетати у растресеној глави му.</p> <p>Ах, ове тешке, мучне, па ипак примамљи |
| маглица постаје све гушћа и влажнија, у глави се осећа све јаче стезање, као процепом, снага по |
| уморно гледати по мрачној соби...{S} У глави му читав хаос, па ври...{S} Она га беседа о калуђ |
| " /> <p>Пролећу месеци за месецима, а у глави побожна монаха витлају се све нејасније, све тамн |
| мислима.{S} Загледа се у онај мрак, а у глави му се поновише све малопрешње слике весеља... пес |
| целом столицом, па љуља, љуља...{S} А у глави све теже...</p> <p>Дубока ноћ...{S} Разлила се ја |
| е сит насањао, ређајући разне планове у глави.{S} Не беху то, истина, баш прави планови, јер је |
| ’вако игра«... лете му нејасне мисли у глави, а пред очима се магли, трепери...</p> <p>— То га |
| једнако, док ме не пусти нека слабост у глави, што ме обузме чим легнем.{S} Онда се окрећем у п |
| чашу.{S} Почиње осећати неку незгоду у глави и стомаку, али још су му ведре мисли.{S} Он слуша |
| <p>»Било!...{S} Пропао!«... севну му у глави, и он скочи са сламе као посут жеравицом.{S} Још |
| ега...</p> <p>»А завет!?«... севну му у глави страшна слика свога греха и он одскочи од девојке |
| ...{S} Па опет је он то некако у својој главици помирио, и опет је остало: да и он и онај чича |
| ртво дете!«...{S} И у његовој занесеној главици он већ ствара слику...{S} Он, обучен у епископс |
| културно-привредни...{S} То им и јесте главна сврха, коју им наменише узвишени оснивачи и побо |
| је, у којима би он и та лепотица играли главне улоге.</p> <p>Али све те слике и маштања беху ве |
| .{S} По зидовима, испод икона, исписана главнија правила монашког живота.{S} Николи је пало у о |
| азиско образовање, али то не мари...{S} Главно је, да је он »свршени богослов«.</p> <p>— Е, зар |
| која одједном мења све...{S} И, што је главно, плаши га оно »бреме лако«, што га узима на себе |
| гори, али је тамо друга земља и, што је главно, друга количина...</p> <p>Све ври у послу, а мла |
| н има своје место, зна где је и, што је главно, није више сам.</p> <p>Тек после, кад је с тешко |
| њиву, која је засејана самим пасуљем — главном храном сваког манастира, па другу, која је засе |
| ..</p> <p>Дакле, свршено је: постиго је главну жељу.{S} А колико се муке видело, колико се незг |
| прозорче.</p> <p>— Хм-м... махну тетка главом претећи, па продужи рад уозбиљена лица.</p> <p>Ч |
| ако га неко снажно дрмуса и виче му над главом:</p> <p>— Устај, да звонимо ! чује он сад јасно, |
| ; завуко обе руке под појас, превија се главом и целим телом чак до колена, и уз то гласно набр |
| ећно прође опасност: игуман не мрдну ни главом, кад му он саопшти своју одлуку.{S} Беше и распо |
| ије могло сумњати.</p> <p>Игуман заврти главом и ућута.</p> <p>— Сипај! викну он изненада.</p> |
| ека... нека... замуца калуђер, врдајући главом и бранећи се рукама.{S} Ја ћу сам...</p> <pb n=" |
| адовољно, а погнути искушеник, мрдајући главом под тешком књигом, помисли: »Шта ово он?...{S} К |
| рете се бојажљиво и пође натраг, машући главом, као да се нечему чуди или неком прети.</p> <p>— |
| се одазва обичним узвиком, не мрднувши главом.{S} Занела га је нека необична мисао, па се боји |
| какав сламни шешир, а над самом његовом главом настави се пандурски монолог.</p> <pb n="30" /> |
| у трку, паде пред престо и лупи врелом главом о <pb n="236" /> хладну камену плочу.{S} Одједно |
| им, дубоко сакривеним очима, и обореном главом.{S} Око њега се гуркају, загледају га с чуђењем |
| му изгледаше сумњив са својом обореном главом и оним непрестано сакривеним очима.</p> <p>»Какв |
| <p>Излазио је од опасне суседе са пуном главом прича о његовој госпођи: како је то зла жена, ци |
| а вечно заврнутим рукавима и уздигнутом главом, ђаволаста Јованка.</p> <p>У овако светлим трену |
| етка.</p> <p>— Е јест!... махну Велимир главом с таквим изразом, који је говорио: »Волим ти цео |
| г јастука, као дугачка врећица, окренут главом руди, као мртав лежи Љубомир.{S} Скидоше га и по |
| ва-три дана тако...</p> <p>Тетка климну главом пркосно, као да би хтела рећи: »Ене, славе ти!.. |
| се, Видина друга.</p> <p>Велимир климну главом, гледајући радознало, шта ће враголасто девојче |
| вој шали што падне при разговору, махну главом са одобравањем, и у очима му се засветли радост, |
| но, ма шта се догодило.{S} Само - махну главом и рече : »Хоће Шваба, хоће!...{S} Тај ће једва д |
| о награди!{S} Овај твој... прота махну главом десно, одкуда се, из даљине, виђаху сеоски дућан |
| ви! викну Велимир кроз прозорче и махну главом на калуђере.</p> <p>Одједном се сва три калуђера |
| е се под, а она весело и срчано подигла главу, гледа око себе радознало, и кад угледа застиђена |
| ватри, на великој гомили сена; устурила главу и гледа кроз баџу.{S} Кад он уђе, девојка се прен |
| ће га упропастити, јер ће му навући на главу проклетство родитељско и божје.{S} Он седе на ула |
| стељици ноћу, кад намакне жути капут на главу, ствара слику Соломуном опеване лепотице и после |
| вотописа, затвори књигу и остави је под главу.{S} Сад се није могла почињати овако озбиљна ства |
| целу реченицу.</p> <p>Љубомир брзо диже главу и погледа га право у очи; у том погледу беше тако |
| другова.{S} Прекрети се побожно, подиже главу и одједаред рашири очи, као да је највеће чудо уг |
| амо, да га вежемо, одговори он и подиже главу, гледајући краве, које се приближиле води.</p> <p |
| глав, провуче Љубомир.{S} Игуман подиже главу и погледа га мекше, ко што обично гледа ђаке и не |
| јавама природним...</p> <p>Дечко подиже главу.{S} Пред очима његовим заблисташе се таласасти бр |
| лцу — како се деси, — погури се и сагне главу, а мисли се стану колутати и ређати, све једна за |
| слободно отвори очи и покуша да подигне главу и да је подупре руком...</p> <p>Жена му принесе с |
| учини, а нема довољно смелости, окрете главу прозору и танким гласом проговори:</p> <p>— Није |
| аци се на меку планинску постељу, обрте главу у небо, и загледа се у меку, нежну дубину небесно |
| усвођену капију, само му пролетеше кроз главу пређашње мисли: »А, то је <hi>оно</hi>!... али не |
| Свршено све !«... севају му мисли кроз главу као муње, и он се лагано провлачи поред другова, |
| о преплашена и изненађена, протури кроз главу, и, не предвиђајући ништа добро, осим муке, унапр |
| ре... мене!?«... севну му одједном кроз главу, и он поими сву страхоту и важност игуманове речи |
| еним до највеће мере плућима, само изви главу и преврте очима, као да га кољу, а у себи помисли |
| рећи капетанов пандур!...{S} У мало ми главу не однесе... само да ме закачи бутовима!...</p> < |
| девши да се ова чаша мора испити, обори главу покорно са уздахом и изразом на лицу, који као да |
| еним обојици, потуљеним погледом, обори главу...</p> <p>Дође на виђење и стара другарица с Маље |
| ајно и као прекорно.</p> <p>Прота обори главу збуњено.{S} Његов велики гојазни трбух стаде се ч |
| де испред доксата баш према њој и обори главу.</p> <p>Девојче се насмеја гласно.{S} Погледа га |
| } Јес’ ти то, Љубомире?</p> <p>Он обори главу и промумла нешто као одговор.</p> <p>— Шта ћеш ту |
| о гласова.</p> <p>Цензор стидљиво обори главу, и са оним снебивљивим ужичким смешењем протепа:< |
| овор.</p> <p>Велимир полустидљиво обори главу и одговори:</p> <p>— Чекај.... кроз неколико месе |
| ад ниси ништа јео?</p> <p>Љубомир обори главу и, онако старински, потуљи очи стидљиво.</p> <p>— |
| огледати право у очи, али он опет обори главу.</p> <p>— Нећу! одговори он одлучно.</p> <p>Изнен |
| и истине, да гост беше принуђен оборити главу.{S} Али га опет запита:</p> <p>— Или се мож’да ст |
| ос, вели он, трљајући руке и нагибајући главу пред дошљаком, као да је овај какав јеромонах, ал |
| — Минералогија? пита Љубомир сагибајући главу.</p> <p>— Мирен... и-хи-хи-хи!...{S} Како рече, в |
| евајући очима крвнички, па ипак кријући главу за њихова леђа, стаде Велимир.{S} Љубомир се само |
| Јок, море... промуца Љубомир, сагињући главу.{S} Ето, стојим с тобом.</p> <p>— Одиста, зар нећ |
| тав!... мој устав! грми игуман, обрћући главу зиду, старајући се да не гледа у госта, који већ |
| значајним гласом један ђак, промоливши главу кроз врата.</p> <p>Марија одмах устаде и оде на в |
| нако лежиш ! викну му девојче, нагнувши главу у страну, исказујући тим своје чуђење.</p> <p>— Ј |
| есну руком по кошуљи спреда и, сагнувши главу толико, да је морао гледати испод обрва, изиђе, у |
| сто, неокретно тело.{S} Само је подигао главу и гледа са последњег <pb n="12" /> хумића, преко |
| гледам у тебе«.{S} Игуман доиста оборио главу и нашао се у некакву послу са чашама.</p> <p>— Да |
| ирити у подрум.</p> <p>Игуман је оборио главу и ћути као заливен.{S} Изгледа да не чује шта му |
| улу кладу пред собом, искренуо, опустио главу немоћно у страну и гледа бесмислено у пространи ш |
| ђе кухињским вратима и, промоливши само главу, проговори некаквим замрзнутим гласом:</p> <p>— С |
| се великим постављеним џубетом, подупро главу десном руком, па гледа некуд пред собом.{S} Погле |
| , нежна као свила вунена влакна; сагнуо главу, али му испод обрва сјакте зеленкасте очи, а усне |
| есором, јер му је та наука тешко ишла у главу.{S} Слушао је монотона ђачка причања пред попом, |
| <pb n="98" /> у исто време иде ватра у главу, а пред њега искочи Раде.{S} Дохвати га за мишице |
| ли му, сасвим случајно, одједном дође у главу једна ситна, практична мисао, коју он, да би се п |
| саме, и никако не може сад да му дође у главу: зашто би му то било неправо?{S} Обузет оном елек |
| ближе и ближе... и таман да ме удари у главу, оно некако прође кроз мене, па се опет врати нат |
| >»Да се иде одавде!« дође му одједном у главу, и он одмах осети, како је овде све <pb n="192" / |
| </p> <p>И од кад му је дошла та мисао у главу, од тада он не мисли ни о чем другом.{S} Најчудни |
| пало на памет...{S} Тек онако дође му у главу: »Да проведем неко време у манастиру... ’нако сам |
| ро...{S} А на послетку, сваки има своју главу.</p> <p>— Хе, да видиш моју Аницу.{S} Ни Маџарица |
| више.{S} Подупро ослабелим рукама тешку главу, па послушно испије чашу што му поднесу и опет се |
| чашу! викну игуман.</p> <p>— Дигните му главу! рече тетка и принесе пуну чашу помодрелим запече |
| и он стоји тако и мртвачки обара пијану главу...{S} Он не зна да ли што чује или осећа, али му |
| погледа очајно у небо, уздахну и погну главу трпељиво, увиђајући своју немоћ да промени што од |
| ор »травуљар«, дижући од стола занесену главу.</p> <p>— Видите... поче увредљивим тоном један и |
| воту само и сањао!...</p> <p>На погнуту главу Љубомирову, архимандрит наслони књигу и стаде чит |
| <p>Врати се очима и стаде читати целу »главу« од почетка.{S} Допаде му се.{S} Лепше је ово нап |
| еће омести његов омиљени посао — врћење главчина, тесање палаца и наплатака за точкове.</p> <p> |
| </p> <p>Уморан је и гладан необично.{S} Глад је већ иначе знао трпети, али овакву глад, која ид |
| баш хтео да ми кажеш.{S} Јеси ли осећао глад?{S} Је ли те то мучило?...</p> <p>Љубомир не дизаш |
| ад је већ иначе знао трпети, али овакву глад, која иде упоредо са умором, није никад осећао.{S} |
| ла и механе, опет осетио и трпио велику глад, бојао се нових познаника, кметова и пандура, и ка |
| све више завија, осећа велику необичну глад, и ваљада услед тако јаке инервације поче живље ми |
| тако просто и тако обично.{S} Лутао је, гладан и неиспаван, једном усамљеном улицом, наишао на |
| а!</p> <p>— Ојађена сам друга!... он је гладан !... викну она и отрча судовима.</p> <p>Љубомир |
| њене руком у сену...</p> <p>Уморан је и гладан необично.{S} Глад је већ иначе знао трпети, али |
| ко ми, овај, свакад... узвикује Никола, гладећи хладно стакло.{S} Имамо и ми душу, зар није?... |
| , стару антерију, добацује му Арсеније, гладећи руком стакло с вином.</p> <p>— Де, ви ђаволи!.. |
| ле хартије, који се, већ неколико дана, глади, кваси и суши...</p> <pb n="181" /> <p>Отац Васил |
| се: ако стане обилазити људе, умреће од глади.{S} Него, најпре ће потражити чобане по ливадама, |
| е то зла жена, циција, помреше млађи од глади, па хоће и да се туче...{S} А тамо, где му је она |
| а, без којих би јадни ђаци полипсали од глади...{S} Па друге приче о Сави и Дунаву, о Топчидеру |
| ти се у овом шареном свету, и умрети од глади међу каквим зидинама?...</p> <p>Смишљао је у паме |
| ег дана, кад је већ сасвим обезвијао од глади, стале излазити пред очи разне саблажњиве слике, |
| ћ пао у очајање од зла времена, умора и глади.{S} Свуд око њега, и десно и лево, склопила се ог |
| два млађа игумана, који одједном почеше гладити и сукати брке.</p> <p>Не прођоше неколико минут |
| ако дође до котара, око кога се окупила гладна и премрзла стока; не осети како му је чело слеђе |
| них, по реду, гомилица сена, окупила се гладна стока, па жудно савија и купи у уста суху траву, |
| о и потера стоку.{S} Тек кад се смирише гладна говеда у ливади и стадоше пасти, он се осврте и |
| па и њих нестане, и не сећају се јадне, гладне и жедне стоке до самог мрака.{S} Шумар заметне п |
| p>Набацао је клипове суха кукуруза пред гладне халапљиве свиње, и кад настаде обичан врусак и м |
| пет нема хлеба...</p> <p>Овако премишља гладни путник, а јабуке чине своје.{S} Стомак све више |
| зелена воћа.{S} Али се од тога још горе гладни.{S} Сети се оне проје што остаде код студенца, п |
| правља обично питање:</p> <p>— Да нисте гладни, оче?{S} Де, да поједемо мало лепца... дао га је |
| ругом руком приносе друго парче великим гладним устима и кидају га одлучно једрим чврстим зубим |
| /p> <pb n="15" /> <p>— Јадниче, како је гладно! вели она милостивим гласом, гледајући како мали |
| овчица... није згорег! утаче се журно и гладно прота.</p> <p>— Пост је!... како ћемо? напомену |
| на мене... реци што знаш...{S} А ја... глас му задрхта, очи се зацрвенеше и овлажише <pb n="10 |
| пан, развијен и силан као столетни грм; глас му наликоваше пролетњој грмљавини.</p> <p>— Чекај, |
| као што се понашају пред њим самим.{S} Глас манастира, као <hi>свете куће</hi>, био је подједн |
| мислити како се то вади душа, а онај га глас опет прекиде:</p> <p>— Ама, Љубо !...{S} Који ти ј |
| на, далек, нејасан, као са другог света глас, од кога се дечко прену, као да је у ватру пао.</p |
| Викали су на Николу, али ово није његов глас...{S} То неког даве... видиш како је скомолао!«... |
| ти или љутити.{S} По ходнику грми његов глас, а под одјече од поткованих цокула.{S} Све трешти. |
| tion" /> <p>Опет грми и трешти игуманов глас по ходнику.{S} Само је игуман сад друкчији.{S} На |
| Неко лупну о врата, и зачу се Велимиров глас:</p> <p>— Лаку ноћ, Леко!...</p> <p>Леонтије отвор |
| отворио врата, кад се разлеже Љубомиров глас...{S} Игуман сукну натраг изненађен и уплашен, крс |
| , па ипак добро познат му архимандритов глас:</p> <p>— Хе-хе... дулечићу мој!{S} Питај, роде, ш |
| , а у ушима му још бруји одсечан, строг глас малог, чистог, седог директора, који прочита имена |
| } Хи-хи...</p> <p>После два месеца дође глас манастиру да је Нићифор рашчињен, а мало затим — д |
| раја дуго, па онда некакав громки груби глас уз предисање, и онда замумла неко тамо:</p> <p>— А |
| > <p>— Баш не може никако да обрне први глас.{S} Одговарање, онако што је краће: господи помилу |
| годи онај полутон, којим се почиње први глас.{S} И од једног и другог посла не беше успеха...</ |
| де назадан: још није знао окренути први глас...</p> <p>У фебруару Љубомир доби писмо од оца.{S} |
| и, али из дубине душе говораше му други глас, да он није напустио свој Маљен <pb n="20" /> ради |
| одозго са планине отегнут јасан женски глас.</p> <p>Чобанче се одазва обичним узвиком, не мрдн |
| онај непознати му, чудновати, слабачки глас, који он никад до сад није чуо.</p> <p>»Чиј је то |
| ово!...{S} И какав је ово нов старачки глас, са шушкањем и промуклим крештањем!«... чуди се он |
| — Дај! зачу се отуд крупан заповеднички глас.</p> <p>Велимир дохвати са прозорчета наслаган шећ |
| брише двориште, а из куће гуди потмули глас кустуре, која хитро струже прљаву, криву совру и ч |
| чинио све, што му је одавно тајанствени глас у њему самом шапутао: оставио свој први младачки и |
| ка брда одбијају од себе ненадан очајни глас, шаљући одјек речној долини, кроз коју се отеже и |
| астирско звоно, и његов танки и сребрни глас одјече кроз јутрењу влажну тишину, губећи се тамо |
| Видиш... искашља се он и отеже последњи глас.{S} Ово је Свето Писмо... ту ти је сва наша вера и |
| има, и сваки се од њих патио, да се тај глас што више распростре у народу.{S} Истина, у томе је |
| то, није!... друго је!« узвикује му тај глас, и он зна да је то друго много лепше, светлије... |
| ћи молитву: »Отвори срце твоје... и чуј глас господњи: ходите к мени сви, што сте оптерећени и |
| > <p>— Ф-ф-фик!... зачу се оштар, танак глас кроз ваздух и за њим нешто јаукну...</p> <p>Љубоми |
| де у чашу, некакво цвркање и мало затим глас:</p> <p>— Стакло!</p> <p>Љубомир угледа, како Вели |
| оследњег метанија, над њим загрме Савин глас, читајући молитву: »Отвори срце твоје... и чуј гла |
| војим ушима да оне доиста слушају Савин глас.</p> <p>— И тица, и бубица, и свако створење Божје |
| аву, криву совру и чује се лен промукао глас:</p> <p>— Причекај, попо, очију ти!...{S} Сад ће.. |
| икад до сад није чуо.</p> <p>»Чиј је то глас? ко је то?...{S} Викали су на Николу, али ово није |
| химандриту се веома допаде снажан и леп глас Ђокин, који на опште задовољство отпева вечерње са |
| и пуштајући затим из грла дубок отегнут глас, који личи на а-а...</p> <p>— Е, роде, ја ћу за ле |
| тишина.{S} Одједном он чује познати му глас над собом:</p> <p>— Баш хоћу да те питам... знаш, |
| е Савин дан.{S} Стриц је опак...</p> <p>Глас се одоздо понови.</p> <p>— Ето-о-о-о... ето, слава |
| на све стране, али од њега још никаква гласа.{S} Ко сме сад изићи владици на очи с таквим глас |
| ст у томе, што сад сви трепте од његова гласа и срџбе.</p> <p>На врата утрчаше коњушар и водени |
| у око врата и терају је да пева из свег гласа...{S} Весеље повезаних и одједном пуштених на сло |
| буђења, и у исто време готов је из свег гласа запевати.</p> <p>»Овде је прави живот... овде се |
| ђе му много тешко, хтеде кукати из свег гласа, неће ли га жива душа чути, кад се неко иза самих |
| л; трже се из заноса од громког Савиног гласа, који читаше <pb n="200" /> јеванђеље: »Рече Госп |
| {S} Ни уздаха, ни јаука, ни стењања, ни гласа!...</p> <p>Тек после два часа калуђер се диже на |
| у топлу легалу, па не пушта од себе ни гласа.{S} Само у пећима, које се ложе из ходника, поређ |
| <pb n="86" /> чувао се туђег погледа и »гласа« као живе ватре.</p> <p>Због таквог његовог живот |
| Израз њена лица, после овога прегледа, гласио је: »Тс... није баш ствари, али тек ко зна!«...< |
| ући му <pb n="164" /> погледом, који је гласио: »Видиш сам... што ме питаш!« Али игуман не беше |
| апољу се чује граја, разговор и по неки гласнији смех.{S} То су подолазили кметови, одборници, |
| ична мисао, коју он, да би се повратио, гласно изговори:</p> <p>— Данас!...{S} А хаљине?</p> <p |
| ... ђавоља посла! промрмља он у себи, а гласно рече:{S} Него знаш, није ово за тебе...{S} Чудни |
| обори главу.</p> <p>Девојче се насмеја гласно.{S} Погледа га онако крутуљава, погурена, потуље |
| удновато.</p> <p>— Шта је ово? рече она гласно, пришавши клупи и разгледајући увијеног успавано |
| ити...</p> <p>— Мислити... понавља Мира гласно, од страха, тек да се јави и она да је жива.</p> |
| њу у један угао и ставили га да ту чита гласно житија светих.{S} Прота окружни, мало иронично, |
| , осим муке, унапред, узвикну сама себи гласно: »Еј,црна Видо!« и лагано се крену кући.</p> <mi |
| а искашља још јаче и затим стаде читати гласно:</p> <p>— »Књижевници и фарисеји доведоше к Исус |
| ир, наслоњен рукама на престо, говорећи гласно црквене молитве, које је знао на памет.</p> <p>О |
| под у ходнику.{S} За то време Василијан гласно прича игуману како су га нашли.</p> <p>— Лежи та |
| .</p> <p>— Е, роде, од куд ти? викну он гласно, кад наиђе Љубомир.</p> <p>Ђак му каза и пође.</ |
| двеју — палилулске и теразиске), готово гласно изговара целу своју нову титулу и чуди се како с |
| јега«, па одједном севну очима и готово гласно одговори досадном госту:</p> <p>— Да се стидим ! |
| ом и целим телом чак до колена, и уз то гласно набраја:</p> <p>— Еј, мој Арсо, мој кукавче сињи |
| .</p> <p>— Ха-ха-ха... смеје се Велимир гласно.{S} А Максим... знаш за ону траву!</p> <p>— Тај |
| ху ме роди мати моја«... говори Љубомир гласно, одушевљено, као да некоме прети, са великом мил |
| ени...</p> <p>Архимандрит плану и викну гласно, не дајући игуману да доврши:</p> <p>— Оче игума |
| ог сељака, и сад му се чини да неколико гласова викну за њим...{S} Он наже кроз један кукуруз, |
| о?</p> <p>— Цензор, одговорише неколико гласова.</p> <p>Цензор стидљиво обори главу, и са оним |
| на небо, кад загрме двеста богословских гласова: »Господи возвах к тебје, услиши мја«...{S} Грм |
| око стола.</p> <p>— Живео!... одјекнуше гласови испод липе.</p> <p>Леонтије се само зајапури, п |
| ?...</p> <p>— Живео!... загрмеше сложни гласови око стола.</p> <p>— Живео!... одјекнуше гласови |
| /p> <p>— Аха, Свето Писмо ! понови ђаче гласом, који казиваше да није никад чуло за такву књигу |
| омак.</p> <p>— А наше, наше... он удари гласом јаче и намигну оком, те није морао казати имениц |
| причу јеванђелску о грешници, ударајући гласом нарочито на Христовим речима: »који је међу вама |
| а друговима, прокрешта отац Сава слабим гласом.</p> <pb n="224" /> <p>Леонтије се врати другови |
| , па прошапта неким уморним и стидљивим гласом:</p> <p>— Хлеба!</p> <p>— Ојађена сам друга!... |
| че, како је гладно! вели она милостивим гласом, гледајући како малишан жудно узима проју и гута |
| о сме сад изићи владици на очи с таквим гласом!...</p> <p>Довољно разлога, да дркће не само ход |
| љи то саопштење, јер проговори блажијим гласом.</p> <p>— Хајде горе да седнемо.{S} Уморан си.</ |
| нас, мрцино — наставља пандур оштријим гласом — да ли има места и за нас, и ако смо пандурска |
| овикну чуварица папоњина плачним дечјим гласом, који је најречитије илустровао безобзирну непос |
| есам, господине, одговори Љубомир таким гласом, да се више није могло сумњати.</p> <p>Игуман за |
| p>— Са чесме? запита игуман неким меким гласом, који даваше упитаноме доста повода за лаж.{S} О |
| смелости, окрете главу прозору и танким гласом проговори:</p> <p>— Није ни мени овде место, где |
| си, одговори онај из мрака пријатељским гласом и приђе му.{S} И ја сам ђак манастирски... хајде |
| смеши, али му одмах, веома пријатељским гласом, одговори :</p> <p>— И ја се, вала, уплаших жест |
| у му над самим ухом неко, тањим женским гласом, који одјекиваше пријатно.</p> <p>Љубомир се трж |
| стаде га запиткивати благим материнским гласом, од кога се и дечко прену.{S} Бризнуше му сузе и |
| кну неким новим, јасним, декламаторским гласом, који одјекиваше ходником:</p> <p>— Сотоно, у те |
| шта ви је данас?!... доврши уздрхталим гласом, па и сам бризну плакати.</p> <p>— Сви тројица с |
| ст, па, не гледајући ни у кога, веселим гласом проговори:</p> <p>— Каки сватови, онака и млада; |
| ише?... узвикну обрадована жена веселим гласом.</p> <p>— Ево ти књиге, па терај Леонтија нек’ т |
| се укину! узвикну и говорник, промуклим гласом, гледајући влажним очима око себе.</p> <p>— А ве |
| ити...{S} Монаси сложно, тихим, лаганим гласом запеваше тужну песму: »Загрљај Очев потрудих се |
| прдуј колико хоћеш, доврши он увређеним гласом.</p> <p>— Јуф, наљутио се!{S} А да ниси горд, ти |
| Сионе!!... завапи срећним, одушевљеним гласом Василијан, седајући до Леонтија и тапкајући га п |
| рће и погледа на кућу; затим, спуштеним гласом, готово шапатом наставља: и ја бих то пробала... |
| екаквим танким, изнемоглим, преплашеним гласом, од кога се сам Љубомир уплаши.</p> <p>— М-м-м.. |
| трча у ходник где су собе и преплашеним гласом викну:</p> <p>— Капетан !... трчи...{S} Газда зо |
| размислим до мрака... слабим, уплашеним гласом прошапта Велимир.</p> <p>— До мрака! ..{S} Њему |
| дном сав зацрвени и убрзаним, уплашеним гласом прошапће:</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди!... и |
| ја нам... грми Василијан својим снажним гласом, а уз њега брује Николин секунд и Максимов бас.. |
| куда је и с неким нарочитим, значајним гласом, напомену, да он тражи службу.{S} Механџији као |
| иком.</p> <p>— Устао! узвикну значајним гласом један ђак, промоливши главу кроз врата.</p> <p>М |
| корити, али он отеже промуклим крупним гласом, за који се обично каже да је загорео:</p> <p>— |
| е младићеве, проговори свечаним, јасним гласом:</p> <p>— Брат наш Леонтије постригава власи гла |
| во, роде, узвикну Арсеније новим јасним гласом: да се провеселимо у част нашег милог сабрата... |
| ену.</p> <p>— А-а!... отеже он радосним гласом, као да је нашао све што је тражио. — Зар ви так |
| «...{S} Он отвори уста и доста одлучним гласом, који чак и њега сама зачуди, проговори:</p> <p> |
| дећи, оборене главе, слабим но одлучним гласом проговори:</p> <p>— Ишао сам за стопама Антонија |
| з сву Србију, и као да својим злослутим гласом опомињаху некога: »Хеј, не дај!«...</p> <p>Манас |
| пропастите? пита Максим неким злослутим гласом, у коме се чује и очајање и — претња...</p> <p>— |
| мо главу, проговори некаквим замрзнутим гласом:</p> <p>— Стоја неће више да нас пере... ђеца ид |
| <p>— Попо, утаче се домаћин мало јачим гласом: кад дођем код вас у манастир, ја се владам по в |
| је Љубомир већ зажмурио, настави лакшим гласом: неки млакоња...{S} Није за наше друштво, то се |
| ао се често, гледајући да не трчи какав гласоноша за њим, али кад зађе у чаир, обрастао трњаком |
| његов професор рачуна, кога познаде по гласу, али га још не угледа: иди у друго одељење, па ме |
| р танко, бојажљиво, с највећом пажњом у гласу.</p> <p>— Мој устав! мој устав!... још грми игума |
| и масна камилавка, а с друге висе нове, глатке цокуле...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| асловца, са којих се одбија светлост на глатко бледо лице Василијаново.{S} Цео храм обвила густ |
| д га оне стегну својим ручицама, а сад, гле: само га дохвати прстима!...</p> <p>»Што ли је то?. |
| рхимандриту.</p> <p>»Ала је оседео !... гле, од куд ово!...{S} И какав је ово нов старачки глас |
| њему необичну нежност.</p> <p>— А-а... гле, омаљавио!...{S} Добро, добро...{S} Хајде, поздрави |
| љубимца по уску челу.</p> <p>—Одиста... гле! потврди и Нићифор.</p> <p>— Знаш-.. овај напада св |
| ему...{S} Па није баш ни тако мрачно... гле, светли се пред очима.{S} И има нешто пријатно, чег |
| Хи-хи-хи...{S} Еве га... бегунац!...{S} Гле ти ширечине ваљевске: хранио човек свиње у подне!.. |
| то, ваљада, због његова доласка?...{S} Гле, двориште... све оно исто!...{S} Само међу калуђери |
| ма и пита се у чуду: »Шта је ово?...{S} Гле, одиста шта је ово?«...</p> <p>Ово ће житије научит |
| на јасним зрацима, неравна видика...{S} Гле, она иста, искривудана, уска и дубока речна долина, |
| е један другом: »Мртав, није него...{S} Гле како је задриго, ципов гејачки!...{S} Све је то мас |
| им и слабим крилима у далеки свет...{S} Гле, чини се да за њим сетно жуборе бистри поточићи, шт |
| другој светлости и другом облику...{S} Гле, зар оно кућа Степовића!{S} Некад му је изгледала к |
| ца с Маљена, водећи синчића за руку.{S} Гле, права жена!... развијена, чиста, обична поцрнела л |
| а је ово... у дворишту сви калуђери?{S} Гле, и отац Сава стоји на доксату, гледа, радознало и р |
| е више читао...</p> <pb n="154" /> <p>— Гле: »У греху се зачех и у греху ме роди мати моја«... |
| о да извади и отвори дувањару.</p> <p>— Гле, набавио тазе, па и не нуди.{S} Нећемо тако, Максо! |
| животна, као слабачку сламчицу...{S} И гле: сврши се!...</p> </div> <pb n="237" /> <div type=" |
| вање, оставио родбину, село, све... — и гле, сад не осећа ништа, ама баш <pb n="82" /> ништа од |
| {S} И туга му се још свија на души, али гле: ово је сад некаква друкчија, топлија, светлија, но |
| они су друго... сви ови младићи!{S} Јер гле, зар не изгледа он међу њима као врана међу голубов |
| ике за сликама...</p> <pb n="143" /> <p>Гле, дваестогодишњи младић Антоније, леп као уписан, об |
| о празном, полумртвом животу!...</p> <p>Гле, како крв ври, кључа... како бију дамари јако... ка |
| ву, о многим веселим стварима...</p> <p>Гле, како се овде бурно живи, и како је овај живот сасв |
| еже од олова, тамније од ноћи...</p> <p>Гле, и другови његови, који имају прописно школовање, н |
| уз равномерно дисање успаваних другова, гледа широко раширеним очима, али не види ништа...{S} П |
| е, све...{S} Кад му што другови говоре, гледа их некако благо и у исто време, реко би, забринут |
| мо је ово много шире.{S} Он стоји дуго, гледа у ту необичну појаву и чуди се...</p> <p>»Ето ти |
| д, а она весело и срчано подигла главу, гледа око себе радознало, и кад угледа застиђена Леонти |
| ?{S} Гле, и отац Сава стоји на доксату, гледа, радознало и реко бих смешка се!{S} Није то, ваља |
| ину...{S} Нека га...{S} А тамо стриц... гледа и не верује...{S} А и ја се кријем иза царице, да |
| S} Немој, очију ти!...</p> <p>— А вина? гледа га Велимир оштро, готов да плане срџбом.</p> <p>— |
| м очима.</p> <p>»Какво је ово чудо !{S} Гледа као да се моли Богу...{S} Очи му некако сасвим по |
| , и на лицу јој исписан велики ужас.{S} Гледа у некадањег друга, као у неко чудовиште, и пита < |
| же му се десити да узгред види Саву, да гледа лађу и »швапску« земљу, али то не може учинити он |
| убомиру не би пало ни па крај памети да гледа на опрему, али се изненади кад је угледа оваку.{S |
| коме сваки заповеда, навикао се чак да гледа на себе као па простог слугу, и однекуд му дошло |
| ни чреде, ни јутрења, ништа...{S} Тетка гледа кућу, поље, чак и о нурији води бригу, а они ће с |
| пуче.{S} Он затурио чабрњак па леђа, па гледа на неке њиве, преко од механе и казује нешто жени |
| овима.</p> <p>Љубомир ушкиљио очима, па гледа кроз укрштене трепавице како редуша нагиње лонац |
| рекоше, да је та справа — сунчаник, па гледа тај велики, до сад не виђени, мравињак од деце, к |
| џубетом, подупро главу десном руком, па гледа некуд пред собом.{S} Поглед му је празан, бесмисл |
| више да мрдне.{S} Стао као окамењен, па гледа како се преливају бела кравља леђа под сунчаним з |
| ко наслоњена на доксат, раширила очи па гледа...{S} А игуман таман поумио да изиђе и <pb n="148 |
| не маши чаше: сваки се преситно, па сад гледа само, да се још сит наговори или напева...{S} Поч |
| гала Милка.{S} А он је тако волео да је гледа и да слуша њено отворено детиње ћеретање...{S} И |
| а, да на живот и поступке своје братије гледа много блаже но до сад.{S} Он се одмах покаја што |
| дерати јарца, а он сад сасвим друкчије гледа у покрете њених ногу, није као пре...{S} И још мн |
| обрћући главу зиду, старајући се да не гледа у госта, који већ прелази преко собе.</p> <p>— Оч |
| паметне господске очи, којима никад не гледа право, него некако у косо, и опет гледа човека у |
| е родном Маљену, кога већ две године не гледа очима.</p> <p>Давно је то било, чини се Љубомиру. |
| аро гнездо, у коме се испилио!{S} Он не гледа високу, са црвеним кровом и белим зидовима кућу, |
| себе пажљиво, па видевши да их нико не гледа, <pb n="23" /> устане брзо и покаже јој на дугачк |
| Опет да се пије, и само ’нако... да се гледа у маглу!«...</p> <p>Од тог срећног дана престадош |
| ри и ђаци погледаше Максима, као што се гледа неко, кога ће сад да нагараве, а Максим, чувши за |
| ру!{S} Сви гледају Љубомира, као што се гледа у менажерији каква невиђена и нечувена дотле ретк |
| е се небо састаје са земљом, и што више гледа ту загонетну даљину, она га све више заноси својо |
| арено светло треперење огња; и што више гледа како вреле жишке одсјајкују, севају и преливају с |
| , вештачки у вис управљеним роговима, и гледа право у оца Василијана.{S} Леонтије се досети, да |
| ље, као да га електрична струја баца, и гледа у децу око себе тако блажено, као да би се сад са |
| дњака, па савија језиком ластаре и... и гледа како упаде у њиву стричев син и потера стоку са у |
| стоји једна девојчица његових година и гледа га љубопитно, као што се обично гледају странци п |
| одина, па слуша жубор хладна студенца и гледа чистину плава неба, блудећи својим полудивљим, ра |
| чашу што му поднесу и опет се подупре и гледа како се овај под од цигаља (он не зна да је то по |
| и маљ... само отвори уста, рашири очи и гледа...</p> <p>— Манастири, какви су данас, узвикну го |
| на у школи.</p> <p>— Шта је?! пита он и гледа по школи, чудећи се што још не види крв или ватру |
| соби ђачкој свануло.{S} Љубомир устао и гледа како сад лепа светлост улази кроз прозоре.{S} Ово |
| а великој гомили сена; устурила главу и гледа кроз баџу.{S} Кад он уђе, девојка се прену и скоч |
| кретно тело.{S} Само је подигао главу и гледа са последњег <pb n="12" /> хумића, преко кога вод |
| ренуо, опустио главу немоћно у страну и гледа бесмислено у пространи шарени свет, који се пред |
| оног истог узрока, са кога сваки тежак гледа да подупре леђа кад седи или стоји) па брзо чупа |
| и.{S} Одговара на питања кратко, и увек гледа да се уклони од разговора.{S} Кад момци и ђаци по |
| ватра шушти и букће, а млади усамљеник гледа у зажарено светло треперење огња; и што више глед |
| с којом би почели.{S} А онај варошанин гледа зачуђено, питајући погледом околину: шта се то зб |
| равна и плодна ваљевска Посавина.{S} Он гледа у нејасну пругу, тамо где се небо састаје са земљ |
| "39" /> <p>Љубомир обара очи и стидљиво гледа своју једину, скоро поцрнелу кошуљу.</p> <p>— Нис |
| баш по правилу искува.{S} Љубомир само гледа и трепће, чудећи се свему што се наслуша и наглед |
| д навалом неких нових осећања и збуњено гледа у оне јасне плаве очи, које га чудно гледају...</ |
| главу и погледа га мекше, ко што обично гледа ђаке и незване госте.{S} По овоме погледу калуђер |
| војчица, сами, да га она некако страшно гледа, и да му није немио тај поглед.{S} Он опази чак д |
| тид га да се врати, а девојче тако лепо гледа, чисто га храбри отвореним и, како му се чини, пр |
| по соби дим, све више и више, а Љубомир гледа у жуту чађаву таваницу, не мрда очима и не трепље |
| гледа право, него некако у косо, и опет гледа човека у очи.{S} Па ход господин-Николин!...{S} И |
| у, и ваздан, ваздан...</p> <p>- Он опет гледа у ону сиву даљину, у онај тајанствени застор, кој |
| све дође као ново, као да ово први пут гледа...{S} Не осети ни кад игуман пројури поред њега и |
| а платна...</p> <p>И сву ту шарену масу гледа узбезекнуто, зачуђено сељаче, а у ушима му још бр |
| де баш »велике гимназије«.</p> <p>...{S}Гледа у ове неме и страховите, за њега, зидине, како се |
| :</p> <p>— Јоковићу, остави то дете.{S} Гледај ти твоје травуљине... тамо у школи, а овде се са |
| амо је, кажу, каменита равница, а ово — гледај!...{S} Знао је наш св. Сава шта ће изабрати за и |
| е, не осуђујем за то; него иди кући, па гледај своја посла« каже њој Христос.</p> <p>— Очију ти |
| оље, него што ја умем казати.{S} Па сад гледај... научи све...</p> <p>После неколико недеља, на |
| ка и ја по Маљену, па постао владика, и гледај само каква је чуда починио...{S} Васкрсао <pb n= |
| . друг... и ако је ’наки.</p> <p>— Само гледај, прекиде га Никола, да се пред игуманом свакад н |
| па само наређује...</p> <p>— За вечеру гледајте које дебело младо ћуре... почиње наређивати по |
| е...</p> <p>Обоје стоје једно уз друго, гледају се и тим погледом кажу све: нема више друговања |
| ко из оних многобројних врата, која сва гледају у двориште, поврве многобројни младићи, па лага |
| а пресуда.{S} Школа се утаја...{S} Деца гледају, зачуђена необичном појавом, па не стижу још ни |
| ко, ближе врху планинском, а са њега се гледају као на длану с леве стране подринске, и с десне |
| Монаси се одобровољили, раскравили се и гледају победнички, с неком гордом сујетом, као да је с |
| {S} Долазе њени родитељи; благосиљају и гледају некако весело-свечано...</p> <p>»А-а!... шта ов |
| кметови, одборници, сељани... лармају и гледају да пропипкају <pb n="31" /> одмах: ради чега ли |
| лазила; сви поседали за столове, пију и гледају немарно око себе.{S} Само се најстарији члан по |
| ре спрема Сава у свом манастиру!{S} Сви гледају Љубомира, као што се гледа у менажерији каква н |
| есели; нико се не жури на посао.{S} Или гледају да рано површе што имају, па се и они некуд диг |
| д њим плаво небо, његове зеленкасте очи гледају потуљено, испод обрва, као да се крију од кога. |
| ше онако усиљено принижено, нити му очи гледају лукаво услужно; сад је сасвим отворен, прост, в |
| ="247" /> рубинама?...{S} Калуђери само гледају тупо, промрмљају некакав нејасан одговор и укла |
| да у оне јасне плаве очи, које га чудно гледају...</p> <p>— Како ти је име? запита он дрхтећи и |
| и гледа га љубопитно, као што се обично гледају странци пролазници.{S} Стид га да се врати, а д |
| а мислим ти ћеш то брзо? запита Никола, гледајући га бојажљиво; ко вели:{S} Ваљада видиш колико |
| .. ти си доста учио, поправи се Никола, гледајући Љубомира влажним очима.{S} Та и ми смо... она |
| да, немарно шврљка по собама и стајама, гледајући тупо свакога ко је сретне, али је у потоку, и |
| убомир, је ли... новајлија? запита она, гледајући му пажљиво лице и цео стас, као да је рада оц |
| е то!... сурово запита игуман Љубомира, гледајући га право у очи.</p> <p>Љубомир хтеде сакрити |
| !«... мисли дечко и осврће се око себе, гледајући огромно величанствено здање, које се са све ч |
| а иконе.</p> <p>Љубомир, погнуте главе, гледајући само пред ноге, стаде с краја до својих друго |
| и он госте, дижући или доносећи судове, гледајући само у оно што ради, чиме је заузет.{S} Не до |
| као по команди, издигоше лица на више, гледајући у таван, слевајући у уста неко мирисно старо |
| та, игуман тешко уздахну, усправи се и, гледајући некуд у мрак, проговори:</p> <p>— Што бегам и |
| хркнувши својим јаким грлом, проговори, гледајући изненађена Љубомира благо:</p> <p>— Дошло од |
| > <p>Девојче остаде наслоњено на чатал, гледајући за младићем, који јој заузео целу душу, па не |
| д мртвацем, прође ходником и двориштем, гледајући шта се ради.{S} Завири и у собе, у кухињу, у |
| на друга.</p> <p>Велимир климну главом, гледајући радознало, шта ће враголасто девојче учинити. |
| је гладно! вели она милостивим гласом, гледајући како малишан жудно узима проју и гута је неса |
| ! узвикну и говорник, промуклим гласом, гледајући влажним очима око себе.</p> <p>— А вера?!... |
| ш у свеце? запита девојка са подсмехом, гледајући га ђаволастим, немирно-смешљивим погледом.</p |
| о, да се залије-е!... хап! промрмља он, гледајући нејасно влажним и блесастим погледом.</p> <p> |
| ише уља у распаљени бес игуманов, и он, гледајући несвесно, блесаво још ово неколико људи, пови |
| прља.</p> <p>— Благо тебе, одговори он, гледајући је као с неким снебивањем, т. ј. са погледом, |
| м у Прњавор... има опело, проговори он, гледајући кроз прозор према себи.{S} Ти у Јаворце... во |
| азан подметач до себе и посади га на њ, гледајући на другу страну, у мрак.</p> <p>— Тако ти Бог |
| де на уласку пећине и заплака се горко, гледајући немоћно у натуштено суморно небо, као да отуд |
| p>»Ако је оно тако далеко, мисли дечко, гледајући у плаво небо, као што вели учитељ, онда како |
| Нисмо их имали... коње, одговори дечко, гледајући га право у очи.</p> <p>Човек се зачуди овом н |
| <p>— А игуман? прошапта Максим опрезно, гледајући на затворено прозорче.</p> <p>— Хм-м... махну |
| -ха... смеје се он нервозно и иронично, гледајући сад сваког госта у лице.</p> <p>— А, даклем т |
| само зверао уплашено, освртао се често, гледајући да не трчи какав гласоноша за њим, али кад за |
| Неће то, бојим, ваљати... рече Љубомир, гледајући у страну: тако... без допуштења.</p> <p>— Та |
| ад што је било у кухињи, мисли Љубомир, гледајући три калуђера како сложно клањају пред игумано |
| Овај ће вам бити цензор, рече професор, гледајући редове несташних живих очију, које се све упр |
| замисли се малишан, наслоњен на пласт, гледајући како је оживело цело поље, по коме су се расп |
| га вежемо, одговори он и подиже главу, гледајући краве, које се приближиле води.</p> <p>После |
| днијом девојком.{S} Оне се још смејаху, гледајући радознало Љубомира, о коме су се, по целој ма |
| н професор.</p> <p>— Шта је? пита Јоцу, гледајући по свима школским угловима.{S} Ко је викао?</ |
| p> <p>— Па, једнако!... одговори монах, гледајући зачуђено старешину, мислећи у себи: »Што сам |
| сам ја?!«... запита се преплашен монах, гледајући окамењеним погледом како се претура и спада с |
| ка, дотле се она удала и има дете...{S} Гледајући неисказану тугу на њену лицу, он пролива сузе |
| разли неизмерно блажено задовољство.{S} Гледајући некуд у даљину, примичући се друговима, он пр |
| че игуман и блене преко свију глава, не гледајући <pb n="110" /> никога посебно. — Хо... таки г |
| снаге, скачући преко трњака и клада, не гледајући где стаје.</p> <p>Опет одоздо слабо одјекну н |
| на ону страну, где сеђаше гост, па, не гледајући ни у кога, веселим гласом проговори:</p> <p>— |
| нцеларијом, уђе и стаде близу табле, не гледајући никога; стаде као човек, који чека да му се о |
| ош јаче упиње, трчи, прескаче, јури, не гледајући где гази...</p> <p>»Свети Пахомије, Антоније, |
| очију, насмешише.</p> <p>А говорник, не гледајући ни у кога, стаде причати о постанку српских м |
| јући револвер у целу групу одједном, не гледајући ни у кога нарочито.{S} Председник, који је се |
| задаће.</p> <p>— Моја, проговори он, не гледајући не само у књигу но ни у шта; очи му блуђаху н |
| /> улици, или га обилазе равнодушно, не гледајући га, као да је он какав пањ, израсто на улици. |
| Арсеније наклопили се у једном углу, не гледајући никуд у страну, над некаквим печењем, па <pb |
| и устима читаве облаке дуванског дима и гледајући буљавим, страшним, љутим очима, шта ће му ово |
| а пандур, везујући поводнике за јасле и гледајући прекорно капетанова бељца, који одмах завуче |
| е притиснеш, вели он, лежећи на отави и гледајући је блажено.</p> <p>— Нека... повлачи се девој |
| широким прљавим рукавом уплакане очи и гледајући механџију плашљиво.</p> <p>— Е дела сад мени |
| уман, мрднувши неосетно једном обрвом и гледајући ко и пре расејано.</p> <p>Арсеније, лако као |
| о вукло и нешто друго.{S} Он се заносио гледајући, кад удари звоно на вечерње, како из оних мно |
| за послом, а они, отац и синови, сеђаху гледајући у пламен, премишљајући сваки за себе једну ис |
| нако преплашен и мали, знаш како смо се гледали и ћутали на коси?...</p> <p>— Па ја у вече изву |
| <p>— Пријатељу, ја нисам дошао овде, да гледам твоје... твоје .. он се заплете, не налазећи <pb |
| е се не може врдати!...{S} Бар после да гледам, да уклонимо Арсенија«...{S} Па, онако у ходу, о |
| и, море... видиш, помажем ти... ето, не гледам у тебе«.{S} Игуман доиста оборио главу и нашао с |
| <p>— Тек ’нако... залудан !...{S} Него гледам шта му је ово: до сад све беше ’нако...</p> <pb |
| хтеде овим подсетити на своје сањалачко гледање плава неба.</p> <p>— Ја.{S} Ти си се добро изле |
| живахном друштву...</p> <p>И то вечито гледање примамљива, весела, млада живота, лагано ствара |
| а се крсти и моли Богу, само је гледао, гледао... и осећао како се лагано нека нова, сасвим нео |
| S} Посматрао је све око себе радознало, гледао како се мењају учитељи сваког часа и с гордошћу |
| друга, »швапска« земља, и он би је онда гледао још с већим чуђењем, и она нејасна жудња за даљи |
| коју је, исту овакову, у својим сновима гледао.</p> <p>То је, дакле, <hi>оно</hi> што га је вук |
| а доксат па, и ако је већ неколико пута гледао ове исте призоре, сад му све дође као ново, као |
| а камена препаст.{S} Он је стотину пута гледао, како то калуђери брзо и вешто раде, али је први |
| вио је да се крсти и моли Богу, само је гледао, гледао... и осећао како се лагано нека нова, са |
| е одмори.</p> <p>Изјутра је све, што је гледао и слушао, било за њега у толикој мери ново и важ |
| мња...{S} Леонтије се добро сећа што је гледао у Фрушкој гори, али је тамо друга земља и, што ј |
| окупе се и онако исто, као некад што је гледао, улазе смерно у цркву...{S} И све то запливало у |
| роди се дјетић!{S} Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не освјетљавала га свјетлост!«... |
| тка исцепана сукњица.{S} Дечко је у њој гледао друга, као обичног мушкарца, не знајући још јасн |
| е на Велимирове односе и намере с Видом гледао са снисходљивим сажаљењем, — што не знају у чему |
| све шарени, суморно црни и баца на душу гледаочеву неко тужио, сетно осећање.</p> <p>А у двориш |
| , честитости, дух лепога, и ви се одмах гледате низа се, цените је ли све на вама уљудно и у ре |
| а стуб и стаде, такође уплашеним очима, гледати како се црне некакви каљави дроњци на криваји, |
| е онемили, да почне сасвим другим очима гледати на свој живот и на све...{S} Сви дотадањи идеал |
| га, и, очекујући да он проговори, стаде гледати у чађава брвна.</p> <p>— Ето, дође и тај дан, п |
| подрум.{S} Прикри се за бачву, па стаде гледати.</p> <p>На другом крају подрума, у суморној неј |
| сено и подупре леђа о тренице па стаде гледати у пламен; она се спусти на другу половину, пода |
| <pb n="162" /> средини ходника и стаде гледати запрепашћено у гомилу, која се лагано примицаше |
| жаног крупно, дувана, запали је и стаде гледати кроз облак дима, који се према самом прозору ко |
| н уз оџак, рашири се према њему и стаде гледати како се диже у вис пара са угрејаних мокрих чар |
| ђерима занесе, отвори му очи и он стаде гледати на своју одлуку о животу свесно, разумљиво, као |
| викао свему што је око њега, навикао се гледати у Сави правог оца задруге, без кога, чини му се |
| се сва три калуђера исправише, стадоше гледати низа се и отресати руком ситне прашке дуванске, |
| утљаја лице му се разведри, очи стадоше гледати смишљеније, а мисли, једна за другом, све брже |
| ва, а оно по њој плови лађа.{S} Хтео би гледати дуго, дуго у ону бескрајну раван, што се пружил |
| стаје сносно, те се може слободним оком гледати.{S} Једанаестог дана млади инок осећаше велико |
| ске, на које се већ сваки Србин навикао гледати као на »обичну ствар«, он расветли у свези са н |
| а и, сагнувши главу толико, да је морао гледати испод обрва, изиђе, управо истрча пред госта.</ |
| ју собу, леже на постељу и стаде уморно гледати по мрачној соби...{S} У глави му читав хаос, па |
| онај сниски хумић више механе и вечито гледати оно широко вијугаво чудо, што се беласа, прелив |
| коме ће се он упознати са суседом и већ гледати даље... а Љубомиру пада у део слушкиња.{S} Он с |
| дивљаци, који нигда нису видели града, гледаху они овај <pb n="179" /> други, господски народ |
| олуосмејак, а потуљене очи засветлеше и гледаху право и јасно.</p> <p>— Славе ти, зар од онда ј |
| е шалу и насмејаше се; али их беше који гледаху зачуђено и озбиљно: да је то човек, насмејали б |
| да ти је да завучеш њушку у сено, а не гледаш на нас, мрцино — наставља пандур оштријим гласом |
| као зец кога су керови сагнали у угао, гледаше само како би се могао извући испред ове ненадне |
| ливади и стадоше пасти, он се осврте и гледаше дуго, са завишћу, управо са злобом, за двема бо |
| вом црном оделу, заустави очи на њему и гледаше га зачуђено...</p> <p>»И игуман је друкчије обу |
| <p>Кад је пошао кући, после часа, дечко гледаше око себе скромно, бојажљиво, али у себи радосно |
| оса, очи му заиграше некуд у напред, не гледећи ни у кога.</p> <p>Гости се згледаше; они »обичн |
| о у какво чудо?...</p> <p>А Љубомир, не гледећи на њу, са зажареним очима, са раширеним зеницам |
| ало...</p> <p>— Јок, море... промуца он гледећи, како се старчеве очи заводњише, како из њих ка |
| уварове стајаху само три постеље, један гломазан, мастан липов сто и неколико кривих поломљених |
| к и Максим некако необично опружио свој гломазни нос, и ако не може никако да удеси, да личи на |
| служи старешину.{S} Игуман дохвати чашу гломазним великим прстима, принесе је отвореним устима |
| .{S} Идем ја ноћаске из воденице, скоро глуво доба...{S} Таман се нешто замислио, кад пред моји |
| а усне се развукле у весео, радостан и глуп смех.</p> <p>— Како си се играо са том твојом Миро |
| о било девер, истесао и спремио вична и глупа манастирског ђака, онаква, какав је најподеснији |
| је и он дизати без рачуна, без смисла, глупо...{S} И све је ишло добро...{S} Али шта је ово са |
| ана бануше изненада неки људи, објавише глупо-пренераженом Максиму да се они зову »комисија«, п |
| Ено и тетке!...{S} Смеши се онако исто глупо, с разјапљеним вилицама, затим му нешто говори и |
| узалудном беспослицом, узвишене тежње — глупом детињаријом...{S} И Љубомир, тога дана, кад доби |
| једна уз другу, једна преко друге, као гљиве... кад се указаше прозори од ћелија и на једноме |
| аше све више, док га не отрже од рођена гнезда.{S} Он је није у почетку разумео, али што се виш |
| прођоше, а он не виде више свога старог гнезда, из кога је полетео у свет, не виде ни свога жељ |
| као што одрасло полетарче оставља старо гнездо и вије се невештим и слабим крилима у далеки све |
| трљица...{S} Јест... то је његово старо гнездо, у коме се испилио!{S} Он не гледа високу, са цр |
| д је осетиш !... узвикује он и све више гњави песницама свој несрећни стомак, који га тако неми |
| аци нешто ново.{S} До сад је он отезао, гњавио, мрмљао и није знао дати никаква одговора; игума |
| ливадама чупкају спржену траву кржљава говеда и једно старо, сплатичено кљусе; детелиниште зар |
| посла у кући, онда Милку пошљу да чува говеда, а њега одведу у шталу, <pb n="22" /> даду му ло |
| ера стоку.{S} Тек кад се смирише гладна говеда у ливади и стадоше пасти, он се осврте и гледаше |
| онако, како је учинио кад белавка уведе говеда у стричеву њиву, или да трпи као што чине Велими |
| рину и о ономе, што је посао коњушарев, говедаров, чобанинов, шумарев, воденичарев...</p> <p>Тр |
| прекиде:</p> <p>— Знам...{S} И оно мало говеди, оваца, дрва...{S} Али ти то знаш.</p> <pb n="13 |
| А ти Петре, бога-ти-си, боље да идеш за говедима по твом Златибору...</p> <pb n="42" /> <p>»Цен |
| променио: друкчије му и држање, изглед, говор, све, све...{S} Кад му што другови говоре, гледа |
| пропасти морала, вере, побожности...{S} Говор беше тако изненадно-страхотан, тако громовито-убе |
| ли нема где да се узме...{S} Она заврши говор тако слатким сестринским погледом, да се Леонтије |
| з, па све слободније и јасније, дугачак говор о нашим манастирима, за који би се пре рекло да ј |
| право и онај господин и отац Сава, само говор првога односи на себе, а одговор Савин на све кал |
| а погледа чудно, не разумевајући смисао говора му.</p> <p>— Ја се женим! узвикну Нићифор смешећ |
| ао да их је туркиња родила, а није она! говораше он, пролазећи поред Љубомира.</p> <p>Крцнуше п |
| аран. »Ово су, брате, господа-калуђери! говораше он у себи.{S} Племићи, спахије, шта ли су!...{ |
| »Е, ово се баш потеже јуначки!« као да говораше његово лице...{S} Он стаде <pb n="123" /> запи |
| уствовања. »Све исто! све исто!« као да говораше тај поглед, прелетајући са испуцаних, ољуштени |
| овој кући, по вољи, али из дубине душе говораше му други глас, да он није напустио свој Маљен |
| т.{S} Он се осмехну на њих, и као да им говораше лицем и очима: »Ја бих се са свима сад ижљубио |
| умана погледаше значајно и као да очима говоре један другом: »Мртав, није него...{S} Гле како ј |
| ретски, специјално калуђерски осмех кад говоре са женама, које им се допадају.{S} У том осмеху |
| му оне живе и плашљиве, вижљасте очице говоре: »Наше је ово огњиште!...{S} И кад тебе, Вуја и |
| овор, све, све...{S} Кад му што другови говоре, гледа их некако благо и у исто време, реко би, |
| о, а онај тамо сам са децом?...{S} Људи говоре свашта, а мене је жао оне деце... да нешто Бог с |
| !...{S} Да ли то они њега сви мрзе, или говоре тек ’нако?...</p> <p>— А у тој гимназији... је л |
| че, слушаше како се господа шале и како говоре некакве речи, које нико не разуме (тако се бар њ |
| е и боце, она се одмах досети о чему је говорено. -</p> <p>Пред госте наместише послушници неко |
| ка врата, како вичан пандур уведе коње, говорећи са њима и пребацујући капетанову бељцу како је |
| аше Љубомир, наслоњен рукама на престо, говорећи гласно црквене молитве, које је знао на памет. |
| око себе, па се окрете, и одједном, не говорећи ништа, из све снаге, јурну кроз проређено штрк |
| пешке... још ако не нађе коња нигде!... говори она једначито, онако женски, без наглашавања и у |
| е зачех и у греху ме роди мати моја«... говори Љубомир гласно, одушевљено, као да некоме прети, |
| он још данас изгледа друкчији!</p> <p>— Говори, забога, како је то?...{S} Ја још не верујем.{S} |
| нежна изливања, него подвикну:</p> <p>— Говори, гаде!...{S} Задржао си ме од пута, те нећу бити |
| етозар само баци око на књигу и, као да говори неком другом, рече:</p> <p>— Није то за тебе још |
| а хладни поглед сабрата му, који као да говори : »А, дошао си!« А ово сад све беше друкчије...{ |
| ека <pb n="96" /> сад... свеједно, нека говори...{S} Само ово што ’вако игра«... лете му нејасн |
| ивен.{S} Изгледа да не чује шта му друг говори, јер му очи опет бесмислено блуде око оног црвен |
| помену ничије име, али се знало о коме говори: јест, нешто се и она оболестила хм... па није з |
| ="61" /> очешљана, друкчије се и држи и говори: сад јој ни на памет не долази дерање јарца.</p> |
| у у јасле.</p> <p>»Ене де...{S} То мени говори... мисли Љубомир, слушајући пандурово мрмљање.{S |
| ио, он стоји уз њу и <hi>овако</hi> јој говори!{S} Она безразложна, урођена женска љубопитност, |
| с разјапљеним вилицама, затим му нешто говори и маше рукама.</p> <p>Кад сиђе с кола, другови с |
| едно од најлепших и најзанимљивијих.{S} Говорили су му и калуђери о томе житију, и ако га нијед |
| ц послао у службу, као што је и другима говорио.</p> <p>— А ’нако... није те ови газда никако д |
| елимир главом с таквим изразом, који је говорио: »Волим ти цео дан товарити џакове, него ићи к |
| . ј. са погледом, <pb n="26" /> који је говорио: »ја увиђам своје ништавило пред тобом, па ето« |
| да није до сад веровао ономе, што му је говорио.</p> <p>— Јест, богобојажљиво дете! проговори п |
| на.</p> <pb n="134" /> <p>Прота је дуго говорио, карао, претио, па напослетку ућута, јер му се |
| азред гимназије, и још тамо нешто стаде говорити, али он од узбуђења не саслуша ништа више, пос |
| ватре, са својом другарицом, и макар не говорити ништа, само ћутати...</p> <p>Пухор се стаде хв |
| пери, а његов језик одебљао, па га мрзи говорити... »Нека <pb n="96" /> сад... свеједно, нека г |
| ама по ваздуху, дајући на знање да жели говорити...{S} Неко лупну виљушком о чашу, неко зашикта |
| је далеко.</p> <p>»Баш није требало ни говорити са њима о томе...{S} Само ме забуњују!{S} Ето, |
| ора.{S} Кад момци и ђаци почну пред њим говорити о женскима, он уздахне и, с великом тугом на с |
| лазе сељани у механу и већ почињу нешто говорити о школи.{S} Ко је год инокосан, а има дете одр |
| море то ћу ти све показати: не вреди ту говорити, док не видиш све очима.</p> <p>— Добро и то.. |
| као и Максим...</p> <p>— Е, није... шта говориш!...{S} Максим не би дао ни Богу тамњана, то баш |
| Макарије?</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта говориш?</p> <pb n="203" /> <p>— Ама док ти још уђеш у |
| ети.</p> <p>— Бог с тобом, Љубо, шта то говориш! узвикну девојче и приђе му још ближе, као да с |
| 73" /> сад требало изнети пред госте, а говорник ће разјаснити њен археолошки значај.</p> <p>Са |
| им крајевима очију, насмешише.</p> <p>А говорник, не гледајући ни у кога, стаде причати о поста |
| фразе о значају српских манастира, које говорник, као увод, напомену.</p> <pb n="175" /> <p>Али |
| астире?</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се говорник из свег срца.{S} Зар ви чувате веру... <hi>ви< |
| беседе.</p> <p>— Да се укину! узвикну и говорник, промуклим гласом, гледајући влажним очима око |
| што им по заслузи припада ..</p> <p>Али говорник обрте лист...{S} Најцрњим, најужаснијим бојама |
| <p>— Манастири, какви су данас, узвикну говорник још јаче, не требају нам, њих треба укинути, ј |
| во слушају, и ако су се многи љутили на говорника, јер се пред њима пуше тек испржени уштипци, |
| ну! да се униште! привикаше и прекидоше говорника неки, којима је грло веома засушило у току ду |
| а, калуђер.{S} По његову целом држању и говору изгледа да су га спопале све болести овога света |
| љење, испустити, дати му одушке у живом говору, песми, игри, свађи... наравно — сваки по своме |
| ана.</p> <p>Сељак удари у вику докле га год могаше видети, па се онда осврте и продужи пут, раз |
| слободан.{S} Може ићи <hi>тамо</hi> кад год хоће, и опет ће му остати доста времена, да се нађе |
| егове симпатије вазда биле сталне — кад год му је она пред очима...</p> <p>Сад се отац Василија |
| њим се он само начинио преплашен, и кад год би га игуман испод очију погледао, старао се да му |
| амилавка, што носе калуђери.</p> <p>Кад год је могао, и он је одстојао са земљаком вечерње, зам |
| а ко хоће: спавај, докле хоћеш, иди куд год те срце вуче, једи и пиј што год хоћеш!...{S} Нема |
| оге наше велике манастире, и свуда, где год су млађи људи старешине, нашао је да се друкчије га |
| почињу нешто говорити о школи.{S} Ко је год инокосан, а има дете одрасло, обилази око кмета и п |
| угла је она проклета камилавка: како је год окренеш, десно или лево, она стоји подједнако...{S} |
| чека и није се одвајао од Леонтија, док год се овај бавио код куће.{S} Он га најбоље обавести о |
| ти, до да остане све овако како је, док год он не изучи све школе.{S} Сад се школа истакла напр |
| зе на камење, па их нема у воденици док год се не чује да се игуман вратио...{S} Све се распаса |
| ..</p> <p>— Е, после си вид’ла...{S} Ко год је био грешан, сваки побего напоље, док не остаде с |
| воденицу?</p> <p>— Мени је право, како год ви тамо наредите.{S} Само нећу да штетујем <hi>ја</ |
| не, разуми се: ти залагуј слушкињу како год знаш неколико дана, док се ја добро упознам с газда |
| хе... дулечићу мој!{S} Питај, роде, што год хоћеш...</p> <p>По свој прилици отац Сава учини нек |
| старији, и сваког мораш послушати, што год ти заповеди.{S} Игуман ти је одредио редован посао, |
| а и ето је све ближе к мени...{S} И што год ближа, она све већа и већа... после као тањир, па к |
| ди куд год те срце вуче, једи и пиј што год хоћеш!...{S} Нема ни чреде, ни јутрења, ништа...{S} |
| омни, повучени, мирни живот...{S} Друга година, услед великог посла у школи и у цркви, прође му |
| огу изравнати са издацима.{S} Како која година, дефицит све огромнији...{S} Био се јадник ко ри |
| ли ни о чему другом, ево већ скоро цела година.{S} А сад... какав се ово сад олуј спрема!{S} И |
| 9000_C20"> <head>XX</head> <p>Прошла је година од доласка Љубомирова у манастир.{S} Зимус, нека |
| док сунце сија...{S} После које стотине година, од неограниченог права над селима, манастирима |
| з ни за воденицу.{S} Пре стотину и више година била је ту манастирска воденица.{S} Једна угледн |
| е, и само стоји један дуг бескрајан низ година, у коме пројурише брзо детињство, младост, зрело |
| ористи и с друге стране.{S} Пре десетак година, <pb n="141" /> после једне добре пијанке у мана |
| одише у целом крају за ових седам, осам година.{S} Он му саопшти и за Милку, да се удала за јед |
| све исто онако, као што је пре неколико година било: ђаци јурну после предавања у двориште, ска |
| мао чим занети.</p> <p>Још пре неколико година учини се велика промена у цркви.{S} Да ли је то, |
| затекосмо у њему.{S} Четрдесет је скоро година, како се отац Сава огрнуо монашком расом, а двад |
| ћосав млад калуђер, око својих дваеспет година.{S} Дохвати »тетку« за врат хладним као лед рука |
| <head>XXVIII</head> <p>Прошло је десет година.{S} У манастиру се за то време учинише многе про |
| S} Обојица беху младићи, испод двадесет година, живи, окретни и весели.</p> <p>Љубомир стајаше |
| а иде, једе, пије...{S} Има му тридесет година, висок је одвећ, сух, смежурана лица, које је об |
| право манастиру.{S} Сад је равно шесет година како се повео спор.{S} Сава је, још почетком сво |
| младо чобанче, дечко од својих тринаест година, па слуша жубор хладна студенца и гледа чистину |
| е, самог факта: да ће он, који шеснаест година живи одмерено, једним истим, младићским животом, |
| сти«, остави дете и оде.</p> <p>За шест година игуман је од правог дивљачета, које досле није в |
| с колима и стоком...{S} После десетину година изузето је за исту сврху петнаест хиљада и, пошт |
| Сава и на себе.{S} За читавих десетину година калуђерства не дођоше му на ум какве веће саблаж |
| би одмах повели разговор.{S} Једних су година, механа је удаљена од села, па другог друштва не |
| механском стоји једна девојчица његових година и гледа га љубопитно, као што се обично гледају |
| а, кад је нови игуман, у току неколиких година, разјурио из манастира стару братију и остао са |
| на Љубомира стаде Вида са једном, њених година, исто тако лепом, само мало развијенијом и слобо |
| ити два и три пута више, него пређашњих година.{S} Сава напомену братији ову последњу околност. |
| ле, своје заносне детиње снове, које је годинама, један по један, стварао и слагао на саму душу |
| а, весела младића, који је месецима или годинама носно бурну, младићску, искрену љубав у срцу с |
| евоље друга му.{S} Може ко одсуствовати годинама, па кад се врати, дочекаће га хладни поглед са |
| акаријево... чудо! чудо!...{S} У зрелим годинама родитељи му се раздвајају, добром вољом, и иду |
| {S} Ох, какав ли ће бити Арсо кроз пола године, док се насрче теја!...{S} И он оде весео на нов |
| т тога угађања опази Сава тек после две године: млађи се калуђери промирњали, много мирнији од |
| stone unit="subSection" /> <p>После две године одсуствовања, ево га опет у својој кући.{S} Сад |
| све што је знао и видео.</p> <p>Пре две године Максим је постављен за старешину манастира Т. У |
| а иде своме родном Маљену, кога већ две године не гледа очима.</p> <p>Давно је то било, чини се |
| ји, газдовање манастирско...</p> <p>Две године после школовања проведе у манастиру тихо, нечујн |
| ли ми је термин за наплату, рецимо, ове године.</p> <p>— Врло добро, врло добро!...</p> <p>— Е, |
| ћу рачунао: колико ће имати учитеља ове године.{S} Сео је у последњу клупу, међу другове одевен |
| аци морају ваљати.{S} Али се Сава сваке године по два-три пута овако присећао и чинио ово што с |
| а је огромна.{S} Тако то иде лепо сваке године: она угледна кућа трља руке задовољно, а манасти |
| ља остаде на срцу Леонтијеву.{S} Толике године прођоше, а он не виде више свога старог гнезда, |
| овај живот?...{S} Куд пролетеше толике године?...{S} Шта би од оноликих идеала, снова?...{S} З |
| етву...</p> <p>Одмор после прве школске године проведе отац Леонтије на путу, пратећи свога вла |
| »неуредност«!{S} Ја јесам продао прошле године, али ми је термин за наплату, рецимо, ове године |
| а је свагда удешавао, те манастир једне године добије а друге изгуби парницу, и у дневнику мана |
| <head>VII</head> <p>Прођоше две непуне године.{S} Љубомир већ момче.{S} Дува љута мећава са Ма |
| но огледала на лицу му.</p> <p>Последње године школовања посети фрушкогорске манастире.{S} Одав |
| е школовање.{S} Са њим отац Сава, треће године, посла и Нићифора да учи школу.{S} Састави се у |
| је почело једног дана, ни месеца, па ни године...{S} И сада, кад је већ у њему сама мисао, кад |
| ма мужа и двоје деце, да је, већ четири године, овде у манастиру »код господина и тако... рачуњ |
| све мора пасти«, није плаћао порезу три године.{S} Али не паде ништа, а дође тренутак да залупа |
| те једва и она састави у манастиру три године.</p> <pb n="90" /> <p>Тако пролажаху године за г |
| b n="203" /> <p>— Ама док ти још уђеш у године...{S} Сад ти је седамнаеста?</p> <p>— Кроз два м |
| виш...{S} Тек тако само да се протерају године, ка отац Сава...</p> <p>— А ти... зашто ти живиш |
| не.</p> <pb n="90" /> <p>Тако пролажаху године за годином, доносећи собом непрестане промене у |
| ратство. <pb n="188" /> После, по новој години, дође игуман сиромашног Преображенског манастира |
| кидајући читање од узбуђења.{S} У осмој години, па у манастир«...</p> <p>После већ чита даље ка |
| S} Син јој је великошколац, у последњој години.</p> <p>Љубомир не може очију да одвоји од свога |
| о дете сиромашне породице.{S} У десетој години отац га доведе у овај манастир, чувеном старцу, |
| е љути се...{S} И ја сам у седамнаестој години мислио скоро као ти, и био сам готов закалуђерит |
| — и то је било довољно.{S} У шеснаестој години, још ћосав, дугуљаст, незграпни Стева претвори с |
| b n="90" /> <p>Тако пролажаху године за годином, доносећи собом непрестане промене у манастиру, |
| евих »подвига«, који ће, тамо кроз неку годину, сами собом наступити...</p> <pb n="202" /> <p>Т |
| арије разреде сви они, који имају добре годишње оцене.{S} Прочиташе њихова имена: и Љубомир пре |
| љао отац Максим толиким приходом, тек у годишњим рачунима он износи, у место пређашњих <pb n="2 |
| > <p>У манастиру велика, давно невиђена гозба.{S} Сва пратња владичина, после повратка »Господи |
| рцима...</p> <p>Љубомир види да се чини гозба у част његова доласка, па не сме да одрекне ни је |
| га.{S} Он отпутова весело, као на какву гозбу...</p> <p>— Хи-хи...{S} Осетио Швабо да нема више |
| <p>Отац Сава приређује изненадно велику гозбу.{S} Један архимандрит, његов најбољи школски друг |
| езадовољни: они су очекивали много бољу гозбу, а од оваког ручка само им се усне иронично и пак |
| та обори главу збуњено.{S} Његов велики гојазни трбух стаде се чисто увлачити унутра, а широке |
| едставља св. престол?</p> <p>— Хм...{S} Голготу представља... и њу, ја.</p> <p>— У које време?< |
| оса, слатке као ружин мирис, примамљиве голе девојке!...</p> <p>»Што ти је човек... мисли Љубом |
| промичу младе живахне праље...{S} И они голи сниски хумови, по којима се жуте стрњаци, или зеле |
| угачку, пастирску, као она што је убила Голијата.{S} Са њом је проводно читаве дане, витлајући |
| иреном, завитланом у назад мантијом, са голим разбарушеним и заљуљаним дугим власима, са подигн |
| ови јеромонах своме послу.{S} А кад узе голо, вруће, црвено, с раширеним ручицама, мекушно ново |
| блед и погурен, потуљен на свој начин, гологлав, провуче Љубомир.{S} Игуман подиже главу и пог |
| љинице, отпаса се, изу се и остаде бос, гологлав, у дугој сеоској распојасаној кошуљи...{S} Под |
| стирску шталу.{S} Љубомир притрча госту гологлав.</p> <p>— Где је игуман? запита гост, разгледа |
| ке ћилибарске бројанице са крупним, као голубије јаје, зрнима, а другом држи муштиклу, из које |
| ебо; како се весело витла у ваздуху пар голубова, одсјајкујући према сунцу својим дивотним перј |
| нашки, љубакамо се, као на прилику неки голубови.{S} А овај Велимир, чујеш, то ти је за чудо и |
| не изгледа он међу њима као врана међу голубовима!{S} Зацрнио се сав, покуњио се... а они живо |
| кају, као да има у њима нешто тешко.{S} Гомила стаде и расклопи се испред ходника...</p> <p>На |
| >Одједном се зацрни и зашарени необична гомила на малим вратницама.{S} У средини ујармљена два |
| белише зграде и дограде, које се лепе и гомилају <pb n="223" /> једна уз другу, једна преко дру |
| олуди, а како ли је било издржати...{S} Гомиле народа, закрвављених очију, запенушених од злобе |
| ере.{S} Сад, кад уђе међу ове бескрајне гомиле кућа, кад пође кривим непознатим улицама, кад уг |
| огословац прогура се неколико пута кроз гомиле деце, која стајаху пред школским вратима, са пре |
| жњом важних људи, јер се сећа колике су гомиле народа пратиле Антонија Великог...{S} А он је ве |
| па се изребрила према ватри, на великој гомили сена; устурила главу и гледа кроз баџу.{S} Кад о |
| S} Боже, како ли то изгледа... у једној гомили, сто попова!...{S} Нека, нека, још мало«... мисл |
| ости...</p> <p>Око разбацаних, по реду, гомилица сена, окупила се гладна стока, па жудно савија |
| које се чују узвици, смех, а над целом гомилом расплинуло се брујање и жагор...</p> <p>Наш пла |
| примичу се црквеним вратима тако целом гомилом, крсте се и улазе у цркву.{S} А за њима достоја |
| ходника и стаде гледати запрепашћено у гомилу, која се лагано примицаше.</p> <p>— Умро !... не |
| ште Мирковићево.{S} Тамо застаде читаву гомилу радозналих слушалаца...{S} Исприча му трговац ис |
| пило и опколило ову шарену, многобројну гомилу деце, дечака, младића ћосавих, младића с брчићим |
| јасна, али већ обележена тежња, која га гони да чешће извирује на вратнице, кад тамо на другим |
| о</hi>?... оно, за чим се он непрестано гони и не налази га!?...{S} Да ли <pb n="219" /> су Ант |
| о, изиђоше на врата.</p> <p>Љубомир се, гоњен љубопитством, приближи прозорчету.{S} У великој п |
| клопи и увуче у своје чељусти та читава гора од кућа, великих и малих, прљавих и окречених, и о |
| Док је зима, не марим, али кад озелени гора, кад запевају славуји, кад све живо појури тамо, х |
| вешталу шубару: што си ти <pb n="53" /> горд, те се не може с тобом ни речи прозборити?...{S} М |
| </p> <p>— Јуф, наљутио се!{S} А да ниси горд, ти би бар свако вече стао са мном пред капију, да |
| госпођи!{S} А молићемо, што смо ми тако горди?</p> <p>— Ја не бих реко, одговори Љубомир наивно |
| ац својим необичним држањем... некаквом гордом уљудношћу, достојанственим погледом и покретом, |
| ..{S} А она кад почне, и он се са неком гордом хвалисавошћу насмеши... мој брате, севају јој бу |
| равили се и гледају победнички, с неком гордом сујетом, као да је сваки од њих прави Хаџи-Ђера, |
| како се мењају учитељи сваког часа и с гордошћу рачунао: колико ће имати учитеља ове године.{S |
| оговори блажијим гласом.</p> <p>— Хајде горе да седнемо.{S} Уморан си.</p> <p>Кад се Љубомир, о |
| огло животарити једино продајом оборене горе; других добитака не беше...</p> <p>Шта... зар толи |
| ’ се научи и око коња...{S} Па онда иди горе у планину, реци Ђоку да не обара оне букве, што су |
| — Хе-е-еј... кад изиђем на онај челопек горе, па погледам долину моје лепе Груже, како се њоме |
| се полако удубе у читање...{S} Над њим горе отворише се неколико пута врата, неко прође ходник |
| се, по обичају, заједно одшетају „тамо горе«, што је значило до Видина села.{S} Љубомир је оби |
| {S} И ово, што је чуо, удари га по срцу горе, него белавчина пакост у кукурузу.{S} Он клисну ис |
| де и зелена воћа.{S} Али се од тога још горе гладни.{S} Сети се оне проје што остаде код студен |
| нових осећања и нових страсти плануло, горело и утулило се; колико корисних и бескорисних пред |
| ти фрушкогорске манастире.{S} Одавно је горео живом жељом уверити се: нема ли тамо оних идеални |
| у је, до душе, први, а на послу тсс..., гори од Максима.</p> <p>Арсеније запрепашћено погледа и |
| то нема!...</p> <p>— Каки!... игуман је гори од њега десет пута, викну Велимир.{S} Знаш оне чиз |
| репио од помисли, да тај нови може бити гори од Саве.{S} Забринуо се још: да ли му ова промена |
| е се добро сећа што је гледао у Фрушкој гори, али је тамо друга земља и, што је главно, друга к |
| то га!{S} Сад причао о калуђерима, а он гори од калуђера...</p> <p>Другови се још мало прокошка |
| ше на Маљену!{S} Слободан је ко птица у гори, слободан и све... само, — да не мрдне куд белавка |
| знаш за ону траву!</p> <p>— Тај је још гори, тај је права жаба ..{S} Идеш, на прилику, са њим |
| ма... и он изређа још десетину оваких и горих епитета.</p> <p>— Пуна ми кућа готована, беспосли |
| злеже се по мрачној пећини испрекидано, горко јецање и прави детињи неутешни плач.</p> <p>У мис |
| време!...</p> <p>— Ах !...{S} Леонтије горко уздахну и очајно, као остављени у пустињи путник, |
| } Он седе на уласку пећине и заплака се горко, гледајући немоћно у натуштено суморно небо, као |
| е, и усне му се развлаче...{S} Он плаче горко, неутешно, очајно...</p> <p>И опет, са неким сетн |
| малом престочићу, клекну и стаде јецати горко...{S} На поновљен позив Велимиров, диже се уплака |
| шли живот и, после дуга ћутања, уздахну горко...</p> <p>О, како је тамо, куд он загледа, све пр |
| p> <p>Тетка раскопча и готово скиде све горње дроњке Љубомирове, даде шумару стакленце најљуће |
| омаже: чим ме опази с колима, он бега у горње воденице...{S} А ја не могу сам товарити вреће.</ |
| вац је брдско село, разбацано по косама горостасних, густих рудничких огранака.{S} Леонтије, јо |
| и протезаху се тако шумовитом средином горостасног Маљена.{S} Сад је све јасно, светло и топло |
| правог кривца, а Макарије се удаљује у гору Нитрејску и наставља аскетски живот, као и учитељ |
| <hi>оваким</hi> приликама.</p> <p>— Бог Господ, и јависја нам... грми Василијан својим снажним |
| сле?...{S} Лако је за то...{S} Зар није Господ казао: не брините се за сутра, шта ћете јести... |
| читаше <pb n="200" /> јеванђеље: »Рече Господ: љубјај отца или матер паче мене, њест мене дост |
| туд се врати разочаран. »Ово су, брате, господа-калуђери! говораше он у себи.{S} Племићи, спахи |
| вија изнесе одмах, и одржаше победу.{S} Господа оци пробаху <pb n="174" /> онако »испод жита« д |
| сматрати и слушати како се веселе права господа.{S} Као дивљаци, који нигда нису видели града, |
| сте красни сви у целом овом разреду, да господа професори нису могли наћи ни једног, ко би мога |
| а се стидим !...{S} Ишао сам за стопама Господа нашег, Спаситеља и његових великих угодника...{ |
| и, која, кроз прозорче, слушаше како се господа шале и како говоре некакве речи, које нико не р |
| ени с јајима, испржени на масти, што их господа варошка зову уштипцима...{S} А Велимир се сав з |
| његовим оцем, и на њиховим пепелиштима господаре други људи и чују се друга имена...</p> <p>И |
| уја и Свеја закопамо, онда ћемо овде ми господарити тако, као ви сад«...</p> <p>А Маљен одозго |
| , који као да вели:{S} Буди воља твоја, Господе!...</p> <p>Сва су предавања игуманова била једн |
| нађе згодна израза и застаде.</p> <p>— Господе Спаситељу и сви анђели... помозите му!... узвик |
| наслони књигу и стаде читати молитву: »Господе, Боже наш... прими слугу твојега, <pb n="198" / |
| лас.{S} Одговарање, онако што је краће: господи помилуј, подај господи... то зна.{S} Али оне ду |
| игава власи главе своје; рецимо о њему: господи помилуј!</p> <p>— Господи помилуј! загрме сложа |
| ецимо о њему: господи помилуј!</p> <p>— Господи помилуј! загрме сложан весео одговор монаха, ка |
| ко што је краће: господи помилуј, подај господи... то зна.{S} Али оне дуже...</p> <p>— Нека учи |
| ад загрме двеста богословских гласова: »Господи возвах к тебје, услиши мја«...{S} Грме одјеци с |
| и зор!{S} Ха-ха-ха!...{S} Извол’те сад, господин-владико!...</p> <p>Архимандритово прорицање ос |
| сата неопажен.</p> <p>— Где ћете сести, господин-капетане ?... изводи механџија капетана на док |
| и недостацима својих друга.</p> <p>— О, господин-ђаче, дакле смо се смиловали да учинимо посјет |
| о хлеба да ми шаљете, друго ништа...{S} Господин вели...</p> <p>— А-а... »Господин вели«, преки |
| могне тамо у штали, рече она Николи.{S} Господин вели: нек’ се научи и око коња...{S} Па онда и |
| о!...</p> <p>— Остави, човече!</p> <p>— Господин-игумане!</p> <p>— Погрешило дете...</p> <p>Пов |
| о њему не сме ни расправљати.</p> <p>— Господин... одобрио ми да живим у испосници, одговори о |
| Штета што је отац Арсеније тако слаб, а Господин баш помену њега пред мој полазак...</p> <p>— К |
| p>— Имаш ли, море, каква одела? пита га господин Никола у очи дана, кад ће поћи у школу.</p> <p |
| убомир не може очију да одвоји од свога господин-Николе.{S} Приковао га млади великошколац свој |
| . онако младићски.{S} У том наиђе његов господин.</p> <p>— Господине, шта је ово?...{S} Да види |
| о, и опет гледа човека у очи.{S} Па ход господин-Николин!...{S} И он је био мањег раста, скоро |
| у лицу беше исписано задовољство што је господин прота изволео сврнути пажњу на њега — недостој |
| да ми успрема собу... нека зна ко му је господин, кад му се допада бити слуга« мисли у себи нов |
| p> <p>— Да ми не вичу ту, и да се после господин љути, заврши она.</p> <p>Ђаци истрчаше на поса |
| е готово донети, и он ће бити као прави господин.{S} А за време може и код ње поседети и може м |
| ме он изгледа смешан.</p> <p>»Баш прави господин, па то ти је...{S} Их, да ме сад виде Милка и |
| ш?...{S} Знаш... они мисле, кад си таки господин, да имаш пун казан дуката...</p> <p>— А ти не |
| е чаше триестогодишњака, а онај озбиљни господин, кога већина гостију почешће погледаше с пажњо |
| да изучи, па да буде као његов некадањи господин; онако исто да подигне једно раме, да се устур |
| епају и шушкају опанци...</p> <p>— Онај господин оде, процмиле Велимир танко, бојажљиво, с најв |
| са тетком, па Велимир оно вече, па онај господин на ручку!...{S} А овамо страшна заклетва, и пр |
| дио...{S} Он држи да имају право и онај господин и отац Сава, само говор првога односи на себе, |
| дићевим; само један озбиљан, средовечан господин, који <pb n="171" /> је непрестано ћутао и пон |
| Ама ти једнако ту твоју књигу! вели му господин, смејући се и прилазећи к столу.</p> <p>— Тек |
| јести или пити у овакој прилици.</p> <p>Господин поче лагано, изнајпре заплећући се, застајкују |
| ..{S} Господин вели...</p> <p>— А-а... »Господин вели«, прекиде га Сава опоро и стаде; замисли |
| тозар оде са некаквом »легијом«, оде и »господин«...{S} Љубомир се осврта један дан по Београду |
| /p> <p>Истог дана Љубомир доби од свога господина чисте преобуке, цело старо одело и обућу.</p> |
| ећ четири године, овде у манастиру »код господина и тако... рачуња се као куварица«, али призна |
| ија у оку, јер су дочекали да виде два »господина« из њихова убога села: њега и Светозара — све |
| тако исто...</p> <p>— А шта ћете после, господине, са оволиким имањем, викну један грађанин, ко |
| етан позове, да му кажеш: ја сам, реци, господине, ђак; идем реци на веће школе у Београд.{S} П |
| прочитао!</p> <pb n="78" /> <p>— Јесам, господине, одговори Љубомир таким гласом, да се више ни |
| прођаволе...</p> <p>— Је ли то светац, господине,... што ово пише ?</p> <p>— Хм... светац!... |
| S} У том наиђе његов господин.</p> <p>— Господине, шта је ово?...{S} Да видите... некако друкчи |
| а-ха-ха ..{S} Ама ти, <hi>ти</hi> млади господине, она погледа иронично његов жути капут и нека |
| } Сва пратња владичина, после повратка »Господинова« у резиденцију му, нагрнула је на манастирс |
| ађену братију, поновивши мишљење и речи Господинове, о томе догађају, које су биле ауторитетне |
| мало: опрати неколико тањира, очистити »господинове« ципеле, то је све.{S} Па после седне за чи |
| ти.{S} Љубомир опази како се мења лице »господиново«, како му игра несташан осмех на уснама, ка |
| вог часа браћа се нису ни интересовала »господиновом« болешћу.{S} Знали су да то код њега прође |
| начајно.</p> <p>— То су, богме, послале господину архимандриту... знаш, неке из Јасеновца, саоп |
| редака.{S} Он настави даље: »али анђео Господњи викну га с неба и рече:{S} Авраме!«...</p> <p> |
| литву: »Отвори срце твоје... и чуј глас господњи: ходите к мени сви, што сте оптерећени и намуч |
| вечно и непроменљиво: идење за стопама Господњим.{S} То је, као највећу светињу, као једини, в |
| , он прозбори:</p> <p>— Идем по стопама Господњим.{S} И Он је карао грешнике...</p> <p>И ђаци н |
| </p> <p>— Ко се облачи у ову црну расу, господо, тај се најстрашнијим заветима заклиње Богу жив |
| су оно куће?...{S} И она нова, висока, господска, и она испод ње <pb n="253" /> накривљена чат |
| тају сребрним посуђем, кухиње раскошне, господске, а црквене одежде дроњаве, свећњаци прљави, п |
| карасте па се преливају у црно, паметне господске очи, којима никад не гледа право, него некако |
| /p> <p>А Љубомир, наслушавши се довољно господске шале и смеха, оде у своју собу, леже на посте |
| гледаху они овај <pb n="179" /> други, господски народ у новим му, за њих, околностима и полож |
| младић Антоније, леп као уписан, обучен господски, води за руку своју једину сестрицу, а за њим |
| ао на митрополитово служење у цркви, на господско <pb n="113" /> држање онога синђела, за кога |
| ћање на продату очевину, тугу сестрину, господство његова рода, славу светску, разне насладе... |
| таштина, ништавило: и свет, и школа, и господство, и Маљен, и све, све...{S} Само је једно ист |
