| го ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по гл |
| екај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те удар |
| — Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разг |
| ху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране |
| кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нан |
| {S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си |
| живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </ |
| и једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — р |
| е дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лиш |
| говарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, те |
| раје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица. |
| са беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато |
| Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, |
| , како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на |
| 7" /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са за |
| арове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким ст |
| ршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у |
| ним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је |
| а сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивш |
| . — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли |
| вог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргл |
| м држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лет |
| јка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој |
| ао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух |
| а уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, |
| } Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> |
| е ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и по |
| о!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па нем |
| ца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право |
| а рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, |
| , силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{ |
| Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После веч |
| рош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у сел |
| . али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би све |
| лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калд |
| и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подмет |
| ре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи ком |
| работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он? |
| „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим |
| е који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не |
| ру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше |
| заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топл |
| иш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на ме |
| тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ст |
| аља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен |
| разе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S |
| је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на |
| и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14 |
| с на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{ |
| оба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод ко |
| е код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, |
| а, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и навике |
| ђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешта |
| ла.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте леп |
| .</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се |
| о обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и з |
| ише ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и |
| пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p |
| ало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке |
| оше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, по |
| кав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> < |
| <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, |
| ..</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега |
| он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} |
| ог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, |
| н повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, п |
| оче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкањ |
| на; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свак |
| шта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери п |
| имназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} |
| ржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти з |
| бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отво |
| да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казат |
| и ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели |
| јала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице к |
| чицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад |
| целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се закл |
| ајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбољ |
| учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по ме |
| ш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, р |
| ја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, не |
| в осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога м |
| руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно |
| о јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, |
| осле у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти неприј |
| , тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка т |
| велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми |
| — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако... |
| дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} |
| дим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види |
| о је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не |
| S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} |
| ни, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} До |
| ад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде д |
| њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, и |
| >Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{ |
| p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђо |
| ње плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} |
| има. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{ |
| нце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме |
| етар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, ј |
| е изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се |
| испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минт |
| , погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете. |
| де месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, г |
| могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се н |
| , свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајн |
| {S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој |
| е.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је |
| висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој |
| цила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка ску |
| ава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} |
| чено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој гла |
| .{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и |
| оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђив |
| курице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести |
| l:id="SRP18991_C2"> <head>II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што |
| топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, и |
| а ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, |
| та.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног сау |
| него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по |
| ј нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да с |
| ш више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дира |
| авала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана |
| ас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим |
| ближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, |
| емој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитр |
| прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S |
| мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p |
| да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" |
| понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Мариј |
| сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсвет |
| Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак д |
| и.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва |
| И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, |
| х стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле в |
| дих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен |
| ш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га |
| знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, ј |
| , понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одје |
| нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да |
| да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толик |
| оноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А он |
| {S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полут |
| укле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И поб |
| огнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нут |
| лопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и виног |
| олазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{ |
| а нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати |
| сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и за |
| здигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} П |
| шко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, п |
| што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хте |
| а спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око |
| мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква |
| ичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кро |
| ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" |
| S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречава |
| а.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, |
| е, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, |
| мо удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја |
| аве.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно с |
| а виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута |
| то од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — да |
| ма ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И |
| о мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо м |
| <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам б |
| старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гле |
| је душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хл |
| не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу глед |
| напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb |
| е чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она |
| стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше мла |
| ма и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, |
| бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ип |
| иротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатије |
| ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, |
| } Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа |
| им се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код н |
| RP18991_C3"> <head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их за |
| ећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме |
| полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком пла |
| лих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p |
| не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних |
| хнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена ч |
| рану, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих |
| има си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} |
| асну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и |
| пија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба |
| ање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} О |
| матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју |
| у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — |
| како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Пр |
| Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „високог пор |
| ад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се са |
| ућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила |
| државаше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уз |
| опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстиц |
| е не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко |
| х ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бед |
| о срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме з |
| :id="SRP18991_C3"> <head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом |
| ој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, |
| <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у |
| жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</ |
| онизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S |
| а знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи |
| што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па не |
| ази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и о |
| ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p> |
| хну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се д |
| оли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, а |
| са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, пр |
| ега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, ск |
| ло и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањ |
| још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је там |
| повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И о |
| тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дет |
| </p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАНОВИЋА</p> </div> <pb n="2" /> <div type="title |
| е лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} |
| <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не |
| затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из |
| му, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бес |
| стирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> |
| , бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> < |
| ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње бога |
| </p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове |
| чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досад |
| {S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће |
| е испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара |
| аш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... н |
| ла, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред |
| <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она о |
| узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на |
| уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се |
| .{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, |
| бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она б |
| капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у с |
| м и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто р |
| еше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си |
| отиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> |
| у зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране |
| евајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и |
| ам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу |
| тву, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} |
| мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрв |
| е љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То м |
| , поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар |
| /p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: |
| ала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код |
| еве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...</p> < |
| д среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И |
| је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се пр |
| езаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} По |
| рнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и с |
| ици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? |
| нци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој сл |
| и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S |
| гурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене гл |
| чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулуз |
| оцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширов |
| ћи се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и |
| а прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на пр |
| о.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> < |
| постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља |
| то радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми |
| онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> |
| ка <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна д |
| наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се |
| о, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све в |
| ану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни т |
| p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам |
| е срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута м |
| ато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти ма |
| елену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, |
| е, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам |
| певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полак |
| о, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопра |
| Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду |
| ј слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те трг |
| бацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешт |
| опчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуца |
| е се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко пот |
| ихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита м |
| дала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у |
| p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАНОВИЋА</p> </di |
| од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио |
| реће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> |
| те целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, иг |
| уцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> < |
| ј — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лак |
| , пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из п |
| кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и вод |
| !</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — |
| ..</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу |
| о шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у животу спрем |
| ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да са |
| сле видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} |
| е нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} П |
| огаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох м |
| јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија ру |
| , са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао |
| и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као |
| где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одгов |
| што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом |
| рним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; сито |
| ћи врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} |
| и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих т |
| тајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше |
| роз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више г |
| исоким, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, |
| ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="5 |
| а <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исеч |
| е виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и |
| поду!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита |
| дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђ |
| кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се виш |
| е ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душ |
| и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} |
| отан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као |
| лади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу ша |
| е руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага < |
| Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, оп |
| дах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уст |
| еде, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од ла |
| усих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p |
| иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук |
| и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша мило |
| и рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, сув |
| аше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као пот |
| вине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} |
| ак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мута |
| а глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох д |
| који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смр |
| ало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаш |
| се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће в |
| гнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да са |
| Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресв |
| двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид |
| ваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила |
| ишта није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном пола |
| реће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, |
| Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беш |
| близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са с |
| ђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, п |
| ml:id="SRP18991_C5"> <head>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе |
| њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима |
| ад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да |
| ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја |
| и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{ |
| што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згу |
| ребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу д |
| ољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што |
| е плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спав |
| припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи ко |
| а Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и п |
| олим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не бр |
| сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Мо |
| би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето так |
| И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н п |
| ше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборил |
| о би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући м |
| зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле св |
| натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и нек |
| на моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, |
| по и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, |
| иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи |
| зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ про |
| е онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, |
| .{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је в |
| бро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у |
| и.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад. |
| уше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> < |
| сто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне |
| га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, т |
| двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама. |
| д наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама |
| тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја |
| коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер |
| но јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме |
| ас га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гос |
| адача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било |
| ти ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела блед |
| државам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лак |
| кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да о |
| ли и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се занос |
| > <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започи |
| више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све у |
| и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмица |
| песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и |
| мала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце |
| исну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка. |
| у провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из који |
| љала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одм |
| елу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на г |
| ој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на р |
| то и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Сам |
| патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шанд |
| о кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је н |
| S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда приз |
| је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се м |
| нској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све на |
| } И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није |
| је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад |
| зна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велик |
| мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да |
| и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са |
| вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, ув |
| две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најл |
| сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступ |
| кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више |
| ата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нис |
| ам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била ви |
| били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти |
| и се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што |
| ла, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на |
| {S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом |
| е зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не |
| шње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и |
| аздама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се |
| вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте им |
| а.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог |
| наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељств |
| рича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја |
| среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, мо |
| уцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно у |
| у лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грл |
| сти.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете |
| а би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати. |
| n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја ниса |
| своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој н |
| и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материн |
| b n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере |
| д шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим бр |
| во не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја м |
| ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету |
| а је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву вид |
| оја је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: стари пер |
| {S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као |
| дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш |
| лог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја б |
| еме основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, |
| бољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам дола |
| рате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18991_C |
| овориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније |
| живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне |
| езане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила |
| свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набав |
| ла да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим |
| !{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да |
| ек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане в |
| о си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу з |
| аве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и јо |
| крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра |
| узе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укр |
| леб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И д |
| у стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јеле |
| морен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се |
| S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љ |
| слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нис |
| сам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног к |
| сећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, покл |
| у тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам с |
| е и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме |
| им што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} |
| вање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаље |
| — Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мн |
| ату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући с |
| очисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p> |
| /> <p>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не |
| не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, |
| о младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше |
| и у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једн |
| 0" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и |
| дне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, м |
| /p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог |
| леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно румени |
| тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше ба |
| сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и не |
| је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хлад |
| држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уз |
| дим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од трав |
| очено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорга |
| мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на н |
| онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — |
| поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова |
| бедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила с |
| дно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је сам |
| , ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, по |
| у, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком |
| е бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љу |
| ном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме зати |
| као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио |
| нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S |
| ала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој |
| све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од |
| век мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она |
| лики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене |
| мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} Посл |
| ј је било нагомилано све наше преостало богатство: стари персијски ћилим, по рафовима велики са |
| нара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, по |
| сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, |
| } Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути с |
| з.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, п |
| им хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и нач |
| ве, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас |
| ла, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двор |
| ан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено |
| или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед |
| с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам |
| ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кр |
| о, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те |
| ти у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад |
| ањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох |
| врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу по |
| на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, |
| то си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, те |
| и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И ка |
| дане провела.{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата |
| <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске со |
| ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, ко |
| о се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио |
| ко у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхта |
| осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их |
| ше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, так |
| едно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лек |
| м ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме п |
| уре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем ко |
| стави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну не |
| а видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма |
| азу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p |
| авало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако ле |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ |
| ом минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си |
| клопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div type="c |
| судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао |
| дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хај |
| е ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као за |
| нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и труди |
| > сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, |
| соких топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих но |
| саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одма |
| узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се |
| не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигр |
| е главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к на |
| улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањ |
| и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе |
| е зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале |
| скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи... |
| гне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу |
| а.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље прит |
| и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће т |
| шење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то пог |
| и не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, дон |
| м ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, |
| то и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње ра |
| и мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— |
| </p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлуч |
| а плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста пр |
| " /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зо |
| пијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} И |
| м ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш |
| шана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се |
| зиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, дес |
| м и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и бе |
| м диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> |
| а говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад |
| вучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа н |
| а га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, |
| — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> |
| , па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> < |
| /p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</ |
| ке — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојкови |
| зухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опушт |
| учена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољ |
| би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" |
| а улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Ме |
| ?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И ствар |
| о! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, стр |
| p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} |
| еисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве с |
| ам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, |
| лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, т |
| зе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} |
| се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} |
| ох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретош |
| } Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да |
| свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче и |
| место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да |
| о којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари ду |
| па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, |
| е, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p |
| осле једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе |
| тура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али п |
| дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, поч |
| ростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} |
| гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну. |
| јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га |
| а ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рука |
| врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе |
| године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>П |
| ише као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S |
| сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!... |
| у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колик |
| вадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти |
| ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се |
| у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув |
| обро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер |
| уго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поск |
| комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: |
| ато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје |
| х стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> |
| Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком |
| Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси изб |
| а што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни |
| о однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали. |
| ањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, др |
| ника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из не |
| а прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила |
| необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакида |
| ра... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не из |
| а дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог т |
| маш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{ |
| да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у |
| не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела д |
| скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра |
| } С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...< |
| рво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па |
| черамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S |
| сим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће |
| рини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка |
| кут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{ |
| р, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко поток |
| Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S |
| као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да види |
| у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, |
| м и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погл |
| ао да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио |
| ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гуши |
| ада ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, |
| полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:< |
| бећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је |
| је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Ј |
| ти и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И он |
| .</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и л |
| опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> < |
| к од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама |
| рађена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше |
| сти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да л |
| от и навике наших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица |
| тока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш к |
| питкивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} С |
| унар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна бари |
| обљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и г |
| } Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким |
| празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухл |
| тво: стари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чирац |
| чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих стари |
| и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек н |
| већом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако |
| .{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више при |
| {S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; |
| старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих |
| <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> < |
| но улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па |
| на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{ |
| раш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не јед |
| о нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у саха |
| нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— |
| {S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да |
| е то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао са |
| > <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе |
| е, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спре |
| мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш |
| , за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Ци |
| влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане |
| вакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане усп |
| , да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S |
| уцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и с |
| љно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло н |
| захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — р |
| ене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су с |
| ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Не |
| {S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску соб |
| ја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који им |
| мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, каша |
| нце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије |
| ише шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ран |
| долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био уго |
| латна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно п |
| ..“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, |
| не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше |
| > <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо ј |
| рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте |
| азих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врат |
| е, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала. |
| лим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као |
| ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу забор |
| љда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лиц |
| а, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и как |
| д се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од на |
| /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угаси |
| Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам ве |
| нела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашу |
| м остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним |
| е мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку в |
| кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јас |
| матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на |
| о.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет |
| у.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као с |
| д је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде б |
| је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шил |
| од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупи |
| говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а |
| Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти |
| ру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на со |
| дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану |
| то ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти |
| Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице т |
| ште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели д |
| а пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, оп |
| И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залога |
| и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S |
| тају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то |
| мија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и |
| м!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари |
| селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од |
| : „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде |
| ом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у се |
| је, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S |
| кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спава |
| сити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко у |
| >Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш |
| вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, донош |
| ам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси |
| а не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} |
| > <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над детет |
| ијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади и |
| мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поско |
| S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно ста |
| pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у по |
| ни и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја! |
| угима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Ал |
| на, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била ј |
| вуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песм |
| ке, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди |
| од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука. |
| рви пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку |
| нтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се в |
| ати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита м |
| на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а |
| ти, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакл |
| риступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, |
| нственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} |
| се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спа |
| ску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би |
| да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> |
| ати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам |
| роведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одј |
| а, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да |
| стрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано! |
| о, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S |
| <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на |
| о, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18991 |
| р си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и зауст |
| S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на с |
| х преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеј |
| упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата. |
| угодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостин |
| ом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним н |
| атер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да |
| истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело |
| д ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамот |
| да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ра |
| тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и по |
| {S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога |
| да сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али ка |
| мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први |
| ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се м |
| грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да остан |
| уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијен |
| е је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза |
| /p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце м |
| ичајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, |
| врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам |
| за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>У |
| бе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну при |
| ораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати |
| ање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> |
| мо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио |
| га мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што! |
| м образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То |
| мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прст |
| ео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} |
| ј набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с |
| алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душман |
| већа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја п |
| кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале |
| чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „До |
| pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш |
| у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње |
| ња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загуш |
| о парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарен |
| и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, |
| е ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час |
| је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђ |
| сима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан |
| м; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и ме |
| а мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се... |
| стима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се т |
| цијама које, подстицане успоменом мога „високог порекла" и охолим материним поуздањем у мене, с |
| заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, ме |
| немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од кућ |
| <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам св |
| тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{ |
| ца, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта ста |
| дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће |
| ила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и р |
| ас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку |
| и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — пи |
| о код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па |
| лео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли з |
| охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ! |
| S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и |
| ле; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и ис |
| сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да |
| оплији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако пон |
| олим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно |
| .{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно |
| териним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Наш |
| се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја с |
| ила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} И |
| ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање. |
| за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", |
| боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као |
| га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одг |
| И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} П |
| удан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме |
| мна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажа |
| сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке |
| ко хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на с |
| и беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> < |
| иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више мо |
| избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресо |
| ом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде |
| екох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика |
| гњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу |
| као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— |
| разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Пот |
| лану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шт |
| дим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, ш |
| кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава на |
| и у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно |
| носећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неос |
| ла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да |
| pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и ли |
| Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну |
| Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапр |
| ан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залута |
| је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти |
| ишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n= |
| а ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по чит |
| ладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испр |
| као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> |
| и те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гле |
| егово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и с |
| пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи п |
| .</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има не |
| то сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али |
| ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, па |
| оје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љуб |
| од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} |
| одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, |
| <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш тво |
| .</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О- |
| јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</ |
| посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искр |
| да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда м |
| head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће и |
| на са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увучен |
| и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} |
| пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не до |
| је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио |
| , Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да |
| Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силн |
| шиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, |
| ти се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад |
| како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи |
| е да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз |
| са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега. |
| о.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прст |
| к обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за друго |
| /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере |
| ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} П |
| се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </di |
| хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, д |
| азих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однес |
| <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> < |
| и да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пе |
| ројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти са |
| </p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упита |
| утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, ј |
| </p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамира |
| ћним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} В |
| хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвук |
| ред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топ |
| ј се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опус |
| енилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и ду |
| !</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. |
| ујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати от |
| угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољ |
| е, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољ |
| пасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила |
| јену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у |
| S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајућ |
| е ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и |
| и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко |
| олу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега н |
| ам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би |
| нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке |
| — Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S |
| за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у |
| мшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Пол |
| ! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n="40" / |
| е.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Св |
| у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре ово |
| поштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} |
| ву, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p |
| често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, ст |
| утан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење |
| а ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога |
| ање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p |
| .{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни |
| од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Нико |
| логај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p |
| в тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и бо |
| :</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> < |
| а си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?... |
| p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех |
| рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчи |
| а.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песм |
| а ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и р |
| клањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...< |
| господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он |
| аде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу д |
| уни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n=" |
| , кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар |
| но и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из соб |
| ран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те с |
| твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} |
| А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мисл |
| , у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу |
| не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p |
| а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на |
| , увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје мек |
| лваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом |
| као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — пром |
| ила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије с |
| о и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — |
| код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више чи |
| {S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше |
| аја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког |
| творих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „мо |
| свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; |
| беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене г |
| ле у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријат |
| а си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало |
| не да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда |
| ш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. |
| Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — у |
| е чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си с |
| и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке |
| <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако |
| <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамиј |
| о потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и ок |
| , у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође |
| гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним |
| идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка с |
| елу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста ст |
| у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У ша |
| о.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка |
| х се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараш |
| >— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена |
| ице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и |
| Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз |
| бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Как |
| дом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </di |
| а ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе |
| ске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање јед |
| е из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти јед |
| тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као д |
| Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене |
| и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и скл |
| окривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разгол |
| а је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења |
| више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши |
| ет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мо |
| чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако би |
| озничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је |
| аспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике тво |
| а чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе |
| Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зр |
| оље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на раме |
| ве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече л |
| } Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагл |
| уша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у кри |
| а!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, с |
| метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то по |
| талан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— А |
| .{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и у |
| Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила т |
| ску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу |
| јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бл |
| d>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из г |
| собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао д |
| „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те д |
| е чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, прист |
| ог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао |
| дном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика |
| ви пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— |
| стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом ос |
| ста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Ж |
| !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох |
| отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и п |
| е и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростир |
| охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи |
| Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством |
| е, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена |
| проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каменова нахватала се нежна, мека маховина; тра |
| е, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о том |
| врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе |
| ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизе |
| то ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је |
| звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" /> наставих: — Имам нешт |
| да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку мој |
| ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђ |
| не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџик |
| м а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси св |
| .{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процва |
| зо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се п |
| зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} |
| ..</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, |
| поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — |
| њем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="47" |
| светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохан |
| и. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црно |
| иђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на |
| дели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код |
| ет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p |
| сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и те |
| ага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</ |
| ле по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је д |
| животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> |
| благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад |
| пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека ч |
| едело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да прод |
| </p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из ш |
| Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ог |
| свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и бела |
| изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудн |
| Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мен |
| р то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам она |
| абраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, к |
| . </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплаше |
| а се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сме |
| ње, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злу |
| м да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини |
| адовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Тво |
| р се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђе |
| грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте |
| се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узел |
| ут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{ |
| друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постај |
| х код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од |
| венивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао |
| га се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око |
| јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа |
| да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако и |
| ра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга |
| онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо зај |
| n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> |
| ли, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старо |
| знемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S |
| ="SRP18991_C4"> <head>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и |
| времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада |
| године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет |
| уке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који |
| он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из |
| узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у па |
| {S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са |
| га и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То |
| S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мен |
| у.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно |
| усти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туробно.</p> <p |
| Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, си |
| на руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -к |
| " /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!... |
| </p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју глав |
| </p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бо |
| тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше н |
| је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њ |
| лно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и б |
| ближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{ |
| ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затвори |
| увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном |
| нце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост |
| оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и к |
| ести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право т |
| свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом ико |
| ебрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео |
| вије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо |
| ћ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет |
| е каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато са |
| а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се |
| Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му никад нису по |
| а јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред п |
| ших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су с |
| па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{ |
| вако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се тр |
| е кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} |
| то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онд |
| се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> < |
| ке.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, б |
| <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако ј |
| >— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи |
| ше моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљуј |
| <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која |
| да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> < |
| водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распро |
| и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих то |
| ни да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџик |
| n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} Да че |
| ешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог |
| евија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око њ |
| мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса т |
| ... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза |
| лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те |
| матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div |
| за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хо |
| <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе |
| лости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваница |
| несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или |
| </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну |
| же са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топл |
| е и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и о |
| некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле |
| шко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добр |
| јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део |
| та се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из |
| зо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и |
| сец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам |
| — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи |
| <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Нико |
| кала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} |
| у и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим пр |
| од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, зв |
| аше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врб |
| беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу |
| а скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она н |
| </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је |
| јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, |
| Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о то |
| но, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање п |
| осе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у ма |
| <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрж |
| олети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже упл |
| стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће те |
| пуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред |
| рило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе |
| оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би так |
| им угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопошт |
| ађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна |
| од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она цел |
| а и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја ма |
| ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо погле |
| кад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по к |
| се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топ |
| је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину |
| а да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по |
| } У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њ |
| .{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, < |
| у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи |
| силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дот |
| а најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја |
| радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Б |
| а сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста |
| иђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S |
| , кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, к |
| како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела |
| аше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући |
| ост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем пл |
| мирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од |
| се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и |
| ошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, |
| Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, |
| напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила |
| е и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам |
| и.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда з |
| Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна |
| же од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Н |
| се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те |
| аљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као |
| ?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} |
| ло наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто |
| ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјај |
| зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дла |
| на, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око |
| p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Са |
| ликим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он занос |
| леду и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори |
| , те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: ча |
| скреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и ра |
| адовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, |
| уштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш |
| засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, |
| <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од т |
| и мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнеми |
| омисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непрот |
| кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински ра |
| шњој калдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она? |
| љускује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, |
| на и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, |
| ..{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и |
| олу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре не |
| суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се се |
| еда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, |
| а?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те об |
| {S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја ос |
| е и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропал |
| ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провел |
| имаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, на |
| не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти |
| ка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> |
| е издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> |
| свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, |
| </p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје |
| ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега. |
| се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до |
| залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач. |
| ћи да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; как |
| ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај |
| ла болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу |
| си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, |
| ту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то |
| ad> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим и |
| у у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како ниј |
| ћности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљев |
| ем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, |
| ли је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет вра |
| и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Са |
| да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би т |
| ваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах |
| уву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугод |
| ко детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, |
| гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p> |
| дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, в |
| Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, |
| жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти т |
| Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се |
| о питаш? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> |
| изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је |
| ам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, с |
| знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву св |
| живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у вел |
| сти, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао |
| раво тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског |
| рница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дет |
| , те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то.. |
| а за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — трг |
| слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} |
| де у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има ш |