| стом у рукама и ижљуби се са својом, по Господу Исусу Христу, браћом.</p> <p>Настаде велика, си |
| наивно.{S} Ти вала баш ниси така... а и госпођа...</p> <p>— Ха-ха-ха ..{S} Ама ти, <hi>ти</hi> |
| поразговарамо.{S} Па ако се бојиш твоје госпође, ја имам моју собу, где смем примати госте...{S |
| суседе са пуном главом прича о његовој госпођи: како је то зла жена, циција, помреше млађи од |
| о се смиловали да учинимо посјету мојој госпођи!{S} А молићемо, што смо ми тако горди?</p> <p>— |
| ци...</p> <p>— Знам, знам... прекиде га гост нестрпљиво, — али какав је то живот, како то ти жи |
| е тако много немог прекора и истине, да гост беше принуђен оборити главу.{S} Али га опет запита |
| као обично; по томе ђаци закључују, да гост није много важан, него је онако у вољи игуману.</p |
| тврда спавања.</p> <p>— Шта, вера? пита гост.</p> <p>— Шта ћемо с вером, велим?...{S} Ко ће њу |
| ологлав.</p> <p>— Где је игуман? запита гост, разгледајући по дворишту онако, како обично разгл |
| а се такве ствари не причају.{S} Али се гост заинтересовао јако, па хоће да чује одговор.{S} Он |
| нично погледа на ону страну, где сеђаше гост, па, не гледајући ни у кога, веселим гласом прогов |
| и ми где је, шта ћеш га звати! одговори гост одлучно.</p> <p>— У подруму, прошапта Љубомир боја |
| свакад у манастиру: дође ли један стран гост, због кога се морају заклати бар два брава, одмах |
| <p>— Шта ту чиниш, мој црњане! узвикну гост.</p> <pb n="133" /> <p>— А-а-а развуче игуман, поз |
| и.</p> <p>— Аха, тако дакле!... узвикну гост, тргнувши се од неочекивана одговора, као да га не |
| одника...{S} Зар је то срамота?!</p> <p>Гост погледа зачуђено околна лица, који су могли чути о |
| чаши, жућкаста стара шљивовица.</p> <p>Гост, видећи га онако забленута, накашља се прилазећи м |
| , и они стадоше слушати пажљиво.</p> <p>Гост објасни потребу, која изазва појаву првих хришћанс |
| уди, да се спрема нешто страшно.</p> <p>Гост тек сад појми шта се спрема.{S} Он се енергично и |
| оседаше.</p> <p>— Дај тог ђака... хм... госта.</p> <pb n="76" /> <p>—Улази овамо, шапну Велимир |
| одобри тај издатак.{S} Све је око млада госта приступачно, весело, искрено...</p> <p>Неко лупну |
| е !... узвикну она изненађена и погледа госта искрено, другарски.</p> <p>Од маљенског дивљачета |
| ...{S} Данас је недељни дан, игуман има госта, некаква чиновника из Милановца, па пошто се гото |
| премила је богату част за ретка и важна госта.{S} И ручак и вечера прођоше весело, ма да одсуст |
| недељни: мало се што више спремило због госта, па су и монаси поседали са игуманом.{S} По лицим |
| рвозно и иронично, гледајући сад сваког госта у лице.</p> <p>— А, даклем тако сас трговачку чес |
| испод обрва, изиђе, управо истрча пред госта.</p> <p>Љубомир сеђаше на доксату, чистећи трешње |
| е, да ми покажеш.</p> <p>Љубомир одведе госта до уласка и поможе му сићи низ стрме, дуге степен |
| о видети: да ли је погрешио што је увео госта у подрум.{S} Прикри се за бачву, па стаде гледати |
| р већ види да није погрешио што је увео госта у подрум, али га она обична људска радозналост за |
| главу зиду, старајући се да не гледа у госта, који већ прелази преко собе.</p> <p>— Оче Саво!. |
| к у села.{S} Али судбина посла изненада госте... и калуђери се чисто плаше, да ово није само са |
| <pb n="173" /> сад требало изнети пред госте, а говорник ће разјаснити њен археолошки значај.< |
| осети о чему је говорено. -</p> <p>Пред госте наместише послушници неколико боца тамно белог, н |
| гађају, које су биле ауторитетне за све госте, па у неколико и за неповерљиве игумане.{S} Тек о |
| кше, ко што обично гледа ђаке и незване госте.{S} По овоме погледу калуђери разумеше, да се тет |
| А код Радојевића се надали, па дочекаше госте домаћински.{S} Вечера прође лепо и весело, али по |
| убомир.</p> <p>— То ми по један за наше госте: дође нам родбина или тако...{S} Сад ће овај бити |
| убазно, весело, реко би пуна срца, нуди госте ђаконијама, старајући се збиљски, да сваки оде из |
| ђе, ја имам моју собу, где смем примати госте...{S} Па би могао довести и оног твог кудравог бо |
| божним, блаженим изразом лица, служи он госте, дижући или доносећи судове, гледајући само у оно |
| сваком?{S} Каза јој само да је растерао госте и да су се сви разбегли.</p> <p>— Баш добро! узви |
| арицом, па после ћу ја и код слушкиње у госте.{S} Биће ту части!...{S} А ти чувај твоје место.. |
| сам кренуо слободно, баш као да идеш у госте ујацима; трчао сам преко непознатих места, као пр |
| позвати. ,</p> <p>Приближује се подне, гости још седе на доксату, пију стару препеченицу и жми |
| им корацима, сваки у своју ћелију...{S} Гости појурише за њима, а ђаци и момци, видећи се овако |
| говарајући некакву претњу, псовку...{S} Гости пружили руке према њему, задржавају га...</p> <p> |
| андрит наредио да се спреме свећњаци, а гости још једу и пију, као да су тек почели.{S} Кроз пр |
| шком о чашу, неко зашикта устима, те се гости умирише.{S} Сви се учинише као да врло пажљиво сл |
| људе...</p> <p>— Седи, човече! гракнуше гости, не дајући му довршити реченицу ни устати.</p> <p |
| са, сити, пијани и весели, отпутоваше и гости и отац Сава у суседни манастир, где ће преноћити, |
| уше у дворишту манастирском, кад се сви гости разбегоше и кад сам побратим оде у механу да одиг |
| — Погрешило дете...</p> <p>Повикаше сви гости одједном и, нашавши полазну реч, заџакаше и узвик |
| ше, отпева се једна црквена песма и сви гости одједном, као по команди, издигоше лица на више, |
| n="110" /> никога посебно. — Хо... таки гости!... ха-ха-ха... смеје се он нервозно и иронично, |
| ак, позвани су и они обични манастирски гости, које игуман зове лонцолизи; ту су вам механџија- |
| о изненадно набоде виљушком.</p> <p>Али гости из града, код којих се већином сви појмови о мана |
| е задовољно смешка.{S} Мило му што сами гости затражише ово неколико боца, које ће му спасти чи |
| !{S} Кувај у бакрачу! узвикују слободни гости, јер осећају да су у пуној кући, у којој нема газ |
| и оца Саве, ту се привукли и они обични гости, названи лонцолизи, али без онога што је »његово |
| е весело, ма да одсуствоваху они обични гости.{S} Прота, неки духовит весељак, непрестано је пр |
| ати бар два брава, одмах се ови »обични гости« нађу у близини и, хтео не хтео, мораш их позвати |
| очитим тумачењем.</p> <pb n="105" /> <p>Гости заузеше места, очита се молитва, игуман благослов |
| н само очима и обрвама мрднуо...</p> <p>Гости уђоше у трпезарију, која замириса тамњаном, и на |
| у напред, не гледећи ни у кога.</p> <p>Гости се згледаше; они »обични« узнемирише се одједном, |
| орних, добро наоштрених за јело и пиће, гостију, љубазно, весело, реко би пуна срца, нуди госте |
| а, а онај озбиљни господин, кога већина гостију почешће погледаше с пажњом и поштовањем, одједн |
| p> <p>Поче да се пије без реда, неки од гостију потражише воде.{S} Игуман мрдну Николи:</p> <p> |
| точите... сви сте задремали.</p> <p>Од гостију нико се не маши чаше: сваки се преситно, па сад |
| јавно предавање но здравица.</p> <p>Код гостију се изнајпре опажаше досада на оне олињале, хиља |
| дали са игуманом.{S} По лицима »обичних гостију« види се да су незадовољни: они су очекивали мн |
| .{S} У току обеда Сава приказа Љубомира гостима око себе.{S} Сви су знали за последњи догађај у |
| е реткост.</p> <p>Љубомир види да служи гостима за предмет нарочите пажње, али се он не осврће |
| од седам — осам недеља, наместила се у гостинске собе, разбашкарила се, махнула длановима прек |
| Узе и њену собу, намести је стварима из гостинских соба, а муж ће живети <pb n="248" /> на трлу |
| на њега овај нарочити трпезариски тон, госту одједном нестаје осмеха на лицу, обузима га нека |
| у манастирску шталу.{S} Љубомир притрча госту гологлав.</p> <p>— Где је игуман? запита гост, ра |
| а светлуца запаљено видело, те показује госту правац, којим му ваља ићи.</p> <p>Љубомир застаде |
| чекујући да ће његово ћутање напоменути госту, да се такве ствари не причају.{S} Али се гост за |
| очима и готово гласно одговори досадном госту:</p> <p>— Да се стидим !...{S} Ишао сам за стопам |
| е.</p> <p>— Ево... ево места, показа он госту један празан подметач до себе и посади га на њ, г |
| ак, па се живо радује тако важну и милу госту...{S} Вујо старешина кућни, Свејо већ косач, сест |
| p> <p>— А вина? гледа га Велимир оштро, готов да плане срџбом.</p> <p>— Тсс... пио сам га понек |
| нако исто занесе, уздрхти при служби... готов је плакати сваког тренутка.</p> <p>Али кад је пос |
| ој методи, изради и Нићифору.{S} Луб је готов, <pb n="182" /> само да се покрије памуком и црни |
| у теку сузе од узбуђења, и у исто време готов је из свег гласа запевати.</p> <p>»Овде је прави |
| ћу...{S} А ми... истреси окењачу, па си готов за час !...«</p> <p>А Љубомир, наслушавши се дово |
| ј години мислио скоро као ти, и био сам готов закалуђерити се.{S} Али после, брате, хм... после |
| не беше много, посао у кухињи буде брзо готов, јер га је мало: опрати неколико тањира, очистити |
| еобично добра душа, мека болећива срца, готова да се одазове свакој молби црне браће...{S} Мора |
| у, Василијан га дочека весело:</p> <p>— Готова ти камилавка!{S} Права светогорска, од сукна... |
| ...</p> <p>— Тетко, роде...{S} Да ли је готова вода за мој теј? рече, стењући, мрштећи се и пре |
| и горих епитета.</p> <p>— Пуна ми кућа готована, беспосличара, а он хоће још.{S} Не пита може |
| дико...{S} Мислиш, неко је луд да храни готована.{S} Ови калуђери да се посатиру радећи, а он д |
| е да нам се семе не утре, овако красним готованима, изелицама... и он изређа још десетину оваки |
| лица, као што беше мало пре игуманово, готови да се прекрсте и да узвикну, као и он: часни га! |
| ква чиновника из Милановца, па пошто се готови већи ручак, позвани су и они обични манастирски |
| громном порезом и дугом.{S} Што је било готовине у Управи фондова, то је Сава изузео и потрошио |
| других двеју — палилулске и теразиске), готово гласно изговара целу своју нову титулу и чуди се |
| мало затим поврати се, водећи игумана, готово носећи га на једном рамену, на које се овај беше |
| {S} Наша Јерина, кад буде у очи вашара, готово раскрвави врат од трљања песком и сапуном, па ни |
| гледа на кућу; затим, спуштеним гласом, готово шапатом наставља: и ја бих то пробала... да види |
| убомир уз степенице, погледа чудновато, готово прекорно, јасну и топлу светлост сунчеву, која ј |
| види...{S} После: оцу баш и не морам... готово и не смем тако ићи«...{S} И сад отпада из даље р |
| оздрве стадоше шмрктати оштро.</p> <p>— Готово, није вајде... опет воденицу?</p> <p>— Мени је п |
| ан тих живот, да ли га тамо свагда чека готово парче хлеба?..</p> <p>Жуборе тихо, лагано вијуга |
| наче никад не чини...</p> <p>Кад би све готово, насуто, напуњено, завезано, сељак бојажљиво при |
| шо, узвикује ђак: што је попово нек’ је готово!{S} Само нећемо два, него у свакој руци по некол |
| мови.</p> <p>Игуман је при путу; све је готово, само да седне у кола, која га чекају у дворишту |
| , живеће ко бубрег у лоју; све ће му се готово донети, и он ће бити као прави господин.{S} А за |
| Оца мојега«, па одједном севну очима и готово гласно одговори досадном госту:</p> <p>— Да се с |
| вели Арсеније.</p> <p>Тетка раскопча и готово скиде све горње дроњке Љубомирове, даде шумару с |
| ћ, пошто се вечера давно свршила и људи готово поизодлазили, механџија зовну Љубомира у једну с |
| ију ти! узвикује она за Љубомиром, који готово побеже од овог саблажњивог обора.</p> <p>Дошавши |
| као у сеоској кући.{S} Посао парохиски готово сасвим застаје: обреде се последњи свечари, ђурђ |
| /p> <p>Љубомир понови задани му одговор готово од речи до речи.{S} Газда му остаде задовољан, < |
| ику једног грубог калупа за камилавке и готовог сашивеног луба, од дебеле хартије, који се, већ |
| </p> <pb n="72" /> <p>Уђе Василијан, са готовом неприпаљеном цигаром а за њим Арсеније, са пет |
| са дугачким, загасито сивим, окресаним грабовим штаповима.{S} Иза њих блед, севајући очима крв |
| Нићифорову, Леонтије отпутова у окружни град.{S} Чим одседе у механи, саопштише му новост:</p> |
| вгусту.{S} Архимандрит зором отпутова у град, што је значило <pb n="180" /> да ће се забавити н |
| где ће преноћити, па сутра се вратити у град.</p> <p>Дан празнични.{S} Сунце бије косо, али не |
| Даће Бог, снашо...{S} Од немана тврђег града нема! одговара Велимир.</p> <p>У другој кући задр |
| ту окружни прота са десетином попова из града и околине, ту два игумана из ближих манастира, ту |
| а, ту дваестина чиновника и трговаца из града, све опробани пријатељи оца Саве, ту се привукли |
| ници збуне и ушепртљају, кад им дође из града, после дужег одсуства, какав члан њихове породице |
| због писманцета, које му сад донеше из града.{S} На малом, минијатурном, белом парченцету харт |
| но набоде виљушком.</p> <p>Али гости из града, код којих се већином сви појмови о манастиру и з |
| им кашмиром; јутрос му донеше кашмир из града, и сад га веома занима како ли ће изгледати овај |
| {S} Као дивљаци, који нигда нису видели града, гледаху они овај <pb n="179" /> други, господски |
| ог дивљачета, које досле није видело ни града, ни цркве, ни већег збора људи од једне сиромашне |
| ума изгледа китњастија и хладовитија, и градина разноврснија и шаренија, и ливаде зеленије и ст |
| /p> <p>Треба одгајити и уредити огромне градине манастирске са разноврсним поврћем; треба уређи |
| здатке кућевне...{S} А уљаник и краве и градине и њиве једва подмириваху домаћу потребу; а вино |
| Појави се велики уљаник у манастирској градини, који на свагда истрже одушевљена Василијана из |
| детелиниште зарасло аптовином, поврће у градини не види се од траве...</p> <p>А ћелије манастир |
| /p> <p>Наш планинац се наслонио на неку градиницу од тачака, подигнуту у сред дворишта около не |
| им на Калимегдан, завуко се међу зидине градске и предао се дугом, заносном маштању...</p> <p>Д |
| се оправда, али треба прећи један бедем градски, под којим је он учио за испит.{S} Игуман га уп |
| која је подједнако развијена и у селу и граду, подстаче је да продужи започету игру.{S} Не мисл |
| ако се закалуђерио, једина забава.{S} У граду је, док се бавио са архимандритом, купио добра ла |
| ој мери не израђује и не продаје дрвена грађа, као у чувеним стружницама т-нског манастира.{S} |
| подине, са оволиким имањем, викну један грађанин, који не имађаше стрпљења сачекати крај игуман |
| Максим!{S} Газда-Мирковић ишао тамо за грађу и сад се вратио...{S} Видео човек очима све!...</ |
| ога, па се тако целим селом носи весела граја, шала, задиркивања и ужасан, очајан лавеж изненађ |
| ема се велика вечера.{S} Напољу се чује граја, разговор и по неки гласнији смех.{S} То су подол |
| њима добра и због својих интереса: ако гракну на њу сви калуђери, нема јој опстанка у манастир |
| сто, где људе...</p> <p>— Седи, човече! гракнуше гости, не дајући му довршити реченицу ни устат |
| , одмах замирише у носу старо вино, они гракнуше сложно да се реликвија изнесе одмах, и одржаше |
| ање бесна ветра, преко игластих борових грана, час густи пљусак из црна облака...{S} И све то о |
| ади расад; кад је ветар — трчи намештај гране да не однесе...{S} Тек има се посла доста.</p> <p |
| рзо и покаже јој на дугачкој лужниковој грани како се то ради.{S} Ет’ ’вако...</p> <p>— Знам то |
| рје, па затим мир; вратише се његови са границе и наступише изгледи за боља времена.{S} Свет се |
| он прешао <pb n="195" /> преко некакве границе, која је одвајала његов живот од некаква друга, |
| кад дођох овамо и кад одоше сви наши на границу, почех опет мислити.{S} И ту ми одједном дође < |
| олико се муке видело.{S} Оде му брат на границу и за њим и отац.{S} Остаде сва кућа на леђима н |
| ери и опија разнобојни шебој, лелуја се гранчица мирте над клупицом и сунце весело одсјајкује и |
| и лагано гасио.{S} Љубомир дометну суха грања, и ако је ватру наложио једино с разлога: да има |
| вис под ударцима његових опанака, сухо грање пуцка и крши се, а Љубомиру се чини, да за њим ле |
| , једним великим дењком хаљина, на коме грациозно чучаше једно бело, чисто, кудраво псетанце, п |
| адно као лед и по њему се просуле честе грашке зноја...{S} Умор, страшан нечувен умор !</p> <p> |
| д падаху неке капљице.{S} Да л’ то беху грашке зноја или сузе, прота не виде.</p> <p>— Али кад |
| ећи, средовечан калуђер, смеђе, чупаве, гргуљаве косе, груба, широка, простачка лица, на коме ј |
| ?</p> <p>— И она то исто.{S} Вели: онај гргуљави...{S} Добро ће нас почастити...</p> <pb n="54" |
| чешљана, па се сад не витлају они груби гргурави перчини око очију му.{S} На њему је широка црн |
| х газити ногама и праскати на сва уста, грдећи »маторог лисца« и претећи му разним, већ уобичај |
| занесењака«, те му сад загорчава дане, грди »онога« ко му први помену да га прими (чувши ово, |
| надише слободна ваздуха...</p> <p>Тетка грди, псује, нарочито момке.{S} Али момци знају да је т |
| ијете, па онако... после стара вина, да грдите ово легло...</p> <p>— У вину је истина! викну он |
| ан.{S} Ова иста кућа, коју ви душмански грдите, очувала је триестогодишње вино, од кога сте се |
| те само ви, калуђери, остасте живи!{S} Грдна ли зора потегосте! узвикује игуман љутито и ирони |
| момци знају да је тетка добра, да је та грдња тек само »ради ворме« и да није баш ни њој <pb n= |
| опац. — Еј, да ли га синоћ закачисмо за греду... а, нисмо, ево га!...{S} Сад ти вуци, а ја ћу д |
| омисли да још није зашло сунце, које је грејало кад је заспо, али по том, кад боље око себе раз |
| /p> <p>После неколико минута Љубомир се грејао и сушио поред топла »шпорета« у манастирској кух |
| и кроз прозоре.{S} Ово је онако, као да греје сунце, али сунца нема нигде, само се блиста цела |
| више манастира...</p> <p>Ах, како дивно греје топло сунашце, како пирка и задише хладовином сен |
| о?...{S} Је ли могуће... <hi>такав</hi> грех, па без казни?...{S} Није ту све... има ту нешто д |
| S} Него, кажи ти мене: је ли ово велики грех, што ми овако живимо, а онај тамо сам са децом?... |
| ле могаше ући у воду. »Опет је ово мањи грех, него да га удавим!« рече у себи и настави започет |
| »Који од вас никад у животу није учинио грех, што га учини ова жена, нек’ се најпре баци камено |
| .. севну му у глави страшна слика свога греха и он одскочи од девојке као ожежен.{S} Погледа уп |
| ристовим речима: »који је међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу« и оним завршним: » |
| роштајне молитве, не питајући никога за грехе, ако се ко сам не јави.{S} Нићифор се, по неки пу |
| у сви бежали од света и његових ужасних грехова...{S} Па шта је ово, шта оно беше малопре?!...{ |
| трудне девојке, која обеђује Макарија у греху...{S} Кад се само чита, хоће човек да полуди, а к |
| 154" /> <p>— Гле: »У греху се зачех и у греху ме роди мати моја«... говори Љубомир гласно, одуш |
| итао...</p> <pb n="154" /> <p>— Гле: »У греху се зачех и у греху ме роди мати моја«... говори Љ |
| Е, после си вид’ла...{S} Ко год је био грешан, сваки побего напоље, док не остаде сам Христос |
| следњу реченицу: »иди, и одселе више не греши«.</p> <p>— Баш ти ја то из књиге не разумем добро |
| >— Па, ет’... довели тако жену, која је грешила ’вако ка ми... управо није грешила, него њена з |
| а је грешила ’вако ка ми... управо није грешила, него њена зла батуна... затекли је.{S} Питају |
| /p> <p>Не може бити!...</p> <p>Је ли он грешио?... или није разумео задаћу живота онако правилн |
| <pb n="218" /> су грешни, па и ти мораш грешити.{S} А ја те, каже, не осуђујем за то; него иди |
| анити?...</p> <p>Ах, проклето тело, ова грешна облога душе човекове, како га називају свети исп |
| ају.{S} У том осмеху исписана је бездна грешне пожуде, ширетлука и нечега што највише личи на љ |
| ној лепоти природној моле Богу за своје грешне душе, нека живе онако, како онај младић рече мал |
| ио!...{S} И сви су они људи доиста били грешни.{S} Али шта је то?...{S} Је ли могуће... <hi>так |
| и: »Није вајде... сви <pb n="218" /> су грешни, па и ти мораш грешити.{S} А ја те, каже, не осу |
| ...{S} О Боже, да ли се смем усудити ја грешник, да се настаним у оном истом месту, у коме је п |
| та изнемогло, промукло урлање...</p> <p>Грешник улете у пећину и, онако у трку, паде пред прест |
| по стопама Господњим.{S} И Он је карао грешнике...</p> <p>И ђаци начинише лица, као што беше м |
| о плаха летња киша, грунуше сузе младом грешнику, потекоше обилним млазом низ усијано лице му, |
| ји, смилујте се мени окорелом, смрадном грешнику«... изговара у мислима испрекидану молитву зам |
| {S} Дрхтао је од страха и од свега, што грешним ушима саслуша... »Је ли могуће!«... питао се ве |
| ита врло јасно целу причу јеванђелску о грешници, ударајући гласом нарочито на Христовим речима |
| гом крају висе нове цокуле...{S} Бацише грешно тело у земљу, од које је и постало, и вратише се |
| дан се није преластио женском лепотом и грешном пожудом...{S} Има их на стотине, који су следов |
| е која киселија јабука...{S} После опет гризе и посматра једног бумбара, који облеће око неке д |
| да поделимо љуцки што је Бог дао... да гриземо заједно...</p> <p>»Он мисли ја овамо нешто једе |
| је...{S} Аха, сигурно капетана никад не грије сунце, једнако је у хладовини«...</p> <p>Прекиде |
| } Све се жуте пеге по врату докле сунце грије...{S} Аха, сигурно капетана никад не грије сунце, |
| опија тај мирис, а испод њега вруште и грицкају детелину коњи, фркнувши по неки пут широким но |
| амо после поноћи, заврши окружни прото, грицкајући и сишући лагано с правим гастрономским ужива |
| . чује се онај громки звук из Максимова грла, а он се малко променио у лицу: неко би помислио д |
| качи преко вирића и камења, а из усахла грла још се разлеже загушена рика...{S} Навише, уз стен |
| >И види у сну, да близу њега заудара из грла пијана човека... и промиче једна камилавка, шта ли |
| незграпним устима и пуштајући затим из грла дубок отегнут глас, који личи на а-а...</p> <p>— Е |
| тако блажено, као да би се сад са свима грлио и љубио...{S} И опет понавља : »Љубомир Васић, уч |
| е и прекидоше говорника неки, којима је грло веома засушило у току дуге беседе.</p> <p>— Да се |
| зимус уступио и, хркнувши својим јаким грлом, проговори, гледајући изненађена Љубомира благо:< |
| у вис и, колико беше снаге у плућима и грлу, подвикну: </p> <p>— М-е-е-е-р..{S} Ћутите-е-е!... |
| го, као што су благе ове речи...{S} И у грлу га све јаче задављује, и усне му се развлаче...{S} |
| хтеде нешто рећи, али му застаде реч у грлу... „Дошло!... <pb n="194" /> Баш данас?...{S} Не м |
| , крупан, развијен и силан као столетни грм; глас му наликоваше пролетњој грмљавини.</p> <p>— Ч |
| споди возвах к тебје, услиши мја«...{S} Грме одјеци сложног многогласног певања и проламају се |
| ш како је скомолао!«...</p> <p>— Доста! грми иза стола; у ходнику престаде фијук, чује се нека |
| га...</p> <p>— Мој устав!... мој устав! грми игуман, обрћући главу зиду, старајући се да не гле |
| умни рад, зноји, стење, крха, проклиње, грми и — предаје богословску науку...{S} А по једно веч |
| дићске бурне пијанке.{S} Око њега хучи, грми и гуди разиграни талас бесна поводња, и он, услед |
| > <p>— Тај ће покалуђерити цео свет!... грми он и плаховито дува и шмркће широким ноздрвама.{S} |
| .</p> <p>— Бог Господ, и јависја нам... грми Василијан својим снажним гласом, а уз њега брује Н |
| ш после све сам.</p> <p>— Ко је звонио? грми са доксата.</p> <p>— Љубомир, одговара Никола нека |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Опет грми и трешти игуманов глас по ходнику.{S} Само је игум |
| више плашити или љутити.{S} По ходнику грми његов глас, а под одјече од поткованих цокула.{S} |
| .</p> <p>— Мој устав! мој устав!... још грми игуман, не видећи од љутине шта се око њега дешава |
| трином, која се јасно издваја из остале грмљаве.{S} Оне мале буљаве зеленкасте очи, обрасле и у |
| летни грм; глас му наликоваше пролетњој грмљавини.</p> <p>— Чекај, бре, Максиме: видиш ове ђаво |
| нуше сви без реда.</p> <p>— Шта чекате! грмну игуман на момке, који дохватише преплашена Николу |
| оју детињу чистоту, с којом је мислио у гроб поћи!...{S} Сви други идеали разбише се у варљивом |
| pb n="9" /> дани, час мирно, непомично, гробно ћутање Маљеново, час фијук и звиждање бесна ветр |
| времене монахе и манастире, осветљујући грозне цртеже многобројним, већини добро познатим, прим |
| копреподобни оче!... стаде муцати као у грозници.{S} Никад..</p> <pb n="107" /> <p>— Штапове!.. |
| м и дркће...{S} Чини му се да има праву грозницу.{S} Он више не мисли, него само, у страху, оче |
| чудо: колико га месеци мучи та стална, грозничава мисао; колико је ноћи провео маштајући о ово |
| је, ради чега?... запита се, и обузе га грозничава језа, кад осети да се и над оним заветним, д |
| цу своме према обожаваној девојци, како грозничаво ступа стазицом, на којој ће наћи своју драга |
| службу митрополитову.{S} Прође му неко грозничаво дрхтање целим телом...{S} Али он то не осећа |
| А ти... зашто ти живиш? узвикну калуђер грозничаво и упиљи очи у друга, да би му из саме душе и |
| дадоше се послу са неком новом за себе, грозничавом журбом...{S} Стадоше ницати просечени равни |
| само једна црна, ужасна слика, и у томе грозном призору, као у сну, промиче Јованка...</p> <p>А |
| аса се густа роса по потесу, а тамо иза громадних, тајанствено-црних планина, обележава се сјај |
| и он се нађе као стегнут, заклопљен том громадом...{S} Кад све то виде и осети, Љубомир се преп |
| оде, које потраја дуго, па онда некакав громки груби глас уз предисање, и онда замумла неко там |
| и вратима.</p> <p>— А-а... чује се онај громки звук из Максимова грла, а он се малко променио у |
| алуђери у — манастир! узвикнуло се тада громко.</p> <p>И одједном као чаробном руком донесено, |
| з собе игуманове и Максимове разлеже се громко, бескрајно, на разне тонове и начине изведено, з |
| е прочита апостол; трже се из заноса од громког Савиног гласа, који читаше <pb n="200" /> јеван |
| , бледо, магловито појутарје разлеже се громовит, страхотан, нечовечји зверски урлик...{S} Дале |
| вор беше тако изненадно-страхотан, тако громовито-убедљив и одлучан, да сви монаси, и они што с |
| Велимир то исприча осталима.{S} Настаде грохотан смех...</p> <p>— Е, роде, то не би ваљало за т |
| е и до сад на силу држао, а сад удари у грохотан, весео смех.</p> <pb n="94" /> <p>— Хо, мај... |
| , брате, сад не знам.</p> <p>Велимир се грохотом насмеја.{S} Настаде ћутање.</p> <p>— А Јованка |
| који остаде да узме чарапе, махрамицу, грош у новцу и други какав »прилог за здравље новокрште |
| ужницама т-нског манастира.{S} Новац се гртао великим кашикама...</p> <p>Бог зна шта је радио и |
| коше му се широке дебеле усне у некакав груб полуосмејак, а потуљене очи засветлеше и гледаху п |
| калуђер, смеђе, чупаве, гргуљаве косе, груба, широка, простачка лица, на коме је утврђен испол |
| ла у мараму и писмо, у коме се исказује груба страст и позив на састанак...{S} Друга... трећа.. |
| мантије, у коју је увијено тело.{S} Из грубе, широко савијене рогозине, вири половина старе ма |
| је потраја дуго, па онда некакав громки груби глас уз предисање, и онда замумла неко тамо:</p> |
| и рашчешљана, па се сад не витлају они груби гргурави перчини око очију му.{S} На њему је широ |
| веома занима како ли ће изгледати овај груби луб, кад се покрије меким лепим кашмиром.{S} Али |
| ...{S} Али сад, овако занесен, претрпан грубим и тешким сеоским пословима, чисто не вероваше св |
| во.{S} Владика га, у првој ватри љутње, грубо изгрди и припрети му, да ће га на пролеће, кад до |
| , знаш већ...</p> <p>Игуман само опсова грубо, сељачки, па опет ућута.</p> <p>— Него да се то п |
| мој Маљене; све је тако себично и така грубо; све је удешено, измајсторисано, намештено... све |
| ве нерасположење и бојазан.{S} Он доста грубо одговори:</p> <p>— Нисам.</p> <p>— И деведесет ко |
| јући се својих најмилијих, које је тако грубо оставио и који су га тако много волели.{S} Али де |
| се из самог трбуха разлеже оно пресито грубо штуцање: хап!...</p> <pb n="116" /> <p>— Тето, да |
| собу „нова симпатија«, у облику једног грубог калупа за камилавке и готовог сашивеног луба, од |
| им га је негда срце толико вукло!{S} Са грубом камилавчицом на глави, обучен у неку уску, неспр |
| живота и око себе сама, види обавијену грубу рогозину, исто онако као око Саве...{S} И с једне |
| же је ли живо дете!...{S} Игуман кресну грубу сељачку псовку и саже се над Љубомиром.</p> <p>— |
| а му притрча.</p> <p>Беше сав хладан, а груди се брзо дизаху и спуштаху.{S} Жена узе тикву с во |
| имназије«...{S} И осећа како му се тада груди надимају јаче, како срце закуца живо, живо, брзо. |
| канина...{S} Нешто се навуче на очи, на груди паде нешто тешко...{S} Он се осећа потпуно као ра |
| ма пред очима, стаде га чак доле, испод груди, нешто стезати, и он неколико секунада стајаше ка |
| че нож...</p> <p>Одједном се Љубомирове груди тргоше, он се јако закашља, из уста му прсну раки |
| великом вуненом марамом у накрст преко груди, лепушкаста жена.{S} Приђе шпорету, у коме још ти |
| једном босом ногом, а рукама га гурну у груди.{S} Јунак паде на траву као дулек, а девојче леже |
| ак онога страшнога, и опет се из младих груди отме и разлегне зверски крик...</p> <p>А ноге нос |
| жутом капуту, са прекрштеним рукама на грудима.</p> <p>— Овај ће вам бити цензор, рече професо |
| ...{S} И рад би дахнути слободно, пуним грудима...{S} Ах, живота!...{S} У свет!...{S} Тамо, там |
| ленце најљуће ракије да га трља њоме по грудима, а она му пуну чашицу исте ракије принесе устим |
| носом, и онда му срце дође тако пуно, у грудима га задише некакво радосно расположење, и он се |
| ...{S} Последњи пут застења очајно, а у грудима заклокота изнемогло, промукло урлање...</p> <p> |
| ију, ноге му заклецаше, нешто га гуши у грудима, не може да се надише, а чело хладно као лед и |
| <head>X</head> <p>Игуман Сава је родом Гружанин, сеоско дете сиромашне породице.{S} У десетој |
| опек горе, па погледам долину моје лепе Груже, како се њоме на све стране размилио свет... у ме |
| p> <p>И одједном, као плаха летња киша, грунуше сузе младом грешнику, потекоше обилним млазом н |
| е и од свега што се учини са њим, па му грунуше сузе...</p> <p>— Брат наш Леонтије облачи се у |
| ом руком бутиницу, трепће и одједном му грунуше сузе на очи.</p> <p>— Него пази: сутра да кажеш |
| изиђе чисто и лепо одевена, примамљива група: човек и жена са два мала мушкарчета, који се јед |
| наје свако ово лице, али му се сад цела група учини тако непозната, тамна...{S} Као да сад први |
| едом, Максим, пружајући револвер у целу групу одједном, не гледајући ни у кога нарочито.{S} Пре |
| ...{S} Као да сад први пут виђа не саму групу, него оно, што му се сад учинило ново у њој...{S} |
| акво радосно расположење, и он се гуши, грца од навале осећања...</p> <p>Одлучио је да овако пр |
| ури кући...</p> <pb n="241" /> <p>Стаде грцати свет.{S} Појурила сва околина, као на вашар, са |
| нестаје под ногама карниза...{S} Он се грчевито хвата за четвртасто поцрнело камење, узидано у |
| ња није добио Љубомир, ту под звонаром, грчећи се уз своје нове другове...</p> <p>Али чудо: кол |
| глас одјече кроз јутрењу влажну тишину, губећи се тамо у дубоким планинским склоповима.{S} На п |
| ...{S} Игуман још јаче повика: он губи, губи!... постаје вечити роб!</p> <p>— Калуђерска посла! |
| рно и, као што обично бива, све више се губи такт уљудности, умерености...{S} Сваки се осећа ис |
| обожно расположење, у очима се све више губи онај обични смисао, душа му се све више подаје поб |
| , а он...{S} Игуман још јаче повика: он губи, губи!... постаје вечити роб!</p> <p>— Калуђерска |
| а њим шушти и пршти вода из пуне букве, гуди потмуло воденично камење, а он прескаче одјаже, ју |
| а са метлом и брише двориште, а из куће гуди потмули глас кустуре, која хитро струже прљаву, кр |
| бурне пијанке.{S} Око њега хучи, грми и гуди разиграни талас бесна поводња, и он, услед ове хук |
| јно рикање рањена звера, или страховито гуђење развитлана оркана?!...</p> <p>Понови се загушена |
| те једнаки!...</p> <p>Начини се галама, гужва, врева...{S} Сви поскакаше иза столова.{S} Братиј |
| смејући се и бранећи се.{S} Каки си ка гуја...</p> <p>— Тетко, роде...{S} Да ли је готова вода |
| д њима котареви; тамо су саденута сена, гумна и стогови сламе.{S} Тамо су се браћа упутила...</ |
| м и кухињом, чује се оштро заповедничко гунђање и незграпно лупање поткованих, по свој прилици |
| уђери, шта ли су, а напред, тамо куд га гура нечија снажна рука, седе триста светаца у калуђерс |
| чима, и обореном главом.{S} Око њега се гуркају, загледају га с чуђењем његови другови из гимна |
| жљиво, бојећи се да не увреди Љубомира, гурну га прстима у раме.</p> <p>Ђак се стресе од овог н |
| лете га једном босом ногом, а рукама га гурну у груди.{S} Јунак паде на траву као дулек, а дево |
| вором, Јованка се скоро наже на њега, и гурну га лагано прстом у чело, да би је погледао право |
| , масном корицом добро укљукане ћурке и гуске, па неке младе дебеле пловчице пржене на кајмаку, |
| во планинско место на његов Маљен...{S} Густа, зелена, китњаста павитина од лозе, оструге и трњ |
| о лице Василијаново.{S} Цео храм обвила густа тама, из које се, тамо крај Василијанове главе, п |
| шубаром па глави, испод које се просула густа разбацана коса.{S} Лице му крупно, обрасло густом |
| н...{S} Ах, кад загуди великан врховима густа јелашја, и кад засвира игласто борје, и кад зашум |
| идело и полегаше.{S} Цео манастир обузе густа, непробојна, тамна ноћ; настаде свуд около прави |
| 0_C8"> <head>VIII</head> <p>Помрчина је густа; чини ти се рукама би је мешао.{S} Снег сипа и ве |
| о дан, па и ноћу; на друму само се вије густа прашина, или се раскаља после кише, па се само ги |
| јане главе...</p> <p>Зора!{S} Беласа се густа роса по потесу, а тамо иза громадних, тајанствено |
| загрме игуман одједаред, затресе му се густа, разбацана, кудрава коса, очи му заиграше некуд у |
| њу јаке врућине.{S} Овце већ побегле са густе паше и још по мало тумарају под хладовима, чупкај |
| низу отац Сава не види ништа, до таму и густи мрак, кроз који севне понекад нека падалица или р |
| етра, преко игластих борових грана, час густи пљусак из црна облака...{S} И све то оставља мали |
| , а другом држи муштиклу, из које сукћу густи димови.</p> <p>Игуман је при путу; све је готово, |
| топлу светлост сунчеву, која је прснула густим млазевима по зеленим врховима дремљивог бучја и |
| елимира, наслоњена на врљике, заклоњена густим трњаком, кроз који се провлачила ограда.{S} Она |
| е трепавице како редуша нагиње лонац са густим белим соком, и како у округлу ћасу падају, зајед |
| село, разбацано по косама горостасних, густих рудничких огранака.{S} Леонтије, још ђаком, воле |
| ем.{S} У шуми тајац: умире ово огромно, густо, зеленожуто чудовиште, загушило се, па не дише, н |
| рукама би је мешао.{S} Снег сипа и веје густо, јако, као да хоће нарочито, на измаку зиме, да п |
| провлачи манастирском реком, шљепка се густо хладно блато и једва се назире црна пруга, што ви |
| кад засвира игласто борје, и кад зашуми густо бучје... калуђер дршће.{S} Чини му се да то Маљен |
| сније, све тамније слике, меша се нешто густо и неразговетно као тесто, муте се пређашње јасне, |
| стирска речица.</p> <p>Близу пећине, из густог шипражја извуче се Љубомир и стаде.{S} Поглед му |
| дишту, једном премагревку, који се отео густој боровој шуми, па се утркује с њоме меким зеленил |
| мотре други сладак залогај.</p> <p>Под густом хладовином, крај самог студенца, немарно се баци |
| овови...{S} И они већи брегови, окићени густом шумом...{S} И далеко тамо на истоку, еј-хеј... д |
| бацана коса.{S} Лице му крупно, обрасло густом округлом брадом, која је била беља од косе.{S} Н |
| ћ, сух, смежурана лица, које је обрасло густом, дугачком, жућкасто црном брадом.</p> <pb n="69" |
| у свет, рече он и за мало га нестаде у густом шибљу, које се при дну косе подигло.</p> </div> |
| а се јасна летња месечина, па се и кроз густу шуму види путовати као на облачну дану.{S} Спусти |
| носе, лете преко равна поља, скачу кроз густу шуму и прескачу сниско шипражје...{S} Даље, само |
| псетанце, посматрајући до сад невиђену густу шуму, која се лево и десно пружила, — новина ова |
| p>У вече, кад обузе мрак и иначе мрачну густу шуму, кад се кроз хладну влагу разли оно тајанств |
| дајући како малишан жудно узима проју и гута је несажвакану.</p> <p>— Хоћеш ли воде?</p> <p>— Х |
| p> <p>— М-м-ма... мумла нешто и Максим, гутајући последњи залогај и загледајући брижно и пажљив |
| оше жудно жвакати, истежући вратове при гутању, јер проја споро пролази кроз гушу.</p> <p>После |
| м... вије, вије, вије...{S} А слатко ти гутати буранију, несрећо!... зинеш као хала, кад је осе |
| а ова ствар, као болеснику у ватруштини гутљај хладне бистре воде.{S} И он и Василијан предадош |
| рио...</p> <p>Тек после неколико добрих гутљаја лице му се разведри, очи стадоше гледати смишље |
| е из очију, ноге му заклецаше, нешто га гуши у грудима, не може да се надише, а чело хладно као |
| је, радосније...{S} Љубомир осети да се гуши у овој туробној самоћи, нешто га притеже, не да му |
| ше некакво радосно расположење, и он се гуши, грца од навале осећања...</p> <p>Одлучио је да ов |
| >А она паучинаста измаглица постаје све гушћа и влажнија, у глави се осећа све јаче стезање, ка |
| о!...{S} Само Велимирови брчићи постали гушћи и црњи, и он се сад држи некако сасвим друкчије.. |
| није и стока по њима товнија, и воћњаци гушћи и само двориште <pb n="251" /> манастирско примам |
| ри гутању, јер проја споро пролази кроз гушу.</p> <p>После јела девојче опет оде у шуму; немирн |
| се добро накривио у страну...</p> <p>— Д-д... да га зовнем? замуца Љубомир, не смејући казати |
| е добро накривио у страну...</p> <p>— Д-д... да га зовнем? замуца Љубомир, не смејући казати да |
| ..</p> <pb n="177" /> <p>— Да се укину! да се униште! привикаше и прекидоше говорника неки, кој |
| тражећи згодно место.{S} Али где би..., да нас не види нана?</p> <p>Љубомир је погледа запрепаш |
| а у Београду, Сава се толико »полирао«, да је сваку своју урођену особину усавршио и префинио д |
| регледа изјавише забринутом »братству«, да ће их архимандрит скоро оставити.</p> <p>До овог час |
| ен у школу«...{S} Досетио се отац Сава, да ће и то школовање коштати доста...</p> <p>Кад стадош |
| е бити без жене...{S} Него му саветова, да преда сву стоку и поље Јованчином мужу под најам, а |
| хоће.{S} А Савин одговор расположи га, да на живот и поступке своје братије гледа много блаже |
| само да је <hi>друкчији</hi> од овога, да људи тамо постају срећни, виђени, и то је доста да г |
| квим гласом!...</p> <p>Довољно разлога, да дркће не само ходник, но и цело двориште од игуманов |
| тио свој Маљен <pb n="20" /> ради тога, да би постао механским момком. »Није то, није!... друго |
| толико мислило и сањало само ради тога, да би душа имала забаве?...{S} Зар су све то била само |
| аљада видиш колико ми је стало до тога, да се те беде опростим.</p> <p>— Знам, знам... лако је |
| калуђер грозничаво и упиљи очи у друга, да би му из саме душе извукао жељени одговор.</p> <p>Ве |
| сад ће се опет изузети десетина хиљада, да се попуне тамо неки други рачуни...</p> <p>Али ова д |
| ћи га још ни мало.{S} Њему све изгледа, да је Никола морао овако проћи, јер је дошла његова „чр |
| S} Али <pb n="222" /> се он сећа вазда, да такав живот није за њега...{S} Та он се заклео самом |
| а писмо, као да сад тек први пут увиђа, да не зна сам шта то чини овде.</p> <p>Тамна, тешка, ва |
| Све је то масло овог маторог угурсуза, да добије архимандритство".</p> <p>Један професор зовну |
| дио се што никога нема из његова краја, да прође овуда.{S} Пролазе разни путници, крче <pb n="2 |
| Љубомир сазнаде да се жена зове Марија, да је ту из оближњег села, да има мужа и двоје деце, да |
| бежати из овога хладна, страшна мрака, да није овог светлог пламена, што му душу разгаљује...< |
| догађаји натерају и најглупљег човека, да их малко психолошки промотри.{S} Тако је било и с Ма |
| су се расплинуле шарене фигуре радника, Да ли је тако било Светозару?...{S} Он се хвали много.. |
| ене боје, хтела је, као и свака женска, да се похвали своме вршњаку, мислећи да изгледа бозна к |
| е по манастирима, и долази до закључка, да је његов манастир доста одвојио, да се у њему још по |
| е најпре држаше да је то нека погрешка, да ту мора бити нешто друго, нешто што он не разуме...{ |
| {S} Како рече, вјере ти?... мир... ала, да могу утувити!</p> <p>Љубомир понови отегнуто, на сло |
| е био уплашио да то није каква подвала, да њега оговоре код капетана..{S} Ко зна!{S} С великом |
| је у његовим очима тако високо стајала, да није смео ни помислити на тако интимну забаву са њом |
| зове Марија, да је ту из оближњег села, да има мужа и двоје деце, да је, већ четири године, овд |
| и помињу мајку... она би много жалила, да је жива.{S} Чули су да си овамо отишо.{S} Чича Живој |
| p> <p>— Само гледај, прекиде га Никола, да се пред игуманом свакад начиниш као да си се жестоко |
| таде у ваздуху... као да се предомишља, да ли да изврши злочин.{S} Одјекнуше чести ударци кроз |
| најпре ће потражити чобане по ливадама, да ако се нађе што за јело...</p> <p>Опет се крећу крат |
| ...{S} И нигде не пише у овим житијама, да је коме била... како ’но рече: празна душа... и да ј |
| нераздвојно спаја са свима овим чудима, да он већ јасно осећа, како сад није више онај и онакав |
| ђери и сељани.{S} Види се, по ступцима, да не вуку цела кола, него само двоколицу.{S} Игуман се |
| ашен свима својим последњим поступцима, да би, по свој прилици, пред вече морао бежати из овога |
| очанство, рече му Светозар једног дана, да те пријавим за испит.</p> <p>— Како... шта то?! зачу |
| оће, и опет ће му остати доста времена, да се нађе око тетке.{S} Сад је сав посао спао на њу, т |
| срце закуца живо, живо, брзо... и зна, да је сад на Маљену, само би полетео косом...{S} Уз пут |
| напијете, па онако... после стара вина, да грдите ово легло...</p> <p>— У вину је истина! викну |
| убедљиво, још задихан од далека трчања, да нико не би посумњао у његову реч.</p> <p>— Штапове!. |
| најзад сви професори дођоше до уверења, да су се у овом разреду, сасвим случајно, састала тако |
| едне у хлад под лужником, близу бунара, да чешља вуну.{S} То му је био скоро свакодневни посао, |
| .{S} Али момци знају да је тетка добра, да је та грдња тек само »ради ворме« и да није баш ни њ |
| !...{S} Ех, кад би имао стотину дуката, да их ћушне где треба!...</p> <p>Василијан се само запр |
| н дође Леонтију порука од архимандрита, да обиђе с водицом још пет других села, и да се не враћ |
| учинило, да ван овог места нема живота, да за њега нема веће радости, но проводити дане у <hi>о |
| од некаква друга, непозната му живота, да ће због тога од сад све бити <hi>друкчије</hi>, ново |
| нос модрији.{S} Зна он, однекуд осећа, да ће му се у тој шетњи казати нешто веома важно и непр |
| трпљењем, јер је дознао од богословаца, да ће митрополит служити тога дана.{S} Још му је остала |
| уо је и пре тога, од неких богословаца, да је Антонијево житије написано најозбиљније, да га је |
| си знао... који прапорац и мала звонца, да окитим рогове овом обешењаку!...{S} Ала, што се не с |
| вајући <pb n="220" /> сва млађана срца, да се под његовим светлим покровом веселе, радују и — ж |
| а са равном плочицом, за коју се прича, да је служила св. Сави као престо.</p> <p>Љубомир је ул |
| ле кратког времена Леонтију дође налог, да упути оца Арсенија у манастир т-н, камо је одређен з |
| е, како једва чека да стигне у Београд, да се сита одмори.{S} На њено место намести отац Сава д |
| утра да кажеш... кад те капетан позове, да му кажеш: ја сам, реци, господине, ђак; идем реци на |
| <pb n="126" /> Стаде превртати листове, да види колики је животопис...{S} Преко четрдесет листо |
| :</p> <p>— Да нисте гладни, оче?{S} Де, да поједемо мало лепца... дао га је Бог!</p> <pb n="212 |
| p> <p>— Пријатељу, ја нисам дошао овде, да гледам твоје... твоје .. он се заплете, не налазећи |
| апта Љубомир бојажљиво.</p> <p>— Хајде, да ми покажеш.</p> <p>Љубомир одведе госта до уласка и |
| непажљиве домаћице, и ради казне траже, да се спусти што већи прилог у бисаге или котарицу.{S} |
| ће изабрати за испосницу...{S} О Боже, да ли се смем усудити ја грешник, да се настаним у оном |
| 7" /> <p>— Молио бих понизно, ако може, да се размислим до мрака... слабим, уплашеним гласом пр |
| зовање, али то не мари...{S} Главно је, да је он »свршени богослов«.</p> <p>— Е, зар си одлазио |
| нтонијево житије написано најозбиљније, да га је морао писати какав спреман човек и да је тако |
| ости »овога детета«, па му препоручује, да ослободи новог брата од свију послова и да му буде н |
| >За то време је тетка распитивала ђаке, да ли су почишћене и намештене калуђерске собе.</p> <p> |
| а, које ће му спасти читаво крдо стоке, да не буде ноћас поклана и печена.{S} Да је сам изнео о |
| репуно поуке и праве богословске науке, да је довољно прочитати га марљиво и разумљиво, па као |
| ал, па је нашао, као што и житија веле, да је све ово друго таштина, ништавило: и свет, и школа |
| одушевљеним блаженством на лицу, закле, да ће све то испунити.{S} Та он је о таком животу само |
| > <p>— Нађи ми, Василије, ђегођ татуле, да му искувам у теју, смеје се тетка и приставља ђезве. |
| один; онако исто да подигне једно раме, да се устури, па шеширај кроз чаршију!...{S} Истина, јо |
| , као да хоће нарочито, на измаку зиме, да плаши сиротињу и да покаже своју невиђену силу.{S} М |
| трашнијим заветима заклиње Богу живоме, да ће следовати, до смрти своје, речима распетог Спасит |
| турајући му шипак под нос.</p> <p>— Не, да га омрсиш сабаиле, док не пије лековиту ракију, викн |
| се куд креће.{S} Ако и изиђе до механе, да изигра са механџијом и којим трговцем жандара, ипак |
| беше тако много немог прекора и истине, да гост беше принуђен оборити главу.{S} Али га опет зап |
| село...{S} Воденичари замоле помељаре, да припазе на камење, па их нема у воденици док год се |
| се ја̏кати са њом.</p> <p>— Чекај, бре, да видиш... севну очима и повуче девојче к себи.{S} Али |
| јасно, светло и топло.</p> <p>Чини се, да се најлепше играју и преливају сунчеви зраци по зеле |
| нство пише о томе и томе.{S} Видело се, да је игуман, после добра сна, расположен сећањем на вр |
| ји га сече као сабљом...{S} Чини му се, да му тај поглед вели: »Свршио си!{S} Најпре ћемо браду |
| вечну, црну, празну ноћ, и чини му се, да су и његов живот и његова душа празнији од те вечне |
| ам којекакве разговоре.{S} Хоћу, брате, да знам, па ако не ваља...</p> <p>Леонтије до сад мишља |
| ку, сваки има своју главу.</p> <p>— Хе, да видиш моју Аницу.{S} Ни Маџарица јој није равна!{S} |
| ближњег села, да има мужа и двоје деце, да је, већ четири године, овде у манастиру »код господи |
| а; јутрос му јавише из крајње воденице, да се види некакав дим код Савине испоснице.{S} Послао |
| та нарочито застаде са крајем реченице, да би изазвао љубопитност код свог узбуђеног слушаоца и |
| рује...{S} А и ја се кријем иза царице, да ме он не види...{S} После: оцу баш и не морам... гот |
| аширеним ручицама, мекушно новорођенче, да га по православном обреду крсти »погружењем«, ухвати |
| ада госте... и калуђери се чисто плаше, да ово није само сан?...{S} Обилазе око столова, згледа |
| »полира«, само га жути капут опомињаше, да је и он некада био <hi>нешто</hi> — цензор велике ги |
| {S} По овоме погледу калуђери разумеше, да се тетка заузела за дошљака и да је већ примљен, сам |
| > лименим поклопцем, за који му рекоше, да је та справа — сунчаник, па гледа тај велики, до сад |
| сирото ђаче.</p> <p>У школи му рекоше, да је уписан у прво одељење.{S} Ишао је у школу три дан |
| орао напустити због скупа рада...{S} И, да би се довршило зло, једног пролећа удари страховит п |
| а у себи помисли : »Мученици Христови, да ли сте и ви оволико трпели !?«... </p> <p>Сутрадан д |
| власти.</p> <p>А тетка већ јасно види, да је Љубомир отворено избегава.{S} Чим се она где поја |
| нико не зна«, а Арсеније упорно тврди, да све припада манастиру...{S} Тетка, како изгледа, нем |
| , осећајући само из погледа свију људи, да се спрема нешто страшно.</p> <p>Гост тек сад појми ш |
| ије се, по саветима умних људи, задужи, да би могао учинити оне промене које видесмо — да би мо |
| мах, по њиховим радосним лицима, опази, да се обојица радују његову доласку.{S} Први му приступ |
| ку и неописану радост, отац Сава опази, да не <pb n="190" /> само Љубомир, но и сви калуђери, з |
| "259" /> <p>Једног дана Леонтије опази, да се добици манастирски никако не могу изравнати са из |
| , и на своје велико запрепашћење опази, да је остао онај и онакав исти, какав је био и до сад.{ |
| укчији.</p> <p>— Та да!...{S} Друкчији, да како...{S} Али знаш... кад избацим из собе оволицно |
| госте ђаконијама, старајући се збиљски, да сваки оде из ове куће задовољан, пресићен свима пону |
| собу, а Василијану даде кључ подрумски, да изнесе ракије, нек’ се послуже људи...</p> <p>После |
| ослобођен новом мишљу, како народ вели, да нема куће без жене.{S} Док ти женска рука не такне ј |
| туробношћу, да му одједном све онемили, да почне сасвим другим очима гледати на свој живот и на |
| ало никакве наде — па са сузама замоли, да му даду момка у помоћ до његова самостана.{S} Али, м |
| ко ли ће сад?!... и стрепио од помисли, да тај нови може бити гори од Саве.{S} Забринуо се још: |
| су њих двоје, он и ова девојчица, сами, да га она некако страшно гледа, и да му није немио тај |
| а нешто кажу, али су толико изненађени, да не могу још наћи реч, с којом би почели.{S} А онај в |
| {S} Вујова деца.{S} И калуђеру се чини, да му оне живе и плашљиве, вижљасте очице говоре: »Наше |
| ње пуцка и крши се, а Љубомиру се чини, да за њим лете читави легиони нечастиве силе, и он се ј |
| ле, жив је умро, кад му земљак објасни, да без тога пе може бити примљен, а данас почиње упис.. |
| ету препирку.{S} Обојица беху сагласни, да је Велимиров поступак далеко поштенији од поступака |
| кидисао да своју празну кошницу попуни, да се мед прелива до јесени...{S} Милило се човеку живе |
| мртне, него ће мирно, тихо да се угаси, да умре... да би опет на пролеће <pb n="149" /> оживело |
| зни нос, и ако не може никако да удеси, да личи на свеца, тек и он се много, много променио...< |
| Па што?...{S} Зар ти мислиш, среће ти, да ћеш остати до краја као Антоније и Макарије?</p> <p> |
| <p>Архимандрит настави даље оглашавати, да се нови брат опасује силом истине; да се покрива шле |
| вих извора, призивајући га да се врати, да не оставља своју колевку, која га је лепо одњихала.. |
| уђено да отпочне озбиљно, зрело живети, да за своју покретљиву душу измисли какав било циљ живо |
| p>— Хо, тај мисли да неће никад умрети, да ће пре нестанути цео свет...</p> <p>— А све их у црк |
| енице.{S} У оном летењу на земљу осети, да је кошуљом нешто лако закачио, и кад паде на земљу и |
| оца Василијана.{S} Леонтије се досети, да ће то бити најновија Василијанова пасија...{S} Ено и |
| а основу стеченог знања у школи досети, да у Србији нема никакве пустиње...{S} А да оде у какву |
| амичак наде: да ће се све то поправити, да ће све бити, као што беше јуче, прекојуче...{S} Та н |
| па са Василијаном.{S} Могло се опазити, да се спрема извршење некаквог општег, раније смишљеног |
| мира.{S} Одмах се на њој могло опазити, да је то већ прекаљена права београдска слушкиња., са с |
| ...</p> <p>— Ја бих се усудио замолити, да Василијан однесе водицу, а Велимир би могао надгледа |
| на сваки страх, заборавио је помислити, да она неће сама бити ту у механи, имаће још кога, па с |
| сини: никоме није могло ни на ум пасти, да онај млади и љубезни Сава чини што с намером у своју |
| да је тај живот празнији од прошлости, да је бесмислен, чемеран, ужасан као црна вечност...</p |
| је време?</p> <p>Овде се мора поменути, да често поновљени непријатни догађаји натерају и најгл |
| ...{S} Знаш ли да прекосутра треба ићи, да се ђакониш!</p> <p>Велимир се још више опусти, изгуб |
| </p> <p>— Зар би нас смео ко тако тући, да нас заболи! рече Велимир.</p> <p>— А-а... досећа се |
| а и виче му над главом:</p> <p>— Устај, да звонимо ! чује он сад јасно, и ова опомена на дужнос |
| руком по мраку, да нађе конопац. — Еј, да ли га синоћ закачисмо за греду... а, нисмо, ево га!. |
| чега... нећу ја ту остати.{S} Него тек, да видим и то«...</p> <p>И од кад му је дошла та мисао |
| Боже, да ли се смем усудити ја грешник, да се настаним у оном истом месту, у коме је помало бор |
| може врдати!...{S} Бар после да гледам, да уклонимо Арсенија«...{S} Па, онако у ходу, отвори вр |
| .{S} Огрешићу се о родитеље, али морам, да не бих тебе изгубила...</p> <p>Велимир јој стиште ру |
| <p>— Хоћу.</p> <p>— А можеш сести сам, да донесем ?</p> <p>— Могу...</p> <p>Нахрањен, напојен, |
| мој да се љутиш, молим те — мислио сам, да све ово што се ради по манастирима, није оно... знаш |
| сели за богату совру са пуним уверењем, да својим присутством чине велику љубав новопроизведено |
| бачким пламеном воштанице, тако слабим, да не продираше даље од њега, клечаше Љубомир, наслоњен |
| вечерас... ово вече... да се исповедим, да читам каноне...{S} Да се спремим?</p> <p>Архимандрит |
| доста, Велимир зна...{S} Он ће с тобом, да... да ти се нађе, пресече архимандрит иронично, и цо |
| ња редом, Љубомир одговараше заклетвом, да ће тако чинити.{S} Архимандрит изређа све оне тешке |
| владика живи и дише само калуђерством, да у томе питању код њега нема мере ни разлога...</p> < |
| овор тако слатким сестринским погледом, да се Леонтије намршти.</p> <p>— Мој Љубо, завршује раз |
| .{S} Сад ти вуци, а ја ћу држати руком, да поправљам кад погрешиш.</p> <p>Клатно зашкрипа једар |
| јаше тамо написано о овоме преподобном, да се као »<hi>осмољетен</hi>... отверже всјех имјенији |
| <p>Љубомир дође пред механу с намером, да покуша добити комад проје.{S} Али кад стаде и поглед |
| сподине, одговори Љубомир таким гласом, да се више није могло сумњати.</p> <p>Игуман заврти гла |
| а!... мене питају!«... и он напреже ум, да се сети одговора, који треба да каже.</p> <p>—- Жели |
| ије и интереса, осетио се тако сигуран, да се већ није бојао никога.{S} Али су потпуна слобода |
| тако уморан, тако преплашен и несрећан, да и не зна шта ће сад.{S} Треба да се побрине за прено |
| отан, тако громовито-убедљив и одлучан, да сви монаси, и они што седе, и они што слушају, стоје |
| наш... они мисле, кад си таки господин, да имаш пун казан дуката...</p> <p>— А ти не мислиш так |
| једна ситна, практична мисао, коју он, да би се повратио, гласно изговори:</p> <p>— Данас!...{ |
| ослао.</p> <p>То је био довољан заклон, да му Арсеније не сме ништа наредити.{S} И он оде, мисл |
| човек.{S} Једном сам га баш био позвао, да му кажем све ово, што теби казах...{S} Тако ми нешто |
| е? — Што рекне Бог.{S} Јер он је казао, да се не бринемо много о сутрашњем дану...</p> <p>Све ј |
| према братији.{S} Кад је толико стекао, да је могао некима у конзисторији позајмити по пет, шес |
| оја му ствара неприлике.{S} Он је знао, да владика живи и дише само калуђерством, да у томе пит |
| Арсеније и погледа тако ведро и здраво, да сви присутни прснуше у смех. — Мене, знате... само п |
| начинио једну себи, а сад је предузео, да, по некој новој методи, изради и Нићифору.{S} Луб је |
| погледа на знак, који је синоћ утувио, да му покаже правац пута.</p> <p>Све је добро; и он там |
| ка, да је његов манастир доста одвојио, да се у њему још по мало зна за Бога...{S} А ово куд пр |
| ди и збуни ово питање.{S} Он је мислио, да је владичино писмо од тако исто непоречне важности, |
| иког...{S} А он је већ у себи замислио, да је почео исто онако као и Антоније.{S} Пећина, молит |
| има и млађима, и сваки се од њих патио, да се тај глас што више распростре у народу.{S} Истина, |
| оложење. »Ама да ли ће то једнако тако, да ли је такав тај свет?... замисли се малишан, наслоње |
| кошуљи спреда и, сагнувши главу толико, да је морао гледати испод обрва, изиђе, управо истрча п |
| ео да му је ово место незгодно и тешко, да се ту не може <pb n="36" /> ништа учити, и да има мн |
| је на праву путу; осећање му је казало, да је близу њега све оно, што га је у последње време за |
| же она и узвикну тако значајно и смело, да се калуђер прену.</p> <p>— Па-а... отеже и он, али м |
| њега, и гурну га лагано прстом у чело, да би је погледао право у очи...{S} Девојка не може дов |
| о, баш мислим данас, како би лепо било, да и ти узмеш Јованку...</p> <p>— Не, не о томе, молим |
| и у манастиру, јер му се одмах учинило, да ван овог места нема живота, да за њега нема веће рад |
| а, он процеди: стакло! а то је значило, да је време за ракију.</p> <p>И тако, Љубомир је чуо до |
| тулу и чуди се како се то лепо срочило, да буде баш »велике гимназије«.</p> <p>...{S}Гледа у ов |
| јасно осећа да се нешто са њим свршило, да је он прешао <pb n="195" /> преко некакве границе, к |
| је она одмах, да је њено време прошло, да она не може млађим калуђерима бити оно, што је била |
| увај сам.</p> <p>— Доведи папоњу овамо, да га вежемо, одговори он и подиже главу, гледајући кра |
| : сваки се преситно, па сад гледа само, да се још сит наговори или напева...{S} Почеше се ређат |
| што заповеди, кажи нама да те научимо, да не погрешиш...</p> <p>Велимир се одједном трже, као |
| младића тако светло, радосно и блажено, да он неки пут у себи помисли: »Да ли су били овако сре |
| ло за њега у толикој мери ново и важно, да се није ни сетио никаквих мисли.{S} Стоји тако, и зн |
| ав нејасан одговор и уклањају се журно, да не чују још какво питање.</p> <p>Чим Леонтије прими |
| бити ништа друкчије...{S} И види јасно, да је тај живот празнији од прошлости, да је бесмислен, |
| колности, прилике... све је тако јасно, да не оставља места размишљању.{S} Него: или — или !</p |
| ругом сабрату, смешећи се и полугласно, да не би чуо ко од послуге, напомену:</p> <pb n="169" / |
| новом иноку беше тако топло и пријатно, да му се учини као да је мали, као да се одједном врати |
| а одговора; игуман се смешкао иронично, да тиме забашури и своје незнање и прелазило се на друг |
| не раде никад, али се он давно одлучно, да ради онако како треба, а не како раде други.{S} Али |
| у брзо калуђер.{S} Али знаш ли, Спиро, да ми дође толико пута да му кажем: дијете, иди кући, о |
| : хап!...</p> <pb n="116" /> <p>— Тето, да се залије-е!... хап! промрмља он, гледајући нејасно |
| етком своје управе, тако ствар окренуо, да је манастир добио парницу и имао право подићи водени |
| игуман прича оно пре, знаш кад си дошо, да не зна цело!...{S} Ха-ха...{S} А ја, богме, знам!... |
| Ето, дође и тај дан, проговори Љубомир, да се иде у свет!</p> <p>— Чула сам, рече она, не стара |
| из дубине душе говораше му други глас, да он није напустио свој Маљен <pb n="20" /> ради тога, |
| тог слугу, и однекуд му дошло на памет, да све то сноси ради распетог Спаситеља... навикао се н |
| шта ће да буде!{S} Зове те архимандрит, да идеш одмах са мном.</p> <p>— Како...{S} Ја овде мора |
| S} Да ли је тамо овако миран тих живот, да ли га тамо свагда чека готово парче хлеба?..</p> <p> |
| е нејасне погледе на живот и будућност, да више скоро ни о чему није мислио.{S} Иде тако лагано |
| од тога погледа, али беше тако окренут, да није могао у страну погледати.{S} Он уздахну и хтеде |
| може му се десити да узгред види Саву, да гледа лађу и »швапску« земљу, али то не може учинити |
| г манастира, који је у суседном округу, да проси хране и других потреба за свој убоги самостан. |
| егом и мразом, а он мора чак на ливаду, да положи стоци сено и лисник.{S} Обуче свој стари жути |
| можеш провући неколико пластова у реду, да не закачиш о дрво; уљаник зарасто у корову, и још по |
| ко сте красни сви у целом овом разреду, да господа професори нису могли наћи ни једног, ко би м |
| ар свако вече стао са мном пред капију, да мало поразговарамо.{S} Па ако се бојиш твоје госпође |
| авали на причешће у тако великом броју, да се монаси уплашише, како ће подмирити оволики свет.{ |
| ржи као обично; по томе ђаци закључују, да гост није много важан, него је онако у вољи игуману. |
| ... шапће Никола и мрда руком по мраку, да нађе конопац. — Еј, да ли га синоћ закачисмо за гред |
| ам година.{S} Он му саопшти и за Милку, да се удала за једног среског писара — и доста других р |
| осећајући се по њихову изгледу и оделу, да су то домаћини ове куће.{S} Човек беше снизак, широк |
| а, него замоли архимандрита за дозволу, да и даље врши свој црквењачки посао.</p> <p>Још се уве |
| из манастира, хоће да га упише у школу, да га уведе у <hi>свет</hi>, кога се сам инок одрекао.. |
| сује своје жалосно стање и наређује му, да одмах пошље сву досадању уштеду, јер ће морати прода |
| атри љутње, грубо изгрди и припрети му, да ће га на пролеће, кад дође у манастир, ако затече ов |
| и ви знате!...{S} Кријете се по тавану, да чпијунишете шта ће рећи капетанов пандур!...{S} У ма |
| нарочитим, значајним гласом, напомену, да он тражи службу.{S} Механџији као да би по <pb n="19 |
| рими старешинство, Велимир му напомену, да кућа не може бити без жене...{S} Него му саветова, д |
| } Хоће добро да окади и осветли пећину, да му замирише тамњаном и воском као права црква, па по |
| и, навуко му доста суха лишћа у пећину, да има на шта лећи.{S} Младић хтеде одбити овај раскош, |
| момке и калуђере да разгледају пећину, да прокрстаре целу шуму, неће ли га наћи.{S} Време би б |
| задржава да остане још у свом заклону, да чује још што, кад и ’нако сад не сме нико привирити |
| било!...{S} Али да је негде у заклону, да нас не виде из куће.«</p> <p>— Да ми је да се ми пој |
| о ти је! игуман се тако незгодно лупну, да сва три трговца одједном, као на дроту, поскакаше и, |
| све јаче стеже...</p> <p>И види у сну, да близу њега заудара из грла пијана човека... и промич |
| изненадне речи тако му приковаше пажњу, да није ни помислио кренути се куд.</p> <p>И Сава је, з |
| {S} Архијереј препоручује архимандриту, да посвети највећу пажњу необичноме младоме иноку.{S} И |
| и да ће његово ћутање напоменути госту, да се такве ствари не причају.{S} Али се гост заинтерес |
| н неком немом тугом и црном туробношћу, да му одједном све онемили, да почне сасвим другим очим |
| упи Никола, с тако услужном љубазношћу, да се и сам Љубомир збуни.</p> <p>— Све хоћу да вам при |
| олико је пренаглио жудњом за радиношћу, да у почетку није знао чега пре да се дохвати.{S} Срећо |
| анци пролажаху, а они све више осећаху, да не могу једно без другог.{S} А ни једно од њих не по |
| гну оком, те није морао казати именицу, да знаш што су!...{S} Хе-хе... ти си још млад, ал’ не м |
| е својој кући.{S} Увидела је она одмах, да је њено време прошло, да она не може млађим калуђери |
| ш прави господин, па то ти је...{S} Их, да ме сад виде Милка и Мира!«... мисли и разгледа свој |
| кама, —хладан као лед...{S} Дај, рекох, да га скинемо до реке...{S} Тешко, болан!... једва живи |
| ика, а <hi>ја</hi>, његов духовни отац, да га љубим у руку!...{S} Ха-ха-ха...{S} Спремићу ти га |
| , за то слушам.{S} Нипошто да не кажеш, да смо се погодили да ме служиш!...{S} Пропао си!{S} Је |
| мислио и то ће тако бити...{S} Зна још, да неће остати ни код куће — ту нема никаква посла, так |
| {S} Хо, мај... карловачка гимназија!... да то чудо видите!...{S} И све ме вукло срце у њу, али |
| е може натраг?...</p> <p>»Шта је то!... да калуђере... мене!?«... севну му одједном кроз главу, |
| уди, проговори:</p> <p>— То ми треба... да отрчим до куће...</p> <p>— Знам ја твоју кућу, одгов |
| Велимир зна...{S} Он ће с тобом, да... да ти се нађе, пресече архимандрит иронично, и цокуле с |
| апатом наставља: и ја бих то пробала... да видимо баш ко је јачи.{S} А може ли Мира тебе да оба |
| ју колевку, која га је лепо одњихала... да не оставља овај прости мирни живот, у коме је за сад |
| ро накривио у страну...</p> <p>— Д-д... да га зовнем? замуца Љубомир, не смејући казати да је о |
| уд ћеш?...{S} Седи још.</p> <p>— Е-е... да ти знаш шта мене сад чека!{S} Мека постеља, млада и |
| ори, <pb n="55" /> па да је притисне... да у својој постељици ноћу, кад намакне жути капут на г |
| ће мирно, тихо да се угаси, да умре... да би опет на пролеће <pb n="149" /> оживело...{S} Зато |
| оворе свашта, а мене је жао оне деце... да нешто Бог са њима учини, ради мене... заплака се тет |
| та.</p> <p>— Бар вечерас... ово вече... да се исповедим, да читам каноне...{S} Да се спремим?</ |
| пу.{S} Морају ме рашчинити, па да би... да би... хм! — он не нађе згодна израза и застаде.</p> |
| {S} Него... ако велиш, ја ћу им рећи... да се не мразиш?...{S} Знаш... они мисле, кад си таки г |
| > подвиженије?...{S} Хоћу рећи, овај... да нема ту, онај... како да вам кажем...{S} Знате...{S} |
| о да ми донесеш са чесме, ама оногај... да разладиш стакло...</p> <p>Љубомир га послуша.</p> <p |
| смех.</p> <pb n="94" /> <p>— Хо, мај... да сте вид’ли то чудо!...{S} Препаде се човек, па хоће |
| па да поделимо љуцки што је Бог дао... да гриземо заједно...</p> <p>»Он мисли ја овамо нешто ј |
| ене...{S} А ја?«...</p> <p>— И ’нако... да станемо барабар, па да поделимо љуцки што је Бог дао |
| ...{S} Опет да се пије, и само ’нако... да се гледа у маглу!«...</p> <p>Од тог срећног дана пре |
| ве, кида их и урла бесно, страховито... да би тим угушио нечувени, ужасни бол, што се савио на |
| е у овоме... како ’но рекосте, леглу... да се добро напијете, па онако... после стара вина, да |
| је се не бојим.{S} Дај да видим баш... да чујем шта ће рећи«.</p> <p>Излазио је од опасне сусе |
| какав је то живот, како то ти живиш... да ли и ми тако живимо?</p> <p>— Јок, ви не живите...{S |
| ија — молитва »о брату нашем Леонтију«: да му Бог помогне непорочно довршити намеру монашког об |
| вот, у коме је за сад само једна брига: да су му белавка и папоња увек на очима.{S} Јер шта ли |
| ако је ватру наложио једино с разлога: да има на чему окадити пећину, и ако је, међу осталим њ |
| тога дана.{S} Још му је остала та жеља: да види митрополита, и то баш кад служи.{S} До сад ника |
| ј раскош, али се сети владичина савета: да не претерује сувише у својој ревности, па задовољно |
| саме ове изненадне појаве, самог факта: да ће он, који шеснаест година живи одмерено, једним ис |
| што последњи пут закле збуњена младића: да својевољно ступа у анђелски ред, нареди му:</p> <p>— |
| уше, светлуцаше слабачак пламичак наде: да ће се све то поправити, да ће све бити, као што беше |
| не знајући још како да сматра ове људе: да ли као свете, или онако како се они сами сматрају.</ |
| амо...{S} Заборавио сам...{S} Тек каже: да ја будем код ње, а ти да долазиш у вече.</p> <p>— Та |
| е му се по <hi>трећи</hi> пут наређује: да Љубомира истог дана, кад прими писмо, с места закалу |
| тио се, па не зна које је осећање веће: да ли се треба више плашити или љутити.{S} По ходнику г |
| и, па је често помишљао од разних људи: да не буде то митрополит.{S} Чак је једном од некаква х |
| > <pb n="114" /> <p>Љубомир се замисли: да ли треба овај догађај причати сваком?{S} Каза јој са |
| је што остаде код студенца, па помисли: да му је сад!...</p> <p>А он је мислио да је за храну н |
| То није било ништа.{S} Све ми се чини: да стока не опусти стричеву њиву, ја не бих оставио Маљ |
| примљен, само им беше љубопитно знати: да ли ће му се одредити посао »по реду«.</p> <p>Кад Љуб |
| реба вратити одмах, али је хтео видети: да ли је погрешио што је увео госта у подрум.{S} Прикри |
| лучивао да побегне у пећину, био и тај: да не ложи <pb n="153" /> ватре ради свога тела...{S} А |
| рце му се некако стегне, не зна ни сам: да ли плашљиво или радосно.{S} Чита занесен; понеки пут |
| "167" /> оцу Сави, и са тврдом намером: да се не дигну од совре докле се узмогу живи држати...< |
| после краћег ћутања, са јасном намером: да још боље истакне своје исказано мишљење.{S} Имам јед |
| , узвикну Арсеније новим јасним гласом: да се провеселимо у част нашег милог сабрата... оца Лео |
| и мало по мало, у њему се утврди мисао: да ни игуман не зна ове ствари.{S} Првим одговором учин |
| могао угушити стару вечну своју мисао: да он није оно исто, што су други калуђери; али се ипак |
| ле рекоше да прави ћевапчиће, помислио: да ли је то митрополит?...</p> <p>Улазећи у цркву с ђац |
| ојој главици помирио, и опет је остало: да и он и онај чича буду у тим одеждама... и он да је и |
| А оно вечно, старо као човек, правило: да треба јести, подстиче мисао на јаче, напрегнуто дела |
| х беше који гледаху зачуђено и озбиљно: да је то човек, насмејали би се и они, или жутом капуту |
| е може живети као ’но што вели Христос: да оставимо и оца и мајку и све, па да идемо за њим...{ |
| и.</p> <p>Сад је имао само једну бригу: да удеси своје послове тако, како ће му бар свако друго |
| неколико месеци, умро, изјавивши жељу: да га његово најмилије духовно чедо, отац Сава, у старе |
| У исто време он беше на чисто с мишљу: да му се не може душа смирити, док ову књигу не прочита |
| лепим речима, придоби за своју намеру: да се, по обичају, заједно одшетају „тамо горе«, што је |
| иште, и пита <pb n="63" /> се у страху: да ли је он још човек, божји створ, или се већ прометну |
| бити гори од Саве.{S} Забринуо се још: да ли му ова промена неће омести његов омиљени посао — |
| ао обручење великог и анђелског образа; да се обува у сандалије, ради припреме за проповед мира |
| им вратницама стоји ђаволаста слушкиња; да на часу веронауке премишља: што га онда не притисну |
| , да се нови брат опасује силом истине; да се покрива шлемом наде на спасење; да прима палију, |
| ; да се покрива шлемом наде на спасење; да прима палију, као обручење великог и анђелског образ |
| а у град, што је значило <pb n="180" /> да ће се забавити најмање два дана.{S} Братија беше вољ |
| оја га је тако обујмила, <pb n="142" /> да је због ње заборавио, порушио све своје дотадашње ид |
| ста тако завије и заболи, <pb n="93" /> да ми сви мислимо: ту је.{S} Одиста га држе они лекови. |
| вио за то архимандрит Сава: <hi>он</hi> да буде владика, а <hi>ја</hi>, његов духовни отац, да |
| Хм... тако важну науку давати деци!{S} Да је бар игуман...{S} А псикологију сигурно још држи ч |
| >»Он мисли ја овамо нешто једем !...{S} Да се бега!...{S} Ето зла!«...</p> <p>Дечко стаде плашљ |
| ад га пита игуман, како одговара!...{S} Да ли то они њега сви мрзе, или говоре тек ’нако?...</p |
| > <p>— Хо-хо-хо...{S} Бруке људи!...{S} Да чујете.{S} Идем ја ноћаске из воденице, скоро глуво |
| осташе у памети.</p> <p>«Дознали!...{S} Да се бега!...{S} А моји... шта ће они?...{S} У свет!«. |
| ...</p> <p>— Здраво, друже стари!...{S} Да ли ћемо се још кад видети? узвикује сетни монах, ост |
| </p> <p>А како је он лепо маштао!...{S} Да учи школе, све... све да изучи, па да буде као његов |
| ..</p> <p>Шта ли ће бити са њим ?...{S} Да ли ће пропасти, изгубити се у овом шареном свету, и |
| непрестано гони и не налази га!?...{S} Да ли <pb n="219" /> су Антоније и Пахомије заиста пост |
| чреда!...</p> <p>Али шта да ради?...{S} Да ли да учини онако, како је учинио кад белавка уведе |
| од сада, тамо у незнаној даљини?...{S} Да ли је тамо овако миран тих живот, да ли га тамо сваг |
| .</p> <p>— Господине, шта је ово?...{S} Да видите... некако друкчије...</p> <p>— Ама ти једнако |
| и ка гуја...</p> <p>— Тетко, роде...{S} Да ли је готова вода за мој теј? рече, стењући, мрштећи |
| да се исповедим, да читам каноне...{S} Да се спремим?</p> <p>Архимандрит се насмеја, опет махн |
| теже и замире његов последњи звук...{S} Да ли то беше надчовечански <pb n="235" /> јаук за ишчу |
| само данас намучио и настраховао...{S} Да ли ће то бити једнако?...{S} А како је мирно на Маље |
| до сад, и коме је све то требало...{S} Да ли сам ја требао Богу?!...{S} А видиш тамо... и влад |
| } Василијан у виноград, с радницима.{S} Да надгледаш ђубрење: сваки чокот, сваки чокот!...</p> |
| ет ока жежена злата и драгог камена.{S} Да ми је само то видети... кад се засија!...{S} А са њи |
| , да не буде ноћас поклана и печена.{S} Да је сам изнео ово вино, сутра би се сви на њега љутил |
| а и чела, откуд падаху неке капљице.{S} Да л’ то беху грашке зноја или сузе, прота не виде.</p> |
| ина учини се велика промена у цркви.{S} Да ли је то, природним и историјом обележеним путем, од |
| што ће се од те дужности ослободити.{S} Да звониш!{S} Дању већ није ништа, али јутром мораш уст |
| злом слутњом <pb n="57" /> на души.{S} Да ли ће још икад прекорачити овај значајни праг, преко |
| а што искамче, рече му Вујо на само.{S} Да имаш капетан-Мишино благо, не би их зајазио.{S} Него |
| обаху <pb n="174" /> онако »испод жита« да наставе пити досадање вино, али их присилише на пошт |
| белом савијеном хартицом пред собом, — да се вечерас калуђериш.</p> <p>И ако је сваког часа оч |
| птица у гори, слободан и све... само, — да не мрдне куд белавка...</p> <p>»Сад се јадна Мира му |
| да је Нићифор рашчињен, а мало затим — да се венчао...</p> <p>Некако наодмах по одласку Нићифо |
| ино — наставља пандур оштријим гласом — да ли има места и за нас, и ако смо пандурска сорта...< |
| огао учинити оне промене које видесмо — да би могао паметно газдовати.{S} Требало је сад отплаћ |
| же као легло...</p> <pb n="177" /> <p>— Да се укину! да се униште! привикаше и прекидоше говорн |
| р, као једини смисао живота...</p> <p>— Да! шапуће она плашљиво, срећно, стидљиво...{S} Долазе |
| се у некакву послу са чашама.</p> <p>— Да, потврди Никола тако убедљиво, још задихан од далека |
| е и намештене калуђерске собе.</p> <p>— Да ми не вичу ту, и да се после господин љути, заврши о |
| а засушило у току дуге беседе.</p> <p>— Да се укину! узвикну и говорник, промуклим гласом, глед |
| н и натеже чашу са шљивовицом.</p> <p>— Да се бар ожених као ти, радио бих за своју децу, знао |
| пред њега, очекујући заповест.</p> <p>— Да се калуђериш !... сутра! одсече игуман љутито.</p> < |
| домаћин управља обично питање:</p> <p>— Да нисте гладни, оче?{S} Де, да поједемо мало лепца... |
| ласно одговори досадном госту:</p> <p>— Да се стидим !...{S} Ишао сам за стопама Господа нашег, |
| лону, да нас не виде из куће.«</p> <p>— Да ми је да се ми појакамо, вели она и разгледа око себ |
| стегао, па не да дисати.</p> <p>— Чек’ да и ја тебе затиснем уста и нос, ка ти мене, кад ме об |
| гласом.</p> <p>— Јуф, наљутио се!{S} А да ниси горд, ти би бар свако вече стао са мном пред ка |
| а у Србији нема никакве пустиње...{S} А да оде у какву непролазну огромну планину, како ће се х |
| епа:</p> <pb n="43" /> <p>— Ехе...{S} А да ја: умирујем ђаволе...{S} Ка да је ударио обад у све |
| и тамо?</p> <p>— Па... само малко хлеба да ми шаљете, друго ништа...{S} Господин вели...</p> <p |
| рећан, да и не зна шта ће сад.{S} Треба да се побрине за преноћиште (у <hi>своме</hi> селу лако |
| S} И има нешто пријатно, чега сад треба да се сети...</p> <pb n="151" /> <p>— Јест...{S} Антони |
| познао са важнијим стварима, које треба да зна свако свештено лице.{S} Само са црквеним певањем |
| езгодно...{S} Сви из његове врсте треба да су млађи, то је у реду и обично...{S} Али где су ста |
| еже ум, да се сети одговора, који треба да каже.</p> <p>—- Желим испоснички живети, часни оче, |
| а мислио, и све је у реду... како треба да буде.{S} Само — овај поглед игуманов!...{S} Али ја н |
| р то није светачки?</p> <p>— Тако треба да ради сваки човек... ко жели добра својој души, одгов |
| цима, јер однекуд осећају да тако треба да буде...{S} И он осећа да његово срце све више привла |
| рта окорели луб, онако с калупом, проба да намести платно преко њега па, напослетку, остави све |
| /> на трлу код стоке.{S} Леонтије проба да протестује:</p> <p>— Ух, брате... незгодно! рече он, |
| она обична људска радозналост задржава да остане још у свом заклону, да чује још што, кад и ’н |
| молбе, савети, преклињања свију другова да не срамоти име њихова пострига, њихове опште куће... |
| добра душа, мека болећива срца, готова да се одазове свакој молби црне браће...{S} Морала је о |
| гледају странци пролазници.{S} Стид га да се врати, а девојче тако лепо гледа, чисто га храбри |
| >Жена му принесе сок и проју, подиже га да седне и наслони на своју руку, па стаде ломити залог |
| ије увуче свога друга у собу, посади га да седне, па и сам седе и загледа се у њега...</p> <p>И |
| естили налоњу у један угао и ставили га да ту чита гласно житија светих.{S} Прота окружни, мало |
| вају с Маљенових извора, призивајући га да се врати, да не оставља своју колевку, која га је ле |
| кнутих на известан ред, а сад нема кога да тај ред настави.{S} Момци, ненавикнути и збуњени, сн |
| ици... <pb n="178" /> кад већ нема кога да отаљава ону најглавнију вероисповедну сврху... </p> |
| , једно поред другог, јер се свако нада да ће затећи још које зрно код другог нејачег; кад наст |
| истог узрока, са кога сваки тежак гледа да подупре леђа кад седи или стоји) па брзо чупа и раст |
| Одговара на питања кратко, и увек гледа да се уклони од разговора.{S} Кад момци и ђаци почну пр |
| ио главу и ћути као заливен.{S} Изгледа да не чује шта му друг говори, јер му очи опет бесмисле |
| По његову целом држању и говору изгледа да су га спопале све болести овога света, и он се сам ч |
| рану од страха и изненађења, али угледа да је и онај непознати намерник, још пре њега, клиснуо |
| се врати све како је било пре, и увиђа да је свршено све...</p> <p>Кроз тихо, бледо, магловито |
| у послу и окрене јој леђа.{S} Она опажа да је младић не мрзи, али је се боји, као нечега страшн |
| вај твоје место...</p> <p>— Но, знам ја да она све лаже...{S} Зар ја не видим како је мене!...< |
| ..{S} А да ја: умирујем ђаволе...{S} Ка да је ударио обад у све...</p> <p>Професор прсну у смех |
| есело казиваше свакоме, како једва чека да стигне у Београд, да се сита одмори.{S} На њено мест |
| јући никога; стаде као човек, који чека да му се очита смртна пресуда.{S} Школа се утаја...{S} |
| ког и дру...</p> <p>Игуман га не сачека да доврши.{S} Као човек, који је нашао оно што је тражи |
| у сира и пију ракију.{S} Игуман привика да се одмах донесе парче млада сира.. хтео је, ваљад’, |
| > <p>Једне младе недеље спреми се Милка да иде у цркву с мајком.{S} Љубомир таман потерао стоку |
| ље Јованчином мужу под најам, а Јованка да прими све оно, о чему се бринула тетка Мара.</p> <p> |
| ом животу.{S} Сад, кад није имао узрока да се крије, снабдео је испосницу најпречим потребама: |
| ње, то је онако, узгред...{S} Него дела да пређемо целу литургију.{S} Кажи ти мени... игуман от |
| ка те она... твоја, код обора.{S} Рекла да појташ...</p> <p>Василијан поцрвене, збуни се па ошт |
| ешће зивкала, али му је газдарица рекла да се не одзива тој жени, која само један посао има: од |
| де задовољан, <pb n="32" /> па га посла да спреми све, што треба за чишћење ципела.</p> <p>Црни |
| аст«, духовна и световна, која је дошла да све »прими и прегледа« у току од седам — осам недеља |
| {S} И ручак и вечера прођоше весело, ма да одсуствоваху они обични гости.{S} Прота, неки духови |
| , напомену:</p> <pb n="169" /> <p>— Ама да ли је то баш онако... оче архимандрите, оно <hi>исти |
| а, обузе га страх и нерасположење. »Ама да ли ће то једнако тако, да ли је такав тај свет?... з |
| Пуштај, застења мушкарац и мрдну рукама да се ослободи овог терета, који га стегао, па не да ди |
| 4" /> <p>Ако ти што заповеди, кажи нама да те научимо, да не погрешиш...</p> <p>Велимир се одје |
| к њему.</p> <p>Љубомир би пошао к њима да се оправда, али треба прећи један бедем градски, под |
| раширио очи, па не верује својим ушима да оне доиста слушају Савин глас.</p> <p>— И тица, и бу |
| и то је почетак од <hi>онога</hi>: зна да више неће ићи у школу, то је сам смислио и то ће так |
| нда</hi>, код студенца, одлучио.{S} Зна да ће ићи у свет...{S} И сад настаје <hi>оно</hi>...</p |
| није га ни мало страх, јер од некуд зна да се неће убити...{S} Ипак се трже кад паде у хладну в |
| ачки обара пијану главу...{S} Он не зна да ли што чује или осећа, али му се чини да спава и у с |
| а како се овај под од цигаља (он не зна да је то под од цигаља) претворио у ватрено, издубено к |
| вуче да још мало промашта...{S} Он зна да је то нечастиви, али се обично брзо занесе, заборави |
| уго је!« узвикује му тај глас, и он зна да је то друго много лепше, светлије... и да ће он, у с |