| м. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како она |
| бља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договор |
| а је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о |
| , дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, |
| само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође ова |
| држим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш |
| н. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му и |
| .{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка сам |
| ад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" |
| мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим |
| де, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за |
| у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра |
| аш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од ње |
| м чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчал |
| је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изглед |
| да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S |
| то беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесн |
| ма, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на |
| шло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад с |
| Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу д |
| ући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи |
| .{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више |
| /p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна |
| а целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме.. |
| дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapt |
| а.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем с |
| спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда |
| <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед п |
| тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на она |
| нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме г |
| е и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што |
| стајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти о |
| .</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У т |
| е, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, п |
| дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој поне |
| ш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и за |
| 65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На р |
| аносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати |
| мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Го |
| твори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код До |
| Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за врем |
| емој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше |
| ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао том |
| очеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> < |
| да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, |
| лужиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сва |
| е, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код н |
| потребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашиц |
| а, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у |
| те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем |
| з тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим |
| обож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" / |
| на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је пос |
| ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле с |
| {S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неуг |
| ; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луг |
| сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слуш |
| а и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ? |
| га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно ј |
| {S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На глав |
| Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, |
| лавобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| е знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још не осуше |
| а се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али ка |
| питкује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја тв |
| S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубав |
| же, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p |
| ле вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза ку |
| нако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене. |
| рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошт |
| дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осе |
| а више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност.. |
| ако је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи |
| о одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код свој |
| е.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, н |
| ву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу |
| ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она |
| а вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много |
| а ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узи |
| љан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко |
| S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Сти |
| од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> < |
| <head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да б |
| а!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си б |
| ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило |
| ке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p> |
| > <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти |
| Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем т |
| ш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши |
| е мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то |
| осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гл |
| ивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога јо |
| — Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помеша |
| ао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S} |
| било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз про |
| а ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није с |
| прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, |
| {S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепа |
| че му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не |
| то ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, кре |
| шим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни с |
| беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га |
| гледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и за |
| каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој |
| S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али |
| погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја ма |
| мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; с |
| д би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер |
| си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n= |
| вено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми ник |
| ко мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Мол |
| ла, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред теб |
| ако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта |
| ри приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, п |
| идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер |
| кши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао она |
| оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала |
| ји би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу |
| Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љуба |
| ам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а ос |
| ојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{ |
| .{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш пре |
| пијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава. |
| ерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуц |
| <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чек |
| , одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на |
| ешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, |
| , твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год |
| т ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матер |
| ремена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{ |
| може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{ |
| .{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођ |
| ким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <p |
| .</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је. |
| е чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату |
| још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S |
| не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склони |
| ше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се |
| иш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — |
| оћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше |
| викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — До |
| ранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зи |
| ?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по |
| <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све са |
| а.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли |
| а да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, |
| го <pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те. |
| ћи на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти с |
| а, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђ |
| >Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још д |
| жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и |
| е се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и |
| S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и ша |
| — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хо |
| {S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се |
| — Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? пом |
| правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> |
| ице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаш |
| > <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S |
| и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад н |
| ако ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог пра |
| на.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p |
| но, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми пост |
| пред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје л |
| а није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...< |
| ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} |
| у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обично |
| шао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколи |
| погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме крат |
| ли заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мог |
| кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Прв |
| непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љуба |
| не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, зауст |
| ена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој в |
| шањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице |
| {S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S |
| ух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> |
| >— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти с |
| ас у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као |
| ацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Зн |
| у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, |
| о ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па |
| и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико и |
| p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — |
| е видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш не |
| устави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког п |
| а ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако м |
| пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> |
| зносе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, |
| и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи |
| а тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче т |
| не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од уче |
| лагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу |
| v type="titlepage"> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА „ДАВИДОВИЋ“, ДЕЧАНСКА 14</p> </div> </front> <body> <!-- |
| давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све вре |
| , никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А |
| ло по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им с |
| јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа М |
| S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде |
| као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И |
| е.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако |
| ш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно |
| едало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="1 |
| Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она |
| с две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за |
| .{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само с |
| о се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из |
| шће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пасти |
| знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и ср |
| 4" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спре |
| гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пут |
| та је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџи |
| ..</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али ви |
| као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој |
| мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан |
| уло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, к |
| задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, п |
| радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било так |
| , како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, |
| тајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на |
| је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од ког |
| ни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења. |
| заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је |
| нам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Х |
| Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно |
| и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекш |
| ијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало ж |
| рош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствар |
| врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно ж |
| нда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твој |
| и ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} Како се није подавала болести; како са |
| јанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалу |
| а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти |
| за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше |
| тка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из |
| а те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се |
| .. не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Н |
| И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше упл |
| те радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разгов |
| е, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти |
| брази нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p> |
| х само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, ок |
| ом кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати |
| ..</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одм |
| ="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати |
| ћи вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једр |
| да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. |
| тељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> < |
| у, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од св |
| о више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни мув |
| l:id="SRP18991_C4"> <head>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођо |
| јка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти в |
| ажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као шт |
| тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једно |
| е бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах пот |
| башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти с |
| S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила |
| о често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, ме |
| ечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у |
| !{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, |
| аустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дођ |
| ученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик |
| рушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искриву |
| е, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслаг |
| А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка иш |
| сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није уга |
| сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} К |
| е где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима сад |
| ама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злур |
| откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче |
| икну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе |
| а ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, прода |
| ула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело |
| рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи пор |
| Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p |
| њи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избил |
| аљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с је |
| е, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са у |
| унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — |
| смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше |
| се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе де |
| те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За т |
| , згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што с |
| ене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се |
| неси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви ску |
| огом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час |
| м, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже де |
| ="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} |
| у те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него л |
| ше те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> < |
| а сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима |
| ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна х |
| како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} |
| ..{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.< |
| — Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишл |
| ити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане |
| одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше |
| д, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту сел |
| {S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, |
| отна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуње |
| ици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} |
| ичају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били |
| epage"> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА „ДАВИДОВИЋ“, ДЕЧАНСКА 14</p> </div> </front> <body> <!-- <div type=" |
| , спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу |
| преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ног |
| > <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, |
| p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу |
| беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кри |
| овори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, |
| ног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Ст |
| рим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — ч |
| у силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га |
| та слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари |
| удим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао са |
| буди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стар |
| пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p |
| пове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све с |
| ..{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и |
| а распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жен |
| као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, |
| е на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, |
| варао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, |
| те, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <p |
| е на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе |
| вите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте |
| ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју ствара |
| топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и |
| е.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја са |
| писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ни |
| мна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповим |
| !{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечи |
| џику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Ка |
| беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и |
| не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и п |
| јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Б |
| ала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а дес |
| се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он п |
| нтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> |
| илук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: ш |
| све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље |
| , Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварај |
| ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу |
| ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонул |
| спод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb |
| имо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушни |
| дмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. |
| — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чи |
| 2" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— |
| даним плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продал |
| досмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало |
| ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не |
| .{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти б |
| се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у |
| би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" / |
| ебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одел |
| те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} За |
| , после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се |
| ако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Б |
| га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{ |
| неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли |
| стима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање т |
| ихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву |
| лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем р |
| рену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну |
| у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече |
| пита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али н |
| робирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да н |
| ришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећн |
| и подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сун |
| е време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву |
| } А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n |
| на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са |
| бе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> </TEI> |
| .{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили |
| зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи |
| аставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе |
| ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме ди |
| нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно буј |
| лас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} |
| а уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, ј |
| и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p |
| а. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када ма |
| на.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, |
| ела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{ |
| жина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гро |
| јеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине |
| ко силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га оп |
| олако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quot |
| и ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка |
| ли га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} |
| и тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих |
| ено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћ |
| је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце |
| p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се |
| сео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одјед |
| з и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, |
| ета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми ш |
| тко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гл |
| одну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој |
| зим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој а |
| ене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве |
| ead>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опе |
| мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва прес |
| аве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> |
| ам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> |
| очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, ску |
| материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било с |
| а у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја у |
| о знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што |
| пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?.. |
| е до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти пос |
| S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи |
| {S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско |
| зо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво |
| прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дан |
| стадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} |
| пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, в |
| им тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад |
| {S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она т |
| По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљ |
| ограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин |
| ице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшениц |
| носим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и |
| а од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у пот |
| узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу меће |
| ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш |
| дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с ораси |
| мали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и ос |
| кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са |
| цаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене д |
| ће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска пе |
| } Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и |
| {S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као ро |
| опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало |
| а.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да |
| ћи у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да |
| земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида |
| нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у стра |
| им ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у в |
| нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од |
| та, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам про |
| да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, л |
| х даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек |
| и и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз |
| о доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас |
| њу истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да |
| х.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели |
| у уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хла |
| S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај |
| хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним |
| ове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох |
| сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој |
| " /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по |
| шапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се |
| ју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је |
| да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те в |
| S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} |
| и били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја ма |
| ници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти |
| раж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана |
| жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни г |
| шена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све то изглед |
| д месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губ |
| ..{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запе |
| мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погл |
| {S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућ |
| падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше |
| онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржи |
| } Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру |
| на шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокт |
| И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} |
| нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} Посл |
| После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n=" |
| о бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и ис |
| еш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кућ |
| ленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брз |
| дницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреш |
| је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> |
| једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{ |
| алче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше |
| >— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш |
| и је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе |
| да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог |
| а велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили |
| о старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећ |
| мо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу с |
| {S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, за |
| , шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p> |
| вот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> |
| — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: |
| орио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p> |
| послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су с |
| Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми |
| {S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Из |
| вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са |
| ИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. |
| Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као |
| држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, |
| о шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу |
| p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ни |
| али никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи |
| да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> < |
| рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам |
| ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и т |
| очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} П |
| скања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки |
| ти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том |
| о сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као д |
| опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита ј |
| се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спа |
| вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се |
| ле вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не |
| S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, пода |
| Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и зан |
| колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опе |
| не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће. |
| ! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— |
| уша да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p> |
| авање, <pb n="11" /> филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним |
| познам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} |
| ко је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи. |
| } И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и |
| баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилич |
| час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно руменило, а б |
| е винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега |
| вале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се пр |
| гао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју |
| ша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских |
| ђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под |
| даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно збли |
| светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на тав |
| и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, |
| иха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти п |
| етка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђа |
| младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Н |
| на, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе |
| даше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се нада |
| и навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштани |
| траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине |
| .{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана |
| пода!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p |
| и Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</ |
| га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" |
| нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказа |
| е обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопи |
| рости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руко |
| јући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш б |
| на, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А шт |
| једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно ул |
| скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а? |
| ти.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} В |
| дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо |
| Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу |
| ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се |
| {S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој |
| , ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се м |
| а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко |
| дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови п |
| ух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{ |
| а, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где б |
| <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верни |
| Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опе |
| Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друг |
| устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирил |
| игурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гл |
| ажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој |
| head> <p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да |
| дној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба |
| умрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом |
| е.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив |
| тина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раском |
| н, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелен |
| II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да пов |
| е је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се |
| е, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више |
| ..{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задово |
| се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За те |
| а такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, д |
| страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седи |
| и избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, |
| ог.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми мест |
| оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих |
| ираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погн |
| , улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика |
| b n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула |
| , кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњи |
| ицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилав |
| олази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да |
| ши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту оста |
| и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, ка |
| Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав |
| ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред ма |
| се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се |
| нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију |
| ла и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто ј |
| х! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} П |
| а изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака; набраја наша велика имања |
| да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и |
| да, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџи |
| > <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по |
| , а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си |
| али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остав |
| ећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости |
| о јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} |
| .{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? |
| неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — у |
| у у једном завежљају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само с |
| низна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном |
| ој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као што |
| /p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али п |
| А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше с |
| зама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си гр |
| глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} |
| осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко г |
| стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим уст |
| , све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, |
| е вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“ |
| Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, крет |
| S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче к |
| бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, |
| едајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ј |
| ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било н |
| , скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође |
| рајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колик |
| ао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — ре |
| он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим |
| матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дар |
| љају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{ |
| врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те вид |
| , Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће шт |
| им рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола. |
| у, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили |
| стима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p |
| иђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је |
| , носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и бо |
| и муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми |
| ича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; |
| ко врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и |
| озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, |
| што затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у б |
| пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким сас |
| тко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си с |
| , приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш с |
| Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> < |
| и, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те та |
| доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја м |
| си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом оби |
| ла да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} |
| >— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећ |
| , да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестенови |
| рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуц |
| {S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела зал |
| зне послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, |
| отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држе |
| "20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак |
| ше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настад |
| иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што |
| е баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да с |
| ебрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чуп |
| ала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, т |
| амену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> |
| радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто |
| о по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени с |
| већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Да |
| о свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отп |
| на увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њен |
| е главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1899 |
| кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мисл |
| лоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса узди |
| теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, то |
| де тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сиг |
| S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала б |
| удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се н |
| х поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим |
| те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од |
| Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десн |
| p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде |
| таре, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у животу спремила за своју с |
| ли ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, чи |
| ошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедо |
| згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згу |
| {S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по |
| е да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове о |
| видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста пр |
| јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир |
| .</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.< |
| лашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох |
| те, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> < |
| таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и до |
| а и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала |
| но, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. </p> <pb n="46" /> <p>— Шта |
| а осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — |
| n="26" /> <p>И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толик |
| мо да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="47" /> <p>— Не плачи, Марија — р |
| а беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што м |
| има јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} Пос |
| су осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то |
| ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> <pb n="61" /> <p>— Иди спавај, тетка! — |
| ата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви с |
| а пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било |
| врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а ус |
| ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива |
| p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати на |
| пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак |
| и се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео |
| и почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше му |
| укох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мо |
| Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи |
| , ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих так |
| е опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх |
| шало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна |
| јем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одла |
| ао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укусн |
| сли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амби |
| куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са |
| и се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, |
| кох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си што |
| це почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и м |
| дари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— |
| дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању |
| скру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу |
| је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке |
| чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— |
| /p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="1 |
| } Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мај |
| и си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, |
| иђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојен |
| агле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зи |
| биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге. |
| о не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет из |
| је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шал |
| је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и град |
| аш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш н |
| акујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кух |
| увши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{ |
| исоко, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те |
| јим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле |
| гом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, у |
| к нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брз |
| ући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина |
| едно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „вис |
| аде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изрази |
| мена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао... |
| очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" /> |
| а, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше обл |
| им док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l |
| м знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После |
| да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило |
| кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златн |
| клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за теб |
| да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и ку |
| /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, д |
| је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење предмета.{S} Поправљао |
| чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи ру |
| изну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окр |
| да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ј |
| егову песму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S |
| ајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртв |
| ?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљд |
| ајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку |
| у на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у т |
| жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хо |
| !{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немо |
| осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, |
| , погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике |
| лим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по м |
| творио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз |
| И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пр |
| се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем оног |
| е чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну |
| 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на мате |
| њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} |
| а чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> |
| соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она |
| ратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш |
| дмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, пл |
| /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене |
| нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уп |
| њиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> < |
| готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја ј |
| рећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, |
| што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се |
| и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше з |
| p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! |
| м.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза з |
| </p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{ |
| ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се |
| ећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх |
| а притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, си |
| се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда |
| ика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мал |
| аше на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Нас |
| } Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по не |
| најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од |
| познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као |
| /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти др |
| .{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некад |
| аклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ |
| ла у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто г |
| {S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закр |
| > је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа ни |
| ила је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена висок |
| рабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чек |
| али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никог |
| {S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво |
| матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, |
| ог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може! |
| Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окре |
| али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> < |
| >Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ |
| о и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта |
| <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене |
| иш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним |
| Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодн |
| <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе |
| . — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у |
| вала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и |
| си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </ |
| све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљев |
| изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратиш |
| ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, |
| вала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомен |
| S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати |
| једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — у |
| У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек посл |
| што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скр |
| .{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да |
| зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и |
| ете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и |
| свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила |
| p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те ст |
| — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи |
| е скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и |
| и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да по |
| месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „ |
| окле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S |
| е сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Ва |
| ја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и ч |
| е виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Ш |
| крену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћ |
| тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на ра |
| у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој ус |
| век, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро |
| оцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њ |
| а, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њ |
| /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је до |
| у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, све |
| каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и |
| сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакан |
| модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева п |
| ече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} |
| сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњ |
| из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, |
| } Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој ку |
| би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; |
| редузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо |
| зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, |
| .</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па јо |
| учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Тв |
| ом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа |
| м рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пу |
| а мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени |
| де је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у кри |
| , држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати је п |
| твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту |
| уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, пони |
| за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко пл |
| е: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мот |
| што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздиг |
| држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а и |
| , каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скривала се у дн |
| дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим |
| уљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртава |
| ђ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алк |
| а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још |
| 91_C5"> <head>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет до |
| што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не |
| шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, |
| и, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само чест |
| богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Р |
| ле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гост |
| и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} |
| н... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, та |
| такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу ме |
| чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} |
| трашне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од ме |
| е и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око он |
| лећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногам |
| женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само ви |
| } Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p> |
| гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање че |
| чено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву |
| мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше з |
| е било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те с |
| знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се |
| /p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрад |
| иташ? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p> |
| /p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је т |
| м била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, зб |
| склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти |
| ломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио |
| {S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког |
| на се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па |
| де прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </div> <!-- </div> -- |
| воја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, сам |
| >— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, |
| , ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Бол |
| м.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко |
| Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако |
| Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твој |
| е она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћут |
| истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} |
| а хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскиј |
| ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била бога |
| се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочи |
| /> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не мога |
| него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нис |
| Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке др |
| .{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се п |
| И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да |
| јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да |
| га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан |
| носили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниск |
| е преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам т |
| знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко |
| дужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај ви |
| и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог за |
| то ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навл |
| вољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'а |
| ек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твој |
| ји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш |
| до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини |
| ке, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, |
| ицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће |
| {S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја ч |
| трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу |
| <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је |
| ве само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} |
| — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући |
| теде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Ј |
| хвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> |
| ве? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p> |
| се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме ј |
| ...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе |
| све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> |
| била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавит |
| адремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погл |
| ке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале |
| ршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујн |
| ек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са п |
| о што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца |
| тицане успоменом мога „високог порекла" и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више |
| брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и повод |
| е пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врел |
| а рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да ст |
| била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Исп |
| почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> |
| да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори бр |
| иш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти |
| и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено |
| била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена вис |
| одела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} У |
| а се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју |
| загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, |
| се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{ |
| <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да ј |
| како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрх |
| у беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нија |
| биђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како |
| е да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом |
| ам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Стра |
| д су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само су |
| с.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска не |
| рио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — |
| ем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог жи |
| подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једо |
| ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу стран |
| } Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те |
| мице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша |
| ем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих |
| ожјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима. |
| бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадо |
| мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мисли |
| Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хлад |
| учно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, |
| ван и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{ |
| а те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја буј |
| а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} |
| S} После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, |
| ина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на |
| стајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јо |
| ћ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21 |
| {S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Ч |
| Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори |
| служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш с |
| ао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану |
| .</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— |
| рисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући ошта |
| и, чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мисли |
| она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље |
| е врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас ш |
| силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти х |
| — Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезе |
| ене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код |
| ку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обу |
| непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чаш |
| досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си |
| p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, |
| оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Т |
| Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и |
| дну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стре |
| , звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плак |
| твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, с |
| руди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврја |
| приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта |
| се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи |
| на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, мест |
| ост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и пос |
| ве те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах |
| е усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не |
| и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пре |
| ута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да |
| вљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и уку |
| ти што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући |
| ниве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помеша |
| гледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си п |
| ко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си с |
| ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшен |
| </p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— |
| .{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Прода |
| ко си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом о |
| p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" |
| иш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, т |
| е из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђ |
| пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорил |
| мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко р |
| S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} |
| шући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах |
| е светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да ради |
| и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу б |
| е! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да каж |
| ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, |
| уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркав |
| о, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прос |
| , мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о не |
| чила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S |
| p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре |
| огла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим |
| S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко мој |
| ела? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — |
| рба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста |
| p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Х |
| .. </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p |
| Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по ко |
| <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих |
| одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, |
| о моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурат |
| да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, |
| <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S |
| м. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — |
| S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах |
| грејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у д |
| што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, |
| оја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечер |
| ; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад |
| назије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} П |
| елог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињ |
| ади какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради |
| ола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ве |
| а...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са |
| рце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на вл |
| о да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца |
| ад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох |
| их страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије с |
| квог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што мож |
| пала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто |
| у да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} |
| илу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно вели |
| јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подме |
| {S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што |
| јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, л |
| есто радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе |
| бу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. |
| {S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! |
| теривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро п |
| ога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак |
| снија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не |
| лакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S |
| се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} У |
| а, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти |
| ајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевин |
| шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан пот |
| ам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала |
| се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше и |
| ајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше и |
| имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мисле |
| век је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје |
| и од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак |
| амо сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гуш |
| тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" |
| зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је има |
| а мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, д |
| ше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се |
| местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао ш |
| Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хте |
| } Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? ве |
| на, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.< |
| кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи |
| сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као |
| — грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви ст |
| се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се |
| ко у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У |
| {S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, |
| с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова п |
| ј сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{ |
| ад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне о |
| ас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мат |
| > и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Уве |
| а, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и |
| а и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих |
| те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> |
| ута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не дод |
| а слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде |
| им, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да с |
| /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, |
| а књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p |
| јасима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му праз |
| и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, с |
| то и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек |
| не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох |
| шући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} |
| не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако |
| еном понашању истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко |
| раше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанс |
| егао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох |
| мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диж |
| гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, |
| високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су т |
| ти али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} |
| е мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скр |
| ленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познава |
| све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уве |
| да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, |
| оја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње |
| > <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она |
| у и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању |
| смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из |
| уо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још н |
| ене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло |
| p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А |
| страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Ч |
| једном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџи |
| ило те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Ал |
| оће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао са |
| о честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p> |
| S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те |
| ји ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну с |
| прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега |
| е очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што |
| он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и изле |
| д жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни |
| з целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не |
| , па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом.. |
| беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак |
| коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покр |
| забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плаш |
| нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: |
| изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран. |
| истим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем д |
| } А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше |
| е и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуст |
| задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Т |
| басјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних |
| , да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да |
| то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беш |
| одила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво све |
| го.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој о |
| — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забаца |
| тупити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана |
| исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш |
| љеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а т |
| башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, |
| Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вре |
| а оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још |
| оле и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све пром |
| д ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и |
| е.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо |
| Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кр |
| бе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жен |
| ше главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и |
| е алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душм |
| нега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} |
| почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не до |
| е, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам |
| шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу |
| да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што |
| о. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</ |
| ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који ст |
| >— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, |
| е; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве д |
| га, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} У |
| скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> < |
| , десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради м |
| јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на м |
| Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што |
| сећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? |
| мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, |
| <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упит |
| дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} |
| те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке |
| ју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу |
| и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и |
| полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у шко |
| епастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми |
| ње твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије |
| ам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала |
| дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{ |
| еш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и |
| на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад |
| тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она |
| спружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ н |
| атељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време до |
| у мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо пр |
| ка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукам |
| се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</ |
| ти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном |
| наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, в |
| и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} |
| у расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљ |
| а.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и велик |
| светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти |
| тињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабо |
| прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и теб |
| бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати |
| са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} |
| и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајси |
| ра, <pb n="22" /> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле |
| већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и |
| м се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке С |
| , од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у се |
| као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао |
| векра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике |
| у читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајн |
| а, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би |
| } Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> < |
| ор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је п |
| } Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете. |
| олова, клупа, столица из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се с |
| м страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да |
| оје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— С |
| арамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} |
| кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — у |
| а.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да |
| Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{ |
| и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И |
| ргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, |
| S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао ви |
| рах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох |
| или.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где гов |
| већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} |
| е главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамн |
| <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бој |
| рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са пр |
| рану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — з |
| њавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се |
| да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и ж |
| Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не |
| н.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде |
| пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја |
| изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог вре |
| која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих |
| учно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кр |
| нила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе теб |
| , кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крх |
| а колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је о |
| материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Н |
| Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} О |
| ругове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан та |
| и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не |
| а.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, |
| ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, |
| е гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарап |
| џике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојко |
| Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да |
| S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пруж |
| падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене у |
| лост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и ба |
| еш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} |
| ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро ум |
| релазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> |
| совима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, с |
| осећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина и |
| говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехо |
| pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач не |
| е сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, |
| ком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је рет |
| е по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, |
| али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, н |
| /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немо |
| тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код |
| ирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу |
| а ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле |
| ажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, в |
| дсмех. </p> <pb n="46" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ов |
| ила богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и |
| — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врат |
| метно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; к |
| има и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше о |
| атребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Ок |
| и ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку о |
| S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви |
| а.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} |
| а, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала мах |
| S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више ра |
| х : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" / |
| дима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави |
| себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> |
| песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, а |
| јој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени так |
| н, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, |
| .</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце |
| Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и пл |
| р, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у ва |
| истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раск |
| Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па |
| ока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, |
| Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем |
| е.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допи |
| аве, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{ |
| } Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ |
| то код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће |
| дах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живел |
| грчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за |
| дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја |
| е ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> фили |
| ајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њи |
| ског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми ме |
| ћи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хлад |
| не од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на |
| лно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се бе |
| образи.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлиј |
| казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у жив |
| и...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, ц |
| ша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута умо |
| си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек |
| и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала |
| ајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} |
| нија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} |
| и су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш |
| ошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за ср |
| велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, ка |
| другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} |
| р, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> |
| е гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре вр |
| не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу |
| ад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заи |
| И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — |
| а прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо |
| скају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пић |
| беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, т |
| >— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p> |
| за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред |
| га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туроб |
| е.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде |
| да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. |
| х?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, |
| не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S |
| , у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, |
| А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско |
| 35" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те |
| стиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — |
| у ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто |
| се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва |
| а умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, син |
| ош не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ства |
| ећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, г |
| а једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — |
| ења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у п |
| ..{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер |
| пирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комши |
| /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живот |
| ох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и шири |
| страшне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од |
| стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима |
| Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у |
| едим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} К |
| же изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мат |
| ше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се |
| трашно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам |
| г дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али |
| </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — |
| е кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он мира |
| метњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука < |
| {S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!. |
| глиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и |
| p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} |
| или да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> |
| не, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти |
| како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, |
| је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} За |
| говарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобо |
| {S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо за |
| опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две настав |
| уге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То |
| подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлаз |
| нуће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и |
| е светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чох |
| мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такв |
| а и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И |
| , да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> |
| мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти |
| љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што с |
| омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рек |
| дигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке д |
| иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро? |
| а.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, |
| Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје |
| уће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од к |
| ање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнуш |
| издахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене |
| иленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по сво |
| чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка |
| гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци... |
| ња неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затво |
| а улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена п |
| S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало заду |
| а, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, т |
| тно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све |
| не такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу |
| штајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се |
| м.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако не |
| о бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати н |
| .{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и сво |
| спијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> ви |
| ме био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, коли |
| и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{ |
| тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са |
| изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, н |
| с, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, р |
| о, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гл |
| шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни |
| аборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој ба |
| на.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздр |
| загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати. |
| аба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми |
| нојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну |
| чима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе |
| равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав ос |
| ох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викну |
| ађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећ |
| >— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава |
| тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} У |
| чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћа |
| осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек |
| умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог |
| т очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" |
| ји <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У с |
| и и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каменова нахвата |
| а.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао. |
| е и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} |
| пих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим т |
| беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху. |
| љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да |
| ољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих |
| но.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} |
| ромуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} М |
| се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жу |
| и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и |
| више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да с |
| боривши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена |
| носећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном ок |
| није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> |
| бо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из л |
| ! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и ути |
| ер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> |
| косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у |
| њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са нек |
| омакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само |
| да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме ка |
| ле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздра |
| посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ.. |
| то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком |
| /p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око се |
| тано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик сл |
| е.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гур |
| Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одговори тихо.</p> <p>— |
| да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској |
| осто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, |
| средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачк |
| ио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одве |
| ице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девој |
| идове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске |
| , касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, |
| а таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и |
| ад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, р |
| к тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се |
| платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} |
| ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост |
| ешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо |
| ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се |
| то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџ |
| сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако см |
| ом шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} |
| којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао по |
| ди порекло наше породице, описује живот и навике наших предака; набраја наша велика имања, град |
| љења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, |
| > <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотик |
| S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше дво |
| јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У |
| се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака др |
| х.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљи |
| {S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио |
| се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлет |
| , кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој |
| ем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи вел |
| ке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да т |
| не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала |
| p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и проле |
| ихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело |
| бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, |
| е под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, |
| на.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме |
| само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="47" /> <p>— Не плачи, Марија — |
| ку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p |
| .{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се |
| и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у п |
| и се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се |
| ше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнут |
| и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, по |
| излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис |
| сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој друг |
| а ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, стр |
| адиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао |
| тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} |
| и нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух |
| есох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и ви |
| ше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под млад |
| на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. |
| знојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући с |
| ђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} |
| и песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба т |
| кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зел |
| груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претво |
| куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми си |
| иротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p |
| .</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и с |
| ..</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке |
| и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући д |
| и се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја |
| прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше к |
| век те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, |
| ли 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, м |
| иш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека |
| рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, о |
| а као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо за |
| {S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја з |
| звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацуј |
| ше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријат |
| <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи |
| аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, м |
| ј други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и |
| беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лиш |
| ле, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестено |
| Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зи |
| {S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{ |
| лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем |
| рикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезн |
| опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} |
| ље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајк |
| ожда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпам |
| ћи се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, д |
| р ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти к |
| Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како |
| те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n="40" /> <p>— Стр |
| ва од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви |
| рсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже |
| па, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на к |
| х се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. </p> <pb n="46" / |
| аште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се о |
| мо видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи.. |
| ђе, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе. |
| бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, |
| јлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да |
| И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред |
| , већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саж |
| о свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај д |
| сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико |
| м стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у ми |
| ан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, |
| — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И |
| } Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n=" |
| сад задремала. </p> <pb n="61" /> <p>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p |
| ко ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{ |
| аспростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше |
| си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш |
| и? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и у |
| у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснат |
| : шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича |
| Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} |
| ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> жен |
| дигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, |
| једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад |
| цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на трав |
| рно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе |
| ешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко по |
| болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох прав |
| и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше с |
| ар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, јед |
| си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело |
| ла, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Уск |
| е задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, п |
| зори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и п |
| ински раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам |
| урење, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комш |
| Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и на |
| ина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто м |
| лица из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, |
| оћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} П |
| не, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко |
| </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да са |
| тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назва |
| видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада диже |
| {S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре.. |
| но, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти |
| , мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, на |
| бок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да в |
| науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно |
| лити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S} А ова |
| краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је ш |
| по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожуте |
| то, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Гд |
| мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш м |
| и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она |
| се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечер |
| ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели |
| призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и |
| ко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох |
| ако би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12 |
| лина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како |
| , на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и |
| м, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам |
| <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трч |
| зо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пре |
| дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бу |
| андуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим п |
| мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мен |
| ше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно по |
| у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S |
| 34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта |
| гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапам |
| приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки |
| стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни г |
| пали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који |
| еће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чара |
| постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, |
| е испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен.{S} После и рам |
| ну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте |
| уљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце |
| е почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Б |
| S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми |
| !{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад |
| већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и навике на |
| ви из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе |
| иш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгл |
| и се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чара |
| ва, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и г |
| на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од |
| умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у ма |
| ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде |
| о, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да тв |
| али прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да |
| се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особи |
| на да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> ско |
| оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам в |
| и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек |
| о, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно |
| ТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАН |
| д жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S |
| .{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу с |
| ла; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе |
| је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну. |
| Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми з |
| ете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} |
| а дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај |
| ним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стан |
| и у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама |
| ог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладо |
| односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави |
| кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>О |
| с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те как |
| на баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па |
| у смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Је |
| бом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мими |
| опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Н |
| ма.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави ра |
| <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике. |
| гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред |
| <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са неком свечаном ту |
| главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и д |
| да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве биса |
| рислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, |
| и се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, |
| а врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас |
| аре вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само |
| {S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој |
| о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо д |
| је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе н |
| детињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом. |
| снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима т |
| ете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, |
| . <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ј |
| .{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, |
| „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег С |
| оби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али |
| нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> <pb n="59" /> </div> <div |
| да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ ниса |
| удове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засукан |
| е су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани |
| ом, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу |
| тајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти |
| час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> <pb n="59" /> </div> <div type="chap |
| ив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу |
| ветао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, те |
| ше га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га |
| уј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узе |
| шаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слуш |
| /p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, |
| ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре |
| бе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај с |
| му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не гр |
| излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, с |
| есе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S |
| сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те д |
| на дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна |
| а, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери при |
| мо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су разд |
| пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што |
| друго што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с |
| е требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столо |
| само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам |
| ога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у |
| ући те строго <pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} |
| > <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја про |
| што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све |
| вике наших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с који |
| " /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> < |
| био умро пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му никад нису полазили за р |
| ој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помраче |
| в не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити |
| лико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S |
| лед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и с |
| У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежи |
| о да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам |
| е и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледа |
| и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p> |
| p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих |
| епшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањ |
| била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: |
| о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из зн |
| Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму. |
| исам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало д |
| познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка |
| .{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се |
| твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах ом |
| и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каменова нахватала |
| идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође |
| анемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна р |
| и хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} |
| аби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се тр |
| слонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> таре |
| у повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико |
| ј око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећу |
| ели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као сваки чо |
| , сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, |
| а....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да |
| мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њи |
| о одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој |
| ега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој |
| ла велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испре |
| месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрен |
| — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче с |
| за игре...{S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с |
| е могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> |
| рања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чисте |
| за њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S |
| </p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене |
| о хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А |
| ање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од нек |
| /> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; |
| и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина ру |
| и се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb |
| у жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.< |
| мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми |
| и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пун |
| угим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће |
| лна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за |
| арабом и пуном цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густи |
| p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>М |
| вету читајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која про |
| који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <pb |
| е опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} |
| У целом њеном тихом, одмереном понашању истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{ |
| о нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, пони |
| } Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у ли |
| “ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши |
| из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S |
| убљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом |
| мелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из к |
| !{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би |
| о врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауст |
| S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо |
| ере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на |
| шћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уз |
| дело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу |
| м да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А б |
| нда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и |
| Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ. |
| дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ поч |
| филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у |
| боље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и |
| осади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први |
| амо смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели н |
| ше теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да |
| губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије |
| от, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до с |
| тао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши мла |
| де час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и заста |
| оту, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу |
| тискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Тво |
| је слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} |
| хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што |
| кама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доно |
| смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много до |
| мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост ду |
| ге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд ј |
| очеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, д |
| {S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад |
| етљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S |
| ље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно |
| мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љ |
| собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доб |
| се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— |
| ја.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах |
| а?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, то |
| и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше |
| умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем ру |
| највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчк |
| пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то |
| је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p |
| да, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} |
| ко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагла |
| се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурну |
| ком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овам |
| животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Гос |
| ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</ |
| варале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текл |
| повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па? |
| уке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и |
| еног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разго |
| ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вил |
| <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгу |
| убе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим |
| оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад ме |
| и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S |
| на равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.< |
| из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа |
| светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим. |
| е удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влаж |
| Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S |
| од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморе |
| и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Ч |
| , нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „ |
| ој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{ |
| уше да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно |
| смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, под |
| , па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те |
| едно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озб |
| ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу |
| ју.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И од |
| — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бри |
| ико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, за |
| уби језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И как |
| и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И |
| /p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави |
| ла и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n |
| ико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом ша |
| ланух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — ви |
| /p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто вр |
| тих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај тргова |
| име испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо |
| дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умр |
| ад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— |
| ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, |
| ојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој сла |
| .{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек |
| остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онд |
| е, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Муч |
| S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ће |
| т, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане |
| никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је ч |
| боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необ |
| о могу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се уд |
| ?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се ко |
| а се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико |
| ља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Ник |
| а сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} |
| подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен.{S} |
| весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором |
| све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио с |
| "50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> |
| е нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разл |
| х моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те! |
| редиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка |
| {S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде д |
| ајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се з |
| за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона |
| , да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би т |
| ...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и гу |
| је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и наг |
| назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n=" |
| еше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, т |
| устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јач |
| ја капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим глас |
| а грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо ос |
| у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирућ |
| > женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота. |
| 52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> <quote> < |
| , неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{ |
| ући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако ма |
| чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја нек |
| азговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} П |
| ама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : |
| а ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по над |
| склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до сам |
| прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох |
| видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то и |
| , црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, |
| тинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да |
| а тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох |
| елу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</ |
| да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, |
| Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодн |
| Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу м |
| обољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| о тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор |
| гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n |
| аширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на т |
| ије ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> |
| Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поч |
| и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, |
| ме баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> |
| с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? |
| ла је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње с |
| .{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада |
| стинској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све |
| твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на гл |
| па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p> |
| ad>II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да |
| > <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> <pb n="61" /> <p>— Иди спава |
| итак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који ник |
| ра, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{ |
| а и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, |
| најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмерено |
| е цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{ |
| в са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ |
| и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, ст |
| ење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра |
| и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гизда |
| ла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао тво |
| p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама |
| ође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо би |
| </p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала |
| и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља |
| ородице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и |
| Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцај |
| Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао |
| ичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не |
| ио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш ју |
| ена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на мате |
| сјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем |
| е чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и св |
| ли...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види зад |
| у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље |
| узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли |
| не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ј |
| <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина в |
| аде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даљ |
| лета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегав |
| е, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што |
| е.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта м |
| а је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била т |
| <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, мате |
| год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим |
| затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе |
| надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и |
| ишта више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврел |
| су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умир |
| му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже ка |
| читим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхоп |
| и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне |
| е, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, д |
| о одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући |
| тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ |
| ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио с |
| однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви |
| од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, |
| а ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твој |
| ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p |
| еваху. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну у |
| .{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улица |
| лашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала |
| , хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и |
| љине које беху у једном завежљају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У ју |
| о, с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па от |
| алдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не |
| ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу |
| г.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш |
| тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... |
| раву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако си |
| тко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи п |
| лне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по креве |
| а, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике нека |
| „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајк |
| ек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и |
| м.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова т |
| олиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твој |
| моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије бић |
| ке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам не |
| , милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љ |
| несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио свак |
| и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву |
| ајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{ |
| она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на раз |
| застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?< |
| плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p |
| повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долази |
| едах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од |
| Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљава |
| } После отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на |
| ше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и |
| ео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек на |
| иде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, |
| се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, |
| ду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у |
| , која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: стари |
| оје су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намеш |
| р а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај. |
| у он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, |
| не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала |
| ко би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, кој |
| Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...< |
| ровући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велик |
| оје се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И |
| /p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим руп |
| није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела д |
| жила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; |
| спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> |
| : „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} |
| очеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} Како се није подавала боле |
| вечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које |
| ш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истра |
| , чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на |
| А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах |
| велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквир |
| што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Д |
| На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице |
| откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарена.{S} Б |
| залуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до сам |
| p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле |
| е кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си иша |
| то!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} |
| , кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане ко |
| ла.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n="7" /> <p>К |
| ворила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је |
| на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто не |
| ћи, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којека |
| и кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} |
| јем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, и |
| о, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, |
| прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало т |
| кога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> < |
| односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гро |
| у мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пруж |
| моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му |
| у песму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Ча |
| .{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет ни |
| е био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S |
| а с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго |
| и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког |
| екида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као |
| дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p |
| засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Од |
| ма долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био |
| ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја ни |
| ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" |
| него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везива |
| учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамн |
| >Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да |
| е и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— |
| " /> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео да |
| за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешк |
| ваљеним и испрекиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досе |
| не с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" |
| шљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкуј |
| смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. </p> <pb n="46" /> <p>— Шта хоће и чему |
| материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из мла |
| сам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре саран |
| ере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу бли |
| твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице па |
| као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет с |
| /p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Во |
| чиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допа |
| .{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе |
| ајбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја нап |
| — Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног пог |
| римедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по |
| се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} За |
| м.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још в |
| } Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заје |
| </p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па |
| иљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> |
| тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати |
| логај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Т |
| ад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У ј |
| ати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, |
| еднако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не ј |
| } Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, |
| неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што н |
| ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доно |
| ајлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала |
| {S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p> |
| ћи, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и |
| уткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} |
| ло ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше кома |
| ш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој. |
| туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика |
| азим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, |
| ад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајал |
| ије хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служил |
| ијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> виси |
| је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испу |
| {S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника |
| а не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли |
| и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и рас |
| вори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде |
| даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, |
| под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а |
| погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S |
| Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим |
| њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у животу спремила за |
| ох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко м |
| его ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је заг |
| е разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушањ |
| } Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је ки |
| ио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен.{S} После и рамена ти |
| чења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: |
| а нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али |
| је.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја са |
| одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечи |
| рудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{ |
| га.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чека |
| огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} |
| ко ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у тв |
| и сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше отк |
| игани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што п |
| .{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залог |
| <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да |
| лице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и ју |
| е дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу кап |
| е улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог. |
| p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бес |
| утао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опе |
| ај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за гост |
| љушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало ка |
| ај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је |
| S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, п |
| > <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш |
| јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослоб |
| оме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познан |
| се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном |
| е н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n=" |
| Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу о |
| поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошн |
| је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотон |
| а ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Пода |
| та хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не одн |
| ло; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са |
| } Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клиц |
| твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна о |
| ити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, |
| ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div type="chapter" |
| сма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али |
| са: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирот |
| сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} |
| марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и |
| у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што |
| арапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, |
| би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу тол |
| ји, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима |
| жу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први п |
| је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; ка |
| на, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што мој |
| се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар |
| поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" |
| е наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем гр |
| > дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} О |
| ерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?! |
| лашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. </p> <pb n="46" /> <p>— |
| мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазу |
| беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и и |
| и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који |
| ава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је |
| сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аман |
| ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— |
| у наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде м |
| " /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечиј |
| је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и го |
| сећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког |
| да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, |
| "61" /> <p>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво он |
| е, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим д |
| , на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећо |
| м и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па |
| други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није бил |
| о, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме |
| и никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо |
| лико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти |
| се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало |
| Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</ |
| ођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а виш |
| је беху у једном завежљају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у |
| S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слуша |
| држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} |
| влаш избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се т |
| се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, исп |
| гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — ха |
| и, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш |
| .{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше |
| — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мот |
| S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — поч |
| рзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећ |
| ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну стр |
| да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> < |
| хо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> < |
| Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета? |
| , причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, |
| пристанеш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p |
| ике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место зау |
| .{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велик |
| нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближње каф |
| а и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби |
| ође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше та |
| животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да иде |
| <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: сам |
| ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чар |
| а мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану |
| S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшија |
| етљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и ув |
| е; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да |
| S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице |
| ?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући с |
| а бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, |
| <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к |
| чих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! |
| а, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, ка |
| .{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, и |
| p> <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и |
| Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике тор |
| ља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе |
| ијег, јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{ |
| повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се |
| је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да |
| S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, |
| а се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док с |
| плих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клеп |
| „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S |
| вој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казу |
| им те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе дор |
| </p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладови |
| нај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави |
| ао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мек |
| а ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме |
| оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брз |
| иш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; диже |
| ед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах |
| проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш изб |
| ="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} |
| кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опој |
| адовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чис |
| гне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не |
| дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносе |
| да пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и |
| а да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тоб |
| d> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месеч |
| из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче |
| 42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... |
| о.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах. |
| погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена. |
| ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели с |
| ини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени |
| осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао |
| ка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном гл |
| бом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене на |
| од да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете. |
| ид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика |
| 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За |
| годно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке |
| "> <head>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{ |
| <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме |
| Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те з |
| о беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, об |
| дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо с |
| доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан кад |
| то сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <p |
| мо сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају |
| век влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасј |
| монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела |
| сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрава од свих, д |
| био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> |
| ганке Салче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета з |
| Само би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештају |
| постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, о |
| а крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} |
| ади губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, до |
| ушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто |
| ет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати |
| ад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики |
| нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, |
| да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од |
| ад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога |
| /p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли зав |
| иш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва |
| је и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, |
| n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> < |
| га ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на с |
| Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> < |
| кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па д |
| аљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео |
| е, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} |
| о јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па |
| много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p |
| уке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, оп |
| на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечниц |
| екадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се им |
| сли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говор |
| и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства |
| на радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда |
| а су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у о |
| мширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан поток |
| ис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали с |
| идим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спра |
| х ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поч |
| је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном м |
| да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{ |
| , јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот |
| ао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друг |
| репаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад прв |
| и остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу к |
| нала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде |
| изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те |
| S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> |
| аки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила |
| код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слу |
| слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и оча |
| и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једно |
| бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог в |
| оћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хт |
| вела.{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; как |
| је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у |
| ех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и |
| е у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „помет |
| о жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више |
| >I.</head> <p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих вол |
| дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да с |
| ичати како је последње дане провела.{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није мо |
| .{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, уви |
| си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелази |
| ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила. |
| ј пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, иду |
| едузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми ј |
| шу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чар |
| звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакал |
| узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има чит |
| а отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} Како се није подавала |
| , гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина |
| паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху |
| лике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам |
| ком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине |
| {S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат оч |
| оју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно о |
| а!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо |
| тини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада би |
| гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и изди |
| рила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превија |
| и искривудао.{S} Преко његових глатких каменова нахватала се нежна, мека маховина; трава поста |
| кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна |
| ка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина |
| ако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступ |
| } Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима |
| сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као што су и моји |
| сја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те |
| ма магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове |
| гледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи ни |
| као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то о |
| ао рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо зајед |
| ено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег |
| е једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне пр |
| а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и пл |
| — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као уве |
| кам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанк |
| тресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те су |
| шли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, у |
| ица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, |
| ће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, |
| а вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пу |
| јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, п |
| е погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала |
| га о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше т |
| ит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. </p> <pb n="48" /> |
| ...{S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, |
| ком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицам |
| а, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, |
| то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Мој |
| им и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољств |
| ма једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — |
| е“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ.... |
| лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} |
| богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај тр |
| она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милос |
| е кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} |
| >— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је |
| а се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на ка |
| } Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <p |
| али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Р |
| скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми |
| {S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, по |
| су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш те |
| то... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, ча |
| каш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бо |
| да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се бл |
| каш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, |
| д нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутр |
| на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.< |
| е неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} На |
| спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} |
| } Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништ |
| им кандилом и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази о |
| нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топи |
| рзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крил |
| свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са св |
| {S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу |
| и си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме п |
| Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се јед |
| да занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме |
| а доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли |
| има јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место раки |
| е тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: |
| ико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Е |
| , села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред |
| — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја ба |
| а чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох |
| матери приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антериј |
| зговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, прич |
| ети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и бил |
| хташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у |
| лице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и исп |
| з куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} |
| ти се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе |
| го, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— |
| и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет |
| — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насме |
| се.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар |
| „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, |
| светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, |
| шење столова, клупа, столица из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} С |
| мах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток. |
| више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога |
| ух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трж |
| во на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер |
| и, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жу |
| , пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се |
| анак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак д |
| раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадаш |
| еса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{ |
| е једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада |
| дгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим |
| то у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или |
| аш цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клат |
| се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер |
| ија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; |
| орих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих с |
| рича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство ш |
| то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад |
| утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и за |
| отрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb |
| подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, |
| настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и остале потребе из св |
| сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, |
| раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и наги |
| РУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАНОВИЋА</p> </div> <pb n="2" /> <div |
| д, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћ |
| ј сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И ње |
| е које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S |
| уства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија |
| заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од с |
| ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али |
| Немој сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} |
| руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајк |
| же остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} |
| стави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет |
| и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом |
| ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> |
| и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање |
| му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде |
| ињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, ј |
| остојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послов |
| је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш |
| кривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него |
| оротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили |
| та су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она |
| А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те |
| ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ |
| n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Ма |
| и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набрај |
| чну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви. |
| а ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и мес |
| наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{S} Тво |
| и уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и |
| о вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то |
| „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обога |
| јка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији! |
| им!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остав |
| И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење |
| отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њ |
| брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте им |
| иште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и по |
| Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двори |
| S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра. |
| не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измах |
| то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађа |
| о сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, насло |
| ћ, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} |
| к су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа |
| узети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као |
| Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу кав |
| " /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам има |
| станеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" |
| ање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово |
| изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи |
| и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S |
| е ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{ |
| ама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још он |
| у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилан |
| поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, |
| беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, |
| реше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних гра |
| арајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба |
| аучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче |
| ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти |
| ја месец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелив |
| меша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дођ |
| орили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај |
| који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не ка |
| ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „високог порекла" и охо |
| отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропа |
| , како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у животу |
| али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила зла |
| смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти |
| етко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече |
| и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и |
| у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пр |
| је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:< |
| зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, др |
| акаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи |
| ина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гле |
| не хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p |
| пио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао |
| носило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, |
| е очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи па |
| еког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S |
| м хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио |
| астио готово све имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет |
| питно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо н |
| рхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{ |
| здраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <p |
| , крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> ч |
| ватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше ба |
| пи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се |
| је јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после от |
| Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе д |
| ове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, |
| а; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у п |
| b n="5" /> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке |
| рљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате с |
| прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по кој |
| ајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> |
| чера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, г |
| вог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју сл |
| их је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је ви |
| о поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој св |
| ље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам са |
| ове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Как |
| мех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> |
| а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се |
| ни нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је |
| еми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда ра |
| p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одјед |
| морна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја |
| ш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! |
| ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнут |
| већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метн |
| мњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да он |
| и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно би |
| >И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топ |
| о улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким |
| ше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем гранич |
| утиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — од |
| јах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хар |
| ку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p |
| е утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што |
| емо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и оста |
| месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући |
| ано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а на |
| је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали н |
| p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка |
| и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Тво |
| не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и најве |
| о ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да н |
| усе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати ме |
| скурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је нај |
| кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разговор |
| их вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вешти |
| .{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед ил |
| е" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, |
| азе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тис |
| , руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена.. |
| исило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљени |
| азликујем његову песму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемога |
| а, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>С |
| он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако |
| рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђо |
| ву, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на пл |
| лаву, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћ |
| приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш |
| пчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам |
| оћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} М |
| осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не зн |
| сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено |
| е од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубо |
| } Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се |
| е разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља и |
| С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, |
| а коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од |
| еко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и |
| врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени игл |
| И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, кој |
| авала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да |
| чине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо |
| зитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђал |
| у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свако |
| , ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног да |
| кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час |
| зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па д |
| } Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукавима, опасана бо |
| ћајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, ш |
| } Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, с |
| .{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно |
| т духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и б |
| , сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долази |
| } Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше |
| љах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <pb n="29" / |
| ј кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако |
| сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон |
| е вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим |
| сови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радов |
| } Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, |
| ух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викну |
| мани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно д |
| овори тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узе |
| Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да мож |
| — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што до |
| о... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} |
| > час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div |
| , неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше |
| х матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока јо |
| S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се т |
| синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је |
| да матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар т |
| како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом кос |
| о мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мен |
| <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{ |
| се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S |
| главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, п |
| м рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па при |
| ше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанств |
| дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за по |
| сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којо |
| ваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених |
| S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа |
| а се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, ши |
| тале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црн |
| инуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарена.{S} Била |
| пило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду |
| е, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власим |
| м пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је ј |
| тах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и |
| ртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна д |
| , читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са |
| би, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутам |
| да, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред двори |
| вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав гла |
| не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да |
| би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и |
| старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; |
| сом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар |
| сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} |
| ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрш |
| расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљал |
| !{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ће |
| из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва к |
| мо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лакто |
| астиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је |
| што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све је бил |
| ошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушниц |
| еш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита м |
| ао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбиј |
| о време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито. |
| њеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих се |
| хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где ј |
| едном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S |
| трах.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи |
| и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја.. |
| де, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Ка |
| казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке |
| трчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала с |
| Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно |
| еосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нам |
| о само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала |
| едо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда |
| сити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он б |
| афану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Ме |
| буновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" /> врб |
| е човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслаг |
| е већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, д |
| почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење пред |
| и пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што |
| це и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што |
| Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би |
| ближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, ра |
| иси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} |
| ти; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, |
| о.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} Пос |
| из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{ |
| ећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{ |
| аја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што |
| натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох |
| тано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући |
| осле то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умр |
| оме и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Ј |
| ао и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у о |
| женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код |
| косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где |
| рошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, |
| зили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што |
| "> <head>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече |
| ло ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше |
| мештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, ск |
| и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвет |
| ока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и ма |
| по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, д |
| а падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не |
| е и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S |
| твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа |
| х се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну |
| ве то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо |
| си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, |
| .{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља ту |
| , вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у |
| е, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} |
| чи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, |
| као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устан |
| а широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход |
| !</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p> |
| па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Е |
| о је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</ |
| минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провириваше |
| њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ј |
| ом уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче пре |
| о припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радос |
| сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше |
| сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена |
| Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком по |
| стави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде про |
| едра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте |
| мену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, про |
| па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке |
| дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и не |
| аше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши |
| .{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој отк |
| ија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не ди |
| } Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која |
| есник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори |
| , ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше пр |
| Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку |
| наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских |
| {S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер м |
| хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко |
| мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али јед |
| ће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја ос |
| овратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шт |
| .{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, |
| ижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су |
| е брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових ко |
| неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и п |
| Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— |
| та ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладов |
| ао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од то |
| ј калдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} |
| , за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки |
| е затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам |
| креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у |
| туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p> |
| > <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и о |
| детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, си |
| де ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши гл |
| само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки |
| еним и испрекиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељен |
| с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" xml |
| .{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из |
| </p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> < |
| тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећањ |
| огу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам |
| екиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Про |
| што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет из |
| пружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџ |
| и хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успо |
| .{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, |
| .{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, у |
| ако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у |
| ли дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брз |
| еко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан |
| сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школ |
| тавати књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах |
| .</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отвор |
| а, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кај |
| љене снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајев |
| де.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гле |
| лас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не |
| крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла нед |
| бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља т |
| и ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим |
| нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако с |
| рило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb |
| Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежуран |
| а приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и свет |
| ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p> |
| ке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху |
| луша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича |
| о моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и |
| главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамноз |
| {S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире |
| опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се |
| е могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да п |
| батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве |
| ни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавц |
| и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијен |
| ки раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам вид |
| та сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе? |
| их се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао к |
| рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка висо |
| } И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} |
| мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{ |
| а беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збу |
| сећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мен |
| у гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— |
| ругоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при поми |
| ећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к |
| о те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али |
| руги грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S |
| унилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох |
| но при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, јо |
| им!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држ |
| х, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже |
| ао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској |
| ељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време дола |
| ашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се |
| ао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох и |
| дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили |
| се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, р |
| олико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш |
| је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим |
| би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је |
| ти се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.< |
| , чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S |
| е, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима т |
| ад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застад |
| еда и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} |
| циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S |
| рећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да |
| м, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S |
| ђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како б |
| шта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш жи |
| х, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, паху |
| е брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем к |
| еху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикн |
| ру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловоља |
| тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једна |
| преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, пр |
| ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и пост |
| ца најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је кит |
| вамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Башт |
| } Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не |
| у се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој |
| > <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако ниса |
| ма нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{ |
| S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене поток |
| и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи |
| "> <head>II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није би |
| к трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} |
| <p>— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако |
| није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си |
| уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прила |
| допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} |
| у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, ру |
| казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу |
| ... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се |
| д који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо |
| њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била у |
| ме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала с |
| а. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана мој |
| , моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} |
| S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти тол |
| оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане поро |
| еколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, с |
| Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а не |
| е грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p |
| , јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са |
| на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречен |
| т дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не мог |
| беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од неч |
| ви мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после вид |
| твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам |
| јајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пош |
| ајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам ' |
| двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоч |
| ава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако |
| беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али |
| своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј |
| е, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека |
| ога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђ |
| онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше јед |
| гнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — |
| че да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, |
| иколо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захв |
| голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и |
| епљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије |
| ...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што |
| уке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко |
| силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне |
| ученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} К |
| имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кли |
| има.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђ |
| то и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицам |
| том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{ |
| е на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не |
| еда ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном |
| и већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану ко |
| оносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за ш |
| ла и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти побл |
| и која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да уд |
| {S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чек |
| ољну. </p> <pb n="47" /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко сауч |
| нио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа |
| о да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми |
| ај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово |
| дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у п |
| и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила |
| зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И он |
| поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја г |
| и час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му |
| ла и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, иг |
| старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, |
| уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> |
| и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задово |
| ј топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Ул |
| зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p> |
| поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се |
| е дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла с |
| једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми |
| ривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... |
| си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу |
| {S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох |
| је мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> |
| ко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, д |
| Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нар |
| поменом мога „високог порекла" и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, |
| име су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се |
| опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелост |
| {S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела з |
| кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љут |
| и, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плети |
| да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече |
| у „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, ке |
| <p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" |
| дох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почес |
| спуцаним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— |
| е дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти у |
| ишта не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао у |
| сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се де |
| е, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се д |
| S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Н |
| д дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у др |
| ди.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> |
| е ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми има |
| } Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S |
| ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у |
| ре, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама |
| едном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неко |
| види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да |
| е и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би и |
| {S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута с |
| јала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били к |
| да.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила |
| кавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто |
| а лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и о |
| ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, од |
| </p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутро |
| е.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, |
| ут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда |
| Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани |
| мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немо |
| као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто |
| Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да |
| м пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, с |
| "54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобо |
| ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ста |
| пита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она с |
| светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, па |
| шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска в |
| арку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; |
| атких каменова нахватала се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми см |
| ћа, око којих се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго |
| опиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са з |
| дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али и |
| од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве ти |
| ..{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из |
| ичем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздр |
| да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како м |
| е то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S |
| тах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapter" |
| иш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку |
| а ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луга.{ |
| у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу је |
| вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни стра |
| у помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га он |
| се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56 |
| војој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да |
| мејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдал |
| Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одма |
| трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, |
| Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p> |
| .{S} И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела... |
| анове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја. |
| м око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли с |
| ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p |
| ве зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— П |
| рата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, |
| мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клек |
| <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неуг |
| х.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе |
| е једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} |
| л и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам |
| свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави там |
| ке мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим |
| се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за ко |
| се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, о |
| и се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у двориш |
| зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче |
| и ослушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на г |
| о снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време ос |
| н, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлин |
| ох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S |
| неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима р |
| чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зној |
| > <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе |
| куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} |
| уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} |
| куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје гл |
| гавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од |
| пскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све |
| уковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} |
| о си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим |
| и <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у |
| види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања |
| и пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н он |
| есто, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где |
| е вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета |
| {S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих |
| дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен моји |
| се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже. |
| м осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.< |
| ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не глед |
| /> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На |
| , и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечег |
| ћи сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> ј |
| ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зн |
| орган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би гово |
| леда и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем |
| тепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се п |
| ... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се.</p> <p> |
| , и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако ста |
| чиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> |
| уку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загр |
| и се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера |
| енуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење ку |
| таде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја к |
| е с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше |
| ли ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Бори |
| д у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!< |
| у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чед |
| нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то |
| На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо с |
| у говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући т |
| а свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске вел |
| је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загреја |
| м да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или т |
| ли ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> |
| и певаху. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викн |
| ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се |
| тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— |
| коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случ |
| азиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узим |
| обледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p> |
| их глатких каменова нахватала се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и |
| тиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мен |
| .{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило |
| атких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале |
| ујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} |
| а, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад вета |
| ..{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу |
| рази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије |
| ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више не |
| Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга.. |
| , чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби |
| нко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а |
| уви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жељ |
| осећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати |
| " /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то |
| кадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико ду |
| ју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, обра |
| ајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твој |
| , тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од то |
| ајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шт |
| озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хле |
| те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га о |
| 5" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе |
| ам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли п |
| нствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у |
| авих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више |
| свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су з |
| и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер |
| о сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се чест |
| Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао мл |
| двести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као |
| алиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у ша |
| , а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била |
| нска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на |
| ух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> < |
| све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном |
| ну из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p |
| јка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко к |
| порекла" и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид |
| оче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Ник |
| лом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица |
| и ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да ј |
| ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> < |
| ше.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу |
| еки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам ста |
| исине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" |
| /p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се. |
| х, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! п |
| је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш м |
| о блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ мол |
| год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, |
| годности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Он |
| н и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове гл |
| свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности |
| ала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заје |
| <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ла |
| се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори |
| ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуш |
| емања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и |
| це ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плак |
| ваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} |
| у и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падн |
| тајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Зало |
| ли кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, обас |
| узе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и ш |
| лушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако ошта |
| године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, топо |
| дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше тв |
| г тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" /> пру |
| а велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим |
| есе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с д |
| и беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и уте |
| а мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се |
| теже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја |
| збиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, |
| ни и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код кућ |
| о памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А |
| трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе |
| ронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз |
| та собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући |
| да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, |
| душницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење |
| ам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице тв |
| ла.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24 |
| p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Никол |
| каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја |
| итвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мот |
| чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n |
| иш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, |
| пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне |
| ја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад |
| говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се |
| ="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не глед |
| а траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако |
| <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спреми |
| да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Мор |
| слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себ |
| амо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се |
| дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> |
| } И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теј |
| <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и |
| их се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време м |
| ј!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, п |
| да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— С |
| дале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Ви |
| {S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим у |
| је голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна с |
| силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кр |
| и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и ма |
| по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вам |
| ајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда |
| и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се н |
| не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа |
| ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам |
| , насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — |
| бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће м |
| е сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице |
| тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, |
| пуна, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике н |
| аше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимиц |
| грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Сам |
| и, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избега |
| <p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешил |
| Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па са |
| трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад б |
| кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} К |
| у дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} А |
| ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— З |
| онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му |
| почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да ј |
| чега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану п |
| исам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} Пос |
| Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и |
| руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на |
| комоћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле у |
| в, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна до |
| руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натра |
| све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доно |
| окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих. |
| д устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{ |
| не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек м |
| Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљи |
| и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} М |
| ачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је |
| орим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ов |
| стављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе |
| е молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка т |
| ку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије |
| ала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве б |
| та?</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — |
| дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, |
| Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам |
| оту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, |
| или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио с |
| адашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не б |
| утито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих таб |
| рочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је в |
| едеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљ |
| итости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови п |
| се што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш |
| му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко |
| ан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мрт |
| „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободиш |
| и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на |
| >- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно |
| си избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, чит |
| ш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она мо |
| иоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће. |
| Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог да |
| би лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се ша |
| м, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те |
| ја полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се |
| ставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, ј |
| ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам п |
| те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно |
| дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али |
| трах од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Чес |
| јој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати по |
| ог сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, т |
| — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утиша |
| е, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — |
| це драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватр |
| за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад |
| е, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је |
| еда и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53 |
| а руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти |
| осећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} О |
| тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким |
| нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спаз |
| дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и |
| а нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, ис |
| је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што |
| целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух |
| стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што |
| , у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p |
| гоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке дем |
| оме погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — од |
| лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам |
| се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју д |
| кај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, пон |
| да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набр |
| Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага |
| ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{ |
| о, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике |
| да?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чи |
| е сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љу |
| етлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрски |
| питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу |
| извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање |
| конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан |
| живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по |
| <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са н |
| испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала п |
| једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су с |
| о поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне |
| чи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевк |
| ној, свакидашњој калдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему |
| у од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми ј |
| нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је |
| ..{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са в |
| цама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били |
| му је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине ми |
| краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Дост |
| само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од на |
| тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави |
| к, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро н |
| лаве у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18991_C |
| да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, з |
| ма читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак с |
| ује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се ож |
| м амбицијама које, подстицане успоменом мога „високог порекла" и охолим материним поуздањем у м |
| онулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух тв |
| љива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке |
| се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кли |
| с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због т |
| одно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, у |
| p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, |
| сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави |
| познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса. |
| спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија |
| си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих |
| т.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и ди |
| тара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био ј |
| подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у ма |
| и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, оз |
| луд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> |
| S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запи |
| Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја остав |
| да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, к |
| ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S |
| шло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те но |
| будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео? |
| ар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам раб |
| > <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све! |
| е:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не |
| к сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашен |
| но, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p |
| пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, |
| ља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме |
| бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим ми |
| ја.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{ |
| , колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, |
| богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живо |
| жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за |
| .{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и |
| рен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и |
| а га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он |
| д и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било! |
| блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој погле |
| рак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам |
| лакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и упи |
| > <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја |
| ко сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се ра |
| т одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{ |
| главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи |
| мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигне |
| ас прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, к |
| ење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад из |
| миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жм |
| ије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене |
| га бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам б |
| луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и зан |
| ид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана р |
| им кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Ч |
| 91_C2"> <head>II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац ни |
| S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и |
| у, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то.. |
| ..{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је |
| и увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносил |
| оло, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим т |
| ...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држ |
| 8" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, о |
| било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ |
| , а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробуди |
| е приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше |
| жен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти |
| до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју |
| нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{ |
| ем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топл |
| амештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио г |
| .{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} |
| почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаш |
| имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грц |
| то ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, к |
| } Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се |
| } Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну |
| <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— |
| снама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, о |
| почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поно |
| ри, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад т |
| али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се тр |
| вати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни |
| .. и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све |
| имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да са |
| 43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устај |
| јо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче |
| х те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стис |
| ешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} |
| знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам |
| , она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истин |
| а, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он |
| али, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече |
| а ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p |
| ло!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја ње |
| радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> < |
| чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ев |
| и ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</ |
| ој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да са |
| само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чу |
| , па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио в |
| ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{ |
| н, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на |
| е — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <p |
| {S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину ка |
| м кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корит |
| чи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за с |
| з куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те |
| авежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини |
| ен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено не |
| баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не мо |
| {S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, |
| е око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и та |
| а и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бав |
| око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном |
| жаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спр |
| > <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, |
| ако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у |
| толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повије |
| наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто ве |
| ва ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти такв |
| ог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе ост |
| Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да |
| >— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени |
| м, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касап |
| готово све имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет пред |
| итав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да зас |
| чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти с |
| е.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, б |
| као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, |
| ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти |
| ја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и |
| ав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да јед |
| — Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, |
| немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу гла |
| /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На роби |
| там те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и су |
| д туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он |
| их. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах |
| на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро |
| пим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и р |
| ан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и пр |
| тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осме |
| свестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког |
| n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а |
| ше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S |
| убав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ћ |
| поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n="7" / |
| > <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа |
| ајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било |
| уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега |
| ада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и |
| ко погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио |
| азим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топло |
| на писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} |
| тну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки |
| И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине |
| доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе с |
| ацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти ј |
| ривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено |
| тенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откину |
| и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи с |
| о боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на р |
| руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти б |
| траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не печ |
| се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва примет |
| ладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше ба |
| нда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете цело |
| } Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одговори тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није |
| .{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране о |
| а слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој пр |
| а; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен.{ |
| уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и |
| ћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди |
| Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p |
| некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико |
| ај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а он |
| са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше и |
| укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој |
| але, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас |
| риште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, |
| , уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада тв |
| моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, о |
| се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гле |
| ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој |
| head>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} И |
| > <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нан |
| S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Ун |
| о читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се ис |
| ше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она |
| и; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у п |
| кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не |
| широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} |
| ти, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> |
| аздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не |
| ђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив зад |
| а се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“.. |
| хти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје вла |
| дражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше |
| ?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати с |
| ро пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, |
| ети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p |
| о у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали |
| баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, |
| ше приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зи |
| е ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут |
| !...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одго |
| , па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, с |
| ања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, |
| стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма |
| полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам т |
| о ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив |
| ога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи г |
| } Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер |
| еста и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситниц |
| ља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја |
| се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не |
| укох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} С |
| аде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу ко |
| , као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране о |
| — Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара т |
| ког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не в |
| топле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим! |
| ош више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптав |
| Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ј |
| .</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краћ |
| тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, |
| а, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да мој |
| као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гур |
| са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смел |
| сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам |
| иш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке ( |
| војене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, ск |
| и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад |
| {S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, |
| и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради ме |
| ан, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме |
| говорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> |
| ене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плаш |
| тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе из |
| тке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од |
| а недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуља |
| /p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговор |
| упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох |
| ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? |
| S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p |
| познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не б |
| зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше |
| лике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи |
| м, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погну |
| ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па |
| издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступају |
| н као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је по |
| , описује живот и навике наших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и т |
| д су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „ск |
| а за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, |
| адашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује |
| још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се г |
| зимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш |
| вучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај н |
| порекло наше породице, описује живот и навике наших предака; набраја наша велика имања, градов |
| е човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више ме и |
| Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, |
| и него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна живо |
| крајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме о |
| би привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p |
| читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно |
| о онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајк |
| А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше |
| /p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још |
| ила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге по |
| агла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу |
| е била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: стари персијск |
| штрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано с мири |
| глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И виде |
| румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад з |
| з зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту |
| дреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, д |
| ћ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и п |
| а мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је па |
| од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} |
| ш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ет |
| Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти |
| само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало с |
| клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> <pb n="59" /> |
| руди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори |
| болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу мес |
| ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу каву и |
| оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, к |
| одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што оста |
| ила увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једн |
| ене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш |
| најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и по |
| најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би п |
| ек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, пре |
| акве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и |
| о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача |
| носећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље |
| од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сеља |
| е испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Зами |
| који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> < |
| {S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отвор |
| радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нист |
| е јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, |
| ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две на |
| И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, ч |
| ориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} |
| је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео св |
| твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и г |
| Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице с |
| S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, изв |
| шилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици |
| н мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кок |
| била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} |
| ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке д |
| златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стај |
| ене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро |
| ривши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена в |
| ској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преоста |
| зме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после |
| је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Ру |
| то прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми с |
| емаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар на |
| е ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења ко |
| {S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не |
| ио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Ст |
| а је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n=" |
| едао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога |
| држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце гре |
| .{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> < |
| Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да |
| } Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво нате |
| тане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда д |
| већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметал |
| ве и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти |
| као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и н |
| рах ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, б |
| се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти |
| поље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила... |
| , што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме глед |
| ше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb |
| и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онак |
| ви увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут так |
| } Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, |
| иско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, |
| м се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као |
| идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} |
| /p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала |
| оста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и |
| и скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена |
| скрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У в |
| о није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш проси |
| а сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ће |
| смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја |
| се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S |
| опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама |
| је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, |
| њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене с |
| та! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на ме |
| и?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати |
| буну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње |
| де си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из рук |
| е зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Сла |
| грајући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође |
| наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окрене |
| леда ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb |
| х је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге поч |
| ал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво |
| простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па |
| ечно, гледајући те строго <pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после веч |
| спит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица |
| спапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А |
| ао стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, |
| их мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остат |
| пита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да |
| се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваш |
| знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена |
| ако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; зн |
| и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивал |
| удао.{S} Преко његових глатких каменова нахватала се нежна, мека маховина; трава постала бујниј |
| е преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут |
| с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпоч |
| жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не пр |
| .{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете. |
| везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, шт |
| видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и зауд |
| и мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани |
| е живот и навике наших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, |
| раво дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> < |
| и била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште |
| ештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: стари персијски ћилим, по раф |
| ву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то |
| веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило |
| мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p |
| ни срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зелен |
| е имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазил |
| аше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама изв |
| , врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дире |
| ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћ |
| кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" / |
| а казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака; на |
| још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је сам |
| осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на тво |
| екли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само |
| о наше породице, описује живот и навике наших предака; набраја наша велика имања, градове у кој |
| пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, зас |
| и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све зна |
| пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне |
| и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте |
| игнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући |
| како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би |
| Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме |
| ледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мра |
| зима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако до |
| правите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако |
| школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} |
| хо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, |
| нем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме |
| ! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, с |
| имо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познај |
| е и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоће |
| га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом и |
| Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле |
| p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стид |
| на склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај |
| .{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љут |
| узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S} |
| м што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша |
| љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињ |
| саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкар |
| ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти |
| да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то см |
| и:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке? |
| p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би тр |
| ило код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чи |
| ке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од нек |
| е је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И поша |
| тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Уз |