| Није он то чинио ради игумана, јер зна да се овај »курјак« не вара лако.{S} Пред њим се он сам |
| ких паса...</p> <p>Леонтију није првина да иде по водици.{S} Само је до сад носио котарицу или |
| гласно, од страха, тек да се јави и она да је жива.</p> <p>— А ја кад почнем мислити ноћу, то т |
| добро ни разгледао околину, а израчуна да је већ прошао месец како служи овде.{S} Чудио се што |
| опстанка у манастиру <pb n="89" />, па да се заузме за њу и сам владика.{S} Народ би је силом |
| су.{S} Знао је да ће тамо бити Мира, па да се и са њом поздрави.{S} То му је једини друг из мла |
| ос: да оставимо и оца и мајку и све, па да идемо за њим...{S} А оно све друго, тамо у свету, св |
| ако је то Богу много криво, реци ми, па да идем деци...</p> <p>Леонтије се смрзо, окаменио, па |
| ор на окупу.{S} Морају ме рашчинити, па да би... да би... хм! — он не нађе згодна израза и заст |
| } Да учи школе, све... све да изучи, па да буде као његов некадањи господин; онако исто да поди |
| онако...{S} Само док ја нађем место, па да видиш!«...</p> <p>Охрабрен оваким мислима, Љубомир и |
| <p>— И ’нако... да станемо барабар, па да поделимо љуцки што је Бог дао... да гриземо заједно. |
| ивојином на трлу...</p> <p>— Е-е!... па да идем? отеже она и узвикну тако значајно и смело, да |
| »његово царство«.{S} Он, гејачина... па да суди мене!... мене!...{S} А-а-а... коштаће га то доб |
| и: што он њу не обори, <pb n="55" /> па да је притисне... да у својој постељици ноћу, кад намак |
| гореле воштане свећице, он се згране па да ме убије.{S} Једном ме тужио самом игуману, а овај, |
| љка.{S} Рођак предлаже мирну деобу, »па да нико не зна«, а Арсеније упорно тврди, да све припад |
| млеко?</p> <p>Сестра се смеши, одговара да се сећа, и ако јој се из очију види немарно располож |
| је.</p> <p>Леонтије му осмехом одговара да није заборавно, и обрће се да иде архимандриту на ра |
| кад се смркне?...{S} Али он се не стара да представи себи како ће то изгледати, јер му се мисли |
| уново слово !«...{S} Јест, јест... мора да је светац.{S} Него кажем ти: остави ти ово, не разум |
| ко каљаве!...{S} Ено... ено!...{S} Мора да је и њој одвратно, гадно!«... помисли он и случајно |
| им то мајка ократи пеленгирице?{S} Мора да није имала више оваког сукна«...{S} Било их је у чис |
| p> <p>— Синђел Прокопије.</p> <p>— Мора да је млад?</p> <p>— Јест.</p> <p>— За то га ја не знам |
| мунова... мисли дечко у мраку: већ мора да је нека царица... а лепа!{S} Па се ја са њом оженим. |
| и преставља у памети, како светац мора да јури од прилике као муња.{S} И таман да почне сад ми |
| подсмевке не би дирале...</p> <p>»Мора да је потказао неко од ових!...{S} Видео Светозара кад |
| ац Сава, треће године, посла и Нићифора да учи школу.{S} Састави се у богословији читава калуђе |
| сузе на очи.</p> <p>— Него пази: сутра да кажеш... кад те капетан позове, да му кажеш: ја сам, |
| земљаком вечерње, замишљајући тог часа да лети право на небо, кад загрме двеста богословских г |
| А онај је опет... друкчији.</p> <p>— Та да!...{S} Друкчији, да како...{S} Али знаш... кад избац |
| ш нам може бити од користи.</p> <p>— Та да, од користи!{S} И после тога, не морамо ове холбе де |
| .. то је наука!{S} Кад стане чича-Срета да прича о онима, што иду ноћу по крововима високих кућ |
| о постају срећни, виђени, и то је доста да га и он зажели свом млађаном душом.{S} Што ће да жив |
| знаш ли, Спиро, да ми дође толико пута да му кажем: дијете, иди кући, ожени се, па буди срећан |
| ћ спрема за разговор, па се домишља шта да јој рекне.</p> <p>Мисли, а у души му се почиње поткр |
| настала његова чреда!...</p> <p>Али шта да ради?...{S} Да ли да учини онако, како је учинио кад |
| ном балансира... ноге једва имају о шта да се одупру...{S} А под њим зинула бескрајна провалија |
| коме.{S} Има их доста што не могу ништа да утуве, а ја сам знао доста...</p> <p>— Како ’но... о |
| влачи врат у овај »лаки јарам«, и осећа да се враћа све исто, како је и пре било...{S} И сви пр |
| ело камење, узидано у бедему, али осећа да пада у бездан и није га ни мало страх, јер од некуд |
| а преноси напред...{S} И одједном осећа да под њим нестаје земље... он лети или пада, а око њег |
| > <p>Буди га врућина.{S} Кроз сан осећа да га нешто врело, као усијано гвожђе, прљи по образу.{ |
| усне и купе се на крајевима, и он осећа да му још стоји на срцу сва она тежина, што се навали н |
| да тако треба да буде...{S} И он осећа да његово срце све више привлаче и ове молитве, и ово т |
| свеже сламе.</p> <p>Леонтије само осећа да се земља под њим једнако љуља и да га овај мирис ско |
| заноса срећни младожења, и јасно осећа да се нешто са њим свршило, да је он прешао <pb n="195" |
| ајмлађа, сад о месојеђу доведена, снаха да изује Леонтија.</p> <p>— Нека... нека... замуца калу |
| репаде се човек, па хоће шлаг од страха да га удари.{S} Узалуд му после професор нешто толкује, |
| ну стоку, поједе хлеба, па му газдарица да асуру, два џака с вуном, па седне у хлад под лужнико |
| полумртва из испоснице, о коме се прича да сав мирише на тамњан и да се већ у пола посветио, он |
| ама... и он да је исто што чича, и чича да је <hi>он</hi> или <hi>као</hi> он... тако нешто...< |
| снагу, те слободно отвори очи и покуша да подигне главу и да је подупре руком...</p> <p>Жена м |
| — А вина? гледа га Велимир оштро, готов да плане срџбом.</p> <p>— Тсс... пио сам га понекад у Б |
| кроз неколико месеци видећеш... ако Бог да.</p> <p>— Како... зар због тога живиш? зачуди се Лео |
| да!...{S} Заузета послом душа, нема кад да сумња ни да тугује...{S} Леонтије се даде на посао.{ |
| закалуђерио.</p> <p>— Знаш, немамо кад да се разговарамо много...{S} Послао је и шумара; ено г |
| токо у школи шамарао.{S} Стој, бре, сад да те питам !...{S} А он кад виде како смо се загрлили |
| хте да га притисне.</p> <p>— Е, па сад да се јакамо... могу ли се искобељати, кад ме притиснеш |
| их оставише саме, и никако не може сад да му дође у главу: зашто би му то било неправо?{S} Обу |
| има, као што се гледа неко, кога ће сад да нагараве, а Максим, чувши за литургику, погледа плаш |
| са превијеним табачићем, очекујући ред да уђу.{S} Разгледа он добро десетину тих табачића, вид |
| , мој владико...{S} Мислиш, неко је луд да храни готована.{S} Ови калуђери да се посатиру радећ |
| , ставши уз њега и загледајући око себе да се не упрља.</p> <p>— Благо тебе, одговори он, гледа |
| баш ко је јачи.{S} А може ли Мира тебе да обали?</p> <p>— Уха!... треснем под њом ка дулек.{S} |
| маштао!...{S} Да учи школе, све... све да изучи, па да буде као његов некадањи господин; онако |
| а, који је у таквим приликама волео све да увећава, па и опасност, која га очекује. — Нисам те |
| <pb n="68" /> знати.{S} Љубомир сазнаде да се жена зове Марија, да је ту из оближњег села, да и |
| ом, кад боље око себе разгледа, познаде да је преспавао целу ноћ.{S} Протеже се, трљајући сањив |
| непрекидно врви тамо и амо; кад познаде да је то свет други, сасвим други, туђи свет, не онакав |
| ро нахрањен и одморен, Љубомир пристаде да остане код механџије за одређен месечни ајлук.{S} По |
| д вратница сачека Велимира, који остаде да узме чарапе, махрамицу, грош у новцу и други какав » |
| ... не треба много новаца, али нема где да се узме...{S} Она заврши говор тако слатким сестринс |
| близу Љубомира.{S} Велимир таман хтеде да јој објасни колико је чега издао, кад се Љубомир одј |
| онакав како га је он замишљао; кад виде да се никоме ту не сме обрнути ни за што запитати, јер |
| мир и Вида измакоше, само одједном виде да су њих двоје, он и ова девојчица, сами, да га она не |
| у оца детињег, застиде се и сам и увиде да сад не сме ни уста отворити...{S} Побеже <pb n="209" |
| ускипе Максим и хтеде скочити, али нађе да му је лакше само махнути руком, као да брани пилиће |
| крупним гласом, за који се обично каже да је загорео:</p> <p>— Хе... не знам ти ја за друго уж |
| ецаше, нешто га гуши у грудима, не може да се надише, а чело хладно као лед и по њему се просул |
| е то гвожђе, али, за чудо, рука не може да мрдне.{S} Покрене је другом руком, и де-де на више о |
| , који јој заузео целу душу, па не може да мисли ни о чему другом, ево већ скоро цела година.{S |
| почињу од Београда, али он ипак не може да се сети кад <pb n="58" /> је то било, кад се јавила |
| и како му је чело слеђено, како не може да обухвати рукама ледене рогуље, како с великим напрез |
| ође <hi>оно</hi>.</p> <p>Никако не може да се сети кад је то почело.{S} Све мисли о <hi>томе</h |
| кретно, миришљаво, врело, у сну не може да разазна шта је...{S}Сву тежину тела преноси напред.. |
| <head>XI</head> <p>Љубомир још не може да се прибере и да мисли о себи; не даду му другови, на |
| ражи. — Оно истина зна се: капетан може да одере нас механџије, али опет...</p> <p>А Љубомир се |
| его знаш... ја сам мислио... најбоље је да се сви људи жене, па коме, тамо после педесете, умре |
| развијена и у селу и граду, подстаче је да продужи започету игру.{S} Не мислећи много да ли је |
| нас не виде из куће.«</p> <p>— Да ми је да се ми појакамо, вели она и разгледа око себе, тражећ |
| занесе једном мишљу.</p> <p>— Дај ми је да читам... ако ти не треба, прозбори дечко бојажљиво.< |
| ва га убила!«...</p> <p>— Само да ти је да завучеш њушку у сено, а не гледаш на нас, мрцино — н |
| то он не разуме; а што он зна, држао је да знају сви.{S} Због тога се до сад и заустављао на си |
| ући још узрок Николиној казни, држао је да му је дошла чреда, па квит...{S} Сигурно је још пре |
| а, нестало из манастира.{S} Разаслао је да га траже на све стране, али од њега још никаква глас |
| то, што се мора јести!...{S} Смишљао је да бежи у какву пустињу, или у опште удаљено место од с |
| таде на последњој степеници.{S} Знао је да се треба вратити одмах, али је хтео видети: да ли је |
| омир сврну на трла у потесу.{S} Знао је да ће тамо бити Мира, па да се и са њом поздрави.{S} То |
| ивикавао манастирском животу, осећао је да се и мисао његова остварује.</p> <p>Кад је присуство |
| е год су млађи људи старешине, нашао је да се друкчије газдује, по новој науци, која се зове ек |
| тија, која је успео прочитати, видео је да су сви светитељи избегавали нерад и да су у раду нал |
| ер је дошла његова „чреда“.{S} Видео је да се све у манастиру врши по чреди па, не знајући још |
| поче управљати манастиром.{S} Видео је да други »дижу«, па не мислећи <hi>како</hi> и у којој |
| ушен, збуњен и занесен.{S} Заборавио је да се крсти и моли Богу, само је гледао, гледао... и ос |
| p> <p>Разговорио се са женом, уверио је да мора одмах даље путовати (само се боји да га опет не |
| од навале осећања...</p> <p>Одлучио је да овако проведе целу ноћ; кад се воштаница угаси, он ћ |
| ј по двојица руку око врата и терају је да пева из свег гласа...{S} Весеље повезаних и одједном |
| потоку.{S} Ако нећеш лепим, казао му је да те <pb n="206" /> донесе на леђима...{S} Знаш да сам |
| . рачуња се као куварица«, али признаје да није баш тако вешта куварском послу.{S} Љубомир, и а |
| е, даде шумару стакленце најљуће ракије да га трља њоме по грудима, а она му пуну чашицу исте р |
| онако... завије, а <pb n="138" /> није да је болестан, питајте оца игумана...{S} Хе, роде... и |
| а кад се поче смејати... хо!... та није да се смејао, но све клокоће трбухом и превија се...</p |
| што се отме из саломљене душе, показује да ту има још живота.</p> <p>Једне посне недеље Леонтиј |
| мало стидљиво, оборена носа, објављује да је довео из Београда, »по угледу на друге манастире« |
| он учио за испит.{S} Игуман га упућује да пређе карнизом, који се пружио, испупчен из зида.{S} |
| а их нема у воденици док год се не чује да се игуман вратио...{S} Све се распасало, растегнуло, |
| , и све будале и свакога...{S} Чим чује да нека трава лечи од које болести, он је одмах нађе, к |
| и дваестину пута мучио се од сваке руке да погоди онај полутон, којим се почиње први глас.{S} И |
| вором, обори очи, преви се, понесе руке да их метне под појас и већ начини болно-намрштено лице |
| ...</p> <p>Љубомир се чуди.{S} Сви веле да Максим не зна баш ништа, а оно видиш...{S} И оно пре |
| успешни покушај.</p> <p>— Како... докле да живиш?</p> <p>— Па, једнако!... одговори монах, глед |
| више се не може врдати!...{S} Бар после да гледам, да уклонимо Арсенија«...{S} Па, онако у ходу |
| ред...{S} А ти Петре, бога-ти-си, боље да идеш за говедима по твом Златибору...</p> <pb n="42" |
| ела дружина...{S} Знаш, опет је најбоље да си се оженио! узвикну ђак одсечним увереним тоном.</ |
| те ракије, па ништа...</p> <p>»Најбоље да потражим од тетке сира и хлеба, то ће <hi>га</hi> ум |
| отац Сава не показиваше од јутрос воље да се куд креће.{S} Ако и изиђе до механе, да изигра са |
| гозба у част његова доласка, па не сме да одрекне ни једну чашу.{S} Почиње осећати неку незгод |
| ем под њом ка дулек.{S} Ђаво је, па уме да саплете.</p> <p>Девојче већ нестрпљиво.{S} Кад њега |
| све око себе, види шта се ради и разуме да је пијан.{S} И то га сазнање сад ни мало не жалости |
| ј туробној самоћи, нешто га притеже, не да му дисати...{S} А он је тако рад другом животу... је |
| боди овог терета, који га стегао, па не да дисати.</p> <p>— Чек’ да и ја тебе затиснем уста и н |
| ћ наже на њега, али он се реши да се не да још.{S} Истина, чим је пошао од лужника, он се већ у |
| Арсо, мој кукавче сињи... баш ти се не да, јаднику, живети!...{S} УФ-Ф!...{S} Наслади се, ко ч |
| саглашава потпуно...</p> <p>Али вино не да дуго мислити...{S} Велимир махну руком безбрижно и в |
| спосници, оно је узрок свему!{S} Оно не да човеку живети како би требало!...{S} Али како су тол |
| сад; кад је ветар — трчи намештај гране да не однесе...{S} Тек има се посла доста.</p> <p>Љубом |
| кад се прегладнео стомак напуни и почне да вари.{S} Погледа око себе задовољно и, само да се хо |
| маха рукама по ваздуху, дајући на знање да жели говорити...{S} Неко лупну виљушком о чашу, неко |
| > <p>— А све их у цркви једнако опомиње да мисле на смрт: и песме, и чтенија, и житија и све, с |
| оснице.{S} Послао је и момке и калуђере да разгледају пећину, да прокрстаре целу шуму, неће ли |
| ри блажијим гласом.</p> <p>— Хајде горе да седнемо.{S} Уморан си.</p> <p>Кад се Љубомир, осврћу |
| иношћу, да у почетку није знао чега пре да се дохвати.{S} Срећом, беше зима, па се није могао н |
| плашљиво по соби, не знајући за шта пре да се ухвати.{S} Истрчаше оба ђака под звонару и таман |
| ском боровином.{S} Није знао шта ће пре да га пита...</p> <p>— Шта веле моји... тата, Вујица, с |
| и спремати за полазак, јавише му најпре да је ђака нестало, а после му Велимир, кријући се да г |
| ве онако, како онај младић рече малопре да треба живети: као Антоније, Макарије и други угодниц |
| Дед’, док нисам викнуо кмета и пандуре да те вежу... </p> <p>Љубомир не саслуша све.{S} И ово, |
| И сад, враћајући се од стоке, спрема се да утврди са оцем све, јер му је још раније поменуо за |
| о је он дошао!« мисли у себи и стара се да умакне са доксата неопажен.</p> <p>— Где ћете сести, |
| ане, прену се, измени лице и постара се да на њему искаже велико поштовање и покорност према не |
| тањем (тако се њему чини), и не сећа се да потражи што узвишеније, светије...{S} Али, они су др |
| о сан?«... помисли Љубомир и напреже се да задржи сузе.</p> <p>Није се младић уплашио калуђерст |
| одговара да није заборавно, и обрће се да иде архимандриту на разговор.</p> <p>— Их, ниси знао |
| та и пита га шта ће да пије.{S} Види се да се приближило школско време.</p> <p>Једног дана доја |
| {S} По лицима »обичних гостију« види се да су незадовољни: они су очекивали много бољу гозбу, а |
| тући антерију... хоће он!...{S} Боји се да нам се семе не утре, овако красним готованима, изели |
| р ућута, окрете леђа дувару и спреми се да, онако ђачки, поздрави ово двоје, досећајући се по њ |
| рилима у далеки свет...{S} Гле, чини се да за њим сетно жуборе бистри поточићи, што се слевају |
| е бојим«, мисли у себи дечко и бадри се да је погледа и проговори с њом.</p> <pb n="18" /> <p>— |
| И опет, при тако строгу животу, деси се да му изиђе пред очи некакво чудно виђење <pb n="144" / |
| .</p> <p>После свршеног крштења сети се да је читао, како треба одмах родитеље и кума поучити о |
| мир, и ако још чист и наиван, досети се да ће ова крупна развијена Рудничанка бити као нека дом |
| обично учтиво лице механџино, досети се да ће то бити нека власт из среза.{S} Нешто га одједном |
| <p>Љубомир брзо устаде и оде, бојећи се да се Светозар не предомисли.</p> <p>Сад је имао само ј |
| еја се она и лагано, пажљиво, бојећи се да не увреди Љубомира, гурну га прстима у раме.</p> <p> |
| исли механџија и кашљуца, спремајући се да почне опсаду...</p> <p>У вече, доцне, добро нахрањен |
| један дућанџија бледећи, спремајући се да устане, али као још очекује неће ли се игуман извини |
| блажено осврташе око себе, старајући се да самим очима покаже друговима колико су му мили, јер |
| гуман, обрћући главу зиду, старајући се да не гледа у госта, који већ прелази преко собе.</p> < |
| p>— Чула сам, рече она, не старајући се да прикрије жалост, која се показа на лицу јој.{S} Бо’з |
| нестало, а после му Велимир, кријући се да га не опазе, саопшти да Ђока остаје овде.{S} Старац |
| , тек пројаханог, ждребака, и одлучи се да га, по што по то, научи раван.{S} Али му један хитац |
| брате!... али се брзо трже, сетивши се да је то кушање«.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| а ослобођен игумановим ћутањем, реши се да му тако одговара до краја.</p> <p>— У које време? по |
| игуман испод очију погледао, старао се да му задркће широки рукав расе.{S} А »преподобно« лице |
| тако даље, али све површно : видело се да му је све то већ познато.{S} Пажљивије га стаде пита |
| еси«... рекло се у повељи, и мислило се да то остаде вековима, док сунце сија...{S} После које |
| ом.</p> <p>Кад се врати и седе, чуло се да преврће листове некакве књиге.</p> <pb n="217" /> <p |
| ји с Велимиром и дркће...{S} Чини му се да има праву грозницу.{S} Он више не мисли, него само, |
| о бучје... калуђер дршће.{S} Чини му се да то Маљен њега поздравља...</p> <p>— Здраво, друже ст |
| ..{S} Он је ставио питање, и чини му се да је изложен коцки цео живот му...{S} Чека повољан одг |
| страха што га сад обузе.{S} Учини му се да ступа на тако ужасан пут, који ће га упропастити, је |
| загледа се некуд...</p> <p>Учини му се да сиђе пред њега неко ново, до сад невиђено биће, одје |
| та ли је нагнало ово добро и мирно дете да бега од куће. »Васићи су сви поштени и побожни«, мис |
| ење.{S} Ни на Божић се неки пут не сете да понуде чашом вина...</p> <p>— Шта ту толкујеш !... у |
| . а?...{S} Је ли ви баш нарочито хоћете да ме упропастите? пита Максим неким злослутим гласом, |
| акалуђерите најстаријег ђака и доведите да га рукоположимо.{S} На Љубомира пазите отечески«, ст |
| ских краљева...{S} Аман!...{S} Не дајте да нам се бешчасте светиња и мили споменици давне прошл |
| ло.{S} Али кад је већ пао, Милка не хте да га притисне.</p> <p>— Е, па сад да се јакамо... могу |
| карије!{S} А после... хо, мај... ала ће да се живи!...{S} Велимира ћу узети да ми успрема собу. |
| сло, обилази око кмета и пита га шта ће да пије.{S} Види се да се приближило школско време.</p> |
| Е, мој Леко... рекох ли ја теби шта ће да буде!{S} Зове те архимандрит, да идеш одмах са мном. |
| Повлена уједно... и ја све чекам кад ће да ме прегази и задави, а он се провлачи око мене, као |
| рургову тестерицу. »Еј, кукавцу, сад ће да се виде онако каљаве!...{S} Ено... ено!...{S} Мора д |
| .</p> <p>»Ухватили!... то је.{S} Сад ће да привикну : на поље!...«</p> <p>— Љубомире, бога-ти-с |
| Шуме забранише даље сећи...{S} Како ће да се живи... треба јести?...{S} А шумадиски манастирск |
| .. узми их све...{S} Па сад... скоро ће да се смркне...</p> <p>Обоје стоје једно уз друго, глед |
| н зажели свом млађаном душом.{S} Што ће да живи овако и да се злопати, као сви његови Васићи?{S |
| ламе све више привлачи.{S} А-а... ту ће да се спава!{S} Али га другови наслањају на врљике разг |
| ти!{S} Па доктору после не верује: неће да га пушти, док му не даде нешто на лаксир и бљување.. |
| узети какву своју ствар, без које неће да се крене на пут, или мож’да, узбуђен, не знађаше шта |
| !</p> <p>— А ви’ш... овај мој мали неће да се мрдне без обуће и јелека.{S} Дође тешко време!... |
| сваки своју »струку«, па ни један неће да чује <pb n="127" /> за оно, што не спада у његову »с |
| тос друго...</p> <p>— Јок, Христос неће да сви <hi>тако</hi> живе, него само неки...</p> <p>— К |
| се не удаљује много из манастира, хоће да га упише у школу, да га уведе у <hi>свет</hi>, кога |
| ео човек.{S} Чудновата бољка!{S} А хоће да се превије и онако... кад му није ништа; то хоће, ни |
| Али се гост заинтересовао јако, па хоће да чује одговор.{S} Он прибегну ширетлуку:</p> <p>— Или |
| је, речима распетог Спаситеља: »Ко хоће да иде за мном, нека узме крст мој... нека остави кућу, |
| , а заборавио си оно Христово: »ко хоће да иде за мном«... и оно: »узмите јарам мој!«...</p> <p |
| које какав дрски прождрљиви нераст хоће да отме најслађи залогај, па је претходно пирне њушком |
| , какви су ово људи !...{S} Није могуће да су то они исти што се сад овде у кухињи смејаше, сва |
| е упутио онамо, камо му добра жена рече да ће изићи на пут.</p> <p>Пошто је путовао цео час, уг |
| штација« доста далеко.{S} Арсеније рече да ће у шуму, ради некаквог јесењег лековитог корења, а |
| енише на столу чаше и вино.</p> <p>Поче да се пије без реда, неки од гостију потражише воде.{S} |
| аштања; осећајући да га опет нешто вуче да још мало промашта...{S} Он зна да је то нечастиви, а |
| </p> <p>Све беше како треба и обећаваше да ће се наставити срећни дани за Љубомира.{S} Али одје |
| смо ! понови ђаче гласом, који казиваше да није никад чуло за такву књигу.</p> <p>Отвори неколи |
| нешто што он не разуме...{S} Очекиваше да се то све некако исправи.{S} Али га последње недаће |
| алуд!?...</p> <p>Леонтије најпре држаше да је то нека погрешка, да ту мора бити нешто друго, не |
| о до највеће мере.{S} Зато га и послаше да, као млађи јеромонах, мимо три старија брата, прими |
| ваља...</p> <p>Леонтије до сад мишљаше да је питање управљено њему, и хтеде устати да саслуша |
| ш више раме Љубомирово, који се стараше да се ослободи незгодна терета.</p> <p>— Ти си Љубомир, |
| магли пред очима, а ногама не може више да мрдне.{S} Стао као окамењен, па гледа како се прелив |
| знутим гласом:</p> <p>— Стоја неће више да нас пере... ђеца иду као...</p> <p>Из кухиње загрми |
| ш, одавно се каним...{S} А не могу више да слушам којекакве разговоре.{S} Хоћу, брате, да знам, |
| а и игумани, као искусни људи, изјавише да не би требало још на то прелазити...</p> <p>— Има вр |
| ни журбе момачке; а ови се и не сетише да га пробуде: сваки се бринуо само о томе, како ће што |
| етири члана скочише неповређени, нагоше да беже... а у ходнику, даље од врата, опет прасну: дум |
| , уталожи се код Љубомира и сад стадоше да се јављају нове тежње, управо нови идеали.{S} Још ко |
| S} Једног дана распустише школу, рекоше да прелазе у старије разреде сви они, који имају добре |
| је са Теразија, за кога му после рекоше да прави ћевапчиће, помислио: да ли је то митрополит?.. |
| држање онога синђела, за кога му рекоше да ће бити владика, и некако је нејасно своја маштања м |
| таше: »и измахну руком својом и узе нож да закоље сина својега«...</p> <p>Нешто нејасно, тамно, |
| сами, да га она некако страшно гледа, и да му није немио тај поглед.{S} Он опази чак да му је м |
| обиђе с водицом још пет других села, и да се не враћа манастиру, док не сврши посао.{S} Момак |
| паст...{S} И хтела би да није рањена, и да се врати све како је било пре, и увиђа да је свршено |
| воје калуђере, како нису ништа учили, и да им тим напомене своје богословско образовање.{S} Ист |
| ту не може <pb n="36" /> ништа учити, и да има много бољих места, где се мање ради и више корис |
| рске собе.</p> <p>— Да ми не вичу ту, и да се после господин љути, заврши она.</p> <p>Ђаци истр |
| била... како ’но рече: празна душа... и да је хтео некуд полетети...{S} Е, мој бане...{S} Нису |
| је то друго много лепше, светлије... и да ће он, у своје време, поћи за њим...{S} Мирише суво |
| > <p>— Жао ми, што сам се навикао.{S} И да ми је некако да овако остане једнако...</p> <p>— Па |
| да је та грдња тек само »ради ворме« и да није баш ни њој <pb n="166" /> самој неправо дахнути |
| ослободи новог брата од свију послова и да му буде на руци у његовим строго-испосничким намерам |
| ка.{S} А он је тако волео да је гледа и да слуша њено отворено детиње ћеретање...{S} И за чудо |
| умеше, да се тетка заузела за дошљака и да је већ примљен, само им беше љубопитно знати: да ли |
| сећа да се земља под њим једнако љуља и да га овај мирис скорашње <pb n="233" /> сламе све више |
| еку душу, која је рођена само да сања и да трепери пред овако лепим појавама природним...</p> < |
| пада у део слушкиња.{S} Он се постара и да објасни дечку његову задаћу, али Љубомир на половини |
| бопитност код свог узбуђеног слушаоца и да би дао већу важност своме саопштењу — за твоје... ар |
| да су сви светитељи избегавали нерад и да су у раду налазили помоћи за постизање своје тешке з |
| <p>Љубомир још не може да се прибере и да мисли о себи; не даду му другови, нарочито Никола, к |
| S} Каза јој само да је растерао госте и да су се сви разбегли.</p> <p>— Баш добро! узвикну жена |
| пре игуманово, готови да се прекрсте и да узвикну, као и он: часни га!...</p> </div> <div type |
| ција, помреше млађи од глади, па хоће и да се туче...{S} А тамо, где му је она нашла место, жив |
| , кад прими писмо, с места закалуђери и да га одмах потом упути к њему ради посвећења.</p> <p>О |
| ки мислио да се више не може издржати и да после кише и мећаве мора једном огрејати јасно сунце |
| а је морао писати какав спреман човек и да је тако препуно поуке и праве богословске науке, да |
| коме се прича да сав мирише на тамњан и да се већ у пола посветио, он стоји уз њу и <hi>овако</ |
| око себе, очекујући да Бог учини чудо и да га спасе од »наступајућег истјазанија«.{S} Па видевш |
| ађаном душом.{S} Што ће да живи овако и да се злопати, као сви његови Васићи?{S} Ено их, четири |
| и баш волим, много волим да идем тамо и да све видим, али ме страх.{S} Нисам се <pb n="62" /> б |
| се сит исплака, осети да му је добро и да се полако враћа пријатна топлина, која се почиње раз |
| отвори очи и покуша да подигне главу и да је подупре руком...</p> <p>Жена му принесе сок и про |
| то, на измаку зиме, да плаши сиротињу и да покаже своју невиђену силу.{S} Ма узаман му је труд: |
| сазнаје своју пропаст...{S} И хтела би да није рањена, и да се врати све како је било пре, и у |
| Јосифова оца...{S} Замисли се, хтео би да мисли о кући, али му те мисли некако брзо ишчезавају |
| ширетлука, одговори Велимир.{S} Хтео би да се извуче од посла, али му та пушка не пали код игум |
| се трже. »Видиш, и мене почео нечастиви да куша!...{S} Шта ми износи пред очи!«... и он се удуб |
| као што беше мало пре игуманово, готови да се прекрсте и да узвикну, као и он: часни га!...</p> |
| немирише се одједном, и спремаху се сви да нешто кажу, али су толико изненађени, да не могу још |
| уби.{S} А Мојсије нам у закону заповеди да такове камењем убијамо; а ти шта велиш?«...</p> <p>О |
| смеју...{S} Али кад архимандрит нареди да се мењају чаше и боце, она се одмах досети о чему је |
| да он добро десетину тих табачића, види да су то штампани бланкети, које су доброћудни и безазл |
| о би јарац хтео врднути.{S} Папоња види да нема шале, па иде послушно, а јахачица пева неку чоб |
| оју обичну јутрењу шетњу, докле не види да су поизлазили напоље сви калуђери, ђаци и момци, пот |
| било би му сасвим добро.{S} Овако види да се жена већ спрема за разговор, па се домишља шта да |
| им младим срцима...</p> <p>Љубомир види да се чини гозба у част његова доласка, па не сме да од |
| та, само нас плаши.</p> <p>Љубомир види да га Максим задржава од беспослице, из дуга времена, п |
| вена дотле реткост.</p> <p>Љубомир види да служи гостима за предмет нарочите пажње, али се он н |
| ругарску поуку.</p> <p>Љубомир већ види да није погрешио што је увео госта у подрум, али га она |
| бичан одговор сеоског детета, које држи да је његов Вељко знан целом свету.</p> <p>— Од којих ј |
| е тетку, оно пре, увредио...{S} Он држи да имају право и онај господин и отац Сава, само говор |
| онакова, али погледавши калуђере, опази да су се и они уозбиљили и лица им дошла друкчија.</p> |
| сор полушапатом.</p> <p>Отац Сава опази да је Љубомир пао у некакву незгоду, па викну благо, ал |
| ику, са њим кад је најтежи, кад га мрзи да макне ногом.{S} Само му покажи на путу неку травку, |
| а га је нека необична мисао, па се боји да не поквари све, ако се мрдне.</p> <p>— Папоња једнак |
| мора одмах даље путовати (само се боји да га опет не окупе овчарски керови, од којих је оно ма |
| ваздуху... као да се предомишља, да ли да изврши злочин.{S} Одјекнуше чести ударци кроз сву Ср |
| ...</p> <p>Али шта да ради?...{S} Да ли да учини онако, како је учинио кад белавка уведе говеда |
| а онај тамо чека у недељу...{S} Знаш ли да прекосутра треба ићи, да се ђакониш!</p> <p>Велимир |
| Добро.{S} Ја ћу се заузети за тебе, али да будеш ваљан, рече му кратко.</p> <p>Истог дана Љубом |
| Ала би <pb n="24" /> то било!...{S} Али да је негде у заклону, да нас не виде из куће.«</p> <p> |
| , господин-ђаче, дакле смо се смиловали да учинимо посјету мојој госпођи!{S} А молићемо, што см |
| , што им се сија у оку, јер су дочекали да виде два »господина« из њихова убога села: њега и Св |
| <p>Калуђери се пренуше.{S} Они су знали да игуман зна доста добро протумачити целу литургију, а |
| н...{S} И онда, кад се сит наједе, вели да га ништа не боли и види се по лицу... весео човек.{S |
| није долазило на ум до сада?{S} Он вели да није, и без сумње није никад до сада помислио јасно: |
| ! могу бити и харџија!{S} Светозар вели да и то многи раде па лепо живе, и још по неки стекне.. |
| ворен...{S} Сад, или да лажем Бога, или да послушам и поштено извршим његову заповест?...{S} Ја |
| м за нешто друго створен...{S} Сад, или да лажем Бога, или да послушам и поштено извршим његову |
| лавка уведе говеда у стричеву њиву, или да трпи као што чине Велимир и Никола?{S} Све, све... а |
| Нипошто да не кажеш, да смо се погодили да ме служиш!...{S} Пропао си!{S} Јеси ли разумео?</p> |
| ољицу...</p> <p>— Ови су сви подолазили да што искамче, рече му Вујо на само.{S} Да имаш капета |
| преобуке, постеље и тако...{S} Он моли да је приме лепо, па ће бити њоме сви задовољни.</p> <p |
| не пита треба ли, него дај!...{S} Мисли да ће се посветити, што упропашћује толику младеж.</p> |
| н? пита Љубомир.</p> <p>— Хо, тај мисли да неће никад умрети, да ће пре нестанути цео свет...</ |
| упе на прљаву зиду, а нико и не помисли да те рупе чудно изгледају...{S} Велика парчета лепа по |
| у сну, али он скочи.{S} Најпре помисли да још није зашло сунце, које је грејало кад је заспо, |
| ављати.</p> <p>— Господин... одобрио ми да живим у испосници, одговори он, кријући очи, јер се |
| аст после...</p> <p>— Јес’, луди смо ми да чекамо власт!{S} Ко да не умемо спалити твоје брљоти |
| оста.</p> <p>Љубомир не доби времена ни да се одмори честито.{S} Уздисао је под теретом тешка п |
| узета послом душа, нема кад да сумња ни да тугује...{S} Леонтије се даде на посао.{S} Толико је |
| ло пре требао ђак; сад не може човек ни да их види лако, а њему је баш нешто требао, али шта он |
| а необичном појавом, па не стижу још ни да се насмеју његовом изгледу.{S} Али њега сад подсмевк |
| /p> <p>— Не брини ти.{S} Казали су мени да Васу свакад треба послушати за то, избрбља он и насм |
| јалност«.{S} А ђаци су, уз то, обавезни да се, поред других послова, брину и о ономе, што је по |
| руји вика оног сељака, и сад му се чини да неколико гласова викну за њим...{S} Он наже кроз јед |
| а ли што чује или осећа, али му се чини да спава и у сну осећа леп мирис сламе и чује некакав н |
| о, па напослетку ућута, јер му се учини да Сава није при себи.{S} Али, кад он ућута, игуман теш |
| ћерчива старе куће...{S} Њему се учини да је он мали као они...{S} Шта ће ова туђа деца овде!. |
| , али већ обележена тежња, која га гони да чешће извирује на вратнице, кад тамо на другим вратн |
| нашу!«...{S} Али Бог не допушта сотони да се смеје даље над праведником... девојка, у порођајн |
| и ту чреду, онако ни за што.{S} Не мари да ради какав хоћеш посао: зар не чисти штале, отимари |
| луд да храни готована.{S} Ови калуђери да се посатиру радећи, а он да дембелише... ха-ха-ха... |
| ложницу са женом, Макарије се претвори да га обузе некаква болест »и не коснувсја невјестје, ч |
| на обрадована.{S} Онда иди па кажи Васи да га чекам овде.</p> <p>— А, ти си то! рече Љубомир ос |
| .{S} Тек каже: да ја будем код ње, а ти да долазиш у вече.</p> <p>— Тако, брате, тако ми кажи.{ |
| убо, ово стакло са полице, па седи и ти да једеш, рече тетка пребирајући рукама суве шљиве, кој |
| ја тебе: немој мешати вино; не можеш ти да поднесеш све..{S} Оволика брука!{S} Оде човек пешке. |
| о и до сад.{S} Немој га баш приморавати да пије...</p> <p>— Ето га!{S} Сад причао о калуђерима, |
| едном отворише очи: он стаде разумевати да се у њему јавља нека нова, још нејасна, али већ обел |
| внем? замуца Љубомир, не смејући казати да је отац Сава још јутрос, после издатих наредаба, по |
| е питање управљено њему, и хтеде устати да саслуша озбиљну тетку, али се над њим разли мек, неж |
| ће да се живи!...{S} Велимира ћу узети да ми успрема собу... нека зна ко му је господин, кад м |
| } Љубомиру не би пало ни па крај памети да гледа на опрему, али се изненади кад је угледа оваку |
| његову.{S} И кад се сит исплака, осети да му је добро и да се полако враћа пријатна топлина, к |
| , и обузе га грозничава језа, кад осети да се и над оним заветним, давно сређеним и осветљеним |
| тила...</p> <p>Леонтије ретко кад осети да стаје ногама па земљу.{S} Воде га, управо носе на ру |
| светлије, радосније...{S} Љубомир осети да се гуши у овој туробној самоћи, нешто га притеже, не |
| много мекше и присебније, јер се досети да су се обојица уплашили један од другог.</p> <p>— Ја. |
| ...{S} А тамо... тамо напред, мора бити да је све друкчије, светлије, радосније...{S} Љубомир о |
| осник, нити му се на лицу могло опазити да га што занима.{S} Као ждрал, кога, на сеоби у топле |
| ад пође неким послом, може му се десити да узгред види Саву, да гледа лађу и »швапску« земљу, а |
| а...{S} Не беше више физичке могућности да се наставе ови чудни изливи душевна бола.{S} Он се з |
| шој игри и тако...{S} Он хтеде поменути да га је и Милкина слика у тим ноћима много занимала, а |
| мир, кријући се да га не опазе, саопшти да Ђока остаје овде.{S} Старац се уплаши: како ће сам о |
| ир ипак осуђиваше тај поступак, тврдећи да би Велимир могао бити прави калуђер.</p> <p>— Ала би |
| прошара очима преко свију лица, тражећи да прочита на њима: је ли правилан одговор, па не видећ |
| е ондашње манастирске старешине, држећи да то »све мора пасти«, није плаћао порезу три године.{ |
| а и ти! узвикну Леонтије весело, држећи да му друг не може на ово ништа одговорити.</p> <p>— То |
| а, да се похвали своме вршњаку, мислећи да изгледа бозна како лепо у новој опреми.{S} Али се пр |
| о уплашено, освртао се често, гледајући да не трчи какав гласоноша за њим, али кад зађе у чаир, |
| изнесе лонче на светлост, разгледајући да ли је чиста вода у њему.</p> <p>— Бацила сам татуле, |
| није стаде сипати свој теј, не чекајући да се баш по правилу искува.{S} Љубомир само гледа и тр |
| ријатност од прошлог маштања; осећајући да га опет нешто вуче да још мало промашта...{S} Он зна |
| оја га је доста пута частила, очекујући да је Светозар походи.</p> <p>— Каки вам је овај, што ћ |
| аше главе, не одговори ништа, очекујући да ће његово ћутање напоменути госту, да се такве ствар |
| у, погледа плашљиво око себе, очекујући да Бог учини чудо и да га спасе од »наступајућег истјаз |
| у себе, у дубину душе своје, очекујући да осети очигледну, јасну промену у себи, али увиде одм |
| половину, подаље од њега, и, очекујући да он проговори, стаде гледати у чађава брвна.</p> <p>— |
| но, изнајпре заплећући се, застајкујући да смисли израз, па све слободније и јасније, дугачак г |
| се осврне око себе пажљиво, па видевши да их нико не гледа, <pb n="23" /> устане брзо и покаже |
| аступајућег истјазанија«.{S} Па видевши да се ова чаша мора испити, обори главу покорно са узда |
| ... он погледа оком у страну, и видевши да је Љубомир већ зажмурио, настави лакшим гласом: неки |
| аквом затуреном парчету.{S} Али видевши да су му наде узалудне, поклопи округласти трбух обема |
| идеш, несрећниче! викну сељак, опазивши да овде нису чиста посла и приђе му ближе.{S} Љубомир с |
| евојче већ наже на њега, али он се реши да се не да још.{S} Истина, чим је пошао од лужника, он |
| другом.{S} Најчудније је, како се реши да напусти школу, а и он сам не зна како му то дође, ни |
| један дан по Београду, па се и он реши да иде своме родном Маљену, кога већ две године не глед |
| а она хоће, онда је се не бојим.{S} Дај да видим баш... да чујем шта ће рећи«.</p> <p>Излазио ј |
| учених незденутих пластова.</p> <p>»Дај да се одморим«, помисли дечко, па се завуче међу плашће |
| е за њу све, кажем ти...</p> <p>— Чекај да ти кажем, настави игуман живо, после краћег ћутања, |
| епасти калуђере.{S} Он није имао обичај да пред њима што прича, осим што неки пут, као мимогред |
| ного, бесна мрцино, зацело не!...{S} Еј да ли те хоће курјаци сву рашчеречити, проклиње дечко ш |
| сад се љуто каје што не остаде у којој да ноћи.{S} Дође му много тешко, хтеде кукати из свег г |
| ?</p> <p>— Знаш, мислио сам — али немој да се љутиш, молим те — мислио сам, да све ово што се р |
| .{S} Али не паде ништа, а дође тренутак да залупа добош у негда величанственим а <pb n="249" /> |
| ка, коме сваки заповеда, навикао се чак да гледа на себе као па простог слугу, и однекуд му дош |
| није немио тај поглед.{S} Он опази чак да му је мило што их оставише саме, и никако не може са |
| реху...{S} Кад се само чита, хоће човек да полуди, а како ли је било издржати...{S} Гомиле наро |
| школу, примио ме ови, реци, добри човек да ме прихрани, а и ја њега, реци, за то слушам.{S} Нип |
| ... понавља Мира гласно, од страха, тек да се јави и она да је жива.</p> <p>— А ја кад почнем м |
| о, брате... заболе ноге, па једва чекам да изиђем.</p> <p>— Мене јок.{S} Остао бих, вала, цео д |
| : »Ја ви не разумем те ствари, али знам да је то нешто онако... шарено«...</p> <p>— Тето, ђавол |
| га погледа пажљиво.</p> <p>— Стоку знам да умеш чувати: код вас је има доста, него знаш ли што |
| </p> <p>— Е, немој баш тако... знаш сам да је слаба стомака.{S} Неки пут га одиста тако завије |
| е, макар били и калуђери.{S} А ја кажем да тебе неће.{S} Паметнији је море... и Василијан ширет |
| , шмркћем, преврћем се и одједном чујем да звони јутрење.{S} Кад пре, не знам ни ја... чини ми |
| овору.</p> <p>— Брате... некако не умем да ти кажем, стаде Велимир излагати своје погледе.{S} И |
| прелила је унакрст зејтином.{S} Даде им да једу, па затим оде у трпезарију.{S} Док се испразни |
| путују без ичега, па се увек нађе ко им да хлеба.{S} А шта је ово!...{S} Истина, он бега или се |
| рећи ће архимандрит Љубомиру: ја видим да ти волиш читати.{S} А ту ти је, брајко, све написано |
| ко то: вуче ме и баш волим, много волим да идем тамо и да све видим, али ме страх.{S} Нисам се |
| оже <hi>то</hi> волети?...{S} Ја мислим да је ни прави пијанци не воле.{S} А ја не пијем онако |
| е знам како да ти кажем...{S} Ја мислим да нас је <hi>све</hi> Бог створио ради онога, што је р |
| та, а запао у ову дубодолину, па мислим да сам залутао.</p> <p>После неколико минута Љубомир се |
| г деце и здравља, али ето, немам са чим да их мрсим...{S} А продаје се до саме наше куће једна |
| {S} И Љубомир је мислио таким поступком да учини по вољи Милки.</p> <pb n="25" /> <p>Тако је и |
| ожђе, прљи по образу.{S} Он макне руком да одгурне од себе то гвожђе, али, за чудо, рука не мож |
| чиме је заузет.{S} Не дође му ни на ум да се погорди толиком пажњом важних људи, јер се сећа к |
| у страна, и никако му није падало на ум да је то старо, изношено, искрпљено одело, у коме он из |
| а...{S} Па све ближе и ближе... и таман да ме удари у главу, оно некако прође кроз мене, па се |
| да јури од прилике као муња.{S} И таман да почне сад мислити како се то вади душа, а онај га гл |
| } Истрчаше оба ђака под звонару и таман да приђу конопцу, а из ходника шкрипнуше једна врата и |
| и — заспа...</p> <p>Чини му се кроз сан да је баш овог тренутка заспао, а у исто време осећа ка |
| е као рис.{S} Наљутио га отказ владичин да премести Арсенија.{S} Исписао му прота баш владичине |
| ви калуђери да се посатиру радећи, а он да дембелише... ха-ха-ха...{S} Има неке »планове« човек |
| и онај чича буду у тим одеждама... и он да је исто што чича, и чича да је <hi>он</hi> или <hi>к |
| уман, кад се присети, почешће наређивао да се држе и ванредни часови.{S} Шта би се радило на ду |
| алим његовим заветима, кад се одлучивао да побегне у пећину, био и тај: да не ложи <pb n="153" |
| необичној капи, за коју је и сад држао да мери двадесет ока, у свему томе што се види очима и |
| е се ни до сад није бринуо, па је држао да се то може одмах наћи, чим човек огладни.{S} Та зар |
| рзину и нададе преко ливада и њива, као да се одмарао три дана.</p> <p>Сељак удари у вику докле |
| очи гледају потуљено, испод обрва, као да се крију од кога.{S} Кад угледа девојче, развукоше м |
| билазе равнодушно, не гледајући га, као да је он какав пањ, израсто на улици...{S} Кад га покло |
| еда...{S} Сваки пролази поред њега, као да га и нема ту на <pb n="35" /> улици, или га обилазе |
| >— А јао!...{S} Никола погрчи леђа, као да се брани од нечега, па се обрте Љубомиру:</p> <pb n= |
| а, само изви главу и преврте очима, као да га кољу, а у себи помисли : »Мученици Христови, да л |
| ргнувши се од неочекивана одговора, као да га неко поли врелом водом.{S} Он скочи и стаде се из |
| боји, као нечега страшног и опаког, као да она носи собом смрт и проклество.</p> <p>Једаред, по |
| гословију и зна сва лица и сав ред, као да је прави богослов.</p> <p>— Знаш ли Амфилохија... др |
| кну девојче за њим и пође у напред, као да га заустави.</p> <p>— Торба је на студенцу, а ја ћу |
| о сам доста.{S} Него ми онако дође, као да сам неки други човек... друкчије и мислим и све...{S |
| викну девојче и приђе му још ближе, као да се жели уверити: је ли он то. — Куд ћеш?</p> <p>— Ид |
| ..</p> <p>Велимир се одједном трже, као да га неко ошину изненада; једним скоком дојури до звон |
| {S} А овако само подскочи од земље, као да га електрична струја баца, и гледа у децу око себе т |
| задави, а он се провлачи око мене, као да је сав од ваздуха...</p> <p>Мира пребледела, раширил |
| много људи... и сви се некако црне, као да су у тами.</p> <p>Из те магле изиђе и стаде крај њег |
| вицом.{S} Још једном понови сећање, као да још сумња у оно, што је било далеко од њега као небо |
| на, окренуо лице тамној помрчини и, као да се решава куд ће...{S} Хтео би се кренути на пут одм |
| >Светозар само баци око на књигу и, као да говори неком другом, рече:</p> <p>— Није то за тебе |
| не изазивају.{S} Свагда је у цркви, као да је први <pb n="103" /> пут у њу ушао : све му је ист |
| тно, да му се учини као да је мали, као да се одједном врати то време, па га мајка изнела пред |
| ици.</p> <p>Архимандрит се уозбиљи, као да ништа није окусио.{S} Иронично погледа на ону страну |
| е стаде вртети; хтео би нешто рећи, као да му нешто није по вољи, али Николина глава тако ситно |
| ...{S} По леђима му помилеше трнци, као да је Савин дан.{S} Стриц је опак...</p> <p>Глас се одо |
| одиже главу и одједаред рашири очи, као да је највеће чудо угледао...{S} Право пред њим, на узв |
| ва.</p> <p>И учитељ одједном скочи, као да се тек сад нечега сетио.{S} Блед, узбуђен, дркћући в |
| ма чика-Јоца, са преплашеним лицем, као да је паљевина у школи.</p> <p>— Шта је?! пита он и гле |
| жљиво и пође натраг, машући главом, као да се нечему чуди или неком прети.</p> <p>— ...{S}Као д |
| тише се јела с правим задовољством, као да им је велика част изнесена.{S} Обоје стадоше жудно ж |
| е и нагибајући главу пред дошљаком, као да је овај какав јеромонах, али видите сами...</p> <pb |
| да му је лакше само махнути руком, као да брани пилиће од јастреба, који се спушта одозго.{S} |
| часни оче, промуца он, и одједном, као да пређе преко некакве велике препоне, дахну душом и пр |
| ноћу? запита манастирац с прекором, као да би хтео рећи: »Видиш како ја сам путујем, па се нико |
| — А-а!... отеже он радосним гласом, као да је нашао све што је тражио. — Зар ви тако... из засе |
| победнички, с неком гордом сујетом, као да је сваки од њих прави Хаџи-Ђера, па само слушају оно |
| слих...</p> <p>Уплашен, пренеражен, као да бега испред пружене пушке, истрча Љубомир уз степени |
| и немоћно у натуштено суморно небо, као да отуд тражи помоћи и разјашњења у овоме заплетеном ск |
| </p> <p>Љубомир га погледа пажљиво, као да ће рећи: »Да ли је овај луд, или се само прави?« па |
| призоре, сад му све дође као ново, као да ово први пут гледа...{S} Не осети ни кад игуман прој |
| о.{S} Снег сипа и веје густо, јако, као да хоће нарочито, на измаку зиме, да плаши сиротињу и д |
| лази кроз прозоре.{S} Ово је онако, као да греје сунце, али сунца нема нигде, само се блиста це |
| е он одједном, пошто прочита писмо, као да сад тек први пут увиђа, да не зна сам шта то чини ов |
| алуђерити!... дрекну игуман злобно, као да му је тетка крива.{S} Скинуће ти сукњу и натући анте |
| гледа у децу око себе тако блажено, као да би се сад са свима грлио и љубио...{S} И опет понављ |
| говори Љубомир гласно, одушевљено, као да некоме прети, са великом милином на срцу пада земљи |
| проведе у манастиру тихо, нечујно, као да и није жив.{S} И какав је то живот из вечно празног |
| /p> <p>Тетка климну главом пркосно, као да би хтела рећи: »Ене, славе ти!...{S} А ја баш то нис |
| а лица, који су могли чути одговор, као да од њих тражи разјашњења о овом новом, непознатом му |
| едајући му пажљиво лице и цео стас, као да је рада оценити га овим једним погледом.{S} Израз ње |
| ах преплашено, дигнувши руке у вис, као да се брани од некакве напасти.</p> <p>— Чекај, брате.. |
| м, и у очима му се засветли радост, као да је пронашао какву важну новост.</p> <p>— Како ти то |
| а криваји, како се тресу и љушкају, као да има у њима нешто тешко.{S} Гомила стаде и расклопи с |
| свећњаци, а гости још једу и пију, као да су тек почели.{S} Кроз прозорче се једнако провлаче |
| стоји погнут, загледао се у земљу, као да тамо тражи разјашњење својој ненадној невољи...</p> |
| пружи руке плашљиво према игуману, као да га жели зауставити у брзом ходу.</p> <p>— Побро...{S |
| то, па и сама врдне очима у страну, као да се стиди њега...{S} Она одмах, без икаква упутства, |
| света глас, од кога се дечко прену, као да је у ватру пао.</p> <p>Он зна зашто га зову, и не од |
| ац Сава с таквом насладом предахну, као да одједном спаде са њега цео Штурац. »Нема више робова |
| ла и секира... застаде у ваздуху... као да се предомишља, да ли да изврши злочин.{S} Одјекнуше |
| ет’!...{S} Некако ми онако знаш... као да сте ми и ти и Нићифор нешто отели, криво ми...{S} А |
| > <pb n="59" /> <p>Љубомир уздрхта; као да га муња ошину по срцу, нешто се у њему смрзе, следи. |
| а учини тако непозната, тамна...{S} Као да сад први пут виђа не саму групу, него оно, што му се |
| једном, сачува га од размишљања.{S} Као да беше повезан за њих, повукоше га у вртлог младићске |
| , са осмехом на устима, слушају.{S} Као да није ништа ни било!{S} И њихови погледи као да му ве |
| ен. »Е, ово се баш потеже јуначки!« као да говораше његово лице...{S} Он стаде <pb n="123" /> з |
| одсуствовања. »Све исто! све исто!« као да говораше тај поглед, прелетајући са испуцаних, ољушт |
| p> <p>»Какво је ово чудо !{S} Гледа као да се моли Богу...{S} Очи му некако сасвим покорне, пош |
| цу, обузима га нека збиља и изгледа као да му није баш до јела...{S} По зидовима, испод икона, |
| рочитати га марљиво и разумљиво, па као да си свршио целу школу...{S} Љубомир се загледа у ова |
| .. хајдемо заједно.</p> <p>Љубомира као да огреја сунце; пође весео за својим вођем, који нешто |
| рашири очи, укочи се и учини му се као да одједном упаде у некакав други, мрачан и ужасан свет |
| упита пандур, правећи при том лице као да је њему сасвим свеједно: долазио ил’ не долазио у ср |
| се гости умирише.{S} Сви се учинише као да врло пажљиво слушају, и ако су се многи љутили на го |
| уше чести ударци кроз сву Србију, и као да својим злослутим гласом опомињаху некога: »Хеј, не д |
| рен пут.{S} Он се осмехну на њих, и као да им говораше лицем и очима: »Ја бих се са свима сад и |
| се приказати милији, ближи...{S} И као да у овоме он опази нешто непријатно.{S} Поведе разгово |
| спавати — онда се обрте око себе и као да се запита:</p> <p>— А шта ћу сад?...</p> <p>Ови незн |
| рича, шала, смех...{S} Он зажмури и као да се крије од кога, помисли у себи: то је живот, мој б |
| оба се игумана погледаше значајно и као да очима говоре један другом: »Мртав, није него...{S} Г |
| ништа ни било!{S} И њихови погледи као да му веле: »Ништа, ет’... све је као обично... у реду« |
| у, да он тражи службу.{S} Механџији као да би по <pb n="19" /> вољи то саопштење, јер проговори |
| еда у једног натмуреног друга, који као да није до сад веровао ономе, што му је говорио.</p> <p |
| е га хладни поглед сабрата му, који као да говори : »А, дошао си!« А ово сад све беше друкчије. |
| са уздахом и изразом на лицу, који као да вели:{S} Буди воља твоја, Господе!...</p> <p>Сва су |
| ко топло и пријатно, да му се учини као да је мали, као да се одједном врати то време, па га ма |
| уман рече у себи : аха! и тај узвик као да га наведе на неке мисли. »Ето, уче... то је лепо, ми |
| p>Он поћута неко време, па одједном као да доби вољу да све искаже шта му је на души, исправи с |
| питаноме доста повода за лаж.{S} Он као да вељаше у себи: »Та слажи, море... видиш, помажем ти. |
| а, њихове опште куће...{S} Нићифору као да не беше много стало до свега тога.{S} Он отпутова ве |
| ..{S} Онда сам кренуо слободно, баш као да идеш у госте ујацима; трчао сам преко непознатих мес |
| да се пред игуманом свакад начиниш као да си се жестоко од њега препануо.{S} Он то воле.</p> < |
| уди или неком прети.</p> <p>— ...{S}Као да их је туркиња родила, а није она! говораше он, прола |
| ост кроз прозор.{S} Ту је претпостављао да га очекује одмор, а <hi>оне</hi> мисли сам отурује о |
| ла би радосна варница, али се он старао да сакрије своје осећање од свакога, па и од Велимира.< |
| оји је с великом журбом и хуком кидисао да своју празну кошницу попуни, да се мед прелива до је |
| кога</title>«.{S} Толико пута је слушао да је Антонијево житије једно од најлепших и најзанимљи |
| бу...</p> <p>— Хи-хи...{S} Осетио Швабо да нема више масла у манастирима! узвикну Василијан.{S} |
| Велимир.{S} Ја бих могао тако, али прво да ме добро увежу конопцима... а, богме, и њу!...</p> < |
| .. не знам ти ја за друго уживање, него да ми замирише ова патока, мој Спиро...{S} Онда ми се с |
| ћи у воду. »Опет је ово мањи грех, него да га удавим!« рече у себи и настави започети рад.</p> |
| јиш мене?</p> <p>— Јок, море...{S} Него да идем... игуман је љут.</p> <p>— Зашто?...{S} Стој! в |
| , сељачки, па опет ућута.</p> <p>— Него да се то поправи.{S} Све мораш завести у овогодишњи дне |
| есе је?«...</p> <p>Он се не стара много да разреши ту загонетку, него се само забавља њоме и пр |
| дужи започету игру.{S} Не мислећи много да ли је то баш у <pb n="187" /> реду, девојка подиже с |
| пожелети себи веће славе и радости, до да остане све овако како је, док год он не изучи све шк |
| о крио и од себе сама.{S} Сад је увидео да наступа час распредања свега, па стаде нестрпљиво оч |
| а помагала Милка.{S} А он је тако волео да је гледа и да слуша њено отворено детиње ћеретање... |
| се тек вратио из села, тада је разумео да му је ово место незгодно и тешко, да се ту не може < |
| љиво.</p> <p>— Како?... то бих баш хтео да ми кажеш.{S} Јеси ли осећао глад?{S} Је ли те то муч |
| , сунце већ зашло и архимандрит наредио да се спреме свећњаци, а гости још једу и пију, као да |
| није и чудноватије.{S} До сад је мислио да има бар неки ред за све догађаје, а сад нешто друго: |
| да му је сад!...</p> <p>А он је мислио да је за храну најлакше: о томе се ни до сад није брину |
| ће мере, до врхунца, па је сваки мислио да се више не може издржати и да после кише и мећаве мо |
| Их што ме уплаши !{S} А баш сам мислио да те нађем.</p> <p>— И ја тебе чекам...{S} Шта ћемо са |
| малко променио у лицу: неко би помислио да га је стид, али није; њему је само малко необично зб |
| чи па гледа...{S} А игуман таман поумио да изиђе и <pb n="148" /> отворио врата, кад се разлеже |
| Нећу ја у парохију.{S} Владика одобрио да живим у испосници једнако.{S} И архимандрит ми сад о |
| ли после, брате, хм... после сам осетио да сам за нешто друго створен...{S} Сад, или да лажем Б |
| који се, после дуга премишљања, одлучио да извади и отвори дувањару.</p> <p>— Гле, набавио тазе |
| ?!... .</p> <p>И владика му сад поручио да се не удаљује много из манастира, хоће да га упише у |
| p>Пандур омекша.{S} И он се био уплашио да то није каква подвала, да њега оговоре код капетана. |
| шао од лужника, он се већ унапред решио да јој се покори; јер како би он њу обалио!...{S} А пос |
| да избегава рад он, који се тврдо решио да следује стопама оних који су цео живот свој посветил |
| ес’, луди смо ми да чекамо власт!{S} Ко да не умемо спалити твоје брљотине!</p> <p>— Хи-хи-хи.. |
| рећи, овај... да нема ту, онај... како да вам кажем...{S} Знате...{S} Ваљевци су препредени... |
| к малко збуни и сплете, не знајући како да почне излагати ову тугаљиву ствар...{S} Ви сви знате |
| е!{S} Чини ми се, брате... не знам како да ти кажем...{S} Ја мислим да нас је <hi>све</hi> Бог |
| нагледа од јутрос, не знајући још како да сматра ове људе: да ли као свете, или онако како се |
| то сам се навикао.{S} И да ми је некако да овако остане једнако...</p> <p>— Па како... причај м |
| свој гломазни нос, и ако не може никако да удеси, да личи на свеца, тек и он се много, много пр |
| Василијан:</p> <p>— Баш не може никако да обрне први глас.{S} Одговарање, онако што је краће: |
| о себе у тим сјајним одеждама, али тако да то није он, него опет онај старац, јер како би могао |
| то не зна, је ли?</p> <p>— Ја бих реко да зна, одговори Љубомир неодлучно.</p> <p>— М-м... рек |
| итати, јер њега неће нико, ама баш нико да погледа...{S} Сваки пролази поред њега, као да га и |
| помисли пандур весео.{S} Ту ћемо мецко да штрбуцнемо газда Цвијана...{S} Хе-хе«...</p> <p>Кад |
| м погледом и покретом, па не може дечко да га се нагледа.{S} Највише га буне оне мале, жућкарас |
| и што је тако светло, замишљао је дечко да су смештене све особине светитеља, о којима је слуша |
| оване цокуле.</p> <p>— Видиш, само мало да смо још почасили, одмах би на тродневно сухојаденије |
| та се владици допада, а бојао се помало да га не врате, што није закалуђерен по чреди.</p> <p>» |
| се у препреденост.{S} То му је помогло да се додвори игуману и свакоме, ко има каква било утиц |
| b n="245" /> се навикло, како се видело да и други раде, Тако се Максим закалуђерио, тако је жи |
| жно пред икону, прекрсти се и наже чело да га свештеник помаже, па извуче из жутог капута, који |
| шуму, неће ли га наћи.{S} Време би било да му се већ јаве... одоцниће за пут.</p> <p>Одједном с |
| двојити лако од њега...{S} Како би било да не <pb n="124" /> чита редом?{S} Преврте подоста лис |
| p>— А-а-а!...{S} М-м...{S} Како би било да ми донесеш са чесме, ама оногај... да разладиш стакл |
| смеје се Василијан.</p> <p>— То би било да сте се срели ти и отац Максим, одговара му Велимир.< |
| ају.{S} Али је газдино око вазда пазило да он не буде залудан.{S} И ако седи, нађу му шта може |
| мачити целу литургију, али га је мрзило да улази у то.{S} Њему је импоновало само оно, што он н |
| рилика, беше доста.{S} Чак му се чинило да му је све овде, у овој кући, по вољи, али из дубине |
| сав његов посао !</p> <p>Ово је значило да Љубомир предузме сав посао, који је до сад вршио Ник |
| чесме! заповеди одсечно, што је значило да треба отрчати са стаклетом на чесму, која није баш т |
| им манастирима, за који би се пре рекло да је јавно предавање но здравица.</p> <p>Код гостију с |
| идљиво.{S} И ово је доста.{S} Сад знамо да сам ја јача, рече она весело, па окрете ка лужнику, |
| унизити пред тобом на сто начина, само да те умилостиви.{S} И Љубомир је мислио таким поступко |
| га далеко, прокрхава ограде, њиве, само да не прође поред отровног места.</p> <p>— Море, сви се |
| ваљано момче као поручено за мене, само да га одвратим од Београда«, мисли механџија и кашљуца, |
| .{S} Погледа око себе задовољно и, само да се хоће ова жена куд уклонити, било би му сасвим доб |
| са старе чарапе.{S} Овде ће моћи, само да прострем чаршав...{S} Дијете!... викну, угледавши Љу |
| <p>— Добро, узми, одобри му овај, само да га остави на миру.</p> <p>Љубомир брзо устаде и оде, |
| Игуман је при путу; све је готово, само да седне у кола, која га чекају у дворишту, али се њему |
| {S} Права светогорска, од сукна... само да видиш!...</p> <p>И тетка га задовољно поздрави:</p> |
| ..{S} У мало ми главу не однесе... само да ме закачи бутовима!...</p> <p>— Није, славе ми... ја |
| киде га Никола.{S} Није ни за што: само да једе и пије, па после штуца. <pb n="92" /> Они су дв |
| у.{S} Луб је готов, <pb n="182" /> само да се покрије памуком и црним кашмиром; јутрос му донеш |
| леда, слава га убила!«...</p> <p>— Само да ти је да завучеш њушку у сено, а не гледаш на нас, м |
| привлачи меку душу, која је рођена само да сања и да трепери пред овако лепим појавама природни |
| на баш какав је тај живот, али зна само да је <hi>друкчији</hi> од овога, да људи тамо постају |
| и добар, блесаст сељак, стараше се само да се што боље напуне вреће, торбе, качице са житом, ва |
| е разумевајући више ништа, знајући само да мора напустити ово омиљено место, приђе к малом прес |
| му о себи искрено исприча, рекавши само да га је отац послао у службу, као што је и другима гов |
| огађај причати сваком?{S} Каза јој само да је растерао госте и да су се сви разбегли.</p> <p>— |
| ,</p> <p>— Море знам то...{S} Него само да ме не истера сад, док не видим са стричевима за имањ |
| радиш и зашто живиш...{S} Тек тако само да се протерају године, ка отац Сава...</p> <p>— А ти.. |
| к, који хоће нешто непријатно и одсудно да учини, а нема довољно смелости, окрете главу прозору |
| >У таком времену оцу Леонтију би суђено да отпочне озбиљно, зрело живети, да за своју покретљив |
| у носу старо вино, они гракнуше сложно да се реликвија изнесе одмах, и одржаше победу.{S} Госп |
| > рукополажући Нићифора, опази случајно да овај нема ни појма о црквеним најпростијим питањима. |
| аво у очи...{S} Девојка не може довољно да се начуди: онај исти кога су пре неколико недеља изв |
| азноврсном одећом, које не може довољно да се нагледа.{S} Било је ту деце у прљавим и чистим, п |
| као правог дужника, и стара се савесно да наплати свој дуг.{S} А нови архимандрит, призивајући |
| свећица, тамњана, жижица.{S} Хоће добро да окади и осветли пећину, да му замирише тамњаном и во |
| лога и правила.{S} Само, докле ли ће то да иде?...</p> <p>— Не могу ракије, славе ми !... окуси |
| ни једно од њих не помисли: како ће то да буде на послетку?...{S} Велимир се спрема за калуђер |
| распасало, растегнуло, па не може сито да се надише слободна ваздуха...</p> <p>Тетка грди, псу |
| као његов некадањи господин; онако исто да подигне једно раме, да се устури, па шеширај кроз ча |
| ја њега, реци, за то слушам.{S} Нипошто да не кажеш, да смо се погодили да ме служиш!...{S} Про |
| вулсије предсмртне, него ће мирно, тихо да се угаси, да умре... да би опет на пролеће <pb n="14 |
| чког читања и молитвања у цркви!{S} Бар да остадоше парохије, па би се човек опет имао чим зане |
| ђивали њиве, жњели, копали...{S} Па зар да избегава рад он, који се тврдо решио да следује стоп |
| <p>— Неће, брате, онај погани воденичар да ми помаже: чим ме опази с колима, он бега у горње во |
| твовао првом јутрењу, познао је Љубомир да је на праву путу; осећање му је казало, да је близу |
| до сада помислио јасно: идем у манастир да се покалуђерим.{S} Али од кад га је заузела она једн |
| , шали се и смеј са њима.{S} Терају нас да се калуђеримо, јер ћемо, кажу, онда имати доста пара |
| Штурац. »Нема више робовања!...{S} Опет да се пије, и само ’нако... да се гледа у маглу!«...</p |
| ли, а изгубиле се одавно.{S} Игуман већ да побесни...{S} Докопа чизме, стаде их превртати и пип |
| у главу трпељиво, увиђајући своју немоћ да промени што од онога, што му је одређено...</p> <p>А |
| </p> <p>— Добро, онда опет спреми молбу да је понесем собом, па ћемо ти одобрити.{S} Ово је, за |
| времена, анђео наређује оцу Макаријеву да се опет састави са женом, и после овога рађа се Мака |
| ети као свети Антоније, а овамо га зову да привређује кући, која га храни, јер и њему треба јес |
| уго време, а многи целог живота не могу да забораве осећања, која су имали при читању појединих |
| ли још много до Београда?</p> <p>— Кажу да има доста, вели она и опет се смеје његову изгледу.< |
| одборници, сељани... лармају и гледају да пропипкају <pb n="31" /> одмах: ради чега ли је сам |
| ико се не жури на посао.{S} Или гледају да рано површе што имају, па се и они некуд дигну, нест |
| ује, нарочито момке.{S} Али момци знају да је тетка добра, да је та грдња тек само »ради ворме« |
| својим поступцима, јер однекуд осећају да тако треба да буде...{S} И он осећа да његово срце с |
| у! узвикују слободни гости, јер осећају да су у пуној кући, у којој нема газде, и сад се не зна |
| н по таван, па пију цео дан...{S} Умеју да уживају у јелу и пићу...{S} А ми... истреси окењачу, |
| остима и положају...</p> <p>»Како умеју да се веселе! мисле калуђери.{S} Полако, сркући и слажи |
| ој години.</p> <p>Љубомир не може очију да одвоји од свога господин-Николе.{S} Приковао га млад |
| сад никако није могао уграбити прилику да га види, па је често помишљао од разних људи: да не |
| уман, који никад није пропустио прилику да не пецне своје калуђере, како нису ништа учили, и да |
| } Па онда иди горе у планину, реци Ђоку да не обара оне букве, што су закршћене црвеном, него с |
| d> <p>Једва једном!{S} Добио је дозволу да чита житија светих.{S} Игуман се најпре противио, ни |
| } Отац Сава потражио је и добио дозволу да изузме из Управе Фондова десет хиљада динара манасти |
| еко време, па одједном као да доби вољу да све искаже шта му је на души, исправи се на сену, оч |
| има више посла у кући, онда Милку пошљу да чува говеда, а њега одведу у шталу, <pb n="22" /> да |
| алогаје проје, умочи их у сок и даде му да једе.</p> <pb n="15" /> <p>— Јадниче, како је гладно |
| обичноме младоме иноку.{S} Изјављује му да има нарочите намере и велике планове, односно будућн |
| но виси и котура се сива магла; веле му да је то нека друга, »швапска« земља, и он би је онда г |
| м који се непрестано дими.{S} Рекоше му да је то Сава, а оно по њој плови лађа.{S} Хтео би глед |
| сле је лако...</p> <p>— Онда... реци му да не можеш за сад, па шта буде.</p> <p>— А ако ме изју |
| задахну свеже суво сено, и препоручи му да пази ноћу да се ко не увуче у шталу, јер су у њој за |
| ије«... мрмља дечко у себи (рекли су му да се ова зове „велика“, за разлику од других двеју — п |
| бро, добро...{S} Ево одох.{S} Казаћу му да нећу, па шта буде...{S} Збогом.{S} Сутра ћу ти јавит |
| ди, објавише глупо-пренераженом Максиму да се они зову »комисија«, попечатише му касу, дневнике |
| плану и викну гласно, не дајући игуману да доврши:</p> <p>— Оче игумане, кажем опет: ово дете п |
| збегоше и кад сам побратим оде у механу да одигра једног џандара на овако расположење, док му с |
| ва дане, грди »онога« ко му први помену да га прими (чувши ово, тетка га, не излазећи из кухиње |
| n="161" /> урођену и наслеђену вештину да своје лице и држање тако удеси, како ће што боље лич |
| оштујући црквено правило: »веја по чину да бивајет«, приђе прво Арсенију, који се обрадова толи |
| Шта ћемо с вером, велим?...{S} Ко ће њу да чува, кад укинемо манастире?</p> <p>— Ха-ха-ха... на |
| алуђери, који се беху склонили у кухињу да с тетком четврти пут »ужинају«, дотрчаше и стадоше, |
| <p>После два месеца дође глас манастиру да је Нићифор рашчињен, а мало затим — да се венчао...< |
| ала »господиновом« болешћу.{S} Знали су да то код њега прође брзо.{S} Али после изјаве лекарске |
| занемели од изненађења...{S} Мислили су да ће и овај лепи празнични дан проћи досадно, тешко, ј |
| би много жалила, да је жива.{S} Чули су да си овамо отишо.{S} Чича Живојин вели: »Кажи му, ако |
| како год ви тамо наредите.{S} Само нећу да штетујем <hi>ја</hi>.</p> <p>— Добро, онда опет спре |
| суво сено, и препоручи му да пази ноћу да се ко не увуче у шталу, јер су у њој затворена два д |
| и сам Љубомир збуни.</p> <p>— Све хоћу да вам приђем од јутрос, вели он, трљајући руке и нагиб |
| ти му глас над собом:</p> <p>— Баш хоћу да те питам... знаш, одавно се каним...{S} А не могу ви |
| и онда се жене устумарају.{S} Шиљу децу да зову домаћина, који је са плугом негде на њиви, спре |
| азио тамо? запита игуман весело, кад чу да је Љубомир често одлазио у Богословију и зна сва лиц |
| > <p>— Их, како познаде!{S} А ја мишљах да је то по чреди...</p> <p>— Како... кака чреда?</p> < |
| , јасну промену у себи, али увиде одмах да, осим новог калуђерског одела, не беше у њему самом |
| /hi> селу лако је било) јер га је страх да остане <pb n="16" /> сам у овом пустом, равном и неп |
| ја.</p> <p>— Ми-рена... а-јак!...{S} Их да ми је то научити!...{S} Игуман то не зна, је ли?</p> |
| толице, са јастуцима за седење, моле их да причекају, и онда се жене устумарају.{S} Шиљу децу д |
| м обешењаку!...{S} Ала, што се не сетих да ти поручим!...</p> <p>— Одиста! понови Нићифор малоп |
| бу, још из бисага, а кад ми је дао кључ да је носим у подрум, изнео сам отуд још две пуне вина. |
| ш оне чизме... ха-ха-ха...</p> <p>— Баш да ти то испричам, настави Никола.{S} Дошао неки профес |
| ељусти, па иде на тебе, иде, али увиђаш да се растојање између тебе и чудовишта не мења...</p> |
| n="206" /> донесе на леђима...{S} Знаш да сам ти друг... хајдемо лепо заједно.</p> <p>Леонтије |
| то отели, криво ми...{S} А већ сам знаш да ми није до калуђерства...</p> <p>— На што ти је онда |
| > <p>— Или се мож’да стидиш, па не смеш да причаш како је било!...</p> <p>Љубомир се сети Христ |
| вари...{S} А ја ћу ти донети, ако хоћеш да читаш, што лепо.</p> <p>Љубомир се обрадова таквој п |
| лимир хтеде задржати Љубомира.{S} Видиш да је то неки, овај... он погледа оком у страну, и виде |
| је ово?...</p> <p>— Прочитај.{S} Видиш да пише: <title>Свето Писмо</title>, одговори му сељак, |
| лу и ћутиш пола дана, па после ми велиш да те вуче нешто у ону маглу, тамо у свет...{S} Је л’ т |
| света, и он се сам чуди, како може још да иде, једе, пије...{S} Има му тридесет година, висок |
| жеравици: продангубиће читав час, а мож'да и више.{S} Али, тако су старији удесили, и он нема к |
| омену калуђерство.</p> <pb n="60" /> <p>Да ли му то заиста није долазило на ум до сада?{S} Он в |
| а тим, и сад га све то плаши!...</p> <p>Да ли сте видели срећна, весела младића, који је месеци |
| лажено, да он неки пут у себи помисли: »Да ли су били овако срећни Антоније и Макарије?...{S} З |
| ир га погледа пажљиво, као да ће рећи: »Да ли је овај луд, или се само прави?« па му, без предо |
| } А он је скромно и паметно одговорио: »Да видим... још нисам никад био у манастиру«.</p> <p>Од |
| памет...{S} Тек онако дође му у главу: »Да проведем неко време у манастиру... ’нако само...{S} |
| рима.{S} Спреман је предлог директору: »Да се преместе ови окачењаци изнад наших глава«...</p> |
| јутрење послужење, прота позва игумана »да се мало прошетају«.{S} Игуман се одједном уозбиљи; л |
| живот постаде празан, ништаван.</p> <p>»Да се иде одавде!« дође му одједном у главу, и он одмах |
| то мож’да за читаву недељу дана... мож’да и више!{S} Па се сме радити шта ко хоће: спавај, док |
| И ко ће после доћи за старешину... мож’да он?...{S} Ко зна?!...{S} Ех, кад би имао стотину дук |
| Али га опет запита:</p> <p>— Или се мож’да стидиш, па не смеш да причаш како је било!...</p> <p |
| као давно очекивано чудо.{S} Сад би мож’да друкчије одговорио, кад би га, запитали: хоће ли ост |
| з које неће да се крене на пут, или мож’да, узбуђен, не знађаше шта би друго <pb n="109" /> рад |
| сунцу...{S} Боже, слободни!... и то мож’да за читаву недељу дана... мож’да и више!{S} Па се сме |
| би: »Што сам се калуђерио!...{S} То ваљ’да знаш«.</p> <p>И архимандрит се зачуди:</p> <p>— Шта |
| , што га је до сад одушевљавало, што је давало смисла животу.{S} Престаде и мислити.{S} Него се |
| и: како ће сам одвући кола — кљусе није давало никакве наде — па са сузама замоли, да му даду м |
| ма синчића, онда шиље њега, јер не мора давати »проценат« учитељу.{S} Десетогодишњи, чумави мал |
| ја не знам...{S} Хм... тако важну науку давати деци!{S} Да је бар игуман...{S} А псикологију си |
| правац живота.{S} Рад и велики умор не даваху му <pb n="128" /> воље за дуга маштања; он прочи |
| запита игуман неким меким гласом, који даваше упитаноме доста повода за лаж.{S} Он као да веља |
| али ово није његов глас...{S} То неког даве... видиш како је скомолао!«...</p> <p>— Доста! грм |
| а он <pb n="5" /> леже на њу и стаде је давити.{S} Девојче је очајно млатало ногама, не обзирућ |
| часа очекивао ову вест, и ако му је то давнашња заветна жеља, и ако већ одавно живи правим исп |
| о у њој...{S} Одједном му паде на памет давнашњи простачки разговор са Велимиром о циљу живота, |
| ред очима млађих калуђера.{S} Ову своју давнашњу опаску, саопштио је и Љубомиру, са нарочитим т |
| ам се бешчасте светиња и мили споменици давне прошлости! зачу се општи узвик.{S} А закон, хлада |
| ead>XVIII</head> <p>У манастиру велика, давно невиђена гозба.{S} Сва пратња владичина, после по |
| ио најмилији, најзаноснији дочек старе, давно невиђене околине, висока Маљена и цела, светло оц |
| а, кад осети да се и над оним заветним, давно сређеним и осветљеним идеалима навукла она иста ц |
| И све онако... све мора тећи по старим, давно издубеним јазићима, баш све... и ако сам <hi>ја</ |
| оту.{S} Све се то креће само, по неком, давно утврђеном, поретку...{S} И сваки је задовољан сво |
| /head> <p>Сунце је високо одскочило.{S} Давно је дигло росу са питомих долина, које се оштро пр |
| укло паучинасто покривало лака заборава давно негледаних слика, па сад све ниче пред њим у <pb |
| није о доласку, запурњало се од брисања давно непочишћене куће и дворишта, рибања сниских трпез |
| ао.</p> <p>У позну ноћ, пошто се вечера давно свршила и људи готово поизодлазили, механџија зов |
| ум јарам Христов!«...</p> <p>Прошла је давно поноћ, а у мислима узбуђена монаха прелећу све са |
| дан је како путује Љубомир.{S} Подне је давно превалило.{S} Он се склонио у хлад, између неколи |
| енуцима Леонтије сиђе у подрум, који је давно и печално осиротео, јер скоро свако буре жалосно |
| утник већ три часа корача.{S} Прошао је давно свих девет манастирских воденица, и сад се љуто к |
| деала онако исто, као што се сећа своје давно покопане деце родитељ, који је у млађој, после ро |
| ги калуђери то не раде никад, али се он давно одлучно, да ради онако како треба, а не како раде |
| се оно показало као неко откривење, као давно очекивано чудо.{S} Сад би мож’да друкчије одговор |
| очи.{S} Све је тако ново и све је тако давно жељено!... »<hi>То</hi> је оно!... <hi>то</hi> је |
| но...</p> <pb n="172" /> <p>Изређане су давно све здравице, званичне и незваничне, пријатељске |
| амо служе парохиски свештеници, који су давно преотели храм (због њих Василијан побеже у други |
| /p> <p>И сад се млади монах сећа својих давно порушених идеала онако исто, као што се сећа свој |
| а већ две године не гледа очима.</p> <p>Давно је то било, чини се Љубомиру.{S} Тек је лето било |
| тово скиде све горње дроњке Љубомирове, даде шумару стакленце најљуће ракије да га трља њоме по |
| ретко, прелила је унакрст зејтином.{S} Даде им да једу, па затим оде у трпезарију.{S} Док се и |
| оплој води...{S} Тога дана му и Јованка даде везено марамче.{S} И он не одби њен дар, као што н |
| асловца...{S} И тако ће све, док му Бог даде снаге...</p> <p>Дакле, почело је!...</p> </div> <d |
| манастир као бомба.{S} Ну, отац Сава не даде бомби распрснути се.</p> <p>Истог часа, кад се пре |
| све ме вукло срце у њу, али ме ћаћа не даде ни у сеоску школу.</p> <pb n="80" /> <p>— Ех, ми.. |
| не верује: неће да га пушти, док му не даде нешто на лаксир и бљување...</p> <p>— Ха-ха-ха... |
| да сумња ни да тугује...{S} Леонтије се даде на посао.{S} Толико је пренаглио жудњом за радинош |
| ломити залогаје проје, умочи их у сок и даде му да једе.</p> <pb n="15" /> <p>— Јадниче, како ј |
| чека-а-ај... хап!</p> <p>Кад Василијан даде стакло друговима, Љубомир га лагано повуче за мант |
| ка одведе Љубомира у собу, а Василијану даде кључ подрумски, да изнесе ракије, нек’ се послуже |
| што донех из Крагујевца, а?...{S} Коме дадох три велике туре... оне што добих из јагодинске, а |
| битна, суштина у човеку, али му људи не дадоше.{S} Угасише му, порушише и тај идеал, као што он |
| лање.{S} Калуђери се пренуше.{S} Сви се дадоше на привредни рад...</p> <pb n="250" /> <p>И Леон |
| принесоше <hi>томе</hi> некакве свеће и дадоше му у руке.{S} Он стаде махати свећама и обрте се |
| а, а њега одведу у шталу, <pb n="22" /> даду му лопату и виле и покажу како то треба очистити.{ |
| оже да се прибере и да мисли о себи; не даду му другови, нарочито Никола, који га не оставља са |
| какве наде — па са сузама замоли, да му даду момка у помоћ до његова самостана.{S} Али, момци с |
| Пипамо га рукама, —хладан као лед...{S} Дај, рекох, да га скинемо до реке...{S} Тешко, болан!.. |
| м шта она хоће, онда је се не бојим.{S} Дај да видим баш... да чујем шта ће рећи«.</p> <p>Излаз |
| мртва калуђера не ваља жалити!</p> <p>— Дај врућу!{S} Кувај у бакрачу! узвикују слободни гости, |
| љили и лица им дошла друкчија.</p> <p>— Дај! зачу се отуд крупан заповеднички глас.</p> <p>Вели |
| шта сва три калуђера поседаше.</p> <p>— Дај тог ђака... хм... госта.</p> <pb n="76" /> <p>—Улаз |
| таде спремање за упис у школу.</p> <p>— Дај ми сведочанство, рече му Светозар једног дана, да т |
| ек дубоко занесе једном мишљу.</p> <p>— Дај ми је да читам... ако ти не треба, прозбори дечко б |
| лутим гласом опомињаху некога: »Хеј, не дај!«...</p> <p>Манастирске шуме се проредише, манастир |
| ко, болан!... једва живи сиђосмо.{S} Те дај, рекох, једне двоколице испред воденице.</p> <p>— Д |
| ед, нареди му:</p> <p>— Узми ножнице, и дај ми их.</p> <p>Младић се осврте збуњено... »Какве но |
| анастир поднети, не пита треба ли, него дај!...{S} Мисли да ће се посветити, што упропашћује то |
| навучених незденутих пластова.</p> <p>»Дај да се одморим«, помисли дечко, па се завуче међу пл |
| ја обара, ништи, ствара, одузима живот, даје здравље и срећу...{S} Пред таком појавом Љубомир ј |
| .</p> <p>Али ова драгоцена крава—музара даје користи и с друге стране.{S} Пре десетак година, < |
| о се зваше...{S} Али није!{S} Кушање се даје онима, који су Богу веома омиљели.{S} А ово је ’на |
| ма српских краљева...{S} Аман!...{S} Не дајте да нам се бешчасте светиња и мили споменици давне |
| Манастири не раде своја имања, него их дају на наполицу.{S} Тако је доиста и корисније.{S} Сам |
| кола, другови се сви склонише у страну, дајући му отворен пут.{S} Он се осмехну на њих, и као д |
| вати, па онда замаха рукама по ваздуху, дајући на знање да жели говорити...{S} Неко лупну виљуш |
| > <p>— Седи, човече! гракнуше гости, не дајући му довршити реченицу ни устати.</p> <p>— Као вол |
| <p>Архимандрит плану и викну гласно, не дајући игуману да доврши:</p> <p>— Оче игумане, кажем о |
| ошла, и онда настаје његова!{S} Сад је, дакле, настала његова чреда!...</p> <p>Али шта да ради? |
| у својим сновима гледао.</p> <p>То је, дакле, <hi>оно</hi> што га је вукло у манастир тако сил |
| војих друга.</p> <p>— О, господин-ђаче, дакле смо се смиловали да учинимо посјету мојој госпођи |
| бити примљен, а данас почиње упис...{S} Дакле све <pb n="37" /> пропало, све муке и наде узалуд |
| негде у Богословији.</p> <p>— Аха, тако дакле!... узвикну гост, тргнувши се од неочекивана одго |
| ће све, док му Бог даде снаге...</p> <p>Дакле, почело је!...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ао се дугом, заносном маштању...</p> <p>Дакле, свршено је: постиго је главну жељу.{S} А колико |
| ћи сад сваког госта у лице.</p> <p>— А, даклем тако сас трговачку чест!...{S} Тако ли !... виче |
| бомире!... отеже одоздо, са дна Маљена, далек, нејасан, као са другог света глас, од кога се де |
| трахотан, нечовечји зверски урлик...{S} Далека брда одбијају од себе ненадан очајни глас, шаљућ |
| ди Никола тако убедљиво, још задихан од далека трчања, да нико не би посумњао у његову реч.</p> |
| њему учинило, чичицу.{S} Чича га још из далека оценио и ко је и шта је и шта тражи.{S} Брзо су |
| ји, шарени и прелива разноврсним бојама далеки пространи видик, над којим трепери чисто светло |
| даљина, још тајанственије трепери онај далеки застор и призива к себи сва мека срца, склона ма |
| о чека код куће!...</p> <p>У свет!... у далеки, бели свет!...</p> <p>Нога му корачи...{S} Он се |
| о и вије се невештим и слабим крилима у далеки свет...{S} Гле, чини се да за њим сетно жуборе б |
| .</p> <p>Она велика жудња за светом, за далеким простором, уталожи се код Љубомира и сад стадош |
| ми одмах дође.{S} Најпре ми се беласа, далеко пред очима, нека мала — мала лоптица... игра, иг |
| не пролази преко тог места; обилази га далеко, прокрхава ограде, њиве, само да не прође поред |
| о куда ће.{S} Његова је »штација« доста далеко.{S} Арсеније рече да ће у шуму, ради некаквог је |
| ке, тек онако... а мисао о томе била је далеко.</p> <p>»Баш није требало ни говорити са њима о |
| и брегови, окићени густом шумом...{S} И далеко тамо на истоку, еј-хеј... диже се поносно од зем |
| ије, чим опази човека или жену; обилази далеко око места, где чобани чувају стоку, па опет нема |
| па се опет врати натраг и стане играти далеко, као неки велики, велики коњ...{S} Ја му лепо ви |
| беху сагласни, да је Велимиров поступак далеко поштенији од поступака свију калуђера.{S} Али Љу |
| з књиге на памет, али је он све то знао далеко лепше и живље испричати...</p> <p>Тако се, посте |
| оће и жубори...</p> <p>»Ако је оно тако далеко, мисли дечко, гледајући у плаво небо, као што ве |
| ње, као да још сумња у оно, што је било далеко од њега као небо, и што је страшније од свију зе |
| ан, и отегла се у недоглед...{S} И тамо далеко хеј, вије се и пружа у дужину некаква беличаста |
| као Велимир?...{S} Та он је хтео нешто далеко узвишеније, хтео је живети самом душом, која је |
| вређени, нагоше да беже... а у ходнику, даље од врата, опет прасну: дум... дум!...</p> <p>Кроз |
| ашна, најгрешнија места на свету!...{S} Даље... јер је и Содом чистији од њега!...{S} Ево поток |
| у шуму и прескачу сниско шипражје...{S} Даље, само даље од страшна, најгрешнија места на свету! |
| его се подадох власти његовој!</p> <p>— Даље, нечастиви!... узвикује младић са побожном одлучно |
| </p> <p>— И... тамо сам, вели отац Сава даље, опазио једну паметну ствар... код тих млађих стар |
| па у манастир«...</p> <p>После већ чита даље како ђаво куша Саву освећеног имањем, па после, бо |
| довршује целу мисао, јер се већ зна све даље...{S} Све је то смишљено и утврђено.</p> <p>А дан |
| злобом, за двема богомољкама, које све даље одмицаху, док се не изгубише близу сеоских кућа, и |
| } Али Бог не допушта сотони да се смеје даље над праведником... девојка, у порођајним мукама, п |
| и износи пред очи!«... и он се удубљује даље у читање, осећајући у исто време велику пријатност |
| де... имам ја таке лекарије... хтеде се даље правдати Арсеније, али га прекиде игуман:</p> <p>— |
| воштанице, тако слабим, да не продираше даље од њега, клечаше Љубомир, наслоњен рукама на прест |
| се исцрпе тај извор.{S} Шуме забранише даље сећи...{S} Како ће да се живи... треба јести?...{S |
| не смем тако ићи«...{S} И сад отпада из даље радње царица, него сам он усео у хинтов, па тако в |
| го замоли архимандрита за дозволу, да и даље врши свој црквењачки посао.</p> <p>Још се уведе је |
| а, његова причања о путовању, па онда и даље о школовању, и тако редом све, док се неко не сети |
| уживању свога сељака.{S} И ове приче и даље посматрање ових догађаја унеше у његову чисту душу |
| у при читању ових редака.{S} Он настави даље: »али анђео Господњи викну га с неба и рече:{S} Ав |
| ом простору.</p> <p>Архимандрит настави даље оглашавати, да се нови брат опасује силом истине; |
| се он упознати са суседом и већ гледати даље... а Љубомиру пада у део слушкиња.{S} Он се постар |
| ли га очекује од сад... како ли ће бити даље?...{S} Плашљива зебња наилази му на душу, али је о |
| и испоснички до краја живота?... и тако даље{S} На сва питања редом, Љубомир одговараше заклетв |
| е распитивати : ко је, одакле је и тако даље, али све површно : видело се да му је све то већ п |
| правила — молчаније, послушаније и тако даље стајала баш пред очима млађих калуђера.{S} Ову сво |
| зговарају немачка писмена ај, уи и тако даље и пљуцкао од муке са својим професором, јер му је |
| ескачу сниско шипражје...{S} Даље, само даље од страшна, најгрешнија места на свету!...{S} Даље |
| ио се са женом, уверио је да мора одмах даље путовати (само се боји да га опет не окупе овчарск |
| е близу сеоских кућа, иза којих се, још даље тамо, дизаше висока сјајна звонара.</p> <p>»А како |
| м, веселом сунчевом пригревку.{S} И још даље, на више, беласају се чисти димњаци и црвене сниск |
| таласасти брежуљци, а иза њих, тамо још даље, трепери под врелом измаглицом равна и плодна ваље |
| у разним облицима, како је он маштао о даљем путовању, о доласку у Београд...</p> <p>А кад има |
| /p> <p>Још јасније се прелива магловита даљина, још тајанственије трепери онај далеки застор и |
| прота махну главом десно, одкуда се, из даљине, виђаху сеоски дућани, — он је сад сила... посла |
| шта ли га чека од сада, тамо у незнаној даљини?...{S} Да ли је тамо овако миран тих живот, да л |
| а у дан, а тамо, у тој сивој магловитој даљини настаће некакав нови, друкчији живот.{S} Он не з |
| о одјекну неразговетно викање и замре у даљини...{S} То неко псује непажљива чобанина и напомињ |
| с већим чуђењем, и она нејасна жудња за даљином, за светом, сад би се у већој мери појавила.{S} |
| е зове <hi>свет</hi>.{S} Он жуди за том даљином и за тим светом као за неким чаробним местима, |
| ажено задовољство.{S} Гледајући некуд у даљину, примичући се друговима, он прозбори:</p> <p>— И |
| о окамењен.{S} Око му приковано за сиву даљину, не креће се.{S} Али у њему нема смисла, празно |
| ан...</p> <p>- Он опет гледа у ону сиву даљину, у онај тајанствени застор, који му сакрива од о |
| а земљом, и што више гледа ту загонетну даљину, она га све више заноси својом бескрајном чаробн |
| ="6" /> <p>Нешто га вуче у ту магловиту даљину, у тај неизмерни простор што се зове <hi>свет</h |
| p>Гле, како крв ври, кључа... како бију дамари јако... како се срце разиграло, па му тесан доса |
| мо браду — ФИК-ФИК... па онда за колац: дан-дан!«...</p> <p>— Је ли ви нећете ни пара, ни имања |
| Све је то смишљено и утврђено.</p> <p>А дан за даном пролази брзо, неосетно.{S} Није још добро |
| икну:</p> <p>— Зар ти тако?!...{S} Први дан у светој кући, па пијан!...</p> <p>Иза његових леђа |
| SRP19000_C2"> <head>II.</head> <p>Други дан је како путује Љубомир.{S} Подне је давно превалило |
| о је он најстарији, и како ће кроз који дан бркнути у све углове Савине утуткане ћелије...{S} И |
| од ње поседети и може му долазити сваки дан онај богословац...</p> <p>На вратима дочека збуњена |
| и молитва и све...{S} Данас је недељни дан, игуман има госта, некаква чиновника из Милановца, |
| Мислили су да ће и овај лепи празнични дан проћи досадно, тешко, јер отац Сава не показиваше о |
| рски, не мислећи шта ће донети сутрашњи дан, шта ли понети ноћ.{S} Посматра редом старешине и к |
| вник и шмркће плаховито.{S} Већ је пети дан како нема Љубомира; јутрос му јавише из крајње воде |
| гог одељења за цркву.{S} Љубомир је тај дан очекивао с великим нестрпљењем, јер је дознао од бо |
| чађава брвна.</p> <p>— Ето, дође и тај дан, проговори Љубомир, да се иде у свет!</p> <p>— Чула |
| ојој рекоше: роди се дјетић!{S} Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не освјетљавала га с |
| господин«...{S} Љубомир се осврта један дан по Београду, па се и он реши да иде своме родном Ма |
| ђима му помилеше трнци, као да је Савин дан.{S} Стриц је опак...</p> <p>Глас се одоздо понови.< |
| <p>— Мене јок.{S} Остао бих, вала, цео дан.</p> <p>Механџика викну, а Љубомир брзо подиже свој |
| ни путници, крче <pb n="27" /> кола цео дан, па и ноћу; на друму само се вије густа прашина, ил |
| изразом, који је говорио: »Волим ти цео дан товарити џакове, него ићи к њему на тужбу«.</p> <p> |
| тичним околностима.{S} Код куће, по цео дан, учи штене чловити на задњим ногама; али пошто је н |
| е, онако нејако, мало, мучило се по цео дан, па ипак није могло довршити посао.</p> <p>Најволео |
| ући и слажи таван по таван, па пију цео дан...{S} Умеју да уживају у јелу и пићу...{S} А ми... |
| редован посао, али поред тога мораш цео дан трчати и радити што ти заповеди он, и тетка, и сва |
| ве недеље по Ваведењу десио се тако леп дан, какав се виђа само у августу.{S} Архимандрит зором |
| ен му је овај живот уз стоку, из дана у дан, а тамо, у тој сивој магловитој даљини настаће нека |
| раду — ФИК-ФИК... па онда за колац: дан-дан!«...</p> <p>— Је ли ви нећете ни пара, ни имања, ни |
| ити, па сутра се вратити у град.</p> <p>Дан празнични.{S} Сунце бије косо, али не допире у ходн |
| своју собу, где је мислио провести оба дана у читању књига, што их доби од архимандрита.{S} Ал |
| стрча низ степенице. . .</p> <p>За два дана изређаше још петорицу цензора у другом одељењу, и |
| се обрадова таквој понуди.{S} После два дана добио је <title>Робинзона</title>.{S} За децу са ј |
| ="180" /> да ће се забавити најмање два дана.{S} Братија беше вољна »дахнути душом« одмах, али |
| > <pb n="156" /> <p>А Љубомира, пре два дана, нестало из манастира.{S} Разаслао је да га траже |
| лупом детињаријом...{S} И Љубомир, тога дана, кад доби писмо, беше у сличном расположењу.</p> < |
| одбивених ногу у топлој води...{S} Тога дана му и Јованка даде везено марамче.{S} И он не одби |
| ословаца, да ће митрополит служити тога дана.{S} Још му је остала та жеља: да види митрополита, |
| . загледаш се тако у маглу и ћутиш пола дана, па после ми велиш да те вуче нешто у ону маглу, т |
| а и од Велимира.</p> <p>Не прође недеља дана, а Јованка здрава, једра и пуна као јабука, накицо |
| што је све добро, па се сети јучерањег дана.{S} Срце му задрхта, обузе га страх и нерасположењ |
| ка .. све је исто.{S} И њему су, трећег дана, кад је већ сасвим обезвијао од глади, стале излаз |
| и као предомишљао се. »Баш одмах, првог дана... па као сви други!...{S} И све онако... све мора |
| рна јесен, отац Сава занеможе.{S} Првог дана обузе га ломљава, језа, па онда га обузе и ватра.{ |
| беше и нових лица.</p> <p>Тетка, другог дана по смрти архимандритовој, предаде Арсенију кључеве |
| д наших глава«...</p> <p>Првог школског дана, овај исти професор, који доведе Љубомира, разглед |
| исповеди и причести оца Саву.{S} Седмог дана болести архимандрит умре...</p> <p>У манастиру све |
| о седам пута јести са калуђером, једног дана...</p> <p>Најгоре ће бити за преноћиште.{S} О томе |
| убомир беше у другом разреду.{S} Једног дана распустише школу, рекоше да прелазе у старије разр |
| А у самој ствари то није почело једног дана, ни месеца, па ни године...{S} И сада, кад је већ |
| и сведочанство, рече му Светозар једног дана, да те пријавим за испит.</p> <p>— Како... шта то? |
| казна«...</p> <pb n="131" /> <p>Једног дана, пред подне, дође у манастир један постарији свешт |
| изобиљу...</p> <pb n="259" /> <p>Једног дана Леонтије опази, да се добици манастирски никако не |
| приближило школско време.</p> <p>Једног дана дојаха пред механу неки коњаник, а за њим пандур с |
| и дуготрајна. .</p> <p>Од овог срећног дана, кад се састаде са Светозарем, окрете се све у њег |
| леда у маглу!«...</p> <p>Од тог срећног дана престадоше предавања сасвим, а Љубомир доби и наме |
| наест хиљада прихода...{S} Једног лепог дана бануше изненада неки људи, објавише глупо-пренераж |
| и свега, свега нестаје...</p> <p>Петог дана тетка испразни целу своју собу, натовари пуна двој |
| ?...{S} Зацело нису!«...</p> <p>Десетог дана, рано из јутра, дође Велимир у испосницу.</p> <p>— |
| ојих један имађаше и браду.{S} Четвртог дана позваше га у канцеларију...</p> <p>Кад је саслушао |
| мали: како ти је било трећег и четвртог дана, кад ниси ништа јео?</p> <p>Љубомир обори главу и, |
| слободним оком гледати.{S} Једанаестог дана млади инок осећаше велико задовољство од прања умо |
| м попом, неки га чак и опсује, па истог дана, кад му попа улази у дом с крстом, целива и крст и |
| ћи</hi> пут наређује: да Љубомира истог дана, кад прими писмо, с места закалуђери и да га одмах |
| манастиру, која се јави случајно истог дана, кад стиже и млади намесник, новина у облику једне |
| деш ваљан, рече му кратко.</p> <p>Истог дана Љубомир доби од свога господина чисте преобуке, це |
| мах — веровало се учитељу.</p> <p>Истог дана Љубомир је био пријављен, а после неколико дана ис |
| бесмислен му је овај живот уз стоку, из дана у дан, а тамо, у тој сивој магловитој даљини наста |
| у владичанство... па ако издржите и три дана као он, нека ме баце у... игуман изговори непристо |
| ко ливада и њива, као да се одмарао три дана.</p> <p>Сељак удари у вику докле га год могаше вид |
| заласка сунчева, често и по два, по три дана не окуси ништа.{S} Целе поћи проводи у молитви и р |
| у прво одељење.{S} Ишао је у школу три дана мирно - <pb n="40" /> тихо, као сенка...{S} Посмат |
| млека, млека... ништа друго.{S} Два-три дана тако...</p> <p>Тетка климну главом пркосно, као да |
| ва одела? пита га господин Никола у очи дана, кад ће поћи у школу.</p> <pb n="39" /> <p>Љубомир |
| омир је био пријављен, а после неколико дана испитан и примљен у први разред гимназије.</p> <p> |
| .{S} Антоније и други иноци по неколико дана нису ништа окусили, па зар не може и он тако?{S} А |
| д дебеле хартије, који се, већ неколико дана, глади, кваси и суши...</p> <pb n="181" /> <p>Отац |
| залагуј слушкињу како год знаш неколико дана, док се ја добро упознам с газдарицом, па после ћу |
| њигу скоро на половини и чита: »Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дј |
| — Оче игумане, кажем опет: ово дете пет дана није ништа окусило и донесено је мртво у манастир. |
| прилоге.</p> <p>— Најмање још једанаест дана, израчуна Велимир, на питање Леонтијево: колико ће |
| тозар оствари свој план, и после недељу дана Љубомир се наслушао хвалисавих прича о провођењу и |
| ај и онакав, какав је био до пре недељу дана, кад поче читати ова чудна два житија.</p> <p>Сад |
| ободни!... и то мож’да за читаву недељу дана... мож’да и више!{S} Па се сме радити шта ко хоће: |
| е напомене о Љубомиру.{S} Пре дваестину дана он је, хотећи се похвалити, поново писао владици о |
| и остатак <pb n="56" /> прошлих срећних дана, који га одмах, чим га обуче, навије на маштање, п |
| вршише, а литургије, по обичају потоњих дана, неће бити...{S} Монаси сложно, тихим, лаганим гла |
| ора се заборавити и молитва и све...{S} Данас је недељни дан, игуман има госта, некаква чиновни |
| кчије... све мед тече из уста.</p> <p>— Данас треба отворити очи! наставља Велимир.{S} Знаш как |
| се повратио, гласно изговори:</p> <p>— Данас!...{S} А хаљине?</p> <p>— Хм...{S} Надам се ја, с |
| ни, да без тога пе може бити примљен, а данас почиње упис...{S} Дакле све <pb n="37" /> пропало |
| му, са протом, што изговори о свету, па данас ово са тетком, па Велимир оно вече, па онај госпо |
| ким рукавом... — Кажем вам... шта ви је данас?!... доврши уздрхталим гласом, па и сам бризну пл |
| а квасију и слатку папрат.{S} Попио сам данас десет чаша те ракије, па ништа...</p> <p>»Најбоље |
| грешио, те још како!{S} Ето, баш мислим данас, како би лепо било, да и ти узмеш Јованку...</p> |
| његова женидба, то је нешто!...{S} Камо данас таких дјевственика!...{S} Кад га сведоше, прве но |
| p> <p>»Шта је ово?...{S} Колико се само данас намучио и настраховао...{S} Да ли ће то бити једн |
| и гледа...</p> <p>— Манастири, какви су данас, узвикну говорник још јаче, не требају нам, њих т |
| у грлу... „Дошло!... <pb n="194" /> Баш данас?...{S} Не може бити!...{S} Је ли то сија сунце од |
| м, одмах се забави...{S} И куд нађе баш данас, кад ме она чека!{S} Него, дотле ће престати, чим |
| га до сад није видео.{S} Зато му он још данас изгледа друкчији!</p> <p>— Говори, забога, како ј |
| <p>— Ама, Љубо !...{S} Који ти је ђаво данаске !...{S} Ево ти коза̑, па их чувај сам.</p> <p>— |
| ехом: хи-хи-хи...</p> <p>— Нос’ те ђаво данаске! викну Марија, смејући се и бранећи се.{S} Каки |
| шен, не знајући још шта ће затећи после данашњег окршаја, али се запрепасти, кад угледа како Ва |
| су му молитвене речи најбољи одговор на данашњу сумњу и потврда његовој потоњој одлуци...{S} За |
| шашава занесењака«, те му сад загорчава дане, грди »онога« ко му први помену да га прими (чувши |
| Голијата.{S} Са њом је проводно читаве дане, витлајући је и хитајући обло камење у зрак, или г |
| аломише, истргоше му сваку наду на боље дане, <pb n="260" /> убише му одједном сву вољу и одуше |
| за њега нема веће радости, но проводити дане у <hi>оваким</hi> приликама.</p> <p>— Бог Господ, |
| све једни исти, једначити <pb n="9" /> дани, час мирно, непомично, гробно ћутање Маљеново, час |
| д онога, што му је одређено...</p> <p>А дани пролазе један за другим, са једним истим наличјем, |
| а и обећаваше да ће се наставити срећни дани за Љубомира.{S} Али одједном дође <hi>оно</hi>.</p |
| уђени, изненађени отац Леонтије.</p> <p>Дани пролазе...{S} И све што беше чудно и необично, пос |
| то смишљено и утврђено.</p> <p>А дан за даном пролази брзо, неосетно.{S} Није још добро ни разг |
| зао, да се не бринемо много о сутрашњем дану...</p> <p>Све је око узбуђена младића тако светло, |
| колико је ноћи провео маштајући о овом дану, кад ће се наћи у зидинама чудна, до сад непозната |
| ито зими на каквом наоблаченом, влажном дану, кад је сав <pb n="191" /> ваздух испуњен неком не |
| густу шуму види путовати као на облачну дану.{S} Спустила се лака ноћна хладовина па успављује |
| ик, мој бане, кад само о њој мислим!{S} Дању, ноћу... једнако!...</p> <p>— Чини ти се...{S} Кад |
| е дужности ослободити.{S} Да звониш!{S} Дању већ није ништа, али јутром мораш устати пре свију, |
| stone unit="subSection" /> <p>Дувала је дању топла југовина, па се спустило тихо, лако пролећно |
| , оче?{S} Де, да поједемо мало лепца... дао га је Бог!</p> <pb n="212" /> <p>— Та-а... отеже Ар |
| , после онако исто поетична почетка.{S} Дао нам је Бог деце и здравља, али ето, немам са чим да |
| >— А куд ћеш оволике калуђере?</p> <p>— Дао бих им све овчарске и кабларске манастире, па нек’ |
| хоћеш.</p> <p>— Хе мој Леко, не бих ја дао моју Виду ни за владичанство! узвикну младић одушев |
| арабар, па да поделимо љуцки што је Бог дао... да гриземо заједно...</p> <p>»Он мисли ја овамо |
| , ову холбу, још из бисага, а кад ми је дао кључ да је носим у подрум, изнео сам отуд још две п |
| тих.{S} Игуман се најпре противио, није дао ни поменути.{S} Какво читање сад, кад <pb n="119" / |
| бити ту у механи, имаће још кога, па се дао у објашњења, док иза угла механског изиђоше човек и |
| ост код свог узбуђеног слушаоца и да би дао већу важност своме саопштењу — за твоје... архиманд |
| није... шта говориш!...{S} Максим не би дао ни Богу тамњана, то баш од истине...{S} А онај је о |
| од паргара, што га Леонтију подноси на дар каква слободна девојчура, навикнута на ове послове. |
| аде везено марамче.{S} И он не одби њен дар, као што ни друге није могао одбити.{S} Али је друг |
| ад примао прилоге у котарицу, а од њена дара осети, познату му од јесенас, трему и лаку збуњено |
| а домаћица, па се извињава што нема чим даривати крст.</p> <p>— Даће Бог, снашо...{S} Од немана |
| била Сави.{S} Опрости се лепо са свима, дарова сваком брату убрус и чарапе, па оде задовољна.</ |
| воју ћелију, а тетка побаца и прилоге и дарове, стаде их газити ногама и праскати на сва уста, |
| оказује му једну узвишицу, подигнуту од дасака, опкољену ретким жућкастим лишћем хладолежа, кој |
| љен до половине циглом, а испред ћелија даскама.</p> <p>То игуман чини своју обичну јутрењу шет |
| лупнувши поткованом копитом о храстову даску...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 |
| ела и пламен лагано нагорева суху масну даску; почиње се развијати по соби дим, све више и више |
| кућама.{S} Са нарочитим смислом и циљем дат је, још у најстаријим временима, манастирским општи |
| е марећи ни за чије мишљење, испустити, дати му одушке у живом говору, песми, игри, свађи... на |
| е он отезао, гњавио, мрмљао и није знао дати никаква одговора; игуман се смешкао иронично, да т |
| онако лоповски и обешењачки стаде погле́дати на кућу. — Нана сад кроји кошуље, неће изићи.{S} Х |
| ва што нема чим даривати крст.</p> <p>— Даће Бог, снашо...{S} Од немана тврђег града нема! одго |
| на, као на вашар, са изгледом на богату даћу.{S} Све се живо смеје, шали... јер шта би друго ра |
| трагу од коњске копите... још се осећа дах земље која се суши.{S} А тамо, изван ограде, озелен |
| м.{S} Задахну их онај познати подрумски дах, у коме има не само алкохолног мириса, него је <pb |
| лашеним погледом, како испушта последњи дах...</p> <pb n="246" /> <p>После кратког времена Леон |
| ћ се поведе... наже се к њој, осети њен дах и близину њена тела... и опет јој погледа у очи...{ |
| да пређе преко некакве велике препоне, дахну душом и прође му пријатна топлина кроз цело тело. |
| и у памети све оно, што виде и чу!{S} И дахну душом кад стиже у Београд, и настави свој скромни |
| .. јер овај убија, ништи...{S} И рад би дахнути слободно, пуним грудима...{S} Ах, живота!...{S} |
| баш ни њој <pb n="166" /> самој неправо дахнути душом слободније »као сваки жив двоножац«...</p |
| ајмање два дана.{S} Братија беше вољна »дахнути душом« одмах, али је било много пречих послова. |
| а, калуђери, момци, па чак и они сељаци дахнуше душом слободно...</p> <p>Тетка одведе Љубомира |
| аква имају фрушкогорски манастири... »И дахом јему (манастиру) двадесјат три веси«... рекло се |
| иње причати о тешким временима, великим дацијама и, онако уз реч, како јој је кућа овештала, мо |
| акав се ретко чује и међу људима.{S} Не даш му једну цигару, а попушио си му толики дуван! рече |
| зразом, на оној убогој, сниској, кривој дашчарици, чија су се брвна искривила, поизваљивала, ши |
| је зину, прекрсти се и одмаче се корак, два од њега.</p> <p>— Сад полазим у Београд... тамо је |
| поједе хлеба, па му газдарица да асуру, два џака с вуном, па седне у хлад под лужником, близу б |
| па само млека, млека... ништа друго.{S} Два-три дана тако...</p> <p>Тетка климну главом пркосно |
| ех и стрча низ степенице. . .</p> <p>За два дана изређаше још петорицу цензора у другом одељењу |
| ер жени, вели отац Спира, смешећи се на два млађа игумана, који одједном почеше гладити и сукат |
| недељу дана, кад поче читати ова чудна два житија.</p> <p>Сад је други, то зна... то осећа доб |
| алим вратницама.{S} У средини ујармљена два вола, около њих калуђери и сељани.{S} Види се, по с |
| е увуче у шталу, јер су у њој затворена два добра коња.</p> <p>Наместио се, сад је миран, и то |
| и...{S} Тимотије Пустиножитељ... па она два брата Теодор и Теофан... сви велики иноци и, што је |
| вена, примамљива група: човек и жена са два мала мушкарчета, који се једва прекрећу и љуљушкају |
| се сија у оку, јер су дочекали да виде два »господина« из њихова убога села: њега и Светозара |
| е по неки пут и сунце варало.{S} Јео је два пут дневно хлеба са водом.{S} Остало време проводио |
| мир се обрадова таквој понуди.{S} После два дана добио је <title>Робинзона</title>.{S} За децу |
| стењања, ни гласа!...</p> <p>Тек после два часа калуђер се диже на колена и погледа у мрачни х |
| кројачицом!...{S} Хи-хи...</p> <p>После два месеца дође глас манастиру да је Нићифор рашчињен, |
| pb n="180" /> да ће се забавити најмање два дана.{S} Братија беше вољна »дахнути душом« одмах, |
| .</p> <pb n="156" /> <p>А Љубомира, пре два дана, нестало из манастира.{S} Разаслао је да га тр |
| значајно намигују.{S} Али кад се изнеше два тронедељна сисанчета, испечена на ражњу, са набрано |
| погледа целе школе.{S} Нешто му рекоше два његова суседа, он је чуо речи, али му оне не осташе |
| S} Сад ти је седамнаеста?</p> <p>— Кроз два месеца, пуним.</p> <p>— Е... а кад зађеш сад по пар |
| себе.{S} А пића и јела стаде се трошити два и три пута више, него пређашњих година.{S} Сава нап |
| е попово нек’ је готово!{S} Само нећемо два, него у свакој руци по неколико.</p> <p>Домаћица се |
| ваљати.{S} Али се Сава сваке године по два-три пута овако присећао и чинио ово што сад чини.</ |
| де ништа до заласка сунчева, често и по два, по три дана не окуси ништа.{S} Целе поћи проводи у |
| н гост, због кога се морају заклати бар два брава, одмах се ови »обични гости« нађу у близини и |
| десетином попова из града и околине, ту два игумана из ближих манастира, ту дваестина чиновника |
| и се с Ђоком, после кога му приђоше још два непозната, неотесана сељачета.{S} Све, као што је и |
| уман опет поћута значајно, стави му још два питања, на која Максим одмах и наопачке одговори, п |
| о се отац Сава огрнуо монашком расом, а двадесет и шест како управља овом значајном кућом.{S} К |
| прочита га на душак, јер је имало свега двадесет један ред.</p> <p>Одједном се осети као човек |
| рополит...{S} Кажу, на глави му капа од двадесет ока жежена злата и драгог камена.{S} Да ми је |
| дравима.{S} Обојица беху младићи, испод двадесет година, живи, окретни и весели.</p> <p>Љубомир |
| уђерским новцем...{S} А још кад ти буде двадесет!...</p> <p>— Нећу ја у парохију.{S} Владика од |
| ој капи, за коју је и сад држао да мери двадесет ока, у свему томе што се види очима и што је т |
| манастири... »И дахом јему (манастиру) двадесјат три веси«... рекло се у повељи, и мислило се |
| ну један ћосав млад калуђер, око својих дваеспет година.{S} Дохвати »тетку« за врат хладним као |
| ту два игумана из ближих манастира, ту дваестина чиновника и трговаца из града, све опробани п |
| непријатним предуверењем, али се, после дваестину реда, сав задубе у читање...{S} Стајаше тамо |
| се због ове напомене о Љубомиру.{S} Пре дваестину дана он је, хотећи се похвалити, поново писао |
| убомир је чуо до сад једно предавање, и дваестину пута мучио се од сваке руке да погоди онај по |
| а сликама...</p> <pb n="143" /> <p>Гле, дваестогодишњи младић Антоније, леп као уписан, обучен |
| b n="244" /> шесет — седамдесет, чистих дванаест хиљада прихода...{S} Једног лепог дана бануше |
| се зове економија, на је тамо и приход двапут и трипут већи, него кад се ради старински.</p> < |
| — тамо брат Вујо отире очи песницама, а две сестре, уз њега, покриле лице широким рукавом... — |
| вадица... и друга би једна жена продала две кравице...</p> <pb n="255" /> <p>И тетке, и стрине, |
| страну.{S} Василијана је вукло срце на две стране: хтео је и он мало до потеса, али га вуче у |
| двизавати« отац Сава, пазећи највише на две монашке обавезе: »молчаније« и »послушаније«.{S} У |
| S} УФ-Ф!...{S} Наслади се, ко човек, са две ћасе бураније и <pb n="130" /> ћасом купуса, а <hi> |
| глу, на другом крају од пећи, док друге две беху около пећи. — А ми ћемо одмах наместити онде ч |
| м везеним рукавима, из којих се пружиле две обле, црвенкасте руке, снује по ходнику, по собама, |
| ултат тога угађања опази Сава тек после две године: млађи се калуђери промирњали, много мирнији |
| milestone unit="subSection" /> <p>После две године одсуствовања, ево га опет у својој кући.{S} |
| аређује црквено правило...</p> <p>После две недеље, по наредби духовне власти, Леонтије прими у |
| кар све што је знао и видео.</p> <p>Пре две године Максим је постављен за старешину манастира Т |
| дица по целом селу.{S} Ради тога и висе две веће котарице иза Леонтијевих леђа, преко бисага, у |
| P19000_C7"> <head>VII</head> <p>Прођоше две непуне године.{S} Љубомир већ момче.{S} Дува љута м |
| рчеве очи заводњише, како из њих кануше две сузе.{S} Па пренесе очи у други крај — тамо брат Ву |
| вештине...{S} Зашаренише се међу стоком две необично велике жуте краве, са црвенкасто жутим мрљ |
| ерен...</p> <p>Архимандрит већ прочитао две молитве и, пошто последњи пут закле збуњена младића |
| добра ластика и чим се вратио, направио две праћке: једну од ластика са ракљастим дрветом, и њу |
| и сина и четири кћери, а од имањца само две њиве, једну ливаду и мало окућњице.{S} Шта ће подел |
| ши да иде своме родном Маљену, кога већ две године не гледа очима.</p> <p>Давно је то било, чин |
| а је носим у подрум, изнео сам отуд још две пуне вина.</p> <p>— Неће то, бојим, ваљати... рече |
| Србији, газдовање манастирско...</p> <p>Две године после школовања проведе у манастиру тихо, не |
| ова зове „велика“, за разлику од других двеју — палилулске и теразиске), готово гласно изговара |
| дуго, са завишћу, управо са злобом, за двема богомољкама, које све даље одмицаху, док се не из |
| ак...</p> <p>— Доведи! загрми игуман са двери.</p> <p>Монаси се ужурбаше...{S} Велимир узе Љубо |
| о правилу, учини »велико метаније« пред дверима и пред свима присутнима, па се опет врати у пре |
| стоји у олтару, пред отвореним царским дверима, окренут храму, претурајући тамне листове некак |
| часа да лети право на небо, кад загрме двеста богословских гласова: »Господи возвах к тебје, у |
| на средства: понуди сваком члану најпре двеста, па четири, па пет стотина...{S} Не иде!{S} Ђаво |
| и како се једна коза успела уз стричев двогодишњи калем, од оних брежђанских медњака, па савиј |
| испразни целу своју собу, натовари пуна двоја кола разним покућанством и посла својој кући.</p> |
| а је ту из оближњег села, да има мужа и двоје деце, да је, већ четири године, овде у манастиру |
| спреми се да, онако ђачки, поздрави ово двоје, досећајући се по њихову изгледу и оделу, да су т |
| >— Тхе... знам оне школске све, али нас двоје сами то не можемо.{S} Него ’нако... јарца, или ја |
| кад нико није ни мислио...</p> <p>А њих двоје и иначе нису ни о чем мислили.{S} Они се предадош |
| измакоше, само одједном виде да су њих двоје, он и ова девојчица, сами, да га она некако страш |
| у?...{S} Он се хвали много...{S} Па она двојица из Брежђа... један већ на неким великим чколама |
| мају око места до тетке, пребаце јој по двојица руку око врата и терају је да пева из свег глас |
| е, па после штуца. <pb n="92" /> Они су двојица сасвим друкчији... дружевни су.{S} Кад ми имамо |
| у дугом разговору са Велимиром.{S} Њих двојица су остали непрекидно у искреним другарским одно |
| шу:</p> <pb n="239" /> <p>— Докторе!... двојицу!</p> <p>Тек у вече стигоше лекари, и одмах посл |
| а живи сиђосмо.{S} Те дај, рекох, једне двоколице испред воденице.</p> <p>— Добро те само ви, к |
| ника...</p> <p>На криваји, углављеној у двоколице, пресамићен преко предњег јастука, као дугачк |
| упцима, да не вуку цела кола, него само двоколицу.{S} Игуман се рашири на <pb n="162" /> средин |
| дахнути душом слободније »као сваки жив двоножац«...</p> <p>И Велимир весео.{S} Срећно прође оп |
| овезаних и одједном пуштених на слободу двоножаца!...</p> <p>Леонтије се подаде сав овом изнена |
| Степовића!{S} Некад му је изгледала као двор, а сад тако сниска, стара, и тако обична...{S} Овд |
| у градиницу од тачака, подигнуту у сред дворишта около некаква дугуљаста камена са <pb n="33" / |
| p> <p>Крцнуше пуна кола, извукоше их из дворишта; у манастиру одмах настаде мир.{S} Тетка, још |
| се од брисања давно непочишћене куће и дворишта, рибања сниских трпеза, на којима ће се светит |
| , како је и он сам радио, тапкају преко дворишта и крију се са смехом за трула ћерчива старе ку |
| ваљада, због његова доласка?...{S} Гле, двориште... све оно исто!...{S} Само међу калуђерима ст |
| ајући се узроку теткине љутње, изиђе на двориште и седе на кола.</p> <p>— Седај! викну он Никиф |
| е за столове.{S} Ђаци и момци изнеше на двориште, под хладовиту и сенасту липу, што добише за ј |
| и, девојкара, полегла са метлом и брише двориште, а из куће гуди потмули глас кустуре, која хит |
| ога, да дркће не само ходник, но и цело двориште од игуманове псовке...</p> <p>— Зови Велимира! |
| по њима товнија, и воћњаци гушћи и само двориште <pb n="251" /> манастирско примамљивије, весел |
| дина било: ђаци јурну после предавања у двориште, скачу, смеју се, бацају камена с рамена, вичу |
| многобројних врата, која сва гледају у двориште, поврве многобројни младићи, па лаганим корако |
| а читања над мртвацем, прође ходником и двориштем, гледајући шта се ради.{S} Завири и у собе, у |
| старији чиновник.</p> <p>А по ходнику и дворишту све већа ларма, узвици и чак нешто на лик песм |
| ку књигу.{S} Видевши се усамљен у целом дворишту, он приђе и седе на једну клупу, испод самог д |
| е руке, снује по ходнику, по собама, по дворишту.{S} Под њеним здравим живим ступањем тресе се |
| учајно затекла.{S} Предахну, погледа по дворишту и стаде се подавати оном леном дремежу, што на |
| шње тврђење, и затим се сви разиђоше по дворишту...</p> <p>У вече, кад остаде сам у својој ћели |
| је игуман? запита гост, разгледајући по дворишту онако, како обично разгледамо добро познато на |
| испод звонаре...</p> <p>Шта је ово... у дворишту сви калуђери?{S} Гле, и отац Сава стоји на док |
| .{S} Биће од оних из конзисторије.{S} У дворишту не беше никог другог; кочијаш, који је довезао |
| у неко тужио, сетно осећање.</p> <p>А у дворишту и по стајама пустош, занемареност и нема сањив |
| антију, превио се наш смерни Леонтије у дворишту богословијском, са исто онако, као и у гимнази |
| сали смо ти... рече Вујо, кад стадоше у дворишту:{S} Бабо те на самрти поздравио и опростио се |
| ко тренутака, кад не остаде живе душе у дворишту манастирском, кад се сви гости разбегоше и кад |
| ветом, и њу је употребљавао искључиво у дворишту манастирском против многобројних врабаца, и др |
| само да седне у кола, која га чекају у дворишту, али се њему не седа.{S} Он псује, трешти, про |
| е... оне знаш, за велике празнике...{S} Де још...</p> <p>Љубомир прича, а Максим само узвикује: |
| тање:</p> <p>— Да нисте гладни, оче?{S} Де, да поједемо мало лепца... дао га је Бог!</p> <pb n= |
| дала, насмеја се он дижући се.</p> <p>— Де ти... ђаволе! одговори монах, обарајући очи к земљи. |
| томе, каже му Велимир у шали.</p> <p>— Де, ти, Еро!...{S} Онај други мање лаже, али је велики |
| гладећи руком стакло с вином.</p> <p>— Де, ви ђаволи!... виче им тетка, смешећи се и обарајући |
| Свето Писмо.</p> <pb n="77" /> <p>— Ене де... од куд то знаш?{S} И мене је то предавао...{S} А |
| пешкире, шарене мараме...</p> <p>— Ене де... везени марамчићи!... узвикну она, вадећи неколико |
| е прену и скочи с лежанке.</p> <p>— Ене де !... узвикну она изненађена и погледа госта искрено, |
| он и насмеши се ширетски.</p> <p>— Ене де! рече изненађена жена поцрвеневши.{S} Добро баш...{S |
| вуче дугачку њушку у јасле.</p> <p>»Ене де...{S} То мени говори... мисли Љубомир, слушајући пан |
| да мрдне.{S} Покрене је другом руком, и де-де на више обема — а ја... не може!...{S} А оно га п |
| пурња све цигару за цигаром...{S} Чекни де, Максо, платићеш ти то! узвикну љутито, изиђе из куј |
| ак му каза и пође.</p> <p>— Хм... чекај де...{S} Арсеније се стаде мислити, зашто му је оно мал |
| азом на лицу, прошапта му:</p> <p>— Амо де!</p> <p>Калуђер приђе другом празном углу.{S} Љубоми |
| мрдне.{S} Покрене је другом руком, и де-де на више обема — а ја... не може!...{S} А оно га прљи |
| , познаде га и препаде се.</p> <p>— Ене-де!...{S} Јес’ ти то, Љубомире?</p> <p>Он обори главу и |
| масним, прљавим, искрпљеним кошуљама од дебела кудељна платна...</p> <p>И сву ту шарену масу гл |
| е омањег раста, погнута стаса, кратка и дебела <pb n="4" /> врата.{S} Сад, кад није пред њим пл |
| <p>— Еве га!...{S} Угрејали му штапови дебела меса!...</p> <p>— Чучни у вир!</p> <p>— Отперја |
| м као лед рукама, развуче своје широке, дебеле, ћосаве усне, од чега му цело лице постаде округ |
| камилавке и готовог сашивеног луба, од дебеле хартије, који се, већ неколико дана, глади, квас |
| о укљукане ћурке и гуске, па неке младе дебеле пловчице пржене на кајмаку, па сваких пола часа |
| угледа девојче, развукоше му се широке дебеле усне у некакав груб полуосмејак, а потуљене очи |
| аве зеленкасте очи, обрасле и утонуле у дебеле испупчене капке, одједном се показаше целе, изиђ |
| луђерима стоји огроман, угојен ован, са дебелим, вештачки у вис управљеним роговима, и гледа пр |
| е у књижницу, где ће лупкати прстима по дебелим томовима црквених књига, разгледати урамљене ли |
| ује...</p> <p>— За вечеру гледајте које дебело младо ћуре... почиње наређивати полицајац.</p> < |
| па ућута.{S} Дуго тако постаја.{S} Зави дебелу цигару од сеоског, накрижаног крупно, дувана, за |
| ше успеха...</p> <p>Сад је добио велику дебелу књигу, какве никад у животу није видео.{S} Остра |
| ости, дођоше до угнуте стене, седоше на дебео слој мека суха лишћа и наставише започету препирк |
| о личе на чамовину.{S} У једној му руци дебео црвенкасто жућкаст трсковак са дршком од беле изв |
| ју, у врху дугачка стола, сеђаше крупан дебео просед калуђер, са великом шубаром па глави, испо |
| љају.{S} Он се подупро леђима о храпаво дебло лужниково (са оног истог узрока, са кога сваки те |
| њим ногама; али пошто је необична псећа дебљина искључивала сваку помисао на какав било успех у |
| бо одговори:</p> <p>— Нисам.</p> <p>— И деведесет комада угојених свиња... настави прота, али г |
| сиромашне свадбе, на којој је оно било девер, истесао и спремио вична и глупа манастирског ђак |
| ри часа корача.{S} Прошао је давно свих девет манастирских воденица, и сад се љуто каје што не |
| } Шумар заметне пушку за леђа, па оде у девето село...{S} Воденичари замоле помељаре, да припаз |
| } Сестрицу оставља код обречених Христу девојака, а он се удаљује у тиха ненасељена места...{S} |
| ише осећа онај празнични мирис намазане девојачке косе, који је запамтио од својих сестара.{S} |
| главу и гледа кроз баџу.{S} Кад он уђе, девојка се прену и скочи с лежанке.</p> <p>— Ене де !.. |
| >Све то, што је требало раније мислити, девојка сад, овако преплашена и изненађена, протури кро |
| да ли је то баш у <pb n="187" /> реду, девојка подиже своју једру, облу, поцрвенелу руку, у та |
| они да се смеје даље над праведником... девојка, у порођајним мукама, проказује правог кривца, |
| нако... што је... што је <hi>таква</hi> девојка.</p> <p>Ево их, седе у хладу и чешљају.{S} Он с |
| ло, да би је погледао право у очи...{S} Девојка не може довољно да се начуди: онај исти кога су |
| <p>— Је ли оно ти хоћеш у свеце? запита девојка са подсмехом, гледајући га ђаволастим, немирно- |
| у стара времена.</p> <p>— Море... отеже девојка ђаволасто: лепше је нама ’вако стајати и... ко |
| игла, разбарушена, у поцепаној сукњери, девојкара, полегла са метлом и брише двориште, а из кућ |
| ри Љубомир узбуђено.</p> <p>— Зар и ми, девојке?</p> <p>— Сви!...{S} Тако се радило у стара вре |
| рашна слика свога греха и он одскочи од девојке као ожежен.{S} Погледа уплашено, збуњено око се |
| слатке као ружин мирис, примамљиве голе девојке!...</p> <p>»Што ти је човек... мисли Љубомир; — |
| ... па онај страшни догађај због трудне девојке, која обеђује Макарија у греху...{S} Кад се сам |
| се закалуђери, кидисаше око њега жене и девојке, стадоше га ловити, те му ни на ум не дође њего |
| ки пут онако... у село, где се скупљају девојке, па тако, шали се и смеј са њима.{S} Терају нас |
| м, само мало развијенијом и слободнијом девојком.{S} Оне се још смејаху, гледајући радознало Љу |
| ену љубав у срцу своме према обожаваној девојци, како грозничаво ступа стазицом, на којој ће на |
| обанче устаде, протеже се и пође лено к девојци, која држаше јарца и прекореваше га што је наму |
| о, па никад ништа не помисли онако... о девојци; а ето сад са Милком баш не би смео онако.{S} Н |
| пред њим.</p> <p>Чим стадоше на место, девојче га одмах нападе.{S} Она беше жива и одлучна, ка |
| "5" /> леже на њу и стаде је давити.{S} Девојче је очајно млатало ногама, не обзирући се на то, |
| и пролазници.{S} Стид га да се врати, а девојче тако лепо гледа, чисто га храбри отвореним и, к |
| ди.{S} Јунак паде на траву као дулек, а девојче леже по њему и притиште га целим телом.</p> <p> |
| и се играо са том твојом Миром? пита га девојче.{S} Које игре знате?...</p> <p>— Тхе... знам он |
| као да се крију од кога.{S} Кад угледа девојче, развукоше му се широке дебеле усне у некакав г |
| ро пролази кроз гушу.</p> <p>После јела девојче опет оде у шуму; немирне козе опет су се растур |
| диста, зар нећеш од мене бежати? запита девојче веома живо, и хтеде га погледати право у очи, а |
| је блажено.</p> <p>— Нека... повлачи се девојче стидљиво.{S} И ово је доста.{S} Сад знамо да са |
| с.</p> <p>— Како ли је тамо, Боже? рече девојче после краћег ћутања.</p> <p>— То и ја све мисли |
| , бре, да видиш... севну очима и повуче девојче к себи.{S} Али се цура одупре босим прстима о з |
| одаде првој навали.{S} Клецну једаред и девојче већ наже на њега, али он се реши да се не да јо |
| p>— Не марим толико за све друго, збори девојче кроз сузе.{S} Огрешићу се о родитеље, али морам |
| Како, зар као и ти!? узвикује зачуђено девојче, и на уснама се већ купе црте, које ће прећи у |
| а једног шибљака, задихано и унезверено девојче.{S} Он хтеде вриснути од страха, застаде и — од |
| нског дивљачета постало је право обично девојче.{S} Сад је друкчије одевена и <pb n="61" /> оче |
| гледајући радознало, шта ће враголасто девојче учинити.</p> <p>— Је ли оно ти хоћеш у свеце? з |
| и, зар од онда једнако лежиш ! викну му девојче, нагнувши главу у страну, исказујући тим своје |
| n="159" /> <p>— Баш си ти неки... плану девојче и хтеде нешто непријатно Велимиру рећи, али је |
| леба!...{S} Шта ћеш јести, болан! викну девојче за њим и пође у напред, као да га заустави.</p> |
| ко’ ти заспо̑... а он ћути ’нако, викну девојче силазећи с јарца и држећи га за рогове.</p> <p> |
| с тобом, Љубо, шта то говориш! узвикну девојче и приђе му још ближе, као да се жели уверити: ј |
| детелина...{S} Онде је згодно, узвикну девојче и устаде, па онако лоповски и обешењачки стаде |
| .{S} Ђаво је, па уме да саплете.</p> <p>Девојче већ нестрпљиво.{S} Кад њега Мира обаљује, онда |
| } Збогом.{S} Сутра ћу ти јавити.</p> <p>Девојче остаде наслоњено на чатал, гледајући за младиће |
| ата баш према њој и обори главу.</p> <p>Девојче се насмеја гласно.{S} Погледа га онако крутуљав |
| чне капке и прелетевши очима преко лица девојчетова.</p> <p>Она му каза име села.</p> <p>— Има |
| р се диже плашљиво, погури се и пође за девојчетом, које весело скакуташе пред њим.</p> <p>Чим |
| дочека збуњена дечка слушкиња суседина, девојчица, старија од Љубомира.{S} Одмах се на њој могл |
| ешто промуцати, али га претече смешљива девојчица.{S} Она каза оцу ко је, од куда је и с неким |
| одједном виде да су њих двоје, он и ова девојчица, сами, да га она некако страшно гледа, и да м |
| То га за часак умири.{S} Али кад једна девојчица пружи снаси карлицу с топлом водом, и кад се |
| и, али на доксату механском стоји једна девојчица његових година и гледа га љубопитно, као што |
| и пријатна као цветак, шеснаестогодишња девојчица, кћи једног осредњег поштеног домаћина, стаја |
| Леонтију подноси на дар каква слободна девојчура, навикнута на ове послове.{S} Једна удовица м |
| ољо једна.{S} Ја ћу те одвести кући.{S} Дед’, док нисам викнуо кмета и пандуре да те вежу... </ |
| и теткину руку.</p> <p>— Тето-о-о...{S} Дедер нашу кајмаклију, отеже трећи, средовечан калуђер, |
| о Љубомир, беше се заузео једним малим, дежмекастим и рундавим овчарским штенетом.{S} Обеси о р |
| беше руком исписано : „Житија свјатих; декемврији — февруа.«, а више тога, на марки : № 9.</p> |
| ђењем.{S} Он викну неким новим, јасним, декламаторским гласом, који одјекиваше ходником:</p> <p |
| много учити и толковати.</p> <p>— Јест, дела, славе ти!</p> <p>— Знаш, прво... а то је баш тешк |
| том... тој библији... како ли се...{S} Дела ми баш испричај.</p> <p>Љубомир стане причати редо |
| ... игуман изговори непристојну реч.{S} Дела!{S} Извол’те оче!... дрекну он и жиле слепоочне по |
| е се нико не устручава ни од речи ни од дела.{S} Пир затворених, усамљених, повучених у себе, с |
| ледајући механџију плашљиво.</p> <p>— Е дела сад мени реци, како ћеш сутра капетану казати.</p> |
| ћутање, то је онако, узгред...{S} Него дела да пређемо целу литургију.{S} Кажи ти мени... игум |
| сти, подстиче мисао на јаче, напрегнуто делање.{S} Калуђери се пренуше.{S} Сви се дадоше на при |
| причати о постанку српских манастира, о делима Немањића и потоњих владалаца и властеле српске, |
| м газдарицама, о Чукурлији или некаквој Делиској чесми, о младим и душевним куварицама, без кој |
| и!{S} И после тога, не морамо ове холбе делити на троје, него опет на пола, као и до сад.{S} Не |
| ола часа његова срећна мисао постала је дело.{S} У то срећно доба ни »крштенице« не беху потреб |
| онако ја легнем крај студенца, ти нешто дељкаш, а тек папоња завречи чак у другим косама!...{S} |
| калуђери да се посатиру радећи, а он да дембелише... ха-ха-ха...{S} Има неке »планове« човек са |
| но!{S} Обузима га ужас...{S} Он замишља демона, кад је, пре створења света, својим оштрим крили |
| једним шареним сандуком, једним великим дењком хаљина, на коме грациозно чучаше једно бело, чис |
| ине.{S} Објасни доста добро најглавнији део литургије, па се осети заморен. »Е, ово се баш поте |
| и већ гледати даље... а Љубомиру пада у део слушкиња.{S} Он се постара и да објасни дечку његов |
| еног замотуљка.{S} Рођак предлаже мирну деобу, »па да нико не зна«, а Арсеније упорно тврди, да |
| и говори: сад јој ни на памет не долази дерање јарца.</p> <p>Љубомир заузе половину њене лежанк |
| му се Мира стане превртати пред очима и дерати јарца, а он сад сасвим друкчије гледа у покрете |
| ци раде.{S} Али Мира?...</p> <p>— И она дере жестоко.</p> <p>— Како, зар као и ти!? узвикује за |
| ања...</p> <p>— Како то јарца?</p> <p>— Деремо јарца...{S} Он се осврне око себе пажљиво, па ви |
| м, љутим очима, шта ће му ово уплашено »дериште« рећи.</p> <pb n="157" /> <p>— Молио бих понизн |
| } Обеси о раме једну стару манастирску, десет ока тешку, гарабиљчину, поведе свога белова, који |
| био дозволу да изузме из Управе Фондова десет хиљада динара манастирског новца ради ове поточар |
| p> <p>— Каки!... игуман је гори од њега десет пута, викну Велимир.{S} Знаш оне чизме... ха-ха-х |
| та поче:</p> <p>— Ти ниси завео у књиге десет хиљада ока кукуруза јесенашњег?</p> <p>„А, то ли |
| _C28"> <head>XXVIII</head> <p>Прошло је десет година.{S} У манастиру се за то време учинише мно |
| шити посао.</p> <p>Најволео је кад, око десет часова, дотера напашену стоку, поједе хлеба, па м |
| ију и слатку папрат.{S} Попио сам данас десет чаша те ракије, па ништа...</p> <p>»Најбоље да по |
| а даје користи и с друге стране.{S} Пре десетак година, <pb n="141" /> после једне добре пијанк |
| е за каву и пристављају их уз ватру, по десети пут загледају совру, тамњан, кадионицу, је ли св |
| луша... »Је ли могуће!«... питао се већ десети пут. »Јест, знам... сећам се те приче.{S} А ја с |
| гла онда подићи, сад ће се опет изузети десетина хиљада, да се попуне тамо неки други рачуни... |
| она из резиденције, ту окружни прота са десетином попова из града и околине, ту два игумана из |
| <pb n="13" /> сељака, као зец, потеран десетином керова, прескочи врзину и нададе преко ливада |
| гли стати с колима и стоком...{S} После десетину година изузето је за исту сврху петнаест хиљад |
| кујући ред да уђу.{S} Разгледа он добро десетину тих табачића, види да су то штампани бланкети, |
| је пазио Сава и на себе.{S} За читавих десетину година калуђерства не дођоше му на ум какве ве |
| отованима, изелицама... и он изређа још десетину оваких и горих епитета.</p> <p>— Пуна ми кућа |
| Макарије?...{S} Зацело нису!«...</p> <p>Десетог дана, рано из јутра, дође Велимир у испосницу.< |
| р не мора давати »проценат« учитељу.{S} Десетогодишњи, чумави малишан, у масној, потпасаној пам |
| н, сеоско дете сиромашне породице.{S} У десетој години отац га доведе у овај манастир, чувеном |
| ј... само лажу обојица, а Василијану ни десету не примај...</p> <p>— Ниси, вала, ни ти заостао |
| е...{S} И опет, при тако строгу животу, деси се да му изиђе пред очи некакво чудно виђење <pb n |
| не газити по пртини или целцу — како се деси, — погури се и сагне главу, а мисли се стану колут |
| d>XIX</head> <p>Прве недеље по Ваведењу десио се тако леп дан, какав се виђа само у августу.{S} |
| p> <p>Кад пође неким послом, може му се десити да узгред види Саву, да гледа лађу и »швапску« з |
| лекове, уф-ф... нешто ми од ноћас сева десна страна, вели Арсеније, нагибајући се на десну стр |
| ца на друго, шмркћући и чешући се испод десне мишице, не знајући шта би друго радио.{S} Василиј |
| о на длану с леве стране подринске, и с десне шумадиске планине.</p> <p>При врху Рудишта бије к |
| роклета камилавка: како је год окренеш, десно или лево, она стоји подједнако...{S} Празна је ду |
| ена, умора и глади.{S} Свуд око њега, и десно и лево, склопила се огромна планина, којој, како |
| ге и на њима се равномерно њиха, лево и десно, погурено, здепасто, неокретно тело.{S} Само је п |
| сад невиђену густу шуму, која се лево и десно пружила, — новина ова паде у манастир као бомба.{ |
| ади!{S} Овај твој... прота махну главом десно, одкуда се, из даљине, виђаху сеоски дућани, — он |
| ! викну он Никифору, узмичући се мало у десно.</p> <p>Нови инок волео је трпети многе муке овог |
| ча... одупире се левом руком о бедем, а десном балансира... ноге једва имају о шта да се одупру |
| иким постављеним џубетом, подупро главу десном руком, па гледа некуд пред собом.{S} Поглед му ј |
| страна, вели Арсеније, нагибајући се на десну страну и мрштећи се.{S} А ти ми спреми, роде...</ |
| кад се Љубомир одједном исправи и пружи десну руку на тетку: образи му пребледеше, дођоше као м |
| монасима.{S} Од тада настаде оно сурово деспотско понашање према млађима, које видесмо у манаст |
| , одговара му Велимир.</p> <p>— Уједај, дете-е-е... отеже Максим, мљацкајући великим незграпним |
| зе и виче детету: »Чедо, устани!«...{S} Дете устаје, и настаје... онако...</p> <p>Љубомир се тр |
| и о школи.{S} Ко је год инокосан, а има дете одрасло, обилази око кмета и пита га шта ће да пиј |
| остао владика, дотле се она удала и има дете...{S} Гледајући неисказану тугу на њену лицу, он п |
| лукавошћу и препреденом вештином утиша дете, па га узе на испит.{S} Уплашен дечко све му о себ |
| побожни«, мисли он идући. »И ово им је дете ваљано; ваљад’ није ништа украло или 'нако... неки |
| обего од капетана, сунца ми! превија се дете и одједном заплака.</p> <p>Пандур омекша.{S} И он |
| годбу: »Твоје месо, моје кости«, остави дете и оде.</p> <p>За шест година игуман је од правог д |
| и женидбом и још многим саблазнима, али дете остаје стално »трудами и воздержанијем умершчвљаја |
| ња по Маљену.</p> <p>— То је боље! вели дете, па се плашљиво осврће и погледа на кућу; затим, с |
| помисли сиромах и одмах се реши: замочи дете с ногу, докле могаше ући у воду. »Опет је ово мањи |
| о старац, постао благ и приступачан као дете.{S} Леонтије се бојао прекора због новог одела, ко |
| авијао своја леђа, а не каже је ли живо дете!...{S} Игуман кресну грубу сељачку псовку и саже с |
| е говорио.</p> <p>— Јест, богобојажљиво дете! проговори попа, вероучитељ гимназиски, пошто га п |
| :</p> <p>— Оче игумане, кажем опет: ово дете пет дана није ништа окусило и донесено је мртво у |
| нио...{S} Васкрсао <pb n="125" /> мртво дете!«...{S} И у његовој занесеној главици он већ ствар |
| p>Игуман Сава је родом Гружанин, сеоско дете сиромашне породице.{S} У десетој години отац га до |
| >— Господин-игумане!</p> <p>— Погрешило дете...</p> <p>Повикаше сви гости одједном и, нашавши п |
| , она ђаволаста Милка, носи своје умрло дете и ставља га пред његове ноге... наравно, док је он |
| ћи, шта ли је нагнало ово добро и мирно дете да бега од куће. »Васићи су сви поштени и побожни« |
| а озбиљно:</p> <p>— Јоковићу, остави то дете.{S} Гледај ти твоје травуљине... тамо у школи, а о |
| о.</p> <p>— Ха, ено иза штале, покошена детелина...{S} Онде је згодно, узвикну девојче и устаде |
| говеда и једно старо, сплатичено кљусе; детелиниште зарасло аптовином, поврће у градини не види |
| сејана сточном репом, па трећу засејану детелином, па подизати неке многе а веома потребне прив |
| ј мирис, а испод њега вруште и грицкају детелину коњи, фркнувши по неки пут широким ноздрвама и |
| лике планове, односно будућности »овога детета«, па му препоручује, да ослободи новог брата од |
| >— Вељков, чу се обичан одговор сеоског детета, које држи да је његов Вељко знан целом свету.</ |
| ако крије очи, како се збунио пред њом, дететом као и он, па се још више насмеја.</p> <p>»Ала с |
| гу на њену лицу, он пролива сузе и виче детету: »Чедо, устани!«...{S} Дете устаје, и настаје... |
| ом беспослицом, узвишене тежње — глупом детињаријом...{S} И Љубомир, тога дана, кад доби писмо, |
| ике и маштања беху веома наивне, чисте, детиње... »Она Соломунова... мисли дечко у мраку: већ м |
| поруши, однесе све његове тежње, његове детиње нејасне идеале...</p> <p>Србија поведе рат за не |
| е своје дотадашње идеале, своје заносне детиње снове, које је годинама, један по један, стварао |
| ео да је гледа и да слуша њено отворено детиње ћеретање...{S} И за чудо му: он се са Миром игра |
| д погледа озбиљна, добро позната му оца детињег, застиде се и сам и увиде да сад не сме ни уста |
| гледа у очи...{S} Преплашен, изненађен, детињи поглед беше управљен на њега...</p> <p>»А завет! |
| ећини испрекидано, горко јецање и прави детињи неутешни плач.</p> <p>У мислима стоји само једна |
| е лагано склапају, наступа тврд, уморан детињи сан...</p> <p>Буди га врућина.{S} Кроз сан осећа |
| Они се предадоше чистој, невиној, скоро детињској љубави, која их све више зближаваше.{S} Чести |
| рајан низ година, у коме пројурише брзо детињство, младост, зрелост, па ево стиже и старост, а |
| но, та последња утеха, помисао на своју детињу чистоту, с којом је мислио у гроб поћи!...{S} Св |
| и сапуном, па ништа: опет се шарени ка детлић.{S} Све се жуте пеге по врату докле сунце грије. |
| чета осула неколико плотуна.{S} Жуње и детлићи, на јакој студени, тражећи хране и заклона, изб |
| внати са издацима.{S} Како која година, дефицит све огромнији...{S} Био се јадник ко риба о зем |
| смртна пресуда.{S} Школа се утаја...{S} Деца гледају, зачуђена необичном појавом, па не стижу ј |
| p> <p>Ах, то су све Васићи...{S} Вујова деца.{S} И калуђеру се чини, да му оне живе и плашљиве, |
| е он мали као они...{S} Шта ће ова туђа деца овде!...{S} Ко се усуди заузети <hi>његово</hi> ме |
| кулук, за туђе куће, где су остала сама деца и по једна жена, и то му беше веома тешко.</p> <p> |
| , сасвим случајно, састала тако немирна деца, какве није упамтила велика гимназија.</p> <p>Али |
| зудале се, а около снују нека непозната деца, и са оним истим покретима, са истим начином и изр |
| Сотоно, у теби је пакао!...{S} Камо ти деца, што си их родила... и човек?...{S} Шта то чиниш!. |
| у потоку, испод штале, једнако сачекују деца и муж, и потом у трку, по један од њих, јури кући. |
| сто поетична почетка.{S} Дао нам је Бог деце и здравља, али ето, немам са чим да их мрсим...{S} |
| ј велики, до сад не виђени, мравињак од деце, како се шарени разноврсном одећом, које не може д |
| у из оближњег села, да има мужа и двоје деце, да је, већ четири године, овде у манастиру »код г |
| ац прогура се неколико пута кроз гомиле деце, која стајаху пред школским вратима, са превијеним |
| о, као што се сећа своје давно покопане деце родитељ, који је у млађој, после рођеној, деци наш |
| } Људи говоре свашта, а мене је жао оне деце... да нешто Бог са њима учини, ради мене... заплак |
| опколило ову шарену, многобројну гомилу деце, дечака, младића ћосавих, младића с брчићима и бра |
| же довољно да се нагледа.{S} Било је ту деце у прљавим и чистим, поцепаним и новим, затворене и |
| новост у манастиру.{S} Архимандрит, од децембра, стаде држати калуђерима и ђацима редовна пред |
| дитељ, који је у млађој, после рођеној, деци нашао срећу, тихи домаћи мир и задовољство...</p> |
| нам...{S} Хм... тако важну науку давати деци!{S} Да је бар игуман...{S} А псикологију сигурно ј |
| о Богу много криво, реци ми, па да идем деци...</p> <p>Леонтије се смрзо, окаменио, па нити мож |
| ињемо политику, кад треба само пити.{S} Децо, точите... сви сте задремали.</p> <p>Од гостију ни |
| што ми овако живимо, а онај тамо сам са децом?...{S} Људи говоре свашта, а мене је жао оне деце |
| кладе.{S} Боли, каже, мене срце за свом децом«.</p> <p>Тужне, тешке сузе облише Љубомира; он ст |
| тару братију и остао са својом духовном децом, новим монасима.{S} Од тада настаде оно сурово де |
| обио је <title>Робинзона</title>.{S} За децу са јаком маштом ова је књига прави хипнотиста, кој |
| ћу, и сестре, и оца, и матер, и жену, и децу... нек’ прода све имање и разда милостињу сиротињи |
| да га електрична струја баца, и гледа у децу око себе тако блажено, као да би се сад са свима г |
| е бар ожених као ти, радио бих за своју децу, знао бих...</p> <p>— Бог с тобом! узвикује пренер |
| ају, и онда се жене устумарају.{S} Шиљу децу да зову домаћина, који је са плугом негде на њиви, |
| ло ову шарену, многобројну гомилу деце, дечака, младића ћосавих, младића с брчићима и брадицом, |
| и који су га тако много волели.{S} Али дечја туга није велика и дуготрајна. .</p> <p>Од овог с |
| пезе, и онај уобичајени врисак и бегање дечје од калуђера чак у поток или у планину, и оно побо |
| у побожну збиљу, која изгледа смешна на дечјем лицу.</p> <p>»Овај ће у свеце!« рече један дечко |
| -у... довикну чуварица папоњина плачним дечјим гласом, који је најречитије илустровао безобзирн |
| њу као из топа; али видевши пренеражена дечка, поврати се и погледа га пажљиво.</p> <pb n="14" |
| вац...</p> <p>На вратима дочека збуњена дечка слушкиња суседина, девојчица, старија од Љубомира |
| а њим.</p> <p>— Чији си ти мали? запита дечка, кад му овај, скидањем капе, сврну пажњу на себе. |
| p> <p>— Чији си, ти мали? запита једног дечка, који тераше краву сокаком.</p> <p>— Вељков, чу с |
| сорових очију на овога чудног погуреног дечка у дугачком жутом капуту, са прекрштеним рукама на |
| .</p> <p>Кад је пошао кући, после часа, дечко гледаше око себе скромно, бојажљиво, али у себи р |
| е бацило на зелену траву младо чобанче, дечко од својих тринаест година, па слуша жубор хладна |
| рамици, или тако нечему...{S} А овако : дечко као и они... па се упреподобио...{S} Чудно... чуд |
| кошуљица и кратка исцепана сукњица.{S} Дечко је у њој гледао друга, као обичног мушкарца, не з |
| рца и прекореваше га што је намучио.{S} Дечко беше омањег раста, погнута стаса, кратка и дебела |
| се растуриле, ваљало их је сакупити, а дечко, кога другарица назва Љубом, опет леже у хлад и о |
| бично дугих и оштрих папоњака.</p> <p>А дечко слуша речи и зна шта му другарица довикује, али о |
| асић, ученик велике гимназије«... мрмља дечко у себи (рекли су му да се ова зове „велика“, за р |
| </p> <p>»Како су му беле руке, премишља дечко у сену, сећајући се шта је могао опазити на капет |
| ственим погледом и покретом, па не може дечко да га се нагледа.{S} Највише га буне оне мале, жу |
| очима и што је тако светло, замишљао је дечко да су смештене све особине светитеља, о којима је |
| штали.{S} То пандур уводи коње.{S} Чује дечко како се <pb n="29" /> отворише шталска врата, как |
| се само преврћемо по трави... довршује дечко, а на уснама му трепери читаво блаженство.{S} Њем |
| хоће курјаци сву рашчеречити, проклиње дечко штеточињу, истрчава на последњу косу, на којој су |
| н, као са другог света глас, од кога се дечко прену, као да је у ватру пао.</p> <p>Он зна зашто |
| е чиниш по туђој наредби.{S} Хтео би се дечко неки пут забавити чиме, хтео би сести на онај сни |
| ит.</p> <p>— Како... шта то?! зачуди се дечко, не разумевајући шта овај тражи.</p> <p>Ноге су м |
| благим материнским гласом, од кога се и дечко прену.{S} Бризнуше му сузе из очију, ноге му закл |
| сам луд!... шта се бојим«, мисли у себи дечко и бадри се да је погледа и проговори с њом.</p> < |
| .</p> <p>»Ако је оно тако далеко, мисли дечко, гледајући у плаво небо, као што вели учитељ, онд |
| како оно кажу : гим-на-зист !«... мисли дечко и осврће се око себе, гледајући огромно величанст |
| ... шта ће они?...{S} У свет!«... мисли дечко, улазећи обумрлим ногама у пространу собу, у којо |
| а!...{S} Нека, нека, још мало«... мисли дечко и не довршује целу мисао, јер се већ зна све даље |
| сте, детиње... »Она Соломунова... мисли дечко у мраку: већ мора да је нека царица... а лепа!{S} |
| ва.</p> <p>»Дај да се одморим«, помисли дечко, па се завуче међу плашће.{S} Сунце већ на заранц |
| њих се усправио висок, тринаестогодишњи дечко.{S} Леонтије добро познаје свако ово лице, али му |
| е да читам... ако ти не треба, прозбори дечко бојажљиво.</p> <p>Светозар само баци око на књигу |
| > <p>— Нисмо их имали... коње, одговори дечко, гледајући га право у очи.</p> <p>Човек се зачуди |
| си ли разумео?</p> <p>— Јесам, одговори дечко, бришући широким прљавим рукавом уплакане очи и г |
| у.</p> <p>»Овај ће у свеце!« рече један дечко са подсмехом.{S} Многи му прихватише шалу и насме |
| ша дете, па га узе на испит.{S} Уплашен дечко све му о себи искрено исприча, рекавши само да га |
| {S} Умор, страшан нечувен умор !</p> <p>Дечко се зањиха и паде на траву као покошен, не мрднувш |
| } Да се бега!...{S} Ето зла!«...</p> <p>Дечко стаде плашљиво прелазити преко сена, које га одав |
| али се она тицала овога сјаја...</p> <p>Дечко је већ замишљао себе у тим сјајним одеждама, али |
| и пече све јаче, све оштрије...</p> <p>Дечко се прену.{S} Сунце одскочило високо, па прижегло |
| вако лепим појавама природним...</p> <p>Дечко подиже главу.{S} Пред очима његовим заблисташе се |
| маштао и писао стихове, заинтересова се дечком и стаде му у мислима ређати разне положаје, који |
| оју кудраву косу.{S} Ту он одмах изложи дечку цео програм, по коме ће се он упознати са суседом |
| слушкиња.{S} Он се постара и да објасни дечку његову задаћу, али Љубомир на половини разговора |
| ори очи.</p> <pb n="256" /> <p>— Тсс... дечурлија! одговори Мира немарно и погледа у страну.{S} |
| ан, не видећи од љутине шта се око њега дешава.</p> <p>И учитељ одједном скочи, као да се тек с |
| белавку за прошлогодишњи порез.</p> <p>Дешава се човеку, нарочито зими на каквом наоблаченом, |
| узимат је, из педагошких обзира, облик диалога, и то само између игумана и Максима.</p> <p>Игу |
| и.{S} Тако је било и с Максимом.{S} Ови диалози изишли су му на врх главе, и он је стао мало бо |
| } Само помисли у себи: »Боже... како је диван овај Арсеније!...{S} И сви... сви су ми као браћа |
| ти како се веселе права господа.{S} Као дивљаци, који нигда нису видели града, гледаху они овај |
| прапорци на сребрној кадионици...{S} А дивљаче маљенско блене, слуша, и заборавља где се налаз |
| > <p>За шест година игуман је од правог дивљачета, које досле није видело ни града, ни цркве, н |
| искрено, другарски.</p> <p>Од маљенског дивљачета постало је право обично девојче.{S} Сад је др |
| шће, изговарајући с нагласком и с неким дивљим задовољством ову руску пословицу, коју је чуо ил |
| озуји над <pb n="258" /> овом усамљеном дивљином; по ливадама чупкају спржену траву кржљава гов |
| кабларске манастире, па нек’ се у оној дивљој, страшној лепоти природној моле Богу за своје гр |
| ади стадоше се прекопавати и засађивати дивљом лозом за калемљење...{S} Све букну, као успавана |
| земље, увијена у тамно сивкасту маглу, дивна, пластаста Букуља...{S} А за леђима виси, непомич |
| вршује воденичар.</p> <pb n="158" /> <p>Дивна, млада као росна капљица, нежна и пријатна као цв |
| оживе.{S} Сад ће се поновити све старе, дивне успомене...</p> <p>— Знаш... кад онако ја легнем |
| ђе лети, о Београду... како ли кити оне дивне приче о добрим и злим газдарицама, о Чукурлији ил |
| о чудно виђење <pb n="144" />, у облику дивне, нежне као роса, слатке као ружин мирис, примамљи |
| а иде лагано и весело, никога не заносе дивни призори, никоме није до ноћног маштања....{S} Вид |
| тренутака, прснути блиставим као ватра, дивним као рубин руменилом...</p> <pb n="234" /> <p>Лео |
| рши, тако одједанпут!...{S} И како беше дивно у оном свету!{S} А зар се не може натраг?...</p> |
| брегу више манастира...</p> <p>Ах, како дивно греје топло сунашце, како пирка и задише хладовин |
| најљубазније му шануће:</p> <p>— Море, дивота!...{S} Само синоћ и јутрос пробао, па већ звониш |
| лубова, одсјајкујући према сунцу својим дивотним перјем; како је све у наоколо светло, мило, то |
| >Сунце је високо одскочило.{S} Давно је дигло росу са питомих долина, које се оштро преливају п |
| ..{S} Целу чашу! викну игуман.</p> <p>— Дигните му главу! рече тетка и принесе пуну чашу помодр |
| ано површе што имају, па се и они некуд дигну, нестане их, као у маглу.{S} Чобани затворе стоку |
| оцу Сави, и са тврдом намером: да се не дигну од совре докле се узмогу живи држати...</p> <p>Ва |
| ме, молим те! узвикну монах преплашено, дигнувши руке у вис, као да се брани од некакве напасти |
| орко...{S} На поновљен позив Велимиров, диже се уплакан, занесен тугом и ненадном несрећом.{S} |
| онај игласти револверски обарач диже... диже... и — дум... дум... дум... дум...{S} Задими се со |
| .{S} И далеко тамо на истоку, еј-хеј... диже се поносно од земље, увијена у тамно сивкасту магл |
| рени сач почиње тамнети...{S} И неко га диже у висину са целом столицом, па љуља, љуља...{S} А |
| и се према њему и стаде гледати како се диже у вис пара са угрејаних мокрих чарапа и дизлука.{S |
| ..</p> <p>Тек после два часа калуђер се диже на колена и погледа у мрачни храпави свод пећински |
| ће изићи.{S} Хајдемо!</p> <p>Љубомир се диже плашљиво, погури се и пође за девојчетом, које вес |
| јући целу реченицу.</p> <p>Љубомир брзо диже главу и погледа га право у очи; у том погледу беше |
| како се онај игласти револверски обарач диже... диже... и — дум... дум... дум... дум...{S} Зади |
| исно школовање, напрежу се и често пута дижу руке од досадних, тешких задаћа.{S} А како ће он!. |
| и страховите, за њега, зидине, како се дижу величанствено у високо <pb n="34" /> плаво небо, к |
| ене се и с неком величанственом тишином дижу се у вис китњасти борови и танковрхе јеле...{S} На |
| вљати манастиром.{S} Видео је да други »дижу«, па не мислећи <hi>како</hi> и у којој се сразмер |
| истина! викну онај професор »травуљар«, дижући од стола занесену главу.</p> <p>— Видите... поче |
| блаженим изразом лица, служи он госте, дижући или доносећи судове, гледајући само у оно што ра |
| бори он загушено, пружајући руку, но не дижући се.</p> <p>— Ево... ево места, показа он госту ј |
| бе.{S} Није се још удала, насмеја се он дижући се.</p> <p>— Де ти... ђаволе! одговори монах, об |
| реч, како јој је кућа овештала, мора се дизати друга... не треба много новаца, али нема где да |
| којој се сразмери то чини, стао је и он дизати без рачуна, без смисла, глупо...{S} И све је ишл |
| рало сивасто беле облаке магле, који се дизаху из дубоких планинских раселина, па се, као широк |
| /p> <p>Беше сав хладан, а груди се брзо дизаху и спуштаху.{S} Жена узе тикву с водом и прсну ру |
| ских кућа, иза којих се, још даље тамо, дизаше висока сјајна звонара.</p> <p>»А како ли је тамо |
| е ли те то мучило?...</p> <p>Љубомир не дизаше главе, не одговори ништа, очекујући да ће његово |
| еде на троножац уз прочевље, са кога се дизаше, вијугајући се, велики пламен уз оџак, рашири се |
| у вис пара са угрејаних мокрих чарапа и дизлука.{S} У кући настаде дуго немо ћутање, које, како |
| ро, да ми дође толико пута да му кажем: дијете, иди кући, ожени се, па буди срећан човек.{S} Је |
| гим.</p> <p>— Куку!... што му је!...{S} Дијете!... стаде жена викати, па му притрча.</p> <p>Беш |
| ће моћи, само да прострем чаршав...{S} Дијете!... викну, угледавши Љубомира: трчи... газдарицу |
| S} Али што: ђак, јабогме!...{S} Мене је дика, а ти се потпрдуј колико хоћеш, доврши он увређени |
| из крајње воденице, да се види некакав дим код Савине испоснице.{S} Послао је и момке и калуђе |
| ста суху траву, а из оближњег трла бије дим кроз слеме, кроз баџу и кроз саму шиндру, којом је |
| асну даску; почиње се развијати по соби дим, све више и више, а Љубомир гледа у жуту чађаву тав |
| ћу прозори црквени, колута се миришљави дим измирне и звецкају ситни прапорци на сребрној кадио |
| дум!...</p> <p>Кроз сиво бео, усколутан дим, угледаше на поду широку, моћну фигуру Максимову, с |
| бијајући устима читаве облаке дуванског дима и гледајући буљавим, страшним, љутим очима, шта ће |
| а, запали је и стаде гледати кроз облак дима, који се према самом прозору колутао.</p> <p>— То |
| ка направа са оџаком који се непрестано дими.{S} Рекоше му да је то Сава, а оно по њој плови ла |
| И још даље, на више, беласају се чисти димњаци и црвене сниски кровови у јасном зеленилу бескр |
| угом држи муштиклу, из које сукћу густи димови.</p> <p>Игуман је при путу; све је готово, само |
| се у пламичак, који се немоћно, загушен димом, лелујао и лагано гасио.{S} Љубомир дометну суха |
| а изузме из Управе Фондова десет хиљада динара манастирског новца ради ове поточаре.{S} Новац с |
| азно стакло с вином у вис...{S} Тамо не дирај, а онако што чинимо заједнички, то мо’ш причати.< |
| згледу.{S} Али њега сад подсмевке не би дирале...</p> <p>»Мора да је потказао неко од ових!...{ |
| дсечан, строг глас малог, чистог, седог директора, који прочита имена примљених ученика у први |
| риге професорима.{S} Спреман је предлог директору: »Да се преместе ови окачењаци изнад наших гл |
| е најпре промешкољи, али кад дође тешко дисање, напреже сву снагу, забатрга се, извуче се из ње |
| абим пламичком воштанице, уз равномерно дисање успаваних другова, гледа широко раширеним очима, |
| и овог терета, који га стегао, па не да дисати.</p> <p>— Чек’ да и ја тебе затиснем уста и нос, |
| бној самоћи, нешто га притеже, не да му дисати...{S} А он је тако рад другом животу... јер овај |
| де се друкчије живи, слободније и слађе дише.{S} Обичне су му и досадне ове шуме по Маљену, бес |
| еленожуто чудовиште, загушило се, па не дише, не трепће... нема ни конвулсије предсмртне, него |
| илике.{S} Он је знао, да владика живи и дише само калуђерством, да у томе питању код њега нема |
| скрајних воћњака.{S} Ах, како се слатко дише!....</p> <pb n="208" /> <p>Прво се имало извршити |
| моји... тата, Вујица, стричеви? пита не дишући.</p> <p>— Брину се, знаш сам...{S} Сестре ти пла |
| га ногама и вичући: »Сеј мних оскверни дјевицу нашу!«...{S} Али Бог не допушта сотони да се см |
| ба, то је нешто!...{S} Камо данас таких дјевственика!...{S} Кад га сведоше, прве ноћи по венчањ |
| сви велики иноци и, што је најглавније, дјевственици.{S} Ниједан се није преластио женском лепо |
| пише: »Сочетасја законому браку и отец дјетем бист«, па се опет посветио!...{S} А Макаријеве р |
| е родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дјетић!{S} Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и н |
| За св. Спиридона Тримитинског пише: „От дјетства своего пастух бје овчиј«...</p> <p>»Ето, узвик |
| стаде пред њега, смејући се и лупајући длан о длан од чуда и смеха.</p> <p>— Хи-хи-хи...{S} Ка |
| пред њега, смејући се и лупајући длан о длан од чуда и смеха.</p> <p>— Хи-хи-хи...{S} Како ’но, |
| остинске собе, разбашкарила се, махнула длановима преко бркова, па само наређује...</p> <p>— За |
| ухињи, смејући се радосно и лупајући се длановима по бутинама.{S} Певница је последњи авансман |
| планинском, а са њега се гледају као на длану с леве стране подринске, и с десне шумадиске план |
| -еј...{S} Љубомире!... отеже одоздо, са дна Маљена, далек, нејасан, као са другог света глас, о |
| «.</p> <p>Разиђоше се.{S} Љубомир уђе у дневне манастирске послове и, заузет радом и занимљивим |
| рави.{S} Све мораш завести у овогодишњи дневник, па ћемо већ ту малу »неуредност« оправдати...< |
| ни зову »комисија«, попечатише му касу, дневнике, рачуне и стадоше зивкати и саслушавати једног |
| дине добије а друге изгуби парницу, и у дневнику манастирског расхода цифра судских, адвокатски |
| и пут и сунце варало.{S} Јео је два пут дневно хлеба са водом.{S} Остало време проводио је на м |
| ну као океан слободу!...</p> <p>— Ликуј днес, Сионе!!... завапи срећним, одушевљеним гласом Вас |
| га нестаде у густом шибљу, које се при дну косе подигло.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| гашена ватришта, а у једном се види при дну пасуљ, у другоме сок...</p> <p>Жена се трже од брза |
| дану, кад ће се наћи у зидинама чудна, до сад непозната манастира, који га је, тако удаљен и т |
| том дугом низу отац Сава не види ништа, до таму и густи мрак, кроз који севне понекад нека пада |
| одлуке веома уважавао.</p> <p>»И то је, до душе, по Божјем закону, рекао би Љубомир; али тек... |
| га прекиде игуман:</p> <p>— На јелу је, до душе, први, а на послу тсс..., гори од Максима.</p> |
| на.{S} Свет се намучио до највеће мере, до врхунца, па је сваки мислио да се више не може издрж |
| е, тако лагано, гађајући уз пут сенице, до своје нове »симпатије«, јер од кад се закалуђери, ки |
| Антонијеву...{S} Читав, огроман, нови, до сад невиђени свет изиђе пред очи младићеве.{S} И он |
| ове хуке, више ништа не чује и не види, до необична, искривљена и занесена весељем и пићем лица |
| справа — сунчаник, па гледа тај велики, до сад не виђени, мравињак од деце, како се шарени разн |
| а заклиње Богу живоме, да ће следовати, до смрти своје, речима распетог Спаситеља: »Ко хоће да |
| гао пожелети себи веће славе и радости, до да остане све овако како је, док год он не изучи све |
| моран, па није ни мислио о чему другом, до о одмору.{S} Кад је улазио с Велимиром кроз велику у |
| чини му се да сиђе пред њега неко ново, до сад невиђено биће, одједном се споји са <pb n="150" |
| .{S} Од јуче у подне није ништа окусио, до воде и зелена воћа.{S} Али се од тога још горе гладн |
| удан !...{S} Него гледам шта му је ово: до сад све беше ’нако...</p> <pb n="51" /> <p>— Хм... п |
| окучити...{S} Ништа, ама баш ништа!{S} До сад је владика попио његове монахе на веру; не пита |
| ће рећи одмотавање...{S} Хо, брате!{S} До сад се само мотало, а не знаш шта има у клупчету...< |
| стадоше питати: »А шта ћемо сад?«...{S} До сад је ове куће издржавао народ, а сад се исцрпе тај |
| не знајући шта оставља ни куда иде.{S} До сад се ређаху све једни исти, једначити <pb n="9" /> |
| ствари све замршеније и чудноватије.{S} До сад је мислио да има бар неки ред за све догађаје, а |
| иди митрополита, и то баш кад служи.{S} До сад никако није могао уграбити прилику да га види, п |
| али сад одједном избаци нешто ново.{S} До сад је он отезао, гњавио, мрмљао и није знао дати ни |
| шеним гласом прошапта Велимир.</p> <p>— До мрака! ..{S} Њему би до мрака, а онај тамо чека у не |
| разну кошницу попуни, да се мед прелива до јесени...{S} Милило се човеку живети, кад погледа ка |
| но лице, о коме је много слушао, али га до сад није видео.{S} Зато му он још данас изгледа друк |
| Тако се свршиле све незгоде, које су га до сад ударале љуто.{S} Шта ли га очекује од сад... как |
| гледајући само пред ноге, стаде с краја до својих другова.{S} Прекрети се побожно, подиже главу |
| </p> <p>— Чучни у вир!</p> <p>— Отперја до врх Штурца!</p> <p>— Ала везе, сињу ли му!... ка ово |
| ући очи.{S} Долази свет, видеће... жена до калуђерских ћелија!...{S} Баш... могла си и ти са Жи |
| им ћутањем, реши се да му тако одговара до краја.</p> <p>— У које време? понови Максим игуманов |
| и необично смирен изглед; од прозорчета до стола само снују и севају један поред другог.{S} Обе |
| о онда, кад нисам познавао другог места до нашег села...{S} Онда сам кренуо слободно, баш као д |
| мамнија!...{S} Већ се отимају око места до тетке, пребаце јој по двојица руку око врата и терај |
| ми покажеш.</p> <p>Љубомир одведе госта до уласка и поможе му сићи низ стрме, дуге степенице, к |
| тски живот...{S} Антоније не једе ништа до заласка сунчева, често и по два, по три дана не окус |
| ли правилан одговор, па не видећи ништа до љубопитне погледе управљене на себе, пређе на друго |
| д њим разли мек, нежан, милостив, никад до сад не чувен, па ипак добро познат му архимандритов |
| Он вели да није, и без сумње није никад до сада помислио јасно: идем у манастир да се покалуђер |
| чудновати, слабачки глас, који он никад до сад није чуо.</p> <p>»Чиј је то глас? ко је то?...{S |
| Баба је рођена у Војводини, али је све до сад сачувала оне лепе особине кућевног реда, који је |
| е човека на тако теже радове, те он све до сад остаде побркан у својим симпатијама, не рачунају |
| ос воље да се куд креће.{S} Ако и изиђе до механе, да изигра са механџијом и којим трговцем жан |
| ане промене у манастиру, док се не дође до овога стања, које затекосмо у њему.{S} Четрдесет је |
| брже и брже...{S} Он не осети како дође до котара, око кога се окупила гладна и премрзла стока; |
| и одједном занемари све оно, што га је до сад одушевљавало, што је давало смисла животу.{S} Пр |
| цима, Леонтије се врати из шуме, где је до сад читао једну богословску књигу.{S} Видевши се уса |
| адном путнику.{S} Баци пурењак, који је до сад, са слашћу, жвакао, скочи са столице, тресну рук |
| да Љубомир предузме сав посао, који је до сад вршио Никола, најмлађи ђак.</p> <p>— Никола за п |
| тарија кристална шљивовица, са којом је до сада од шале истеривао оваке нападе.{S} Сутрадан, зо |
| које је знао на памет.</p> <p>Очитао је до сад равно седамнаест пута »Помилуј ме, Боже«...{S} Т |
| ије првина да иде по водици.{S} Само је до сад носио котарицу или бисаге, а сад, као свештеник, |
| а разне зелене и осушене траве, коју је до сад пребирао и остављао сваку засебно у велике дуван |
| иње од њега одвајати све оно, што му је до сад тако близу било: и отац, и браћа, и сестре, и Ма |
| А ја кад почнем мислити ноћу, то траје до зоре, баш до самог сванућа...{S} Шта пута у Београду |
| ећ мераше оком, колико му корака остаје до оног мрачног угла, из кога бије јака светлост кроз п |
| дног натмуреног друга, који као да није до сад веровао ономе, што му је говорио.</p> <p>— Јест, |
| убице...{S} И цврчку ливадском сад није до песме; треба се одморити, па ће опет на посао...</p> |
| га не заносе дивни призори, никоме није до ноћног маштања....{S} Виде се пред њима котареви; та |
| риво ми...{S} А већ сам знаш да ми није до калуђерства...</p> <p>— На што ти је онда криво?...< |
| знам, па ако не ваља...</p> <p>Леонтије до сад мишљаше да је питање управљено њему, и хтеде уст |
| е сећају се јадне, гладне и жедне стоке до самог мрака.{S} Шумар заметне пушку за леђа, па оде |
| држао је да знају сви.{S} Због тога се до сад и заустављао на ситницама, те су његови слушаоци |
| м са чим да их мрсим...{S} А продаје се до саме наше куће једна ливадица... и друга би једна же |
| што се тако изненадно догоди, довуче се до постеље, леже и заспа одмах.</p> <pb n="97" /> <p>— |
| , онај весели и услужни младић, који се до синоћ звао Никола, а ноћас изиђе из цркве као инок Н |
| ло, колико се незгода претрпело, док се до тога дошло !...{S} И стадоше се ређати пред њим сви |
| у живом разговору о будућности, дођоше до угнуте стене, седоше на дебео слој мека суха лишћа и |
| одељењу, и најзад сви професори дођоше до уверења, да су се у овом разреду, сасвим случајно, с |
| .. развуче Максим онако исто, како је и до сад одговарао; али сад одједном избаци нешто ново.{S |
| ...{S} То је отровно!«</p> <p>Веља се и до сад на силу држао, а сад удари у грохотан, весео сме |
| лити на троје, него опет на пола, као и до сад.{S} Немој га баш приморавати да пије...</p> <p>— |
| стао онај и онакав исти, какав је био и до сад.{S} Него чекај, није он још закалуђерен...</p> < |
| лимир.</p> <p>— До мрака! ..{S} Њему би до мрака, а онај тамо чека у недељу...{S} Знаш ли да пр |
| ине и калуђере по манастирима, и долази до закључка, да је његов манастир доста одвојио, да се |
| Хоће ли живети у манастиру и испоснички до краја живота?... и тако даље{S} На сва питања редом, |
| о да је за храну најлакше: о томе се ни до сад није бринуо, па је држао да се то може одмах наћ |
| ко ошину изненада; једним скоком дојури до звонцета и огласи почетак обеда.{S} Он је први спази |
| ројици... као цигља!</p> <p>— Шта си ти до сад радио? прекиде га Љубомир, кога је овог тренутка |
| Зар ти мислиш, среће ти, да ћеш остати до краја као Антоније и Макарије?</p> <p>— Бог с тобом! |
| p> <p>— Како...{S} Ја овде морам живети до смрти, не смем излазити.{S} Прочитао сам овде и заве |
| пре њега пролазиле...{S} И тако ће бити до краја.</p> <p>Он јасно види цео свој живот унапред, |
| је, опет по савету владичину, од поноћи до зоре, али га је по неки пут и сунце варало.{S} Јео ј |
| одушевљеним гласом Василијан, седајући до Леонтија и тапкајући га по плећима.</p> <p>— Ово, ро |
| , чисто, кудраво псетанце, посматрајући до сад невиђену густу шуму, која се лево и десно пружил |
| бего из манастира, молио се у испосници до мртве главе... па зар то није светачки?</p> <p>— Так |
| лепшим осећањима...{S} Али су и одласци до Светозара постепено чинили своје: и они не остадоше |
| понови задани му одговор готово од речи до речи.{S} Газда му остаде задовољан, <pb n="32" /> па |
| : шта се то збива?... шта оно рече овај до мене?...</p> <p>Никола пребледео, глава му се немоћн |
| се онда калуђери сити набеспосличе чак до јесени.{S} Тек понеки пут ако их узнемири по нека ба |
| ас, превија се главом и целим телом чак до колена, и уз то гласно набраја:</p> <p>— Еј, мој Арс |
| бих понизно, ако може, да се размислим до мрака... слабим, уплашеним гласом прошапта Велимир.< |
| међу прстију... млади инок, с надувеним до највеће мере плућима, само изви главу и преврте очим |
| вори:</p> <p>— То ми треба... да отрчим до куће...</p> <p>— Знам ја твоју кућу, одговори јетко |
| са игуманових леђа расом, са натученом до ушију простом камилавком на глави, онај весели и усл |
| >Да ли му то заиста није долазило на ум до сада?{S} Он вели да није, и без сумње није никад до |
| и веома великих цокула, о под постављен до половине циглом, а испред ћелија даскама.</p> <p>То |
| о оних идеалних монаха, о каквима је он до скора сањао.{S} И отуд се врати разочаран. »Ово су, |
| аде осећати некако друкчије... није као до сад.</p> <p>»Шта је ово!...{S} Куд идем ја?...{S} Је |
| рестано како би оставио друштво и дошао до постеље...{S} Те-сто!... узвикује он смејући се цели |
| о променио...</p> <pb n="75" /> <p>»Ово до сад што је било у кухињи, мисли Љубомир, гледајући т |
| аза име села.</p> <p>— Има ли још много до Београда?</p> <p>— Кажу да има доста, вели она и опе |
| д није више онај и онакав, какав је био до пре недељу дана, кад поче читати ова чудна два житиј |
| {S} И сад нисам више онај, који сам био до јуче!...{S} И нећу умрети онако, како сам мислио!... |
| оју урођену особину усавршио и префинио до највеће мере.{S} Зато га и послаше да, као млађи јер |
| еди за боља времена.{S} Свет се намучио до највеће мере, до врхунца, па је сваки мислио да се в |
| се завуко у своју ћелију, па куњаш тако до века.{S} И не знаш ни сам шта радиш и зашто живиш... |
| о срце на две стране: хтео је и он мало до потеса, али га вуче у собу „нова симпатија«, у облик |
| ели:{S} Ваљада видиш колико ми је стало до тога, да се те беде опростим.</p> <p>— Знам, знам... |
| {S} Нићифору као да не беше много стало до свега тога.{S} Он отпутова весело, као на какву гозб |
| n="228" /> А ја не знам шта је ово било до сад, и коме је све то требало...{S} Да ли сам ја тре |
| но одшетају „тамо горе«, што је значило до Видина села.{S} Љубомир је обично остајао под једном |
| је ово село? промрмља он, подижући само до пола очне капке и прелетевши очима преко лица девојч |
| као лед...{S} Дај, рекох, да га скинемо до реке...{S} Тешко, болан!... једва живи сиђосмо.{S} Т |
| упке своје братије гледа много блаже но до сад.{S} Он се одмах покаја што је тетку, оно пре, ув |
| а ракију.</p> <p>И тако, Љубомир је чуо до сад једно предавање, и дваестину пута мучио се од св |
| сузама замоли, да му даду момка у помоћ до његова самостана.{S} Али, момци се беху сви разишли. |
| итаву струју некакве нове, непознате му до сад топлине или зиме... ни сам не зна чега, тек нешт |
| разјашњења о овом новом, непознатом му до сад учењу.{S} Али сва лица беху такође зачуђена нена |
| о је стварно, и сравнио са оним, што му до скора беше идеал, па је нашао, као што и житија веле |
| и кафе у шољице, па се намести на клупу до Максима, који ћутећи жудно ишчекиваше кајмаклију, не |
| стадоше вући стотине кола дрва, која су до сад трунула...{S} Појави се велики уљаник у манастир |
| , показа он госту један празан подметач до себе и посади га на њ, гледајући на другу страну, у |
| нем мислити ноћу, то траје до зоре, баш до самог сванућа...{S} Шта пута у Београду тако почнем |
| на жена, удовица, која је становала баш до његове куће.{S} Она га је чешће зивкала, али му је г |
| нека збиља и изгледа као да му није баш до јела...{S} По зидовима, испод икона, исписана главни |
| е их архимандрит скоро оставити.</p> <p>До овог часа браћа се нису ни интересовала »господиново |
| дем ја ноћаске из воденице, скоро глуво доба...{S} Таман се нешто замислио, кад пред мојим носо |
| ем лица својих другова...</p> <p>У неко доба Василијан дозва шумара и воденичара, и посла их не |
| а мисао постала је дело.{S} У то срећно доба ни »крштенице« не беху потребне одмах — веровало с |
| лази?{S} Ја кажем већ тако и тако...{S} Добар неки младић, вели она, и ваздан тамо...{S} Забора |
| то се баш види...</p> <p>— Што?... биће добар калуђер, зацело.{S} А нама неће сметати ни у чему |
| била је сама).{S} Муж јој, неки прост и добар, блесаст сељак, стараше се само да се што боље на |
| з јагодинске, а?...{S} Онда је Васа био добар за ортака, а Максим пурња све цигару за цигаром.. |
| ков лист у септембру, који је некад био добар »иберциг«, па ће и сад лепо послужити сирото ђаче |
| глави му, али он промаче брзо, а она му добаци:</p> <p>— Лоло!...</p> <p>Василијан истрча напре |
| .</p> <p>— Обуци, роде, стару антерију, добацује му Арсеније, гладећи руком стакло с вином.</p> |
| н поћута неко време, па одједном као да доби вољу да све искаже шта му је на души, исправи се н |
| њаријом...{S} И Љубомир, тога дана, кад доби писмо, беше у сличном расположењу.</p> <p>»Шта хоћ |
| к има се посла доста.</p> <p>Љубомир не доби времена ни да се одмори честито.{S} Уздисао је под |
| престадоше предавања сасвим, а Љубомир доби и намести па свој сто све Савине уџбенике, штампан |
| че му кратко.</p> <p>Истог дана Љубомир доби од свога господина чисте преобуке, цело старо одел |
| беху сви разишли...</p> <p>Тако Љубомир доби млађег друга, али се не хтеде, као Нићифор, корист |
| први глас...</p> <p>У фебруару Љубомир доби писмо од оца.{S} Пише брат Свејо у име очево, кори |
| ровести оба дана у читању књига, што их доби од архимандрита.{S} Али га Велимир, лепим речима, |
| љао, добро!...{S} Ови други нису толико добивали.{S} А има ли чарапа, пешкира? настави она, зав |
| поглед беше несвесан, а после, лагано, добиваше све више смисла, док се напослетку не заустави |
| опанчићима и срозаним великим чарапама, добивеним на крштењу, са медним, калајисаним и споља и |
| мци се поређаше око шпорета, а Љубомир, добивши неку крпетину од момака, леже на једну клупу, п |
| е је то масло овог маторог угурсуза, да добије архимандритство".</p> <p>Један професор зовну Љу |
| тјело своје«...</p> <p>У прекидима, кад добије времена, преврће Љубомир лист по лист ове необич |
| агда удешавао, те манастир једне године добије а друге изгуби парницу, и у дневнику манастирско |
| кораке, стадоше разносити јела, лица им добила немоћан, преплашен и необично смирен изглед; од |
| кога смо радили, те се »кратким путем« добило сагласије свију епископа за твоје...{S} Прота на |
| литургији, на којој се Нићифор ђаконио, добио производство.{S} Владика га, у првој ватри љутње, |
| > <head>XIII</head> <p>Једва једном!{S} Добио је дозволу да чита житија светих.{S} Игуман се на |
| радова таквој понуди.{S} После два дана добио је <title>Робинзона</title>.{S} За децу са јаком |
| г посла не беше успеха...</p> <p>Сад је добио велику дебелу књигу, какве никад у животу није ви |
| оваца, док не раздаде све... све што је добио за продато имање...{S} Сестрицу оставља код обреч |
| И каква ти још упуства и објашњења није добио Љубомир, ту под звонаром, грчећи се уз своје нове |
| е било туђе.{S} Отац Сава потражио је и добио дозволу да изузме из Управе Фондова десет хиљада |
| аве, тако ствар окренуо, да је манастир добио парницу и имао право подићи воденицу на своме вод |
| а, који од масти и других састојака већ добио затворенију, кафену боју, своју малу и необично п |
| ти једино продајом оборене горе; других добитака не беше...</p> <p>Шта... зар толики рад, па св |
| во нестало свију пређашњих манастирских добитака, а издаци се повећали огромном порезом и дугом |
| р дође пред механу с намером, да покуша добити комад проје.{S} Али кад стаде и погледа оне плав |
| ните радости и одушевљења, што ће скоро добити права, необична калуђера, а отац Сава је причао |
| } Коме дадох три велике туре... оне што добих из јагодинске, а?...{S} Онда је Васа био добар за |
| /> <p>Једног дана Леонтије опази, да се добици манастирски никако не могу изравнати са издацима |
| ед, онда и њихова и сва лица за столом, добише веселији изглед.</p> <p>— Ох, мајка му певала, ш |
| } Али после изјаве лекарске њихова лица добише разне изразе: прво страх од смрти, потом страх о |
| их строгошћу управе душа, које одједном добише непрегледну, бескрајну као океан слободу!...</p> |
| иште, под хладовиту и сенасту липу, што добише за јело, и пуну канту вина.{S} Отпоче прави, пов |
| е паде ништа, а дође тренутак да залупа добош у негда величанственим а <pb n="249" /> сад убоги |
| уче у шталу, јер су у њој затворена два добра коња.</p> <p>Наместио се, сад је миран, и то му з |
| о момке.{S} Али момци знају да је тетка добра, да је та грдња тек само »ради ворме« и да није б |
| браће...{S} Морала је она бити са њима добра и због својих интереса: ако гракну на њу сви калу |
| томе.{S} Видело се, да је игуман, после добра сна, расположен сећањем на време, проведено у Бог |
| о, као сит човек, коме се не једе после добра ручка.{S} Велимир и Никола сели уз други чанак, п |
| ко треба да ради сваки човек... ко жели добра својој души, одговори Љубомир узбуђено.</p> <p>— |
| Оца небесног, какву је Он имао, чинити добра ближњему и жртвовати се за њега, као што се Он за |
| е, док се бавио са архимандритом, купио добра ластика и чим се вратио, направио две праћке: јед |
| намазана, обојена женица, беше необично добра душа, мека болећива срца, готова да се одазове св |
| пре бегао) па се упутио онамо, камо му добра жена рече да ће изићи на пут.</p> <p>Пошто је пут |
| етак година, <pb n="141" /> после једне добре пијанке у манастиру, она угледна кућа опет поведе |
| ред монаха?{S} Чини ли то из слободне и добре воље?{S} Хоће ли живети у манастиру и испоснички |
| е у старије разреде сви они, који имају добре годишње оцене.{S} Прочиташе њихова имена: и Љубом |
| ана лица и раздрагана срца, у очекивању добре ђаконије, одједном завеје на њега овај нарочити т |
| ше време за школу, примио ме ови, реци, добри човек да ме прихрани, а и ја њега, реци, за то сл |
| округлу ћасу падају, заједно са соком, добри комади сира...{S} И само тај један поглед поврати |
| мах све испоручим, па нико не зна...{S} Добри су људи, овај... само лажу обојица, а Василијану |
| граду... како ли кити оне дивне приче о добрим и злим газдарицама, о Чукурлији или некаквој Дел |
| ма раширио...</p> <p>Тек после неколико добрих гутљаја лице му се разведри, очи стадоше гледати |
| ће.{S} Човек беше снизак, широких леђа, добро угојен, обучен у чисте кошуље од танког платна; н |
| проговори Велимир.{S} Ако хоће с нама, добро...{S} А на послетку, сваки има своју главу.</p> < |
| о, без размишљања.{S} Што ваља другима, добро је и њему!</p> <p>Истина, он још није могао угуши |
| а плетивом у руци; кад погледа озбиљна, добро позната му оца детињег, застиде се и сам и увиде |
| човек коме сметају мислити.</p> <p>— Е, добро...{S} Али у које време?</p> <p>— Хм .. помози ми |
| д нестаде и тога; остадоше непрегледне, добро очуване, драгоцене шуме и по мало поља...</p> <p> |
| а почне опсаду...</p> <p>У вече, доцне, добро нахрањен и одморен, Љубомир пристаде да остане ко |
| миришу тањири са тек испеченом, масном, добро закајмаченом, од бела и црна брашна гибаницом...{ |
| ољно поздрави:</p> <p>— Добро си шиљао, добро!...{S} Ови други нису толико добивали.{S} А има л |
| ро и стаде; замисли се.{S} Хм... добро, добро...{S} Иди па се моли, одговори смешећи се ироничн |
| <p>— А-а... гле, омаљавио!...{S} Добро, добро...{S} Хајде, поздрави се и са друговима, прокрешт |
| тиша и рукама и речима:</p> <p>— Добро, добро...{S} Ево одох.{S} Казаћу му да нећу, па шта буде |
| ашеним гласом прошапће:</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди!... иди!...</p> <p>За један и по час о |
| улазећи у своје село!{S} Све оно исто, добро познато му, и опет све друкчије, необичније...{S} |
| живота!...</p> <p>Кад је наложио ватру, добро окадио пећину и разгледао са запаљеном воштаницом |
| би све сотоне на главе ових безазорних, добро наоштрених за јело и пиће, гостију, љубазно, весе |
| ољуби с млађим братом.</p> <p>— Роде... добро дошао! промуца он, стидећи се учевна богословца, |
| ава опоро и стаде; замисли се.{S} Хм... добро, добро...{S} Иди па се моли, одговори смешећи се |
| т.</p> <p>— А-а... гле, омаљавио!...{S} Добро, добро...{S} Хајде, поздрави се и са друговима, п |
| а то исто.{S} Вели: онај гргуљави...{S} Добро ће нас почастити...</p> <pb n="54" /> <p>— Љубо, |
| е! рече изненађена жена поцрвеневши.{S} Добро баш...{S} Кад се закалуђериш, довешћу ти једну мо |
| о, ја прескочим.</p> <pb n="47" /> <p>— Добро, узми, одобри му овај, само да га остави на миру. |
| нећу да штетујем <hi>ја</hi>.</p> <p>— Добро, онда опет спреми молбу да је понесем собом, па ћ |
| орити, док не видиш све очима.</p> <p>— Добро и то... а још?</p> <p>— Сад ти узимаш Максимову с |
| дне двоколице испред воденице.</p> <p>— Добро те само ви, калуђери, остасте живи!{S} Грдна ли з |
| ка.{S} Много ћеш познати тако.</p> <p>— Добро, роде, кад знам...{S} Ако умрем, написаћу од чега |
| ељо?...{S} А ја ћу Арсенијеву.</p> <p>— Добро, насмеја се Веља; онда мени остаје онај наш вилењ |
| који га у будућности очекују.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу се заузети за тебе, али да будеш ваљан, |
| брзо утиша и рукама и речима:</p> <p>— Добро, добро...{S} Ево одох.{S} Казаћу му да нећу, па ш |
| им, уплашеним гласом прошапће:</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди!... иди!...</p> <p>За један и п |
| И тетка га задовољно поздрави:</p> <p>— Добро си шиљао, добро!...{S} Ови други нису толико доби |
| како год знаш неколико дана, док се ја добро упознам с газдарицом, па после ћу ја и код слушки |
| у ми не могу, страх ме!...</p> <p>— Ама добро, Србине, разуми се: ти залагуј слушкињу како год |
| ше.{S} Они су знали да игуман зна доста добро протумачити целу литургију, али га је мрзило да у |
| гуман поче из средине.{S} Објасни доста добро најглавнији део литургије, па се осети заморен. » |
| ри кроз главу, и, не предвиђајући ништа добро, осим муке, унапред, узвикну сама себи гласно: »Е |
| /p> <p>Сад је други, то зна... то осећа добро.{S} Али има нешто друго, важније...</p> <p>Једнак |
| поче осећати радост од тога што је све добро, па се сети јучерањег дана.{S} Срце му задрхта, о |
| ме што је видео, <pb n="242" /> али све добро разгледа, утуви и остаде пренеражен од чуда...</p |
| да му покаже правац пута.</p> <p>Све је добро; и он таман поче осећати радост од тога што је св |
| цање оствари се дословце.{S} Љубомир је добро научио, а и другове упознао са важнијим стварима, |
| S} И кад се сит исплака, осети да му је добро и да се полако враћа пријатна топлина, која се по |
| ок, тринаестогодишњи дечко.{S} Леонтије добро познаје свако ово лице, али му се сад цела група |
| р.{S} Ја бих могао тако, али прво да ме добро увежу конопцима... а, богме, и њу!...</p> <pb n=" |
| ојом мишљу.</p> <p>Једно само он разуме добро и јасно, и то је почетак од <hi>онога</hi>: зна д |
| омаћице, и оно живо брисање и намештање добро изрибане трпезе, и онај уобичајени врисак и бегањ |
| оме... како ’но рекосте, леглу... да се добро напијете, па онако... после стара вина, да грдите |
| се узмогу живи држати...</p> <p>Ваља се добро наплатити за златан архимандритски крст, који се |
| ра, трепти, као пламен лојанице, кад се добро разгори!...{S} А Никола узео некакву сасвим другу |
| е још се некако сумња...{S} Леонтије се добро сећа што је гледао у Фрушкој гори, али је тамо др |
| олусухе старе воћке око амбара, који се добро накривио у страну...</p> <p>— Д-д... да га зовнем |
| ње плава неба.</p> <p>— Ја.{S} Ти си се добро излежавао, а ја се једнако бола по трњу и рањавил |
| S} Тетка већ спремила ручак те, како се добро нахранише, сви се, по обичају, растурише.</p> <p> |
| а врху вес, метну му на уста и притиште добро.</p> <p>Момак се најпре промешкољи, али кад дође |
| таних свећица, тамњана, жижица.{S} Хоће добро да окади и осветли пећину, да му замирише тамњано |
| } Само му оно буљаво надувено лице беше добро осветљено и, према слабој светлости, изгледаше јо |
| ленели, и тако!«...{S} Ипак он запази и добро разгледа похвално, невиђено у Србији, газдовање м |
| јући грозне цртеже многобројним, већини добро познатим, примерима, објашњењима, описима...{S} Н |
| лаши!...{S} Онога туњавца треба научити добро, њега ће питати зацело...{S} О-о-ох!...{S} Отац С |
| илостив, никад до сад не чувен, па ипак добро познат му архимандритов глас:</p> <p>— Хе-хе... д |
| > <p>— Баш ти ја то из књиге не разумем добро.{S} Кажи ти то мене ’нако... рече тетка.</p> <p>— |
| ва жена куд уклонити, било би му сасвим добро.{S} Овако види да се жена већ спрема за разговор, |
| и преливају са руменом, масном корицом добро укљукане ћурке и гуске, па неке младе дебеле плов |
| м, очекујући ред да уђу.{S} Разгледа он добро десетину тих табачића, види да су то штампани бла |
| утуљав, у наочарима, чичица, кога је он добро знао и већ се насмејао неколико пута чичиној шали |
| овде нестаје оног старог, на који је он добро навикнуо, света, а ниче нови, непознати, млађи св |
| еде, а тетка му не сме прићи, док се он добро не напије.</p> <p>— Кажи ми где је, шта ћеш га зв |
| ут, размишљајући, шта ли је нагнало ово добро и мирно дете да бега од куће. »Васићи су сви пошт |
| , ове године.</p> <p>— Врло добро, врло добро!...</p> <p>— Е, а шта ћемо сад за паре? запита, и |
| лату, рецимо, ове године.</p> <p>— Врло добро, врло добро!...</p> <p>— Е, а шта ћемо сад за пар |
| , без смисла, глупо...{S} И све је ишло добро...{S} Али шта је ово сад?!...{S} За ово нема ника |
| дворишту онако, како обично разгледамо добро познато нам место, после дужег одсуствовања. »Све |
| то...{S} Он лагано и непрестано гази по добро утрвену путу, по оном истом колосеку, којим су хи |
| јом обележеним путем, одживљавало старо добро време и уклањало се испред новог, створеног разни |
| !... мене!...{S} А-а-а... коштаће га то добро, а вала <pb n="140" /> и мене ће...{S} Али ми нећ |
| ма интернатског живота, које је Љубомир добро уочио.</p> <p>— Шта, цело <title>Свето Писмо</tit |
| еста.{S} За такво »послуживање« ђаци су добро плаћали ономе ко им га нађе.{S} Била је то једна |
| е и да су се сви разбегли.</p> <p>— Баш добро! узвикну жена обрадована.{S} Онда иди па кажи Вас |
| мо синоћ и јутрос пробао, па већ звониш добро.{S} Још сутра, па ћеш после све сам.</p> <p>— Ко |
| ном пролази брзо, неосетно.{S} Није још добро ни разгледао околину, а израчуна да је већ прошао |
| је он, бити после једног <pb n="111" /> доброг сна — после свега тога, лагано идући, ослушкујућ |
| ру, па му стаде наивно причати, како су добродушне и суседа и њена слушкиња.{S} То су, без сумњ |
| ена слушкиња.{S} То су, без сумње, оне »добродушне«, о којима му је он причао?</p> <p>Младић се |
| лим годинама родитељи му се раздвајају, добром вољом, и иду у манастир.{S} После дуга времена, |
| иди да су то штампани бланкети, које су доброћудни и безазлени учитељи исправно попунили и свој |
| ном усамљеном улицом, наишао на некаква доброћудног, како се њему учинило, чичицу.{S} Чича га ј |
| ичког живота — и предати се целим бићем добру ближњих и спасењу душе своје...</p> <p>Архимандри |
| е породице.{S} У десетој години отац га доведе у овај манастир, чувеном старцу, игуману Лазару, |
| школског дана, овај исти професор, који доведе Љубомира, разгледа одраслије ђаке и постави за ц |
| омаћинов приђе најмлађа, сад о месојеђу доведена, снаха да изује Леонтија.</p> <p>— Нека... нек |
| пити <hi>онај</hi> тренутак...</p> <p>— Доведи! загрми игуман са двери.</p> <p>Монаси се ужурба |
| Ево ти коза̑, па их чувај сам.</p> <p>— Доведи папоњу овамо, да га вежемо, одговори он и подиже |
| вцу.{S} Закалуђерите најстаријег ђака и доведите да га рукоположимо.{S} На Љубомира пазите отеч |
| гласно:</p> <p>— »Књижевници и фарисеји доведоше к Исусу жену ухваћену у прељуби, и поставивши |
| не беше никог другог; кочијаш, који је довезао попа, сврнуо је сам у манастирску шталу.{S} Љуб |
| нако... рече тетка.</p> <p>— Па, ет’... довели тако жену, која је грешила ’вако ка ми... управо |
| стидљиво, оборена носа, објављује да је довео из Београда, »по угледу на друге манастире«, једн |
| де смем примати госте...{S} Па би могао довести и оног твог кудравог богословца.{S} Ја бих вас |
| {S} Добро баш...{S} Кад се закалуђериш, довешћу ти једну моју прију; таман ће дотле порасти.</p |
| . одиста иде све по чреди!«...</p> <p>— Довешћу ја теби луду Петрију, нек’ ти се нађе на чреди, |
| радио с најупорнијом журбом, мучио се, довијао се и обртао од сваке руке, али стање све очајни |
| озе у Јеленац.{S} Ништа му не могу-у... довикну чуварица папоњина плачним дечјим гласом, који ј |
| дечко слуша речи и зна шта му другарица довикује, али он не прекида своја размишљања, само му с |
| p>— А ’нако... није те ови газда никако доводио у срез, код нас? упита пандур, правећи при том |
| <p>— Игуман ме послао.</p> <p>То је био довољан заклон, да му Арсеније не сме ништа наредити.{S |
| о непријатно и одсудно да учини, а нема довољно смелости, окрете главу прозору и танким гласом |
| ледао право у очи...{S} Девојка не може довољно да се начуди: онај исти кога су пре неколико не |
| шарени разноврсном одећом, које не може довољно да се нагледа.{S} Било је ту деце у прљавим и ч |
| поуке и праве богословске науке, да је довољно прочитати га марљиво и разумљиво, па као да си |
| о издржи цело лето и не побегне, тај је довољно искушан.{S} На њих се свали сав посао огромне к |
| астаје после њих...</p> <p>Само се није довољно навикао на свете службе црквене и на осећања, к |
| с !...«</p> <p>А Љубомир, наслушавши се довољно господске шале и смеха, оде у своју собу, леже |
| воме се чак и одликовао, — и то је било довољно.{S} У шеснаестој години, још ћосав, дугуљаст, н |
| адици на очи с таквим гласом!...</p> <p>Довољно разлога, да дркће не само ходник, но и цело дво |
| је дика, а ти се потпрдуј колико хоћеш, доврши он увређеним гласом.</p> <p>— Јуф, наљутио се!{S |
| ... — Кажем вам... шта ви је данас?!... доврши уздрхталим гласом, па и сам бризну плакати.</p> |
| и дру...</p> <p>Игуман га не сачека да доврши.{S} Као човек, који је нашао оно што је тражио и |
| ну и викну гласно, не дајући игуману да доврши:</p> <p>— Оче игумане, кажем опет: ово дете пет |
| XXVI</head> <p>Јеромонах Леонтије мирно доврши своје школовање.{S} Са њим отац Сава, треће годи |
| стити због скупа рада...{S} И, да би се довршило зло, једног пролећа удари страховит поводањ, з |
| учило се по цео дан, па ипак није могло довршити посао.</p> <p>Најволео је кад, око десет часов |
| Леонтију«: да му Бог помогне непорочно довршити намеру монашког образа... остати у побожности |
| и, човече! гракнуше гости, не дајући му довршити реченицу ни устати.</p> <p>— Као волове... узв |
| .{S} Тако се само преврћемо по трави... довршује дечко, а на уснама му трепери читаво блаженств |
| ка, нека, још мало«... мисли дечко и не довршује целу мисао, јер се већ зна све даље...{S} Све |
| се свему што се тако изненадно догоди, довуче се до постеље, леже и заспа одмах.</p> <pb n="97 |
| омцем, као и сам што је, дотера, управо довуче једно полумртво, мршаво кљусе, упрегнуто у таљиж |
| е Макаријево у иноке... па онај страшни догађај због трудне девојке, која обеђује Макарија у гр |
| а око себе.{S} Сви су знали за последњи догађај у испосници, јер су то и владика и отац Сава ре |
| <p>Љубомир се замисли: да ли треба овај догађај причати сваком?{S} Каза јој само да је растерао |
| .{S} И ове приче и даље посматрање ових догађаја унеше у његову чисту душу нека нова осећања, к |
| ад је мислио да има бар неки ред за све догађаје, а сад нешто друго: тукли га штаповима унакрст |
| опеване лепотице и после испреда разне догађаје, у којима би он и та лепотица играли главне ул |
| ли не види ништа...{S} Понавља у памети догађаје и описе из оба житија, и како пролећу поред ње |
| ...{S} И стадоше се ређати пред њим сви догађаји од његова бегства... .</p> <p>Најмучније беше |
| оред његових мислених очију ови заносни догађаји, његова душа се све више отвара и тако се сажи |
| поменути, да често поновљени непријатни догађаји натерају и најглупљег човека, да их малко псих |
| ивши мишљење и речи Господинове, о томе догађају, које су биле ауторитетне за све госте, па у н |
| ислима, чудећи се целом овом изненадном догађају и не разумевајући га још ни мало.{S} Њему све |
| нутка више интересовало то питање, него догматика.</p> <p>— Клисар, брате! узвикну Велимир.{S} |
| вна предавања из Литургике и по мало из Догматике.{S} Велики је зор био, који га на тај корак п |
| мене је то предавао...{S} А ко предаје догматику?</p> <p>— Синђел Прокопије.</p> <p>— Мора да |
| и се из средине онај синђел што предаје догматику, погледа Љубомира прекорно и узвикну:</p> <p> |
| ...</p> <p>— Тако ће он њих, душе ми, и Догматику и, може бити, само Пастирско... па редом! узв |
| све, све...</p> <p>— Хо, јаки је он и у догматици, мој брате, додаје Никола.{S} Знаш оно о Трој |
| Али ћу и њега...</p> <p>Тако псујући и договарајући се, вратише се другови у манастир.</p> <p> |
| и чудећи се свему што се тако изненадно догоди, довуче се до постеље, леже и заспа одмах.</p> < |
| нако, кад је човеку свеједно, ма шта се догодило.{S} Само - махну главом и рече : »Хоће Шваба, |
| оље обавести о свима променама, које се догодише у целом крају за ових седам, осам година.{S} О |
| стаде хватати по сјајним жишкама, које догореваху, и севајући још по кадшто слабом светлошћу, |
| > <p>Свећа, усправно прилепљена за сто, догорела и пламен лагано нагорева суху масну даску; поч |
| о парченце — Никола показа пола палца — догореле воштане свећице, он се згране па да ме убије.{ |
| рвеном кубету, кад се забелише зграде и дограде, које се лепе и гомилају <pb n="223" /> једна у |
| чима на једно место.{S} Трипут је морао додавати ножнице архимандриту, који их је отурао од себ |
| ивим дрхтањем руку.</p> <p>— А, ваљано! додаје механџија више ради учтивости, али он осећа исто |
| о, јаки је он и у догматици, мој брате, додаје Никола.{S} Знаш оно о Тројици... као цигља!</p> |
| препреденост.{S} То му је помогло да се додвори игуману и свакоме, ко има каква било утицаја на |
| > <p>Ђак се стресе од овог неочекиваног додира, који изазва у његовим нервима читаву струју нек |
| ш очајније, а преко равна поља лети, не додирујући ногама земљу, са раширеном, завитланом у наз |
| ...</p> <p>Десетог дана, рано из јутра, дође Велимир у испосницу.</p> <p>— Е, мој Леко... рекох |
| n="131" /> <p>Једног дана, пред подне, дође у манастир један постарији свештеник, обучен фино, |
| <pb n="188" /> После, по новој години, дође игуман сиромашног Преображенског манастира, који ј |
| S} Љубомир се, чим ово угледа, поврати, дође к себи и уплаши се, ни сам не зна од чега.{S} Он п |
| рт и проклество.</p> <p>Једаред, потом, дође теткин муж, као обично, с колима и врећама.{S} Тет |
| } То је у моју славу...{S} Кад, рецимо, дође у манастир владика или тако неко од оних великих.. |
| е гледати у чађава брвна.</p> <p>— Ето, дође и тај дан, проговори Љубомир, да се иде у свет!</p |
| </p> <p>— То ми по један за наше госте: дође нам родбина или тако...{S} Сад ће овај бити твој, |
| рачуна).{S} Тако је свакад у манастиру: дође ли један стран гост, због кога се морају заклати б |
| неће да се мрдне без обуће и јелека.{S} Дође тешко време!...</p> <p>— Ах !...{S} Леонтије горко |
| каје што не остаде у којој да ноћи.{S} Дође му много тешко, хтеде кукати из свег гласа, неће л |
| кочи и погледа око себе незадовољно.{S} Дође му на памет: ако владика запита што, на пример из |
| атру, што ће се метнути у кадионицу.{S} Дође братија.{S} Отац Арсеније, као редни ове недеље, з |
| н, ништаван.</p> <p>»Да се иде одавде!« дође му одједном у главу, и он одмах осети, како је овд |
| езу три године.{S} Али не паде ништа, а дође тренутак да залупа добош у негда величанственим а |
| <p>Али оном малом професору у наочарима дође на ум паметна мисао: »Зар баш мора, рецимо, писме |
| он, и тетка, и сва три калуђера.{S} Па дође час кад не знаш кога ћеш пре послушати...{S} А ми |
| ...{S} Хи-хи...</p> <p>После два месеца дође глас манастиру да је Нићифор рашчињен, а мало зати |
| и припрети му, да ће га на пролеће, кад дође у манастир, ако затече оваке незналице, с места из |
| а Светозар богословац, његов сељак, кад дође лети, о Београду... како ли кити оне дивне приче о |
| <p>Момак се најпре промешкољи, али кад дође тешко дисање, напреже сву снагу, забатрга се, изву |
| ута гледао ове исте призоре, сад му све дође као ново, као да ово први пут гледа...{S} Не осети |
| о у оно што ради, чиме је заузет.{S} Не дође му ни на ум да се погорди толиком пажњом важних љу |
| престане промене у манастиру, док се не дође до овога стања, које затекосмо у њему.{S} Четрдесе |
| е, стадоше га ловити, те му ни на ум не дође његова стара, бескорисна, искрена пријатељица...{S |
| прође му брзо, и он се зачуди: кад пре дође други одмор!...</p> <milestone unit="subSection" / |
| ликом милином и заносом, и онда му срце дође тако пуно, у грудима га задише некакво радосно рас |
| д... какав се ово сад олуј спрема!{S} И дође изненада, кад нико није ни мислио...</p> <p>А њих |
| о калуђер.{S} Али знаш ли, Спиро, да ми дође толико пута да му кажем: дијете, иди кући, ожени с |
| >Љубомир се прену, пробуди се и сад тек дође му на памет зашто је дошао овамо.{S} Одједном га о |
| и становници збуне и ушепртљају, кад им дође из града, после дужег одсуства, какав члан њихове |
| ..{S} Али му, сасвим случајно, одједном дође у главу једна ситна, практична мисао, коју он, да |
| рећни дани за Љубомира.{S} Али одједном дође <hi>оно</hi>.</p> <p>Никако не може да се сети кад |
| почех опет мислити.{S} И ту ми одједном дође <hi>оно</hi>...{S} Више никад нисам ни о чем друго |
| оволико трпели !?«... </p> <p>Сутрадан дође Леонтију порука од архимандрита, да обиђе с водицо |
| се владам по вашем реду и обичају, а ко дође у моју кућу, мора се владати по нашем обичају.</p> |
| све брже и брже...{S} Он не осети како дође до котара, око кога се окупила гладна и премрзла с |
| ан, а попио сам доста.{S} Него ми онако дође, као да сам неки други човек... друкчије и мислим |
| му је то пало на памет...{S} Тек онако дође му у главу: »Да проведем неко време у манастиру... |
| лио, само о томе.</p> <p>Мира постепено дође к себи, али јој Љубомир од овог часа постаде као н |
| сти школу, а и он сам не зна како му то дође, нити жали за школом.{S} Ако хоће, може сутра ићи |
| , пријатељским погледом.</p> <p>Љубомир дође пред механу с намером, да покуша добити комад прој |
| 6" /> <p>После кратког времена Леонтију дође налог, да упути оца Арсенија у манастир т-н, камо |
| тавише саме, и никако не може сад да му дође у главу: зашто би му то било неправо?{S} Обузет он |
| омунов храм... мудрост... и од некуд му дође на памет — Соломуново слово !«...{S} Јест, јест... |
| {S} Игуман се одједном уозбиљи; лице му дође осетно отвореније, блеђе, а нос модрији.{S} Зна он |
| ке, које је сотона стварао...{S} Час му дође суседина слушкиња из Београда, па га тапка по раме |
| онтије пође за општим покретом.{S} Њему дође цела ова ствар, као болеснику у ватруштини гутљај |
| нем, па зажмурим, <hi>оно</hi> ми одмах дође.{S} Најпре ми се беласа, далеко пред очима, нека м |
| туљеним погледом, обори главу...</p> <p>Дође на виђење и стара другарица с Маљена, водећи синчи |
| окућанством и посла својој кући.</p> <p>Дође исповедник из удаљеног манастира, те исповеди и пр |
| утаче се домаћин мало јачим гласом: кад дођем код вас у манастир, ја се владам по вашем реду и |
| рзом ходу.</p> <p>— Побро...{S} Саво... дођи к себи!{S} Биће ти зло...{S} Знаш твоју чувствител |
| е друго...</p> <pb n="64" /> <p>— А кад дођох овамо и кад одоше сви наши на границу, почех опет |
| ну руку на тетку: образи му пребледеше, дођоше као мртвачки, а очи севнуше неком нејасном злобо |
| ругови, у живом разговору о будућности, дођоше до угнуте стене, седоше на дебео слој мека суха |
| с ђацима, Љубомир се одвоји из реда кад дођоше близу иконе за <pb n="48" /> целивање, стаде поб |
| читавих десетину година калуђерства не дођоше му на ум какве веће саблажњиве мисли.{S} Његова |
| другом одељењу, и најзад сви професори дођоше до уверења, да су се у овом разреду, сасвим случ |
| другова...</p> <p>У неко доба Василијан дозва шумара и воденичара, и посла их некуд.{S} Калуђер |
| арешинства, него замоли архимандрита за дозволу, да и даље врши свој црквењачки посао.</p> <p>Ј |
| III</head> <p>Једва једном!{S} Добио је дозволу да чита житија светих.{S} Игуман се најпре прот |
| туђе.{S} Отац Сава потражио је и добио дозволу да изузме из Управе Фондова десет хиљада динара |
| ти за трпезу, не!</p> <p>— Откуд они то дознају?{S} То треба знати.</p> <p>— Знам, брате...{S} |
| , родбину, све...{S} Случајно су, вели, дознали где је, преко неког Светозаревог друга, учитеља |
| али му оне не осташе у памети.</p> <p>«Дознали!...{S} Да се бега!...{S} А моји... шта ће они?. |
| очекивао с великим нестрпљењем, јер је дознао од богословаца, да ће митрополит служити тога да |
| >После кратког времена и Љубомир и жена дознаше ове, што су хтели једно о другом <pb n="68" /> |
| д новог, створеног разним условима, већ дозрелог за живот, времена и правца?...{S} Тек све се о |
| на време, проведено у Богословији...{S} Доиста, он стаде распитивати о свему, о многим ситницам |
| а, него их дају на наполицу.{S} Тако је доиста и корисније.{S} Само гаје винограде сами, и то и |
| </p> <p>Али за ђаке манастирске лето је доиста право »искушење«.{S} Ко издржи цело лето и не по |
| о очи, па не верује својим ушима да оне доиста слушају Савин глас.</p> <p>— И тица, и бубица, и |
| истос опростио!...{S} И сви су они људи доиста били грешни.{S} Али шта је то?...{S} Је ли могућ |
| ти... ето, не гледам у тебе«.{S} Игуман доиста оборио главу и нашао се у некакву послу са чашам |
| ижило школско време.</p> <p>Једног дана дојаха пред механу неки коњаник, а за њим пандур са пуш |
| а га неко ошину изненада; једним скоком дојури до звонцета и огласи почетак обеда.{S} Он је прв |
| је, вели, пити за раније <pb n="95" />, док те није снашла беда.{S} Једном га преварили те исту |
| дна.{S} Ја ћу те одвести кући.{S} Дед’, док нисам викнуо кмета и пандуре да те вежу... </p> <p> |
| део, мислио, сањао, по неколико часова, док се не врати весео Велимир.{S} Он је на Велимирове о |
| о дочека и није се одвајао од Леонтија, док год се овај бавио код куће.{S} Он га најбоље обавес |
| осле, лагано, добиваше све више смисла, док се напослетку не заустави плашљиво на игуману.</p> |
| м ногама и врљуца бесциљно по ливадама, док га чобани не ухвате...{S} И Леонтије, пометен, збуњ |
| љи, и мислило се да то остаде вековима, док сунце сија...{S} После које стотине година, од неог |
| огледаше се и насмејаше се самим очима, док им лице беше озбиљно...</p> <p>Друга новина беше: н |
| ј слушкињу како год знаш неколико дана, док се ја добро упознам с газдарицом, па после ћу ја и |
| имаће још кога, па се дао у објашњења, док иза угла механског изиђоше човек и жена.{S} Љубомир |
| руку свакоме сиромаху пуну кесу новаца, док не раздаде све... све што је добио за продато имање |
| о пута прекомбрљаше једно преко другог, док се не уморише.{S} Онда се дохватише торбе, из које |
| то...{S} Него само да ме не истера сад, док не видим са стричевима за имање, ето то је...{S} А |
| ологије и часловца...{S} И тако ће све, док му Бог даде снаге...</p> <p>Дакле, почело је!...</p |
| а и даље о школовању, и тако редом све, док се неко не сети, те изнесе пред уморна приповедача |
| ном сањању...</p> <p>Овако је ишло све, док не наиђе на »<title>Житије преподобнаго отца нашего |
| адости, до да остане све овако како је, док год он не изучи све школе.{S} Сад се школа истакла |
| алуђерио, једина забава.{S} У граду је, док се бавио са архимандритом, купио добра ластика и чи |
| нос.</p> <p>— Не, да га омрсиш сабаиле, док не пије лековиту ракију, викну први калуђер, отурај |
| год је био грешан, сваки побего напоље, док не остаде сам Христос и пред њим жена.{S} А кад то |
| о неки стекне...{S} Само за прво време, док ме не приме у школу... па после ћу у послуживање«.. |
| какав ли ће бити Арсо кроз пола године, док се насрче теја!...{S} И он оде весео на ново место, |
| ра једног џандара на овако расположење, док му се побратим-игуман одљути, а то ће, знао је он, |
| т, у размацима, поновити овако звоњење, док се Велимир појави.{S} Беше се јако задувао од нагло |
| ек?...{S} Шта то чиниш!...{S} Покај се, док има времена...{S} Бог ће опростити...</p> <p>Ђаци с |
| а она се, та мисао, развијаше све више, док га не отрже од рођена гнезда.{S} Он је није у почет |
| зговарати.{S} Игуман неће никога звати, док не истресе цео полокењак.</p> <p>— Видиш како ми ле |
| ово правило никад није могао прочитати, док су она друга строга правила — молчаније, послушаниј |
| с мишљу: да му се не може душа смирити, док ову књигу не прочита.</p> <p>— Је л’ твоја ова књиг |
| ти све показати: не вреди ту говорити, док не видиш све очима.</p> <p>— Добро и то... а још?</ |
| тору после не верује: неће да га пушти, док му не даде нешто на лаксир и бљување...</p> <p>— Ха |
| остељу у углу, на другом крају од пећи, док друге две беху около пећи. — А ми ћемо одмах намест |
| тка не изведе, а тетка му не сме прићи, док се он добро не напије.</p> <p>— Кажи ми где је, шта |
| као тањир, па као тепсија и тако редом, док не порасте као кућа, и већа...{S} Па све ближе и бл |
| Љубомир.</p> <p>— Изнајпре ћеш са мном, док се не научиш звонити.{S} Али ја мислим ти ћеш то бр |
| обна светлост...{S} И седим, ет’ овако, док не зађе сунце, или док... хм ..</p> <p>— Ти пијеш, |
| чето причање:</p> <p>— Тако то једнако, док ме не пусти нека слабост у глави, што ме обузме чим |
| е.{S} Док ти женска рука не такне јело, док она не удеси сто, трпезу, док она не завири у собе, |
| ке видело, колико се незгода претрпело, док се до тога дошло !...{S} И стадоше се ређати пред њ |
| ставља га пред његове ноге... наравно, док је он постао владика, дотле се она удала и има дете |
| же у једној руци велико парче, резерву, док другом руком приносе друго парче великим гладним ус |
| кне јело, док она не удеси сто, трпезу, док она не завири у собе, ту нема реда... ту ти је, бра |
| ругих села, и да се не враћа манастиру, док не сврши посао.{S} Момак ће манастирски долазити св |
| и собом непрестане промене у манастиру, док се не дође до овога стања, које затекосмо у њему.{S |
| ма богомољкама, које све даље одмицаху, док се не изгубише близу сеоских кућа, иза којих се, јо |
| око столова, згледају се и смешкају... док отац Арсеније не ускочи у зачеље и брижно-слатким п |
| ми је досадило сунце, зато бегам...{S} Док је зима, не марим, али кад озелени гора, кад запева |
| игда беше снаге ђиласнух у целац...{S} Док ја летим у целац, а онај скаче на другу страну, бег |
| о народ вели, да нема куће без жене.{S} Док ти женска рука не такне јело, док она не удеси сто, |
| да једу, па затим оде у трпезарију.{S} Док се испразни чанак, тетка се врати с новим налогом:< |
| та говориш?</p> <pb n="203" /> <p>— Ама док ти још уђеш у године...{S} Сад ти је седамнаеста?</ |
| запита он Светозара, после дуга чекања док овај сврши читање предмета.{S} Али није погодио вре |
| дем реци на веће школе у Београд.{S} Па док сташе време за школу, примио ме ови, реци, добри чо |
| ке, па вуци једно друго, омахуј, рви се док једно не падне.{S} После се оно одоздо искобеља, па |
| едим, ет’ овако, док не зађе сунце, или док... хм ..</p> <p>— Ти пијеш, онако... прекиде га про |
| к испржени уштипци, који ће се охладити док он сврши, а није ред јести или пити у овакој прилиц |
| ошто се ижљуби с новом браћом, чекајући док архимандрит скине одежду и изиђе из олтара, опет за |
| рипазе на камење, па их нема у воденици док год се не чује да се игуман вратио...{S} Све се рас |
| а на једну, ја на другу страну, па тако док не сване...{S} А Василијан и ови други не би.{S} Хе |
| S} Спремићу ти га ја, не бој се... само док још мало одвркне!...{S} Ха-ха-ха!«...{S} И Савин па |
| во са мном јуче, то је онако...{S} Само док ја нађем место, па да видиш!«...</p> <p>Охрабрен ов |
| сли сам отурује од себе, за после, тамо док се одмори.</p> <p>Изјутра је све, што је гледао и с |
| јим суседима нешто живо објашњавати или доказивати, па онда замаха рукама по ваздуху, дајући на |
| ају, сишао у подрум, и неће изићи отуд, докле га тетка не изведе, а тетка му не сме прићи, док |
| } Па се сме радити шта ко хоће: спавај, докле хоћеш, иди куд год те срце вуче, једи и пиј што г |
| их моралних разлога и правила.{S} Само, докле ли ће то да иде?...</p> <p>— Не могу ракије, слав |
| ах и одмах се реши: замочи дете с ногу, докле могаше ући у воду. »Опет је ово мањи грех, него д |
| игуман чини своју обичну јутрењу шетњу, докле не види да су поизлазили напоље сви калуђери, ђац |
| тајанствени смисао...</p> <p>Докле, ах, докле ће се трпети ове муке, ова неизвесност?!...{S} Гд |
| рви неуспешни покушај.</p> <p>— Како... докле да живиш?</p> <p>— Па, једнако!... одговори монах |
| беше му чудно, што га игуман не запита: докле ће остати у манастиру, што је дошао, ради чега... |
| тврдом намером: да се не дигну од совре докле се узмогу живи држати...</p> <p>Ваља се добро нап |
| би кога јарца, и опет би трчао и трчао докле га ноге носе...{S} А овако само подскочи од земље |
| рао три дана.</p> <p>Сељак удари у вику докле га год могаше видети, па се онда осврте и продужи |
| ка детлић.{S} Све се жуте пеге по врату докле сунце грије...{S} Аха, сигурно капетана никад не |
| улева неки тајанствени смисао...</p> <p>Докле, ах, докле ће се трпети ове муке, ова неизвесност |
| 5" /> књига, било је доста; а шумар, на доколици, навуко му доста суха лишћа у пећину, да има н |
| одавно.{S} Игуман већ да побесни...{S} Докопа чизме, стаде их превртати и пипати.{S} А у том о |
| етане ?... изводи механџија капетана на доксат и показује му једну узвишицу, подигнуту од дасак |
| ула к њему, а остала онако наслоњена на доксат, раширила очи па гледа...{S} А игуман таман поум |
| црвена од љутине, изиђе и наслони се на доксат близу Љубомира.{S} Велимир таман хтеде да јој об |
| им потребама.{S} Љубомир се наслонио на доксат па, и ако је већ неколико пута гледао ове исте п |
| оре... и Василијан ширетски баци око на доксат, — и ако је ован!</p> <pb n="225" /> <p>Леонтију |
| !« мисли у себи и стара се да умакне са доксата неопажен.</p> <p>— Где ћете сести, господин-кап |
| све сам.</p> <p>— Ко је звонио? грми са доксата.</p> <p>— Љубомир, одговара Никола некаквим тан |
| ам не зна од чега.{S} Он пође лагано са доксата.{S} Велимир викну за њим:</p> <p>— Јеси луд!... |
| риђе и седе на једну клупу, испод самог доксата, пред ћелијама, која се ту случајно затекла.{S} |
| благи поглед, он се збуни, стаде испред доксата баш према њој и обори главу.</p> <p>Девојче се |
| >Приближује се подне, гости још седе на доксату, пију стару препеченицу и жмиркају на топло про |
| ча пред госта.</p> <p>Љубомир сеђаше на доксату, чистећи трешњеву буранију, која ће се кувати з |
| и ни црква.</p> <p>Млади игуман седи на доксату, заклоњен за дрвени стуб, и посматра како излаз |
| калуђери?{S} Гле, и отац Сава стоји на доксату, гледа, радознало и реко бих смешка се!{S} Није |
| Он би се вратио одмах, бегао би, али на доксату механском стоји једна девојчица његових година |
| заноћио код игумана.{S} Изјутра сели на доксату, разговарају се нешто о прављењу сира и пију ра |
| сле се и сам игуман уплаши, те посла за доктора...</p> <p>Чује се како пуцкарају ћутци у огромн |
| , те попи крв; доноси му млеко, трчи за доктора...{S} Та то је требало само видети!{S} Па докто |
| емном кочијашу:</p> <pb n="239" /> <p>— Докторе!... двојицу!</p> <p>Тек у вече стигоше лекари, |
| {S} Та то је требало само видети!{S} Па доктору после не верује: неће да га пушти, док му не да |
| ће она плашљиво, срећно, стидљиво...{S} Долазе њени родитељи; благосиљају и гледају некако весе |
| па се само гиба жућкасто црно блато.{S} Долазе сељани у механу и већ почињу нешто говорити о шк |
| на памет Мира ил’ Милка“.</p> <p>После долазе они страшни надчовечни напори, муке и болести те |
| еље... хап... на чреду.</p> <p>Љубомиру долазе ове ствари све замршеније и чудноватије.{S} До с |
| есући прстима брадицу и кријући очи.{S} Долази свет, видеће... жена до калуђерских ћелија!...{S |
| и држи и говори: сад јој ни на памет не долази дерање јарца.</p> <p>Љубомир заузе половину њене |
| старешине и калуђере по манастирима, и долази до закључка, да је његов манастир доста одвојио, |
| Љубомир: каки ти је оно младић, што ти долази?{S} Ја кажем већ тако и тако...{S} Добар неки мл |
| о...</p> <p>Друга новина беше: намесник долази у цркву само о празницима, недељом и тако... пор |
| pb n="60" /> <p>Да ли му то заиста није долазило на ум до сада?{S} Он вели да није, и без сумње |
| ту.{S} Народ је, из удаљенијих крајева, долазио у манастире као у праве <hi>свете куће</hi>, до |
| ом лице као да је њему сасвим свеједно: долазио ил’ не долазио у срез.{S} А ово он пита тек ’на |
| посланик; а сад је њихово царство...{S} Долазио ономад министру, све му испричао и нуди сведоке |
| Арсеније још унапред су уживали, кад је долазио ред на овакве куће.{S} После освећене водице, п |
| је њему сасвим свеједно: долазио ил’ не долазио у срез.{S} А ово он пита тек ’нако... из радозн |
| ту душу нека нова осећања, која стадоше долазити у сукоб са његовим досадањим тежњама.</p> <p>Љ |
| не сврши посао.{S} Момак ће манастирски долазити свако јутро, и односити покупљене прилоге.</p> |
| време може и код ње поседети и може му долазити сваки дан онај богословац...</p> <p>На вратима |
| } Тек каже: да ја будем код ње, а ти да долазиш у вече.</p> <p>— Тако, брате, тако ми кажи.{S} |
| ...{S} Од недеље је моја чреда.{S} И ти долазиш под моје, оногај... како ћу рећи... под моју вл |
| ће се светити водица, чишћења полица и долапа...{S} И сва та прашина, стругање, истресање, риб |
| шка се!{S} Није то, ваљада, због његова доласка?...{S} Гле, двориште... све оно исто!...{S} Сам |
| па квит...{S} Сигурно је још пре његова доласка била чреда Велимирова, сад је Николина прошла, |
| мир види да се чини гозба у част његова доласка, па не сме да одрекне ни једну чашу.{S} Почиње |
| ом обузе трема, би му незгодно од овога доласка, и ако он није ништа имао са среском влашћу. »К |
| <head>XX</head> <p>Прошла је година од доласка Љубомирова у манастир.{S} Зимус, некако пред Бо |
| , како је он маштао о даљем путовању, о доласку у Београд...</p> <p>А кад има више посла у кући |
| n="210" /> <p>Село, обавештено раније о доласку, запурњало се од брисања давно непочишћене куће |
| има, опази, да се обојица радују његову доласку.{S} Први му приступи Никола, с тако услужном љу |
| , цела родбина.{S} Сви се радују његову доласку, сви се, као нарочито, утркују, ко ће му се при |
| ина, којој, како изгледа, нема краја, а доле, поред сама пута шушти, ваља се и бруји манастирск |
| много...{S} Послао је и шумара; ено га доле у потоку.{S} Ако нећеш лепим, казао му је да те <p |
| игра нека тама пред очима, стаде га чак доле, испод груди, нешто стезати, и он неколико секунад |
| нула бескрајна провалија и чује се како доле шушти вода и бије влага...</p> <p>— Ево ти мотке! |
| рачну пећину, испод кога дубоко, дубоко доле, весело жубори, скакуће преко камичака и слева се |
| д бела и црна брашна гибаницом...{S} Па долећу често они сеоски »колачићи« умешени с јајима, ис |
| ишчезавају из памети, а на њихова места долећу некакве друге — нејасне, магловите, не разуме их |
| настира.</p> <p>Овај поступак дућанџија доли још више уља у распаљени бес игуманов, и он, гледа |
| иста, искривудана, уска и дубока речна долина, по <pb n="257" /> којој се јутром носи и колута |
| чило.{S} Давно је дигло росу са питомих долина, које се оштро преливају под његовим ватреним зр |
| енадан очајни глас, шаљући одјек речној долини, кроз коју се отеже и замире његов последњи звук |
| зиђем на онај челопек горе, па погледам долину моје лепе Груже, како се њоме на све стране разм |
| ује, па истог дана, кад му попа улази у дом с крстом, целива и крст и попину руку.{S} И његови |
| ма би назвао игуманов поступак, — твоје домаће расправе.{S} То ти остави за после, кад ми одемо |
| , после рођеној, деци нашао срећу, тихи домаћи мир и задовољство...</p> <p>Још једна жеља остад |
| « и претећи му разним, већ уобичајеним, домаћим казнама...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| </p> <pb n="213" /> <p>— Попо, утаче се домаћин мало јачим гласом: кад дођем код вас у манастир |
| це, попију се неколико кава и ракија, и домаћин управља обично питање:</p> <p>— Да нисте гладни |
| звеселили.{S} Покажите нам макар једног домаћина у Србији, који би тако исто...</p> <p>— А шта |
| девојчица, кћи једног осредњег поштеног домаћина, стајаше уз Велимира, наслоњена на врљике, зак |
| е жене устумарају.{S} Шиљу децу да зову домаћина, који је са плугом негде на њиви, спремају ђез |
| се по њихову изгледу и оделу, да су то домаћини ове куће.{S} Човек беше снизак, широких леђа, |
| се Леонтије највише плашио.{S} На знак домаћинов приђе најмлађа, сад о месојеђу доведена, снах |
| адно!«... помисли он и случајно погледа домаћинову босу ногу, која није била чистија од његове. |
| Радојевића се надали, па дочекаше госте домаћински.{S} Вечера прође лепо и весело, али после на |
| {S} Ручак је справљен на брзу руку, али домаћински: поклао се читав чопор младине.</p> <p>У чет |
| ди монах.{S} У сваком селу има неколико домаћинских кућа, где калуђери вазда ноћивају, кад су у |
| дотле имало и незгодица...</p> <p>Прва домаћица манастирска, она лепа намазана, обојена женица |
| упна развијена Рудничанка бити као нека домаћица у овој кући, па стаде још више пазити на себе |
| уха, исцеђена муком и немаштином, стара домаћица, па се извињава што нема чим даривати крст.</p |
| него у свакој руци по неколико.</p> <p>Домаћица се смеје весело, одвраћа шалу и доноси пуне ру |
| удовице, и оно препирање Велимирово са домаћицама због прилога...</p> <p>— Снашо, узвикује ђак |
| но усплахирено сновање по кући стидљиве домаћице, и оно живо брисање и намештање добро изрибане |
| тенике и калуђере, који псују непажљиве домаћице, и ради казне траже, да се спусти што већи при |
| раве и градине и њиве једва подмириваху домаћу потребу; а виноград се морао напустити због скуп |
| мом, лелујао и лагано гасио.{S} Љубомир дометну суха грања, и ако је ватру наложио једино с раз |
| а се жена већ спрема за разговор, па се домишља шта да јој рекне.</p> <p>Мисли, а у души му се |
| и бисаге, а сад, као свештеник, улази у домове и сам врши освећење.{S} Буни га све, што га срет |
| то жељено архимандритство?{S} Шта би ми донело и владичанство!{S} Округла је она проклета камил |
| и ми душу, зар није?...{S} А баш ову је донео игуман из Прњавора, од његове неке... <pb n="91" |
| ах Леонтије, при повратку са посвећења, донесе оцу Сави писмо од владике.{S} Архијереј препоруч |
| лепим, казао му је да те <pb n="206" /> донесе на леђима...{S} Знаш да сам ти друг... хајдемо л |
| тати и пипати.{S} А у том овај — Веља — донесе сир и метну на астал.{S} Професор одломи парченц |
| ком, уписивао колико <pb n="88" /> чега донесе из парохије и предаје старешини, колико је пало |
| у ракију.{S} Игуман привика да се одмах донесе парче млада сира.. хтео је, ваљад’, нешто показа |
| >— Хоћу.</p> <p>— А можеш сести сам, да донесем ?</p> <p>— Могу...</p> <p>Нахрањен, напојен, Љу |
| кухати?... у чему, како?...{S} Шта ће с донесеним млеком?{S} Ко ће сирити оно из карлица?{S} Гд |
| ово дете пет дана није ништа окусило и донесено је мртво у манастир.{S} Нека вам обећају влади |
| и оно из карлица?{S} Где ће се оставити донесено брашно?{S} Шта ће са неопраним трпезариским <p |
| о.</p> <p>И одједном као чаробном руком донесено, настаде сасвим друго, ново време, други живот |
| а-а!...{S} М-м...{S} Како би било да ми донесеш са чесме, ама оногај... да разладиш стакло...</ |
| сав свет манастирски, не мислећи шта ће донети сутрашњи дан, шта ли понети ноћ.{S} Посматра ред |
| стакло, <pb n="106" /> наточити воде и донети га онако мокро и хладно на сто.</p> <p>После нек |
| разумеш ти ове ствари...{S} А ја ћу ти донети, ако хоћеш да читаш, што лепо.</p> <p>Љубомир се |
| е ко бубрег у лоју; све ће му се готово донети, и он ће бити као прави господин.{S} А за време |
| {S} А ко попуши са мном оку дувана, што донех из Крагујевца, а?...{S} Коме дадох три велике тур |
| а?...{S} Тек све се одједном измени.{S} Донеше се важни црквени закони, уредише се многа црквен |
| у незгоди због писманцета, које му сад донеше из града.{S} На малом, минијатурном, белом парче |
| ије памуком и црним кашмиром; јутрос му донеше кашмир из града, и сад га веома занима како ли ћ |
| калуђери и ђаци на ногама; снују, трче, доносе и односе јела и пића, послужују, сипају и бојажљ |
| /> <p>Тако пролажаху године за годином, доносећи собом непрестане промене у манастиру, док се н |
| зразом лица, служи он госте, дижући или доносећи судове, гледајући само у оно што ради, чиме је |
| окласмо све маторе пловке, те попи крв; доноси му млеко, трчи за доктора...{S} Та то је требало |
| омаћица се смеје весело, одвраћа шалу и доноси пуне руке прилога.</p> <pb n="211" /> <p>У неком |
| ..</p> <pb n="136" /> <p>— А шта ми оно доноси... то жељено архимандритство?{S} Шта би ми донел |
| астире као у праве <hi>свете куће</hi>, доносио прилоге, који су све више подизали материјално |
| ио мањег раста, скоро ћосав.{S} Само по доњој вилици пробиле га меке, жућкасто црне маље.{S} Па |
| ир, узевши стакло к себи.{S} Коме се не допада, нека не пије...{S} Здрав си!</p> <p>Љубомир ућу |
| . нека зна ко му је господин, кад му се допада бити слуга« мисли у себи ново-печени монах и не |
| за владику.{S} Чуо је он шта се владици допада, а бојао се помало да га не врате, што није зака |
| осмех кад говоре са женама, које им се допадају.{S} У том осмеху исписана је бездна грешне пож |
| таде читати целу »главу« од почетка.{S} Допаде му се.{S} Лепше је ово написано, него што им је |
| и придржавао.{S} Архимандриту се веома допаде снажан и леп глас Ђокин, који на опште задовољст |
| /> воље за дуга маштања; он прочита, на допаду, неколико листа па, не размишљајући много, рекне |
| ном размишљању...</p> <p>Ах, како му се допао овакав живот!...{S} То је <hi>оно право</hi>, за |
| раво овамо, у овај тамни подрум, куд не допире та чаробна светлост...{S} И седим, ет’ овако, до |
| н празнични.{S} Сунце бије косо, али не допире у ходник, где се угибају широки столови, под тер |
| хитао право високу небу...</p> <p>— Што допусти?!... прекореваше он некога у боном заносу.{S} И |
| скверни дјевицу нашу!«...{S} Али Бог не допушта сотони да се смеје даље над праведником... дево |
| убомир, гледајући у страну: тако... без допуштења.</p> <p>— Та оно знаш, тако је...{S} Само не |
| ако је...{S} Само не знам ко би дочекао допуштење.{S} Ни на Божић се неки пут не сете да понуде |
| ећутати, али не беше <pb n="185" /> још дорастао великим стрпљивим иноцима, него плану:</p> <p> |
| ав предао вештини правити камилавке.{S} Досад је начинио једну себи, а сад је предузео, да, по |
| </p> <p>Код гостију се изнајпре опажаше досада на оне олињале, хиљадама пута, без икаква основа |
| рете се све у његову животу на боље.{S} Досадање место напусти, нађе му Светозар много боље, уп |
| ној, вечно мрачној души, која је за све досадање случајеве у животу имала једну сталну подлогу |
| " /> онако »испод жита« да наставе пити досадање вино, али их присилише на поштовање већине и њ |
| езнатни послови у пећини, пореметише му досадање одушевљено-побожно расположење, и он, као свак |
| нова, од целе мучне прошлости, од свега досадањег живота, остаде само магловито сећање...</p> < |
| калуђерства, као Велимир, што му је жао досадањег живота.{S} Не.{S} Он се уплашио саме ове изне |
| узело цела.{S} Каква противност његовом досадањем дремљивом, вечно празном, полумртвом животу!. |
| ... како се срце разиграло, па му тесан досадањи скучени простор!...{S} А душа се надима и хоће |
| оја стадоше долазити у сукоб са његовим досадањим тежњама.</p> <p>Љубомиру се одједном отворише |
| стање и наређује му, да одмах пошље сву досадању уштеду, јер ће морати продати белавку за прошл |
| в било успех у томе предузећу, оно брзо досади оцу Василијану.{S} Он пренесе сву своју пажњу на |
| м из собе, велиш.{S} Хм...{S} Што ми је досадило сунце, зато бегам...{S} Док је зима, не марим, |
| /head> <p>Већ су почеле оне дуготрајне, досадне јесење кише.{S} Дрвеће пожутело, лишће му се сл |
| бодније и слађе дише.{S} Обичне су му и досадне ове шуме по Маљену, бесмислен му је овај живот |
| е, напрежу се и често пута дижу руке од досадних, тешких задаћа.{S} А како ће он!...{S} Него, и |
| у да ће и овај лепи празнични дан проћи досадно, тешко, јер отац Сава не показиваше од јутрос в |
| ом севну очима и готово гласно одговори досадном госту:</p> <p>— Да се стидим !...{S} Ишао сам |
| химандрит шмркну нестрпљиво, не кријући досаду што је осећаше.{S} Игумани се значајно погледаше |
| у.{S} Љубомир, и ако још чист и наиван, досети се да ће ова крупна развијена Рудничанка бити ка |
| ндура и необично учтиво лице механџино, досети се да ће то бити нека власт из среза.{S} Нешто г |
| право у оца Василијана.{S} Леонтије се досети, да ће то бити најновија Василијанова пасија...{ |
| ј, али много мекше и присебније, јер се досети да су се обојица уплашили један од другог.</p> < |
| ао, али шта оно беше?</p> <p>Љубомир се досети јаду, па рече:</p> <p>— Игуман ме послао.</p> <p |
| о сам, на основу стеченог знања у школи досети, да у Србији нема никакве пустиње...{S} А да оде |
| /p> <p>Пред Божић се архимандрит нечему досети. «Море... промрмља он у себи, — кад ће ти <hi>он |
| да се мењају чаше и боце, она се одмах досети о чему је говорено. -</p> <p>Пред госте наместиш |
| а Леонтија ћемо на јесен у школу«...{S} Досетио се отац Сава, да ће и то школовање коштати дост |
| аке инервације поче живље мислити...{S} Досетио се: ако стане обилазити људе, умреће од глади.{ |
| вршним: »ни ја те не осуђујем«.{S} Само досетљиви калуђер не прочита последњу реченицу: »иди, и |
| с заболи! рече Велимир.</p> <p>— А-а... досећа се Љубомир.{S} Ама зашто те оно ’нако... због че |
| се да, онако ђачки, поздрави ово двоје, досећајући се по њихову изгледу и оделу, да су то домаћ |
| омиру.</p> <p>Игуман, као сваки кривац, досећајући се узроку теткине љутње, изиђе на двориште и |
| S} Почеше се ређати најслободније шале, доскочице, песме...{S} Калуђери, који се беху склонили |
| ина игуман је од правог дивљачета, које досле није видело ни града, ни цркве, ни већег збора љу |
| <p>Архимандритово прорицање оствари се дословце.{S} Љубомир је добро научио, а и другове упозн |
| /p> <p>А ћелије манастирске, са уласка, доста личе на нишан од платна, у који је цела чета осул |
| а с једне, и игумана с друге стране.{S} Доста му је за сад оно, што је од мене научио, вели игу |
| ћ знало куда ће.{S} Његова је »штација« доста далеко.{S} Арсеније рече да ће у шуму, ради некак |
| шње околности помогоше му у »подвизима« доста.{S} После је већ и он, као и сваки човек, почео м |
| .. видиш како је скомолао!«...</p> <p>— Доста! грми иза стола; у ходнику престаде фијук, чује с |
| и непрекидно на своме језичцу.</p> <p>— Доста, рече Никола, и Љубомир врло лепо заустави звонце |
| дижући многобројне манастире:{S} Изређа доста опширно, наводећи примере, како су српски иноци р |
| ане да не однесе...{S} Тек има се посла доста.</p> <p>Љубомир не доби времена ни да се одмори ч |
| много до Београда?</p> <p>— Кажу да има доста, вели она и опет се смеје његову изгледу.</p> <p> |
| :</p> <p>— У Јасеновац!...{S} Посла има доста, Велимир зна...{S} Он ће с тобом, да... да ти се |
| оку знам да умеш чувати: код вас је има доста, него знаш ли што око коња?</p> <p>— Нисмо их има |
| пренуше.{S} Они су знали да игуман зна доста добро протумачити целу литургију, али га је мрзил |
| ђаволасту суседину слушкињу, која га је доста пута частила, очекујући да је Светозар походи.</p |
| , па ступи у разговор.{S} Распитивао је доста и он њу и она њега, и он је већ заборавио на свак |
| нао зашто ће му такво знање.{S} Знао је доста лепих ствари из земљописа, јер је то професор леп |
| ли — служењу Богу...</p> <p>Прочитао је доста других, краћих ну лепих, животописа, и већ је по |
| овлачи се девојче стидљиво.{S} И ово је доста.{S} Сад знамо да сам ја јача, рече она весело, па |
| шуму, или тако нешто...</p> <p>Понео је доста нагорелих воштаних свећица, тамњана, жижица.{S} Х |
| тамњана, <pb n="205" /> књига, било је доста; а шумар, на доколици, навуко му доста суха лишћа |
| ди тамо постају срећни, виђени, и то је доста да га и он зажели свом млађаном душом.{S} Што ће |
| ким меким гласом, који даваше упитаноме доста повода за лаж.{S} Он као да вељаше у себи: »Та сл |
| ло се кад размишљати о свему.{S} У томе доста поможе Велимир, својом бистром практичном увиђавн |
| у за сад, после толиких неприлика, беше доста.{S} Чак му се чинило да му је све овде, у овој ку |
| а се удала за једног среског писара — и доста других радо знаних вести...</p> <p>И сељани Леонт |
| {S} Куд ћу сад?«...{S} Он отвори уста и доста одлучним гласом, који чак и њега сама зачуди, про |
| у некакву незгоду, па викну благо, али доста озбиљно:</p> <p>— Јоковићу, остави то дете.{S} Гл |
| утим игуман поче из средине.{S} Објасни доста добро најглавнији део литургије, па се осети замо |
| рено и живо.</p> <p>— А ви сте... ти си доста учио, поправи се Никола, гледајући Љубомира влажн |
| калуђеримо, јер ћемо, кажу, онда имати доста пара, па се можемо проводити како хоћемо...{S} И |
| и Максим, одљутиће се, а мени ће остати доста цигара, што би их он попушио.</p> <p>За то време |
| </hi> кад год хоће, и опет ће му остати доста времена, да се нађе око тетке.{S} Сад је сав поса |
| отац Сава, да ће и то школовање коштати доста...</p> <p>Кад стадоше пред њега смерно калуђер и |
| ..{S} Ето, сад нисам пијан, а попио сам доста.{S} Него ми онако дође, као да сам неки други чов |
| паде све нерасположење и бојазан.{S} Он доста грубо одговори:</p> <p>— Нисам.</p> <p>— И деведе |
| ије заборављао ни школу.{S} Већ је знао доста лекција о некаквим минералима, о кристалима, о тв |
| о не могу ништа да утуве, а ја сам знао доста...</p> <p>— Како ’но... оногај... што учите о кам |
| нтије?...{S} Он се и без овога намислио доста, па сад само представља себи, како ће то изгледат |
| тре у народу.{S} Истина, у томе је било доста егоизма, материјалних рачуна, <pb n="85" /> али к |
| олази до закључка, да је његов манастир доста одвојио, да се у њему још по мало зна за Бога...{ |
| кад би он сам зажелео.</p> <p>Милка му доста пута приђе, кад је залудан, па би одмах повели ра |
| доста; а шумар, на доколици, навуко му доста суха лишћа у пећину, да има на шта лећи.{S} Млади |
| ња.</p> <p>— Па... како коме.{S} Има их доста што не могу ништа да утуве, а ја сам знао доста.. |
| угледа неколико великих сена и око њих доста навучених незденутих пластова.</p> <p>»Дај да се |
| јај отца или матер паче мене, њест мене достоин«...</p> <p>Сврши се!</p> <p>Брат Леонтије, пошт |
| м држањем... некаквом гордом уљудношћу, достојанственим погледом и покретом, па не може дечко д |
| крсте се и улазе у цркву.{S} А за њима достојанствено ступа некакав дугачак брадат поп у дугач |
| јми шта се спрема.{S} Он се енергично и достојанствено обрте игуману:</p> <p>— Пријатељу, ја ни |
| /p> <p>Момци изиђоше одмах, јер не беху достојни слушати ове ствари.{S} И такав је ред...</p> < |
| ледати на свој живот и на све...{S} Сви дотадањи идеали изгледају ништавни, смешни... љубав се |
| је због ње заборавио, порушио све своје дотадашње идеале, своје заносне детиње снове, које је г |
| > <p>Најволео је кад, око десет часова, дотера напашену стоку, поједе хлеба, па му газдарица да |
| ушкогорским питомцем, као и сам што је, дотера, управо довуче једно полумртво, мршаво кљусе, уп |
| зеленом варбом.{S} А ти покупи ујам, па дотерај, обрте се најзад Велимиру.</p> <p>— Неће, брате |
| е... наравно, док је он постао владика, дотле се она удала и има дете...{S} Гледајући неисказан |
| ђе баш данас, кад ме она чека!{S} Него, дотле ће престати, чим једем«.</p> <p>— Е, роде, од куд |
| у менажерији каква невиђена и нечувена дотле реткост.</p> <p>Љубомир види да служи гостима за |
| ма, које видесмо у манастиру.{S} Али се дотле имало и незгодица...</p> <p>Прва домаћица манасти |
| , довешћу ти једну моју прију; таман ће дотле порасти.</p> <p>— Нека, не треба!... јок! виче мо |
| хињу да с тетком четврти пут »ужинају«, дотрчаше и стадоше, са ђацима, љубопитно посматрати и с |
| а то време учинити?...{S} И ко ће после доћи за старешину... мож’да он?...{S} Ко зна?!...{S} Ех |
| н у себи, — кад ће ти <hi>он</hi> овамо доћи!{S} Само ме плаши!...{S} Онога туњавца треба научи |
| с топлом водом, и кад се млада спусти, дохвати његову ногу и стаде је пажљиво, својом меком и |
| со, ја сам пречи, приђе весељак полици, дохвати стакло па наже.</p> <p>— Е, брајко, оногај... н |
| његове тромости, а он, кад сврши посао, дохвати је за руке и стаде се ја̏кати са њом.</p> <p>— |
| имати ма чим одбранити.{S} Оде у амбар, дохвати торбу с кукурузом и оде свињцу.{S} Уз пут је са |
| калуђер, око својих дваеспет година.{S} Дохвати »тетку« за врат хладним као лед рукама, развуче |
| ра у главу, а пред њега искочи Раде.{S} Дохвати га за мишице и повуче.{S} Уведе га у ону највећ |
| ну својим ручицама, а сад, гле: само га дохвати прстима!...</p> <p>»Што ли је то?... мисли Љубо |
| о стакло пуно воде, како га нечија рука дохвати и наже.{S} Зачу се клокотање воде, које потраја |
| , да у почетку није знао чега пре да се дохвати.{S} Срећом, беше зима, па се није могао никакав |
| , лако као на крилима, искочи из реда и дохвати леп исцифран полокењак у коме се преливаше, жућ |
| са великом милином на срцу пада земљи и дохвати челом хладни под...{S} Та ове су му молитвене р |
| е искре, и послужи старешину.{S} Игуман дохвати чашу гломазним великим прстима, принесе је отво |
| оца Васу, уздахну Никола са завишћу: он дохвати метлу, па сам почисти собу.</p> <p>— А каки су |
| рупан заповеднички глас.</p> <p>Велимир дохвати са прозорчета наслаган шећер и однесе кроз собу |
| нити.</p> <p>— Е, то је много лепше.{S} Дохватимо се за руке, па вуци једно друго, омахуј, рви |
| и све чека, сваког тренутка, кад ће га дохватити снажна пандурска рука и зауставити.{S} Поглед |
| о другог, док се не уморише.{S} Онда се дохватише торбе, из које извадише велики комад прљаве п |
| Шта чекате! грмну игуман на момке, који дохватише преплашена Николу за рамена и изведоше га на |
| ћи се да почне опсаду...</p> <p>У вече, доцне, добро нахрањен и одморен, Љубомир пристаде да ос |
| весели и баца лаку копрену заборава на дочек родбине му.</p> <p>Али му је од свега био најмили |
| Леонтије се стаде прибирати.{S} Овакав дочек изненадио би свакога, а њега је сасвим помео.{S} |
| је од свега био најмилији, најзаноснији дочек старе, давно невиђене околине, висока Маљена и це |
| о човек свиње у подне!...{S} Хи-хи-хи.. дочека га Василијан.</p> <p>— Е, роде, ти си најпаметни |
| искрена другарска погледа, с каквим га дочека при уласку у трло.</p> <p>Љубомир ућута.{S} Чита |
| ..{S} Кад стиже манастиру, Василијан га дочека весело:</p> <p>— Готова ти камилавка!{S} Права с |
| укчије...{S} И сам отац Сава искрено га дочека.{S} Омекшао старац, постао благ и приступачан ка |
| ан онај богословац...</p> <p>На вратима дочека збуњена дечка слушкиња суседина, девојчица, стар |
| што лако закачио, и кад паде на земљу и дочека се на руке, испод њега се искотрља некакав сламн |
| његову селу, обрадова.{S} Он га искрено дочека и није се одвајао од Леонтија, док год се овај б |
| ле овако љубазна и невиђена у манастиру дочека, не беше ни ова рогоњина пажња према њему необич |
| кудравог богословца.{S} Ја бих вас лепо дочекала...</p> <p>После тако лепо и јасно исказаних же |
| ст њихова, што им се сија у оку, јер су дочекали да виде два »господина« из њихова убога села: |
| ом, и сутрадан, кад се остарели игуман, дочекан потпуно калуђерски, како се већ и сам надао, ст |
| ти интерпелацијом.{S} Министар то једва дочекао, знаш већ...</p> <p>Игуман само опсова грубо, с |
| знаш, тако је...{S} Само не знам ко би дочекао допуштење.{S} Ни на Божић се неки пут не сете д |
| <hi>онаквог</hi> живота, какву је славу дочекао!...{S} Па Макарије...{S} Павле Тивејски...{S} Т |
| се нико не посвети, а »Шваба« ће једва дочекати.{S} Иди!</p> <p>Николу је игуман, кад му је би |
| : »Хоће Шваба, хоће!...{S} Тај ће једва дочекати«, и ућута.{S} И није се преварио.{S} А Велимир |
| одсуствовати годинама, па кад се врати, дочекаће га хладни поглед сабрата му, који као да говор |
| абрен пандуром, вратио у кујну, тамо га дочекаше с псовком и великом праском.{S} Траже га од ка |
| .</p> <p>А код Радојевића се надали, па дочекаше госте домаћински.{S} Вечера прође лепо и весел |
| алих воденичица, чија га клепала весело дочекиваху и испраћаху.{S} За њим шушти и пршти вода из |
| Задржао си ме од пута, те нећу бити на дочеку владике.{S} Шта ми ту...</p> <p>Љубомир се плашљ |
| тресање, рибање, сновање вредних жена — дочекује и испраћа свештенике и калуђере, који псују не |
| лепрша његове меке освећене власи, а он дочепа обема рукама читаве праменове, кида их и урла бе |
| обеже од овог саблажњивог обора.</p> <p>Дошавши у кухињу, Љубомир затече све калуђере и ђаке ок |
| ед сабрата му, који као да говори : »А, дошао си!« А ово сад све беше друкчије...{S} И сам отац |
| сказано мишљење.{S} Имам једног ђачића, дошао из гимназије...{S} Залуди се читајући житија свет |
| манастирски чак на другом крају Србије, дошао послом у Крагујевац, па свратио на виђење старом |
| ш да ти то испричам, настави Никола.{S} Дошао неки професор из Крагујевца и заноћио код игумана |
| дати забави или послу око ње.{S} Кад је дошао Љубомир, беше се заузео једним малим, дежмекастим |
| та: докле ће остати у манастиру, што је дошао, ради чега...{S} Истина питала га је тетка, хоће |
| се и сад тек дође му на памет зашто је дошао овамо.{S} Одједном га обузе исто оно осећање, кад |
| д му је био у вољи, звао Швабом, јер је дошао из »швапске државе«.</p> <p>Велимир се окрете и, |
| ало мисао толико време.</p> <p>Синоћ је дошао уморан, па није ни мислио о чему другом, до о одм |
| ћи непрестано како би оставио друштво и дошао до постеље...{S} Те-сто!... узвикује он смејући с |
| вас одморити«...</p> <p>— Ради чега си дошао, брате?... чује Љубомир оштро, јасно питање; види |
| е игуману:</p> <p>— Пријатељу, ја нисам дошао овде, да гледам твоје... твоје .. он се заплете, |
| са среском влашћу. »Ко зна зашто је он дошао!« мисли у себи и стара се да умакне са доксата не |
| ади чега ли је сам капетан тако ненадно дошао.</p> <p>У позну ноћ, пошто се вечера давно свршил |
| с млађим братом.</p> <p>— Роде... добро дошао! промуца он, стидећи се учевна богословца, који с |
| али се изненади кад је угледа оваку.{S} Дошла му некако друкчија, сасвим друкчија... укочена, с |
| <p>»Власт«, духовна и световна, која је дошла да све »прими и прегледа« у току од седам — осам |
| да је Никола морао овако проћи, јер је дошла његова „чреда“.{S} Видео је да се све у манастиру |
| зрок Николиној казни, држао је да му је дошла чреда, па квит...{S} Сигурно је још пре његова до |
| да видим и то«...</p> <p>И од кад му је дошла та мисао у главу, од тада он не мисли ни о чем др |
| пази да су се и они уозбиљили и лица им дошла друкчија.</p> <p>— Дај! зачу се отуд крупан запов |
| ући изненађена Љубомира благо:</p> <p>— Дошло од владике, и он махну белом савијеном хартицом п |
| ко се незгода претрпело, док се до тога дошло !...{S} И стадоше се ређати пред њим сви догађаји |
| Василијан се насмеши, а Максимово лице дошло бледо и некако онако... необично.</p> <p>— Оче Ма |
| што теби казах...{S} Тако ми нешто било дошло, ка ово сад... па се предомислих...</p> <p>Уплаше |
| себе као па простог слугу, и однекуд му дошло на памет, да све то сноси ради распетог Спаситеља |
| што рећи, али му застаде реч у грлу... „Дошло!... <pb n="194" /> Баш данас?...{S} Не може бити! |
| бом.</p> <p>— Није наш, одсече Велимир; дошљак из н-ског манастира...</p> <p>— Море, то... прек |
| луђери разумеше, да се тетка заузела за дошљака и да је већ примљен, само им беше љубопитно зна |
| , трљајући руке и нагибајући главу пред дошљаком, као да је овај какав јеромонах, али видите са |
| а шта игуман прича оно пре, знаш кад си дошо, да не зна цело!...{S} Ха-ха...{S} А ја, богме, зн |
| бомира: трчи... газдарицу...{S} Капетан дошо... кажи.</p> <p>Љубомир једним кораком ускочи у ме |
| а, јер би му сад и онај пандур био тако драг... или што га не ухвати онај његов сељак и не одве |
| ступа стазицом, на којој ће наћи своју драгану и на којој ће се рећи последња реч?...{S} Мириш |
| му капа од двадесет ока жежена злата и драгог камена.{S} Да ми је само то видети... кад се зас |
| <hi>свете куће</hi>, био је подједнако драгоцен и старијима и млађима, и сваки се од њих патио |
| амо неки други рачуни...</p> <p>Али ова драгоцена крава—музара даје користи и с друге стране.{S |
| а; остадоше непрегледне, добро очуване, драгоцене шуме и по мало поља...</p> <p>Шта ће се сад?. |
| амере постају <pb n="193" /> узвишени и драгоцени, као што беху пре овог ненадног, чудног пламе |
| аде, наравно кришом, лебдети над својим драгоценим »туњавцем«...</p> <p>— Тако ће он њих, душе |
| >— Знам...{S} И оно мало говеди, оваца, дрва...{S} Али ти то знаш.</p> <pb n="139" /> <p>— Хмм. |
| их дубодолина стадоше вући стотине кола дрва, која су до сад трунула...{S} Појави се велики уља |
| тињаше ватра, постаче угарке, убаци још дрва, подиже се и угледа па клупи нешто смотуљано, згур |
| у толикој мери не израђује и не продаје дрвена грађа, као у чувеним стружницама т-нског манасти |
| ади игуман седи на доксату, заклоњен за дрвени стуб, и посматра како излази причешћен народ из |
| ан постарији свештеник, обучен фино, са дрвеном поставом на мантији и црвеним појасом.{S} Љубом |
| е праћке: једну од ластика са ракљастим дрветом, и њу је употребљавао искључиво у дворишту мана |
| оне дуготрајне, досадне јесење кише.{S} Дрвеће пожутело, лишће му се слепило од многе воде, окл |
| мо се несташне козе ревносно пропињу уз дрвеће, савијају храпавим језиком младе изданке, смотај |
| ина метара, обрасо шипражјем и кржљавим дрвећем.{S} Око њега непрестано облећу орлови и јастреб |
| колико пластова у реду, да не закачиш о дрво; уљаник зарасто у корову, и још по нека пчелица пр |
| р нека нико не улази са својим уставом! дрекну игуман још жешће, изговарајући с нагласком и с н |
| тојну реч.{S} Дела!{S} Извол’те оче!... дрекну он и жиле слепоочне почеше му одскакати.{S} Ви б |
| <p>— И тебе, и тебе ће закалуђерити!... дрекну игуман злобно, као да му је тетка крива.{S} Скин |
| на синоћњег Љубомирова вођа.{S} Како је дрекнуо Веља, кажи право...{S} Хи-хи-хи.{S} Ко се више |
| о, кад пред мојим носом мрда црно...{S} Дрекнух, па што игда беше снаге ђиласнух у целац...{S} |
| — човек!{S} О, 'натеме!...{S} У мал’ не дрекнух...</p> <p>Љубомир се насмеши, али му одмах, вео |
| страшна жеђ, заноси га глава и обара га дрем...{S} Он понови у памети несвесно цео сан, прелети |
| е пола часа.{S} Најзад се отрже од овог дремања, отвори књигу, стаде најпре разгледати редове и |
| S} И какав је то живот из вечно празног дремежа, <pb n="238" /> или монотоног механичког читања |
| дворишту и стаде се подавати оном леном дремежу, што наступа на оваким припекама...{S} Тако про |
| ла густим млазевима по зеленим врховима дремљивог бучја и целим видиком.</p> <p>— Сотона!.., ша |
| .{S} Каква противност његовом досадањем дремљивом, вечно празном, полумртвом животу!...</p> <p> |
| , звао Швабом, јер је дошао из »швапске државе«.</p> <p>Велимир се окрете и, све у трку, одјури |
| ОВИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1900</p> </d |
| и са ђацима па и момцима — ко је хтео — држали сваконедељно веџбање у црквеном певању.{S} То је |
| ње у цркви, на господско <pb n="113" /> држање онога синђела, за кога му рекоше да ће бити влад |
| ену и наслеђену вештину да своје лице и држање тако удеси, како ће што боље личити на свеца.{S} |
| бомир се сасвим променио: друкчије му и држање, изглед, говор, све, све...{S} Кад му што другов |
| сасвим другу позитуру и изглед: није му држање више онако усиљено принижено, нити му очи гледај |
| га млади великошколац својим необичним држањем... некаквом гордом уљудношћу, достојанственим п |
| од првога, калуђер.{S} По његову целом држању и говору изгледа да су га спопале све болести ов |
| мо оно, што он не разуме; а што он зна, држао је да знају сви.{S} Због тога се до сад и заустав |
| , не знајући још узрок Николиној казни, држао је да му је дошла чреда, па квит...{S} Сигурно је |
| у оној необичној капи, за коју је и сад држао да мери двадесет ока, у свему томе што се види оч |
| о томе се ни до сад није бринуо, па је држао да се то може одмах наћи, чим човек огладни.{S} Т |
| ровно!«</p> <p>Веља се и до сад на силу држао, а сад удари у грохотан, весео смех.</p> <pb n="9 |
| иру.{S} Архимандрит, од децембра, стаде држати калуђерима и ђацима редовна предавања из Литурги |
| не дигну од совре докле се узмогу живи држати...</p> <p>Ваља се добро наплатити за златан архи |
| који су се и у народу и у послу морали држати и понашати онако исто као што се понашају пред њ |
| смо, ево га!...{S} Сад ти вуци, а ја ћу држати руком, да поправљам кад погрешиш.</p> <p>Клатно |
| протеже се и пође лено к девојци, која држаше јарца и прекореваше га што је намучио.{S} Дечко |
| тка пребирајући рукама суве шљиве, које држаше на крилу расуте.</p> <p>— Хи-хи... причекај, оче |
| све у залуд!?...</p> <p>Леонтије најпре држаше да је то нека погрешка, да ту мора бити нешто др |
| да ми сви мислимо: ту је.{S} Одиста га држе они лекови.{S} Али, брате, кад заседне за трпезу, |
| квим печењем, па <pb n="115" /> обојица држе у једној руци велико парче, резерву, док другом ру |
| кад се присети, почешће наређивао да се држе и ванредни часови.{S} Шта би се радило на дугим зи |
| ао и све ондашње манастирске старешине, држећи да то »све мора пасти«, није плаћао порезу три г |
| и као ја и ти! узвикну Леонтије весело, држећи да му друг не може на ово ништа одговорити.</p> |
| бљике; краве почињу чешће мењати место, држећи се ближе хладова, само се несташне козе ревносно |
| ’нако, викну девојче силазећи с јарца и држећи га за рогове.</p> <p>Чобанче устаде, протеже се |
| огослов.</p> <p>— Знаш ли Амфилохија... држи ли се још старац?</p> <p>— Здрав је.{S} Предаје Св |
| ливање светог крста и његове руке, која држи крст, и оно, у понекој кући, значајно стрељање очи |
| рчићи постали гушћи и црњи, и он се сад држи некако сасвим друкчије... независније, озбиљније.{ |
| се обичан одговор сеоског детета, које држи да је његов Вељко знан целом свету.</p> <p>— Од ко |
| у на топло пролетње сунце.{S} Игуман се држи као обично; по томе ђаци закључују, да гост није м |
| и <pb n="61" /> очешљана, друкчије се и држи и говори: сад јој ни на памет не долази дерање јар |
| им, као голубије јаје, зрнима, а другом држи муштиклу, из које сукћу густи димови.</p> <p>Игума |
| што је тетку, оно пре, увредио...{S} Он држи да имају право и онај господин и отац Сава, само г |
| игуман...{S} А псикологију сигурно још држи чича-Срета?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Хе-хе... узвикну |
| </p> <p>— Није, славе ми... ја ’нако... дркће Љубомир и муца плашљиво пред њим.</p> <p>— Шта »’ |
| м гласом!...</p> <p>Довољно разлога, да дркће не само ходник, но и цело двориште од игуманове п |
| у, код самих врата, стоји с Велимиром и дркће...{S} Чини му се да има праву грозницу.{S} Он виш |
| мним тамним сводовима храма, тресу се и дркћу прозори црквени, колута се миришљави дим измирне |
| тек сад нечега сетио.{S} Блед, узбуђен, дркћући вилицама и коленима, као човек, који хоће нешто |
| ако како га је он разумео.</p> <p>— Еј, дрљане, пропали смо!... викну узбуђен механџија, који ј |
| у исто време осећа како га неко снажно дрмуса и виче му над главом:</p> <p>— Устај, да звонимо |
| очајање и — претња...</p> <p>— Како си дробио, онако и кусај! одговарају му.</p> <p>— А-а-а от |
| е раскошне, господске, а црквене одежде дроњаве, свећњаци прљави, позеленели, и тако!«...{S} Ип |
| Тетка раскопча и готово скиде све горње дроњке Љубомирове, даде шумару стакленце најљуће ракије |
| ма, гледати како се црне некакви каљави дроњци на криваји, како се тресу и љушкају, као да има |
| ну, да сва три трговца одједном, као на дроту, поскакаше и, псујући и претећи страшно, одјурише |
| ним писком мање крмачице, од које какав дрски прождрљиви нераст хоће да отме најслађи залогај, |
| ња и ужасан, очајан лавеж изненађених и дрских сеоских паса...</p> <p>Леонтију није првина да и |
| Антонија Великог, Макарија Египатског и дру...</p> <p>Игуман га не сачека да доврши.{S} Као чов |
| ..{S} Само је Василијан опет човек и... друг... и ако је ’наки.</p> <p>— Само гледај, прекиде г |
| p>— А због чега ти живиш? насмеја му се друг.</p> <p>— Ја... ја, брате, сад не знам.</p> <p>Вел |
| едан архимандрит, његов најбољи школски друг, старешина манастирски чак на другом крају Србије, |
| е и са њом поздрави.{S} То му је једини друг из младости...</p> <p>Око разбацаних, по реду, гом |
| > донесе на леђима...{S} Знаш да сам ти друг... хајдемо лепо заједно.</p> <p>Леонтије, као у сн |
| ! узвикну Леонтије весело, држећи да му друг не може на ово ништа одговорити.</p> <p>— То не зн |
| о заливен.{S} Изгледа да не чује шта му друг говори, јер му очи опет бесмислено блуде око оног |
| и је тамо друга земља и, што је главно, друга количина...</p> <p>Све ври у послу, а млади старе |
| груба страст и позив на састанак...{S} Друга... трећа...{S} Али ту већ настају црне, страхотне |
| ој скромни, повучени, мирни живот...{S} Друга година, услед великог посла у школи и у цркви, пр |
| Љубомиру се пред вратима придружише оба друга, и он одмах, по њиховим радосним лицима, опази, д |
| која је одвајала његов живот од некаква друга, непозната му живота, да ће због тога од сад све |
| ...{S} Овамо!... и Леонтије увуче свога друга у собу, посади га да седне, па и сам седе и загле |
| ра се сива магла; веле му да је то нека друга, »швапска« земља, и он би је онда гледао још с ве |
| млађе« из суседних кућа и намешта их на друга места.</p> <p>Али Љубомир сад стаде мислити : »Ка |
| {S} Љубомир? запита, смешећи се, Видина друга.</p> <p>Велимир климну главом, гледајући радознал |
| никад није могао прочитати, док су она друга строга правила — молчаније, послушаније и тако да |
| ишли...</p> <p>Тако Љубомир доби млађег друга, али се не хтеде, као Нићифор, користити правом с |
| писан велики ужас.{S} Гледа у некадањег друга, као у неко чудовиште, и пита <pb n="63" /> се у |
| ознали где је, преко неког Светозаревог друга, учитеља из околине манастирске.{S} Описује му се |
| развуче игуман, познавши свога школског друга проту, који је сад »велика сила« тамо код владике |
| а... рече и погледа у једног натмуреног друга, који као да није до сад веровао ономе, што му је |
| и никога се не тичу радости или невоље друга му.{S} Може ко одсуствовати годинама, па кад се в |
| елиштима господаре други људи и чују се друга имена...</p> <p>И овде нестаје оног старог, на ко |
| е до саме наше куће једна ливадица... и друга би једна жена продала две кравице...</p> <pb n="2 |
| арно и погледа у страну.{S} Нисмо имали друга посла.</p> <p>— Па онако боси обоје... севају нам |
| ко јој је кућа овештала, мора се дизати друга... не треба много новаца, али нема где да се узме |
| м:</p> <p>— Хлеба!</p> <p>— Ојађена сам друга!... он је гладан !... викну она и отрча судовима. |
| тело.</p> <p>Архимандрит настави редом друга питања, по правилу:{S} Има ли жељу удостојити се |
| епана сукњица.{S} Дечко је у њој гледао друга, као обичног мушкарца, не знајући још јасно ни за |
| о је гледао у Фрушкој гори, али је тамо друга земља и, што је главно, друга количина...</p> <p> |
| и.</p> <p>— Мој Љубо, завршује разговор друга сестра, после онако исто поетична почетка.{S} Дао |
| рохијама, по једном селу пође попа, а у друга пошље ђаке.{S} Ако има синчића, онда шиље њега, ј |
| звикну калуђер грозничаво и упиљи очи у друга, да би му из саме душе извукао жељени одговор.</p |
| са свима пороцима и недостацима својих друга.</p> <p>— О, господин-ђаче, дакле смо се смиловал |
| има, док им лице беше озбиљно...</p> <p>Друга новина беше: намесник долази у цркву само о празн |
| а друге косе трчи, као без душе, његова другарица, Мирослава...{S} А по стричевој <pb n="8" /> |
| е, ваљало их је сакупити, а дечко, кога другарица назва Љубом, опет леже у хлад и обрте очи пла |
| главу...</p> <p>Дође на виђење и стара другарица с Маљена, водећи синчића за руку.{S} Гле, пра |
| </p> <p>А дечко слуша речи и зна шта му другарица довикује, али он не прекида своја размишљања, |
| и, уз пуцкарање веселе ватре, са својом другарицом, и макар не говорити ништа, само ћутати...</ |
| и — одмах се поврати, кад познаде своју другарицу.</p> <p>— Миро!...{S} Их што ме уплаши !{S} А |
| Она више не имаде за њега онако искрена другарска погледа, с каквим га дочека при уласку у трло |
| си!</p> <p>Љубомир ућута.{S} Овде, ради другарске слоге, морају се обрнути уши од неких морални |
| она изненађена и погледа госта искрено, другарски.</p> <p>Од маљенског дивљачета постало је пра |
| двојица су остали непрекидно у искреним другарским односима, па су волели провести који тренута |
| оби, кад мора пити, па му отеже дугачку другарску поуку.</p> <p>Љубомир већ види да није погреш |
| или и својеручним потписом утврдили.{S} Друге му тврђе у оно време није ни требало.</p> <p>»Па |
| авао, те манастир једне године добије а друге изгуби парницу, и у дневнику манастирског расхода |
| да је довео из Београда, »по угледу на друге манастире«, једну честиту жену, која ће бити свим |
| ешто по економији, нешто по угледању на друге, а највише по нахођењу самог оца намесника и по њ |
| јадни ђаци полипсали од глади...{S} Па друге приче о Сави и Дунаву, о Топчидеру, и ваздан, ваз |
| ј су њиве и стаје окамењен...</p> <p>Са друге косе трчи, као без душе, његова другарица, Миросл |
| амети, а на њихова места долећу некакве друге — нејасне, магловите, не разуме их баш ни мало, а |
| је ово сад?!...{S} За ово нема никакве друге навике ни упутства, сем онога што је опробао...</ |
| о ни друге није могао одбити.{S} Али је друге примао равнодушно, као што је некад примао прилог |
| ије«, некакво »извјешченије« и још неке друге ствари, на које он не сврну пажњу.{S} Нађе прво ж |
| ће се према томе и управљати, а за оне друге... не мари, нека живе како хоће.</p> </div> <div |
| ње у зрак, или гађајући свраке, чавке и друге крупније штеточине.{S} Сад ће, тако лагано, гађај |
| г бразда по њима одавно, а у копачице и друге пољоделске справе још се некако сумња...{S} Леонт |
| ем и уче се правилно вршити литургију и друге свештене радње.</p> <p>Пред Божић се архимандрит |
| хињи и сваки час запиткују Арсенија или друге калуђере: шта ће се кухати?... у чему, како?...{S |
| че.{S} И он не одби њен дар, као што ни друге није могао одбити.{S} Али је друге примао равноду |
| љу у углу, на другом крају од пећи, док друге две беху около пећи. — А ми ћемо одмах наместити |
| n="223" /> једна уз другу, једна преко друге, као гљиве... кад се указаше прозори од ћелија и |
| једне стране вири масна камилавка, а с друге висе нове, глатке цокуле...</p> </div> </body> </ |
| анастирских житеља с једне, и игумана с друге стране.{S} Доста му је за сад оно, што је од мене |
| драгоцена крава—музара даје користи и с друге стране.{S} Пре десетак година, <pb n="141" /> пос |
| Василијанове главе, помаљају и нестају друге главе...{S} Нека чудна тајанственост и неки нејас |
| , о васпитању новокрштенога.{S} Истина, други калуђери то не раде никад, али се он давно одлучн |
| сено, настаде сасвим друго, ново време, други живот, други изглед манастира, друго све... све ! |
| сасвим друго, ново време, други живот, други изглед манастира, друго све... све !...</p> <p>И |
| града, гледаху они овај <pb n="179" /> други, господски народ у новим му, за њих, околностима |
| који га тако немилосрдно мучи.</p> <p>— Други свет, кад га боли стомак, бар не може ништа јести |
| че управљати манастиром.{S} Видео је да други »дижу«, па не мислећи <hi>како</hi> и у којој се |
| е, као широка повесма, хватаху један за други и протезаху се тако шумовитом средином горостасно |
| ужни прото.{S} Види се што је рођено за други свет!</p> <p>Игуман Успенског манастира, са ирони |
| и му се као да одједном упаде у некакав други, мрачан и ужасан свет...{S} И како то би... кад с |
| а ради онако како треба, а не како раде други.{S} Али кад погледа пребледелу, озбиљну и мало за |
| е му брзо, и он се зачуди: кад пре дође други одмор!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ати ова чудна два житија.</p> <p>Сад је други, то зна... то осећа добро.{S} Али има нешто друго |
| цем, и на њиховим пепелиштима господаре други људи и чују се друга имена...</p> <p>И овде неста |
| изданке, смотају их брзо у уста и мотре други сладак залогај.</p> <p>Под густом хладовином, кра |
| личним интересима.{S} У манастиру поче други живот и други ред.{S} Обрте се све...</p> <p>Обрт |
| обра ручка.{S} Велимир и Никола сели уз други чанак, па и они пребирају и стругућу ножићима нек |
| 245" /> се навикло, како се видело да и други раде, Тако се Максим закалуђерио, тако је живео, |
| , а и не треба му за сад.{S} Антоније и други иноци по неколико дана нису ништа окусили, па зар |
| >— Знам, а како су Пахомије, Макарије и други?{S} И они су створени као ја и ти! узвикну Леонти |
| треба живети: као Антоније, Макарије и други угодници.</p> <p>Архимандрит се уозбиљи, као да н |
| ао општем животу и чинио све што чине и други.{S} Само се и у тим приликама нигда није могла уг |
| сима.{S} У манастиру поче други живот и други ред.{S} Обрте се све...</p> <p>Обрте се за мало и |
| узме чарапе, махрамицу, грош у новцу и други какав »прилог за здравље новокрштенога«...</p> <p |
| > <p>— Добро си шиљао, добро!...{S} Ови други нису толико добивали.{S} А има ли чарапа, пешкира |
| ко док не сване...{S} А Василијан и ови други не би.{S} Хе, <hi>друго</hi> су они!«...</p> <p>П |
| којом је мислио у гроб поћи!...{S} Сви други идеали разбише се у варљивом светском метежу, сал |
| е. »Баш одмах, првог дана... па као сви други!...{S} И све онако... све мора тећи по старим, да |
| S} Живели људи у народу ’нако... ко сви други људи, па се опет посветили...{S} Шта је то... как |
| {S} Него ми онако дође, као да сам неки други човек... друкчије и мислим и све...{S} То што ти |
| десетина хиљада, да се попуне тамо неки други рачуни...</p> <p>Али ова драгоцена крава—музара д |
| шали.</p> <p>— Де, ти, Еро!...{S} Онај други мање лаже, али је велики циција, скоро као и Макс |
| кад познаде да је то свет други, сасвим други, туђи свет, не онакав како га је он замишљао; кад |
| жан, плашљив, неодлучан, сасвим, сасвим други!...</p> <p>— Али ме је страх за после...{S} Шта ћ |
| ле ће бити све друкчије, настаће сасвим други свет!...{S} И људи из старог времена одлазе, и св |
| питам једнако: је ли ово Сава или неко други.</p> <p>Опет настаде ћутање.{S} Тек ће, после дуж |
| 21"> <head>XXI</head> <p>Архимандрит по други пут прочита одлучно, у љутини написано, владичино |
| и тамо и амо; кад познаде да је то свет други, сасвим други, туђи свет, не онакав како га је он |
| отели храм (због њих Василијан побеже у други манастир), па му се сад не мили ни црква.</p> <p> |
| то је <pb n="112" /> боли, па побегне у други крај, нераст се обрће журно, тражећи плен на друг |
| их кануше две сузе.{S} Па пренесе очи у други крај — тамо брат Вујо отире очи песницама, а две |
| по вољи, али из дубине душе говораше му други глас, да он није напустио свој Маљен <pb n="20" / |
| воју мисао: да он није оно исто, што су други калуђери; али се ипак подао општем животу и чинио |
| , није!... то сам сад ја.{S} А онај <hi>други</hi>, што је пре био и што се звао Љубомир, њега |
| ст, знам ко је...{S} То је сад онај <hi>други</hi>, онај монах...{S} Чекај, није!... то сам сад |
| кроз неколико часова постати сасвим <hi>други</hi>... биће од њега нешто ново.{S} И њега плаши |
| у своју душу: како сад изгледа као <hi>други</hi>, и на своје велико запрепашћење опази, да је |
| l:id="SRP19000_C2"> <head>II.</head> <p>Други дан је како путује Љубомир.{S} Подне је давно пре |
| акло с ракијом, што стајаше пред њим и, другим изласком, побеже на свој омиљени заравањ, на бре |
| еђено...</p> <p>А дани пролазе један за другим, са једним истим наличјем, са истим околностима, |
| дњи узвик као »отпуст«, нагоше један за другим, погнутих леђа, убрзаним корацима, сваки у своју |
| оше опет браде <pb n="74" /> и један за другим, лагано и смерно, изиђоше на врата.</p> <p>Љубом |
| чешће извирује на вратнице, кад тамо на другим вратницама стоји ђаволаста слушкиња; да на часу |
| рбе, качице са житом, варивом, смоком и другим кућним потребама.{S} Љубомир се наслонио на докс |
| у одједном све онемили, да почне сасвим другим очима гледати на свој живот и на све...{S} Сви д |
| ао покошен, не мрднувши ни руком ни чим другим.</p> <p>— Куку!... што му је!...{S} Дијете!... с |
| му се приближаваше, али не мрдну ничим другим и не покрете се.</p> <p>— Шта ту чиниш, мој црња |
| ешто дељкаш, а тек папоња завречи чак у другим косама!...{S} Леонтије се хтеде овим подсетити н |
| у неосетно, без размишљања.{S} Што ваља другима, добро је и њему!</p> <p>Истина, он још није мо |
| ни ходника, претрчаваше од једних врата другима, желећи, без сумње, узети какву своју ствар, бе |
| а је отац послао у службу, као што је и другима говорио.</p> <p>— А ’нако... није те ови газда |
| ивотарити једино продајом оборене горе; других добитака не беше...</p> <p>Шта... зар толики рад |
| лужењу Богу...</p> <p>Прочитао је доста других, краћих ну лепих, животописа, и већ је по њима с |
| дала за једног среског писара — и доста других радо знаних вести...</p> <p>И сељани Леонтијеви |
| А ђаци су, уз то, обавезни да се, поред других послова, брину и о ономе, што је посао коњушарев |
| да се ова зове „велика“, за разлику од других двеју — палилулске и теразиске), готово гласно и |
| их племенољубивих кћери, Навина, Јова и других са сликама Робинзона, Петка, папагаја... <pb n=" |
| сећајући се живота Савина, Максимова и других.{S} И он ће за њима... неће бити ништа друкчије. |
| ирских архимандрита, важнијих владика и других знаменитих лица и, певушећи полугласно, прислушк |
| је у суседном округу, да проси хране и других потреба за свој убоги самостан.{S} Игуман, са св |
| извуче из жутог капута, који од масти и других састојака већ добио затворенију, кафену боју, св |
| ог расхода цифра судских, адвокатских и других трошкова за овај спор била је огромна.{S} Тако т |
| их ногу, није као пре...{S} И још много других и много саблажњивијих сотонских кушања...</p> <p |
| рхимандрита, да обиђе с водицом још пет других села, и да се не враћа манастиру, док не сврши п |
| е, други живот, други изглед манастира, друго све... све !...</p> <p>И тужни и суморни постадош |
| >— Па... само малко хлеба да ми шаљете, друго ништа...{S} Господин вели...</p> <p>— А-а... »Гос |
| ао механским момком. »Није то, није!... друго је!« узвикује му тај глас, и он зна да је то друг |
| агорео:</p> <p>— Хе... не знам ти ја за друго уживање, него да ми замирише ова патока, мој Спир |
| куту, претурајући очи с једног лица на друго, шмркћући и чешући се испод десне мишице, не знај |
| тне погледе управљене на себе, пређе на друго питање.</p> <p>— А шта оно још представља св. пре |
| ашури и своје незнање и прелазило се на друго питање...{S} Али сад Максим, не знајући ни сам за |
| з њега још нешто, што не личи ни на шта друго.{S} У једном крају подрума светлуца запаљено виде |
| постељу, па само млека, млека... ништа друго.{S} Два-три дана тако...</p> <p>Тетка климну глав |
| живог осећања хладноће, не осети ништа друго.{S} Кад се подиже, после великог и последњег мета |
| ки...{S} И ја сам друкчији и све је сад друго...{S} Све је онако, како сам оно ја мислио, и све |
| — или !</p> <p>— Не марим толико за све друго, збори девојче кроз сузе.{S} Огрешићу се о родите |
| го о томе мислио.</p> <p>- Па то је све друго...</p> <pb n="64" /> <p>— А кад дођох овамо и кад |
| све, па да идемо за њим...{S} А оно све друго, тамо у свету, све је ’нако«...</p> <p>И Љубомир |
| , ја не бих оставио Маљена.{S} А сад је друго... друкчије је ово...</p> <p>— Како, Љубо?</p> <p |
| арче, резерву, док другом руком приносе друго парче великим гладним устима и кидају га одлучно |
| х сена, зденутих <pb n="11" /> једно уз друго, па жваће још незреле јабуке, убране јутрос у јед |
| е смркне...</p> <p>Обоје стоје једно уз друго, гледају се и тим погледом кажу све: нема више др |
| или мож’да, узбуђен, не знађаше шта би друго <pb n="109" /> радио.{S} Одједном иза његове глав |
| е испод десне мишице, не знајући шта би друго радио.{S} Василијан га спази одмах, па као лопта |
| } Све се живо смеје, шали... јер шта би друго радили: мртва калуђера не ваља жалити!</p> <p>— Д |
| чаробном руком донесено, настаде сасвим друго, ново време, други живот, други изглед манастира, |
| пише једно, а у животу је нешто сасвим друго, друкчије...{S} Он је почео живети као свети Анто |
| о, као што и житија веле, да је све ово друго таштина, ништавило: и свет, и школа, и господство |
| звршим његову заповест?...{S} Ја ћу ово друго.</p> <pb n="204" /> <p>— Е, а заборавио си оно Хр |
| ти...{S} Зато се јадни отац Сава, свако друго вече, ненавикнут на умни рад, зноји, стење, крха, |
| воје послове тако, како ће му бар свако друго, треће вече остајати времена за читање ове занимљ |
| {S} Дохватимо се за руке, па вуци једно друго, омахуј, рви се док једно не падне.{S} После се о |
| узвикује му тај глас, и он зна да је то друго много лепше, светлије... и да ће он, у своје врем |
| хм... после сам осетио да сам за нешто друго створен...{S} Сад, или да лажем Бога, или да посл |
| зна... то осећа добро.{S} Али има нешто друго, важније...</p> <p>Једнако га је, још од повратка |
| е бити није <hi>то</hi>, него има нешто друго...{S} Отац... како ’но рече кад пођох... ех!...{S |
| р неки ред за све догађаје, а сад нешто друго: тукли га штаповима унакрст, и није га болело, и |
| е уз њега, још га је тамо вукло и нешто друго.{S} Он се заносио гледајући, кад удари звоно на в |
| то нека погрешка, да ту мора бити нешто друго, нешто што он не разуме...{S} Очекиваше да се то |
| Љубомир од овог часа постаде као нешто друго, што не личи на човека, или што није прави створ |
| оне сцене у кухињи чине му се као нешто друго, што нема никакве везе са храмом и са овом светом |
| азни?...{S} Није ту све... има ту нешто друго... мора имати!{S} Јер, што би се онда мучили толи |
| , и сав народ...{S} А ово ти је код нас друго...{S} Море, кажем ти: видећеш!</p> <milestone uni |
| му је то:{S} Бог вели једно, а Христос друго...</p> <p>— Јок, Христос неће да сви <hi>тако</hi |
| е по гласу, али га још не угледа: иди у друго одељење, па ме чекај, сад ћу ја..</p> <p>Он се ис |
| сад ћу ја..</p> <p>Он се испе лагано у друго одељење, које је било баш над професорском канцел |
| о узвишеније, светије...{S} Али, они су друго... сви ови младићи!{S} Јер гле, зар не изгледа он |
| Василијан и ови други не би.{S} Хе, <hi>друго</hi> су они!«...</p> <p>Па ступање Макаријево у и |
| као муње, и он се лагано провлачи поред другова, кријући очи од љубопитних погледа целе школе.{ |
| вљена комисија, па сваки члан зазире од другова.{S} Аха!... па ово је нешто страшно!...{S} Шта |
| е слабити...{S} Бркају се у памети речи другова, не распознају се више јасно њихова лица, све с |
| никакве молбе, савети, преклињања свију другова да не срамоти име њихова пострига, њихове опште |
| и занесена весељем и пићем лица својих другова...</p> <p>У неко доба Василијан дозва шумара и |
| само пред ноге, стаде с краја до својих другова.{S} Прекрети се побожно, подиже главу и одједар |
| штанице, уз равномерно дисање успаваних другова, гледа широко раширеним очима, али не види ништ |
| у се и тим погледом кажу све: нема више друговања, нема веселе игре и јакања, нема мирног живот |
| гледа с раширеним у блажени смех устима другове и <pb n="230" /> не умеде ништа одговорити.{S} |
| смејући се целим устима, клибећи се на другове несвесно, па одједном устаде и поводећи се на н |
| у под звонаром, грчећи се уз своје нове другове...</p> <p>Али чудо: колико га месеци мучи та ст |
| биљена лица.</p> <p>Чим седе Љубомир уз другове, Никола се насмеши на њега, пруживши му лепо па |
| словце.{S} Љубомир је добро научио, а и другове упознао са важнијим стварима, које треба да зна |
| одине.{S} Сео је у последњу клупу, међу другове одевене као и он, од којих један имађаше и брад |
| и маше рукама.</p> <p>Кад сиђе с кола, другови се сви склонише у страну, дајући му отворен пут |
| калуђери позатварају у своје ћелије, а другови се окупе око топле пећи, поваде из неких тајних |
| марјаш и спусти га на икону.{S} Сви га другови посматраху са чуђењем.{S} И пре им његово лице |
| {S} А-а... ту ће да се спава!{S} Али га другови наслањају на врљике разграђена котара, и он сто |
| о псујући и договарајући се, вратише се другови у манастир.</p> <p>Воденично питање је у овом м |
| олова, тамније од ноћи...</p> <p>Гле, и другови његови, који имају прописно школовање, напрежу |
| ом поводњу, у који запливаше сви његови другови.{S} Та околност, што јурнуше у ватру весеља сви |
| гуркају, загледају га с чуђењем његови другови из гимназије, сада богослови, подсећајући га на |
| зглед, говор, све, све...{S} Кад му што другови говоре, гледа их некако благо и у исто време, р |
| е прибере и да мисли о себи; не даду му другови, нарочито Никола, који га не оставља са својим |
| ђерима, а он гори од калуђера...</p> <p>Другови се још мало прокошкаше речима, потом погасише в |
| и тек... тек... није оно право«.</p> <p>Другови, у живом разговору о будућности, дођоше до угну |
| брзо лупати а нос чешће фркати.</p> <p>Другови се послушно поклонише и брзо за пут спремише.{S |
| ат, кад овај иде у варош, шапуће Никола друговима.{S} То је, зацело.{S} Иначе би он друкчије... |
| ро, добро...{S} Хајде, поздрави се и са друговима, прокрешта отац Сава слабим гласом.</p> <pb n |
| ебе, старајући се да самим очима покаже друговима колико су му мили, јер не могаше још речи про |
| Гледајући некуд у даљину, примичући се друговима, он прозбори:</p> <p>— Идем по стопама Господ |
| /p> <pb n="224" /> <p>Леонтије се врати друговима.{S} Кад прође поред тетке, она подиже руку пр |
| . хап!</p> <p>Кад Василијан даде стакло друговима, Љубомир га лагано повуче за мантију и, знача |
| и окретни младић, какав је Велимир међу друговима у манастиру.{S} Не, сад је питом, нежан, плаш |
| Али... беше и нових лица.</p> <p>Тетка, другог дана по смрти архимандритовој, предаде Арсенију |
| , који је висом надвисио цео разред.{S} Другог часа Петар предузе нову почасну дужност: узе кре |
| омир преноси зачуђен поглед с једног на другог.</p> <p>— Зар би нас смео ко тако тући, да нас з |
| у година, механа је удаљена од села, па другог друштва немају.{S} Али је газдино око вазда пази |
| , са дна Маљена, далек, нејасан, као са другог света глас, од кога се дечко прену, као да је у |
| нзисторије.{S} У дворишту не беше никог другог; кочијаш, који је довезао попа, сврнуо је сам у |
| пустињи...</p> <p>На Петковачу беше ред другог одељења за цркву.{S} Љубомир је тај дан очекивао |
| о стола само снују и севају један поред другог.{S} Обед је обичан, недељни: мало се што више сп |
| онда настаје мување свиња, једно поред другог, јер се свако нада да ће затећи још које зрно ко |
| сети да су се обојица уплашили један од другог.</p> <p>— Ја... ја сам... ђак, промуца Љубомир в |
| ако нада да ће затећи још које зрно код другог нејачег; кад настаде овај свињски метеж, Љубомир |
| све више осећаху, да не могу једно без другог.{S} А ни једно од њих не помисли: како ће то да |
| па стаде разливати калуђерима ракију из другог стаклета.</p> <p>Врата се лагано отворише и кроз |
| м се почиње први глас.{S} И од једног и другог посла не беше успеха...</p> <p>Сад је добио вели |
| ="62" /> бојао онда, кад нисам познавао другог места до нашег села...{S} Онда сам кренуо слобод |
| неколико пута прекомбрљаше једно преко другог, док се не уморише.{S} Онда се дохватише торбе, |
| сад све ниче пред њим у <pb n="252" /> другој светлости и другом облику...{S} Гле, зар оно кућ |
| беше се загледао у чиновника, који, на другој страни ходника, претрчаваше од једних врата друг |
| нераст се обрће журно, тражећи плен на другој страни, и онда настаје мување свиња, једно поред |
| есму над пјесмама</title>«.{S} Одмах на другој страни наиђе на некакве речи, које му се учинише |
| ју чувствителну натуру!</p> <p>У свакој другој прилици ова би опомена освестила љута игумана, и |
| о тихо, лако пролећно вече.{S} Месец, у другој четврти, већ испливао и прелива се својом бледом |
| града нема! одговара Велимир.</p> <p>У другој кући задригла, разбарушена, у поцепаној сукњери, |
| а крупним, као голубије јаје, зрнима, а другом држи муштиклу, из које сукћу густи димови.</p> < |
| е гледати смишљеније, а мисли, једна за другом, све брже и брже, стадоше ницати и пролетати у р |
| е стану колутати и ређати, све једна за другом, све брже и брже...{S} Он не осети како дође до |
| сао.</p> <p>Ћелије се отварају једна за другом, кухињска врата шкрипе сваки час.{S} Никола отво |
| /> показа му Велимир постељу у углу, на другом крају од пећи, док друге две беху около пећи. — |
| налази начин те га оставља сама.{S} На другом крају наиђе на Арсенија, види га где седи у хлад |
| ри половина старе масне камилавке, а на другом крају висе нове цокуле...{S} Бацише грешно тело |
| зног рада«, пошто, вели, он већ мора на другом месту записивати све то, те мора...{S} Што би се |
| лски друг, старешина манастирски чак на другом крају Србије, дошао послом у Крагујевац, па свра |
| е за бачву, па стаде гледати.</p> <p>На другом крају подрума, у суморној нејасној тами, на једн |
| .{S} У великој пространој соби, тамо па другом крају, у врху дугачка стола, сеђаше крупан дебео |
| } Никола отворио цркву, упалио свеће са другом, на иде у кухињу за ватру, што ће се метнути у к |
| не да му дисати...{S} А он је тако рад другом животу... јер овај убија, ништи...{S} И рад би д |
| > <p>Леонтије отвори врата и стаде пред другом.</p> <p>— Куд ћеш? запита га чудећи се.</p> <p>— |
| :</p> <p>— Амо де!</p> <p>Калуђер приђе другом празном углу.{S} Љубомир му, са неком тајанствен |
| о, рука не може да мрдне.{S} Покрене је другом руком, и де-де на више обема — а ја... не може!. |
| њим у <pb n="252" /> другој светлости и другом облику...{S} Гле, зар оно кућа Степовића!{S} Нек |
| једној руци велико парче, резерву, док другом руком приносе друго парче великим гладним устима |
| о у главу, од тада он не мисли ни о чем другом.{S} Најчудније је, како се реши да напусти школу |
| но</hi>...{S} Више никад нисам ни о чем другом мислио, само о томе.</p> <p>Мира постепено дође |
| јелом и, по свој прилици, игра са њеним другом у овој китњасто немој самоћи.</p> <p>— Ја реко’ |
| о у кантама, и заводњио очима са старим другом, натежући у подруму истом кантом, онако ђачки... |
| аци око на књигу и, као да говори неком другом, рече:</p> <p>— Није то за тебе још.{S} Нећеш је |
| у, упали воштаницу и прилепи је на оном другом ужем крају пећине, где беху зарезани у стени нек |
| ично-пакосним изразом, подмигујући оном другом сабрату, смешећи се и полугласно, да не би чуо к |
| ше значајно и као да очима говоре један другом: »Мртав, није него...{S} Гле како је задриго, ци |
| о манастиру?</p> <p>— Најпре сам све о другом којечему.{S} Највише сам мислио о мојима и о теб |
| жена дознаше ове, што су хтели једно о другом <pb n="68" /> знати.{S} Љубомир сазнаде да се же |
| S} И његов живот мора бити друкчији, по другом реду.{S} Зато га и одвајају у засебну собу, одре |
| ва дана изређаше још петорицу цензора у другом одељењу, и најзад сви професори дођоше до уверењ |
| гимназије!«</p> <p>А цензорско питање у другом одељењу задавало је велике бриге професорима.{S} |
| >Тако се сврши тешко цензорско питање у другом одељењу, и наш Љубомир постаде »цензор велике ги |
| е рат за независност.{S} Љубомир беше у другом разреду.{S} Једног дана распустише школу, рекоше |
| елу душу, па не може да мисли ни о чему другом, ево већ скоро цела година.{S} А сад... какав се |
| дошао уморан, па није ни мислио о чему другом, до о одмору.{S} Кад је улазио с Велимиром кроз |
| Велимирове породичне среће.{S} Мисли о другоме чему, а оно једнако пред њим...</p> <p>Он зна з |
| та, а у једном се види при дну пасуљ, у другоме сок...</p> <p>Жена се трже од брза и ненадна ск |
| кад се воштаница угаси, он ће у мраку, другу неће палити...{S} Изјутра, у свануће, умиће се на |
| ори.{S} На њено место намести отац Сава другу, неку Пречанку из Руме, ну ова беше још милостиви |
| р.{S} Вуку их мисли, овако угрејане, на другу страну, и разговор полако прелази на предмете, ко |
| их и ја радио...{S} Она на једну, ја на другу страну, па тако док не сване...{S} А Василијан и |
| та премести тежину тела с једне ноге на другу...{S} У том се сети смелих Логових кћери, ослобод |
| код њега се неки пут омакло, па оде на другу страну...{S} Почне о Богу, а после оде...{S} То с |
| но преноси очи с једне нове тековине на другу.{S} Сад му и шума изгледа китњастија и хладовитиј |
| итог корења, али још од капије обрте на другу страну.{S} Василијана је вукло срце на две стране |
| } Док ја летим у целац, а онај скаче на другу страну, бега од мене...</p> <p>— Хи-хи-хи... ђаво |
| таде гледати у пламен; она се спусти на другу половину, подаље од њега, и, очекујући да он прог |
| до себе и посади га на њ, гледајући на другу страну, у мрак.</p> <p>— Тако ти Бога, шта радиш |
| нати намерник, још пре њега, клиснуо на другу страну, баш у целац.</p> <p>— Ко си? викну опет о |
| м — главном храном сваког манастира, па другу, која је засејана сточном репом, па трећу засејан |
| лепе и гомилају <pb n="223" /> једна уз другу, једна преко друге, као гљиве... кад се указаше п |
| стирском против многобројних врабаца, и другу од канапа, дугачку, пастирску, као она што је уби |
| ори!...{S} А Никола узео некакву сасвим другу позитуру и изглед: није му држање више онако усиљ |
| Крагујевац, па свратио на виђење старом другу.{S} За архимандритом пошли, као навикнуте овчице |
| аљен њега поздравља...</p> <p>— Здраво, друже стари!...{S} Да ли ћемо се још кад видети? узвику |
| 2" /> Они су двојица сасвим друкчији... дружевни су.{S} Кад ми имамо што важније или ’нако... х |
| осипа се!...{S} Чаша за чашом облеће, а дружина све веселија... све бешња... све помамнија!...{ |
| тави се у богословији читава калуђерска дружина из разних манастира, која одмах заведе свој оде |
| ак право у Прњавор, а тамо те чека цела дружина...{S} Знаш, опет је најбоље да си се оженио! уз |
| а посао...</p> <p>Некаква необична црна дружина излази из шуме и ступа на ливаде.{S} Трепери ср |
| у, нему, осветљену тишину...</p> <p>Али дружина иде лагано и весело, никога не заносе дивни при |
| ја на души, али гле: ово је сад некаква друкчија, топлија, светлија, но јача туга...{S} Јер ево |
| а су се и они уозбиљили и лица им дошла друкчија.</p> <p>— Дај! зачу се отуд крупан заповедничк |
| ку.{S} Дошла му некако друкчија, сасвим друкчија... укочена, сплетена, некако онако...{S} А как |
| кад је угледа оваку.{S} Дошла му некако друкчија, сасвим друкчија... укочена, сплетена, некако |
| кчије одевена и <pb n="61" /> очешљана, друкчије се и држи и говори: сад јој ни на памет не дол |
| едно, а у животу је нешто сасвим друго, друкчије...{S} Он је почео живети као свети Антоније, а |
| ко дође, као да сам неки други човек... друкчије и мислим и све...{S} То што ти сад рекох... ни |
| их оставио Маљена.{S} А сад је друго... друкчије је ово...</p> <p>— Како, Љубо?</p> <p>— Сад ме |
| p> <p>...{S}Љубомир се сасвим променио: друкчије му и држање, изглед, говор, све, све...{S} Кад |
| ако треба.{S} Ово је једно, а све треба друкчије!{S} Чини ми се, брате... не знам како да ти ка |
| давно очекивано чудо.{S} Сад би мож’да друкчије одговорио, кад би га, запитали: хоће ли остати |
| >»И игуман је друкчије обучен, и Никола друкчије изгледа... калуђерски...{S} И ја сам друкчији |
| .{S} И он ће за њима... неће бити ништа друкчије...{S} И види јасно, да је тај живот празнији о |
| амо... тамо напред, мора бити да је све друкчије, светлије, радосније...{S} Љубомир осети да се |
| ова кућа...{S} И тек после ће бити све друкчије, настаће сасвим други свет!...{S} И људи из ст |
| оно исто, добро познато му, и опет све друкчије, необичније...{S} Преко свега се навукло паучи |
| тало је право обично девојче.{S} Сад је друкчије одевена и <pb n="61" /> очешљана, друкчије се |
| даше га зачуђено...</p> <p>»И игуман је друкчије обучен, и Никола друкчије изгледа... калуђерск |
| су млађи људи старешине, нашао је да се друкчије газдује, по новој науци, која се зове економиј |
| м као за неким чаробним местима, где се друкчије живи, слободније и слађе дише.{S} Обичне су му |
| пригревак, кад се и моји калуђери осете друкчије... па се размиле по перилима и становима, онда |
| ори : »А, дошао си!« А ово сад све беше друкчије...{S} И сам отац Сава искрено га дочека.{S} Ом |
| д очима и дерати јарца, а он сад сасвим друкчије гледа у покрете њених ногу, није као пре...{S} |
| и црњи, и он се сад држи некако сасвим друкчије... независније, озбиљније.{S} Нема ни чега ђач |
| овима.{S} То је, зацело.{S} Иначе би он друкчије... све мед тече из уста.</p> <p>— Данас треба |
| , шта је ово?...{S} Да видите... некако друкчије...</p> <p>— Ама ти једнако ту твоју књигу! вел |
| његовом душом и он стаде осећати некако друкчије... није као до сад.</p> <p>»Шта је ово!...{S} |
| та, да ће због тога од сад све бити <hi>друкчије</hi>, ново...{S} У очекивању тога <hi>непознат |
| магловитој даљини настаће некакав нови, друкчији живот.{S} Он не зна баш какав је тај живот, ал |
| о баш од истине...{S} А онај је опет... друкчији.</p> <p>— Та да!...{S} Друкчији, да како...{S} |
| опет... друкчији.</p> <p>— Та да!...{S} Друкчији, да како...{S} Али знаш... кад избацим из собе |
| видео.{S} Зато му он још данас изгледа друкчији!</p> <p>— Говори, забога, како је то?...{S} Ја |
| глас по ходнику.{S} Само је игуман сад друкчији.{S} На глави му нова, од венецијанске кадифе, |
| нам.{S} Зацело су онда морали бити неки друкчији људи, и сав народ...{S} А ово ти је код нас др |
| итлају се...{S} И његов живот мора бити друкчији, по другом реду.{S} Зато га и одвајају у засеб |
| је изгледа... калуђерски...{S} И ја сам друкчији и све је сад друго...{S} Све је онако, како са |
| ца. <pb n="92" /> Они су двојица сасвим друкчији... дружевни су.{S} Кад ми имамо што важније ил |
| бурно живи, и како је овај живот сасвим друкчији!...{S} И овде сваки зна шта хоће, и нико не ра |
| ав је тај живот, али зна само да је <hi>друкчији</hi> од овога, да људи тамо постају срећни, ви |
| и пође запаженом знаку.{S} За мало нађе друм, па пође брже.{S} Обилазио је села и механе, опет |
| b n="27" /> кола цео дан, па и ноћу; на друму само се вије густа прашина, или се раскаља после |
| а, механа је удаљена од села, па другог друштва немају.{S} Али је газдино око вазда пазило да о |
| гласом: неки млакоња...{S} Није за наше друштво, то се баш види...</p> <p>— Што?... биће добар |
| мир, мислећи непрестано како би оставио друштво и дошао до постеље...{S} Те-сто!... узвикује он |
| ј...{S} Тешко ми што нисам и ја у вашем друштву...</p> <p>— Па ко ти брани ?{S} Сутра можеш, са |
| ећа се туђином у томе веселом, живахном друштву...</p> <p>И то вечито гледање примамљива, весел |
| њених одлука.</p> <p>— Напослетку... у друштву се и калуђер жени, вели отац Спира, смешећи се |
| и! наставља Велимир.{S} Знаш какав је у друштву.</p> <p>— А јао!...{S} Никола погрчи леђа, као |
| рополитову.{S} Прође му неко грозничаво дрхтање целим телом...{S} Али он то не осећа, он се сав |
| у, са неком побожном жудњом и осетљивим дрхтањем руку.</p> <p>— А, ваљано! додаје механџија виш |
| ити од изненадна помена свога имена.{S} Дрхтао је од страха и од свега, што грешним ушима саслу |
| ладна црквена пода, и он стаде још јаче дрхтати...</p> <p>Часови се свршише, а литургије, по об |
| у...</p> <p>— Како ти је име? запита он дрхтећи и чудећи се толикој својој смелости.</p> <p>— Ј |
| смеши се иронично и усиљено.{S} Још му дрхћу усне и купе се на крајевима, и он осећа да му још |
| ци дебео црвенкасто жућкаст трсковак са дршком од беле извијене кости и златном кићанком; око и |
| је, и кад зашуми густо бучје... калуђер дршће.{S} Чини му се да то Маљен њега поздравља...</p> |
| небу.{S} Чиста је и мирна плава небесна дубина, али тај сјајни лазур све јаче привлачи меку душ |
| све овде, у овој кући, по вољи, али из дубине душе говораше му други глас, да он није напустио |
| изиђе из олтара, опет загледа у себе, у дубину душе своје, очекујући да осети очигледну, јасну |
| лаву у небо, и загледа се у меку, нежну дубину небесног плаветнила...{S} Исто, као што беше и н |
| шуму, те се из мрачних и неприступачних дубодолина стадоше вући стотине кола дрва, која су до с |
| м се уморио од дуга пута, а запао у ову дубодолину, па мислим да сам залутао.</p> <p>После неко |
| рапним устима и пуштајући затим из грла дубок отегнут глас, који личи на а-а...</p> <p>— Е, род |
| .{S} Гле, она иста, искривудана, уска и дубока речна долина, по <pb n="257" /> којој се јутром |
| в било циљ живота...</p> <p>Чим наступи дубока мочарна јесен, отац Сава занеможе.{S} Првог дана |
| љуља...{S} А у глави све теже...</p> <p>Дубока ноћ...{S} Разлила се јасна летња месечина, па се |
| јутрењу влажну тишину, губећи се тамо у дубоким планинским склоповима.{S} На први звук звона по |
| то беле облаке магле, који се дизаху из дубоких планинских раселина, па се, као широка повесма, |
| као једини, вечни идеал своје младости, дубоко урезао у душу своју и предао му се сав, са свим |
| то онако, као и у гимназији, потуљеним, дубоко сакривеним очима, и обореном главом.{S} Око њега |
| лаз у мрачну пећину, испод кога дубоко, дубоко доле, весело жубори, скакуће преко камичака и сл |
| велики улаз у мрачну пећину, испод кога дубоко, дубоко доле, весело жубори, скакуће преко камич |
| овито сећање...</p> <p>Леонтије загледа дубоко у прошли живот и, после дуга ћутања, уздахну гор |
| едача хлеба и пасуља...</p> <p>Зашло се дубоко у ноћ; ђаци се разиђоше по собама, момци се поре |
| зиду и прозору, као обично кад се човек дубоко занесе једном мишљу.</p> <p>— Дај ми је да читам |
| икошколаца, који сваку занимљиву појаву дубоко аналишу.{S} Он познаде одмах ко је пред њим, и к |
| неко прође ходником, али он беше заузет дубоком и новом за себе мишљу, коју прочита у књизи, па |
| смоница, са понеком заосталом барицом у дубоку трагу од коњске копите... још се осећа дах земље |
| заборавио.{S} Видиш... ја ти не знам ту дубоку науку, али <hi>мислим</hi> много о свачему...{S} |
| непуне године.{S} Љубомир већ момче.{S} Дува љута мећава са Маљена, па затрпава цело село снего |
| ђерити цео свет!... грми он и плаховито дува и шмркће широким ноздрвама.{S} Позваће и кочијаше, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дувала је дању топла југовина, па се спустило тихо, лак |
| му једну цигару, а попушио си му толики дуван! рече и разли кафе у шољице, па се намести на клу |
| у цигару од сеоског, накрижаног крупно, дувана, запали је и стаде гледати кроз облак дима, који |
| очима бесно.{S} А ко попуши са мном оку дувана, што донех из Крагујевца, а?...{S} Коме дадох тр |
| бирао и остављао сваку засебно у велике дуванске или бакалске кесе.{S} Али је сад прекинуо рад; |
| и низа се и отресати руком ситне прашке дуванске, истресоше опет браде <pb n="74" /> и један за |
| гаром а за њим Арсеније, са пет великих дуванских кеса литрењача, у којима су разне осушене лек |
| ед њим, одбијајући устима читаве облаке дуванског дима и гледајући буљавим, страшним, љутим очи |
| Максо! узвикује весељак, пружајући руку дувањари.</p> <p>— Е, белаја!...{S} Шта ће остати мене, |
| премишљања, одлучио да извади и отвори дувањару.</p> <p>— Гле, набавио тазе, па и не нуди.{S} |
| ="71" /> зубе! одговара Максим, кријући дувањару у хаљину.{S} Суши зубе-е-е понови он, савијају |
| > <p>На крају ходника, као прилепљен уз дувар, пренимио се, превио се, огрнут широком, масном, |
| ос проветрена и окађена измирном.{S} Уз дуварове стајаху само три постеље, један гломазан, маст |
| к и жена.{S} Љубомир ућута, окрете леђа дувару и спреми се да, онако ђачки, поздрави ово двоје, |
| вати.{S} Требало је сад отплаћивати тај дуг, одуживати порезу и сносити веће издатке кућевне... |
| ика, и стара се савесно да наплати свој дуг.{S} А нови архимандрит, призивајући у себи све сото |
| прошло и утулило се, и само стоји један дуг бескрајан низ година, у коме пројурише брзо детињст |
| мор не даваху му <pb n="128" /> воље за дуга маштања; он прочита, на допаду, неколико листа па, |
| — Јок, море...{S} Него сам се уморио од дуга пута, а запао у ову дубодолину, па мислим да сам з |
| ова књига'? запита он Светозара, после дуга чекања док овај сврши читање предмета.{S} Али није |
| лијан и прилази Максиму, који се, после дуга премишљања, одлучио да извади и отвори дувањару.</ |
| загледа дубоко у прошли живот и, после дуга ћутања, уздахну горко...</p> <p>О, како је тамо, к |
| обром вољом, и иду у манастир.{S} После дуга времена, анђео наређује оцу Макаријеву да се опет |
| смислен, као ’но кад човек устане после дуга спавања, на само блене...</p> <p>То је игуман Сава |
| да га Максим задржава од беспослице, из дуга времена, па налази начин те га оставља сама.{S} На |
| сли израз, па све слободније и јасније, дугачак говор о нашим манастирима, за који би се пре ре |
| А за њима достојанствено ступа некакав дугачак брадат поп у дугачкој, необична изгледа, капи.{ |
| Хе-хе... месечари се зову!</p> <p>Овако дугачак игуманов монолог запрепасти калуђере.{S} Он ниј |
| ја и најпобожнија хришћанска молитва... дугачка је веома, а што је читалац боље разуме, што се |
| унцу, по коме прође једаред нека велика дугачка направа са оџаком који се непрестано дими.{S} Р |
| , пресамићен преко предњег јастука, као дугачка врећица, окренут главом руди, као мртав лежи Љу |
| аној соби, тамо па другом крају, у врху дугачка стола, сеђаше крупан дебео просед калуђер, са в |
| , режући на четири места унакрст, меке, дугачке косе младићеве, проговори свечаним, јасним глас |
| са нешто, као кад жене на перилу отегну дугачке комаде платна.{S} Само је ово много шире.{S} Он |
| и.{S} Кроз прозорче се једнако провлаче дугачки судови са читавим »кршем« разноврсна печења: пр |
| ескрајну шуму, која је окитила цео онај дугачки планински ланац; не повуче јаче у себе ове мири |
| Милка и Мира!«... мисли и разгледа свој дугачки жути капут, што се прелива као крушков лист у с |
| нџика викну, а Љубомир брзо подиже свој дугачки прут, замахну њиме весело и потера стоку.{S} Те |
| ном судбином, <pb n="207" /> гига се на дугачким ногама и врљуца бесциљно по ливадама, док га ч |
| На врата утрчаше коњушар и воденичар са дугачким, загасито сивим, окресаним грабовим штаповима. |
| ило их је у таким истим и још кратким и дугачким панталонама.{S} Љубомира зачудише ови први, ко |
| е.</p> <p>— Лепо је, и ја волим.{S} Али дугачко, брате... заболе ноге, па једва чекам да изиђем |
| ље, започе јутрење...{S} Разлеже се оно дугачко, једначито, тајанствено читање шестопсалмија.{S |
| ="67" /> одмах излази из кујне.{S} А из дугачког ходника, који се пружа пред свима ћелијама, пр |
| b n="23" /> устане брзо и покаже јој на дугачкој лужниковој грани како се то ради.{S} Ет’ ’вако |
| вено ступа некакав дугачак брадат поп у дугачкој, необична изгледа, капи.{S} Кад га <pb n="44" |
| смежурана лица, које је обрасло густом, дугачком, жућкасто црном брадом.</p> <pb n="69" /> <p>— |
| очију на овога чудног погуреног дечка у дугачком жутом капуту, са прекрштеним рукама на грудима |
| ногобројних врабаца, и другу од канапа, дугачку, пастирску, као она што је убила Голијата.{S} С |
| својој соби, кад мора пити, па му отеже дугачку другарску поуку.</p> <p>Љубомир већ види да ниј |
| рно капетанова бељца, који одмах завуче дугачку њушку у јасле.</p> <p>»Ене де...{S} То мени гов |
| узвикује му Велимир, пружајући некакву дугачку белу мотку.{S} Одупири се њоме, па се не бој... |
| а до уласка и поможе му сићи низ стрме, дуге степенице, које воде у простран и мрачан манастирс |
| та, мерећи жудним и завидљивим погледом дуге тробојне редове пуних бачава, буради великих, сред |
| и, којима је грло веома засушило у току дуге беседе.</p> <p>— Да се укину! узвикну и говорник, |
| ванредни часови.{S} Шта би се радило на дугим зимским ноћима него то!</p> <p>Чувши певање, игум |
| дићског заноса...</p> <p>А у, замореној дугим читањем, глави само се ређају слике за сликама... |
| ијом, са голим разбарушеним и заљуљаним дугим власима, са подигнутим рукама у вис, нечовечја из |
| розваног »папоњом« због својих необично дугих и оштрих папоњака.</p> <p>А дечко слуша речи и зн |
| е му се ишло одавде...{S} Хтео би дуго, дуго седети овако у самоћи, уз пуцкарање веселе ватре, |
| ој плови лађа.{S} Хтео би гледати дуго, дуго у ону бескрајну раван, што се пружила преко Саве и |
| ише Љубомира; он стаде јецати неутешно, дуго... сећајући се својих најмилијих, које је тако гру |
| у, а једна му се баш учини срамотна.{S} Дуго је премишљао о овим незгодним речима, читао их по |
| жњу на обично отварање собних врата.{S} Дуго потраја <pb n="216" /> тишина.{S} Одједном он чује |
| одмах и наопачке одговори, па ућута.{S} Дуго тако постаја.{S} Зави дебелу цигару од сеоског, на |
| лашава потпуно...</p> <p>Али вино не да дуго мислити...{S} Велимир махну руком безбрижно и весе |
| г новаца, он то зна, иначе га се још за дуго не би сетили.{S} И за калуђерење већ попуштају...{ |
| S} Зачу се клокотање воде, које потраја дуго, па онда некакав громки груби глас уз предисање, и |
| сугестује и заузме све њихове мисли на дуго време, а многи целог живота не могу да забораве ос |
| рих чарапа и дизлука.{S} У кући настаде дуго немо ћутање, које, како изгледа, не хтеде нико пре |
| пламена.</p> <pb n="134" /> <p>Прота је дуго говорио, карао, претио, па напослетку ућута, јер м |
| и капуту!...{S} Освртао се, загледао се дуго са свију страна, и никако му није падало на ум да |
| и стадоше пасти, он се осврте и гледаше дуго, са завишћу, управо са злобом, за двема богомољкам |
| S} Није му се ишло одавде...{S} Хтео би дуго, дуго седети овако у самоћи, уз пуцкарање веселе в |
| {S} Само је ово много шире.{S} Он стоји дуго, гледа у ту необичну појаву и чуди се...</p> <p>»Е |
| о по њој плови лађа.{S} Хтео би гледати дуго, дуго у ону бескрајну раван, што се пружила преко |
| проредише, манастири исплатише порезу, дугове, ситнице и калуђери се стадоше питати: »А шта ће |
| са се, изу се и остаде бос, гологлав, у дугој сеоској распојасаној кошуљи...{S} Подиђе га језа |
| вуко се међу зидине градске и предао се дугом, заносном маштању...</p> <p>Дакле, свршено је: по |
| а издаци се повећали огромном порезом и дугом.{S} Што је било готовине у Управи фондова, то је |
| , пратећи благословени Израиљ у његовом дугом, мучном и занимљивом лутању по пустињи...</p> <p> |
| релост, па ево стиже и старост, а у том дугом низу отац Сава не види ништа, до таму и густи мра |
| че Леонтије, у својој ћелији, проведе у дугом разговору са Велимиром.{S} Њих двојица су остали |
| волели.{S} Али дечја туга није велика и дуготрајна. .</p> <p>Од овог срећног дана, кад се саста |
| > <head>XVI</head> <p>Већ су почеле оне дуготрајне, досадне јесење кише.{S} Дрвеће пожутело, ли |
| љно.{S} У шеснаестој години, још ћосав, дугуљаст, незграпни Стева претвори се у брата Саву, при |
| подигнуту у сред дворишта около некаква дугуљаста камена са <pb n="33" /> лименим поклопцем, за |
| уј, подај господи... то зна.{S} Али оне дуже...</p> <p>— Нека учи! нека учи! прекиде га игуман |
| ушепртљају, кад им дође из града, после дужег одсуства, какав члан њихове породице.</p> <p>Ижљу |
| p>Опет настаде ћутање.{S} Тек ће, после дужег прекида, прота рећи:</p> <p>— И то ми је: не очек |
| згледамо добро познато нам место, после дужег одсуствовања. »Све исто! све исто!« као да говора |
| .{S} Али он не одговори одмах.{S} После дужег ћутања он проговори:</p> <p>— Чекај! и његове цок |
| S} И тамо далеко хеј, вије се и пружа у дужину некаква беличаста магла, а под њом се вијуга и б |
| озбиљно сматра архимандрита као правог дужника, и стара се савесно да наплати свој дуг.{S} А н |
| о ! чује он сад јасно, и ова опомена на дужност раздрема га одједном, као пљусак хладне воде.</ |
| Другог часа Петар предузе нову почасну дужност: узе креду, стаде уз чисту таблу и видевши безб |
| сти.{S} Одоше сви људи на заветну свету дужност; одоше и професори, одоше и старији ђаци, и Све |
| му заигра блажен осмех, што ће се од те дужности ослободити.{S} Да звониш!{S} Дању већ није ниш |
| собу, одређујући му нарочита правила и дужности.</p> <pb n="221" /> <p>Пролећу месеци за месец |
| кењак у коме се преливаше, жућкаста као дукат, стара препечена шљивовица.{S} Насу ракију у чашу |
| историји позајмити по пет, шест стотина дуката, без облигације и интереса, осетио се тако сигур |
| кад си таки господин, да имаш пун казан дуката...</p> <p>— А ти не мислиш тако?!... погледа га |
| тим мрљама по кожи, плаћене по тридесет дуката.{S} Уништени филоксером виногради стадоше се пре |
| Ко зна?!...{S} Ех, кад би имао стотину дуката, да их ћушне где треба!...</p> <p>Василијан се с |
| ли?</p> <p>— Уха!... треснем под њом ка дулек.{S} Ђаво је, па уме да саплете.</p> <p>Девојче ве |
| рну у груди.{S} Јунак паде на траву као дулек, а девојче леже по њему и притиште га целим телом |
| у архимандритов глас:</p> <p>— Хе-хе... дулечићу мој!{S} Питај, роде, што год хоћеш...</p> <p>П |
| иже... диже... и — дум... дум... дум... дум...{S} Задими се соба, замириса барут, сва четири чл |
| барач диже... диже... и — дум... дум... дум... дум...{S} Задими се соба, замириса барут, сва че |
| ику, даље од врата, опет прасну: дум... дум!...</p> <p>Кроз сиво бео, усколутан дим, угледаше н |
| ерски обарач диже... диже... и — дум... дум... дум... дум...{S} Задими се соба, замириса барут, |
| у ходнику, даље од врата, опет прасну: дум... дум!...</p> <p>Кроз сиво бео, усколутан дим, угл |
| револверски обарач диже... диже... и — дум... дум... дум... дум...{S} Задими се соба, замириса |
| од глади...{S} Па друге приче о Сави и Дунаву, о Топчидеру, и ваздан, ваздан...</p> <p>- Он оп |
| ра једног бумбара, који облеће око неке дупље, начињене руком у сену...</p> <p>Уморан је и глад |
| има и врећама.{S} Тетка се, по обичају, дурну, стаде праскати и псовати некога по кујни (а била |
| но, одкуда се, из даљине, виђаху сеоски дућани, — он је сад сила... посланик; а сад је њихово ц |
| рише из манастира.</p> <p>Овај поступак дућанџија доли још више уља у распаљени бес игуманов, и |
| чку чест!...{S} Тако ли !... виче један дућанџија бледећи, спремајући се да устане, али као још |
| ам механџија-арендатор манастирски, три дућанџице, председник, учитељ, неизбежни побратим игума |
| кав нарочити дух уљудности, честитости, дух лепога, и ви се одмах гледате низа се, цените је ли |
| настирским општим трпезаријама изглед и дух »молитвених места«.{S} И кад човек улази у овакову |
| мах нешто манастирско, некакав нарочити дух и тон, својствен само светим кућама.{S} Са нарочити |
| ... на вас завеје отуд некакав нарочити дух уљудности, честитости, дух лепога, и ви се одмах гл |
| воваху они обични гости.{S} Прота, неки духовит весељак, непрестано је правио шале на рачун Мак |
| оведати, он је и газда.</p> <p>»Власт«, духовна и световна, која је дошла да све »прими и прегл |
| ...</p> <p>После две недеље, по наредби духовне власти, Леонтије прими управу манастирску, као |
| > да буде владика, а <hi>ја</hi>, његов духовни отац, да га љубим у руку!...{S} Ха-ха-ха...{S} |
| изјавивши жељу: да га његово најмилије духовно чедо, отац Сава, у старешинству наследи.</p> <p |
| вог његовог живота, игуман га препоручи духовној власти, те оца Саву примише у Богословију.{S} |
| штањем!«... чуди се он, прилазећи своме духовном оцу, осећајући овога тренутка према њему необи |
| настира стару братију и остао са својом духовном децом, новим монасима.{S} Од тада настаде оно |
| браћом.</p> <p>Настаде велика, силна по духу, јектенија — молитва »о брату нашем Леонтију«: да |
| ма се све више губи онај обични смисао, душа му се све више подаје побожној, аскетској екстази. |
| тесан досадањи скучени простор!...{S} А душа се надима и хоће ширине, простора, светлости...</p |
| е кукати из свег гласа, неће ли га жива душа чути, кад се неко иза самих његових леђа продера:< |
| ених очију ови заносни догађаји, његова душа се све више отвара и тако се саживљује и нераздвој |
| ини му се, да су и његов живот и његова душа празнији од те вечне ноћи...</p> <p>И нешто му је |
| .{S} Његова раздрагана, мека, сањалачка душа хтела би се бавити светлом прошлошћу.</p> <p>— Сећ |
| скупе, и кроз њих се види ведра, весела душа...</p> <p>...{S}Љубомир се сасвим променио: друкчи |
| дели уз пуне бачве, зато им и није била душа празна, него све по пустињи и пећинама!«...</p> <p |
| рски казан, или се пријави која побожна душа за молитву.{S} Манастири не раде своја имања, него |
| а је коме била... како ’но рече: празна душа... и да је хтео некуд полетети...{S} Е, мој бане.. |
| на, обојена женица, беше необично добра душа, мека болећива срца, готова да се одазове свакој м |
| ених у себе, стегнутих строгошћу управе душа, које одједном добише непрегледну, бескрајну као о |
| беше на чисто с мишљу: да му се не може душа смирити, док ову књигу не прочита.</p> <p>— Је л’ |
| о, она стоји подједнако...{S} Празна је душа, мој брате, празна... не можеш је ничим напунити.{ |
| и то треба замочити цело у воду! »Бог и душа, удавићу га!« помисли сиромах и одмах се реши: зам |
| мислило и сањало само ради тога, да би душа имала забаве?...{S} Зар су све то била само привиђ |
| ан да почне сад мислити како се то вади душа, а онај га глас опет прекиде:</p> <p>— Ама, Љубо ! |
| вети!{S} Ево рада!...{S} Заузета послом душа, нема кад да сумња ни да тугује...{S} Леонтије се |
| свјатаго пророка Наума« и прочита га на душак, јер је имало свега двадесет један ред.</p> <p>Од |
| так и смеран у срцу, и наћи ћете спокој душама својима.{S} Јер је јарам мој благ, и бреме је мо |
| »туњавцем«...</p> <p>— Тако ће он њих, душе ми, и Догматику и, може бити, само Пастирско... па |
| <p>Ах, проклето тело, ова грешна облога душе човекове, како га називају свети испосници, оно је |
| неколико тренутака, кад не остаде живе душе у дворишту манастирском, кад се сви гости разбегош |
| негде, у најсакривенијем крајићу његове душе, светлуцаше слабачак пламичак наде: да ће се све т |
| о и упиљи очи у друга, да би му из саме душе извукао жељени одговор.</p> <p>Велимир полустидљив |
| по неки уздах, што се отме из саломљене душе, показује да ту има још живота.</p> <p>Једне посне |
| де, у овој кући, по вољи, али из дубине душе говораше му други глас, да он није напустио свој М |
| оти природној моле Богу за своје грешне душе, нека живе онако, како онај младић рече малопре да |
| н...</p> <p>Са друге косе трчи, као без душе, његова другарица, Мирослава...{S} А по стричевој |
| уке веома уважавао.</p> <p>»И то је, до душе, по Божјем закону, рекао би Љубомир; али тек... те |
| прекиде игуман:</p> <p>— На јелу је, до душе, први, а на послу тсс..., гори од Максима.</p> <p> |
| з олтара, опет загледа у себе, у дубину душе своје, очекујући да осети очигледну, јасну промену |
| се целим бићем добру ближњих и спасењу душе своје...</p> <p>Архимандрит шмркну нестрпљиво, не |
| гућности да се наставе ови чудни изливи душевна бола.{S} Он се занесе и занеми...{S} Ни уздаха, |
| или некаквој Делиској чесми, о младим и душевним куварицама, без којих би јадни ђаци полипсали |
| оно што прича Светозар, кад се потреви душевно живинче...{S} Само ће ми ње бити жао, кад одем |
| 7"> <head>XXVII</head> <p>Опет се нашла души забава, опет се мили успавану човеку живети!{S} Ев |
| са неком злом слутњом <pb n="57" /> на души.{S} Да ли ће још икад прекорачити овај значајни пр |
| и било...{S} И туга му се још свија на души, али гле: ово је сад некаква друкчија, топлија, св |
| да доби вољу да све искаже шта му је на души, исправи се на сену, очи му засветлеше и он прогов |
| о нечувени, ужасни бол, што се савио на души му...</p> <p>»Нестаје света!...{S} Пропаст!«... по |
| млада живота, лагано ствара и у његовој души тајну жудњу за оваким животом...{S} Загледа се, а |
| ади сваки човек... ко жели добра својој души, одговори Љубомир узбуђено.</p> <p>— Зар и ми, дев |
| на, провидна измаглица, која сањалачкој души улева неки тајанствени смисао...</p> <p>Докле, ах, |
| .{S} А после тога, у свакој је сељачкој души скривено по мало подлости: ако у чему зависи од те |
| едаред сасвим помрачити у иначе мрачној души Максимовој.{S} Он је изгледао као курјак, кога су |
| да кувало у оној празној, вечно мрачној души, која је за све досадање случајеве у животу имала |
| шља шта да јој рекне.</p> <p>Мисли, а у души му се почиње поткрадати сумња у лепоту тога хваљен |
| један игуман.{S} Ова иста кућа, коју ви душмански грдите, очувала је триестогодишње вино, од ко |
| ери, момци, па чак и они сељаци дахнуше душом слободно...</p> <p>Тетка одведе Љубомира у собу, |
| ој <pb n="166" /> самој неправо дахнути душом слободније »као сваки жив двоножац«...</p> <p>И В |
| ва дана.{S} Братија беше вољна »дахнути душом« одмах, али је било много пречих послова.{S} Чред |
| дном се споји са <pb n="150" /> његовом душом и он стаде осећати некако друкчије... није као до |
| ажно и непријатно.{S} Он затрепта целом душом, као ухваћена птица, на коју већ спуштамо руку.</ |
| далеко узвишеније, хтео је живети самом душом, која је битна, суштина у човеку, али му људи не |
| е доста да га и он зажели свом млађаном душом.{S} Што ће да живи овако и да се злопати, као сви |
| еђе преко некакве велике препоне, дахну душом и прође му пријатна топлина кроз цело тело.</p> < |
| мети све оно, што виде и чу!{S} И дахну душом кад стиже у Београд, и настави свој скромни, пову |
| е то све шарени, суморно црни и баца на душу гледаочеву неко тужио, сетно осећање.</p> <p>А у д |
| тешки бол и страх, што леже одједном на душу његову.{S} И кад се сит исплака, осети да му је до |
| аље?...{S} Плашљива зебња наилази му на душу, али је он одмах одгони својом чаробном реченицом: |
| како свети Аранђео сиђе тако брзо, узме душу и однесе је?«...</p> <p>Он се не стара много да ра |
| а, гладећи хладно стакло.{S} Имамо и ми душу, зар није?...{S} А баш ову је донео игуман из Прња |
| кривало, што се спустило на земљу, мами душу некуд напред, и све се човеку тада нешто хоће... и |
| е то тако близу срца, шта му је заузело душу.{S} А сад... сад је знао све, све...{S} Видео је ј |
| и идеал своје младости, дубоко урезао у душу своју и предао му се сав, са свим жаром младићског |
| о, зрело живети, да за своју покретљиву душу измисли какав било циљ живота...</p> <p>Чим наступ |
| , сасвим необична жудња увлачи у његову душу.{S} Он је још није умео јасно схватити, али се она |
| } Он је умро!«...{S} Он загледа у своју душу: како сад изгледа као <hi>други</hi>, и на своје в |
| отона... лукави сотона увукао се у моју душу, а ја слаб, страшљив, не знађах него се подадох вл |
| тај сјајни лазур све јаче привлачи меку душу, која је рођена само да сања и да трепери пред ова |
| ајући за младићем, који јој заузео целу душу, па не може да мисли ни о чему другом, ево већ ско |
| д свима његовим жељама, заузела му целу душу и испунила је најлепшим осећањима...{S} Али су и о |
| а, да није овог светлог пламена, што му душу разгаљује...</p> <p>Пламен се превија и лиже, ватр |
| едан по један, стварао и слагао на саму душу своју, лебдећи над њима, као над јединим благом ср |
| без утицаја па ову меку, нежну и наивну душу.{S} После честог стајања <pb n="45" /> на вечерњи, |
| рање ових догађаја унеше у његову чисту душу нека нова осећања, која стадоше долазити у сукоб с |
| Једном ме тужио самом игуману, а овај, ђаво, испита га све точно како је било, и колика је бил |
| , као преко маљенских коса.{S} А сад... ђаво га знао...</p> <p>— Је л’ ти тешко поћи?</p> <p>— |
| у, бега од мене...</p> <p>— Хи-хи-хи... ђаво од ђавола!... смеје се Василијан.</p> <p>— То би б |
| >— Уха!... треснем под њом ка дулек.{S} Ђаво је, па уме да саплете.</p> <p>Девојче већ нестрпљи |
| :</p> <p>— Ама, Љубо !...{S} Који ти је ђаво данаске !...{S} Ево ти коза̑, па их чувај сам.</p> |
| им смехом: хи-хи-хи...</p> <p>— Нос’ те ђаво данаске! викну Марија, смејући се и бранећи се.{S} |
| p> <p>»Баш исто онако, као што је кушао ђаво Саву Освећеног! мисли Љубомир, упирући раширене зе |
| тир«...</p> <p>После већ чита даље како ђаво куша Саву освећеног имањем, па после, богме, и жен |
| од мене...</p> <p>— Хи-хи-хи... ђаво од ђавола!... смеје се Василијан.</p> <p>— То би било да с |
| заврнутим рукавима и уздигнутом главом, ђаволаста Јованка.</p> <p>У овако светлим тренуцима Лео |
| стоји на једном брежуљку, а Милка, она ђаволаста Милка, носи своје умрло дете и ставља га пред |
| е свежине.{S} Баш лепа!...{S} А како је ђаволаста!...«</p> <pb n="186" /> <p>Он не опази, кад с |
| це, кад тамо на другим вратницама стоји ђаволаста слушкиња; да на часу веронауке премишља: што |
| пита девојка са подсмехом, гледајући га ђаволастим, немирно-смешљивим погледом.</p> <p>Љубомира |
| времена.</p> <p>— Море... отеже девојка ђаволасто: лепше је нама ’вако стајати и... ко једна мл |
| д угледа застиђена Леонтија, насмеши се ђаволасто, па и сама врдне очима у страну, као да се ст |
| д Велимира а мало га збунило сећање на, ђаволасту суседину слушкињу, која га је доста пута част |
| ешто онако... шарено«...</p> <p>— Тето, ђаволе-е...{S} Од недеље је моја чреда.{S} И ти долазиш |
| меја се он дижући се.</p> <p>— Де ти... ђаволе! одговори монах, обарајући очи к земљи.</p> <p>» |
| о ћу рећи... под моју власт.{S} Хап!{S} Ђаволе-е... отеже Максим тромо, а на лицу му јасно изва |
| /p> <p>— Чекај, бре, Максиме: видиш ове ђаволе, одговара му тетка и осврће се око шпорета, траж |
| 43" /> <p>— Ехе...{S} А да ја: умирујем ђаволе...{S} Ка да је ударио обад у све...</p> <p>Профе |
| и руком стакло с вином.</p> <p>— Де, ви ђаволи!... виче им тетка, смешећи се и обарајући очи ст |
| четири, па пет стотина...{S} Не иде!{S} Ђаволски састављена комисија, па сваки члан зазире од д |
| јако шире и скупљају...</p> <p>— Хм... ђавоља посла! промрмља он у себи, а гласно рече:{S} Нег |
| ио тамо ујам, па се нешто замислио..{S} Ђавоље ово време !...{S} Кад пред самим мојим носом — ч |
| , да му кажеш: ја сам, реци, господине, ђак; идем реци на веће школе у Београд.{S} Па док сташе |
| дан од другог.</p> <p>— Ја... ја сам... ђак, промуца Љубомир више од забуне но из страха.{S} Ид |
| и речи прозборити?...{S} Мустра и јеси: ђак!... .</p> <p>Љубомир се збуни и неколико пута преме |
| сам баш тако, како велиш...{S} Али што: ђак, јабогме!...{S} Мене је дика, а ти се потпрдуј коли |
| за самовласне манастирске старешине.{S} Ђак је знао цело црквено правило, све послове манастирс |
| Велимир се спрема за калуђера... јер је ђак манастирски.{S} Истина, он има свога имања, али то |
| бог прилога...</p> <p>— Снашо, узвикује ђак: што је попово нек’ је готово!{S} Само нећемо два, |
| >Кад стадоше пред њега смерно калуђер и ђак, архимандрит фркну носом, промумла некакву претњу и |
| head>XII</head> <p>Љубомир је већ прави ђак-послушник: навикао се потпуно па свој посао, па га |
| , који је до сад вршио Никола, најмлађи ђак.</p> <p>— Никола за певницу!</p> <p>У кухињи, уз пр |
| шао...{S} Не праћа се више!«... помисли ђак и пође к вратима.</p> <p>— Куд ћеш?...{S} Седи још. |
| атељским гласом и приђе му.{S} И ја сам ђак манастирски... хајдемо заједно.</p> <p>Љубомира као |
| — Устао! узвикну значајним гласом један ђак, промоливши главу кроз врата.</p> <p>Марија одмах у |
| от?«...</p> <p>— Аха! искашља се збуњен ђак, махну рукавом преко носа и хтеде још што тако ситн |
| ислити, зашто му је оно мало пре требао ђак; сад не може човек ни да их види лако, а њему је ба |
| пет је најбоље да си се оженио! узвикну ђак одсечним увереним тоном.</p> <p>— А ко би се калуђе |
| бомира, гурну га прстима у раме.</p> <p>Ђак се стресе од овог неочекиваног додира, који изазва |
| ну он гласно, кад наиђе Љубомир.</p> <p>Ђак му каза и пође.</p> <p>— Хм... чекај де...{S} Арсен |
| l:id="SRP19000_C4"> <head>IV</head> <p>»Ђак београдске гимназије...{S} Боже, је ли ово истина и |
| онце, које виси испред кухиње...{S} Оба ђака истрчаше на поље, а Љубомир, не знајући шта ће ова |
| радању.</p> <p>— Ха-ха-ха, смеју се оба ђака, а Љубомир преноси зачуђен поглед с једног на друг |
| а шта пре да се ухвати.{S} Истрчаше оба ђака под звонару и таман да приђу конопцу, а из ходника |
| ства; навикао се и на положај најмлађег ђака, коме сваки заповеда, навикао се чак да гледа на с |
| Крагујевцу.{S} Закалуђерите најстаријег ђака и доведите да га рукоположимо.{S} На Љубомира пази |
| ао и спремио вична и глупа манастирског ђака, онаква, какав је најподеснији за самовласне манас |
| клупи и разгледајући увијеног успаваног ђака.{S} Еј, море... ко си?...{S} Устај, свануло !</p> |
| три калуђера поседаше.</p> <p>— Дај тог ђака... хм... госта.</p> <pb n="76" /> <p>—Улази овамо, |
| мати за полазак, јавише му најпре да је ђака нестало, а после му Велимир, кријући се да га не о |
| ах после поздрава, наместе и калуђера и ђака на раније спремљене високе столице, са јастуцима з |
| а, осим Јованке и њена мужа.{S} Нема ни ђака ни калуђера, осим игумана.{S} Све се, као по маху |
| и погледа га мекше, ко што обично гледа ђаке и незване госте.{S} По овоме погледу калуђери разу |
| ма са чим летина средити.</p> <p>Али за ђаке манастирске лето је доиста право »искушење«.{S} Ко |
| /p> <p>За то време је тетка распитивала ђаке, да ли су почишћене и намештене калуђерске собе.</ |
| оји доведе Љубомира, разгледа одраслије ђаке и постави за цензора поменутог Петра Ужичанина, ко |
| једном селу пође попа, а у друга пошље ђаке.{S} Ако има синчића, онда шиље њега, јер не мора д |
| у кухињу, Љубомир затече све калуђере и ђаке око тетке.{S} Максим и Арсеније наклопили се у јед |
| е.</p> <p>— А Милоје водник?{S} А Ненад Ђаков?...{S} И калуђер нестрпљиво изређа неколико стари |
| оставио свој први младачки идеал, лепо ђаковање, оставио родбину, село, све... — и гле, сад не |
| о се већ и сам надао, стаде освртати за ђаком и спремати за полазак, јавише му најпре да је ђак |
| ој убоги самостан.{S} Игуман, са својим ђаком Ђоком, фрушкогорским питомцем, као и сам што је, |
| их рудничких огранака.{S} Леонтије, још ђаком, волео је пратити овамо кога калуђера у послу му. |
| аник, прота Спира, са неколико попова и ђакона из резиденције, ту окружни прота са десетином по |
| , весело, реко би пуна срца, нуди госте ђаконијама, старајући се збиљски, да сваки оде из ове к |
| ца и раздрагана срца, у очекивању добре ђаконије, одједном завеје на њега овај нарочити трпезар |
| ранијој литургији, на којој се Нићифор ђаконио, добио производство.{S} Владика га, у првој ват |
| Знаш ли да прекосутра треба ићи, да се ђакониш!</p> <p>Велимир се још више опусти, изгуби се о |
| ка и излива.</p> <p>Игуман мрдну очима, ђаци за час променише на столу чаше и вино.</p> <p>Поче |
| ом и <pb n="229" /> пићем.{S} Калуђери, ђаци, момци, чисто занемели од изненађења...{S} Мислили |
| и да су поизлазили напоље сви калуђери, ђаци и момци, потом се враћа у своју ћелију и наставља |
| о, као што је пре неколико година било: ђаци јурну после предавања у двориште, скачу, смеју се, |
| пасуља...</p> <p>Зашло се дубоко у ноћ; ђаци се разиђоше по собама, момци се поређаше око шпоре |
| Велимир и тетка поседаше за столове.{S} Ђаци и момци изнеше на двориште, под хладовиту и сенаст |
| ају ћутци у огромној бронзаној пећи.{S} Ђаци се раскокали, раширили се; ударила их по лицу ватр |
| ретких места.{S} За такво »послуживање« ђаци су добро плаћали ономе ко им га нађе.{S} Била је т |
| ћелију...{S} Гости појурише за њима, а ђаци и момци, видећи се овако усамљени на ударцу игуман |
| се оне одежде на попу, ка само сунце, а ђаци укараре, па бруји сва црква.{S} Их!...{S} Ја ти он |
| не спада у његову »специјалност«.{S} А ђаци су, уз то, обавезни да се, поред других послова, б |
| .{S} Игуман се држи као обично; по томе ђаци закључују, да гост није много важан, него је онако |
| ћосави Василијан.{S} Али је сад окупише ђаци са поздравима.{S} Обојица беху младићи, испод двад |
| p> <p>У том утрчаше у кухињу калуђери и ђаци, па сваки стаде облетати око Марије, тапкати је по |
| тир располаже.</p> <p>Сви су калуђери и ђаци на ногама; снују, трче, доносе и односе јела и пић |
| {S} И такав је ред...</p> <p>Калуђери и ђаци погледаше Максима, као што се гледа неко, кога ће |
| се уклони од разговора.{S} Кад момци и ђаци почну пред њим говорити о женскима, он уздахне и, |
| .{S} И Он је карао грешнике...</p> <p>И ђаци начинише лица, као што беше мало пре игуманово, го |
| </p> <p>А Љубомир, кад се разбегоше сви ђаци и момци, нађе се у неприлици: побећи ће и он лако, |
| ост; одоше и професори, одоше и старији ђаци, и Светозар оде са некаквом »легијом«, оде и »госп |
| стране, збивени у скамијама, седе неки ђаци, калуђери, шта ли су, а напред, тамо куд га гура н |
| о њега се окупили љубопитни манастирски ђаци и момци, па слушају, разјапљених уста, његова прич |
| ике...{S} А ни његови калуђери, камо ли ђаци, не знају ни окучити...{S} Ништа, ама баш ништа!{S |
| душевним куварицама, без којих би јадни ђаци полипсали од глади...{S} Па друге приче о Сави и Д |
| ишта; <pb n="120" /> ко вели:{S} Савини ђаци морају ваљати.{S} Али се Сава сваке године по два- |
| ремена...{S} Бог ће опростити...</p> <p>Ђаци се окаменили, зинули па само трепћу; тетка се само |
| после господин љути, заврши она.</p> <p>Ђаци истрчаше на посао.</p> <p>— Баш си и ти неки...{S} |
| то, не мислећи више о самоубици.</p> <p>Ђаци и неки момци беху још раније отпуштени, и сад, од |
| и пут »ужинају«, дотрчаше и стадоше, са ђацима, љубопитно посматрати и слушати како се веселе п |
| еколико пута чичиној шали, коју води са ђацима.{S} Чича му метну руку на раме и као с неком хва |
| трпезарији певање.{S} То су калуђери са ђацима па и момцима — ко је хтео — држали сваконедељно |
| од децембра, стаде држати калуђерима и ђацима редовна предавања из Литургике и по мало из Догм |
| митрополит?...</p> <p>Улазећи у цркву с ђацима, Љубомир се одвоји из реда кад дођоше близу икон |
| ни сам јасно шта жели...</p> <p>-— Еј, ђаче... у шта си се загледао! викну му над самим ухом н |
| има.</p> <p>— Аха, Свето Писмо ! понови ђаче гласом, који казиваше да није никад чуло за такву |
| 49" /> <p>»То је <hi>он</hi>... помисли ђаче и стаде са чуђењем и насладом посматрати, како при |
| А он, онако исто, као некадање стидљиво ђаче, одвојио се у крај и осећа се туђином у томе весел |
| циг«, па ће и сад лепо послужити сирото ђаче.</p> <p>У школи му рекоше, да је уписан у прво оде |
| цима својих друга.</p> <p>— О, господин-ђаче, дакле смо се смиловали да учинимо посјету мојој г |
| своје исказано мишљење.{S} Имам једног ђачића, дошао из гимназије...{S} Залуди се читајући жит |
| шко ишла у главу.{S} Слушао је монотона ђачка причања пред попом, научена из књиге на памет, ал |
| ад је писао«...</p> <p>Професор уђе.{S} Ђачке очи само прелећу са професорових очију на овога ч |
| епрату, где скиде своје масне, поцепане ђачке хаљинице, отпаса се, изу се и остаде бос, гологла |
| тинама.{S} Певница је последњи авансман ђачки...</p> <p>— Идите! махну игуман очима и трпезариј |
| крете леђа дувару и спреми се да, онако ђачки, поздрави ово двоје, досећајући се по њихову изгл |
| натежући у подруму истом кантом, онако ђачки...</p> <p>Весеље тече бурно и, као што обично бив |
| манастиру«.</p> <p>Одведоше га у своје ђачко скровиште: уђоше у велику, пространу топлу собу, |
| независније, озбиљније.{S} Нема ни чега ђачког...</p> <p>— Кажем ја: неће рого на њега!{S} А?.. |
| но, загушљиво хркање...</p> <p>А у соби ђачкој свануло.{S} Љубомир устао и гледа како сад лепа |
| ми, роде...</p> <p>— Нађи ми, Василије, ђегођ татуле, да му искувам у теју, смеје се тетка и пр |
| увам у теју, смеје се тетка и приставља ђезве.</p> <p>— Са тим се не шали! викну болесник препл |
| е лековите траве.</p> <p>— Васо, ено ти ђезве па сипај, рече му тетка.{S} А твоја је вода у том |
| ји је са плугом негде на њиви, спремају ђезвице за каву и пристављају их уз ватру, по десети пу |
| етом, као да је сваки од њих прави Хаџи-Ђера, па само слушају оно, што им по заслузи припада .. |
| /p> <p>— Стоја неће више да нас пере... ђеца иду као...</p> <p>Из кухиње загрми врисак, прасак. |
| о...{S} Дрекнух, па што игда беше снаге ђиласнух у целац...{S} Док ја летим у целац, а онај ска |
| је игуман, на већој низбрдици седао, а Ђока их, одупирући о руду, лагано пуштао и придржавао.{ |
| , кријући се да га не опазе, саопшти да Ђока остаје овде.{S} Старац се уплаши: како ће сам одву |
| дриту се веома допаде снажан и леп глас Ђокин, који на опште задовољство отпева вечерње са Нићи |
| ги самостан.{S} Игуман, са својим ђаком Ђоком, фрушкогорским питомцем, као и сам што је, дотера |
| ом, Нићифором, Велимиром; поздрави се с Ђоком, после кога му приђоше још два непозната, неотеса |
| ...{S} Па онда иди горе у планину, реци Ђоку да не обара оне букве, што су закршћене црвеном, н |
| штале, отимари коње, храни свиње, вуче ђубре на њиве... и то он, некадањи цензор велике гимназ |
| виноград, с радницима.{S} Да надгледаш ђубрење: сваки чокот, сваки чокот!...</p> <p>— Ја бих с |
| им застаје: обреде се последњи свечари, ђурђевци, обнесу се мајске сеоске литије, па се онда ка |
| та, баш уз његову ливаду, стоји Веселин Ђурић, онај што ме жестоко у школи шамарао.{S} Стој, бр |
| овек са њим: зацело ће га у владике!{S} Е баш те поздравио за то архимандрит Сава: <hi>он</hi> |
| ша... и да је хтео некуд полетети...{S} Е, мој бане...{S} Нису толики праведници седели уз пуне |
| а тим народом... куд иде тај свет...{S} Е-ех!...{S} Игуман махну руком преко лица и чела, откуд |
| од јастреба, који се спушта одозго.{S} Е-е... чека-а-ај... хап!</p> <p>Кад Василијан даде стак |
| е зацрвенеше и овлажише <pb n="10" /> — Е, моја Миро... <hi>никад</hi> се више нећемо видети.</ |
| ндурски монолог.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, тако ли ви знате!...{S} Кријете се по тавану, да чпи |
| а ћу ово друго.</p> <pb n="204" /> <p>— Е, а заборавио си оно Христово: »ко хоће да иде за мном |
| и видите сами...</p> <pb n="79" /> <p>— Е што су ти ови Пречани! прекиде га Велимир, ухвативши |
| p>— Врло добро, врло добро!...</p> <p>— Е, а шта ћемо сад за паре? запита, игуман значајно и ка |
| па после ћу у послуживање«...</p> <p>— Е-е-еј...{S} Љубомире!... отеже одоздо, са дна Маљена, |
| гнут глас, који личи на а-а...</p> <p>— Е, роде, ја ћу за лекове, уф-ф... нешто ми од ноћас сев |
| лажњивијих сотонских кушања...</p> <p>— Е-е... отеже окружни прото.{S} Види се што је рођено за |
| те...{S} Баш му тако и нише...</p> <p>— Е, после си вид’ла...{S} Ко год је био грешан, сваки по |
| циција, скоро као и Максим...</p> <p>— Е, није... шта говориш!...{S} Максим не би дао ни Богу |
| <p>— Није нешто се замислио...</p> <p>— Е, богме кад се таки момци замисле, ту нешто има!... ре |
| и и ти са Живојином на трлу...</p> <p>— Е-е!... па да идем? отеже она и узвикну тако значајно и |
| а.{S} Настаде грохотан смех...</p> <p>— Е, роде, то не би ваљало за тебе, рече му Арсеније, сме |
| , да је он »свршени богослов«.</p> <p>— Е, зар си одлазио тамо? запита игуман весело, кад чу да |
| дотле ће престати, чим једем«.</p> <p>— Е, роде, од куд ти? викну он гласно, кад наиђе Љубомир. |
| >њему</hi>, одговори му тетка.</p> <p>— Е јест!... махну Велимир главом с таквим изразом, који |
| та пушка не пали код игумана.</p> <p>— Е, немој баш тако... знаш сам да је слаба стомака.{S} Н |
| едном, као пљусак хладне воде.</p> <p>— Е, мој бато, поздравиће те игуман Сава, ако му тако ста |
| олици, дохвати стакло па наже.</p> <p>— Е, брајко, оногај... нећемо тако, не!... ускипе Максим |
| , Милка не хте да га притисне.</p> <p>— Е, па сад да се јакамо... могу ли се искобељати, кад ме |
| ди, одговори тетка смејући се.</p> <p>— Е, немој болан, оногај...{S} Зар тако наша... како ћу р |
| ељак, пружајући руку дувањари.</p> <p>— Е, белаја!...{S} Шта ће остати мене, оногај...{S} Тако |
| ао човек коме сметају мислити.</p> <p>— Е, добро...{S} Али у које време?</p> <p>— Хм .. помози |
| хтеде све по танко објаснити.</p> <p>— Е, то је много лепше.{S} Дохватимо се за руке, па вуци |
| наш оно, што се каже црквењак.</p> <p>— Е, ту се имаш много полирати.{S} Морамо те много учити |
| мени остаје онај наш вилењак.</p> <p>— Е, лако је слушати оца Васу, уздахну Никола са завишћу: |
| > <p>— Знам то... слушала сам.</p> <p>— Е, слушај и сад...{S} Аха! опет се Сава искашља још јач |
| > <p>— Кроз два месеца, пуним.</p> <p>— Е... а кад зађеш сад по парохији, па те окупе оне... он |
| и-хи-хи.. дочека га Василијан.</p> <p>— Е, роде, ти си најпаметнији! вели му Арсеније, кидајући |
| гледајући механџију плашљиво.</p> <p>— Е дела сад мени реци, како ћеш сутра капетану казати.</ |
| тра, дође Велимир у испосницу.</p> <p>— Е, мој Леко... рекох ли ја теби шта ће да буде!{S} Зове |
| <p>— Куд ћеш?...{S} Седи још.</p> <p>— Е-е... да ти знаш шта мене сад чека!{S} Мека постеља, м |
| д јастреба, који се спушта одозго.{S} Е-е... чека-а-ај... хап!</p> <p>Кад Василијан даде стакло |
| а после ћу у послуживање«...</p> <p>— Е-е-еј...{S} Љубомире!... отеже одоздо, са дна Маљена, да |
| жњивијих сотонских кушања...</p> <p>— Е-е... отеже окружни прото.{S} Види се што је рођено за д |
| и ти са Живојином на трлу...</p> <p>— Е-е!... па да идем? отеже она и узвикну тако значајно и с |
| p>— Куд ћеш?...{S} Седи још.</p> <p>— Е-е... да ти знаш шта мене сад чека!{S} Мека постеља, мла |
| ућима и грлу, подвикну: </p> <p>— М-е-е-е-р..{S} Ћутите-е-е!...</p> <p>После неколико секунада |
| ијући дувањару у хаљину.{S} Суши зубе-е-е понови он, савијајући цигару.</p> <p>— А-а... тако ли |
| стидљив и зачуђен смех.</p> <p>— Море-е-е... отеже приповедач: каки ја !...{S} Не умем ја ни ма |
| ара му Велимир.</p> <p>— Уједај, дете-е-е... отеже Максим, мљацкајући великим незграпним устима |
| икну: </p> <p>— М-е-е-е-р..{S} Ћутите-е-е!...</p> <p>После неколико секунада појави се на врати |
| плућима и грлу, подвикну: </p> <p>— М-е-е-е-р..{S} Ћутите-е-е!...</p> <p>После неколико секунад |
| кријући дувањару у хаљину.{S} Суши зубе-е-е понови он, савијајући цигару.</p> <p>— А-а... тако |
| <pb n="116" /> <p>— Тето, да се залије-е!... хап! промрмља он, гледајући нејасно влажним и бле |
| ако... шарено«...</p> <p>— Тето, ђаволе-е...{S} Од недеље је моја чреда.{S} И ти долазиш под мо |
| ћи... под моју власт.{S} Хап!{S} Ђаволе-е... отеже Максим тромо, а на лицу му јасно извајан она |
| у стидљив и зачуђен смех.</p> <p>— Море-е-е... отеже приповедач: каки ја !...{S} Не умем ја ни |
| овара му Велимир.</p> <p>— Уједај, дете-е-е... отеже Максим, мљацкајући великим незграпним усти |
| двикну: </p> <p>— М-е-е-е-р..{S} Ћутите-е-е!...</p> <p>После неколико секунада појави се на вра |
| узвикује пренеражен прота.</p> <p>— Хе-е-еј... кад изиђем на онај челопек горе, па погледам до |
| у плућима и грлу, подвикну: </p> <p>— М-е-е-е-р..{S} Ћутите-е-е!...</p> <p>После неколико секун |
| ји део литургије, па се осети заморен. »Е, ово се баш потеже јуначки!« као да говораше његово л |
| .</p> <p>А у себи архимандрит помисли: »Е, мој владико...{S} Мислиш, неко је луд да храни готов |
| о... у реду«...</p> <p>- Хи-хи-хи...{S} Еве га... бегунац!...{S} Гле ти ширечине ваљевске: хран |
| ебе још.{S} Нећеш је разумети.</p> <p>— Еве пуно прича, славе ми!... све што смо учили у школи. |
| њим узвикују весели помељари:</p> <p>— Еве га!...{S} Угрејали му штапови дебела меса!...</p> < |
| n" /> <p>После две године одсуствовања, ево га опет у својој кући.{S} Сад је тек отац Леонтије |
| о велике муке овог света...{S} Али сад, ево, хоће баш од истине...</p> <p>Међутим игуман поче и |
| , па не може да мисли ни о чему другом, ево већ скоро цела година.{S} А сад... какав се ово сад |
| а синоћ закачисмо за греду... а, нисмо, ево га!...{S} Сад ти вуци, а ја ћу држати руком, да поп |
| руку, но не дижући се.</p> <p>— Ево... ево места, показа он госту један празан подметач до себ |
| опет се мили успавану човеку живети!{S} Ево рада!...{S} Заузета послом душа, нема кад да сумња |
| !...{S} Који ти је ђаво данаске !...{S} Ево ти коза̑, па их чувај сам.</p> <p>— Доведи папоњу о |
| . јер је и Содом чистији од њега!...{S} Ево потока!{S} Напред... скачи преко вирића и камења, а |
| шно!...{S} Шта се ово приближује?...{S} Ево свакоме цела хиљада цекина!...{S} Не, опет не иде!. |
| >— Трговачка чест!...{S} Ха-ха-ха...{S} Ево ти је! игуман се тако незгодно лупну, да сва три тр |
| а и речима:</p> <p>— Добро, добро...{S} Ево одох.{S} Казаћу му да нећу, па шта буде...{S} Збого |
| оле шушти вода и бије влага...</p> <p>— Ево ти мотке! узвикује му Велимир, пружајући некакву ду |
| ужајући руку, но не дижући се.</p> <p>— Ево... ево места, показа он госту један празан подметач |
| брадована жена веселим гласом.</p> <p>— Ево ти књиге, па терај Леонтија нек’ ти чита.</p> <p>Ле |
| бомиру.{S} Тек је лето било ославило, а ево зиме на измаку.{S} Шта се терета, за то време, прек |
| ше брзо детињство, младост, зрелост, па ево стиже и старост, а у том дугом низу отац Сава не ви |
| тајанствен, снажно к себи привлачио; и ево, сад је учинио све, што му је одавно тајанствени гл |
| плија, светлија, но јача туга...{S} Јер ево, сад живо осећа, како му се, под утицајем ових утеш |
| id="SRP19000_C24"> <head>XXIV</head> <p>Ево га опет у чудном, варљивом свету, за чим га је негд |
| . што је <hi>таква</hi> девојка.</p> <p>Ево их, седе у хладу и чешљају.{S} Он се подупро леђима |
| м за стопама Антонија Великог, Макарија Египатског и дру...</p> <p>Игуман га не сачека да доврш |
| S} Кад би само прочитао житије Макарија Египатског, како је он провео целу ноћ, у једној соби.. |
| само Антонија Великог, него и Макарија Египатског, чије му се житије учинило још заносније, по |
| народу.{S} Истина, у томе је било доста егоизма, материјалних рачуна, <pb n="85" /> али ко ће з |
| ом шумом...{S} И далеко тамо на истоку, еј-хеј... диже се поносно од земље, увијена у тамно сив |
| ш много, бесна мрцино, зацело не!...{S} Еј да ли те хоће курјаци сву рашчеречити, проклиње дечк |
| азгледајући увијеног успаваног ђака.{S} Еј, море... ко си?...{S} Устај, свануло !</p> <p>Љубоми |
| мрда руком по мраку, да нађе конопац. — Еј, да ли га синоћ закачисмо за греду... а, нисмо, ево |
| јући ни сам јасно шта жели...</p> <p>-— Еј, ђаче... у шта си се загледао! викну му над самим ух |
| о вуче...{S} Боже, лепоте!«...</p> <p>— Еј, море... шта радиш ту? викну неко испред њега.</p> < |
| , онако како га је он разумео.</p> <p>— Еј, дрљане, пропали смо!... викну узбуђен механџија, ко |
| олена, и уз то гласно набраја:</p> <p>— Еј, мој Арсо, мој кукавче сињи... баш ти се не да, јадн |
| после ћу у послуживање«...</p> <p>— Е-е-еј...{S} Љубомире!... отеже одоздо, са дна Маљена, дале |
| звикује пренеражен прота.</p> <p>— Хе-е-еј... кад изиђем на онај челопек горе, па погледам доли |
| уклим отегнутим узвиком: ‘</p> <p>— Ехе-еј... момче!</p> <p>Љубомир му прилази са поштовањем и |
| олесник пружа под хирургову тестерицу. »Еј, кукавцу, сад ће да се виде онако каљаве!...{S} Ено. |
| ке, унапред, узвикну сама себи гласно: »Еј,црна Видо!« и лагано се крену кући.</p> <milestone u |
| и мали »вход« шта значе, и заамвона, и екваристија, и свако парче одежде, и све, све...</p> <p |
| е газдује, по новој науци, која се зове економија, на је тамо и приход двапут и трипут већи, не |
| p>Тако поче новина за новином, нешто по економији, нешто по угледању на друге, а највише по нах |
| се све више подаје побожној, аскетској екстази...</p> <p>У вече, кад обузе мрак и иначе мрачну |
| овако само подскочи од земље, као да га електрична струја баца, и гледа у децу око себе тако бл |
| ности...{S} Сваки се осећа испуњен, као електрична батерија, неким веселим одушевљеним осећањем |
| о би му то било неправо?{S} Обузет оном електричном топлином или зебњом, он се само стреса под |
| аје Свето Писмо.</p> <pb n="77" /> <p>— Ене де... од куд то знаш?{S} И мене је то предавао...{S |
| апе, пешкире, шарене мараме...</p> <p>— Ене де... везени марамчићи!... узвикну она, вадећи неко |
| ико кривих поломљених столица.</p> <p>— Ене, три кревета! зачуди се Љубомир.</p> <p>— То ми по |
| ка се прену и скочи с лежанке.</p> <p>— Ене де !... узвикну она изненађена и погледа госта искр |
| ђима, познаде га и препаде се.</p> <p>— Ене-де!...{S} Јес’ ти то, Љубомире?</p> <p>Он обори гла |
| рбља он и насмеши се ширетски.</p> <p>— Ене де! рече изненађена жена поцрвеневши.{S} Добро баш. |
| главом пркосно, као да би хтела рећи: »Ене, славе ти!...{S} А ја баш то нисам знала!« и пође Љ |
| х завуче дугачку њушку у јасле.</p> <p>»Ене де...{S} То мени говори... мисли Љубомир, слушајући |
| т тек сад појми шта се спрема.{S} Он се енергично и достојанствено обрте игуману:</p> <p>— Приј |
| е на то никад ни помишљао.</p> <p>— Ха, ено иза штале, покошена детелина...{S} Онде је згодно, |
| осушене лековите траве.</p> <p>— Васо, ено ти ђезве па сипај, рече му тетка.{S} А твоја је вод |
| ка...{S} Навише, уз стеновите кршеве... ено их — тамне се, а црпи отвор пећински зјапи и тајанс |
| е да се виде онако каљаве!...{S} Ено... ено!...{S} Мора да је и њој одвратно, гадно!«... помисл |
| оварамо много...{S} Послао је и шумара; ено га доле у потоку.{S} Ако нећеш лепим, казао му је д |
| , сад ће да се виде онако каљаве!...{S} Ено... ено!...{S} Мора да је и њој одвратно, гадно!«... |
| ити најновија Василијанова пасија...{S} Ено и тетке!...{S} Смеши се онако исто глупо, с разјапљ |
| ељена места...{S} И почиње се живот.{S} Ено, сотона прилази у »ношчними мечтанијами«...</p> <p> |
| а се злопати, као сви његови Васићи?{S} Ено их, четири куће под Маљеном, а све пука сиротиња.</ |
| нтије на путу, пратећи свога владику по епархији, из манастира у манастир.{S} Ово га путовање т |
| »кратким путем« добило сагласије свију епископа за твоје...{S} Прота нарочито застаде са краје |
| ешке задаће.{S} Сви су се трудили.{S} И епископи су обрађивали њиве, жњели, копали...{S} Па зар |
| он већ ствара слику...{S} Он, обучен у епископско одело, стоји на једном брежуљку, а Милка, он |
| и он изређа још десетину оваких и горих епитета.</p> <p>— Пуна ми кућа готована, беспосличара, |
| аже му Велимир у шали.</p> <p>— Де, ти, Еро!...{S} Онај други мање лаже, али је велики циција, |
| ени људи: уза сваку реч »ви«...{S} А ми ерцепураћи ’вако... узвикну он и хтеде учинити некакву |
| мене ’нако... рече тетка.</p> <p>— Па, ет’... довели тако жену, која је грешила ’вако ка ми... |
| њихови погледи као да му веле: »Ништа, ет’... све је као обично... у реду«...</p> <p>- Хи-хи-х |
| пире та чаробна светлост...{S} И седим, ет’ овако, док не зађе сунце, или док... хм ..</p> <p>— |
| ој лужниковој грани како се то ради.{S} Ет’ ’вако...</p> <p>— Знам то.{S} И код нас мушкарци ра |
| ту, бре...{S} Од куд чак овде?</p> <p>— Ет’ идем... одговори он, зверајући око себе.</p> <p>— К |
| и ја сам се за <hi>то</hi> спремао, па ет’!...{S} Некако ми онако знаш... као да сте ми и ти и |
| д, док не видим са стричевима за имање, ето то је...{S} А после је лако...</p> <p>— Онда... рец |
| »Та слажи, море... видиш, помажем ти... ето, не гледам у тебе«.{S} Игуман доиста оборио главу и |
| се одоздо понови.</p> <p>— Ето-о-о-о... ето, слава је убила... викну Љубомир, трчећи из све сна |
| кад се положи на св. престо... онда!{S} Ето ти!...</p> <p>Игуману се замрзе осмех на уснама, он |
| е... али му је жена свуд пред очима!{S} Ето и ја: мало, мало... па тек ми падне на памет Мира и |
| ...{S} И сви... сви су ми као браћа!{S} Ето живота!«...</p> <p>Вино се пени, прелива се, просип |
| м.{S} И ти си погрешио, те још како!{S} Ето, баш мислим данас, како би лепо било, да и ти узмеш |
| њима о томе...{S} Само ме забуњују!{S} Ето, и сад ми је некако тако... тешко ми«...</p> <p>Кад |
| о нешто једем !...{S} Да се бега!...{S} Ето зла!«...</p> <p>Дечко стаде плашљиво прелазити прек |
| ја не пијем онако како ти мислиш...{S} Ето, сад нисам пијан, а попио сам доста.{S} Него ми она |
| ... промуца Љубомир, сагињући главу.{S} Ето, стојим с тобом.</p> <p>— Одиста, зар нећеш од мене |
| га баш приморавати да пије...</p> <p>— Ето га!{S} Сад причао о калуђерима, а он гори од калуђе |
| стаде гледати у чађава брвна.</p> <p>— Ето, дође и тај дан, проговори Љубомир, да се иде у све |
| </p> <p>Глас се одоздо понови.</p> <p>— Ето-о-о-о... ето, слава је убила... викну Љубомир, трче |
| ништа не помисли онако... о девојци; а ето сад са Милком баш не би смео онако.{S} Није с тога, |
| а увиђам своје ништавило пред тобом, па ето«...</p> <p>— Што, зар волиш ићи у цркву?</p> <p>— Н |
| а лоптица... игра, игра ми пред очима и ето је све ближе к мени...{S} И што год ближа, она све |
| .{S} Дао нам је Бог деце и здравља, али ето, немам са чим да их мрсим...{S} А продаје се до сам |
| узвик као да га наведе на неке мисли. »Ето, уче... то је лепо, мисли игуман.{S} То је у моју с |
| тва своего пастух бје овчиј«...</p> <p>»Ето, узвикује Љубомир: чувао овце и козе, ка и ја по Ма |
| ту необичну појаву и чуди се...</p> <p>»Ето ти свет!...{S} То је <hi>оно</hi>, за чим ме срце о |
| .{S} Отац... како ’но рече кад пођох... ех!...{S} А игуман у подруму... каже: батали!...{S} А о |
| шину... мож’да он?...{S} Ко зна?!...{S} Ех, кад би имао стотину дуката, да их ћушне где треба!. |
| у сеоску школу.</p> <pb n="80" /> <p>— Ех, ми... шта ми! <hi>Овај</hi> ће показати игуману, че |
| тим народом... куд иде тај свет...{S} Е-ех!...{S} Игуман махну руком преко лица и чела, откуд п |
| мешењем протепа:</p> <pb n="43" /> <p>— Ехе...{S} А да ја: умирујем ђаволе...{S} Ка да је удари |
| промуклим отегнутим узвиком: ‘</p> <p>— Ехе-еј... момче!</p> <p>Љубомир му прилази са поштовање |
| </p> <p>— Тај је још гори, тај је права жаба ..{S} Идеш, на прилику, са њим кад је најтежи, кад |
| д целом гомилом расплинуло се брујање и жагор...</p> <p>Наш планинац се наслонио на неку градин |
| а и он сам не зна како му то дође, нити жали за школом.{S} Ако хоће, може сутра ићи у Београд, |
| ти плачу и помињу мајку... она би много жалила, да је жива.{S} Чули су да си овамо отишо.{S} Чи |
| побожности, читању житија, и као чак се жалио мало на претерану побожност, која му ствара непри |
| би друго радили: мртва калуђера не ваља жалити!</p> <p>— Дај врућу!{S} Кувај у бакрачу! узвикуј |
| ну Арсеније.</p> <p>— Ах! уздахну прота жалобно и незадовољно.</p> <p>— Море... какав пост! узв |
| послетку, отац му опширно описује своје жалосно стање и наређује му, да одмах пошље сву досадањ |
| печално осиротео, јер скоро свако буре жалосно звони, одајући нему празнину.{S} Наточи у старо |
| едају ништавни, смешни... љубав се чини жалосном обманом, озбиљан рад — узалудном беспослицом, |
| , рече она, не старајући се да прикрије жалост, која се показа на лицу јој.{S} Бо’зна ћеш у ман |
| све тихо.{S} Нико пе плаче, не види се жалост ни на чијем лицу.{S} Родбина архимандритова подо |
| ијан.{S} И то га сазнање сад ни мало не жалости и не буни.{S} Напротив, он се све више чуди при |
| вади, не осећајући ни туге, ни бола, ни жалости.{S} Тамо негде, у најсакривенијем крајићу његов |
| алуђерење већ попуштају...{S} И све оне жалостивне речи у писму, које су, он зна, целим скупом, |
| а изигра са механџијом и којим трговцем жандара, ипак се не сме нико удаљавати чак у села.{S} А |
| стио манастир... не знам како ћу то.{S} Жао ми.</p> <p>— А где ти је жена?</p> <p>— И тамо и ам |
| p> <p>— А жао ти манастира, а?</p> <p>— Жао ми, што сам се навикао.{S} И да ми је некако да ова |
| Нисмо, знаш, још скућили...</p> <p>— А жао ти манастира, а?</p> <p>— Жао ми, што сам се навика |
| ом?...{S} Људи говоре свашта, а мене је жао оне деце... да нешто Бог са њима учини, ради мене.. |
| шио калуђерства, као Велимир, што му је жао досадањег живота.{S} Не.{S} Он се уплашио саме ове |
| де Велимир излагати своје погледе.{S} И жао ми, због мене, кад те видим таког... и ја сам се за |
| ушевно живинче...{S} Само ће ми ње бити жао, кад одем одавде«...</p> <p>Једне младе недеље спре |
| душу своју и предао му се сав, са свим жаром младићског заноса...</p> <p>А у, замореној дугим |
| амне нејасне слике: приближиш се каквом жбунићу, учини ти се читаво страшило... раширило се, ра |
| аци пурењак, који је до сад, са слашћу, жвакао, скочи са столице, тресну руком по кошуљи спреда |
| а част изнесена.{S} Обоје стадоше жудно жвакати, истежући вратове при гутању, јер проја споро п |
| енутих <pb n="11" /> једно уз друго, па жваће још незреле јабуке, убране јутрос у једном воћњак |
| м сновима, иђаше несвесно, као пометени ждрал по ливади, не осећајући ни туге, ни бола, ни жало |
| могло опазити да га што занима.{S} Као ждрал, кога, на сеоби у топле крајеве, избаци јато из с |
| пажњу на једног младог, тек пројаханог, ждребака, и одлучи се да га, по што по то, научи раван. |
| н.{S} Али му један хитац ногом несташна ждрепца у мало не однесе бедро, и он остави коње, па се |
| нестане, и не сећају се јадне, гладне и жедне стоке до самог мрака.{S} Шумар заметне пушку за л |
| а она нејасна светлост, мори га страшна жеђ, заноси га глава и обара га дрем...{S} Он понови у |
| Кажу, на глави му капа од двадесет ока жежена злата и драгог камена.{S} Да ми је само то видет |
| а, претрчаваше од једних врата другима, желећи, без сумње, узети какву своју ствар, без које не |
| руке плашљиво према игуману, као да га жели зауставити у брзом ходу.</p> <p>— Побро...{S} Саво |
| а рукама по ваздуху, дајући на знање да жели говорити...{S} Неко лупну виљушком о чашу, неко за |
| а тим, не разумевајући ни сам јасно шта жели...</p> <p>-— Еј, ђаче... у шта си се загледао! вик |
| девојче и приђе му још ближе, као да се жели уверити: је ли он то. — Куд ћеш?</p> <p>— Идем у с |
| >— Тако треба да ради сваки човек... ко жели добра својој души, одговори Љубомир узбуђено.</p> |
| одговора, који треба да каже.</p> <p>—- Желим испоснички живети, часни оче, промуца он, и одјед |
| и мир и задовољство...</p> <p>Још једна жеља остаде на срцу Леонтијеву.{S} Толике године прођош |
| у вест, и ако му је то давнашња заветна жеља, и ако већ одавно живи правим испосничким животом, |
| ужити тога дана.{S} Још му је остала та жеља: да види митрополита, и то баш кад служи.{S} До са |
| p> <p>После тако лепо и јасно исказаних жеља, Љубомир оде право Светозару, па му стаде наивно п |
| кола истакла напред, пред свима његовим жељама, заузела му целу душу и испунила је најлепшим ос |
| у друга, да би му из саме душе извукао жељени одговор.</p> <p>Велимир полустидљиво обори главу |
| S} Све је тако ново и све је тако давно жељено!... »<hi>То</hi> је оно!... <hi>то</hi> је оно«. |
| "136" /> <p>— А шта ми оно доноси... то жељено архимандритство?{S} Шта би ми донело и владичанс |
| ога је полетео у свет, не виде ни свога жељеног Маљена!...</p> <p>Кад преради све послове, Леон |
| целом разговору, нарочито о једнодушној жељи сусединој и њене слушкиње.</p> <p>— Пита она, знаш |
| ске манастире.{S} Одавно је горео живом жељом уверити се: нема ли тамо оних идеалних монаха, о |
| дом друга питања, по правилу:{S} Има ли жељу удостојити се анђелског образа и бити увршћен у ре |
| н, пре неколико месеци, умро, изјавивши жељу: да га његово најмилије духовно чедо, отац Сава, у |
| <p>Дакле, свршено је: постиго је главну жељу.{S} А колико се муке видело, колико се незгода пре |
| кријући очи.{S} Долази свет, видеће... жена до калуђерских ћелија!...{S} Баш... могла си и ти |
| , а груди се брзо дизаху и спуштаху.{S} Жена узе тикву с водом и прсну руком по бледу лицу.{S} |
| , водећи синчића за руку.{S} Гле, права жена!... развијена, чиста, обична поцрнела лица.{S} Лео |
| о себе задовољно и, само да се хоће ова жена куд уклонити, било би му сасвим добро.{S} Овако ви |
| воту није учинио грех, што га учини ова жена, нек’ се најпре баци каменом на њу«.{S} Разумеш ли |
| шамо: нађе нас, на прилику, нека њихова жена, па нам слободно каже: »Реци, вели, Васи то и то«; |
| прича о његовој госпођи: како је то зла жена, циција, помреше млађи од глади, па хоће и да се т |
| аш све тако пише?... узвикну обрадована жена веселим гласом.</p> <p>— Ево ти књиге, па терај Ле |
| ан.</p> <p>Под јасеном се нагнула једна жена, па нешто ради рукама око лонаца, који су се испре |
| куће једна ливадица... и друга би једна жена продала две кравице...</p> <pb n="255" /> <p>И тет |
| а како...{S} А после неће моћи ни једна жена проћи на миру поред тебе.{S} Реци му нек’ пожури, |
| уће, где су остала сама деца и по једна жена, и то му беше веома тешко.</p> <p>Али прође све.{S |
| етски.</p> <p>— Ене де! рече изненађена жена поцрвеневши.{S} Добро баш...{S} Кад се закалуђериш |
| гледа сад боље, беше суседа, средовечна жена, удовица, која је становала баш до његове куће.{S} |
| егао) па се упутио онамо, камо му добра жена рече да ће изићи на пут.</p> <p>Пошто је путовао ц |
| арамом у накрст преко груди, лепушкаста жена.{S} Приђе шпорету, у коме још тињаше ватра, постач |
| у!... што му је!...{S} Дијете!... стаде жена викати, па му притрча.</p> <p>Беше сав хладан, а г |
| је на среду рекоше му: учитељу, ова је жена ухваћена сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону |
| ћу то.{S} Жао ми.</p> <p>— А где ти је жена?</p> <p>— И тамо и амо.,..{S} Час код наше куће, ч |
| мисли Љубомир; — све, све... али му је жена свуд пред очима!{S} Ето и ја: мало, мало... па тек |
| ене, па коме, тамо после педесете, умре жена, нек’ се калуђери, ако хоће...{S} Ко се, вала, онд |
| "68" /> знати.{S} Љубомир сазнаде да се жена зове Марија, да је ту из оближњег села, да има муж |
| би му сасвим добро.{S} Овако види да се жена већ спрема за разговор, па се домишља шта да јој р |
| лепо одевена, примамљива група: човек и жена са два мала мушкарчета, који се једва прекрећу и љ |
| док иза угла механског изиђоше човек и жена.{S} Љубомир ућута, окрете леђа дувару и спреми се |
| p> <p>После кратког времена и Љубомир и жена дознаше ове, што су хтели једно о другом <pb n="68 |
| е, док не остаде сам Христос и пред њим жена.{S} А кад то виде Христос, он каже тој жени: »Није |
| љут.</p> <p>— Зашто?...{S} Стој! викну жена радознало.</p> <pb n="114" /> <p>Љубомир се замисл |
| и разбегли.</p> <p>— Баш добро! узвикну жена обрадована.{S} Онда иди па кажи Васи да га чекам о |
| ање, истресање, рибање, сновање вредних жена — дочекује и испраћа свештенике и калуђере, који п |
| при дну пасуљ, у другоме сок...</p> <p>Жена се трже од брза и ненадна скока овог бегунца, који |
| е главу и да је подупре руком...</p> <p>Жена му принесе сок и проју, подиже га да седне и насло |
| ецијално калуђерски осмех кад говоре са женама, које им се допадају.{S} У том осмеху исписана ј |
| од кад се закалуђери, кидисаше око њега жене и девојке, стадоше га ловити, те му ни на ум не до |
| д њом се вијуга и беласа нешто, као кад жене на перилу отегну дугачке комаде платна.{S} Само је |
| еки пут, при исповести какве средовечне жене, одједном сав зацрвени и убрзаним, уплашеним гласо |
| к, новина у облику једне триестогодишње жене, познанице Савине из Београда, на једним простим к |
| седење, моле их да причекају, и онда се жене устумарају.{S} Шиљу децу да зову домаћина, који је |
| ишљу, како народ вели, да нема куће без жене.{S} Док ти женска рука не такне јело, док она не у |
| р му напомену, да кућа не може бити без жене...{S} Него му саветова, да преда сву стоку и поље |
| сам мислио... најбоље је да се сви људи жене, па коме, тамо после педесете, умре жена, нек’ се |
| p>Срећно прођоше Бошковића куће, где су жене језичне и бестидне.{S} Леонтије иђаше као преко жи |
| »он (т. ј. сатана) в ношчех в краснија жени преображашесја, всјеми ухишчренијами похот возбужд |
| је газдарица рекла да се не одзива тој жени, која само један посао има: одмамљује »млађе« из с |
| .{S} А кад то виде Христос, он каже тој жени: »Није вајде... сви <pb n="218" /> су грешни, па и |
| ке њиве, преко од механе и казује нешто жени, која, са заметнутим празним бакрачем на леђима, о |
| >— Напослетку... у друштву се и калуђер жени, вели отац Спира, смешећи се на два млађа игумана, |
| овога рађа се Макарије...{S} Али његова женидба, то је нешто!...{S} Камо данас таких дјевствени |
| ву освећеног имањем, па после, богме, и женидбом и још многим саблазнима, али дете остаје сталн |
| вајући смисао говора му.</p> <p>— Ја се женим! узвикну Нићифор смешећи се.</p> <p>Леонтије зину |
| наслонио.{S} Пред њега стаде лепа млада женица, мале црнпурасте главе, кицошки опремљена и наме |
| д чека!{S} Мека постеља, млада и згодна женица и... згрчимо се тако заједно, па нит’ су нам вре |
| манастирска, она лепа намазана, обојена женица, беше необично добра душа, мека болећива срца, г |
| те куће.{S} Знала је то све ова паметна женица, па је угађала својим »сестрићима« исто онако, к |
| рачунајући ту ону црнпурасту ситноглаву женицу, према којој су његове симпатије вазда биле стал |
| на Маљену!«...</p> <p>Разговорио се са женом, уверио је да мора одмах даље путовати (само се б |
| је оцу Макаријеву да се опет састави са женом, и после овога рађа се Макарије...{S} Али његова |
| оше, прве ноћи по венчању, у ложницу са женом, Макарије се претвори да га обузе некаква болест |
| у, отворене боје, хтела је, као и свака женска, да се похвали своме вршњаку, мислећи да изгледа |
| јој говори!{S} Она безразложна, урођена женска љубопитност, која је подједнако развијена и у се |
| вели, да нема куће без жене.{S} Док ти женска рука не такне јело, док она не удеси сто, трпезу |
| обичан разговор...</p> <p>— Од куд овде женске? чуди се он у сну, и све више осећа онај празнич |
| а оде задовољна.</p> <p>Кућа остаде без женске руке... жива мука!{S} Пуно живих људи, навикнути |
| , чу се одозго са планине отегнут јасан женски глас.</p> <p>Чобанче се одазва обичним узвиком, |
| а нигде!... говори она једначито, онако женски, без наглашавања и уводи га у његову ћелију.</p> |
| ао! викну му над самим ухом неко, тањим женским гласом, који одјекиваше пријатно.</p> <p>Љубоми |
| лој манастирској околини, нарочито међу женским светом, причале најчудније бајке.{S} А Љубомир, |
| момци и ђаци почну пред њим говорити о женскима, он уздахне и, с великом тугом на срцу, уклони |
| онтију сад преноћиште у кућама, где има женских, изгледа страшније од многих мука.{S} Али мора |
| .. ихи-хи... зачу се иза стене загушено женско смејање, као кад се неко узалудно уздржава од см |
| вственици.{S} Ниједан се није преластио женском лепотом и грешном пожудом...{S} Има их на стоти |
| заметне шалу с којом удовицом или ’нако женском — <pb n="86" /> чувао се туђег погледа и »гласа |
| Љубомир се стресе, отвори очи, погледа жену пажљиво, па прошапта неким уморним и стидљивим гла |
| у, и браћу, и сестре, и оца, и матер, и жену, и децу... нек’ прода све имање и разда милостињу |
| бега или се крије, чим опази човека или жену; обилази далеко око места, где чобани чувају стоку |
| !</p> <p>Љубомир се пробуди, и опазивши жену уза се, скочи и стаде трљати очи песницама.</p> <p |
| тетка.</p> <p>— Па, ет’... довели тако жену, која је грешила ’вако ка ми... управо није грешил |
| »Књижевници и фарисеји доведоше к Исусу жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду рекош |
| леду на друге манастире«, једну честиту жену, која ће бити свима на услузи — за јело, преобуке, |
| ве спремно.{S} Леонтије се осећа као на жеравици: продангубиће читав час, а мож'да и више.{S} А |
| у глави, и он скочи са сламе као посут жеравицом.{S} Још једном понови сећање, као да још сумњ |
| мо, узвикну Велимир.{S} Истина, и он је жесток у литургици: што је зна, махни се...{S} И велики |
| иваду, стоји Веселин Ђурић, онај што ме жестоко у школи шамарао.{S} Стој, бре, сад да те питам |
| де.{S} Али Мира?...</p> <p>— И она дере жестоко.</p> <p>— Како, зар као и ти!? узвикује зачуђен |
| ед игуманом свакад начиниш као да си се жестоко од њега препануо.{S} Он то воле.</p> <p>— Мене |
| и метну му руку на раме.</p> <p>— Ти се жестоко уплаши!</p> <p>— Није нешто се замислио...</p> |
| е, све...</p> <p>— Али Арсеније, тај се жестоко боји.</p> <p>— Јест.{S} Знаш ли, он се не лечи |
| овори :</p> <p>— И ја се, вала, уплаших жестоко.{S} А било ме страх и од ове пустиње... све нем |
| зи са својим уставом! дрекну игуман још жешће, изговарајући с нагласком и с неким дивљим задово |
| ј тражи.</p> <p>Ноге су му се пресекле, жив је умро, кад му земљак објасни, да без тога пе може |
| д Љубомиром.</p> <p>— Жив је, оче Саво, жив!...{S} Слушао сам ја! вели Арсеније.</p> <p>Тетка р |
| совку и саже се над Љубомиром.</p> <p>— Жив је, оче Саво, жив!...{S} Слушао сам ја! вели Арсени |
| манастиру тихо, нечујно, као да и није жив.{S} И какав је то живот из вечно празног дремежа, < |
| аво дахнути душом слободније »као сваки жив двоножац«...</p> <p>И Велимир весео.{S} Срећно прођ |
| — А-а!...{S} Вељка Максимовог?{S} Је ли жив чича Максим?</p> <p>— Умро је.</p> <p>— А Милоје во |
| .</p> <p>Кућа остаде без женске руке... жива мука!{S} Пуно живих људи, навикнутих на известан р |
| хтеде кукати из свег гласа, неће ли га жива душа чути, кад се неко иза самих његових леђа прод |
| пламена, што одједном букну...{S} И она жива, ватрена жудња за слободом, за светом, угаси се ис |
| ињу мајку... она би много жалила, да је жива.{S} Чули су да си овамо отишо.{S} Чича Живојин вел |
| , од страха, тек да се јави и она да је жива.</p> <p>— А ја кад почнем мислити ноћу, то траје д |
| о, девојче га одмах нападе.{S} Она беше жива и одлучна, као и Мира.{S} А Љубомир се збуни, осет |
| и бестидне.{S} Леонтије иђаше као преко жива огња.{S} Онаких задиркивања није чуо ни међу људим |
| се њиве зрела кукуруза и промичу младе живахне праље...{S} И они голи сниски хумови, по којима |
| крај и осећа се туђином у томе веселом, живахном друштву...</p> <p>И то вечито гледање примамљи |
| а, поплави га свега и продре му у сваки живац, у сваки атом што осећа...{S} Ах, ала је све пред |
| Јок, Христос неће да сви <hi>тако</hi> живе, него само неки...</p> <p>— Као, на пример, ти!{S} |
| вим светлим покровом веселе, радују и — живе...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19000 |
| и, па се удаљити од света...</p> <p>— А живе ли тако ови твоји калуђери? прекиде га професор по |
| ој моле Богу за своје грешне душе, нека живе онако, како онај младић рече малопре да треба живе |
| ављати, а за оне друге... не мари, нека живе како хоће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| После неколико тренутака, кад не остаде живе душе у дворишту манастирском, кад се сви гости раз |
| деца.{S} И калуђеру се чини, да му оне живе и плашљиве, вижљасте очице говоре: »Наше је ово ог |
| /> чувао се туђег погледа и »гласа« као живе ватре.</p> <p>Због таквог његовог живота, игуман г |
| ветозар вели да и то многи раде па лепо живе, и још по неки стекне...{S} Само за прво време, до |
| } Они, т. ј. не манастири, него они што живе у њима, упропашћују нам чедност и поштење у народу |
| ео саставља на заједничку ложницу...{S} Живели људи у народу ’нако... ко сви други људи, па се |
| све његове заповести, живим као што су живели његови велики угодници...</p> <p>— Знам, знам... |
| мамљивије и лепше...</p> <p>А у кући се живело старински.{S} Беше свега у изобиљу...</p> <pb n= |
| оца Леонтија!{S} Хоћемо ли?...</p> <p>— Живео!... загрмеше сложни гласови око стола.</p> <p>— Ж |
| меше сложни гласови око стола.</p> <p>— Живео!... одјекнуше гласови испод липе.</p> <p>Леонтије |
| де, Тако се Максим закалуђерио, тако је живео, тако поче управљати манастиром.{S} Видео је да д |
| бог тих речи продао цело имање, и после живео по њима цела живота!...</p> <p>Кад је наложио ват |
| кавче сињи... баш ти се не да, јаднику, живети!...{S} УФ-Ф!...{S} Наслади се, ко човек, са две |
| S} И најзад, он зна <hi>како</hi> треба живети — пример му је у томе праведни Јов — па ће се пр |
| како онај младић рече малопре да треба живети: као Антоније, Макарије и други угодници.</p> <p |
| аос од ноћног размишљања на ово: »Треба живети — како сам се Богу заклео.{S} Ако не могу бити А |
| <p>»Овде је прави живот... овде се може живети као ’но што вели Христос: да оставимо и оца и ма |
| е хтео нешто далеко узвишеније, хтео је живети самом душом, која је битна, суштина у човеку, ал |
| е стварима из гостинских соба, а муж ће живети <pb n="248" /> на трлу код стоке.{S} Леонтије пр |
| еба да каже.</p> <p>—- Желим испоснички живети, часни оче, промуца он, и одједном, као да пређе |
| то из слободне и добре воље?{S} Хоће ли живети у манастиру и испоснички до краја живота?... и т |
| мном.</p> <p>— Како...{S} Ја овде морам живети до смрти, не смем излазити.{S} Прочитао сам овде |
| асвим друго, друкчије...{S} Он је почео живети као свети Антоније, а овамо га зову да привређуј |
| сели и живи!...{S} О, како је лепо тако живети !...{S} Али <pb n="222" /> се он сећа вазда, да |
| ију би суђено да отпочне озбиљно, зрело живети, да за своју покретљиву душу измисли какав било |
| једнаки.{S} Ако смо и сиротиња, можемо живети...</p> <p>Једва се утишаше.</p> <p>Љубомир седе |
| оно је узрок свему!{S} Оно не да човеку живети како би требало!...{S} Али како су толики испосн |
| релива до јесени...{S} Милило се човеку живети, кад погледа како око њега све кључа и бризга жи |
| ши забава, опет се мили успавану човеку живети!{S} Ево рада!...{S} Заузета послом душа, нема ка |
| .{S} А тамо, где му је она нашла место, живеће ко бубрег у лоју; све ће му се готово донети, и |
| ца беху младићи, испод двадесет година, живи, окретни и весели.</p> <p>Љубомир стајаше у свом к |
| мо до реке...{S} Тешко, болан!... једва живи сиђосмо.{S} Те дај, рекох, једне двоколице испред |
| ажели свом млађаном душом.{S} Што ће да живи овако и да се злопати, као сви његови Васићи?{S} Е |
| ра неприлике.{S} Он је знао, да владика живи и дише само калуђерством, да у томе питању код њег |
| г факта: да ће он, који шеснаест година живи одмерено, једним истим, младићским животом, кроз н |
| неким чаробним местима, где се друкчије живи, слободније и слађе дише.{S} Обичне су му и досадн |
| дити, и знаће се опет <hi>зашто</hi> се живи!...</p> <p>И сад се млади монах сећа својих давно |
| !{S} А после... хо, мај... ала ће да се живи!...{S} Велимира ћу узети да ми успрема собу... нек |
| забранише даље сећи...{S} Како ће да се живи... треба јести?...{S} А шумадиски манастирски ктит |
| p>— Добро те само ви, калуђери, остасте живи!{S} Грдна ли зора потегосте! узвикује игуман љутит |
| ас живота, па се весели по њему, ради и живи.{S} А он, онако исто, као некадање стидљиво ђаче, |
| њим се све тако весело комеша, весели и живи!...{S} О, како је лепо тако живети !...{S} Али <pb |
| оји влада у свима манастирима.{S} Сваки живи за себе, и никога се не тичу радости или невоље др |
| све на вама уљудно и у реду.{S} У кући живи само једна баба са сином.{S} Баба је рођена у Војв |
| давнашња заветна жеља, и ако већ одавно живи правим испосничким животом, Љубомир се препаде на |
| арима...</p> <p>Гле, како се овде бурно живи, и како је овај живот сасвим друкчији!...{S} И овд |
| ељак, и зна се наћи у животу, зна зашто живи... стаде мислити калуђер. <pb n="228" /> А ја не з |
| убица, и свако створење Божје зна зашто живи и радује се сунцу.{S} Радује се што... знам већ, и |
| једнако пред њим...</p> <p>Он зна зашто живи, и зато је срећан; а ја?!...</p> <p>И нашто оде ов |
| да се не дигну од совре докле се узмогу живи држати...</p> <p>Ваља се добро наплатити за златан |
| и:</p> <p>— Вршим све његове заповести, живим као што су живели његови велики угодници...</p> < |
| не радујем, јер не знам <hi>зашто</hi> живим и јер не очекујем више <hi>ништа</hi>... ама баш |
| вих хришћанских манастира на истоку.{S} Живим, уметничким бојама оцрта тип првих »подвижника« и |
| ати.</p> <p>— Господин... одобрио ми да живим у испосници, одговори он, кријући очи, јер се зас |
| ћу ја у парохију.{S} Владика одобрио да живим у испосници једнако.{S} И архимандрит ми сад одоб |
| е улази у ред монашки, и Љубомир се, са живим, одушевљеним блаженством на лицу, закле, да ће св |
| бама, по дворишту.{S} Под њеним здравим живим ступањем тресе се под, а она весело и срчано поди |
| не: је ли ово велики грех, што ми овако живимо, а онај тамо сам са децом?...{S} Људи говоре сва |
| от, како то ти живиш... да ли и ми тако живимо?</p> <p>— Јок, ви не живите...{S} Треба се одрећ |
| прича Светозар, кад се потреви душевно живинче...{S} Само ће ми ње бити жао, кад одем одавде«. |
| и и ми тако живимо?</p> <p>— Јок, ви не живите...{S} Треба се одрећи свега: и оца и мајке, родб |
| е без женске руке... жива мука!{S} Пуно живих људи, навикнутих на известан ред, а сад нема кога |
| че професор, гледајући редове несташних живих очију, које се све упрле у њега.{S} Тако сте крас |
| Бог да.</p> <p>— Како... зар због тога живиш? зачуди се Леонтије.</p> <p>— А због чега ти живи |
| ешни покушај.</p> <p>— Како... докле да живиш?</p> <p>— Па, једнако!... одговори монах, гледају |
| ди се Леонтије.</p> <p>— А због чега ти живиш? насмеја му се друг.</p> <p>— Ја... ја, брате, са |
| во, — али какав је то живот, како то ти живиш... да ли и ми тако живимо?</p> <p>— Јок, ви не жи |
| отац Сава...</p> <p>— А ти... зашто ти живиш? узвикну калуђер грозничаво и упиљи очи у друга, |
| .{S} И не знаш ни сам шта радиш и зашто живиш...{S} Тек тако само да се протерају године, ка от |
| — а у веселој глави млада намесника све живље се и узбуђеније оцртавају и колутају разни планов |
| ваљада услед тако јаке инервације поче живље мислити...{S} Досетио се: ако стане обилазити људ |
| . Сава... сјајније, светлије, чудније и живље прелива се, трепери и блешти ова нова и ванземаљс |
| т, али је он све то знао далеко лепше и живље испричати...</p> <p>Тако се, постепено, текло мал |
| и надимају јаче, како срце закуца живо, живо, брзо... и зна, да је сад на Маљену, само би полет |
| еш од мене бежати? запита девојче веома живо, и хтеде га погледати право у очи, али он опет обо |
| а груди надимају јаче, како срце закуца живо, живо, брзо... и зна, да је сад на Маљену, само би |
| етлија, но јача туга...{S} Јер ево, сад живо осећа, како му се, под утицајем ових утешних Спаси |
| ени гора, кад запевају славуји, кад све живо појури тамо, хм... тамо на пригревак, кад се и мој |
| оискакало, истрчало чак у воћњак, па се живо радује тако важну и милу госту...{S} Вујо старешин |
| , са изгледом на богату даћу.{S} Све се живо смеје, шали... јер шта би друго радили: мртва калу |
| . као браћа! прозбори Љубомир искрено и живо.</p> <p>— А ви сте... ти си доста учио, поправи се |
| је савијао своја леђа, а не каже је ли живо дете!...{S} Игуман кресну грубу сељачку псовку и с |
| {S} Зацрнио се сав, покуњио се... а они живо скакућу, прелећу, витлају се...{S} И његов живот м |
| <p>— Чекај да ти кажем, настави игуман живо, после краћег ћутања, са јасном намером: да још бо |
| престајаше звонити кроз ходник, јер он живо престави себи слику Леонтијевих »подвига«, који ће |
| новање по кући стидљиве домаћице, и оно живо брисање и намештање добро изрибане трпезе, и онај |
| а.{S} После стаде својим суседима нешто живо објашњавати или доказивати, па онда замаха рукама |
| поплочаног, храма, и осим тога јасног, живог осећања хладноће, не осети ништа друго.{S} Кад се |
| .{S} Чули су да си овамо отишо.{S} Чича Живојин вели: »Кажи му, ако га видиш, нека се труди на |
| х ћелија!...{S} Баш... могла си и ти са Живојином на трлу...</p> <p>— Е-е!... па да идем? отеже |
| S} Љубо, шта ћу код куће казати... чича-Живојину?</p> <p>— Кажи: отишо̑ у свет, рече он и за ма |
| шкогорске манастире.{S} Одавно је горео живом жељом уверити се: нема ли тамо оних идеалних мона |
| к... није оно право«.</p> <p>Другови, у живом разговору о будућности, дођоше до угнуте стене, с |
| је мишљење, испустити, дати му одушке у живом говору, песми, игри, свађи... наравно — сваки по |
| се најстрашнијим заветима заклиње Богу живоме, да ће следовати, до смрти своје, речима распето |
| »Црна раса!...{S} А <hi>она</hi>?... а живот?«...</p> <p>— Аха! искашља се збуњен ђак, махну р |
| се лагано тули живот човеков, или можда живот целог човечанства?...</p> </div> <div type="chapt |
| ореног разним условима, већ дозрелог за живот, времена и правца?...{S} Тек све се одједном изме |
| ила, која обара, ништи, ствара, одузима живот, даје здравље и срећу...{S} Пред таком појавом Љу |
| {S} А Савин одговор расположи га, да на живот и поступке своје братије гледа много блаже но до |
| и помете му и иначе нејасне погледе на живот и будућност, да више скоро ни о чему није мислио. |
| у...</p> <p>Ах, како му се допао овакав живот!...{S} То је <hi>оно право</hi>, за чим га је срц |
| b n="222" /> се он сећа вазда, да такав живот није за њега...{S} Та он се заклео самом Богу!{S} |
| некакве границе, која је одвајала његов живот од некаква друга, непозната му живота, да ће због |
| а оне што су пружили пушке и хоће његов живот... па у шуму!...</p> <p>После неколико тренутака |
| кућу, прелећу, витлају се...{S} И његов живот мора бити друкчији, по другом реду.{S} Зато га и |
| празну ноћ, и чини му се, да су и његов живот и његова душа празнији од те вечне ноћи...</p> <p |
| се крије од кога, помисли у себи: то је живот, мој брате!... али се брзо трже, сетивши се да је |
| ост?!...{S} Где је истина?{S} У чему је живот?{S} Где је <hi>оно право</hi>?... оно, за чим се |
| тиха ненасељена места...{S} И почиње се живот.{S} Ено, сотона прилази у »ношчними мечтанијами«. |
| адић би хтео видети праву истину, прави живот...</p> <p>А весело, сјајано плаветнило над њим чи |
| г гласа запевати.</p> <p>»Овде је прави живот... овде се може живети као ’но што вели Христос: |
| настаде сасвим друго, ново време, други живот, други изглед манастира, друго све... све !...</p |
| м интересима.{S} У манастиру поче други живот и други ред.{S} Обрте се све...</p> <p>Обрте се з |
| стављао себе на место онога свеца, чији живот чита...</p> <p>Негде наиђе на велику сличност са |
| ј даљини настаће некакав нови, друкчији живот.{S} Он не зна баш какав је тај живот, али зна сам |
| о има каква било утицаја на манастирски живот и интересе му.</p> <p>Али је пазио Сава и на себе |
| је у гору Нитрејску и наставља аскетски живот, као и учитељ његов Антоније...</p> <p>Свећа, усп |
| рочује у народу његов праведни аскетски живот и кад свет нагрне са свију страна, онда ће се уда |
| ави, ну у самој ствари страшни аскетски живот...{S} Антоније не једе ништа до заласка сунчева, |
| едовали за Антонијем, и сви су завршили живот чисти и невини, као од мајке рођени, и сви се пос |
| овечји идеали... као што се лагано тули живот човеков, или можда живот целог човечанства?...</p |
| /p> <p>Леонтије загледа дубоко у прошли живот и, после дуга ћутања, уздахну горко...</p> <p>О, |
| трудих се отворити, проживех мој блудни живот«...{S} Љубомир осети како га опет неко поведе пре |
| и настави свој скромни, повучени, мирни живот...{S} Друга година, услед великог посла у школи и |
| хала... да не оставља овај прости мирни живот, у коме је за сад само једна брига: да су му бела |
| вају и колутају разни планови за будући живот...{S} Све ће се урадити, и знаће се опет <hi>зашт |
| ара се полако неки <pb n="135" /> лепши живот, шта ли је то, ја не знам...{S} Тек ја бих тада п |
| ећан; а ја?!...</p> <p>И нашто оде овај живот?...{S} Куд пролетеше толике године?...{S} Шта би |
| како се овде бурно живи, и како је овај живот сасвим друкчији!...{S} И овде сваки зна шта хоће, |
| ве шуме по Маљену, бесмислен му је овај живот уз стоку, из дана у дан, а тамо, у тој сивој магл |
| друкчије...{S} И види јасно, да је тај живот празнији од прошлости, да је бесмислен, чемеран, |
| ји живот.{S} Он не зна баш какав је тај живот, али зна само да је <hi>друкчији</hi> од овога, д |
| чне сасвим другим очима гледати на свој живот и на све...{S} Сви дотадањи идеали изгледају ништ |
| до краја.</p> <p>Он јасно види цео свој живот унапред, сећајући се живота Савина, Максимова и д |
| Обузе га страх...{S} Какав ли је то црн живот, који се овако проклиње!{S} У исто време он беше |
| е, и чини му се да је изложен коцки цео живот му...{S} Чека повољан одговор, као једини смисао |
| ста црна, тешка тамнина, са које му цео живот постаде празан, ништаван.</p> <p>»Да се иде одавд |
| шио да следује стопама оних који су цео живот свој посветили великој заветној мисли — служењу Б |
| но, као да и није жив.{S} И какав је то живот из вечно празног дремежа, <pb n="238" /> или моно |
| е га гост нестрпљиво, — али какав је то живот, како то ти живиш... да ли и ми тако живимо?</p> |
| ни?...{S} Да ли је тамо овако миран тих живот, да ли га тамо свагда чека готово парче хлеба?..< |
| хнути слободно, пуним грудима...{S} Ах, живота!...{S} У свет!...{S} Тамо, тамо!...</p> <p>Скочи |
| {S} Антоније!{S} После <hi>онаквог</hi> живота, какву је славу дочекао!...{S} Па Макарије...{S} |
| ечито гледање примамљива, весела, млада живота, лагано ствара и у његовој души тајну жудњу за о |
| е знају у чему се састоји права наслада живота, али је чистоту њихове одлуке веома уважавао.</p |
| ивети у манастиру и испоснички до краја живота?... и тако даље{S} На сва питања редом, Љубомир |
| па ипак примамљиве мисли, море га цела живота!...</p> <pb n="262" /> <p>Непрестано му игра пре |
| цело имање, и после живео по њима цела живота!...</p> <p>Кад је наложио ватру, добро окадио пе |
| ови...{S} Па сад само настави тако цела живота!{S} А шта ће бити после? — Што рекне Бог.{S} Јер |
| е прошлости и црне будућности, око цела живота и око себе сама, види обавијену грубу рогозину, |
| мостани српски у новом времену!{S} Нема живота, ни рада, ничега!...{S} Чу се узвик: манастири п |
| е одмах учинило, да ван овог места нема живота, да за њега нема веће радости, но проводити дане |
| у њима, ни једног зрачка смисла и умна живота!...{S} Мрак, тама, бескрајно ништа!...{S} Пред њ |
| саблажњивије слике из Велимирова брачна живота, меша се ту нешто и Јованка, и он сам...{S} И св |
| еле мучне прошлости, од свега досадањег живота, остаде само магловито сећање...</p> <p>Леонтије |
| а, као Велимир, што му је жао досадањег живота.{S} Не.{S} Он се уплашио саме ове изненадне поја |
| живе ватре.</p> <p>Због таквог његовог живота, игуман га препоручи духовној власти, те оца Сав |
| иљ и битне особине иночког, калуђерског живота.</p> <p>— Ко се облачи у ову црну расу, господо, |
| свему, о многим ситницама интернатског живота, које је Љубомир добро уочио.</p> <p>— Шта, цело |
| аво одрећи се себе сама — свог физичког живота — и предати се целим бићем добру ближњих и спасе |
| она, исписана главнија правила монашког живота.{S} Николи је пало у очи само то, што је баш виш |
| хове мисли на дуго време, а многи целог живота не могу да забораве осећања, која су имали при ч |
| нема веселе игре и јакања, нема мирног живота; нема више ничега; оде све, све...</p> <p>— У зд |
| ео је све оно што је истина и што је од живота, што је стварно, и сравнио са оним, што му до ск |
| иди цео свој живот унапред, сећајући се живота Савина, Максимова и других.{S} И он ће за њима.. |
| покретљиву душу измисли какав било циљ живота...</p> <p>Чим наступи дубока мочарна јесен, отац |
| Чека повољан одговор, као једини смисао живота...</p> <p>— Да! шапуће она плашљиво, срећно, сти |
| S} И сви... сви су ми као браћа!{S} Ето живота!«...</p> <p>Вино се пени, прелива се, просипа се |
| ...{S} И све то запливало у општи талас живота, па се весели по њему, ради и живи.{S} А он, она |
| простачки разговор са Велимиром о циљу живота, кад му овај стидљиво наговести очекивање подмла |
| ов живот од некаква друга, непозната му живота, да ће због тога од сад све бити <hi>друкчије</h |
| и он грешио?... или није разумео задаћу живота онако правилно као Велимир?...{S} Та он је хтео |
| дмах заведе свој оделити начин и правац живота.{S} И рад, и одмор, и весеље, све беше заједничк |
| ш сасвим јасан, али ипак одређен правац живота.{S} Рад и велики умор не даваху му <pb n="128" / |
| саломљене душе, показује да ту има још живота.</p> <p>Једне посне недеље Леонтије не оде у црк |
| сатре све под собом...{S} Сад се могло животарити једино продајом оборене горе; других добитак |
| около прави зимски тајац, кад се свака животиња и човек згрчи у топлу легалу, па не пушта од с |
| а ноћна хладовина па успављује и људе и животиње и бубице...{S} И цврчку ливадском сад није до |
| као и многи људи, заволети какву ствар, животињу, посао, и сав се предати забави или послу око |
| етском метежу, саломи их и разнесе бура животна, као слабачку сламчицу...{S} И гле: сврши се!.. |
| у целој Шумадији својим »подвижничким« животом, па стављајући ондашњу обичну и своју једину по |
| огледа како око њега све кључа и бризга животом, како се све мења на боље, како је све примамљи |
| асветли у свези са науком Христовом, са животом пређашњих монаха, са уставом манастирским, откр |
| и у његовој души тајну жудњу за оваким животом...{S} Загледа се, а пред њим се све тако весело |
| живи одмерено, једним истим, младићским животом, кроз неколико часова постати сасвим <hi>други< |
| ако већ одавно живи правим испосничким животом, Љубомир се препаде на ове речи.{S} Он погледа |
| де превртати листове, да види колики је животопис...{S} Преко четрдесет листова.{S} Читава књиг |
| читао је доста других, краћих ну лепих, животописа, и већ је по њима створио себи, не још сасви |
| црвену, масну вунену залогу на почетак животописа, затвори књигу и остави је под главу.{S} Сад |
| сад одушевљавало, што је давало смисла животу.{S} Престаде и мислити.{S} Него се тако загледа |
| руги калуђери; али се ипак подао општем животу и чинио све што чине и други.{S} Само се и у тим |
| ем дремљивом, вечно празном, полумртвом животу!...</p> <p>Гле, како крв ври, кључа... како бију |
| му дисати...{S} А он је тако рад другом животу... јер овај убија, ништи...{S} И рад би дахнути |
| ће све то испунити.{S} Та он је о таком животу само и сањао!...</p> <p>На погнуту главу Љубомир |
| ти томе, при онако озбиљном калуђерском животу.{S} Народ је, из удаљенијих крајева, долазио у м |
| мови о манастиру и знање о манастирском животу своде на какво ретко, необично старо вино; којим |
| али што се више привикавао манастирском животу, осећао је да се и мисао његова остварује.</p> < |
| а, предаде строгом и тешком испосничком животу.{S} Сад, кад није имао узрока да се крије, снабд |
| на шта хоће, и нико не размишља много о животу.{S} Све се то креће само, по неком, давно утврђе |
| чи и он стаде гледати на своју одлуку о животу свесно, разумљиво, као човек, који потпуно зна н |
| <p>Јер у светим књигама пише једно, а у животу је нешто сасвим друго, друкчије...{S} Он је поче |
| ве...{S} То што ти сад рекох... никад у животу нисам ником казао...</p> <p>— Знам, брате.{S} За |
| обио велику дебелу књигу, какве никад у животу није видео.{S} Остраг на корицама беше руком исп |
| } Па им онда каже: »Који од вас никад у животу није учинио грех, што га учини ова жена, нек’ се |
| ши, која је за све досадање случајеве у животу имала једну сталну подлогу — навику...{S} Све се |
| своју корист.</p> <p>А после и иначе у животу, у разним забавним и младићским стварима, Сава ј |
| p> <p>»Он, прост сељак, и зна се наћи у животу, зна зашто живи... стаде мислити калуђер. <pb n= |
| е са Светозарем, окрете се све у његову животу на боље.{S} Досадање место напусти, нађе му Свет |
| ли корење...{S} И опет, при тако строгу животу, деси се да му изиђе пред очи некакво чудно виђе |
| та нагорелих воштаних свећица, тамњана, жижица.{S} Хоће добро да окади и осветли пећину, да му |
| чај изговарати.</p> <p>Кресну спремљену жижицу, упали воштаницу и прилепи је на оном другом уже |
| целе, изиђоше изван капака, а оне крвне жиле на слепим очима набрекоше, набубрише необично...</ |
| } Дела!{S} Извол’те оче!... дрекну он и жиле слепоочне почеше му одскакати.{S} Ви бар знате заш |
| оци пробаху <pb n="174" /> онако »испод жита« да наставе пити досадање вино, али их присилише н |
| едничку улогу између свију манастирских житеља с једне, и игумана с друге стране.{S} Доста му ј |
| онавља у памети догађаје и описе из оба житија, и како пролећу поред његових мислених очију ови |
| ељу дана, кад поче читати ова чудна два житија.</p> <p>Сад је други, то зна... то осећа добро.{ |
| и привлачило...{S} Кад је прочитао прва житија, осетио је и разумео је шта му је то тако близу |
| два једном!{S} Добио је дозволу да чита житија светих.{S} Игуман се најпре противио, није дао н |
| да мисле на смрт: и песме, и чтенија, и житија и све, све...</p> <p>— Али Арсеније, тај се жест |
| кора беше идеал, па је нашао, као што и житија веле, да је све ово друго таштина, ништавило: и |
| о из гимназије...{S} Залуди се читајући житија светих, а још у гимназији прочитао целу библију. |
| дан угао и ставили га да ту чита гласно житија светих.{S} Прота окружни, мало иронично, смешећи |
| о његовој необичној побожности, читању житија, и као чак се жалио мало на претерану побожност, |
| му рад није био противан.{S} Из многих житија, која је успео прочитати, видео је да су сви све |
| траг на корицама беше руком исписано : „Житија свјатих; декемврији — февруа.«, а више тога, на |
| посветише!...{S} И нигде не пише у овим житијама, да је коме била... како ’но рече: празна душа |
| него и Макарија Египатског, чије му се житије учинило још заносније, побожније...{S} Сад лежи, |
| е, одиста шта је ово?«...</p> <p>Ово ће житије научити на памет, тако је одмах одлучно у себи.{ |
| — Чини ти се...{S} Кад би само прочитао житије Макарија Египатског, како је он провео целу ноћ, |
| од неких богословаца, да је Антонијево житије написано најозбиљније, да га је морао писати как |
| Толико пута је слушао да је Антонијево житије једно од најлепших и најзанимљивијих.{S} Говорил |
| на које он не сврну пажњу.{S} Нађе прво житије: »Памјат свјатаго пророка Наума« и прочита га на |
| реварио у очекивању. »3ар ми је то како житије!{S} Прореко само за оно језеро, то ти је свега!« |
| ему су казивали, кад се почне које лепо житије читати, не може се човек одвојити лако од њега.. |
| ко је ишло све, док не наиђе на »<title>Житије преподобнаго отца нашего Антонија великога</titl |
| едом?{S} Преврте подоста листа и нађе: »Житије и подвиги преподобнаго оца нашего Сави освјашчен |
| их.{S} Говорили су му и калуђери о томе житију, и ако га ниједан није читао, него се знало онак |
| ао и праведни Јов.</p> <p>А оне поуке у житију Антонијеву...{S} Читав, огроман, нови, до сад не |
| што боље напуне вреће, торбе, качице са житом, варивом, смоком и другим кућним потребама.{S} Љу |
| ракао штапићем по растуреним прегорелим жишкама.{S} Није му се ишло одавде...{S} Хтео би дуго, |
| p> <p>Пухор се стаде хватати по сјајним жишкама, које догореваху, и севајући још по кадшто слаб |
| ерење огња; и што више гледа како вреле жишке одсјајкују, севају и преливају се, — све више му |
| де на доксату, пију стару препеченицу и жмиркају на топло пролетње сунце.{S} Игуман се држи као |
| дили.{S} И епископи су обрађивали њиве, жњели, копали...{S} Па зар да избегава рад он, који се |
| ти се за њега, као што се Он за све нас жртвовао... значи управо одрећи се себе сама — свог физ |
| кву је Он имао, чинити добра ближњему и жртвовати се за њега, као што се Он за све нас жртвовао |
| чко од својих тринаест година, па слуша жубор хладна студенца и гледа чистину плава неба, блуде |
| свет...{S} Гле, чини се да за њим сетно жуборе бистри поточићи, што се слевају с Маљенових изво |
| вагда чека готово парче хлеба?..</p> <p>Жуборе тихо, лагано вијугави млазеви бистре воде, скачу |
| љиво све око себе.{S} Ослушну како река жубори, стресе се од капљица које му падају за врат и п |
| а студенац непрекидно шушти, клокоће и жубори...</p> <p>»Ако је оно тако далеко, мисли дечко, |
| испод кога дубоко, дубоко доле, весело жубори, скакуће преко камичака и слева се у вирове мана |
| бреме лако«, што га узима на себе...{S} Жудео за тим, и сад га све то плаши!...</p> <p>Да ли ст |
| ростор што се зове <hi>свет</hi>.{S} Он жуди за том даљином и за тим светом као за неким чаробн |
| Бога, шта радиш ту? пита прота, мерећи жудним и завидљивим погледом дуге тробојне редове пуних |
| илица сена, окупила се гладна стока, па жудно савија и купи у уста суху траву, а из оближњег тр |
| велика част изнесена.{S} Обоје стадоше жудно жвакати, истежући вратове при гутању, јер проја с |
| а јахачица пева неку чобанску песмицу и жудно погледа на студенац, где је чека хладна вода, тор |
| амести на клупу до Максима, који ћутећи жудно ишчекиваше кајмаклију, не марећи сад ништа, ако б |
| лостивим гласом, гледајући како малишан жудно узима проју и гута је несажвакану.</p> <p>— Хоћеш |
| ираним, сељачким, тужбаличким изразима, жудња и туга целе родбине за њим, понавља му се ранија |
| се то збива око њега.</p> <p>Она велика жудња за светом, за далеким простором, уталожи се код Љ |
| ао што и пониче...{S} Само остаде једна жудња у њему, која сад беше јача од свију: »Ах, кад ће |
| дједном букну...{S} И она жива, ватрена жудња за слободом, за светом, угаси се исто онако, одје |
| едао још с већим чуђењем, и она нејасна жудња за даљином, за светом, сад би се у већој мери пој |
| ко се лагано нека нова, сасвим необична жудња увлачи у његову душу.{S} Он је још није умео јасн |
| а на младу прасетину, са неком побожном жудњом и осетљивим дрхтањем руку.</p> <p>— А, ваљано! д |
| е даде на посао.{S} Толико је пренаглио жудњом за радиношћу, да у почетку није знао чега пре да |
| а, лагано ствара и у његовој души тајну жудњу за оваким животом...{S} Загледа се, а пред њим се |
| је цела чета осула неколико плотуна.{S} Жуње и детлићи, на јакој студени, тражећи хране и закло |
| у ходнику престаде фијук, чује се нека журба, преношење некакве клупе, чепају и шушкају опанци |
| .</p> <p>Тек понеки пут га, усред какве журбе, заустави троми Максим промуклим отегнутим узвико |
| ал загушљив ваздух, па нити чу звона ни журбе момачке; а ови се и не сетише да га пробуде: свак |
| оустајаше момци, стадоше се облачити са журбом, и како се који спреми, <pb n="67" /> одмах изла |
| слу са неком новом за себе, грозничавом журбом...{S} Стадоше ницати просечени равни путови кроз |
| к ко риба о земљу, радио с најупорнијом журбом, мучио се, довијао се и обртао од сваке руке, ал |
| ичио на скорашњи рој, који је с великом журбом и хуком кидисао да своју празну кошницу попуни, |
| оде, скачући брзо с камичка на камичак, журећи се своме утоку, а преко њих, брижно и уплашено к |
| ом...</p> <p>И момци весели; нико се не жури на посао.{S} Или гледају да рано површе што имају, |
| рки : № 9.</p> <p>Уздрхталим рукама, са журним погледом, превртао је прве листове, на којима бе |
| p>— И пловчица... није згорег! утаче се журно и гладно прота.</p> <p>— Пост је!... како ћемо? н |
| у некакав нејасан одговор и уклањају се журно, да не чују још какво питање.</p> <p>Чим Леонтије |
| а побегне у други крај, нераст се обрће журно, тражећи плен на другој страни, и онда настаје му |
| свима сад ижљубио, али видите!«... и он журно, весело и скромно пројури поред њих, видећи само |
| а... у свеце хоће!...{S} Па се одједном жустро осврте и привикну: кола!</p> <p>Кочијаш излети и |
| а, а кад опече сунце, зелене се ливаде, жуте се њиве зрела кукуруза и промичу младе живахне пра |
| нише се међу стоком две необично велике жуте краве, са црвенкасто жутим мрљама по кожи, плаћене |
| И они голи сниски хумови, по којима се жуте стрњаци, или зелене воћњаци и црне или црвене кућн |
| та: опет се шарени ка детлић.{S} Све се жуте пеге по врату докле сунце грије...{S} Аха, сигурно |
| озно тргну ретке, једва приметне прљаво жуте обрве, у знак незадовољства.</p> <p>Прође четврт ч |
| прасећег, пилећег, телећег... па се ту жуте и преливају са руменом, масном корицом добро укљук |
| њег знака београдског »полира«, само га жути капут опомињаше, да је и он некада био <hi>нешто</ |
| и господине, она погледа иронично његов жути капут и некакву извешталу шубару: што си ти <pb n= |
| да у својој постељици ноћу, кад намакне жути капут на главу, ствара слику Соломуном опеване леп |
| ндеци са оградом од трња.{S} Сокаком се жути осушена, чагљевита смоница, са понеком заосталом б |
| Мира!«... мисли и разгледа свој дугачки жути капут, што се прелива као крушков лист у септембру |
| тоци сено и лисник.{S} Обуче свој стари жути капут, једини остатак <pb n="56" /> прошлих срећни |
| :</p> <p>— А-а... тамо има хајдучице са жутим цветом!...{S} Како је оно зову?...{S} Ох, какав л |
| обично велике жуте краве, са црвенкасто жутим мрљама по кожи, плаћене по тридесет дуката.{S} Ун |
| ло да га свештеник помаже, па извуче из жутог капута, који од масти и других састојака већ доби |
| је то човек, насмејали би се и они, или жутом капуту, или прљавој марамици, или тако нечему...{ |
| овога чудног погуреног дечка у дугачком жутом капуту, са прекрштеним рукама на грудима.</p> <p> |
| дим, све више и више, а Љубомир гледа у жуту чађаву таваницу, не мрда очима и не трепље, само м |
| е нагледа.{S} Највише га буне оне мале, жућкарасте па се преливају у црно, паметне господске оч |
| у.{S} У једној му руци дебео црвенкасто жућкаст трсковак са дршком од беле извијене кости и зла |
| исцифран полокењак у коме се преливаше, жућкаста као дукат, стара препечена шљивовица.{S} Насу |
| а се као рубин, у великој широкој чаши, жућкаста стара шљивовица.</p> <p>Гост, видећи га онако |
| у, подигнуту од дасака, опкољену ретким жућкастим лишћем хладолежа, који се пење на више уз пла |
| } Само по доњој вилици пробиле га меке, жућкасто црне маље.{S} Па кад издигне рамена некако њег |
| лица, које је обрасло густом, дугачком, жућкасто црном брадом.</p> <pb n="69" /> <p>— ’хоћеш са |
| се раскаља после кише, па се само гиба жућкасто црно блато.{S} Долазе сељани у механу и већ по |
| живот!...{S} То је <hi>оно право</hi>, за чим га је срце вукло, то су његови идеали, његови сн |
| »Ето ти свет!...{S} То је <hi>оно</hi>, за чим ме срце одавно вуче...{S} Боже, лепоте!«...</p> |
| и (рекли су му да се ова зове „велика“, за разлику од других двеју — палилулске и теразиске), г |
| е једном од некаква хаџије са Теразија, за кога му после рекоше да прави ћевапчиће, помислио: д |
| ко <pb n="113" /> држање онога синђела, за кога му рекоше да ће бити владика, и некако је нејас |
| ије, дугачак говор о нашим манастирима, за који би се пре рекло да је јавно предавање но здрави |
| шта то?</p> <p>— Бројим виле за сутра, за плашћење.</p> <p>— А-а-а!...{S} М-м...{S} Како би би |
| а ево зиме на измаку.{S} Шта се терета, за то време, преко главе претурило, колико се муке виде |
| <hi>оне</hi> мисли сам отурује од себе, за после, тамо док се одмори.</p> <p>Изјутра је све, шт |
| собом, па ћемо ти одобрити.{S} Ово је, за твоје управе, чини ми се, трећи пут?</p> <p>— Не зна |
| <p>...{S}Гледа у ове неме и страховите, за њега, зидине, како се дижу величанствено у високо <p |
| уком да одгурне од себе то гвожђе, али, за чудо, рука не може да мрдне.{S} Покрене је другом ру |
| ...</p> <p>И сад настаје онај необични, за Љубомира светли и прави, ну у самој ствари страшни а |
| атотканој одећи, у оној необичној капи, за коју је и сад држао да мери двадесет ока, у свему то |
| овек да ме прихрани, а и ја њега, реци, за то слушам.{S} Нипошто да не кажеш, да смо се погодил |
| орета, тражећи судове за Арсенијев теј, за Максимову и њену кајмаклију, којој неће манисати ни |
| тешко, али је још више радио под кулук, за туђе куће, где су остала сама деца и по једна жена, |
| ена са <pb n="33" /> лименим поклопцем, за који му рекоше, да је та справа — сунчаник, па гледа |
| аше дуго, са завишћу, управо са злобом, за двема богомољкама, које све даље одмицаху, док се не |
| И она жива, ватрена жудња за слободом, за светом, угаси се исто онако, одједаред, као што и по |
| уђењем, и она нејасна жудња за даљином, за светом, сад би се у већој мери појавила.{S} Хтео би |
| али он отеже промуклим крупним гласом, за који се обично каже да је загорео:</p> <p>— Хе... не |
| ега.</p> <p>Она велика жудња за светом, за далеким простором, уталожи се код Љубомира и сад ста |
| једна удубена ниша са равном плочицом, за коју се прича, да је служила св. Сави као престо.</p |
| одмах нашао место, нашао кров и заклон, за чим му је највише стало...{S} Од тада је непрекидно |
| та!...{S} А за кога сам се ја заузимао, за кога смо радили, те се »кратким путем« добило саглас |
| ?{S} Где је <hi>оно право</hi>?... оно, за чим се он непрестано гони и не налази га!?...{S} Да |
| " /> други, господски народ у новим му, за њих, околностима и положају...</p> <p>»Како умеју да |
| и бригу, а они ће свак на своју страну, за својим послом...</p> <p>И момци весели; нико се не ж |
| p>Ево га опет у чудном, варљивом свету, за чим га је негда срце толико вукло!{S} Са грубом ками |
| ха...{S} Па то су паремије... оне знаш, за велике празнике...{S} Де још...</p> <p>Љубомир прича |
| им чколама, а брат му учи <pb n="17" /> за попа, ко и Светозар...{S} И они су тумарнули у свет, |
| па ни један неће да чује <pb n="127" /> за оно, што не спада у његову »специјалност«.{S} А ђаци |
| добро...{S} Али шта је ово сад?!...{S} За ово нема никакве друге навике ни упутства, сем онога |
| а добио је <title>Робинзона</title>.{S} За децу са јаком маштом ова је књига прави хипнотиста, |
| Љубомирово било је од ретких места.{S} За такво »послуживање« ђаци су добро плаћали ономе ко и |
| </p> <p>Али је пазио Сава и на себе.{S} За читавих десетину година калуђерства не дођоше му на |
| бројено пута почињао своје одговоре.{S} За јасле већ зна се... и то тако... јасле, јасле...</p> |
| т са собом, и то га необично порази.{S} За св. Спиридона Тримитинског пише: „От дјетства своего |
| пећина измени, неће ни ватре ложити.{S} За јело није понео ништа, а и не треба му за сад.{S} Ан |
| /> запиткивати како иде са певањем.{S} За Љубомира рече му Василијан:</p> <p>— Баш не може ник |
| ца, крст и босиљак, креће се на пут.{S} За њим весело ступа, с великом мочагом у руци и набијен |
| , па свратио на виђење старом другу.{S} За архимандритом пошли, као навикнуте овчице на солило, |
| свог заклона и пође запаженом знаку.{S} За мало нађе друм, па пође брже.{S} Обилазио је села и |
| доше га и положише на под у ходнику.{S} За то време Василијан гласно прича игуману како су га н |
| епала весело дочекиваху и испраћаху.{S} За њим шушти и пршти вода из пуне букве, гуди потмуло в |
| јих дваеспет година.{S} Дохвати »тетку« за врат хладним као лед рукама, развуче своје широке, д |
| ту жену, која ће бити свима на услузи — за јело, преобуке, постеље и тако...{S} Он моли да је п |
| а би дао већу важност своме саопштењу — за твоје... архимандритство !...{S} А?...</p> <pb n="13 |
| ко бркова, па само наређује...</p> <p>— За вечеру гледајте које дебело младо ћуре... почиње нар |
| ора да је млад?</p> <p>— Јест.</p> <p>— За то га ја не знам...{S} Хм... тако важну науку давати |
| ов — па ће се према томе и управљати, а за оне друге... не мари, нека живе како хоће.</p> </div |
| дана дојаха пред механу неки коњаник, а за њим пандур са пушком о рамену.{S} Механџија, како уг |
| , води за руку своју једину сестрицу, а за њим нагрнули ништи, убоги, слепи, хроми...{S} Антони |
| е: не очекује човек више ништа!...{S} А за кога сам се ја заузимао, за кога смо радили, те се » |
| маглу, дивна, пластаста Букуља...{S} А за леђима виси, непомичан и светао, мио као сунце, зеле |
| , и он ће бити као прави господин.{S} А за време може и код ње поседети и може му долазити свак |
| гомилом, крсте се и улазе у цркву.{S} А за њима достојанствено ступа некакав дугачак брадат поп |
| ијан, са готовом неприпаљеном цигаром а за њим Арсеније, са пет великих дуванских кеса литрењач |
| /> па га посла да спреми све, што треба за чишћење ципела.</p> <p>Црни се и тајанствено ћути ви |
| округу, да проси хране и других потреба за свој убоги самостан.{S} Игуман, са својим ђаком Ђоко |
| ину, поведе свога белова, који се једва за њим ваљушка, преврће и скичи, па иде тако по шуми, с |
| судских, адвокатских и других трошкова за овај спор била је огромна.{S} Тако то иде лепо сваке |
| ложан весео одговор монаха, као молитва за новога брата...</p> <p>И ако беше у светлом и блажен |
| а пред њега искочи Раде.{S} Дохвати га за мишице и повуче.{S} Уведе га у ону највећу собу у Бо |
| ну девојче силазећи с јарца и држећи га за рогове.</p> <p>Чобанче устаде, протеже се и пође лен |
| ечани! прекиде га Велимир, ухвативши га за обе мишице, па га преви преко колена, смејући се... |
| а није била чистија од његове.{S} То га за часак умири.{S} Али кад једна девојчица пружи снаси |
| опроштајне молитве, не питајући никога за грехе, ако се ко сам не јави.{S} Нићифор се, по неки |
| осећа како га подузима нека сетна туга за оним местима, која тако нагло остави.</p> <p>Најпре |
| нило, да ван овог места нема живота, да за њега нема веће радости, но проводити дане у <hi>овак |
| пуцка и крши се, а Љубомиру се чини, да за њим лете читави легиони нечастиве силе, и он се још |
| но да отпочне озбиљно, зрело живети, да за своју покретљиву душу измисли какав било циљ живота. |
| има у далеки свет...{S} Гле, чини се да за њим сетно жуборе бистри поточићи, што се слевају с М |
| цу...{S} Боже, слободни!... и то мож’да за читаву недељу дана... мож’да и више!{S} Па се сме ра |
| Најпре ћемо браду — ФИК-ФИК... па онда за колац: дан-дан!«...</p> <p>— Је ли ви нећете ни пара |
| Тетко, роде...{S} Да ли је готова вода за мој теј? рече, стењући, мрштећи се и превијајући се, |
| сом, који даваше упитаноме доста повода за лаж.{S} Он као да вељаше у себи: »Та слажи, море... |
| то теку из његових очију...</p> <p>Суза за сузом тече и слева се низ младићево лице, олакшавају |
| е загорео:</p> <p>— Хе... не знам ти ја за друго уживање, него да ми замирише ова патока, мој С |
| ење главчина, тесање палаца и наплатака за точкове.</p> <p>Нићифор, који се овог лета вратио из |
| } Он му саопшти и за Милку, да се удала за једног среског писара — и доста других радо знаних в |
| калуђери разумеше, да се тетка заузела за дошљака и да је већ примљен, само им беше љубопитно |
| о Никола, најмлађи ђак.</p> <p>— Никола за певницу!</p> <p>У кухињи, уз прозорче, стајаше Никол |
| оно рекосмо пре о значењу св. престола за време вршења св. литургије?{S} Како оно веле свети о |
| После се и сам игуман уплаши, те посла за доктора...</p> <p>Чује се како пуцкарају ћутци у огр |
| де на послетку?...{S} Велимир се спрема за калуђера... јер је ђак манастирски.{S} Истина, он им |
| ро.{S} Овако види да се жена већ спрема за разговор, па се домишља шта да јој рекне.</p> <p>Мис |
| истера сад, док не видим са стричевима за имање, ето то је...{S} А после је лако...</p> <p>— О |
| т.</p> <p>Љубомир види да служи гостима за предмет нарочите пажње, али се он не осврће на то.{S |
| спремљене високе столице, са јастуцима за седење, моле их да причекају, и онда се жене устумар |
| доше гледати смишљеније, а мисли, једна за другом, све брже и брже, стадоше ницати и пролетати |
| и се стану колутати и ређати, све једна за другом, све брже и брже...{S} Он не осети како дође |
| посао.</p> <p>Ћелије се отварају једна за другом, кухињска врата шкрипе сваки час.{S} Никола о |
| је...</p> <p>Свећа, усправно прилепљена за сто, догорела и пламен лагано нагорева суху масну да |
| вако друго, треће вече остајати времена за читање ове занимљиве књиге.{S} То је било, код овако |
| а одвојио, да се у њему још по мало зна за Бога...{S} А ово куд прође... страх га поновити у па |
| узалуд мучили!</p> <p>Тако поче новина за новином, нешто по економији, нешто по угледању на др |
| му нек’ пожури, очију ти! узвикује она за Љубомиром, који готово побеже од овог саблажњивог об |
| збива око њега.</p> <p>Она велика жудња за светом, за далеким простором, уталожи се код Љубомир |
| м букну...{S} И она жива, ватрена жудња за слободом, за светом, угаси се исто онако, одједаред, |
| ош с већим чуђењем, и она нејасна жудња за даљином, за светом, сад би се у већој мери појавила. |
| <p>На Петковачу беше ред другог одељења за цркву.{S} Љубомир је тај дан очекивао с великим нест |
| путем« добило сагласије свију епископа за твоје...{S} Прота нарочито застаде са крајем речениц |
| мпатија«, у облику једног грубог калупа за камилавке и готовог сашивеног луба, од дебеле хартиј |
| се ужурбаше...{S} Велимир узе Љубомира за руку, више лакта, и поведе га олтару...{S} Мало звон |
| гама карниза...{S} Он се грчевито хвата за четвртасто поцрнело камење, узидано у бедему, али ос |
| старешинства, него замоли архимандрита за дозволу, да и даље врши свој црквењачки посао.</p> < |
| , устао је, пребледео и није знао ништа за себе.</p> <p>— Љубомир Васић! зову те у канцеларију, |
| тара другарица с Маљена, водећи синчића за руку.{S} Гле, права жена!... развијена, чиста, обичн |
| } Помену огромне заслуге потоњих монаха за време робовања и ослобођења српског...</p> <p>Монаси |
| стима као мед, онда и њихова и сва лица за столом, добише веселији изглед.</p> <p>— Ох, мајка м |
| >— Чудне будале, мајко! викну газдарица за њим.{S} То га је <hi>онај</hi> наплашио... и он се т |
| ени, прелива се, просипа се!...{S} Чаша за чашом облеће, а дружина све веселија... све бешња... |
| ава негда посматрао свет...</p> <p>Чаша за чашом слева се неосетно — јер шта би радио човек у о |
| о, гледајући да не трчи какав гласоноша за њим, али кад зађе у чаир, обрастао трњаком, ослободи |
| казан, или се пријави која побожна душа за молитву.{S} Манастири не раде своја имања, него их д |
| S} А ми... истреси окењачу, па си готов за час !...«</p> <p>А Љубомир, наслушавши се довољно го |
| створеног разним условима, већ дозрелог за живот, времена и правца?...{S} Тек све се одједном и |
| ицу, грош у новцу и други какав »прилог за здравље новокрштенога«...</p> <p>Прва свештена радња |
| ло добро!...</p> <p>— Е, а шта ћемо сад за паре? запита, игуман значајно и као прекорно.</p> <p |
| S} До сад је мислио да има бар неки ред за све догађаје, а сад нешто друго: тукли га штаповима |
| и осврће се око шпорета, тражећи судове за Арсенијев теј, за Максимову и њену кајмаклију, којој |
| њацима, шта ли су.{S} Она више не имаде за њега онако искрена другарска погледа, с каквим га до |
| има распетог Спаситеља: »Ко хоће да иде за мном, нека узме крст мој... нека остави кућу, и браћ |
| оравио си оно Христово: »ко хоће да иде за мном«... и оно: »узмите јарам мој!«...</p> <p>— Ниса |
| ли се, кад се оно једном ја сакрио онде за ћерчиво, а ти идеш, у вече, с крављачом млека, па те |
| леда преплашено, а Велимир скочи и зађе за стену.</p> <p>— А-а!... отеже он радосним гласом, ка |
| .</p> <pb n="250" /> <p>И Леонтије пође за општим покретом.{S} Њему дође цела ова ствар, као бо |
| омир се диже плашљиво, погури се и пође за девојчетом, које весело скакуташе пред њим.</p> <p>Ч |
| ад се јадна Мира мучи сама.{S} Ако пође за козама, одоше краве у штету...{S} Ваљад јој помаже м |
| привремена управа?...{S} И шта се може за то време учинити?...{S} И ко ће после доћи за стареш |
| је сад!...</p> <p>А он је мислио да је за храну најлакше: о томе се ни до сад није бринуо, па |
| ој празној, вечно мрачној души, која је за све досадање случајеве у животу имала једну сталну п |
| овој кући, онда њему све сева, а кад је за чанком, онда је вреднији од свију.{S} Сева му!...{S} |
| авља овај прости мирни живот, у коме је за сад само једна брига: да су му белавка и папоња увек |
| ови.{S} А овај Велимир, чујеш, то ти је за чудо и за причу.{S} Нашао цуру па, шта мислиш, завол |
| ости, а он, кад сврши посао, дохвати је за руке и стаде се ја̏кати са њом.</p> <p>— Чекај, бре, |
| p>И нешто му је најчудније!...{S} Он је за себе смишљао све нешто особито, неку нарочиту стазу, |
| же и он тако?{S} А после?...{S} Лако је за то...{S} Зар није Господ казао: не брините се за сут |
| е можеш је ничим напунити.{S} Прошло је за њу све, кажем ти...</p> <p>— Чекај да ти кажем, наст |
| ...{S} После десетину година изузето је за исту сврху петнаест хиљада и, пошто се воденица није |
| ко једна младина, шалити се.{S} Зар је за нас испосница!{S} Ха-ха-ха!... засмеја се она и лага |
| игумана с друге стране.{S} Доста му је за сад оно, што је од мене научио, вели игуман, а нешто |
| лакшим гласом: неки млакоња...{S} Није за наше друштво, то се баш види...</p> <p>— Што?... бић |
| нешто се и она оболестила хм... па није за овако велику кућу и овај посао.</p> <p>После овога т |
| > се он сећа вазда, да такав живот није за њега...{S} Та он се заклео самом Богу!{S} И он ће од |
| убомир пристаде да остане код механџије за одређен месечни ајлук.{S} После свршене погодбе одве |
| е.</p> <p>— А Јованка једнако распитује за тебе.{S} Није се још удала, насмеја се он дижући се. |
| гим читањем, глави само се ређају слике за сликама...</p> <pb n="143" /> <p>Гле, дваестогодишњи |
| аки... мрмља пандур, везујући поводнике за јасле и гледајући прекорно капетанова бељца, који од |
| ш шире и надувеније, а очи се приковале за пламен свећице, па само трепћу и опет стану као окам |
| >— А ти... шта то?</p> <p>— Бројим виле за сутра, за плашћење.</p> <p>— А-а-а!...{S} М-м...{S} |
| и умор не даваху му <pb n="128" /> воље за дуга маштања; он прочита, на допаду, неколико листа |
| и: стакло! а то је значило, да је време за ракију.</p> <p>И тако, Љубомир је чуо до сад једно п |
| школе у Београд.{S} Па док сташе време за школу, примио ме ови, реци, добри човек да ме прихра |
| да се обува у сандалије, ради припреме за проповед мира...{S} И кад се изређаше сва ова оглаше |
| анастиру <pb n="89" />, па да се заузме за њу и сам владика.{S} Народ би је силом истерао из св |
| е« ципеле, то је све.{S} Па после седне за чист, велики кухињски сто, примакне ближе малу лампи |
| они лекови.{S} Али, брате, кад заседне за трпезу, па стане макљати, ни Максим му није раван... |
| какве речи, које му се учинише незгодне за ову свету књигу, а једна му се баш учини срамотна.{S |
| ким изразима, жудња и туга целе родбине за њим, понавља му се ранија молба: ако може, нек’ се н |
| <pb n="90" /> <p>Тако пролажаху године за годином, доносећи собом непрестане промене у манасти |
| зна шта ће сад.{S} Треба да се побрине за преноћиште (у <hi>своме</hi> селу лако је било) јер |
| е одвоји из реда кад дођоше близу иконе за <pb n="48" /> целивање, стаде побожно пред икону, пр |
| томе догађају, које су биле ауторитетне за све госте, па у неколико и за неповерљиве игумане.{S |
| ије ни сањао.{S} Затим настаде спремање за упис у школу.</p> <p>— Дај ми сведочанство, рече му |
| о истинито, вечно и непроменљиво: идење за стопама Господњим.{S} То је, као највећу светињу, ка |
| убише му одједном сву вољу и одушевљење за радом.</p> <p>Леонтије се повуче у собе, и одједном |
| ите! махну игуман очима и трпезарија се за тренут испразни.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| е пружа руке напред и у страху хвата се за нешто покретно, миришљаво, врело, у сну не може да р |
| S} Зар није Господ казао: не брините се за сутра, шта ћете јести...; зар није Антоније због тих |
| ред.{S} Обрте се све...</p> <p>Обрте се за мало и понашање намесниково према братији.{S} Кад је |
| то је увео госта у подрум.{S} Прикри се за бачву, па стаде гледати.</p> <p>На другом крају подр |
| о, чинити добра ближњему и жртвовати се за њега, као што се Он за све нас жртвовао... значи упр |
| мене, кад те видим таког... и ја сам се за <hi>то</hi> спремао, па ет’!...{S} Некако ми онако з |
| — Е, то је много лепше.{S} Дохватимо се за руке, па вуци једно друго, омахуј, рви се док једно |
| ошло је десет година.{S} У манастиру се за то време учинише многе промене.{S} Кроз шуму можеш п |
| ина, обележава се сјајни котур, који ће за мало, кроз неколико тренутака, прснути блиставим као |
| Савина, Максимова и других.{S} И он ће за њима... неће бити ништа друкчије...{S} И види јасно, |
| е би било да му се већ јаве... одоцниће за пут.</p> <p>Одједном се зацрни и зашарени необична г |
| плугом негде на њиви, спремају ђезвице за каву и пристављају их уз ватру, по десети пут заглед |
| ивер од кладе.{S} Боли, каже, мене срце за свом децом«.</p> <p>Тужне, тешке сузе облише Љубомир |
| {S} Шта ћеш јести, болан! викну девојче за њим и пође у напред, као да га заустави.</p> <p>— То |
| кло друговима, Љубомир га лагано повуче за мантију и, значајним изразом на лицу, прошапта му:</ |
| > <p>Калуђери, Велимир и тетка поседаше за столове.{S} Ђаци и момци изнеше на двориште, под хла |
| а, обучена у неку цицану сукњицу, иђаше за њим.</p> <p>— Чији си ти мали? запита дечка, кад му |
| од хладовиту и сенасту липу, што добише за јело, и пуну канту вина.{S} Отпоче прави, поверљиви, |
| идиш, и ово не ваља што ми Теофило пише за квасију и слатку папрат.{S} Попио сам данас десет ча |
| аки у своју ћелију...{S} Гости појурише за њима, а ђаци и момци, видећи се овако усамљени на уд |
| е хтеде нико прекидати.{S} Сестре одоше за послом, а они, отац и синови, сеђаху гледајући у пла |
| ерења.{S} Кола звркнуше преко камења, и за један миг излетеше кроз велике усвођене вратнице...{ |
| а њено отворено детиње ћеретање...{S} И за чудо му: он се са Миром играо, превртао, прескакао, |
| че га се још за дуго не би сетили.{S} И за калуђерење већ попуштају...{S} И све оне жалостивне |
| дур оштријим гласом — да ли има места и за нас, и ако смо пандурска сорта...</p> <p>»Куку, јадо |
| </p> <p>— Па ја у вече извукох батине и за тебе!</p> <p>— А јарца... јакања!...{S} Их, болан... |
| седам, осам година.{S} Он му саопшти и за Милку, да се удала за једног среског писара — и дост |
| >свет</hi>.{S} Он жуди за том даљином и за тим светом као за неким чаробним местима, где се дру |
| /p> <p>— Кажи: отишо̑ у свет, рече он и за мало га нестаде у густом шибљу, које се при дну косе |
| овај Велимир, чујеш, то ти је за чудо и за причу.{S} Нашао цуру па, шта мислиш, заволео је више |
| торитетне за све госте, па у неколико и за неповерљиве игумане.{S} Тек оба се игумана погледаше |
| уке видело.{S} Оде му брат на границу и за њим и отац.{S} Остаде сва кућа на леђима невешта мом |
| зачу се оштар, танак глас кроз ваздух и за њим нешто јаукну...</p> <p>Љубомир се сав нађе као у |
| } Али га Велимир, лепим речима, придоби за своју намеру: да се, по обичају, заједно одшетају „т |
| твоје домаће расправе.{S} То ти остави за после, кад ми одемо...</p> <p>— У <hi>мој</hi> манас |
| мира, разгледа одраслије ђаке и постави за цензора поменутог Петра Ужичанина, који је висом над |
| лада у свима манастирима.{S} Сваки живи за себе, и никога се не тичу радости или невоље друга м |
| није оцртавају и колутају разни планови за будући живот...{S} Све ће се урадити, и знаће се опе |
| е његови са границе и наступише изгледи за боља времена.{S} Свет се намучио до највеће мере, до |
| леп као уписан, обучен господски, води за руку своју једину сестрицу, а за њим нагрнули ништи, |
| р што се зове <hi>свет</hi>.{S} Он жуди за том даљином и за тим светом као за неким чаробним ме |
| ког ђака, онаква, какав је најподеснији за самовласне манастирске старешине.{S} Ђак је знао цел |
| идео си, брате, одговори Веља.{S} Сваки за се...{S} Само је Василијан опет човек и... друг... и |
| ојица, кад одрасту и почну кућити сваки за себе!...{S} А како лепо прича Светозар богословац, њ |
| гледајући у пламен, премишљајући сваки за себе једну исту, тешку, суморну мисао...</p> <p>»Шта |
| е има са чим летина средити.</p> <p>Али за ђаке манастирске лето је доиста право »искушење«.{S} |
| S} Има их на стотине, који су следовали за Антонијем, и сви су завршили живот чисти и невини, к |
| архимандритова подолазила; сви поседали за столове, пију и гледају немарно око себе.{S} Само се |
| н сам не зна како му то дође, нити жали за школом.{S} Ако хоће, може сутра ићи у Београд, али о |
| омира гостима око себе.{S} Сви су знали за последњи догађај у испосници, јер су то и владика и |
| му је увређена »чест«.{S} Сви су засели за богату совру са пуним уверењем, да својим присутство |
| ре, то... прекиде га Никола.{S} Није ни за што: само да једе и пије, па после штуца. <pb n="92" |
| ије могло распознати ни место за јаз ни за воденицу.{S} Пре стотину и више година била је ту ма |
| виде да се никоме ту не сме обрнути ни за што запитати, јер њега неће нико, ама баш нико да по |
| осврћући се ни на кога, и не марећи ни за чије мишљење, испустити, дати му одушке у живом гово |
| тешко било издржати ту чреду, онако ни за што.{S} Не мари да ради какав хоћеш посао: зар не чи |
| ичног мушкарца, не знајући још јасно ни за полну разлику.{S} Тако се неколико пута прекомбрљаше |
| Хе мој Леко, не бих ја дао моју Виду ни за владичанство! узвикну младић одушевљено и загледа се |
| и они што слушају, стоје као приковани за место, као човек, који очекује последњи миг, кад ће |
| бећаваше да ће се наставити срећни дани за Љубомира.{S} Али одједном дође <hi>оно</hi>.</p> <p> |
| х тајних места бутеле, хлеб што се меси за самог игумана и како је кад чему време: пастрме или |
| ћи трешњеву буранију, која ће се кувати за вечеру, па се и сам трже од ненадних јахача.{S} А ка |
| дао, стаде освртати за ђаком и спремати за полазак, јавише му најпре да је ђака нестало, а посл |
| S} Знао је наш св. Сава шта ће изабрати за испосницу...{S} О Боже, да ли се смем усудити ја гре |
| како се већ и сам надао, стаде освртати за ђаком и спремати за полазак, јавише му најпре да је |
| су мени да Васу свакад треба послушати за то, избрбља он и насмеши се ширетски.</p> <p>— Ене д |
| ју.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу се заузети за тебе, али да будеш ваљан, рече му кратко.</p> <p>Ист |
| , једног дана...</p> <p>Најгоре ће бити за преноћиште.{S} О томе се, још од јутрос, забринуо мл |
| нема ту болест.{S} Боље је, вели, пити за раније <pb n="95" />, док те није снашла беда.{S} Је |
| ржати...</p> <p>Ваља се добро наплатити за златан архимандритски крст, који се блиста на — трбу |
| и мене ће...{S} Али ми неће више сести за трпезу, не!</p> <p>— Откуд они то дознају?{S} То тре |
| време учинити?...{S} И ко ће после доћи за старешину... мож’да он?...{S} Ко зна?!...{S} Ех, кад |
| ли нерад и да су у раду налазили помоћи за постизање своје тешке задаће.{S} Сви су се трудили.{ |
| лије... и да ће он, у своје време, поћи за њим...{S} Мирише суво младо сено, шушти при сваком њ |
| че остаде наслоњено на чатал, гледајући за младићем, који јој заузео целу душу, па не може да м |
| ир, трчећи плашљиво по соби, не знајући за шта пре да се ухвати.{S} Истрчаше оба ђака под звона |
| излива.</p> <p>Игуман мрдну очима, ђаци за час променише на столу чаше и вино.</p> <p>Поче да с |
| и.</p> <pb n="221" /> <p>Пролећу месеци за месецима, а у глави побожна монаха витлају се све не |
| вке, те попи крв; доноси му млеко, трчи за доктора...{S} Та то је требало само видети!{S} Па до |
| ога ће сад да нагараве, а Максим, чувши за литургику, погледа плашљиво око себе, очекујући да Б |
| гумана, море.</p> <p>— Аха... не бригај за то.{S} Спава сад ваш игуман ко заклан.{S} Само ти по |
| беше надчовечански <pb n="235" /> јаук за ишчупаним срцем, или очајно рикање рањена звера, или |
| .{S} Их!...{S} Ја ти онда ништа не знам за себе.</p> <p>— Лепо је, и ја волим.{S} Али дугачко, |
| е, брате, хм... после сам осетио да сам за нешто друго створен...{S} Сад, или да лажем Бога, ил |
| </p> <p>— Да се стидим !...{S} Ишао сам за стопама Господа нашег, Спаситеља и његових великих у |
| ним гласом проговори:</p> <p>— Ишао сам за стопама Антонија Великог, Макарија Египатског и дру. |
| грешити.{S} А ја те, каже, не осуђујем за то; него иди кући, па гледај своја посла« каже њој Х |
| му Светозар једног дана, да те пријавим за испит.</p> <p>— Како... шта то?! зачуди се дечко, не |
| ком, али он беше заузет дубоком и новом за себе мишљу, коју прочита у књизи, па и не сврну пажњ |
| лијан предадоше се послу са неком новом за себе, грозничавом журбом...{S} Стадоше ницати просеч |
| е прекопавати и засађивати дивљом лозом за калемљење...{S} Све букну, као успавана трава после |
| на посао.{S} Толико је пренаглио жудњом за радиношћу, да у почетку није знао чега пре да се дох |
| ају преко дворишта и крију се са смехом за трула ћерчива старе куће...{S} Њему се учини да је о |
| је то смишљено и утврђено.</p> <p>А дан за даном пролази брзо, неосетно.{S} Није још добро ни р |
| одређено...</p> <p>А дани пролазе један за другим, са једним истим наличјем, са истим околности |
| следњи узвик као »отпуст«, нагоше један за другим, погнутих леђа, убрзаним корацима, сваки у св |
| ресоше опет браде <pb n="74" /> и један за другим, лагано и смерно, изиђоше на врата.</p> <p>Љу |
| уди се Љубомир.</p> <p>— То ми по један за наше госте: дође нам родбина или тако...{S} Сад ће о |
| а се, као широка повесма, хватаху један за други и протезаху се тако шумовитом средином гороста |
| а од размишљања.{S} Као да беше повезан за њих, повукоше га у вртлог младићске бурне пијанке.{S |
| рсенија у манастир т-н, камо је одређен за старешину.</p> <p>— Их, роде, како ћу... ојађеник си |
| е питаш!« Али игуман не беше расположен за нежна изливања, него подвикну:</p> <p>— Говори, гаде |
| > <p>Пре две године Максим је постављен за старешину манастира Т. У целој Србији, нигде се у то |
| >Млади игуман седи на доксату, заклоњен за дрвени стуб, и посматра како излази причешћен народ |
| продао прошле године, али ми је термин за наплату, рецимо, ове године.</p> <p>— Врло добро, вр |
| у и жртвовати се за њега, као што се Он за све нас жртвовао... значи управо одрећи се себе сама |
| не знајући шта ће овако сам, пође и он за њима.</p> <p>Тетка им у кухињи спремила посну попару |
| жуди за том даљином и за тим светом као за неким чаробним местима, где се друкчије живи, слобод |
| , а гласно рече:{S} Него знаш, није ово за тебе...{S} Чудни су ови свети књижевници: неки пут с |
| оставити.</p> <p>Нашло се сведочанство за час, и са свим просто, без муке.{S} Забринути богосл |
| ђима невешта момчета.{S} Радио је много за своју кућу и то му не беше тешко, али је још више ра |
| лако«, што га узима на себе...{S} Жудео за тим, и сад га све то плаши!...</p> <p>Да ли сте виде |
| убомира као да огреја сунце; пође весео за својим вођем, који нешто у себи мрмљаше.</p> <pb n=" |
| <p>Другови се послушно поклонише и брзо за пут спремише.{S} После четврт часа, Леонтије на коњу |
| док не раздаде све... све што је добио за продато имање...{S} Сестрицу оставља код обречених Х |
| ће га у владике!{S} Е баш те поздравио за то архимандрит Сава: <hi>он</hi> да буде владика, а |
| дан бедем градски, под којим је он учио за испит.{S} Игуман га упућује да пређе карнизом, који |
| путем, не видећи никога, не чујући како за њим узвикују весели помељари:</p> <p>— Еве га!...{S} |
| о: или — или !</p> <p>— Не марим толико за све друго, збори девојче кроз сузе.{S} Огрешићу се о |
| ех...</p> <p>— Е, роде, то не би ваљало за тебе, рече му Арсеније, смејући се весело.</p> <p>— |
| ра је све, што је гледао и слушао, било за њега у толикој мери ново и важно, да се није ни сети |
| ласом, који казиваше да није никад чуло за такву књигу.</p> <p>Отвори неколико првих листова и |
| о живе, и још по неки стекне...{S} Само за прво време, док ме не приме у школу... па после ћу у |
| р ми је то како житије!{S} Прореко само за оно језеро, то ти је свега!«...{S} А њему су казивал |
| ваш Максим!{S} Газда-Мирковић ишао тамо за грађу и сад се вратио...{S} Видео човек очима све!.. |
| тавимо и оца и мајку и све, па да идемо за њим...{S} А оно све друго, тамо у свету, све је ’нак |
| конопац. — Еј, да ли га синоћ закачисмо за греду... а, нисмо, ево га!...{S} Сад ти вуци, а ја ћ |
| асове као окамењен.{S} Око му приковано за сиву даљину, не креће се.{S} Али у њему нема смисла, |
| о чему није мислио.{S} Иде тако лагано за временом, као и сав свет манастирски, не мислећи шта |
| — храњења свиња.{S} Истина, још је рано за то, али ће се ипак имати ма чим одбранити.{S} Оде у |
| окружни прото.{S} Види се што је рођено за други свет!</p> <p>Игуман Успенског манастира, са ир |
| е бити некако ваљано момче као поручено за мене, само да га одвратим од Београда«, мисли механџ |
| ри неком другом, рече:</p> <p>— Није то за тебе још.{S} Нећеш је разумети.</p> <p>— Еве пуно пр |
| оним, што је најсаблажњивије, нарочито за младиће... »он (т. ј. сатана) в ношчех в краснија же |
| но« лице спремао је и удешавао нарочито за владику.{S} Чуо је он шта се владици допада, а бојао |
| е се сад није могло распознати ни место за јаз ни за воденицу.{S} Пре стотину и више година бил |
| чобане по ливадама, да ако се нађе што за јело...</p> <p>Опет се крећу кратке, крутуљаве, умор |
| оцем све, јер му је још раније поменуо за своју намеру.</p> <p>— Синко, рече му отац, ти одавн |
| динске, а?...{S} Онда је Васа био добар за ортака, а Максим пурња све цигару за цигаром...{S} Ч |
| ршу, који се, усред шуме, издигао у вис за неколико стотина метара, обрасо шипражјем и кржљавим |
| асне идеале...</p> <p>Србија поведе рат за независност.{S} Љубомир беше у другом разреду.{S} Је |
| читих наредаба, спремила је богату част за ретка и важна госта.{S} И ручак и вечера прођоше вес |
| и очима крвнички, па ипак кријући главу за њихова леђа, стаде Велимир.{S} Љубомир се само прибл |
| ој, страшној лепоти природној моле Богу за своје грешне душе, нека живе онако, како онај младић |
| ри, стресе се од капљица које му падају за врат и погледа мрачан отвор на пећини.{S} Махну руко |
| е руковаше, ни поздравише: они не знају за то.{S} Они се само растадоше, не поимајући још цео с |
| оменама, које се догодише у целом крају за ових седам, осам година.{S} Он му саопшти и за Милку |
| у уштеду, јер ће морати продати белавку за прошлогодишњи порез.</p> <p>Дешава се човеку, нарочи |
| до самог мрака.{S} Шумар заметне пушку за леђа, па оде у девето село...{S} Воденичари замоле п |
| момке, који дохватише преплашена Николу за рамена и изведоше га на ходник, пред врата.</p> <p>Љ |
| јело није понео ништа, а и не треба му за сад.{S} Антоније и други иноци по неколико дана нису |
| > <p>Наместио се, сад је миран, и то му за сад, после толиких неприлика, беше доста.{S} Чак му |
| ад му се чини да неколико гласова викну за њим...{S} Он наже кроз један кукуруз, истрча отуд на |
| ође лагано са доксата.{S} Велимир викну за њим:</p> <p>— Јеси луд!...{S} Шта ти је?</p> <p>А Љу |
| ано ствара и у његовој души тајну жудњу за оваким животом...{S} Загледа се, а пред њим се све т |
| упалио свеће са другом, на иде у кухињу за ватру, што ће се метнути у кадионицу.{S} Дође братиј |
| ар за ортака, а Максим пурња све цигару за цигаром...{S} Чекни де, Максо, платићеш ти то! узвик |
| личи на а-а...</p> <p>— Е, роде, ја ћу за лекове, уф-ф... нешто ми од ноћас сева десна страна, |
| на крај, иза монаха, који лагано иђаху за архимандритом...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| црквене књиге, што их монаси остављаху за целивање посетиоцима, осветљен слабачким пламеном во |
| свим други!...</p> <p>— Али ме је страх за после...{S} Шта ћемо и куда ћемо?{S} Ако се саставим |
| <p>— Да се бар ожених као ти, радио бих за своју децу, знао бих...</p> <p>— Бог с тобом! узвику |
| главе ових безазорних, добро наоштрених за јело и пиће, гостију, љубазно, весело, реко би пуна |
| се Велимир гласно.{S} А Максим... знаш за ону траву!</p> <p>— Тај је још гори, тај је права жа |
| S} А ти Петре, бога-ти-си, боље да идеш за говедима по твом Златибору...</p> <pb n="42" /> <p>» |
| важну новост.</p> <p>— Како ти то идеш за стопама Спаситељевим?...{S} Шта ће то, управо рећи? |
| ..</p> <p>— Онда... реци му да не можеш за сад, па шта буде.</p> <p>— А ако ме изјури?...</p> < |
| због новаца, он то зна, иначе га се још за дуго не би сетили.{S} И за калуђерење већ попуштају. |
| смех и стрча низ степенице. . .</p> <p>За два дана изређаше још петорицу цензора у другом одељ |
| ро, добро!...{S} Иди!... иди!...</p> <p>За један и по час одиђе сав народ причешћен, а калуђери |
| моје кости«, остави дете и оде.</p> <p>За шест година игуман је од правог дивљачета, које досл |
| ику, обзирући се уз пут пажљиво.</p> <p>За њом ступа Љубомир, тешким незграпним кораком, а на л |
| та цигара, што би их он попушио.</p> <p>За то време је тетка распитивала ђаке, да ли су почишће |
| е што још не види крв или ватру.</p> <p>За Јоцом истрча један професор.</p> <p>— Шта је? пита Ј |
| {S} И велики и мали »вход« шта значе, и заамвона, и екваристија, и свако парче одежде, и све, с |
| {S} То му је био најмилији посао, права забава.{S} Тада се сит насањао, ређајући разне планове |
| } То му је, како се закалуђерио, једина забава.{S} У граду је, док се бавио са архимандритом, к |
| head>XXVII</head> <p>Опет се нашла души забава, опет се мили успавану човеку живети!{S} Ево рад |
| сањало само ради тога, да би душа имала забаве?...{S} Зар су све то била само привиђења, сенке? |
| ћ у памети цела и јасна слика безбрижне забаве и пландовања по Маљену.</p> <p>— То је боље! вел |
| > умирити.{S} Чим што поједем, одмах се забави...{S} И куд нађе баш данас, кад ме она чека!{S} |
| твар, животињу, посао, и сав се предати забави или послу око ње.{S} Кад је дошао Љубомир, беше |
| што је значило <pb n="180" /> да ће се забавити најмање два дана.{S} Братија беше вољна »дахну |
| мир, на питање Леонтијево: колико ће се забавити у овом послу.</p> <p>Монах погледа очајно у не |
| ј наредби.{S} Хтео би се дечко неки пут забавити чиме, хтео би сести на онај сниски хумић више |
| о да разреши ту загонетку, него се само забавља њоме и преставља у памети, како светац мора да |
| > <p>А после и иначе у животу, у разним забавним и младићским стварима, Сава је био опрезан.{S} |
| није смео ни помислити на тако интимну забаву са њом.{S} Оно што је било обично са Миром, овде |
| д дође тешко дисање, напреже сву снагу, забатрга се, извуче се из њених руку, па онда он <pb n= |
| а, и како белавка брзо маше репом па га забаци на сапи и подржи тако, па опет махне... и како с |
| ра; игуман се смешкао иронично, да тиме забашури и своје незнање и прелазило се на друго питање |
| е она иста врата, и на њима стаде блед, забезекнут, преплашен, са блесаво тупим погледом, Макси |
| озлаћени крст на црвеном кубету, кад се забелише зграде и дограде, које се лепе и гомилају <pb |
| шљивовица.</p> <p>Гост, видећи га онако забленута, накашља се прилазећи му.{S} Игуман лагано пр |
| чко подиже главу.{S} Пред очима његовим заблисташе се таласасти брежуљци, а иза њих, тамо још д |
| анас изгледа друкчији!</p> <p>— Говори, забога, како је то?...{S} Ја још не верујем.{S} Шта сад |
| е, и ја волим.{S} Али дугачко, брате... заболе ноге, па једва чекам да изиђем.</p> <p>— Мене јо |
| ка.{S} Неки пут га одиста тако завије и заболи, <pb n="93" /> да ми сви мислимо: ту је.{S} Одис |
| >— Зар би нас смео ко тако тући, да нас заболи! рече Велимир.</p> <p>— А-а... досећа се Љубомир |
| га се навукло паучинасто покривало лака заборава давно негледаних слика, па сад све ниче пред њ |
| а то радује, весели и баца лаку копрену заборава на дочек родбине му.</p> <p>Али му је од свега |
| време, а многи целог живота не могу да забораве осећања, која су имали при читању појединих сц |
| , муке и болести телесне, у којима људи забораве и Бога и све, али смерни инок остаје сталан, к |
| о нечастиви, али се обично брзо занесе, заборави све »бјесе« и преда се слатком, заносном сањањ |
| ево, кори га што је тако тврда срца, па заборави своју кућу, родбину, све...{S} Случајно су, ве |
| која је његовим новцем подигнута, он и заборави на њу...{S} Него му остаде приковано око, с не |
| розборити.</p> <p>— А квасију си, роде, заборавио купити, а?... пита га брижно отац Арсеније.</ |
| , и он је већ заборавио на сваки страх, заборавио је помислити, да она неће сама бити ту у меха |
| и младић, вели она, и ваздан тамо...{S} Заборавио сам...{S} Тек каже: да ја будем код ње, а ти |
| је остао скрушен, збуњен и занесен.{S} Заборавио је да се крсти и моли Богу, само је гледао, г |
| ово друго.</p> <pb n="204" /> <p>— Е, а заборавио си оно Христово: »ко хоће да иде за мном«... |
| обујмила, <pb n="142" /> да је због ње заборавио, порушио све своје дотадашње идеале, своје за |
| : »узмите јарам мој!«...</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Видиш... ја ти не знам ту дубоку науку, а |
| е доста и он њу и она њега, и он је већ заборавио на сваки страх, заборавио је помислити, да он |
| и.{S} Јер не вреди га само прочитати па заборавити...{S} Треба знати цело, као »оченаш«...</p> |
| нутка.</p> <p>Али кад је посао, мора се заборавити и молитва и све...{S} Данас је недељни дан, |
| .{S} А дивљаче маљенско блене, слуша, и заборавља где се налази и шта се то збива око њега.</p> |
| ти <title>Свето Писмо</title>, али није заборављао ни школу.{S} Већ је знао доста лекција о нек |
| <p>Леонтије му осмехом одговара да није заборавно, и обрће се да иде архимандриту на разговор.< |
| род, а сад се исцрпе тај извор.{S} Шуме забранише даље сећи...{S} Како ће да се живи... треба ј |
| реноћиште.{S} О томе се, још од јутрос, забринуо млади монах.{S} У сваком селу има неколико дом |
| да тај нови може бити гори од Саве.{S} Забринуо се још: да ли му ова промена неће омести његов |
| за час, и са свим просто, без муке.{S} Забринути богословац прогура се неколико пута кроз гоми |
| моубилца!... узвикну Арсеније с болесно-забринутим изразом.{S} Па се тек после нечему присети:< |
| х некако благо и у исто време, реко би, забринуто, на лицу му вазда игра неки свечан побожан из |
| се он не осврће на то.{S} Са оним истим забринуто побожним, блаженим изразом лица, служи он гос |
| лекари, и одмах после прегледа изјавише забринутом »братству«, да ће их архимандрит скоро остав |
| ја сам... ђак, промуца Љубомир више од забуне но из страха.{S} Идем у манастир, па сам, канда, |
| >— Нека, не треба!... јок! виче момак у забуни, вешајући торбу о раме.</p> <p>— Не треба сад, ј |
| и говорити са њима о томе...{S} Само ме забуњују!{S} Ето, и сад ми је некако тако... тешко ми«. |
| и, ако хоћете, придворним тактом умири завађену братију, поновивши мишљење и речи Господинове, |
| оду!...</p> <p>— Ликуј днес, Сионе!!... завапи срећним, одушевљеним гласом Василијан, седајући |
| дружина из разних манастира, која одмах заведе свој оделити начин и правац живота.{S} И рад, и |
| еобично прљаву марамицу, одреши некакав завезак, извади бакрени марјаш и спусти га на икону.{S} |
| <p>Кад би све готово, насуто, напуњено, завезано, сељак бојажљиво приђе кухињским вратима и, пр |
| а, у очекивању добре ђаконије, одједном завеје на њега овај нарочити трпезариски тон, госту одј |
| а тако солидно, чисто, уредно... на вас завеје отуд некакав нарочити дух уљудности, честитости, |
| вина — укиде се »велики тевтер« који су завели стари игумани, где је сваки калуђер, својом руко |
| е подоста, прота поче:</p> <p>— Ти ниси завео у књиге десет хиљада ока кукуруза јесенашњег?</p> |
| p>— Него да се то поправи.{S} Све мораш завести у овогодишњи дневник, па ћемо већ ту малу »неур |
| глед беше управљен на њега...</p> <p>»А завет!?«... севну му у глави страшна слика свога греха |
| е смем излазити.{S} Прочитао сам овде и завет — заклео сам се на то Богу...{S} И... и Бог с вам |
| лтир«...{S} А кад Љубомир пређе на Нови Завет, он викну: »То је јеванђелије!«...</p> <p>— Па шт |
| пећину, и ако је, међу осталим његовим заветима, кад се одлучивао да побегне у пећину, био и т |
| рну расу, господо, тај се најстрашнијим заветима заклиње Богу живоме, да ће следовати, до смрти |
| кивао ову вест, и ако му је то давнашња заветна жеља, и ако већ одавно живи правим испосничким |
| ничава језа, кад осети да се и над оним заветним, давно сређеним и осветљеним идеалима навукла |
| оји су цео живот свој посветили великој заветној мисли — служењу Богу...</p> <p>Прочитао је дос |
| <p>Београд опусти.{S} Одоше сви људи на заветну свету дужност; одоше и професори, одоше и стари |
| ори, па ућута.{S} Дуго тако постаја.{S} Зави дебелу цигару од сеоског, накрижаног крупно, дуван |
| а радиш ту? пита прота, мерећи жудним и завидљивим погледом дуге тробојне редове пуних бачава, |
| м купуса, а <hi>он</hi>, паклени створ, завија као утегом... вије, вије, вије...{S} А слатко ти |
| а јабуке чине своје.{S} Стомак све више завија, осећа велику необичну глад, и ваљада услед тако |
| ... само по неки пут стомак... онако... завије, а <pb n="138" /> није да је болестан, питајте о |
| аба стомака.{S} Неки пут га одиста тако завије и заболи, <pb n="93" /> да ми сви мислимо: ту је |
| и двориштем, гледајући шта се ради.{S} Завири и у собе, у кухињу, у трпезарију, и као окамењен |
| ок она не удеси сто, трпезу, док она не завири у собе, ту нема реда... ту ти је, брате, ’нако.. |
| А има ли чарапа, пешкира? настави она, завирујући у кожне бисаге, скинуте с коња, и вадећи оту |
| и скривено по мало подлости: ако у чему зависи од тебе, он ће се сам унизити пред тобом на сто |
| и роб!</p> <p>— Калуђерска посла!...{S} Завист!... заврши отац Сава, плаховито шмркнувши ноздрв |
| ести очекивање подмлатка...{S} И злобна завист, и очајна, немоћна туга севнуше у оку <pb n="261 |
| додирујући ногама земљу, са раширеном, завитланом у назад мантијом, са голим разбарушеним и за |
| пасти, он се осврте и гледаше дуго, са завишћу, управо са злобом, за двема богомољкама, које с |
| је слушати оца Васу, уздахну Никола са завишћу: он дохвати метлу, па сам почисти собу.</p> <p> |
| часним оцем Никифором вино у кантама, и заводњио очима са старим другом, натежући у подруму ист |
| ромуца он гледећи, како се старчеве очи заводњише, како из њих кануше две сузе.{S} Па пренесе о |
| S} Како се радовао, кад је на последњој завојици угледао широки позлаћени крст на црвеном кубет |
| за причу.{S} Нашао цуру па, шта мислиш, заволео је више од оца и мајке... обоје као свеци...{S} |
| лијан имао је обичај, као и многи људи, заволети какву ствар, животињу, посао, и сав се предати |
| студенца, ти нешто дељкаш, а тек папоња завречи чак у другим косама!...{S} Леонтије се хтеде ов |
| е, нарочито кад проплива њиме, са вечно заврнутим рукавима и уздигнутом главом, ђаволаста Јован |
| више није могло сумњати.</p> <p>Игуман заврти главом и ућута.</p> <p>— Сипај! викну он изненад |
| о? запита Сава младића, не разумевајући завршетак владичина писма. — Какве су то твоје испоснич |
| е вичу ту, и да се после господин љути, заврши она.</p> <p>Ђаци истрчаше на посао.</p> <p>— Баш |
| <p>— Има времена... тамо после поноћи, заврши окружни прото, грицкајући и сишући лагано с прав |
| <p>— Калуђерска посла!...{S} Завист!... заврши отац Сава, плаховито шмркнувши ноздрвама.</p> <p |
| ји од свију.{S} Сева му!...{S} Хе-хе... заврши он и махну руком, нашта сва три калуђера поседаш |
| ваца, али нема где да се узме...{S} Она заврши говор тако слатким сестринским погледом, да се Л |
| оји су следовали за Антонијем, и сви су завршили живот чисти и невини, као од мајке рођени, и с |
| а, нека најпре баци камен на њу« и оним завршним: »ни ја те не осуђујем«.{S} Само досетљиви кал |
| везе, сињу ли му!... ка ово моје коло! завршује воденичар.</p> <pb n="158" /> <p>Дивна, млада |
| се Леонтије намршти.</p> <p>— Мој Љубо, завршује разговор друга сестра, после онако исто поетич |
| ..</p> <p>Отишо је затим на Калимегдан, завуко се међу зидине градске и предао се дугом, заносн |
| алске кесе.{S} Али је сад прекинуо рад; завуко обе руке под појас, превија се главом и целим те |
| /> <p>— Хе, је ли боље!...{S} Ти си се завуко у своју ћелију, па куњаш тако до века.{S} И не з |
| анџије, али опет...</p> <p>А Љубомир се завуко у сено, ћути и премишља како је страшан капетан. |
| S} Он се стресе и, крстећи се плашљиво, завуче се у сено...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ај да се одморим«, помисли дечко, па се завуче међу плашће.{S} Сунце већ на заранцима, а он се |
| и прекорно капетанова бељца, који одмах завуче дугачку њушку у јасле.</p> <p>»Ене де...{S} То м |
| га убила!«...</p> <p>— Само да ти је да завучеш њушку у сено, а не гледаш на нас, мрцино — наст |
| трчаше коњушар и воденичар са дугачким, загасито сивим, окресаним грабовим штаповима.{S} Иза њи |
| ца, који су се испревртали, нагнули око загашена ватришта, а у једном се види при дну пасуљ, у |
| претурајући <title>Свето Писмо</title>, загледа се у »<title>Пјесму над пјесмама</title>«.{S} О |
| ање вратнице манастирске, отуд од реке, загледа у часовник и шмркће плаховито.{S} Већ је пети д |
| уши тајну жудњу за оваким животом...{S} Загледа се, а пред њим се све тако весело комеша, весел |
| еселе! пређе он одједном са мислима.{S} Загледа се у онај мрак, а у глави му се поновише све ма |
| амо магловито сећање...</p> <p>Леонтије загледа дубоко у прошли живот и, после дуга ћутања, узд |
| а си свршио целу школу...{S} Љубомир се загледа у ова црна, кривуљава, незграпно израђена цркве |
| ланинску постељу, обрте главу у небо, и загледа се у меку, нежну дубину небесног плаветнила...{ |
| бу, посади га да седне, па и сам седе и загледа се у њега...</p> <p>Изгледа му сад као неко нео |
| самом уласку, али се опет обрте шуми и загледа се некуд...</p> <p>Учини му се да сиђе пред њег |
| е сасвим обичним равнодушним погледом и загледа се у пламичак, који се немоћно, загушен димом, |
| адичанство! узвикну младић одушевљено и загледа се у простор пред собом.{S} И ти си погрешио, т |
| n="51" /> <p>— Хм... промрмља младић и загледа се у редове, које му Љубомир показа.{S} При прв |
| ега нема више.{S} Он је умро!«...{S} Он загледа у своју душу: како сад изгледа као <hi>други</h |
| горко...</p> <p>О, како је тамо, куд он загледа, све празно, ништавно, бесмислено, тамно!...{S} |
| {S} Престаде и мислити.{S} Него се тако загледа негде, па седи по читаве часове као окамењен.{S |
| ит скине одежду и изиђе из олтара, опет загледа у себе, у дубину душе своје, очекујући да осети |
| бореном главом.{S} Око њега се гуркају, загледају га с чуђењем његови другови из гимназије, сад |
| пристављају их уз ватру, по десети пут загледају совру, тамњан, кадионицу, је ли све спремно.{ |
| ћу у цркву, рече она, ставши уз њега и загледајући око себе да се не упрља.</p> <p>— Благо теб |
| о и Максим, гутајући последњи залогај и загледајући брижно и пажљиво у суд са костима, надајући |
| панталонама и капуту!...{S} Освртао се, загледао се дуго са свију страна, и никако му није пада |
| еднако капаху.{S} Велимир стоји погнут, загледао се у земљу, као да тамо тражи разјашњење својо |
| > <p>Љубомир, стојећи уз врата, беше се загледао у чиновника, који, на другој страни ходника, п |
| ли...</p> <p>-— Еј, ђаче... у шта си се загледао! викну му над самим ухом неко, тањим женским г |
| аиде по свету!{S} Знам <hi>онда</hi>... загледаш се тако у маглу и ћутиш пола дана, па после ми |
| > <p>Он се не стара много да разреши ту загонетку, него се само забавља њоме и преставља у паме |
| састаје са земљом, и што више гледа ту загонетну даљину, она га све више заноси својом бескрај |
| им гласом, за који се обично каже да је загорео:</p> <p>— Хе... не знам ти ја за друго уживање, |
| скоро празно.</p> <p>— Хи-хи...{S} И не загорео! прошапта Василијан, кријући се иза тетке.</p> |
| еко тамо:</p> <p>— А-а...{S} Ала ли сам загорео!...</p> <p>У Велимировој руци опет се нађе оно |
| манастир »шашава занесењака«, те му сад загорчава дане, грди »онога« ко му први помену да га пр |
| питам !...{S} А он кад виде како смо се загрлили ја и царица и кад угледа сва она царска чуда, |
| , лаганим гласом запеваше тужну песму: »Загрљај Очев потрудих се отворити, проживех мој блудни |
| поди помилуј!</p> <p>— Господи помилуј! загрме сложан весео одговор монаха, као молитва за ново |
| мњао у његову реч.</p> <p>— Штапове!... загрме игуман одједаред, затресе му се густа, разбацана |
| ући тог часа да лети право на небо, кад загрме двеста богословских гласова: »Господи возвах к т |
| . још бешње, још силовитије и одсечније загрме игуман, наслађујући се чисто звонком оштрином, к |
| е великог и последњег метанија, над њим загрме Савин глас, читајући молитву: »Отвори срце твоје |
| ја!{S} Хоћемо ли?...</p> <p>— Живео!... загрмеше сложни гласови око стола.</p> <p>— Живео!... о |
| >онај</hi> тренутак...</p> <p>— Доведи! загрми игуман са двери.</p> <p>Монаси се ужурбаше...{S} |
| ере... ђеца иду као...</p> <p>Из кухиње загрми врисак, прасак...{S} Сељак одјапи врата, окрете |
| мрдну калуђерско лице, кад затресоше и загруваше лаке таљижице по помошћену уласку испод звона |
| о као сунце, зелени Маљен...{S} Ах, кад загуди великан врховима густа јелашја, и кад засвира иг |
| загледа се у пламичак, који се немоћно, загушен димом, лелујао и лагано гасио.{S} Љубомир домет |
| камења, а из усахла грла још се разлеже загушена рика...{S} Навише, уз стеновите кршеве... ено |
| развитлана оркана?!...</p> <p>Понови се загушена, ужасна рика још очајније, а преко равна поља |
| леђа свима, глава му се затресе и чу се загушени хропац, а потом јецање...</p> <p>Поиздолазише |
| есело, па се опет насмеја својим ситним загушеним смехом: хи-хи-хи...</p> <p>— Нос’ те ђаво дан |
| <p>— Кхх... ихи-хи... зачу се иза стене загушено женско смејање, као кад се неко узалудно уздрж |
| тамо код владике.{S} Одкуд? прозбори он загушено, пружајући руку, но не дижући се.</p> <p>— Ево |
| о огромно, густо, зеленожуто чудовиште, загушило се, па не дише, не трепће... нема ни конвулсиј |
| Савладао га тешки умор, занео га топал загушљив ваздух, па нити чу звона ни журбе момачке; а о |
| јно, на разне тонове и начине изведено, загушљиво хркање...</p> <p>А у соби ђачкој свануло.{S} |
| <p>А цензорско питање у другом одељењу задавало је велике бриге професорима.{S} Спреман је пре |
| . и ја све чекам кад ће да ме прегази и задави, а он се провлачи око мене, као да је сав од ваз |
| аге ове речи...{S} И у грлу га све јаче задављује, и усне му се развлаче...{S} Он плаче горко, |
| капетану казати.</p> <p>Љубомир понови задани му одговор готово од речи до речи.{S} Газда му о |
| есто пута дижу руке од досадних, тешких задаћа.{S} А како ће он!...{S} Него, има и лепших ствар |
| алазили помоћи за постизање своје тешке задаће.{S} Сви су се трудили.{S} И епископи су обрађива |
| дузео последње »слишавање« из прочитане задаће.</p> <p>— Моја, проговори он, не гледајући не са |
| <p>Је ли он грешио?... или није разумео задаћу живота онако правилно као Велимир?...{S} Та он ј |
| Он се постара и да објасни дечку његову задаћу, али Љубомир на половини разговора плашљиво зама |
| ростран и мрачан манастирски подрум.{S} Задахну их онај познати подрумски дах, у коме има не са |
| нови му газда на таван од штале, где га задахну свеже суво сено, и препоручи му да пази ноћу да |
| е... и — дум... дум... дум... дум...{S} Задими се соба, замириса барут, сва четири члана скочиш |
| ко целим селом носи весела граја, шала, задиркивања и ужасан, очајан лавеж изненађених и дрских |
| је иђаше као преко жива огња.{S} Онаких задиркивања није чуо ни међу људима.{S} По нека слободн |
| и јарца ликом.</p> <p>Чобаница га стаде задиркивати због његове тромости, а он, кад сврши посао |
| — Да, потврди Никола тако убедљиво, још задихан од далека трчања, да нико не би посумњао у њего |
| д искочи пред њега, иза једног шибљака, задихано и унезверено девојче.{S} Он хтеде вриснути од |
| ну.{S} Мирише цвеће планинско око њега, задише <pb n="3" /> га блага смоласта боровина, а студе |
| да му срце дође тако пуно, у грудима га задише некакво радосно расположење, и он се гуши, грца |
| дивно греје топло сунашце, како пирка и задише хладовином сенасто бучје, како се сјаји, шарени |
| куће, по цео дан, учи штене чловити на задњим ногама; али пошто је необична псећа дебљина искљ |
| ово од речи до речи.{S} Газда му остаде задовољан, <pb n="32" /> па га посла да спреми све, што |
| вно утврђеном, поретку...{S} И сваки је задовољан својим стањем (тако се њему чини), и не сећа |
| а: неће рого на њега!{S} А?... узвикује задовољан Василијан, чешкајући свога љубимца по уску че |
| ћи се збиљски, да сваки оде из ове куће задовољан, пресићен свима понудама, којима манастир рас |
| ија... то га занима веома, и он је ипак задовољан...</p> <p>И све исто онако, као што је пре не |
| ова сваком брату убрус и чарапе, па оде задовољна.</p> <p>Кућа остаде без женске руке... жива м |
| и да је приме лепо, па ће бити њоме сви задовољни.</p> <p>Старији калуђери почешаше се иза уха, |
| ... само да видиш!...</p> <p>И тетка га задовољно поздрави:</p> <p>— Добро си шиљао, добро!...{ |
| Та-а... отеже Арсеније, севајући очима задовољно; прихватисмо се малко јутрос...{S} Ако се што |
| > <p>Све ври у послу, а млади старешина задовољно преноси очи с једне нове тековине на другу.{S |
| претерује сувише у својој ревности, па задовољно леже у вече на меку постељу.{S} Спавао је, оп |
| ни и почне да вари.{S} Погледа око себе задовољно и, само да се хоће ова жена куд уклонити, бил |
| ваке године: она угледна кућа трља руке задовољно, а манастир шта ће... мора бранити своје, од |
| обична изгледа, вина.{S} Архимандрит се задовољно смешка.{S} Мило му што сами гости затражише о |
| Сава малко застаде; монаси се насмешише задовољно, а погнути искушеник, мрдајући главом под теш |
| жним и уједно блаженим осећањем побожна задовољства, Љубомир лагано увлачи врат у овај »лаки ја |
| снажан и леп глас Ђокин, који на опште задовољство отпева вечерње са Нићифором.{S} Архимандрит |
| ој, деци нашао срећу, тихи домаћи мир и задовољство...</p> <p>Још једна жеља остаде на срцу Лео |
| ало, али осећа некакву топлину, некакво задовољство од њихова присуства.{S} Под утицајем тога о |
| итом такву <pb n="21" /> насладу, такво задовољство...{S} Хтео би још много што учити, али свем |
| анаестог дана млади инок осећаше велико задовољство од прања уморних, подбивених ногу у топлој |
| ети одједанпут и необичну тугу и слатко задовољство од ове сложно испеване <pb n="199" /> молит |
| таријим, и на његову лицу беше исписано задовољство што је господин прота изволео сврнути пажњу |
| а по лицу му се разли неизмерно блажено задовољство.{S} Гледајући некуд у даљину, примичући се |
| ука.</p> <p>Прихватише се јела с правим задовољством, као да им је велика част изнесена.{S} Обо |
| говарајући с нагласком и с неким дивљим задовољством ову руску пословицу, коју је чуо или прочи |
| ом стеном, на крају шуме, ту с највећим задовољством седео, мислио, сањао, по неколико часова, |
| а само пити.{S} Децо, точите... сви сте задремали.</p> <p>Од гостију нико се не маши чаше: свак |
| Хтео би се кренути на пут одмах, али га задржава овака ноћ...{S} Преко неба прелети једна падал |
| плаши.</p> <p>Љубомир види да га Максим задржава од беспослице, из дуга времена, па налази начи |
| м, али га она обична људска радозналост задржава да остане још у свом заклону, да чује још што, |
| ку...{S} Гости пружили руке према њему, задржавају га...</p> <p>— Мој устав!... мој устав! грми |
| подвикну:</p> <p>— Говори, гаде!...{S} Задржао си ме од пута, те нећу бити на дочеку владике.{ |
| хни га! викну Никола, кад Велимир хтеде задржати Љубомира.{S} Видиш да је то неки, овај... он п |
| кује неће ли се игуман извинити или бар задржати га.</p> <p>— Трговачка чест!...{S} Ха-ха-ха... |
| ан?«... помисли Љубомир и напреже се да задржи сузе.</p> <p>Није се младић уплашио калуђерства, |
| одговара Велимир.</p> <p>У другој кући задригла, разбарушена, у поцепаној сукњери, девојкара, |
| ом: »Мртав, није него...{S} Гле како је задриго, ципов гејачки!...{S} Све је то масло овог мато |
| н испод очију погледао, старао се да му задркће широки рукав расе.{S} А »преподобно« лице спрем |
| type="titlepage"> <p>62 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 62</p> <p>ПОРУШЕНИ ИДЕАЛИ</p> <p>РОМАН</p> <p>С |
| а, навикао се гледати у Сави правог оца задруге, без кога, чини му се, не може опстати ни ова к |
| још раније отпуштени, и сад, од онолике задруге, остадоше сами Леонтије и Василијан.{S} Али... |
| му ближе.{S} Љубомир се још више збуни, задрхта и опет промуца некакав одговор.</p> <p>— Враћај |
| , па се сети јучерањег дана.{S} Срце му задрхта, обузе га страх и нерасположење. »Ама да ли ће |
| ... реци што знаш...{S} А ја... глас му задрхта, очи се зацрвенеше и овлажише <pb n="10" /> — Е |
| ењем, али се, после дваестину реда, сав задубе у читање...{S} Стајаше тамо написано о овоме пре |
| у!... — пролетеше у мислима...{S} Он се задубе... насмеши се блажено, као у сну, на некакву при |
| док се Велимир појави.{S} Беше се јако задувао од наглог трчања.{S} Приђе игуману и, као обичн |
| нца, као кртица...</p> <p>Игуман поћута задуго.{S} Прота раширио очи, па не верује својим ушима |
| анастирски ктитори нису оставили својим задужбинама онаква средства, каква имају фрушкогорски м |
| а Леонтије се, по саветима умних људи, задужи, да би могао учинити оне промене које видесмо — |
| не трчи какав гласоноша за њим, али кад зађе у чаир, обрастао трњаком, ослободи се.</p> <p>Наба |
| етлост...{S} И седим, ет’ овако, док не зађе сунце, или док... хм ..</p> <p>— Ти пијеш, онако.. |
| о погледа преплашено, а Велимир скочи и зађе за стену.</p> <p>— А-а!... отеже он радосним гласо |
| два месеца, пуним.</p> <p>— Е... а кад зађеш сад по парохији, па те окупе оне... оне научене, |
| е то виде и осети, Љубомир се препаде и зажали што га не ухвати капетанова потера, јер би му са |
| </p> <p>А Љубомир, не гледећи на њу, са зажареним очима, са раширеним зеницама, управљеним у љу |
| ушти и букће, а млади усамљеник гледа у зажарено светло треперење огња; и што више гледа како в |
| то не може учинити онда, кад би он сам зажелео.</p> <p>Милка му доста пута приђе, кад је залуд |
| рећни, виђени, и то је доста да га и он зажели свом млађаном душом.{S} Што ће да живи овако и д |
| ља... песма, прича, шала, смех...{S} Он зажмури и као да се крије од кога, помисли у себи: то ј |
| ја све мислим.{S} У вече кад легнем, па зажмурим, <hi>оно</hi> ми одмах дође.{S} Најпре ми се б |
| м у страну, и видевши да је Љубомир већ зажмурио, настави лакшим гласом: неки млакоња...{S} Ниј |
| лски састављена комисија, па сваки члан зазире од другова.{S} Аха!... па ово је нешто страшно!. |
| е на све стране размилио свет... у мени заигра срце, повуче ме нешто некуд... мами ме нека лепо |
| одсјајкује лазурно плаветнило, под њим заигра нека млечно-бела, танка као паучина, провидна из |
| онда снажно лупи о звучни метал и затим заигра, запишта, и све јаче и све бешње стаде лупати, ш |
| ужбено викну служитељ.</p> <p>Њему само заигра нека тама пред очима, стаде га чак доле, испод г |
| аш тешко, започе Никола, и на уснама му заигра блажен осмех, што ће се од те дужности ослободит |
| густа, разбацана, кудрава коса, очи му заиграше некуд у напред, не гледећи ни у кога.</p> <p>Г |
| приличној мери, маштао и писао стихове, заинтересова се дечком и стаде му у мислима ређати разн |
| такве ствари не причају.{S} Али се гост заинтересовао јако, па хоће да чује одговор.{S} Он приб |
| и <pb n="219" /> су Антоније и Пахомије заиста постојали, или је то обична, побожна прича?!...< |
| рство.</p> <pb n="60" /> <p>Да ли му то заиста није долазило на ум до сада?{S} Он вели да није, |
| Да имаш капетан-Мишино благо, не би их зајазио.{S} Него... ако велиш, ја ћу им рећи... да се н |
| ови испод липе.</p> <p>Леонтије се само зајапури, погледа с раширеним у блажени смех устима дру |
| а зову уштипцима...{S} А Велимир се сав зајапурио, вукући с часним оцем Никифором вино у кантам |
| о заједнички, то мо’ш причати.</p> <p>— Заједнички... шта чиниш заједнички?{S} Изиђемо неки пут |
| ..{S} Тамо не дирај, а онако што чинимо заједнички, то мо’ш причати.</p> <p>— Заједнички... шта |
| продатог мала; веће суме записивали су заједнички, сви калуђери.{S} Млади намесник ослободи бр |
| ичати.</p> <p>— Заједнички... шта чиниш заједнички?{S} Изиђемо неки пут онако... у село, где се |
| .{S} И рад, и одмор, и весеље, све беше заједничко.{S} Леонтије се подаде томе колу неосетно, б |
| каријеве родитеље сам анђео саставља на заједничку ложницу...{S} Живели људи у народу ’нако... |
| људи, које је знао...{S} И сви помрли, заједно с његовим оцем, и на њиховим пепелиштима господ |
| очету послу, утучен, прегажен судбином, заједно са свима својим сновима, иђаше несвесно, као по |
| им соком, и како у округлу ћасу падају, заједно са соком, добри комади сира...{S} И само тај је |
| оби за своју намеру: да се, по обичају, заједно одшетају „тамо горе«, што је значило до Видина |
| да и згодна женица и... згрчимо се тако заједно, па нит’ су нам вреле илинске, ни хладне божићн |
| {S} И ја сам ђак манастирски... хајдемо заједно.</p> <p>Љубомира као да огреја сунце; пође весе |
| лимо љуцки што је Бог дао... да гриземо заједно...</p> <p>»Он мисли ја овамо нешто једем !...{S |
| {S} Знаш да сам ти друг... хајдемо лепо заједно.</p> <p>Леонтије, као у сну, не разумевајући ви |
| а!...</p> <p>Тетка се одједном заплака, зајеца па побеже у кухињу.{S} Љубомир се, чим ово углед |
| тањири са тек испеченом, масном, добро закајмаченом, од бела и црна брашна гибаницом...{S} Па |
| ојао се помало да га не врате, што није закалуђерен по чреди.</p> <p>»Та начинићу се, Бого... к |
| ио и до сад.{S} Него чекај, није он још закалуђерен...</p> <p>Архимандрит већ прочитао две моли |
| уђери, ако хоће...{S} Ко се, вала, онда закалуђери, биће зацело бољи од ових наших.</p> <p>— Зн |
| ра истог дана, кад прими писмо, с места закалуђери и да га одмах потом упути к њему ради посвећ |
| о своје нове »симпатије«, јер од кад се закалуђери, кидисаше око њега жене и девојке, стадоше г |
| и врапце и сенице.{S} То му је, како се закалуђерио, једина забава.{S} У граду је, док се бавио |
| {S} И... и Бог с вама, ја сам се зато и закалуђерио.</p> <p>— Знаш, немамо кад да се разговарам |
| видело да и други раде, Тако се Максим закалуђерио, тако је живео, тако поче управљати манасти |
| едељу служићемо службу у Крагујевцу.{S} Закалуђерите најстаријег ђака и доведите да га рукополо |
| ни мислио скоро као ти, и био сам готов закалуђерити се.{S} Али после, брате, хм... после сам о |
| опет натраг.</p> <p>— И тебе, и тебе ће закалуђерити!... дрекну игуман злобно, као да му је тет |
| еничаре, и чобане манастирске, и све ће закалуђерити.</p> <pb n="155" /> <p>У тај мах тетка изи |
| поцрвеневши.{S} Добро баш...{S} Кад се закалуђериш, довешћу ти једну моју прију; таман ће дотл |
| S} Али се то око брзо овлажи, и из њега закапаше вреле сузе...{S} Кроз помућене сузама очи, ука |
| У мало ми главу не однесе... само да ме закачи бутовима!...</p> <p>— Није, славе ми... ја ’нако |
| а земљу осети, да је кошуљом нешто лако закачио, и кад паде на земљу и дочека се на руке, испод |
| , да нађе конопац. — Еј, да ли га синоћ закачисмо за греду... а, нисмо, ево га!...{S} Сад ти ву |
| провући неколико пластова у реду, да не закачиш о дрво; уљаник зарасто у корову, и још по нека |
| се Љубомирове груди тргоше, он се јако закашља, из уста му прсну ракија и он немоћно, лагано о |
| ригај за то.{S} Спава сад ваш игуман ко заклан.{S} Само ти пожури.</p> <p>— Не брини ти.{S} Каз |
| о са нашим познаницама, они нам помажу, заклањају нас...{S} А и ми њих у том послушамо: нађе на |
| знам...{S} То је оно, кад је Аврам хтео заклати Исака...{S} Од куд то овде?«</p> <p>Врати се оч |
| и један стран гост, због кога се морају заклати бар два брава, одмах се ови »обични гости« нађу |
| живим, одушевљеним блаженством на лицу, закле, да ће све то испунити.{S} Та он је о таком живот |
| читао две молитве и, пошто последњи пут закле збуњена младића: да својевољно ступа у анђелски р |
| злазити.{S} Прочитао сам овде и завет — заклео сам се на то Богу...{S} И... и Бог с вама, ја са |
| такав живот није за њега...{S} Та он се заклео самом Богу!{S} И он ће одржати заклетву...</p> < |
| а ово: »Треба живети — како сам се Богу заклео.{S} Ако не могу бити Антоније, могу остати поште |
| осподин на ручку!...{S} А овамо страшна заклетва, и правила, и углед на толике испоснике!...{S} |
| На сва питања редом, Љубомир одговараше заклетвом, да ће тако чинити.{S} Архимандрит изређа све |
| е заклео самом Богу!{S} И он ће одржати заклетву...</p> <p>Одмор после прве школске године пров |
| .{S} Бризнуше му сузе из очију, ноге му заклецаше, нешто га гуши у грудима, не може да се надиш |
| господо, тај се најстрашнијим заветима заклиње Богу живоме, да ће следовати, до смрти своје, р |
| оследњи пут застења очајно, а у грудима заклокота изнемогло, промукло урлање...</p> <p>Грешник |
| и он је одмах нашао место, нашао кров и заклон, за чим му је највише стало...{S} Од тада је неп |
| еда страшљиво на сваку врзину, на сваки заклон, и очекује кад ће се отуд помолити човек.{S} У у |
| ман ме послао.</p> <p>То је био довољан заклон, да му Арсеније не сме ништа наредити.{S} И он о |
| н оваким мислима, Љубомир изиђе из свог заклона и пође запаженом знаку.{S} За мало нађе друм, п |
| лићи, на јакој студени, тражећи хране и заклона, избушили су безбројне рупе на прљаву зиду, а н |
| ило?«...</p> <p>А мали бегунац све бира заклонитија места, прескаче бурумке и врзине по њивама, |
| дозналост задржава да остане још у свом заклону, да чује још што, кад и ’нако сад не сме нико п |
| 24" /> то било!...{S} Али да је негде у заклону, да нас не виде из куће.«</p> <p>— Да ми је да |
| а.</p> <p>Млади игуман седи на доксату, заклоњен за дрвени стуб, и посматра како излази причешћ |
| ајаше уз Велимира, наслоњена на врљике, заклоњена густим трњаком, кроз који се провлачила оград |
| и окречених, и он се нађе као стегнут, заклопљен том громадом...{S} Кад све то виде и осети, Љ |
| и калуђере по манастирима, и долази до закључка, да је његов манастир доста одвојио, да се у њ |
| Игуман се држи као обично; по томе ђаци закључују, да гост није много важан, него је онако у во |
| е: »и измахну руком својом и узе нож да закоље сина својега«...</p> <p>Нешто нејасно, тамно, ал |
| не прошлости! зачу се општи узвик.{S} А закон, хладан и нем као стена, хоће своје...</p> <p>Под |
| дном измени.{S} Донеше се важни црквени закони, уредише се многа црквена практична питања на но |
| Спиридону Тримитинском пише: »Сочетасја законому браку и отец дјетем бист«, па се опет посветио |
| ао.</p> <p>»И то је, до душе, по Божјем закону, рекао би Љубомир; али тек... тек... није оно пр |
| пет морамо твојој кући, па... по божјем закону!... ,</p> <p>— Море знам то...{S} Него само да м |
| аћена сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону заповеди да такове камењем убијамо; а ти шта вел |
| огњиште!...{S} И кад тебе, Вуја и Свеја закопамо, онда ћемо овде ми господарити тако, као ви са |
| и је било издржати...{S} Гомиле народа, закрвављених очију, запенушених од злобе уста, вуку вез |
| реци Ђоку да не обара оне букве, што су закршћене црвеном, него само зеленом варбом.{S} А ти по |
| се тада груди надимају јаче, како срце закуца живо, живо, брзо... и зна, да је сад на Маљену, |
| > <p>— Ама добро, Србине, разуми се: ти залагуј слушкињу како год знаш неколико дана, док се ја |
| а слушати...{S} Максим? запита Љубомир, залажући се меким белим хлебом.</p> <p>— Није наш, одсе |
| оштрим ножићем бутић младе јагњетине и залажући се полако, као сит човек, коме се не једе посл |
| и живот...{S} Антоније не једе ништа до заласка сунчева, често и по два, по три дана не окуси н |
| ина...{S} Само по неки цврчак зрикне, и залелуја се тихи, сањиви ноћни лахор, успављујући узбуђ |
| и ово, тетка га, не излазећи из кухиње, залепи масним одговором), шмркће и често погледа у косо |
| p> <p>Игуман је оборио главу и ћути као заливен.{S} Изгледа да не чује шта му друг говори, јер |
| ...</p> <pb n="116" /> <p>— Тето, да се залије-е!... хап! промрмља он, гледајући нејасно влажни |
| прождрљиви нераст хоће да отме најслађи залогај, па је претходно пирне њушком у слабину, крмачи |
| мумла нешто и Максим, гутајући последњи залогај и загледајући брижно и пажљиво у суд са костима |
| ају их брзо у уста и мотре други сладак залогај.</p> <p>Под густом хладовином, крај самог студе |
| наслони на своју руку, па стаде ломити залогаје проје, умочи их у сок и даде му да једе.</p> < |
| њем младић намести црвену, масну вунену залогу на почетак животописа, затвори књигу и остави је |
| </p> <p>Шта... зар толики рад, па све у залуд!?...</p> <p>Леонтије најпре држаше да је то нека |
| е у себи архимандрит.{S} А ја потегох у залуд онолики зор!{S} Ха-ха-ха!...{S} Извол’те сад, гос |
| рилазећи к столу.</p> <p>— Тек ’нако... залудан !...{S} Него гледам шта му је ово: до сад све б |
| газдино око вазда пазило да он не буде залудан.{S} И ако седи, нађу му шта може и тако радити. |
| p> <p>Милка му доста пута приђе, кад је залудан, па би одмах повели разговор.{S} Једних су годи |
| једног ђачића, дошао из гимназије...{S} Залуди се читајући житија светих, а још у гимназији про |
| ију види немарно расположење према тим »залудницама«.{S} Она вешто обрће разговор и почиње прич |
| } Али не паде ништа, а дође тренутак да залупа добош у негда величанственим а <pb n="249" /> са |
| говори:</p> <p>— Чекај! и његове цокуле залупаше ходником.</p> <p>Кад се врати и седе, чуло се |
| у, а из ходника шкрипнуше једна врата и залупаше потковане цокуле.</p> <p>— Видиш, само мало да |
| ојица нешто ослушкивати.{S} Кроз ходник залупаше потковане цокуле, зачу се познато им фркање кр |
| ко наређују старешине!</p> <p>Отац Сава залупи врата, и опет, онако исто одмерено и лагано, ста |
| аха.{S} Идем у манастир, па сам, канда, залутао?</p> <p>— Ниси, брате, ниси, одговори онај из м |
| апао у ову дубодолину, па мислим да сам залутао.</p> <p>После неколико минута Љубомир се грејао |
| назад мантијом, са голим разбарушеним и заљуљаним дугим власима, са подигнутим рукама у вис, не |
| иво објашњавати или доказивати, па онда замаха рукама по ваздуху, дајући на знање да жели говор |
| Љубомир на половини разговора плашљиво замаха рукама.</p> <p>— Нећу... немој ти мене!...{S} Оч |
| Љубомир брзо подиже свој дугачки прут, замахну њиме весело и потера стоку.{S} Тек кад се смири |
| ијалних рачуна, <pb n="85" /> али ко ће замерити томе, при онако озбиљном калуђерском животу.{S |
| опрезан.{S} Ако му се укаже прилика, те заметне шалу с којом удовицом или ’нако женском — <pb n |
| и жедне стоке до самог мрака.{S} Шумар заметне пушку за леђа, па оде у девето село...{S} Воден |
| од механе и казује нешто жени, која, са заметнутим празним бакрачем на леђима, обучена у неку ц |
| јек речној долини, кроз коју се отеже и замире његов последњи звук...{S} Да ли то беше надчовеч |
| дум... дум... дум...{S} Задими се соба, замириса барут, сва четири члана скочише неповређени, н |
| .</p> <p>Гости уђоше у трпезарију, која замириса тамњаном, и на њих погледаше ликови многобројн |
| знам ти ја за друго уживање, него да ми замирише ова патока, мој Спиро...{S} Онда ми се срце ра |
| добро да окади и осветли пећину, да му замирише тамњаном и воском као права црква, па после, к |
| а управо, чим се помене манастир, одмах замирише у носу старо вино, они гракнуше сложно да се р |
| аку, па сваких пола часа запурњају се и замиришу тањири са тек испеченом, масном, добро закајма |
| ...</p> <p>— Е, богме кад се таки момци замисле, ту нешто има!... рече она шаљиво, смејући се и |
| днако тако, да ли је такав тај свет?... замисли се малишан, наслоњен на пласт, гледајући како ј |
| н вели«, прекиде га Сава опоро и стаде; замисли се.{S} Хм... добро, добро...{S} Иди па се моли, |
| му паде на срце туга Јосифова оца...{S} Замисли се, хтео би да мисли о кући, али му те мисли не |
| настаде овај свињски метеж, Љубомир се замисли...</p> <p>»Зашто?...{S} Шта ово би?«... питаше |
| знало.</p> <pb n="114" /> <p>Љубомир се замисли: да ли треба овај догађај причати сваком?{S} Ка |
| жестоко уплаши!</p> <p>— Није нешто се замислио...</p> <p>— Е, богме кад се таки момци замисле |
| тонија Великог...{S} А он је већ у себи замислио, да је почео исто онако као и Антоније.{S} Пећ |
| идем... поделио тамо ујам, па се нешто замислио..{S} Ђавоље ово време !...{S} Кад пред самим м |
| , скоро глуво доба...{S} Таман се нешто замислио, кад пред мојим носом мрда црно...{S} Дрекнух, |
| је хладно!{S} Обузима га ужас...{S} Он замишља демона, кад је, пре створења света, својим оштр |
| , и он је одстојао са земљаком вечерње, замишљајући тог часа да лети право на небо, кад загрме |
| па иде тако по шуми, с празном пушком, замишљајући себе у разним ритерско-романтичним околност |
| што се види очима и што је тако светло, замишљао је дечко да су смештене све особине светитеља, |
| уги, туђи свет, не онакав како га је он замишљао; кад виде да се никоме ту не сме обрнути ни за |
| цала овога сјаја...</p> <p>Дечко је већ замишљао себе у тим сјајним одеждама, али тако да то ни |
| , а преко њих, брижно и уплашено корача замишљено чобанче.{S} Одједаред искочи пред њега, иза ј |
| , па оде у девето село...{S} Воденичари замоле помељаре, да припазе на камење, па их нема у вод |
| није давало никакве наде — па са сузама замоли, да му даду момка у помоћ до његова самостана.{S |
| ор, користити правом старешинства, него замоли архимандрита за дозволу, да и даље врши свој црк |
| аки чокот!...</p> <p>— Ја бих се усудио замолити, да Василијан однесе водицу, а Велимир би мога |
| најглавнији део литургије, па се осети заморен. »Е, ово се баш потеже јуначки!« као да говораш |
| изговара у мислима испрекидану молитву заморени бегунац, јер већ не може ни шапутати...</p> </ |
| жаром младићског заноса...</p> <p>А у, замореној дугим читањем, глави само се ређају слике за |
| епире са Арсенијем, због једног нађеног замотуљка.{S} Рођак предлаже мирну деобу, »па да нико н |
| у га!« помисли сиромах и одмах се реши: замочи дете с ногу, докле могаше ући у воду. »Опет је о |
| јасто телце у својој руци... и то треба замочити цело у воду! »Бог и душа, удавићу га!« помисли |
| здо слабо одјекну неразговетно викање и замре у даљини...{S} То неко псује непажљива чобанина и |
| . онда!{S} Ето ти!...</p> <p>Игуману се замрзе осмех на уснама, он прошара очима преко свију ли |
| омоливши само главу, проговори некаквим замрзнутим гласом:</p> <p>— Стоја неће више да нас пере |
| .</p> <p>Љубомиру долазе ове ствари све замршеније и чудноватије.{S} До сад је мислио да има ба |
| громки груби глас уз предисање, и онда замумла неко тамо:</p> <p>— А-а...{S} Ала ли сам загоре |
| зује Леонтија.</p> <p>— Нека... нека... замуца калуђер, врдајући главом и бранећи се рукама.{S} |
| страну...</p> <p>— Д-д... да га зовнем? замуца Љубомир, не смејући казати да је отац Сава још ј |
| обичним узвиком, не мрднувши главом.{S} Занела га је нека необична мисао, па се боји да не покв |
| p> <p>А у дворишту и по стајама пустош, занемареност и нема сањивост...</p> <p>Од момака и посл |
| p>Леонтије се повуче у собе, и одједном занемари све оно, што га је до сад одушевљавало, што је |
| пићем.{S} Калуђери, ђаци, момци, чисто занемели од изненађења...{S} Мислили су да ће и овај ле |
| изливи душевна бола.{S} Он се занесе и занеми...{S} Ни уздаха, ни јаука, ни стењања, ни гласа! |
| наступи дубока мочарна јесен, отац Сава занеможе.{S} Првог дана обузе га ломљава, језа, па онда |
| р још спава.{S} Савладао га тешки умор, занео га топал загушљив ваздух, па нити чу звона ни жур |
| па ври...{S} Она га беседа о калуђерима занесе, отвори му очи и он стаде гледати на своју одлук |
| љачки и наслони браду на песнице, па се занесе, пратећи благословени Израиљ у његовом дугом, му |
| ови чудни изливи душевна бола.{S} Он се занесе и занеми...{S} Ни уздаха, ни јаука, ни стењања, |
| да је то нечастиви, али се обично брзо занесе, заборави све »бјесе« и преда се слатком, заносн |
| прозору, као обично кад се човек дубоко занесе једном мишљу.</p> <p>— Дај ми је да читам... ако |
| о првом јутрењу.{S} И сад се онако исто занесе, уздрхти при служби... готов је плакати сваког т |
| овљен позив Велимиров, диже се уплакан, занесен тугом и ненадном несрећом.{S} Сећао се трећег п |
| ам: да ли плашљиво или радосно.{S} Чита занесен; понеки пут прекине читање каквим узвиком и кра |
| оно!... <hi>то</hi> је оно«... узвикује занесен и очаран овом светом тајанственошћу, коју је, и |
| авом Љубомир је остао скрушен, збуњен и занесен.{S} Заборавио је да се крсти и моли Богу, само |
| свет изиђе пред очи младићеве.{S} И он занесен, збуњен многобројним новим појмовима, значајним |
| велике гимназије!...{S} Али сад, овако занесен, претрпан грубим и тешким сеоским пословима, чи |
| је и не види, до необична, искривљена и занесена весељем и пићем лица својих другова...</p> <p> |
| "125" /> мртво дете!«...{S} И у његовој занесеној главици он већ ствара слику...{S} Он, обучен |
| ај професор »травуљар«, дижући од стола занесену главу.</p> <p>— Видите... поче увредљивим тоно |
| ње час кад је примио у манастир »шашава занесењака«, те му сад загорчава дане, грди »онога« ко |
| парохије, па би се човек опет имао чим занети.</p> <p>Још пре неколико година учини се велика |
| вари, на пр. библиска историја... то га занима веома, и он је ипак задовољан...</p> <p>И све ис |
| донеше кашмир из града, и сад га веома занима како ли ће изгледати овај груби луб, кад се покр |
| ако, и зна где је и шта је, али га више занима клисарски посао...</p> <p>И беше му чудно, што г |
| и му се на лицу могло опазити да га што занима.{S} Као ждрал, кога, на сеоби у топле крајеве, и |
| богословску науку...{S} А по једно вече занимају се црквеним певањем и уче се правилно вршити л |
| з Београда, као што видесмо, мучила или занимала нека велика мисао, која га је тако обујмила, < |
| а је и Милкина слика у тим ноћима много занимала, али се уздржа. — После сам о школи, о цркви и |
| ега све оно, што га је у последње време занимало и привлачило...{S} Кад је прочитао прва житија |
| се бедро, и он остави коње, па се стаде занимати бушењем ципунова.{S} Лети воденице престадоше |
| ти уз Милку, газдину кћер, слушати њена занимљива причања и осећати притом такву <pb n="21" /> |
| еће вече остајати времена за читање ове занимљиве књиге.{S} То је било, код овакових људи, где |
| ним новим појмовима, значајним мислима, занимљивим фактима, само блуди очима и пита се у чуду: |
| е манастирске послове и, заузет радом и занимљивим причањем коњушаревим, не осети како време пр |
| ловени Израиљ у његовом дугом, мучном и занимљивом лутању по пустињи...</p> <p>На Петковачу беш |
| ови слушаоци сматрали ова предавања као занимљиву шалу са Максимом, а Максим — као велике муке |
| д оних старих великошколаца, који сваку занимљиву појаву дубоко аналишу.{S} Он познаде одмах ко |
| ка и нечега што највише личи на љубавни занос, а није то.{S} Сликарска четкица могла би то најб |
| дао му се сав, са свим жаром младићског заноса...</p> <p>А у, замореној дугим читањем, глави са |
| е чу кад се прочита апостол; трже се из заноса од громког Савиног гласа, који читаше <pb n="200 |
| . шта ово би ?!«... буди се одједном из заноса срећни младожења, и јасно осећа да се нешто са њ |
| ће се рећи последња реч?...{S} Миришу, заносе црвенкасте мајске ружице, трепери и опија разноб |
| дружина иде лагано и весело, никога не заносе дивни призори, никоме није до ноћног маштања.... |
| нејасна светлост, мори га страшна жеђ, заноси га глава и обара га дрем...{S} Он понови у памет |
| више љуља... љуља... и онај мирис косе заноси... и чатал, о који се одупро, попушта у натраг и |
| да ту загонетну даљину, она га све више заноси својом бескрајном чаробношћу, све више га обузим |
| ио од својих сестара.{S} И тај га мирис заноси, опија... и све ближе прилази и све јаче стеже.. |
| а је тамо вукло и нешто друго.{S} Он се заносио гледајући, кад удари звоно на вечерње, како из |
| рушио све своје дотадашње идеале, своје заносне детиње снове, које је годинама, један по један, |
| ролећу поред његових мислених очију ови заносни догађаји, његова душа се све више отвара и тако |
| ипатског, чије му се житије учинило још заносније, побожније...{S} Сад лежи, уз затворену огром |
| ека...</p> <p>Монаси певаху тако лепо и заносно, новом иноку беше тако топло и пријатно, да му |
| међу зидине градске и предао се дугом, заносном маштању...</p> <p>Дакле, свршено је: постиго ј |
| аборави све »бјесе« и преда се слатком, заносном сањању...</p> <p>Овако је ишло све, док не наи |
| S} Зато их понавља са великом милином и заносом, и онда му срце дође тако пуно, у грудима га за |
| усти?!... прекореваше он некога у боном заносу.{S} И сад нисам више онај, који сам био до јуче! |
| {S} Дошао неки професор из Крагујевца и заноћио код игумана.{S} Изјутра сели на доксату, разгов |
| овим смислом, који му се по некад учини заношљив... онако младићски.{S} У том наиђе његов госпо |
| страшан нечувен умор !</p> <p>Дечко се зањиха и паде на траву као покошен, не мрднувши ни руко |
| осушена, чагљевита смоница, са понеком заосталом барицом у дубоку трагу од коњске копите... јо |
| не примај...</p> <p>— Ниси, вала, ни ти заостао од њега у томе, каже му Велимир у шали.</p> <p> |
| а, Љубомир изиђе из свог заклона и пође запаженом знаку.{S} За мало нађе друм, па пође брже.{S} |
| ави, позеленели, и тако!«...{S} Ипак он запази и добро разгледа похвално, невиђено у Србији, га |
| ве мирисне борове хладовине, која га је запајала и јачала као своје чедо...</p> <p>Уплашена, уз |
| од сеоског, накрижаног крупно, дувана, запали је и стаде гледати кроз облак дима, који се прем |
| уго.{S} У једном крају подрума светлуца запаљено видело, те показује госту правац, којим му ваљ |
| тру, добро окадио пећину и разгледао са запаљеном воштаницом сваки кутак пећине, видео где ће с |
| мирис намазане девојачке косе, који је запамтио од својих сестара.{S} И тај га мирис заноси, о |
| ицу с једног краја села.</p> <p>Ко није запамтио оно старо обношење водице по селима!{S} У свеш |
| .{S} Него сам се уморио од дуга пута, а запао у ову дубодолину, па мислим да сам залутао.</p> < |
| о им је учитељ причао.{S} Али при крају запе: стадоше се ређати некаква неразумљива имена, и ре |
| ма, не марим, али кад озелени гора, кад запевају славуји, кад све живо појури тамо, хм... тамо |
| оних великих... оних, хм... па ови моји запевају, све се тресе...{S} Обешењаци Василијан и Нико |
| , и у исто време готов је из свег гласа запевати.</p> <p>»Овде је прави живот... овде се може ж |
| S} Монаси сложно, тихим, лаганим гласом запеваше тужну песму: »Загрљај Очев потрудих се отворит |
| .{S} Гомиле народа, закрвављених очију, запенушених од злобе уста, вуку везана праведника кроз |
| че тетка и принесе пуну чашу помодрелим запеченим уснама бониковим.{S} Љубомир, погледавши стро |
| да у цркви од свештенорадњи...{S} Ту се записивала свака пара од прилога или од продатог мала; |
| прилога или од продатог мала; веће суме записивали су заједнички, сви калуђери.{S} Млади намесн |
| ошто, вели, он већ мора на другом месту записивати све то, те мора...{S} Што би се људи узалуд |
| обу, па га тајанствено, са полушапатом, запита:</p> <p>— Шта је то било с тобом и с оним... ту |
| во бављење овде зашто је, ради чега?... запита се, и обузе га грозничава језа, кад осети да се |
| чи. »Шта је ово?...{S} Где сам ја?!«... запита се преплашен монах, гледајући окамењеним погледо |
| од мене, и шта ово радим ја овде?!«... запита се он одједном, пошто прочита писмо, као да сад |
| очита.</p> <p>— Је л’ твоја ова књига'? запита он Светозара, после дуга чекања док овај сврши ч |
| <p>— Ти си Љубомир, је ли... новајлија? запита она, гледајући му пажљиво лице и цео стас, као д |
| ан... сећаш ли се како си се претурала? запита Леонтије стидљиво и обори очи.</p> <pb n="256" / |
| дно гледају...</p> <p>— Како ти је име? запита он дрхтећи и чудећи се толикој својој смелости.< |
| нак Никола не опази.</p> <p>— Са чесме? запита игуман неким меким гласом, који даваше упитаноме |
| ...</p> <p>— Е, а шта ћемо сад за паре? запита, игуман значајно и као прекорно.</p> <p>Прота об |
| и.</p> <p>— Је ли оно ти хоћеш у свеце? запита девојка са подсмехом, гледајући га ђаволастим, н |
| ље, а сад...</p> <p>— Чији си, ти мали? запита једног дечка, који тераше краву сокаком.</p> <p> |
| иђаше за њим.</p> <p>— Чији си ти мали? запита дечка, кад му овај, скидањем капе, сврну пажњу н |
| и собу.</p> <p>— А каки су ви калуђери? запита Љубомир.</p> <p>— Видео си, брате, одговори Веља |
| <p>— Одиста, зар нећеш од мене бежати? запита девојче веома живо, и хтеде га погледати право у |
| ’нако превија и... од чега се оно лечи? запита Љубомир.</p> <p>— Превија се из ширетлука, одгов |
| вај, што ћу га ја слушати...{S} Максим? запита Љубомир, залажући се меким белим хлебом.</p> <p> |
| госту гологлав.</p> <p>— Где је игуман? запита гост, разгледајући по дворишту онако, како обичн |
| онити.{S} Али ја мислим ти ћеш то брзо? запита Никола, гледајући га бојажљиво; ко вели:{S} Ваља |
| рама...</p> <p>— Шта си ти то намислио? запита Сава младића, не разумевајући завршетак владичин |
| слов«.</p> <p>— Е, зар си одлазио тамо? запита игуман весело, кад чу да је Љубомир често одлази |
| .</p> <p>— Је ли ово тај...{S} Љубомир? запита, смешећи се, Видина друга.</p> <p>Велимир климну |
| немо!...</p> <p>— Зар се ти бојиш ноћу? запита манастирац с прекором, као да би хтео рећи: »Вид |
| и стаде пред другом.</p> <p>— Куд ћеш? запита га чудећи се.</p> <p>— Кући... одговори Велимир |
| вољно.{S} Дође му на памет: ако владика запита што, на пример из литургике...{S} А ни његови ка |
| p> <p>И беше му чудно, што га игуман не запита: докле ће остати у манастиру, што је дошао, ради |
| ти — онда се обрте око себе и као да се запита:</p> <p>— А шта ћу сад?...</p> <p>Ови незнатни п |
| огледом, па се обрне, рецимо Велимиру и запита га«...{S} При овоме игуман одједном скочи и погл |
| уку преко рамена, и лаганим полушапатом запита га:</p> <pb n="170" /> <p>— Кажи ми... мали: как |
| Где си био?...{S} Шта је то!... сурово запита игуман Љубомира, гледајући га право у очи.</p> < |
| принуђен оборити главу.{S} Али га опет запита:</p> <p>— Или се мож’да стидиш, па не смеш да пр |
| и мож’да друкчије одговорио, кад би га, запитали: хоће ли остати у манастиру, јер му се одмах у |
| а се никоме ту не сме обрнути ни за што запитати, јер њега неће нико, ама баш нико да погледа.. |
| да не почиње разговор, осим ако има што запитати.{S} Одговара на питања кратко, и увек гледа да |
| гово лице...{S} Он стаде <pb n="123" /> запиткивати како иде са певањем.{S} За Љубомира рече му |
| S} Од куд ти...{S} Чији си?... стаде га запиткивати благим материнским гласом, од кога се и деч |
| ти око Марије, тапкати је по раменима и запиткивати.</p> <p>— ’Број’тро, тетице!... хи-хи-хи... |
| и збуњени, снују по кухињи и сваки час запиткују Арсенија или друге калуђере: шта ће се кухати |
| егово цензорство, на своје несташице, и запиткујући га о манастиру, о калуђерству, о многим вес |
| жно лупи о звучни метал и затим заигра, запишта, и све јаче и све бешње стаде лупати, шкрипећи |
| а нешто Бог са њима учини, ради мене... заплака се тетка одједном, и настави јецајући: ако је т |
| за костријет око себе«...{S} Љубомир се заплака и кришом обриса сузе, које му полетеше из очију |
| и божје.{S} Он седе на уласку пећине и заплака се горко, гледајући немоћно у натуштено суморно |
| Натема га!...</p> <p>Тетка се одједном заплака, зајеца па побеже у кухињу.{S} Љубомир се, чим |
| а, сунца ми! превија се дете и одједном заплака.</p> <p>Пандур омекша.{S} И он се био уплашио д |
| старицом изврши мало боље, али се и ту заплетао и брзао при читању познатих му молитава из тре |
| овде, да гледам твоје... твоје .. он се заплете, не налазећи <pb n="108" /> у мислима речи, кој |
| отуд тражи помоћи и разјашњења у овоме заплетеном склопу црних мисли...{S} А из неба само сипи |
| .</p> <p>Господин поче лагано, изнајпре заплећући се, застајкујући да смисли израз, па све слоб |
| ао, улазе смерно у цркву...{S} И све то запливало у општи талас живота, па се весели по њему, р |
| изненадном, плаховитом поводњу, у који запливаше сви његови другови.{S} Та околност, што јурну |
| и на положај најмлађег ђака, коме сваки заповеда, навикао се чак да гледа на себе као па просто |
| е, и сад се не зна чија је...{S} Ко уме заповедати, он је и газда.</p> <p>»Власт«, духовна и св |
| Игуман мрдну Николи:</p> <p>— Са чесме! заповеди одсечно, што је значило да треба отрчати са ст |
| и, и сваког мораш послушати, што год ти заповеди.{S} Игуман ти је одредио редован посао, али по |
| га мораш цео дан трчати и радити што ти заповеди он, и тетка, и сва три калуђера.{S} Па дође ча |
| омиру:</p> <pb n="104" /> <p>Ако ти што заповеди, кажи нама да те научимо, да не погрешиш...</p |
| ад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону заповеди да такове камењем убијамо; а ти шта велиш?«... |
| чија.</p> <p>— Дај! зачу се отуд крупан заповеднички глас.</p> <p>Велимир дохвати са прозорчета |
| ом трпезаријом и кухињом, чује се оштро заповедничко гунђање и незграпно лупање поткованих, по |
| као обично, стаде пред њега, очекујући заповест.</p> <p>— Да се калуђериш !... сутра! одсече и |
| ли да послушам и поштено извршим његову заповест?...{S} Ја ћу ово друго.</p> <pb n="204" /> <p> |
| ања одговори:</p> <p>— Вршим све његове заповести, живим као што су живели његови велики угодни |
| S} Отац Арсеније, као редни ове недеље, започе јутрење...{S} Разлеже се оно дугачко, једначито, |
| > <p>— Знаш, прво... а то је баш тешко, започе Никола, и на уснама му заигра блажен осмех, што |
| познатих му молитава из требника...{S} Започе проносити ускршњу водицу с једног краја села.</p |
| над једном болесницом и потом се имала започети ускршња водица по целом селу.{S} Ради тога и в |
| зима, па се није могао никакав већи рад започети.{S} Имало се кад размишљати о свему.{S} У томе |
| го да га удавим!« рече у себи и настави започети рад.</p> <p>После свршеног крштења сети се да |
| ије пред њим, шушти и пуцкара, наставља започето причање:</p> <p>— Тако то једнако, док ме не п |
| колико корисних и бескорисних предузећа започето и напуштено...</p> <p>И све то прошло и утулил |
| дебео слој мека суха лишћа и наставише започету препирку.{S} Обојица беху сагласни, да је Вели |
| у селу и граду, подстаче је да продужи започету игру.{S} Не мислећи много да ли је то баш у <p |
| ате...{S} И Леонтије, пометен, збуњен у започету послу, утучен, прегажен судбином, заједно са с |
| одједном прену: ама шта ми <hi>сад</hi> започињемо политику, кад треба само пити.{S} Децо, точи |
| !</p> <p>Овако дугачак игуманов монолог запрепасти калуђере.{S} Он није имао обичај да пред њим |
| е затећи после данашњег окршаја, али се запрепасти, кад угледа како Василијан весело прича и ка |
| ир се препао од те непознате му новине, запрепастио се...{S} Али му, сасвим случајно, одједном |
| не види нана?</p> <p>Љубомир је погледа запрепашћен.{S} Она је у његовим очима тако високо стај |
| ебе, трљајући очи песницом, и наједаред запрепашћено отвори очи. »Шта је ово?...{S} Где сам ја? |
| сс..., гори од Максима.</p> <p>Арсеније запрепашћено погледа игумана, па као утучен његовим одг |
| 162" /> средини ходника и стаде гледати запрепашћено у гомилу, која се лагано примицаше.</p> <p |
| где треба!...</p> <p>Василијан се само запрепашћено питао: ко ли ће сад?!... и стрепио од поми |
| а као <hi>други</hi>, и на своје велико запрепашћење опази, да је остао онај и онакав исти, как |
| пржене на кајмаку, па сваких пола часа запурњају се и замиришу тањири са тек испеченом, масном |
| > <p>Село, обавештено раније о доласку, запурњало се од брисања давно непочишћене куће и двориш |
| Манастир је полагао право на неко старо запуштено воденичиште, на једном сеоском потоку, где се |
| } Ето, стојим с тобом.</p> <p>— Одиста, зар нећеш од мене бежати? запита девојче веома живо, и |
| а је он »свршени богослов«.</p> <p>— Е, зар си одлазио тамо? запита игуман весело, кад чу да је |
| ој светлости и другом облику...{S} Гле, зар оно кућа Степовића!{S} Некад му је изгледала као дв |
| у друго... сви ови младићи!{S} Јер гле, зар не изгледа он међу њима као врана међу голубовима!{ |
| едаху право и јасно.</p> <p>— Славе ти, зар од онда једнако лежиш ! викну му девојче, нагнувши |
| а« каже њој Христос.</p> <p>— Очију ти, зар баш све тако пише?... узвикну обрадована жена весел |
| дњи, са страхом, приђе руци игумановој, зар то Василијан!...{S} Па онај прави светац, што се бе |
| <p>— И она дере жестоко.</p> <p>— Како, зар као и ти!? узвикује зачуђено девојче, и на уснама с |
| ло пред тобом, па ето«...</p> <p>— Што, зар волиш ићи у цркву?</p> <p>— Но!... ’Нака лепота!..{ |
| дећи хладно стакло.{S} Имамо и ми душу, зар није?...{S} А баш ову је донео игуман из Прњавора, |
| ругих добитака не беше...</p> <p>Шта... зар толики рад, па све у залуд!?...</p> <p>Леонтије нај |
| видећеш... ако Бог да.</p> <p>— Како... зар због тога живиш? зачуди се Леонтије.</p> <p>— А збо |
| .{S} Не мари да ради какав хоћеш посао: зар не чисти штале, отимари коње, храни свиње, вуче ђуб |
| брините се за сутра, шта ћете јести...; зар није Антоније због тих речи продао цело имање, и по |
| д овде у кухињи смејаше, свађаше!...{S} Зар онај бледи, преврнутих очију, смирени и скромни кал |
| Шта би од оноликих идеала, снова?...{S} Зар се толико мислило и сањало само ради тога, да би ду |
| ди тога, да би душа имала забаве?...{S} Зар су све то била само привиђења, сенке?</p> <p>Не мож |
| кажем само шта мислим.{S} Па што?...{S} Зар ти мислиш, среће ти, да ћеш остати до краја као Ант |
| ситеља и његових великих угодника...{S} Зар је то срамота?!</p> <p>Гост погледа зачуђено околна |
| <p>— Но, знам ја да она све лаже...{S} Зар ја не видим како је мене!...</p> <p>Светозар оствар |
| .</p> <p>— Е, немој болан, оногај...{S} Зар тако наша... како ћу рећи... наша љубав?</p> <p>— Љ |
| ?{S} А после?...{S} Лако је за то...{S} Зар није Господ казао: не брините се за сутра, шта ћете |
| .. насмеја се говорник из свег срца.{S} Зар ви чувате веру... <hi>ви</hi>?!...</p> <p>— А ви се |
| ти и... ко једна младина, шалити се.{S} Зар је за нас испосница!{S} Ха-ха-ха!... засмеја се она |
| устињи путник, погледа у плаво небо.{S} Зар сви једно исто!?...</p> <p>Само га поп Светозар, ко |
| м, као да је нашао све што је тражио. — Зар ви тако... из заседе!...</p> <p>Кикот се продужи јо |
| луђери боје смрти, то је чудо!</p> <p>— Зар и Василијан? пита Љубомир.</p> <p>— Хо, тај мисли д |
| од ове пустиње... све немо!...</p> <p>— Зар се ти бојиш ноћу? запита манастирац с прекором, као |
| аквој кући?{S} Чијој кући?«...</p> <p>— Зар ти нису јавили... оженио сам се пролетос.{S} Сад ми |
| ђен поглед с једног на другог.</p> <p>— Зар би нас смео ко тако тући, да нас заболи! рече Велим |
| дњих, малих...</p> <p>— Пијем.</p> <p>— Зар ту, болан брајко!... поче га прота корити, али он о |
| p>Љубомир стане причати редом.</p> <p>— Зар то... ха-ха-ха...{S} Па то су паремије... оне знаш, |
| ши, одговори Љубомир узбуђено.</p> <p>— Зар и ми, девојке?</p> <p>— Сви!...{S} Тако се радило у |
| а Љубомира прекорно и узвикну:</p> <p>— Зар ти тако?!...{S} Први дан у светој кући, па пијан!.. |
| S} И како беше дивно у оном свету!{S} А зар се не може натраг?...</p> <p>»Шта је то!... да калу |
| биле те свраке, како си леп!</p> <p>— А зар је ови Арсеније... хап!... лепши од мене?</p> <p>— |
| по неколико дана нису ништа окусили, па зар не може и он тако?{S} А после?...{S} Лако је за то. |
| зар...{S} И они су тумарнули у свет, па зар су се једнако мучили!?...{S} Нису, зацело нису.{S} |
| лио се у испосници до мртве главе... па зар то није светачки?</p> <p>— Тако треба да ради сваки |
| обрађивали њиве, жњели, копали...{S} Па зар да избегава рад он, који се тврдо решио да следује |
| же одмах наћи, чим човек огладни.{S} Та зар није слушао толико пута, како људи путују без ичега |
| подложно трулежу, ништавило?{S} Та нису зар све то гатке?!... .</p> <p>И владика му сад поручио |
| ва се беличасто сива маховина...</p> <p>Зар то она стара »наша кућа«?!...</p> <p>А родбина весе |
| у наочарима дође на ум паметна мисао: »Зар баш мора, рецимо, писме <hi>људи</hi> бити у првом |
| другим изласком, побеже на свој омиљени заравањ, на брегу више манастира...</p> <p>Ах, како див |
| у — све снагом надничарском.{S} Зими се заради много, те се има са чим летина средити.</p> <p>А |
| ... прекиде га игуман.{S} Кад треба што зарадити овој кући, онда њему све сева, а кад је за чан |
| а ја, што!... свршио сам богословију... зарадићемо парче хлеба.</p> <p>Не помогоше никакве молб |
| у последњу околност.</p> <p>— Па... кад зарађујемо по тој новој иконији... како ли је зовете — |
| наника, кметова и пандура, и кад би око заранака, ни сам не зна како, натрапа управо пред механ |
| се завуче међу плашће.{S} Сунце већ на заранцима, а он се осећа тако уморан, тако преплашен и |
| но старо, сплатичено кљусе; детелиниште зарасло аптовином, поврће у градини не види се од траве |
| ва у реду, да не закачиш о дрво; уљаник зарасто у корову, и још по нека пчелица прозуји над <pb |
| оном другом ужем крају пећине, где беху зарезани у стени неки крстови и једна удубена ниша са р |
| чена на ражњу, са набраном као павлака, заруделом младом кожицом, испод које провирује месо, шт |
| ером виногради стадоше се прекопавати и засађивати дивљом лозом за калемљење...{S} Све букну, к |
| екакав груб полуосмејак, а потуљене очи засветлеше и гледаху право и јасно.</p> <p>— Славе ти, |
| је на души, исправи се на сену, очи му засветлеше и он проговори:</p> <p>— Знаш како ме онда в |
| главом са одобравањем, и у очима му се засветли радост, као да је пронашао какву важну новост. |
| и великан врховима густа јелашја, и кад засвира игласто борје, и кад зашуми густо бучје... калу |
| оју је до сад пребирао и остављао сваку засебно у велике дуванске или бакалске кесе.{S} Али је |
| по другом реду.{S} Зато га и одвајају у засебну собу, одређујући му нарочита правила и дужности |
| све што је тражио. — Зар ви тако... из заседе!...</p> <p>Кикот се продужи још јаче и затим, ка |
| га држе они лекови.{S} Али, брате, кад заседне за трпезу, па стане макљати, ни Максим му није |
| м; треба уређивати читаву њиву, која је засејана самим пасуљем — главном храном сваког манастир |
| ном сваког манастира, па другу, која је засејана сточном репом, па трећу засејану детелином, па |
| оја је засејана сточном репом, па трећу засејану детелином, па подизати неке многе а веома потр |
| и што му је увређена »чест«.{S} Сви су засели за богату совру са пуним уверењем, да својим при |
| а.{S} Да ми је само то видети... кад се засија!...{S} А са њим, кажу, сто попова.{S} Боже, како |
| >А Љубомир, после овог узвика, одједном засија очима а по лицу му се разли неизмерно блажено за |
| е развесели.{S} Најпре му се овлажише и засијаше крупне, црне очи, па се стаде смешити на свако |
| и основани манастири.{S} Помену огромне заслуге потоњих монаха за време робовања и ослобођења с |
| џи-Ђера, па само слушају оно, што им по заслузи припада ..</p> <p>Али говорник обрте лист...{S} |
| ар је за нас испосница!{S} Ха-ха-ха!... засмеја се она и лагано, пажљиво, бојећи се да не увред |
| но цео сан, прелети га једном мишљу и — заспа...</p> <p>Чини му се кроз сан да је баш овог трен |
| но догоди, довуче се до постеље, леже и заспа одмах.</p> <pb n="97" /> <p>— Та махни га! викну |
| момака, леже на једну клупу, покри се и заспа истог тренутка.</p> <p>...{S}Јасно и чисто звони |
| му се кроз сан да је баш овог тренутка заспао, а у исто време осећа како га неко снажно дрмуса |
| ије зашло сунце, које је грејало кад је заспо, али по том, кад боље око себе разгледа, познаде |
| асто немој самоћи.</p> <p>— Ја реко’ ти заспо̑... а он ћути ’нако, викну девојче силазећи с јар |
| евојче.{S} Он хтеде вриснути од страха, застаде и — одмах се поврати, кад познаде своју другари |
| се оштра, љута челична пила и секира... застаде у ваздуху... као да се предомишља, да ли да изв |
| би... хм! — он не нађе згодна израза и застаде.</p> <p>— Господе Спаситељу и сви анђели... пом |
| n="198" /> Леонтија«... отац Сава малко застаде; монаси се насмешише задовољно, а погнути искуш |
| дјури у стовариште Мирковићево.{S} Тамо застаде читаву гомилу радозналих слушалаца...{S} Исприч |
| епископа за твоје...{S} Прота нарочито застаде са крајем реченице, да би изазвао љубопитност к |
| авац, којим му ваља ићи.</p> <p>Љубомир застаде на последњој степеници.{S} Знао је да се треба |
| иво оца Саву и хтеде нешто рећи, али му застаде реч у грлу... „Дошло!... <pb n="194" /> Баш дан |
| кући.{S} Посао парохиски готово сасвим застаје: обреде се последњи свечари, ђурђевци, обнесу с |
| дин поче лагано, изнајпре заплећући се, застајкујући да смисли израз, па све слободније и јасни |
| е разговор о старом, традиционалном, ну застарелом реду и газдовању <pb n="87" /> манастирском. |
| ићане, шта ћеш сад!...</p> <p>— Пуштај, застења мушкарац и мрдну рукама да се ослободи овог тер |
| га.{S} Тамо... тамо!...{S} Последњи пут застења очајно, а у грудима заклокота изнемогло, промук |
| озбиљна, добро позната му оца детињег, застиде се и сам и увиде да сад не сме ни уста отворити |
| сници, одговори он, кријући очи, јер се застиде од сећања на свој први неуспешни покушај.</p> < |
| гледа око себе радознало, и кад угледа застиђена Леонтија, насмеши се ђаволасто, па и сама врд |
| кад погледа пребледелу, озбиљну и мало застиђену породиљу, која се јуче разрешила од бремена, |
| , још тајанственије трепери онај далеки застор и призива к себи сва мека срца, склона маштању.. |
| а у ону сиву даљину, у онај тајанствени застор, који му сакрива од очију те чаробне слике његов |
| једног пролећа удари страховит поводањ, засу све манастирске воденице, а после неколико недеља |
| а као јабука, накицошена, намештена, са засуканим везеним рукавима, из којих се пружиле две обл |
| ше говорника неки, којима је грло веома засушило у току дуге беседе.</p> <p>— Да се укину! узви |
| ава те не убила!... '</p> <p>А Леонтије затвара очи, шапуће молитву и бега, остављајући често н |
| ен кроз мали отвор на великим бронзаним затварачима и из собе игуманове и Максимове разлеже се |
| гну, нестане их, као у маглу.{S} Чобани затворе стоку чим сунце мало одскочи, па и њих нестане, |
| да се ко не увуче у шталу, јер су у њој затворена</ |