| му и задовољну. </p> <pb n="47" /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се |
| браз.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче |
| лићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог. |
| сано је!</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе тв |
| у у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— Црно писано!</p |
| и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, |
| почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да б |
| <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног |
| лази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајни |
| ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} С |
| јну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила |
| , она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, |
| и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </div> <!-- </div> |
| А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам |
| е:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да зна |
| .{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право де |
| рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S |
| Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} По |
| пао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих |
| и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} М |
| нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око кућ |
| ш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдр |
| лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хит |
| ке некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Шт |
| — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај б |
| постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спр |
| p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том |
| се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тра |
| p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољ |
| на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си б |
| кам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне |
| год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чи |
| буњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... |
| </p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је с |
| каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} |
| молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и |
| зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на |
| ад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско дете |
| то. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу |
| и је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очим |
| не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издах |
| — Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и зас |
| еда да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" |
| и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој ра |
| ше ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за |
| дах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли с |
| Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, |
| {S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток |
| — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обу |
| ати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита за |
| ушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="4 |
| S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из зе |
| он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе. |
| „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо |
| ће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ |
| опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} М |
| ије давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губ |
| гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{ |
| све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишт |
| има, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затв |
| игра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркуј |
| жила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавала с |
| би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо л |
| од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се |
| ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb |
| у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.< |
| си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} |
| опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти з |
| но извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљ |
| Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— |
| и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско о |
| и си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у ју |
| к те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, б |
| Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје |
| } Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узим |
| да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауста |
| n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био в |
| е опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше. |
| 991_C3"> <head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржа |
| бојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, |
| а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући и |
| и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти |
| озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</ |
| {S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће о |
| мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'а |
| о, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> < |
| тмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види |
| остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нис |
| ћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p> |
| плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| али.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју ј |
| кама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође |
| м устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљањ |
| биљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то та |
| Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престра |
| добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизн |
| те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну! |
| ешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог с |
| ам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спа |
| д сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све ме |
| е и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће |
| ог тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Ма |
| ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе ве |
| кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку сра |
| у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зо |
| коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рук |
| застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— На |
| животан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} К |
| лост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и |
| и места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско |
| танеш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— С |
| а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, |
| S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="4 |
| на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка |
| њи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истин |
| сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — |
| ам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве ве |
| аве ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, мет |
| не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и ле |
| мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И оп |
| ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете |
| знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћу |
| S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, |
| <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ов |
| мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задово |
| ије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то |
| ворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{ |
| ани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају |
| на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на д |
| косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и |
| заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и |
| рзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да с |
| јагодицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и |
| о његових глатких каменова нахватала се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{ |
| топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухват |
| есем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово |
| зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се |
| S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога |
| ашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох |
| осађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S |
| за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> < |
| > <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се.. |
| о мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p |
| нако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила |
| S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много доса |
| м тихом, одмереном понашању истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу |
| абезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнел |
| соког зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зу |
| азда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој кол |
| абу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми били оста |
| S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух |
| томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда |
| чина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме |
| ако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом |
| висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и |
| ења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти |
| >И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаље |
| но уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас |
| си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања |
| и уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, |
| ао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из |
| целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не о |
| кра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, |
| ох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве з |
| мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом |
| ш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у |
| прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасн |
| еше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве |
| ке, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не глед |
| пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улаг |
| нуо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих с |
| га.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или ма |
| вом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче |
| > <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циља |
| зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас |
| слушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на груд |
| — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само о |
| најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих п |
| заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу за |
| Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже |
| м и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45 |
| изивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тим |
| никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матер |
| амоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла ко |
| другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш |
| ућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све |
| ви.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, |
| како још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите л |
| p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спрем |
| знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја с |
| з неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако |
| ш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?< |
| кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....ј |
| екора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш? |
| ави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког през |
| ди, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те з |
| ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, |
| Одслужио војску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је |
| едоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозн |
| едо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва.. |
| ши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а |
| ути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} |
| е чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекид |
| S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те т |
| зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, |
| плашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{ |
| , ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S |
| зимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — н |
| срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су го |
| вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене в |
| тере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="47" /> <p>— Не плачи, Мар |
| школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и |
| ужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, |
| е кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ши |
| {S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђ |
| мице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и изб |
| ле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенц |
| жност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако т |
| ни су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижн |
| кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то |
| он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одговори тихо |
| мрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајк |
| ги пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те |
| е, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се ма |
| о.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, |
| ила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво света |
| ао да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташ |
| ећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изи |
| могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А |
| ену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још ко |
| </p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господ |
| S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S |
| ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући |
| Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твој |
| ко пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрека |
| рео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подав |
| и.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит. |
| сам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти |
| а и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} М |
| убим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих д |
| .</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Т |
| ре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ са |
| сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако |
| , беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> |
| а и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејах |
| S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} |
| не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше уст |
| омодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда |
| n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није |
| осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са остали |
| сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице т |
| .{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо |
| ао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим ка |
| <pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она |
| ене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у г |
| тару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима п |
| ом се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} За |
| ама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радо |
| е строго <pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чека |
| за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> |
| е дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено |
| синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну о |
| дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтед |
| ужио војску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па. |
| твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си |
| луком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не ве |
| {S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћут |
| сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледа |
| заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако |
| илично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе |
| су се и распростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, баб |
| S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се ј |
| у душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и ве |
| чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у дворишт |
| није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру |
| — одговори тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S |
| ут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, как |
| ротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, |
| тива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми изл |
| је.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па св |
| ве време основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у ш |
| пита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му |
| друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина |
| ко је последње дане провела.{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да н |
| и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S |
| оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> <pb |
| .{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на пос |
| унар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" о |
| на о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас |
| осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве т |
| желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још л |
| макли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су |
| из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његов |
| већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти |
| мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Ника |
| ага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да |
| кривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она рад |
| S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао |
| мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш т |
| дини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве о |
| тово све имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузи |
| црнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти |
| крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати |
| арија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспал |
| нко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, |
| е мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог |
| </p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо од |
| што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама в |
| ојску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} |
| мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си с |
| Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па од |
| оновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удвар |
| пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си т |
| ш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си |
| ајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, ал |
| — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никог |
| вораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се по |
| да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била н |
| ...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, р |
| зна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим о |
| м ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, м |
| лакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Ка |
| ли.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другом |
| мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и |
| <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чек |
| S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму о |
| ила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимск |
| не?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, |
| мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и |
| е велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, п |
| 991_C4"> <head>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох |
| и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па пл |
| славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да |
| ирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Ал |
| ати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах к |
| ас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и т |
| врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта |
| си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се |
| ади веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} |
| а богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ј |
| } Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето |
| нао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси би |
| pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да ј |
| око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем д |
| , да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти до |
| ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо |
| мшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила |
| што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење |
| ве имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао ви |
| умчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и |
| ак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обич |
| аваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или |
| сновне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али |
| ој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш з |
| ам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, т |
| е и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, |
| но, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћењ |
| ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим п |
| апћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на м |
| аринске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из |
| } Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb |
| има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда |
| тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И св |
| лањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само с |
| } Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се |
| мо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан |
| ле тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе м |
| ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, |
| бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати нег |
| к по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих |
| мао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је ско |
| м, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и |
| Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дув |
| Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — д |
| , а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наш |
| зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препа |
| <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА „ДАВИДОВИЋ“, ДЕЧАНСКА 14</p> </div> </f |
| ну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, су |
| погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио пам |
| м тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам ути |
| оче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и о |
| се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га р |
| има и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш с |
| И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Ни |
| .</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, т |
| што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с р |
| {S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недр |
| а „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И так |
| рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} |
| од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњик |
| и се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да |
| гама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> < |
| а и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она |
| црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима. |
| а тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бр |
| е ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре |
| у бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" / |
| да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзн |
| и је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> |
| и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми доне |
| до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа п |
| вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли |
| сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, |
| ога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И |
| ке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из |
| , у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и |
| ко се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила |
| И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} А |
| бо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гро |
| о ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" / |
| ешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако |
| воје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је |
| окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа |
| а хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Да |
| ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа ниса |
| ика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће |
| рми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S |
| о...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Про |
| че...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи |
| је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њег |
| ?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче т |
| ај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударат |
| д".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плото |
| сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила с |
| на може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орас |
| силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} |
| старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се с |
| Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, |
| } Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, |
| ше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и по |
| } Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод којих је |
| им таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми шт |
| рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, те |
| оток се проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каменова нахватала се нежна, мека махов |
| ума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очи |
| исам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S} Зар је то млад |
| че се правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="6 |
| и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу. |
| у.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S |
| а рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежу |
| азухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p> |
| тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте гл |
| ла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, ше |
| шћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају |
| кут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући |
| по, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : |
| аш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Ст |
| иде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради |
| и се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у |
| Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању истицала се нека скриве |
| > <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задово |
| с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две ж |
| n="11" /> филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завучени |
| ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га |
| пио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годиш |
| ога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— |
| га <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њ |
| јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чи |
| истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, м |
| подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочита |
| асјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задов |
| очитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да са |
| о!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и н |
| ма, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Цига |
| ли ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје госпо |
| бим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и уб |
| рочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштов |
| својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела |
| Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и |
| ећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену |
| ој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вече |
| о, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти |
| соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: ст |
| згледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, |
| , него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је |
| ој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“. |
| </p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше |
| ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а о |
| а и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какв |
| псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, д |
| чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила |
| пити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана ц |
| та:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.< |
| <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих... |
| препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад п |
| и је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш |
| о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и мож |
| оме чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прек |
| м...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре о |
| м већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем бо |
| нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу |
| Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одјед |
| разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо |
| одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала матер |
| <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила не |
| омшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли јези |
| поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удв |
| p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</ |
| љена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увуч |
| знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, |
| } Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман. |
| зе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</ |
| е, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> |
| а и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p |
| иле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и н |
| еда, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу |
| </p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке п |
| ено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе он |
| душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнол |
| јечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да б |
| је крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио ! |
| во она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чај |
| ем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали |
| S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изв |
| и натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које ми |
| > <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрн |
| гао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, |
| васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} |
| твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и п |
| ње, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилу |
| ла и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S |
| ужили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно |
| и полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а |
| ? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, б |
| е главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— |
| на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ кос |
| тила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> |
| ице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати. |
| <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и |
| их грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — ре |
| но лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и упих мо |
| !</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се |
| ну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно руменило, а бујне ти ко |
| иснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, |
| араму. <pb n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, |
| о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у ма |
| сти, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреш |
| <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о т |
| шко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на кос |
| ђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је ок |
| био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико |
| комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком одел |
| ти?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа сп |
| ло <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бац |
| акве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друг |
| а да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је бил |
| ла од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђ |
| љом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе вр |
| чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, по |
| — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њ |
| љаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S |
| што да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побле |
| ше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и |
| , преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, пр |
| питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаши |
| а се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Б |
| , натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не |
| ајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на |
| ога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А он са |
| Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти |
| може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{ |
| ?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека с |
| </p> <pb n="46" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увије |
| е је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> д |
| ад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више |
| е, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, ха |
| рах од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} |
| ате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј |
| .{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с |
| Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш. |
| з завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, |
| ече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило |
| остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> каж |
| навало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би м |
| ране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...</p> <p>Је л |
| аударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара |
| и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширова, испу |
| воје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше |
| ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и све |
| љеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним |
| то сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми б |
| сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучен |
| од ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргне |
| {S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово ц |
| на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} |
| и писала материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То |
| алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си |
| ћа, старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањ |
| ?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуљ |
| чена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бе |
| а има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Ча |
| у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са сле |
| а би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећ |
| рви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, |
| Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло |
| , ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служи |
| ="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему т |
| бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих |
| вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно |
| на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{ |
| и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</ |
| не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Је |
| ла и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој наб |
| } Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове о |
| авом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.< |
| х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И |
| инили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје го |
| S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред |
| </p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је ц |
| вати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна ж |
| а сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петл |
| ха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и зад |
| х, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрн |
| е твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него |
| чене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бој |
| оносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све ку |
| ајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе |
| це окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша ку |
| Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? вели |
| оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још ви |
| ем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ |
| то од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{ |
| кну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезниј |
| од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви с |
| и верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи |
| она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} |
| ох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По не |
| тој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила |
| плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, |
| ив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — |
| еним рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад |
| амишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застај |
| ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и |
| оже!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распаса |
| о у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су виси |
| љем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S |
| ц сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук |
| о и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори! |
| чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагоди |
| {S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p |
| а намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропасти |
| еби и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} |
| ан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провирива |
| дно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је |
| а умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје м |
| "48" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p |
| S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена д |
| ти бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек |
| а плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па |
| ину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче ње |
| S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме |
| заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти |
| сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бит |
| х.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше... |
| уђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења |
| на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао ка |
| немо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се ч |
| евом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n= |
| {S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{ |
| с све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми |
| м те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим |
| мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш |
| нам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p |
| то ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да... |
| ка сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не |
| одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби |
| пријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одговори тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господ |
| .{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло он |
| и, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} |
| и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— |
| а учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p |
| маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од |
| то!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и з |
| /p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> |
| су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе |
| p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих ру |
| глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад р |
| ет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше са |
| има.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканин |
| енувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јач |
| еши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду |
| После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} |
| Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марами |
| Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} |
| седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти зат |
| онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају |
| клопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој |
| зо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижу |
| дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и у |
| Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, д |
| роз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се |
| ако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обо |
| и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свач |
| ше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али нек |
| } Дрхтао сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хт |
| се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> < |
| е ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јел |
| ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се. |
| ли и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко раз |
| амо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем |
| лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњено.</p> |
| г саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговар |
| наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> |
| вори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, |
| та стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и |
| а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па по |
| свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Зн |
| > <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и д |
| -Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ |
| сна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању истицала се нека скривена и осетљива |
| ча и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На пре |
| спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> < |
| ила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су |
| лно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотеру |
| че:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требат |
| авдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> <p |
| мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог да |
| ах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, пр |
| } Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за м |
| } Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згр |
| бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен про |
| рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" /> наставих: — |
| добар?...</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никог |
| ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре. |
| јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{ |
| зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да сп |
| чка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалварама, п |
| /p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може |
| е најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам |
| чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику теп |
| и душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој |
| тељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми |
| ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери |
| и се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти |
| онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...< |
| баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бел |
| <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па зн |
| гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S |
| ећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по |
| панцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до ње |
| рчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просј |
| силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} |
| а.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод који |
| ровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе мес |
| е беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} |
| ет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако |
| суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Не |
| , жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресе |
| видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко м |
| у:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџ |
| скано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} |
| ујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, пр |
| пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У ве |
| дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала! |
| Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за д |
| увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— И |
| огледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсм |
| а нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хла |
| узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и јед |
| ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и прашење дувана по њ |
| и ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше |
| <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, |
| на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео |
| е.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се |
| пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. |
| мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе |
| о. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу |
| а, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о |
| рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и нас |
| ко сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџи |
| иваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се. |
| ица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео сам |
| нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и р |
| тру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „за |
| и вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p> |
| седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако |
| ешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p |
| А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би тргов |
| дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— |
| .{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} |
| што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, ис |
| ено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом |
| {S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} |
| о задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке та |
| е на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, пони |
| е, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њ |
| е грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{ |
| овек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се |
| ?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима |
| дницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и ст |
| никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже како |
| ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ће |
| ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он по |
| , и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Уза |
| о војску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{ |
| <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега |
| љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокрет |
| ок, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и |
| не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се |
| тисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливш |
| до моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и |
| би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не в |
| па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А шт |
| ли и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одго |
| се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S |
| ња и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она с |
| ућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, о |
| а.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— |
| и узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она т |
| још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала |
| а и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па прилази и |
| није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења н |
| о — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И |
| име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду пола |
| ипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с |
| не породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долази |
| али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет |
| /p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се ди |
| љаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти зап |
| воја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да |
| тавља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери у |
| ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадед |
| гледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко. |
| икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не о |
| ула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном |
| неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ом |
| дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, |
| е које беху у једном завежљају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро |
| често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} |
| ремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p> |
| ио угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Б |
| родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког саж |
| омрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, |
| {S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула |
| :</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, |
| не.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, с |
| n="47" /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано |
| е згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не в |
| ала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грл |
| оје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са нек |
| е додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се |
| ривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пош |
| прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то |
| У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под па |
| оји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом мара |
| д имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну |
| <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже с |
| а...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, |
| ше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</ |
| ед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу ви |
| ронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да |
| шта знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И |
| о — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка |
| <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{ |
| гох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не д |
| а се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушенош |
| ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој чов |
| Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче |
| е.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, |
| > <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не |
| еташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд с |
| ала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо са |
| p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} |
| иш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — п |
| ренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="47" /> <p>— |
| ећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, |
| же се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо ве |
| помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— |
| е куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође врем |
| ост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им. |
| ина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа м |
| а, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љу |
| и, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдам |
| кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, виноград |
| ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, н |
| а ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином |
| кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој |
| а, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим |
| ма извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала |
| /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донел |
| S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, |
| , бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекањ |
| опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, ско |
| ише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је посл |
| ве џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} |
| пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела |
| н и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} |
| врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што |
| вој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, сто |
| а који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места |
| усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не из |
| дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред |
| платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спр |
| <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" /> |
| виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу баш |
| продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости |
| — Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{ |
| моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати |
| ича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше кућ |
| } Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} |
| ашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с |
| <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гл |
| S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносил |
| њава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна к |
| постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" |
| рице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести). |
| .{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комш |
| паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну д |
| ид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо |
| да ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, |
| p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика |
| к после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи. |
| им газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како с |
| орбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети |
| гове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај |
| Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ це |
| мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти |
| .{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S |
| једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рек |
| ет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрм |
| пунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтан |
| х ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од ма |
| ..{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црн |
| — А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одг |
| {S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, |
| лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код т |
| ом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може |
| а.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рек |
| стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме ср |
| дике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна |
| та уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих |
| и ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју |
| десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод б |
| а узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састај |
| ршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива т |
| и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам с |
| јег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла св |
| лина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима |
| асаним појасима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беш |
| ом, тесном минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, |
| ш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу прост |
| ма и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, заг |
| ох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе |
| ко твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, |
| Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај п |
| беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се т |
| бра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а |
| собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>Пос |
| вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људ |
| ао што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, |
| id="SRP18991_C1"> <head>I.</head> <p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти |
| уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, шт |
| pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти |
| има, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то је |
| ="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у |
| једном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући |
| на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлос |
| ш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била |
| не старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти |
| у, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепи |
| предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да |
| м ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је би |
| ад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ниш |
| и смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ поче |
| х што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко н |
| вља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако х |
| <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда |
| и крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служ |
| м гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага |
| х те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох ш |
| живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака; набраја наша вели |
| ај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болно |
| бијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> < |
| и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе с |
| љиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S |
| се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге пост |
| пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој |
| кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро |
| азиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се |
| ати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> |
| па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли |
| — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, |
| ете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој |
| p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сах |
| b n="16" /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуни |
| аш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{ |
| код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; |
| етлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене |
| амо вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стаја |
| еше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жу |
| лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, |
| кренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и |
| има: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би б |
| ао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дл |
| о, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} |
| Ја нисам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крв |
| а од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем |
| ојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачу |
| ом понашању истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко да |
| д летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да |
| збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} |
| укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, |
| <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказа |
| смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, пола |
| бегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и м |
| гњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, си |
| p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешће |
| а сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима |
| дно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте кож |
| ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут в |
| ем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твој |
| тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи гд |
| ну, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И м |
| ачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја |
| вилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и св |
| </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме по |
| у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отп |
| >— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упита |
| ста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер зн |
| а изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да н |
| } Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега необичн |
| о поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао |
| е ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање |
| ј човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да |
| а воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи з |
| сађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си п |
| тњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb |
| Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш |
| из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, п |
| е она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше м |
| чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњ |
| вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, |
| } Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама |
| ама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мат |
| место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно руч |
| и и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и о |
| буни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две |
| ова, клупа, столица из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се сле |
| огате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они |
| о ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледају |
| } Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили ка |
| Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је |
| азати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот |
| али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па д |
| да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џ |
| и део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим но |
| о смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} |
| о.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће |
| прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо |
| зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна |
| ве промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио |
| еш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Сврш |
| мо ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имањ |
| те у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S |
| ка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и |
| ише ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си |
| из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Ал |
| а, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бој |
| тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах |
| из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом |
| и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше |
| > наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан б |
| и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђ |
| ем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича сво |
| еше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију |
| варама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти нед |
| .{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, |
| асан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила |
| но које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила |
| Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи |
| ше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле |
| S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње |
| и се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, |
| осле отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су бил |
| е што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме |
| на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тог |
| <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, |
| тећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках сил |
| И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нест |
| ара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршиј |
| тано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, к |
| е!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говори |
| душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно |
| ти по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе |
| мамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад |
| ош непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љ |
| есеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, му |
| је усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</ |
| >— Стано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми рук |
| ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се п |
| Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену с |
| цане успоменом мога „високог порекла" и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више ш |
| ћ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле |
| голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе с |
| беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала |
| > Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем |
| ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицо |
| ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен ст |
| Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сва |
| шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Ва |
| бе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да |
| е твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а др |
| у, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, |
| оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанст |
| куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијо |
| меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се |
| што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут |
| о пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а н |
| нао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти |
| >— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се |
| то су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била |
| ја, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натер |
| ђоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} |
| и, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, ст |
| ове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гос |
| и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} В |
| жи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си т |
| ај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око се |
| нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остаја |
| 18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и до |
| у.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотреб |
| </p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. |
| >— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> <pb n="61" /> <p>— Иди спавај, т |
| , има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— |
| је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{ |
| ују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} З |
| о после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су |
| о.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану |
| сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су |
| ећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка че |
| лао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</ |
| ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадо |
| а се препадне од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, н |
| аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само д |
| во опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, |
| :</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Уз |
| ја рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије го |
| А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те с |
| .{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја |
| к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из |
| ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном |
| {S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, гр |
| а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне |
| {S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, зн |
| игох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влаг |
| , вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се |
| моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробу |
| шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — |
| под вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мен |
| затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, сед |
| брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад ме |
| тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене |
| бодише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је п |
| S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја |
| врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> |
| о ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, |
| b n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати ча |
| <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ни |
| а ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим о |
| <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда и |
| Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдем |
| Што питаш? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</ |
| ајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треб |
| у обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И о |
| ше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се т |
| да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она из |
| обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих |
| а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као у |
| рено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и к |
| аш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не |
| вор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је јед |
| , шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. |
| ина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у бел |
| а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве |
| страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се |
| <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> |
| врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплаш |
| о, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како |
| посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вешти |
| се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао |
| ше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће |
| мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није д |
| ам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n= |
| ака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на тво |
| Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у шта |
| суканим рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} Посл |
| м, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и доди |
| изно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — в |
| о руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ће |
| латно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Ње |
| сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n="34" |
| могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не ј |
| и испрекиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници. |
| д ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n= |
| е искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро ју |
| ким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је |
| S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад ј |
| ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људ |
| и виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у но |
| о лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, |
| теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз ш |
| и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала |
| е од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим р |
| н стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} Н |
| азе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Т |
| ире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина |
| и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, ц |
| отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова л |
| ше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и гол |
| којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који |
| ривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде с |
| х. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је — говораше |
| и као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас т |
| , сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote |
| јући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> <pb n="59" /> </div> <div typ |
| но смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се |
| главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у ле |
| ано све наше преостало богатство: стари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зар |
| еба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уз |
| ме истински раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га |
| д клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова |
| бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам |
| p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг |
| део нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} |
| оље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше |
| нем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} |
| е руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимо |
| е дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање |
| устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је — гов |
| оквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, прво |
| како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се вр |
| ади света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем |
| знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив |
| овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кош |
| м спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, за час п |
| свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само у |
| сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти сп |
| еби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрава од свих, доле, на |
| ето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Госпо |
| ачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, |
| ао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала с |
| осле отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чи |
| амицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да |
| дмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазил |
| и да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p |
| пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па |
| у разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p> |
| него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— |
| >— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је с |
| ст не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца |
| b n="46" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, неј |
| лазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> |
| књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> < |
| рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</ |
| те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора |
| осећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље |
| аршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гр |
| па и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима |
| ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њи |
| са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се о |
| /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који |
| — Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туг |
| естимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта |
| ражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уст |
| ох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види |
| уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама. |
| напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> <pb n="59" /> </div> <div type="chapter" |
| ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, об |
| S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану об |
| нао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што см |
| огу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљи |
| плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле већ да се осип |
| она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисл |
| бичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да к |
| ако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те з |
| ике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А ј |
| уташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} |
| , ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, |
| пет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун стр |
| уго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} |
| — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и |
| <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том јед |
| дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, |
| увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| и задовољну. </p> <pb n="47" /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се не |
| плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— Црно писано!</p> < |
| } Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах м |
| страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да и |
| аше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, |
| их дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође |
| и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде |
| се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — ре |
| ош више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> |
| ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S |
| се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су и |
| а и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и свиле |
| усалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то на |
| /> она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала |
| несе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S |
| тави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мај |
| башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са |
| око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна барица, по |
| вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима.</p> <p>Стресох с |
| којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је |
| ама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута св |
| то год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Ста |
| шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било |
| стало богатство: стари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, поз |
| нела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери. |
| p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и д |
| опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, |
| високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и |
| ушмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Има |
| <pb n="11" /> филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завуч |
| да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, в |
| где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набур |
| им, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно |
| идиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} |
| н, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свак |
| енило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да |
| Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— |
| по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <pb n="29" /> Младост! |
| вљала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, |
| у главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути |
| доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добр |
| зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као д |
| нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше |
| .{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладовине истина бе |
| окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати |
| е руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али |
| 19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се |
| а или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, н |
| суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћил |
| рхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, уз |
| лно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход |
| n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да |
| екаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме |
| и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на |
| хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти у |
| едам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и о |
| опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и ла |
| да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> рад |
| а.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На т |
| овчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну |
| твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати |
| изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати |
| ље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџи |
| алуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не |
| постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем |
| Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" |
| и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању ис |
| си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изг |
| ом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као |
| иле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао в |
| иташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је виде |
| беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врл |
| да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше сп |
| баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да г |
| и се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је |
| есе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бр |
| /p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? |
| </p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.< |
| умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко |
| се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се т |
| истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно |
| ено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше |
| и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} |
| ла, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних |
| а мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покри |
| ацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше |
| ње, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о |
| скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" / |
| ама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бој |
| !</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих |
| јала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сум |
| пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си проб |
| другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али с |
| у дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невеш |
| пију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе и |
| рштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега боја |
| е гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми ј |
| под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом кл |
| n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и |
| У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упиташе те.</ |
| у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као |
| у могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у т |
| свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком |
| их очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ |
| рибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку преба |
| анем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти с |
| понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! |
| ж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, мо |
| последње дане провела.{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе |
| авити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећ |
| аче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хо |
| јаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш о |
| воја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја |
| ветло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама изби |
| касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, бе |
| о трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ев |
| њу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, |
| вили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу |
| се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање ра |
| ча.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било то |
| да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас |
| .{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме ш |
| {S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она р |
| ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи с |
| аних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. </p> <pb n="46" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — |
| ећ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „високог порекла" и охолим ма |
| но, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен |
| е није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све |
| капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто. |
| ћања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — |
| Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекн |
| престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице |
| е дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p |
| ара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле већ д |
| и се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не |
| Сем кад си писала материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене |
| свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше д |
| велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велик |
| нда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, леп |
| ева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разлик |
| бро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n=" |
| што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је она |
| " /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља |
| ајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији |
| има и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега в |
| ма, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, у опанцима и високим, де |
| — А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да с |
| носи нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:< |
| си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се запре |
| , загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или п |
| где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш |
| ка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса ок |
| ашти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пр |
| е зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а |
| на...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Мес |
| На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и освет |
| сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге |
| , да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе |
| ање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ра |
| а челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код |
| ећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима |
| тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем |
| сец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се |
| х и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага п |
| воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти з |
| сти и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је |
| дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још в |
| "24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли |
| о, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере суд |
| да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике |
| иш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад |
| пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И он |
| есе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, узав |
| еше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, читајући чи |
| } Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим с |
| } У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} |
| е и распростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, п |
| ти, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хај |
| >Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и |
| шљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећ |
| и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, |
| аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — |
| рну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, ка |
| дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — проте |
| ваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смел |
| по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече б |
| у собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се |
| тамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ак |
| давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи је |
| з твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кр |
| нем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, |
| воре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле |
| нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и |
| у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да |
| ишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удварача, а у |
| ћу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пи |
| неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ух |
| у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, н |
| здигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} |
| чена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању истицала се нека скривена и осетљива достојанс |
| уштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да т |
| Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам посл |
| зеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи.. |
| и, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У |
| твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дураш |
| е крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледа |
| са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом оста |
| а се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:< |
| ледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да види |
| ишта! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помиње |
| ка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било м |
| , убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти н |
| ћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад ме |
| <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не зна |
| бољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном п |
| ...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око |
| црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори |
| Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих мој |
| њао сам неке радове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно |
| нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишин |
| после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја |
| ом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у с |
| грањем; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, брестов |
| забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог |
| стим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" |
| оје, подстицане успоменом мога „високог порекла" и охолим материним поуздањем у мене, све више |
| лико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших пре |
| пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како |
| Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла |
| иван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака; набраја |
| о пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да до |
| јде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, уз |
| бацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице |
| {S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја ма |
| и досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрл |
| ришту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом |
| ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку одн |
| сим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим в |
| ене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бит |
| ла, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А има |
| > <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затреба |
| дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до |
| о.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и о |
| аспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога |
| бала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не п |
| "13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио |
| руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у |
| што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати дон |
| писа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за |
| ла једра, <pb n="22" /> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокр |
| оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а ма |
| а си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силн |
| е не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за рук |
| одица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао |
| боту.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</ |
| id="SRP18991_C2"> <head>II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што м |
| хнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим к |
| жу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, по |
| их: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} |
| уштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађ |
| ветлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, |
| е имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да при |
| слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући |
| и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и злов |
| ше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} Како се није подавала болести |
| часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене. |
| и, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред остал |
| је упропастио готово све имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а које је |
| ећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти су |
| он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} |
| а призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хва |
| ђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> < |
| од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене сн |
| мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти |
| и, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умес |
| /p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тиши |
| Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађ |
| ахватала се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и ра |
| >А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубље |
| груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топл |
| да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она |
| подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја |
| ере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе |
| и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и пит |
| да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз |
| о друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, лом |
| љу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како |
| дна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, |
| ну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши д |
| .{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада с |
| ви све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Преко његових глатки |
| а полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочн |
| злетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис з |
| чина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и упл |
| свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усах |
| ри дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испре |
| к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи об |
| и се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала |
| густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих |
| агли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, |
| чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти |
| мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, к |
| исках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трза |
| упа, столица из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} |
| есам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Зна |
| га „високог порекла" и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху ча |
| сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта < |
| о моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошап |
| н, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђен |
| внодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећа |
| дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој ј |
| Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И |
| стинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</ |
| ега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам |
| ш више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар |
| нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. |
| </p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однес |
| викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху |
| те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стај |
| ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p |
| b n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— |
| се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? |
| гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише |
| бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућа |
| „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја п |
| утела платна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и ср |
| аше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз ру |
| ="SRP18991_C5"> <head>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке |
| учи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напун |
| уке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S |
| д бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успомен |
| кан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице сн |
| <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се |
| а пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше |
| ахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, |
| е и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n=" |
| {S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у |
| разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> <pb n |
| ило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако |
| но.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам к |
| палило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који б |
| ше, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунар |
| спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, ш |
| кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека о |
| ејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у дру |
| ила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв |
| p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила |
| у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек |
| рљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смеј |
| е, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти с |
| намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу |
| о јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си |
| мо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне послове к |
| е кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — |
| о, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје |
| — Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак |
| .{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања |
| е собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам з |
| ле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше ве |
| итаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме |
| дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски |
| ад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прек |
| на је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани. |
| У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилук |
| .{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> |
| ш оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="4 |
| узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе ј |
| их и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је |
| њу, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p> |
| ране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више м |
| к у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку рум |
| мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлост |
| Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда заних |
| наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда |
| и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би |
| а разносим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскур |
| доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљу |
| ице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у |
| и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџ |
| {S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да у |
| помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, ран |
| ем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спр |
| рахопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо. |
| сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Ч |
| за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} |
| дашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, ка |
| једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у кр |
| дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат ув |
| ати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На тв |
| !</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножиц |
| ветлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти с |
| зином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико |
| тав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{ |
| пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала |
| тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице |
| ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе |
| о потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти |
| ве.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чуди |
| диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слат |
| > <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</ |
| породице, описује живот и навике наших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су |
| лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију |
| вамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n |
| но.{S} Започињао сам неке радове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{ |
| и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сув |
| су полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не |
| Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где |
| ! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која |
| , па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, |
| сти ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала |
| ај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће а |
| Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{ |
| .{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каменова нахватала се нежна, мека |
| промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, з |
| стој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу г |
| оју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окре |
| баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} |
| тим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} |
| и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан ј |
| ице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доноси |
| ја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од свога |
| ана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте гла |
| ле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала |
| у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пр |
| сте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш кам |
| те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у |
| убљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, |
| ко жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахват |
| слони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — пи |
| } Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио ка |
| Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} |
| а.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: стари персијски ћилим, по рафовима |
| , понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању |
| аљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па прилази и узима т |
| ?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не |
| лави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, о |
| рном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи |
| са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онд |
| ког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузило ка |
| уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја |
| да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} З |
| : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> |
| то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих |
| ђалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{ |
| изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се в |
| срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће друг |
| Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била |
| и.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што |
| еста ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско од |
| а нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавала си д |
| тела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе ук |
| дим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, јед |
| е почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, ш |
| </p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} |
| пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и |
| муло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш к |
| те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах т |
| " /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зи |
| ите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме руку |
| 2" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш. |
| е дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те |
| неле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Н |
| S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, |
| ла.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би м |
| S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S |
| ве.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скривала се у дну баште, |
| ине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљењ |
| и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за н |
| тка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење предмета. |
| е препадне од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не п |
| ила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим |
| ота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназиј |
| ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из д |
| бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по |
| а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада в |
| } Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чуд |
| ојој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао позд |
| рљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и т |
| а зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, н |
| тци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени харт |
| нам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још не осушену |
| ашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам |
| То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, гд |
| нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки за |
| Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палце |
| једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве |
| села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у по |
| ...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су и |
| задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи по |
| се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога |
| е види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо |
| ох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе |
| узе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша |
| } Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} Како се није |
| аше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху т |
| љала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну |
| "37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која полак |
| доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у ов |
| е у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да |
| , седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти о |
| } Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и глед |
| око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се не |
| кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угреја |
| и то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год |
| не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се |
| утешили — причати како је последње дане провела.{S} Како се није подавала болести; како сама, н |
| та <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој |
| би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која ј |
| алим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар |
| ај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> < |
| , исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропад |
| Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац т |
| време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p |
| погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе п |
| ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан л |
| м и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми |
| Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стар |
| итнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша |
| им.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</ |
| видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је |
| к што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} |
| еки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{ |
| по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе свет |
| уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало |
| в глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћ |
| } Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек ст |
| ари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом г |
| д, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и |
| тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се ис |
| S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умр |
| је тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких к |
| аче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и |
| о увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узм |
| м све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријум |
| мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скрив |
| силе за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за |
| одаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је |
| на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} В |
| "15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело |
| се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гости |
| ебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се. |
| м пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте |
| ве, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор |
| адржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш мо |
| у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше лете |
| хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се |
| прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S |
| те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је |
| би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рек |
| било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме |
| — Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде |
| {S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде т |
| ви и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано |
| ољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га |
| ше дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каменов |
| м.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, |
| рчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене |
| ла више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупи |
| х <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као |
| S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и р |
| м од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, |
| приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида |
| покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја с |
| азвијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да з |
| оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан |
| ањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати |
| </p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурај |
| од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — |
| пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слат |
| Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то |
| ражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа зн |
| нам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна ж |
| улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњ |
| .. па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера |
| цајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од мате |
| ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S |
| од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прс |
| зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох и |
| гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре врем |
| а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко з |
| нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој |
| ећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу м |
| то смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце |
| у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; |
| е са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од кру |
| под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, по |
| ре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и |
| а те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађ |
| послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чарш |
| Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— |
| старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> |
| а залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{ |
| оплини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, |
| ш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти |
| ак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... |
| м сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Ка |
| можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз |
| сам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему |
| ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соб |
| , идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и |
| уве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породиц |
| вима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер је |
| и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем |
| језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како ј |
| а-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да |
| ...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S |
| дра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Ст |
| и кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире |
| . — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се |
| и... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру |
| ead>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би ш |
| дне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усн |
| ама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у ком |
| доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио н |
| Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} |
| да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“.{S} |
| и, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надни |
| не слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним |
| <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем |
| мре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од л |
| благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди ј |
| наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше изно |
| дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вија |
| Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет у |
| ња. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, за |
| , да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и прашење дувана |
| варама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима.< |
| а моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекршт |
| и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођош |
| S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче |
| па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p |
| шта друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S |
| ри дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Докто |
| е могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа |
| тку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми |
| уком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ ј |
| роћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва с |
| чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима притисл |
| и, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала |
| ита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је |
| и чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из |
| убави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од остал |
| ђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што |
| стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седо |
| ао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју |
| лашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени |
| није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, т |
| и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшиј |
| у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и ка |
| пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхт |
| од куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си о |
| е пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салч |
| ицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескр |
| жем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па не |
| .{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозор |
| Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући |
| пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, по |
| ска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стр |
| а, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима.</p> < |
| топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у прв |
| ет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{ |
| мекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох |
| ађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: |
| уку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкива |
| .{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли |
| Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да гово |
| <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, |
| у, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n= |
| са око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покрил |
| .{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови |
| мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештан |
| заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја ч |
| одро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен о |
| полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе |
| ве се слеже.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчи |
| онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туробно |
| никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S} Зар |
| мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти |
| пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а к |
| оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама |
| ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али н |
| ер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У це |
| ене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах |
| , топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје з |
| , <pb n="22" /> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле с |
| неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд |
| оба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> < |
| ашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?.. |
| че би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и в |
| ита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена с |
| и као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </div> <!-- </div> --> </body> </t |
| не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију. |
| у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха |
| пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопаса |
| е бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, заг |
| беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Глед |
| ибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, |
| ја и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} А |
| е се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је |
| ште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да л |
| уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, у опанцима и |
| о тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S |
| вима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сеј |
| ка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни |
| еугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само |
| } Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, |
| ло богатство: стари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћ |
| ко, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговори |
| је угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> < |
| уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да |
| окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше |
| чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} |
| S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узи |
| метај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи |
| орила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Е |
| <pb n="61" /> <p>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљ |
| аваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— |
| е:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледају |
| се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на |
| шуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти б |
| омад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} |
| ојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, |
| но са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам |
| а кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечер |
| .</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о на |
| зно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је |
| S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не м |
| дице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и ви |
| о сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна пис |
| жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те |
| <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се пов |
| p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино |
| > <pb n="47" /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће поме |
| <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— |
| е дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна ми |
| не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари |
| е, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, |
| око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А шт |
| и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} |
| ом дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веров |
| х од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, рас |
| еше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одговори тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није кри |
| били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и |
| друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све |
| си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо |
| ра гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осв |
| ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и |
| e="novel"> --> <pb n="3" /> <head>УВЕЛА РУЖА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18991_C1"> < |
| age"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊ |
| њем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац... |
| !..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И б |
| ...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости |
| и и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти |
| стави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без сме |
| По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те < |
| ама, кратком, тесном минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повеза |
| у.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, |
| некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и д |
| Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> |
| о, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се пре |
| е и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима |
| ла, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Нис |
| дузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, |
| о сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одм |
| .{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у н |
| додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} С |
| смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој |
| другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова |
| га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи |
| војачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, ја |
| се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку |
| ео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{ |
| баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате К |
| образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то каз |
| !{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше |
| у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осе |
| ратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и ту |
| онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — п |
| ре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом ши |
| послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да |
| се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S |
| актом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p>— Чита |
| <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — |
| х јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољ |
| затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башт |
| риђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се т |
| олепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погле |
| се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и н |
| S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита м |
| цаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само в |
| а, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плаш |
| n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме |
| /p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и |
| етиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и |
| обом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих |
| ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насм |
| и.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну |
| ицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске г |
| кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад |
| није; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Оп |
| гуљасте образе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и ок |
| ије Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, рас |
| ати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</ |
| — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где |
| S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек |
| куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пу |
| } Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си д |
| ма, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види |
| испуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што пор |
| свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима та |
| е уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, у опанцима |
| зује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после |
| да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да |
| на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђе |
| е мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узим |
| неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, |
| јевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер |
| АЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАНОВИЋА</p> </div> <pb n="2" /> <div type="ti |
| адове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакам |
| а чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако |
| длазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се т |
| донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем. |
| {S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим |
| т, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> |
| зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам дај |
| узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу к |
| нога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или |
| е матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <di |
| <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пу |
| а мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере |
| {S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S |
| S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а |
| вао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и |
| p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, |
| ове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима с |
| о, стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака ш |
| е.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела |
| се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} |
| изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајд |
| што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопц |
| зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући |
| држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> < |
| } Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово |
| која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ |
| твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од св |
| ас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да |
| а тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пит |
| е! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крил |
| што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место |
| у јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се |
| ва, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је б |
| , турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама". |
| воја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је |
| лна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже |
| јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с вели |
| у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, |
| Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, |
| осле вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па ча |
| лена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прек |
| Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем |
| силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе |
| ла ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је г |
| ке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурал |
| <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш по |
| ан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, стар |
| ачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не ч |
| мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... свете |
| на и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и до |
| што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио глед |
| орави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башт |
| растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати н |
| а беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљи |
| Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не г |
| некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радит |
| бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, у |
| дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте |
| гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и |
| У шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучица |
| > <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је сп |
| е ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и бе |
| а сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и пол |
| , ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, |
| па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и прин |
| опаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити |
| знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} |
| дем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја! |
| тавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </div> <!-- </div> --> </body> |
| приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, пове |
| Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> <pb n="61" /> <p>— Иди спавај, тетк |
| е и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала |
| кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би |
| сећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> |
| да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца о |
| х иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће |
| та не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скуче |
| о, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он! |
| е, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи ка |
| уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ улас |
| ре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је |
| ој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некада |
| Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, |
| е чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и |
| да овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као ро |
| ћеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам з |
| а и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испу |
| </p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити |
| чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се |
| ! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позв |
| лепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да |
| мо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све |
| аганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми ј |
| И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те другарице поче |
| е.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје |
| ао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, св |
| } Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{ |
| е — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче доте |
| толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и |
| и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна ве |
| оју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланов |
| баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p |
| смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У |
| љубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> др |
| S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала м |
| глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато са |
| кајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја |
| се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, |
| Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад не |
| аваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} О |
| више пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкара |
| олазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у |
| тили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} |
| да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, м |
| а је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћ |
| ли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необузд |
| ...{S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који |
| е спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како |
| ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе |
| те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад ос |
| мирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, |
| ад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— |
| .</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што зат |
| ад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Те |
| о сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер ј |
| су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да |
| је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва |
| м, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао по |
| г коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годил |
| да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И |
| илно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем |
| х и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дир |
| <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти до |
| а шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго |
| довољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да |
| та, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као пр |
| лно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премир |
| ке радове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером |
| ли мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само у |
| још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S |
| ајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао |
| еш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љуб |
| говала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, < |
| неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љут |
| ут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} |
| бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S |
| оде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ. |
| е.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није |
| о?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спре |
| потресен, клицао сам: „Напред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу вар |
| а и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју ст |
| и страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и |
| било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладовине истин |
| да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, кр |
| х а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S |
| а?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки ро |
| гог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже г |
| табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо јо |
| м те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му |
| .{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а пр |
| Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње |
| ао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад |
| Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бо |
| толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобо |
| , збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у |
| у, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш |
| RP18991_C1"> <head>I.</head> <p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њим |
| Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у |
| {S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је |
| ло, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пи |
| отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде |
| ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се |
| било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу |
| онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Мо |
| /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео |
| S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела |
| сећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S |
| је се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — так |
| оби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је би |
| то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног |
| паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светло |
| х.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и пр |
| дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губ |
| /p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше |
| ја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, пр |
| изину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да |
| бе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb |
| и ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надниц |
| > <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на |
| м шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готов |
| са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </ |
| езана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и дола |
| целе некадашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, |
| с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађ |
| честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Ку |
| ју да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима б |
| те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> |
| сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши кол |
| ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n= |
| знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па т |
| ешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> |
| чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, нис |
| S} И опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — уп |
| овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, |
| } Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина |
| интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и праш |
| ривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стар |
| ремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта д |
| да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{ |
| ох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваш |
| релих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и |
| ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања |
| самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу ис |
| Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је снева |
| а, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, |
| слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баш |
| а, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих топола, мл |
| ештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Б |
| естова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец |
| ладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и ча |
| да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под |
| е!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је |
| — Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беш |
| рође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које |
| само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснив |
| Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене |
| чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак с |
| па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би |
| Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. |
| д сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје ру |
| хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још ви |
| лавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и о |
| че она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако |
| неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори |
| И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви н |
| бурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ јед |
| стеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ва |
| ари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за ло |
| аваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила |
| ове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким стра |
| диш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и мир |
| сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузил |
| дајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори ба |
| м се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други |
| у и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти |
| се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да с |
| а из оближње кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, см |
| — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао на |
| ек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што у |
| ма је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „ |
| .</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. </p> <pb n="48" /> <p> |
| трије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, |
| а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је |
| а, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око ње |
| ичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш т |
| и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} То |
| полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек |
| ешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S |
| о као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме |
| као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно ш |
| ући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуни |
| дах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растур |
| а за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да рад |
| ашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, вре |
| оговорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од |
| а" и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је |
| ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз |
| </p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, |
| склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега ис |
| есем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што |
| башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице ор |
| што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за др |
| Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако покло |
| е потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из |
| вета; мали прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено |
| ћи.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана |
| у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ниче |
| то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришућ |
| и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="2 |
| b n="43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет |
| >И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше.. |
| великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прс |
| лазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим л |
| а.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> |
| велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слу |
| ћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расл |
| S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу |
| их.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је |
| игла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промукл |
| о поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјај |
| <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, п |
| ве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано |
| не, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу даје |
| крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио |
| им све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало. |
| — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом |
| ст, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада н |
| али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедош |
| њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} |
| је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му никад нису полазили |
| нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко |
| шенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам |
| додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и ви |
| намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: стари персијски ћилим, по |
| је лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце |
| ежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га |
| арама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата |
| амо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, раз |
| , колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан |
| о, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска |
| јности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном зе |
| јајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славу |
| и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше |
| о.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а |
| сти.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад м |
| ра, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запитки |
| {S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузе |
| ко ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, К |
| моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кри |
| обу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избег |
| чи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а |
| и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као |
| а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе г |
| {S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу |
| оре, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе |
| } Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, ал |
| тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се и |
| ке собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала с |
| ох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ни |
| о.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се вл |
| е ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p |
| о, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се |
| х не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пу |
| } И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb |
| То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше |
| ови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавци“...{S |
| , тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупи |
| и снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва |
| бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, ко |
| из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, |
| е спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјав |
| уди који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад |
| ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да |
| ох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, к |
| своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{ |
| ој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми при |
| уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме пл |
| S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што |
| тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек |
| је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда |
| ред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили |
| други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и п |
| ог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући |
| е лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{ |
| ако је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је он |
| дела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Уве |
| >Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да |
| ..{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они |
| е беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се |
| туреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на у |
| исала материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је |
| аге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки з |
| мој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога |
| м рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те |
| страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мр |
| чиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује жив |
| И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на |
| S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби |
| есује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и прашење д |
| <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико пре |
| еш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> п |
| <p>И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута каз |
| , знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало пре |
| јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ |
| да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетн |
| у, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} |
| Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је |
| идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно ко |
| ао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смеж |
| ику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, с |
| прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бој |
| — Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се |
| бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} И |
| пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, држећ |
| а је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и дава |
| ајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. |
| {S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми |
| прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо м |
| више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те освет |
| а из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остал |
| и, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека |
| е млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу |
| ш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, |
| за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушка |
| биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја ма |
| .{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледа |
| куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу н |
| сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлиј |
| он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S |
| о није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да |
| ља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чу |
| Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само |
| им устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи |
| ене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирав |
| запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да |
| о, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат |
| најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало |
| ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњ |
| стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што пит |
| кавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто з |
| је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се |
| љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</ |
| тих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледа |
| ето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана |
| Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме |
| нуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати |
| мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо |
| мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и д |
| еним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} |
| >— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш. |
| } Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш. |
| ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} С |
| сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, |
| ш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти |
| и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и |
| </p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— |
| ? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Упл |
| заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „ |
| Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Д |
| </p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p> |
| борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш |
| <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекш |
| ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па о |
| рила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке |
| сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бац |
| неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" / |
| рса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Пр |
| ћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — |
| ћи о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу с |
| ду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око кој |
| приземна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цре |
| реко његових глатких каменова нахватала се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамниј |
| еном тихом, одмереном понашању истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад |
| жа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} К |
| га, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам |
| кида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема н |
| леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалвар |
| аш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> |
| се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола по |
| пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух п |
| буни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Зн |
| заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па прилази и узим |
| у плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тр |
| {S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p |
| Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често з |
| pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— |
| е и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свеж |
| руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гу |
| испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса к |
| да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу с |
| Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће: |
| пред!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти |
| нако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, с |
| спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо од |
| оје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се |
| " /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И он |
| радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, |
| заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утр |
| требе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваш |
| ких сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима |
| ће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагн |
| иснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо од |
| ече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, |
| ој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећал |
| ошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> < |
| нуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{ |
| е да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, пр |
| ута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад б |
| и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то |
| ошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али |
| спунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе |
| S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгу |
| ја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе шт |
| е и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опе |
| там:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то |
| 60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је |
| уће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу |
| ечена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа бил |
| , стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће би |
| pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли. |
| ин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где |
| исла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па ј |
| на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да ос |
| тпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш |
| ила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што ви |
| то веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и рашир |
| <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ру |
| ви ослободише.{S} Приђоше ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати ка |
| опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не |
| ута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним обра |
| ање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и на |
| изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза гра |
| ње воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту т |
| ија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек сам |
| дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха |
| им материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S |
| е једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Н |
| {S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S |
| а не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све с |
| време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне оч |
| тасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни |
| ангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљи |
| ри, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се прес |
| а другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан |
| еташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у зе |
| о дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки да |
| p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио |
| о и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га т |
| сети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> < |
| се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неод |
| и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Преко његових |
| уди и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих |
| — А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити |
| >— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и теш |
| не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спав |
| голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снаг |
| једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка |
| једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа вид |
| ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице о |
| служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавал |
| ку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на наш |
| оћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне |
| начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје |
| е ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} |
| вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ. |
| {S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И тво |
| говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше |
| а онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе и |
| е моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно |
| /p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се т |
| тала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибр |
| дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице |
| и наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти обори |
| заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{ |
| оче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли |
| ! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Мол |
| „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се свет |
| ружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је |
| дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p |
| ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угр |
| ла: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи |
| а.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пр |
| е врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћу |
| ушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо |
| еш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда ј |
| та зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још згур |
| само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше ма |
| 2" /> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигл |
| .{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, |
| ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруг |
| .{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у |
| ано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и |
| ма.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко |
| дморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој |
| о о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућно |
| /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p |
| све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих |
| могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, |
| сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотн |
| мео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од т |
| .{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> < |
| о.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Зна |
| јо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико |
| дем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} |
| у неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам |
| и из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{ |
| } За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати зауставља |
| пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> |
| ћу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је поч |
| е.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чу |
| још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено |
| ашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{ |
| ноге за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска вра |
| јајним, срећним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах |
| ко, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали д |
| моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и |
| е окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже ка |
| те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтани |
| е спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше |
| е висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n=" |
| . </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича |
| <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дођ |
| и не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим ча |
| но.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена мој |
| 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старо |
| да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идо |
| је дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше.. |
| и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p> |
| >— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш |
| инска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да |
| — Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се ст |
| она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави м |
| ет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="ch |
| ан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, п |
| да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више м |
| >— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по |
| и.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>П |
| , оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> |
| аква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А п |
| о свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S |
| } Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па па |
| повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и д |
| е она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> |
| ељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори |
| о ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, |
| итра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не и |
| и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља. |
| више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каме |
| оме најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико би |
| че, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али |
| г зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Н |
| узе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш |
| ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам да |
| продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно |
| едо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе пост |
| ер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед |
| погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам т |
| али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{ |
| адове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером труд |
| оступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну |
| живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимна |
| нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно пош |
| отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да о |
| ам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада д |
| траха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и |
| не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворен |
| ветлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и |
| тима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагиње |
| колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло.. |
| ше са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И |
| ијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси би |
| пији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње |
| луд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он |
| и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се к |
| о умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чек |
| од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Шт |
| и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелистава |
| Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад |
| ти се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и изокретање |
| же.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игр |
| иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <pb n="29" /> Младо |
| з сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb |
| ="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се н |
| ва: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија ум |
| {S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, |
| како је последње дане провела.{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла д |
| уку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина |
| еше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећа |
| пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пош |
| остала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали з |
| оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао |
| дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{ |
| ма тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и |
| ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро |
| но ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S |
| што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а кам |
| — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, |
| описан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од о |
| светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках |
| и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја о |
| оће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе |
| и и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет д |
| е.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — |
| оја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, |
| ешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да м |
| а прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?< |
| неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, |
| м.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисн |
| гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо |
| Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја чита |
| алима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да о |
| д њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање узд |
| служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је же |
| уњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зе |
| дједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?< |
| аше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра |
| ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим |
| рљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, о |
| ти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, |
| 6" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни г |
| жим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој |
| а се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цврк |
| ше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горел |
| јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, |
| заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечин |
| >— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од сл |
| гледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече пад |
| ток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује |
| сни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осм |
| .{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе |
| зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох ј |
| више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог |
| бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и виј |
| е мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — Што бе |
| ла у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задово |
| сох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећањ |
| ле са испуцаним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</ |
| стављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитр |
| p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми погле |
| дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим |
| те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хај |
| брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајућ |
| ну добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </d |
| !{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним |
| заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије |
| } Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне |
| ла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} |
| сам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан |
| p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к ме |
| особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Ку |
| чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из бога |
| жећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати је пита |
| уним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш што је н |
| кујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује |
| а зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан м |
| ловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Ниса |
| постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки |
| а се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, |
| мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да |
| , с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим |
| пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и |
| сећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју |
| ења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједно |
| а још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодн |
| е...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> <l>Хај |
| > <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, ба |
| за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут ј |
| >Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед |
| ре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а тво |
| илу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за ру |
| м остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле с |
| ела, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија се |
| учена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбог |
| "9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узи |
| ада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрава од сви |
| сечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пушт |
| оћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногра |
| ве.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе |
| ова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И ј |
| ец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваш |
| љубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онд |
| пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, д |
| д и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непрода |
| е.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло че |
| обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не |
| тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и к |
| на мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n=" |
| страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања. |
| азлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} |
| ила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану |
| ам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од |
| е за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарап |
| ж, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Т |
| Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стисну |
| Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања |
| квом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој гла |
| и те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер му |
| ак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату уг |
| образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако |
| е онако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од ме |
| оздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S |
| и.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си с |
| устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва пр |
| е у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних ли |
| ао да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступит |
| , и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{ |
| вириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вир |
| амију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудим |
| та, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, у |
| о се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не прибл |
| га, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{ |
| Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, тво |
| лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не п |
| {S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да м |
| тећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти об |
| игла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твој |
| ећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође кра |
| p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш в |
| во ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не г |
| о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрава од свих, доле, |
| брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> пото |
| А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну.</p> <p>Са неком |
| ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бри |
| ло.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се ле |
| тока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопав |
| се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан |
| школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се |
| маш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n=" |
| зиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и |
| {S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаш |
| ечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било п |
| не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, |
| Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом м |
| ње предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се |
| ростој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забаци |
| месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Ни |
| жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="6 |
| е нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима. |
| рану дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако не |
| и силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао |
| љубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме т |
| ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и н |
| јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка пос |
| те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да пос |
| уби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући на |
| p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} |
| но, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" |
| из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, остав |
| м у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те |
| че да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбу |
| сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојо |
| ази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} |
| Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S |
| ашно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам шт |
| > <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под ду |
| о сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као |
| кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и ти |
| им шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прс |
| ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и са |
| — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Ц |
| алцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацан |
| — А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Р |
| шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом |
| ма и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе о |
| ажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> < |
| два прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — |
| Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде |
| ке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} По |
| <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај уз |
| ="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од м |
| <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> |
| не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{ |
| и.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говор |
| ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља |
| а могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Ж |
| не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, |
| .</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Цигани |
| — Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући |
| де ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што. |
| одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та н |
| нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога |
| не.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дува |
| >Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох |
| то.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке |
| не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би доша |
| мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа |
| ако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох т |
| к с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта |
| ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз тво |
| хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале |
| емонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, у |
| твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописа |
| додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх |
| S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; к |
| изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о |
| кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онд |
| доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вра |
| мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило |
| и се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, по |
| да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: д |
| } Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, |
| као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам |
| а, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не инте |
| д, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала |
| акнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само н |
| ме долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чек |
| сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање |
| , памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дош |
| овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скривала с |
| чали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком. |
| је до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, |
| ах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} И |
| рлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</ |
| уда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиро |
| /p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сат |
| се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш |
| зидана, приземна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са |
| земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{ |
| ом, одмереном понашању истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није |
| изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком г |
| емој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме и |
| дахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене ст |
| вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, о |
| ана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, |
| нута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на |
| И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се |
| аједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести |
| таш косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти |
| } Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од |
| Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које |
| д и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране |
| да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и |
| га шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити б |
| нило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, |
| ан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од |
| тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцр |
| на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко |
| је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! |
| а запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> |
| , плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоће |
| клопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — н |
| а га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице |
| , обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Н |
| бе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше б |
| S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да |
| урских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{ |
| м дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{ |
| кона, сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то поч |
| дала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узв |
| ајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она |
| виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближив |
| о вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p |
| ечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{ |
| о ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајућ |
| ш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, |
| богатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се ви |
| ву, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, поглед |
| И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом с |
| окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} |
| сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> |
| ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, |
| е да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се |
| а се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше |
| p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене |
| го и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе беј |
| ="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друг |
| ше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада |
| груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући на че |
| дах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. |
| ћ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснул |
| .</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не пр |
| римо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и по |
| м, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, ка |
| крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, |
| pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до кр |
| _C3"> <head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам |
| а, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не |
| , страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Напред |
| олимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, ј |
| е сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S |
| комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше ут |
| трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње |
| рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, см |
| стила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упроп |
| језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја |
| е!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја ма |
| стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — |
| ва постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бива |
| и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ |
| аде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то |
| ше ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и |
| некадашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како |
| их љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих |
| да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком сваче |
| о рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си |
| јевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила н |
| , дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ниш |
| и је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам |
| костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као п |
| uote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам т |
| ео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и |
| у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, из |
| рз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не о |
| нији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, усн |
| на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Уч |
| } Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само ј |
| _C1"> <head>I.</head> <p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} К |
| а више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих |
| оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више матери |
| са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће |
| роспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и поча |
| о сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушит |
| ама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како |
| е.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долази |
| .{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допи |
| старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У |
| и собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и пита |
| раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта |
| шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не |
| } И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахне |
| е и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је пров |
| водила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било наг |
| нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том |
| ив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она |
| Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше р |
| ајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у |
| Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— |
| вори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи |
| не...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи |
| офре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, |
| > мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и |
| ом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали |
| дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начи |
| е вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак н |
| лага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n= |
| — Нека, нека — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} |
| </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је |
| е мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхт |
| и? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку |
| /p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се д |
| спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S |
| задремала. </p> <pb n="61" /> <p>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А |
| <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пип |
| дале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> <pb n="61 |
| е постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устаје |
| дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке бел |
| у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да |
| то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај |
| ине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се ч |
| кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умр |
| мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим бац |
| виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p |
| ках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и насл |
| ше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа виде |
| а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано. |
| али да пристанеш, само на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече: |
| ху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрело |
| а сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спав |
| и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" |
| ина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих |
| окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39 |
| аном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које бе |
| је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обас |
| д!“ И пошао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пр |
| дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситн |
| S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо ве |
| питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, од |
| {S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, д |
| да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђен |
| ном завежљају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, |
| го онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала. |
| розор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе. |
| к си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам |
| , са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих п |
| ан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам мог |
| ста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље |
| нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те |
| ика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> < |
| ијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане све |
| ци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Је |
| се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској со |
| видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а |
| } Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одма |
| адох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и с |
| мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — п |
| вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} |
| еш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш |
| енило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да |
| лоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна вели |
| Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} |
| вољства; ситости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти |
| ну од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — зва |
| рима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије |
| шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут |
| а полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Ст |
| {S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S |
| погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и |
| , неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког л |
| да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ћ |
| анихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — |
| дра, пуна, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и сл |
| љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас мес |
| а ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Ч |
| лом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што ви |
| а и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога |
| уном цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновим |
| једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе са |
| ветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, |
| овем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>П |
| да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаш |
| е удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше исп |
| песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те |
| е, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" |
| ма су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и |
| гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, |
| е.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећа |
| ом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нану |
| е на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, д |
| и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не иде |
| тицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти исп |
| упиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако ка |
| тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти |
| .</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако |
| да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — |
| 1" /> <div type="titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p> |
| сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више з |
| ратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим д |
| труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb |
| бом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да |
| загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше т |
| S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање, и из |
| распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ. |
| исоким зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек п |
| е гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, |
| а новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S |
| им сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела плат |
| так зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се |
| лушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, кој |
| . — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те |
| p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, |
| и је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом |
| агомилано све наше преостало богатство: стари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребр |
| била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза |
| ући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике п |
| ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од |
| и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам в |
| баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсиј |
| туци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене слике Б |
| и.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле |
| ћи очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ет |
| их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута |
| /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се ра |
| ли плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неос |
| дам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} |
| и доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се |
| е, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили |
| Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се |
| а влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу |
| шијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S |
| <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за тв |
| избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, читава |
| износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се не |
| и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијс |
| олазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да шт |
| ја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји |
| Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ов |
| е са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и стар |
| ајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале |
| ати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине |
| руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осве |
| Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више раши |
| ћи долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зелен |
| више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и на |
| Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила |
| благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} Обећала с |
| поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одговори тихо.</p> <p>— Шт |
| ни ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао. |
| те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припи |
| ?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S |
| ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и г |
| о лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} |
| итним цртежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих |
| лим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се |
| {S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Ш |
| ежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не знам.{ |
| е падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама |
| трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и остале потребе из сваке кућ |
| } И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и остале потр |
| воје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мат |
| — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме |
| им власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте |
| ган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим |
| дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена зава |
| /p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте гл |
| 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам ос |
| превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је ј |
| ши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда |
| твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а |
| ла...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, теш |
| е страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражав |
| рах ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} З |
| мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жу |
| ђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја |
| се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!. |
| шем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у ме |
| и петли певаху. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? |
| сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх од нечега ш |
| коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрх |
| а останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сет |
| .{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегн |
| те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком д |
| ћи:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере с |
| лашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве поглед |
| о то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{ |
| Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајан |
| и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна скло |
| е сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пођ |
| зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајб |
| агуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</ |
| и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх |
| те стопале са испуцаним прстима.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска |
| S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем |
| страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка |
| стало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах |
| шију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па он |
| ојима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владик |
| аја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељ |
| садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, |
| у пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а |
| живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује д |
| } Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не повр |
| чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим г |
| а прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набр |
| пожутела платна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и |
| им гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, б |
| оја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намеш |
| угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; круш |
| се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спази |
| {S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја ч |
| о је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су т |
| осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су д |
| и пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питал |
| , владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сиг |
| и су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајућ |
| } Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из по |
| е од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање |
| и како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог |
| читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши |
| вога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске |
| ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је |
| испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у |
| дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и за |
| лом и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, |
| што нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Н |
| ље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад |
| месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуш |
| са...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S |
| ма.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била |
| ва, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је |
| држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан |
| и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образим |
| ада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, |
| в, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест па |
| х, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше с |
| Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, т |
| малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле |
| ичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никак |
| Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — |
| маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга |
| ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим. |
| у, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да |
| кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесни |
| га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га та |
| скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} |
| ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да |
| и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и ме |
| бузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која |
| е још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи м |
| И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Т |
| поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, |
| а не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати |
| ерином оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И он |
| чиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњен |
| ив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, |
| роцвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а |
| амно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — ре |
| главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварам |
| ог дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузима |
| } Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске соб |
| , <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} |
| кавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега... |
| меја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па оп |
| бем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, че |
| ати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се р |
| <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и |
| {S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Н |
| <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах. |
| .</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— |
| здала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са широ |
| .</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и |
| , пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила |
| ва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка до |
| еди.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си пис |
| А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} За |
| као би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отп |
| из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти |
| а зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих |
| е није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, ч |
| ећ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она уве |
| S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогут |
| плашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у |
| жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му им |
| } После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!... |
| ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој уну |
| месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и |
| сладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} |
| као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час на мате |
| ружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћ |
| ан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нар |
| да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <p |
| ћи оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба н |
| мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци |
| теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати м |
| 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мис |
| е стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала |
| p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душм |
| ка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> |
| ријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање |
| говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ |
| сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала о |
| тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} |
| плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на п |
| он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим. |
| ом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска г |
| овани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља |
| А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и оста |
| м се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Ал |
| <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не |
| ам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако |
| и излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше |
| а, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{ |
| водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од ње |
| е:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, |
| руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих ј |
| т и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и поста |
| корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти |
| ати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже |
| ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код |
| терује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки т |
| те главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше |
| } Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као |
| Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велик |
| аше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда про |
| што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, в |
| ј антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим с |
| аваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад к |
| Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, |
| ших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати.</p> <p>— Сед |
| :</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мен |
| </p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив т |
| равља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да по |
| више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А п |
| мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти см |
| нице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сва |
| .{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу |
| еднолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џам |
| и беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не изда |
| Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка с |
| аш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и с |
| а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу та |
| виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због ма |
| камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну. |
| пуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширова, испуцаних стаб |
| уку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста |
| p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, ве |
| <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време |
| х да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и |
| е образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој! |
| ице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око |
| ај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то |
| е за ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{ |
| огу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се ниј |
| шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде т |
| рштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се |
| дном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> |
| ад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> |
| нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о какв |
| ко прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико м |
| {S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да ид |
| не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. |
| ду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава... |
| се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што бе |
| евојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе |
| азило на намештане, овеће, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице о |
| да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S |
| ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на лев |
| осле се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што |
| ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас |
| о...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n="34" /> срце ми |
| како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на ли |
| ији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бр |
| ла би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кућ |
| {S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је би |
| е матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним |
| :</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разби |
| S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као с |
| !{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били |
| /p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти нас |
| ај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, б |
| си.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ак |
| " /> висило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, иск |
| ди, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид |
| ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хт |
| исмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то н |
| в моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, не |
| главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако наг |
| е.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва бе |
| час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно |
| и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чис |
| е и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак |
| превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која |
| твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и |
| ерније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи ви |
| и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није |
| терину крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Ш |
| д постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице |
| ра...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао |
| датих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си |
| дном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напре |
| ава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуња |
| воја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђип |
| /> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш |
| , искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са исп |
| себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> |
| и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га |
| > <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... воли |
| јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Да |
| /p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћ |
| она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А |
| гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S |
| ог презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Мар |
| еком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и уви |
| а? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Ч |
| , раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и |
| итах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испун |
| да!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, те |
| ави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div |
| тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога ра |
| ја... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} |
| Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове с |
| бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на |
| ше пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким |
| а мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у |
| м те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само са |
| бањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачин |
| гледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, м |
| ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чарш |
| од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да м |
| е и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, проми |
| ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да с |
| аг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све |
| овађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледај |
| еђох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у а |
| ђе и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао |
| ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, креште |
| , топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако |
| сам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и |
| } А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко |
| дмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на кри |
| p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... |
| си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше д |
| д сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице |
| ћеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љути |
| дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.< |
| зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> |
| пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и ка |
| це у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си у |
| невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, он |
| ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијај |
| на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Гос |
| се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да |
| лике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу н |
| и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, зн |
| ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, |
| /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — пр |
| /p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом |
| </p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над де |
| !...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се се |
| е Салче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајеч |
| — Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпу |
| Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — брани |
| о ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из т |
| /p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше |
| — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како |
| /p> <p>— Што не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — |
| а, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећ |
| и си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поно |
| сти и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови поне |
| срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Ш |
| а те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпоч |
| S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p |
| то се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако |
| и.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</ |
| е.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти ка |
| сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p |
| воју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћ |
| нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по ул |
| врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, |
| а?...</p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb |
| јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах о |
| ва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао |
| 991_C1"> <head>I.</head> <p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S |
| b n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто д |
| ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав |
| ијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти н |
| и на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа |
| опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет б |
| ш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, |
| Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усн |
| <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!.. |
| у и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И св |
| нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама |
| сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозо |
| че, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први пе |
| звора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја бих зн |
| авале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако |
| трах, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беш |
| а те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који ч |
| p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што |
| пази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те |
| ..</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих ј |
| е брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почет |
| нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Ниса |
| зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни |
| n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</p> <p>— |
| грљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} |
| им, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мири |
| воје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила с |
| о, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопље |
| мицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, б |
| Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим те |
| пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано |
| м беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше |
| а остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Т |
| оја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упи |
| е, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, сел |
| S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити |
| ући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико п |
| њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече |
| тер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове |
| и и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, в |
| p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! |
| .{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне |
| да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну |
| једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај |
| е над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш? |
| {S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се |
| бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покрив |
| или смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су |
| ас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан м |
| , тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све |
| и, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо? |
| одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, с |
| зије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} Пос |
| а ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си б |
| м гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и до |
| и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потм |
| поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, |
| ле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твој |
| Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми |
| их и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погуре |
| мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако |
| ући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окр |
| док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— |
| це, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто |
| као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве ноћи, кад |
| <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и ши |
| ати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједно |
| длазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материн |
| узет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} |
| и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке |
| се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из |
| ле светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху уста |
| ана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ |
| крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гости |
| саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи. |
| <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>А |
| е могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су ј |
| у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшениц |
| тно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; как |
| дајући те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, |
| рна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроб |
| } Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дан |
| х те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене |
| е твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хт |
| ла неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чел |
| у домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда к |
| .{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би |
| умен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти пос |
| и била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у |
| Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и ле |
| у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем |
| : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице |
| ла. </p> <pb n="61" /> <p>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже |
| зе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем! |
| {S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— |
| могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> |
| чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од с |
| има и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, бр |
| мету је на крило и милујући те по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћути... |
| е луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће ика |
| се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо |
| е деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако пр |
| шити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, са |
| и се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и д |
| ори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> < |
| S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бав |
| да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред |
| /head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостин |
| у.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуст |
| глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се |
| илину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љуби |
| а је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад |
| зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам мог |
| мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обич |
| b n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти с |
| } Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси |
| испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо јед |
| да не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем |
| пуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познава |
| } Пружих руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми |
| се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> <pb n="59" /> </div> |
| о вечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је бил |
| } Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлаз |
| а окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трж |
| ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покрива |
| о ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Ст |
| — Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p> |
| би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда д |
| , текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} С |
| ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> |
| наш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва |
| утим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухин |
| онила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и крш |
| и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, су |
| S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледо |
| цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.< |
| рава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну |
| учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте |
| а простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, заб |
| е и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} |
| усте врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, ша |
| 3" /> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} |
| да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</ |
| ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где ди |
| не жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n |
| ало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се јед |
| слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да јед |
| ешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као |
| тедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и н |
| а те нуткаше, меташе пред тебе јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у усти |
| страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако |
| наћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куд |
| рже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још бр |
| идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком |
| увши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, уч |
| <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> |
| пољубим, задржиш мој пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући м |
| хинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} |
| сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши |
| ш.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, |
| ма на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ |
| в беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p> |
| p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, кл |
| ?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Ње |
| ке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље |
| је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?. |
| оплих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, иду |
| то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале гл |
| } Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у к |
| ажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих |
| . <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И д |
| сјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, каж |
| ца, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и |
| е шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у |
| кну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{ |
| >— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све сам п |
| <pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p |
| На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалва |
| идиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш неког |
| ијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу пр |
| упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још з |
| да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb |
| Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> т |
| си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше |
| ="22" /> нежна румен.{S} После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и изд |
| ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, ск |
| мешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта |
| есмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, на |
| и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, шт |
| на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш. |
| и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си дол |
| окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву озној |
| не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби л |
| S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш жен |
| /p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бл |
| влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И побеже.</p |
| ило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелаз |
| мамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере |
| >— Не!{S} И побеже.</p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{ |
| n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја |
| мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што г |
| боравити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} |
| } Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>О |
| вршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} О |
| страјна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капи |
| боко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те |
| .</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде! |
| те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи |
| } Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше |
| је и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије... |
| b n="40" /> <p>— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окр |
| х се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је суз |
| ана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, син |
| је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одговори т |
| е, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n= |
| ва наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окр |
| ала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам зн |
| , па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </ |
| } А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! в |
| асно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на мој |
| сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, са |
| ао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујућ |
| аке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{ |
| да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка |
| се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док |
| ожић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре. |
| у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила б |
| <pb n="31" /> Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, |
| аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, јед |
| ох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади л |
| знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак с |
| ку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке |
| одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! |
| уће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беш |
| тки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога |
| им папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памт |
| са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за |
| Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше к |
| а, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но |
| што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> |
| ед мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој м |
| себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да уст |
| беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S |
| — А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на |
| ека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа б |
| а.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с н |
| да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радо |
| p> <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заоб |
| ори она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковч |
| Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у |
| оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен |
| ко ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заок |
| огледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио |
| ка, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И оста |
| пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нек |
| S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљ |
| не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша м |
| ом чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само |
| ко!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као |
| ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш |
| да ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми |
| /p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нан |
| ај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, гос |
| нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш |
| " ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, |
| на, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да т |
| ске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је т |
| ала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах т |
| Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Не |
| ледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као |
| доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и |
| пуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место ра |
| и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати сув |
| Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е п |
| превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И |
| е уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе. |
| селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Неш |
| шапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборав |
| ени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не м |
| а, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, |
| е пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли |
| о је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? пи |
| о узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ре |
| ћи тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскур |
| у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и вла |
| после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви |
| Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави |
| говорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Врати |
| и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, |
| огама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме н |
| <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> < |
| е зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> < |
| ратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S |
| кину капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми |
| ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичај |
| да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Нис |
| Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи с |
| а једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, |
| оја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је |
| дало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, мило |
| ња, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, с |
| ом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, но |
| лажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући |
| а ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше |
| кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Н |
| осле, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмуре |
| ка, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истр |
| сјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних в |
| Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихају |
| ви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згур |
| } И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве |
| м дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухо |
| претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицо |
| е више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице |
| > по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој |
| е твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчи |
| свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и зав |
| и стидно.</p> <p>— На робији — одговори тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господине, тако |
| је и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шт |
| д ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седо |
| је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању истицала се нека скривена и о |
| ховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло |
| грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар в |
| pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам с |
| ...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам мес |
| кује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје |
| упоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чис |
| у.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гл |
| што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући пон |
| то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши пла |
| неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отво |
| е, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто |
| у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно изви |
| застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ј |
| кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити кој |
| ије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свећ |
| ш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{ |
| бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те о |
| е, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и с |
| ано, страх ме је!...</p> <p>Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам: „Нап |
| такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мат |
| .</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговор |
| а примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини |
| адујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи |
| ; мали прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као |
| вала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" / |
| а оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано с м |
| јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш во |
| епо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш просиоце ради |
| а, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, др |
| ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p |
| ш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{ |
| а говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајни |
| ивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на ко |
| есму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак м |
| , да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да |
| ајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у цр |
| јег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима.{S |
| и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из |
| ла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим ша |
| — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — по |
| рекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега б |
| Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p> |
| n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него |
| оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала на |
| еној антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по своји |
| јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да |
| атегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да |
| жиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике |
| спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и са |
| едном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух с |
| у јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда в |
| ного доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да |
| а рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p |
| ц, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремеж |
| м се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да |
| ањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања п |
| поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, н |
| у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем |
| сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Дад |
| иш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенив |
| а се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку поче |
| те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што п |
| јући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја з |
| ти из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде у |
| ма.</p> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> < |
| ах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих |
| мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам |
| да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p |
| убити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох |
| ња.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и машт |
| де ми се.</p> <p>Мати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ће |
| и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбу |
| .{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита |
| ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем с |
| матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} По |
| овори.{S} Моја мати је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} Посл |
| <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам |
| ињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој |
| е, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим канд |
| гушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и |
| илост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља |
| м на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> |
| > <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, |
| /p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ј |
| м и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то ис |
| она, немој слатка мајко.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег |
| , чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, |
| крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и |
| своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше |
| могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, страх ме је!...</p> <p>Јесам |
| ику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгуб |
| ена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно |
| рут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p> |
| одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, исп |
| томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности |
| се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек шт |
| већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некадашњем бога |
| ас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу:< |
| азговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми |
| p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила неве |
| S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свак |
| којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагив |
| че ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњ |
| сетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од |
| талима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у |
| отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} М |
| широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле |
| војом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле ко |
| ткријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах |
| едра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме ст |
| већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модр |
| S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше |
| шта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу |
| к и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад |
| њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у ж |
| ва и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сиј |
| урен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си |
| ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S |
| асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила виш |
| ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страс |
| је руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привуко |
| сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да |
| отока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек |
| пет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S |
| ве више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхал |
| осјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко |
| нова нахватала се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењал |
| отока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" / |
| еји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овл |
| " /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће кре |
| те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“ |
| те ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, рук |
| е могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном |
| ам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам |
| ј глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме |
| ало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџи |
| Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У |
| аш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се проб |
| еме и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{ |
| е и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да с |
| .</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш |
| шта нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се |
| елика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: |
| ..{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, тару |
| сле, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> |
| аде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше |
| — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — |
| ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} З |
| ајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој |
| ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, шт |
| вари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онд |
| и и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба |
| ама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер |
| е, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p> |
| пуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који |
| p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, |
| ицу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од |
| кох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако...{S} О |
| И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље |
| з зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, |
| рбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући |
| </p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — |
| врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— Чека |
| <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно.{S |
| пијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, с |
| што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближ |
| је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мутан или |
| p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И |
| Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава м |
| е усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из које с |
| и опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите |
| аш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећно |
| дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух. |
| то купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала заш |
| Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацају |
| рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била |
| прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, |
| им.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било |
| дело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје к |
| сле јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше њиве, |
| се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив с |
| х, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања н |
| крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за |
| арија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{ |
| ну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те |
| и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бит |
| .</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајућ |
| Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено |
| очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што бе |
| тим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да |
| ах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу ви |
| p>Она издахну.</p> <p>Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште |
| дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, |
| удска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди к |
| длучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — |
| горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем |
| сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевим |
| гао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме |
| кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, |
| сли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротекл |
| Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави и |
| Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Ули |
| ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвести?{S} Јер ти одбијаш пр |
| </p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана гу |
| , хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} |
| а...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озг |
| енце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко |
| ви, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет оде |
| тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гро |
| имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S |
| коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти ј |
| ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И |
| мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то |
| е другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обас |
| {S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} |
| онимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истица |
| ћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи |
| е (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као оз |
| коме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и с |
| /p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не |
| ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесн |
| пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти! |
| њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за к |
| p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зач |
| леда видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} |
| — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и |
| и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан |
| оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас пре |
| ше преостало богатство: стари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шо |
| парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види. |
| ..{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога |
| вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће |
| се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она вез |
| равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> |
| отоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми п |
| х да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погл |
| Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив мој |
| е сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те |
| то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била ув |
| устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} |
| још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд |
| е <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, че |
| p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и ми |
| но писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је н |
| {S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... о |
| шила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћу |
| спасаним појасима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса б |
| тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало жарку р |
| етиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — к |
| <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако д |
| и ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и ч |
| у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, сп |
| да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који |
| ој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше ус |
| з вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{ |
| са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А х |
| роз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздраже |
| а који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. <p |
| спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта |
| тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} |
| сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васион |
| си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} С |
| ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с |
| {S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу сам |
| у чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тул |
| јући се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина |
| слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изг |
| S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше |
| о кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и ј |
| ј соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: |
| осте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању истицала се нек |
| ада мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе куван |
| о и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и бол |
| и матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла |
| и подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочи |
| е мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светло |
| оњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, пониз |
| најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукав |
| {S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S |
| /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задо |
| г из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла. |
| рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, п |
| .{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комши |
| обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и зад |
| .</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног сауче |
| ком остала.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле |
| вив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, |
| ебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим ка |
| тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер о |
| о учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} |
| сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Це |
| <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бир |
| лу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А т |
| загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја |
| повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа |
| љивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која је била леп |
| брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да |
| етуша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турс |
| ко пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, з |
| он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало п |
| чега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да ши |
| штајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе |
| и и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све з |
| и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — |
| уне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се |
| ире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко п |
| трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <di |
| ака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у |
| а.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја |
| неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и у |
| S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и |
| еше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја |
| и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> |
| заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, д |
| еугодности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} |
| у“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} |
| скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и тако згурен, осећајућ |
| е сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разгр |
| S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p> |
| е у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, виш |
| наге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основ |
| а и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и п |
| лу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала |
| " /> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — трес |
| час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, |
| земна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим црепов |
| пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па о |
| сан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове |
| беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, читајући |
| једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо! |
| цу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, тре |
| села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија |
| поскурица.{S} Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је н |
| е кафане и остале потребе из сваке куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разгово |
| избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој не |
| не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједно |
| прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да |
| превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око |
| ко силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код о |
| и којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улаг |
| !</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте |
| а, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујнос |
| ли и трговали, лица с којима су стајали у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за |
| S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајк |
| асмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па |
| стење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад |
| е то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш |
| Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи |
| ог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан |
| леда матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар |
| иваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху |
| м шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухинска |
| ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага <pb n="34 |
| ста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и св |
| па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина бива |
| да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се н |
| и се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена. |
| одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на пото |
| ама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око |
| ква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} |
| а мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зелени |
| да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер ка |
| нако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси |
| а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја ма |
| ћи те тако лепу, красну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад |
| </p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана |
| г порекла" и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — сти |
| ио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом к |
| вља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене сме |
| х те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошч |
| не главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, |
| у топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — |
| све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...< |
| то кркљање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ... |
| {S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога т |
| /p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде |
| аћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног. |
| обучена.{S} Твоја мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најб |
| м могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не |
| тру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари |
| /p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом к |
| ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше о |
| ао поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја |
| што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговар |
| гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из ко |
| м месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихају |
| е; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се |
| ежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,гро |
| већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види св |
| ати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече |
| поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Н |
| увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} |
| {S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као нек |
| цао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој |
| скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, нег |
| е полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме |
| огуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, ћерко!{ |
| ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— О |
| опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун с |
| иђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар |
| ладике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурн |
| те њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у животу спремила з |
| еко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам м |
| зио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, оп |
| видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано |
| набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ ј |
| матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се к |
| еху у једном завежљају, који је она још у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само |
| прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> < |
| — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, и |
| у животу спремила за своју смрт.</p> <p>У јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да и |
| код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће н |
| бом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да |
| помињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb |
| ше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на ве |
| за, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа |
| код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се |
| дих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе |
| ли мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Се |
| ине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га |
| бичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и |
| живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше |
| гошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била |
| ј нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послал |
| ро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане |
| на посао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увуче |
| едино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Иде |
| оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила наме |
| iv type="novel"> --> <pb n="3" /> <head>УВЕЛА РУЖА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18991_ |
| titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> |
| ати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела |
| е метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, |
| се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је |
| , под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!< |
| ах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се |
| зголићена...{S} Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима. |
| злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S |
| и.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна |
| твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'а |
| а, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додир |
| ка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше нег |
| е да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да п |
| „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb |
| тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И с |
| мо су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле |
| ам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсниј |
| хте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— |
| ћ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Г |
| их руку, обавих је око твог паса, ти се угну и слатко насмеја.</p> <p>— Немој!{S} Туга ми је!</ |
| ао залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштр |
| гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набављала |
| брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришља |
| оче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш |
| од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили |
| ђе ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досе |
| > <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И о |
| ро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог д |
| ђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања |
| онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сух |
| је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао |
| ?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете |
| мињем ја твог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти |
| црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је |
| ао.{S} Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и к |
| се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али |
| А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним поја |
| н узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете |
| дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже |
| ре и јасно осветљавала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони |
| тинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први мах не могах ништа да распоз |
| њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и п |
| ећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати с |
| р си ти таква? — питам те, смејући се и уживајући у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме |
| ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој |
| еним рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с |
| ; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепље |
| p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаш |
| — Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у |
| јка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати ј |
| ам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и ч |
| се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ |
| и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, п |
| И за тим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко |
| собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, б |
| ах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тел |
| итајући чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја с |
| огу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S |
| поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у |
| огнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} По |
| ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} |
| .{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратк |
| зиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врело |
| ено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њем |
| шњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, |
| После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, го |
| гах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче |
| није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше |
| м покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, |
| ше главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка скупила, у |
| хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах |
| а све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног |
| облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним виси |
| а промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> <quote> <l>Низ по |
| господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старо |
| окте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p |
| пази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући |
| нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! |
| поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{ |
| а? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — б |
| оспода!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси |
| , седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка |
| зва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} |
| љене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Ш |
| пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упут |
| ине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! н |
| и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По |
| еру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{ |
| да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао. |
| p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устим |
| аде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собо |
| од толике твоје смелости, па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на з |
| аш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља п |
| "10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — п |
| ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред |
| и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо |
| се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како са |
| ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Немој.{S} Сад |
| м заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И |
| не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја |
| слиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш |
| — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истр |
| дри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слат |
| ати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога |
| пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти |
| а не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уз |
| љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од |
| грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме попла |
| су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, н |
| ја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, |
| сије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искривудао.{S} Пр |
| ја ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S |
| матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова при |
| оре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута ч |
| ењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не д |
| ш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи |
| су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са бело |
| Не, Николо!{S} Слатки, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела |
| да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, в |
| ла код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а т |
| што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем. |
| жи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>И |
| беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место цр |
| гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била |
| се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад |
| Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} |
| једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као по |
| мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам ко |
| и бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у |
| вему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежи |
| ка — прекида је мати.{S} Нека спава.{S} Уморила се.{S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дом |
| S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје ма |
| , ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије |
| место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} |
| дао.{S} И онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> |
| и се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плот |
| е готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од |
| ли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њив |
| се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И он |
| ели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне посл |
| ву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем |
| ="40" /> <p>— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окрену |
| говац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошл |
| гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси |
| х старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице |
| амештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској |
| сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и |
| на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раск |
| ило ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила |
| башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Ш |
| она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> |
| . </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка ти се збуни, по |
| рила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скуп |
| иђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, идући натрашке, седе |
| ?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко |
| осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми |
| </p> <pb n="35" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> |
| више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> <p>Мати ме поглед |
| стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево |
| гурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не |
| брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах оз |
| </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> |
| садих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... |
| зну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући |
| и спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацал |
| паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тро |
| /> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни гово |
| у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан |
| но ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слуш |
| ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред |
| ни, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштр |
| е и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промен |
| , уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затвори |
| е масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му ни |
| у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ј |
| појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се в |
| " /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и јед |
| сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута |
| бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час |
| После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао вита |
| е куће у комшилуку.{S} Све се слеже.{S} Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју |
| де и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући |
| ољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p> |
| > <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом кој |
| — Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти |
| О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{ |
| n="39" /> <p>— Слатка си! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — |
| , раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се |
| оје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кр |
| стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо на |
| е топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и ошт |
| едати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи |
| це ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да н |
| се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „високог порекла" и охолим материним поу |
| У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n |
| и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p> |
| но тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да |
| јући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дан |
| .{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, п |
| о ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш |
| и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. </p> <pb n= |
| е...</p> <p>После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак |
| а тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. < |
| ане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху. |
| S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си беда |
| кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После је |
| страшеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтел |
| идех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} Нијед |
| .{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у т |
| руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и |
| хло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице |
| ким челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — љ |
| ко, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси м |
| р разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? </p> <pb n="49" / |
| .{S} Ниједан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно |
| ваше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} Как |
| хтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да |
| сетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета м |
| носит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, |
| о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се т |
| е по коси, тешила те <pb n="55" /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке н |
| о, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба. |
| тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајућ |
| Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене |
| ону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S |
| ле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказан, страх о |
| збодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да |
| што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавич |
| из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и та |
| зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, |
| пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење предмета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет дола |
| главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући са |
| авај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Теш |
| олу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се оп |
| мо из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што го |
| о, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се |
| ко дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и н |
| ена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} |
| Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само |
| ине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не б |
| ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво о |
| само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она б |
| — Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш твоје усне од мојих...</p> |
| главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке |
| аву, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</ |
| , бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> |
| ако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за веч |
| док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала |
| и уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш к |
| — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади |
| и од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p |
| ама"...{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мај |
| ати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда |
| ишта Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне |
| <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-х |
| премају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у |
| ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на п |
| неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено |
| а и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о |
| !{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше з |
| д? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар те |
| ло.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! |
| беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, |
| ма и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и |
| — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш т |
| која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалва |
| зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима маг |
| од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињ |
| Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, |
| Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу |
| Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" /> наст |
| надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу |
| агох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох |
| се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="47" /> <p>— Не пл |
| ц и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, |
| ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам мес |
| аходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле |
| сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жег |
| тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим не |
| а, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</ |
| цама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си |
| <p>И од тада се ти преобрази.{S} Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљен |
| мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој |
| к, подсмех. </p> <pb n="46" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да |
| ла послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар |
| гињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја гл |
| рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да н |
| ив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето |
| па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{ |
| с.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се са |
| о.{S} Зар сам ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн п |
| Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда че |
| удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним погледом от |
| а, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, |
| се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, ку |
| десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради мат |
| муца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мат |
| и не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} А |
| наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осет |
| е се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло гра |
| лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче п |
| јах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту за |
| Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћ |
| а ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; ка |
| немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је с |
| Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постој |
| о.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, |
| } Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих |
| о је!</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју |
| еликом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и |
| > <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАНОВИЋА</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepag |
| а мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште н |
| ијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у ко |
| сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми били |
| ле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опо |
| сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје ко |
| о да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те ја |
| узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући |
| им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, з |
| свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти доша |
| те.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одмереном понашању истицала се нека |
| чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, |
| соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој с |
| а устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а |
| зили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен |
| пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо |
| х се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије |
| одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге ка |
| ају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће. |
| ост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те другар |
| баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p> |
| ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи |
| зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид п |
| те, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гл |
| } Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само |
| плоче испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више б |
| љавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да каж |
| — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, |
| Не плачи, ћерко!{S} Писано је!</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћ |
| ове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске с |
| до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и ве |
| погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, |
| ко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од т |
| .{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Ст |
| очађале, плесниве са оштрим, првобитним цртежима.{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој свет |
| рока, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Кап |
| њства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом |
| јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет ос |
| ?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, нем |
| е, свога свекра, кад је овај умирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старин |
| вршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом баца |
| p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио |
| а и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао |
| ајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне дв |
| си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те |
| дмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у б |
| оворили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.< |
| е ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, д |
| шле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, г |
| ене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне |
| трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изреди |
| “.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешњ |
| се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јел |
| ћи из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купи |
| интанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од кур |
| ким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се запрепастиш, обр |
| нас.{S} С мајком спремаш ми ствари.{S} Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка |
| главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S |
| е пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Уви |
| те и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубње |
| да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати |
| тери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчала, радовала си се кад |
| ребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око |
| ако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</p> <pb n="59 |
| нствене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се |
| гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — р |
| још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образ |
| довах што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме |
| ве ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, по |
| кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, |
| дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...</ |
| уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, ду |
| штећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> час оп |
| чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљиви |
| де и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Ш |
| сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то на послетку одвест |
| ршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит |
| то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш < |
| е главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати рад |
| брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено дет |
| угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, |
| о сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, ш |
| ано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крил |
| спода имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !... |
| одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке |
| лила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево |
| му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да мо |
| ве знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва |
| што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на по |
| нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{ |
| ри се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, |
| мо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу д |
| мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакују |
| И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и он |
| и шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> < |
| и.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, глед |
| плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Че |
| портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо с |
| а бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} |
| кује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, вра |
| ам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quot |
| ако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и |
| де да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим |
| кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у ус |
| } Јер ти одбијаш просиоце ради мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и |
| еку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама сти |
| ваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш |
| ...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и |
| тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То дол |
| овања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи н |
| ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} Уста ти ску |
| ђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се в |
| пле пазухе, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p |
| ло, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да сту |
| мех. </p> <pb n="46" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови |
| и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега |
| } Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} |
| ета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двори |
| силе на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој с |
| стаде нашег тепања и миловања и сета се често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често зати |
| спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{ |
| ?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост св |
| или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било |
| } Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње дон |
| а видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале |
| о оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И |
| на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први с |
| о, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не ди |
| је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи газд |
| ам имао младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мен |
| Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази |
| сећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку |
| десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђе |
| } Раскомоћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вр |
| , али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма к |
| и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мн |
| ани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, |
| S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима |
| е, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} Н |
| су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештал |
| к је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје м |
| ути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам |
| е и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбра |
| ечи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око |
| лази она тихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мен |
| земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздрага |
| Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепш |
| ивала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрве |
| и; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да |
| а.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И |
| } Чарапе, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и |
| зимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога |
| а, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} |
| таму...{S} Раскомоћен, у овој полутами, читајући чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стис |
| тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у |
| але, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли ј |
| м оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре |
| аш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку и ч |
| сном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да п |
| прелиставати књигу коју читах.</p> <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што |
| одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја тво |
| а?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи.</p> <p>Ово навлаш избегавање |
| устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се |
| а порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари |
| <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема н |
| ем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Д |
| му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се н |
| е се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвил |
| } Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту |
| ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Уну |
| мре!{S} Остави ме...</p> <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, |
| ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> <pb n="61" /> <p>— Ид |
| од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?. |
| тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих |
| ма није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она |
| собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се |
| чина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у |
| то год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру је |
| кнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и п |
| устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе |
| дом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> ј |
| апут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох |
| ине главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости. |
| урише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{ |
| } Она је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви оти |
| о ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} |
| и, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ провед |
| овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонил |
| дараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну |
| лом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помеш |
| .{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си писала материна писма, после поздрав |
| еће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно ка |
| > <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он? |
| сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да у |
| и, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, ва |
| од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поре |
| .</p> <p>И за тим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опе |
| руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке сам |
| е, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш мате |
| е пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и |
| S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развије |
| иљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то сврш |
| и и нешто ради.{S} Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи |
| ајбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукавим |
| } Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, |
| одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као ш |
| ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми: |
| Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} |
| оја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго |
| на, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претур |
| од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у |
| е по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да... |
| послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јеле |
| ова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша |
| здрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</ |
| е укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан тво |
| врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, |
| се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привуко |
| лашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S |
| веже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луга.{S} Славуја чак нисам |
| е само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом зас |
| > јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а |
| ириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште |
| и какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{ |
| тегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око |
| је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати |
| матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и |
| ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, с гу |
| им поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто сп |
| кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој м |
| За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, |
| <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соб |
| цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са ул |
| шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама |
| е, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{ |
| ам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А |
| спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} |
| врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и он |
| амо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за ко |
| га необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шије |
| ге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне |
| идех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано ј |
| ћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се |
| је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а шт |
| овима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима |
| А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа. |
| вима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села до |
| Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више т |
| <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> |
| само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила |
| S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти |
| једак, подсмех. </p> <pb n="46" /> <p>— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се побојах |
| омене и слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Бу |
| има и, застајкујући, питаш ме.</p> <p>— Шта ти је, Којо?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се |
| p>— На робији — одговори тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} |
| више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мис |
| да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама ка |
| бамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шта?...</p> <p>— Ништа — рекох — звао сам те.{S} И онда |
| и нагињаше к мени, шапћући:</p> <p>— Па шта хоћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твој |
| ан и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећ |
| ће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да |
| н од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам п |
| згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на |
| Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибра |
| сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту св |
| ако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у |
| даности, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сма |
| се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: |
| азао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и о |
| обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала.{S} Она је само сањала о некада |
| Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „ |
| n="2" /> <div type="titlepage"> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА „ДАВИДОВИЋ“, ДЕЧАНСКА 14</p> </div> </front> |
| оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а |
| погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно |
| да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја напуним с |
| /p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је |
| старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој |
| ако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — |
| Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n= |
| ла да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дво |
| питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед паде на твоју руку |
| х, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} |
| ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми |
| јем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, о |
| још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је ч |
| <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S |
| њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те но |
| кнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грља |
| н заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погл |
| јдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја ма |
| бе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Н |
| о, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Че |
| тетом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И уз |
| p>— Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, п |
| оћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се |
| да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— |
| и од сваког по нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па св |
| , па прилази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Ма |
| ише рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синк |
| диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до |
| и стајах озбиљан, час у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже |
| и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> <p>— Не једе ми се.</p> < |
| никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Та |
| код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, д |
| </p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, |
| лиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми д |
| , куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође |
| — Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох. |
| а. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{S} |
| х неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх |
| е и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ни |
| што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте |
| увих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често |
| , густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n= |
| </p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Св |
| не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми о |
| скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и б |
| отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, |
| та и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо |
| чима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с |
| два сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{ |
| зо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метн |
| оће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај а |
| еже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? |
| Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка |
| ш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо |
| тије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља |
| а; ситости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласо |
| н никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</ |
| осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шт |
| га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостин |
| заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и |
| <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.< |
| вљала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђ |
| равали, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по с |
| остадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изглед |
| .{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно |
| ј.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске |
| хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да |
| би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осе |
| p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја |
| ишта у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене |
| луку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на |
| <p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не |
| донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти поли |
| ођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно в |
| тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком с |
| андилом и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она т |
| арам.</p> <p>То ме је убило!</p> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају |
| влад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти про |
| и зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{ |
| исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли |
| р једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, зато вас |
| о да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне стар |
| ја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родб |
| Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, узд |
| х задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако |
| несе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S |
| јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукав |
| ала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И оне одлазе.{S} Улице и чаршију |
| А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нан |
| ала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да им |
| , да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" /> Ти се з |
| ... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и пла |
| проћу мене, подвивши колена, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и |
| твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја ба |
| аче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући с |
| pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, а |
| рушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном зав |
| <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим |
| <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољуба |
| уздизале су се и распростирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску |
| ем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћ |