• а 271
  • А 81
  • Авај 2
  • Авет 1
  • авет 2
  • авети 2
  • авлије 5
  • авлији 3
  • авлију 3
  • Агарјана 6
  • Агарјане 7
  • Агарјани 9
  • Агарјанима 1
  • Агарјанин 1
  • Агарјанска 2
  • Агарјанске 1
  • Агарјански 6
  • Агарјанског 1
  • Агарјанској 1
  • Агарјанском 3
  • Агарјанску 2
  • аждају 1
  • Азијску 1
  • Ај 1
  • Ако 32
  • ако 90
  • аксамита 2
  • аксанита 1
  • ал 1
  • Алај 1
  • Алексија 1
  • Алексије 1
  • али 107
  • Али 61
  • ама 2
  • Ама 9
  • амвон 1
  • Амин 1
  • амо 6
  • анђели 1
  • анђелу 1
  • анђео 2
  • антерије 2
  • Ао 1
  • апостол 1
  • апсити 1
  • Арапина 1
  • арапског 1
  • арапском 1
  • Арбаније 1
  • Арсеније 1
  • Ах 1
  • Бабо 1
  • бабо 2
  • бабунска 1
  • Бадава 2
  • бадава 3
  • Бајазит 1
  • бар 7
  • бардаке 1
  • баруштине 1
  • баца 1
  • бацај 1
  • бацају 1
  • бацамо 1
  • бацате 1
  • бацати 1
  • бацаш 1
  • баци 7
  • бацио 1
  • бациш 1
  • баш 28
  • баштина 2
  • баштинама 1
  • баштине 1
  • Бег 12
  • бега 4
  • Бега 4
  • бегају 1
  • бегамо 4
  • бегаш 1
  • Беговим 1
  • Бегу 1
  • беда 1
  • беде 3
  • бедни 1
  • бедрима 2
  • бедру 1
  • Без 1
  • без 51
  • безазлено 1
  • безбожне 1
  • безбожни 1
  • Бејах 1
  • бејах 2
  • бејаху 1
  • бејаше 10
  • бела 5
  • беле 6
  • белегу 1
  • белези 1
  • бели 2
  • белим 4
  • белих 4
  • бело 2
  • Белог 1
  • белог 4
  • белога 1
  • белолику 1
  • белом 4
  • беломе 2
  • белу 2
  • Беља 1
  • бељцу 1
  • бесан 1
  • беседи 1
  • беседити 1
  • беседу 1
  • бесна 1
  • бесни 1
  • бесних 1
  • бесног 3
  • бесном 1
  • бесомучне 1
  • беспрозорним 1
  • беху 15
  • беше 59
  • Беше 6
  • би 167
  • бива 4
  • бивало 1
  • Бивало 1
  • бивао 1
  • бије 4
  • бију 1
  • била 30
  • Била 5
  • биле 2
  • Били 1
  • били 14
  • Било 5
  • било 73
  • биљура 1
  • био 56
  • бира 1
  • Бирај 1
  • бирајући 1
  • бирате 1
  • бисер 1
  • бисера 1
  • бистар 2
  • бистра 1
  • бистре 2
  • бистрим 1
  • бити 43
  • битка 4
  • битке 4
  • битку 2
  • биће 10
  • Биће 3
  • бих 34
  • бици 1
  • бише 1
  • благ 1
  • блага 1
  • благим 1
  • благо 2
  • Благо 8
  • благородство 1
  • благосиљати 2
  • благосиље 1
  • благослов 4
  • благослова 1
  • благослови 2
  • благу 1
  • блато 1
  • блед 10
  • бледа 2
  • бледе 2
  • бледо 2
  • бледожуто 1
  • бледој 1
  • бледом 2
  • бледомрк 1
  • бледоплавој 1
  • бледу 1
  • блеђа 1
  • ближе 8
  • близине 1
  • близини 2
  • близу 3
  • блистава 1
  • блистајући 1
  • блистању 1
  • Боjи 1
  • бог 2
  • Бог 76
  • Бога 19
  • богата 2
  • богатим 2
  • богато 3
  • богатој 1
  • богатства 1
  • Богатство 1
  • Богдан 2
  • Богдана 1
  • богме 1
  • Богом 6
  • Богородице 1
  • Богородичине 1
  • богоугодној 1
  • богу 2
  • Богу 30
  • божанско 1
  • Боже 3
  • Божја 5
  • Божје 13
  • Божји 6
  • Божјој 3
  • Божјом 1
  • Божју 6
  • Бој 3
  • бој 9
  • БОЈА 1
  • боја 4
  • бојазна 1
  • бојали 1
  • бојао 1
  • боје 2
  • боји 3
  • Бојим 1
  • бојим 3
  • бојите 2
  • бојиш 1
  • бојишта 1
  • бојиште 1
  • бојиштима 1
  • бојишту 2
  • бојним 2
  • бојнога 2
  • бојном 1
  • бојноме 2
  • боју 3
  • бока 1
  • болан 1
  • болештина 1
  • болне 1
  • боља 2
  • Боље 1
  • боље 27
  • бољег 1
  • бољи 5
  • бољом 1
  • бор 2
  • борба 2
  • борбе 1
  • борби 2
  • борбу 1
  • Боре 9
  • борећи 1
  • бори 1
  • Боривој 34
  • Боривоја 14
  • Боривоје 9
  • Боривојев 2
  • Боривојева 2
  • Боривојевој 1
  • Боривојем 7
  • Боривоју 5
  • борим 1
  • боримо 4
  • борио 1
  • борити 1
  • бориште 1
  • боровима 1
  • борце 1
  • борче 1
  • Босанаца 1
  • Босанских 1
  • босиљак 1
  • Босиљка 4
  • босиљка 6
  • Босиљки 4
  • Босиљкина 1
  • Босиљкине 1
  • Босиљко 1
  • Босиљку 1
  • босиока 2
  • Босне 1
  • босоноги 1
  • боце 1
  • Бошка 1
  • Бошко 5
  • Бошку 1
  • Бошњацима 1
  • брада 1
  • бради 1
  • брадом 3
  • брани 2
  • браним 4
  • бранимо 2
  • Бранко 1
  • БРАНКОВА 1
  • Бранковић 1
  • Бранковића 1
  • Бранковићем 1
  • брањаше 1
  • брата 1
  • Брате 2
  • брате 22
  • братијом 1
  • братију 1
  • братске 1
  • братски 2
  • братском 1
  • браћа 3
  • браће 3
  • браћи 1
  • Браћо 1
  • браћо 7
  • браћом 1
  • браћу 3
  • брда 1
  • Брда 1
  • брдо 5
  • бреме 1
  • брест 2
  • брже 5
  • бржим 2
  • брзим 3
  • брзо 12
  • брзом 1
  • брзу 2
  • брига 4
  • бриге 1
  • бригу 5
  • брижна 1
  • брижним 1
  • брижно 1
  • бризну 1
  • брилијантски 1
  • брин 1
  • брини 2
  • брисао 1
  • Бришем 1
  • бришући 1
  • брком 2
  • бројаницама 1
  • бројанице 1
  • бројаници 1
  • бројах 1
  • броје 1
  • бројем 1
  • бројила 1
  • бројимо 2
  • броју 1
  • брујање 1
  • брујаше 1
  • брујити 1
  • брука 1
  • бруке 1
  • брци 1
  • брцима 1
  • бршљана 1
  • бршљаном 1
  • бубањ 1
  • бубњаву 1
  • бубњара 1
  • бубњаре 1
  • бубњари 2
  • бубње 1
  • бубњеве 2
  • бубњем 1
  • Бугарима 1
  • будал 1
  • будаласте 1
  • будаласто 1
  • будан 5
  • Будванци 1
  • Будве 1
  • буде 29
  • будем 2
  • будемо 2
  • будете 1
  • Буди 2
  • буди 4
  • Будисав 1
  • Будисава 2
  • буду 3
  • буздован 7
  • буздована 2
  • буздоване 3
  • буздованима 3
  • буздованом 6
  • буздовану 1
  • букну 1
  • букнуше 1
  • букташе 1
  • буни 1
  • бунилу 1
  • бунтовна 1
  • бунтовника 1
  • бунтовнику 1
  • бунцаш 1
  • бура 3
  • бурету 1
  • бурно 1
  • буру 1
  • бутину 1
  • вадајући 1
  • вазда 3
  • ваздуха 1
  • вази 1
  • Ваистину 3
  • ваља 15
  • Ваљада 2
  • ваљада 8
  • ваљало 3
  • ваљаности 1
  • ваљаће 1
  • вам 58
  • Вама 2
  • вама 21
  • ван 2
  • вапаји 1
  • вараш 1
  • Вараш 1
  • варница 1
  • вас 43
  • Василија 1
  • Василију 1
  • васиони 1
  • вастелом 1
  • ватра 2
  • ватре 1
  • ватреним 1
  • ватрених 1
  • ватреном 1
  • ватром 2
  • ватру 2
  • ваш 3
  • ваша 2
  • ваше 6
  • вашега 2
  • вашем 3
  • ваши 1
  • вашим 4
  • ваших 2
  • вашој 1
  • вашом 1
  • вашу 1
  • ведар 2
  • ведрији 1
  • ведрина 1
  • ведрицу 1
  • ведро 2
  • ведрог 1
  • веђа 1
  • веђама 1
  • веђе 6
  • Вежбао 1
  • вежите 1
  • вез 3
  • веза 2
  • везана 1
  • везаног 1
  • везао 1
  • везе 1
  • везиља 1
  • Везиља 1
  • Везла 1
  • везом 1
  • Везуј 1
  • везује 2
  • везују 1
  • век 1
  • века 2
  • веле 4
  • Вели 1
  • вели 11
  • велика 20
  • Велике 1
  • велике 15
  • Велики 1
  • велики 16
  • великим 4
  • великих 4
  • велико 14
  • великог 3
  • великога 3
  • Великој 1
  • великој 8
  • великом 8
  • великоме 1
  • Велику 1
  • велику 13
  • велим 5
  • велиш 4
  • венац 3
  • венца 1
  • венци 1
  • вењака 2
  • вењаке 1
  • вењацима 1
  • вео 1
  • вера 2
  • веран 2
  • вере 11
  • Вере 3
  • вери 1
  • верна 5
  • верне 1
  • верни 11
  • верних 2
  • верно 3
  • верног 1
  • вернога 1
  • верној 1
  • верном 1
  • верности 1
  • веро 2
  • веровала 1
  • веровао 3
  • веровати 1
  • веровах 1
  • вером 2
  • веру 5
  • веруј 2
  • Веруј 2
  • верује 4
  • верујте 1
  • Верујте 1
  • верују 1
  • весела 2
  • веселе 1
  • весели 5
  • веселији 3
  • веселим 3
  • веселимо 1
  • весело 19
  • веселост 1
  • весеље 1
  • весео 2
  • вести 2
  • ветрићем 1
  • Већ 5
  • већ 83
  • већа 2
  • већег 1
  • већем 1
  • већим 2
  • већина 1
  • већма 1
  • већом 2
  • већу 1
  • вече 11
  • вечера 2
  • вечерају 1
  • вечерали 1
  • вечерало 2
  • вечерамо 1
  • вечерао 2
  • вечерас 3
  • вечерати 1
  • вечерах 1
  • вечере 1
  • вечери 6
  • вечерњи 1
  • вечеру 1
  • вечне 1
  • вечном 2
  • вешта 1
  • вешто 1
  • Ви 2
  • ви 38
  • виде 16
  • Виде 2
  • Видев 1
  • видев 3
  • видевши 1
  • видела 4
  • видели 1
  • видело 4
  • видео 21
  • видесмо 2
  • видесте 1
  • Видесте 2
  • видети 10
  • видеће 3
  • видећемо 3
  • видећеш 1
  • видећи 1
  • Видећу 1
  • видех 9
  • видеше 4
  • Види 1
  • види 30
  • видик 1
  • видику 1
  • видим 15
  • Видим 2
  • Видимо 1
  • видимо 3
  • Видите 3
  • видите 8
  • видиш 13
  • видни 1
  • Видов 9
  • Видовдан 1
  • Видовдана 3
  • Видови 1
  • видовит 2
  • виђали 1
  • вижљавим 1
  • вижљавог 1
  • вижљиво 1
  • вијну 2
  • вијуга 1
  • вијугају 1
  • вијугале 1
  • Вика 1
  • вика 2
  • виках 1
  • викаху 1
  • викаше 9
  • викне 4
  • викнем 2
  • викни 1
  • Викни 1
  • викну 55
  • викнуше 5
  • виком 2
  • вику 2
  • вила 1
  • виле 4
  • Вилиндару 1
  • вилински 1
  • вина 22
  • Винка 2
  • Винко 8
  • Винково 1
  • Винку 1
  • вино 9
  • винове 1
  • винограде 1
  • виноградима 1
  • вином 9
  • винске 1
  • вински 1
  • винских 1
  • винском 1
  • вину 2
  • винув 1
  • винуло 1
  • вињага 1
  • вис 16
  • Вис 4
  • Виса 1
  • виса 2
  • виси 2
  • висила 1
  • висине 4
  • висину 3
  • висок 5
  • висока 3
  • високе 4
  • високи 1
  • високим 2
  • високо 7
  • високог 2
  • високој 4
  • високом 3
  • високу 1
  • вису 1
  • Вису 1
  • вите 1
  • витез 7
  • витеза 10
  • витезови 1
  • витезу 2
  • витешки 4
  • витешким 1
  • витешког 1
  • витештву 2
  • витка 1
  • Витковића 1
  • витког 1
  • витла 2
  • витлала 1
  • витлањем 1
  • витлању 1
  • Витомир 15
  • Витомира 3
  • Витомире 2
  • Витомирове 1
  • Витомиру 2
  • вихор 1
  • виче 4
  • вичеш 1
  • вичу 1
  • вичући 2
  • виша 1
  • вишаху 1
  • вишаше 1
  • Више 1
  • више 59
  • влада 1
  • Владала 1
  • владаше 1
  • Владаше 1
  • владика 4
  • владике 5
  • владици 1
  • влажан 2
  • влажни 1
  • влажном 1
  • власи 2
  • Власима 1
  • власт 1
  • властела 18
  • властеле 11
  • властели 7
  • Властелин 1
  • властелин 18
  • властелина 11
  • властелине 5
  • властелинска 1
  • властелинске 2
  • властелину 1
  • властелинци 1
  • властеличић 2
  • властелом 2
  • властелу 6
  • власти 1
  • вода 1
  • воде 7
  • воденице 1
  • водећи 3
  • води 15
  • водим 2
  • водио 1
  • водицом 1
  • водиш 1
  • воду 2
  • вођ 2
  • вођа 2
  • вођице 2
  • Војвода 14
  • војвода 87
  • војводама 2
  • Војводе 1
  • војводе 28
  • Војводи 2
  • војводи 28
  • Војводин 1
  • војводин 7
  • војводина 8
  • војводине 5
  • војводини 2
  • војводиним 2
  • војводиних 1
  • војводино 7
  • војводиној 1
  • војводином 1
  • војводину 6
  • војводо 39
  • Војводо 7
  • војводом 4
  • војводски 1
  • војводским 1
  • војводско 1
  • војводскоме 1
  • Војводу 1
  • војводу 24
  • војевања 1
  • војевање 1
  • војевао 1
  • Војислав 1
  • Војиславе 1
  • војна 5
  • војнама 1
  • војне 1
  • војни 3
  • војник 6
  • војника 15
  • војнике 4
  • војници 6
  • војницима 7
  • војничке 1
  • војнога 1
  • војном 1
  • војну 8
  • војска 33
  • војске 34
  • војски 1
  • војском 14
  • војску 18
  • војсци 13
  • војујем 1
  • Волела 1
  • волела 2
  • волео 3
  • воли 1
  • волове 1
  • воља 6
  • воље 3
  • вољи 1
  • воска 1
  • воћа 1
  • воћнацима 1
  • воштане 1
  • воштаница 1
  • воштаницама 1
  • воштанице 3
  • воштаницу 3
  • воштану 1
  • вране 1
  • враних 1
  • Врапци 1
  • врапци 3
  • врат 1
  • врата 10
  • врати 15
  • вратив 1
  • Вратив 1
  • вратили 1
  • вратим 1
  • вратима 6
  • вратимо 3
  • вратио 2
  • вратисмо 1
  • вратише 1
  • вратницама 1
  • вратове 1
  • врату 3
  • враћа 2
  • враћају 1
  • враћам 1
  • враћамо 3
  • враћање 1
  • враћати 2
  • враћаше 1
  • вреба 1
  • вредан 2
  • вреди 2
  • вређајте 1
  • време 12
  • ВРЕМЕНА 1
  • времена 14
  • времену 1
  • вреће 1
  • врећу 1
  • вриском 1
  • врло 2
  • врсту 1
  • вртети 3
  • врти 2
  • врућ 1
  • врућине 1
  • врх 3
  • врхове 1
  • врховима 1
  • врши 1
  • вршњак 1
  • Вук 2
  • Вука 5
  • Вукан 21
  • Вукана 4
  • Вуканов 1
  • Вуканом 2
  • Вукану 1
  • Вукашина 1
  • Вукашинову 1
  • вуке 1
  • Вуком 1
  • вунене 2
  • вуненој 1
  • Вуче 3
  • Вучитрна 1
  • га 212
  • гавранова 1
  • гађа 2
  • гајеви 1
  • ганут 2
  • гањаху 1
  • гаси 2
  • гасом 1
  • гвоздене 1
  • гвоздени 2
  • гвозденим 1
  • гвозденом 1
  • где 33
  • Где 5
  • гдегод 1
  • гдекоји 2
  • гине 5
  • гинемо 4
  • гинете 1
  • гинеш 2
  • гините 2
  • гину 1
  • гинути 1
  • гинући 1
  • глава 8
  • главама 1
  • главе 11
  • глави 4
  • главне 1
  • главни 1
  • главним 1
  • главно 1
  • главној 1
  • главном 1
  • главноме 1
  • главом 17
  • главу 24
  • глад 2
  • глади 1
  • гладна 1
  • гладни 1
  • глас 23
  • гласа 1
  • гласе 1
  • гласи 2
  • гласима 1
  • гласни 3
  • гласније 1
  • гласник 1
  • гласно 17
  • гласном 1
  • гласове 1
  • гласови 4
  • гласом 34
  • гласоноша 1
  • глатким 1
  • Гледа 1
  • гледа 8
  • Гледај 1
  • гледај 2
  • гледају 3
  • Гледајући 1
  • гледајући 6
  • гледалац 1
  • гледало 1
  • гледам 1
  • гледамо 1
  • Гледао 1
  • гледао 2
  • гледати 6
  • гледах 2
  • гледаху 3
  • гледаше 22
  • Гледаше 3
  • глобом 1
  • гломазна 1
  • глуп 1
  • глухо 2
  • гнев 1
  • гнева 2
  • гневан 1
  • гневних 1
  • гневно 4
  • гневом 2
  • гневу 1
  • гнезда 2
  • гнезду 2
  • гнусобе 1
  • говор 2
  • говора 1
  • говорах 1
  • говораху 2
  • говораше 21
  • говоре 1
  • говорећи 5
  • говори 37
  • говорим 4
  • говоримо 1
  • говорио 3
  • говорити 3
  • говориш 7
  • говором 1
  • говору 1
  • год 15
  • година 30
  • годинама 2
  • године 3
  • Гојка 5
  • Гојко 32
  • Гојку 2
  • голе 2
  • Голеша 1
  • голи 1
  • голим 5
  • голишаве 1
  • Гологлав 2
  • гологлав 7
  • гологлави 6
  • гологлаву 1
  • голом 1
  • Голубан 3
  • Голубац 1
  • Голубиња 1
  • голубињак 2
  • голубињаку 1
  • Голубињеске 1
  • Голубињој 1
  • Голубињске 1
  • Голубињску 1
  • Голубињу 1
  • голубицама 1
  • голубова 2
  • голубови 1
  • Голубови 2
  • Голубовића 1
  • Голубовићи 2
  • Голубовићима 1
  • Гомила 1
  • гомила 3
  • гомилама 1
  • гомиле 11
  • гомили 11
  • гомилицама 2
  • гомилице 2
  • гомилом 2
  • гомилу 9
  • гораше 1
  • Горе 2
  • горе 9
  • горело 1
  • гори 2
  • горка 1
  • горким 1
  • горко 7
  • горкога 1
  • горком 2
  • горку 1
  • горње 2
  • горњим 1
  • гору 1
  • горчине 2
  • Господ 1
  • господа 17
  • Господа 6
  • Господар 3
  • господар 9
  • господара 27
  • Господара 3
  • господарем 2
  • Господару 10
  • господару 35
  • Господе 1
  • господе 23
  • господи 5
  • господин 2
  • Господин 34
  • господина 2
  • Господина 29
  • господине 8
  • Господине 8
  • Господином 7
  • Господину 19
  • господину 3
  • господо 21
  • Господо 7
  • господом 4
  • господска 2
  • господски 2
  • господским 1
  • Господско 1
  • господско 2
  • господску 2
  • господства 1
  • господственији 1
  • господственога 1
  • господство 1
  • господством 1
  • господству 1
  • Господу 4
  • господу 5
  • госпођа 13
  • Госпођа 9
  • Госпође 1
  • госпође 7
  • Госпођи 3
  • госпођи 5
  • Госпођо 2
  • госпођо 4
  • госпођу 5
  • госпоственост 1
  • госпоштини 1
  • госпоштину 1
  • госта 3
  • госте 1
  • гости 4
  • гостију 1
  • гостима 1
  • готов 5
  • готово 12
  • грабље 1
  • грабљива 1
  • Град 7
  • град 8
  • ГРАДА 1
  • Града 20
  • градиле 1
  • градова 2
  • Градоја 22
  • ГРАДОЈЕ 1
  • Градоје 109
  • Градојев 3
  • Градојева 1
  • Градојево 1
  • Градојем 2
  • Градоју 7
  • граду 2
  • грађевине 1
  • грађевину 1
  • граја 2
  • гранама 1
  • гранат 1
  • гранатим 1
  • границе 3
  • грање 4
  • грањем 1
  • грању 1
  • граорастим 1
  • Грачанице 1
  • Грачаници 2
  • Грачаницу 4
  • грбина 1
  • грдна 1
  • грдне 1
  • грдним 1
  • грдну 2
  • грђе 1
  • грех 7
  • греха 1
  • грехе 1
  • грехова 2
  • Грехота 1
  • грехота 2
  • греху 2
  • грешан 1
  • греше 3
  • грешимо 1
  • грешна 1
  • грешни 4
  • грешник 1
  • грешника 1
  • грешнима 1
  • грешницима 1
  • грешнога 1
  • грешном 1
  • грешности 1
  • грива 1
  • гриви 1
  • гриву 1
  • грла 9
  • Грлећи 1
  • грлици 1
  • грло 6
  • грлу 1
  • грм 2
  • грма 3
  • грми 2
  • грмљавине 1
  • грмљавини 1
  • грмљавину 1
  • грмну 2
  • грмом 1
  • гроб 7
  • гроба 5
  • гробља 1
  • гробова 1
  • гробове 1
  • гробовима 2
  • гробом 2
  • гробу 6
  • грозници 1
  • грозно 2
  • гром 1
  • громада 1
  • Громада 1
  • Громаде 2
  • Громади 2
  • Громадом 1
  • Громаду 1
  • громким 1
  • громко 8
  • громогласно 1
  • грохотом 4
  • грувају 1
  • грудва 1
  • грудвицу 1
  • груди 1
  • грудима 2
  • грунусте 1
  • грунуше 1
  • Грунуше 1
  • грухне 1
  • грцајући 2
  • грцаше 1
  • Грци 1
  • грчевито 1
  • гугутањем 1
  • гудети 1
  • гуђењу 1
  • гужвом 1
  • гукаху 1
  • гунђајући 1
  • гунђати 1
  • гуркају 1
  • гуркање 1
  • гусала 1
  • гусара 1
  • гусаре 1
  • гусари 1
  • гусле 3
  • густе 4
  • густи 1
  • густим 2
  • густих 1
  • густога 1
  • густој 1
  • густом 5
  • гута 1
  • гутљај 1
  • гутљаја 1
  • гуштери 1
  • гушћи 1
  • гушу 1
  • да 1538
  • Да 38
  • давао 5
  • давати 1
  • даваше 1
  • давно 5
  • даде 17
  • дадем 1
  • дадиља 1
  • дадиље 2
  • дадосмо 1
  • дадоше 4
  • дажда 1
  • дажде 1
  • дажди 1
  • дажду 1
  • дај 17
  • Дај 5
  • даје 2
  • дајемо 1
  • дајте 1
  • Дајте 5
  • дају 1
  • дакако 1
  • дактаху 1
  • дала 4
  • далека 2
  • далеке 2
  • далеко 8
  • далекој 1
  • даље 10
  • даљи 1
  • даљине 3
  • даљини 8
  • даљину 1
  • даљној 1
  • дам 5
  • дамо 5
  • Дан 11
  • дан 19
  • дана 20
  • данак 2
  • данас 34
  • дане 1
  • данима 4
  • Даницу 1
  • даном 2
  • дању 1
  • дао 11
  • дар 2
  • дароваше 1
  • даром 1
  • дарује 5
  • дасака 1
  • дати 2
  • дах 4
  • дахне 1
  • дахну 1
  • дахом 5
  • Два 3
  • два 51
  • Двадесет 2
  • двадесет 7
  • две 18
  • двема 1
  • двери 2
  • двеста 5
  • двога 2
  • двоје 3
  • Двојином 1
  • двојином 2
  • двојица 6
  • двојице 3
  • двојици 1
  • двојицом 1
  • двор 23
  • двора 24
  • дворана 4
  • дворане 3
  • дворани 6
  • Дворанин 1
  • дворанину 1
  • дворанке 2
  • дворанки 1
  • дворанку 1
  • дворану 4
  • двордржици 1
  • дворем 3
  • дворећи 1
  • двори 2
  • дворима 1
  • Двориња 1
  • Двориње 2
  • Дворињу 1
  • дворио 1
  • дворишту 1
  • дворјанство 1
  • дворкиња 3
  • дворкиње 3
  • дворкињи 1
  • дворове 1
  • двородржица 1
  • двором 3
  • дворска 3
  • Дворске 1
  • дворске 3
  • дворским 2
  • дворских 3
  • дворској 3
  • дворску 2
  • двору 32
  • Де 1
  • дебелим 2
  • дебелих 1
  • дебелој 1
  • деведесет 1
  • девет 3
  • деветога 1
  • девојака 8
  • девојачки 1
  • девојачких 1
  • девојка 7
  • девојкама 1
  • девојке 1
  • девојчад 1
  • Дед 4
  • дед 6
  • деда 6
  • дедо 16
  • Дедо 7
  • дедом 1
  • деду 7
  • дела 1
  • деле 1
  • дели 1
  • делије 2
  • делима 1
  • делимо 1
  • делити 1
  • делиш 1
  • Дело 1
  • дело 3
  • делом 1
  • ДЕО 3
  • део 7
  • депо 1
  • десет 6
  • десетак 3
  • десети 1
  • десила 2
  • десило 5
  • Десимир 2
  • десна 2
  • десне 3
  • десни 1
  • десним 1
  • десници 3
  • десницу 5
  • десно 20
  • десног 2
  • десној 1
  • Десном 1
  • десном 5
  • десноме 2
  • десну 4
  • дете 19
  • дететом 2
  • детињасте 1
  • детињи 1
  • детињској 1
  • детињства 6
  • деца 3
  • деце 2
  • деци 2
  • децо 15
  • Децо 3
  • децу 3
  • дечка 4
  • дечко 1
  • Дечку 1
  • диван 3
  • дивљењем 1
  • дивљих 4
  • дивне 4
  • дивни 1
  • дивније 1
  • Дивно 2
  • дивно 9
  • дивног 1
  • дивној 2
  • дивном 3
  • дивну 2
  • дигао 2
  • дигли 1
  • дигне 3
  • дигнем 2
  • дигнемо 1
  • дигнут 1
  • Дигоше 1
  • дигоше 2
  • диже 11
  • Диже 3
  • дижу 1
  • дизала 1
  • дизао 1
  • дизах 1
  • дизаху 2
  • дима 2
  • диму 1
  • дин 1
  • динар 1
  • динара 1
  • дио 1
  • дирљиво 1
  • дисаше 1
  • дихање 1
  • дихао 2
  • дихати 3
  • дихаше 1
  • дише 3
  • дишући 2
  • длану 1
  • дно 1
  • дну 1
  • До 4
  • до 70
  • доба 9
  • Добар 1
  • добар 8
  • доби 1
  • добије 1
  • добила 1
  • добио 3
  • добих 2
  • добно 1
  • добра 8
  • добре 3
  • Добри 1
  • добри 17
  • добрим 2
  • Добримир 1
  • Добриња 1
  • добрих 2
  • добро 42
  • Добро 8
  • доброг 1
  • доброга 2
  • добродошлицом 3
  • Добромир 4
  • Добромира 2
  • Добромире 1
  • доброте 2
  • доброти 2
  • доброћудно 2
  • добру 3
  • довде 1
  • доведе 2
  • доведем 2
  • доведена 2
  • доведеш 4
  • доведи 2
  • доведите 1
  • доведоше 1
  • доведу 1
  • довео 2
  • довешће 1
  • довикивати 1
  • довикиваху 2
  • довикиваше 2
  • довикну 1
  • довикује 3
  • доводио 1
  • доворану 1
  • довршеним 1
  • доврши 3
  • довршивала 1
  • довршивале 1
  • довршивало 1
  • довршили 1
  • доврших 2
  • доглавника 1
  • доглед 1
  • догледу 5
  • договара 1
  • договарају 1
  • договарања 1
  • договарате 1
  • договоре 1
  • договорили 1
  • договоримо 2
  • договором 1
  • догоревала 1
  • дода 1
  • додавао 1
  • додаваше 1
  • додаде 8
  • Додадоше 1
  • додаду 1
  • додај 2
  • Додај 2
  • додајте 1
  • Додајте 1
  • додијале 1
  • Дође 2
  • дође 37
  • дођем 1
  • дођеш 2
  • дођи 1
  • дођите 1
  • дођосмо 2
  • дођох 4
  • дођоше 1
  • дођу 2
  • дозва 1
  • дозиваху 1
  • Доиста 1
  • доиста 17
  • дојаха 1
  • дојезди 1
  • Док 5
  • док 57
  • доказ 1
  • доказа 1
  • доказе 1
  • докле 7
  • долажаше 1
  • долазак 1
  • долазе 1
  • долазећи 1
  • долази 6
  • долазим 1
  • долазимо 1
  • долазио 2
  • долазити 1
  • долама 1
  • доламе 1
  • долами 1
  • доламу 1
  • доласку 1
  • доле 5
  • долете 3
  • долину 1
  • дом 2
  • дома 14
  • домаћега 1
  • домаћину 1
  • домишљаху 1
  • домова 2
  • домовима 1
  • дому 9
  • Донели 1
  • донео 4
  • донесе 5
  • донесеш 1
  • донеси 1
  • донесите 1
  • донесох 1
  • донесу 4
  • доноси 1
  • доношаше 1
  • доње 2
  • допаде 1
  • допаднем 1
  • допираху 2
  • допираше 1
  • допире 2
  • допочеше 1
  • допратисте 1
  • допре 1
  • допрећемо 1
  • допринев 1
  • допрсна 1
  • допуни 3
  • допустити 1
  • досада 1
  • досадило 1
  • досеткама 1
  • доскочицама 1
  • доспела 1
  • доспети 1
  • Доста 1
  • доста 15
  • достојан 2
  • достојанства 1
  • дотакне 1
  • дотерам 1
  • дотицај 1
  • дотицала 1
  • дотицао 1
  • дотицаше 1
  • дотиче 1
  • дотле 3
  • дотрча 3
  • дотрчаше 1
  • доћи 2
  • дохват 1
  • дохватају 1
  • дохвати 19
  • дохвативши 1
  • дохватио 3
  • дохватно 1
  • дочека 10
  • дочекају 2
  • дочекам 1
  • дочекао 1
  • дочекати 1
  • дочекаше 1
  • дочекиваше 1
  • дочекуј 1
  • дочекује 1
  • дочуше 1
  • Дошав 4
  • Дошао 2
  • дошао 4
  • Дошла 1
  • дошли 5
  • дошло 1
  • драге 2
  • драги 1
  • драгим 1
  • драго 1
  • драговољаца 1
  • драговољца 1
  • драговољци 1
  • драгоцена 1
  • драгоцене 1
  • дрвена 1
  • дрвене 3
  • дрвета 2
  • дрвља 1
  • дрвље 1
  • дрвљу 1
  • дремајући 1
  • дремаше 1
  • Дреновца 1
  • Држ 3
  • држала 2
  • држали 1
  • држао 1
  • држати 2
  • држаху 1
  • држаше 1
  • држе 2
  • држећи 2
  • држи 2
  • држите 1
  • Дринопољ 1
  • Дринопоља 1
  • Дринопољу 1
  • дробна 1
  • дрским 1
  • друг 5
  • друга 8
  • друге 10
  • Други 2
  • ДРУГИ 2
  • други 35
  • другим 8
  • других 3
  • друго 16
  • Друго 3
  • другова 3
  • друговање 1
  • друговао 1
  • другове 1
  • другови 3
  • другог 5
  • другога 6
  • другој 3
  • другом 17
  • другоме 1
  • другу 10
  • дружбом 2
  • друже 1
  • Друже 1
  • дружина 3
  • дружине 4
  • дружини 5
  • дружино 1
  • дружину 3
  • друкчије 15
  • друма 1
  • друмом 1
  • друму 2
  • друштвом 2
  • дрхтао 1
  • дрхташе 2
  • дршци 1
  • дубине 1
  • дубље 1
  • дубљини 1
  • дубоке 6
  • дубоки 3
  • дубоким 2
  • дубоко 16
  • Дубровачке 1
  • Дубровачки 1
  • Дубровачких 1
  • Дубровник 1
  • Дубровника 1
  • Дубровнику 1
  • Дубровчани 2
  • Дубровчанима 1
  • дувају 2
  • дували 1
  • дувасмо 1
  • дуваше 2
  • дуг 2
  • дугачак 1
  • Дугачка 2
  • дугачким 3
  • дугачку 2
  • дуги 2
  • дугим 6
  • дуго 21
  • Дуго 3
  • дугом 4
  • дугујемо 2
  • дугујете 3
  • Дуж 1
  • дужан 1
  • Дужан 1
  • дужда 3
  • дуждева 1
  • дуждеве 1
  • дуже 3
  • дужег 1
  • дужем 1
  • дужни 3
  • Дунава 1
  • дуси 1
  • духне 1
  • духну 1
  • духове 1
  • духовника 7
  • Духовници 1
  • духовници 6
  • Духовницима 1
  • духовницима 4
  • духом 1
  • душа 3
  • душама 1
  • Душан 9
  • Душана 3
  • Душане 2
  • Душанов 4
  • Душанова 2
  • Душаново 1
  • Душанову 3
  • Душаном 1
  • Душану 1
  • душе 12
  • душевна 1
  • душевне 1
  • душевни 1
  • душевнијег 1
  • души 3
  • Душку 1
  • Душо 1
  • душом 1
  • душу 7
  • Ђак 1
  • ђак 2
  • ђака 1
  • ђакон 1
  • Ђакон 1
  • Ђакона 1
  • ђакона 3
  • ђакони 2
  • ђаконије 1
  • ђаци 1
  • ђачад 1
  • ђаче 3
  • Ђурашевић 1
  • Ђурђа 1
  • Ђурђе 3
  • Ђурђу 1
  • Е 23
  • е 6
  • Ево 41
  • ево 45
  • Еј 14
  • емаљу 1
  • Емиру 1
  • ено 8
  • Ено 8
  • епархије 1
  • Ето 44
  • ето 56
  • ех 1
  • Ех 7
  • жаба 1
  • жагор 4
  • жалбе 1
  • жали 4
  • жалосна 1
  • жалосне 1
  • жалосно 1
  • жалост 3
  • жалости 8
  • жалостиво 1
  • жалостима 1
  • жаљаше 1
  • жаљењем 1
  • Жао 2
  • жао 4
  • жар 1
  • жаркога 1
  • Ждрал 1
  • ждрала 1
  • Ждрала 2
  • ждрале 1
  • ждраловима 1
  • Ждралу 1
  • жедна 1
  • жедни 1
  • жеднимо 1
  • желе 1
  • желели 1
  • желећи 2
  • жели 1
  • желим 1
  • желиш 3
  • жеља 1
  • жељи 1
  • жељу 2
  • жена 10
  • жене 7
  • жени 1
  • женом 1
  • женска 1
  • Женскадија 1
  • женскадија 2
  • женскадије 3
  • женскадијом 1
  • женско 2
  • жену 1
  • жеравице 1
  • жеравицом 1
  • жеравицу 2
  • жестока 1
  • жетве 1
  • жетелицама 1
  • жетелице 2
  • жетеоце 2
  • жетеоци 1
  • жетеоцима 1
  • жети 1
  • жив 11
  • жива 7
  • живахан 1
  • живахни 1
  • живе 5
  • живео 2
  • Живео 2
  • живи 7
  • живим 2
  • живимо 1
  • живину 1
  • живих 2
  • живљи 2
  • живо 19
  • живог 2
  • живога 1
  • живоме 1
  • живот 5
  • живота 4
  • животом 1
  • животу 7
  • живу 1
  • жилаве 1
  • жилама 1
  • жица 1
  • жицама 1
  • жицом 2
  • жњу 1
  • жртава 1
  • жубор 2
  • жубора 2
  • жуборити 1
  • жубором 3
  • жуди 1
  • жудни 1
  • Жупан 1
  • жупе 1
  • жураху 1
  • журба 1
  • журби 1
  • жури 2
  • Журила 1
  • журним 1
  • журно 4
  • жустро 3
  • жустру 1
  • жут 1
  • жуте 4
  • жутим 1
  • жутога 1
  • Жутој 2
  • жуту 1
  • жуч 1
  • ЗА 1
  • За 12
  • за 239
  • забадава 1
  • забацимо 1
  • забацити 1
  • забленуо 1
  • забоден 1
  • заборав 1
  • заборави 1
  • заборавили 1
  • заборавимо 1
  • заборависте 1
  • Заборависте 2
  • заборавити 2
  • заборавих 1
  • заборавиш 1
  • заборавља 1
  • заборављај 1
  • заборављаш 1
  • забринута 1
  • забринутости 1
  • забуни 1
  • завада 1
  • заваде 3
  • завадила 1
  • завадили 1
  • завадише 1
  • завађала 1
  • завађена 1
  • завађене 2
  • завађену 1
  • завежљаја 1
  • завеса 1
  • завесе 2
  • завесу 1
  • завет 1
  • заветова 1
  • заветовали 1
  • заветовао 2
  • завету 1
  • заветујемо 2
  • завија 1
  • завијену 1
  • завију 1
  • завио 1
  • завитлати 1
  • завичај 1
  • завичају 1
  • завладаше 1
  • Завор 1
  • заврти 1
  • загази 1
  • загазим 1
  • загазићемо 1
  • загазиш 1
  • Загледа 1
  • загледа 5
  • загледамо 2
  • загледао 4
  • загледаше 1
  • заговарати 1
  • загреја 1
  • загрејала 1
  • загрејао 1
  • загрејати 1
  • загреју 1
  • загрли 8
  • загрлила 1
  • загрлиле 1
  • загрљај 1
  • загрљаја 2
  • загрљајем 1
  • загрљају 1
  • загрљена 1
  • загрну 1
  • загушеним 3
  • загушљивим 1
  • задаје 1
  • задао 3
  • задахну 1
  • задахом 1
  • задахтала 1
  • задену 1
  • задесила 1
  • задобије 2
  • задовољан 2
  • задовољно 3
  • задремам 1
  • задремах 1
  • задржао 1
  • задруге 1
  • задрхта 2
  • задрхтала 1
  • задрхташе 1
  • задуван 1
  • зађе 1
  • зађоше 1
  • зађу 2
  • зажарен 2
  • зажарене 1
  • зажарише 1
  • зажеднело 1
  • зажелимо 1
  • зазвекташе 1
  • Зазвекташе 1
  • зазор 2
  • зазорно 1
  • заиграше 1
  • заиска 1
  • заиста 1
  • зајаука 1
  • заједнички 3
  • заједно 13
  • Зајеча 1
  • зајеча 3
  • закити 2
  • заклан 2
  • заклао 1
  • закликта 1
  • заклињаше 1
  • заклињем 1
  • заклињеш 1
  • заклињу 1
  • заклоне 1
  • заклони 1
  • заклонити 1
  • закон 4
  • закона 1
  • законима 1
  • закону 6
  • Закопајте 1
  • закрвављене 1
  • закрештали 1
  • закуп 1
  • закуца 2
  • залажемо 1
  • залазак 1
  • залајаше 1
  • залете 1
  • залетео 1
  • залеће 1
  • залечиш 1
  • заливени 1
  • залогај 1
  • заложимо 2
  • залуд 1
  • залуди 1
  • залупа 1
  • заљуљао 1
  • замаче 1
  • замене 1
  • замени 1
  • замену 1
  • замерај 1
  • замери 1
  • замерити 2
  • замисли 3
  • замислити 1
  • Замишљен 1
  • замишљен 4
  • замишљено 1
  • Замишљено 1
  • замишљености 1
  • замоли 4
  • замолимо 1
  • замолио 1
  • замркнула 1
  • замукао 1
  • замукнула 1
  • занавек 1
  • занемела 1
  • занемелу 1
  • занео 1
  • занесе 1
  • занос 1
  • заноса 1
  • заносом 1
  • заносу 1
  • заноће 1
  • зао 1
  • заогрну 1
  • заори 1
  • Запада 1
  • запада 2
  • западна 1
  • западној 1
  • западу 1
  • Западу 3
  • запале 1
  • запали 2
  • запалим 1
  • запалио 1
  • запалише 1
  • запамти 1
  • запара 1
  • запарно 1
  • запе 1
  • запевања 1
  • запевао 1
  • запевати 1
  • запеваше 1
  • запенушеном 1
  • запечаћену 1
  • запиње 1
  • запињући 3
  • запири 2
  • запириваше 1
  • запиркиваху 1
  • записано 1
  • запита 14
  • запитају 1
  • запитам 3
  • запитао 1
  • заплака 2
  • заплакала 1
  • заплакасмо 1
  • запламтели 1
  • заповеда 3
  • заповедају 1
  • заповедам 3
  • заповедаш 1
  • заповедаше 4
  • Заповеди 1
  • заповеди 9
  • заповедим 1
  • заповедио 8
  • Заповедник 1
  • заповедник 2
  • заповедницима 2
  • заповедничким 1
  • заповест 20
  • заповести 13
  • заповешћу 1
  • запојаше 1
  • запојише 1
  • Запојте 1
  • запомагање 2
  • запомаже 3
  • запрегоше 1
  • запрепастише 1
  • запрепашћен 8
  • запрепашћени 2
  • зар 16
  • Зар 40
  • заравњи 1
  • зарза 2
  • зароби 1
  • заруди 1
  • засвагда 1
  • заселака 1
  • засенило 1
  • засеним 1
  • засењено 1
  • засеоцима 3
  • засја 1
  • заслужили 1
  • заслужио 3
  • заслужиш 2
  • заспа 3
  • заспали 1
  • заспао 2
  • заспати 1
  • заспи 1
  • заспиш 1
  • застава 1
  • заставама 1
  • заставе 8
  • заставници 1
  • заставом 6
  • заставу 13
  • Застаде 1
  • застаде 2
  • застадоше 1
  • Застадоше 1
  • застајаше 1
  • застаје 1
  • застајивање 1
  • застајући 1
  • застао 2
  • Застиде 1
  • застидео 1
  • застиђен 2
  • застираху 1
  • застираше 1
  • застрвена 2
  • застрвених 1
  • застрвеном 1
  • застрло 1
  • заструге 1
  • засука 2
  • засукао 1
  • затвор 1
  • затвореним 1
  • затвори 2
  • затегнут 1
  • затегнуте 1
  • затежући 1
  • затекох 1
  • затичу 1
  • зато 8
  • затопљен 1
  • затребало 1
  • затребати 2
  • затрептале 1
  • Затрешта 1
  • затрпа 1
  • затрубити 1
  • заћута 1
  • заузданих 1
  • заузме 1
  • заустави 3
  • зауставио 1
  • заустављаше 1
  • заустим 1
  • захвалан 1
  • захвалиш 1
  • захвалне 1
  • захвалност 1
  • захладнела 1
  • заходу 1
  • захрка 2
  • захрче 1
  • Захуктао 1
  • зачеља 1
  • зачељу 1
  • Зачу 1
  • зачудио 1
  • зачуђен 1
  • зашкрипа 1
  • зашло 3
  • заштити 1
  • Зашто 1
  • зашто 5
  • зашушташе 1
  • збаци 2
  • збивало 3
  • збијен 1
  • Збијене 1
  • збијени 1
  • збили 1
  • збиља 1
  • Збиља 2
  • збиље 1
  • збише 1
  • због 4
  • збор 2
  • збораше 1
  • зборећи 2
  • збориш 2
  • збориште 1
  • збору 2
  • збрише 1
  • збуде 1
  • збуњен 3
  • збуњена 1
  • збуњено 1
  • звала 1
  • Звала 1
  • звали 2
  • звао 1
  • Звао 1
  • зваше 1
  • звезда 4
  • звездана 2
  • звезданим 1
  • звезде 2
  • звездицу 1
  • звезду 1
  • Звезду 1
  • звека 1
  • звекет 1
  • зверад 1
  • звизну 1
  • звони 1
  • звонко 1
  • звоно 3
  • зврктаху 1
  • звучним 1
  • згаришту 1
  • згледаху 1
  • згодно 1
  • зграбила 1
  • згрешили 2
  • згрешио 1
  • Згрну 1
  • згрнуо 1
  • здеље 1
  • здоговорисмо 1
  • здрава 4
  • здраве 2
  • здрави 2
  • здравим 1
  • здравља 3
  • здрављаше 1
  • здравље 8
  • Здраво 1
  • здраво 4
  • зевање 1
  • зевну 1
  • зелен 4
  • зелене 5
  • зелени 1
  • зеленила 1
  • зеленим 6
  • зелено 2
  • зеленог 2
  • зеленој 3
  • зеленом 1
  • зелену 2
  • земаљски 1
  • земља 7
  • земљама 1
  • земље 17
  • земљи 18
  • земљом 3
  • земљу 13
  • зеницама 1
  • Зете 1
  • зид 1
  • зида 1
  • зидина 2
  • зидинама 4
  • зидине 2
  • зидове 1
  • зиду 3
  • Зијаметлија 1
  • зимње 2
  • зла 3
  • злата 2
  • златан 2
  • златна 2
  • златни 3
  • златнијим 1
  • златним 4
  • златних 2
  • златно 1
  • златној 2
  • златном 5
  • злато 4
  • златом 2
  • златотканој 1
  • злату 1
  • зле 4
  • зли 1
  • зло 7
  • злосрећног 1
  • злосрећном 1
  • змај 1
  • змаја 1
  • Змајев 4
  • Змајева 1
  • змајеви 2
  • Змајеви 2
  • Змајевој 1
  • Змајеву 1
  • Зна 1
  • зна 20
  • знаде 1
  • Знаде 1
  • знадем 3
  • знадох 1
  • знађаше 2
  • знај 1
  • знају 1
  • знајући 2
  • знак 7
  • знаке 1
  • знали 1
  • Знали 1
  • Знало 1
  • знало 2
  • знам 23
  • Знам 5
  • знаменитим 2
  • знамење 2
  • Знамо 2
  • знамо 9
  • знања 1
  • Знао 2
  • знао 6
  • знате 3
  • Знате 3
  • знати 1
  • значајним 1
  • значе 1
  • значи 1
  • значку 1
  • знаш 21
  • Знаш 3
  • зној 5
  • знојав 1
  • знојавом 1
  • зоби 1
  • Зове 1
  • зове 8
  • зовеш 1
  • зови 1
  • зовне 1
  • зовну 1
  • зовнуше 1
  • зову 3
  • зора 3
  • зоре 10
  • Зорњаче 1
  • Зорњачу 1
  • зором 12
  • Зором 2
  • зору 3
  • зрака 1
  • зраке 1
  • зраку 3
  • зраци 2
  • зрацима 2
  • зрачним 1
  • зреле 1
  • зрели 1
  • зрелим 1
  • зрело 1
  • зрео 1
  • зрикаваца 1
  • зрикавци 2
  • зрикање 1
  • зрикањем 1
  • зрнад 1
  • зрно 2
  • зубима 10
  • зубма 3
  • зузујаху 1
  • зуца 1
  • зуцања 1
  • И 176
  • и 1884
  • Ибра 4
  • Ибром 1
  • Ибру 1
  • Иван 29
  • Ивана 5
  • Иванишевић 1
  • Ивановој 1
  • Ивану 2
  • ивањскога 1
  • ивици 3
  • Ивко 1
  • иглом 1
  • игром 1
  • игуман 15
  • игумана 2
  • игумане 1
  • игумани 1
  • игуманије 3
  • игуманова 1
  • игуманом 1
  • игуману 1
  • иде 15
  • идем 2
  • идемо 2
  • иди 4
  • Иди 6
  • Идите 3
  • идолу 1
  • идосте 1
  • иду 2
  • иђаше 1
  • ижљуби 2
  • ижљубимо 1
  • из 118
  • ИЗ 2
  • Из 5
  • иза 18
  • Иза 3
  • изабрали 1
  • изабрати 1
  • изагна 1
  • изађе 1
  • изађосмо 1
  • изађох 1
  • изазивања 1
  • изашао 1
  • избезумили 1
  • изберу 1
  • избити 1
  • извади 5
  • извајаног 1
  • изведе 1
  • изведоше 1
  • изведу 1
  • извезене 2
  • извезени 1
  • извезених 1
  • извезеног 1
  • извести 1
  • изви 3
  • извијала 1
  • извијања 1
  • извијаху 1
  • извијаше 1
  • извије 1
  • извире 1
  • изгибоше 1
  • изгинемо 1
  • изгинула 1
  • изгинули 1
  • изгинуло 2
  • изгинусте 1
  • изгледа 1
  • изгледали 1
  • изгледало 2
  • Изгледало 4
  • Изгледаху 1
  • Изгледаше 2
  • изгледаше 6
  • изговорих 1
  • изгуби 3
  • изгубила 1
  • изгубили 1
  • изгубио 1
  • изгубисте 1
  • изгубити 1
  • изгураше 1
  • издавати 1
  • издаде 1
  • издаја 1
  • Издаја 1
  • издајама 1
  • издајеш 1
  • издајника 5
  • издајници 2
  • издајом 1
  • издајство 1
  • издају 1
  • издалека 1
  • издало 1
  • издао 1
  • издахну 1
  • Издахнуо 1
  • издахнути 1
  • издигао 2
  • издиже 2
  • издржи 1
  • изиђе 11
  • Изиђе 2
  • изиђемо 5
  • Изиђоше 2
  • изиђоше 4
  • изићи 1
  • изишао 2
  • изишли 1
  • излажаху 1
  • излажаше 1
  • излази 3
  • излазимо 1
  • излазите 1
  • излазити 2
  • излаја 1
  • излетање 1
  • изломљене 1
  • измакло 1
  • измакне 1
  • измеђ 1
  • Између 1
  • између 10
  • изметуше 1
  • измећу 1
  • измешанога 1
  • измилити 1
  • измире 1
  • измирили 1
  • измирити 1
  • измишљају 1
  • Изнад 2
  • изнад 5
  • изненадила 1
  • изненадно 3
  • изненађен 6
  • изненађени 1
  • изненађење 1
  • изнесе 1
  • изнесоше 1
  • изношаху 1
  • изнурену 2
  • изради 1
  • израђена 1
  • изредише 1
  • изрезани 1
  • изрезанога 1
  • изрезаној 2
  • икада 3
  • икаква 2
  • икаквоме 1
  • икако 1
  • икона 3
  • иконама 2
  • иконе 4
  • икони 1
  • иконом 3
  • икону 5
  • ил 3
  • Ил 3
  • Илдирим 1
  • Или 4
  • или 52
  • им 62
  • Има 11
  • има 43
  • имађаше 1
  • Имај 1
  • имају 1
  • Имају 1
  • имали 2
  • имало 2
  • имам 5
  • имамо 4
  • Имао 1
  • имао 9
  • имате 2
  • Имаће 1
  • имаће 2
  • Имаћемо 1
  • имаху 1
  • Имаш 2
  • имаш 8
  • име 37
  • имена 7
  • имену 1
  • ипак 2
  • исекоше 1
  • искачу 1
  • исковани 1
  • ископа 1
  • ископан 1
  • искочи 2
  • искрено 2
  • искупе 2
  • искупи 7
  • искупила 2
  • искупили 1
  • искупимо 1
  • искупио 2
  • Искупише 1
  • искупише 6
  • искупљају 1
  • искупљамо 1
  • искупљао 1
  • искупљена 1
  • искупљене 1
  • Испаде 2
  • испаде 3
  • Испадосмо 1
  • испадоше 1
  • Испадоше 1
  • испао 1
  • испаштати 1
  • испи 1
  • испијаше 1
  • испијемо 1
  • испио 1
  • исписана 2
  • исписаним 1
  • исписану 1
  • испитамо 1
  • исповедам 1
  • исповедамо 1
  • Исповеди 1
  • исповедим 3
  • исповедих 2
  • испод 20
  • испосника 1
  • исправи 2
  • исправљати 1
  • испразни 1
  • испратиш 1
  • испраћај 1
  • испраћаше 1
  • испребијао 1
  • Испред 1
  • испред 11
  • испречи 1
  • исприча 4
  • испричај 1
  • испричам 2
  • испричати 4
  • испричах 3
  • испричаше 1
  • испроси 2
  • испружила 1
  • испунимо 1
  • испунио 1
  • испунише 1
  • истераше 1
  • исти 2
  • истина 12
  • Истина 2
  • истине 1
  • истини 7
  • истинским 1
  • истину 7
  • исто 4
  • истога 2
  • истој 2
  • исток 1
  • Истока 1
  • Истоку 1
  • Истом 3
  • истом 7
  • Источно 1
  • источној 1
  • истребити 1
  • истрже 1
  • истрча 1
  • истрчаше 1
  • исту 1
  • иступи 1
  • исукивању 1
  • Исус 2
  • Исусових 1
  • Исусову 1
  • исцеди 1
  • исцелива 1
  • исцеливаше 1
  • ићи 2
  • Их 1
  • их 74
  • ишао 1
  • ишли 1
  • ишло 1
  • ишчекујући 1
  • ја 138
  • Ја 16
  • јабука 1
  • јабуке 1
  • јабуку 2
  • јабуци 2
  • Јабучила 9
  • Јабучило 4
  • Јабучилом 1
  • Јабучилу 4
  • јабучицу 1
  • јава 1
  • јаве 1
  • јави 6
  • јавили 1
  • јавим 3
  • јавиш 1
  • јавише 3
  • Јавља 1
  • јављају 1
  • јављали 1
  • јаву 1
  • јагањци 1
  • јада 1
  • Јадан 1
  • јадан 2
  • јадима 1
  • јадна 2
  • Јадна 3
  • јадни 1
  • јадној 2
  • јаза 1
  • јаја 1
  • јак 1
  • јаким 1
  • јако 1
  • јакости 1
  • јакрепи 1
  • Јаничар 1
  • Јаох 1
  • јара 1
  • јаркости 1
  • јаросно 1
  • јасна 1
  • јасне 1
  • јасни 2
  • јасније 1
  • јасним 5
  • јасно 5
  • јастреб 1
  • јато 2
  • јаха 1
  • Јахали 1
  • јахања 1
  • јахао 1
  • јахаху 1
  • јахача 2
  • јахаше 1
  • јачало 1
  • јачим 1
  • јаше 1
  • Јаши 1
  • Је 13
  • је 797
  • јеp 1
  • јеванђеље 2
  • једа 1
  • Један 1
  • један 87
  • Једва 1
  • једва 9
  • једвице 1
  • једина 1
  • једини 5
  • јединог 1
  • једином 1
  • јединца 1
  • јединче 1
  • Једна 2
  • једна 21
  • једнако 16
  • једне 16
  • Једни 1
  • једни 3
  • једним 11
  • једних 1
  • Једно 2
  • једно 21
  • једног 17
  • Једнога 1
  • једнога 16
  • једнозвучном 1
  • једној 15
  • једном 28
  • једноме 1
  • једну 26
  • једосмо 1
  • јежђаше 1
  • језа 1
  • јездила 1
  • јездити 1
  • језиком 2
  • језом 1
  • јека 1
  • јеком 1
  • јектенија 1
  • јела 1
  • јелама 1
  • Јели 1
  • Јер 2
  • јер 65
  • јерес 1
  • јеретик 1
  • Јеротија 3
  • Јеротије 2
  • Јерусалим 2
  • Јес 4
  • Јеси 3
  • јеси 4
  • Јесмо 1
  • јесмо 4
  • Јест 6
  • јесте 13
  • Јесте 9
  • јестивом 1
  • Јесу 1
  • јесу 5
  • јетко 2
  • јеца 1
  • јецање 4
  • јецању 1
  • јецаше 1
  • јечам 1
  • јечање 1
  • јечаше 3
  • јечмове 1
  • јечмови 1
  • јечмовим 2
  • Јован 5
  • Јована 4
  • Јованка 1
  • Јованке 1
  • Јованом 2
  • Јованци 1
  • јој 40
  • још 127
  • Још 13
  • ју 2
  • југ 1
  • Југовић 3
  • Југовића 2
  • југоистоку 1
  • Југоистоку 1
  • Југу 2
  • јужној 1
  • јунак 19
  • јунака 31
  • јунаке 4
  • јунакова 1
  • јунаком 1
  • јунаку 1
  • јунаци 13
  • Јунаци 2
  • јунацима 5
  • Јуначе 2
  • јуначе 7
  • јуначка 5
  • јуначке 6
  • јуначки 10
  • јуначким 1
  • јуначких 3
  • јуначко 4
  • јуначког 1
  • јуначкога 2
  • јуначкој 1
  • јуначна 1
  • јуначни 1
  • јуначно 2
  • јуначног 1
  • јунаштва 7
  • јунаштво 4
  • јунаштвом 6
  • јунаштву 2
  • Јунија 1
  • јунијски 1
  • јуре 1
  • јури 1
  • јурили 1
  • јутарњем 2
  • јутарњи 1
  • јутра 2
  • јутрења 2
  • јутрење 1
  • јутрењу 2
  • јутро 2
  • јутром 2
  • Јутрос 1
  • јутрос 7
  • јутру 1
  • јуче 2
  • к 88
  • ка 15
  • кабловима 1
  • кад 158
  • Кад 41
  • када 1
  • кадар 1
  • кади 1
  • кадифе 1
  • кадифеној 1
  • каже 4
  • кажем 21
  • кажемо 1
  • кажете 1
  • кажеш 3
  • Кажи 3
  • кажи 8
  • кажите 1
  • Кажу 2
  • кажу 4
  • каза 6
  • казао 1
  • казати 8
  • Казаћу 1
  • казивали 1
  • казивање 1
  • казивању 1
  • казивао 1
  • казивати 3
  • казиваху 4
  • казни 1
  • казнићу 2
  • казуј 7
  • Казуј 7
  • казује 3
  • казујем 5
  • казујеш 1
  • казујте 1
  • кајати 1
  • кајаћеш 1
  • Кајем 1
  • кајем 3
  • кајиш 1
  • кајишу 1
  • какав 8
  • каква 3
  • Каква 4
  • Какве 2
  • какве 7
  • какви 1
  • Какви 1
  • каквих 1
  • Каквих 1
  • какво 5
  • каквог 3
  • каквога 1
  • каквом 2
  • какву 1
  • Какву 1
  • како 172
  • Како 28
  • кал 1
  • калдрме 1
  • калпак 8
  • калпаке 2
  • калпаком 3
  • калуђера 8
  • калуђери 2
  • калуђерима 2
  • калуђерица 1
  • калуђерице 1
  • калуђерски 1
  • камен 4
  • камена 5
  • камене 1
  • каменим 2
  • каменитој 1
  • камених 1
  • каменој 1
  • каменом 1
  • камену 1
  • камења 1
  • камење 1
  • камењем 2
  • Камо 6
  • камо 7
  • кандила 1
  • кандилима 1
  • кандило 2
  • канџама 1
  • као 273
  • Као 7
  • кап 1
  • капа 1
  • капаше 1
  • капе 1
  • капели 1
  • капије 1
  • капији 1
  • капијом 1
  • капију 1
  • капље 1
  • Караманије 1
  • Караманију 1
  • Каритина 1
  • Каритон 20
  • Каритона 7
  • Каритоне 3
  • Каритоном 2
  • Каритону 3
  • карлице 1
  • КАРЛОВЦИ 1
  • кат 3
  • Ката 1
  • Каталина 1
  • Катинка 1
  • кату 1
  • кафтанима 1
  • кеса 2
  • кеси 1
  • кесу 1
  • кивни 1
  • кипи 2
  • киптио 1
  • кисели 1
  • кисело 1
  • ките 3
  • Кити 1
  • китити 1
  • китњастим 1
  • китњастом 2
  • китом 1
  • киту 3
  • кићанке 2
  • киша 2
  • кише 1
  • киши 1
  • кишу 1
  • кладенца 1
  • кладимо 1
  • клања 1
  • клањају 1
  • клањајући 1
  • клањам 1
  • клањамо 2
  • клањао 1
  • клањати 1
  • клањаш 1
  • класјем 3
  • класју 1
  • клеветом 1
  • клекнемо 1
  • Клекнимо 1
  • Клекнусмо 1
  • клепа 1
  • клепало 1
  • клетва 3
  • клетвама 1
  • клетвеник 2
  • клетвенике 1
  • клетвенице 1
  • клетвеници 1
  • клетвом 4
  • клетву 1
  • клети 1
  • клечаше 1
  • клече 1
  • Клече 1
  • клизају 1
  • клизаху 1
  • кликнуо 1
  • кликнуше 1
  • кликот 1
  • кликтања 1
  • кликтање 4
  • кликтањем 1
  • кликтању 2
  • кликтати 2
  • кликће 1
  • кликћући 4
  • климну 2
  • кличући 1
  • клобук 9
  • клобука 1
  • клобуке 4
  • клобуку 2
  • клобуци 1
  • клобуцима 2
  • клупама 1
  • клупи 1
  • кљастих 1
  • Кљештевице 1
  • кљуна 1
  • кљусине 1
  • кљуца 1
  • кљуцати 1
  • кмет 1
  • кметови 3
  • кметовима 1
  • Кнегиња 5
  • кнегиња 8
  • кнегиње 2
  • кнегињи 3
  • Кнегињи 5
  • кнегињин 1
  • кнегињине 1
  • Кнегињо 1
  • кнегињо 3
  • кнегињом 1
  • кнегињу 2
  • Кнеже 12
  • кнеже 54
  • Кнежев 2
  • кнежев 3
  • кнежева 5
  • кнежеве 2
  • кнежеви 2
  • кнежевим 2
  • кнежевима 1
  • кнежевинама 1
  • кнежевић 7
  • кнежевића 2
  • кнежевићу 1
  • кнежево 1
  • кнежевој 2
  • кнежевом 1
  • Кнежевом 1
  • Кнежеву 2
  • кнежина 1
  • кнежине 2
  • КНЕЗ 1
  • кнез 290
  • Кнез 77
  • Кнеза 36
  • кнеза 58
  • кнезова 1
  • кнезове 1
  • Кнезове 1
  • кнезови 8
  • кнезовима 5
  • Кнезом 6
  • кнезом 9
  • Кнезу 25
  • кнезу 37
  • књез 1
  • Књига 1
  • књига 5
  • књигама 2
  • књиге 8
  • књигоноше 1
  • књигу 12
  • књизи 1
  • Ко 13
  • ко 59
  • коваче 1
  • ковчег 3
  • ковчега 1
  • ковчегу 1
  • ког 2
  • кога 18
  • код 12
  • коже 2
  • кожна 1
  • кожне 1
  • кожну 1
  • кожу 2
  • која 49
  • које 58
  • којега 6
  • којешта 1
  • који 191
  • којим 14
  • којима 6
  • којих 7
  • којој 26
  • којом 4
  • коју 41
  • КОЛА 1
  • кола 7
  • колајне 1
  • колајну 1
  • колевка 1
  • колевке 2
  • колевку 1
  • колевци 1
  • колена 11
  • колено 8
  • колену 1
  • колиба 3
  • колибама 1
  • колибе 4
  • колиби 1
  • колибом 1
  • колике 2
  • Колико 3
  • колико 37
  • коло 2
  • колом 2
  • колу 3
  • колут 1
  • колутови 1
  • коље 1
  • кољем 1
  • кољемо 1
  • комад 1
  • комада 1
  • комадићем 1
  • комаду 1
  • комарци 2
  • Коме 1
  • коме 33
  • конат 2
  • конати 3
  • коначно 1
  • кондир 3
  • кондира 2
  • кондири 2
  • кондиром 1
  • конопац 1
  • конопцима 1
  • Константинова 1
  • Константинову 1
  • конца 2
  • концем 2
  • коњ 4
  • коња 34
  • коњаник 4
  • коњаника 14
  • коњанике 1
  • Коње 1
  • коње 25
  • коњем 6
  • коњи 4
  • коњика 1
  • коњима 4
  • коњића 1
  • коњице 1
  • коњицом 1
  • коњма 1
  • коњска 1
  • коњским 2
  • коњу 13
  • копаља 1
  • копати 1
  • копитом 1
  • копља 6
  • копље 4
  • копљем 5
  • копљиме 1
  • кора 1
  • корак 5
  • корака 2
  • кораком 5
  • кораку 1
  • корацима 1
  • корача 1
  • корачаја 6
  • корачајући 1
  • корачање 1
  • корачаше 6
  • корећи 1
  • корито 1
  • корица 5
  • корице 2
  • кориш 1
  • кору 1
  • Косанчић 1
  • косе 3
  • коси 1
  • косине 1
  • косини 1
  • косину 1
  • Косова 16
  • косови 1
  • Косовим 1
  • Косово 57
  • Косовом 2
  • Косовски 1
  • Косовских 1
  • КОСОВУ 1
  • Косову 49
  • косом 6
  • кости 5
  • костима 2
  • косу 3
  • котарице 1
  • котлић 1
  • котлове 1
  • Котора 1
  • Которани 1
  • котрљаху 1
  • кошари 1
  • кошница 1
  • кошу 1
  • кошуље 1
  • Крај 1
  • крај 7
  • краја 4
  • крајевима 1
  • крајем 1
  • крајини 1
  • крају 2
  • краља 2
  • краљеви 1
  • красан 2
  • красна 1
  • красни 1
  • краснијим 1
  • красних 1
  • красно 1
  • красног 3
  • красном 3
  • красну 1
  • кратак 1
  • кратио 1
  • кратке 1
  • кратки 1
  • кратким 1
  • кратко 1
  • кратком 1
  • крв 6
  • крвав 1
  • крвава 3
  • крваве 1
  • крвавим 1
  • крваво 1
  • крвавој 1
  • крваву 1
  • крви 6
  • крвљу 3
  • крвни 1
  • крекетање 1
  • крене 1
  • кренемо 4
  • кренеш 1
  • крену 4
  • кренуо 4
  • кренути 5
  • кренућемо 1
  • кренуше 1
  • крепко 1
  • крепости 1
  • кретали 2
  • кретање 1
  • кретати 1
  • кретаће 1
  • крећем 1
  • крећемо 2
  • крећи 1
  • крив 1
  • кривде 1
  • криви 1
  • кривица 1
  • криво 2
  • кривом 2
  • криву 1
  • крије 1
  • криком 1
  • крила 9
  • крилате 1
  • Крилатицу 1
  • крилима 1
  • крило 3
  • крилом 1
  • крилу 9
  • крина 1
  • кришом 1
  • кроз 44
  • крок 1
  • крока 1
  • кроком 5
  • кропи 1
  • крочи 1
  • крочила 1
  • крочити 1
  • крпа 3
  • крсно 1
  • крсног 2
  • Крст 1
  • крст 11
  • Крста 1
  • крстача 1
  • крстећи 1
  • крсти 2
  • крстимо 1
  • крстио 1
  • Крститељ 1
  • Крститеља 3
  • крстити 6
  • крстићемо 1
  • крстиш 1
  • крстови 1
  • крстом 2
  • круну 1
  • крупан 2
  • крупна 2
  • Крупне 1
  • крупне 3
  • крупнији 2
  • крупним 6
  • крупних 1
  • крупно 1
  • Крушевац 4
  • Крушевачким 1
  • Крушевачкој 2
  • Крушевљана 1
  • Крушевљани 1
  • Крушевљанка 1
  • Крушевца 5
  • Крушевцу 9
  • крхање 1
  • крчмама 1
  • крчмар 2
  • крчмара 1
  • Крчмарица 1
  • крчмарица 4
  • крчме 1
  • крчми 5
  • крчму 6
  • крш 1
  • крштења 1
  • крштење 2
  • крштењу 6
  • кћери 3
  • кћерка 3
  • кћи 1
  • кубе 1
  • кубетима 1
  • Куд 2
  • куд 6
  • Куда 1
  • куда 6
  • кујњи 1
  • кукавица 2
  • кукавице 4
  • кукавицо 1
  • кукамо 1
  • кукњавом 1
  • кукњаву 1
  • кула 3
  • кулама 1
  • Куле 1
  • куле 5
  • кули 2
  • Кули 3
  • кулу 3
  • кум 3
  • кума 2
  • кумашина 1
  • кумио 1
  • кумује 1
  • кумујемо 1
  • куне 7
  • кунем 2
  • кунемо 2
  • куните 1
  • купа 1
  • купе 1
  • купим 1
  • купина 1
  • кут 1
  • кута 1
  • кутове 1
  • кутовима 1
  • куту 5
  • кућа 4
  • кућама 2
  • куће 2
  • кући 1
  • кућу 1
  • куца 2
  • куцање 1
  • куцањем 3
  • л 7
  • Лабуд 9
  • Лабуда 4
  • Лабуде 2
  • Лабудом 1
  • Лабуду 7
  • лавежом 1
  • лаганије 1
  • лажеш 2
  • лажи 4
  • лажју 1
  • лажног 1
  • лажнога 1
  • Лазар 16
  • Лазара 7
  • Лазаре 2
  • Лазарем 1
  • Лазару 3
  • Лазо 2
  • лак 1
  • лака 1
  • лакат 2
  • Лаке 2
  • лаке 3
  • лаки 1
  • лаким 1
  • лаких 1
  • лако 10
  • лакога 2
  • лакокрилих 1
  • лактове 1
  • лактовима 1
  • Лакше 1
  • лакше 2
  • ланцима 1
  • ланцу 4
  • ланчић 1
  • ластавица 1
  • ластавице 2
  • Латине 1
  • лева 1
  • леве 2
  • леви 1
  • левим 1
  • левици 1
  • лево 17
  • левог 1
  • левој 4
  • Левом 1
  • левом 6
  • левоме 3
  • леву 5
  • легао 1
  • легнем 2
  • легнете 1
  • лед 4
  • леда 1
  • леден 1
  • ледени 2
  • ледено 1
  • ледини 2
  • ледину 3
  • леђима 1
  • лежало 2
  • лежао 6
  • лежаху 2
  • лежаше 5
  • Леже 1
  • леже 2
  • лежи 3
  • леја 1
  • лејама 1
  • лепа 3
  • лепе 2
  • Лепо 1
  • лепо 12
  • лепој 2
  • лепом 1
  • лепота 1
  • лепоте 3
  • лепоти 3
  • лепотом 1
  • лепоту 1
  • лепршање 1
  • лептирови 1
  • лепша 1
  • лепши 1
  • леске 2
  • лета 7
  • лете 1
  • лети 3
  • летимо 1
  • летос 1
  • летурђије 1
  • лече 2
  • лечи 1
  • ли 121
  • ливада 1
  • ливадама 1
  • ливади 1
  • лије 1
  • лијете 2
  • лијеш 1
  • лијући 1
  • лика 2
  • липе 1
  • липи 1
  • липова 1
  • липовином 1
  • липом 1
  • липу 1
  • листак 1
  • листина 2
  • листине 2
  • листину 5
  • листове 1
  • лица 7
  • Лице 1
  • лице 17
  • лицем 4
  • лицу 10
  • личан 2
  • личнији 1
  • личним 1
  • лично 1
  • личнога 1
  • лишћа 3
  • лишће 2
  • лишћем 1
  • лов 1
  • лозе 1
  • ломи 1
  • ломњаву 1
  • лопта 1
  • лош 1
  • лошији 1
  • луга 1
  • лудаком 1
  • луди 2
  • лудо 3
  • лудост 1
  • луђе 1
  • лукава 1
  • лукави 1
  • лукавство 1
  • лута 2
  • лутају 1
  • љета 1
  • љубав 1
  • љубави 2
  • љубазно 1
  • љубе 2
  • љуби 3
  • љубим 3
  • љубимо 1
  • љубимом 1
  • љубио 1
  • љубити 1
  • љубичицом 1
  • љубљаху 1
  • љубљаше 1
  • људе 17
  • Људи 1
  • људи 52
  • људима 6
  • људина 1
  • људину 1
  • људма 2
  • људске 2
  • људској 1
  • љуља 1
  • љуљати 1
  • љуљашци 1
  • љути 1
  • љутина 1
  • љутито 1
  • љутом 1
  • љуту 1
  • ма 14
  • Ма 4
  • Магдалене 1
  • Магдалену 2
  • маглица 1
  • маја 1
  • мајини 1
  • мајка 2
  • мајке 1
  • мајко 2
  • Мајку 1
  • мајку 3
  • мајстори 1
  • мајсторским 1
  • мајци 1
  • Мајци 2
  • макне 2
  • макнем 1
  • макну 1
  • мал 1
  • Мал 1
  • малаксало 1
  • малвасија 2
  • Малвасија 2
  • малвасије 4
  • малвасијом 4
  • малвасију 2
  • мале 2
  • малена 1
  • малене 1
  • малених 1
  • малено 2
  • малену 1
  • мали 2
  • малим 3
  • малима 1
  • малих 2
  • Мало 10
  • мало 99
  • малобројне 1
  • малог 1
  • малодушне 1
  • малој 3
  • малу 2
  • мамурна 1
  • мамурни 1
  • Ман 2
  • манастира 1
  • манастире 1
  • манастири 1
  • манастирска 1
  • МАНАСТИРСКА 1
  • манастирској 1
  • манастиру 3
  • Манда 10
  • Мандалена 13
  • Мандалене 7
  • Мандалени 1
  • Мандалену 1
  • Мандо 2
  • мантији 1
  • мантију 3
  • мање 8
  • мари 1
  • Мари 1
  • Марију 1
  • маримо 1
  • Марици 1
  • Марјан 1
  • Марка 3
  • Марко 3
  • Марку 1
  • масло 1
  • мастила 1
  • матер 1
  • матере 2
  • матери 2
  • мати 6
  • мах 3
  • маха 1
  • махаху 1
  • махнемо 1
  • махни 1
  • Махни 2
  • махните 1
  • махнити 1
  • махну 4
  • Мач 1
  • мач 14
  • мача 6
  • маче 1
  • мачева 2
  • Мачеве 1
  • мачеве 7
  • мачеви 1
  • мачевима 6
  • мачем 13
  • мачи 1
  • мачима 1
  • маџарске 1
  • Маша 1
  • маштом 1
  • ме 54
  • меда 1
  • медведе 1
  • медвеђа 1
  • међу 19
  • мек 1
  • мекане 2
  • меканим 2
  • мекано 1
  • меки 1
  • меким 3
  • мекости 1
  • мекшим 1
  • мелема 1
  • Мене 1
  • мене 50
  • Мени 4
  • мени 42
  • мења 1
  • мере 1
  • мери 2
  • меримо 2
  • мерио 1
  • месец 2
  • месеца 1
  • месечини 1
  • месечину 1
  • места 3
  • место 8
  • месту 4
  • метанија 4
  • метанијама 1
  • метанију 1
  • метаниса 2
  • метанише 2
  • метасмо 1
  • метну 4
  • мету 1
  • мехове 2
  • мехур 1
  • меша 1
  • мешала 1
  • мешаху 1
  • ми 215
  • Ми 7
  • мигом 1
  • МИЈАТОВИЋ 1
  • мила 1
  • Милан 5
  • Милана 3
  • миле 2
  • мили 2
  • милије 1
  • милим 1
  • Милина 1
  • милина 3
  • милине 1
  • милини 1
  • милином 2
  • Милица 3
  • Милици 1
  • мило 9
  • милог 2
  • милога 2
  • Милојка 2
  • Милојко 1
  • милокрвна 1
  • милокрвно 1
  • милолику 1
  • Милосављевић 1
  • милосрдан 1
  • милосрдност 1
  • милост 5
  • милости 4
  • милостив 5
  • милостиво 1
  • Милостину 1
  • Милош 5
  • Милоша 3
  • Милошеви 1
  • Милошем 1
  • милује 1
  • милујући 1
  • Мимо 1
  • мимо 2
  • мио 4
  • миран 1
  • мире 1
  • мирили 1
  • мирио 1
  • мириса 1
  • мирисан 1
  • мирисима 1
  • мирисне 2
  • мирисним 1
  • мирисног 1
  • мирисном 6
  • мирисом 2
  • Мирко 1
  • мирне 1
  • мирније 1
  • мирнији 1
  • мирно 21
  • мирној 1
  • мирноће 1
  • мирноћом 1
  • мирну 1
  • Миросав 15
  • Миросава 4
  • Миросаве 3
  • Миросаву 2
  • Мирослав 1
  • миротворце 1
  • миру 1
  • мисао 2
  • мислећи 1
  • мисли 18
  • мислили 1
  • мислим 2
  • мислима 3
  • мислио 2
  • мислите 1
  • мислити 5
  • Мислиш 2
  • мислиш 3
  • митара 1
  • Митровдану 1
  • митроносне 1
  • мицаше 1
  • мичи 1
  • Мичите 1
  • мичући 2
  • мишица 4
  • мишице 3
  • мишици 3
  • мишицом 1
  • мишљасмо 1
  • мишљах 1
  • Мишљах 1
  • мишљаху 1
  • Мишљаше 1
  • Млад 1
  • млад 5
  • млада 18
  • Млада 2
  • Млади 12
  • млади 36
  • младим 5
  • младић 4
  • младићким 1
  • младих 3
  • младо 10
  • младог 9
  • младога 8
  • младој 1
  • младом 2
  • Младоме 1
  • младоме 2
  • младост 2
  • младости 2
  • младу 3
  • млађа 1
  • млађани 1
  • млађе 3
  • млађег 2
  • млађи 5
  • млађима 2
  • млађих 3
  • млађом 1
  • млеко 1
  • Млетака 2
  • Млетачки 2
  • Млетачких 1
  • Млетачкога 1
  • млечне 1
  • млечно 1
  • млина 1
  • многа 2
  • Многаја 1
  • многе 3
  • Многи 2
  • многи 8
  • многима 1
  • Многима 2
  • многих 3
  • много 15
  • Много 2
  • многобројни 1
  • многој 1
  • многославни 1
  • мном 8
  • мо 1
  • моба 4
  • мог 1
  • мога 24
  • могав 1
  • Могао 1
  • могао 22
  • могах 1
  • Могах 1
  • могаху 3
  • могаше 26
  • могла 1
  • могле 1
  • могли 4
  • могло 8
  • могосмо 3
  • могох 1
  • могоше 3
  • могу 26
  • Могу 3
  • могућност 1
  • модар 1
  • модре 1
  • модрином 1
  • модру 1
  • можда 1
  • Можда 1
  • Може 6
  • може 84
  • можемо 8
  • можете 2
  • Можеш 1
  • можеш 13
  • мозак 4
  • Мој 3
  • мој 62
  • Моја 1
  • моја 27
  • Моје 1
  • моје 33
  • Моји 1
  • моји 6
  • мојим 13
  • мојих 6
  • мојој 7
  • мојом 3
  • моју 16
  • мокар 1
  • молбе 1
  • молбом 1
  • молбу 1
  • моле 2
  • молепствије 1
  • молећи 2
  • моли 7
  • молим 35
  • Молим 8
  • Молимо 2
  • молимо 3
  • молио 1
  • молитвама 1
  • молитве 7
  • молитвени 1
  • молитви 1
  • молитвицу 1
  • молитву 6
  • молите 1
  • молити 2
  • Молићемо 1
  • молићу 2
  • молих 1
  • молиш 1
  • мољах 1
  • мољаше 2
  • мома 1
  • момак 2
  • момака 1
  • момачкога 1
  • моме 13
  • момке 1
  • момцима 3
  • момчад 3
  • момчадија 3
  • момчадије 2
  • момчадију 1
  • Мора 1
  • мора 2
  • морало 2
  • морастој 1
  • мораш 1
  • море 2
  • морије 1
  • морију 1
  • мостовима 1
  • моту 1
  • моћи 3
  • моћима 1
  • мрављу 1
  • мрак 6
  • мрака 3
  • мраку 1
  • мрамора 4
  • мраморне 1
  • мраморни 1
  • мраморним 1
  • мраморног 1
  • мраморној 1
  • мраморном 1
  • мраморну 2
  • мрачни 1
  • мрачно 1
  • мрачном 1
  • мрачну 1
  • мрвили 1
  • мрдну 1
  • мрежама 1
  • мрка 2
  • мрке 1
  • мркла 1
  • мрко 1
  • мркосиву 1
  • мрс 1
  • мртав 9
  • мртва 8
  • мртваца 1
  • мртве 1
  • мртви 1
  • мртвим 1
  • мртвих 1
  • мртвог 5
  • мртвога 1
  • му 245
  • мудар 5
  • мудро 1
  • мудрост 1
  • мужа 1
  • мука 3
  • муке 1
  • муком 6
  • муку 1
  • муња 1
  • муњама 1
  • муње 2
  • Мурата 1
  • Муратом 1
  • Мурату 2
  • муслуманских 1
  • мутне 1
  • муцајући 1
  • Мученик 1
  • мученик 2
  • мучили 1
  • мучки 3
  • мучна 2
  • мучним 1
  • мучно 3
  • Мушка 1
  • мушка 2
  • мушкадија 1
  • мушкадију 1
  • мушкарци 1
  • мушке 1
  • мушко 3
  • мушком 1
  • Н 2
  • НА 1
  • На 29
  • на 676
  • набројили 1
  • навали 2
  • навалио 2
  • навалити 1
  • навалих 1
  • навалице 2
  • навалише 1
  • наваљиваше 1
  • наведе 1
  • наведете 1
  • навеже 1
  • навикао 1
  • наводе 1
  • навршиће 1
  • навуче 1
  • нагађао 1
  • нагађати 1
  • нагазили 1
  • нагиње 1
  • нагло 4
  • наглог 1
  • Нагнула 1
  • нагосте 1
  • над 12
  • нада 1
  • надају 1
  • надам 1
  • надања 1
  • надасмо 1
  • надаш 1
  • надвикиваху 1
  • надежда 1
  • надимала 1
  • надјача 1
  • надметаху 1
  • наднесав 1
  • наднесе 2
  • надскакује 1
  • надцврчи 1
  • нађе 10
  • нађем 1
  • нађемо 1
  • нађете 2
  • нађи 1
  • Нађи 1
  • Нађосмо 1
  • нађосте 1
  • Нађох 1
  • Нађоше 1
  • нађоше 5
  • нађу 3
  • наже 1
  • назначио 1
  • наиђе 1
  • наиђосмо 1
  • наиђоше 2
  • наизменце 1
  • наишао 1
  • наишли 1
  • Нај 1
  • најближе 2
  • најближи 1
  • најближу 1
  • најбоља 1
  • најбоље 3
  • највећа 1
  • највећем 2
  • највећој 1
  • највише 1
  • највишег 1
  • најгушће 2
  • најдаље 3
  • најезде 1
  • најжешћи 1
  • најлакши 1
  • најлепша 1
  • најмање 3
  • најмањи 1
  • најмању 1
  • најмилије 1
  • најмлађи 1
  • најмлађу 1
  • најнижег 1
  • најпаметније 2
  • Најпосле 3
  • најпосле 6
  • најправије 3
  • најпре 13
  • најпречим 2
  • најсветије 1
  • најславнијих 1
  • најслађег 1
  • Најстарији 1
  • најстрашнија 1
  • најтеже 1
  • најтежих 1
  • најтиши 1
  • најубедљивије 1
  • најугледнији 1
  • најцрње 1
  • најчудније 1
  • наказивао 1
  • налазили 1
  • наличју 1
  • наљутио 1
  • нам 82
  • нама 36
  • намаче 1
  • намењивао 1
  • намерио 1
  • намести 2
  • наместио 4
  • наместише 1
  • намештаху 1
  • намигивати 1
  • намигну 1
  • Намргоди 1
  • намргоди 3
  • намргођени 1
  • намрштених 1
  • намршти 2
  • намрштио 1
  • нанео 1
  • нанесе 1
  • наопако 1
  • наоружани 1
  • наоружаних 1
  • наоружаше 1
  • Наоружаше 1
  • напад 1
  • нападачи 1
  • нападе 1
  • нападне 1
  • нападоше 1
  • напаст 1
  • напасти 1
  • напис 1
  • напишем 1
  • напоје 1
  • напојен 1
  • напојио 1
  • напојих 1
  • напојиш 1
  • напојте 1
  • напољу 3
  • напоменух 1
  • напор 2
  • напора 1
  • напоре 1
  • напразно 1
  • Напрегнувши 1
  • напред 13
  • Напред 7
  • напрезао 1
  • напрезах 1
  • напрезаше 2
  • напрсника 1
  • напрснице 1
  • напунио 1
  • Напунише 1
  • напунише 5
  • наравно 1
  • нараштаја 1
  • наредбу 1
  • нареди 8
  • наредио 4
  • наредити 2
  • наредиш 1
  • наредише 3
  • наређивао 3
  • нарицања 1
  • нарицати 2
  • нарицаше 1
  • нариче 1
  • народ 26
  • Народ 3
  • народа 11
  • народе 1
  • Народе 1
  • народима 2
  • народом 1
  • народу 8
  • нас 78
  • насигурно 1
  • насипљу 1
  • наслањала 1
  • наслањало 1
  • наследио 1
  • наследник 1
  • наследника 1
  • наслони 2
  • наслонило 1
  • наслонима 1
  • Наслонио 1
  • наслонио 6
  • наслоњену 1
  • Насмеја 1
  • насмеја 7
  • насмејаше 1
  • Насмејаше 1
  • насмехну 1
  • наста 1
  • настави 28
  • наставив 1
  • наставим 2
  • наставимо 1
  • наставио 1
  • наставите 1
  • наставља 1
  • настављао 1
  • настављати 1
  • настављаше 8
  • настају 1
  • Настала 1
  • настала 7
  • насташе 1
  • настојавањем 1
  • наступа 1
  • наступају 1
  • Наступасмо 1
  • насупрот 2
  • натклопо 1
  • натмурена 1
  • натмурени 1
  • натмурено 1
  • натопи 1
  • натоциљаше 1
  • натраг 12
  • Натраг 3
  • натуштени 1
  • наћи 7
  • наумио 2
  • научно 1
  • нацртане 1
  • начин 1
  • Начини 1
  • начини 2
  • начином 1
  • начињено 1
  • начудити 1
  • наш 40
  • наша 18
  • Наша 2
  • Наше 1
  • наше 36
  • нашег 18
  • нашега 10
  • нашем 20
  • наши 2
  • нашим 12
  • наших 6
  • нашла 1
  • нашој 9
  • нашу 16
  • не 464
  • Не 78
  • неба 4
  • небеса 2
  • небесима 1
  • небесих 1
  • небески 2
  • небеском 2
  • небесни 1
  • небесних 1
  • Небо 1
  • небо 4
  • небом 3
  • небрежљиво 1
  • небу 9
  • невера 1
  • неверни 1
  • неверник 1
  • неверника 1
  • неверним 1
  • неверници 1
  • невесела 1
  • невесели 2
  • невеселим 1
  • невесело 9
  • невесео 9
  • невешт 1
  • невидљиве 1
  • невина 1
  • невине 1
  • невини 2
  • невиних 2
  • невиности 2
  • невоља 3
  • невољама 1
  • невоље 5
  • невољне 1
  • невољу 1
  • негде 5
  • него 102
  • Него 33
  • недара 1
  • недеље 1
  • Недеље 1
  • Недељка 1
  • Недељко 1
  • Недељу 5
  • недовољно 1
  • недокуван 1
  • Недокуван 1
  • недра 1
  • нежна 1
  • нежни 1
  • нежних 1
  • нежно 2
  • незадовољен 1
  • незадовољноме 1
  • незвани 1
  • незгодно 2
  • незнан 1
  • незнане 1
  • незнанога 1
  • неизгладљиве 1
  • неискусне 1
  • нејако 1
  • нејасне 1
  • Нек 1
  • нек 5
  • Нека 37
  • нека 85
  • некад 3
  • некада 2
  • некакав 3
  • некаква 5
  • некакве 14
  • некакви 1
  • некаквим 3
  • некакво 1
  • некаквог 1
  • некаквога 4
  • некаквој 4
  • некаквом 1
  • некаквоме 1
  • некакву 4
  • некаки 1
  • некако 11
  • некамо 1
  • неке 3
  • неки 19
  • неким 3
  • Неко 1
  • неко 25
  • неког 1
  • некога 6
  • Неколике 1
  • неколике 5
  • неколики 2
  • неколиким 1
  • неколиких 1
  • Неколико 1
  • неколико 33
  • неколицином 2
  • неком 4
  • некрштен 1
  • неку 5
  • некуд 1
  • некуда 5
  • Некудим 8
  • Некудима 1
  • Некудиме 3
  • Некудимове 1
  • Некудимово 1
  • нем 3
  • нема 26
  • Нема 3
  • немаде 1
  • немају 1
  • немам 2
  • Немам 2
  • Немања 1
  • Немањина 1
  • немара 1
  • немаш 1
  • немирно 3
  • немо 1
  • Немој 12
  • немој 7
  • Немојте 4
  • немојте 5
  • необично 1
  • неописану 1
  • непобусаним 2
  • непобусаног 1
  • непокајани 1
  • непокорни 1
  • непомичан 1
  • непомично 4
  • непосредним 1
  • непосредној 1
  • непоуздани 1
  • непрекидним 1
  • непрекидно 1
  • непријатељ 3
  • непријатеља 3
  • непријатељем 2
  • непријатељу 2
  • непроменљивости 1
  • неразвијену 1
  • неразговетно 2
  • нераздвајани 2
  • неред 1
  • несвесно 1
  • несвести 1
  • несигурном 1
  • несретниче 3
  • Несрећа 1
  • несрећа 6
  • несреће 2
  • несрећне 1
  • несрећној 1
  • несрећу 3
  • нестаде 1
  • нестрпељиво 1
  • нестрпљиво 4
  • неће 18
  • Неће 2
  • Нећемо 1
  • нећемо 2
  • нећете 1
  • Нећеш 1
  • нећеш 8
  • Нећу 1
  • нећу 4
  • неугасном 1
  • неуморљиви 1
  • нехотице 1
  • нехришћанска 1
  • нечега 2
  • нечему 3
  • нечија 1
  • нечисте 1
  • нечујним 1
  • нешто 53
  • ни 114
  • Ни 4
  • Нигде 1
  • нигде 3
  • нижим 1
  • низ 9
  • није 102
  • Није 27
  • Ниједно 1
  • ниједноме 1
  • никад 6
  • никада 5
  • никакав 1
  • никаква 2
  • никакво 1
  • никако 9
  • нико 15
  • Нико 8
  • Никога 1
  • никога 3
  • никоје 1
  • ником 3
  • Никоме 1
  • никоме 3
  • Нинко 4
  • Нисам 3
  • нисам 6
  • ниси 17
  • Ниси 4
  • Ниско 1
  • ниско 4
  • Нисмо 3
  • нисмо 5
  • нисте 1
  • нису 11
  • нит 3
  • Нити 4
  • нити 9
  • Ништа 2
  • ништа 25
  • Но 1
  • но 12
  • нов 3
  • нова 3
  • Новака 1
  • Нове 1
  • новим 2
  • ново 4
  • Новога 1
  • Новој 1
  • новом 2
  • новоме 1
  • нову 3
  • новцима 1
  • ногама 1
  • ноге 16
  • ногом 1
  • ногу 4
  • нож 5
  • ножем 4
  • ножића 1
  • ноздрве 1
  • нојевим 1
  • нос 1
  • носа 1
  • носе 2
  • носећи 6
  • носи 12
  • носим 2
  • носио 2
  • носити 2
  • носиш 1
  • носом 1
  • ноћ 14
  • Ноћас 1
  • ноћас 10
  • ноћи 12
  • ноћио 1
  • ноћни 1
  • ноћу 1
  • Ноћу 1
  • ношаху 1
  • ношаше 1
  • нудио 1
  • њ 13
  • ње 18
  • њега 44
  • његов 24
  • Његова 3
  • његова 30
  • Његове 1
  • његове 17
  • његови 2
  • његовим 4
  • његових 4
  • Његово 2
  • његово 7
  • његовој 12
  • његовом 5
  • његову 18
  • њему 27
  • њен 3
  • Њен 3
  • њена 4
  • њене 13
  • њени 1
  • њеним 2
  • њених 1
  • њено 1
  • њеној 3
  • њеном 1
  • њену 5
  • њива 1
  • њивама 2
  • њиве 3
  • њиви 3
  • њиву 1
  • њим 16
  • Њима 1
  • њима 18
  • њиме 15
  • њих 46
  • њихов 4
  • њихова 8
  • њихове 8
  • њиховим 1
  • њихових 5
  • њихово 5
  • њиховој 3
  • њиховом 3
  • њихову 4
  • њој 12
  • њом 2
  • њоме 1
  • њу 6
  • О 12
  • о 91
  • Оба 2
  • оба 9
  • обадвојица 1
  • обале 1
  • обарају 1
  • обасјало 1
  • обасјаше 1
  • обвијале 1
  • обвикле 1
  • обгрлила 1
  • обгрљена 1
  • обдарио 1
  • обе 5
  • обедовао 1
  • обема 1
  • обеси 1
  • обећа 2
  • обећао 1
  • обиђу 1
  • обилазили 1
  • обилазио 1
  • Обилић 1
  • обичај 1
  • обичају 2
  • обично 3
  • обичнога 1
  • објавио 1
  • објавише 1
  • Објаснио 1
  • облака 2
  • облаке 2
  • облаком 1
  • облаку 1
  • облакша 1
  • облакшају 2
  • облаци 2
  • облачака 1
  • облетале 1
  • обливених 1
  • оближњих 1
  • обликом 1
  • облим 1
  • облио 1
  • обложене 1
  • обложени 1
  • обнажили 1
  • обнажујемо 1
  • обнесвешћен 1
  • ободе 4
  • ободосмо 1
  • ободоше 1
  • обоје 1
  • обојен 1
  • обојима 1
  • обојица 2
  • Обојица 2
  • обојице 2
  • оболео 1
  • оборена 1
  • обори 2
  • оборив 2
  • оборили 1
  • оборим 1
  • оборио 2
  • обориш 1
  • обрадовао 1
  • образ 7
  • образа 3
  • образе 10
  • образи 3
  • образима 5
  • образу 1
  • обрани 1
  • обрано 1
  • обрањених 1
  • обрасле 1
  • обраслој 1
  • обрвама 1
  • обрве 1
  • обредише 1
  • Обрните 1
  • обручите 1
  • обручу 1
  • обузе 1
  • обузеше 1
  • обузимљу 1
  • обућу 1
  • Ова 1
  • ова 14
  • овај 25
  • оваквог 1
  • оваквој 1
  • оваким 1
  • овако 8
  • овамо 16
  • Овамо 3
  • овда 11
  • Овда 3
  • овде 47
  • ове 11
  • ови 2
  • овим 2
  • ових 6
  • овлажи 1
  • ово 21
  • Ово 6
  • овог 3
  • овога 22
  • овој 11
  • оволико 2
  • овом 5
  • овоме 10
  • ову 14
  • овуда 1
  • овца 1
  • овце 1
  • огласнике 2
  • огласнику 1
  • оглашује 1
  • оглашују 1
  • огледај 1
  • огледају 2
  • огледајући 2
  • оглухнуо 1
  • оглушивати 1
  • огњишта 5
  • огњиште 2
  • огњиштем 2
  • огњишту 1
  • огњу 2
  • ограде 2
  • огранак 1
  • огрешили 1
  • огрешио 2
  • огрешисмо 1
  • огреших 1
  • Огреших 3
  • огрешише 1
  • ОД 1
  • Од 16
  • од 457
  • одавде 2
  • одазваше 2
  • одазивала 1
  • одазивати 1
  • одазиваху 1
  • одаја 1
  • одају 1
  • оданде 1
  • одано 1
  • одатле 2
  • одби 2
  • одбија 1
  • одбијао 1
  • одбијемо 1
  • одбијете 1
  • одбили 1
  • одбише 1
  • одблесак 1
  • одбрани 1
  • одбранимо 1
  • одбраниш 1
  • одбрану 1
  • одважно 2
  • одвајали 1
  • одваљала 1
  • одведе 3
  • одведем 1
  • одведи 1
  • Одведи 1
  • одведох 1
  • одвести 2
  • одводе 1
  • одвоје 1
  • одвоји 3
  • одвраћао 1
  • одговара 2
  • одговарају 1
  • одговарао 1
  • одговараше 3
  • одговор 3
  • одговора 2
  • одговори 16
  • одгурну 1
  • Оде 2
  • одевен 3
  • одевена 1
  • одежди 2
  • одело 1
  • оделу 2
  • одзива 1
  • одзивало 1
  • одзовемо 1
  • Оди 1
  • Одите 1
  • одјахали 1
  • одјахао 1
  • одјахаше 1
  • одјахујући 2
  • Одједанпут 1
  • Одједаред 1
  • одјезди 1
  • одјездио 3
  • одјек 1
  • одјекиваше 1
  • одјекну 3
  • одјекује 1
  • одјецима 1
  • одлази 1
  • одлазите 1
  • Одлазите 1
  • одласку 2
  • одлежи 1
  • одлети 1
  • одмакла 2
  • одмакнемо 2
  • одмарао 1
  • одмарати 1
  • Одмах 1
  • одмах 28
  • одмерени 1
  • одмерено 2
  • одметнули 1
  • одмицати 1
  • одмицаше 1
  • одмичем 1
  • одмичући 1
  • одмора 2
  • одмори 5
  • одморимо 1
  • одморите 3
  • одморна 3
  • одморне 1
  • одморни 1
  • одморнику 1
  • одморних 1
  • Однекуд 1
  • однекуд 3
  • Однекуда 1
  • однесе 1
  • однесемо 1
  • однесите 1
  • однесоше 1
  • однесу 1
  • одобравајући 1
  • одобравања 1
  • одобрићеш 1
  • одовуд 1
  • одолети 3
  • одох 2
  • одоше 3
  • одради 2
  • одрастао 2
  • одреди 1
  • одређено 1
  • одржаваним 1
  • одржи 1
  • одриче 1
  • Одседлаше 1
  • одскочило 1
  • одслужује 1
  • одстојимо 1
  • одступа 1
  • одузме 1
  • одушевљени 1
  • одушевљених 1
  • ОДШТАМПАНО 1
  • оживе 1
  • озараваше 1
  • озари 1
  • озарује 1
  • озбиљно 3
  • озго 2
  • оздо 4
  • ока 8
  • окадимо 1
  • окаљао 1
  • окат 1
  • оквирима 2
  • оките 1
  • окити 1
  • окитио 2
  • окићен 1
  • окићена 2
  • окићене 2
  • окићени 1
  • окићену 1
  • оклевај 1
  • оклевамо 1
  • оклевати 1
  • оклопима 1
  • оклопника 1
  • оклопницима 3
  • Око 7
  • око 70
  • окована 1
  • окованим 1
  • оком 4
  • окрене 2
  • окрену 7
  • окренув 4
  • окренуо 2
  • окренути 2
  • окрепљен 1
  • окретати 1
  • Окреташе 1
  • окреташе 2
  • окрете 24
  • окреће 3
  • окрзнуше 1
  • округластог 1
  • округло 2
  • окружен 1
  • окршај 1
  • окршаја 1
  • оку 3
  • окушамо 1
  • олакша 1
  • оловом 2
  • олтар 1
  • олтара 1
  • олтарем 2
  • олтару 1
  • олује 1
  • омања 1
  • омањој 1
  • омахњују 1
  • омекшај 1
  • омлађа 1
  • он 82
  • Он 9
  • она 36
  • Она 9
  • онај 24
  • Онај 7
  • Онакве 1
  • онаким 1
  • Онако 1
  • онако 14
  • онаку 2
  • онамо 1
  • онда 153
  • Онда 2
  • онде 14
  • оне 17
  • онемелих 1
  • онемио 1
  • они 19
  • оним 9
  • онима 3
  • оних 14
  • Оно 2
  • оно 22
  • оног 5
  • онога 12
  • оној 8
  • онолике 1
  • оноликих 1
  • оном 7
  • ономад 1
  • ономе 10
  • ономлане 1
  • ономлани 1
  • ону 17
  • онуда 2
  • опажати 1
  • опази 1
  • опазим 1
  • Опазио 1
  • опазити 1
  • Опазише 1
  • опазише 2
  • опанака 1
  • опасност 1
  • опасности 3
  • опева 1
  • опевати 1
  • опело 1
  • Опет 2
  • опет 99
  • опили 1
  • опипао 1
  • описати 2
  • опколеше 1
  • опкољена 1
  • оплакујући 1
  • оплетена 1
  • опознили 2
  • опојати 7
  • опоји 1
  • опојте 2
  • опора 1
  • Опра 1
  • опраштај 1
  • опраштам 1
  • опраштати 1
  • опрема 2
  • опремама 1
  • опреме 1
  • опремио 1
  • опремљен 1
  • опремљена 1
  • опремљени 1
  • опремљених 1
  • опремљеног 1
  • опрему 1
  • опржени 1
  • опросте 1
  • опрости 11
  • Опрости 12
  • опростили 1
  • опростим 1
  • опростимо 1
  • опростио 2
  • Опростите 1
  • опростите 2
  • опростити 7
  • опростиш 4
  • опростише 1
  • опроштај 2
  • опроштаја 1
  • опроштајну 3
  • опроштено 1
  • Опружио 1
  • опхрвала 1
  • орао 1
  • Орао 1
  • Оркановићу 1
  • Орла 1
  • орле 1
  • орлићи 1
  • Орлов 7
  • орлова 1
  • ОРЛОВА 1
  • Орлова 20
  • орлови 5
  • Орловић 10
  • Орловића 15
  • Орловићев 1
  • Орловићева 3
  • Орловићеве 2
  • Орловићеву 2
  • Орловићевцима 1
  • Орловићем 1
  • Орловићи 3
  • Орловићима 3
  • Орловићке 1
  • Орловићу 6
  • Орлово 4
  • орловска 1
  • орловско 1
  • Орлову 1
  • орлу 2
  • орлушине 3
  • орлушину 2
  • ороси 1
  • оружана 1
  • оружане 1
  • оружани 1
  • оружаних 2
  • оружја 6
  • оружје 6
  • оружју 1
  • осамдесет 1
  • осваја 1
  • освајају 1
  • освајате 1
  • освану 1
  • осванула 2
  • освануо 1
  • освете 1
  • осветио 1
  • осветли 1
  • осветлио 1
  • осветљавало 1
  • осветљаваше 1
  • осветљеној 1
  • освећеном 1
  • освојити 1
  • освојише 1
  • осврну 2
  • осврнути 3
  • осврћући 2
  • оседео 1
  • оседлајте 1
  • оседлан 1
  • оседлана 1
  • оседланих 1
  • осем 1
  • Осем 2
  • осете 1
  • Осети 1
  • осети 2
  • осетив 2
  • осетите 1
  • осетих 1
  • осетним 1
  • осећа 2
  • осећају 3
  • осећали 1
  • осећам 1
  • Осећам 1
  • осећањима 1
  • осећао 1
  • осећасмо 1
  • осећах 2
  • осећаше 1
  • Осећаше 1
  • оскврнише 1
  • ослободи 2
  • ослонио 1
  • ослушкивала 1
  • ослушкивао 1
  • ослушкује 1
  • ослушкујете 1
  • осмех 1
  • осмехиваше 3
  • осмехну 1
  • осмехом 3
  • осмеху 1
  • осмехујући 1
  • Осмехујући 1
  • осмоугле 1
  • оснује 1
  • особито 1
  • осрамотимо 1
  • Оста 2
  • оста 9
  • остави 7
  • оставила 1
  • оставили 2
  • оставим 2
  • оставимо 3
  • оставио 5
  • оставите 3
  • оставити 4
  • оставих 2
  • оставише 4
  • остављају 1
  • остављам 1
  • Остављам 2
  • Остаде 1
  • остадосмо 1
  • Остадоше 1
  • остадоше 2
  • остајао 1
  • остаје 1
  • остајте 1
  • остају 2
  • остали 1
  • остало 2
  • осталога 1
  • остане 6
  • останеш 2
  • остани 3
  • останите 1
  • остану 3
  • остао 1
  • Остао 2
  • остарео 2
  • остатак 1
  • остатака 1
  • остати 4
  • остаци 1
  • осташе 1
  • Осташе 2
  • острицама 2
  • отапала 3
  • отац 11
  • отаца 1
  • Отаца 4
  • отачаства 4
  • отачаство 5
  • отачаству 1
  • отаче 1
  • отвара 1
  • отварајући 1
  • отварати 1
  • отворена 4
  • отворене 1
  • отвореним 3
  • отворено 1
  • отворенога 1
  • отвореном 2
  • отвореноме 1
  • Отвори 1
  • отвори 7
  • отвориле 1
  • отворимо 1
  • отворио 2
  • отворићу 1
  • отворих 2
  • отворише 3
  • оте 2
  • отеле 1
  • отео 1
  • отерао 1
  • отерати 1
  • отераше 1
  • отети 1
  • отеше 2
  • Отиде 1
  • отиде 5
  • отидоше 1
  • отимају 1
  • отимаху 1
  • отишли 1
  • отишло 1
  • отказао 1
  • откако 1
  • откуд 4
  • откуда 5
  • откупљујете 1
  • отме 1
  • отпадници 1
  • отпоздрављаху 1
  • отпочинем 1
  • отпочне 2
  • отпратише 1
  • отрже 1
  • отровала 1
  • отровали 1
  • отровани 1
  • отровно 1
  • отрча 1
  • отуда 2
  • ох 1
  • Ох 5
  • оца 10
  • оцат 2
  • оци 2
  • оцу 1
  • Оче 1
  • оче 2
  • очева 2
  • очевидна 1
  • очевидним 1
  • очевидно 11
  • Очевидно 2
  • очекивањима 1
  • очекује 2
  • очекују 1
  • очекујући 2
  • Очи 1
  • очи 55
  • очију 2
  • очима 27
  • очинском 1
  • очита 1
  • очитах 1
  • очиташ 1
  • очним 1
  • очуваш 1
  • оштре 1
  • оштри 3
  • оштрије 2
  • оштрији 2
  • Оштрим 1
  • оштрим 3
  • оштриц 1
  • оштрицом 1
  • оштрицу 1
  • оштро 5
  • па 341
  • Па 58
  • пада 3
  • падају 2
  • падала 2
  • падале 1
  • падали 1
  • падало 1
  • падати 1
  • падаху 1
  • падаше 1
  • Паде 2
  • паде 7
  • падини 2
  • падне 4
  • падох 1
  • падоше 1
  • пажљиво 1
  • пажњом 2
  • Пази 2
  • пази 3
  • пазили 1
  • пазимо 1
  • пазити 1
  • Пајсеј 9
  • Пајсеја 1
  • Пајсеју 2
  • Пајсија 1
  • Пајсије 3
  • Пајсијем 1
  • пакосним 1
  • пакосну 1
  • пала 2
  • пале 2
  • пали 1
  • Пали 1
  • палиш 1
  • памет 10
  • памети 4
  • паметна 1
  • паметни 4
  • паметно 8
  • памтење 1
  • памучне 1
  • панцер 1
  • панцера 1
  • панцерима 1
  • панцером 2
  • панцир 1
  • панцири 1
  • панцирима 1
  • панциром 1
  • пао 7
  • папи 1
  • папрати 1
  • папратовој 1
  • пар 1
  • парохија 2
  • пас 3
  • паса 5
  • пасом 2
  • пасти 1
  • пастрмке 1
  • Патарен 3
  • патила 2
  • патио 1
  • патос 3
  • патоса 2
  • патосану 1
  • патосу 1
  • Патријарах 1
  • патријарха 1
  • паун 1
  • паунице 1
  • паучина 1
  • паучину 1
  • пафтама 1
  • пашће 1
  • пева 3
  • певају 3
  • певајући 4
  • певања 1
  • певање 1
  • певањем 1
  • певању 2
  • певао 2
  • певати 2
  • певаш 1
  • певнице 1
  • Педесет 1
  • педесет 10
  • пелена 1
  • пеливани 1
  • пера 1
  • перивој 6
  • перивоја 2
  • перивоју 1
  • перјанама 1
  • перјем 1
  • перо 2
  • перперама 1
  • перпере 2
  • перперу 3
  • персијским 1
  • Перунике 1
  • перунику 1
  • Перунику 1
  • перчин 1
  • песама 1
  • песма 1
  • песмама 1
  • песме 6
  • песмицу 1
  • песмом 2
  • песму 1
  • песницама 1
  • песницом 3
  • Пет 1
  • пет 16
  • Петак 1
  • петлова 1
  • петлови 1
  • петнаест 3
  • петорица 2
  • петрахиљ 1
  • петрахиљем 1
  • Петров 2
  • петроваче 1
  • пећине 1
  • пећину 2
  • Пећки 1
  • пехар 9
  • пехара 2
  • пехаре 10
  • пехари 2
  • пехарима 3
  • пехаром 1
  • печате 1
  • пече 1
  • пешице 2
  • пијан 1
  • пијани 2
  • пијанчимо 1
  • пијанчити 1
  • пије 2
  • пијемо 2
  • пијуцкају 1
  • пиле 1
  • пили 1
  • пио 2
  • писали 1
  • писама 1
  • писано 1
  • писања 1
  • писао 7
  • писати 1
  • писаше 1
  • писма 3
  • писмен 1
  • писменима 1
  • писмо 13
  • писмом 1
  • писму 1
  • Писму 1
  • пита 3
  • питај 1
  • питају 1
  • питам 6
  • питања 2
  • питање 5
  • питањима 1
  • питах 1
  • питаху 3
  • питаше 24
  • пити 2
  • питоме 1
  • питомо 1
  • пиће 1
  • пише 7
  • пиштање 1
  • пишу 2
  • пишући 1
  • плава 2
  • плаве 3
  • плаветне 1
  • плавичастом 1
  • плаво 2
  • плавог 2
  • плаву 1
  • плакање 1
  • плакати 2
  • плакаху 1
  • плакаше 4
  • пламен 4
  • пламена 1
  • пламени 1
  • пламенови 1
  • Планине 1
  • планине 5
  • планини 2
  • планину 1
  • платио 1
  • платити 1
  • платнима 1
  • платном 1
  • платну 1
  • плаћамо 1
  • плаћате 1
  • плаховита 1
  • плаховите 1
  • плач 1
  • плача 2
  • плашт 2
  • плаштева 1
  • плаштем 1
  • плаштове 1
  • плаштом 1
  • плашту 3
  • плева 1
  • плеву 1
  • племе 1
  • племена 1
  • племенита 1
  • племените 1
  • племенити 1
  • плетенице 1
  • плећа 3
  • плећима 1
  • плећки 1
  • плод 1
  • плоча 3
  • плочама 5
  • плоче 1
  • Плочнику 6
  • пљачкају 1
  • пљачкаша 1
  • по 196
  • По 21
  • победа 2
  • победе 1
  • победи 2
  • победили 1
  • победити 5
  • победне 1
  • победу 7
  • побијемо 1
  • побијено 2
  • побио 1
  • побиће 1
  • побледе 1
  • побожна 1
  • побожно 9
  • поборавила 1
  • побратима 4
  • поведе 5
  • поведемо 1
  • поведите 1
  • поведох 1
  • поведоше 1
  • повежу 1
  • повезана 1
  • повезао 1
  • повелика 1
  • повелику 1
  • повео 1
  • поверим 1
  • поверљиви 1
  • поверовати 1
  • поветарац 6
  • поветарца 1
  • поветарцем 1
  • поветарцу 2
  • повећало 1
  • пови 1
  • повија 3
  • повијаше 2
  • повијен 1
  • повијеним 1
  • повика 1
  • повикао 2
  • повикаше 6
  • повила 1
  • повио 1
  • повисило 1
  • Повисило 1
  • повише 1
  • поводањ 1
  • повоју 1
  • повратка 1
  • поврх 3
  • повукао 1
  • повукоше 1
  • повуче 2
  • Погађаш 1
  • погази 1
  • погана 2
  • погани 2
  • поганим 1
  • поганој 1
  • погану 1
  • погаче 3
  • погибија 1
  • погибије 1
  • погибији 1
  • погибију 3
  • погине 5
  • погинем 3
  • погинулим 1
  • погинуо 7
  • погинути 4
  • поглавито 1
  • поглед 7
  • Погледа 3
  • погледа 32
  • погледав 1
  • Погледај 1
  • погледај 4
  • погледајући 3
  • погледам 2
  • погледао 2
  • погледати 5
  • Погледах 1
  • погледах 3
  • погледаху 1
  • погледаш 1
  • погледаше 7
  • погледе 9
  • погледи 3
  • погледима 4
  • погледом 6
  • погнуо 1
  • погнут 2
  • погнутом 1
  • погнуше 1
  • погоди 1
  • погодила 1
  • погодимо 1
  • Погодио 1
  • погоним 1
  • погребне 2
  • погружен 1
  • Погружена 1
  • погубише 1
  • Под 4
  • под 75
  • подај 1
  • подвлачи 1
  • подглавље 1
  • подглавњаци 2
  • подели 2
  • подесио 1
  • подесити 1
  • подивљали 1
  • подигао 2
  • подигла 1
  • подигне 2
  • подигнимо 2
  • подигнув 2
  • подигнут 1
  • подигоше 2
  • подиже 11
  • подижући 1
  • подизале 1
  • подићи 2
  • подједнако 4
  • подметне 1
  • подмећу 1
  • подмладио 1
  • поднапије 1
  • подне 6
  • поднесав 1
  • поднесе 1
  • подножицу 1
  • подножју 2
  • подругљиво 2
  • подрума 2
  • подруме 1
  • подрумова 1
  • подруму 1
  • подсетио 1
  • подсећао 2
  • подсећаше 1
  • подсмешљиво 1
  • подстицаше 1
  • подуго 1
  • Подуго 1
  • подуже 3
  • подузимље 1
  • подупреше 1
  • пође 18
  • пођем 1
  • пођемо 6
  • пођете 1
  • Пођи 1
  • пођи 2
  • пођите 1
  • пођосмо 2
  • пођоше 7
  • пођу 1
  • пожалити 2
  • пожеле 1
  • пожелимо 1
  • поживи 1
  • пожуре 1
  • пожури 2
  • пожуримо 2
  • пожурите 1
  • позади 1
  • позајмио 1
  • позатвараше 2
  • позва 1
  • позвала 1
  • позвао 2
  • поздрав 1
  • поздраве 1
  • Поздрави 1
  • поздрави 4
  • поздравио 2
  • поздравите 1
  • поздрављају 1
  • поздрављајући 1
  • поздрављам 2
  • поздрављао 1
  • поздрављате 1
  • поздрављаху 1
  • поздрављење 2
  • поздравом 1
  • позив 1
  • позиваше 1
  • позивима 2
  • позивље 1
  • позивљући 1
  • позиву 1
  • позлаћених 1
  • Позлеђујем 1
  • познај 1
  • познајемо 1
  • познаници 1
  • Позно 2
  • позно 3
  • позове 1
  • позорнице 1
  • поиздаље 1
  • поименце 1
  • појање 3
  • појањем 1
  • појаса 1
  • појасеве 1
  • појасем 1
  • појати 3
  • појахали 1
  • појахао 2
  • појахаше 2
  • појачаним 1
  • појаше 1
  • појаши 1
  • Појашите 1
  • појашу 2
  • поји 1
  • појма 1
  • појурише 1
  • појући 1
  • покаже 3
  • покажем 2
  • покажемо 1
  • покажеш 1
  • показа 1
  • показала 1
  • показати 1
  • показах 1
  • показивао 1
  • показиваше 1
  • Покај 2
  • покајања 1
  • покајање 2
  • покајем 1
  • покајемо 1
  • покајници 1
  • покајничке 1
  • покајништва 1
  • Покајте 3
  • покашто 1
  • покидаше 1
  • покисосмо 1
  • поклад 1
  • поклањали 1
  • поклањаш 1
  • поклисар 2
  • поклисаревим 1
  • поклон 2
  • поклони 15
  • поклонивши 1
  • поклонимо 1
  • поклонио 4
  • поклонити 1
  • поклоних 1
  • поклониш 1
  • поклопи 1
  • поклопцима 1
  • покој 1
  • покојне 1
  • покојни 2
  • покојног 1
  • покојнога 3
  • покор 3
  • покора 2
  • покорава 1
  • покретима 2
  • покри 1
  • покривен 3
  • покривена 2
  • покривене 1
  • покривених 1
  • покривено 1
  • покрио 1
  • покров 1
  • покропи 1
  • покупише 2
  • покушавала 1
  • покушаваху 1
  • покушаваше 2
  • покушао 1
  • пола 7
  • полагани 2
  • Полаганим 1
  • полаганим 5
  • Полагано 2
  • полагано 23
  • полагањем 1
  • полажаху 1
  • полазак 1
  • полазе 1
  • полазило 1
  • полазим 1
  • Полазимо 1
  • полазимо 5
  • полазити 1
  • поласка 3
  • полете 6
  • полетео 1
  • Полетесмо 1
  • полетети 1
  • Полетеше 1
  • Полети 1
  • половина 2
  • половине 1
  • половином 3
  • положаје 1
  • положено 2
  • положи 1
  • положио 5
  • поломила 1
  • полу 2
  • полугласно 1
  • полумесец 1
  • полупијана 1
  • полупрокрчене 1
  • поља 3
  • пољане 1
  • пољани 7
  • пољану 1
  • поље 8
  • пољем 5
  • пољима 3
  • пољског 1
  • пољскога 1
  • пољу 12
  • пољуби 22
  • пољубив 1
  • пољубим 1
  • Пољубите 1
  • пољубих 1
  • Пољубише 1
  • помагао 1
  • помагач 1
  • помаже 2
  • помажу 2
  • помаман 1
  • помело 1
  • поменем 1
  • поменуо 1
  • поменуше 1
  • помиловао 1
  • помињала 2
  • помињати 2
  • помињаше 1
  • помињеш 1
  • помињи 5
  • Помисли 1
  • помисли 2
  • помислим 1
  • помислио 1
  • Помислите 3
  • Помислих 1
  • помишљах 1
  • помишљаш 2
  • помогло 1
  • помогне 3
  • помогнем 1
  • помогнете 1
  • помогну 2
  • Помози 1
  • помози 5
  • помозите 1
  • помоли 2
  • помолимо 2
  • помолио 1
  • помолисмо 1
  • помолите 1
  • помолити 1
  • помори 1
  • помоћ 3
  • помоћи 8
  • помоћник 1
  • помоћу 1
  • помрли 1
  • помрло 1
  • понављаше 5
  • понаша 1
  • понашаше 1
  • Понедеоник 2
  • Понедеоника 1
  • понела 1
  • понело 1
  • Понео 1
  • понео 2
  • понесе 1
  • понесем 1
  • понови 3
  • понос 1
  • поноси 2
  • поносимо 1
  • поносио 1
  • поносите 1
  • поноситији 1
  • поноситим 1
  • поносито 4
  • поноситој 1
  • поносом 1
  • поноћ 1
  • поноћи 3
  • понуде 1
  • поњава 1
  • поњаве 1
  • поњави 2
  • поњавицом 1
  • поњаву 2
  • поодавно 1
  • поодморе 1
  • поодмори 1
  • поодморимо 1
  • пооштри 1
  • поп 38
  • попа 18
  • попе 9
  • попила 1
  • попиле 1
  • попио 2
  • Попише 1
  • попова 1
  • попове 1
  • попови 6
  • поповој 1
  • поповска 1
  • попову 1
  • попом 2
  • попреко 2
  • попрштала 1
  • Попу 1
  • попу 5
  • поразу 1
  • порасте 1
  • Поред 1
  • поред 22
  • пореметити 1
  • поробио 1
  • поробљени 1
  • порота 2
  • Порубовић 3
  • Порубовића 2
  • поруке 1
  • Поручи 2
  • поручује 1
  • порушеноме 1
  • посаветује 1
  • посади 2
  • посадио 1
  • посао 2
  • посветили 1
  • поседаше 1
  • посла 2
  • послао 2
  • послати 1
  • Послах 1
  • после 17
  • После 5
  • последња 8
  • последње 4
  • последњем 1
  • последњи 5
  • последњим 4
  • последњих 2
  • последњу 4
  • послетку 1
  • пословима 1
  • послом 1
  • послужи 2
  • послужио 1
  • послужити 2
  • Послуша 1
  • послуша 2
  • послушала 1
  • послушамо 1
  • послушао 2
  • послушасте 1
  • послушати 3
  • послушаћу 1
  • послушаше 1
  • Послушна 1
  • послушност 1
  • посматраше 2
  • посниском 1
  • посно 1
  • посраме 1
  • посрамити 1
  • посред 1
  • посресаше 1
  • посрћући 1
  • посрче 1
  • пост 1
  • Пост 1
  • поста 2
  • постави 1
  • поставио 1
  • поставити 1
  • постао 5
  • постара 1
  • постаријим 1
  • постеља 1
  • постеље 4
  • постељи 2
  • постељу 9
  • постидео 1
  • постидети 1
  • постове 1
  • постови 1
  • постојах 1
  • Постојаше 1
  • постројени 1
  • поступно 1
  • потајних 1
  • потапкао 2
  • потврђиваше 1
  • потеза 1
  • потекло 1
  • Потекоше 1
  • потера 1
  • потеци 2
  • Потеци 2
  • Потецимо 1
  • потиљак 1
  • потискосмо 1
  • потисну 1
  • Потиснусмо 1
  • потицале 1
  • потицаху 1
  • поткованих 1
  • поткрепи 2
  • поткресаном 1
  • потмула 1
  • потмули 1
  • потмуло 1
  • поток 5
  • Потока 1
  • потока 2
  • потоку 1
  • потопише 1
  • потоци 1
  • потоцима 1
  • потпуно 1
  • потражимо 2
  • потражио 1
  • Потражише 1
  • потраја 1
  • потрајало 6
  • потреса 1
  • потресан 1
  • потруде 1
  • потрча 2
  • потрчаше 2
  • потрчи 1
  • потуримо 1
  • Поћи 1
  • поћи 3
  • поћута 1
  • поуздан 1
  • поуздана 1
  • поуздане 1
  • поузданије 1
  • поузданим 2
  • поуздано 10
  • поузданом 2
  • поузданости 1
  • поуздањем 1
  • поуморе 1
  • поучити 1
  • похватају 1
  • похита 1
  • похитај 1
  • Похитајмо 1
  • похитало 2
  • похитамо 3
  • походу 1
  • Поцрвене 1
  • поцрвене 4
  • поцрвенео 1
  • поцрнеле 1
  • поцрнели 1
  • почаст 1
  • Поче 1
  • поче 23
  • почела 2
  • почело 1
  • почео 6
  • почети 1
  • почетка 2
  • почетку 1
  • почеше 6
  • почивала 1
  • почивање 1
  • почивке 1
  • почиње 1
  • почињу 1
  • почне 2
  • почнем 1
  • почнемо 1
  • почни 1
  • Почни 1
  • пошав 1
  • пошао 3
  • поширок 1
  • пошкропи 1
  • пошла 1
  • пошло 1
  • пошљете 1
  • пошљеш 2
  • Пошљи 1
  • пошљи 2
  • поштена 2
  • поштени 1
  • поштених 1
  • поштено 3
  • пошто 1
  • поштовања 1
  • поштовањем 2
  • пошту 1
  • поштује 2
  • поштујем 1
  • прав 2
  • права 7
  • правда 1
  • правдам 1
  • правдаше 1
  • правди 2
  • правду 2
  • праве 1
  • праведна 1
  • праведности 1
  • прави 6
  • правила 1
  • правим 2
  • правимо 1
  • правио 1
  • правих 1
  • правиш 2
  • право 35
  • Право 6
  • правом 1
  • Православље 1
  • православне 2
  • православни 2
  • правцем 4
  • правцу 2
  • праг 1
  • прага 2
  • прагу 4
  • празан 1
  • празна 1
  • празни 2
  • празнисмо 1
  • празнично 1
  • празничном 2
  • празно 1
  • празну 1
  • прамен 1
  • прао 1
  • праском 1
  • прати 5
  • пратилаца 1
  • пратим 1
  • пратимо 1
  • пратио 1
  • пратити 1
  • пратиш 2
  • праћен 4
  • праћени 1
  • прашине 1
  • прашину 3
  • прашњав 2
  • прашта 1
  • праштајте 2
  • праштајући 1
  • праштам 1
  • праштамо 3
  • праштати 1
  • прва 5
  • прве 4
  • првенац 3
  • првенца 1
  • првенче 1
  • Први 1
  • први 17
  • првим 3
  • првих 1
  • прво 17
  • Прво 9
  • првог 1
  • Првога 1
  • првога 2
  • првој 1
  • првом 2
  • првоме 4
  • прву 3
  • пре 30
  • Пре 4
  • пребацити 1
  • преби 1
  • пребијен 1
  • преблед 1
  • пребледе 2
  • пребледела 2
  • пребледео 1
  • пребледо 1
  • пребројимо 1
  • превали 3
  • превалило 2
  • превалио 1
  • преварити 1
  • превелику 1
  • преви 1
  • превлачаше 1
  • Превлачаше 1
  • преврну 1
  • преврнуле 1
  • преврнуо 1
  • преврнути 1
  • преврнуше 1
  • преврће 2
  • преврћу 1
  • прегази 1
  • Прегази 1
  • прегазио 1
  • прегледа 1
  • прегледао 1
  • прегледати 1
  • преговора 1
  • преговоре 1
  • прегрејало 1
  • прегрш 1
  • Пред 2
  • пред 87
  • преда 10
  • предавао 1
  • предаде 3
  • предадоше 1
  • предаду 1
  • предај 1
  • предаје 1
  • предајемо 3
  • предајите 1
  • Предајите 1
  • Предајте 4
  • предали 1
  • предати 1
  • предаћеш 1
  • предаш 1
  • предложим 1
  • предња 1
  • предњих 1
  • предобра 1
  • предомишља 1
  • предомишљам 1
  • предомишљати 1
  • предсказања 1
  • предсказивање 1
  • предстража 1
  • предузе 1
  • пређе 3
  • пређемо 1
  • презрења 1
  • презривим 1
  • презривости 2
  • преки 1
  • прекида 1
  • прекидати 1
  • прекиде 9
  • прекидоше 1
  • прекинути 2
  • прекипе 1
  • преклињао 2
  • преклињах 1
  • преклињаху 2
  • преклињаше 1
  • преклиње 2
  • преклињем 4
  • преко 20
  • прекор 3
  • прекора 2
  • прекораваше 2
  • прекори 1
  • прекорима 1
  • прекрати 1
  • прекратио 1
  • прекрсти 12
  • Прекрсти 4
  • Прекрстите 1
  • прекрстих 1
  • прекрстиш 1
  • прекрштање 1
  • прекрштеним 1
  • преку 1
  • прелажаху 1
  • прелажаше 1
  • прелазити 1
  • прелеташе 1
  • прелете 1
  • прелива 1
  • преливају 1
  • прелијемо 1
  • прелистава 1
  • Према 3
  • према 30
  • премештати 1
  • премишљају 1
  • премишљању 1
  • пренеражен 2
  • пренеражена 1
  • Пренерази 1
  • преносе 1
  • преноћи 3
  • преноћим 1
  • преноћио 2
  • преноћиш 1
  • преноћиште 1
  • прену 1
  • пренуо 2
  • преобукли 1
  • препаде 1
  • препадне 1
  • препаст 2
  • препасти 1
  • препеке 1
  • препис 2
  • препланулим 1
  • преплет 1
  • преплету 1
  • пресече 5
  • пресипље 1
  • прескакали 1
  • преста 1
  • престадоше 1
  • престала 1
  • престао 1
  • престаше 1
  • престо 3
  • престола 1
  • престрављен 1
  • престрављени 1
  • пресудим 1
  • пресудиш 1
  • пресуђујем 1
  • претварам 1
  • претварати 1
  • претече 1
  • претискаше 1
  • претишташе 1
  • претњама 1
  • претресао 1
  • претрпани 1
  • прећаше 1
  • Преча 1
  • прешао 2
  • прешивале 1
  • пржи 1
  • прзнице 1
  • при 9
  • прибере 1
  • приближи 1
  • прибодену 1
  • привезали 1
  • привезаше 1
  • привенчана 1
  • приви 1
  • привика 2
  • Привикаше 1
  • привикаше 10
  • привирити 1
  • привукла 1
  • привуче 1
  • пригибаше 2
  • пригибљу 1
  • пригну 7
  • приговорити 1
  • придао 1
  • придворица 1
  • придворни 1
  • придворних 1
  • придворнога 1
  • придворну 2
  • придигао 1
  • Придите 1
  • придође 1
  • придржавајући 1
  • Приђе 3
  • приђе 30
  • приђоше 1
  • Приђоше 4
  • приђу 1
  • призбори 1
  • призиваше 1
  • призивље 1
  • призивљем 2
  • призна 1
  • признавање 1
  • признати 1
  • призор 2
  • призора 2
  • пријатељ 2
  • пријатеља 2
  • пријатеље 2
  • пријатељем 1
  • пријатељи 2
  • Пријатељи 3
  • пријатељска 1
  • пријатељства 1
  • пријатељу 2
  • приклоне 1
  • приклони 1
  • приклопи 1
  • прикумци 1
  • прикупи 1
  • прикупље 1
  • прикуцам 1
  • прикучио 1
  • прилепи 1
  • прилика 4
  • прилике 4
  • приликом 2
  • прилику 4
  • прилици 2
  • приличи 3
  • прилог 2
  • прилога 1
  • прилоге 1
  • прилози 1
  • прима 1
  • Примајући 1
  • примакоше 1
  • Примам 1
  • примам 2
  • примамо 1
  • примаче 2
  • прими 3
  • примив 1
  • примио 1
  • примити 1
  • примицати 1
  • Приморја 3
  • Приморце 1
  • Приморци 1
  • принесе 1
  • прионули 1
  • Припашите 1
  • припијао 1
  • приповедач 2
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • припремите 1
  • природе 1
  • присетио 1
  • присиљавамо 1
  • приспело 1
  • приспео 1
  • пристаде 1
  • пристизаше 1
  • приступа 1
  • приступају 1
  • приступах 1
  • Приступи 1
  • приступимо 1
  • присутни 2
  • присутних 1
  • притајиваше 1
  • притајује 1
  • притврђен 1
  • притврђују 1
  • притегне 1
  • притеци 1
  • притече 1
  • притисла 1
  • притоку 1
  • притрча 1
  • прићи 1
  • прихваташе 2
  • прихвате 1
  • прихвати 49
  • Прихватив 1
  • прихватило 1
  • прихватимо 2
  • прихватио 1
  • прихватите 1
  • прихватише 2
  • прихваћају 2
  • прича 10
  • Причају 1
  • причају 5
  • Причало 1
  • причам 2
  • причања 1
  • причање 3
  • причању 1
  • причао 5
  • причати 4
  • Причаху 1
  • причаху 3
  • Причаше 1
  • причаше 11
  • приче 2
  • причека 1
  • Причекај 1
  • причекамо 1
  • причестише 1
  • Причешће 1
  • причи 1
  • причуваш 1
  • пришав 1
  • Приштини 1
  • пробдио 1
  • пробија 1
  • пробије 2
  • пробила 1
  • пробуди 3
  • пробудићеш 1
  • пробудиш 1
  • проведе 2
  • проведемо 1
  • проведу 1
  • провела 1
  • провести 1
  • провиди 1
  • проводио 1
  • проводиш 1
  • прогањају 2
  • прогледају 1
  • прогледах 1
  • проговара 1
  • проговори 5
  • проговорим 2
  • проговорио 2
  • проговориће 1
  • проговориш 1
  • прогорела 1
  • прогрушали 1
  • прогура 1
  • продавнице 3
  • продала 1
  • Продера 1
  • продера 2
  • продре 2
  • продрма 2
  • продрмао 1
  • прође 4
  • прођеш 1
  • прођоше 1
  • прозборе 1
  • прозбори 7
  • прозборио 2
  • прозвала 1
  • прозван 1
  • прозваше 1
  • прозоре 1
  • прозори 1
  • прозорима 2
  • прозору 3
  • пројахати 1
  • пројахаше 1
  • Проказао 1
  • Проклет 2
  • проклета 1
  • проклети 1
  • Проклети 1
  • проклето 1
  • Проклето 1
  • проклиње 1
  • прокуне 1
  • пролажаху 1
  • пролажаше 3
  • пролазећи 1
  • пролази 1
  • пролазили 1
  • пролазио 1
  • пролазности 1
  • пролети 1
  • проли 2
  • проливасмо 1
  • пролило 2
  • пролио 1
  • промрмља 2
  • промуклим 2
  • промукох 1
  • промукоше 1
  • промуца 2
  • пронађу 1
  • пронашле 1
  • пронесе 2
  • проносе 1
  • проносило 1
  • пропаде 1
  • пропадне 1
  • пропињао 1
  • пропуштаху 1
  • пропушташе 1
  • проразговарају 1
  • пророка 1
  • проседом 1
  • просецаху 1
  • просечени 1
  • просио 1
  • просипала 1
  • просјак 1
  • просјака 1
  • просјаке 1
  • проспавам 1
  • проспавамо 1
  • проспавао 1
  • прост 2
  • прости 6
  • простирака 1
  • простиркама 2
  • простирке 1
  • простирци 1
  • просто 16
  • прострадамо 1
  • простре 1
  • прострелила 1
  • простреше 1
  • простро 1
  • простртих 1
  • простру 1
  • просу 1
  • протерају 1
  • против 1
  • противила 1
  • протицаше 1
  • протопоп 2
  • протре 1
  • Протурише 1
  • протурујете 1
  • проћи 3
  • проходао 1
  • прохтева 1
  • прохтевало 1
  • процени 1
  • прочеља 1
  • прочита 6
  • прочитам 2
  • прочитати 1
  • прочитаћу 1
  • прошао 1
  • прошаптале 1
  • прошапута 1
  • прошла 1
  • прошле 3
  • прошли 1
  • Прошло 1
  • прошлост 1
  • прса 16
  • прси 1
  • прсију 1
  • прсима 4
  • прсник 1
  • прсте 1
  • прстима 4
  • прстом 2
  • пружа 1
  • пружају 2
  • Пружајући 1
  • пружао 1
  • пружаху 1
  • пруже 1
  • пружи 10
  • Пружи 2
  • пружив 1
  • пружим 1
  • пружио 1
  • Пружите 1
  • прући 1
  • прштало 1
  • псалтир 1
  • пси 1
  • псовкама 1
  • птичурина 1
  • Пукла 1
  • пукла 2
  • пукне 1
  • Пун 1
  • пун 5
  • пуна 3
  • пуне 7
  • пуни 2
  • пуније 1
  • пунило 1
  • пуним 3
  • пуните 1
  • пуних 1
  • Пуно 1
  • пуно 29
  • пуног 1
  • пуној 2
  • пуном 1
  • пуну 1
  • пуок 1
  • пупољак 2
  • пурпура 1
  • пурпуру 1
  • пусте 1
  • Пусти 3
  • пусти 8
  • пустињи 2
  • Пустио 1
  • пустио 5
  • пустите 1
  • Пустите 1
  • пустити 4
  • пустићу 1
  • пустише 3
  • пусто 2
  • Пут 2
  • пут 24
  • пута 44
  • путевима 1
  • путем 7
  • Путник 1
  • путника 1
  • путовање 1
  • путовах 1
  • путу 2
  • путује 1
  • путујући 1
  • пушта 5
  • Пуштај 1
  • пуштајмо 1
  • Пуштајмо 1
  • пушташ 1
  • пушташе 1
  • пчела 1
  • работе 1
  • равнина 1
  • равница 1
  • Равно 1
  • равномерније 1
  • равномерно 2
  • равну 1
  • рад 1
  • раде 2
  • ради 6
  • радије 1
  • радионице 3
  • Радич 9
  • Радича 10
  • Радичу 1
  • радиш 1
  • Радмире 1
  • радници 1
  • радо 2
  • радосни 2
  • радоснији 1
  • радосно 6
  • радост 3
  • радостан 3
  • радости 6
  • радошћу 1
  • Ражљути 1
  • разабрати 3
  • разапео 1
  • разапети 2
  • разапиње 1
  • разапну 1
  • разастро 1
  • разбарушене 2
  • разбарушеном 1
  • разберем 1
  • разби 1
  • разбијају 1
  • разбију 2
  • разбили 2
  • разбио 1
  • разбити 2
  • разбој 1
  • разбојем 1
  • разборно 1
  • разбуди 3
  • разбудив 1
  • разбудио 2
  • разведрило 1
  • Разви 1
  • разви 2
  • развијаху 1
  • развијен 1
  • развијена 2
  • развијени 1
  • развијеном 1
  • развио 1
  • развише 1
  • развој 1
  • разгледати 1
  • разгневи 1
  • разгневио 1
  • разговара 1
  • Разговарасмо 1
  • разговараху 4
  • разговараше 1
  • разговетно 3
  • разговор 3
  • разговора 2
  • разговоре 1
  • разговором 2
  • раздвајамо 1
  • раздвоје 1
  • раздвојимо 1
  • раздвојише 1
  • раздор 1
  • Раздрага 1
  • раздрага 2
  • раздраган 6
  • раздрагана 1
  • разиђемо 1
  • разиђоше 1
  • разиђу 1
  • разлегале 1
  • разлегаше 1
  • разлика 2
  • разлога 1
  • разлоге 2
  • разложи 1
  • разлозима 1
  • размакао 1
  • размакли 1
  • размакните 1
  • размакну 1
  • размекша 1
  • размекшавамо 1
  • размерено 1
  • разместити 1
  • размислимо 1
  • разнеће 1
  • разним 1
  • разних 1
  • разорило 1
  • разоримо 1
  • разуме 3
  • разумеваху 1
  • разумем 1
  • Разумем 1
  • разумео 2
  • разумети 1
  • разумеш 2
  • рај 1
  • раја 1
  • Рајку 1
  • рамена 7
  • рамену 3
  • рана 3
  • ранама 6
  • ране 21
  • раније 2
  • Рано 2
  • рано 3
  • раног 2
  • ранога 2
  • раном 1
  • рану 2
  • рањен 3
  • Рањени 1
  • рањени 6
  • Рањеник 1
  • рањеник 7
  • рањеника 5
  • рањенике 1
  • рањенику 2
  • рањених 4
  • рањеницима 1
  • раскинула 1
  • расклопише 1
  • раскрштаваше 1
  • распасаше 1
  • распетога 1
  • Распећем 1
  • распитиваху 1
  • расплакана 2
  • расплакане 1
  • расплетене 1
  • распознати 1
  • распознаш 1
  • распршта 1
  • распрштаваху 1
  • распрштаних 1
  • распрштати 1
  • распршташе 1
  • расрди 1
  • расрдио 2
  • раста 1
  • растави 2
  • раставише 1
  • растајемо 1
  • растанку 1
  • растапати 2
  • растапаше 1
  • растера 2
  • растеривао 1
  • растом 1
  • растопи 4
  • растопљеног 1
  • растопљеноме 1
  • растрзавај 1
  • растужена 2
  • растуженост 1
  • растури 1
  • растурио 1
  • расу 1
  • ратник 1
  • рачун 1
  • Рачунао 1
  • рачунаше 1
  • раширеним 2
  • рашири 1
  • ревеном 1
  • ред 3
  • реда 3
  • редове 2
  • редови 3
  • редовима 1
  • редом 2
  • реду 5
  • Рекав 1
  • рекав 4
  • рекао 12
  • Рекао 3
  • реке 1
  • Реке 1
  • рекла 3
  • рекох 10
  • Рекох 2
  • рекоше 2
  • Реку 1
  • репа 1
  • репове 1
  • реповима 1
  • ретких 1
  • рећи 10
  • реци 2
  • Реци 2
  • реч 34
  • рече 183
  • Рече 4
  • реченица 1
  • реченицама 1
  • речи 20
  • речима 2
  • речит 1
  • речица 1
  • речју 1
  • решио 1
  • ржући 1
  • ридање 1
  • ризницама 1
  • ризнице 2
  • рикање 1
  • рикну 1
  • Рим 1
  • Ристивор 125
  • Ристивора 22
  • Ристиворе 27
  • Ристиворев 1
  • Ристиворов 1
  • Ристиворове 1
  • Ристиворових 1
  • Ристиворово 3
  • Ристиворову 3
  • Ристивором 5
  • Ристивору 27
  • Ристифор 4
  • Ристифора 3
  • Ристифорово 1
  • Ристифору 2
  • Ристоворовој 1
  • ркаше 1
  • рком 1
  • робља 1
  • робље 1
  • Рогозин 1
  • род 3
  • рода 4
  • родио 1
  • родитеља 1
  • родитеље 3
  • роду 2
  • рођацима 1
  • рођена 1
  • ројевима 1
  • ројем 1
  • ромора 1
  • роморе 1
  • ромори 1
  • ронећи 2
  • рони 3
  • ронио 1
  • ропац 1
  • руде 1
  • рудини 1
  • Рудишта 1
  • Рудника 1
  • руднике 3
  • ружа 7
  • ружним 1
  • рујна 1
  • Рујног 1
  • рука 5
  • рукав 1
  • рукаве 4
  • рукавом 2
  • рукама 21
  • руке 37
  • руком 25
  • рукописа 1
  • руку 40
  • румен 1
  • румена 1
  • румене 1
  • Румени 1
  • румени 2
  • руменило 1
  • руменилом 1
  • руменим 3
  • румених 1
  • румено 2
  • руменог 1
  • руменога 1
  • русе 1
  • русокосу 1
  • русом 2
  • руха 1
  • рухо 3
  • руху 4
  • руци 15
  • с 191
  • С 7
  • са 160
  • Са 6
  • сабаља 1
  • сабијени 1
  • сабље 1
  • сабљом 4
  • сабљу 1
  • сабор 2
  • Саборе 1
  • Сабори 1
  • саборима 2
  • сабору 1
  • Сабору 1
  • Сав 1
  • сав 26
  • Саваота 1
  • Саве 1
  • сави 3
  • савив 1
  • савија 1
  • савијати 1
  • савила 1
  • савлађује 1
  • сагледају 1
  • сагледах 1
  • сагорели 1
  • саградио 2
  • сад 103
  • Сад 11
  • сада 15
  • Сада 2
  • сажаљивости 4
  • сазваше 1
  • сазидао 1
  • сазревати 1
  • сакрије 1
  • сам 124
  • Сам 4
  • Сама 1
  • сама 10
  • саме 4
  • сами 7
  • самим 2
  • самих 2
  • Само 11
  • само 125
  • самог 6
  • самој 3
  • самом 6
  • самоме 1
  • самопрегоривост 1
  • саму 5
  • сан 5
  • санак 2
  • Санџак 15
  • сањив 4
  • саплетати 1
  • сасвим 10
  • Сасе 1
  • саслуша 1
  • саслушамо 1
  • саслушаш 1
  • састави 2
  • саставив 1
  • саставио 2
  • Саставни 1
  • сахата 1
  • сахране 1
  • Сахрани 1
  • сахранимо 1
  • сахраните 1
  • Сачувај 1
  • сачувао 1
  • Сва 2
  • сва 45
  • свагда 18
  • свађу 1
  • Свака 1
  • свака 2
  • сваке 8
  • Сваки 1
  • сваки 31
  • сваким 5
  • свако 3
  • сваког 7
  • свакога 6
  • свакој 6
  • свакојака 2
  • свакојаке 3
  • свакојаких 1
  • свакојако 2
  • свакојаког 1
  • сваком 5
  • свакоме 4
  • Свакоме 4
  • сваку 6
  • свале 1
  • свалила 1
  • свалио 2
  • свануло 2
  • сватови 1
  • сватовски 1
  • свачему 1
  • свашта 1
  • све 133
  • Све 14
  • Свевишња 1
  • свег 1
  • свега 10
  • сведена 1
  • сведок 1
  • сведоци 3
  • свежег 1
  • свежи 1
  • свежом 1
  • свекра 1
  • свекром 1
  • свекру 1
  • свела 1
  • свему 2
  • свести 1
  • свет 4
  • света 11
  • светао 1
  • светац 13
  • Светац 2
  • светаца 6
  • светачка 1
  • Свете 4
  • свете 7
  • Свети 4
  • свети 7
  • Светим 2
  • светим 3
  • светини 1
  • Светиња 1
  • светиња 4
  • светитељска 1
  • светих 1
  • Светих 4
  • светла 1
  • светли 5
  • светлили 1
  • светло 2
  • светлог 1
  • светлом 1
  • светлост 5
  • светлости 7
  • светлошћу 4
  • светлу 2
  • светлуца 1
  • светлуцавим 1
  • светњак 1
  • светњаке 1
  • светњаци 1
  • свето 1
  • Свето 1
  • световао 1
  • световати 1
  • световах 1
  • световне 1
  • Светог 2
  • светога 1
  • Светога 3
  • Светогорац 1
  • Светогорца 1
  • Светој 2
  • светом 1
  • Светом 1
  • Светоме 1
  • Светомира 1
  • светости 1
  • Свету 1
  • свету 8
  • светује 1
  • свећа 1
  • свеће 2
  • свећи 1
  • свећу 1
  • свеца 9
  • Свеце 1
  • свеце 2
  • Свецем 1
  • свецем 2
  • свеци 3
  • свецима 2
  • свецу 5
  • свечаним 2
  • свечано 8
  • свечаном 1
  • свечаности 3
  • свечева 1
  • свечевих 1
  • свештеника 1
  • Сви 5
  • сви 70
  • свију 1
  • свиле 2
  • свилене 4
  • свилени 1
  • свиленим 3
  • свилених 1
  • свиленог 3
  • свиленога 1
  • свиленом 4
  • свиленоме 1
  • свилену 3
  • свилу 1
  • свима 19
  • Свима 2
  • свирале 1
  • свираца 1
  • свирце 1
  • свита 1
  • свитања 2
  • свите 5
  • свити 7
  • свитом 2
  • свиће 1
  • свих 11
  • свјатими 1
  • сво 1
  • свог 5
  • свога 71
  • своду 1
  • Свој 1
  • свој 44
  • своја 6
  • своје 99
  • својим 71
  • својима 9
  • својих 20
  • својој 20
  • својом 21
  • своју 32
  • свом 3
  • своме 42
  • свратио 1
  • свратисмо 1
  • свратити 1
  • свраћајући 1
  • свраћао 1
  • свршава 1
  • сврше 1
  • свршеном 1
  • сврши 6
  • свршила 1
  • свршимо 1
  • свршио 1
  • свршићемо 1
  • свршише 1
  • сву 7
  • се 1142
  • себарка 1
  • себе 31
  • себи 26
  • сева 1
  • севати 1
  • севаху 2
  • севаше 2
  • севера 1
  • Северу 1
  • севну 1
  • севнуше 1
  • Сед 1
  • сед 2
  • Седа 1
  • Седај 1
  • седајући 2
  • седам 8
  • седамдесет 7
  • седамдесетседмо 1
  • седању 1
  • седати 1
  • Седе 1
  • седе 4
  • седела 4
  • седео 3
  • седети 1
  • седећи 1
  • седи 6
  • седишта 1
  • седла 11
  • седлаше 1
  • седло 9
  • седлу 1
  • седмо 1
  • седморих 1
  • седне 1
  • седог 2
  • седој 1
  • седокоси 1
  • Седоше 1
  • сеђаху 1
  • секу 1
  • села 7
  • селима 5
  • село 3
  • сељак 4
  • сељака 2
  • сељаке 1
  • сељана 1
  • сељанака 1
  • сељани 4
  • сељанима 2
  • сељанке 4
  • сељаци 1
  • Сељаци 2
  • Сељацима 1
  • сем 1
  • семе 1
  • сенице 1
  • сенка 3
  • сенком 1
  • Сенокоше 1
  • сену 2
  • сео 1
  • сеоске 1
  • Сетан 1
  • сетан 7
  • Сети 1
  • сети 4
  • сетив 1
  • Сетио 1
  • сетна 1
  • сетне 1
  • сетни 1
  • сетно 2
  • сетност 2
  • сећа 1
  • Сећам 1
  • сећања 1
  • сећаш 3
  • сече 1
  • си 81
  • сиви 3
  • сивог 1
  • сивоплав 1
  • сиву 1
  • сигурни 1
  • сигурније 2
  • сигурнији 1
  • сигурно 10
  • Сигурно 2
  • сигурност 1
  • сиђе 1
  • сијну 2
  • Сила 2
  • силазило 1
  • силазити 1
  • силан 1
  • силе 2
  • сили 1
  • силни 2
  • силним 1
  • Силно 1
  • силно 15
  • силног 1
  • силном 2
  • силом 2
  • силу 2
  • симита 1
  • Син 1
  • син 4
  • сина 14
  • сине 1
  • Сине 1
  • синко 35
  • Синко 4
  • синова 1
  • синове 1
  • синови 2
  • синовицу 1
  • синовце 1
  • синовци 1
  • синовче 2
  • сином 4
  • синоћ 7
  • синоћне 1
  • сину 2
  • синци 1
  • сињи 2
  • сиромаси 1
  • Сиромах 1
  • сиромах 3
  • сиромаха 1
  • сиромаху 1
  • сиромашни 1
  • сиротињи 3
  • сиротињу 3
  • сирочади 1
  • сисају 1
  • ситна 2
  • ситних 1
  • ситницу 1
  • ситно 2
  • ситну 1
  • сјаја 1
  • сјајна 1
  • сјајне 1
  • сјајнија 1
  • сјајно 1
  • сјајном 1
  • сјајну 1
  • сјахали 1
  • сјашемо 1
  • сјуреним 1
  • сјурим 1
  • сјурио 1
  • скакања 1
  • скамени 1
  • скаменили 1
  • скаменио 1
  • скаменише 1
  • скапало 1
  • скидајући 2
  • скидаше 3
  • скиде 11
  • скидоше 1
  • скине 1
  • скинемо 1
  • скинеш 1
  • Скините 1
  • скину 1
  • скинули 1
  • скинуо 3
  • склептала 1
  • склизну 1
  • склоне 1
  • склоних 1
  • склонише 1
  • склопе 1
  • склопи 3
  • склопио 2
  • склопити 3
  • склопише 1
  • склопљен 1
  • склопљене 1
  • склопљеним 1
  • скока 2
  • скорим 1
  • скоро 3
  • скочи 11
  • Скочи 2
  • скочив 2
  • скочио 2
  • скочисте 1
  • Скочисте 1
  • скочише 1
  • Скочише 1
  • скрињи 2
  • скрињице 1
  • скрињицу 1
  • скрињом 1
  • скрињу 2
  • скрлатне 2
  • скрлатну 1
  • скрлет 1
  • скроман 1
  • скромнима 1
  • скромно 1
  • скромност 1
  • скрушен 1
  • скрштеним 1
  • скупи 1
  • скупља 1
  • скупљеноме 1
  • скупоценим 1
  • скупу 1
  • скут 5
  • скута 3
  • скуте 1
  • скутоноша 1
  • слаб 1
  • слаба 1
  • слаби 1
  • слабим 1
  • слабо 3
  • слабоме 1
  • слава 11
  • славан 2
  • Славе 6
  • славе 7
  • слави 2
  • славио 1
  • славна 4
  • славне 2
  • славни 9
  • славнија 1
  • славније 1
  • славним 2
  • славно 9
  • славног 2
  • славнога 1
  • славној 3
  • славном 1
  • славноме 1
  • славну 2
  • Славо 1
  • славом 2
  • Славу 1
  • славу 22
  • славуји 1
  • слагала 1
  • сладост 2
  • сладости 1
  • слао 1
  • сласти 1
  • слати 1
  • слатке 2
  • слатким 2
  • Слатко 1
  • слатко 2
  • слатког 1
  • слаткога 2
  • слаткогласним 1
  • слаткогласно 1
  • слатком 1
  • слатку 1
  • слегао 3
  • следи 1
  • следиће 1
  • следовао 1
  • следоваше 3
  • следујемо 2
  • следујући 1
  • слеп 1
  • слепих 1
  • слепце 1
  • слепци 1
  • слетали 1
  • слетеше 1
  • сливају 1
  • слика 2
  • слике 4
  • сликом 1
  • слику 4
  • слици 1
  • слободан 1
  • слободе 1
  • слободно 2
  • слободом 1
  • словима 1
  • слогу 1
  • сложе 1
  • сложили 1
  • сложио 1
  • сложним 1
  • Сложно 1
  • сложно 11
  • сломило 1
  • сломио 1
  • Слуга 1
  • слуга 16
  • слугама 2
  • Слуге 1
  • слуге 9
  • слуго 3
  • слугом 1
  • слугу 6
  • службе 2
  • служби 3
  • службом 1
  • служећи 1
  • служи 3
  • служим 2
  • служио 1
  • слузи 3
  • слути 1
  • слутио 2
  • слутих 1
  • слутња 1
  • слутње 3
  • слуша 3
  • слушај 1
  • Слушај 1
  • слушали 1
  • Слушали 1
  • Слушам 2
  • слушам 3
  • слушамо 2
  • Слушао 2
  • слушао 5
  • слушасмо 1
  • слушате 1
  • слушати 1
  • слушах 1
  • слушаху 1
  • слушаше 3
  • сме 6
  • смеде 4
  • смедијаше 1
  • смедосте 1
  • смедох 1
  • смејала 1
  • смејању 1
  • смеју 2
  • смели 1
  • смем 5
  • смемо 2
  • смео 2
  • смерно 21
  • смести 3
  • сместила 1
  • сместио 1
  • смех 5
  • смеха 1
  • Смешно 1
  • смешно 3
  • смештено 1
  • Смилуј 1
  • смилуј 2
  • смилује 1
  • смилујеш 1
  • смисли 1
  • смо 42
  • смотри 1
  • смрт 7
  • смрти 2
  • смртне 1
  • смртни 1
  • смртног 1
  • смук 1
  • сна 5
  • снагу 4
  • снађе 3
  • снажна 1
  • снажно 3
  • снаћи 2
  • Снахо 1
  • снахо 7
  • снаху 3
  • снег 1
  • снега 2
  • снивања 1
  • снивао 1
  • снивах 2
  • снижем 1
  • снизак 1
  • сниска 1
  • сниским 2
  • Сниско 1
  • сниско 2
  • сниској 3
  • снова 1
  • снове 2
  • снопа 1
  • сну 3
  • снужден 2
  • снуждени 1
  • снуждено 3
  • снужди 1
  • Снужди 1
  • со 1
  • Со 1
  • соба 2
  • собе 5
  • соби 4
  • собом 2
  • собу 1
  • соко 2
  • сокола 2
  • соколе 2
  • соколови 1
  • соколову 1
  • соколом 1
  • соли 1
  • Солуна 1
  • сотона 1
  • сотониним 1
  • софром 1
  • спава 3
  • спавај 2
  • спавао 2
  • спавати 1
  • спаваху 1
  • спазити 1
  • спала 2
  • спалимо 1
  • спаљивали 1
  • спасаваш 1
  • спасе 1
  • спасемо 1
  • спасење 1
  • Спаситељ 1
  • Спаситеља 2
  • спасла 2
  • Спахија 1
  • спере 1
  • Спиридона 1
  • сплеткама 1
  • спод 4
  • спода 1
  • спомен 2
  • споменик 1
  • споменике 1
  • справљаше 1
  • спрати 2
  • спрату 1
  • Спремао 1
  • спремате 1
  • спреме 2
  • спреми 3
  • спремили 1
  • спремите 1
  • спремљене 2
  • спремно 1
  • спрече 1
  • спречи 1
  • спријатељише 1
  • спусти 8
  • спустив 1
  • спустила 1
  • спустили 1
  • Спустио 1
  • спустише 2
  • спутаног 1
  • спушта 1
  • спуштала 1
  • спуштало 1
  • спуштање 1
  • спуштати 1
  • спуштах 1
  • спуштаху 1
  • СР 1
  • срамним 1
  • срамота 5
  • срамоте 1
  • срамотите 1
  • срамотити 1
  • срамоту 1
  • Срба 6
  • Србадија 9
  • Србадије 8
  • Србадији 5
  • Србадијо 3
  • Србадијом 1
  • Србадију 2
  • Србаља 2
  • Србе 1
  • Срби 9
  • Србијом 1
  • Србин 4
  • Србина 6
  • Србље 1
  • Србљима 1
  • срдаца 3
  • срдачно 3
  • срдећи 1
  • срди 6
  • срдио 4
  • Срдит 1
  • срдит 3
  • срдита 1
  • срдите 1
  • срдити 1
  • срдитије 1
  • срдитим 1
  • срдито 8
  • срдње 1
  • срдњи 3
  • срдњом 1
  • сребра 3
  • сребраре 1
  • сребрн 2
  • сребрнастим 1
  • сребрнасто 1
  • сребрне 3
  • сребрни 4
  • сребрним 11
  • сребрних 3
  • сребрно 1
  • сребрној 3
  • сребрнокорастих 1
  • сребрном 2
  • сребрну 4
  • сребро 3
  • сребром 1
  • Среда 1
  • средине 1
  • средини 10
  • средњега 2
  • средњовечне 1
  • средсреду 1
  • Среду 3
  • срезаним 1
  • сретање 6
  • сретна 1
  • сретне 1
  • сретну 1
  • срећа 7
  • Срећан 1
  • срећан 5
  • среће 14
  • срећи 2
  • срећна 3
  • срећне 1
  • срећни 1
  • срећније 1
  • срећнијега 2
  • срећнији 1
  • срећнију 1
  • срећним 1
  • срећно 5
  • срећом 1
  • срећу 5
  • сриче 1
  • сркну 2
  • срндаћ 1
  • сродник 1
  • српљем 1
  • српове 1
  • срповима 2
  • СРПСКА 1
  • српска 13
  • српске 8
  • српски 11
  • српским 2
  • српских 1
  • српско 1
  • српског 3
  • српскога 2
  • српској 5
  • српском 2
  • српску 6
  • срушио 1
  • срца 36
  • Срце 2
  • срце 38
  • срцем 1
  • срцу 15
  • ставе 1
  • стави 3
  • ставили 1
  • ставио 1
  • стављам 1
  • стављаху 1
  • стаде 4
  • стадоше 3
  • стаза 1
  • стазама 1
  • стаја 1
  • стајала 2
  • стајало 1
  • стајаху 1
  • стајаше 4
  • сталне 1
  • стало 1
  • стан 4
  • Стан 4
  • стана 2
  • стане 3
  • станемо 1
  • стани 2
  • Стани 2
  • Станите 2
  • Станка 1
  • Станко 4
  • стану 5
  • стао 2
  • стар 2
  • стара 2
  • старажи 1
  • старали 1
  • Старац 13
  • старац 58
  • старачке 1
  • старе 5
  • старешина 5
  • старешине 3
  • старешинства 1
  • Стари 22
  • стари 64
  • старије 1
  • старијега 1
  • старијих 1
  • старим 6
  • старина 4
  • старинска 1
  • стариш 1
  • старо 6
  • старог 8
  • Старога 1
  • старога 23
  • стародревне 1
  • стародревног 2
  • старој 1
  • Старом 2
  • старом 9
  • староме 6
  • старост 2
  • староставне 1
  • стару 1
  • старца 10
  • старцем 3
  • Старци 1
  • старци 2
  • Старцу 1
  • старцу 4
  • старче 2
  • старчев 1
  • старчева 2
  • старчеве 1
  • старчевој 1
  • старчеву 3
  • старчић 1
  • стаса 3
  • ствари 2
  • стварности 1
  • створење 1
  • створио 1
  • створови 1
  • сте 27
  • стегао 3
  • стегла 1
  • стегло 1
  • стегни 1
  • Стегни 1
  • стегну 2
  • стегнут 1
  • стегове 1
  • стеже 2
  • стезаше 3
  • стекао 1
  • стекли 1
  • стене 1
  • Степан 1
  • степеница 1
  • степенице 2
  • степеници 1
  • степеницу 1
  • стигао 6
  • стигла 1
  • стигле 1
  • стигли 5
  • стигло 2
  • стигне 9
  • стигнем 2
  • стигнемо 3
  • стигнете 1
  • стигнеш 4
  • стигну 3
  • стигосмо 3
  • стигох 1
  • Стигох 1
  • стигоше 3
  • стид 2
  • стиде 1
  • стидљива 1
  • стиже 13
  • стижу 1
  • стизаху 2
  • стизаше 1
  • стићи 10
  • стихару 1
  • стицало 1
  • стиша 2
  • стишавао 1
  • стишавати 1
  • сто 11
  • стогодишњим 1
  • Стој 2
  • стојала 1
  • стојали 1
  • стојао 3
  • стојати 1
  • стојаху 4
  • Стојаше 1
  • стојаше 6
  • стоје 1
  • стојећи 2
  • стојећки 3
  • стоји 6
  • стојим 1
  • стојницима 1
  • стоку 2
  • стола 3
  • столице 4
  • столици 4
  • столицу 2
  • столова 2
  • столове 3
  • столовима 2
  • столом 1
  • Столу 1
  • столу 3
  • стопа 4
  • стопи 1
  • стопише 1
  • стопу 2
  • стотина 6
  • стотине 7
  • стотином 1
  • стотину 5
  • страва 1
  • страданија 1
  • страдањима 1
  • стража 1
  • стражари 1
  • страже 2
  • стражи 4
  • стражњим 1
  • стражом 1
  • стражу 6
  • страна 7
  • странама 1
  • стране 9
  • страни 4
  • страноме 1
  • страну 9
  • страсно 1
  • страх 1
  • страха 1
  • страховит 1
  • страховито 1
  • страхом 3
  • страхопоштовање 1
  • страшан 1
  • Страшније 1
  • страшно 2
  • страшног 1
  • страшном 1
  • Страшну 1
  • страшну 2
  • стреле 1
  • стрелом 2
  • стреломет 1
  • стреломета 1
  • стреса 1
  • стресао 1
  • стресаше 1
  • стресе 3
  • строгим 1
  • стрпљиво 1
  • струјаше 1
  • струк 1
  • струкове 1
  • ступа 1
  • ступајући 1
  • ступаше 1
  • ступова 1
  • ступове 1
  • ступовима 2
  • ступу 1
  • су 127
  • Суботе 1
  • Суботу 1
  • сувише 3
  • сувоњаве 1
  • судбину 1
  • суди 1
  • судија 1
  • судим 1
  • сужањства 1
  • сужња 1
  • сужње 1
  • суза 10
  • сузама 11
  • сузе 23
  • сузи 2
  • сузом 1
  • сукнене 2
  • сукну 4
  • сукнуше 1
  • султан 1
  • сумње 1
  • сунца 8
  • Сунце 3
  • сунце 8
  • сунцем 1
  • сунцу 2
  • сунчан 1
  • сунчани 1
  • сунчаног 1
  • сунчаној 1
  • сунчаном 2
  • сусретаху 1
  • сусрете 1
  • сусретну 1
  • сустизаше 1
  • сутон 1
  • сутоњ 2
  • сутра 16
  • Сутра 7
  • Сутрадан 1
  • суха 1
  • сухе 1
  • сухих 1
  • сухо 1
  • сухог 1
  • сухој 2
  • сухота 2
  • сушу 1
  • та 10
  • Та 6
  • Тада 4
  • тада 8
  • тај 16
  • Тај 2
  • тајанствено 1
  • тајанственој 1
  • тајна 3
  • так 2
  • Такав 1
  • таква 2
  • такве 3
  • такви 2
  • таквим 2
  • таквих 4
  • таквог 2
  • таквога 2
  • таквој 1
  • таквом 3
  • Такву 1
  • такву 3
  • Тако 37
  • тако 87
  • таласа 1
  • таласастим 1
  • таласе 3
  • таласи 2
  • таласима 1
  • тамница 1
  • тамнице 1
  • тамници 1
  • тамницу 1
  • тамничар 1
  • тамњана 1
  • Тамо 3
  • тамо 37
  • танак 2
  • танка 2
  • танке 1
  • танки 1
  • танким 2
  • танко 1
  • танког 1
  • танкогласни 1
  • танком 3
  • танкострука 1
  • танкоструког 1
  • танку 3
  • тапкати 1
  • тапкаше 1
  • таштини 1
  • твога 14
  • твој 13
  • Твој 3
  • Твоја 1
  • твоја 6
  • твоје 17
  • твоји 2
  • твојим 7
  • твојима 1
  • твојој 6
  • твојом 3
  • твоју 3
  • твоме 6
  • тврда 1
  • тврдоглавог 1
  • Те 1
  • те 207
  • тебе 47
  • Тебе 5
  • теби 43
  • тегобе 1
  • тежак 2
  • теже 2
  • тежи 1
  • тежином 1
  • тежину 1
  • Тек 17
  • тек 20
  • тековини 1
  • тела 1
  • телесни 1
  • тело 4
  • телом 1
  • телу 1
  • темеље 2
  • тепаше 1
  • тераса 1
  • терасама 1
  • терасе 5
  • тераси 4
  • терасом 1
  • терасу 6
  • терет 3
  • терета 1
  • теретом 1
  • теши 1
  • тешим 1
  • тешка 4
  • тешкања 1
  • тешкате 1
  • тешкаше 2
  • тешке 1
  • тешки 1
  • тешким 4
  • тешких 2
  • Тешко 1
  • тешко 15
  • тешког 2
  • тешком 1
  • тешку 1
  • тешње 2
  • Ти 17
  • ти 265
  • тик 2
  • тиквица 1
  • тим 12
  • Тимарлија 1
  • тих 3
  • тиха 1
  • тихи 2
  • тихим 6
  • тихо 19
  • тихој 2
  • тихом 2
  • тиху 1
  • тиче 1
  • тишина 3
  • тишини 1
  • тканина 2
  • тканине 2
  • То 11
  • то 158
  • тобож 3
  • тобом 12
  • тога 25
  • тој 5
  • токама 1
  • толике 4
  • толики 1
  • Толико 1
  • толико 8
  • толиком 1
  • толику 2
  • том 6
  • томе 25
  • топи 1
  • топла 1
  • топлије 2
  • топлијим 1
  • топлих 1
  • Топлица 1
  • Топличку 1
  • топлог 2
  • топола 2
  • тополе 1
  • топот 4
  • топота 1
  • топоту 1
  • торбице 1
  • траве 1
  • трави 2
  • тражаху 1
  • тражаше 7
  • траже 3
  • тражи 4
  • тражим 4
  • тражимо 1
  • тражити 1
  • тражиш 3
  • трајала 1
  • трајало 2
  • трајао 1
  • трајаше 1
  • траје 3
  • тргла 2
  • тргле 1
  • тргнемо 1
  • тргну 1
  • трговци 2
  • Треба 2
  • треба 33
  • требају 3
  • требали 1
  • Требали 1
  • требало 3
  • требао 1
  • требате 2
  • требати 1
  • требаш 1
  • требником 1
  • трезним 1
  • трезну 1
  • тренуло 1
  • тренуо 1
  • тренут 1
  • тренутак 1
  • тренутака 9
  • тренутку 3
  • тренућа 1
  • тренућу 1
  • тренуцима 1
  • трепавицама 2
  • трепавице 1
  • трепер 3
  • трепером 1
  • трепетом 1
  • трептаху 1
  • трепташе 4
  • трепти 5
  • трепћући 1
  • тресаше 1
  • треску 1
  • тресне 1
  • треснуо 1
  • трећа 2
  • треће 1
  • Треће 1
  • трећег 1
  • трећем 2
  • трећи 3
  • трећина 1
  • трећој 1
  • трећу 2
  • трештањем 1
  • трже 3
  • Три 1
  • три 46
  • тридесет 2
  • трком 1
  • трку 2
  • трње 1
  • Тројан 1
  • Тројанова 1
  • Тројанових 1
  • троје 1
  • Тројеручице 1
  • тројица 6
  • тројице 1
  • Тројице 2
  • тројици 2
  • Тројици 2
  • тројицу 1
  • тропаре 1
  • трошку 1
  • трпеза 2
  • трпезарија 1
  • Трпезарија 1
  • трпезарије 5
  • трпезарији 7
  • трпезарију 13
  • трпезе 5
  • трпези 2
  • трпезом 5
  • трпезу 5
  • трску 1
  • трубаче 1
  • трубачи 2
  • трубачима 1
  • трубе 4
  • труди 1
  • трудити 1
  • труо 1
  • Ту 10
  • ту 21
  • туга 2
  • туге 2
  • тугом 2
  • тугу 1
  • туда 1
  • туђа 1
  • туђег 1
  • тужбе 1
  • тужна 4
  • тужне 3
  • тужни 1
  • тужним 2
  • тужно 4
  • тужну 1
  • тумач 1
  • Турака 11
  • Турке 4
  • турска 1
  • турске 9
  • турски 4
  • турским 2
  • турског 1
  • турској 1
  • турском 3
  • турску 3
  • Турци 8
  • Турцима 3
  • Турчин 1
  • тутањ 2
  • тутњава 2
  • тучног 1
  • ће 87
  • ћемо 36
  • ћете 8
  • ћеш 21
  • ћу 32
  • ћутања 1
  • Ћутање 1
  • ћутању 1
  • ћуташе 1
  • Ћуташе 1
  • ћуте 1
  • ћутећки 2
  • Ћути 1
  • У 49
  • у 887
  • уапсити 1
  • уби 1
  • убија 1
  • убије 2
  • убијем 3
  • убио 2
  • убити 1
  • убода 1
  • убојита 1
  • убојитог 1
  • убојним 2
  • убојног 1
  • убојној 1
  • убојном 1
  • убрзаваше 1
  • убрзаним 2
  • убрзано 2
  • убрзо 1
  • убриса 2
  • Уведе 1
  • увезла 1
  • увек 2
  • увели 1
  • увенчана 1
  • увео 1
  • увери 1
  • уверити 1
  • уви 1
  • увиде 1
  • увис 1
  • увреба 1
  • увребати 1
  • увредио 1
  • увредих 1
  • увређен 1
  • увуку 1
  • угарка 1
  • угаси 1
  • углавио 1
  • угледа 2
  • Угледав 1
  • угледају 1
  • угледан 1
  • угледао 1
  • угледати 1
  • угледах 1
  • Угледаше 1
  • угледаше 3
  • угловима 1
  • углу 1
  • уговорени 1
  • угодна 1
  • Угре 2
  • Угри 1
  • Угрима 1
  • угушеног 1
  • угуши 1
  • удави 1
  • удалише 1
  • ударају 1
  • ударали 1
  • ударао 1
  • ударасмо 1
  • ударати 1
  • ударах 1
  • удараху 1
  • удараше 3
  • удари 8
  • ударив 1
  • ударила 1
  • ударило 1
  • ударите 1
  • ударише 5
  • ударце 1
  • ударцем 1
  • удеса 1
  • удовице 1
  • уђе 8
  • уђи 1
  • Уђи 1
  • уђох 2
  • уђоше 1
  • ужади 1
  • ужаса 2
  • ужасно 1
  • ужасом 1
  • уживају 1
  • ужурбали 1
  • ужурбаности 1
  • уз 28
  • уза 10
  • Узалуд 3
  • узалуд 6
  • узастопце 2
  • узбрдицом 1
  • узбудио 1
  • узбуђен 5
  • узбуђена 3
  • узбуђеност 1
  • узбуђености 2
  • узбуђења 1
  • узбуђење 2
  • узбуђењем 3
  • узбуђењу 1
  • узбуни 1
  • узбунили 1
  • узбунише 1
  • узбуњени 1
  • узбуњива 1
  • узвик 3
  • узвикну 1
  • узвиком 1
  • узвици 2
  • узвицима 1
  • узглавље 1
  • узглавњаци 1
  • Уздајући 1
  • уздањем 1
  • уздаси 1
  • уздасима 2
  • уздах 3
  • Уздахну 1
  • уздахну 2
  • уздахнув 1
  • уздахнуо 1
  • уздахом 2
  • узде 2
  • уздигнув 1
  • уздигнутом 1
  • уздизаше 1
  • уздисања 1
  • уздисао 1
  • уздише 1
  • уздржати 2
  • уздрхтала 1
  • уздрхтале 1
  • уздрхталим 4
  • уздрхтан 2
  • уздрхтао 1
  • узду 1
  • Узе 6
  • узе 65
  • узеде 1
  • узели 1
  • узео 2
  • узети 2
  • Узеше 3
  • узеше 6
  • узимаш 1
  • узимаше 1
  • узице 1
  • Узјаха 1
  • узјахао 1
  • узлетали 1
  • узме 3
  • узмемо 1
  • узму 1
  • узнемири 1
  • узнемирују 2
  • узор 1
  • узрасте 1
  • уједно 1
  • ујездава 1
  • указа 2
  • уклони 2
  • уклонимо 1
  • уклонити 1
  • укоп 1
  • укопан 3
  • украј 1
  • укрепило 1
  • укрсти 1
  • укрштене 1
  • улажаше 1
  • улазе 1
  • улази 1
  • улазио 1
  • улазницама 1
  • уласку 5
  • улетао 1
  • улете 1
  • улетеше 1
  • уља 1
  • умах 1
  • умеде 1
  • умем 2
  • умео 1
  • уместо 1
  • умети 1
  • уметнута 1
  • умеш 1
  • умеша 1
  • умештаху 1
  • уми 2
  • умијте 1
  • умију 1
  • умио 1
  • умире 1
  • умири 1
  • умку 1
  • умножите 1
  • умоле 1
  • умор 5
  • умора 2
  • уморан 4
  • уморе 1
  • умори 1
  • уморим 1
  • уморио 1
  • умориш 1
  • уморна 1
  • уморни 2
  • уморним 1
  • уморног 1
  • умре 1
  • умреш 1
  • умро 1
  • умукле 1
  • умукне 1
  • умукнуше 1
  • унапред 4
  • унатраг 1
  • унесох 2
  • унук 7
  • унука 11
  • унуком 2
  • унуку 3
  • унутра 2
  • уочи 2
  • упадали 1
  • упаде 6
  • упираше 2
  • упита 4
  • уплакан 1
  • упокој 1
  • упоредо 1
  • упорно 3
  • управ 3
  • управио 1
  • управља 1
  • управљању 1
  • управљених 1
  • управо 3
  • упре 1
  • упрла 1
  • упустио 1
  • упути 1
  • упутила 1
  • упутио 1
  • упутише 1
  • урадио 1
  • урезан 1
  • урезује 1
  • урликања 1
  • усана 4
  • усвоје 1
  • усеве 1
  • усеку 1
  • усечени 1
  • усијало 1
  • усијана 1
  • усијане 1
  • усиљеним 1
  • уска 2
  • ускакало 1
  • уске 1
  • уски 2
  • уским 1
  • ускипело 1
  • Ускипео 1
  • усклике 2
  • ускликне 1
  • ускликом 1
  • усклицаваше 1
  • усклицима 1
  • усколебасмо 1
  • ускомешане 1
  • ускочи 1
  • уснама 2
  • усне 1
  • Усне 1
  • успава 1
  • успавана 1
  • успаване 1
  • успавао 1
  • успе 1
  • успео 1
  • усплахирен 1
  • усплахирени 1
  • усплахиреним 1
  • Усправи 1
  • усправи 2
  • Усред 1
  • усред 3
  • Уста 1
  • уста 6
  • устав 1
  • уставе 1
  • устави 12
  • Устави 3
  • Уставила 1
  • уставимо 1
  • Уставите 1
  • Уставити 1
  • уставиш 1
  • Уставише 1
  • уставише 3
  • устављајући 1
  • устављао 1
  • устављате 1
  • устављаше 1
  • уставу 1
  • устаде 3
  • устај 1
  • Устај 1
  • устајао 1
  • Устајте 1
  • усталасана 1
  • устао 3
  • устати 1
  • усташе 1
  • устежем 1
  • устезао 1
  • устезаше 1
  • устима 2
  • устрепетаним 1
  • уступи 1
  • усхићен 1
  • усхте 1
  • усхтем 1
  • усхтеш 1
  • уталожише 1
  • утврде 1
  • утврди 2
  • утврдио 1
  • утегнуте 1
  • утире 1
  • утиша 1
  • Уторак 1
  • утрнуло 1
  • ући 3
  • Ућута 1
  • ућута 5
  • ућутао 1
  • ућуташе 3
  • ућуте 1
  • уха 3
  • Ухвати 1
  • ухвати 2
  • ухватила 1
  • ухватили 1
  • ухватио 1
  • ухватише 1
  • ухо 9
  • уху 1
  • учећи 1
  • учи 2
  • учим 1
  • учине 2
  • Учини 4
  • учини 7
  • учинила 2
  • учинило 2
  • учиним 2
  • учинио 3
  • учинити 2
  • учинићу 1
  • Учинићу 2
  • учиниш 1
  • учинише 3
  • учио 3
  • учитељем 1
  • учиш 1
  • ушао 1
  • ушима 1
  • фркнуо 2
  • Ха 4
  • Хај 1
  • хајд 1
  • Хајде 1
  • хајдмо 1
  • Хајдмоте 1
  • хаљине 1
  • хаљини 2
  • Харалампије 4
  • хартије 1
  • хахаха 1
  • Хахаха 1
  • Хвала 16
  • хвала 9
  • хвале 1
  • хвалимо 2
  • хвалио 2
  • хвалити 2
  • хвалиш 2
  • хваљаше 1
  • хвата 1
  • хватајући 1
  • Хеј 1
  • хиљада 3
  • Хиљадама 1
  • хиљаде 1
  • хиљаду 4
  • хита 1
  • хитамо 1
  • хиташе 1
  • хитлено 1
  • хитре 1
  • хитро 7
  • хладан 5
  • хладно 2
  • хладног 1
  • хладну 1
  • хладовини 2
  • хладовином 1
  • хланим 1
  • хлеб 1
  • хлеба 6
  • ход 1
  • ходаше 1
  • Ходи 1
  • ходите 1
  • Ходите 4
  • ходник 4
  • ходника 1
  • ходнике 1
  • ходникова 1
  • ходнику 3
  • ходницима 1
  • ходом 1
  • холуј 1
  • хоћаху 1
  • хоће 32
  • хоћемо 1
  • Хоћемо 2
  • хоћете 1
  • Хоћеш 1
  • хоћеш 5
  • Хоћу 2
  • хоћу 6
  • хоџа 1
  • храбре 1
  • храбри 1
  • Храбрио 1
  • храбро 2
  • храброшћу 1
  • Хранећи 1
  • храну 1
  • храпавим 1
  • храст 2
  • храста 2
  • храстовине 2
  • храстовини 1
  • храстових 2
  • храстовој 4
  • храстом 1
  • храсту 2
  • хрвање 3
  • Хрвате 1
  • хрвати 1
  • хрве 1
  • хрисовуљ 1
  • хрисовуље 1
  • Христа 1
  • Христос 1
  • Хришћанина 2
  • Хришћанска 3
  • Хришћанске 4
  • Хришћански 4
  • Хришћанских 1
  • Хришћанског 1
  • Хришћанској 2
  • Хришћанском 1
  • Хришћанску 6
  • хркање 1
  • хркању 2
  • хрта 2
  • хрче 1
  • хте 5
  • Хтеде 2
  • хтеде 4
  • хтедох 1
  • хтела 2
  • Хтео 1
  • хтео 7
  • хтети 2
  • хукаше 1
  • хучући 1
  • Цар 2
  • цар 27
  • цара 13
  • царе 3
  • царев 1
  • Царева 1
  • Цареве 2
  • царевима 1
  • царевина 1
  • царевини 1
  • царевој 1
  • Царевој 2
  • Царевом 1
  • Цареву 1
  • цареву 5
  • царем 3
  • царска 1
  • царским 2
  • царскога 1
  • царства 3
  • царство 2
  • царству 1
  • цару 10
  • цвет 3
  • цвета 1
  • цветка 1
  • цветним 1
  • цветног 1
  • цвећа 9
  • цвеће 3
  • цвећем 6
  • цвркутом 1
  • цвркућу 1
  • цекин 2
  • цекина 3
  • цела 1
  • целе 2
  • целива 9
  • целивам 1
  • целивамо 1
  • целивању 1
  • целиваху 2
  • цело 2
  • целом 1
  • целоме 1
  • целу 2
  • Цена 1
  • Цео 1
  • цео 5
  • цепанице 2
  • цикну 3
  • цјелованије 1
  • црвена 1
  • црвене 4
  • црвени 1
  • црвеним 1
  • црвеног 1
  • црвенога 2
  • црвеном 2
  • црвену 1
  • црква 8
  • црквама 2
  • цркве 7
  • црквена 1
  • црквеним 1
  • цркви 12
  • црквица 1
  • црквицу 3
  • цркву 10
  • црн 1
  • црна 1
  • црне 4
  • црни 2
  • црним 8
  • црних 2
  • црног 1
  • црном 3
  • црну 1
  • црњи 1
  • чак 2
  • чалми 1
  • чалмом 1
  • чамимо 1
  • чамити 1
  • Час 1
  • час 59
  • часа 10
  • часак 3
  • часи 2
  • часловца 1
  • Часни 1
  • часни 2
  • часно 1
  • часног 1
  • Часнога 1
  • часној 1
  • часове 1
  • часовима 1
  • част 3
  • части 1
  • часу 8
  • чврстих 1
  • чврсто 2
  • чега 1
  • чегртаљку 1
  • ЧЕДА 1
  • чеда 2
  • чедо 6
  • чеду 1
  • чека 5
  • чекај 1
  • Чекајте 1
  • чекају 2
  • чекам 1
  • чекамо 1
  • чекао 2
  • чекати 1
  • чекаше 2
  • чекићем 1
  • чела 6
  • челенке 1
  • челенком 1
  • челенку 7
  • чело 11
  • челу 2
  • чељад 6
  • чељади 1
  • чему 3
  • честит 1
  • честита 1
  • честите 2
  • честити 4
  • честитих 1
  • честито 2
  • честитога 4
  • честитоме 2
  • честитости 1
  • често 4
  • чета 13
  • четама 1
  • Четвртак 2
  • ЧЕТВРТИ 1
  • четвртом 1
  • чете 8
  • чети 6
  • четири 7
  • четица 2
  • четице 1
  • четовође 1
  • четом 4
  • четрдесет 1
  • четрнаест 1
  • чету 9
  • чешће 1
  • чизмама 2
  • чизме 1
  • чили 1
  • Чим 1
  • чим 10
  • чиме 1
  • чин 3
  • чини 12
  • Чини 2
  • чинили 2
  • чинило 2
  • Чинило 3
  • чинимо 1
  • чинио 1
  • чините 2
  • чинити 2
  • чиниш 2
  • Чињаху 1
  • чињаше 1
  • Чињаше 1
  • чист 2
  • чисти 1
  • чистину 1
  • чистих 1
  • чисто 12
  • Чисто 2
  • чистом 1
  • чита 14
  • читав 1
  • читава 1
  • читавим 1
  • читавом 1
  • читаву 1
  • читај 1
  • читајући 1
  • читам 1
  • читање 1
  • читању 2
  • Читао 1
  • читати 1
  • Читаш 1
  • читаш 2
  • читаше 1
  • човек 14
  • човека 11
  • човеком 1
  • Човече 1
  • човече 4
  • чохе 2
  • чу 6
  • чувај 4
  • чувају 1
  • чувајући 1
  • чувам 1
  • чувао 1
  • чувати 4
  • чуваћу 1
  • чуваш 1
  • чувени 1
  • чувши 1
  • чуда 8
  • чудеса 2
  • чудесно 2
  • Чудила 1
  • Чудим 1
  • чудим 2
  • чудна 5
  • чудне 2
  • Чудни 1
  • чудним 2
  • чудно 5
  • чудновато 2
  • чудноватом 1
  • чудној 1
  • чудном 1
  • Чудо 1
  • чудо 12
  • чудовишта 1
  • чудотвораца 1
  • чудотворна 1
  • чудотворне 1
  • чудотворној 1
  • чудотворству 1
  • чуду 2
  • чуђаше 4
  • чуј 3
  • чујаше 1
  • чује 12
  • чујем 2
  • чујемо 1
  • чујете 1
  • Чујеш 1
  • чујеш 3
  • чујна 1
  • чујте 1
  • Чујте 1
  • чују 1
  • чула 2
  • чули 1
  • Чули 2
  • чуло 3
  • чуо 11
  • чупаве 1
  • чусмо 1
  • Чусте 2
  • чути 7
  • чутуре 5
  • чутури 1
  • чутуру 1
  • чућу 1
  • Чух 1
  • чух 7
  • чуше 2
  • џбуње 1
  • џин 1
  • џина 1
  • џиновкиње 1
  • џиновску 1
  • шале 1
  • шаљем 1
  • шаљемо 1
  • шаљеш 1
  • шаљи 1
  • шану 1
  • шапат 2
  • шапатом 6
  • шапну 2
  • шаптати 1
  • шапутати 1
  • шапутаху 3
  • шапуташе 3
  • шапутну 1
  • Шапутом 1
  • шапутом 3
  • шапуту 1
  • шапуће 1
  • шапућући 1
  • шаре 1
  • шарена 1
  • шарене 2
  • шарени 2
  • шареним 1
  • шарених 1
  • шареници 2
  • шареног 3
  • шареном 2
  • шатор 39
  • шатора 14
  • шаторова 5
  • шаторове 2
  • шаторови 2
  • шаторовима 1
  • шатором 22
  • шатору 6
  • шездесет 2
  • шеснаест 1
  • шестоперне 1
  • шестоперним 1
  • шестоперцем 1
  • шестостране 1
  • шестостраној 1
  • шетаху 1
  • шеташе 1
  • шибала 1
  • шибља 1
  • шибље 1
  • шије 1
  • шимшира 1
  • шимширова 1
  • шимшировим 1
  • шипраг 1
  • ширећи 1
  • ширили 1
  • ширио 1
  • широк 2
  • широка 1
  • широки 1
  • широким 2
  • широких 2
  • широко 1
  • широкога 1
  • широкој 2
  • широком 1
  • широку 1
  • широм 3
  • шкољци 1
  • шкргутати 3
  • шкргуташе 2
  • шкргутну 4
  • шкргуће 1
  • шкргућући 1
  • шкрипаше 1
  • шлем 6
  • шлемовима 1
  • шлемом 1
  • шљунак 1
  • шљунку 1
  • шта 101
  • Шта 19
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штитовима 1
  • Што 19
  • што 260
  • шубарице 1
  • шума 1
  • шумарици 1
  • шуме 1
  • шуми 1
  • шуму 1
  • шурује 1
  • шуштања 1
  • шуштање 2
45048 matches
на далеко чувени као „српски соколови“, а већ од како се прозваше Орловићима старали су се да н 
арац преко усана превалио име „Станко“, а Манда једним кроком дође до њега сва бледа, пренераже 
Још није било сунце стигло на врх неба, а војска се војводе Радича крену за Косово весело певај 
земљи испод онога грма, у врх плаштева, а уза сами грм наместише седла, како ће им као узглавња 
е стене која се и зваше Царева Громада, а испод које мало час пројахаше.{S} И још нареди да сва 
онаша, час кришом погледа на мога деда, а час на свеца; час би устао, час би опет сео да пије.{ 
ници одјахали па се ставили у два реда, а он сам стао с развијеном заставом према средини првог 
ојсци нашега честитога Господина Кнеза, а не овде да чамимо, пијанчимо и у заваде долазимо!“</p 
и она одмакла била за стотину корачаја, а одвоји се и трећа чета од двадесет и једног коњаника  
жја, ни коња, па, славе ми, ни опанака, а да не говорим о чизмама до колена!“ Ето таквих разгов 
 је овде онде пет тешко рањених Турака, а бар толико их је понело лаке ране.{S} После неколико  
о нема нас овде ни пуна хиљада војника, а треба да му одведем две хиљаде и пет стотина коњаника 
Турке, и опет њима дође одморна војска, а нама — нико да придође, него ми једни исти боримо се  
иде калпак, обеси га о јабуку од седла, а сам се полагано спусти на колена.{S} Прекрсти се неко 
вају рукама у прса, момчадија занемела, а од женскадије нека рони сузе без нарицања, а по нека  
.{S} Потиснусмо лево крило непријатеља, а и средсреду му усколебасмо.{S} Али им притече у помоћ 
од мене, не бојим се ја ни пити с вама, а камо ли вечерати!“</p> <p>На то војвода викну Ивана П 
ним писменима у нашим црквеним књигама, а ово је наш сиромах војвода брзо и ситно писао!{S} Ово 
ој златотканој одежди носећи на рукама, а на прса своја наслоњену, икону Светог Јована Крститељ 
тва Господина Кнеза падне на мене сама, а ни на једног од вас.{S} Дужан сам и њему и вама да по 
аморном терасом на мраморним ступовима, а терасу наслонио на зидове од малих и великих одаја и  
че бесомучне, малодушне праве јунацима, а јунаке скромнима.{S} Где у невољама и жалостима <pb n 
мало меда.{S} Час поји тропаре свецима, а час куне и људе и свеце. „Потеци, оче, потеци горе од 
руке; сед, с дугом косом, дугим брцима, а округло поткресаном густом брадом око руменог и округ 
ати још четири мача и четири буздована, а већ ја се могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше 
томе столу; наслонио лактове на колена, а главу на руке, па ме својим крупним очима тако сетно  
 за њих доста бела хлеба и црвена вина, а доста зоби за коње њихове.</p> <pb n="85" /> <p>И онд 
 пре и без бела хлеба и без рујна вина, а не може без веселе песме!“</p> <p>„Но знају ти сирома 
 брже и боље и од патријарха Спиридона, а некамо ли од старога попа Каритона!“</p> <p>„Што сам  
а зида стајала је некаква велика икона, а пред њом је горело кандило, које несигурном и танком  
т сео да пије.{S} Ноћу као да нема сна, а и кад би очи склопио брзо би скочио из постеље са вик 
женскадије нека рони сузе без нарицања, а по нека нариче без суза!...{S} Ено видиш, одоше сви у 
дели, иде сад с војском само на Лазара, а не иде на народ српски.{S} С тога се господа српска м 
 проведемо целу ноћ поред пуних пехара, а бојим се требало би више и вина него колико су га слу 
наћи пута у Орлов Град и без Ристивора, а ја сам се заветовао госпођи кнегињи да те жив оставит 
н?!“ срдито прекораваше кнез Ристивора, а овај се не даде пореметити него настави да прича:</p> 
 испосника.{S} Седа му брада до појаса, а ни сам не знађаше колико му је година.{S} Разговарасм 
нице допуни опрема по каквога сиромаха, а богме је пуно њих таквих на Косову било!“</p> <p>И оп 
 јер тако наредише Сабори Светих Отаца, а они тако наредише јер је један од најтежих грехова пр 
 свакој се од њих срце некако размекша, а очи брзо сузама напунише.{S} Тек се једној од њих уз  
адену своју челенку у клобук Боривојев, а из оне кожне скрињице извади сјајну челенку окићену д 
.</p> <p>„Само тако што нека не да Бог, а све друго како хоће!“ рече кнез Гојко.</p> <p>„Господ 
Душаном ширили границе царства српског, а о којима је Боривој још од раног детињства слушао так 
 могло видети како је диван Орлов Град, а речима је тешко лепоту његову описати.{S} То није сам 
 <p>Кнез пође с Боривојем даље унапред, а сиромах Ристивор унатраг.{S} Није дуго потрајало а Бо 
 ударају у бубње и нека дувају у трубе, а огласнике пошљи по селима и засеоцима, нека викну да  
ном, испод њих наместио дрвене столове, а по столовима беле погаче и дрвене боце и чутуре пуне  
има српско име!{S} Пуштај ти нас друге, а с Вуканом ето остани па сврши свето крштење свога син 
а могу да идем у лов на вуке и медведе, а да не могу да у служби земље господара макнем мачем п 
 Лазо може да буде без све ове господе, а нек’мо ли без тебе једнога!“</p> <p>„Нека је слава Го 
„Тек ја дођох из двора међу своје људе, а кнежеви нас људи нападоше!“ причаше Витомир.</p> <p>„ 
 као што му ни дед дома остати не може, а да за њих живих <pb n="21" /> други неки јунак води к 
ед иконом Спаситеља, и да се кроз сузе, а на глас, Богу моли да народу српском милостив буде!“< 
а сужња; млад је, згрешио је, патио је, а сад би му твоја милост дала нову прилику, да поживи ж 
стави: „Него вино да оставимо за после, а сад да учиним како ми је мој господар заповедио.{S} А 
о рањеник. „Позлеђујем само своје ране, а отворићу ране у срцу вашем!“</p> <p>„Казуј само!{S} К 
 само што орлови лете к сунцу у висине, а кукавице у мрачни шипраг да подмећу своја јаја у туђа 
будан.{S} Али просто ни брком да макне, а камо ли да одговори на какво њихово питање.{S} Најпос 
нко!{S} Пружи се па спавај и одмори се, а ја ћу сад већ стражу чувати!“</p> <p>Ристивор бејаше  
нико и никад у ову трпезарији ући неће, а да се три пут не прекрсти и свецу не поклони!“</p> <p 
стотине, онда ја окат да идем у слепце, а да не пратим таквог господара!“</p> <p>„Та већ све ми 
 По више њих имало је да одбија ударце, а по гдекоји је понео за спомен плаву, ако не и крваву  
на трпезу, и час <pb n="99" /> дремаше, а час упираше зажарене погледе у Гојка, и овда и онда у 
ој се чети не може наћи ни један витез, а камо ли њих петорица, који би јутрос појахао одмичући 
седи му се брци изгубили у седој бради, а ова се повила по златним и сребрним плочама од панцер 
много њих који су требали да су стигли, а још стигли нису.{S} Нећу да их кунем, јер знам да и м 
а.{S} И тек ми мати приђе да ме загрли, а ти ме пробуди!“</p> <p>„Нека да Бог да би ти се санак 
дима, да се вратимо откуда смо и дошли, а ти иди сам на Косово!“</p> <p>„Нека ти, војводо, не б 
ита ми опроштајну молитву и облакша ми, а још ће ми лакше бити ако ми мој слуга опрости за свак 
вог <pb n="188" /> народа какав смо ми, а да није мученик овога света?!{S} Али од свих мука, на 
нима.{S} Бог зна добро шта су Агарјани, а зна шта су и ко су православни Срби.{S} По нашој људс 
!“ повикаше гости војводини изненађени, а неки од њих усташе из својих столова. „Дај га, војвод 
 неки од њих као у истини запрепашћени, а други опет ударише у смех.</p> <p>„Како ћемо се крета 
Плочнику, и да, читајући га, сузе рони, а по некад и на глас јеца!{S} Причаше му о славним дели 
д млађих не смедијаше да што проговори, а старац не могаше, јер му некаква горка сухота стегла  
ђе да чује шта то поток жубором ромори, а још мање да увреба ко се то на сребрној месечини у по 
 теби и твојима, ако те Бог жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо!“ прихвати други је 
сагорели у сладости световне грешности, а који ни појма немају о томе шта је то што се зове Хри 
н ће од нас двојице на Косову погинути, а може бити баш и обадвојица.{S} Нека је слава Богу!{S} 
да се унапред па до века зову Орловићи, а двор њихов Орлов Град.</p> <p>Још док су се звали Гол 
ми баш једини Срби, који могосмо стићи, а не стигосмо, да с браћом славу делимо!“ „Ама ко нам ј 
ији, господственији, поноситији, лепши, а верујте ми и млађи, но што га икада видех за последњи 
 рече: „Немој, синко; иди ти па спавај, а ја ћу сам писати што ми треба! <pb n="155" /> Па онда 
вера.</p> <p>Дугачка зидина према овој, а лево од огњишта, исписана је била сва великом сликом  
 се одмах сва војска спреми за полазак, а кнезове и властелу позва да појашу своје коње и да до 
, јер <pb n="115" /> ја сам твој човек, а ти си мој светац сада и до века!{S} Амин!“</p> <p>Она 
 земљом као да је јеретик или неверник, а све само за то што се ви бојите владика кад се Светих 
моба загази оштрим српљем у зрео јечам, а да млада момчад и девојчад не пусте, да им јасна грла 
 господару, тек да заустим да му кажем, а видех га где се и сам од себе крсти и клања!“ правдаш 
нко Ристиворе, ја ћу мало да отпочинем, а ти будан чувај стражу, да Турци не би на нас успаване 
мо се, па нас народ дочекује с певањем, а поп Каритон, у одежди кропи нас китом <pb n="191" />  
е гром са страшном праском и трештањем, а киша се спусти као да је неко кабловима из црних обла 
нез се крену с младим Боривојем за њим, а за њима њихова војска све по два коњаника упоредо заг 
мо ето опело над нашим мртвим војводом, а после ћемо већ чинити метанија и испаштати се.{S} А в 
овај властелин, рањен у бутину стрелом, а по мишици сабљом.{S} Ето вам га, па нека вам сам казу 
терати од себе ни мачем, ни буздованом, а камо ли љутом заповешћу!{S} Млади кнежевић нека се вр 
ћу да видим ко је од вас пошао за мном, а ко није.{S} А на Косову ћу видети колико је правих ју 
мршти чело и гледаше преда се застиђен, а образе му пламенови обузеше.</p> <p>„Бог с тобом, кне 
рних динара или по који Млетачки цекин, а и господски гости ваши, којима сам пехаре с вином дод 
да погинем, онда јој предај мој поклон, а не помињи јој моје име!“</p> <p>Кнегињи се крупне очи 
подар!{S} Знамо ми да си ти на зло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да си милостив, и пра 
p> <p>Ристивор је већ давно дио ућутао, а кнез још једнако корачаше по тераси замишљен и нем, и 
!{S} Нико није хтео да верује оно прво, а није <pb n="137" /> лако било поверовати ни оном друг 
е, и пођоше полаганим кораком низ брдо, а правцем к једном ступу од дима и пламена, који се на  
/p> <p>„Ако си је доиста на јави видео, а ниси је у сну снивао, онда је то добар знак!“ <pb n=" 
д оне жуте воштанице писаше нешто брзо, а суза за сузом капаше на листину. „Нека причека Иван,  
скочив са поњаве на којој је лежао био, а својим узвиком разбудив и Боривоја, који, како дође с 
е!{S} Сам могу и проћи куд сам намерио, а с вама двојицом теже је то.{S} А после, дете моје, ви 
оћи где ју је кнез Градоје већ сместио, а да неколике страже пођу друмом царским к југоистоку,  
моћи били!</p> <p>Тек се то довршивало, а госпођа Мандалена махну руком неколиким дворским дево 
дно!“ рече старац: „и двеста није мало, а и четири стотине није много!{S} Него да се прво сад п 
њигу!““ Тек се Иван вијну коњу у седло, а стиже игуман Пајсеј и онда..... “</p> <p>„Е сад пусти 
 тек је сутра дан подне превалило било, а Ристивор долете на коњу да јави: да је свакоме коњу у 
d>VII</head> <p>Већ је подне превалило, а турска војска једног Санџак-бега још једнако стоји на 
ше кнез па немирно ходаше и тамо и амо, а оборио главу сниско на прса.</p> <p>„Кнеже,“ узе Кари 
. „Има вам, брате, чиме да се поносимо, а има и што може бригу да задаје.{S} Ето да вам почнем! 
 се Господин Кнез с војском кренуо дно, а неколики Дубровчани сазваше све Приморце на збор.{S}  
орану. „Ја ето ударах два пута у звоно, а ви овде горе или сте заспали, или ослушкујете само гр 
 слава богу, војвода је здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да весело дочек 
збору Србадије памет заузме прво место, а срце друго!{S} Ако паметно и хладно размислимо видеће 
 те прости!“ понављаше стари кнез тихо, а очевидно дубоко ганут.</p> <p>„Пре него ће издахнути, 
е руднике неким Дубровчанима под закуп, а ови доведоше Сасе из Новога Брда и са Рудника, и среб 
твоју на Косово!{S} Ти си и онако стар, а млади кнежевић још је дете.{S} Грехота би била да, би 
 <p>Под шатором стојао је прав као бор, а у злато и скрлет одевен Санџак-Бег, заповедник ове ту 
итон расрди, не срди се ти зато на нас, а и њему опрости.{S} Друго те молим, помоли се Светој Т 
 јунаштва!{S} Нека ти је просто од нас, а на сигурно ће ти и Бог опростити!“</p> <p>И онда га ј 
да прича, наслонио беше главу на лакат, а лакат на трпезу, и час <pb n="99" /> дремаше, а час у 
 трпези обредише пехарима по један пут, а он скочи на ноге, најпре заклони мишицом главу, као д 
атски и нераздвајани јездити ка Косову, а првенац једнога од најславнијих домова у Хришћанској  
се нашла с Господином Кнезом на Косову, а нама — нама ће ето да се прилепи брука и срамота!“</p 
 пута, и три пута целива слику Исусову, а шапуташе тихо:</p> <p>„Опрости ми, Господине!{S} Мишљ 
ојко и не послушати мене свога војводу, а тебе, који си с Господином Кнезом Лазарем уз Душана в 
с нама опојте како треба нашег војводу, а сутра — ако доиста мислите да сте згрешили — ударите  
/head> <p>Кнез Градоје на своме Лабуду, а под својом црвеном свиленом заставом, коју Ристивор р 
 и ову другу господу, нека ти они кажу, а да ти ја не казујем, шта је Гојко слушао у Крушевцу:“ 
енце час наређивао трубачима да дувају, а час их опет устављао те да он скупљеноме свету гласно 
Ристивора да са четом заједно вечерају, а сам је стигао у двор по доста времена пре дворске веч 
а ја не смем ни пред Свету Мајку Божју, а камо ли пред Господа Бога.{S} Чини ми се да би ме њих 
 боље је и за мене и за моју момчадију, а и за све нас.{S} Сутра, кад се будемо кретали....“ |< 
це оставише један за другим трпезарију, а дотрчаше слуге да јаве војводи, да је кнез Гојко, пут 
мора на столицу, наслонио чело на руку, а руку на колено, пустио се скрушен у дубоке мисли, узд 
еко од млађе господе љубљаше га у руку, а војводини дворани и у скут и у руку.{S} Свакоме се на 
збунише и жене и децу и стоку и живину, а мушкадију отераше на Змајев Вис.</p> <p>Рано зором Ри 
ога малог властелина у двору војводину, а Ристивор узе хвалити Босиљку, најмлађу дворанку госпо 
је то главом Свети Ђурђе на белом коњу, а не смртни један Србин!{S} И опет потискосмо Турке, и  
чао.{S} Остаде ти синоћ у твоме шатору, а ми се сви вратисмо опет мало нашим пехарима у трпезар 
на који из подрума војводиних потицаху, а сва се онде <pb n="125" /> искупљена војска растопи у 
о свратити ни у једну крчму у Крушевцу, а да те крчмарица, кад ти донесе кондир вина... .“</p>  
аква горка сухота стегла беше јабучицу, а преко образа њихових котрљаху се сузе.{S} Мало за тим 
бој.{S} Кажу има их већ пуно обрањених, а биће их и мртвих.{S} Похитајмо, да уставимо тај покор 
дотле носити челенку коју је твој отац, а мој син, својим јунаштвом на Плочнику заслужио, и кој 
е можеш ништа почети да земљу спасаваш, а да се у њој самој не нађе издајника, који ће издајом  
ри ти он да л’ се и ти крстиш и клањаш, а да мери шта Ристивор ради!“</p> <p>„Светац може и да  
а га присиљавамо да буде како ти желиш, а не како он мисли да треба!{S} Пусти ти њега нека он р 
.{S} Испаде испод шатора војвода Милош, а за њим узастопце Иван Косанчић и Милан Топлица.{S} Ми 
да говори, „свагда ми дође да те питам: а које је добро Душан од свега тога видео?{S} Не казује 
 је гроб нашега Господина Кнеза Лазара; а може бити она звезда тамо није друго него света душа  
ко баш усхте, хоће ли умети да га нађе; а под сигурно знам, да му нико од нас не би ни хтео ни  
е и стићи ћемо <pb n="122" /> на време; а ако Бог неће, узалуд је што твоје старо јунаштво жедн 
 свагда носи срце своје на длану своме; а није ни тако велики господин, јер...{S} Али ко је тај 
и чету његову у колибе за њу спремљене; а самог кнеза замоли да дође у двор на вечеру, чим само 
и нашој браћи на Косову стигли што пре; а кнез Будисав нека дође за нама, па кад стигне!“</p> < 
а, било ти било он, на Косово излазите; а два пута грехота да оба заједно пођете!{S} И три пута 
ојити победу баш са те две ваше мишице; а може је изгубити само што не бејаше још два човека и  
невио, да ме више никад погледао не би; а на сигурно ме не би повео на Косово!{S} Немој, молим  
 да се могло узети, да говори сам себи; а могло се и мислити, да он оно питање управља своме не 
и мило било да вас све слушам и служим; а пазили сте ме сви, као да сам ваш род а не слуга!{S}  
бликом подсећао је живо на своју матер; а својим вижљавим растом и својим покретима подсећао је 
есташе и они са својим питањима старцу; а већ један с другим ни реч да прозборе.</p> <p>Рано пр 
а своје чедо од орлушине, <pb n="28" /> а ти и поп Каритон грунусте на врата — мал’ не рекох ка 
ра макнем мачем по гомили Агарјана?!{S} А што ти рече, снахо моја, да Боре још не може да води  
је да га госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше за све нас весели гласи од Крушевца!{S 
 у своме клобуку челенку свога деда!{S} А ја ћу дотле носити челенку коју је твој отац, а мој с 
р. „Није, брате, авет, него светиња!{S} А где си је видео?“</p> <p>„Ето онде, у овој истој нашо 
ијатеља држе сложно као права браћа!{S} А кад би га сви оставили, те би сам под шатором остајао 
, и њој, и нама свима милостив буде!{S} А сад, пођи и остави ме саму!“</p> <p>Ристивор се приви 
би се клањам, теби се молим, чуј ме!{S} А као кум Божји, и као војвода од војске светаца, под с 
а златној дршци носи његово знамење!{S} А где ли му је мач?!“</p> <p>„Ево га овде у овоме мрачн 
тају двори и у дворима пуне ризнице!{S} А шта остаје мојој сирочади иза мене?!{S} Махни се, чов 
сањив, само да изгледа како се буди!{S} А вере ми ћу јој казати, како је се он овде одриче!“.</ 
 је све што вам ноћас имам да кажем!{S} А сутра зором чућу шта имате ви мени да кажете!“</p> <p 
и; и јесте нам Кнез сетан и невесео!{S} А и за невољу му је, јер, вели, има доказе како је неко 
г да би ти се санак убрзо и испунио!{S} А сад пођите у десно; тамо, видите, иза оних топола има 
 си ти на зло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да си милостив, и прави отац јадној сироти 
од кликтања, онај наш радосни занос!{S} А како да вам испричам и све друго!{S} Бој је трајао не 
регоривост и Хришћанска милосрдност!{S} А Оче Харалампије, зар није тако?!“</p> <p>»Читаш ми из 
оведаше му кнез. „Нај, носи заставу!{S} А више ми немој будаласто помињати памет људи у којих ј 
и обадвојица.{S} Нека је слава Богу!{S} А сад, брате, да проспавамо још мало до зоре!“</p> <p>И 
и мени да га више жива видети не ћу!{S} А сад нека Некудим настави ако има што!“</p> <p>„Нема м 
подства; али је све то мало теби!...{S} А Милош?{S} Доиста није ни тако мудар, јер свагда носи  
ође тога он куне великом клетвом!...{S} А и да не куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и мед 
рца ни онда, па га нема ни сада!“...{S} А биће, рекао бих, нешто истине и у ономе што ми Степан 
војим коњима сви кнезови и властела.{S} А кад се сви искупише, онда поче да им говори овако:</p 
уго остадоше тако гледајући за њима.{S} А кад чета замаче за шуму, окрете се госпођа Мандалена  
 држати уза се каквог попа Каритона.{S} А и што да не читаш?{S} Мушка си глава, Орловић си, ево 
 седло рукама својим и на мах заспа.{S} А кнез Градоје седе с Ристивором те се најпре прихватиш 
 је од вас пошао за мном, а ко није.{S} А на Косову ћу видети колико је правих јунака међу вама 
ино један другом у част и у здравље.{S} А молићу и вас, свети оци, и вас, господо другови и при 
 већ чинити метанија и испаштати се.{S} А већ ваља да нећете ни ви заборавити прилога црквама!“ 
, јер је управ довршивала диван вез.{S} А била је вешта везиља, јер је као млада девојка провел 
ити док не запеваше и други петлови.{S} А тада му се лак сан спусти на трепавице.{S} Није дуго  
 и у коме су орлови славно победили.{S} А кога значе орлови него Србадију, која их на својим за 
и да су већа и славнија чуда чинили.{S} А сада као да је и мање јунака и мање светаца!{S} Да ли 
ао, кад год би видео да то поп чини.{S} А у кнеза гледаше Ристифор, па се и сам пригибаше и спо 
е сутра натмурени, мамурни и уморни.{S} А кад сам ја у средини мојих људи под мојим шатором, св 
х ето сад тамо одвести и разместити.{S} А за тебе и твога унука спремили смо малу доворану у ју 
од у којој колиби где су им војници.{S} А кад оста сам са она два завађена властелина, узе да и 
} Добар си поп, али си грешан човек.{S} А ниси ни имао прилике да се покажеш колико си јунак!“  
ве што знадох и знадем да вам кажем.{S} А сад нека нам свима Бог на помоћи буде!“</p> <p>„Хвала 
и подстицаше жар у образима његовим.{S} А кад седокоси старац са руменим образима и ватреним оч 
д рана и болештина по кућама својим.{S} А ово сад што је остало, то није имало срца ни онда, па 
 к уласку у шатор и слушаше пажљиво.{S} А стари кнез већ у велико почео своју молитву па само н 
ке вере, не сме да излази на Косово.{S} А док му она добро оружана и права војска стигне, проћи 
м како ми је мој господар заповедио.{S} А заповедио ми је да ти кажем: да смо у оној крчми на ц 
к не осетите да вам је Бог опростио.{S} А нама ето кажите колике прилоге да дамо, па да вам дам 
 што му је до сад за руком полазило.{S} А дај мени војводино писмо, да ти га ја прочитам!“</p>  
ошку шта ми се и како ми се учинило.{S} А Бошко ми онда каза: „Погодио си; и јесте нам Кнез сет 
доме војводи и поклони му се смерно.{S} А тада и војвода скиде свој калпак, загрли старца, пољу 
мерио, а с вама двојицом теже је то.{S} А после, дете моје, видиш и сам како су чудна и мучна в 
чера, па нам га доведи у трпезарију.{S} А сад одмах пошљи по попа Каритона да овамо к мени дође 
, и спасемо по коју душу Хришћанску.{S} А можда би нам срећа јуначка дала да неко од нас, с мач 
м полазити натраг к своме господару.{S} А и ти, синко, потеци зором на Змајев Вис; разви нашу з 
орена копља и мирили завађену браћу.{S} А погледај само шта сада бива!{S} Не могу рећи да се ми 
 напред а данас на Косову да бегају?{S} А, мој синко, да грдну ли реч рече!...{S} Овамо!...{S}  
рочитам, кад је ти већ читати нећеш?{S} А прочитаћу је и брже и боље и од патријарха Спиридона, 
„Господару, кад год нам хвалиш Душана — а кад нам га не хвалиш!“ — узе Ристивор смерно да говор 
 да ће се најдаље кроз десетак година — а то је ево сад десет година — све преврнути, и да ће о 
 да сухе сузе своје гута.{S} Најпосле — а после подуже почивке — рећи ће Ристивору:</p> <p>„Учи 
ена»?{S} Е кад <pb n="50" /> не знате — а откуда би ви и знали? — кад не знате, да вам ја кажем 
ста твога славног војевања за педесет — а Бога ми биће и више — година!{S} Дај ти нама твоју за 
 хоће да му га цар Агарјански поклони!“ А Лазар се срди на такве наше речи и вели: „И Марко је  
дничким гасом: „Натраг на своје место!“ а Витомиру: „Седај доле у тај сто!“</p> <p>И један и др 
кните се мало, да отворимо пута кнезу!“ А војницима викну оштро, да се ставе у збијен ред, да с 
ам за њ да ће пазити и чувати сина мога а јединог унука свога; али се бојим да своју главу чува 
n="26" /> колевке крочила на њиву млада а висока и танкострука једна жена у китњастом шареном р 
еном заставом према средини првога реда а испред њега.{S} Оштрим погледом прелете кнез сваког с 
Није та четица одмакла стотину корачаја а од војске се одвоји друга чета од четрнаест коњаника, 
ади.{S} Није прошао ни стотину корачаја а сусрете га војник из чете кнеза Вукана, праћен сад и  
очитати само бистре очи Ђакона Јеротија а друге никоје!“</p> <p>И онда зовнуше ђакона Јеротија, 
нце није било одскочило ни за два копља а од некуда се преносе глас да је цар турски погинуо од 
; „нека је слава Богу на добрим гласима а у добри час!“</p> <p>Млади властелин извади из једне  
лепо како многи народ седи под вењацима а испред вењака и око колиба вијугају усталасана кола.{ 
подин Кнез, видеће Србадија, ко је вера а ко је невера!“ И онда ободе коња и са своја два побра 
.{S} Није нико могао да погледа у свеца а да се мало не препадне.{S} У сухој, каменитој пустињи 
, да им за ноћас мој шатор буде тамница а ја тамничар! <pb n="110" /> Сутра ћу ти их било живе  
ћи шапну му на ухо: „Поздрави твога оца а мог побратима, и поздрави мога Милана, нека ми се ско 
одина свагда ишли <pb n="196" /> напред а данас на Косову да бегају?{S} А, мој синко, да грдну  
а пазили сте ме сви, као да сам ваш род а не слуга!{S} Много сте ми пута поклањали по прегрш ср 
ми полазимо куда нас образ јуначки зове а воља Божја води!...{S} Полазимо, ако Бог да, у покаја 
“ рече стари кнез. „Ко год може да дође а не дође тога он куне великом клетвом!...{S} А и да не 
ом клетвом куне свакога ко може да дође а не дође!{S} Па да си ми какав јунак, ма и не био бољи 
ез куне великом клетвом ко може да дође а не дође?“ питаше Ристивор.</p> <p>„Како ћеш им то каз 
ликом клетвом кунем свакога, ко не дође а може да дође.{S} Са вером у слаткога мога Христа, кој 
 коња, да још једном поред војске своје а к десноме крилу прође, кад се од један пут окрете и п 
 сами још грђе срамотите своје родитеље а моје покојне пријатеље!{S} Какви су јунаци обојица би 
се видео близу друма с ону страну крчме а на путу ка Косову.</p> </div> </div> <pb n="166" /> < 
ion" /> <p>Још није било приспело подне а већ све беше спремно за укоп војводе Радича: шатор ди 
жа, вињага и леске.{S} Изнад ове зелене а мирисне живе ограде подизале су се високе тополе, дох 
 нас ситна киша тек изађосмо из планине а на доглед нашем двору, те ми ободосмо коње!{S} Него и 
лом слабо наоружаних људи од сваке вере а и без сваке вере, не сме да излази на Косово.{S} А до 
 у висину свој глас, пола као срдећи се а пола као молећи им се. „Да потуримо ми на страну Сабо 
пи?{S} Зар вама, који издајама освајате а не јунаштвом?!{S} Ево да видите ко су Срби и стари и  
тила и све само зато, што је у њој срце а не памет господар!{S} Дајте, људи, нека једном на збо 
чаности.</p> <p>Млади Орловић не могаше а да не ускликне:</p> <p>„Косово!...{S} Та то је Косово 
 кнез Градоје, па му се образи зажарише а очи почеше севати муњама.</p> <p>„Па не да, ето не да 
 /> некога, пружио леву руку према себи а у напред, као да хоће да некога од оних, што га гледа 
а се тиха и слаба светлост само по соби а није ни покушавала да пробије мрак великога ходника,  
а брани.{S} Него ти казујем шта ми луди а шта ми паметни људи казиваху!“ брањаше се смерно Рист 
ти у мој шатор докле год зора не заруди а тада уђи!“ И ја га онда пољубих у руку, и не слутих д 
} Зар врапци да осећају кад бура долази а људи да не осећају?! <pb n="11" /> Нити је чудо да те 
ванима.{S} У њој су били просечени уски а високи прозори, који пропуштаху у трпезарију благу св 
сле говора Господина Кнеза чу се кратки а силно узбуђен говор некога од господе за Кнежевом трп 
х столова као да су Агарјански пеливани а не два добра Хришћанина и два од детињства друга.</p> 
... не зна да слуша!...{S} Хај, јуначни а непокорни народе!...{S} Бог нека ти буде милостив!“ П 
 родитеље ваше, рекао бих да сте гусари а не властела!“</p> <p>Дошав под шатор изагна и Боривој 
једно него три срца, тек се једно умори а друго се разбуди.{S} Сећам се ја добро што је мени мо 
ме Божје, и нека те мој благослов прати а Кнежев нек те дочека!“ И отиде Голубан.{S} Осташе у д 
м стихару носећи сребрн котлић у једној а киту сухог босиљка у другој руци.{S} Иза попа корачаш 
 властелу моју молим да се мојој верној а несрећној љуби нађу у овим њеним црним данима.{S} Хва 
меним плочама од спода — стајаше снизак а по дугачак ковчег од храстовине, на који је Ристивор  
 <p>Сад приђе други један по стар сељак а <pb n="68" /> за њим једна омлађа жена.{S} Пољубише г 
Зар баш ти да пресудиш ко је бољи јунак а ко лошији?!“ викну горко кнез Вукан, саставив своје ч 
 да ћемо се кренути ако не у Понедеоник а оно на сигурно на сам Видов Дан, чим ми само још која 
логлав, носећи у левој руци свој клобук а десном придржавајући велику, али још неразвијену, зас 
на два његова ока!{S} И тек да задремам а он би ме прстима, хланим као лед, дохватио за гушу, п 
ласјем.{S} Мало испред њега, под сунцем а до првога везаног снопа на њиви, колевка од шимширова 
е!“ Господин Кнез погледа нас све дугим а невеселим једним погледом, па рече само: „Зна да гине 
лице, па их распрштаваху својим веселим а покашто и дрским доскочицама.{S} Изгледало је као да  
на Косову, него овде на његовим шареним а слабим зидинама?!{S} Господин је Кнез Лазар нама свим 
 за госпођу.{S} Све то ја тако и учиним а он оста пишући под шатором.{S} Кад дође Иван с коњем  
теле казати, шта сте дужни један другом а шта обојица нама свима.{S} Одлазите сад!“</p> <p>И во 
оспођу своју, која, седећи на посниском а широком одморнику, застрвеном богатим простиркама, пр 
есте, заповедио је да стигнем с војском а не да му долазим готово без војске!“ рече војвода па  
 њим листину, исписану руком војводином а прибодену у земљу једним од малених потајних ножића њ 
рити, или ћете се овде под овим шатором а преда мном мачевима борити док један од вас не падне  
ди да је се ходник осветлио неком тихом а плавичастом светлошћу.{S} Такву <pb n="42" /> светлос 
ва војска стигне, проћи ће и Петров Дан а камо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л’ је све то и 
оба ноћи.{S} Однекуда му леден и влажан а тих трепер ваздуха запири у лице, као да се изненадно 
ар то поље, које се прелива час у плаво а час у румено, није као патос од шареног мрамора, и за 
аш Господин Кнез је срце моје подмладио а моју памет подсетио да ја носим име Орловића!“</p> <p 
истивор унатраг.{S} Није дуго потрајало а Боривој се окрете да види шта је с Ристивором, па се  
неза, глас који брујаше звонко, свечано а некако и тужно као велико звоно на Крушевачкој цркви  
, господару!“ узме реч Ристивор озбиљно а не без горчине. „Слушам те па велим себи како су доис 
сли да је главно гледати шта је паметно а не шта је јуначно.{S} Мој синко, ако ћемо ми тражити  
својим чудним гласом, јасним као сребро а мекшим од сребра.</p> <p>Полагано и смерно, и све бир 
ива иконе пред олтарем и уђе у свој сто а допаде задуван и блед, као без душе, најпре један гла 
ad>II</head> <p>Пут их поведе уз бистар а поширок један поток, којега обале беху обрасле у густ 
 Господина Кнеза, него да је он без нас а ми овде без њега!{S} Него да све то оставимо на стран 
чи у седло као да је младић од двадесет а не старац од седамдесет лета!</p> <p>Сад приђе други  
а се кнез грохотом; „мени је седамдесет а теби шездесет и пет!“</p> <p>„Мени јесте шездесет и п 
рости и мени, некада твоме верном другу а сада твоме старим слузи!{S} Авај жалости моје!...{S}  
ређивао млађима шта да донесу на трпезу а шта да однесу са ње, као и коме и кад да насипљу пеха 
есном руком својом водио је снаху своју а левом свога унука.{S} Иза њих изиђоше све дворанке и  
ново, погледајући у очи час своме унуку а час Ристивору.</p> <p>„Па певају, дакако!“ рече Ристи 
је матере држећи једном руком њену руку а другом узду од свога коња:</p> <p>„Синко, додај ми тв 
лем, који војвода беше положио на земљу а сасвим близу своје главе, нађоше под њим листину, исп 
те ли како је воштаницу углавио у земљу а управ чело своје главе, да му душа види пут неба!{S}  
 нама!{S} Он га окреће правцем к Северу а Јабучило после два три корака окреће к Југу!{S} Сиром 
мориш, онда поштено да останеш на двору а место себе мене да пошљеш!“</p> <p>„Примам, примам, п 
 очи старога кнеза. „Нађосмо је о врату а испод свиленог напрсника у тога младога јунака до теб 
а свога седишта, па у своме беломе руху а према растопљеноме злату и пурпуру којим небо на запа 
ходао овамо онамо на мирисном поветарцу а под небом, које се -— чинило му се — више но икада за 
чано, као да је главом Пећки Патријарах а не онај Каритон, који воли да се хрве, надскакује и б 
пођа и девојака у двору, мене не требаш а може ме Господин Кнез затребати, боље је да зором пођ 
а.{S} Нађоше кнеза где стоји пред грмом,а загледао се био у шаторове турске на оној коси према  
 од некакве невидљиве опасности.</p> <p>А млади Боре, који је некако, пошто сврши читање оних п 
 славноме овом дому наследника!“</p> <p>А пред дворем на главноме уласку стојаше млади војвода  
клињаше нас све редом да не оклевамо?! »А што га ти не послуша?!{S} И што се ти сад правиш тако 
вала Богу, Господин Кнез,“ поче Гојко, „а ено га, има већ по више дана на Косову!{S} Пре него ћ 
и ни у једну крчму,“ настављаше Гојко, „а да те крчмарица не запита: „Јеси ли на страни војводе 
на!“ рече <pb n="120" /> кнез Градоје. „А и да је истина, боље је да смо ми на Косову уз нашега 
 три дана!“ причаше Иван кнезу уз пут. „А и како не би кад ето Бог поклони војводи сина и славн 
нема!“ чуђаше се Иван, па онда додаде: „А под сигурно има и авети да се јављају!“</p> <p>„Како  
сову јуначки погинути, па их запитају: „А видесте ли где на Косову децу нашу“ па им се одговори 
ојводо, изабрати моту,“ прихвати кнез; „а то је: да сам дању и ноћу у средини моје чете и с мој 
 колико поштује старца Градоја.</p> <p>„А ко, војводо, не би радосно послушао кнеза Градоја!“ п 
з једног срца и из једног грла.</p> <p>„А сад вас молим!“ рече Градоје својој дружини тихим гла 
 рукописа, али силан у књигама.</p> <p>„А зар не могу ваше молитве да учине, да Бог грешницима  
сутра, Ристиворе?“ запита кнез.</p> <p>„А ко ће ти га знати?“ одговори Ристивор. „Има их пуно,  
и с тобом, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„А то не може!“ прихвати живо кнез. „Пут у небески Јерус 
ине у очевидно силном узбуђењу.</p> <p>„А и шта да вам кажем?!“ питаше се рањени витез, па по к 
тили ту цркву на славу Божју?!“</p> <p>„А ја мишљах“ рече Ристивор, „ти помињеш дивну Грачаницу 
прече спасење свога отачаства!“</p> <p>„А!“ зајеча опет кнез Градоје. „Кад ли ће се једном то о 
шу тешку несрећу све до краја!“</p> <p>„А боље би било, војводо, да вам и не казујем!“- одговор 
 бојиште, последњи са бојишта!“</p> <p>„А!“ зајеча кнез Градоје, „Бог те чувао овој земљи, наш  
рамену и по глави не окрзнуше!“</p> <p>„А мој слуга Ристивор&gt;“ питаше кнез па брижним поглед 
 свети Јован свагда на помоћи!“</p> <p>„А ти, дедо?!“ запита млади Боривој пун чуда.</p> <p>„Ех 
, коју би ти неко мучки задао!“</p> <p>„А што Господину Кнезу треба на Косову свака српска миши 
то, и јесу бољи јунаци од нас!“</p> <p>„А шта ми се ти сад ту правиш неки судија?{S} Зар баш ти 
евић, и кнез Богдан Ђурашевић!“</p> <p>„А стићи ће, надам се, до Понедеоника и мој син Добриња, 
е може он да води војску нашу!“</p> <p>„А рекао је истину“ — настави Ристивор, — „да ти, господ 
аки своје огњиште ако га имаш!“</p> <p>„А што му не разби буздованом главу, те да виде други љу 
„Благо вама који с кнезом изгинусте!{S} Авај нама, који иза вас остадосмо!“</p> <p>Па се онда о 
ном другу а сада твоме старим слузи!{S} Авај жалости моје!...{S} Једва сад да смем о себи казат 
т?!“ претече га Ристивор. „Није, брате, авет, него светиња!{S} А где си је видео?“</p> <p>„Ето  
ба!{S} Ето, мало час видех очима својим авет игуманије!“ рече Иван сав блед и уздрхтан.</p> <p> 
 рече Иван сав блед и уздрхтан.</p> <p>„Авет?!“ претече га Ристивор. „Није, брате, авет, него с 
је!“ рече Ристивор поуздано; „само наше авети нису зли дуси, него чисти и добри!{S} Кажу, брате 
н, па онда додаде: „А под сигурно има и авети да се јављају!“</p> <p>„Како да нема?{S} Од Троја 
т пуну боје.</p> <p>По белим плочама од авлије и око оног мраморног кладенца шетаху се невесело 
ало, па се некуда преко беле калдрме од авлије упутила била.{S} Него Ристивор није видео ту вој 
не терасе пустити поглед поврх мраморне авлије и цветног и шареног перивоја до сребрних таласа, 
ла најпре далеко у висину шибала.{S} Из авлије се по каменој степеници силазило у перивој, који 
ликим белим каменим плочама; на средини авлије начињено је округло корито од шареног мрамора, у 
ејаше ни пред двором ни у првој великој авлији дворској.{S} Неколике слуге жураху се и тамо и а 
аном застрвених ступова што у мраморној авлији држаху на својим главама велику терасу.{S} Пусти 
 и радосни из цркве, и застадоше мало у авлији око ње — пуној босиока — и коју сад први сунчани 
ивео.{S} Са те терасе гледало се доле у авлију патосану великим белим каменим плочама; на среди 
уд доле испод терасе испаде на мраморну авлију млад момак, красног лика, висок и лепо развијен. 
душевне радости — сиђе доле на мраморну авлију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18990 
 прво, зато што се — тобож од страха од Агарјана и њихове најезде — везују пријатељства с царев 
а кап српске крви да спасе отачаство од Агарјана, то теби није ништа“ рече кнез Градоје с пуно  
да је кнез Милан улетао у најгушће чете Агарјана, баш као да је хтео навалице да погине!{S} И ј 
 земље господара макнем мачем по гомили Агарјана?!{S} А што ти рече, снахо моја, да Боре још не 
свете вере што су сада велике војводе у Агарјана.{S} У њима они пишу: како су цару Мурату додиј 
 и славној победи наше војске, о поразу Агарјана, о погибији њихова цара...“</p> <p>И опет га п 
го да ће српска војска разбити безбожне Агарјане.{S} Многи узеше причати свакојака чудна предск 
арем, да као Хришћански јунаци одбијете Агарјане од наше Хришћанске земље, и да се нађете уза с 
лика и крвава битка, да су Срби разбили Агарјане до ноге, тако да им је и цар погинуо... .“</p> 
ко сигурнији од нас, да ћемо распрштати Агарјане као јастреб јато голубова!“ додаде сам војвода 
пут, када ћемо са Божјом помоћу разбити Агарјане, да се више не дижу.{S} Поручи свима да их мол 
е око срца, и вера, да ће Срби победити Агарјане, доби нова крила и вијну се високо под облаке. 
војим личним јунаштвом те је кнез Лазар Агарјане разбио.</p> <p>Тек би се из нацртане слике мог 
а Бога да Србадија не победи!{S} Зар да Агарјани неверници победе Богу верни народ српски?{S} М 
што је још младо срце у њега!...{S} Шта Агарјани, шта Грци, шта Угри?{S} Ама нека се сви искупе 
ете вере Хришћанске да <pb n="31" /> ме Агарјани на жеравицу метну?!“ питаше поп Каритон, који  
бедне песме певаш у славу његову кад те Агарјани на живу жеравицу бацају не би л’ вером преврну 
довдана; друго, страх ме је хоће лукави Агарјани спазити да у Господина Кнеза нема велика војск 
вореном пољу разбијају неверни и погани Агарјани!{S} Молим те, гледај и помози нашим српским св 
се јуче била крвава битка, да су погани Агарјани разбили српску војску, и да је наш добри и чес 
 служи, кади и метанише, па да безбожни Агарјани под заставом лажног једног пророка разбију Хри 
ним Агарјанима.{S} Бог зна добро шта су Агарјани, а зна шта су и ко су православни Срби.{S} По  
зу дарује победу над неверним и поганим Агарјанима.{S} Бог зна добро шта су Агарјани, а зна шта 
и Агарјанске вере.{S} Али нека си баш и Агарјанин, видим те јеси господин и јеси јунак.{S} Ето  
дајемо Богу нашем!{S} Вама, погана веро Агарјанска, ево шта дајемо!“</p> <p>Па се старац баци к 
</p> <pb n="201" /> <p>„Их, погана веро Агарјанска!“ цикну Ристивор кад га оштриц турске сабље  
да ниси Агарјанског рода, све да и јеси Агарјанске вере.{S} Али нека си баш и Агарјанин, видим  
поклањаш престо, него хоће да му га цар Агарјански поклони!“ А Лазар се срди на такве наше речи 
нова, па јавили Господину Кнезу, да цар Агарјански истом чека да му од Караманије дође његова н 
мо да нам опрости!{S} Треће, ако је цар Агарјански с војском својом још на Косову, видеће да Ср 
 нам стигоше поуздане вести како се цар Агарјански са силном војском кренуо од Дринопоља путем  
лици неће ни доћи до битке, него ће цар Агарјански <pb n="121" /> гледати да се с Господином Кн 
ати и носити око оних столова као да су Агарјански пеливани а не два добра Хришћанина и два од  
</p> <p>„Јуначе, све ми се чини да ниси Агарјанског рода, све да и јеси Агарјанске вере.{S} Али 
ане некрштен као да смо у поганој земљи Агарјанској!“</p> <p>„Чудим се ја теби, војводо, и чуди 
и помоћи роду Хришћанском насупрот роду Агарјанском.{S} Зар у српској земљи толике цркве и мана 
, има доказе како је неко Проказао цару Агарјанском тајна договарања његова с Бугарима, Бошњаци 
овора, јер те још не гледах на згаришту Агарјанском.{S} Добар си поп, али си грешан човек.{S} А 
сподин Кнез зове на Косово, да одбијемо Агарјанску силу од наше Хришћанске земље!“</p> <p>„Хоћу 
се сложе са Србијом те протерају погану Агарјанску аждају са Хришћанске земље натраг у њену Ази 
 Србијом те протерају погану Агарјанску аждају са Хришћанске земље натраг у њену Азијску пећину 
ждају са Хришћанске земље натраг у њену Азијску пећину.“ И још ми Бошко причаше како се Господи 
p>„Косово!...{S} Та то је Косово!...{S} Ај како је дивно!“</p> <p>Стари кнез муком замукао, па  
е би ти било за здравље теби и твојима, ако те Бог жива врати, а било би ти за душу ако би поги 
ода. „Поћи ћемо ми на војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гинемо кад дође свети 
у; дужни смо само да бранимо овај град, ако га и кад га непријатељ нападне.{S} Али ако — не дај 
ким даном очекује да га госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше за све нас весели гласи 
 бој се, кнеже; стићи ћемо ми на време, ако Бог да, и много дана пре битке, <hi>ако</hi> битке  
 да се баци.{S} Има једно што наш Боре, ако је прави Орловић, не може — не може он дома остати, 
војнике, и народ новим поуздањем да ће, ако Бог да, све добро бити.</p> <p>Истом сад, кад се ве 
у</hi> молимо да нам опрости!{S} Треће, ако је цар Агарјански с војском својом још на Косову, в 
" /> како треба.{S} Док то сам не види, ако је у истини витез, сан му ноћас на очи пасти неће.{ 
е би на нас успаване нагазили.{S} Него, ако бих се успавао, буди ме и не жали ме, чим видиш да  
ом да моју прву војну војујем!{S} Дедо, ако Бог да, нећу ни тебе ни мога оца постидети!“</p> <p 
 руке као да је преклиње. „Не, госпођо, ако Бога знаш!...{S} Како би тако што помињала старом г 
етно а не шта је јуначно.{S} Мој синко, ако ћемо ми тражити само шта је паметно, најпаметније ј 
зове а воља Божја води!...{S} Полазимо, ако Бог да, у покајање, .. из покајања у опроштај,.. из 
них цекина да делиш сиротињи!{S} Ноћас, ако не можеш заспати, или ако заспиш па се пробудиш, мо 
 а по гдекоји је понео за спомен плаву, ако не и крваву белегу.{S} Али како су срећом мало не с 
као да усплахирени оглашују брзу дажду, ако не и буру.</p> <p>Небо је било ведро.{S} Чисто се у 
оштри!{S} Нека не буде кривде у оружју, ако је има у срцу вашем!“</p> <p>„Кнеже,“ узе реч Витом 
 војске што је већ с нама.{S} У Недељу, ако Бог да, крстићемо првенца сина, кога ми је Бог покл 
да српска моле да бар не помажу Лазару, ако већ неће цару да помогну да Србљима правду даде, ка 
ну боље знамење јуначке среће у животу, ако један део војске твоје поносито ујездава у стан Гос 
 очевидно у забуни шта да каже, „ја ћу, ако Бог да, у небески град Јерусалим на покајање!“</p>  
 „имам ја тебе да молим да ми опростиш, ако сам те икада у животу што на жао учинио.{S} Ето се  
до сада увек што је било!{S} Нека дође; ако неће, викни момке, вежите бесног попа па га донесит 
ће неко да се враћа, да се враћамо сви; ако ће неко да бега, да бегамо сви!“</p> <p>„Да бегамо? 
нда ћемо се у Понедеоник зором кренути; ако не стигну дотле, стићи ће на сигурно тај дан у вече 
.{S} Ако доведеш мање казнићу те мачем; ако доведеш више казнићу те глобом.{S} Ако не дођеш, до 
 гинеш ти, и ми ћемо да гинемо с тобом; ако ће неко да се враћа, да се враћамо сви; ако ће неко 
ехова мало и прострадамо и јесте право; ако нам Бог већ неће опраштати, па добро, нека нас казн 
морим, не тражим да ме шаљеш на Косово; ако те оборим или се ти први умориш, онда поштено да ос 
 нешто виче, јер је широм уста отворио; ако ко маштом својом не успе да чује шта то он довикује 
е, и да није све на Видов Дан изгинуло; ако није он више на Косову, и ако је истина што је онај 
и одморни, чили и весели. <pb n="84" /> Ако проведу ноћ у колу са женскадијом, или у певању уз  
нике, и не дај огњу на наше дворове!{S} Ако те поп Каритон расрди, не срди се ти зато на нас, а 
ма лако је кнезу, и лако је господи!{S} Ако коме од њих и одлети глава, није тешко деци његовој 
му тога!{S} Нити помињи што Босиљки!{S} Ако буде Божја воља те се са Косова здрави и весели вра 
 свагда Бог и Свети Јован на помоћи!{S} Ако би могао заборавити своју мајку нека ти је просто;  
мет заузме прво место, а срце друго!{S} Ако паметно и хладно размислимо видећемо на мах, да пос 
рдитим гласом Боривој. „Чујеш, дедо!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и ми ћемо да гинемо с тобом; ако ћ 
т: да похитамо да на Косово изиђемо!{S} Ако се пожуримо, стићи ћемо још за видела.“</p> <pb n=" 
ено <pb n="33" /> о једном погодимо!{S} Ако ме обориш или се ја први уморим, не тражим да ме ша 
 па шта ћу више?{S} Јес’, још нешто!{S} Ако допаднем какве невоље, па те викнем за помоћ, немој 
 борби за Православље и славу Божју!{S} Ако у Бога доиста има светости, праведности и сажаљивос 
 молим опојте нам војводу по закону!{S} Ако видим да се на ваша Хришћанска срца нехришћанска ко 
 ово мало благо моје да га причуваш!{S} Ако се са Косова жив вратим, предаћеш ми га кад га потр 
ез тебе у Орлово?!“</p> <p>„Како?...{S} Ако не усхтеш без мене у Орлово!“ прихвати старац све в 
оведеш хиљаду добро оружаних јунака.{S} Ако доведеш мање казнићу те мачем; ако доведеш више каз 
е што више добро опремљених војника.{S} Ако стигну на збориште код мога двора у Недељу пред Вид 
а мио као друг мога покојног ми оца.{S} Ако ти, кнеже, можеш да заборавиш ко си и шта си, не мо 
Косово иде?!“ Иди, и тако им говори.{S} Ако у њих нема срдаца јуначких, наћи ће се ваљада по не 
ме Божје лицем на Видов Дан кренути.{S} Ако Бог хоће, кренућемо се и стићи ћемо <pb n="122" />  
редаћеш ми га кад га потражио будем.{S} Ако ли буде Божја воља да са другим срећним јунацима по 
 ако доведеш више казнићу те глобом.{S} Ако не дођеш, доћи ћу ја к теби, да те прикуцам копљем  
венца сина, кога ми је Бог поклонио.{S} Ако у томе стигну Добримир, Десимир и Богдан, онда ћемо 
 за ме проговориш и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буде Божја воља да погинем, онда јој предај мој  
јте како треба нашег војводу, а сутра — ако доиста мислите да сте згрешили — ударите у молитве, 
} Од овога часа, па до часа у који се — ако буде Божја воља — било ја с Боривојем, било Боривој 
кајаћеш се што ме не поведе на Косово!“ Ако се осрамотимо у војводе, не знајући какви то светац 
и стићи ћемо <pb n="122" /> на време; а ако Бог неће, узалуд је што твоје старо јунаштво жедни  
вде, да се прихватимо хлеба и мало вина ако га још у твојој чутури има.{S} Да одморимо и себе и 
S} Наслонио се друг другу на рамена, па ако ко што и проговори, проговара то шапутом.{S} Као да 
, господару!{S} Ево да бројимо коње, па ако не изиђе најмање четири стотине, онда ја окат да ид 
један, који је ваљада старешина задруге ако није старешина села, рече ми: „Кажи господину кнезу 
ојвода је здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да весело дочека прво чедо ко 
аху: „Ама, ко је, казуј му проклето име ако га знаш, да идемо да му побијемо све што је његово  
едња времена, чувај сваки своје огњиште ако га имаш!“</p> <p>„А што му не разби буздованом глав 
ега и његову чету одвести на преноћиште ако је какво за њих одређено.</p> <p>„Имају за твоје љу 
е, — „и ако смо другови од детињства, и ако смо у младости заједно вино пили и ограде прескакал 
неза Милана Орловића од Орлова Града, и ако јесте — онда... ниси ли ти главом кнез Градоје, ста 
ењем, „пусти ти да ја с мојим људима, и ако хоће још ко од господе са мном, пођемо још данас у  
рби од зоре, без замене и без одмора, и ако се овде и онде почео опажати умор, и ако је поље, д 
 кнежевић!“ Сељаци сложно прихватише, и ако им мало час кнез онако попреко одби ону молбу о пер 
аједно вино пили и ограде прескакали, и ако ево и сад заједно пијемо, не могу те пустити да се  
 јунак?{S} И сви ови што иду за мном, и ако их је кнез Вукан онако паметно одвраћао, зар нису и 
ко се овде и онде почео опажати умор, и ако је поље, докле је око стицало, било покривено погин 
о хоће ли после хтети да тражи шатор, и ако баш усхте, хоће ли умети да га нађе; а под сигурно  
 без конца.{S} По хркању Ристиворову, и ако је поступно јачало у громко крхање, Иван би, може б 
изгинуло; ако није он више на Косову, и ако је истина што је онај рањени јунак чуо <pb n="172"  
елики цар одмарао?!...{S} Хвала Богу, и ако сам нешто мало почео да старим, нису мени вране моз 
} Него Ристивор није видео ту војску, и ако су му погледи на њу падали.{S} Његове су мисли обле 
да не бих вечерао у двору с вама?!{S} И ако сте по годинама сви млађи од мене, не бојим се ја н 
е мисли савија и завија свакојако!{S} И ако је младост готово што и лудост, опет немој мислити  
p> <p>„До подне нам је ишло добро.{S} И ако је сва војска била у борби од зоре, без замене и бе 
, овда и онда зле слутње обузимљу.{S} И ако си млада, доста си бура у животу видела!“</p> <p>У  
ивор!{S} Дедо, што му не опростиш?{S} И ако ти није жао Ристифора, зар ти није жао Јабучила, ко 
.</p> <p>„Веруј и да не знам!{S} Него и ако ми је зазор, баш не могу срцу одолети да те не запи 
ости нам, Господару, опрости нам; јер и ако јесмо људи без добре среће, нисмо људи без вернога  
 мирисом од тамњана и босиљка.</p> <p>И ако му ледени таласи запиркиваху у лице Иван осети како 
ало преврну закрвављене очи своје, — „и ако смо другови од детињства, и ако смо у младости заје 
ти не ћу!{S} А сад нека Некудим настави ако има што!“</p> <p>„Нема много шта,“ прихвати Некудим 
 га и кад га непријатељ нападне.{S} Али ако — не дај Боже! — Србадија изгуби битку на Косову, е 
риво,“ прихвати властелин Витомир; „али ако кнез Миросав остави ноћас стан па се врати дома, он 
њи!{S} Ноћас, ако не можеш заспати, или ако заспиш па се пробудиш, моли се Богу за мене!“ учини 
не на двору, да се нађе Госпођи Кнегињи ако би јој затребало да се посаветује с мушком главом,  
ву и облакша ми, а још ће ми лакше бити ако ми мој слуга опрости за сваку преку реч и за сваки  
уку пољубим и да га молим да ми опрости ако због мојих невоља на дому не стигнем на Косово пред 
 то све сам и обећао да ћемо се кренути ако не у Понедеоник а оно на сигурно на сам Видов Дан,  
на прса, и слатко ће ми бити да погинем ако њега и младога господара заклонити могу!“</p> <p>„Х 
лушао; али кога ће он да прати у Орлово ако ја не усхтем без тебе у Орлово?!“</p> <p>„Како?...{ 
ерних Крушевљана, те да би с тога, само ако он <pb n="102" /> хоће, могао послати један део, ил 
еда српску војску и српскога цара, само ако се иза тога престо српски поклони њему!{S} Нико ниј 
рно. „Ја сам готов ево овога часа, само ако кнез Миросав хоће!“</p> <p>„Кад је тако,“ предузе в 
а би ме послушала да ти руку даде, само ако не буде — преко мога знања — коме другом срце своје 
ком господом уступи престо српски, само ако он — Марко — у истини може да изради у Мурата да ње 
то он довикује, може да зна шта је само ако је писмен, јер се уз високу танку трску коју светац 
јвода брзо и ситно писао!{S} Ово јутрос ако могу прочитати само бистре очи Ђакона Јеротија а др 
мо; „што си ти мене давао да учим књигу ако сваку која дође ваља да чита поп Каритон?!{S} Зар н 
ивор донео два кондира вина, да се нађу ако би се зажеднело.{S} Изнад постеље Ристиворове по ви 
дати ми велике баштине и синовицу своју ако те убијем; затекох му се да те убијем; дођох да те  
те Бог жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо!“ прихвати други један кмет из гомиле.</ 
ако Бог да, и много дана пре битке, <hi>ако</hi> битке и буде било!{S} Ниси био с нама кад нам  
вајали?“ рече млади унук његов.</p> <p>»Ако ћеш право,“ прихвати Ристивор, „оно кнез Добромир и 
/p> <p>„Молим те, дедо!“ рече Боривој, „ако нећеш опростити Ристивору из милости своје према ме 
шем!“</p> <p>„Кнеже,“ узе реч Витомир, „ако хоће кнез Миросав да се мачима на смрт боримо, гото 
мо те, јуначе,“ рече војвода рањенику, „ако се ниси преко мере уморио, казуј нам даље све по ре 
и од ове земље?!“ беше одговор кнежев. „Ако на кога падне клетва пашће на господу; није њу Госп 
 толику пошту чиниш!“ рече Санџак-Бег. „Ако ти је записано да од ових рана умреш, учинићу ти ка 
ну к уху војводину па му шапатом рече: „Ако их нећеш уапсити, <pb n="93" /> стави стражу на вра 
ти,... овде измеђ мене и тебе!“</p> <p>„Ако си је доиста на јави видео, а ниси је у сну снивао, 
ловином српске војске стојаше!“</p> <p>„Ако ти загазиш у турску војску, загазићемо и ми, па већ 
којој је наш славни цар лежао!“</p> <p>„Ако си толико скроман да заборављаш да си помагач Душан 
 нећеш рећи да сам ја Патарен?“</p> <p>„Ако није данас на чисто да ли си ти Патарен или ниси,“  
тан пас; па до колена долама од зеленог аксамита по коме су орлови и крстови златном жицом бога 
ља да се везује, и биће руха, и свиле и аксамита, и сребра и дробна бисера да се кућама доноси! 
те око витког јој стаса пасом од плавог аксанита извезеног сребрном жицом и спутаног сребрним п 
његову одзовемо, и да смо истина позно, ал’ тек опет изишли на Косово!{S} Друго, баш зато што с 
ране лаке биле,</p> <p>Дође заповест од Алај Бега, да Турци на својим рукама донесу под његов ш 
олтара излажаху, и тражаше да нађе попа Алексија.{S} Војвода међу тим приђе к Миросаву и Витоми 
ти је придворни поп?{S} Је ли још стари Алексије?{S} Е, хоћу да му дам Млетачки цекин, да пали  
ио и преклињао да се крећемо?!{S} Јес’, али војвода хоће да му сви кумујемо, и кнез Вукан хоће  
{S} Милош беше блед и дрхташе од гнева, али се горко осмехиваше, па, винув се коњу у седло, у н 
ишта не виде шта тамо пред двором бива, али не могаше одолети срцу, да не одјекује својим кликт 
а, које ето ви бацате један на другога, али које пада на моју главу!...{S} Право је да се сви н 
одо!“ рече с уздрхталим гласом војвода, али опет некако с пуно мирноће и достојанства. „Немојте 
>Ристивор приђе к руци младог Боривоја, али му је овај не даде, него загрли Ристивора, пољуби г 
 двојица може бити војводи и противила, али не могоше старом кнезу Градоју, кад овај дохвати за 
 се граја од одобравања са свих страна, али је надјача јека од горкога смеха кнеза Миросава.</p 
че војвода. „Није мени жао твога имена, али ваља мени да браним поштено име српске властеле и с 
кумује моме дому има већ двеста година, али бих ја пре и мога милога кума Вукана пустио да отид 
м те свагда и у свему ево девет година, али данас тебе послушати не ћу.{S} Млади кнежевић може  
мо у заборав и књиге од црквена закона, али ето не можемо забацити наше владике!{S} Што би од С 
Пајсеј, слаб на читању ситних рукописа, али силан у књигама.</p> <p>„А зар не могу ваше молитве 
 слуга његов!“ Ето смо људи тврда срца, али се за твојим слугом заплакасмо!“</p> <p>„Бог да те  
ба.{S} О Ристивору мишљаху да је мртав, али не бејаху још сигурни. <pb n="203" /> Боривој је ле 
од нас тројице само један измилити жив, али и он ранама покривен!{S} Слушали сте ваљада од ваши 
 иде да дарује првенче младога војводе, али дадиље не дадоше ни њему ни војводи ни привирити у  
у простро беше.</p> <p>„Не знам шта је, али се од шаторова војводине свите чује вика, и неко на 
 већ овде у двору. — Не знам шта ми је, али ме ево данас већ неколико пута нека чудна страва по 
м рањени властелин; „лаке су моје ране, али је тешко испричати све како је било!{S} Ето, зло да 
спођа Кнегиња Милица раде да их измире, али до сада све забадава!“</p> <p>„О, господине Вуче, г 
во ка огњишту, на коме не бејаше ватре, али поред кога на дебелој поњави лежаше рањен човек.{S} 
о као синови ове земље треба да чините, али — колико се уза то може — не дај старом господару д 
мој.{S} Ми смо, истина, људи зле среће, али нисмо кукавице, нити смо људи без душе.{S} Нико од  
н ноћни поветарац запириваше ми у лице, али се узалуд напрезах да се дигнем.{S} Око поноћи наиђ 
ђа се Мандалена још једнако осмехиваше, али јој низ беле образе суза једна другу сустизаше.</p> 
мало!“ рече. „До Турака допрећемо живи, али мучно ћемо живи кроз њих пројахати.{S} Него да се н 
сна и честита девојка; обоје сте млади, али сте и једно и друго паметни, и могли би бити угледа 
писања настави: „Има, вели, доста људи, али нема доста оружја; истом је послао људе, да зађу по 
ји би срећан био да твојој срећи служи, али који је сад још срећнији што је имао срећу да, мисл 
о цар попио, да су га се истина бојали, али да су га и мрвили, и да су га најпосле и отровали!{ 
 као да си ми отац.{S} Не заповедам ти, али те као Душанова узор јунака молим и преклињем: тако 
а ти кажем?{S} Можда ми нећеш веровати, али ти истину казујем:{S} Ни један!“</p> <p>Стари кнез  
 да је и престао <pb n="204" /> дихати, али би се онда опет прса надимала, и под убрзаним куцањ 
ање, и као нагађао је шта то може бити, али се чинио невешт.</p> <p>Видев да су већ сви коњи и  
а довршеним везом, и хтеде се уклонити, али јој старац не даде, него заиска да види вез, посмат 
n="203" /> Боривој је лежао у несвести, али су му ране лаке биле,</p> <p>Дође заповест од Алај  
оји Бог може окренути да и добро значи, али који мени није мио.{S} Тебе, који имаш верно и храб 
ору, као да му тешко беше да нађе речи, али као да му туга грло стезаше.{S} Од тешких свилених  
конати, или у трпезарију или у перивој, али да је не узнемирују док их к себи позвала не би.</p 
 чуђаше што ли деду треба његов клобук, али му га предаде.</p> <p>„Ти још ниси био на војни,“ н 
 <p>Кнез Градоје изгледаше запрепашћен, али само за један тренутак.{S} У другом тренутку он је  
 Иван би, може бити, најпосле и заспао, али не могаше од оног танког извијања и зуцања оних лак 
тињства његова веран и добар слуга био, али смо свагда мислили да у теби куца не само верно и о 
; пренуо би чисто застиђен па наставио, али настављао све лаганије и све нижим гласом, и онда о 
прођоше кроз град, наоружани свакојако, али из гласа и сложно појући: „Тебе Бога хвалимо!“</p>  
овит, као Лабуд твој;“ прихвати смерно, али нешто као и невесело, Ристивор; „него опет рекао би 
 мајка рекла!?“ говораше Боривој мирно, али му се пламен просу по образу.</p> <p>„О, буди Бог с 
 згаришту Агарјанском.{S} Добар си поп, али си грешан човек.{S} А ниси ни имао прилике да се по 
, „ја не знам да се данас правим мудар, али теби, знам, не би помогло па се правио мудар по вас 
о, путујући из Крушевца, стигао у двор, али да не жели излазити преда њ,јер је прашњав и уморан 
ет!“</p> <p>„Мени јесте шездесет и пет, али теби је, кнеже, у најмању седамдесет и пет, само се 
а.{S} Богатство им није повисило славу, али је није ни засенило.{S} Повисило је госпоштину њихо 
нило.{S} Повисило је госпоштину њихову, али им није повећало срећу.{S} Изгледало је као да плем 
иру,“ — ту многи почеше да му се смеју, али ништа то њему, — „кад сам ја оно учио књигу у манас 
 ће пред шатором наћи воде да се умију, али нека не улазе под шатор док их он не зовне, јер хоћ 
ј клобук а десном придржавајући велику, али још неразвијену, заставу Орловића.{S} Благо довикив 
мајка.{S} И неколико пута приступах му, али <pb n="58" /> кад год му сагледах очи, не смедох!{S 
{S} Ето то вам је!{S} Јесте да је грех, али нека иде тај грех на моју душу!{S} Ја још <pb n="16 
ава хоћу да судим о пословима витешким: али је војвода рекао само истину, да је Боре наш још те 
лике већ и од невоље знамо и познајемо: али с оним малима права ти је напаст.{S} Тек ће по неки 
њима има добрих јунака и честитих Срба; али ћу за цео остатак мога живота, колико ми га бог пок 
и, <pb n="100" /> и силе, и господства; али је све то мало теби!...{S} А Милош?{S} Доиста није  
ки уздаси овда онда отимаху испод њега; али никоме не могаше ни једна реч да се преко усана пре 
чувати сина мога а јединог унука свога; али се бојим да своју главу чувати неће!{S} Кад будете  
.</p> <p>Војвода тражаше кнеза Градоја; али нигде Градоја да нађу.{S} Слуге му казиваху како се 
актаху од врућине.</p> <p>Нигде облака; али се овда и онда из далеке даљине чула потмула нека т 
о је онде око Кнеза на хиљаду коњаника; али нико од њих да послуша заповест, нико да се макне!  
сама <pb n="60" /> Босиљка на то рекла; али мислим да би ме послушала да ти руку даде, само ако 
е умор у костима и на очним поклопцима; али <pb n="190" /> не беше умора у срцу његову.{S} Једн 
ђала час са царем час опет између себе; али су онда духовници упадали с крстом у руци међу укрш 
води војску нашу, истина је да не може; али може Боре да јаха убојита коња, и може да витла ошт 
ластелин не могаше то никако да верује; али се Ристивор заклињаше да је то цела истина, и да по 
лободи и погледа право у очи кнегињине; али не могаше дуже од једног тренућа да издржи погледе  
ма дођи на Косово кад ти се сви искупе; али нас, који смо ево већ овде, испраћај ти још данас Г 
буњен не знајући управо шта то он хоће; али, навикао да се покорава, додаде му заставу.</p> <p> 
в се Ивану: „Не знам ја за друге свеце; али је нама наш светац свагда помагао.{S} Ето чуј један 
рови?!“</p> <p>„Рекао бих да су турски; али не смемо ти на сигурно рећи док им се не бих ближе  
дајника; сви смо то и осећали и видели; али нико не могаше да прстом и поуздано издајника покаж 
S} Јесмо се, на нашу несрећу, опознили; али опет боље је и позно да изиђемо него никако!{S} Нек 
је и досада свашта по овој нашој земљи; али таквога покора било није!“</p> <p>„Ништа ти, кнеже, 
, господине кнеже!“ поче старац хучући; али чим му се погледи отеше на мртвог војводу, он гласн 
ама у шатор не могах разабрати ни речи; али ме сам глас Кнежев, његово полагано спуштање са вис 
 к поветарцу, који му дуваше у потиљак; али никако да ухвати ма и најмањи одјек од топота ма и  
да се мачима на смрт боримо, готов сам; али хоћу теби да кажем да се ево кајем за пакосну реч,  
едан, нит’ сам кадар да ја то пресудим; али ето видим да је слава загрлила ону нашу браћу што с 
вој, да би и сам нешто боље ослушкивао; али некаква опора сухота стезаше му грло и угуши глас,  
не мари, јер се није он нама заветовао; али ми ваља да маримо, јер смо се ми њему заветовали!{S 
о добра и верна слуга, тебе и послушао; али кога ће он да прати у Орлово ако ја не усхтем без т 
војводи:</p> <p>„Не замери ми, војводо; али знадем одобрићеш што ћу рећи.{S} Сви сте ви ето под 
и онда нешто би неразговетно прозборио; али је очевидно више у бунилу него разборно говорио.{S} 
 него што је под њим било!“ Рекох тако; али ето се ни веселим друштвом вашим, ни дивном малваси 
 данас више него што је то некада било; али ево невоље где, уместо да нас мире, калуђери и попо 
ок се сви заједно за Косово не кренемо; али ми је зазор да заповедам теби, кога љубим и поштује 
боравити своју мајку нека ти је просто; али никад не заборављај да носиш једно славно име, које 
 око паса, и издиже онаку људину у вис; али се поп дочека на ноге, па стегну старог витеза око  
ије је чувати своју главу и своју кожу; али онда нема више јунаштва на свету!“</p> <p>„Ево, Јаб 
а не говоре, ником ништа не одговарају; али са њихове жалости у оку и са намрштених чела њихови 
е слатке снове, владаше мрак у ходнику; али сад, кад Иван потресан чудном неком језом очи отвор 
р на те срдио што ми толику част чиниш; али би се заиста срдио на мене, да ја нисам поред мојих 
не био бољи од мене, па да те поведемо| Али овако.... махни се, попе, те работе!</p> <p>„Тако м 
 ми, а да није мученик овога света?!{S} Али од свих мука, на које те живог метасмо, чини ми се, 
чух од мога кумашина Бошка Југовића!{S} Али има још пуно других наших јада!{S} Ето ниси могао с 
мене чујеш кад имаш да чујеш толике!{S} Али шта ћу ја?{S} Ти знаш да ја не смем ни пред Свету М 
носи срце доброга оца пуног милости!{S} Али за тај посао останите ето ти и твој кум од старина, 
ило, да је сва војска пошла с тобом!{S} Али пошао један кнез Гојко са својом стотином коњаника, 
 би и наш поп Каритон светац постао!{S} Али Бог тражи да ти победне песме певаш у славу његову  
им људма!{S} Не замерај ми, војводо!{S} Али друкчије бити не може.{S} Моји ће људи у час разапе 
е!{S} Тако, господару, Бог те живео!{S} Али и ко би то боље од тебе знао?!“</p> <p>Госпођа Манд 
дарује победу, и да му се не молимо!{S} Али ето се мени чини да се већ од поодавно Бог нешто ср 
ни слеп ни глуп, хвала Господу Богу!{S} Али нећеш, попе, куд си наумио!{S} Не дам ја теби ни да 
е најгушће!{S} Није лако што тражиш!{S} Али ћу те радо послушати, па, колико ми Бог помогне, <p 
Куд ћеш ти орлу о грлици да говориш!{S} Али код твоје доброте имам срца и лудо да говорим.{S} З 
та ма од стотину одморних људи?!“...{S} Али ни од куд никога! „Ох, што их нема!“ уздахнуо би Кн 
 момчад око себе. „Видесте ли га“...{S} Али, бадава!{S} Требали сте ви њега видети на бојним по 
није ни тако велики господин, јер...{S} Али ко је тај Србин, сем Вука, који се Милошем данас не 
се убија што не може да буде његова.{S} Али је ово с нашим војводом сасвим друго.{S} Он се убио 
/> се она својим уздасима одазивала.{S} Али сва њена уздисања не могаху да свале са срца њена о 
ке ђаконије, и дадоше му пехар вина.{S} Али му стари кнез не даде пити него навали на њ:</p> <p 
ља све Србадије од Дунава до Солуна.{S} Али ето нема од Марка никаква одговора! „Ми,“ вели Бошк 
њој беше смештено и не нађоше ништа.{S} Али кад дигоше сребрни шлем, који војвода беше положио  
 ли ма коме другом од наше властеле.{S} Али, добри човече, што је ниси просио у нас?{S} Знаде л 
 ако га и кад га непријатељ нападне.{S} Али ако — не дај Боже! — Србадија изгуби битку на Косов 
инемо кад дође свети час да се гине.{S} Али док не изиђемо на Косово, и док смо ево овде на наш 
рода, све да и јеси Агарјанске вере.{S} Али нека си баш и Агарјанин, видим те јеси господин и ј 
више жалосна и тужна него што јесте.{S} Али кад ме је већ запитао, право је да и њему и вама св 
о да се на једно дете сабљом залеће.{S} Али не могоше му мача из руку избити, док га мало по ми 
 од коња у војске која му следоваше.{S} Али, на своје велико чудо, не могаше више чути никакав  
ице никога другог у цркви не бејаше.{S} Али мало после њих ето и војводе, па онда, један по јед 
ехар с вином и полагано га испијаше.{S} Али не беше испио ни до половине кад се устави.{S} Уста 
уђера који су се у гусаре одметнули.{S} Али знате ли ви, господо, зашто је то зло дошло на ову  
о му рекох, и молих га да се пожури.{S} Али се поп не да кренути. „Иди кажи кнезу, да ја ево са 
S} Он мало пребледе и преста појати.{S} Али ипак мирно дочека да се света песма доврши, па онда 
оз који часак, па коначно поклонити.{S} Али тек што превали подне, пронесе се глас да је на лев 
х подрумова у горње дворане извести.{S} Али не имађаше куда, па изиђе полагано и све као да се  
ем Боривоја и Ристивора, иде за њим.{S} Али би овда и онда окренуо мало час десно час лево ухо, 
 доиста је био за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни брком да макне, а камо ли да одговори на  
осово не стиже, сам себи смрт задао.{S} Али пре него к томе приступимо хоћу да вам предложим <p 
 ствари то је Ристиворово лукавство.{S} Али мене неће преварити! <pb n="179" /> Натраг!“ викну  
кчије наредити него како је наредио.{S} Али што се не бих устезао да поменем војводи, да нам је 
а стражи, да се нешто крупно десило.{S} Али не могосмо разабрати шта се то управо десило, нити  
атеља, а и средсреду му усколебасмо.{S} Али им притече у помоћ одморна војска те потисну нас.{S 
да му војвода почне казивати у перо.{S} Али му војвода рече: „Немој, синко; иди ти па спавај, а 
и из злосрећног сна у срећнију јаву.{S} Али јава би му, под бледом светлошћу од свитања, показа 
вој шатор, и леже по ново на поњаву.{S} Али не могаше ока склопити док не запеваше и други петл 
помен плаву, ако не и крваву белегу.{S} Али како су срећом мало не сви људи кнеза Миросава и вл 
оје војнике, да те пратимо на војну.{S} Али могу ја овога часа да викнем мојим људима, да се вр 
и за нас цару платио цареву перперу.{S} Али не знамо, Бога ми, како ћемо ти их платити!{S} Па с 
господару, што нећеш да ме саслушаш.{S} Али кад ми заповедаш да се одмичем натраг, послушаћу те 
не и онда, још једнако зажарен у лицу — али сад од велике душевне радости — сиђе доле на мрамор 
Бојим се рком својом пробудићеш Турке!“ Али у залуд!</p> <p>Кад је већ почело да свиће, стари к 
сподара од тебе нигде на беломе свету!“ Али он навали да му <pb n="157" /> кажем: „Ма шта било, 
ну некуда.{S} Војвода ми изгледаше блед али миран. „Звао сам те“, рече, „да ми бар један део те 
јих тридесет година.{S} Не више пупољак али ни пуно развијена ружа; цвет у коме се сливају неви 
струког раста, с нешто мало по дугачким али ипак облим, као млеко белим лицем, дивно срезаним р 
b n="6" /> од столице; заспао; по тешко али равномерно дише; по мало и хрче.</p> <p>Поред ногу  
гласним појањем као да је црква.</p> <p>Али још не беху довршили појање, кад дотрча, једно за д 
а му се око господара склептала.</p> <p>Али се глас старчев сад већ више није чуо.</p> <p>„Дедо 
ше знак да Ристивор може да иде.</p> <p>Али Ристивор стајаше на своме месту као да је оловом ту 
њем крочити, ни мачем завитлати.</p> <p>Али се ни стари кнез ни Ристивор не одазиваху.</p> <p>„ 
!“ закликта стари кнез радостан.</p> <p>Али радостан беше само за неколико тренутака, па се онд 
и перивој слао на терасу до њих.</p> <p>Али је се сва та лепота и милина онога луга, којим прел 
 јуначкога срца!“ прихвати кнез Вукан. „Али, кнеже, ти сам од свих нас овде најбоље знаш, колик 
и, војводо, на лепој беседи!“ рече он. „Али ти и сам треба да знаш, да се смртне ране не лече с 
 попову мудрост!“ рече кнез Ристивору. „Али мрка капа зла прилика!“</p> <p>На велико чудо старо 
p> <p>„Жао ми је Јабучила,“ рече кнез; „али што ћу му кад има несрећу да га јаше човек, који ми 
де криво,“ прихвати властелин Витомир; „али ако кнез Миросав остави ноћас стан па се врати дома 
 друго, кад те ето очи издају!“</p> <p>„Али, молим те, дедо, погледај само у овом правцу!{S} За 
какања у колу, повикао би: „Ето ја бих, ама како ћеш с голим рукама, ни оружја, ни коња, па, сл 
у никад опростити!{S} Ето то вам је!... ама где је тај Ристивор?{S} Оде па пропаде!“</p> <p>„Ев 
 чудим се и начудити вам се не могу!{S} Ама пустите ви кнеза Градоја, нека иде кад му у староме 
на млађи, да се на коњу држати могу!{S} Ама ви сте, синци моји, млађи од мене!{S} Припашите ви  
рода ускипело јуначким покретима!...{S} Ама ко ће то вама све испричати!!{S} Него једно треба д 
S} Шта Агарјани, шта Грци, шта Угри?{S} Ама нека се сви искупе на Косово, колико их год има, па 
ајпре крстити па онда шапну Ристивору: „Ама, брате, да их раздвојимо!“</p> <p>„Не знаш ти њих!{ 
 од властеле гневно, док други питаху: „Ама, ко је, казуј му проклето име ако га знаш, да идемо 
ича:</p> <p>„Други опет узеше да вичу: „Ама лако је кнезу, и лако је господи!{S} Ако коме од њи 
е стигосмо, да с браћом славу делимо!“ „Ама ко нам је крив?!“.... „Што се сад тешкате?{S} Што н 
S} Ваистину, последња времена!“</p> <p>„Ама то је баш оно што је многе помело!“ прихвати Ристив 
би како је ко знао.{S} Изиђе владика на амвон и великим крстом благослови све.{S} Приђе Господи 
, а ти си мој светац сада и до века!{S} Амин!“</p> <p>Она два млада властелина погледаше се.{S} 
о народ наш, од ово двадесет пет година амо.{S} На моје велико чудо, он се томе ни мало не чуђа 
а знаде колико си јој од педесет година амо на бојиштима славу дизао.{S} Знамо да ти је грдна ж 
.{S} Боjи се, вели, неће моћи да стигне амо пре Видовдана!“</p> <p>„Ништа то, војводо!“ рече кн 
омке, вежите бесног попа па га донесите амо!“</p> <p>Манда приђе к старцу да га умири: „Бабо, о 
ј.{S} Неколике слуге жураху се и тамо и амо.{S} Првога који дође на дохват староме кнезу овај у 
тављаше кнез па немирно ходаше и тамо и амо, а оборио главу сниско на прса.</p> <p>„Кнеже,“ узе 
д год прави јунак погине, Бог нареди те анђели запале нову једну звезду у славу јунакова имена, 
аносом, као да говори о каквом небеском анђелу, причаше му о доброти госпође Мандалене, о њеној 
божанско створење.{S} Сељаци причају да анђео Божји кроз њене очи гледа, те за то њени погледи  
а западу букташе, изгледаше као небесни анђео.</p> <p>„Приступи ближе, верна наша слуго Ристиво 
збаци са себе мантију, засука рукаве од антерије, па искочи као помаман на чист патос према кне 
ан пехар вина, узе исправљати рукаве од антерије, намести свој црвени пас да стоји како треба,  
да те подметне као своје дете!“</p> <p>„Ао,.... славу ти...!“ рикну као бесан кнез Миросав, па  
 гласом појати погребне песме, читаше и апостол и јеванђеље, појаше опет дивно о таштини славе  
тама излазити!“</p> <p>„Како ћу, кнеже, апсити моје властеле док су гости у моме двору?“ одгово 
војим копљем устави бесног једног црног Арапина, који се с високо уздигнутом кривом сабљом зале 
ви и нојевим перјем на чалми.{S} Узјаха арапског једног белог коња, дивно опремљеног у ките и к 
 звезда сам заповедник на своме красном арапском бељцу.{S} Тако је сад сваки војник турске војс 
де од Ибра, и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и нека сваку чету, коју сретну, пожуре, да ле 
нам их опростиш!“</p> <p>„Зар баш тако, Арсеније?!“ испречи се кнез на старца. „Зар ви кметови  
а њим отиде и Голубан, старац уздахну: „Ах, што нисам само пет година млађи, да се на коњу држа 
рећој речи, говораше:</p> <p>„Молим те, бабо, не помињи га!{S} Имај милости према љуби сина тво 
{S} Што сузе лијеш?</p> <p>„Од радости, бабо, што ево, хвала Богу, доврших вез, мој прилог цркв 
> <p>Манда приђе к старцу да га умири: „Бабо, остави оца Каритина нека доврши што је почео; мож 
„Устави се, јер из тебе говори проклета бабунска јерес!“</p> <p>„Шта кажеш?!“ викну млади Витом 
ад око себе. „Видесте ли га“...{S} Али, бадава!{S} Требали сте ви њега видети на бојним пољима  
ала данас славна царевина српска!...{S} Бадава, нема више ни старог јунаштва, па откуд може бит 
адава!“ рече он као сам себи говорећи; „бадава, нема већег свеца у свих седам небеса него што ј 
ој Градоје!“ говораше тихо сам себи; — „бадава, баш као да си почео да стариш!{S} И није друго, 
одећи оба млада витеза за руке.</p> <p>„Бадава!“ рече он као сам себи говорећи; „бадава, нема в 
му слуге Ристивора.</p> <p>И сам султан Бајазит Илдирим, чувши за јунаштво њихово, објавио је с 
е овде онде пет тешко рањених Турака, а бар толико их је понело лаке ране.{S} После неколико тр 
ки.{S} С тога се господа српска моле да бар не помажу Лазару, ако већ неће цару да помогну да С 
при сваком растанку преклињао све да се бар овде пред лицем непријатеља држе сложно као права б 
да пође ваља да понесе по доста ужади и бар по две вреће, јеp биће робља да се везује, и биће р 
 али миран. „Звао сам те“, рече, „да ми бар један део терета са душе скинеш.{S} Хоћу да ти се и 
.{S} Дужан сам и њему и вама да покажем бар да видим колико сам се огрешио, и да желим да тај г 
а и мој син Добриња, и довешће и он још бар педесет људи!“ додаде кнез Вукан.</p> <p>„Ма, шта в 
ви.{S} Са свих страна пружаху војницима бардаке и чутуре с вином, ките цвећа и зелене ране јабу 
голубињак не остављају!</p> <p>Из једне баруштине близу јаза од воденице <pb n="5" /> на Голуби 
тон, који воли да се хрве, надскакује и баца камена с рамена.</p> <p>Стари кнез беше очевидно р 
Везуј ме коњма за репове па растрзавај; бацај ме у доње тамнице да ми јакрепи и гуштери крв сис 
његову кад те Агарјани на живу жеравицу бацају не би л’ вером преврнуо.{S} Тако је то, мој попе 
а хитамо да се један на другога камењем бацамо.{S} Ко зна?{S} Може бити то су само непоуздани г 
ени да носим бреме прекора, које ето ви бацате један на другога, али које пада на моју главу!.. 
клетву Господина Кнеза; немојте у блато бацати свој глас, који је од старина славан био!{S} Ето 
тити да се тако мучки на попове каменом бацаш...“</p> <p>„Причекај мало, попе, стојим ја теби н 
у четвртом изви мач из руке Витомирове, баци га далеко у један кут трпезарије, па онда Миросаву 
дован.{S} Јабучило, осетив се слободан, баци се стражњим ногама у вис па онда весело ржући доје 
им мачем и може шестоперцем добро да се баци.{S} Има једно што наш Боре, ако је прави Орловић,  
.!“ рикну као бесан кнез Миросав, па се баци сребрним пехаром на Витомира, скочи на ноге па пол 
дован, који му о јабуци седла вишаше, и баци се њиме према Ристивору.</p> <p>Паде буздован на л 
купише сви кнезови и властела, те сваки баци грудвицу земље у гроб на ковчег војводин рекав иск 
а, ево шта дајемо!“</p> <p>Па се старац баци копљем у гомилу Турака, сукну мач из корица и не о 
 првог око паса, издигао га у вис па га бацио као врећу памучне свите на спод; у четвртом изви  
ну права да ова два бунтовна властелина бациш у тамницу.{S} Немој ноћас тога чинити.{S} Дај ми, 
оплог сунчаног дана, крајем маја 1389., баш на томе крилу Орлова Града могли сте угледати слику 
је!“ говораше тихо сам себи; — „бадава, баш као да си почео да стариш!{S} И није друго, кад те  
 Милан улетао у најгушће чете Агарјана, баш као да је хтео навалице да погине!{S} И још како дв 
ан!...{S} Искупише се лепо око заставе, баш као да је сабор; отворих ја мехове винске, не би ли 
авице.{S} Није дуго спавао кад се трже, баш из најслађег сна, на жустру вику Ристиворову, који  
 живо и пољуби у један и у други образ, баш као да му не беше унук него витешки друг!{S} Грлећи 
л’ тек опет изишли на Косово!{S} Друго, баш зато што смо се опознили, ми би ваљало босоноги и г 
на из трпезарије.</p> <p>„Е, мој Гојко, баш нам ти никакво добро не каза!“ тешкаше се војвода.< 
чима где из ведрог неба долете на двор, баш на кулу где Јованка спава, бело усијана лопта са пу 
 да не знам!{S} Него и ако ми је зазор, баш не могу срцу одолети да те не запитам: шта ћеш на К 
ети како јара трепти над земљом, као да баш из ње и извире.{S} На ливади, на лево од двора, овц 
/p> <p>Миросав ћуташе као да га се зора баш ништа не тиче; него приђе ближе к платнима од шатор 
, „знаш ли ти, Ристиворе, да су ово сад баш настала последња времена»?{S} Е кад <pb n="50" /> н 
у, последња времена!“</p> <p>„Ама то је баш оно што је многе помело!“ прихвати Ристивор. „Онај  
кнез на старца. „Зар ви кметови нађосте баш овај час, у који ето полазимо на бој на Косово, да  
леда, да према теби руку пружа, да хоће баш тебе да дохвати, и да оно што говори баш теби говор 
 одговараше с правом радошћу стари кнез баш у тренутку у коме се његов мач преби ударцем о крив 
 нисмо змајеви него грешни и слаби људи баш као и они!{S} И још те за једно молим: имаш по зако 
" /> хоће, могао послати један део, или баш и целу стражу, на Косово.{S} Стари Милојко, вршњак  
Помислите, господо, да смо може бити ми баш једини Срби, који могосмо стићи, а не стигосмо, да  
аш тебе да дохвати, и да оно што говори баш теби говори!</p> <p>Сниско, до пред саме ноге његов 
 и јеси Агарјанске вере.{S} Али нека си баш и Агарјанин, видим те јеси господин и јеси јунак.{S 
двојице на Косову погинути, а може бити баш и обадвојица.{S} Нека је слава Богу!{S} А сад, брат 
ће ли после хтети да тражи шатор, и ако баш усхте, хоће ли умети да га нађе; а под сигурно знам 
се ти сад ту правиш неки судија?{S} Зар баш ти да пресудиш ко је бољи јунак а ко лошији?!“ викн 
молимо да нам их опростиш!“</p> <p>„Зар баш тако, Арсеније?!“ испречи се кнез на старца. „Зар в 
ему под шатор дођеш.“ Стигох пред шатор баш, како вам Некудим каза, кад се Иван крену некуда.{S 
оже бити да ће Србадија освојити победу баш са те две ваше мишице; а може је изгубити само што  
ни Голубињу, која је већим делом њихова баштина, пронашле су се сребрне руде, као да су виле ср 
оспођа од Орлова Града, и од свих наших баштина, и од свега нашег народа на тим баштинама.{S} Ш 
баштина, и од свега нашег народа на тим баштинама.{S} Што ти опростиш — био то дуг, биле то пер 
„обећа ми, рече, кнез Н. дати ми велике баштине и синовицу своју ако те убијем; затекох му се д 
ношаху овамо к мени под шатор!“ причаше Бег.</p> <p>„Е, Бог да те прости, синко Ристиворе!{S} Б 
м.</p> <p>„Ево моји људи кажу,“ настави Бег говорити кнезу, „моји људи кажу набројили су на њем 
ва гроба, један поред другог.{S} Санџак-Бег је заповедио те је сваки његов војник положио по је 
апитам за нешто!“</p> <p>Па онда Санџак-Бег извади из свиленог паса свога белу и као паучина та 
 постидео свога господара!“ рече Санџак-Бег. „жив се предавао није, пао је покривен грдним рана 
 да му толику пошту чиниш!“ рече Санџак-Бег. „Ако ти је записано да од ових рана умреш, учинићу 
е него ће издахнути,“ настављаше Санџак-Бег своје причање, „замолио је моје људе: „Тако вам јун 
>„Погледај у ову слику!“ настави Санџак-Бег поднесав је пред очи старога кнеза. „Нађосмо је о в 
 <p>„Запојте га вином!“ заповеди Санџак-Бег својима.</p> <p>Приђоше неколико њих Турака, подиго 
у првоме боју његову?!“ прихвати Санџак-Бег некако свечаним гласом, у коме је дрхтао тих прекор 
о бор, а у злато и скрлет одевен Санџак-Бег, заповедник ове турске војске, окружен неколицином  
некаквога великога блага.</p> <p>Санџак-Бег се окрете својим људима па с њима нешто разговараше 
кукњавом, и полетео би к вратима као да бега од некаквог чудовишта!{S} Кад <pb n="29" /> треће  
с запрепашћен. „Да бегамо?!...{S} Ко да бега!...{S} Зар ми да бегамо2!{S} Зар Орловићи од пет с 
раћа, да се враћамо сви; ако ће неко да бега, да бегамо сви!“</p> <p>„Да бегамо?!“ цикну старац 
иле подиже се живо, те грчевито дохвати Бега за обе руке, и онда викну загушљивим гласом:</p> < 
лаке биле,</p> <p>Дође заповест од Алај Бега, да Турци на својим рукама донесу под његов шатор  
ог лица личнога и господственога Санџак-Бега.</p> <p>Па онда узе полагано, овде и онде застајућ 
е скидаше својих погледа са лица Санџак-Бега — сав задрхта и побледе.{S} Напрегнувши све своје  
ревалило, а турска војска једног Санџак-бега још једнако стоји на оној тихој западној падини Го 
 n="196" /> напред а данас на Косову да бегају?{S} А, мој синко, да грдну ли реч рече!...{S} Ов 
се враћамо сви; ако ће неко да бега, да бегамо сви!“</p> <p>„Да бегамо?!“ цикну старац, па поди 
амо?!...{S} Ко да бега!...{S} Зар ми да бегамо2!{S} Зар Орловићи од пет стотина година свагда и 
 подиже обе руке у вис запрепашћен. „Да бегамо?!...{S} Ко да бега!...{S} Зар ми да бегамо2!{S}  
еко да бега, да бегамо сви!“</p> <p>„Да бегамо?!“ цикну старац, па подиже обе руке у вис запреп 
.</p> <p>„Јес’, видим те!{S} Хтео би да бегаш?{S} Је ли?{S} Ето сте сви такви!{S} Ја на какве ј 
искупила се пред зеленим шатором Санџак-Беговим и око њега.{S} Наслонио се друг другу на рамена 
 застајући и запињући, да говори Санџак-Бегу:</p> <p>„Јуначе, све ми се чини да ниси Агарјанско 
шаптати: „Буди Бог с нама!{S} Каква нас беда још снаћи не ће!“ Па онда се збише тешње у гомилу  
рече у чуду: „Буди Бог с нама!{S} Какве беде и несреће не ће нас још стићи!“</p> <p>И онда потр 
ла народа!{S} Ја му испричах све велике беде и невоље кроз које је пролазио народ наш, од ово д 
турску војску, и ко зна још кроз колике беде и невоље!{S} Сам могу и проћи куд сам намерио, а с 
а!{S} Ево Станка!....{S} Станко, ох.... бедни Станко!“</p> <p>И онда — узбуђење беше и сувише ј 
ером на прсима, широким зеленим мачем о бедрима, дугим копљем о рамену и шестоперним буздованом 
а воду, што му виси о некаквом кајишу о бедрима, светли као да је румен образ девојачки.{S} Па  
 леве руке тражаше нешто о левоме своме бедру.</p> <p>„Мач!....{S} Где је мој мач, Ристиворе!“  
ако је сва војска била у борби од зоре, без замене и без одмора, и ако се овде и онде почео опа 
 добро опремљена војника; наређивао би, без икаква прекора да се из његове ризнице допуни опрем 
право к вратницама некаки коњаник, сам, без пратилаца!“</p> <p>„Потеци с момцима ка главним вра 
у вис па онда весело ржући дојезди сам, без јахача свога, да се стави у равну врсту с кнежевим  
p> <p>Ристивор бејаше доиста уморан.{S} Без речи прекрсти се и прући по свом плашту.{S} И није  
 би помислио да се битка на Косову била без њега, да се изгубила, и да је Кнез Лазар погинуо, с 
 Може ли он без дружине, може и дружина без њега!{S} Понео се па мисли е не може ни цар Лазо на 
још пуно дивљих пљачкаша, бесних гусара без вере и без душе, који ће да пљачкају богата села по 
стану само старци, удовице и ситна деца без отаца!“ Други би опет прихватио: „Та није ваљада св 
 Кнеза, него да је он без нас а ми овде без њега!{S} Него да све то оставимо на страну, није ли 
ћеш се уверити да цар Лазо може да буде без све ове господе, а нек’мо ли без тебе једнога!“</p> 
 Господу!{S} Може Господин Кнез да буде без мене!“ узе опет реч Градоје, који сав беше поцрвене 
невом. „И још много пре може он да буде без тебе, коме је некаква дуждева кћи у једној Крушевач 
 бела хлеба и без рујна вина, а не може без веселе песме!“</p> <p>„Но знају ти сиромаси за поги 
анемела, а од женскадије нека рони сузе без нарицања, а по нека нариче без суза!...{S} Ено види 
подару!“ узме реч Ристивор озбиљно а не без горчине. „Слушам те па велим себи како су доиста чу 
а, јер га оставих да бој бије и да гине без вас.{S} Право је да тешка клетва Господина Кнеза па 
еду непобусаног гробља на Косову, ја се без преговора примам тога старешинства.{S} Моја вам је  
а, пређе и на све његове другове, те се без разговора и без шума полагано удалише, и упутише к  
они сузе без нарицања, а по нека нариче без суза!...{S} Ено видиш, одоше сви у село.{S} Нико ти 
слабо наоружаних људи од сваке вере а и без сваке вере, не сме да излази на Косово.{S} А док му 
оба може да ради пре и без бела хлеба и без рујна вина, а не може без веселе песме!“</p> <p>„Но 
е његове другове, те се без разговора и без шума полагано удалише, и упутише к дивној једној ли 
 кнежевић може наћи пута у Орлов Град и без Ристивора, а ја сам се заветовао госпођи кнегињи да 
јска била у борби од зоре, без замене и без одмора, и ако се овде и онде почео опажати умор, и  
вљих пљачкаша, бесних гусара без вере и без душе, који ће да пљачкају богата села по Косову, да 
?{S} Ти знаш да моба може да ради пре и без бела хлеба и без рујна вина, а не може без веселе п 
и смо муку, како да враћамо оне, који и без оружја и на силу Бога и незвани хоћаху да иду на во 
наш честити Господин Кнез Лазар могао и без нас да задобије победу!{S} Нека је слава богу за то 
ише мачеве у корице, па стајаху мирно и без ромора, очекујући да виде шта ће сад да буде.</p> < 
, а већ ја се могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони да траже коње и оружј 
дну него две војске!{S} Имаће цар наш и без нас доста војске!“ По гдекоји момак, још онако врућ 
астела мислити, шта ли ће пијани попови без парохија о њему причати, и шта ли ће слепци по сабо 
реће, али нисмо кукавице, нити смо људи без душе.{S} Нико од нас не ће ништа теби пребацити, је 
дару, опрости нам; јер и ако јесмо људи без добре среће, нисмо људи без вернога срца!{S} Опрост 
 јесмо људи без добре среће, нисмо људи без вернога срца!{S} Опрости нам!“</p> <p>И онда се диж 
а буде без све ове господе, а нек’мо ли без тебе једнога!“</p> <p>„Нека је слава Господу!{S} Мо 
јске, оставити сама!{S} Не можемо се ми без тебе враћати!{S} Шта би и мени и Ристивору <pb n="1 
оља — било ја с Боривојем, било Боривој без мене дома врати, ти си кнегиња и госпођа од Орлова  
ртав.</p> <p>Многи су коњи јурили пољем без јахача, престрављени и чисто подивљали.{S} Лабуд ст 
е он да прати у Орлово ако ја не усхтем без тебе у Орлово?!“</p> <p>„Како?...{S} Ако не усхтеш  
 за Косово,“ одговори му војвода сасвим без икаква узбуђења, „кад ето још ми није стигла ни пол 
з нашега Господина Кнеза, него да је он без нас а ми овде без њега!{S} Него да све то оставимо  
а нека иде кад му се иде!{S} Може ли он без дружине, може и дружина без њега!{S} Понео се па ми 
у свој сто а допаде задуван и блед, као без душе, најпре један гласоноша, па мало за њим и друг 
нем с војском а не да му долазим готово без војске!“ рече војвода па се задовољно насмеја како  
ох и ја рањен.{S} Мора бити да сам дуго без свести лежао, јер кад отворих очи видех звезде на н 
вог војводу.{S} Ниједно око није остало без суза.{S} Кнез Вукан плакаше као дете.{S} Кнез Гојко 
екакву молитву, крстећи се живо и скоро без прекида.{S} Ни кнез, па ни она два млада витеза, не 
а мисли е не може ни цар Лазо на Косову без старога Орловића!{S} Иди, брате, с милим Богом!{S}  
његова уха, зузујаху неку тужну песмицу без конца.{S} По хркању Ристиворову, и ако је поступно  
во?!“</p> <p>„Како?...{S} Ако не усхтеш без мене у Орлово!“ прихвати старац све већма запрепашћ 
ислиш цркву Грачаницу?“ запита Ристивор безазлено.</p> <p>„Какву Грачаницу?!“ прихвати кнез. „Н 
кчије, него да ће српска војска разбити безбожне Агарјане.{S} Многи узеше причати свакојака чуд 
те песме, служи, кади и метанише, па да безбожни Агарјани под заставом лажног једног пророка ра 
нез као обично дође први на јутрење.{S} Бејах и ја у свити његовој.{S} Тек што исцелива иконе п 
сад испричати:{S} У очи самог Видовдана бејах опет на старажи пред великим шатором Господина Кн 
и искупише око рањеника.</p> <p>„Тек ти бејах опремио Ристивора,“ узе кнез Градоје да говори во 
О Ристивору мишљаху да је мртав, али не бејаху још сигурни. <pb n="203" /> Боривој је лежао у н 
 још врло рано.{S} Никога од господе не бејаше ни пред двором ни у првој великој авлији дворско 
 одведе га право ка огњишту, на коме не бејаше ватре, али поред кога на дебелој поњави лежаше р 
це иза певнице никога другог у цркви не бејаше.{S} Али мало после њих ето и војводе, па онда, ј 
лих тканина, и опет празна јер у њој не бејаше чеда.{S} Испред <pb n="26" /> колевке крочила на 
} Кад опет прогледах, њега више тамо не бејаше. „Што ли је наш славни цар тако сетан невесео?“  
 мишице; а може је изгубити само што не бејаше још два човека и два мача!{S} Него да оставим то 
едњим куцањем.</p> <p>И онда — узбуђење бејаше и сувише силно за већ изнурену снагу старчеву.{S 
кан, који по господству свога племена и бејаше најугледнији, узе реч:</p> <p>„Није ово место, к 
се почела спуштати, Војвода Радич истом бејаше прегазио једну притоку Ибра с војском својом, па 
сад већ стражу чувати!“</p> <p>Ристивор бејаше доиста уморан.{S} Без речи прекрсти се и прући п 
аиграше. „Казуј, брате, је ли Каталина, бела кћерка дужда Млетачкога, још онако млечно бела, да 
а Ката“, кад пођосмо, оста она „Катинка бела кћерка дужда од Млетака“.{S} Хахаха, хахаха!{S} Ен 
је људе, и увери се да има за њих доста бела хлеба и црвена вина, а доста зоби за коње њихове.< 
 Ти знаш да моба може да ради пре и без бела хлеба и без рујна вина, а не може без веселе песме 
ерка дужда Млетачкога, још онако млечно бела, да л’ још носи своје русе косе по вилински просто 
наместио дрвене столове, а по столовима беле погаче и дрвене боце и чутуре пуне црвенога вина.{ 
ву красног Котора, у славу питоме Будве беле, у славу српског Приморја!“</p> <p>Затрешта кликта 
де с Ристивором те се најпре прихватише беле погаче и руменога вина, па онда старац рече:</p> < 
ена још једнако осмехиваше, али јој низ беле образе суза једна другу сустизаше.</p> <p>Кнез вик 
радоје показа своме унуку и својој чети беле куле и зидине од Двориња, двора војводе Радича.{S} 
се на коње ускакало, па се некуда преко беле калдрме од авлије упутила била.{S} Него Ристивор н 
 понео за спомен плаву, ако не и крваву белегу.{S} Али како су срећом мало не сви људи кнеза Ми 
„Причекај мало, попе, стојим ја теби на белези!“ пресече кнез попа пружив руку према њему да га 
рачаницу, које ено у дну Косова како се бели као пехар од белог мрамора!“</p> <pb n="186" /> <p 
е <pb n="4" /> изгледало да су шарени и бели лептирови налазили, да сунце топлијим и златнијим  
едало се доле у авлију патосану великим белим каменим плочама; на средини авлије начињено је ок 
ана је била глава и мишица десна танким белим платном.{S} Старцу нису ране привезали; скинули с 
о по дугачким али ипак облим, као млеко белим лицем, дивно срезаним руменим уснама, крупним црн 
слику мирну и опет пуну боје.</p> <p>По белим плочама од авлије и око оног мраморног кладенца ш 
ок лежало је велико отворено огњиште од белих камених плоча.{S} На њему су стојали велики и теш 
ривојева, оплетена била, читав венац од белих и румених ружа.</p> <p>Још пре него што почеше де 
2" /> се мало поодмори; додај му вина и белих симита, нек се прихвати док не стигне вечера, па  
а од шимширова дрвета, — пуна извезених белих тканина, и опет празна јер у њој не бејаше чеда.{ 
на двор, баш на кулу где Јованка спава, бело усијана лопта са пуно варница распрштаних у два кр 
оју беше увезла.{S} Исус, одевен у рухо бело као снег <pb n="8" /> седи на сниској клупи па пун 
јем на чалми.{S} Узјаха арапског једног белог коња, дивно опремљеног у ките и кићанке и узице о 
 огњиштем била је омања једна трпеза од белог мрамора.{S} Око ње четири висока, тешка и гломазн 
 у дну Косова како се бели као пехар од белог мрамора!“</p> <pb n="186" /> <p>„Где је?“ упита ж 
у мрављу војски, која се извијала испод белог камена, са кога се на коње ускакало, па се некуда 
о!“ прихвати Ристивор. „Онај Витомир из Белог Потока, знаш онај што га зову</p> <p>„Недокуван Ђ 
не образе Босиљкине удари пламен.{S} Од белога крина поста румена ружа.{S} Послушна својој госп 
Везиља гледаше дуго и дуго у русокосу и белолику Магдалену.{S} Гледајући је срце јој се полаган 
.{S} Као да је то главом Свети Ђурђе на белом коњу, а не смртни један Србин!{S} И опет потискос 
з се три пута прекрсти па се вину своме белом Лабуду у златно седло.{S} Усправи се поносито; ди 
ти у вис носећи у канџама румено чедо у белом свиленом повоју.{S} Јест, не гађа само, него ју ј 
итеља; поред попа корачаше ђаче једно у белом стихару носећи сребрн котлић у једној а киту сухо 
овека и боља господара од тебе нигде на беломе свету!“ Али он навали да му <pb n="157" /> кажем 
ња се диже са свога седишта, па у своме беломе руху а према растопљеноме злату и пурпуру којим  
анџак-Бег извади из свиленог паса свога белу и као паучина танку свилу завијену једну као колај 
а враћа, тражаше да види своју милолику белу Перунику, са оним њеним крупним граорастим очима,  
, најмлађу дворанку госпође Мандалене. „Беља је, брате, од сваке виле; лепша је, брате, од Јова 
ам заповедник на своме красном арапском бељцу.{S} Тако је сад сваки војник турске војске могао  
/p> <p>„Ао,.... славу ти...!“ рикну као бесан кнез Миросав, па се баци сребрним пехаром на Вито 
.</p> <p>„Хвала теби, војводо, на лепој беседи!“ рече он. „Али ти и сам треба да знаш, да се см 
до и господска дружино!“ узе стари кнез беседити. „Биће да се кнезу Вукану <pb n="87" /> моја с 
Душан рекао на господску <pb n="175" /> беседу кнеза Вукана?{S} Шта би рекао!{S} Не би рекао ни 
сао била сведена у бригу: шта ће о њему бесна властела мислити, шта ли ће пијани попови без пар 
ино мозак прегрејало, мислио бих да сте бесни и махнити, и молио бих војводу, да нас ослободи о 
ринопољ, биће још пуно дивљих пљачкаша, бесних гусара без вере и без душе, који ће да пљачкају  
ека дође; ако неће, викни момке, вежите бесног попа па га донесите амо!“</p> <p>Манда приђе к с 
воме господару, па својим копљем устави бесног једног црног Арапина, који се с високо уздигнуто 
ведио.{S} Млади кнежевић, који је волео бесног попа Каритона, као што га је сва дворска чељад в 
коњаник, који оста жив, ободе коња да у бесном трку зађе за ону трећу чету, која полаганим крок 
 прогањају нечисте духове из људи, лече бесомучне, малодушне праве јунацима, а јунаке скромнима 
} То није само град са голим зидинама и беспрозорним кулама, него је и двор са прозорима у окви 
урци не могаху да верују очима својима, беху се чисто скаменили за неколико тренутака, док не з 
конама у злато и драго камење окованим, беху искупљене неколике дворкиње.{S} Збијене у гомилу у 
да и сав народ, што се онде слегао био, беху сведоци, стојећи гологлави, стари кнез, једнако с  
леним грањем и лишћем покривених колиба беху постројени.</p> <p>Свакоме беше мило да види старо 
е.{S} Дуж тога венца и одмах испод њега беху неколики редови шаторова. </p> <pb n="189" /> <p>С 
ао узглавњаци послужити.{S} Сва тројица беху уморни.{S} Млади се Боривој пружи по своме плашту, 
одина Кнеза.{S} Све наше главне војводе беху на вечери у Кнеза под тим шатором.{S} Могах чути к 
јеви.{S} Столу у зачељу наслони за руке беху обложени сребром, у коме је урезан био напис, како 
тар а поширок један поток, којега обале беху обрасле у густи преплет од купина, дивљих ружа, ви 
ањем као да је црква.</p> <p>Али још не беху довршили појање, кад дотрча, једно за другим, неко 
а Косово полажаху.</p> <p>И људи и жене беху некако с почетка сетни и невесели па тихо разговар 
</p> <p>Поред ногу његових испружила се беху и спаваху два хрта, један бледомрк као срндаћ, дру 
и гломазна стола од храстовине, у којој беху изрезани орлови и змајеви.{S} Столу у зачељу насло 
 од њихових шаторова, који с војводиним беху разапети на зеленој пољани под Царевом Громадом, н 
же.{S} Силно се застидео био; образи му беху запламтели црвеном ватром.{S} Не смеде погледати у 
з срца старчева сијну кроз речи његове, беше одмах запалио пламен у ватреном срцу младог Орлови 
па се грохотом насмеја. „Кад свратисмо, беше она просто „Крчмарица Крушевљанка Ката“, кад пођос 
има, који онде у густој гомили стојаху, беше мило то што кнез о коњу рече, па му узеше довикива 
ајући својих погледа са лица његова.{S} Беше погружен у некакве тужне и дубоке мисли.{S} Око ње 
војим.“</p> <p>И опет рањеник ућута.{S} Беше се узбудио и сузама облио.{S} У оној гомили око ње 
одаду цвећа, да своје клобуке оките.{S} Беше милина погледати како лепе дворанке девојке пружај 
једна реч да се преко усана превали.{S} Беше то чета онемелих јунака.</p> </div> <div type="cha 
ви се поносито; диже главу поносито.{S} Беше, господо моја, у томе часу личнији, господственији 
идело!“</p> <p>И изиђоше пред шатор.{S} Беше сад већ у велико свануло, се видело.{S} Поче игума 
еликој и малој властели од ове земље?!“ беше одговор кнежев. „Ако на кога падне клетва пашће на 
рски стан.</p> <p>„Разви моју заставу!“ беше последња заповест Кнеза Градоја слузи своме Ристив 
 дах свој само да боље чује.{S} Војвода беше блед, и од часа на час стресаше се као да је у гро 
кама.{S} Само кнез Градоје, ког војвода беше посадио себи уз десно колено, никако не улажаше у  
и кад дигоше сребрни шлем, који војвода беше положио на земљу а сасвим близу своје главе, нађош 
далену, која, у бледоплавој хаљини пала беше на колена, да својом густом и дугом русом косом ут 
стави се хркање Ристифорово.{S} Настала беше мртва тишина, како и треба да је у глухо доба ноћи 
аше, јер му некаква горка сухота стегла беше јабучицу, а преко образа њихових котрљаху се сузе. 
 дворску црквицу где јутрења тек почела беше.{S} Осем духовника у олтару и по једнога или двоји 
ћаше тежину оне тегобе, која се свалила беше на јуначног старца, па и сам корачаше полагано, се 
з мене!“ узе опет реч Градоје, који сав беше поцрвенео у лицу и коме очи севаху гневом. „И још  
образе ледени и влажни трепер, који сад беше напојен мирисом од тамњана и босиљка.</p> <p>И ако 
>Још није било приспело подне а већ све беше спремно за укоп војводе Радича: шатор дигнут, гроб 
“</p> <p>Она блистава гомила од господе беше муком замукнула.{S} За неколико тренутака чуло се  
споведамо!“</p> <p>И стари кнез Градоје беше силно раздраган.{S} Први он од властеле поче да по 
кочише хитро па залајаше лавежом у коме беше нешто угушеног урликања.{S} Њима се одазваше много 
 колиба беху постројени.</p> <p>Свакоме беше мило да види старога кнеза, никоме милије него пос 
очним поклопцима; али <pb n="190" /> не беше умора у срцу његову.{S} Једна мисао витлала је дру 
вином и полагано га испијаше.{S} Али не беше испио ни до половине кад се устави.{S} Уста на ног 
један и у други образ, баш као да му не беше унук него витешки друг!{S} Грлећи старца Боре рече 
бедни Станко!“</p> <p>И онда — узбуђење беше и сувише јако за већ изнурену снагу старчеву.{S} О 
 свечаним, кораком свога коња упутио се беше к једином храсту на ивици од њиве, под којим је уг 
јводу снужден и невесео, као да му лице беше засењено некаквим црним облаком.{S} Уведе војводу  
баца камена с рамена.</p> <p>Стари кнез беше очевидно радосно раздраган. <pb n="64" /> Осмехују 
</p> <p>„Па онда,“ настави Гојко, „Кнез беше заповедио да најмлађи Југовић остане на двору, да  
ше сад сва тројица да броје.{S} Боривој беше први да викне: „Равно педесет!“</p> <p>„И јесте уп 
склонише у једну повелику одају у којој беше већ тако мрачно, да наредише да се велике жуте вош 
 велику скрињу, преврнуше све што у њој беше смештено и не нађоше ништа.{S} Али кад дигоше среб 
рете, узе за руку Боривоја — који и сам беше скочио с коња, па корачаше у стопу за својим дедом 
не и црне мисли.{S} Под њиховом тежином беше оборио главу на прса, пустио вођице Лабуду, склопи 
ства друга.</p> <p>Млади властелин Иван беше устао; изненађен оним што гледаше узе се најпре кр 
тари кнез радостан.</p> <p>Али радостан беше само за неколико тренутака, па се онда ућута и сну 
е и сажаљивости растопи лед који стегао беше срце Ристиворово.</p> <p>„Јесте, госпођо кнегињо;  
и плакаше још дуго кад већ давно прешао беше гроб војводин.</p> <p>За све време док војска прол 
свиленом заставом, коју Ристивор развио беше изнад њега, чекаше мирно док се не искупише око ње 
аповести коју је од кнеза добио наредио беше те су војници одјахали па се ставили у два реда, а 
 слутње, што се на њ тако тешко навалио беше.{S} Чисто јој је чудно било како врапци могу онако 
па, откако Гојко узе да прича, наслонио беше главу на лакат, а лакат на трпезу, и час <pb n="99 
ву пролио!“</p> <p>Војвода Радич покрио беше лице рукама, као да га је стид да гледа у јунака,  
е то кнез поиздаље, и нешто се намрштио беше.</p> <p>„Да није откуда какав светац сутра, Ристив 
нез овда онда у говору, као да му тешко беше да нађе речи, али као да му туга грло стезаше.{S}  
 у сребрну колевку, јер већ сунце зашло беше.</p> <p>За тим кнез замоли војводу да га одведе у  
 јој на угловима задрхташе.{S} Очевидно беше да савлађује своју узбуђеност, и да сухе сузе свој 
а њим.{S} И би му мило, што их очевидно беше по више.{S} И опет се не хтеде <pb n="174" /> освр 
исоко копље с коњским реповима побијено беше, изиђе висок и личан човек, у долами од црвене чох 
ју му Ристивор на мирисном сену простро беше.</p> <p>„Не знам шта је, али се од шаторова војвод 
ђе к прозору да седне поред њега.{S} То беше знак да Ристивор може да иде.</p> <p>Али Ристивор  
 ми се да је и мирнији и ведрији но што беше кад дођох!{S} И онда га ја оставих, и ни на крај п 
стели и војницима, којих црква тада већ беше пуна, па им јасним и звучним својим гласом мирно р 
ке малвасије, те ми оживе срце које већ беше малаксало!“ говораше рањеник па захвалне погледе у 
ји ће кнеза на Косово пратити.{S} Кнезу беше мило, па га од радости у чело пољуби.</p> </div> < 
алека, гледаше непомично на слику, коју беше увезла.{S} Исус, одевен у рухо бело као снег <pb n 
ожицу, па се онда устави, јер се нечему беше присетио.</p> <p>„Чекајте, мало!“ рече. „До Турака 
>Ристивор најпре захрка као да га ропац беше стегао, па се онда подиже, убриса десним рукавом х 
че властелин Витомир, коме последњу реч беше Нинко управио, „ја не знам да се данас правим муда 
а да се врати Кнезу под шатор!{S} Милош беше блед и дрхташе од гнева, али се горко осмехиваше,  
лику воштаницу; јер, да се он не умеша, би ти сад већ брисао прашину по тим плочама!“</p> <p>„Д 
рећног сна у срећнију јаву.{S} Али јава би му, под бледом светлошћу од свитања, показала само — 
 јасно чула, срце би јој се стегло, сва би задрхтала и пребледела.{S} Чинило јој се да та једва 
нам је то у овај час Свето Причешће, да би нас Спаситељ Господ Исус Христос на небу примио као  
аше мирно као да притајује дах свој, да би и сам нешто боље ослушкивао; али некаква опора сухот 
 ти ме пробуди!“</p> <p>„Нека да Бог да би ти се санак убрзо и испунио!{S} А сад пођите у десно 
 да се освећеном водицом пошкропи, е да би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу и на 
 ли пред Господа Бога.{S} Чини ми се да би ме њихова светиња раскинула, као <pb n="113" /> муња 
сама у средини верних Крушевљана, те да би с тога, само ако он <pb n="102" /> хоће, могао посла 
!{S} Тако ти славе, устај!“</p> <p>И да би га што поузданије и брже разбудио, дохвати га обема  
" /> Босиљка на то рекла; али мислим да би ме послушала да ти руку даде, само ако не буде — пре 
} Кад ти ја само из далека напоменух да би добро било, да се и ми као и други паметни људи врат 
аска нашег на Косово!{S} Зар не знаш да би се он томе тако зачудио и тако разгневио, да ме више 
емо по коју душу Хришћанску.{S} А можда би нам срећа јуначка дала да неко од нас, с мачем у руц 
ли, те би сам под шатором остајао, онда би тек пао од силног умора на столицу, наслонио чело на 
 места у свих седморих небесих!{S} Онда би и наш поп Каритон светац постао!{S} Али Бог тражи да 
стегао му срце горком тугом.{S} Па онда би му се мисли отеле на ону господу, којој је кнез Вука 
едати, па како наредиш!“</p> <p>Војвода би једва дочекао да се једном учини крај узбуни, па ма  
Е кад <pb n="50" /> не знате — а откуда би ви и знали? — кад не знате, да вам ја кажем који зна 
ивам распетога Спаситеља нашег!{S} Нека би Сила светога благослова Његова и Сила Часнога Крста, 
добро дошли и сви твоји јунаци!{S} Нека би наше друговање на бојноме пољу било на славу цара на 
злосрећном војводи вашем!“</p> <p>„Нека би ти наш Господин Кнез на небу пред лицем Господа Бога 
“ говораше један живахан старчић. „Била би срамота за српскога Бога да Србадија не победи!{S} З 
 што стари кнез од њега тражаше.{S} Она би се двојица може бити војводи и противила, али не мог 
а — ставио се испред велике заставе, па би наизменце час наређивао трубачима да дувају, а час и 
 да погледа пољем иза српске војске, па би повикао: „Децо моја, да ли ко од вас види да нам отк 
 закрештали би својим ружним криком, па би онда — као да се и сами стиде — оборили главе ниско  
уздахнуо би Кнез гласно и дубоко.{S} Па би онда опет духом пренуо и кликнуо својима: „Држ’те се 
убора.{S} Него кнез би гледао у попа па би се и он крстио, клањао и спод прстима дотицао, кад г 
 млади кнежевић још је дете.{S} Грехота би била да, било ти било он, на Косово излазите; а два  
ој честити Кнеже Лазаре?!...{S} Еј, шта би од тебе, моја Србадијо?!“</p> <p>И старац покри лице 
е можемо се ми без тебе враћати!{S} Шта би и мени и Ристивору <pb n="195" /> моја мајка рекла!? 
 n="175" /> беседу кнеза Вукана?{S} Шта би рекао!{S} Не би рекао ни речи, него би га својим рук 
кргутати зубима.</p> <p>„Не знам ја шта би ти хтео, кнеже Орловићу!“ одговараше Миросав упорно. 
ш!{S} По Богу брате, казуј нам даље шта би икако би?!“</p> <p>„Па и не знам вам, господо, све ш 
ручите па да се зна?!...{S} Не знам шта би сама <pb n="60" /> Босиљка на то рекла; али мислим д 
S} И узалуд би нам свима била мука, кад би се сви с тобом сложили, да га присиљавамо да буде ка 
хове би се кости у гробу преврнуле, кад би се ви због будаласте једне заваде вратили дома не ви 
S} Како да ти није право!...{S} Еј, кад би сви они, који се уз пуне пехаре својим јунаштвом хва 
 би границе свога царства размакао, кад би му сва мисао била сведена у бригу: шта ће о њему бес 
е, да нас зову да се одмах крећемо, кад би такве опасности било!“</p> <p>„Тако је!“ привикаше м 
та овде на земљи јунак био није!{S} Кад би Бог давао светачка златна кола око главе свакоме ко  
а држе сложно као права браћа!{S} А кад би га сви оставили, те би сам под шатором остајао, онда 
 нашем од свега срца праштамо — све кад би и била истина да се он о нас огрешио — дајте да се д 
 пије.{S} Ноћу као да нема сна, а и кад би очи склопио брзо би скочио из постеље са виком и кук 
зивао се ведар и поуздан; хвалио би кад би наишао на весела и добро опремљена војника; наређива 
омисли како би Господину Кнезу било кад би чуо да се моја властела на моме двору завадила те се 
а; млад је, згрешио је, патио је, а сад би му твоја милост дала нову прилику, да поживи животом 
и Славе, кнеже,“ настави војвода, „стид би ме био да се јавим Господину Кнезу једва са половино 
 клањао и спод прстима дотицао, кад год би видео да то поп чини.{S} А у кнеза гледаше Ристифор, 
о претишташе срце Градојево.{S} Кад год би помислио да се битка на Косову била без њега, да се  
 који до ње допираху.{S} И опет кад год би их јасно чула, срце би јој се стегло, сва би задрхта 
ио те не може да одговара!</p> <p>Лабуд би овда и онда некако замишљено погледао у свога господ 
аш куда полазимо, је ли?!“</p> <p>Лабуд би опет фркнуо, погнуо мало врат, и покушао да уснама п 
оја.{S} Узалуд ти сва мука.{S} И узалуд би нам свима била мука, кад би се сви с тобом сложили,  
господару, видећеш сада најбоље и сам е би ти било за здравље теби и твојима, ако те Бог жива в 
S} Какви су јунаци обојица били, њихове би се кости у гробу преврнуле, кад би се ви због будала 
рупне њене очи напунише се сузама, које би затрептале на дугим трепавицама, па падале низ образ 
у несрећу све до краја!“</p> <p>„А боље би било, војводо, да вам и не казујем!“- одговори тихо  
 је сабор; отворих ја мехове винске, не би ли се мушка срца загрејала; напојих свакога ко хтеде 
те ми да пребројимо шаторове турске, не би ли сигурније рачун ухватили, колико ће бити тамо тур 
ром Ристивор је учинио дивне спреме, не би ли само разбудио успавана и загрејао захладнела срца 
литве, метанише и преврће бројанице, не би за све њих било места у свих седморих небесих!{S} Он 
рим ризницама и да обиђу све коваче, не би ли искупио још што мачева, копаља и буздована.{S} Бо 
Ристивора да у његовој соби преноћи, не би ли разговором ноћ мало прекратио.</p> <p>Леже сваки  
па се у мраку насмеја, и склопи очи, не би ли се на оном њену сунчаном осмеху занео у сласти сл 
 данас правим мудар, али теби, знам, не би помогло па се правио мудар по вас дан!“</p> <p>И поч 
и својој. „Да похитамо брзим кроком, не би ли што пре стигли староме кнезу на Цареву Громаду!{S 
<pb n="18" /> води к мени на Косово, не би ли се сви тамо искупили до у Недељу пред Видов Дан.{ 
арца Градоја.</p> <p>„А ко, војводо, не би радосно послушао кнеза Градоја!“ прихвати кнез Гојко 
ко нас је данас овде, да се кренемо, не би ли Господину Кнезу и нашој браћи на Косову стигли шт 
 окреташе најпре једно па друго ухо, не би ли и сам чуо, да ли доиста може неко да има у Србади 
ду кнеза Вукана?{S} Шта би рекао!{S} Не би рекао ни речи, него би га својим рукама дохватио, из 
 не узнемирују док их к себи позвала не би.</p> <p>Сама отиде уза степеницу на први кат.{S} Пол 
 у помоћ долазе, може бити да сотона не би успео да наведе ни онога незнанога издајника на лево 
икад погледао не би; а на сигурно ме не би повео на Косово!{S} Немој, молим те, тако ти свега ш 
м, а ти будан чувај стражу, да Турци не би на нас успаване нагазили.{S} Него, ако бих се успава 
 разумеш!“ прекиде га старац. „Душан не би постао цар, нити би границе свога царства размакао,  
разгневио, да ме више никад погледао не би; а на сигурно ме не би повео на Косово!{S} Немој, мо 
причаше Иван кнезу уз пут. „А и како не би кад ето Бог поклони војводи сина и славноме овом дом 
ислиш ли ти, кнеже, да нам већ давно не би стигле његове хитре књигоноше, да нас зову да се одм 
ах са старим господарем!...{S} Зашто не би могло бити да се још вечерас, у очи вашега поласка,  
 и име, само ти га ја не казујем јер не би право било!), „обећа ми, рече, кнез Н. дати ми велик 
 под сигурно знам, да му нико од нас не би ни хтео ни умео помоћи!“</p> <p>Опет ударише господа 
 те Агарјани на живу жеравицу бацају не би л’ вером преврнуо.{S} Тако је то, мој попе Каритоне! 
Богородичине, зором у Среду.“</p> <p>Не би мило војводи.{S} Застиде се и поцрвене.{S} Не смеде  
 и славни цар преноћио!“ рече кнез, „Не би се цар на те срдио што ми толику част чиниш; али би  
 нашу!“ рече кнез Градоје поуздано, „Не би тај јадан народ данас запевао, да зна шта је било на 
е, са три ране незадовољноме кнезу. „Не би ни тога било, јер ниједноме се од мојих јунака није  
 браћа!{S} А кад би га сви оставили, те би сам под шатором остајао, онда би тек пао од силног у 
} И опет кад год би их јасно чула, срце би јој се стегло, сва би задрхтала и пребледела.{S} Чин 
!“ настави он опет сам од себе. „У вече би искупљао <pb n="138" /> око себе сву велику господу  
шта од свега онога жубора.{S} Него кнез би гледао у попа па би се и он крстио, клањао и спод пр 
горку жуч не проли и братске крви.{S} И би се и ње пролило, да млади војвода не улете у гомилу  
роцени колико коњаника иде за њим.{S} И би му мило, што их очевидно беше по више.{S} И опет се  
 удовице и ситна деца без отаца!“ Други би опет прихватио: „Та није ваљада сва Србадија спала н 
р доведу сваког путника и војника, који би од Косова долазио.</p> <p>Кнез Градоје дочека војвод 
дан витез, а камо ли њих петорица, који би јутрос појахао одмичући од бојнога окршаја!“ „Тако ј 
е оставио на дар један млад Србин, који би срећан био да твојој срећи служи, али који је сад јо 
тка у славни свој двор и међу нас, који би сви радо за тебе изгинули, како и треба кад си нам г 
кчије да нареди, јер има међу вама који би по слави свога имена и по крепости свога срца боље о 
Јесу ли ти тешке ране, јуначе?{S} Да ли би нам могао испричати све како је било?“</p> <p>„Лаке  
пастрмке искачу као да огледају е да ли би по зраку полетети могле; изнад тога поља у позади из 
е војвода с војском договара!{S} Шта ли би цар Душан рекао на господску <pb n="175" /> беседу к 
је и престао <pb n="204" /> дихати, али би се онда опет прса надимала, и под убрзаним куцањем с 
 те срдио што ми толику част чиниш; али би се заиста срдио на мене, да ја нисам поред мојих људ 
оривоја и Ристивора, иде за њим.{S} Али би овда и онда окренуо мало час десно час лево ухо, да  
 две паунице.{S} Овда и онда закрештали би својим ружним криком, па би онда — као да се и сами  
е, одмах још овога јутра!{S} Или, могли би ево и овако: <pb n="119" /> Ти, војводо, остани и до 
ли сте и једно и друго паметни, и могли би бити угледан и срећан пар људи.{S} Бога ми ћу овога  
Друго, баш зато што смо се опознили, ми би ваљало босоноги и гологлави као покајници да пређемо 
би узастопце по неколико пута.{S} Стари би га кнез онда опет потапкао па задовољно и осмехујући 
шају, и пођоше уз брдо пешице.{S} Стари би кнез уз пут овда и онда помиловао свога Лабуда, пота 
авља и памети!“ Еј, мој царе Душане, ти би данас требао овој земљи!{S} Еј, мој Господине Кнеже, 
ав. „Мени не треба да се правдам.{S} Ти би, војводо, исто тако урадио, да залечиш рану, коју би 
а старац. „Душан не би постао цар, нити би границе свога царства размакао, кад би му сва мисао  
ча с малим златним ножем у срцу!{S} Тај би му призор напунио очи сузама, и стегао му срце горко 
 кнез Лазар Агарјане разбио.</p> <p>Тек би се из нацртане слике могло видети како је диван Орло 
> <p>Зазвекташе панцири и оружје, и док би човек само оком тренуо, педесет коњанике винуло се у 
е поступно јачало у громко крхање, Иван би, може бити, најпосле и заспао, али не могаше од оног 
ране зоре па до мркла мрака, по цео дан би на коњу обилазио војску, поздрављао се милостиво с в 
а његова ока!{S} И тек да задремам а он би ме прстима, хланим као лед, дохватио за гушу, продрм 
ла и добро опремљена војника; наређивао би, без икаква прекора да се из његове ризнице допуни о 
Божју за верни му род Хришћански, могао би тако нешто да замисли!{S} Иван је насигурно веровао  
ан народ око мале војске кнежеве, рекао би, хоће да је загрли <pb n="79" /> и у загрљају удави. 
 некакве дубоке и сетне мисли.{S} Рекао би човек да се загледао у мрављу војски, која се извија 
ш онако врућ од скакања у колу, повикао би: „Ето ја бих, ама како ћеш с голим рукама, ни оружја 
ла, и да је Кнез Лазар погинуо, стресао би се од ужаса.{S} Чинило му се све то као један тежак  
стио се скрушен у дубоке мисли, уздисао би тешко, сузе ронио, и устајао само да се спусти на ко 
 Срби.{S} По нашој људској памети право би било да нам дарује победу, и да му се не молимо!{S}  
 би рекао!{S} Не би рекао ни речи, него би га својим рукама дохватио, из седла издигао, па њиме 
дним лудаком какав сам ето ја!{S} Друго би било, да је сва војска пошла с тобом!{S} Али пошао ј 
мек и мирисан поветарац са запада понео би отуда звекет и бубњаву, и донео их да издахну под зи 
 Вукан тако речит тумач био.{S} Ускипео би гневом и сам себи говорио: „Е па шта ћеш ти с таквим 
 постеље са виком и кукњавом, и полетео би к вратима као да бега од некаквог чудовишта!{S} Кад  
 изиђе.</p> <p>„Јес’, видим те!{S} Хтео би да бегаш?{S} Је ли?{S} Ето сте сви такви!{S} Ја на к 
а нема сна, а и кад би очи склопио брзо би скочио из постеље са виком и кукњавом, и полетео би  
а, показивао се ведар и поуздан; хвалио би кад би наишао на весела и добро опремљена војника; н 
и онда опет застао; дремајући прозборио би нешто кроз нос и неразговетно, па опет застао, док г 
ао га по гриви и по врату, и проговорио би му у кратким реченицама, као да му је то пријатељ ко 
о, господару, Бог те живео!{S} Али и ко би то боље од тебе знао?!“</p> <p>Госпођа Мандалена одм 
гда Бог и Свети Јован на помоћи!{S} Ако би могао заборавити своју мајку нека ти је просто; али  
а двору, да се нађе Госпођи Кнегињи ако би јој затребало да се посаветује с мушком главом, поуз 
 донео два кондира вина, да се нађу ако би се зажеднело.{S} Изнад постеље Ристиворове по високо 
ог жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо!“ прихвати други један кмет из гомиле.</p> < 
и кнез Добромир. „Помислите, људи, како би страшно било да нам је — не дао Бог! — стигао глас:  
„Не, госпођо, ако Бога знаш!...{S} Како би тако што помињала старом господару сад у очи самог п 
 и не знам вам, господо, све што и како би!“ настави рањени витез. »Знам само ово што ћу вам са 
сци сачувао чист образ.{S} Помисли како би Господину Кнезу било кад би чуо да се моја властела  
 да се ради!“ рече старац.</p> <p>»Како би се ми од тебе, дедо, одвајали?“ рече млади унук њего 
Богу брате, казуј нам даље шта би икако би?!“</p> <p>„Па и не знам вам, господо, све што и како 
 поред пуних пехара, а бојим се требало би више и вина него колико су га слуге твоје отвориле,  
 твојима, ако те Бог жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо!“ прихвати други један кме 
за Градоја!“ прихвати кнез Гојко. „Само би ваљало да проведемо целу ноћ поред пуних пехара, а б 
 главе.{S} Нико не умеде казати како то би, да одмах после Недеље освану Среда, и да тек тада в 
не можемо забацити наше владике!{S} Што би од Светих Отаца и смели не смемо од наших владика!“< 
дизала и спуштала.{S} Овда и онда нешто би неразговетно прозборио; али је очевидно више у бунил 
е поче да запиње, па да застаје; пренуо би чисто застиђен па наставио, али настављао све лагани 
но погледао у свога господара, и фркнуо би узастопце по неколико пута.{S} Стари би га кнез онда 
куд никога! „Ох, што их нема!“ уздахнуо би Кнез гласно и дубоко.{S} Па би онда опет духом прену 
ваху Турци са више страна. </p> <p>„Зар би ми били српски јунаци, да вам се живи предајемо?!“ о 
 овог трећег и страшног боја Кнез Лазар би се овда онда окренуо <pb n="145" /> да погледа пољем 
, дедо!“ упаде у реч Боривој. „Ристивор би, као добра и верна слуга, тебе и послушао; али кога  
деда, а час на свеца; час би устао, час би опет сео да пије.{S} Ноћу као да нема сна, а и кад б 
гледа на мога деда, а час на свеца; час би устао, час би опет сео да пије.{S} Ноћу као да нема  
исто тако урадио, да залечиш рану, коју би ти неко мучки задао!“</p> <p>„А што Господину Кнезу  
једна велика брига с душе.{S} Толико му би мило, да онде у цркви загрли кнеза Градоја и пољуби  
ђену браћу.{S} А погледај само шта сада бива!{S} Не могу рећи да се ми властела кољемо између с 
к турске војске могао добро да види шта бива на тихој зеленој косини на којој се три Србина и п 
песмом и игром, да је слабо ко знао шта бива тамо, мало само даље од њих, међу колибама војнога 
који ништа не виде шта тамо пред двором бива, али не могаше одолети срцу, да не одјекује својим 
ју измећу себе и мачем и буздованом!{S} Бивало је и досада свашта по овој нашој земљи; али такв 
 вама до тога како је мени у мојој души бивало, него шта се онде око мене збивало!{S} Ето да на 
} Као војник у дворској стражи његовој, бивао сам често у свити његовој и на стражи пред царски 
у далеко од Косова, кад се бој почне да бије!“ рече кнез Градоје. „Немој, молим те, војводо, не 
ругога људе своје, те се између њих сад бије љути бој.{S} Кажу има их већ пуно обрањених, а бић 
 пожуре, да лети к војсци нашој која се бије!“</p> <p>„Било је онде око Кнеза на хиљаду коњаник 
 Господина Кнеза, јер га оставих да бој бије и да гине без вас.{S} Право је да тешка клетва Гос 
ј и Ристивор, чим дочуше да се две чете бију мачевима и буздованима, викнуше под оружје сву чет 
благослова Његова и Сила Часнога Крста, била са сваким од нас и са свима нама који излазимо да  
опростиш — био то дуг, биле то перпере, била то кривица — нека је просто и од мене, и нека је з 
 до огњишта где је стојао мраморни сто, била је за једну стопу виша од осталога патоса.{S} На о 
диму да се са њега повија у трпезарију, била је исписана велика икона Светог Јована Крститеља,  
поток, пожури се међу жетеоце, кажи им: била се на Видов Дан велика битка, српска је војска јун 
 изрезаној скрињи госпођа Мандалена.{S} Била је блеђа но обично; у очима јој умор и сетност, по 
рвама, и дугом и густом црном косом.{S} Била је то лепа и милокрвна жена, око својих тридесет г 
јер је управ довршивала диван вез.{S} А била је вешта везиља, јер је као млада девојка провела  
м је ишло добро.{S} И ако је сва војска била у борби од зоре, без замене и без одмора, и ако се 
з колевке и у вис к своме гнезду понела била.{S} Њен је син постао велики јунак, те му је Немањ 
која се на Србадији тако нагло спустила била. |</p> <p>„Јест’, јадан наш Господин Кнез!“ настав 
да преко беле калдрме од авлије упутила била.{S} Него Ристивор није видео ту војску, и ако су м 
ном првом.{S} И тек да је и она одмакла била за стотину корачаја, а одвоји се и трећа чета од д 
д ти сва мука.{S} И узалуд би нам свима била мука, кад би се сви с тобом сложили, да га присиља 
насто сивог коњића Боривојева, оплетена била, читав венац од белих и румених ружа.</p> <p>Још п 
у, све то у сјајном оделу, да је милина била у њих погледати.</p> <p>Угледав војводу стари кнез 
> <p>Дугачка зидина на десно од огњишта била је окићена, и готово сва застрвена, штитовима, пан 
1.3"> <head>III</head> <p>Трпезарија је била готово као нека црква, само нешто по сниска.{S} У  
у шатору.</p> <p>Дечку томе повезана је била глава и мишица десна танким белим платном.{S} Стар 
ма овој, а лево од огњишта, исписана је била сва великом сликом онога удеса, од којега се власт 
једној страни колајне у дивном емаљу је била израђена допрсна слика госпође Мандалене.</p> <p>„ 
о није, као да, пре само два дана, није била велика и крвава јадна погибија!{S} Ова ведрина при 
ног сребрним пафтама.</p> <p>Нагнула се била над једним по широким разбојем, па час погледа на  
— не дао Бог! — стигао глас: да се јуче била крвава битка, да су погани Агарјани разбили српску 
да се враћају с Косова, да се тамо јуче била велика и крвава битка, да су Срби разбили Агарјане 
м од свега срца праштамо — све кад би и била истина да се он о нас огрешио — дајте да се данас  
ади кнежевић још је дете.{S} Грехота би била да, било ти било он, на Косово излазите; а два пут 
клони му се.</p> <p>Пред самим огњиштем била је омања једна трпеза од белог мрамора.{S} Око ње  
а царства размакао, кад би му сва мисао била сведена у бригу: шта ће о њему бесна властела мисл 
ано, сетно и невесело.</p> <p>И није то била само једна жалост што претишташе срце Градојево.{S 
омагање.</p> <p>Него је права борба већ била престала.{S} Млади Боривој и Ристивор, чим дочуше  
д год би помислио да се битка на Косову била без њега, да се изгубила, и да је Кнез Лазар погин 
них Мајци Божјој, свагда помажу!</p> <p>Била је сасвим просто одевена у хаљини од некакве танке 
у су као Голубовићи стекли били.</p> <p>Била је то и богата кућа.{S} Још од пре <pb n="2" /> ст 
дити!“ говораше један живахан старчић. „Била би срамота за српскога Бога да Србадија не победи! 
инама.{S} Што ти опростиш — био то дуг, биле то перпере, била то кривица — нека је просто и од  
е лежао у несвести, али су му ране лаке биле,</p> <p>Дође заповест од Алај Бега, да Турци на св 
врапци су држали некакав свој сабор.{S} Били су се нешто силно узбунили и ужурбали, и као да је 
/p> <p>Још док су се звали Голубовићима били су они на далеко чувени као „српски соколови“, а в 
ди кнеза Миросава и властелина Витомира били пола пијани, то трезним Орловићевцима није било те 
е пријатеље!{S} Какви су јунаци обојица били, њихове би се кости у гробу преврнуле, кад би се в 
Кули.</p> <p>У дебелим зидинама од куле били су усечени уски пролази к самим прозорима, високим 
ру славу, коју су као Голубовићи стекли били.</p> <p>Била је то и богата кућа.{S} Још од пре <p 
даше многе жетеоце и жетелице; прионули били у дугим редовима по њиви; пригибљу се ниско по кла 
урци са више страна. </p> <p>„Зар би ми били српски јунаци, да вам се живи предајемо?!“ одговар 
ваком месту, и у сваком часу, на помоћи били!</p> <p>Тек се то довршивало, а госпођа Мандалена  
 су скоро сељани из многих села сведоци били, и у коме су орлови славно победили.{S} А кога зна 
 крочи напред и да отпочне.{S} Очевидно били су се о нечему договорили, само су заборавили да у 
рече војвода, „него који су овде напољу били први нападачи?“</p> <p>„Тек ја дођох из двора међу 
 <p>На подножју једнога виса сјахали су били да коњима својима облакшају, и пођоше уз брдо пеши 
има, копљиме и буздованима.{S} У њој су били просечени уски а високи прозори, који пропуштаху у 
и светли!“</p> <pb n="88" /> <p>„И јесу били и свети и светли, док је дивни дах Светога Саве кр 
вић још је дете.{S} Грехота би била да, било ти било он, на Косово излазите; а два пута грехота 
 под његов шатор сва три Србина јунака, било да су мртви било да су само рањени.</p> </div> <di 
 буде Божја воља — било ја с Боривојем, било Боривој без мене дома врати, ти си кнегиња и госпо 
р, и ако је поље, докле је око стицало, било покривено погинулим и рањеницима, осећасмо сви да  
ести твоје, и да по твојој речи летимо, било на десно било на лево, па ма то било и у саму смрт 
ловића па с њоме улетеше међу борце.{S} Било је за ове <pb n="107" /> оружане миротворце нешто  
а и стара, све то у празничном руху.{S} Било је дивно погледати како се сјајна и шарена та гоми 
 часа у који се — ако буде Божја воља — било ја с Боривојем, било Боривој без мене дома врати,  
еби и твојима, ако те Бог жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо!“ прихвати други једа 
 кнез Градоје. „Не приличи нама да кога било кунемо.{S} Господин Кнез је једини јунак који је и 
ане незадовољноме кнезу. „Не би ни тога било, јер ниједноме се од мојих јунака није прохтевало  
у себе данас више него што је то некада било; али ево невоље где, уместо да нас мире, калуђери  
има, и у знак свога поштовања положи ма било по један шљунак на њих!{S} Тако се кроз стотине го 
е у старо доба, док је по нашим земљама било више јунака, свеци чешће и радије јављали међу људ 
по овој нашој земљи; али таквога покора било није!“</p> <p>„Ништа ти, кнеже, приговорити не мог 
али да му <pb n="157" /> кажем: „Ма шта било, ма кад било, нека ти је просто!“ И ја онда тако р 
 n="157" /> кажем: „Ма шта било, ма кад било, нека ти је просто!“ И ја онда тако рекох. „Е сад, 
<pb n="110" /> Сутра ћу ти их било живе било мртве у руке предати, па како наредиш!“</p> <p>Вој 
 твојим позивима, кад мене више не буде било!“</p> <p>Млади војвода гледаше неколико тренутака  
на пре битке, <hi>ако</hi> битке и буде било!{S} Ниси био с нама кад нам Гојко причаше како се  
 ти, господару, ниси више млад, и да је било доста твога славног војевања за педесет — а Бога м 
!“ одговори рањеник; „зна се само да је било издајника; сви смо то и осећали и видели; али нико 
стопљеног злата и пурпура.{S} Милина је било погледати на ову слогу од топлих и нежних боја и м 
адан народ данас запевао, да зна шта је било на Косову!{S} Слушај, синко Ристиворе!{S} Прегази  
но изненађен и полу срдит. — „Што ли је било војводи да ми тако пише?!“</p> <p>Па се старац под 
зу дажду, ако не и буру.</p> <p>Небо је било ведро.{S} Чисто се усијало од јаркости жаркога сун 
еба да чујеш, млади властелине, како је било.{S} Причају да сад међу млађом господом има пуно њ 
љно осветљаваше мрачну собу.{S} Како је било запарно оставише отворена врата из собе у ходник.< 
а ли би нам могао испричати све како је било?“</p> <p>„Лаке су моје ране, војводо!“ призбори ти 
ане, али је тешко испричати све како је било!{S} Ето, зло да не може горе бити!,...{S} Еј, тужн 
ој месечини у потоку купа.{S} Слатко је било прелазити том свежом и мирисном хладовином.{S} И д 
д њих и мимо њих протицаше.{S} Дивно је било са оне терасе пустити поглед поврх мраморне авлије 
ити наш оцат, као и до сада увек што је било!{S} Нека дође; ако неће, викни момке, вежите бесно 
P18990_C4.6"> <head>VI</head> <p>Већ је било сасвим свануло.</p> <p>У турском стану удараше се  
а пијани, то трезним Орловићевцима није било тешко да их раздвоје.</p> <p>Кнез Градоје виде прв 
 трећи напад непријатеља.{S} Сунце није било одскочило ни за два копља а од некуда се преносе г 
estone unit="subSection" /> <p>Још није било приспело подне а већ све беше спремно за укоп војв 
тигнемо кнеза Градоја!“</p> <p>Још није било сунце стигло на врх неба, а војска се војводе Ради 
у. „Ти се сећаш како је то све друкчије било за наше младости!{S} Онда смо имали свагда десет п 
дније у тој слици свеца Орловићеве куће било, јесте то: што, ма из кога кута и ма са које стран 
књаву.{S} У госпође Мандалене није више било суза.{S} Она гледаше мирно и не трепћући за сином  
есрећу све до краја!“</p> <p>„А боље би било, војводо, да вам и не казујем!“- одговори тихо рањ 
би.{S} По нашој људској памети право би било да нам дарује победу, и да му се не молимо!{S} Али 
м лудаком какав сам ето ја!{S} Друго би било, да је сва војска пошла с тобом!{S} Али пошао једа 
сва три Србина јунака, било да су мртви било да су само рањени.</p> </div> <div type="chapter"  
з Сенокоше: „Брате, што је у овој земљи било јуначких срдаца, то се све за раније одзивало пози 
ару, видећеш сада најбоље и сам е би ти било за здравље теби и твојима, ако те Бог жива врати,  
је дете.{S} Грехота би била да, било ти било он, на Косово излазите; а два пута грехота да оба  
е одмах крећемо, кад би такве опасности било!“</p> <p>„Тако је!“ привикаше многи од господе.</p 
адији све друкчије, него што је под њим било!“ Рекох тако; али ето се ни веселим друштвом вашим 
амо ти га ја не казујем јер не би право било!), „обећа ми, рече, кнез Н. дати ми велике баштине 
се једном учини крај узбуни, па ма како било.{S} С тога одмах и драге воље пристаде на ово што  
је оно прво, а није <pb n="137" /> лако било поверовати ни оном другом.{S} Ко је имао срца за о 
в своје причање:</p> <p>„Свима је тешко било, никоме теже до самом Господару Србадије, честитом 
егову, тек је сутра дан подне превалило било, а Ристивор долете на коњу да јави: да је свакоме  
о од свег срца, јер ми је и лако и мило било да вас све слушам и служим; а пазили сте ме сви, к 
крепи.</p> <p>„Зором нам је добро пошло било!“ настави он своје причање. „Наша војска одби први 
ра.{S} Многима је око срца нешто хладно било.{S} И опет их је већина на сигурно веровала да не  
ему добар део ноћи.{S} Тако ми је чудно било да говорим с човеком, који као да је спавао тридес 
шко навалио беше.{S} Чисто јој је чудно било како врапци могу онако весело да цвркућу, и како г 
ке Ристивору да се уклони, јер је јасно било да је гнев кнежев истом узео да кипи.</p> <pb n="1 
да по твојој речи летимо, било на десно било на лево, па ма то било и у саму смрт.{S} Свима је  
омир. „Помислите, људи, како би страшно било да нам је — не дао Бог! — стигао глас: да се јуче  
ја само из далека напоменух да би добро било, да се и ми као и други паметни људи вратимо дома, 
о, било на десно било на лево, па ма то било и у саму смрт.{S} Свима је нама наше отачаство и н 
е властеле које духовника.{S} Све је то било весело, збивало шале и прштало досеткама.{S} Само  
{S} Је л’ ти Ристивор причао како је то било?“ питаше кнез Ивана.</p> <p>Пре него што Иван мога 
0_C3.1"> <head>I</head> <p>Сунце је већ било зашло за планине и сутоњ се почела спуштати, Војво 
ћи зраке док је још светлости на Косову било, те да њима осветли црну ноћ, која се на Србадији  
а, а богме је пуно њих таквих на Косову било!“</p> <p>И опет се млади властелин заустави.{S} Из 
раз.{S} Помисли како би Господину Кнезу било кад би чуо да се моја властела на моме двору завад 
 Нека би наше друговање на бојноме пољу било на славу цара нашег и на добро Србадије!“</p> <p>П 
алога патоса.{S} На овоме снижем патосу било је неколико храстових трпеза са столовима и клупам 
тамничар! <pb n="110" /> Сутра ћу ти их било живе било мртве у руке предати, па како наредиш!“< 
е и преврће бројанице, не би за све њих било места у свих седморих небесих!{S} Онда би и наш по 
l:id="SRP18990_C4.5"> <head>V</head> <p>Било је већ дубоко у ноћ кад се кнез Градоје од Орлова  
:id="SRP18990_C2.4"> <head>IV</head> <p>Било је још врло рано.{S} Никога од господе не бејаше н 
и к војсци нашој која се бије!“</p> <p>„Било је онде око Кнеза на хиљаду коњаника; али нико од  
.{S} Још неколико убода танком иглом од биљура, још неколико потеза свиленим концем, још неколи 
рској војсци заповест: да сваки војник, био он Јаничар, или био Спахија, Тимарлија или Зијаметл 
 на тим баштинама.{S} Што ти опростиш — био то дуг, биле то перпере, била то кривица — нека је  
ти је он свагда од самог свог детињства био!“ упаде кнез Градоје Гојку у реч. „По своме срцу су 
ог детињства његова веран и добар слуга био, али смо свагда мислили да у теби куца не само верн 
е три речи на само.{S} Ти си нам свагда био веран и мио властеличић.{S} Сутра ћеш у име Божје п 
ман да заборављаш да си помагач Душанов био, онда ето, хвала Богу, пуно дворана у нашем двору,  
кнез Миросав; „на чисто је да ти је дед био Патарен!“</p> <p>„Ти лажеш, кнеже Миросаве!“ цикну  
у.{S} Знали су да је будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни брком да мак 
 уз гусле казивати знао.</p> <p>Иван је био много уморан и опет не могаше ока склопити.{S} Мишљ 
иноћ долазио под шатор војводи, и ко је био последњи који га је жива видео“ питаше кнез Градоје 
им, меканим чизмама до колена.{S} То је био човек средњега стаса, широких прсију, чврстих мишиц 
 велике синоћне кише и олује освануо је био диван сунчан дан јунијски.{S} Сва поља и гајеви око 
I</head> <p>На пољу пред двором свет је био тако весео и раздраган вином, песмом и игром, да је 
о да је спавао тридесет година.{S} Није био чуо за смрт Душанову, ни за раздор међу вастелом, н 
брих јунака.{S} Шта, зар мој Милан није био јунак?{S} Зар у томе, што млади војвода Радич учини 
е, кнеже,“ настави војвода, „стид би ме био да се јавим Господину Кнезу једва са половином војс 
ђе!{S} Па да си ми какав јунак, ма и не био бољи од мене, па да те поведемо| Али овако.... махн 
о за њих је најубедљивије предсказивање био бој орлова са ждраловима, коме су скоро сељани из м 
 Не видим што ћемо сад тамо?!{S} Бој се био, нико га добио није; пао наш цар, пао и њихов цар;  
,“ рече. „Шта ћемо на Косово?{S} Бој се био и свршио, војске се тргле, шта ћемо ми сад на Косов 
неза где стоји пред грмом,а загледао се био у шаторове турске на оној коси према њему.{S} У бле 
меног и округластог лица.{S} Опружио се био у оној храстовој високој столици, наслонио главу на 
јим главама велику терасу.{S} Пустио се био у некакве дубоке и сетне мисли.{S} Рекао би човек д 
>Пред вече тога истога дана Ристивор се био наслонио на један од оних бршљаном застрвених ступо 
P18990_C3.2"> <head>II</head> <p>Већ се био мрак ухватио кад војвода Радич стиже са свитом свој 
е приче коју је још, кад је малено дете био, слушао од своје дадиље, како, кад год прави јунак  
т: да сваки војник, био он Јаничар, или био Спахија, Тимарлија или Зијаметлија, кад год га пут  
 је наша тако хтела!.....{S} Мученик си био за живота свога — јер ко може да носи круну оваквог 
<hi>ако</hi> битке и буде било!{S} Ниси био с нама кад нам Гојко причаше како се по Крушевцу зу 
о се ти сад правиш тако мудар, кад ниси био мудар прошле Суботе?“</p> <p>„Славе ми, кнеже Нинко 
 али му га предаде.</p> <p>„Ти још ниси био на војни,“ настави стари кнез; „и још ниси имао при 
о није ко за живота овде на земљи јунак био није!{S} Кад би Бог давао светачка златна кола око  
 шатор. </p> <p>Под шатором је још мрак био.{S} Што је мало светлости падало од једне воштане с 
равом: „Здраво, јуначе!{S} И честит нам био!“ док га они љубљаху у скут и у руку.</p> <p>Кад се 
вам и разлоге за ту заповест, што нисам био дужан давати вам.{S} Бришем сад све моје разлоге.{S 
ти свој глас, који је од старина славан био!{S} Ето вам опреме, ето вам коња, ето оружја!{S} Кн 
беху обложени сребром, у коме је урезан био напис, како је на томе столу и за том трпезом седео 
на дар један млад Србин, који би срећан био да твојој срећи служи, али који је сад још срећнији 
а, црним калуђерима, овај свет није црн био?!{S} Сви смо ми и грешни и црни; само сте ви вазда  
господа и сав народ, што се онде слегао био, беху сведоци, стојећи гологлави, стари кнез, једна 
па онда Миросаву, који се на ноге дигао био, викну заповедничким гасом: „Натраг на своје место! 
ка, да двор чувају.{S} Није Кнез стигао био ни у Топличку долину, кад Кнегиња Милица дозва стар 
кнез скочив са поњаве на којој је лежао био, а својим узвиком разбудив и Боривоја, који, како д 
о је имао да каже.{S} Силно се застидео био; образи му беху запламтели црвеном ватром.{S} Не см 
високо уздигнутом кривом сабљом залетео био на старог кнеза.</p> <p>„Не бој се, дедо, за мене!“ 
далеко од храста, под који се зауставио био, па се онда окрете Ристивору:</p> <p>„Можеш ли поуз 
е главе па учинише како им је заповедио био.</p> <p>Кнез Градоје, шкргућући зубима, врати се и  
Кнез Лазар је“ наставља Гојко, „наредио био да у Крушевцу остане двеста педесет оклопника, да д 
 него разборно говорио.{S} Рањени дечко био се придигао и на леву руку ослонио, па кроз сузе у  
е мој верни слуга мени моје десно крило био!“</p> <p>„Твој је слуга јуначки заслужио, да му тол 
оји се над душом старога кнеза натклопо био!</p> <pb n="181" /> <p>Изиђоше на једну чистину, с  
 видео?{S} Не казујеш ли и сам да је то био прави мученик за отачаство, да је двојином више пел 
свету што се око ње и њене свите згрнуо био и поче да им говори:</p> <p>„Хвала вам што сте дошл 
тати свој шатор са места, где га је већ био разапео на оној пољани папратовој према крчми, пре  
му је дед, него поглавито што је старац био један од ретких остатака од оних јунака, који су по 
у, којој је кнез Вукан тако речит тумач био.{S} Ускипео би гневом и сам себи говорио: „Е па шта 
вету гласно довикује: „Ко је јунак нека бира себи коња и оружје, те да с кнезом пође на Косово! 
, у које ни поглед Душанов пао није.{S} Бирај само коју хоћеш!“ говораше војвода.</p> <p>„Само  
сребра.</p> <p>Полагано и смерно, и све бирајући где ће ногом да стане, Ристивор пређе преко ср 
нина и добра јунака:{S} Остављам вам да бирате само ово једно од овога двога: или ћете га опоја 
вицама, па падале низ образе као крупан бисер.{S} Одједанпут се отрже својим мислима, устаде на 
, и свиле и аксамита, и сребра и дробна бисера да се кућама доноси!{S} Ето огледај, па ћеш виде 
есно; тамо, видите, иза оних топола има бистар поток, на коме сам се ја већ умио и Богу помолио 
3"> <head>II</head> <p>Пут их поведе уз бистар а поширок један поток, којега обале беху обрасле 
бе широко поље зелено, кроз које вијуга бистра речица, из које сребрне пастрмке искачу као да о 
} Као да не могаше ништа чути од жубора бистре воде по шареном шљунку, и од шуштања поветарца к 
!{S} Ово јутрос ако могу прочитати само бистре очи Ђакона Јеротија а друге никоје!“</p> <p>И он 
 добрим вином, те дође к себи и погледа бистрим погледима око себе.</p> <p>„Је л’ жив мој унук? 
деца.</p> <p>„Може ли, доиста, господо, бити, да нам усред нас живих и наше војске неко убије в 
 дође!{S} Његова ће малвасија и од сада бити наш оцат, као и до сада увек што је било!{S} Нека  
ми коњ мртав, падох и ја рањен.{S} Мора бити да сам дуго без свести лежао, јер кад отворих очи  
а ће са половином сталне дворске страже бити сада око педесет добро оружаних војника, који ће к 
а им одморна браћа у помоћ долазе, може бити да сотона не би успео да наведе ни онога незнанога 
о јачало у громко крхање, Иван би, може бити, најпосле и заспао, али не могаше од оног танког и 
Каритина нека доврши што је почео; може бити сад ће боље подесити, но што му је до сад за руком 
{S} Ви требате Господину Кнезу.{S} Може бити да ће Србадија освојити победу баш са те две ваше  
гога камењем бацамо.{S} Ко зна?{S} Може бити то су само непоуздани гласови, и да у ствари и ниј 
 нас двојице на Косову погинути, а може бити баш и обадвојица.{S} Нека је слава Богу!{S} А сад, 
б нашега Господина Кнеза Лазара; а може бити она звезда тамо није друго него света душа његова, 
њега тражаше.{S} Она би се двојица може бити војводи и противила, али не могоше старом кнезу Гр 
 више ни старог јунаштва, па откуд може бити старе славе?!...{S} У истину ево су последња време 
емена!...{S} Кад нема јунаштва, не може бити ни царства!“</p> <p>Пусти се за тим у некакве дубо 
заједно потражимо по шатору.{S} Не може бити да војвода није оставио своје последње заповести!{ 
е већина на сигурно веровала да не може бити друкчије, него да ће српска војска разбити безбожн 
праведности и сажаљивости, онда не може бити да се он не срди кад му митроносне слуге његове пр 
анског народа, јер наша срамота не може бити на понос ни цркви Божјој.{S} И још ти се молим, по 
а је веровао <pb n="41" /> да и не може бити друго него да ће Срби победити.{S} И у мислима так 
унаке.{S} Чињаше му се да већ и не може бити друкчије него да ће Бог и свеци Хришћански помоћи  
ми,“ прихвати кнез Вукан, „нико не може бити веселији и радоснији него ми који смо овде, и овај 
 дело и јуначно и побожно.{S} Како може бити да црква не да опојати таквог?!{S} И зашто да не д 
едан?!“ узвикну запрепашћен. „Како може бити <hi>ни један</hi>!?“</p> <p>„Ето тако: ни један!“  
мо зато што неће да верује да неко може бити српски властелин и опет да буде готов на свако зло 
ате?!“ „Помислите, господо, да смо може бити ми баш једини Срби, који могосмо стићи, а не стиго 
о гуркање, и као нагађао је шта то може бити, али се чинио невешт.</p> <p>Видев да су већ сви к 
Не замерај ми, војводо!{S} Али друкчије бити не може.{S} Моји ће људи у час разапети мој шатор, 
ко је било!{S} Ето, зло да не може горе бити!,...{S} Еј, тужна Србадијо, како си црне среће!“</ 
, колико их год има, па да видиш шта ће бити од њих!...{S} Док само наш Градоје као град грухне 
га домишљаху, шта ће то бити и ко ли ће бити, долете на знојавом и запенушеном Јабучилу Ристиво 
n="111" /> Косову!{S} Помислите како ће бити душама ваших очева на небу, кад дочекају душе оних 
 ли сигурније рачун ухватили, колико ће бити тамо турске војске!{S} Ја колико пута бројах, свак 
молитву и облакша ми, а још ће ми лакше бити ако ми мој слуга опрости за сваку преку реч и за с 
сте и једно и друго паметни, и могли би бити угледан и срећан пар људи.{S} Бога ми ћу овога час 
рну главу и златна прса, и слатко ће ми бити да погинем ако њега и младога господара заклонити  
е ноћи слутио, да ћемо сутра велики бој бити!{S} Господин Кнез као обично дође први на јутрење. 
м“, прихвати кнез, „знао сам да ће тако бити!“</p> <p>И онда се кренуше даље, сва тројица тужни 
рим господарем!...{S} Зашто не би могло бити да се још вечерас, у очи вашега поласка, обручите  
 поуздањем да ће, ако Бог да, све добро бити.</p> <p>Истом сад, кад се већ сутоњ поче да хвата, 
 с њиме и око њега домишљаху, шта ће то бити и ко ли ће бити, долете на знојавом и запенушеном  
ром отвореним, и чуђаше се шта ли ће то бити.{S} Учини му се да од десног крила ходникова, отку 
и с таквим народом?!{S} Шта може од нас бити, кад ето ни на војни нећемо да слушамо своје старе 
 на листину. „Нека причека Иван, сад ћу бити готов!“ И није дуго потрајало па изиђе пред шатор, 
! — стигао глас: да се јуче била крвава битка, да су погани Агарјани разбили српску војску, и д 
а, да се тамо јуче била велика и крвава битка, да су Срби разбили Агарјане до ноге, тако да им  
е, кажи им: била се на Видов Дан велика битка, српска је војска јуначки изгинула, српски је цар 
Градојево.{S} Кад год би помислио да се битка на Косову била без њега, да се изгубила, и да је  
а, и много дана пре битке, <hi>ако</hi> битке и буде било!{S} Ниси био с нама кад нам Гојко при 
смо, које јој је писао Милан у очи саме битке на Плочнику, и да, читајући га, сузе рони, а по н 
 на време, ако Бог да, и много дана пре битке, <hi>ако</hi> битке и буде било!{S} Ниси био с на 
зуца да по свој прилици неће ни доћи до битке, него ће цар Агарјански <pb n="121" /> гледати да 
ли ако — не дај Боже! — Србадија изгуби битку на Косову, ето неверника на овај град.{S} Није ли 
ајника покаже!{S} На три дана пред саму битку проносило се по војсци од уха до уха да око Госпо 
ојом војском кренуо натраг за Дринопољ, биће још пуно дивљих пљачкаша, бесних гусара без вере и 
p> <p>„......{S}Е па шта ћу ти сад?!{S} Биће да ти није лако да и мене чујеш кад имаш да чујеш  
у сви игумани и сви други духовници.{S} Биће ти и сину боље знамење јуначке среће у животу, ако 
лава богу, војвода је здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да весело дочека  
ј.{S} Кажу има их већ пуно обрањених, а биће их и мртвих.{S} Похитајмо, да уставимо тај покор!“ 
а ни онда, па га нема ни сада!“...{S} А биће, рекао бих, нешто истине и у ономе што ми Степан и 
оја памет сече, ова се војна свршила, и биће најправије и најпаметније да сваки пође најпречим  
е вреће, јеp биће робља да се везује, и биће руха, и свиле и аксамита, и сребра и дробна бисера 
 протопоп-Недељка?{S} Сед је као овца и биће да му је и преко осамдесет лета.{S} Кад му попови  
славног војевања за педесет — а Бога ми биће и више — година!{S} Дај ти нама твоју заставу, дај 
 по доста ужади и бар по две вреће, јеp биће робља да се везује, и биће руха, и свиле и аксамит 
ска дружино!“ узе стари кнез беседити. „Биће да се кнезу Вукану <pb n="87" /> моја старост учин 
> <p>„Нека сад нема!“ прихвати старац; „биће и за то времена.{S} Још није пола ноћи.{S} Да сјаш 
 од скакања у колу, повикао би: „Ето ја бих, ама како ћеш с голим рукама, ни оружја, ни коња, п 
 даљи развој гнева кнежева. „Све вас ја бих пре пустио да оставите овај двор уочи крштења мога  
ачки трговци ономад дароваше.{S} Волела бих да ми је дете већ овде у двору. — Не знам шта ми је 
учити, и да ћеш ми опростити, све и кад бих заслужио да ме кориш!“</p> <p>Тако говораше Ристиво 
кнезу, па ће ти Бог опростити!“ Кад год бих легао на постељу видео бих два велика ока његова ка 
.{S} И опет, ти си једина на свету коме бих смео да о томе што кажем.{S} Неколико пута помишљах 
„Да ме он на своје руке не прихвати, не бих вам ја сад ово оволико причати могао!{S} Е сад да в 
нез доброћудно рече:</p> <p>„Како да не бих вечерао у двору с вама?!{S} И ако сте по годинама с 
.</p> <p>„Мислиш ли ти, кнеже, да ја не бих певао у славу наше свете вере Хришћанске да <pb n=" 
ма нашем цару и отачаству!...{S} Кад не бих мислио да нам је вино мозак прегрејало, мислио бих  
е смемо ти на сигурно рећи док им се не бих ближе прикучио!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Нека са 
 него како је наредио.{S} Али што се не бих устезао да поменем војводи, да нам је он жив и да н 
ђе ваља да чита поп Каритон?!{S} Зар не бих ја то могао да прочитам, кад је ти већ читати нећеш 
приличи!{S} Веруј ти мени, војводо, пре бих ја смео ући у олтар, да се пружим по часној трпези, 
ени мила наша дворкиња Босиљка.{S} Више бих волела да је теби дамо, него ли ма коме другом од н 
је моме дому има већ двеста година, али бих ја пре и мога милога кума Вукана пустио да отиде, с 
езана дотерам, да пред тебе падне — или бих га заклао!“</p> <p>Тек је старац преко усана превал 
уке на рамена кнезу Градоју; „ето могао бих да ти заповедим да останеш, док се сви заједно за К 
а га нема ни сада!“...{S} А биће, рекао бих, нешто истине и у ономе што ми Степан из Кљештевице 
славне и племените родитеље ваше, рекао бих да сте гусари а не властела!“</p> <p>Дошав под шато 
е им тихо. „Уставити се, јер ено, рекао бих, светац вас мрко погледа!{S} Рекао бих да вам нешто 
 бих, светац вас мрко погледа!{S} Рекао бих да вам нешто довикује!“</p> <p>„Пуштајмо се, кнеже, 
 и невесело, Ристивор; „него опет рекао бих да се у тај твој славни живот само кроз погибију ул 
о тамо турски шаторови?!“</p> <p>„Рекао бих да су турски; али не смемо ти на сигурно рећи док и 
твоме месту, војводо, овога часа отерао бих и једнога и другога из дружине, у којој је поштених 
моја!...{S} Да знам где је Станко, ишао бих да га везана дотерам, да пред тебе падне — или бих  
ти!“ Кад год бих легао на постељу видео бих два велика ока његова како ме гневно гледају из гус 
лио бих да сте бесни и махнити, и молио бих војводу, да нас ослободи од таквих другова!“</p> <p 
да нам је вино мозак прегрејало, мислио бих да сте бесни и махнити, и молио бих војводу, да нас 
 на нас успаване нагазили.{S} Него, ако бих се успавао, буди ме и не жали ме, чим видиш да она  
о!“ рече старац сав пренеражен; — „како бих ја давао једној жени да ми чита војводино писмо?!{S 
 људи и честите Србадије!“</p> <p>„Како бих ја, кнеже, растеривао војску коју купим око себе, д 
ј двор уочи крштења мога сина, него што бих могао пустити кнеза <pb n="124" /> Градоја.{S} Вука 
миру разиђу.“</p> <p>„Има још нешто што бих ја хтео да питам кнеза Градоја,“ прихвати опет кнез 
ић, погинуо је пре две године у славној бици на Плочнику, допринев знаменитим својим личним јун 
с левог и десног бока.{S} У тренућу ока бише три Србина опкољена Турцима са свих страна,</p> <p 
е!“ прихвати опет војвода гласом у коме благ прекор трепташе. „Нећемо ми ово два три дана, док  
да је реч о тековини некаквога великога блага.</p> <p>Санџак-Бег се окрете својим људима па с њ 
еже, шта ћеш ти један, Душанов јунак са благим и светим твојим срцем, у овој земљи у којој се е 
<p>„Благо Господину Кнезу на Косову!{S} Благо овој земљи с таквом господом и код таквих јунака! 
и још неразвијену, заставу Орловића.{S} Благо довикиваше народу: „Дед’те, браћо, размакните се  
и предобра моја госпођо: прими ово мало благо моје да га причуваш!{S} Ако се са Косова жив врат 
ући, као да су то душе српских јунака, „Благо вама који с кнезом изгинусте!{S} Авај нама, који  
и, синко,“ рече кнез Градоје рањенику, „благо теби, који си крв своју на Косову пролио!“</p> <p 
ри људе на јуначка и Богу угодна дела. „Благо вама,“ говораше кнез једнако у звезде гледајући,  
тану живи говорити онима по гробовима: „Благо вама што сте пре ових страданија и невоља помрли! 
спода из гомиле.</p> <pb n="147" /> <p>„Благо теби, синко,“ рече кнез Градоје рањенику, „благо  
уг!{S} Грлећи старца Боре рече:</p> <p>„Благо мени, што ћу уз тебе и с тобом да моју прву војну 
да га браним од сваке напасти!“</p> <p>„Благо Господину Кнезу на Косову!{S} Благо овој земљи с  
S} Него опет кроз тај умор и ту сетност благородство њене душе, и госпоственост њене лепоте све 
 мога живота, колико ми га бог поклони, благосиљати свакога од њих ко нам данас и у добри час с 
адосно кликтати; узе женскадија на глас благосиљати добру госпођу.{S} Па онда навалише да јој с 
ту своју десну руку на главу, као да га благосиље. „Нека ти је просто, синко Ристиворе!“ рече м 
ећ и свецу досадило, па се окрете, даде благослов и пружи руку кнезу, коју овај смерно целива.< 
 нека вам је срећан пут, нека вас Божји благослов прати, и нека вам је свети Јован свагда на по 
а; „ето пођи у име Божје, и нека те мој благослов прати а Кнежев нек те дочека!“ И отиде Голуба 
ма и гунђати нешто што не изгледаше као благослов.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
паситеља нашег!{S} Нека би Сила светога благослова Његова и Сила Часнога Крста, била са сваким  
Изиђе владика на амвон и великим крстом благослови све.{S} Приђе Господин Кнез к владици, прими 
 Клекнимо и помолимо се Господу, да нас благослови, да се данас храбро и срећно боримо за свете 
и прозори, који пропуштаху у трпезарију благу светлост са севера.</p> <p>Дугачка зидина према о 
ијати клетву Господина Кнеза; немојте у блато бацати свој глас, који је од старина славан био!{ 
ко војводе.</p> <p>На послетку војвода, блед као крпа, снужден, уздрхтан, запита Ристивора пола 
ести!“</p> <p>И рекав то војвода Радич, блед, преблед, оборив опет главу на прса, са затвореним 
> <p>„Господо!“ викну млади војвода сав блед од узбуђености, и сав уздрхтао. „Господо, пуните п 
а својим авет игуманије!“ рече Иван сав блед и уздрхтан.</p> <p>„Авет?!“ претече га Ристивор. „ 
н крену некуда.{S} Војвода ми изгледаше блед али миран. „Звао сам те“, рече, „да ми бар један д 
свој само да боље чује.{S} Војвода беше блед, и од часа на час стресаше се као да је у грозници 
се врати Кнезу под шатор!{S} Милош беше блед и дрхташе од гнева, али се горко осмехиваше, па, в 
рем и уђе у свој сто а допаде задуван и блед, као без душе, најпре један гласоноша, па мало за  
огу, господо!“ рече он дубоко узбуђен и блед у лицу. „Немојте да од једнога зла, за које још и  
 света?!“ питаше књез Вукан час жут час блед.</p> <p>„Још се то не може да зна на сигурно!“ одг 
 а Манда једним кроком дође до њега сва бледа, пренеражена, уздрхтала.{S} Клече поред њега, пољ 
часу се нађе у гомили господе, која сва бледа и тужна, стојаше пред шатором војводиним.{S} Стар 
иње.{S} Збијене у гомилу у једном куту, бледе и сузе ронећи, гледаху у младу и красну госпођу с 
/p> <p>Грунуше Боривоју крупне сузе низ бледе образе.</p> <p>Сад приђе смерно и Ристивор.{S} Го 
а војводе догоревала, то је осветљавало бледо као крпа <pb n="152" /> лице војводино.{S} Старом 
</p> <p>Ућута мало, и загледа се опет у бледо лице мртваца.{S} Превлачаше неколико пута својом  
 па онда приђе још ближе и загледа се у бледожуто лице младога војводе.{S} Уздахну тешко, пригн 
ве турске на оној коси према њему.{S} У бледој светлости од свитања лепо се могаху видети и коњ 
у срећнију јаву.{S} Али јава би му, под бледом светлошћу од свитања, показала само — мртвог вој 
а маглица као велики свилени вео обојен бледом <pb n="185" /> љубичицом.{S} Источно се небо нас 
ужила се беху и спаваху два хрта, један бледомрк као срндаћ, други сивоплав као да је од дивљих 
вости гледа у Марију Магдалену, која, у бледоплавој хаљини пала беше на колена, да својом густо 
љанке угледаше госпођу Мандалену, онако бледу, с тугом у очима, с усиљеним осмехом на устима, к 
ој скрињи госпођа Мандалена.{S} Била је блеђа но обично; у очима јој умор и сетност, под очима  
} Он скиде свој клобук, приђе корак два ближе, спусти се на колена, загледа се у оно пребледо м 
а се зора баш ништа не тиче; него приђе ближе к платнима од шатора, и пригну мало ухо своје, да 
 га она својим меким гласом па му приђе ближе.</p> <p>Тај глас и онај њен поглед пун доброте и  
аше као небесни анђео.</p> <p>„Приступи ближе, верна наша слуго Ристиворе!“ рече му она оним св 
рену за Косово!“</p> <p>Кад се још мало ближе примакоше Дворињу, видеше лепо како многи народ с 
и он онако у гомили за њима.</p> <p>Што ближе стизаху стану, све то јасније чуше вику, као да с 
емо ти на сигурно рећи док им се не бих ближе прикучио!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Нека сад не 
страхом целива икону, па онда приђе још ближе и загледа се у бледожуто лице младога војводе.{S} 
кнез. „Војводи долази војска не само из близине него и из даљине, па је и право да се постара г 
го само корачање два коња у непосредној близини иза себе, за које је, и не видевши их, знао да  
ири у лице, као да се изненадно негде у близини камена плоча одваљала са уста хладног неког гро 
не остављају!</p> <p>Из једне баруштине близу јаза од воденице <pb n="5" /> на Голубињој Реци ч 
 војвода беше положио на земљу а сасвим близу своје главе, нађоше под њим листину, исписану рук 
у под један велики брест, који се видео близу друма с ону страну крчме а на путу ка Косову.</p> 
ва велика несрећа задесила!“</p> <p>Она блистава гомила од господе беше муком замукнула.{S} За  
у руку, па се окрете и приђе к њој, сав блистајући од радости, она му паде око врата и ижљуби г 
леда се подуже у Зорњачу, која у дивном блистању трепташе изнад Истока.{S} Па онда нађе ведрицу 
својима: „Држ’те се јуначки, децо моја, Бог је с нама!{S} Напред, напред, Србадијо моја.{S} За  
ени под шатор!“ причаше Бег.</p> <p>„Е, Бог да те прости, синко Ристиворе!{S} Бог да те прости! 
диље, како, кад год прави јунак погине, Бог нареди те анђели запале нову једну звезду у славу ј 
 <p>„Бог да те прости, синко Ристиворе, Бог да те прости!“ шапуташе старац неколико пута, па се 
рече, јуначе, по Богу?!“ — „Не, човече, Бог те видео!“... „Хеј, што не пођосмо дан раније!“...  
рани седи старци!“</p> <p>„Тако, браћо, Бог вас видео!“ викаше кнез Градоје сва веселији.</p> < 
„Тако, сиви соколе!{S} Тако, господару, Бог те живео!{S} Али и ко би то боље од тебе знао?!“</p 
у господску милост према мени сиромаху, Бог на небесима велику милост поклони!“</p> <p>Старац м 
оје.</p> <p>„Могу, како да не могу?!{S} Бог с тобом, кнеже!“ викнуше духовници сложно.</p> <p>„ 
рикуцам копљем на двери двора твога!{S} Бог ти дао здравља и памети!“ Еј, мој царе Душане, ти б 
, Бог да те прости, синко Ристиворе!{S} Бог да те прости!“ понављаше стари кнез тихо, а очевидн 
 вртети главом, „знам ја тебе добро!{S} Бог те је створио велика господина, дао ти је и памети, 
 Хај, јуначни а непокорни народе!...{S} Бог нека ти буде милостив!“ Па онда сукну мач из корица 
у над неверним и поганим Агарјанима.{S} Бог зна добро шта су Агарјани, а зна шта су и ко су пра 
а и <pb n="61" /> твоја и Босиљкина.{S} Бог нека и теби, и њој, и нама свима милостив буде!{S}  
а цео остатак мога живота, колико ми га бог поклони, благосиљати свакога од њих ко нам данас и  
крилу неки војвода — не знам му име, да Бог да се никад и не знало! — да је, рекох, неки војвод 
А зар не могу ваше молитве да учине, да Бог грешницима и најтеже грехе опрости!“ питаше кнез Гр 
, тако ти среће јуначке — која, нека да Бог, да те прати на сваком твоме кораку — смилуј се па  
ојим!..{S} Добро, војводо!{S} И нека да Бог да све на добро буде!“</p> <p>И остадоше сви, да св 
грли, а ти ме пробуди!“</p> <p>„Нека да Бог да би ти се санак убрзо и испунио!{S} А сад пођите  
ћност.</p> <p>„Само тако што нека не да Бог, а све друго како хоће!“ рече кнез Гојко.</p> <p>„Г 
ли, јунаци, и у добри час!{S} Донели да Бог да срећу војводи и војводину двору, и чеду његову у 
 мене!{S} И нека су ти и данас и свагда Бог и свети Јован на помоћи!“</p> <p>Грунуше Боривоју к 
 прва твоја војна!{S} Нека су ти свагда Бог и Свети Јован на помоћи!{S} Ако би могао заборавити 
 у наш двор! <pb n="80" /> ....{S} Нека Бог да, да се син, кога ми је поклонио, кад узрасте пон 
м да вам кажем.{S} А сад нека нам свима Бог на помоћи буде!“</p> <p>„Хвала ти, јуначе!{S} Хвала 
а, сина краља Вукашина.{S} Цар, кога је Бог поставио да у његово име правду народима дели, иде  
 видиш ово велико и дивно кубе, које је бог наместио над Косовом?{S} Зар то поље, које се прели 
 да, крстићемо првенца сина, кога ми је Бог поклонио.{S} Ако у томе стигну Добримир, Десимир и  
ена, остани да крстимо чедо, које ми је Бог у овако знаменитим и славним данима поклонио!“</p>  
наставите тако док не осетите да вам је Бог опростио.{S} А нама ето кажите колике прилоге да да 
нагиње к нама и надасмо се да ће нам је Бог, само још кроз који часак, па коначно поклонити.{S} 
еленке ваше!{S} И опет се тешим, што је Бог дао те је наш честити Господин Кнез Лазар могао и б 
ли не сме да носи свој крст, који му је Бог на рамена положио; разумем до не да опојати човека, 
сли!{S} Иван је насигурно веровао да се Бог не може ни за часак предомишљати коме да помогне, п 
 било за здравље теби и твојима, ако те Бог жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо!“ п 
 већ и не може бити друкчије него да ће Бог и свеци Хришћански помоћи роду Хришћанском насупрот 
 је просто од нас, а на сигурно ће ти и Бог опростити!“</p> <p>И онда га још једном целива у че 
овде на земљи јунак био није!{S} Кад би Бог давао светачка златна кола око главе свакоме ко сам 
пламен просу по образу.</p> <p>„О, буди Бог с нама!“ рече у највећем чуду стари кнез па се прек 
 неки се узеше крстити и шаптати: „Буди Бог с нама!{S} Каква нас беда још снаћи не ће!“ Па онда 
ез.{S} Прекрсти се и рече у чуду: „Буди Бог с нама!{S} Какве беде и несреће не ће нас још стићи 
, мало задремах, и тада снивах сан који Бог може окренути да и добро значи, али који мени није  
и наш поп Каритон светац постао!{S} Али Бог тражи да ти победне песме певаш у славу његову кад  
Али ћу те радо послушати, па, колико ми Бог помогне, <pb n="57" /> чуваћу његову сребрну главу  
ретниче!{S} Исповеди се кнезу, па ће ти Бог опростити!“ Кад год бих легао на постељу видео бих  
љајући га гласно и срдачно: „Помози вам Бог, децо моја!“</p> <p>„Кад сељанке угледаше госпођу М 
ве што сам хтела!{S} Па сад већ што вам Бог даде и срећа јуначка!“ рече кнегиња па се окрете и  
ло и прострадамо и јесте право; ако нам Бог већ неће опраштати, па добро, нека нас казни, нека  
ојску, загазићемо и ми, па већ како нам Бог да!“ рече млади Боривој гласом устрепетаним.</p> <p 
ке руке градиле, него цркву коју је сам Бог саградио!{S} Зар не видиш ово велико и дивно кубе,  
иње.</p> <p>„У добри час!{S} Ево ми сам Бог отвара двери!“ говораше Ристивор сам себи, па у три 
 освећеном водицом пошкропи, е да би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу и на свако 
како би страшно било да нам је — не дао Бог! — стигао глас: да се јуче била крвава битка, да су 
 „Поћи ћемо ми на војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гинемо кад дође свети час 
даном очекује да га госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше за све нас весели гласи од  
 се, кнеже; стићи ћемо ми на време, ако Бог да, и много дана пре битке, <hi>ако</hi> битке и бу 
ике, и народ новим поуздањем да ће, ако Бог да, све добро бити.</p> <p>Истом сад, кад се већ су 
а моју прву војну војујем!{S} Дедо, ако Бог да, нећу ни тебе ни мога оца постидети!“</p> <p>Ста 
 а воља Божја води!...{S} Полазимо, ако Бог да, у покајање, .. из покајања у опроштај,.. из опр 
ске што је већ с нама.{S} У Недељу, ако Бог да, крстићемо првенца сина, кога ми је Бог поклонио 
видно у забуни шта да каже, „ја ћу, ако Бог да, у небески град Јерусалим на покајање!“</p> <p>„ 
ожје лицем на Видов Дан кренути.{S} Ако Бог хоће, кренућемо се и стићи ћемо <pb n="122" /> на в 
ићи ћемо <pb n="122" /> на време; а ако Бог неће, узалуд је што твоје старо јунаштво жедни за К 
да је здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да весело дочека прво чедо којим  
на што о томе?!</p> <p>„О томе зна само Бог па ето сад ти!“ рече Ристивор поуздано; и сад се оп 
 ето се мени чини да се већ од поодавно Бог нешто срди на нас Србадију.{S} Да јесмо грешни, јес 
н кнезу уз пут. „А и како не би кад ето Бог поклони војводи сина и славноме овом дому наследник 
шта!“</p> <p>„А!“ зајеча кнез Градоје, „Бог те чувао овој земљи, наш честити Господару!“</p> <p 
е уз то сваки војник прекрсти и викне: „Бог да те прости, војводо, као што ти ми праштамо!“</p> 
т, господару, и теби и војсци твојој!“ „Бог вас све живе и здраве и славне довео дому своме нат 
 а образе му пламенови обузеше.</p> <p>„Бог с тобом, кнеже Винко!“ узе реч Гојко. „Какве снове  
оје дубоко ганут и сузе ронећи.</p> <p>„Бог да га прости!“ викнуше сви онде присутни као из јед 
им јунаштвом не засеним твоје!“</p> <p>„Бог ми је сведок да се никад тога бојао нисам!“ прихват 
о писмо, да ти га ја прочитам!“</p> <p>„Бог с тобом, снахо!“ рече старац сав пренеражен; — „как 
етров Дан а камо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л’ је све то истина!“ рече <pb n="120" /> кн 
е за твојим слугом заплакасмо!“</p> <p>„Бог да те прости, синко Ристиворе, Бог да те прости!“ ш 
платио цареву перперу.{S} Али не знамо, Бога ми, како ћемо ти их платити!{S} Па се здоговорисмо 
и би бити угледан и срећан пар људи.{S} Бога ми ћу овога часа да говорим с кнезом!“</p> <p>„Не! 
а твога славног војевања за педесет — а Бога ми биће и више — година!{S} Дај ти нама твоју заст 
н старчић. „Била би срамота за српскога Бога да Србадија не победи!{S} Зар да Агарјани неверниц 
ету Мајку Божју, а камо ли пред Господа Бога.{S} Чини ми се да би ме њихова светиња раскинула,  
нашим српским свецима, да умоле Господа Бога, нека не пада таква срамота на наше јуначко име је 
утрењу и да почнемо дан дворећи Господа Бога и Свеце његове.{S} Хајдмоте у цркву!“</p> <p>И одв 
осподин Кнез на небу пред лицем Господа Бога опростио, како ти од свега срца ми овде на земљи п 
, подигнимо пехаре наше у славу Господа Бога, који је у овако мучним данима Србадији за Господа 
p>„Господару!{S} Господару!{S} Устај за Бога!“</p> <p>„Шта је?!“ викну кнез скочив са поњаве на 
 из срца исцеди, трепти надежда наша на Бога!{S} Ето, у томе је сва разлика!“</p> <p>Старац је  
репис од књиге Господина Кнеза.{S} И од Бога ти здравље!“</p> <pb n="17" /> <p>„Да чудне ми књи 
ко, али из гласа и сложно појући: „Тебе Бога хвалимо!“</p> <p>„Пун’те, децо, пехаре свима!“ вик 
с договором запојаше дивну песму: „Тебе Бога хвалимо, тебе Господа исповедамо!“</p> <p>И стари  
ецо, највећа и најлепша црква у васиони Бога Саваота!“</p> <p>„Јели мислиш цркву Грачаницу?“ за 
оду, он гласно зајаука: „Јаох мени и до Бога мога!{S} Зар ја да дочекам да га мртва гледам!“ Уз 
е као да је преклиње. „Не, госпођо, ако Бога знаш!...{S} Како би тако што помињала старом госпо 
 за Православље и славу Божју!{S} Ако у Бога доиста има светости, праведности и сажаљивости, он 
раћамо оне, који и без оружја и на силу Бога и незвани хоћаху да иду на војну!{S} Ваистину, пос 
бовићи стекли били.</p> <p>Била је то и богата кућа.{S} Још од пре <pb n="2" /> сто година у пл 
ез вере и без душе, који ће да пљачкају богата села по Косову, да их пале, да секу народ, и мла 
стирака и свакојаких тканина што се под богатим шатором нађоше и запојише га мирисном малвасијо 
сниском а широком одморнику, застрвеном богатим простиркама, претискаше на своје груди младо св 
 и личан човек, у долами од црвене чохе богато златом извезене, са свиленом чалмом на глави и н 
ега, седела је у истој таквој високој и богато изрезаној храстовој столици, млада једна жена, п 
 коме су орлови и крстови златном жицом богато извезени; па мекане жуте чизме до колена са среб 
з капију дворску излажаше поп Каритон у богатој златотканој одежди носећи на рукама, а на прса  
о о таштини славе људске, о пролазности богатства, сјаја и среће <pb n="164" /> на овоме свету  
 винове лозе са ројем златних пчела.{S} Богатство им није повисило славу, али је није ни засени 
ић, и кнез Десимир Милосављевић, и кнез Богдан Ђурашевић!“</p> <p>„А стићи ће, надам се, до Пон 
} Ако у томе стигну Добримир, Десимир и Богдан, онда ћемо се у Понедеоник зором кренути; ако не 
римити ни понуде кнеза Вукана, ни кнеза Богдана, ни кнеза Добромира да преноћи под једним од њи 
це допуни опрема по каквога сиромаха, а богме је пуно њих таквих на Косову било!“</p> <p>И опет 
е јер је један од најтежих грехова пред Богом, да човек сам себи живот одузме!“ прихвати игуман 
је дело — дело великог покајништва пред Богом и пред људима.{S} За мене је његово дело и јуначн 
одједнако пред Господином Кнезом и пред Богом криви!“</p> <p>„Господо!“ рече војвода подигнув г 
ркињи Босиљки!{S} Него те још преклињем Богом и Светим Јованом, <pb n="59" /> не казуј јој да ј 
тарога Орловића!{S} Иди, брате, с милим Богом!{S} Што пре тамо стигнеш пре ћеш се уверити да ца 
ди бригу о народу нашем!{S} И сад.... с Богом остајте!“</p> <p>Па се старац мало пригну са висо 
 зиду у сребро окована чудотворна икона Богородице Тројеручице, коју је један игуман од рода Ор 
оривоја, унука кнеза Градоја, код цркве Богородичине, зором у Среду.“</p> <p>Не би мило војводи 
е деце скапало од глади, све то тобож у богоугодној борби за Православље и славу Божју!{S} Ако  
има како смо га ми виђали! ...{S} Него, Богу хвала, те је још снажна мишица његова, и што је јо 
паситеља, и да се кроз сузе, а на глас, Богу моли да народу српском милостив буде!“</p> <p>Ту г 
ас да задобије победу!{S} Нека је слава богу за то!“</p> <p>„Сад си, војводо, подесио како треб 
бити баш и обадвојица.{S} Нека је слава Богу!{S} А сад, брате, да проспавамо још мало до зоре!“ 
 рече Ристивор поуздано. „Нека је слава Богу!{S} Један ће од нас двојице на Косову погинути, а  
 побожно па се прекрсти; „нека је слава Богу на добрим гласима а у добри час!“</p> <p>Млади вла 
шкаше се војвода.</p> <p>„Нека је слава Богу, има доста и доброга!“ рече поуздано кнез Гојко, к 
по танко казати!“</p> <p>„Нека је слава Богу!“ рече кнез побожно па се прекрсти; „нека је слава 
и мирно на дому?“</p> <p>„Нека је слава богу, војвода је здраво и добро, а биће и боље ако Бог  
ц своја питања.</p> <p>„Добро је, хвала Богу, Господин Кнез,“ поче Гојко, „а ено га, има већ по 
ге и тако дивне приче.</p> <p>„О, хвала Богу и Мајци Божјој, дете моје, што стиже у двор пре ов 
p> <p>„Од радости, бабо, што ево, хвала Богу, доврших вез, мој прилог цркви, коју си ти сагради 
си помагач Душанов био, онда ето, хвала Богу, пуно дворана у нашем двору, у које ни поглед Душа 
се наш велики цар одмарао?!...{S} Хвала Богу, и ако сам нешто мало почео да старим, нису мени в 
ши. „Него опет нису сви такви.{S} Хвала Богу, и међу млађима има добрих јунака.{S} Шта, зар мој 
ју срећа натопи, трепти захвалност наша Богу; у свакој сузи коју <pb n="9" /> несрећа из срца и 
ди!{S} Зар да Агарјани неверници победе Богу верни народ српски?{S} Ман’те се, људи!“</p> <p>У  
 или ако заспиш па се пробудиш, моли се Богу за мене!“ учини ми се да је и мирнији и ведрији но 
 како желиш!{S} Учинићу!{S} Молићемо се Богу да те уза старог и младог господара жива и здрава  
 помолио.{S} Идите те се умијте и ви, и Богу помолите; па онда напојте коње, оседлајте их и за  
војим трепетом храбри људе на јуначка и Богу угодна дела. „Благо вама,“ говораше кнез једнако у 
с двојице.{S} Сутра ћемо зором устати и Богу се помолити, па онда једно од овога двога: или ћет 
тар поток, на коме сам се ја већ умио и Богу помолио.{S} Идите те се умијте и ви, и Богу помоли 
 не зовне, јер хоће најпре да се помоли Богу.</p> <p>„Да дивне зоре!“ рече Витомир, погледав пр 
и старо — сваким јутром и сваком вечери Богу молите, да нашем цару победу дарује, и да нам миле 
јите!“</p> <p>„Само душе наше предајемо Богу нашем!{S} Вама, погана веро Агарјанска, ево шта да 
ваше њихове мачеве.</p> <p>„Станите, по Богу, господо!“ рече он дубоко узбуђен и блед у лицу. „ 
 ките од господе: „Шта рече, јуначе, по Богу?!“ — „Не, човече, Бог те видео!“... „Хеј, што не п 
 Лазаре!{S} Еј велики јуначе наш!{S} По Богу брате, казуј нам даље шта би икако би?!“</p> <p>„П 
ча и четири буздована, а већ ја се могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони  
Нисам ја ни слеп ни глуп, хвала Господу Богу!{S} Али нећеш, попе, куд си наумио!{S} Не дам ја т 
Е јесмо ми нешто тешко згрешили Господу Богу!{S} После наше велике несреће, бруке и срамоте, шт 
дубљини њиховој не више жена, него неко божанско створење.{S} Сељаци причају да анђео Божји кро 
тски трепер Зорњаче. „Да дивне зоре!{S} Боже мој, да ли је таква и нашој војсци на Косову?!“ :< 
нуо!“</p> <p>„Сачувај нас тога, Господе Боже!“ рече запрепашћен војвода Радич, скиде сребрни шл 
непријатељ нападне.{S} Али ако — не дај Боже! — Србадија изгуби битку на Косову, ето неверника  
зимо куда нас образ јуначки зове а воља Божја води!...{S} Полазимо, ако Бог да, у покајање, ..  
а кад га потражио будем.{S} Ако ли буде Божја воља да са другим срећним јунацима погинем на Кос 
вориш и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буде Божја воља да погинем, онда јој предај мој поклон, а не 
S} Нити помињи што Босиљки!{S} Ако буде Божја воља те се са Косова здрави и весели вратимо, мол 
а часа, па до часа у који се — ако буде Божја воља — било ја с Боривојем, било Боривој без мене 
<p>„Прекрстите се, децо моја, па, у име Божје, хајд’те у седла!“</p> <p>Зазвекташе панцири и ор 
рајући писмо, „ево, синко, читај, у име Божје, књигу војводину!“</p> <p>Госпођа Манда прошапута 
 нас данас овде ми да се кренемо, у име Божје, одмах још овога јутра!{S} Или, могли би ево и ов 
ивора и Боривоја: „Устајте, децо, у име Божје и у добри час!“</p> <p>Ристивор скочи на ноге, пр 
е скинуо.</p> <p>„Сад ћемо, децо, у име Божје, да наставимо пут!“ рече Боривоју и Ристивору. „Н 
војске што више можеш.{S} Ја већ, у име Божје, полазим, јер као Господар Србадије и треба да са 
игурно тај дан у вече, па ћемо се у име Божје лицем на Видов Дан кренути.{S} Ако Бог хоће, крен 
а му је Госпођа Милица; „ето пођи у име Божје, и нека те мој благослов прати а Кнежев нек те до 
че им:</p> <p>„Господо, да пођемо у име Божје одмах!{S} И да се пожуримо да стигнемо кнеза Град 
н и мио властеличић.{S} Сутра ћеш у име Божје поћи с мојим сином и са старим господарем, да као 
, <pb n="144" /> и громко викну: „У име Божје!{S} Напред!“ Не умем ја вама описати ону грмљавин 
рности и непроменљивости велике милости Божје.{S} Кад чу кнез Градоје да допочеше већ певати и  
а небу примио као своје, увео у царство Божје, и наместио нас у ономе крају раја где су Косовск 
 и обдарио!“</p> <p>„Чудни сте створови Божји, ви жене!“ рече старац седајући опет на свој сто; 
ластела.</p> <p>„И опет вам кажем, људи Божји, не може то тако!“ понови игуман Пајсеј, уздигнув 
едам небеса него што је мој светац, кум Божји, Свети Јован Крститељ!“</p> </div> <pb n="116" /> 
ам, теби се молим, чуј ме!{S} А као кум Божји, и као војвода од војске светаца, под сигурно ти  
ко створење.{S} Сељаци причају да анђео Божји кроз њене очи гледа, те за то њени погледи прогањ 
ецо, и нека вам је срећан пут, нека вас Божји благослов прати, и нека вам је свети Јован свагда 
 срамота не може бити на понос ни цркви Божјој.{S} И још ти се молим, помози нашем војводи, пом 
не приче.</p> <p>„О, хвала Богу и Мајци Божјој, дете моје, што стиже у двор пре овог чуда и пок 
ко њених речи, шапутом управљених Мајци Божјој, свагда помажу!</p> <p>Била је сасвим просто оде 
е господство још овај пут, када ћемо са Божјом помоћу разбити Агарјане, да се више не дижу.{S}  
 обе руке у вис, као да призивље милост Божју; пригну се и целива Ристивора у чело, па се онда  
олбе.{S} Уздајући се у превелику милост Божју свршићемо ето опело над нашим мртвим војводом, а  
рвљу својом посветили ту цркву на славу Божју?!“</p> <p>„А ја мишљах“ рече Ристивор, „ти помиње 
огоугодној борби за Православље и славу Божју!{S} Ако у Бога доиста има светости, праведности и 
?!{S} Само онај, који не верује у бригу Божју за верни му род Хришћански, могао би тако нешто д 
 знаш да ја не смем ни пред Свету Мајку Божју, а камо ли пред Господа Бога.{S} Чини ми се да би 
ово?{S} Не видим што ћемо сад тамо?!{S} Бој се био, нико га добио није; пао наш цар, пао и њихо 
 А како да вам испричам и све друго!{S} Бој је трајао неколико сахата, имаће да се прича година 
бромира,“ рече. „Шта ћемо на Косово?{S} Бој се био и свршио, војске се тргле, шта ћемо ми сад н 
ко о Господина Кнеза, јер га оставих да бој бије и да гине без вас.{S} Право је да тешка клетва 
те баш овај час, у који ето полазимо на бој на Косово, да ме устављате таквом молбом?!{S} Јесте 
амо још која стотина људи стигне.{S} Не бој се, кнеже; стићи ћемо ми на време, ако Бог да, и мн 
залетео био на старог кнеза.</p> <p>„Не бој се, дедо, за мене!“ викаше Боривој; „не ћу ја тебе  
ље да ли има тамо каква опасност, да се бој отпочне пре него што се сва српска војска искупи.{S 
 људи, који су далеко од Косова, кад се бој почне да бије!“ рече кнез Градоје. „Немој, молим те 
је те ноћи слутио, да ћемо сутра велики бој бити!{S} Господин Кнез као обично дође први на јутр 
е своје, те се између њих сад бије љути бој.{S} Кажу има их већ пуно обрањених, а биће их и мрт 
 њих је најубедљивије предсказивање био бој орлова са ждраловима, коме су скоро сељани из многи 
АДА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ ВРЕМЕНА БОЈА НА КОСОВУ</p> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ „БРАНКОВА КОЛА“ ЗА  
тупаше!{S} Усред овог трећег и страшног боја Кнез Лазар би се овда онда окренуо <pb n="145" />  
тамо дочека вести од Крушевца!{S} После боја копљем у трње!“</p> <p>„Збиља, кнеже Орловићу!“ пр 
ако су неки властели, вратив се живи из боја на Плочнику, казивали да је кнез Милан улетао у на 
гледати на ову слогу од топлих и нежних боја и мирне свечаности.</p> <p>Млади Орловић не могаше 
што сад прво стоји на реду!“</p> <p>Она бојазна старога кнеза, да не узнемирују мирно почивање  
асије као цар попио, да су га се истина бојали, али да су га и мрвили, и да су га најпосле и от 
> <p>„Бог ми је сведок да се никад тога бојао нисам!“ прихвати кнез поноситим гласом <pb n="32" 
о!{S} Нека виде да се ни деца српска не боје Турака!“ одговараше с правом радошћу стари кнез ба 
ли сте угледати слику мирну и опет пуну боје.</p> <p>По белим плочама од авлије и око оног мрам 
е оном стражом, па му рече да се она не боји остати сама у средини верних Крушевљана, те да би  
тихим гласом, готово шапатом, као да се боји да не узнемири војводу у његову вечном сну, „да се 
иђе <pb n="43" /> му полагано као да се боји да га не разбуди, клече пред њега, подиже лице к и 
ха.</p> <p>„Лакше, Ристиворе, лакше!{S} Бојим се рком својом пробудићеш Турке!“ Али у залуд!</p 
роведемо целу ноћ поред пуних пехара, а бојим се требало би више и вина него колико су га слуге 
о сте по годинама сви млађи од мене, не бојим се ја ни пити с вама, а камо ли вечерати!“</p> <p 
сина мога а јединог унука свога; али се бојим да своју главу чувати неће!{S} Кад будете на Косо 
бојите владика кад се Светих Отаца и не бојите.{S} Чујте ви моју последњу реч: ви ћете лепо вој 
ли неверник, а све само за то што се ви бојите владика кад се Светих Отаца и не бојите.{S} Чујт 
„Ето, не рекох ли ти“ рече поп. „Све се бојиш да мојим јунаштвом не засеним твоје!“</p> <p>„Бог 
еба да сам први на бојиште, последњи са бојишта!“</p> <p>„А!“ зајеча кнез Градоје, „Бог те чува 
осподар Србадије и треба да сам први на бојиште, последњи са бојишта!“</p> <p>„А!“ зајеча кнез  
 колико си јој од педесет година амо на бојиштима славу дизао.{S} Знамо да ти је грдна жалост з 
е, и теби да кажем:{S} Нисмо ми овде на бојишту, нити смо пред непријатељем па да ћутећки прима 
одо!“ рече он упорно, „Нисмо ми овде на бојишту пред непријатељем, <pb n="109" /> да ја не муца 
адава!{S} Требали сте ви њега видети на бојним пољима како смо га ми виђали! ...{S} Него, Богу  
х господара, и то ти је све изгинуло на бојним пољима, или помрло од рана и болештина по кућама 
ица, који би јутрос појахао одмичући од бојнога окршаја!“ „Тако је!“ громко одјекну вика из хиљ 
{S} И у мислима таквим већ се враћаше с бојнога поља цвећем окићен, и у гомили девојака, што из 
 би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу и на сваком месту, и у сваком часу, на помо 
г коња најпре не закити цвећем...{S} На бојноме пољу јунак нема бољег друга и пријатеља, него ш 
ји јунаци!{S} Нека би наше друговање на бојноме пољу било на славу цара нашег и на добро Србади 
и сивоплав као да је од дивљих голубова боју позајмио.{S} Иза столице старога витеза на једном  
ало три ране за једнога дечка, у првоме боју његову?!“ прихвати Санџак-Бег некако свечаним глас 
, само нека не пушта да нас у отвореном боју на отвореном пољу разбијају неверни и погани Агарј 
а, друге две зађоше им с левог и десног бока.{S} У тренућу ока бише три Србина опкољена Турцима 
рога кнеза, и рекоше му шапатом: „Ћути, болан, да не прођеш горе!“</p> <p>„Не, не!“ упаде живо  
 на бојним пољима, или помрло од рана и болештина по кућама својим.{S} А ово сад што је остало, 
им погледом и полагањем своје руке лечи болне и невољне.{S} Шапутом додаваше како неке дворкиње 
ост, под очима плава сенка коју душевна боља подвлачи.{S} Него опет кроз тај умор и ту сетност  
у!“ рекох ја; „нема душевнијег човека и боља господара од тебе нигде на беломе свету!“ Али он н 
20" /> кнез Градоје. „А и да је истина, боље је да смо ми на Косову уз нашега Господина Кнеза,  
истифор, ноћ провести.{S} Де тако буде, боље је и за мене и за моју момчадију, а и за све нас.{ 
ебаш а може ме Господин Кнез затребати, боље је да зором пођем на Косово!“ „Право говориш, добр 
ојске, коју има право да очекује!...{S} Боље је да причекамо дан два, те да ми се сва војска ис 
 тешку несрећу све до краја!“</p> <p>„А боље би било, војводо, да вам и не казујем!“- одговори  
 од шатора, и пригну мало ухо своје, да боље чује шта то под шатором стари кнез гласно говори.{ 
окренуо мало час десно час лево ухо, да боље чује топот од коња који му из далека следоваше.{S} 
 над обрве своје, да као пооштри очи да боље виде.</p> <p>„Ено је!“ рече Ристивор, па пружи рук 
е своје, па се пови мало унапред као да боље види и сигурније чује.</p> <p>„Светац виче: „Та до 
њега сваки притајиваше дах свој само да боље чује.{S} Војвода беше блед, и од часа на час стрес 
та измакло није.{S} Нико од њега не зна боље да ли има тамо каква опасност, да се бој отпочне п 
Јабучила по врату, и хвалити га што зна боље од Ристивора којим путем ваља ићи.</p> <p>„Молим т 
јсијем мало час отишли.</p> <p>„И ништа боље, синовци моји, него да одстојимо јутрењу и да почн 
ви свога имена и по крепости свога срца боље од мене могли да војском овом заповедају.{S} Него  
 на врхове од кула (као да са те висине боље сагледају да ли се то доиста од некуда холуј диже) 
а доврши што је почео; може бити сад ће боље подесити, но што му је до сад за руком полазило.{S 
у, да на своје лево ухо, на које могаше боље чути, ослушкује топот од коња у војске која му сле 
итати нећеш?{S} А прочитаћу је и брже и боље и од патријарха Спиридона, а некамо ли од старога  
гу, војвода је здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да весело дочека прво че 
ц му викну:</p> <p>„Казуј, синко, је ли боље среће данас?“</p> <p>„Е мој славни господару!“ одг 
 ето неверника на овај град.{S} Није ли боље да бранимо овај град на Косову, него овде на његов 
хоће да <pb n="154" /> заврти?!{S} Него боље дај да испитамо слуге војводине, да видимо да ли ј 
 коњ оседлан, и нареди да Ристивор мало боље притегне пас у Боривојева Ждрала.{S} Кад се то свр 
“...</p> <p>„Тако нам и треба!{S} Нисмо боље ни заслужили!“ рече кнез Мирослав. „Није <pb n="13 
подару, Бог те живео!{S} Али и ко би то боље од тебе знао?!“</p> <p>Госпођа Мандалена одмах сам 
а притајује дах свој, да би и сам нешто боље ослушкивао; али некаква опора сухота стезаше му гр 
се, на нашу несрећу, опознили; али опет боље је и позно да изиђемо него никако!{S} Нека душа Го 
 сви други духовници.{S} Биће ти и сину боље знамење јуначке среће у животу, ако један део војс 
цвећем...{S} На бојноме пољу јунак нема бољег друга и пријатеља, него што му је коњ који га нос 
а заходу падаху у конат, те изношаху на бољи видик црвене, плаветне, зелене и жуте шаре у вунен 
судија?{S} Зар баш ти да пресудиш ко је бољи јунак а ко лошији?!“ викну горко кнез Вукан, саста 
вице, па не умеш да се уставиш!{S} Ниси бољи ни ти!“ викну стари кнез коме већ прекипе, па шкрг 
S} Па да си ми какав јунак, ма и не био бољи од мене, па да те поведемо| Али овако.... махни се 
} Е нека им је срећно и честито, и јесу бољи јунаци од нас!“</p> <p>„А шта ми се ти сад ту прав 
а луга, којим прелажаху, зло слагала са бољом, коју је стари витез у срцу носио.{S} Изгледало м 
м кнежевићу, који, прав као прави млади бор, стојаше само на један корак од старога кнеза у вел 
.</p> <p>Под шатором стојао је прав као бор, а у злато и скрлет одевен Санџак-Бег, заповедник о 
о неко запомагање.</p> <p>Него је права борба већ била престала.{S} Млади Боривој и Ристивор, ч 
е, оно његово застајивање, она очевидна борба његова, чудновато посресаше!{S} Учини ми се да се 
 лаке ране.{S} После неколико тренутака борбе па се, на једну значку бубњем озго из стана, оста 
ло од глади, све то тобож у богоугодној борби за Православље и славу Божју!{S} Ако у Бога доист 
ло добро.{S} И ако је сва војска била у борби од зоре, без замене и без одмора, и ако се овде и 
 одморне војске, која једна за другом у борбу ступаше!{S} Усред овог трећег и страшног боја Кне 
и кнеза Орловића војску!{S} Је ли тако, Боре?!“</p> <p>Па старац сав зажарен, као да му изненад 
очима громко грмну:</p> <p>„Је ли тако, Боре?“ — оно се вижљиво ђаче — и не изгледаше друкчије  
јана?!{S} А што ти рече, снахо моја, да Боре још не може да води војску нашу, истина је да не м 
> <p>„Ти као да ниси слушао што прочита Боре из листине Господина Кнеза?“ рече стари кнез. „Ко  
нук него витешки друг!{S} Грлећи старца Боре рече:</p> <p>„Благо мени, што ћу уз тебе и с тобом 
ку нашу, истина је да не може; али може Боре да јаха убојита коња, и може да витла оштрим мачем 
али је војвода рекао само истину, да је Боре наш још тек дете!{S} Не може он да води војску наш 
кве невидљиве опасности.</p> <p>А млади Боре, који је некако, пошто сврши читање оних писама, н 
 добро да се баци.{S} Има једно што наш Боре, ако је прави Орловић, не може — не може он дома о 
ти је срећно!“ усклицаваше кнез Градоје борећи се с читавом једном четом која га стезаше све те 
 и по челу, кнегиња виде да се Ристивор бори са некаквим силним узбуђењем.</p> <p>„Имаш ваљада  
и не бејаху још сигурни. <pb n="203" /> Боривој је лежао у несвести, али су му ране лаке биле,< 
> <p>Узеше сад сва тројица да броје.{S} Боривој беше први да викне: „Равно педесет!“</p> <p>„И  
тивор унатраг.{S} Није дуго потрајало а Боривој се окрете да види шта је с Ристивором, па се гл 
 читам шта војвода пише!“</p> <p>И онда Боривој узе да чита на глас, разговетно и размерено:</p 
 дедо!..{S} Ох, мој Ристиворе!“ промуца Боривој, пребледе као крпа и паде с коња као мртав.</p> 
аше више уздржати својих суза.{S} И кад Боривој, примив клобук са челенком, пољуби старца у рук 
 границе царства српског, а о којима је Боривој још од раног детињства слушао тако многе и тако 
S} Сва тројица беху уморни.{S} Млади се Боривој пружи по своме плашту, обори седло рукама своји 
ваља ићи.</p> <p>„Молим те, дедо!“ рече Боривој, „ако нећеш опростити Ристивору из милости свој 
/p> <pb n="205" /> <p>„Три, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„Зар само три?“ запита кнез Градоје, оч 
„Па да пођемо и ми с тобом, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„А то не може!“ прихвати живо кнез. „Пу 
> <p>„Не бој се, дедо, за мене!“ викаше Боривој; „не ћу ја тебе данас на Косову посрамити!“ Па  
уца крст као да је од жеравице!“ викаше Боривој сав усхићен.</p> <p>„Ха, ето, синко, сад га вид 
 Него и опет добро покисосмо!“ говораше Боривој својој матери, пришав к руци свога деда. „Каква 
n="195" /> моја мајка рекла!?“ говораше Боривој мирно, али му се пламен просу по образу.</p> <p 
 потера Лабуда напред.{S} За њим јахаше Боривој, за Боривојем Ристивор.</p> <p>„Ми смо Срби од  
права борба већ била престала.{S} Млади Боривој и Ристивор, чим дочуше да се две чете бију маче 
ћи!“</p> <p>„А ти, дедо?!“ запита млади Боривој пун чуда.</p> <p>„Ех, синко, ја ћу...“ одговори 
ми, па већ како нам Бог да!“ рече млади Боривој гласом устрепетаним.</p> <p>„Ето, веруј ми, слу 
<p>„Дедо!“ викаше силно раздраган млади Боривој! „Дело! ево добих прву рану!“</p> <p>„Нека ти ј 
ли још у животу?!“ питаше сиромах млади Боривој, промуклим гласом, крвав по лицу, стегнут сад в 
них жена у гомили око њих.</p> <p>Млади Боривој пољуби мајку у руку, истрже се из њена загрљаја 
шкрипа зубима.</p> <p>„Дедо,“ проговори Боривој питомо; „што си ти мене давао да учим књигу ако 
оре?!“ прекиде га готово срдитим гласом Боривој. „Чујеш, дедо!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и ми ћем 
ву даљину!</p> <p>„Ено!“ викну сад живо Боривој, „ено како сунце сијну о златни крст!{S} Ено, д 
добра срећа, дедо!“ рече ведро и весело Боривој и, устав хитро, смерно приђу к руци старчевој.  
 Божја воља — било ја с Боривојем, било Боривој без мене дома врати, ти си кнегиња и госпођа од 
S} Хранећи Лабуда шапуташе му нешто што Боривој и Ристивор не могоше разабрати.{S} Лабуд је раз 
ој верни друже!“</p> <p>„Дедо“, узе реч Боривој; „кад твој Лабуд зна куда полазимо, зар није пр 
</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ упаде у реч Боривој. „Ристивор би, као добра и верна слуга, тебе и  
да старог кнеза за друго одреди.</p> <p>Боривој је красан младић од петнаест година; очима и об 
p>„Синко, додај ми твој клобук!“</p> <p>Боривој се чуђаше што ли деду треба његов клобук, али м 
е мачем или буздованом погоним!“</p> <p>Боривој на своме Ждралу, мало иза старога кнеза, даваше 
 рече тихо госпођа Манда своме свекру. „Боривој је с момцима одјахао у планину да огледају млад 
арца од седамдесет лета, и унука његова Боривоја, младог дечка од петнаест година.{S} Син Градо 
о тренутака радосно изненађен у младога Боривоја, па га онда загрли и пољуби, говорећи:</p> <p> 
p>На срећу наиђе у ходнику на кнежевића Боривоја, који, тек што се вратио из планине по киши и  
жи.</p> <p>Ристивор приђе к руци младог Боривоја, али му је овај не даде, него загрли Ристивора 
оју старост.{S} Немој нам слати ни дете Боривоја.{S} Пошљи кога од своје властеле, нека доведе  
мирно корача, и кад угледаше младо дете Боривоја, како весело око себе погледа, носећи поносито 
стела!“</p> <p>Дошав под шатор изагна и Боривоја и Ристивора.{S} Рече им нека простру себи гдег 
а свиће, стари кнез продрма Ристивора и Боривоја: „Устајте, децо, у име Божје и у добри час!“</ 
 лежао био, а својим узвиком разбудив и Боривоја, који, како дође с вечери под шатор, паде мрта 
му је унук пољуби, па онда и сам загрли Боривоја, пољуби га у леви па у десни образ и рече му:  
 хтеде се осврнути да види ко још, осем Боривоја и Ристивора, иде за њим.{S} Али би овда и онда 
Градоје Орловић.{S} Ово је писано руком Боривоја, унука кнеза Градоја, код цркве Богородичине,  
.2"> <head>II</head> <p>Кнез је оставио Боривоја и Ристивора да са четом заједно вечерају, а са 
ицом.{S} Градоје се окрете, узе за руку Боривоја — који и сам беше скочио с коња, па корачаше у 
икако не осврћући се, викну:</p> <p>„О, Боривоје, синко!...{S} О, Ристиворе!“</p> <p>„Ево ме, д 
један пут сунце зашло и ноћ настала!{S} Боривоје рече своме <pb n="183" /> деду: „Ето лепо чује 
/p> <p>„Ево, Јабучила, вере ми!“ повика Боривоје весело; „ето отказао послушност Ристивору па г 
ма, који ме допратисте довде!{S} Сад се Боривоје, синко мој, врати у Орлов Град к мајци својој. 
а послушамо како моба дивно пева!“ рече Боривоје у невиности свога срца.</p> <p>„Како?!“ запита 
елики и запомагање.</p> <p>„Дедо,“ рече Боривоје, „ја разговетно чух како онај што запомаже вел 
рукама жетеоцима и жетелицама.{S} Млади Боривоје чу како се довикиваху и дозиваху, и како се пе 
рисном хладовином.{S} И доиста је млади Боривоје у својој детињској невиности осећао неописану  
 што ти ми праштамо!“</p> <p>Прво млади Боривоје проведе Орловићеве људе.{S} Ристивор приклони  
тари кнез задену своју челенку у клобук Боривојев, а из оне кожне скрињице извади сјајну челенк 
за које је, и не видевши их, знао да су Боривојев Ждрал и Ристиворев Јабучило.{S} Окреташе по в 
грива у Ждрала, сребрнасто сивог коњића Боривојева, оплетена била, читав венац од белих и румен 
ди да Ристивор мало боље притегне пас у Боривојева Ждрала.{S} Кад се то сврши, кнез Градоје реч 
> <p>Старац остави Ристивора па по руци Боривојевој тражаше неће ли где у даљини увребати одбле 
да напред.{S} За њим јахаше Боривој, за Боривојем Ристивор.</p> <p>„Ми смо Срби од Орлова Града 
 пође напред.{S} Кнез се крену с младим Боривојем за њим, а за њима њихова војска све по два ко 
, па је <pb n="49" /> најпосле — праћен Боривојем и попом Каритоном — изашао из двора и пошао м 
ји се — ако буде Божја воља — било ја с Боривојем, било Боривој без мене дома врати, ти си кнег 
 су мало час прошли.</p> <p>Кнез пође с Боривојем даље унапред, а сиромах Ристивор унатраг.{S}  
дигне војску на ноге.</p> <p>Сам пође с Боривојем што брже могаше ка Царевој Громади.{S} Није п 
сплахирен.</p> <p>Испаде кнез Градоје с Боривојем пред шатор и чуше доиста жагор велики и запом 
ницама.{S} И сама дохвати један и стаде Боривоју с десне, док Ристивор држаше други светњак с л 
аслуша речи земље господара.{S} Младоме Боривоју задрхта рука кад отвори по дугачку листину, и  
о, у име Божје, да наставимо пут!“ рече Боривоју и Ристивору. „Него не можемо још у Грачаницу.{ 
ега своју сребрну челенку, па онда рече Боривоју, који још једнако стајаше поред своје матере д 
 свети Јован на помоћи!“</p> <p>Грунуше Боривоју крупне сузе низ бледе образе.</p> <p>Сад приђе 
то не стигох да се поред тебе и за тебе борим!...{S} Шта ћеш?!{S} Несрећа је наша тако хтела!.. 
нас и са свима нама који излазимо да се боримо за Крст Часни и веру Хришћанску!{S} И видех га к 
а — нико да придође, него ми једни исти боримо се од ране зоре са три одморне војске, која једн 
благослови, да се данас храбро и срећно боримо за свете цркве његове и за православни народ њег 
 хоће кнез Миросав да се мачима на смрт боримо, готов сам; али хоћу теби да кажем да се ево кај 
гледа у јунака, који се у свити царевој борио на Косову.{S} Ћуташе за дуго као да је онемио.</p 
 под овим шатором а преда мном мачевима борити док један од вас не падне мртав.{S} Онај који ос 
 људима стигне пред вече истога дана на бориште код војводина двора, да се одатле сва војска кр 
знад тога поља у позади издиже се вис с боровима и јелама; више њега голи сиви крш по врховима  
ву чету Орловића па с њоме улетеше међу борце.{S} Било је за ове <pb n="107" /> оружане миротво 
ио:</p> <pb n="184" /> <p>„Ха,... стари борче... верни мој Лабуде!...{S} Погађаш куда полазимо, 
арица причаху што су као прошле ноћи од Босанаца слушали, стиже један сељак са Ибра па рече кне 
 пред поноћ, прошла онуда повелика чета Босанских коњаника.{S} Уставише се да напоје и себе и к 
егову високом Јабучилу.{S} Пружајући му босиљак Босиљка му гледаше право у очи.{S} Примајући ми 
..{S} Не знам шта би сама <pb n="60" /> Босиљка на то рекла; али мислим да би ме послушала да т 
днику иђаше му у сретање млада дворкиња Босиљка.{S} Рече му: „Госпођа кнегиња чека на тебе!“ па 
 знаш колико је мени мила наша дворкиња Босиљка.{S} Више бих волела да је теби дамо, него ли ма 
ру, извади иза свога паса киту мирисног босиљка па је пружи младоме витезу на његову високом Ја 
ећи сребрн котлић у једној а киту сухог босиљка у другој руци.{S} Иза попа корачаше стари кнез  
м поветарцем,који се напојио мирисом од босиљка, ружа, и липова цвета!{S} Није чудо што су слав 
и сад беше напојен мирисом од тамњана и босиљка.</p> <p>И ако му ледени таласи запиркиваху у ли 
 твојим пасом видим једну киту милог ти босиљка!{S} Додај је нашем Ристивору!“</p> <p>У млечне  
соком Јабучилу.{S} Пружајући му босиљак Босиљка му гледаше право у очи.{S} Примајући мирисне ст 
ко вам јуначке среће, оставите ми струк босиљка, који ћете наћи под мојим панциром на срцу моме 
ратимо, молићу те да за ме проговориш и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буде Божја воља да погинем,  
 <p>Ристивор, који је следовао дворанки Босиљки, и не подижући свога погледа према њену лицу, и 
. подај то злато твојој младој дворкињи Босиљки!{S} Него те још преклињем Богом и Светим Јовано 
, не помињи му тога!{S} Нити помињи што Босиљки!{S} Ако буде Божја воља те се са Косова здрави  
ћу оснује срећа и <pb n="61" /> твоја и Босиљкина.{S} Бог нека и теби, и њој, и нама свима мило 
ашем Ристивору!“</p> <p>У млечне образе Босиљкине удари пламен.{S} Од белога крина поста румена 
асја једна топла зрака радости.</p> <p>„Босиљко, дете моје!“ рече она оним својим чудесно меким 
двору војводину, а Ристивор узе хвалити Босиљку, најмлађу дворанку госпође Мандалене. „Беља је, 
у одежди кропи нас китом <pb n="191" /> босиока.{S} И тек ми мати приђе да ме загрли, а ти ме п 
 застадоше мало у авлији око ње — пуној босиока — и коју сад први сунчани зраци обасјаше.{S} За 
који овамо на Косово воде од Ибра, и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и нека сваку чету, кој 
 зато што смо се опознили, ми би ваљало босоноги и гологлави као покајници да пређемо Косовим п 
ве, а по столовима беле погаче и дрвене боце и чутуре пуне црвенога вина.{S} Он сам — на високо 
ај само ономе, што чух од мога кумашина Бошка Југовића!{S} Али има још пуно других наших јада!{ 
ку шта ми се и како ми се учинило.{S} А Бошко ми онда каза: „Погодио си; и јесте нам Кнез сетан 
а од Марка никаква одговора! „Ми,“ вели Бошко, „ми говоримо Кнезу Лазару: „Ето видиш, неће Марк 
Па онда,“ настављаше Гојко, „причаше ми Бошко и друге жалости.{S} Дошла су, кнезу, вели, у руке 
натраг у њену Азијску пећину.“ И још ми Бошко причаше како се Господин Кнез тешка: „Ето,“ вели, 
да Гојко настави опет:</p> <p>„И још ми Бошко причаше, како је Кнез Лазар писао Марку и нудио м 
е вечерах у двору Југовића, па испричах Бошку шта ми се и како ми се учинило.{S} А Бошко ми онд 
ком тајна договарања његова с Бугарима, Бошњацима, Угрима и Власима, да се сложе са Србијом те  
 још што мачева, копаља и буздована.{S} Боjи се, вели, неће моћи да стигне амо пре Видовдана!“< 
} Нађох ту старца испосника.{S} Седа му брада до појаса, а ни сам не знађаше колико му је годин 
војим, седи му се брци изгубили у седој бради, а ова се повила по златним и сребрним плочама од 
 крупним очима, проседом густом косом и брадом, обојима небрежљиво одржаваним, у старој некакво 
 својих четрдесет година, с лепом црном брадом, дугом косом, образима препланулим од сунца, црн 
им брцима, а округло поткресаном густом брадом око руменог и округластог лица.{S} Опружио се би 
им их, господару!{S} Нити се то може да брани.{S} Него ти казујем шта ми луди а шта ми паметни  
мртва човека у гробу који не може да се брани, док је Витомир увредио мене жива, који могу и да 
 с мојим људима враћам моме дому, да га браним од сваке напасти!“</p> <p>„Благо Господину Кнезу 
 мени жао твога имена, али ваља мени да браним поштено име српске властеле и српске војске.{S}  
е да му ватра из очију сева.</p> <p>„Не браним их, господару!{S} Нити се то може да брани.{S} Н 
ир увредио мене жива, који могу и да се браним и да опростим!“</p> <p>„Тако, децо моја!“ рече с 
ерника на овај град.{S} Није ли боље да бранимо овај град на Косову, него овде на његовим шарен 
ни да идемо на војну; дужни смо само да бранимо овај град, ако га и кад га непријатељ нападне.{ 
па ти то од себе да учиниш?!...{S} Ето, Бранко“, — па погледа у вис као да тражи лице свога поб 
НА БОЈА НА КОСОВУ</p> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ „БРАНКОВА КОЛА“ ЗА 1899.</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>С 
и свога отачаства!{S} Проклет да је Вук Бранковић!“ викну кнез Вукан у горком гневу.</p> <p>„Не 
одина Кнеза има издајника.{S} Људи Вука Бранковића шапутаху да војвода Милош Обилић шурује нешт 
 да јави: да цело десно крило под Вуком Бранковићем одступа ка Приштини!....{S} Кнез се устави, 
и луди а шта ми паметни људи казиваху!“ брањаше се смерно Ристивор.</p> <p>„И само што се не зн 
рце, молим не као слугу него као млађег брата, пази и чувај нам старога господара!{S} Знам за њ 
њу сазревати, па их ваља жети; па онда, брате, ово је Петров Пост, људи се једва хлеба прихваћа 
 крстити па онда шапну Ристивору: „Ама, брате, да их раздвојимо!“</p> <p>„Не знаш ти њих!{S} Јо 
убе?“ питаше Иван зачуђен.</p> <p>„Има, брате, дивно лепа и здрава девојка.{S} Могу ти је сутра 
е ових страданија и невоља помрли!“ Па, брате, кад већ настају последња времена, чувај сваки св 
ојица.{S} Нека је слава Богу!{S} А сад, брате, да проспавамо још мало до зоре!“</p> <p>И Ристив 
у дворанку госпође Мандалене. „Беља је, брате, од сваке виле; лепша је, брате, од Јованке коју  
еља је, брате, од сваке виле; лепша је, брате, од Јованке коју Змајеви љубе!“</p> <p>„Зар у ист 
<p>„Авет?!“ претече га Ристивор. „Није, брате, авет, него светиња!{S} А где си је видео?“</p> < 
 то вичеш2 Зар је зора?!“</p> <p>„Није, брате, него пусто глухо доба!{S} Ето, мало час видех оч 
Ех, да зле смо <pb n="132" /> ти среће, брате?!“ „Помислите, господо, да смо може бити ми баш ј 
на Косову без старога Орловића!{S} Иди, брате, с милим Богом!{S} Што пре тамо стигнеш пре ћеш с 
чима видео!“</p> <p>„Почни само, почни, брате!“ привикаше неки, док опет други говораху: „Кажи  
свим стрпљиво кнез Градоје.</p> <p>„Ти, брате,“ прихвати опет Вукан, „ниси чуо све што нам је Г 
неже Гојко,“ мољаше кнез Градоје, „дај, брате, још мелема за срца наша!{S} Казуј нам још шта си 
 на њему зазвекташе и заиграше. „Казуј, брате, је ли Каталина, бела кћерка дужда Млетачкога, јо 
то је мучно!“ прихвати Гојко. „Има вам, брате, чиме да се поносимо, а има и што може бригу да з 
е требало!{S} Знам ја Милојка!{S} Тако, брате!“ говораше кнез Градоје задовољан.</p> <p>„Па онд 
е, једни ми рекоше:</p> <p>„Стани мало, брате, та докле ћемо тако?{S} Дај цареву перперу, дај в 
/p> <p>„Ха!{S} Ту ја тебе чекам!{S} То, брате, то казуј!“ викну оздо са трпезе један властелин, 
 зли дуси, него чисти и добри!{S} Кажу, брате, да пре него што ће неко од господе овога двора д 
ну:</p> <p>„Ристиворе!{S} Ристиворе!{S} Брате!{S} Јуначе!{S} Тако ти славе, устај!“</p> <p>И да 
и кроз гласно ридање нарицаше: „Друже и брате мој!{S} Што нас тако остави?{S} Што прекрати свој 
ре!{S} Еј велики јуначе наш!{S} По Богу брате, казуј нам даље шта би икако би?!“</p> <p>„Па и н 
вије ми рече старац Мирко из Сенокоше: „Брате, што је у овој земљи било јуначких срдаца, то се  
де сам ја с мојом <pb n="156" /> другом братијом вечерао, и рече: „Зове те војвода да одмах с п 
, једне зимње вечери игуман искупио сву братију у трпезарију око некаквога Светомира Светогорца 
, и мало што се уз горку жуч не проли и братске крви.{S} И би се и ње пролило, да млади војвода 
на крштењу војводина чеда, или ћемо сви братски и нераздвајани јездити ка Косову, а првенац јед 
, кнеже, од тога ништа!{S} Или ћемо сви братски и нераздвајани стојати на крштењу војводина чед 
тујемо да ћемо ми, колико нас овде има, братском ревеном подићи цркву код гроба војводина!“</p> 
лицем непријатеља држе сложно као права браћа!{S} А кад би га сви оставили, те би сам под шатор 
уморна браћа наша видела, да им одморна браћа у помоћ долазе, може бити да сотона не би успео д 
 на време на Косово, и да су нам уморна браћа наша видела, да им одморна браћа у помоћ долазе,  
 смерно појање игумана Пајсија и његове браће духовника, који као с договором запојаше дивну пе 
клети да су издајници свога цара, своје браће и свога отачаства!{S} Проклет да је Вук Бранковић 
је па их подигнимо у славу наше честите браће српске са Приморја!{S} У славу славног Дубровника 
енемо, не би ли Господину Кнезу и нашој браћи на Косову стигли што пре; а кнез Будисав нека дођ 
ора таласе народа шапућући: „Мичите се, браћо, даље!{S} Срдит је кнез, може вас какво зло снаћи 
а.{S} Благо довикиваше народу: „Дед’те, браћо, размакните се мало, да отворимо пута кнезу!“ А в 
соли народу и мени памет. „Знате ли ви, браћо,“ вели, „знаш ли ти, Ристиворе, да су ово сад баш 
амо дворани седи старци!“</p> <p>„Тако, браћо, Бог вас видео!“ викаше кнез Градоје сва веселији 
е да њега слушасмо од самог почетка!{S} Браћо моја, војници <pb n="159" /> моји, праштајте мени 
ори Ристивор.</p> <p>„Господо, јунаци и браћо!“ проговори војвода тужно и невесело, и опет нека 
, молим те, војводо, немојте, господо и браћо, него колико има нас данас овде ми да се кренемо, 
а да вам у очи погледам, моја господо и браћо!{S} Немам срца, јер осећам као да је издајство он 
који могосмо стићи, а не стигосмо, да с браћом славу делимо!“ „Ама ко нам је крив?!“.... „Што с 
 мољах и преклињах, како своје синове и браћу своју, да се одмах на војну спремате, јер не веро 
ачеве и оборена копља и мирили завађену браћу.{S} А погледај само шта сада бива!{S} Не могу рећ 
ето видим да је слава загрлила ону нашу браћу што се нашла с Господином Кнезом на Косову, а нам 
од закуп, а ови доведоше Сасе из Новога Брда и са Рудника, и сребраре са Приморја, те Орловића  
здано.</p> <p>У том изиђоше на сами врх брда. </p> <p>Наша три Србина уставише се у исти мах, к 
 војводе Радича.{S} Кад се спустише низ брдо па појахаше мало даље зеленим пољем, неко од млађи 
ше коње, и пођоше полаганим кораком низ брдо, а правцем к једном ступу од дима и пламена, који  
два млада витеза клизаху разговором низ брдо, док се не натоциљаше на танак лед топлог причања  
вља ли што клепа2“</p> <p>„Вели: иде уз брдо право к вратницама некаки коњаник, сам, без пратил 
а коњима својима облакшају, и пођоше уз брдо пешице.{S} Стари би кнез уз пут овда и онда помило 
мо још једно!{S} Тешко је мени да носим бреме прекора, које ето ви бацате један на другога, али 
у своје коње и да дођу под један велики брест, који се видео близу друма с ону страну крчме а н 
} Он поћута мало, погнут као да се онај брест на плећа његова свалио.{S} Поцрвене у лицу, шкргу 
и већ читати нећеш?{S} А прочитаћу је и брже и боље и од патријарха Спиридона, а некамо ли од с 
ај!“</p> <p>И да би га што поузданије и брже разбудио, дохвати га обема рукама за рамена и добр 
 рече му: „„Добри мој синко, појаши што брже можеш; кад стигнеш у Двориње прво иди двордржици Р 
="130" /> господар, моли те похитај што брже можеш да стигнеш до њега.{S} Он те са својима чека 
а ноге.</p> <p>Сам пође с Боривојем што брже могаше ка Царевој Громади.{S} Није прошао ни стоти 
 надметаху непрекидним и све то бржим и бржим зрикањем.{S} Још су звездана кола стојала високо  
гањаху и надметаху непрекидним и све то бржим и бржим зрикањем.{S} Још су звездана кола стојала 
нда се живо исправи, окрете се нагло, и брзим корацима уђе у гомилу, јер му сузе грунуше низ об 
кренув се властели својој. „Да похитамо брзим кроком, не би ли што пре стигли староме кнезу на  
у је вихор дохватио.</p> <p>У томе часу брзим кроком стизаше друга чета.{S} Њен вођ, с голом кр 
телинске слуге два племенита господара, брзо спријатељише, те Иван, који се жаљаше да не може т 
клобук, поклони се војводи, па узбуђен, брзо и силно дишући од наглог јахања, узе да говори:</p 
м књигама, а ово је наш сиромах војвода брзо и ситно писао!{S} Ово јутрос ако могу прочитати са 
а у оба образа кроз гласно јецање, које брзо нађе одзива у јецању оних жена у гомили око њих.</ 
{S} Од запада ударише црни облаци па се брзо развијаху и застираху небо.{S} Крупне капље дажде  
неза спреме за храну и пиће његове чете брзо су се довршивале, те је кнез могао наредити да се  
се оглушивати ни оклевати, него притеци брзо и снажно и помози, јер <pb n="115" /> ја сам твој  
ј се од њих срце некако размекша, а очи брзо сузама напунише.{S} Тек се једној од њих уз уздах  
као да нема сна, а и кад би очи склопио брзо би скочио из постеље са виком и кукњавом, и полете 
ости од оне жуте воштанице писаше нешто брзо, а суза за сузом капаше на листину. „Нека причека  
а Приморја, те Орловића кнежина поста у брзо као кошница од винове лозе са ројем златних пчела. 
ло до зоре!“</p> <p>И Ристивор леже и у брзо захрка опет.{S} Иван се заогрну једном поњавицом,  
лобука својих јунака.{S} Вежбао их је у брзом исукивању и витлању мачева, и у поузданом управља 
, и тело војводино положено у ковчег на брзу руку од сухих храстових дасака склопљен.</p> <p>Ок 
ња петлова, као да усплахирени оглашују брзу дажду, ако не и буру.</p> <p>Небо је било ведро.{S 
и вас од данас везује нова једна веза — брига за нашим јунацима.{S} Чусте какву ми власт кнез д 
!“</p> <p>Војводи се скиде једна велика брига с душе.{S} Толико му би мило, да онде у цркви заг 
и моме деду и свој чељади да нека тешка брига лежи страноме витезу на срцу; особито се за столо 
је теби, кнеже Орловићу?{S} Каква те је брига опхрвала?{S} Да ти није кеса прогорела?{S} Да ти  
и добру мајку, па можеш да разумеш моје бриге. <pb n="56" /> Има већ више ноћи како ока склопит 
, чиме да се поносимо, а има и што може бригу да задаје.{S} Ето да вам почнем!“</p> <p>И кнез Г 
р и слушај кнегињу!...{S} Кнегињо, води бригу о народу нашем!{S} И сад.... с Богом остајте!“</p 
а шта је војска и војна, па ти не брини бригу!“</p> <p>„Ти као да ниси слушао што прочита Боре  
као, кад би му сва мисао била сведена у бригу: шта ће о њему бесна властела мислити, шта ли ће  
српску?!{S} Само онај, који не верује у бригу Божју за верни му род Хришћански, могао би тако н 
севаше, у младога дечка, кога је његова брижна и нежна мати тихо к себи привукла, па га левом р 
 мој слуга Ристивор&gt;“ питаше кнез па брижним погледом прелеташе све кутове од шатора.</p> <p 
и.{S} Манда оста стојећки пред старцем, брижно погледаше кроз уске прозоре на црне облаке које  
и у сну прошаптале нису!“</p> <p>И онда бризну плакати,</p> <p>„Ма што ти је, дете моје?!“ пита 
оку, који својим руменилом поче да гаси брилијантски трепер Зорњаче. „Да дивне зоре!{S} Боже мо 
 Старога Орла од Орлова Града!...{S} Не брин’те се, људи, сад нам не гине победа!...{S} Камо?.. 
<p>„Ето ти га поред тебе!{S} За њ се не брини!{S} Лаке су му ране!“</p> <p>„Нека су ти сретне п 
оји зна шта је војска и војна, па ти не брини бригу!“</p> <p>„Ти као да ниси слушао што прочита 
; јер, да се он не умеша, би ти сад већ брисао прашину по тим плочама!“</p> <p>„Добро, добро, к 
ест, што нисам био дужан давати вам.{S} Бришем сад све моје разлоге.{S} Остављам вам само моју  
у грозници, превлачаше руком преко чела бришући хладан зној и дисаше тешко.</p> </div> <div typ 
 за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни брком да макне, а камо ли да одговори на какво њихово п 
уни метанија.{S} Кнез се осмехну једним брком па рече младим људма: „Ходите, децо, оставимо сад 
ла је полагано зрно по зрно на дугачким бројаницама; десном је притисла крст са Распећем који ј 
о само чита молитве, метанише и преврће бројанице, не би за све њих било места у свих седморих  
ик-так, као да крупна зрнад на некаквој бројаници падају под прстима каквог калуђера.{S} Послуш 
и тамо турске војске!{S} Ја колико пута бројах, сваки ми пут све друкчије излази!“</p> <pb n="1 
 n="192" /> <p>Узеше сад сва тројица да броје.{S} Боривој беше први да викне: „Равно педесет!“< 
е,“ настави он кад они већ већим својим бројем уђоше под шатор, „зар не видите да је војвода, н 
плаштем једне игуманије.{S} Левом руком бројила је полагано зрно по зрно на дугачким бројаницам 
а носим име Орловића!“</p> <p>„Немој да бројимо године!{S} Дај да меримо снагу|“ рече поп.</p>  
„Вере ми се вараш, господару!{S} Ево да бројимо коње, па ако не изиђе најмање четири стотине, о 
да их молим и преклињем, да у што већем броју сложно, хитро и весело на Косово дођу.{S} И још и 
да то што чујем није друго него свечано брујање оне свете погребне песме „Со свјатими упокој!“  
и јасни глас Господина Кнеза, глас који брујаше звонко, свечано а некако и тужно као велико зво 
них девојака и неискусне момчадије поче брујити све то веселији жагор, што их сунце све то топл 
ову, а нама — нама ће ето да се прилепи брука и срамота!“</p> <p>„Немојте тако, господо!“ рече  
оду Богу!{S} После наше велике несреће, бруке и срамоте, што не стигосмо Господину Кнезу на Кос 
лпак с густим веђама својим, седи му се брци изгубили у седој бради, а ова се повила по златним 
 жилаве руке; сед, с дугом косом, дугим брцима, а округло поткресаном густом брадом око руменог 
.</p> <p>У густом грању од стародревног бршљана, који се припијао уза ступове и зидине од двора 
стивор се био наслонио на један од оних бршљаном застрвених ступова што у мраморној авлији држа 
ло.</p> <p>У турском стану удараше се у бубањ и видело се живо кретање.{S} Мало час па је некол 
тарац са запада понео би отуда звекет и бубњаву, и донео их да издахну под зидинама од Орлова Г 
р је свакоме огласнику придао по једног бубњара, те по селима и засеоцима узбунише и жене и дец 
ти под њу мехове с вином, искупи око ње бубњаре и трубаче, нека ударају у бубње и нека дувају у 
ритон. „Ето заповеди ти само нека сутра бубњари и трубачи зађу по селима и нека викну: „Треба к 
ости.</p> <p>Цео дан су на Змајеву Вису бубњари ударали у бубњеве и трубачи дували у трубе.{S}  
ко ње бубњаре и трубаче, нека ударају у бубње и нека дувају у трубе, а огласнике пошљи по селим 
ан су на Змајеву Вису бубњари ударали у бубњеве и трубачи дували у трубе.{S} Овда и онда мек и  
Ето дувасмо у трубе цео дан, ударасмо у бубњеве, проливасмо вино цео дан, и ево промукох молећи 
 тренутака борбе па се, на једну значку бубњем озго из стана, остаци од оне друге чете распршта 
у Агарјанском тајна договарања његова с Бугарима, Бошњацима, Угрима и Власима, да се сложе са С 
ред!“ викну жустро и срдито Турчин. „Не будал’-те но се предајите!“</p> <p>„Само душе наше пред 
ти у гробу преврнуле, кад би се ви због будаласте једне заваде вратили дома не видев ни Косова, 
 „Нај, носи заставу!{S} А више ми немој будаласто помињати памет људи у којих јунаштва нема!“</ 
вицом, наслони се леђима на зид, и оста будан до зоре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ања оних лакокрилих свираца!</p> <p>Узе будан мислити о војни на коју цар Лазар тако дирљиво по 
 га у разговор увуку.{S} Знали су да је будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S} Али про 
истиворе, ја ћу мало да отпочинем, а ти будан чувај стражу, да Турци не би на нас успаване нага 
е будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни брком да макне, а камо ли да од 
х у Крушевцу држе Дубровчани, Которани, Будванци и други Срби Приморци.{S} Истом се Господин Кн 
 у славу красног Котора, у славу питоме Будве беле, у славу српског Приморја!“</p> <p>Затрешта  
ромора, очекујући да виде шта ће сад да буде.</p> <p>„Где си ти, кнеже Миросаве?“ викну војвода 
неком женом, па се убија што не може да буде његова.{S} Али је ово с нашим војводом сасвим друг 
 пре ћеш се уверити да цар Лазо може да буде без све ове господе, а нек’мо ли без тебе једнога! 
слава Господу!{S} Може Господин Кнез да буде без мене!“ узе опет реч Градоје, који сав беше поц 
аху гневом. „И још много пре може он да буде без тебе, коме је некаква дуждева кћи у једној Кру 
Ето, веруј ми, слутио сам да ће тако да буде!“ говораше Ристивор мирно. „Сад што је ту је.{S} С 
и с тобом сложили, да га присиљавамо да буде како ти желиш, а не како он мисли да треба!{S} Пус 
ко може бити српски властелин и опет да буде готов на свако зло!“</p> <p>„Па сад си већ ваљада  
ка кнез Градоје Орловић од Орлова Града буде војсци старешина.{S} Камо наше среће да њега слуша 
ка и теби, и њој, и нама свима милостив буде!{S} А сад, пођи и остави ме саму!“</p> <p>Ристивор 
с, Богу моли да народу српском милостив буде!“</p> <p>Ту га сад прекиде гласно јецање у свити в 
же духовницима, да им појање што пуније буде.{S} Тада и млади војвода узе јасним младићким свој 
а Косово!“</p> <p>„Нека ти, војводо, не буде криво,“ прихвати властелин Витомир; „али ако кнез  
итах сам себе.{S} Па рекох: „Како да не буде сетан невесео кад озго с неба погледа, како је дан 
 у обојице подједнако оштри!{S} Нека не буде кривде у оружју, ако је има у срцу вашем!“</p> <p> 
ивати твојим позивима, кад мене више не буде било!“</p> <p>Млади војвода гледаше неколико трену 
 послушала да ти руку даде, само ако не буде — преко мога знања — коме другом срце своје дала!. 
“ прихвати кнез, „онда по закону нека и буде, и ништа вам ја и не могу и нећу опростити!“</p> < 
го дана пре битке, <hi>ако</hi> битке и буде било!{S} Ниси био с нама кад нам Гојко причаше как 
 ми га кад га потражио будем.{S} Ако ли буде Божја воља да са другим срећним јунацима погинем н 
проговориш и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буде Божја воља да погинем, онда јој предај мој поклон, 
и а непокорни народе!...{S} Бог нека ти буде милостив!“ Па онда сукну мач из корица, тргну узде 
.{S} А сад нека нам свима Бог на помоћи буде!“</p> <p>„Хвала ти, јуначе!{S} Хвала ти што нам ис 
ога!{S} Нити помињи што Босиљки!{S} Ако буде Божја воља те се са Косова здрави и весели вратимо 
 овога часа, па до часа у који се — ако буде Божја воља — било ја с Боривојем, било Боривој без 
луга Ристифор, ноћ провести.{S} Де тако буде, боље је и за мене и за моју момчадију, а и за све 
и име војводе Радича, кад давно и давно буде поборавила наша имена!“</p> <p>Кад се већ сви изре 
јводо!{S} И нека да Бог да све на добро буде!“</p> <p>И остадоше сви, да сврше крштење војводин 
ти.{S} Дај ми, да им за ноћас мој шатор буде тамница а ја тамничар! <pb n="110" /> Сутра ћу ти  
краја ове војне на место њега старешина будем.{S} Знам добро да је он могао то и друкчије да на 
 вратим, предаћеш ми га кад га потражио будем.{S} Ако ли буде Божја воља да са другим срећним ј 
адију, а и за све нас.{S} Сутра, кад се будемо кретали....“ |</p> <p>Ту га прекиде гласни смех  
онда опет настави:</p> <p>„Сутра кад се будемо кретали за Косово, ваља да су нам људи одморни,  
ојим да своју главу чувати неће!{S} Кад будете на Косову, и кад дође данак да се српска слава м 
у се пламен просу по образу.</p> <p>„О, буди Бог с нама!“ рече у највећем чуду стари кнез па се 
 нагазили.{S} Него, ако бих се успавао, буди ме и не жали ме, чим видиш да она велика звездана  
се прави сањив, само да изгледа како се буди!{S} А вере ми ћу јој казати, како је се он овде од 
, као човек који се из тешког сна нагло буди, рече пола збуњено:</p> <p>„Је ли ти то вичеш2 Зар 
даху; неки се узеше крстити и шаптати: „Буди Бог с нама!{S} Каква нас беда још снаћи не ће!“ Па 
ри кнез.{S} Прекрсти се и рече у чуду: „Буди Бог с нама!{S} Какве беде и несреће не ће нас још  
 браћи на Косову стигли што пре; а кнез Будисав нека дође за нама, па кад стигне!“</p> <p>„Тако 
ју <pb n="118" /> јутрос добих од кнеза Будисава Витковића.{S} Ево види сам шта пише!“ Па онда  
 ми се сва војска искупи.{S} Мимо кнеза Будисава има још да дође и кнез Добромир Иванишевић, и  
ка сви јунаци, који поред наших гробова буду <pb n="207" /> пролазили, виде, да је мој верни сл 
на левоме крилу, ни Вука на десноме, да буду издајници свога отачаства и свога Господара!“</p>  
рухо од свежег зеленила, и да чекају да буду сведоци некакве велике свечаности.</p> <p>Цео дан  
ци се њиме према Ристивору.</p> <p>Паде буздован на ледину само један корак на десно од Јабучил 
.</p> <p>Ристивор скочи с коња да дигне буздован.{S} Јабучило, осетив се слободан, баци се стра 
<p>„Господару,“ рече он смерно, „ево ти буздован твој!{S} Може ти требати на Косову!“</p> <p>„Ј 
“</p> <p>Па у срдњи својој кнез дохвати буздован, који му о јабуци седла вишаше, и баци се њиме 
Мало час па Ристивор дође пешице носећи буздован.</p> <p>„Господару,“ рече он смерно, „ево ти б 
 обрани по мишици.{S} Кнез дохвати свој буздован па њиме растера Турке око себе.</p> <pb n="201 
ишћанска кора ухватила, ех, онда ће мој буздован да ломи ту кору!“</p> <p>Насмејаше се гласно к 
 би ли искупио још што мачева, копаља и буздована.{S} Боjи се, вели, неће моћи да стигне амо пр 
њему затребати још четири мача и четири буздована, а већ ја се могу Богу молити за вас и без ва 
ћа; испред ње сложио у три купе мачеве, буздоване и копља; иза ње за конопац, затегнут између д 
те ви оштре маче, прихватите шестоперне буздоване, па се пожурите за Господином кнезом!{S} Могу 
 и однесите седла, и копља, и мачеве, и буздоване, и појасеве, и клобуке, и гвоздене напрснице. 
{S} Истина је да има данас владика које буздованима отимају епархије; Истина је да има и калуђе 
м дочуше да се две чете бију мачевима и буздованима, викнуше под оружје сву чету Орловића па с  
нцерима, клобуцима, мачевима, копљиме и буздованима.{S} У њој су били просечени уски а високи п 
ивоту!?“ викаше Ристивор, огледајући да буздованом својим пробије себи пут ка гомили која му се 
владике прогањају измећу себе и мачем и буздованом!{S} Бивало је и досада свашта по овој нашој  
ако га имаш!“</p> <p>„А што му не разби буздованом главу, те да виде други људи да му је мозак  
 се натраг!{S} Не чекај да те мачем или буздованом погоним!“</p> <p>Боривој на своме Ждралу, ма 
мене данас отерати од себе ни мачем, ни буздованом, а камо ли љутом заповешћу!{S} Млади кнежеви 
ма, дугим копљем о рамену и шестоперним буздованом о јабуци од седла — ставио се испред велике  
S} Немој мислити да се ми клањамо твоме буздовану где се не клањамо твојим разлозима и не разме 
ом сад, кад се већ сутоњ поче да хвата, букну весеље на све стране, па се разлегаше по ономе по 
а му изненадно из срца пламени у образе букнуше, диже се живо из столице, усправи се у сву свој 
ме злату и пурпуру којим небо на западу букташе, изгледаше као небесни анђео.</p> <p>„Приступи  
ше последња времена, кад се једна слуга буни против господара свога!“ рече он; па онда настави  
ветно прозборио; али је очевидно више у бунилу него разборно говорио.{S} Рањени дечко био се пр 
 молим: имаш по закону права да ова два бунтовна властелина бациш у тамницу.{S} Немој ноћас тог 
 и поштена човека!“</p> <p>„Зар за оног бунтовника молиш?!“ упита кнез снаху своју као изненађе 
 се мало и намргоди. „Не могу ја једном бунтовнику никад опростити!{S} Ето то вам је!... ама гд 
 Винко!“ узе реч Гојко. „Какве снове ти бунцаш?{S} Каква кћерка дужда од Млетака?!{S} Ти си пиј 
о калуђерски поведоше.</p> <p>Кад се та бура одушевљених срдаца мало стиша, кнез се Градоје опе 
ој мајини.{S} Зар врапци да осећају кад бура долази а људи да не осећају?! <pb n="11" /> Нити ј 
е обузимљу.{S} И ако си млада, доста си бура у животу видела!“</p> <p>У томе се отворише једна  
инуо мантију, засукао рукаве, на једном бурету разастро некакве стародревне листине, час при св 
 весело у славу кнеза Лазара, док се то бурно кликтање не растопи у сложно „Многаја љета“, које 
плахирени оглашују брзу дажду, ако не и буру.</p> <p>Небо је било ведро.{S} Чисто се усијало од 
тиже пред крчму овај властелин, рањен у бутину стрелом, а по мишици сабљом.{S} Ето вам га, па н 
и војници, потпуно оружани и опремљени, вадајући своје коње, удараху навалице на те гомилице, п 
лпаком поче да говори:</p> <p>„Војводо, вазда верни своме завету ево нас из кнежине од Орлова Г 
же, у најмању седамдесет и пет, само се вазда издајеш за млађег...“</p> <p>„Нека ми је и деведе 
Сви смо ми и грешни и црни; само сте ви вазда свети и светли!“</p> <pb n="88" /> <p>„И јесу бил 
Однекуда му леден и влажан а тих трепер ваздуха запири у лице, као да се изненадно негде у близ 
гнув очи увис, као да мери колико то на вази јунаштва вреди. „Двадесет и три ране!{S} Па добро  
га и незвани хоћаху да иду на војну!{S} Ваистину, последња времена!“</p> <p>„Ама то је баш оно  
и кнез да се крсти запрепашћен.</p> <p>„Ваистину насташе последња времена, кад се једна слуга б 
ве, и да изберу коње и оружје!“</p> <p>„Ваистину настала су последња времена!“ рече кнез снужде 
езарију, као и ко хоће из ње да иступи, ваља да се окрене к свецу, прекрсти три пута и поклони  
„Сутра кад се будемо кретали за Косово, ваља да су нам људи одморни, чили и весели. <pb n="84"  
ога Господина Кнеза и од свога рода кад ваља гинути|“</p> <p>И сва дружина, силно раздрагана, с 
давао да учим књигу ако сваку која дође ваља да чита поп Каритон?!{S} Зар не бих ја то могао да 
етак јунака; него ко хоће с њим да пође ваља да понесе по доста ужади и бар по две вреће, јеp б 
јунак казује, страсно је јеванђеље које ваља гологлави да слушамо!“</p> <p>„Хвала теби, витешки 
да не грешимо душу песмом у дан, у који ваља да кукамо!“</p> <p>„Знао сам“, прихвати кнез, „зна 
ојвода. „Није мени жао твога имена, али ваља мени да браним поштено име српске властеле и српск 
, јер се није он нама заветовао; али ми ваља да маримо, јер смо се ми њему заветовали!{S} Је л’ 
а што зна боље од Ристивора којим путем ваља ићи.</p> <p>„Молим те, дедо!“ рече Боривој, „ако н 
инити метанија и испаштати се.{S} А већ ваља да нећете ни ви заборавити прилога црквама!“</p> < 
ај смерно целива.</p> <p>Рече поп да му ваља још мало остати у трпезарији да допуни метанија.{S 
ете немој га много заговарати, јер њему ваља зором полазити натраг к своме господару.{S} А и ти 
еби, витешки старче, који нас учиш чему ваља!“ прихвати војвода па скиде одмах свој сребрни шле 
де; ево јечмови почињу сазревати, па их ваља жети; па онда, брате, ово је Петров Пост, људи се  
лики наши људи ономлани на Плочнику?{S} Ваљада ни кнез не може хтети да му по селима остану сам 
ал’ не заборавих: старац један, који је ваљада старешина задруге ако није старешина села, рече  
аца!“ Други би опет прихватио: „Та није ваљада сва Србадија спала на нас сиротињу у овоме крају 
 у њих нема срдаца јуначких, наћи ће се ваљада по неко мекано срце!“</p> <milestone unit="subSe 
дњега доба и два млада ђакона.{S} Знате ваљада протопоп-Недељка?{S} Сед је као овца и биће да м 
ли и он ранама покривен!{S} Слушали сте ваљада од ваших очева да кнез Градоје никада не говори  
ов на свако зло!“</p> <p>„Па сад си већ ваљада дошао на крај казивању о јадима нашим?!“ питаше  
некаквим силним узбуђењем.</p> <p>„Имаш ваљада ти мени што да кажеш?{S}1!“ упита га она својим  
ко ти треба драговољаца!“</p> <p>„Нећеш ваљада претварати пост у мрс!“ рече кнез подсмешљиво и  
“ викну млади Витомир, сав пренеражен. „Ваљада нећеш рећи да сам ја Патарен?“</p> <p>„Ако није  
го, баш зато што смо се опознили, ми би ваљало босоноги и гологлави као покајници да пређемо Ко 
Градоја!“ прихвати кнез Гојко. „Само би ваљало да проведемо целу ноћ поред пуних пехара, а боји 
ад је у зимње доба трпезарију загрејати ваљало.{S} И лево и десно од огњишта стојаху — као оно  
 Тројице здравља, среће јуначке и сваке ваљаности и честитости; молим те за моју снаху, испроси 
 како су чудна и мучна времена настала, ваљаће да се нађе мушка глава на старом гнезду Орловића 
ткуда би ви и знали? — кад не знате, да вам ја кажем који знам!{S} Кад сам ја оно учио књигу у  
p> <p>„Зар би ми били српски јунаци, да вам се живи предајемо?!“ одговараше стари кнез, па се м 
а!“</p> <p>„А боље би било, војводо, да вам и не казујем!“- одговори тихо рањеник. „Позлеђујем  
 све испричати!!{S} Него једно треба да вам причам.{S} С војском Господина Кнеза отидоше сви Кр 
олико су га слуге твоје отвориле, па да вам све испричам што сам за последње <pb n="96" /> две  
то кажите колике прилоге да дамо, па да вам дамо!“</p> <pb n="162" /> <p>„Да дамо, кнеже, па не 
дно силном узбуђењу.</p> <p>„А и шта да вам кажем?!“ питаше се рањени витез, па по кратком прем 
ну истину говориш!{S} Ето немам срца да вам у очи погледам, моја господо и браћо!{S} Немам срца 
 ово оволико причати могао!{S} Е сад да вам наставим!{S} По ужурбаности млађих и по забринутост 
ове, и наставите тако док не осетите да вам је Бог опростио.{S} А нама ето кажите колике прилог 
ам, господо, све што знадох и знадем да вам кажем.{S} А сад нека нам свима Бог на помоћи буде!“ 
 нашу земљу и на нашу цркву?!{S} Ево да вам кажем: прво, зато што се — тобож од страха од Агарј 
јводе.{S} Чули сте да ме је назначио да вам до краја ове војне на место њега старешина будем.{S 
а, онај наш радосни занос!{S} А како да вам испричам и све друго!{S} Бој је трајао неколико сах 
а и што може бригу да задаје.{S} Ето да вам почнем!“</p> <p>И кнез Гојко дохвати пехар, сркну м 
 Али пре него к томе приступимо хоћу да вам предложим <pb n="160" /> ово:{S} За доказ да ми вој 
ветац вас мрко погледа!{S} Рекао бих да вам нешто довикује!“</p> <p>„Пуштајмо се, кнеже,“ — реч 
читаш из отворена часловца!“</p> <p>„Да вам причам само, шта се мени једном десило:“ узе реч мл 
 и срдито да говори, „кад је тако, онда вам, ја, ваш војвода, заповедам: одлазите одмах у своје 
овора примам тога старешинства.{S} Моја вам је прва заповест: да похитамо да на Косово изиђемо! 
о мишици сабљом.{S} Ето вам га, па нека вам сам казује што зна!“</p> <p>Рањеник, красан, висок  
 нека вас Божји благослов прати, и нека вам је свети Јован свагда на помоћи!“</p> <p>„А ти, дед 
руке госпођи.{S} Појашите, децо, и нека вам је срећан пут, нека вас Божји благослов прати, и не 
икну својима: „Хвала вам, јунаци, хвала вам, децо моја!..{S} Идите ви сад у своје колибе и одмо 
нило па задовољан викну својима: „Хвала вам, јунаци, хвала вам, децо моја!..{S} Идите ви сад у  
 био и поче да им говори:</p> <p>„Хвала вам што сте дошли, да заједнички пожелимо срећан пут кн 
оно што је мучно!“ прихвати Гојко. „Има вам, брате, чиме да се поносимо, а има и што може бригу 
з, „онда по закону нека и буде, и ништа вам ја и не могу и нећу опростити!“</p> <p>Па се онда к 
дрављајући га гласно и срдачно: „Помози вам Бог, децо моја!“</p> <p>„Кад сељанке угледаше госпо 
ту заповест, што нисам био дужан давати вам.{S} Бришем сад све моје разлоге.{S} Остављам вам са 
инко. „Слушам вас и чудим се и начудити вам се не могу!{S} Ама пустите ви кнеза Градоја, нека и 
ришем сад све моје разлоге.{S} Остављам вам само моју заповест.{S} Ја се из ових стопа крећем з 
 Хришћанина и добра јунака:{S} Остављам вам да бирате само ово једно од овога двога: или ћете г 
шта би икако би?!“</p> <p>„Па и не знам вам, господо, све што и како би!“ настави рањени витез. 
ули, господо!“ рече им свечано, „ја сам вам дао заповест; дао сам вам и разлоге за ту заповест, 
чано, „ја сам вам дао заповест; дао сам вам и разлоге за ту заповест, што нисам био дужан дават 
аст кнез даде.{S} По сили те власти ево вам опраштам све перпере које нашем двору дугујете.{S}  
атеље — поробио, и срамним начином отео вам драгоцене челенке ваше!{S} И опет се тешим, што је  
тор дођеш.“ Стигох пред шатор баш, како вам Некудим каза, кад се Иван крену некуда.{S} Војвода  
е причање, „замолио је моје људе: „Тако вам јуначке среће, оставите ми струк босиљка, који ћете 
 десило, нити то и данас знам.{S} Једно вам као поуздано казати могу: нико у српској војсци ниј 
кујући своје кости изломљене!{S} Ето то вам је!{S} Јесте да је грех, али нека иде тај грех на м 
м бунтовнику никад опростити!{S} Ето то вам је!... ама где је тај Ристивор?{S} Оде па пропаде!“ 
рина славан био!{S} Ето вам опреме, ето вам коња, ето оружја!{S} Кнез вас је поздравио и пита в 
, који је од старина славан био!{S} Ето вам опреме, ето вам коња, ето оружја!{S} Кнез вас је по 
ину стрелом, а по мишици сабљом.{S} Ето вам га, па нека вам сам казује што зна!“</p> <p>Рањеник 
да га у њиховој цркви сахране!{S} И ето вам, господо, све што знадох и знадем да вам кажем.{S}  
>По дужем ћутању проговориће кнез: „Ето вам, децо, највећа и најлепша црква у васиони Бога Сава 
исли никада не мења!{S} И то је све што вам ноћас имам да кажем!{S} А сутра зором чућу шта имат 
је све што сам хтела!{S} Па сад већ што вам Бог даде и срећа јуначка!“ рече кнегиња па се окрет 
 Господина Кнеза огрешисмо!{S} Ето, зар вам то није доста разлога?!“</p> <p>„Дивно збориш, стар 
 сви знамо да су лажи.{S} Скочисте, јер вам се чинило да кроз оне лажи пада сенка на родитеље в 
ој господи што са њим истрчаше: „И опет вам кажем: сутра је ето Видовдан, видеће Господин Кнез, 
каше кнезови и властела.</p> <p>„И опет вам кажем, људи Божји, не може то тако!“ понови игуман  
ну:</p> <p>„Е, сад ходите да видим јесу вам мачи у обојице подједнако оштри!{S} Нека не буде кр 
ави рањени витез. »Знам само ово што ћу вам сад испричати:{S} У очи самог Видовдана бејах опет  
које нашем двору дугујете.{S} И пустићу вам одмах све сужње колико их год има у тамници двора н 
ме он на своје руке не прихвати, не бих вам ја сад ово оволико причати могао!{S} Е сад да вам н 
Само душе наше предајемо Богу нашем!{S} Вама, погана веро Агарјанска, ево шта дајемо!“</p> <p>П 
да сенка на родитеље ваше.{S} Не дам ја вама да сами још грђе срамотите своје родитеље а моје п 
у: „У име Божје!{S} Напред!“ Не умем ја вама описати ону грмљавину од кликтања, онај наш радосн 
е приспео час да се растајемо!{S} Хвала вама, који ме допратисте довде!{S} Сад се Боривоје, син 
ађу у овим њеним црним данима.{S} Хвала вама свима на верности и љубави вашој.{S} И док се ова  
</p> <p>„Ех!“ прихвати кнез Вукан, „кад вама, црним калуђерима, овај свет није црн био?!{S} Сви 
речима!{S} Властелин Витомир ми је пред вама свима нанео срамоту, која се само мојом ил’ његово 
уд ја одох?!{S} Опростите ми; знам није вама до тога како је мени у мојој души бивало, него шта 
>„Чудим се ја теби, војводо, и чудим се вама, господо!“ узе реч кнез Винко. „Слушам вас и чудим 
ме је већ запитао, право је да и њему и вама свима по истини кажем што сам сетан и невесео.{S}  
на једног од вас.{S} Дужан сам и њему и вама да покажем бар да видим колико сам се огрешио, и д 
ао да су то душе српских јунака, „Благо вама који с кнезом изгинусте!{S} Авај нама, који иза ва 
е на јуначка и Богу угодна дела. „Благо вама,“ говораше кнез једнако у звезде гледајући, као да 
иви говорити онима по гробовима: „Благо вама што сте пре ових страданија и невоља помрли!“ Па,  
 јуначким покретима!...{S} Ама ко ће то вама све испричати!!{S} Него једно треба да вам причам. 
 да се српска војска сва искупи?{S} Зар вама, који издајама освајате а не јунаштвом?!{S} Ево да 
е да се предајемо?“ викаше старац. „Зар вама, који не смедосте дочекати да се српска војска сва 
} Сам могу и проћи куд сам намерио, а с вама двојицом теже је то.{S} А после, дете моје, видиш  
млађи од мене, не бојим се ја ни пити с вама, а камо ли вечерати!“</p> <p>На то војвода викну И 
p> <p>„Како да не бих вечерао у двору с вама?!{S} И ако сте по годинама сви млађи од мене, не б 
 ћу видети колико је правих јунака међу вама!“</p> <p>И онда кнез Градоје срдито трже к себи зл 
о то и друкчије да нареди, јер има међу вама који би по слави свога имена и по крепости свога с 
е!“ привикаше многи од господе.</p> <p>„Вама се чини да је тако!“ рече кнез Градоје с презривим 
јака чудна предсказања, која то унапред ван сваке сумње стављаху.{S} Него за њих је најубедљиви 
у нашу чељад у двору и за све наше људе ван двора; молим ти се и за нашу стоку, и за наше усеве 
су цару Мурату додијале тужбе и жалбе и вапаји Србаља, који траже да земљом њиховом влада ко по 
 запита Ристивор изненађен. „Вере ми се вараш, господару!{S} Ево да бројимо коње, па ако не изи 
смеја се грохотом кнез Миросав.</p> <p>„Вараш се ти, војводо!“ рече он упорно, „Нисмо ми овде н 
ванка спава, бело усијана лопта са пуно варница распрштаних у два крила!“</p> <pb n="39" /> <p> 
 своје столове!{S} Молим <pb n="106" /> вас да похитамо у поље у стан војске наше.{S} Ево ми сл 
них на Косову потекло од мога немара да вас <pb n="148" /> на време Господину Кнезу доведем!{S} 
г срца, јер ми је и лако и мило било да вас све слушам и служим; а пазили сте ме сви, као да са 
дована, а већ ја се могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони да траже коње и 
незом изгинусте!{S} Авај нама, који иза вас остадосмо!“</p> <p>Па се онда опет врати под свој ш 
м метанијама држите моје здравље.{S} Ја вас питам: је ли царев закон да цару плаћате цареву пер 
е, децо, и нека вам је срећан пут, нека вас Божји благослов прати, и нека вам је свети Јован св 
измама до колена!“ Ето таквих разговора вас дан.{S} Попише вино па се о седању сунца разиђоше с 
оружја!{S} Кнез вас је поздравио и пита вас: хоћете ли допустити да само он један, старац од се 
 седи старци!“</p> <p>„Тако, браћо, Бог вас видео!“ викаше кнез Градоје сва веселији.</p> <pb n 
осподару, и теби и војсци твојој!“ „Бог вас све живе и здраве и славне довео дому своме натраг! 
ог срца и из једног грла.</p> <p>„А сад вас молим!“ рече Градоје својој дружини тихим гласом, г 
а падне на мене сама, а ни на једног од вас.{S} Дужан сам и њему и вама да покажем бар да видим 
сова се осврнути нећу да видим ко је од вас пошао за мном, а ко није.{S} А на Косову ћу видети  
 мало, децо!{S} Не дам ја ни једноме од вас да свој клобук закити, док свог коња најпре не заки 
преда мном мачевима борити док један од вас не падне мртав.{S} Онај који остане жив имаће да ук 
 па би повикао: „Децо моја, да ли ко од вас види да нам откуд долази нова каква чета ма од стот 
 у тамници двора нашег...{S} Све што од вас тражим то је: да се сви — и мушко и женско, и младо 
е, где ме с ножем у срцу нађете.{S} Све вас, од највишег до најнижег молим не куните ме, него п 
ст и окрену се к нама рече: „Ево за све вас целивам распетога Спаситеља нашег!{S} Нека би Сила  
 моје војске!{S} Огреших се тешко о све вас, јер вас не одведох на време Господину Кнезу да му  
 спречи даљи развој гнева кнежева. „Све вас ја бих пре пустио да оставите овај двор уочи крштењ 
се, браћо, даље!{S} Срдит је кнез, може вас какво зло снаћи!“</p> <p>И још распитиваху по свети 
ер га оставих да бој бије и да гине без вас.{S} Право је да тешка клетва Господина Кнеза падне  
већ ја се могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони да траже коње и оружје.{S 
реме, ето вам коња, ето оружја!{S} Кнез вас је поздравио и пита вас: хоћете ли допустити да сам 
дравље.{S} А молићу и вас, свети оци, и вас, господо другови и пријатељи, да им опростите што с 
т кнезу и кнежевој војсци!...{S} Мене и вас од данас везује нова једна веза — брига за нашим ју 
 <pb n="176" /> <p>„Помислих да нисте и вас двојица остали да се договарате с кнезом Вуканом о  
ругом у част и у здравље.{S} А молићу и вас, свети оци, и вас, господо другови и пријатељи, да  
њивама, и по пољима, нека викну: „Стари вас је кнез поздравио, немојте његове седе власи срамот 
 се огреших о вас!{S} Осећам као да сам вас — све саме моје добре пријатеље — поробио, и срамни 
на како дођох у двор ваш.{S} Слушао сам вас и служио од свег срца, јер ми је и лако и мило било 
, господо!“ узе реч кнез Винко. „Слушам вас и чудим се и начудити вам се не могу!{S} Ама пустит 
у душу!{S} Ја још <pb n="163" /> једном вас све, у име целе моје дружине, молим опојте нам војв 
тељи, да им опростите што се огрешише о вас, само ето нека прво опросте један другом, и нека пр 
незу доведем!{S} Огреших се ја грозно о вас и о Господина Кнеза!{S} Ово је страшно и ужасно!“</ 
е срце кад помислим колико се огреших о вас!{S} Осећам као да сам вас — све саме моје добре при 
 позив одбили.{S} И знаш, војводо, како вас одмах онда световах и мољах и преклињах, како своје 
ам, не би помогло па се правио мудар по вас дан!“</p> <p>И почеше да падају прекори све оштрији 
ске!{S} Огреших се тешко о све вас, јер вас не одведох на време Господину Кнезу да му помогнете 
ја ноћас одмарати на овој поњави између вас двојице.{S} Сутра ћемо зором устати и Богу се помол 
Уставити се, јер ено, рекао бих, светац вас мрко погледа!{S} Рекао бих да вам нешто довикује!“< 
 својом пробила у срце њено.{S} Кнегиња Василија је поузданим погледом и поузданом руком простр 
дној прилици?{S} Тек му показах кнегињу Василију и испричах му како је спасла своје чедо од орл 
о вам, децо, највећа и најлепша црква у васиони Бога Саваота!“</p> <p>„Јели мислиш цркву Грачан 
чуо за смрт Душанову, ни за раздор међу вастелом, ни за погибију Вукашинову на Марици, ни за ве 
пе, па шкргуташе зубима и пушташе да му ватра из очију сева.</p> <p>„Не браним их, господару!{S 
воју висину, и упре очи своје, из којих ватра севаше, у младога дечка, кога је његова брижна и  
 га право ка огњишту, на коме не бејаше ватре, али поред кога на дебелој поњави лежаше рањен чо 
д седокоси старац са руменим образима и ватреним очима громко грмну:</p> <p>„Је ли тако, Боре?“ 
еђу две заставе, повезао двадесет и пет ватрених коња, оседланих, заузданих и поткованих, па их 
ечи његове, беше одмах запалио пламен у ватреном срцу младог Орловића.{S} Свака реченица старче 
сплетене, да л’ јој црне очи још и сада ватром горе, да ли....“</p> <p>Узеше га најближи другов 
 био; образи му беху запламтели црвеном ватром.{S} Не смеде погледати у очи госпође кнегиње, не 
кнуше да се донесу неколике цепанице на ватру у трпезарији; ја их унесох и полагано спуштах, и  
т“, пресече га кнез долазећи у све већу ватру и ударив песницом о трпезу, — „наш Господин Кнез  
 да говори, „кад је тако, онда вам, ја, ваш војвода, заповедам: одлазите одмах у своје собе у о 
служим; а пазили сте ме сви, као да сам ваш род а не слуга!{S} Много сте ми пута поклањали по п 
ршиће се седам година како дођох у двор ваш.{S} Слушао сам вас и служио од свег срца, јер ми је 
ојводу по закону!{S} Ако видим да се на ваша Хришћанска срца нехришћанска кора ухватила, ех, он 
, и не вређајте српску земљу, којој крв ваша треба за одбрану!“</p> <p>Кнез Градоје изгледаше з 
 Србадија освојити победу баш са те две ваше мишице; а може је изгубити само што не бејаше још  
мним начином отео вам драгоцене челенке ваше!{S} И опет се тешим, што је Бог дао те је наш чест 
да кроз оне лажи пада сенка на родитеље ваше.{S} Не дам ја вама да сами још грђе срамотите свој 
е знам православне и племените родитеље ваше, рекао бих да сте гусари а не властела!“</p> <p>До 
који их раздвајамо!“</p> <p>„Идите ви у ваше колибе и одморите се!“ понављаше кнез Градоје мало 
 силан у књигама.</p> <p>„А зар не могу ваше молитве да учине, да Бог грешницима и најтеже грех 
 и видећемо шта ће сутра рећи порота од вашега реда!“</p> <p>Насмеја се грохотом кнез Миросав.< 
 би могло бити да се још вечерас, у очи вашега поласка, обручите па да се зна?!...{S} Не знам ш 
моји, праштајте мени злосрећном војводи вашем!“</p> <p>„Нека би ти наш Господин Кнез на небу пр 
буде кривде у оружју, ако је има у срцу вашем!“</p> <p>„Кнеже,“ узе реч Витомир, „ако хоће кнез 
само своје ране, а отворићу ране у срцу вашем!“</p> <p>„Казуј само!{S} Казуј, тако ти крсног им 
оји Млетачки цекин, а и господски гости ваши, којима сам пехаре с вином додавао или коње доводи 
 од овога двога: или ћете га опојати са вашим костима здравим и читавим, или ћете га опевати оп 
т из гомиле.</p> <p>„Не тражим ја да ви вашим молитвама откупљујете моју душу од небесних митар 
у од небесних митара, нити тражим да ви вашим метанијама држите моје здравље.{S} Ја вас питам:  
ох тако; али ето се ни веселим друштвом вашим, ни дивном малвасијом, којом нас војвода служи, н 
осову!{S} Помислите како ће бити душама ваших очева на небу, кад дочекају душе оних јунака који 
нама покривен!{S} Слушали сте ваљада од ваших очева да кнез Градоје никада не говори што не мис 
} Хвала вама свима на верности и љубави вашој.{S} И док се ова војна не сврши нека кнез Градоје 
<p>„Не можете се ви живи враћати дома с вашом војском не видев Косова!{S} Ви требате Господину  
оје, од ових шеснаест година како сам у вашу кућу доведена, ни у сну прошаптале нису!“</p> <p>И 
а смерно причестише, онда кнез Градоје, ведар и готово весео, громким гласом викну:</p> <p>„Јун 
 са заповедницима од чета, показивао се ведар и поуздан; хвалио би кад би наишао на весела и до 
за мене!“ учини ми се да је и мирнији и ведрији но што беше кад дођох!{S} И онда га ја оставих, 
 велика и крвава јадна погибија!{S} Ова ведрина природе као да се гласно смејала ономе тешком о 
 трепташе изнад Истока.{S} Па онда нађе ведрицу воде, коју му је Ристифор пред шатором оставио; 
бро ти јутро и добра срећа, дедо!“ рече ведро и весело Боривој и, устав хитро, смерно приђу к р 
жду, ако не и буру.</p> <p>Небо је било ведро.{S} Чисто се усијало од јаркости жаркога сунца.{S 
ко поноћи, не видех својим очима где из ведрог неба долете на двор, баш на кулу где Јованка спа 
ебе, погледајући је испод својих густих веђа нешто натмурено, као да се срди, па ће најпосле ре 
буку од седла, саставио калпак с густим веђама својим, седи му се брци изгубили у седој бради,  
горко кнез Вукан, саставив своје чупаве веђе као свагда кад се разгневи.</p> <p>„Не пресуђујем  
а погледа, наднесе десну руку над густе веђе своје, па се пови мало унапред као да боље види и  
 Градоју се чело намршти и његове густе веђе спуштаху се као да хоће да <pb n="173" /> му закло 
p> <p>Стари Градоје састави своје густе веђе, па се мало замисли.{S} Учини му се да сад истом п 
р певају?!“</p> <p>Саставни своје густе веђе, невесело окреташе најпре једно па друго ухо, не б 
отом насмејаше.{S} Кнез Градоје састави веђе, намршти чело и гледаше преда се застиђен, а образ 
им мрежама од клобука својих јунака.{S} Вежбао их је у брзом исукивању и витлању мачева, и у по 
о!{S} Нека дође; ако неће, викни момке, вежите бесног попа па га донесите амо!“</p> <p>Манда пр 
јој старац не даде, него заиска да види вез, посматраше га дуго и хваљаше га много.</p> <p>Мало 
урила се, јер је управ довршивала диван вез.{S} А била је вешта везиља, јер је као млада девојк 
сти, бабо, што ево, хвала Богу, доврших вез, мој прилог цркви, коју си ти саградио, окитио и об 
} Мене и вас од данас везује нова једна веза — брига за нашим јунацима.{S} Чусте какву ми власт 
м, још неколико завежљаја на наличју од веза, и ево га готов рад који с толиком пажњом већ од д 
} Да знам где је Станко, ишао бих да га везана дотерам, да пред тебе падне — или бих га заклао! 
ало испред њега, под сунцем а до првога везаног снопа на њиви, колевка од шимширова дрвета, — п 
а, подигао је две високе осмоугле куле, везао их једном мраморном терасом на мраморним ступовим 
спред себе, час хитлено свиленим концем везе по једном комаду румене свиле, чврсто затегнуте у  
то се мешаху са скупоценим мирисима.{S} Везиља гледаше дуго и дуго у русокосу и белолику Магдал 
овршивала диван вез.{S} А била је вешта везиља, јер је као млада девојка провела неколико годин 
сто затегнуте у шимшировим оквирима.{S} Везла је покров једној сребрној скрињи коју је са комад 
ти журно разбој од шимшира са довршеним везом, и хтеде се уклонити, али јој старац не даде, нег 
S} Ево ти нож којим те хтедох убити!{S} Везуј ме коњма за репове па растрзавај; бацај ме у доње 
 бар по две вреће, јеp биће робља да се везује, и биће руха, и свиле и аксамита, и сребра и дро 
жевој војсци!...{S} Мене и вас од данас везује нова једна веза — брига за нашим јунацима.{S} Чу 
д страха од Агарјана и њихове најезде — везују пријатељства с царевима и народима који се Рим-п 
стари оставили; и сваки је <pb n="3" /> век ударао на те грађевине своје неизгладљиве печате.{S 
Жупан даде хрисовуљ да се унапред па до века зову Орловићи, а двор њихов Орлов Град.</p> <p>Још 
вој човек, а ти си мој светац сада и до века!{S} Амин!“</p> <p>Она два млада властелина погледа 
а запита: „Шта веле?“</p> <p>„Шта ће да веле?!{S} Не веле ништа!{S} Старци се грувају рукама у  
ад стиже Ристивор, кнез га запита: „Шта веле?“</p> <p>„Шта ће да веле?!{S} Не веле ништа!{S} Ст 
а веле?“</p> <p>„Шта ће да веле?!{S} Не веле ништа!{S} Старци се грувају рукама у прса, момчади 
међу млађом господом има пуно њих, који веле да су свеци и чудеса њихова просто само поповска п 
ању књига и туђег писања настави: „Има, вели, доста људи, али нема доста оружја; истом је посла 
мачева, копаља и буздована.{S} Боjи се, вели, неће моћи да стигне амо пре Видовдана!“</p> <p>„Н 
и невесео!{S} А и за невољу му је, јер, вели, има доказе како је неко Проказао цару Агарјанском 
ко и друге жалости.{S} Дошла су, кнезу, вели, у руке тајна писма, која су многој господи српско 
незнан властелин у двор овај моме деду; вели путује из Свете Горе у свој завичај у Хрвате.{S} Д 
о нема од Марка никаква одговора! „Ми,“ вели Бошко, „ми говоримо Кнезу Лазару: „Ето видиш, неће 
аше како се Господин Кнез тешка: „Ето,“ вели, „не можеш ништа почети да земљу спасаваш, а да се 
оду и мени памет. „Знате ли ви, браћо,“ вели, „знаш ли ти, Ристиворе, да су ово сад баш настала 
д, кнез Градоје Орловић од Орлова Града вели да напишем ово овако:{S} Војводо, више ти ја чекат 
а разговетно чух како онај што запомаже вели: „Ко ми <pb n="151" /> уби добра господара...“ Вер 
!“ А Лазар се срди на такве наше речи и вели: „И Марко је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} И 
р.</p> <p>„Јавља ли што клепа2“</p> <p>„Вели: иде уз брдо право к вратницама некаки коњаник, са 
ачких цекина.{S} Сада те молим, светла, велика и предобра моја госпођо: прими ово мало благо мо 
ањају; друго зато <pb n="89" /> што ви, велика господа и велика властела, протурујете за владик 
 год бих легао на постељу видео бих два велика ока његова како ме гневно гледају из густога мра 
о у углу од два зида стајала је некаква велика икона, а пред њом је горело кандило, које несигу 
pb n="134" /> да је нашу војску некаква велика несрећа задесила!“</p> <p>Она блистава гомила од 
има не исекоше, како је по њима настала велика завада и у самом двору и међу заповедницима од в 
е, као да, пре само два дана, није била велика и крвава јадна погибија!{S} Ова ведрина природе  
 враћају с Косова, да се тамо јуче била велика и крвава битка, да су Срби разбили Агарјане до н 
рјани спазити да у Господина Кнеза нема велика војска, па ће навалити да је разбију док не пора 
а повија у трпезарију, била је исписана велика икона Светог Јована Крститеља, кога је дом Орлов 
не наше!“</p> <p>Војводи се скиде једна велика брига с душе.{S} Толико му би мило, да онде у цр 
изметуше у љуту свађу.{S} Диже се једна велика граја, и усред ње сукнуше мачеви из корица, и ма 
 буди ме и не жали ме, чим видиш да она велика звездана кола на небу клизају к Западу!“</p> <p> 
оре одмах, кнез те чека; има да се чита велика књига која ето стиже од војводе!“ Тако му рекох, 
,“ рече тихо као да шапуће нешто што је велика тајна, „и опет, синко мој, у томе што си учинио  
 <pb n="89" /> што ви, велика господа и велика властела, протурујете за владике своје синова и  
а захвалиш!{S} Него нареди да се запали велика воштаница пред иконом Светога Јована Крститеља!{ 
 жетеоце, кажи им: била се на Видов Дан велика битка, српска је војска јуначки изгинула, српски 
нам ја тебе добро!{S} Бог те је створио велика господина, дао ти је и памети, <pb n="100" /> и  
како се гласови проносе да се на Косову велика несрећа десила, па кад већ види да она слути да  
ор. „Има их пуно, и малих и великих.{S} Велике већ и од невоље знамо и познајемо: али с оним ма 
тпадници од наше свете вере што су сада велике војводе у Агарјана.{S} У њима они пишу: како су  
који поче да се води па се прекиде због велике узбуђености старчеве.</p> <p>„Све ми звони у уши 
ом о јабуци од седла — ставио се испред велике заставе, па би наизменце час наређивао трубачима 
још једнако зажарен у лицу — али сад од велике душевне радости — сиђе доле на мраморну авлију.< 
 властелу на једној лепој рудини, испод велике стене која се и зваше Царева Громада, а испод ко 
ла, и да чекају да буду сведоци некакве велике свечаности.</p> <p>Цео дан су на Змајеву Вису бу 
мори пола народа!{S} Ја му испричах све велике беде и невоље кроз које је пролазио народ наш, о 
8990_C1.5"> <head>V</head> <p>После оне велике синоћне кише и олује освануо је био диван сунчан 
беше већ тако мрачно, да наредише да се велике жуте воштанице у сребрним стојницима донесу.</p> 
ко згрешили Господу Богу!{S} После наше велике несреће, бруке и срамоте, што не стигосмо Господ 
 Полагано пролажаше кроз ходнике и кроз велике и мале дворане.{S} Све јој сад тако страховито п 
ило!), „обећа ми, рече, кнез Н. дати ми велике баштине и синовицу своју ако те убијем; затекох  
 свету и о стварности и непроменљивости велике милости Божје.{S} Кад чу кнез Градоје да допочеш 
да се у оно пребледо младо лице од тако велике лепоте; гледаше га; гледаше га; полагано му спус 
ction" /> <p>У двору, на самом подножју велике степенице која води на први кат, рече свити свој 
тојаху — као оно у цркви пред олтарем — велики гвоздени светњаци, исковани мајсторским чекићем  
подару, на тој дивној причи у којој има велики пуок за млађе!{S} Мени је мој покојни отац говор 
чи отеше на ону другу страну постеље на велики сто поред ње.{S} На моју препаст, чисто и јасно  
јсци није те ноћи слутио, да ћемо сутра велики бој бити!{S} Господин Кнез као обично дође први  
 смем да призивљем, јер си нам светац и велики наш помоћник ето већ седам стотина година!{S} Те 
их камених плоча.{S} На њему су стојали велики и тешки, од дима поцрнели, гвоздени подглавњаци, 
чаше: „Еј наш добри Кнеже Лазаре!{S} Еј велики јуначе наш!{S} По Богу брате, казуј нам даље шта 
убовићи све до времена Немањина, кад им Велики Жупан даде хрисовуљ да се унапред па до века зов 
а појашу своје коње и да дођу под један велики брест, који се видео близу друма с ону страну кр 
се чисто разведрило, као да му се један велики терет с душе скинуо.</p> <p>„Сад ћемо, децо, у и 
 Два дана и две ноћи стопише се у један велики дан, још једнако кратак за жедна грла и усијане  
ивама и ливадама пала танка маглица као велики свилени вео обојен бледом <pb n="185" /> љубичиц 
незду понела била.{S} Њен је син постао велики јунак, те му је Немања дао да се зове Орловићем. 
це своје на длану своме; а није ни тако велики господин, јер...{S} Али ко је тај Србин, сем Вук 
оривојем пред шатор и чуше доиста жагор велики и запомагање.</p> <p>„Дедо,“ рече Боривоје, „ја  
ан да преноћим у дворани у којој је наш велики и славни цар преноћио!“ рече кнез, „Не би се цар 
н да легнем на постељу, на којој се наш велики цар одмарао?!...{S} Хвала Богу, и ако сам нешто  
ог Видовдана бејах опет на старажи пред великим шатором Господина Кнеза.{S} Све наше главне вој 
рском.{S} Лепо се могло распознати пред великим једним зеленим шатором у земљу побијено високо  
је ко знао.{S} Изиђе владика на амвон и великим крстом благослови све.{S} Приђе Господин Кнез к 
ерасе гледало се доле у авлију патосану великим белим каменим плочама; на средини авлије начиње 
удотворне иконе, и толике свете моћи од великих светаца и чудотвораца, и зар око светаца, и пре 
 а терасу наслонио на зидове од малих и великих одаја и дворана у којима је живео.{S} Са те тер 
овори Ристивор. „Има их пуно, и малих и великих.{S} Велике већ и од невоље знамо и познајемо: а 
 мали Маша, скутоноша кнегињин приликом великих свечаности, живо повуче за <pb n="54" /> рукав, 
 „Али мрка капа зла прилика!“</p> <p>На велико чудо старога кнеза, и на не малу радост његову,  
по сниска.{S} У зиду на исток лежало је велико отворено огњиште од белих камених плоча.{S} На њ 
ске која му следоваше.{S} Али, на своје велико чудо, не могаше више чути никакав топот у даљини 
ово двадесет пет година амо.{S} На моје велико чудо, он се томе ни мало не чуђаше! „Јест,“ рече 
 је добро што ти је у Крушевцу и мало и велико, и младо и старо, пуно вере да ћемо победити, па 
е да поп Каритон чита у капели дворској велико молепствије за срећна пута и славну победу, и да 
ше звонко, свечано а некако и тужно као велико звоно на Крушевачкој цркви кад оглашује смрт как 
е сам Бог саградио!{S} Зар не видиш ово велико и дивно кубе, које је бог наместио над Косовом?{ 
ј силни напор, и душевни и телесни, оно велико изненађење да види човека, од којега је сенка та 
но и убрзано крекетање жаба, као да оно велико коло од млина окреће некакву џиновску чегртаљку. 
едне свилене, лепо извезене, торбице по велико писмо и предаде га кнезу.</p> <p>Прихватив писмо 
негињо; имам и ја тебе много и за нешто велико да молим!{S} Па се још предомишљам да ли није за 
И изиђоше пред шатор.{S} Беше сад већ у велико свануло, се видело.{S} Поче игуман Пајсеј опет п 
 слушаше пажљиво.{S} А стари кнез већ у велико почео своју молитву па само настављаше:</p> <p>„ 
шевачкој цркви кад оглашује смрт каквог великог човека.{S} И застајаше Кнез овда онда у говору, 
јући нешто.{S} Није дуго трајало, па из великог зеленог шатора, пред којим високо копље с коњск 
его као јунак.{S} Његово је дело — дело великог покајништва пред Богом и пред људима.{S} За мен 
кнез као да је реч о тековини некаквога великога блага.</p> <p>Санџак-Бег се окрете својим људи 
би а није ни покушавала да пробије мрак великога ходника, у који се кроз отворена врата могло г 
етрахиљ, приђе смерно пред велику икону великога свеца; метаниса три пута и узе жуборити дугачк 
исао народу него војводама и кнезовима, великој и малој властели од ове земље?!“ беше одговор к 
оде не бејаше ни пред двором ни у првој великој авлији дворској.{S} Неколике слуге жураху се и  
Нисам веровао њену причању, док летос о Великој Госпођи једне ноћи, тако око поноћи, не видех с 
и гласови, на које наиђосмо, казиваху о великој и славној победи наше војске, о поразу Агарјана 
 је требало послужити... опраштај ме по великој твојој доброти!{S} И нека теби за твоју господс 
 само на један корак од старога кнеза у великој храстовој столици.{S} Изгледаше као да се врши  
а дрвљу око воде, и зрикање зрикаваца у великој и мирној трави, пуној ивањскога цвећа, на пољан 
олико дворана и момака, па узбуњени и у великој журби шапутаху нешто на ухо војводи.{S} Он мало 
ијатељска изазивања.</p> <p>За софром у великој трпезарији вечерало је с војводом око двадесет  
а лево од огњишта, исписана је била сва великом сликом онога удеса, од којега се властелинска к 
ело на Косово дођу.{S} И још им кажи да великом клетвом кунем свакога, ко не дође а може да дођ 
ћу ли им казати како Господин Кнез куне великом клетвом ко може да дође а не дође?“ питаше Рист 
год може да дође а не дође тога он куне великом клетвом!...{S} А и да не куне, зар ја могу да и 
ака, <pb n="78" /> сасвим као на каквом великом сабору.{S} Гледа све то кнез поиздаље, и нешто  
ебеском малвасијом!{S} Ниси чуо како он великом клетвом куне свакога ко може да дође а не дође! 
и и ђакони да траже коње и оружје.{S} С великом муком нађоше некакве високе маџарске кљусине, п 
трукове из њене руке Ристивор гледаше с великом слободом право у њене очи.{S} Она му ништа не п 
менити јунак који је одрастао уз колено великоме цару нашем.{S} Господо, подигнимо пехаре наше  
успавана и загрејао захладнела срца.{S} Велику свилену заставу Орловића побио у читаву умку од  
ову на Марици, ни за велику глад, ни за велику морију која помори пола народа!{S} Ја му исприча 
за погибију Вукашинову на Марици, ни за велику глад, ни за велику морију која помори пола народ 
аморној авлији држаху на својим главама велику терасу.{S} Пустио се био у некакве дубоке и сетн 
ст према мени сиромаху, Бог на небесима велику милост поклони!“</p> <p>Старац му мету своју дес 
чин, намаче петрахиљ, приђе смерно пред велику икону великога свеца; метаниса три пута и узе жу 
руци свој клобук а десном придржавајући велику, али још неразвијену, заставу Орловића.{S} Благо 
 мени под шатор, и нека донесе собом по велику воштану свећу, и све што му треба да чита молитв 
би искупљао <pb n="138" /> око себе сву велику господу и властелу.{S} Храбрио је оне који казив 
лише свеће стари се кнез посади у једну велику столицу, држећи једнако у руци писмо војводино,  
о свима кутовима шатора; отворише и ону велику скрињу, преврнуше све што у њој беше смештено и  
.{S} Па онда ми заповеди да запалим ону велику жуту воштаницу, коју ја донесох од игуманова ђак 
и нареди те унесох под шатор к њему ону велику скрињу, коју ено тамо видите, и у којој му је ст 
ш, попе несретниче?!“ Да му сутра палиш велику воштаницу; јер, да се он не умеша, би ти сад већ 
аш војвода мртав лежи, да се одмакнемо, велим, тамо под ону липу, па да се договоримо о ономе ш 
аше име подједнако мило.{S} И с тога ја велим да је сада прво на реду да се договоримо шта је п 
пе, да меримо снагу!“</p> <p>„Тако и ја велим, кнеже!“ одговори поп, па збаци са себе мантију,  
озбиљно а не без горчине. „Слушам те па велим себи како су доиста чудна и мучна времена настала 
једнако ми прећаше: „Ето запамти што ти велим: кајаћеш се што ме не поведе на Косово!“ Ако се о 
 продера се и намргоди кнез Вукан. „Шта велиш?!{S} Нема, кнеже, од тога ништа!{S} Или ћемо сви  
 свето крштење свога сина!“</p> <p>„Шта велиш?!“ продера се и намргоди кнез Вукан. „Шта велиш?! 
е опет реч игуман Пајсије. „Све је како велиш.{S} Истина је да има данас владика које буздовани 
“ рече војвода.</p> <p>„Јесте мучно што велиш!“ прихвати кнез, „Него, молим те, видиш да се ова 
коњића Боривојева, оплетена била, читав венац од белих и румених ружа.</p> <p>Још пре него што  
с пропињао, као да хоће да пролети кроз венац од седам ружа, у које се умештаху седам дебелих с 
угој једној шумарици, која се као зелен венац повијаше по челу те косине.{S} Дуж тога венца и о 
повијаше по челу те косине.{S} Дуж тога венца и одмах испод њега беху неколики редови шаторова. 
туре, гомилице од јабука и другог воћа, венци од плавог и црвенога цвећа пољског измешанога са  
 многи народ седи под вењацима а испред вењака и око колиба вијугају усталасана кола.{S} Пуно м 
 неко од млађих људи рече, да види пуно вењака и колиба на пољани испред двора.</p> <p>„И веруј 
 по странама, и десној и левој, подигао вењаке покривене липовином, испод њих наместио дрвене с 
, видеше лепо како многи народ седи под вењацима а испред вењака и око колиба вијугају усталаса 
а пала танка маглица као велики свилени вео обојен бледом <pb n="185" /> љубичицом.{S} Источно  
е Господин Кнез, видеће Србадија, ко је вера а ко је невера!“ И онда ободе коња и са своја два  
Свакоме дође некако топлије око срца, и вера, да ће Срби победити Агарјане, доби нова крила и в 
и да си му ти од раног детињства његова веран и добар слуга био, али смо свагда мислили да у те 
и речи на само.{S} Ти си нам свагда био веран и мио властеличић.{S} Сутра ћеш у име Божје поћи  
аштва на свету!“</p> <p>„Ево, Јабучила, вере ми!“ повика Боривоје весело; „ето отказао послушно 
руци кнежевој. „Е мој славни господару, вере ми је ову земљу срећа оставила!{S} Ето дувасмо у т 
 <pb n="151" /> уби добра господара...“ Вере ми је тамо неко некога убио!“</p> <p>„Потецимо, си 
њив, само да изгледа како се буди!{S} А вере ми ћу јој казати, како је се он овде одриче!“.</p> 
 гомилом слабо наоружаних људи од сваке вере а и без сваке вере, не сме да излази на Косово.{S} 
ужаних људи од сваке вере а и без сваке вере, не сме да излази на Косово.{S} А док му она добро 
рјанског рода, све да и јеси Агарјанске вере.{S} Али нека си баш и Агарјанин, видим те јеси гос 
кој писали неки отпадници од наше свете вере што су сада велике војводе у Агарјана.{S} У њима о 
, да ја не бих певао у славу наше свете вере Хришћанске да <pb n="31" /> ме Агарјани на жеравиц 
пуно дивљих пљачкаша, бесних гусара без вере и без душе, који ће да пљачкају богата села по Кос 
ња узбуђена и растужена. „То си ти мало вере у нас имао, кад ни старом господину ни мени ништа  
 и мало и велико, и младо и старо, пуно вере да ћемо победити, па је весело и радосно!“</p> <p> 
 војника?!“ запита Ристивор изненађен. „Вере ми се вараш, господару!{S} Ево да бројимо коње, па 
 у своје колибе и одморите се!“</p> <p>„Вере ми, господару,“ рече Ристивор, „и једни и други јо 
да му помогне да Србадији и Хришћанској вери нову и светлу победу славно задобије!“</p> <p>Скоч 
 небесни анђео.</p> <p>„Приступи ближе, верна наша слуго Ристиворе!“ рече му она оним својим чу 
ње тешког једног греха!</p> <p>„О, наша верна слуго, добри Ристиворе!“ прихвати кнегиња узбуђен 
ђем на Косово!“ „Право говориш, добра и верна слуго,“ рекла му је Госпођа Милица; „ето пођи у и 
 реч Боривој. „Ристивор би, као добра и верна слуга, тебе и послушао; али кога ће он да прати у 
 Једва сад да смем о себи казати да сам верна слуга твоја!{S} Како да смем кад ето не стигох да 
слима прелистава све листове Некудимове верне службе још од оних дана кад га је као малено дете 
ни отачаства, љубим те и поздрављам те, верни мој војводо.“</p> <p>По дуго нико од млађих не см 
<p>„И опет те поздрављам добродошлицом, верни и славни кнеже!{S} Нека су нам добро дошли и сви  
pb n="184" /> <p>„Ха,... стари борче... верни мој Лабуде!...{S} Погађаш куда полазимо, је ли?!“ 
 поче да говори:</p> <p>„Војводо, вазда верни своме завету ево нас из кнежине од Орлова Града,  
о онај, који не верује у бригу Божју за верни му род Хришћански, могао би тако нешто да замисли 
ло млади огранак дома Орловића, и његов верни слуга, па у два три скока истераше своје коње у л 
али твоје јуначко срце, мој Лабуде, мој верни друже!“</p> <p>„Дедо“, узе реч Боривој; „кад твој 
па с дубоким уздахом прозбори: „Еј, мој верни Некудиме!{S} Зар ово да нас снађе?!“</p> <pb n="1 
b n="207" /> пролазили, виде, да је мој верни слуга мени моје десно крило био!“</p> <p>„Твој је 
господара, јер хоћу да сам му и у гробу верни слуга његов!“ Ето смо људи тврда срца, али се за  
} Зар да Агарјани неверници победе Богу верни народ српски?{S} Ман’те се, људи!“</p> <p>У гомил 
да се она не боји остати сама у средини верних Крушевљана, те да би с тога, само ако он <pb n=" 
а на овоме свету помишљаш: како је мало верних људи у народу, који си ти толико љубио, и за кој 
ије криво што не стиже на Косово, да те верно послужи!...{S} Опрости моме слузи Ристивору, јер  
о свагда мислили да у теби куца не само верно и одано него и крепко мушко срце.{S} Немој ти сад 
 који мени није мио.{S} Тебе, који имаш верно и храбро срце, молим не као слугу него као млађег 
 један камен на гробове кнеза Градоја и верног му слуге Ристивора.</p> <p>И сам султан Бајазит  
мо људи без добре среће, нисмо људи без вернога срца!{S} Опрости нам!“</p> <p>И онда се диже, п 
езове и властелу моју молим да се мојој верној а несрећној љуби нађу у овим њеним црним данима. 
ужи!...{S} Опрости и мени, некада твоме верном другу а сада твоме старим слузи!{S} Авај жалости 
им црним данима.{S} Хвала вама свима на верности и љубави вашој.{S} И док се ова војна не сврши 
е предајемо Богу нашем!{S} Вама, погана веро Агарјанска, ево шта дајемо!“</p> <p>Па се старац б 
себе.</p> <pb n="201" /> <p>„Их, погана веро Агарјанска!“ цикну Ристивор кад га оштриц турске с 
било.{S} И опет их је већина на сигурно веровала да не може бити друкчије, него да ће српска во 
сак предомишљати коме да помогне, па је веровао <pb n="41" /> да и не може бити друго него да ћ 
ре но што се кренеш, показати.{S} Нисам веровао њену причању, док летос о Великој Госпођи једне 
 нешто да замисли!{S} Иван је насигурно веровао да се Бог не може ни за часак предомишљати коме 
о. „Како да ти кажем?{S} Можда ми нећеш веровати, али ти истину казујем:{S} Ни један!“</p> <p>С 
, да се одмах на војну спремате, јер не веровах клетвама поклисаревим да се војска у Дринопољу  
арјани на живу жеравицу бацају не би л’ вером преврнуо.{S} Тако је то, мој попе Каритоне!“ .</p 
акога, ко не дође а може да дође.{S} Са вером у слаткога мога Христа, који неће оставити Хришћа 
е викну: „Напред, депо, за крст часни и веру Хришћанску!“</p> <p>Лабуд зарза дугим вриском као  
пред, Србадијо моја.{S} За крст часни и веру Хришћанску!“ “</p> <p>„До подне нам је ишло добро. 
и излазимо да се боримо за Крст Часни и веру Хришћанску!{S} И видех га како побожно целива крст 
зар нису српски јунаци, гинући за свету веру Хришћанску, крвљу својом посветили ту цркву на сла 
гнемо, и да се јуначки и славно за нашу веру и отачаство заложимо.{S} И још ти се молим смилуј  
ривој гласом устрепетаним.</p> <p>„Ето, веруј ми, слутио сам да ће тако да буде!“ говораше Рист 
та се приличи, шта ли се не приличи!{S} Веруј ти мени, војводо, пре бих ја смео ући у олтар, да 
олиба на пољани испред двора.</p> <p>„И веруј да је тако!“ рече стари кнез. „Војводи долази вој 
аметно?!“ рече кнез подругљиво.</p> <p>„Веруј и да не знам!{S} Него и ако ми је зазор, баш не м 
аву изгубио није, само зато што неће да верује да неко може бити српски властелин и опет да буд 
пски поклони њему!{S} Нико није хтео да верује оно прво, а није <pb n="137" /> лако било поверо 
јводин властелин не могаше то никако да верује; али се Ристивор заклињаше да је то цела истина, 
у војску српску?!{S} Само онај, који не верује у бригу Божју за верни му род Хришћански, могао  
вну прилику да умножите славу своју.{S} Верујте ми, <pb n="133" /> стеже ми се срце кад помисли 
и, господственији, поноситији, лепши, а верујте ми и млађи, но што га икада видех за последњих  
е на чету Турака.{S} Турци не могаху да верују очима својима, беху се чисто скаменили за неколи 
р и поуздан; хвалио би кад би наишао на весела и добро опремљена војника; наређивао би, без ика 
дири и златни пехари са трпезе, нити се весела господа дизаху од пехара.{S} Није се више знало  
а хлеба и без рујна вина, а не може без веселе песме!“</p> <p>„Но знају ти сиромаси за погибију 
уде Божја воља те се са Косова здрави и весели вратимо, молићу те да за ме проговориш и Босиљки 
во, ваља да су нам људи одморни, чили и весели. <pb n="84" /> Ако проведу ноћ у колу са женскад 
а, пољуби се с њима.</p> <p>Изиђоше сви весели и радосни из цркве, и застадоше мало у авлији ок 
унце све то топлије озараваше.{S} И тај весели жагор прелажаше у гласни смех и у јасни кликот и 
 Бог да!{S} А ето му стигоше за све нас весели гласи од Крушевца!{S} Господар нас зове на Косов 
Бог вас видео!“ викаше кнез Градоје сва веселији.</p> <pb n="103" /> <p>„И још то није све“ нас 
прихвати кнез Вукан, „нико не може бити веселији и радоснији него ми који смо овде, и овај наш  
неискусне момчадије поче брујити све то веселији жагор, што их сунце све то топлије озараваше.{ 
од њим било!“ Рекох тако; али ето се ни веселим друштвом вашим, ни дивном малвасијом, којом нас 
 те гомилице, па их распрштаваху својим веселим а покашто и дрским доскочицама.{S} Изгледало је 
јчад не пусте, да им јасна грла одјекну веселим песмама?{S} Ти знаш да моба може да ради пре и  
ореним путем кроз народ.</p> <p>„Ето се веселимо већ три дана!“ причаше Иван кнезу уз пут. „А и 
иће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да весело дочека прво чедо којим сад већ сваким даном очек 
, баци се стражњим ногама у вис па онда весело ржући дојезди сам, без јахача свога, да се стави 
оњаника упоредо загрљена.{S} Оде војска весело певајући.</p> <p>Осем нешто деце и момчадије кој 
хову.</p> <p>У томе се и друга властела весело здрављаше са кнезом.{S} По неко од млађе господе 
ија узе певати песме од сто руку, народ весело довикиваше кнезу и чети његовој: „Добро нам дошл 
таро, пуно вере да ћемо победити, па је весело и радосно!“</p> <p>„Славе ми,“ прихвати кнез Вук 
во, Јабучила, вере ми!“ повика Боривоје весело; „ето отказао послушност Ристивору па га насупро 
>„Ништа то, војводо!“ рече кнез Градоје весело. „Ми, колико нас је данас овде, да се кренемо, н 
“... „Ево мене, господару?“ одазваше се весело млади огранак дома Орловића, и његов верни слуга 
да чинимо?!“ И онда сви у глас повикаше весело и радосно: „Да пођемо сви на Косово!{S} Тамо да  
тни, дигоше пуне пехаре у вис, кликнуше весело у славу кнеза Лазара, док се то бурно кликтање н 
 си достојан те части!“</p> <p>Сложно и весело привика сва она господа да је све тако како војв 
утро и добра срећа, дедо!“ рече ведро и весело Боривој и, устав хитро, смерно приђу к руци стар 
м, да у што већем броју сложно, хитро и весело на Косово дођу.{S} И још им кажи да великом клет 
ојска се војводе Радича крену за Косово весело певајући.{S} Народ је испраћаше узвицима и ускли 
 кад угледаше младо дете Боривоја, како весело око себе погледа, носећи поносито сребрн панцер  
ој је чудно било како врапци могу онако весело да цвркућу, и како голубови могу да уживају свој 
стеле које духовника.{S} Све је то било весело, збивало шале и прштало досеткама.{S} Само кнез  
<p>„Нека, господару!“ прихвати Ристивор весело. „Нека је наша дружина окићена, и <pb n="71" />  
би уз десно колено, никако не улажаше у веселост њихову.</p> <p>Тек ће у неко доба да викне озд 
, кад се већ сутоњ поче да хвата, букну весеље на све стране, па се разлегаше по ономе пољу у п 
тише, онда кнез Градоје, ведар и готово весео, громким гласом викну:</p> <p>„Јунаци!{S} У седла 
<p>На пољу пред двором свет је био тако весео и раздраган вином, песмом и игром, да је слабо ко 
пречим путем своме дому, да тамо дочека вести од Крушевца!{S} После боја копљем у трње!“</p> <p 
е.{S} Војводо, ево нам стигоше поуздане вести како се цар Агарјански са силном војском кренуо о 
логлав; његове сребрне власи ускомешане ветрићем који тихо дуваше, његова широка прса покривена 
 далеко чувени као „српски соколови“, а већ од како се прозваше Орловићима старали су се да не  
и још четири мача и четири буздована, а већ ја се могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше п 
таше и они са својим питањима старцу; а већ један с другим ни реч да прозборе.</p> <p>Рано пред 
ећ чинити метанија и испаштати се.{S} А већ ваља да нећете ни ви заборавити прилога црквама!“</ 
n" /> <p>Још није било приспело подне а већ све беше спремно за укоп војводе Радича: шатор дигн 
 запомагање.</p> <p>Него је права борба већ била престала.{S} Млади Боривој и Ристивор, чим доч 
њега ударише сузе на очи.{S} Од суза га већ више и не видех.{S} Кад опет прогледах, њега више т 
иваше српске јунаке.{S} Чињаше му се да већ и не може бити друкчије него да ће Бог и свеци Хриш 
а у седла.</p> <p>Кад видеше кметови да већ и стари кнез приђе к Лабуду и узимаше у руке узде д 
 властели и војницима, којих црква тада већ беше пуна, па им јасним и звучним својим гласом мир 
И онда — узбуђење беше и сувише јако за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај <pb n="208" /> сил 
нда — узбуђење бејаше и сувише силно за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај силни напор, и душ 
да доведеш војске што више можеш.{S} Ја већ, у име Божје, полазим, јер као Господар Србадије и  
ола има бистар поток, на коме сам се ја већ умио и Богу помолио.{S} Идите те се умијте и ви, и  
не у лицу и срдито прозбори:</p> <p>„Ја већ видим да ћете ви мене да наведете на много тежи гре 
подин Кнез,“ поче Гојко, „а ено га, има већ по више дана на Косову!{S} Пре него ће се кренути,  
а разумеш моје бриге. <pb n="56" /> Има већ више ноћи како ока склопити нисам могла.{S} Јутрос, 
ја.{S} Вуканов дом кумује моме дому има већ двеста година, али бих ја пре и мога милога кума Ву 
 њега овамо у двор да вечера с нама, па већ видећемо хоће ли после хтети да тражи шатор, и ако  
иш у турску војску, загазићемо и ми, па већ како нам Бог да!“ рече млади Боривој гласом устрепе 
не пратим таквог господара!“</p> <p>„Та већ све ми је једно!“ рече старац: „и двеста није мало, 
 прострадамо и јесте право; ако нам Бог већ неће опраштати, па добро, нека нас казни, нека опет 
данија и невоља помрли!“ Па, брате, кад већ настају последња времена, чувај сваки своје огњиште 
отониним снађе попа неко зевање.{S} Кад већ и трећи пут зевну, учини се попу да се већ и свецу  
на Косову велика несрећа десила, па кад већ види да она слути да јој ни од мене добри гласи сти 
него се заплака, и плакаше још дуго кад већ давно прешао беше гроб војводин.</p> <p>За све врем 
 главом и да шкргуће зубима.</p> <p>Кад већ наиђоше на саму пољану пред дворем, покидаше се кол 
 сребрним стојницима донесу.</p> <p>Кад већ запалише свеће стари се кнез посади у једну велику  
а од седам Турака сусретаху.</p> <p>Кад већ стигоше једно према другом на својих двадесет корач 
ч своје казивање. „Тек Кнез Лазар — сад већ на трећем коњу, јер <pb n="146" /> му прва два падо 
 ти; то је све што сам хтела!{S} Па сад већ што вам Бог даде и срећа јуначка!“ рече кнегиња па  
лептала.</p> <p>Али се глас старчев сад већ више није чуо.</p> <p>„Дедо!...{S} Ристиворе!{S} Је 
оз уске прозоре на црне облаке које сад већ муње просецаху, и тешкаше се што јој сина нема.{S}  
p> <p>И изиђоше пред шатор.{S} Беше сад већ у велико свануло, се видело.{S} Поче игуман Пајсеј  
м напред једнога седог старца, који сад већ немаде куда, него приђе ка кнезу, дохвати му се ску 
ницу; јер, да се он не умеша, би ти сад већ брисао прашину по тим плочама!“</p> <p>„Добро, добр 
се да весело дочека прво чедо којим сад већ сваким даном очекује да га госпођа дарује, ако Бог  
клим гласом, крвав по лицу, стегнут сад већ гомилом једном тако, да не могаше више ни коњем кро 
и се па спавај и одмори се, а ја ћу сад већ стражу чувати!“</p> <p>Ристивор бејаше доиста умора 
емештати свој шатор са места, где га је већ био разапео на оној пољани папратовој према крчми,  
ићеш Турке!“ Али у залуд!</p> <p>Кад је већ почело да свиће, стари кнез продрма Ристивора и Бор 
 тужна него што јесте.{S} Али кад ме је већ запитао, право је да и њему и вама свима по истини  
18990_C3.1"> <head>I</head> <p>Сунце је већ било зашло за планине и сутоњ се почела спуштати, В 
ан тренутак.{S} У другом тренутку он је већ стао између Миросава и Витомира; у трећем тренутку  
P18990_C4.5"> <head>V</head> <p>Било је већ дубоко у ноћ кад се кнез Градоје од Орлова Града ус 
ати оружје и опрему у оне војске што је већ с нама.{S} У Недељу, ако Бог да, крстићемо првенца  
рихвати опет кнез Вукан. „Кнез Лазар је већ толико дана на Косову, и право је замислити, да се  
 и готово скаменише.</p> <p>Ристивор је већ давно дио ућутао, а кнез још једнако корачаше по те 
воју.{S} Јест, не гађа само, него ју је већ погодила, јер се под левим крилом орлушине види пол 
а војска преноћи где ју је кнез Градоје већ сместио, а да неколике страже пођу друмом царским к 
слатке малвасије, те ми оживе срце које већ беше малаксало!“ говораше рањеник па захвалне погле 
а их пуно, и малих и великих.{S} Велике већ и од невоље знамо и познајемо: али с оним малима пр 
аво и паметно да се ради, па ћемо после већ лако слушати заповест нашег старешине!“</p> <p>„Так 
Ниси бољи ни ти!“ викну стари кнез коме већ прекипе, па шкргуташе зубима и пушташе да му ватра  
е молимо!{S} Али ето се мени чини да се већ од поодавно Бог нешто срди на нас Србадију.{S} Да ј 
 и трећи пут зевну, учини се попу да се већ и свецу досадило, па се окрете, даде благослов и пр 
ве добро бити.</p> <p>Истом сад, кад се већ сутоњ поче да хвата, букну весеље на све стране, па 
RP18990_C3.5"> <head>V</head> <p>Кад се већ сви под липом искупише, узе реч кнез Градоје:</p> < 
е поборавила наша имена!“</p> <p>Кад се већ сви изредише на последњем <pb n="165" /> целивању,  
народ и стопи с њиме.</p> <p>У двору се већ више никако и не дизаху сребрни кондири и златни пе 
д дароваше.{S} Волела бих да ми је дете већ овде у двору. — Не знам шта ми је, али ме ево данас 
ише у једну повелику одају у којој беше већ тако мрачно, да наредише да се велике жуте воштаниц 
жје.{S} Кад чу кнез Градоје да допочеше већ певати и „Придите, последње цјелованије“, онда он п 
атор и слушаше пажљиво.{S} А стари кнез већ у велико почео своју молитву па само настављаше:</p 
..{S} Напред!“</p> <p>И старац скочи, и већ се дохвати Лабуду за седло, и већ метну леву ногу у 
чи, и већ се дохвати Лабуду за седло, и већ метну леву ногу у сребрну широку подножицу, па се о 
 <p>„Зар не видите,“ настави он кад они већ већим својим бројем уђоше под шатор, „зар не видите 
 готов на свако зло!“</p> <p>„Па сад си већ ваљада дошао на крај казивању о јадима нашим?!“ пит 
 бих ја то могао да прочитам, кад је ти већ читати нећеш?{S} А прочитаћу је и брже и боље и од  
 искупи.{S} Мислиш ли ти, кнеже, да нам већ давно не би стигле његове хитре књигоноше, да нас з 
ће Срби победити.{S} И у мислима таквим већ се враћаше с бојнога поља цвећем окићен, и у гомили 
 ево га готов рад који с толиком пажњом већ од два месеца ради!</p> <p>Млада се жена усправи; д 
ти се сви искупе; али нас, који смо ево већ овде, испраћај ти још данас Господину Кнезу на Косо 
рпска моле да бар не помажу Лазару, ако већ неће цару да помогну да Србљима правду даде, како и 
над нашим мртвим војводом, а после ћемо већ чинити метанија и испаштати се.{S} А већ ваља да не 
тем кроз народ.</p> <p>„Ето се веселимо већ три дана!“ причаше Иван кнезу уз пут. „А и како не  
си нам светац и велики наш помоћник ето већ седам стотина година!{S} Тебе призивљем, теби се кл 
ље просјаке око двора, ето да ми се поп већ осветио!“</p> <p>И кнез узе да врти главом и да шкр 
оди ни привирити у сребрну колевку, јер већ сунце зашло беше.</p> <p>За тим кнез замоли војводу 
. — Не знам шта ми је, али ме ево данас већ неколико пута нека чудна страва подузимље!“</p> <p> 
 и знаш добро да нас ево жетве омахњују већ неколико година.{S} Ми добро знамо да ти дугујемо ш 
али се чинио невешт.</p> <p>Видев да су већ сви коњи и сви клобуци окићени стари кнез викну:</p 
у њих сад бије љути бој.{S} Кажу има их већ пуно обрањених, а биће их и мртвих.{S} Похитајмо, д 
:id="SRP18990_C3.2"> <head>II</head> <p>Већ се био мрак ухватио кад војвода Радич стиже са свит 
id="SRP18990_C4.7"> <head>VII</head> <p>Већ је подне превалило, а турска војска једног Санџак-б 
:id="SRP18990_C4.6"> <head>VI</head> <p>Већ је било сасвим свануло.</p> <p>У турском стану удар 
рж’ се, попе!“ „Држ’ се, кнеже!“</p> <p>Већ по дуже трајаше то хрвање.{S} Попу ударила крв у об 
е, да овлажи грло, и онда поче:</p> <p>„Већ првих дана по моме доласку у Крушевац опазим ја да  
ћи и црњи мрак све то сјајнија и све то већа она два његова ока!{S} И тек да задремам а он би м 
шће и радије јављали међу људе, и да су већа и славнија чуда чинили.{S} А сада као да је и мање 
он као сам себи говорећи; „бадава, нема већег свеца у свих седам небеса него што је мој светац, 
свима да их молим и преклињем, да у што већем броју сложно, хитро и весело на Косово дођу.{S} И 
 сто година у планини Голубињу, која је већим делом њихова баштина, пронашле су се сребрне руде 
„Зар не видите,“ настави он кад они већ већим својим бројем уђоше под шатор, „зар не видите да  
срца нешто хладно било.{S} И опет их је већина на сигурно веровала да не може бити друкчије, не 
без мене у Орлово!“ прихвати старац све већма запрепашћен и збуњен. „Како то!!...{S} Јесте ли с 
о?{S} Камо ти га?“ питаше старац са све већом срдњом и зашкрипа зубима.</p> <p>„Дедо,“ проговор 
е навалити да је разбију док не порасте већом!“ одговори још једнако сасвим стрпљиво кнез Градо 
 и пет“, пресече га кнез долазећи у све већу ватру и ударив песницом о трпезу, — „наш Господин  
м онога дана у који нам ти, кнеже, пред вече стиже.{S} Објаснио сам ја то све сам и обећао да ћ 
унао је да са својим људима стигне пред вече истога дана на бориште код војводина двора, да се  
одатле сва војска крене у Четвртак пред вече или у Петак у јутру, па да најдаље у Суботу пред в 
ак у јутру, па да најдаље у Суботу пред вече стигне на Косово.</p> <p>У Уторак је стари кнез пр 
га јутра па до после подне.</p> <p>Пред вече тога истога дана Ристивор се био наслонио на један 
са трпезе један властелин, који је цело вече пио као смук, па, откако Гојко узе да прича, насло 
око замишљен, сетан и невесео.{S} Једно вече вечерах у двору Југовића, па испричах Бошку шта ми 
ну дотле, стићи ће на сигурно тај дан у вече, па ћемо се у име Божје лицем на Видов Дан кренути 
к што се заплакала није!</p> <p>Позно у вече изађе Ристивор невесело на терасу где га је кнез ч 
 кнезом пође на Косово!“</p> <p>Позно у вече вратио се Ристивор у двор.{S} Стари кнез га је чек 
 Кнез!“ настави он опет сам од себе. „У вече би искупљао <pb n="138" /> око себе сву велику гос 
.{S} И само дај ти њега овамо у двор да вечера с нама, па већ видећемо хоће ли после хтети да т 
х симита, нек се прихвати док не стигне вечера, па нам га доведи у трпезарију.{S} А сад одмах п 
оривоја и Ристивора да са четом заједно вечерају, а сам је стигао у двор по доста времена пре д 
 и клупама.{S} За једном таквом трпезом вечерали су кнез Градоје, поп Каритон и војводин власте 
 невесео остао је и за сво време док се вечерало.{S} Мало је улазио у разговоре, кратко је одго 
.</p> <p>За софром у великој трпезарији вечерало је с војводом око двадесет које властеле које  
ли ти, кнеже, силазити у трпезарију, да вечерамо, или нећеш?“ продера се нешто мало храпавим гл 
 с мојом <pb n="156" /> другом братијом вечерао, и рече: „Зове те војвода да одмах с петрахиљем 
доброћудно рече:</p> <p>„Како да не бих вечерао у двору с вама?!{S} И ако сте по годинама сви м 
 невесео.{S} Како војвода зна, постојах вечерас за мало сам у дворани, у којој је у овоме двору 
...{S} Зашто не би могло бити да се још вечерас, у очи вашега поласка, обручите па да се зна?!. 
па поче да му оштро говори:</p> <p>„Још вечерас да пошљеш људе да похватају коње са ливада наши 
е бојим се ја ни пити с вама, а камо ли вечерати!“</p> <p>На то војвода викну Ивана Порубовића, 
амишљен, сетан и невесео.{S} Једно вече вечерах у двору Југовића, па испричах Бошку шта ми се и 
гао у двор по доста времена пре дворске вечере.</p> <p>Хтеде прво да иде да дарује првенче млад 
еза.{S} Све наше главне војводе беху на вечери у Кнеза под тим шатором.{S} Могах чути како се д 
оно учио књигу у манастиру, једне зимње вечери игуман искупио сву братију у трпезарију око нека 
г чудовишта!{S} Кад <pb n="29" /> треће вечери, тек се при трпези обредише пехарима по један пу 
 младо и старо — сваким јутром и сваком вечери Богу молите, да нашем цару победу дарује, и да н 
за оне којом је Југовић одјездио.{S} По вечери уочи тога дана, — другог по одласку Кнежеву — он 
 разбудив и Боривоја, који, како дође с вечери под шатор, паде мртав уморан, и заспа као заклан 
ептаху у даљини.{S} Још је дивније пред вечерњи сутон ранога лета седети на тераси, гледати у ш 
 а самог кнеза замоли да дође у двор на вечеру, чим само смести своје људе, и увери се да има з 
к да се српска слава мачевима урезује у вечне споменике, чините и ви што као синови ове земље т 
зду у славу јунакова имена, те она гори вечном неугасном светлошћу и својим трепетом храбри људ 
се боји да не узнемири војводу у његову вечном сну, „да се одмакнемо од овога шатора, под којим 
прав довршивала диван вез.{S} А била је вешта везиља, јер је као млада девојка провела неколико 
о главу на крила некаквога у храстовини вешто изрезанога змаја, положио руке по наслонима <pb n 
рио!“</p> <p>„Чудни сте створови Божји, ви жене!“ рече старац седајући опет на свој сто; „сузе  
 бојите.{S} Чујте ви моју последњу реч: ви ћете лепо војводу опојати као побожна Хришћанина и д 
ома с вашом војском не видев Косова!{S} Ви требате Господину Кнезу.{S} Може бити да ће Србадија 
а и два мача!{S} Него да оставим то.{S} Ви и један и други скочисте као жеравицом опржени, кад  
ану. „Ја ето ударах два пута у звоно, а ви овде горе или сте заспали, или ослушкујете само грмљ 
кмет из гомиле.</p> <p>„Не тражим ја да ви вашим молитвама откупљујете моју душу од небесних ми 
душу од небесних митара, нити тражим да ви вашим метанијама држите моје здравље.{S} Ја вас пита 
 је тако,“ прихвати кнез Градоје, „онда ви данас нама опојте како треба нашег војводу, а сутра  
лађи, да се на коњу држати могу!{S} Ама ви сте, синци моји, млађи од мене!{S} Припашите ви оштр 
 узе да им говори:</p> <p>„Не можете се ви живи враћати дома с вашом војском не видев Косова!{S 
 онда једно од овога двога: или ћете се ви измирити, или ћете се овде под овим шатором а преда  
и се кости у гробу преврнуле, кад би се ви због будаласте једне заваде вратили дома не видев ни 
 и збуњен. „Како то!!...{S} Јесте ли се ви двојица јутрос избезумили, те не слушате заповести с 
к или неверник, а све само за то што се ви бојите владика кад се Светих Отаца и не бојите.{S} Ч 
<p>„Не можете ви што и ја, и не требате ви што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја ћу да загазим у ту 
 кажем!{S} А сутра зором чућу шта имате ви мени да кажете!“</p> <p>И онда кнез Градоје ућута.{S 
шта: што ти то и ми!“</p> <p>„Не можете ви што и ја, и не требате ви што и ја!“ рече кнез Градо 
 прозбори:</p> <p>„Ја већ видим да ћете ви мене да наведете на много тежи грех него што је војв 
унаци, хвала вам, децо моја!..{S} Идите ви сад у своје колибе и одморите се!“</p> <p>„Вере ми,  
о ми који их раздвајамо!“</p> <p>„Идите ви у ваше колибе и одморите се!“ понављаше кнез Градоје 
начудити вам се не могу!{S} Ама пустите ви кнеза Градоја, нека иде кад му у староме кошу младо  
синци моји, млађи од мене!{S} Припашите ви оштре маче, прихватите шестоперне буздоване, па се п 
дамдесетседмо — колено!{S} Само немојте ви да ми кунемо!{S} Јер да смо ми стигли на време на Ко 
д се Светих Отаца и не бојите.{S} Чујте ви моју последњу реч: ви ћете лепо војводу опојати као  
надем одобрићеш што ћу рећи.{S} Сви сте ви ето под шлемовима и клобуцима.{S} Скините их, јер ов 
и га“...{S} Али, бадава!{S} Требали сте ви њега видети на бојним пољима како смо га ми виђали!  
S} Сви смо ми и грешни и црни; само сте ви вазда свети и светли!“</p> <pb n="88" /> <p>„И јесу  
а ме устављате таквом молбом?!{S} Јесте ви нека лукава зверад!“</p> <p>„Ето мишљасмо, господару 
м се војска ноћас одмори; одморите се и ви; мене оставите сама под мојим шатором с мојим тешким 
има урезује у вечне споменике, чините и ви што као синови ове земље треба да чините, али — коли 
и Богу помолио.{S} Идите те се умијте и ви, и Богу помолите; па онда напојте коње, оседлајте их 
дине војводо; кнез га је задржао, док и ви тамо не стигнете!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Господ 
И Марко је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за ову нашу сиро 
ад <pb n="50" /> не знате — а откуда би ви и знали? — кад не знате, да вам ја кажем који знам!{ 
 се у гусаре одметнули.{S} Али знате ли ви, господо, зашто је то зло дошло на ову нашу земљу и  
 да соли народу и мени памет. „Знате ли ви, браћо,“ вели, „знаш ли ти, Ристиворе, да су ово сад 
спаштати се.{S} А већ ваља да нећете ни ви заборавити прилога црквама!“</p> <p>И тако је кнез Г 
е мени да носим бреме прекора, које ето ви бацате један на другога, али које пада на моју главу 
у клањају; друго зато <pb n="89" /> што ви, велика господа и велика властела, протурујете за вл 
није?!“ испречи се кнез на старца. „Зар ви кметови нађосте баш овај час, у који ето полазимо на 
 гробова буду <pb n="207" /> пролазили, виде, да је мој верни слуга мени моје десно крило био!“ 
шљен и нем, и само шкргуташе зубима.{S} Виде Ристивор да у њему љутина кипи, па се и нехотице о 
 да утврде ко у име свију да говори.{S} Виде кнез то њихово гуркање, и као нагађао је шта то мо 
е њега голи сиви крш по врховима којега виде се многа орловска гнезда, из којих гладни орлићи п 
што му не разби буздованом главу, те да виде други људи да му је мозак недокуван?!“ срдито прек 
тајаху мирно и без ромора, очекујући да виде шта ће сад да буде.</p> <p>„Где си ти, кнеже Мирос 
о и десно.</p> <p>„Тако, синко!{S} Нека виде да се ни деца српска не боје Турака!“ одговараше с 
амо по образима него и по челу, кнегиња виде да се Ристивор бори са некаквим силним узбуђењем.< 
оја се до тога часа јуначки држала, кад виде челенку свога мужа на клобуку свога свекра, не мог 
ман Пајсеј с другим духовницима.{S} Кад виде војводу мртва, и кад чу од кнеза Градоја да је сас 
оведи им војвода, <pb n="108" /> па кад виде да га послушаше, настави: „Ко поче овај покор ноћа 
нез Гојко није толико обрадовао као кад виде старога кнеза Градоја.{S} Не хте се с њиме љубити  
шко да их раздвоје.</p> <p>Кнез Градоје виде првим погледом шта се учинило па задовољан викну с 
обрве своје, да као пооштри очи да боље виде.</p> <p>„Ено је!“ рече Ристивор, па пружи руку пра 
 прихваташе и други народ који ништа не виде шта тамо пред двором бива, али не могаше одолети с 
ше све оно, што саме владике хоће да се виде!{S} Колико се крви пролило, колико домова, колико  
 људе.</p> <p>Мало за тим па стари кнез виде како људи неки потрчаше на неколико страна и махах 
ично за кнегињом; и кад се она окрете и виде да је он још ту, као ишчекујући заповести, па му г 
“ рече збуњен Ристивор, који се препаде видев да му се господар од збиље наљутио.</p> <p>„Не, н 
 будаласте једне заваде вратили дома не видев ни Косова, ни службе јуначке на <pb n="111" /> Ко 
ви живи враћати дома с вашом војском не видев Косова!{S} Ви требате Господину Кнезу.{S} Може би 
 може бити, али се чинио невешт.</p> <p>Видев да су већ сви коњи и сви клобуци окићени стари кн 
дној близини иза себе, за које је, и не видевши их, знао да су Боривојев Ждрал и Ристиворев Јаб 
!{S} Ако се пожуримо, стићи ћемо још за видела.“</p> <pb n="170" /> <p>Зачу се журба као да је  
а Косово, и да су нам уморна браћа наша видела, да им одморна браћа у помоћ долазе, може бити д 
 И ако си млада, доста си бура у животу видела!“</p> <p>У томе се отворише једна уска врата у з 
 у скут и у руку.{S} Свакоме се на лицу видела радост, што ето стиже један од оних јунака, с ко 
 било издајника; сви смо то и осећали и видели; али нико не могаше да прстом и поуздано издајни 
ветлости, него да изиђемо пред шатор на видело!“</p> <p>И изиђоше пред шатор.{S} Беше сад већ у 
р.{S} Беше сад већ у велико свануло, се видело.{S} Поче игуман Пајсеј опет примицати и одмицати 
 <p>Изиђоше на једну чистину, с које се видело како је тамо, преко потока Западу, пукла равнина 
<p>У турском стану удараше се у бубањ и видело се живо кретање.{S} Мало час па је неколико стот 
и, и ко је био последњи који га је жива видео“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Казаћу ти све по ре 
мена, који се на источној страни Косова видео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18990_ 
ам: а које је добро Душан од свега тога видео?{S} Не казујеш ли и сам да је то био прави мучени 
а у Крушевцу слушао, или и својим очима видео!“</p> <p>„Почни само, почни, брате!“ привикаше не 
 „Ко поче овај покор ноћас?“</p> <p>„Па видео си за трпезом ко га поче?“ одговори Миросав јетко 
кнезу Гојку нека нам све исприча шта је видео и чуо у Крушевцу!“</p> <p>„Кнеже, може Гојко и не 
ате, авет, него светиња!{S} А где си је видео?“</p> <p>„Ето онде, у овој истој нашој клети,...  
ије упутила била.{S} Него Ристивор није видео ту војску, и ако су му погледи на њу падали.{S} Њ 
т Иван никада дотле у своме животу није видео.{S} Гледаше непомичан и очима широм отвореним, и  
да дођу под један велики брест, који се видео близу друма с ону страну крчме а на путу ка Косов 
уначе, по Богу?!“ — „Не, човече, Бог те видео!“... „Хеј, што не пођосмо дан раније!“... „Зар ми 
луманских разгледати старе хрисовуље, и видео да је право што народ неће да му је Лазар господа 
ањао и спод прстима дотицао, кад год би видео да то поп чини.{S} А у кнеза гледаше Ристифор, па 
тебе!“</p> <p>„Ако си је доиста на јави видео, а ниси је у сну снивао, онда је то добар знак!“  
а за срца наша!{S} Казуј нам још шта си видео.“</p> <p>„Има, кнеже, пуно шта што казује како је 
S} Хвала ти што нам исприча све како си видео!“ привикаше му многа господа из гомиле.</p> <pb n 
а се сети где их је пре једном приликом видео.{S} И још опазише како прстима леве руке тражаше  
тиваху по светини око двора да ли је ко видео кад се кнез Градоје кренуо, кад дојаха коњаник од 
и старци!“</p> <p>„Тако, браћо, Бог вас видео!“ викаше кнез Градоје сва веселији.</p> <pb n="10 
простити!“ Кад год бих легао на постељу видео бих два велика ока његова како ме гневно гледају  
 дакако!“ рече Ристивор. „Кад си ти још видео, да моба загази оштрим српљем у зрео јечам, а да  
о шапуту којим између себе разговараху, видесмо ми на стражи, да се нешто крупно десило.{S} Али 
осову децу нашу“ па им се одговори: „Не видесмо ми њих нигде на Косову!“.....{S} Сад чујте ме д 
ву јуначки погинути, па их запитају: „А видесте ли где на Косову децу нашу“ па им се одговори:  
таху они млађе људе и момчад око себе. „Видесте ли га“...{S} Али, бадава!{S} Требали сте ви њег 
м сељанима у оној гомили света.</p> <p>„Видесте ли нашега кнеза?“ питаху они млађе људе и момча 
ни на крај помисли мени да га више жива видети не ћу!{S} А сад нека Некудим настави ако има што 
{S} Али, бадава!{S} Требали сте ви њега видети на бојним пољима како смо га ми виђали! ...{S} Н 
 обнажујемо пред нашим сељанима, јер ће видети да нисмо змајеви него грешни и слаби људи баш ка 
га деда!“</p> <p>Онај народ, што могаше видети како се господа поздрављају и питају за јуначко  
осврну, погледа их мало, и не могаше ни видети ни разумети што се они то толико смеју, па онда  
пара.{S} У далекој даљини могло се оком видети како јара трепти над земљом, као да баш из ње и  
p> <p>Тек би се из нацртане слике могло видети како је диван Орлов Град, а речима је тешко лепо 
о за мном, а ко није.{S} А на Косову ћу видети колико је правих јунака међу вама!“</p> <p>И онд 
дој светлости од свитања лепо се могаху видети и коњи и гомиле људи у стану турском.{S} Лепо се 
е кућама доноси!{S} Ето огледај, па ћеш видети?“</p> <p>„Да окушамо попову мудрост!“ рече кнез  
 је ето Видовдан, видеће Господин Кнез, видеће Србадија, ко је вера а ко је невера!“ И онда обо 
 опет вам кажем: сутра је ето Видовдан, видеће Господин Кнез, видеће Србадија, ко је вера а ко  
рјански с војском својом још на Косову, видеће да Србадија, има још војске, и да није све на Ви 
ластелине Витомире, стављам у затвор, и видећемо шта ће сутра рећи порота од вашега реда!“</p>  
уго!{S} Ако паметно и хладно размислимо видећемо на мах, да после свега што се десило има само  
а овамо у двор да вечера с нама, па већ видећемо хоће ли после хтети да тражи шатор, и ако баш  
ерад!“</p> <p>„Ето мишљасмо, господару, видећеш сада најбоље и сам е би ти било за здравље теби 
ући свога погледа према њену лицу, и не видећи како га она испод ока милокрвно погледа, прође м 
“ понављаше кнез Градоје мало оштрије. „Видећу ја ко од њих сме да дигне руку, кад је овде војв 
осподару, тек да заустим да му кажем, а видех га где се и сам од себе крсти и клања!“ правдаше  
усхићен.</p> <p>„Ха, ето, синко, сад га видех!{S} Јест, видим га сад!“ закликта стари кнез радо 
, а верујте ми и млађи, но што га икада видех за последњих десет година од како га у двору служ 
Госпођи једне ноћи, тако око поноћи, не видех својим очима где из ведрог неба долете на двор, б 
узе на очи.{S} Од суза га већ више и не видех.{S} Кад опет прогледах, њега више тамо не бејаше. 
о за Крст Часни и веру Хришћанску!{S} И видех га како побожно целива крст, и како покропи сузам 
о без свести лежао, јер кад отворих очи видех звезде на небу; чух јечање рањених јунака и пишта 
та ми он не рече,“ одговори Иван; „него видех га како се на прагу поче крстити и клањати, те ја 
него пусто глухо доба!{S} Ето, мало час видех очима својим авет игуманије!“ рече Иван сав блед  
ад се још мало ближе примакоше Дворињу, видеше лепо како многи народ седи под вењацима а испред 
ње пресече као оштрим ножем.{S} Обојица видеше јасно како са свих страна жетеоци и жетелице пот 
о се убојним коњима у седла.</p> <p>Кад видеше кметови да већ и стари кнез приђе к Лабуду и узи 
љивали само зато, што у Светом Писму не видеше све оно, што саме владике хоће да се виде!{S} Ко 
 оних, што га гледају, жива дохвати.{S} Види се лепо како нешто виче, јер је широм уста отворио 
ним пољем, неко од млађих људи рече, да види пуно вењака и колиба на пољани испред двора.</p> < 
тивору да се врати с њиме у дворану, да види неће ли њему за руком поћи да старог кнеза за друг 
 али јој старац не даде, него заиска да види вез, посматраше га дуго и хваљаше га много.</p> <p 
весе од неколиких лаких облачака, па да види тај красни призор!</p> <p>Стари кнез посматраше за 
и.{S} И опет, ко је видовит могао је да види, да онај његов дуги и жудни поглед трепти дахом: „ 
вни и телесни, оно велико изненађење да види човека, од којега је сенка тако често падала на Зв 
е дуго потрајало а Боривој се окрете да види шта је с Ристивором, па се гласно насмеја.</p> <p> 
 славом увенчана дома враћа, тражаше да види своју милолику белу Перунику, са оним њеним крупни 
е јахао сам.{S} Не хтеде се осврнути да види ко још, осем Боривоја и Ристивора, иде за њим.{S}  
 погледа горе међу грање од липе као да види да није откуд тамо Каритон.{S} Па се онда опет окр 
постројени.</p> <p>Свакоме беше мило да види старога кнеза, никоме милије него постаријим сељан 
аки војник турске војске могао добро да види шта бива на тихој зеленој косини на којој се три С 
љутина кипи, па се и нехотице осврну да види јесу ли отворена врата кроз која на терасу изиђе.< 
гледалац стане према средини слике онда види десно од себе широко поље зелено, кроз које вијуга 
г у подруме доње, нека сам својим очима види је ли му коњу положено <pb n="36" /> како треба.{S 
Кнеза Лазара.{S} Ево ти препис од ње па види шта пише.{S} Ја знадем Господин кнез не мисли на т 
 узе се крстити од чуда.</p> <p>„Уђи па види!“ рече му кнез Вукан. </p> <p>Кнез Градоје уђе под 
{S} Нека душа Господина Кнеза са небеса види, да смо ми желели да се позиву његову одзовемо, и  
љу а управ чело своје главе, да му душа види пут неба!{S} Видите ли да је мали нож, што му у ср 
је, па се пови мало унапред као да боље види и сигурније чује.</p> <p>„Светац виче: „Та докле ћ 
 n="36" /> како треба.{S} Док то сам не види, ако је у истини витез, сан му ноћас на очи пасти  
одила, јер се под левим крилом орлушине види половина стреле која је оштрицом својом пробила у  
дњих стража испред војске јавише, да се види коњаник један, који у највећем трку јури ка војсци 
де два пута молити.{S} Изиђе сам, да се види и поздрави са својим старим другом и пријатељем.{S 
ине, прилика једне игуманије може да се види како тужна и расплакана лута по ходницима од двора 
ама, Ристиворе!{S} Не, потрчи напред, и види шта је, и врати нам се у сретање!“ рече кнез Градо 
бих од кнеза Будисава Витковића.{S} Ево види сам шта пише!“ Па онда сетив се да кнез Градоје ни 
м неком језом очи отвори, на своје чудо види да је се ходник осветлио неком тихом а плавичастом 
би повикао: „Децо моја, да ли ко од вас види да нам откуд долази нова каква чета ма од стотину  
осову велика несрећа десила, па кад већ види да она слути да јој ни од мене добри гласи стићи н 
оду падаху у конат, те изношаху на бољи видик црвене, плаветне, зелене и жуте шаре у вуненој пр 
о не пођосмо дан раније!“... „Зар ми на видику Косова, па да нам се слава измакне?!“... „Еј, да 
роз која на терасу изиђе.</p> <p>„Јес’, видим те!{S} Хтео би да бегаш?{S} Је ли?{S} Ето сте сви 
е вере.{S} Али нека си баш и Агарјанин, видим те јеси господин и јеси јунак.{S} Ето те заклињем 
„Ха, ето, синко, сад га видех!{S} Јест, видим га сад!“ закликта стари кнез радостан.</p> <p>Али 
гласом:</p> <p>„Ха!....{S} Видим!...{S} Видим те ко си!...{S} Ох, Мандо,...{S} Ох, снахо моја!{ 
у загушљивим гласом:</p> <p>„Ха!....{S} Видим!...{S} Видим те ко си!...{S} Ох, Мандо,...{S} Ох, 
, па им викну:</p> <p>„Е, сад ходите да видим јесу вам мачи у обојице подједнако оштри!{S} Нека 
жан сам и њему и вама да покажем бар да видим колико сам се огрешио, и да желим да тај грех кол 
осово!{S} До Косова се осврнути нећу да видим ко је од вас пошао за мном, а ко није.{S} А на Ко 
та кнез попреко.</p> <p>„Смешно ми једа видим какве муке има Ристивор с Јабучилом!{S} Неће му к 
арац љубазно младом властелину. „Што ја видим и што знам то је: да нико још на небу свецем пост 
не видим што нас зовеш на Косово?{S} Не видим што ћемо сад тамо?!{S} Бој се био, нико га добио  
о и лудост, опет немој мислити да ја не видим шта си и куд си наумио?{S} Кад ти ја само из дале 
ловићу!“ прихвати кнез Добромир, „ја не видим што нас зовеш на Косово?{S} Не видим што ћемо сад 
есно меким гласом; „ето за твојим пасом видим једну киту милог ти босиљка!{S} Додај је нашем Ри 
им опојте нам војводу по закону!{S} Ако видим да се на ваша Хришћанска срца нехришћанска кора у 
т’ сам кадар да ја то пресудим; али ето видим да је слава загрлила ону нашу браћу што се нашла  
 лицу и срдито прозбори:</p> <p>„Ја већ видим да ћете ви мене да наведете на много тежи грех не 
х страна,</p> <p>„Предајте се, људи!{S} Видимо, јесте јунаци!{S} Предајите се нама јунацима, ко 
оље дај да испитамо слуге војводине, да видимо да ли је какве поруке за нас и за своју војску о 
е, кнеже,“ — рече поп; „пуштајмо се, да видимо шта светац хоће!“</p> <p>И пустише се и раставиш 
о презрења.</p> <p>„Е, па добро, ево да видимо!“ прихвати поп Каритон па климну главом и намигн 
испунио!{S} А сад пођите у десно; тамо, видите, иза оних топола има бистар поток, на коме сам с 
 свој војводски шлем поред своје главе; видите ли како је воштаницу углавио у земљу а управ чел 
ти срца свога, сам себи смрт задао?!{S} Видите ли како је се наместио на свиленоме своме платну 
оје главе, да му душа види пут неба!{S} Видите ли да је мали нож, што му у срцу забоден стоји,  
 свиленоме своме платну војводскоме?{S} Видите ли како је положио свој војводски шлем поред сво 
ама освајате а не јунаштвом?!{S} Ево да видите ко су Срби и стари и млади!“</p> <p>„Да видите к 
ко су Срби и стари и млади!“</p> <p>„Да видите ко су Срби, и стари и млади!“ одјекиваше Ристиво 
ма свима је као рођена мати.{S} Ето сад видите, шта је право да чинимо?!“ И онда сви у глас пов 
 својим бројем уђоше под шатор, „зар не видите да је војвода, не могав одолети <pb n="153" /> ж 
репасти занемелу гомилу.</p> <p>„Зар не видите,“ настави он кад они већ већим својим бројем уђо 
к њему ону велику скрињу, коју ено тамо видите, и у којој му је стајало празнично војводско оде 
ицом теже је то.{S} А после, дете моје, видиш и сам како су чудна и мучна времена настала, ваља 
велиш!“ прихвати кнез, „Него, молим те, видиш да се овај народ слегао око нас!{S} Немој да се м 
ужег ћутања, „праведна је твоја жеља да видиш какво ће славно име твој првенац на крштењу да до 
упе на Косово, колико их год има, па да видиш шта ће бити од њих!...{S} Док само наш Градоје ка 
 грла. „Заповеди нам само Напред, па да видиш, Господару, како Србадија зна да гине!“ Господин  
једнако разговараху један с другим: „Да видиш, кнеже, ко је поп Каритон!“ „Да видиш, попе, ко ј 
а видиш, кнеже, ко је поп Каритон!“ „Да видиш, попе, ко је Орловић!“ „Је ли хоћеш на Косово!“ „ 
кву коју је сам Бог саградио!{S} Зар не видиш ово велико и дивно кубе, које је бог наместио над 
 погледај само у овом правцу!{S} Зар не видиш како се светлуца крст као да је од жеравице!“ вик 
х се успавао, буди ме и не жали ме, чим видиш да она велика звездана кола на небу клизају к Зап 
а, а по нека нариче без суза!...{S} Ено видиш, одоше сви у село.{S} Нико ти не оста на њиви, до 
 Бошко, „ми говоримо Кнезу Лазару: „Ето видиш, неће Марко да му ти поклањаш престо, него хоће д 
ао да тражи лице свога побратима — „ето видиш сад, што ја теби говорах: „Човече, не шаљи дете у 
pb n="174" /> осврнути, да својим очима видни колико их је.</p> <p>Па онда га освојише свакојак 
адија, има још војске, и да није све на Видов Дан изгинуло; ако није он више на Косову, и ако ј 
ри се међу жетеоце, кажи им: била се на Видов Дан велика битка, српска је војска јуначки изгину 
у вече, па ћемо се у име Божје лицем на Видов Дан кренути.{S} Ако Бог хоће, кренућемо се и стић 
а збориште код мога двора у Недељу пред Видов Дан, добро је.{S} И ето ти препис од књиге Господ 
стину; „Војводо, да ми се у Недељу пред Видов Дан лично јавиш на Косову.{S} Да доведеш хиљаду д 
дио да стигнемо на Косово у Недељу пред Видов Дан?!“</p> <p>„Јесте, заповедио је да стигнем с в 
и се сви тамо искупили до у Недељу пред Видов Дан.{S} Поручи свима да их молим и преклињем да п 
стигне, проћи ће и Петров Дан а камо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л’ је све то истина!“ ре 
не у Понедеоник а оно на сигурно на сам Видов Дан, чим ми само још која стотина људи стигне.{S} 
трчаше: „И опет вам кажем: сутра је ето Видовдан, видеће Господин Кнез, видеће Србадија, ко је  
то ћу вам сад испричати:{S} У очи самог Видовдана бејах опет на старажи пред великим шатором Го 
и се, вели, неће моћи да стигне амо пре Видовдана!“</p> <p>„Ништа то, војводо!“ рече кнез Градо 
 да се сви око њега искупимо најдаље до Видовдана; друго, страх ме је хоће лукави Агарјани спаз 
евоља на дому не стигнем на Косово пред Видови Дан.{S} Онако добар и милостив, какав је увек, р 
њој ништа не прозбори.{S} И опет, ко је видовит могао је да види, да онај његов дуги и жудни по 
проштаја у славан живот!“</p> <p>„Нисам видовит, као Лабуд твој;“ прихвати смерно, али нешто ка 
 видети на бојним пољима како смо га ми виђали! ...{S} Него, Богу хвала, те је још снажна мишиц 
дсећао је живо на своју матер; а својим вижљавим растом и својим покретима подсећао је, кажу, н 
 столици, млада једна жена, по високог, вижљавог, танкоструког раста, с нешто мало по дугачким  
ну:</p> <p>„Је ли тако, Боре?“ — оно се вижљиво ђаче — и не изгледаше друкчије него као ђаче —  
би победити Агарјане, доби нова крила и вијну се високо под облаке.</p> <p>Стари кнез се окрете 
нека јој преда ову књигу!““ Тек се Иван вијну коњу у седло, а стиже игуман Пајсеј и онда..... “ 
о од себе широко поље зелено, кроз које вијуга бистра речица, из које сребрне пастрмке искачу к 
д вењацима а испред вењака и око колиба вијугају усталасана кола.{S} Пуно младих мома, пуно мла 
их и шарених стаза у перивоју, хитро су вијугале плаве ластавице.</p> <p>У густом грању од стар 
ву свога и нашега старога господара!{S} Вика од јунака, топот од коња, звека од оружја њега раз 
али се од шаторова војводине свите чује вика, и неко на глас запомаже!“ рече Ристивор усплахире 
ога окршаја!“ „Тако је!“ громко одјекну вика из хиљаду грла као да је из једнога грла. „Заповед 
 оглухнуо или оболео те не чу колико те виках са степеница!...{S} Кнегиња те зове!{S} Ено је у  
и погледаше у оне, који то тако јуначки викаху.</p> <p>„Мени се чини, господо,“ узе реч кнез Ни 
н вођ, с голом кривом сабљом у десници, викаше громогласно:</p> <p>„Предајте се, махните делије 
 од збиље наљутио.</p> <p>„Не, не, не!“ викаше старац све срдитије; „из ових стопа мичи се натр 
еза.</p> <p>„Не бој се, дедо, за мене!“ викаше Боривој; „не ћу ја тебе данас на Косову посрамит 
пошљеш!“</p> <p>„Примам, примам, попе!“ викаше кнез нестрпљиво. „Пази, ево мене!{S} Пази!“</p>  
е светлуца крст као да је од жеравице!“ викаше Боривој сав усхићен.</p> <p>„Ха, ето, синко, сад 
дохвати по левој плећки.</p> <p>„Дедо!“ викаше силно раздраган млади Боривој! „Дело! ево добих  
!“</p> <p>„Тако, браћо, Бог вас видео!“ викаше кнез Градоје сва веселији.</p> <pb n="103" /> <p 
„Јеси ли ми, господару, још у животу!?“ викаше Ристивор, огледајући да буздованом својим пробиј 
е лудо!“</p> <p>„Коме да се предајемо?“ викаше старац. „Зар вама, који не смедосте дочекати да  
ст њихову.</p> <p>Тек ће у неко доба да викне оздо са прочеља кнез Вукан:</p> <p>„Што је теби,  
ако га крупан зној пробија.{S} Хтеде да викне да пробуди Ристивора, који сад дихаше мирно као д 
ојица да броје.{S} Боривој беше први да викне: „Равно педесет!“</p> <p>„И јесте управ педесет!“ 
н и да се уз то сваки војник прекрсти и викне: „Бог да те прости, војводо, као што ти ми прашта 
 на војну.{S} Али могу ја овога часа да викнем мојим људима, да се вратимо откуда смо и дошли,  
то!{S} Ако допаднем какве невоље, па те викнем за помоћ, немој се оглушивати ни оклевати, него  
ек што је било!{S} Нека дође; ако неће, викни момке, вежите бесног попа па га донесите амо!“</p 
осову, и о српску судбину на Косову!{S} Викни им ти твојом старом и славном виком: „<hi>Покајте 
раком својој чети.{S} Дошав до заставе, викну оштро војницима да скину калпаке.{S} Сам прихвати 
 сети нечега па, никако не осврћући се, викну:</p> <p>„О, Боривоје, синко!...{S} О, Ристиворе!“ 
да Миросаву, који се на ноге дигао био, викну заповедничким гасом: „Натраг на своје место!“ а В 
ку, изиђе на двор, даде затрубити збор, викну оклопницима: „На коње!“ па из оних стопа, и не св 
у некако поноситој срдњи <pb n="140" /> викну оној господи што са њим истрчаше: „И опет вам каж 
тари кнез силно раздраган <pb n="72" /> викну громко: „Напред, јунаци!“ Ристивор ободе Јабучила 
ову трезну дружину!</p> <p>„Ко сањив?!“ викну Винко па удари песницом о сто. „Ко сањив?{S} Гојк 
у!{S} Устај за Бога!“</p> <p>„Шта је?!“ викну кнез скочив са поњаве на којој је лежао био, а св 
ресудиш ко је бољи јунак а ко лошији?!“ викну горко кнез Вукан, саставив своје чупаве веђе као  
ам врати!“</p> <p>„Зар у истини тако?!“ викну старац запрепашћен, па се удари руком о колено. „ 
а бабунска јерес!“</p> <p>„Шта кажеш?!“ викну млади Витомир, сав пренеражен. „Ваљада нећеш рећи 
!“</p> <p>„Пун’те, децо, пехаре свима!“ викну игуман Пајсије слугама. „Дајте, господо, да се ди 
таде.</p> <p>„Ходите, господо, унутра!“ викну кнезовима и властели који на пољу пред шатором ст 
неће преварити! <pb n="179" /> Натраг!“ викну он, што га грло доношаше, Ристивору, који се доис 
 <p>„Стани, море!... ни корака напред!“ викну жустро и срдито Турчин. „Не будал’-те но се преда 
 нико да се макне! — „Кнеже Војиславе!“ викну Кнез Лазар; „дај пет коњаника од твоје стотине не 
ма у прса и плакати.</p> <p>„Некудиме!“ викну кнез Градоје нестрпљиво; „знамо сви да си му ти о 
часа да говорим с кнезом!“</p> <p>„Не!“ викну Ристивор сав престрављен, и подиже у вис обе руке 
p> <p>„Стој, властелине!{S} Устави се!“ викну промуклим гласом отац Харалампије. „Устави се, је 
меш да се уставиш!{S} Ниси бољи ни ти!“ викну стари кнез коме већ прекипе, па шкргуташе зубима  
ја тебе чекам!{S} То, брате, то казуј!“ викну оздо са трпезе један властелин, који је цело вече 
p> <pb n="91" /> <p>„Стан’те, господо!“ викну војвода сав пребледео. „Стан’те, господо, и не вр 
Крушевац пут Косова!“</p> <p>„Господо!“ викну млади војвода сав блед од узбуђености, и сав уздр 
 што дубље у сиву даљину!</p> <p>„Ено!“ викну сад живо Боривој, „ено како сунце сијну о златни  
аства!{S} Проклет да је Вук Бранковић!“ викну кнез Вукан у горком гневу.</p> <p>„Нека су прокле 
развијен.</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну он оздо, скиде калпак и поклони се.</p> <p>„Ко ст 
пропаде!“</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну Ристивор иза гомиле света, па се онда коњем своји 
јим звезданим небом!“</p> <p>„Војводо,“ викну из гомиле господе кнез Миросав од Рујног Рудишта; 
 му је смешно.</p> <p>„О, кнеже Винко,“ викну му са зачеља војвода, „немој нам прекидати Гојка! 
запе и застаде.</p> <p>„Додајте, децо,“ викну војвода младим својим слугама што јахаху иза њега 
де.</p> <p>„Где си ти, кнеже Миросаве?“ викну војвода више сетан него гневан. „Где си ти, Витом 
 њиме разговара.</p> <p>„Је ли, Гојко?“ викну опет оздо са трпезе кнез Винко, па удари песницом 
чевито дохвати Бега за обе руке, и онда викну загушљивим гласом:</p> <p>„Ха!....{S} Видим!...{S 
ђују цвеће за своје клобуке, па им онда викну:</p> <p>„Стан’те мало, децо!{S} Не дам ја ни једн 
камо ли вечерати!“</p> <p>На то војвода викну Ивана Порубовића, и заповеди му да води кнеза Гра 
стазама, и по њивама, и по пољима, нека викну: „Стари вас је кнез поздравио, немојте његове сед 
снике пошљи по селима и засеоцима, нека викну да нам требају драговољци, јер нас Господин Кнез  
бубњари и трубачи зађу по селима и нека викну: „Треба кнезу још само десетак јунака; него ко хо 
о, да отворимо пута кнезу!“ А војницима викну оштро, да се ставе у збијен ред, да свога вођа до 
бе, засука рукаве од свилене кошуље, па викну попу:</p> <p>„Ходи, попе, да меримо снагу!“</p> < 
Сав поцрвене, очи му севнуше гневно, па викну Ристивору:</p> <p>„Иди му кажи да одмах овамо дођ 
орачаја, Турци се уставише, и њихов вођ викну јасним гласом:</p> <p>„Стан’те мало, незнане дели 
а, сукну мач из корица и не осврћући се викну: „Напред, депо, за крст часни и веру Хришћанску!“ 
и коњи и сви клобуци окићени стари кнез викну:</p> <p>„Прекрстите се, децо моја, па, у име Божј 
суза једна другу сустизаше.</p> <p>Кнез викну својим војницима да сваки од њих приђе к попу Кар 
ад Иван дође к себи.{S} Скочи на ноге и викну:</p> <p>„Ристиворе!{S} Ристиворе!{S} Брате!{S} Ју 
 ћу ја с тобом?“ окрете се стари кнез и викну срдито Ристивору. - „Ти ћеш још учинити да се у о 
је диже завесу на уласку у шатор, па им викну:</p> <p>„Е, сад ходите да видим јесу вам мачи у о 
е, ведар и готово весео, громким гласом викну:</p> <p>„Јунаци!{S} У седла!{S} Напред!“</p> <p>И 
им погледом шта се учинило па задовољан викну својима: „Хвала вам, јунаци, хвала вам, децо моја 
ну узде Лабуду, <pb n="144" /> и громко викну: „У име Божје!{S} Напред!“ Не умем ја вама описат 
.{S} Милош севаше очима гневно и срдито викну момцима: „Коње!{S} Овамо коње!“ Испадоше за њима  
апатом шапутати док не дође да Ристивор викну: „Не, не; сунца ми, поштена је девојка и од добро 
 чим му се Ристивор приближи, старац му викну:</p> <p>„Казуј, синко, је ли боље среће данас?“</ 
т чуо тутањ као од грмљавине.{S} Старац викну неколико пута:</p> <pb n="10" /> <p>„Ристиворе!{S 
е две чете бију мачевима и буздованима, викнуше под оружје сву чету Орловића па с њоме улетеше  
ко да не могу?!{S} Бог с тобом, кнеже!“ викнуше духовници сложно.</p> <p>„Само, разуме се,“ нас 
ваху.</p> <p>„Пали су и један и други!“ викнуше му неки Турци.</p> <p>„Ох, мој добри дедо!..{S} 
сузе ронећи.</p> <p>„Бог да га прости!“ викнуше сви онде присутни као из једног срца и из једно 
те књиге до пола ноћи.{S} Око неко доба викнуше да се донесу неколике цепанице на ватру у трпез 
чи склопио брзо би скочио из постеље са виком и кукњавом, и полетео би к вратима као да бега од 
{S} Викни им ти твојом старом и славном виком: „<hi>Покајте се</hi>!“ Е па шта ћу више?{S} Јес’ 
лиже стизаху стану, све то јасније чуше вику, као да се стотине људи надвикиваху псовкама и пре 
е трже, баш из најслађег сна, на жустру вику Ристиворову, који упаде у шатор вичући;</p> <p>„Го 
уједно; по лепоти стаса и милини лика — вила; по очима, по кадифеној мекости погледа, по сунчан 
ђе Мандалене. „Беља је, брате, од сваке виле; лепша је, брате, од Јованке коју Змајеви љубе!“</ 
љани и сељанке журно покупише српове, и виле и грабље, покупише здеље и чутуре, запрегоше волов 
вори поробљени?{S} Ил’ си јунак расрдио виле, те пустише воду у твоје руднике, потопише и сребр 
 пронашле су се сребрне руде, као да су виле сребрним жицама прешивале темеље од Голубиња.{S} О 
каквога Светомира Светогорца, који је у Вилиндару научно да чита књиге староставне.{S} Читао им 
бела, да л’ још носи своје русе косе по вилински просто расплетене, да л’ јој црне очи још и са 
 прекинути прекрштање обичнога домаћега вина у малвасију, и да није лако силом га из винских по 
е, те работе!</p> <p>„Тако ми ево овога вина,“ настави поп; „није само да сам млађи од тебе за  
че и дрвене боце и чутуре пуне црвенога вина.{S} Он сам — на високом коњу Јабучилу, у убојној с 
ајпре прихватише беле погаче и руменога вина, па онда старац рече:</p> <p>„Синко Ристиворе, ја  
да има за њих доста бела хлеба и црвена вина, а доста зоби за коње њихове.</p> <pb n="85" /> <p 
а ради пре и без бела хлеба и без рујна вина, а не може без веселе песме!“</p> <p>„Но знају ти  
, на који је Ристивор донео два кондира вина, да се нађу ако би се зажеднело.{S} Изнад постеље  
зе растапати своју радост у потоцима од вина који из подрума војводиних потицаху, а сва се онде 
водо, овамо, тако ти славе!{S} Ево овде вина, да прашину збрише и умор растера!“</p> <p>Војвода 
 не гине победа!...{S} Камо?..{S} Дајте вина овамо!“</p> <p>И тако долазак кнеза Градоја задахн 
разнеће их као плеву!{S} Камо?{S} Дајте вина овамо!..{S} Одите овамо, да пијемо у здравље Старо 
тну?!“ питаше поп Каритон, који је више вина попио него кнез и млади властелин заједно.</p> <p> 
их пехара, а бојим се требало би више и вина него колико су га слуге твоје отвориле, па да вам  
о један залогај хлеба и по један гутљај вина нека нам је то у овај час Свето Причешће, да би на 
 познаници дочекаше га с пехарима пуним вина, па се поздрављаху и питаху за јуначко здравље.{S} 
емо овде, да се прихватимо хлеба и мало вина ако га још у твојој чутури има.{S} Да одморимо и с 
дно поп, дохвати и испразни један пехар вина, узе исправљати рукаве од антерије, намести свој ц 
њ свакојаке ђаконије, и дадоше му пехар вина.{S} Али му стари кнез не даде пити него навали на  
а да те крчмарица, кад ти донесе кондир вина... .“</p> <p>„Ха!{S} Ту ја тебе чекам!{S} То, брат 
е мало, дохвати са огњишта један кондир вина, и сркну неколико гутљаја.</p> <p>„Нека је хвала г 
pb n="12" /> се мало поодмори; додај му вина и белих симита, нек се прихвати док не стигне вече 
у иза њега, — „додајте Ристивору чутуру вина, нека спере прашину са грла!“</p> <p>„Хвала теби,  
лева Винку сеђаху за трпезом; „поведите Винка до на постељу његову, јер је ето много сањив те н 
ном говориш!“</p> <p>Пријатељи повукоше Винка натраг у последњи ред гомиле, да га склоне од гне 
ерка дужда од Млетака?!{S} Ти си пијан, Винко!“</p> <p>„Обојица смо се опили њеном лепотом!“ пр 
ови обузеше.</p> <p>„Бог с тобом, кнеже Винко!“ узе реч Гојко. „Какве снове ти бунцаш?{S} Каква 
чега што му је смешно.</p> <p>„О, кнеже Винко,“ викну му са зачеља војвода, „немој нам прекидат 
смо се опили њеном лепотом!“ прихваташе Винко, па се грохотом насмеја. „Кад свратисмо, беше она 
аше кнез Нинко, прозван од другова кнез Винко, па се узе љуљати главом и намигивати на своју на 
 Гојко?“ викну опет оздо са трпезе кнез Винко, па удари песницом о сто, да кондири и пехари на  
и чудим се вама, господо!“ узе реч кнез Винко. „Слушам вас и чудим се и начудити вам се не могу 
езну дружину!</p> <p>„Ко сањив?!“ викну Винко па удари песницом о сто. „Ко сањив?{S} Гојко се п 
 заборави оно и сувише искрено излетање Винково у прошлост. „Прво је добро што ти је у Крушевцу 
/> војвода гостима што с десна и с лева Винку сеђаху за трпезом; „поведите Винка до на постељу  
ству!...{S} Кад не бих мислио да нам је вино мозак прегрејало, мислио бих да сте бесни и махнит 
че у њима, час опет <pb n="13" /> отаче вино и меша у њ некакве траве и по мало меда.{S} Час по 
Ето таквих разговора вас дан.{S} Попише вино па се о седању сунца разиђоше својим домовима!“</p 
о у свој шатор и да је тамо сам седео и вино пио.{S} По још причаху како је Ристивор једнако од 
оклонивши се скромно, па настави: „Него вино да оставимо за после, а сад да учиним како ми је м 
, да ја ево сад претварам његово кисело вино у слатку малвасију.{S} Не могу ја сад ово прекинут 
цео дан, ударасмо у бубњеве, проливасмо вино цео дан, и ево промукох молећи их и корећи их, и ј 
једосмо со и хлеб <pb n="92" /> и писмо вино један другом у част и у здравље.{S} А молићу и вас 
детињства, и ако смо у младости заједно вино пили и ограде прескакали, и ако ево и сад заједно  
ића кнежина поста у брзо као кошница од винове лозе са ројем златних пчела.{S} Богатство им ниј 
има и воћнацима.{S} Не дај граду у наше винограде; не дај дажди на наше њиве; не дај води у наш 
за наше усеве, и за сваки род и плод по виноградима и воћнацима.{S} Не дај граду у наше виногра 
розбори старац тихо.</p> <p>„Запојте га вином!“ заповеди Санџак-Бег својима.</p> <p>Приђоше нек 
 ње, као и коме и кад да насипљу пехаре вином, да не остају празни.</p> <p>„Да ли ти рече Ристи 
<p>Старом се јунаку загреја срце добрим вином, те дође к себи и погледа бистрим погледима око с 
ором свет је био тако весео и раздраган вином, песмом и игром, да је слабо ко знао шта бива там 
е устави.{S} Уста на ноге, допуни пехар вином из кондира, погледа по дружини, и онда уздрхталим 
ви нашу заставу, спусти под њу мехове с вином, искупи око ње бубњаре и трубаче, нека ударају у  
сподски гости ваши, којима сам пехаре с вином додавао или коње доводио, нису ме обилазили своји 
на пружаху војницима бардаке и чутуре с вином, ките цвећа и зелене ране јабуке петроваче.</p> < 
а очи.{S} Да их при крије, наже пехар с вином и полагано га испијаше.{S} Али не беше испио ни д 
 баш као да је сабор; отворих ја мехове винске, не би ли се мушка срца загрејала; напојих свако 
и крупна једна људина, широкога лица, с вински руменим образима, по дебелим носом, крупним очим 
у малвасију, и да није лако силом га из винских подрумова у горње дворане извести.{S} Али не им 
да дође!“ причаше он кнезу; — „ено га у винском подруму; скинуо мантију, засукао рукаве, на јед 
кву.{S} Кнез се три пута прекрсти па се вину своме белом Лабуду у златно седло.{S} Усправи се п 
ва два млада грешника, што се синоћ при вину горко завадише, и што ено сад стоје пред мојим шат 
 од гнева, али се горко осмехиваше, па, винув се коњу у седло, у некако поноситој срдњи <pb n=" 
овек само оком тренуо, педесет коњанике винуло се убојним коњима у седла.</p> <p>Кад видеше кме 
у густи преплет од купина, дивљих ружа, вињага и леске.{S} Изнад ове зелене а мирисне живе огра 
и живину, а мушкадију отераше на Змајев Вис.</p> <p>Рано зором Ристивор је учинио дивне спреме, 
} А и ти, синко, потеци зором на Змајев Вис; разви нашу заставу, спусти под њу мехове с вином,  
конопцима и изведу рано зором на Змајев Вис.{S} Одведи тамо све наше коње из подрума дворских;  
ао да на својим плећима носи цео Змајев Вис.{S} Па онда настави:</p> <p>„Ето ни један!...{S} Ис 
гле; изнад тога поља у позади издиже се вис с боровима и јелама; више њега голи сиви крш по врх 
но је оног првог око паса, издигао га у вис па га бацио као врећу памучне свите на спод; у четв 
иш?!...{S} Ето, Бранко“, — па погледа у вис као да тражи лице свога побратима — „ето видиш сад, 
 се слободан, баци се стражњим ногама у вис па онда весело ржући дојезди сам, без јахача свога, 
ну Ристивор сав престрављен, и подиже у вис обе руке као да је преклиње. „Не, госпођо, ако Бога 
о?!“ цикну старац, па подиже обе руке у вис запрепашћен. „Да бегамо?!...{S} Ко да бега!...{S} З 
 њега, подиже лице к икони и обе руке у вис, као да призивље милост Божју; пригну се и целива Р 
ојводина!“</p> <p>И сви подигоше руке у вис као да се заклињу.</p> <p>„Е сад, свети оци!“ окрет 
ноге сви присутни, дигоше пуне пехаре у вис, кликнуше весело у славу кнеза Лазара, док се то бу 
ладна птичурина зграбила из колевке и у вис к своме гнезду понела била.{S} Њен је син постао ве 
орлушину, која раширеним крилима лети у вис носећи у канџама румено чедо у белом свиленом повој 
ем у грање и лишће, кроз које се орао у вис пропињао, као да хоће да пролети кроз венац од седа 
Господо!“ рече војвода подигнув главу у вис и окренув се свити својој; „нека нам се војска ноћа 
 упрла погледе из крупних црних очију у вис, па златном стрелом гађа грдну једну мркосиву орлуш 
 исправи у седлу, и подиже десну руку у вис, да утиша жагор у гомили господе.</p> <p>„Јесте ме  
нажно око паса, и издиже онаку људину у вис; али се поп дочека на ноге, па стегну старог витеза 
алазак сунца разлегале трубе са Змајева Виса.{S} Ристивор је свакоме огласнику придао по једног 
ead> <p>У Четвртак пред пече са једнога виса кнез Градоје показа своме унуку и својој чети беле 
ни невесели.</p> <p>На подножју једнога виса сјахали су били да коњима својима облакшају, и пођ 
 витеза на једном сребрном обручу, који виси о гвозденом танком ланцу, љуља се сиви соко један, 
а она суха мрка тиквица за воду, што му виси о некаквом кајишу о бедрима, светли као да је руме 
 је поред њене десне руке; према њој је висила на зиду у сребро окована чудотворна икона Богоро 
лас Кнежев, његово полагано спуштање са висине у дубине, оно његово застајивање, она очевидна б 
ежак терет скинуо; па онда, као са неке висине и издалека, гледаше непомично на слику, коју беш 
тали до на врхове од кула (као да са те висине боље сагледају да ли се то доиста од некуда холу 
у крила, само што орлови лете к сунцу у висине, а кукавице у мрачни шипраг да подмећу своја јај 
тако!“ понови игуман Пајсеј, уздигнув у висину свој глас, пола као срдећи се а пола као молећи  
на једног тучног ждрала најпре далеко у висину шибала.{S} Из авлије се по каменој степеници сил 
живо из столице, усправи се у сву своју висину, и упре очи своје, из којих ватра севаше, у млад 
аморну авлију млад момак, красног лика, висок и лепо развијен.</p> <p>„Ево мене, господару!“ ви 
азује што зна!“</p> <p>Рањеник, красан, висок и личан младић, <pb n="136" /> погледаше мирно, и 
S} У сухој, каменитој пустињи стоји он, висок готово као копље; завио се у неку кожу, као да је 
с коњским реповима побијено беше, изиђе висок и личан човек, у долами од црвене чохе богато зла 
ма обарају.{S} У самом левом куту слике висок и гранат храст; под њим шарене простирке, подглав 
"26" /> колевке крочила на њиву млада а висока и танкострука једна жена у китњастом шареном рух 
 врата на дворишту, и на прагу се указа висока и крупна једна људина, широкога лица, с вински р 
пеза од белог мрамора.{S} Око ње четири висока, тешка и гломазна стола од храстовине, у којој б 
дина наследио свога оца, подигао је две високе осмоугле куле, везао их једном мраморном терасом 
ужје.{S} С великом муком нађоше некакве високе маџарске кљусине, па на њима прођоше кроз град,  
прагу од њихове собе јави прилика једне високе, сувоњаве, средњовечне жене, у црном оделу једне 
не а мирисне живе ограде подизале су се високе тополе, дохвативши се глатким сребрнастим својим 
нима.{S} У њој су били просечени уски а високи прозори, који пропуштаху у трпезарију благу свет 
усечени уски пролази к самим прозорима, високим и уским, кроз које меки румени зраци сунца на з 
<p>И онда зовнуше ђакона Јеротија, који високим гласом, као да пева јектенија узе да чита:</p>  
икањем.{S} Још су звездана кола стојала високо изнад Запада, кад се старац диже па рече Ристиво 
ти Агарјане, доби нова крила и вијну се високо под облаке.</p> <p>Стари кнез се окрете према св 
а из великог зеленог шатора, пред којим високо копље с коњским реповима побијено беше, изиђе ви 
једним зеленим шатором у земљу побијено високо копље, о коме вишаху три коњска репа.</p> <p>Ста 
еднело.{S} Изнад постеље Ристиворове по високо у углу од два зида стајала је некаква велика ико 
 бесног једног црног Арапина, који се с високо уздигнутом кривом сабљом залетео био на старог к 
зумео свога господара, јер подиже главу високо према турском стану, рашири уздрхтале ноздрве, к 
те!“</p> <p>Па се старац мало пригну са високог коња свога и пружи десницу Мандалени, која му ј 
храстовој столици, млада једна жена, по високог, вижљавог, танкоструког раста, с нешто мало по  
ачаја од њега, седела је у истој таквој високој и богато изрезаној храстовој столици, млада јед 
ица.{S} Опружио се био у оној храстовој високој столици, наслонио главу на крила некаквога у хр 
ала је другу, онако како се зрикавци, у високој трави око оног храста, жустро гањаху и надметах 
 кула својом сенком правила, седео је у високој храстовој столици старац један, одевен у господ 
туре пуне црвенога вина.{S} Он сам — на високом коњу Јабучилу, у убојној спреми, с калпаком на  
 /> <p>Ту се на једној пољани, обраслој високом папрати, искупила и сместила уз Орловићеву чету 
ка па је пружи младоме витезу на његову високом Јабучилу.{S} Пружајући му босиљак Босиљка му гл 
на шта је само ако је писмен, јер се уз високу танку трску коју светац у десници држи, повија у 
онда лаким трком пођоше уз ону косу, на вису које је лежао турски стан.</p> <p>„Разви моју заст 
вечаности.</p> <p>Цео дан су на Змајеву Вису бубњари ударали у бубњеве и трубачи дували у трубе 
ред ове цркве појахали крилате ждрале и вите ластавице!“</p> <p>„Тако је!{S} И није друкчије!“  
е, да чује одговор Ристиворов.{S} Млади витез по дуго стаја пред њом нем и замишљен, и гледаше  
 неком јеком од гусала, као да је млади витез далеко, далеко тамо у царству снова певао некакво 
 и шта да вам кажем?!“ питаше се рањени витез, па по кратком премишљању настави:</p> <p>„Испадо 
одо, све што и како би!“ настави рањени витез. »Знам само ово што ћу вам сад испричати:{S} У оч 
{S} Док то сам не види, ако је у истини витез, сан му ноћас на очи пасти неће.{S} Кад легнете н 
ху, зло слагала са бољом, коју је стари витез у срцу носио.{S} Изгледало му је чудно да српска  
, у мојој се чети не може наћи ни један витез, а камо ли њих петорица, који би јутрос појахао о 
и, не скидаше својих погледа са старога витеза.{S} Онај пламен што из срца старчева сијну кроз  
а боју позајмио.{S} Иза столице старога витеза на једном сребрном обручу, који виси о гвозденом 
рктаху на сваки и најлакши крок старога витеза.{S} Десном руком својом водио је снаху своју а л 
оте у цркву!“</p> <p>И одведе оба млада витеза у дворску црквицу где јутрења тек почела беше.{S 
> <p>И изиђе из шатора водећи оба млада витеза за руке.</p> <p>„Бадава!“ рече он као сам себи г 
пребијао!</p> <p>Није чудо да два млада витеза клизаху разговором низ брдо, док се не натоциљаш 
рекида.{S} Ни кнез, па ни она два млада витеза, не разумеваху ништа од свега онога жубора.{S} Н 
ок се мало поуморе!“</p> <p>И два млада витеза гледаху мирно како се носе с једног краја трпеза 
расе.</p> <pb n="37" /> <p>Два се млада витеза, две властелинске слуге два племенита господара, 
се поп дочека на ноге, па стегну старог витеза око паса и стаде да га повија те на лево те на д 
м јасне и кратке заповести.{S} Полетеше витезови све кликћући, срећни што носе својима Кнежеву  
ту мирисног босиљка па је пружи младоме витезу на његову високом Јабучилу.{S} Пружајући му боси 
ељади да нека тешка брига лежи страноме витезу на срцу; особито се за столом у трпезарији чудно 
нам прекидати Гојка!“</p> <p>„Молим те, витешки војводо, само да питам Гојка, је ли свраћао код 
оглави да слушамо!“</p> <p>„Хвала теби, витешки старче, који нас учиш чему ваља!“ прихвати војв 
нам, Господине Кнеже!{S} Опрости нам, и витешки царе наш!...{S} Опрости моме унуку, јер дете ни 
 образ, баш као да му не беше унук него витешки друг!{S} Грлећи старца Боре рече:</p> <p>„Благо 
 женска глава хоћу да судим о пословима витешким: али је војвода рекао само истину, да је Боре  
а подсећао је, кажу, на свога покојнога витешког оца.{S} Према своме деду имао је право страхоп 
верим старом господару, који ме је учио витештву, и који ми је и отац и мајка.{S} И неколико пу 
вече, не шаљи дете у Латине, да се тамо витештву учи!“</p> <p>Ућута мало, и загледа се опет у б 
својим мислима, устаде на ноге, права и витка као јела.{S} Прекрсти се побожно три пута, и три  
"118" /> јутрос добих од кнеза Будисава Витковића.{S} Ево види сам шта пише!“ Па онда сетив се  
акве танке вунене тканине, утегнуте око витког јој стаса пасом од плавог аксанита извезеног сре 
же Боре да јаха убојита коња, и може да витла оштрим мачем и може шестоперцем добро да се баци. 
о у војводе, не знајући какви то светац витла колом девојака и прикупље просјаке око двора, ето 
еше умора у срцу његову.{S} Једна мисао витлала је другу, онако како се зрикавци, у високој тра 
лавом његовом, и опет се расклопише под витлањем мача кнежева, да се по ново склопе и да му и р 
ка.{S} Вежбао их је у брзом исукивању и витлању мачева, и у поузданом управљању коњима.{S} Рист 
 гробу који не може да се брани, док је Витомир увредио мене жива, који могу и да се браним и д 
моли Богу.</p> <p>„Да дивне зоре!“ рече Витомир, погледав према Истоку, који својим руменилом п 
, а кнежеви нас људи нападоше!“ причаше Витомир.</p> <p>„Тако је у истини!“ рече упорно Миросав 
ил’ његовом спрати може!“ говораше кнез Витомир доста мирно. „Ја сам готов ево овога часа, само 
 шатором стари кнез гласно говори.{S} И Витомир се тада примаче к уласку у шатор и слушаше пажљ 
ерес!“</p> <p>„Шта кажеш?!“ викну млади Витомир, сав пренеражен. „Ваљада нећеш рећи да сам ја П 
многе помело!“ прихвати Ристивор. „Онај Витомир из Белог Потока, знаш онај што га зову</p> <p>„ 
не не лече слатким речима!{S} Властелин Витомир ми је пред вама свима нанео срамоту, која се са 
„Славе ми, кнеже Нинко,“ рече властелин Витомир, коме последњу реч беше Нинко управио, „ја не з 
е јавише да су кнез Миросав и властелин Витомир дигли један на другога људе своје, те се између 
одо, не буде криво,“ прихвати властелин Витомир; „али ако кнез Миросав остави ноћас стан па се  
 узе реч млад један властелин, по имену Витомир. „Пре пет година путовах у Дубровник, да дигнем 
p> <p>„Ти лажеш, кнеже Миросаве!“ цикну Витомир. „И није чудо да лажеш, јер су те с лажју и уве 
 у срцу вашем!“</p> <p>„Кнеже,“ узе реч Витомир, „ако хоће кнез Миросав да се мачима на смрт бо 
а, скочи на ноге па полете на њ.</p> <p>Витомир сукну мач из корица, па се окрете, да код свога 
Миросав, па се баци сребрним пехаром на Витомира, скочи на ноге па полете на њ.</p> <p>Витомир  
не сви људи кнеза Миросава и властелина Витомира били пола пијани, то трезним Орловићевцима ниј 
енутку он је већ стао између Миросава и Витомира; у трећем тренутку дохватно је оног првог око  
ода више сетан него гневан. „Где си ти, Витомире?!“</p> <p>Протурише се кроз своје војнике и је 
ебе, кнеже Миросаве, и тебе, властелине Витомире, стављам у затвор, и видећемо шта ће сутра рећ 
те на спод; у четвртом изви мач из руке Витомирове, баци га далеко у један кут трпезарије, па о 
ичким гасом: „Натраг на своје место!“ а Витомиру: „Седај доле у тај сто!“</p> <p>И један и друг 
{S} Војвода међу тим приђе к Миросаву и Витомиру па, у знак да им прашта, пољуби се с њима.</p> 
не распршта прва чета као плева коју је вихор дохватио.</p> <p>У томе часу брзим кроком стизаше 
би и сузама ороси.</p> <p>Народ поче да виче: „Срећан пут, господару, и теби и војсци твојој!“  
прављаше се за нов чин. „Нека светац не виче напразно; „Покајте се!“ Да се покајемо и да му се  
ива дохвати.{S} Види се лепо како нешто виче, јер је широм уста отворио; ако ко маштом својом н 
е види и сигурније чује.</p> <p>„Светац виче: „Та докле ћеш, попе несретниче?!“ Да му сутра пал 
 рече пола збуњено:</p> <p>„Је ли ти то вичеш2 Зар је зора?!“</p> <p>„Није, брате, него пусто г 
и да прича:</p> <p>„Други опет узеше да вичу: „Ама лако је кнезу, и лако је господи!{S} Ако ком 
продрмао и онда силно из постеље дигао, вичући јаросно: „Покај се, несретниче!“ И ево се кајем! 
ру вику Ристиворову, који упаде у шатор вичући;</p> <p>„Господару!{S} Господару!{S} Устај за Бо 
ао мраморни сто, била је за једну стопу виша од осталога патоса.{S} На овоме снижем патосу било 
м у земљу побијено високо копље, о коме вишаху три коњска репа.</p> <p>Старац најпре узе сам да 
охвати буздован, који му о јабуци седла вишаше, и баци се њиме према Ристивору.</p> <p>Паде буз 
чи њене сузе њене обвијале.{S} Па онда, више као себи него њој говорећи, промрмља:</p> <p>„Јадн 
 вели да напишем ово овако:{S} Војводо, више ти ја чекати не могу.{S} Ја одох на Косово Господи 
зади издиже се вис с боровима и јелама; више њега голи сиви крш по врховима којега виде се мног 
 је мени мила наша дворкиња Босиљка.{S} Више бих волела да је теби дамо, него ли ма коме другом 
 а под небом, које се -— чинило му се — више но икада застрло густим ројевима <pb n="150" /> зв 
едаше му кнез. „Нај, носи заставу!{S} А више ми немој будаласто помињати памет људи у којих јун 
ставих, и ни на крај помисли мени да га више жива видети не ћу!{S} А сад нека Некудим настави а 
и не видех.{S} Кад опет прогледах, њега више тамо не бејаше. „Што ли је наш славни цар тако сет 
е си ти, кнеже Миросаве?“ викну војвода више сетан него гневан. „Где си ти, Витомире?!“</p> <p> 
вна царевина српска!...{S} Бадава, нема више ни старог јунаштва, па откуд може бити старе славе 
своју главу и своју кожу; али онда нема више јунаштва на свету!“</p> <p>„Ево, Јабучила, вере ми 
 гините лудо!“ Тако довикиваху Турци са више страна. </p> <p>„Зар би ми били српски јунаци, да  
 манастире: истина је да имамо два пута више попова но парохија, и пет пута више калуђера него  
ута више попова но парохија, и пет пута више калуђера него што се може да смести у хиљаду манас 
ти!{S} Онда смо имали свагда десет пута више људи но оружја, и мучили смо муку, како да враћамо 
азар јуначки пао!{S} То им кажи и ништа више!“</p> <p>Продера Ристивор својим коњем кроз џбуње  
, и отиде право к своме шатору не рекав више ником од њих ни једне речи.</p> <p>На уласку у шат 
 падало од једне воштане свеће, која је више главе младога војводе догоревала, то је осветљавал 
цу метну?!“ питаше поп Каритон, који је више вина попио него кнез и млади властелин заједно.</p 
 и кукњаву.{S} У госпође Мандалене није више било суза.{S} Она гледаше мирно и не трепћући за с 
ме тако зачудио и тако разгневио, да ме више никад погледао не би; а на сигурно ме не би повео  
жена, око својих тридесет година.{S} Не више пупољак али ни пуно развијена ружа; цвет у коме се 
вој, по тајанственој дубљини њиховој не више жена, него неко божанско створење.{S} Сељаци прича 
чки одазивати твојим позивима, кад мене више не буде било!“</p> <p>Млади војвода гледаше неколи 
а Божјом помоћу разбити Агарјане, да се више не дижу.{S} Поручи свима да их молим и преклињем,  
ла господа дизаху од пехара.{S} Није се више знало ни кад се почиње дан ни где се свршава ноћ.{ 
мужа на клобуку свога свекра, не могаше више уздржати својих суза.{S} И кад Боривој, примив кло 
S} Али, на своје велико чудо, не могаше више чути никакав топот у даљини, него само корачање дв 
д већ гомилом једном тако, да не могаше више ни коњем крочити, ни мачем завитлати.</p> <p>Али с 
 и замишљен да говори сниским гласом, и више као сам себи:</p> <p>„Еј жалости наша!{S} Куд је о 
ну <pb n="87" /> моја старост учинила и више жалосна и тужна него што јесте.{S} Али кад ме је в 
 војевања за педесет — а Бога ми биће и више — година!{S} Дај ти нама твоју заставу, дај нам ко 
ред пуних пехара, а бојим се требало би више и вина него колико су га слуге твоје отвориле, па  
ушу његова господара.</p> <p>„Нико мени више ништа помоћи не може!“ рече војвода, па онда журно 
ави Ристивор, — „да ти, господару, ниси више млад, и да је било доста твога славног војевања за 
тко рече Ристивору: „Од овога часа ниси више мој слуга ни мој властеличић!{S} Иди за онима, кој 
 гологлав и са рукама на прса скрштеним више мртвог војводе, не скидајући својих погледа са лиц 
ви мученик за отачаство, да је двојином више пелена но малвасије као цар попио, да су га се ист 
 све на Видов Дан изгинуло; ако није он више на Косову, и ако је истина што је онај рањени јуна 
ец дана овамо од туге и жалости остарео више но за десет последњих година!“</p> <p>„Е, мој Госп 
ојитог попа Каритона, који, кад се мало више поднапије, узме да прича хрвање своје са Светим Јо 
таро доба, док је по нашим земљама било више јунака, свеци чешће и радије јављали међу људе, и  
ша војска, тргла се и њихова; нема тамо више ни места ни прилике да се некакво јунаштво покаже! 
неразговетно прозборио; али је очевидно више у бунилу него разборно говорио.{S} Рањени дечко би 
ешто опасности у првим тренуцима.{S} По више њих имало је да одбија ударце, а по гдекоји је пон 
тако ти крсног имена твога!“ привика по више њих из свите војводине у очевидно силном узбуђењу. 
л и Ристиворев Јабучило.{S} Окреташе по више пута час десно час лево ухо к поветарцу, који му д 
} И би му мило, што их очевидно беше по више.{S} И опет се не хтеде <pb n="174" /> осврнути, да 
нез,“ поче Гојко, „а ено га, има већ по више дана на Косову!{S} Пре него ће се кренути, изађох  
кога од своје властеле, нека доведе што више добро опремљених војника.{S} Ако стигну на зборишт 
 што пре можеш, и да доведеш војске што више можеш.{S} Ја већ, у име Божје, полазим, јер као Го 
се ми властела кољемо између себе данас више него што је то некада било; али ево невоље где, ум 
 ударише сузе на очи.{S} Од суза га већ више и не видех.{S} Кад опет прогледах, њега више тамо  
зумеш моје бриге. <pb n="56" /> Има већ више ноћи како ока склопити нисам могла.{S} Јутрос, пре 
ала.</p> <p>Али се глас старчев сад већ више није чуо.</p> <p>„Дедо!...{S} Ристиворе!{S} Јесте  
д и стопи с њиме.</p> <p>У двору се већ више никако и не дизаху сребрни кондири и златни пехари 
ком: „<hi>Покајте се</hi>!“ Е па шта ћу више?{S} Јес’, још нешто!{S} Ако допаднем какве невоље, 
p> <p>„Опрости ми, Господине!{S} Мишљах више о слабоме срцу жене Магдалене, него о јакости твој 
о сам те давао на књигу?“ питаше старац више самог себе него друге око себе; „што сам те давао  
едеш мање казнићу те мачем; ако доведеш више казнићу те глобом.{S} Ако не дођеш, доћи ћу ја к т 
ји Србаља, који траже да земљом њиховом влада ко по правди и законима и треба да је наследник с 
е усијало од јаркости жаркога сунца.{S} Владала је жестока запара.{S} У далекој даљини могло се 
то Иван склопи очи на оне слатке снове, владаше мрак у ходнику; али сад, кад Иван потресан чудн 
е ратник заустави да се мало одмори.{S} Владаше мртва тишина.{S} Нико не смеде да жури уморног  
смо се у себи како је ко знао.{S} Изиђе владика на амвон и великим крстом благослови све.{S} Пр 
рник, а све само за то што се ви бојите владика кад се Светих Отаца и не бојите.{S} Чујте ви мо 
е како велиш.{S} Истина је да има данас владика које буздованима отимају епархије; Истина је да 
 Светих Отаца и смели не смемо од наших владика!“</p> <p>»О, Каритоне, Каритоне!{S} Камо да си  
иљада Срба нису краљеви и <pb n="90" /> владике на огњу живе спаљивали само зато, што у Светом  
спода и велика властела, протурујете за владике своје синова и синовце, који су младост своју с 
ветом Писму не видеше све оно, што саме владике хоће да се виде!{S} Колико се крви пролило, кол 
пови наводе нас на заваде, е ето где се владике прогањају измећу себе и мачем и буздованом!{S}  
закона, али ето не можемо забацити наше владике!{S} Што би од Светих Отаца и смели не смемо од  
лагослови све.{S} Приђе Господин Кнез к владици, прими из његових руку крст и окрену се к нама  
ита!“</p> <p>Одједаред духну поветарац, влажан и хладан.{S} Од запада ударише црни облаци па се 
глухо доба ноћи.{S} Однекуда му леден и влажан а тих трепер ваздуха запири у лице, као да се из 
оже.{S} Опет му удари у образе ледени и влажни трепер, који сад беше напојен мирисом од тамњана 
својој свити од дворских девојака.{S} У влажном јој оку засја једна топла зрака радости.</p> <p 
 је кнез поздравио, немојте његове седе власи срамотити; немојте на његов двор савијати клетву  
аше стари кнез гологлав; његове сребрне власи ускомешане ветрићем који тихо дуваше, његова широ 
 његова с Бугарима, Бошњацима, Угрима и Власима, да се сложе са Србијом те протерају погану Ага 
га за нашим јунацима.{S} Чусте какву ми власт кнез даде.{S} По сили те власти ево вам опраштам  
стави кнез Градоје. „И за Душаново доба властела се завађала час са царем час опет између себе; 
дом и кнезом Градојем уђе у крчму и сва властела.{S} Сви се ћутећки искупише око рањеника.</p>  
иктању њихову.</p> <p>У томе се и друга властела весело здрављаше са кнезом.{S} По неко од млађ 
подину Кнезу било кад би чуо да се моја властела на моме двору завадила те се један део војске  
"89" /> што ви, велика господа и велика властела, протурујете за владике своје синова и синовце 
легао око нас!{S} Немој да се ми царска властела, и господа обнажујемо пред нашим сељанима, јер 
ла сведена у бригу: шта ће о њему бесна властела мислити, шта ли ће пијани попови без парохија  
} Нека иде кнез, <pb n="51" /> нека иде властела; зашто су они господа него да господски за цар 
теље ваше, рекао бих да сте гусари а не властела!“</p> <p>Дошав под шатор изагна и Боривоја и Р 
ац причаше.{S} Ево ће сва ова господа и властела овде заједно са мном признати, да си међу нама 
 и никако друкчије!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p>Кнезу Градоју се чело намршти и његове 
е цркви и пресипље!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p>„И опет вам кажем, људи Божји, не може 
 на убојним својим коњима сви кнезови и властела.{S} А кад се сви искупише, онда поче да им гов 
Око њега се опет искупише сви кнезови и властела, те сваки баци грудвицу земље у гроб на ковчег 
е.</p> <p>Приђоше и сви други кнезови и властела редом, и исцеливаше свога мртвог војводу.{S} Н 
{S} Хоћемо!“ привикаше сложно кнезови и властела. „Ево се заветујемо да ћемо ми, колико нас овд 
!“</p> <p>Насмејаше се гласно кнезови и властела.{S} Духовници се згледаху; неки се узеше крсти 
шта сада бива!{S} Не могу рећи да се ми властела кољемо између себе данас више него што је то н 
бе у овоме двору, па ће сутра порота од властеле казати, шта сте дужни један другом а шта обоји 
лето му име и колено!“ повикаше неки од властеле гневно, док други питаху: „Ама, ко је, казуј м 
оје беше силно раздраган.{S} Први он од властеле поче да помаже духовницима, да им појање што п 
рно опет издаја!“ привикаше неколико од властеле из свите војводине.</p> <p>„Издаја!{S} И никак 
и дете Боривоја.{S} Пошљи кога од своје властеле, нека доведе што више добро опремљених војника 
чи да погледа — прође кроз гомилу своје властеле, и отиде право к своме шатору не рекав више ни 
ечерало је с војводом око двадесет које властеле које духовника.{S} Све је то било весело, збив 
и!“</p> <p>„Како ћу, кнеже, апсити моје властеле док су гости у моме двору?“ одговори војвода и 
 ваља мени да браним поштено име српске властеле и српске војске.{S} И тебе, кнеже Миросаве, и  
би дамо, него ли ма коме другом од наше властеле.{S} Али, добри човече, што је ниси просио у на 
вода, кнез Градоје, праћени неколицином властеле и слугу, журним кораком пролажаху кроз њихове  
а чита:</p> <p>„Духовницима, кнезовима, властели и свима војницима моје војске!{S} Огреших се т 
те војводама, <pb n="141" /> кнезовима, властели и војницима, којих црква тада већ беше пуна, п 
есело, и опет некако свечано окренув се властели својој. „Да похитамо брзим кроком, не би ли шт 
те, господо, унутра!“ викну кнезовима и властели који на пољу пред шатором стојаху сабијени у ј 
ана Градојева сина, и опет како су неки властели, вратив се живи из боја на Плочнику, казивали  
ао Голубац, као што су се и први српски властели, који њиме завладаше, звали Голубовићи све до  
 војводама и кнезовима, великој и малој властели од ове земље?!“ беше одговор кнежев. „Ако на к 
 рече:</p> <p>„Дворанин војводе Радича, властелин Иван Порубовић од Дреновца!“</p> <p>Млад чове 
 смртне ране не лече слатким речима!{S} Властелин Витомир ми је пред вама свима нанео срамоту,  
?“</p> <p>„Славе ми, кнеже Нинко,“ рече властелин Витомир, коме последњу реч беше Нинко управио 
во ми слуге јавише да су кнез Миросав и властелин Витомир дигли један на другога људе своје, те 
свецу не поклони!“</p> <p>Диже се млади властелин, смерно се кнезу поклони па рече:</p> <p>„Хва 
на Косову било!“</p> <p>И опет се млади властелин заустави.{S} Изгледаше као да се упустио у не 
ји је више вина попио него кнез и млади властелин заједно.</p> <p>„Не знам ти дати одговора, је 
 и два од детињства друга.</p> <p>Млади властелин Иван беше устао; изненађен оним што гледаше у 
им гласима а у добри час!“</p> <p>Млади властелин извади из једне свилене, лепо извезене, торби 
адоје заповеди да се сваки кнез и сваки властелин стави на чело своје чете, да је полаганим кор 
неће да верује да неко може бити српски властелин и опет да буде готов на свако зло!“</p> <p>„П 
 војводо!“ призбори тихим гласом рањени властелин; „лаке су моје ране, али је тешко испричати с 
а ти, војводо, не буде криво,“ прихвати властелин Витомир; „али ако кнез Миросав остави ноћас с 
ошари спава — кад стиже пред крчму овај властелин, рањен у бутину стрелом, а по мишици сабљом.{ 
мени једном десило:“ узе реч млад један властелин, по имену Витомир. „Пре пет година путовах у  
, то казуј!“ викну оздо са трпезе један властелин, који је цело вече пио као смук, па, откако Г 
један од многих доказа.{S} Дошао незнан властелин у двор овај моме деду; вели путује из Свете Г 
ветим Јованом у трпезарији.{S} Војводин властелин не могаше то никако да верује; али се Ристиво 
су кнез Градоје, поп Каритон и војводин властелин Иван.{S} Ристивор је стојао смерно иза стола  
вор,“ питаше кнез <pb n="27" /> младога властелина, — „да се прекрстиш три пута и поклониш наше 
Дај ти нама твоју заставу, дај нам кога властелина, који зна шта је војска и војна, па ти не бр 
атив се под шатор пробуди она два млада властелина.{S} Рече им да ће пред шатором наћи воде да  
до века!{S} Амин!“</p> <p>Она два млада властелина погледаше се.{S} Изгледаху оба збуњена.{S} П 
е!“.</p> <p>С муком изведоше полупијана властелина из трпезарије.</p> <p>„Е, мој Гојко, баш нам 
маш по закону права да ова два бунтовна властелина бациш у тамницу.{S} Немој ноћас тога чинити. 
.{S} А кад оста сам са она два завађена властелина, узе да им говори:</p> <p>„Не можете се ви ж 
да доведе у трпезарију војводина младог властелина, и сам пође доле с попом Каритоном.</p> <p>Г 
 лепоти Перунике, кћери некаквога малог властелина у двору војводину, а Ристивор узе хвалити Бо 
рећом мало не сви људи кнеза Миросава и властелина Витомира били пола пијани, то трезним Орлови 
, ево ти моје заповести:{S} Прво одведи властелина војводина и милога госта нашег у подруме доњ 
ске.{S} И тебе, кнеже Миросаве, и тебе, властелине Витомире, стављам у затвор, и видећемо шта ћ 
ска кола за своје главе!“</p> <p>„Стој, властелине!{S} Устави се!“ викну промуклим гласом отац  
м кнез Градоје поручује!{S} Дед’, млади властелине, казуј нам даље шта имаш!“</p> <p>„Како ти р 
светиња,</p> <p>„Добро нам дошао, млади властелине!“ рече кнез срдачно. „Како је војвода?{S} Је 
шине!“</p> <p>„То треба да чујеш, млади властелине, како је било.{S} Причају да сад међу млађом 
еликом сликом онога удеса, од којега се властелинска кућа Голубовића прозвала Орловићима.{S} Ка 
b n="37" /> <p>Два се млада витеза, две властелинске слуге два племенита господара, брзо сприја 
 Реку, лежи Орлов Град, од старина двор властелинске куће Орловића.{S} Народ прича да је прве т 
нам казати!“ рече старац љубазно младом властелину. „Што ја видим и што знам то је: да нико још 
лу кад те је твоја мати себарка продала властелинци, да те подметне као своје дете!“</p> <p>„Ао 
д овога часа ниси више мој слуга ни мој властеличић!{S} Иди за онима, који се договарају да про 
мо.{S} Ти си нам свагда био веран и мио властеличић.{S} Сутра ћеш у име Божје поћи с мојим сино 
рану потока узе световати с кнежевима и властелом својом да ли да ту поред воде заноће, кад му  
лазио војску, поздрављао се милостиво с властелом и са заповедницима од чета, показивао се веда 
еди да се разапну шаторови за њега и за властелу на једној лепој рудини, испод велике стене кој 
куните ме, него праштајте.{S} Кнезове и властелу моју молим да се мојој верној а несрећној љуби 
а војска спреми за полазак, а кнезове и властелу позва да појашу своје коње и да дођу под један 
="138" /> око себе сву велику господу и властелу.{S} Храбрио је оне који казиваху како их нека  
о да лажеш, јер су те с лажју и увели у властелу кад те је твоја мати себарка продала властелин 
{S} Не часи ни часа него зови сву своју властелу, нека се одмах скупи под твоје стегове, те је  
какву ми власт кнез даде.{S} По сили те власти ево вам опраштам све перпере које нашем двору ду 
то од шареног мрамора, у које је падала вода, која је из кљуна једног тучног ждрала најпре дале 
ма и властелом својом да ли да ту поред воде заноће, кад му са предњих стража испред војске јав 
а не могаше ништа чути од жубора бистре воде по шареном шљунку, и од шуштања поветарца кроз гра 
ина.{S} Рече им да ће пред шатором наћи воде да се умију, али нека не улазе под шатор док их он 
тифора који му притрча с кондиром пуним воде.{S} Опра поп руке, уми лице, дохвати своје разбару 
ека јуре путевима, који овамо на Косово воде од Ибра, и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и н 
чуло се само шуштање лишћа на дрвљу око воде, и зрикање зрикаваца у великој и мирној трави, пун 
е изнад Истока.{S} Па онда нађе ведрицу воде, коју му је Ристифор пред шатором оставио; прекрст 
/p> <p>Из једне баруштине близу јаза од воденице <pb n="5" /> на Голубињој Реци чуло се непреки 
ад к војводи!“</p> <p>И изиђе из шатора водећи оба млада витеза за руке.</p> <p>„Бадава!“ рече  
уго потрајало па се њих двојица вратише водећи за собом сва три коња оседлана.{S} Нађоше кнеза  
потрајало па ето га натраг у трпезарију водећи за руку кнеза Гојка, снажно и лепо развијена чов 
 кнезу на Цареву Громаду!{S} Ристиворе, води нас најпречим путем!“</p> <p>И ободоше коње, и пој 
м двор и слушај кнегињу!...{S} Кнегињо, води бригу о народу нашем!{S} И сад.... с Богом остајте 
 под твоје стегове, те је <pb n="18" /> води к мени на Косово, не би ли се сви тамо искупили до 
ече, снахо моја, да Боре још не може да води војску нашу, истина је да не може; али може Боре д 
Боре наш још тек дете!{S} Не може он да води војску нашу!“</p> <p>„А рекао је истину“ — настави 
икну Ивана Порубовића, и заповеди му да води кнеза Градоја и чету његову у колибе за њу спремље 
уда нас образ јуначки зове а воља Божја води!...{S} Полазимо, ако Бог да, у покајање, .. из пок 
на самом подножју велике степенице која води на први кат, рече свити својој да сваки може ићи и 
авеже на онај разговор, који поче да се води па се прекиде због велике узбуђености старчеве.</p 
раде; не дај дажди на наше њиве; не дај води у наше руднике, и не дај огњу на наше дворове!{S}  
их живих <pb n="21" /> други неки јунак води кнеза Орловића војску!{S} Је ли тако, Боре?!“</p>  
и Милошеви опет на глас причаху, да Вук води преговоре с царем Муратом да му преда српску војск 
ати живо кнез. „Пут у небески Јерусалим води право уз ону косу и кроз турску војску, и ко зна ј 
тари се кнез окрете Ристивору:{S} Синко води нашег милог госта у црвену кулу, нек <pb n="12" /> 
} Могах чути како се дуг и жив разговор води, па све живљи и живљи.{S} Па се онда све стиша и у 
еки уговорени знак. „Ето, пусти мене да водим војску твоју на Косово!{S} Ти си и онако стар, а  
ривао војску коју купим око себе, да је водим Господину Кнезу?!“ рече војвода.</p> <p>„Јесте му 
 старога витеза.{S} Десном руком својом водио је снаху своју а левом свога унука.{S} Иза њих из 
ону, да целива икону, и да се освећеном водицом пошкропи, е да би им Бог и Свети Јован и на пут 
 окићена, и <pb n="71" /> и нека нас ти водиш, па је мени као да смо ја и мој Јабучило цвећем п 
 се према њима она суха мрка тиквица за воду, што му виси о некаквом кајишу о бедрима, светли к 
} Ил’ си јунак расрдио виле, те пустише воду у твоје руднике, потопише и сребро и злато!“</p> < 
ет корачаја, Турци се уставише, и њихов вођ викну јасним гласом:</p> <p>„Стан’те мало, незнане  
брзим кроком стизаше друга чета.{S} Њен вођ, с голом кривом сабљом у десници, викаше громогласн 
тро, да се ставе у збијен ред, да свога вођа дочекају како треба.</p> <pb n="63" /> <p>Згрну се 
крв обливених.</p> <p>На заповест свога вођа ова се трећа чета растави у три четице у свакој по 
доје срдито трже к себи златом обложене вођице, окрену свога убојног коња к Југу, ободе га остр 
жином беше оборио главу на прса, пустио вођице Лабуду, склопио руке на јабуку од седла, састави 
/p> <p>И кад се Орловићева чета повуче, војвода и кнез Градоје стадоше по средини између једних 
 за планине и сутоњ се почела спуштати, Војвода Радич истом бејаше прегазио једну притоку Ибра  
о на дому?“</p> <p>„Нека је слава богу, војвода је здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} 
 ти кнеже Ивко,“ довикну <pb n="101" /> војвода гостима што с десна и с лева Винку сеђаху за тр 
ових градова срушио на плећа његова.{S} Војвода Радич хукаше и јечаше: „Еј наш добри Кнеже Лаза 
, по господи што се искупи око њега.{S} Војвода се пригну к њему па га запита:</p> <p>„Јесу ли  
удим каза, кад се Иван крену некуда.{S} Војвода ми изгледаше блед али миран. „Звао сам те“, реч 
ху, и тражаше да нађе попа Алексија.{S} Војвода међу тим приђе к Миросаву и Витомиру па, у знак 
тајиваше дах свој само да боље чује.{S} Војвода беше блед, и од часа на час стресаше се као да  
о треба, ја уђох под шатор да јавим.{S} Војвода клечаше на земљи пред скрињом и при светлости о 
ојнога стана.{S} Тек кад народ опази да војвода, кнез Градоје, праћени неколицином властеле и с 
о чак тамо иза гомиле, „мени се чини да војвода рече да нам је кнез Градоје старешина <pb n="17 
потражимо по шатору.{S} Не може бити да војвода није оставио своје последње заповести!{S} Не ре 
ка.{S} Људи Вука Бранковића шапутаху да војвода Милош Обилић шурује нешто са српским кнезовима, 
<p>„О, кнеже Винко,“ викну му са зачеља војвода, „немој нам прекидати Гојка!“</p> <p>„Молим те, 
 силно размакну.{S} Испаде испод шатора војвода Милош, а за њим узастопце Иван Косанчић и Милан 
S} Учини му се да сад истом провиди шта војвода хоће.</p> <p>„Војводо!“ поче после по дужег ћут 
метнута у другу.{S} Ево да ти читам шта војвода пише!“</p> <p>И онда Боривој узе да чита на гла 
чано приђе први ка ковчегу у коме мртав војвода лежаше.{S} Прекрсти се живо неколико пута, побо 
ло досеткама.{S} Само кнез Градоје, ког војвода беше посадио себи уз десно колено, никако не ул 
I</head> <p>Већ се био мрак ухватио кад војвода Радич стиже са свитом својом пред малену крчму  
о од њих сме да дигне руку, кад је овде војвода!“</p> <p>И кад се Орловићева чета повуче, војво 
ав хоће!“</p> <p>„Кад је тако,“ предузе војвода појачаним гласом и срдито да говори, „кад је та 
м уђоше под шатор, „зар не видите да је војвода, не могав одолети <pb n="153" /> жалости срца с 
у да судим о пословима витешким: али је војвода рекао само истину, да је Боре наш још тек дете! 
о на страну!{S} Чудо ми је само како је војвода могао онако да пише!{S} Двојином чудо сад кад ч 
ластелине!“ рече кнез срдачно. „Како је војвода?{S} Је ли му све здраво и мирно на дому?“</p> < 
де се може наћи.{S} Слуга му рече да се војвода опрема и да ће по своме обичају прво у придворн 
амо своје старешине, него тражимо да се војвода с војском договара!{S} Шта ли би цар Душан река 
м ти никакво добро не каза!“ тешкаше се војвода.</p> <p>„Нека је слава Богу, има доста и доброг 
јури ка војсци у сретање.</p> <p>Док се војвода и друга она господа с њиме и око њега домишљаху 
угом братијом вечерао, и рече: „Зове те војвода да одмах с петрахиљем и требником право к њему  
ана војевао, ко сме да не слуша?!“ рече војвода, који не пропушташе прилику да покаже колико по 
бе, да је водим Господину Кнезу?!“ рече војвода.</p> <p>„Јесте мучно што велиш!“ прихвати кнез, 
о мени више ништа помоћи не може!“ рече војвода, па онда журно додаде: „Јест, треба ми нешто!{S 
 да му долазим готово без војске!“ рече војвода па се задовољно насмеја како згодно приклопи кн 
ед Богом криви!“</p> <p>„Господо!“ рече војвода подигнув главу у вис и окренув се свити својој; 
и ево сам окаљао своје име ноћас!“ рече војвода. „Није мени жао твога имена, али ваља мени да б 
цркви.</p> <p>„Молимо те, јуначе,“ рече војвода рањенику, „ако се ниси преко мере уморио, казуј 
росав јетко.</p> <p>„Не питам то,“ рече војвода, „него који су овде напољу били први нападачи?“ 
акве има заповести за мене. „Прво“ рече војвода, „имам ја тебе да молим да ми опростиш, ако сам 
је.{S} Бирај само коју хоћеш!“ говораше војвода.</p> <p>„Само једно ја ти, војводо, изабрати мо 
 крај казивању о јадима нашим?!“ питаше војвода невесело.</p> <p>„На крај само ономе, што чух о 
оди и поклони му се смерно.{S} А тада и војвода скиде свој калпак, загрли старца, пољуби га у ј 
 мени малвасија.{S} Нек чекају и кнез и војвода!“ И ето не хте да дође!</p> <p>Ражљути се силно 
 нама свима.{S} Одлазите сад!“</p> <p>И војвода махну руком према вратима од трпезарије.</p> <p 
</p> <p>„Тако ми Славе, кнеже,“ настави војвода, „стид би ме био да се јавим Господину Кнезу је 
штењу.{S} Не, драги мој кнеже,“ настави војвода узбуђен, па метну обе своје руке на рамена кнез 
крви.{S} И би се и ње пролило, да млади војвода не улете у гомилу међу завађене, те својим голи 
дворем на главноме уласку стојаше млади војвода Радич.{S} Око њега пуно господе и пуно слугу, с 
појање што пуније буде.{S} Тада и млади војвода узе јасним младићким својим гласом да помаже ст 
ије био јунак?{S} Зар у томе, што млади војвода Радич учини, нема јунаштва?!{S} И овај млади кн 
 Косова!“</p> <p>„Господо!“ викну млади војвода сав блед од узбуђености, и сав уздрхтао. „Госпо 
д мене више не буде било!“</p> <p>Млади војвода гледаше неколико тренутака радосно изненађен у  
а.{S} Али кад дигоше сребрни шлем, који војвода беше положио на земљу а сасвим близу своје глав 
 никад и не знало! — да је, рекох, неки војвода са својом коњицом прешао к непријатељу!“</p> <p 
онесе се глас да је на левом крилу неки војвода — не знам му име, да Бог да се никад и не знало 
ароме кнезу овај устави да запита је ли војвода устао и где се може наћи.{S} Слуга му рече да с 
же, нити је прилика, да загледамо је ли војвода могао и друкчије наредити него како је наредио. 
 преклињао да се крећемо?!{S} Јес’, али војвода хоће да му сви кумујемо, и кнез Вукан хоће да с 
о један страховит грех што га наш јадни војвода учини и ја не знам...“</p> <p>„Махни се ти сад  
ле док су гости у моме двору?“ одговори војвода исто тако шапатом.</p> <p>Истом оне две прзнице 
<p>„Господо, јунаци и браћо!“ проговори војвода тужно и невесело, и опет некако свечано окренув 
рче, који нас учиш чему ваља!“ прихвати војвода па скиде одмах свој сребрни шлем, те и сви друг 
 <p>„Све је то красно, кнеже!“ прихвати војвода. „Поћи ћемо ми на војну и из двора, ако Бог да, 
>„Ево, кнеже, да ти ја кажем!“ прихвати војвода. „Тамо се прича да су дошли неки наши поверљиви 
о која пристизаше.</p> <p>Не одјахујући војвода нареди да се разапну шаторови за њега и за влас 
 као јастреб јато голубова!“ додаде сам војвода с пуно поузданости.</p> <p>„Кнез Лазар је“ наст 
.</p> <p>„Мачеве у корице!“ заповеди им војвода, <pb n="108" /> па кад виде да га послушаше, на 
ако, господо!“ рече с уздрхталим гласом војвода, али опет некако с пуно мирноће и достојанства. 
ину говориш, кнеже!“ рече тужним гласом војвода Радич. „Јест, страшну истину говориш!{S} Ето не 
с тога, Господе Боже!“ рече запрепашћен војвода Радич, скиде сребрни шлем свој, прекрсти се поб 
олим, чуј ме!{S} А као кум Божји, и као војвода од војске светаца, под сигурно ти имаш слободе  
 кажем што сам сетан и невесео.{S} Како војвода зна, постојах вечерас за мало сам у дворани, у  
ика сва она господа да је све тако како војвода рече. <pb n="83" /></p> <p>„Како?“ питаше озбиљ 
вама, а камо ли вечерати!“</p> <p>На то војвода викну Ивана Порубовића, и заповеди му да води к 
моје даље заповести!“</p> <p>И рекав то војвода Радич, блед, преблед, оборив опет главу на прса 
ни папратовој према крчми, пре него што војвода стиже.{S} Не хте примити ни понуде кнеза Вукана 
 вашим, ни дивном малвасијом, којом нас војвода служи, не могох отети некаквој чудној сети и жа 
> <p>„Немој тако, кнеже!“ прихвати опет војвода гласом у коме благ прекор трепташе. „Нећемо ми  
Не, не!“ упаде живо у реч кнезу Градоју војвода, желећи да спречи даљи развој гнева кнежева. „С 
 савила око војводе.</p> <p>На послетку војвода, блед као крпа, снужден, уздрхтан, запита Ристи 
и седе да пише на колену и чекаше да му војвода почне казивати у перо.{S} Али му војвода рече:  
>Кад се све то сврши, кнез замоли да му војвода даде човека, који ће њега и његову чету одвести 
ојвода почне казивати у перо.{S} Али му војвода рече: „Немој, синко; иди ти па спавај, а ја ћу  
ћемо се кретати за Косово,“ одговори му војвода сасвим без икаква узбуђења, „кад ето још ми ниј 
 n="91" /> <p>„Стан’те, господо!“ викну војвода сав пребледео. „Стан’те, господо, и не вређајте 
 застаде.</p> <p>„Додајте, децо,“ викну војвода младим својим слугама што јахаху иза њега, — „д 
> <p>„Где си ти, кнеже Миросаве?“ викну војвода више сетан него гневан. „Где си ти, Витомире?!“ 
 црквеним књигама, а ово је наш сиромах војвода брзо и ситно писао!{S} Ово јутрос ако могу проч 
по забринутости и замишљености старијих војвода и кнезова, који изиђоше мало по мало сви из шат 
другова!“</p> <p>„Ево ћу им ја“ узе реч војвода, „са моје стране опростити што оскврнише моју т 
говори, „кад је тако, онда вам, ја, ваш војвода, заповедам: одлазите одмах у своје собе у овоме 
дмакнемо од овога шатора, под којим наш војвода мртав лежи, да се одмакнемо, велим, тамо под он 
нако полу мамурна, седлаше коње.</p> <p>Војвода тражаше кнеза Градоја; али нигде Градоја да нађ 
лице док му прво руку не пољуби.</p> <p>Војвода га посади између себе и кнеза <pb n="94" /> Гра 
кнежеве, и донесе писмо војводи.</p> <p>Војвода га отвори пред свом господом својом и гласно га 
 прашину збрише и умор растера!“</p> <p>Војвода се не даде два пута молити.{S} Изиђе сам, да се 
за цара нашег и отачаство наше!“</p> <p>Војвода му приђе, па се с њиме преко заставе и мача пољ 
 си крв своју на Косову пролио!“</p> <p>Војвода Радич покрио беше лице рукама, као да га је сти 
 руке предати, па како наредиш!“</p> <p>Војвода би једва дочекао да се једном учини крај узбуни 
апатом.{S} Кнез се у столу своме окрете војводама, <pb n="141" /> кнезовима, властели и војници 
то Господин Кнез није писао народу него војводама и кнезовима, великој и малој властели од ове  
> <p>„Чули сте последњу заповест нашега војводе.{S} Чули сте да ме је назначио да вам до краја  
ђе му кнез Градоје и диже га са мртвога војводе.</p> <p>„Устави се, кнеже Гојко!{S} Стегни срце 
штане свеће, која је више главе младога војводе догоревала, то је осветљавало бледо као крпа <p 
е и загледа се у бледожуто лице младога војводе.{S} Уздахну тешко, пригну се и пољуби га у чело 
е прво да иде да дарује првенче младога војводе, али дадиље не дадоше ни њему ни војводи ни при 
ти беле куле и зидине од Двориња, двора војводе Радича.{S} Кад се спустише низ брдо па појахаше 
едо, у руци!“</p> <p>„Књига је од нашег војводе Радича!“ рече старац. „Ево чекамо тврдоглавог п 
копа гроб, спремите се да се тело нашег војводе опоји како треба по закону нашем!“</p> <p>„По з 
} Не можемо ми пустити да се тело нашег војводе затрпа земљом као да је јеретик или неверник, а 
о то је да испунимо последњу жељу нашег војводе — да га сахранимо на месту, на коме је, од грдн 
 кораком проведе гологлаву поред мртвог војводе, да заставници сваку заставу приклоне тако да д 
са рукама на прса скрштеним више мртвог војводе, не скидајући својих погледа са лица његова.{S} 
Косово!{S} Него ево ти, кнеже, књига од војводе која ће ти све по танко казати!“</p> <p>„Нека ј 
 се чита велика књига која ето стиже од војводе!“ Тако му рекох, и молих га да се пожури.{S} Ал 
лас, разговетно и размерено:</p> <p>„Од Војводе Радича кнезу Градоју, љубимом ми пријатељу, срд 
 Овамо коње!“ Испадоше за њима још неке војводе и кнезови; чух их како преклињаху Милоша да се  
и од наше свете вере што су сада велике војводе у Агарјана.{S} У њима они пишу: како су цару Му 
е глас да је цар турски погинуо од руке војводе Милоша.{S} Наступасмо ми слободно и све кликћућ 
ој!“ рече му. „Србадија ће помињати име војводе Радича, кад давно и давно буде поборавила наша  
ром Господина Кнеза.{S} Све наше главне војводе беху на вечери у Кнеза под тим шатором.{S} Мога 
о сунце стигло на врх неба, а војска се војводе Радича крену за Косово весело певајући.{S} Наро 
сваким даном чита молитве за покој душе војводе Радича!“</p> <p>„Хоћемо, кнеже Орловићу!{S} Хоћ 
 не бејаше.{S} Али мало после њих ето и војводе, па онда, један по један, дође мало не сва госп 
крчмарица не запита: „Јеси ли на страни војводе Милоша, или си на страни господина Вука?!“ Па к 
чке, није ли ово слика Мандалене, кћери војводе Новака, жене кнеза Милана Орловића од Орлова Гр 
пред старцем, па рече:</p> <p>„Дворанин војводе Радича, властелин Иван Порубовић од Дреновца!“< 
којој се ова господска свита савила око војводе.</p> <p>На послетку војвода, блед као крпа, сну 
ло подне а већ све беше спремно за укоп војводе Радича: шатор дигнут, гроб ископан, и тело војв 
 поведе на Косово!“ Ако се осрамотимо у војводе, не знајући какви то светац витла колом девојак 
им трпезарију, а дотрчаше слуге да јаве војводи, да је кнез Гојко, путујући из Крушевца, стигао 
 дана, и да смисли шта сутра да светује војводи да раде.{S} Око поноћи изишао је из шатора, те  
иде калпак, те гологлав приђе к младоме војводи и поклони му се смерно.{S} А тада и војвода ски 
ујући од коња, скиде клобук, поклони се војводи, па узбуђен, брзо и силно дишући од наглог јаха 
 горко подругљиво.{S} Па се онда окрете војводи: „Да сам на твоме месту, војводо, овога часа от 
 своје људе те сваког помињаше поименце војводи, који опет са своје стране дочекиваше сваког во 
м <pb n="160" /> ово:{S} За доказ да ми војводи нашем од свега срца праштамо — све кад би и бил 
ојводе, али дадиље не дадоше ни њему ни војводи ни привирити у сребрну колевку, јер већ сунце з 
ут. „А и како не би кад ето Бог поклони војводи сина и славноме овом дому наследника!“</p> <p>А 
 Ристивора,“ узе кнез Градоје да говори војводи, „да ти јавим, шта чусмо овде од крчмара и од ј 
тражаше.{S} Она би се двојица може бити војводи и противила, али не могоше старом кнезу Градоју 
се ижљубимо!{S} Тако!{S} И хајдмо сад к војводи!“</p> <p>И изиђе из шатора водећи оба млада вит 
ења, Градоје, још онде у цркви, приђе к војводи па му рече:</p> <p>„Ево су се јутрос измирили и 
head> <p>Стари се кнез Градоје окрете к војводи:</p> <p>„Не замери ми, војводо; али знадем одоб 
нез се Градоје опет нестрпљиво окрете к војводи:</p> <p>„Молим те, војводо, заповеди кнезу Гојк 
се онда чврсто корачајући упути право к војводи, праћен само својим младим унуком.</p> <p>Дошав 
S} Али што се не бих устезао да поменем војводи, да нам је он жив и да нам је такву заповест из 
сте шта дугујете нашем домаћину и нашем војводи!{S} Заборависте шта дугујете својој дружини!{S} 
јој.{S} И још ти се молим, помози нашем војводи, помози војсци његовој, помози нама свима да зд 
159" /> моји, праштајте мени злосрећном војводи вашем!“</p> <p>„Нека би ти наш Господин Кнез на 
окрепљен речју кнежевом. „Прво је дошао војводи под шатор ђак његов Ђурђе, донео пуно чистих ли 
ненађен и полу срдит. — „Што ли је било војводи да ми тако пише?!“</p> <p>Па се старац подиже н 
чине, зором у Среду.“</p> <p>Не би мило војводи.{S} Застиде се и поцрвене.{S} Не смеде да погле 
коњаник од чете кнежеве, и донесе писмо војводи.</p> <p>Војвода га отвори пред свом господом св 
ваког свог војника, и онда, рекав нешто војводи који само климну главом одобравајући, пође живи 
и у великој журби шапутаху нешто на ухо војводи.{S} Он мало пребледе и преста појати.{S} Али ип 
 рећи ко је све синоћ долазио под шатор војводи, и ко је био последњи који га је жива видео“ пи 
 у добри час!{S} Донели да Бог да срећу војводи и војводину двору, и чеду његову у златној коле 
име све господе и дружине наше!“</p> <p>Војводи се скиде једна велика брига с душе.{S} Толико м 
„И веруј да је тако!“ рече стари кнез. „Војводи долази војска не само из близине него и из даљи 
воје са Светим Јованом у трпезарији.{S} Војводин властелин не могаше то никако да верује; али с 
још дуго кад већ давно прешао беше гроб војводин.</p> <p>За све време док војска пролажаше праш 
ки баци грудвицу земље у гроб на ковчег војводин рекав искрено и од срца: „Нека ти је лака земљ 
наведете на много тежи грех него што је војводин!{S} Не можемо ми пустити да се тело нашег војв 
вечерали су кнез Градоје, поп Каритон и војводин властелин Иван.{S} Ристивор је стојао смерно и 
у приклоне тако да дотакне плашт и шлем војводин и да се уз то сваки војник прекрсти и викне: „ 
ј свилене кићанке целиваху плашт и шлем војводин.{S} Само Ристивор не могаше при том уздржати с 
ароду на пољу пред дворем да је првенац војводин добно на крштењу име земље Господара, Кнеза Ла 
братском ревеном подићи цркву код гроба војводина!“</p> <p>И сви подигоше руке у вис као да се  
ила уз Орловићеву чету скоро сва војска војводина, јер кнез Градоје устављаше чету по чету како 
је заповести:{S} Прво одведи властелина војводина и милога госта нашег у подруме доње, нека сам 
пи, на својих двеста корачаја од шатора војводина.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
не пред вече истога дана на бориште код војводина двора, да се одатле сва војска крене у Четврт 
/p> <p>И остадоше сви, да сврше крштење војводина сина.{S} И свршише га и славно и сјајно.{S} И 
редбу Ристифору, да доведе у трпезарију војводина младог властелина, и сам пође доле с попом Ка 
атски и нераздвајани стојати на крштењу војводина чеда, или ћемо сви братски и нераздвајани јез 
 <p>„Не знам шта је, али се од шаторова војводине свите чује вика, и неко на глас запомаже!“ ре 
/p> <pb n="17" /> <p>„Да чудне ми књиге војводине!“ прозбори кнез очевидно изненађен и полу срд 
ти?!{S} Него боље дај да испитамо слуге војводине, да видимо да ли је какве поруке за нас и за  
привикаше неколико од властеле из свите војводине.</p> <p>„Издаја!{S} И никако друкчије него цр 
на твога!“ привика по више њих из свите војводине у очевидно силном узбуђењу.</p> <p>„А и шта д 
о од млађе господе љубљаше га у руку, а војводини дворани и у скут и у руку.{S} Свакоме се на л 
о?....{S} Из Крушевца?!“ повикаше гости војводини изненађени, а неки од њих усташе из својих ст 
сва бледа и тужна, стојаше пред шатором војводиним.{S} Стари Некудим и млади ђак Ђурђе плакаху  
 под једним од њихових шаторова, који с војводиним беху разапети на зеленој пољани под Царевом  
дост у потоцима од вина који из подрума војводиних потицаху, а сва се онде <pb n="125" /> искуп 
 срдити што му нема придворнога попа да војводино писмо прочита.{S} Као обично кад је срдит узе 
ако бих ја давао једној жени да ми чита војводино писмо?!{S} Ристиворе, попа овамо!{S} Или га д 
вало бледо као крпа <pb n="152" /> лице војводино.{S} Старом се кнезу срце стеже.{S} Он скиде с 
до сад за руком полазило.{S} А дај мени војводино писмо, да ти га ја прочитам!“</p> <p>„Бог с т 
а Каритона да овамо к мени дође, да нам војводино писмо прочита!“</p> <p>Одједаред духну повета 
ича: шатор дигнут, гроб ископан, и тело војводино положено у ковчег на брзу руку од сухих храст 
ку столицу, држећи једнако у руци писмо војводино, које још не хте отварати.{S} Манда оста стој 
Ту га сад прекиде гласно јецање у свити војводиној.{S} Неко од господе грцаше од плача.{S} Стар 
 нађоше под њим листину, исписану руком војводином а прибодену у земљу једним од малених потајн 
90_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>На војводину двору</head> <pb n="76" /> <pb n="77" /> <div 
ас!{S} Донели да Бог да срећу војводи и војводину двору, и чеду његову у златној колевци|“</p>  
једних и других војника.{S} На заповест војводину спустише мачеве у корице, па стајаху мирно и  
 „ево, синко, читај, у име Божје, књигу војводину!“</p> <p>Госпођа Манда прошапута Ристивору да 
ћери некаквога малог властелина у двору војводину, а Ристивор узе хвалити Босиљку, најмлађу дво 
је.</p> <p>Кнез Градоје се пригну к уху војводину па му шапатом рече: „Ако их нећеш уапсити, <p 
 њих усташе из својих столова. „Дај га, војводо, овамо, тако ти славе!{S} Ево овде вина, да пра 
драве и проразговарају.</p> <p>„Е, сад, војводо!“ узе реч Градоје, „дај нам заповест да се одма 
ко је било?“</p> <p>„Лаке су моје ране, војводо!“ призбори тихим гласом рањени властелин; „лаке 
!“ рече кнез Градоје. „Немој, молим те, војводо, немојте, господо и браћо, него колико има нас  
иво окрете к војводи:</p> <p>„Молим те, војводо, заповеди кнезу Гојку нека нам све исприча шта  
„Мени не треба да се правдам.{S} Ти би, војводо, исто тако урадио, да залечиш рану, коју би ти  
Агарјанској!“</p> <p>„Чудим се ја теби, војводо, и чудим се вама, господо!“ узе реч кнез Винко. 
“ рече старац Градоје. „Не дам ја теби, војводо, да уза свој грех узимаш на своју душу и мој.{S 
еха кнеза Миросава.</p> <p>„Хвала теби, војводо, на лепој беседи!“ рече он. „Али ти и сам треба 
но идосте на Угре!“</p> <p>„Хвала теби, војводо, што мислиш да сам вредан да преноћим у дворани 
окрете к војводи:</p> <p>„Не замери ми, војводо; али знадем одобрићеш што ћу рећи.{S} Сви сте в 
 и сребро и злато!“</p> <p>„Опрости ми, војводо, — опростите ми, господо и господска дружино!“  
чете и с мојим људма!{S} Не замерај ми, војводо!{S} Али друкчије бити не може.{S} Моји ће људи  
шта ли се не приличи!{S} Веруј ти мени, војводо, пре бих ја смео ући у олтар, да се пружим по ч 
а је слава богу за то!“</p> <p>„Сад си, војводо, подесио како треба! прихвати кнез Добромир. „П 
огли би ево и овако: <pb n="119" /> Ти, војводо, остани и дочекуј и друге твоје клетвенике па с 
раше војвода.</p> <p>„Само једно ја ти, војводо, изабрати моту,“ прихвати кнез; „а то је: да са 
ти иди сам на Косово!“</p> <p>„Нека ти, војводо, не буде криво,“ прихвати властелин Витомир; „а 
отом кнез Миросав.</p> <p>„Вараш се ти, војводо!“ рече он упорно, „Нисмо ми овде на бојишту пре 
ик прекрсти и викне: „Бог да те прости, војводо, као што ти ми праштамо!“</p> <p>Прво млади Бор 
о поштује старца Градоја.</p> <p>„А ко, војводо, не би радосно послушао кнеза Градоја!“ прихват 
 све до краја!“</p> <p>„А боље би било, војводо, да вам и не казујем!“- одговори тихо рањеник.  
д ме заклињеш Свецем мојим!..{S} Добро, војводо!{S} И нека да Бог да све на добро буде!“</p> <p 
е амо пре Видовдана!“</p> <p>„Ништа то, војводо!“ рече кнез Градоје весело. „Ми, колико нас је  
људи на пољу!{S} Не, не, моје је место, војводо, под шатором у средини мојих људи.{S} Не дођосм 
окрете војводи: „Да сам на твоме месту, војводо, овога часа отерао бих и једнога и другога из д 
о дочека последњи наш одговор.{S} Знаш, војводо, да смо на Сабору о Светоме Ђурђу први његов по 
рђу први његов позив одбили.{S} И знаш, војводо, како вас одмах онда световах и мољах и преклињ 
 војводо Радичу, љубимо поздрављење.{S} Војводо, ево нам стигоше поуздане вести како се цар Ага 
ова Града вели да напишем ово овако:{S} Војводо, више ти ја чекати не могу.{S} Ја одох на Косов 
ника!“</p> <p>„Молим ја тебе, господине војводо,“ узе кнез Градоје да говори са све то јачим уз 
 тамо у крчми?</p> <p>„Јесте, господине војводо; кнез га је задржао, док и ви тамо не стигнете! 
са грла!“</p> <p>„Хвала теби, господине војводо, који си добар те и на то помишљаш!“ рече Ристи 
имаш!“</p> <p>„Како ти рекох, господине војводо,“ настави Ристивор, — „први гласови, на које на 
ће!“ рече кнез Гојко.</p> <p>„Господине војводо!“ узе опет реч смерно и невесело Ристивор, — „ј 
 и гласно га прочита:</p> <p>„Господине војводо!{S} Мој дед, кнез Градоје Орловић од Орлова Гра 
ахања, узе да говори:</p> <p>„Господине војводо, поздрављате мој <pb n="130" /> господар, моли  
ара, Господина свој српској земљи, теби војводо Радичу, љубимо поздрављење.{S} Војводо, ево нам 
идати Гојка!“</p> <p>„Молим те, витешки војводо, само да питам Гојка, је ли свраћао код дуждеве 
ва, љубим те и поздрављам те, верни мој војводо.“</p> <p>По дуго нико од млађих не смедијаше да 
ца ми овде на земљи праштамо, добри наш војводо!“ рече свечано стари кнез Градоје дубоко ганут  
" /> да чита некакву Душанову листину; „Војводо, да ми се у Недељу пред Видов Дан лично јавиш н 
сао кад ти их је Душан у перо казивао? „Војводо“ — настављаше кнез као <pb n="19" /> да чита не 
истом провиди шта војвода хоће.</p> <p>„Војводо!“ поче после по дужег ћутања, „праведна је твој 
ћи под калпаком поче да говори:</p> <p>„Војводо, вазда верни своме завету ево нас из кнежине од 
још краснијим звезданим небом!“</p> <p>„Војводо,“ викну из гомиле господе кнез Миросав од Рујно 
ебелој поњави лежаше рањен човек.{S} За војводом и кнезом Градојем уђе у крчму и сва властела.{ 
ју свршићемо ето опело над нашим мртвим војводом, а после ћемо већ чинити метанија и испаштати  
е да буде његова.{S} Али је ово с нашим војводом сасвим друго.{S} Он се убио не као <pb n="161" 
фром у великој трпезарији вечерало је с војводом око двадесет које властеле које духовника.{S}  
коме?{S} Видите ли како је положио свој војводски шлем поред своје главе; видите ли како је вош 
љен.</p> <p>Око тога ковчега, покривена војводским плаштом и шлемом, девет духовника и десети Ђ 
дите, и у којој му је стајало празнично војводско одело.{S} Па онда ми заповеди да запалим ону  
е се наместио на свиленоме своме платну војводскоме?{S} Видите ли како је положио свој војводск 
зама напунише; пригну се и пољуби мртва војводу у чело, и грцајући у сузама промуца:</p> <p>„О, 
е, може Гојко и не послушати мене свога војводу, а тебе, који си с Господином Кнезом Лазарем уз 
 вратима?“ прекораваше стари кнез свога војводу пошав с њиме у поље.{S} И узе вртети главом, шк 
а, да се греше о своју дружину, о свога војводу, о Господина Кнеза на Косову, и о српску судбин 
ова долазио.</p> <p>Кнез Градоје дочека војводу снужден и невесео, као да му лице беше засењено 
на била у њих погледати.</p> <p>Угледав војводу стари кнез хитро скочи с коња као младић, па ск 
а ви данас нама опојте како треба нашег војводу, а сутра — ако доиста мислите да сте згрешили — 
ошћу од свитања, показала само — мртвог војводу Радича с малим златним ножем у срцу!{S} Тај би  
астела редом, и исцеливаше свога мртвог војводу.{S} Ниједно око није остало без суза.{S} Кнез В 
; али чим му се погледи отеше на мртвог војводу, он гласно зајаука: „Јаох мени и до Бога мога!{ 
долину, кад Кнегиња Милица дозва старог Војводу Милојка, који заповедаше оном стражом, па му ре 
 стопу за својим дедом — изведе га пред војводу и рече:</p> <p>„Ево ко ће се јуначки одазивати  
својим младим унуком.</p> <p>Дошав пред војводу стари кнез га поздрави мачем па стојећи под кал 
сењено некаквим црним облаком.{S} Уведе војводу у крчму и одведе га право ка огњишту, на коме н 
ајсеј с другим духовницима.{S} Кад виде војводу мртва, и кад чу од кнеза Градоја да је сасвим о 
сред нас живих и наше војске неко убије војводу нашег?!“ питаше кнез Градоје и сам дубоко узбуђ 
спода моле да похита к њима, јер нађоше војводу Радича мртва у своме шатору, с малим једним нож 
е зашло беше.</p> <p>За тим кнез замоли војводу да га одведе у Душанову дворану, и да га ту за  
 шапатом, као да се боји да не узнемири војводу у његову вечном сну, „да се одмакнемо од овога  
е време док војска пролажаше праштајући војводу, кнез Градоје стајаше гологлав и са рукама на п 
шим пехарима у трпезарију.{S} Ето питај војводу и ову другу господу, нека ти они кажу, а да ти  
име целе моје дружине, молим опојте нам војводу по закону!{S} Ако видим да се на ваша Хришћанск 
удим. „Кад игуман изиђе уђох да запитам војводу какве има заповести за мене. „Прво“ рече војвод 
ујте ви моју последњу реч: ви ћете лепо војводу опојати као побожна Хришћанина и добра јунака:{ 
бих да сте бесни и махнити, и молио бих војводу, да нас ослободи од таквих другова!“</p> <p>„Ев 
 млад, и да је било доста твога славног војевања за педесет — а Бога ми биће и више — година!{S 
цима желећи јој срећно путовање, славно војевање и још срећније и славније враћање завичају сво 
и с Господином Кнезом Лазарем уз Душана војевао, ко сме да не слуша?!“ рече војвода, који не пр 
те!“ пресече говор Господина Кнеза кнез Војислав, „ја да и дадем такву заповест, у мојој се чет 
ша заповест, нико да се макне! — „Кнеже Војиславе!“ викну Кнез Лазар; „дај пет коњаника од твој 
ерности и љубави вашој.{S} И док се ова војна не сврши нека кнез Градоје Орловић од Орлова Град 
радоје старешина <pb n="171" /> док ова војна траје!{S} Како моја памет сече, ова се војна сврш 
„Сине мој, нека ти је сретна прва твоја војна!{S} Нека су ти свагда Бог и Свети Јован на помоћи 
 траје!{S} Како моја памет сече, ова се војна свршила, и биће најправије и најпаметније да свак 
га властелина, који зна шта је војска и војна, па ти не брини бригу!“</p> <p>„Ти као да ниси сл 
ослушасте кнеза Градоја, који, оседео у војнама, преклињаше нас све редом да не оклевамо?! »А ш 
е да ме је назначио да вам до краја ове војне на место њега старешина будем.{S} Знам добро да ј 
{S} Шта може од нас бити, кад ето ни на војни нећемо да слушамо своје старешине, него тражимо д 
 га предаде.</p> <p>„Ти још ниси био на војни,“ настави стари кнез; „и још ниси имао прилику да 
лих свираца!</p> <p>Узе будан мислити о војни на коју цар Лазар тако дирљиво позиваше српске ју 
прошао ни стотину корачаја а сусрете га војник из чете кнеза Вукана, праћен сад и Ристивором, п 
нџак-Бег је заповедио те је сваки његов војник положио по један камен на гробове кнеза Градоја  
 свој турској војсци заповест: да сваки војник, био он Јаничар, или био Спахија, Тимарлија или  
ом арапском бељцу.{S} Тако је сад сваки војник турске војске могао добро да види шта бива на ти 
ашт и шлем војводин и да се уз то сваки војник прекрсти и викне: „Бог да те прости, војводо, ка 
рбадије, честитоме Кнезу Лазару.{S} Као војник у дворској стражи његовој, бивао сам често у сви 
тање. „Ето нема нас овде ни пуна хиљада војника, а треба да му одведем две хиљаде и пет стотина 
д би наишао на весела и добро опремљена војника; наређивао би, без икаква прекора да се из њего 
 кнез Градоје.</p> <p>„Зар свега двеста војника?!“ запита Ристивор изненађен. „Вере ми се вараш 
штрим погледом прелете кнез сваког свог војника, и онда, рекав нешто војводи који само климну г 
је стари кнез прегледао сам сваког свог војника, загледао у оштрицу свакога мача, и прстом свој 
 опет са своје стране дочекиваше сваког војника поздравом: „Здраво, јуначе!{S} И честит нам био 
ође полаганим и таласастим кроком поред војника, који му јутарњи његов поздрав живим и сложним  
ика под сваким, то је свега две стотине војника!“ рачунаше полагано кнез Градоје.</p> <p>„Зар с 
под његов шатор доведу сваког путника и војника, који би од Косова долазио.</p> <p>Кнез Градоје 
во.</p> <p>„Педесет шаторова, по четири војника под сваким, то је свега две стотине војника!“ р 
е ћемо тако?{S} Дај цареву перперу, дај војника, дај одради данас цркви, дај одради сутра кнезу 
адоше по средини између једних и других војника.{S} На заповест војводину спустише мачеве у кор 
 махну руком, да устави кликтање својих војника и јецање женскадије.{S} Па кад наста тишина, уз 
же бити сада око педесет добро оружаних војника, који ће кнеза на Косово пратити.{S} Кнезу беше 
, нека доведе што више добро опремљених војника.{S} Ако стигну на збориште код мога двора у Нед 
омире?!“</p> <p>Протурише се кроз своје војнике и један и други; оба натмурена и срдита; оба с  
ени твој клетвеник, и довео сам ти моје војнике, да те пратимо на војну.{S} Али могу ја овога ч 
кнеза Градоја задахну све, и господу, и војнике, и народ новим поуздањем да ће, ако Бог да, све 
е него што почеше делити цвеће и китити војнике и њихове коње, Ристивор је по некаквој заповест 
ушасмо од самог почетка!{S} Браћо моја, војници <pb n="159" /> моји, праштајте мени злосрећном  
ни кликот из девојачких грла, кад млади војници, потпуно оружани и опремљени, вадајући своје ко 
ру себи гдегод у којој колиби где су им војници.{S} А кад оста сам са она два завађена властели 
мо у госте теби данас, него дођосмо као војници, да ти на војну следујемо!“</p> <p>„Све је то к 
сматраше за неколико тренутака, како му војници његови притврђују цвеће за своје клобуке, па им 
ју је од кнеза добио наредио беше те су војници одјахали па се ставили у два реда, а он сам ста 
ите се мало, да отворимо пута кнезу!“ А војницима викну оштро, да се ставе у збијен ред, да сво 
 цвећа из перивоја, па им рече да свима војницима, који с кнезом на Косово полазе, додаду цвећа 
уховницима, кнезовима, властели и свима војницима моје војске!{S} Огреших се тешко о све вас, ј 
а, <pb n="141" /> кнезовима, властели и војницима, којих црква тада већ беше пуна, па им јасним 
угу сустизаше.</p> <p>Кнез викну својим војницима да сваки од њих приђе к попу Каритону, да цел 
 чети.{S} Дошав до заставе, викну оштро војницима да скину калпаке.{S} Сам прихвати из руку <pb 
грљају удави.{S} Са свих страна пружаху војницима бардаке и чутуре с вином, ките цвећа и зелене 
ше да се устави док грла не промукоше у војничке господе, те их не замени сложно и смерно појањ 
о, мало само даље од њих, међу колибама војнога стана.{S} Тек кад народ опази да војвода, кнез  
м седео и обедовао цар Душан, кад је на војном походу на Угре свратио к Орловићима у Орлов Град 
же!“ прихвати војвода. „Поћи ћемо ми на војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гин 
нас, него дођосмо као војници, да ти на војну следујемо!“</p> <p>„Све је то красно, кнеже!“ при 
акону ове земље нисмо дужни да идемо на војну; дужни смо само да бранимо овај град, ако га и ка 
ици твога дома од старина, следујемо на војну, да се с тобом заједно залажемо за цара нашег и о 
о сам ти моје војнике, да те пратимо на војну.{S} Али могу ја овога часа да викнем мојим људима 
на силу Бога и незвани хоћаху да иду на војну!{S} Ваистину, последња времена!“</p> <p>„Ама то ј 
је синове и браћу своју, да се одмах на војну спремате, јер не веровах клетвама поклисаревим да 
, што ћу уз тебе и с тобом да моју прву војну војујем!{S} Дедо, ако Бог да, нећу ни тебе ни мог 
ш није било сунце стигло на врх неба, а војска се војводе Радича крену за Косово весело певајућ 
.{S} А док му она добро оружана и права војска стигне, проћи ће и Петров Дан а камо ли Видов Да 
 око светаца, и пред иконама, да читава војска од калуђера и дан и ноћ пева свете песме, служи, 
адим Боривојем за њим, а за њима њихова војска све по два коњаника упоредо загрљена.{S} Оде вој 
о час пројахаше.{S} И још нареди да сва војска преноћи где ју је кнез Градоје већ сместио, а да 
сам ето ја!{S} Друго би било, да је сва војска пошла с тобом!{S} Али пошао један кнез Гојко са  
одне нам је ишло добро.{S} И ако је сва војска била у борби од зоре, без замене и без одмора, и 
е код војводина двора, да се одатле сва војска крене у Четвртак пред вече или у Петак у јутру,  
е да причекамо дан два, те да ми се сва војска искупи.{S} Мимо кнеза Будисава има још да дође и 
и сместила уз Орловићеву чету скоро сва војска војводина, јер кнез Градоје устављаше чету по че 
з Градоје тада заповеди да се одмах сва војска спреми за полазак, а кнезове и властелу позва да 
осле Недеље освану Среда, и да тек тада војска, још једнако полу мамурна, седлаше коње.</p> <p> 
пазити да у Господина Кнеза нема велика војска, па ће навалити да је разбију док не порасте већ 
а је питам: што не дочека да сва српска војска на Косово стигне, него мучки нападе кнеза док те 
 бој отпочне пре него што се сва српска војска искупи.{S} Мислиш ли ти, кнеже, да нам већ давно 
 који не смедосте дочекати да се српска војска сва искупи?{S} Зар вама, који издајама освајате  
е може бити друкчије, него да ће српска војска разбити безбожне Агарјане.{S} Многи узеше причат 
ad> <p>Већ је подне превалило, а турска војска једног Санџак-бега још једнако стоји на оној тих 
да му од Караманије дође његова најбоља војска, јер с овом гомилом слабо наоружаних људи од сва 
 свој калпак.</p> <p>Раздрага се малена војска кнежева па громко грмну у усклике: „Живео нам, с 
 а сва се онде <pb n="125" /> искупљена војска растопи у народ и стопи с њиме.</p> <p>У двору с 
искосмо Турке, и опет њима дође одморна војска, а нама — нико да придође, него ми једни исти бо 
асмо.{S} Али им притече у помоћ одморна војска те потисну нас.{S} Тада Кнез Лазар изиђе са свој 
 мора у Караманију.{S} Ено му је предња војска данас на Константинову.{S} Не часи ни часа него  
наш цар, пао и њихов цар; тргла се наша војска, тргла се и њихова; нема тамо више ни места ни п 
 било!“ настави он своје причање. „Наша војска одби први, па други, па и трећи напад непријатељ 
о два коњаника упоредо загрљена.{S} Оде војска весело певајући.</p> <p>Осем нешто деце и момчад 
се на Видов Дан велика битка, српска је војска јуначки изгинула, српски је цар Лазар јуначки па 
ај нам кога властелина, који зна шта је војска и војна, па ти не брини бригу!“</p> <p>„Ти као д 
 не веровах клетвама поклисаревим да се војска у Дринопољу скупља, да пође преко мора у Караман 
и окренув се свити својој; „нека нам се војска ноћас одмори; одморите се и ви; мене оставите са 
тако!“ рече стари кнез. „Војводи долази војска не само из близине него и из даљине, па је и пра 
 гроб војводин.</p> <p>За све време док војска пролажаше праштајући војводу, кнез Градоје стаја 
ћемо на Косово?{S} Бој се био и свршио, војске се тргле, шта ћемо ми сад на Косову?!“</p> <p>„Д 
„кад ето још ми није стигла ни половина војске која треба!...{S} Ево ти књиге коју <pb n="118"  
ојске!{S} Имаће цар наш и без нас доста војске!“ По гдекоји момак, још онако врућ од скакања у  
крилу, окрете коња, да још једном поред војске своје а к десноме крилу прође, кад се од један п 
заноће, кад му са предњих стража испред војске јавише, да се види коњаник један, који у највеће 
та четица одмакла стотину корачаја а од војске се одвоји друга чета од четрнаест коњаника, па п 
е!{S} А као кум Божји, и као војвода од војске светаца, под сигурно ти имаш слободе и приступа  
и у самом двору и међу заповедницима од војске.{S} Господин Кнез и Госпођа Кнегиња Милица раде  
око Косова па да даде не једну него две војске!{S} Имаће цар наш и без нас доста војске!“ По гд 
ину Кнезу на Косову, као први део твоје војске!“</p> <p>„Што ли се теби толико хита, кнеже Град 
зовима, властели и свима војницима моје војске!{S} Огреших се тешко о све вас, јер вас не одвед 
е удари руком о колено. „Зар од онолике војске никога нема да иде за мном на Косово, до ово неј 
 n="145" /> да погледа пољем иза српске војске, па би повикао: „Децо моја, да ли ко од вас види 
им поштено име српске властеле и српске војске.{S} И тебе, кнеже Миросаве, и тебе, властелине В 
нападе кнеза док тек с половином српске војске стојаше!“</p> <p>„Ако ти загазиш у турску војску 
ездила.</p> <p>Мало час па се од турске војске одвоји једна четица од седам коњаника, који пођо 
девен Санџак-Бег, заповедник ове турске војске, окружен неколицином својих доглавника у кафтани 
љцу.{S} Тако је сад сваки војник турске војске могао добро да види шта бива на тихој зеленој ко 
ун ухватили, колико ће бити тамо турске војске!{S} Ја колико пута бројах, сваки ми пут све друк 
p>„Не можемо ми тебе, на догледу турске војске, оставити сама!{S} Не можемо се ми без тебе враћ 
ене тражиш да те овде на догледу турске војске оставим сама!{S} Слушао сам те свагда и у свему  
<p>Па се слегао радостан народ око мале војске кнежеве, рекао би, хоће да је загрли <pb n="79"  
аједно прегледати оружје и опрему у оне војске што је већ с нама.{S} У Недељу, ако Бог да, крст 
и боримо се од ране зоре са три одморне војске, која једна за другом у борбу ступаше!{S} Усред  
до, бити, да нам усред нас живих и наше војске неко убије војводу нашег?!“ питаше кнез Градоје  
азиваху о великој и славној победи наше војске, о поразу Агарјана, о погибији њихова цара...“</ 
с војском а не да му долазим готово без војске!“ рече војвода па се задовољно насмеја како згод 
авим Господину Кнезу једва са половином војске, коју има право да очекује!...{S} Боље је да при 
="106" /> вас да похитамо у поље у стан војске наше.{S} Ево ми слуге јавише да су кнез Миросав  
 на моме двору завадила те се један део војске растурио!“</p> <p>„Славе ми!“ рече смерно и опет 
е јуначке среће у животу, ако један део војске твоје поносито ујездава у стан Господина Кнеза н 
ше боље чути, ослушкује топот од коња у војске која му следоваше.{S} Али, на своје велико чудо, 
 да стигнеш што пре можеш, и да доведеш војске што више можеш.{S} Ја већ, у име Божје, полазим, 
 на Косову, видеће да Србадија, има још војске, и да није све на Видов Дан изгинуло; ако није о 
 Рекао би човек да се загледао у мрављу војски, која се извијала испод белог камена, са кога се 
епости свога срца боље од мене могли да војском овом заповедају.{S} Него пред оним непобусаним  
ем нешто деце и момчадије која отрча за војском, да је прати док се не уморе, сав онај други св 
 <pb n="172" /> да се он с целом својом војском кренуо натраг за Дринопољ, биће још пуно дивљих 
 вести како се цар Агарјански са силном војском кренуо од Дринопоља путем у Србље.{S} Ено нам ј 
 можете се ви живи враћати дома с вашом војском не видев Косова!{S} Ви требате Господину Кнезу. 
S} Него једно треба да вам причам.{S} С војском Господина Кнеза отидоше сви Крушевљани трговци, 
старешине, него тражимо да се војвода с војском договара!{S} Шта ли би цар Душан рекао на госпо 
ом бејаше прегазио једну притоку Ибра с војском својом, па се на широкој пољани с ону страну по 
ово име правду народима дели, иде сад с војском само на Лазара, а не иде на народ српски.{S} С  
и Приморци.{S} Истом се Господин Кнез с војском кренуо дно, а неколики Дубровчани сазваше све П 
тављаше Гојко. „С Господином Кнезом и с војском његовом отишло је по доста духовника.{S} Остао  
лисар његов каза, да цар његов долази с војском на Косово, да тамо дочека последњи наш одговор. 
ости!{S} Треће, ако је цар Агарјански с војском својом још на Косову, видеће да Србадија, има ј 
p> <p>„Јесте, заповедио је да стигнем с војском а не да му долазим готово без војске!“ рече вој 
и у гомили девојака, што изиђе да гледа војску која се славом увенчана дома враћа, тражаше да в 
/> други неки јунак води кнеза Орловића војску!{S} Је ли тако, Боре?!“</p> <p>Па старац сав заж 
кнез Градоје, па нареди стражи да дигне војску на ноге.</p> <p>Сам пође с Боривојем што брже мо 
снахо моја, да Боре још не може да води војску нашу, истина је да не може; али може Боре да јах 
наш још тек дете!{S} Не може он да води војску нашу!“</p> <p>„А рекао је истину“ — настави Рист 
имена дома твога, не оклевај него крећи војску и жури се ка Косову. <pb n="126" /> Твој клетвен 
оворени знак. „Ето, пусти мене да водим војску твоју на Косово!{S} Ти си и онако стар, а млади  
</p> <p>„Како бих ја, кнеже, растеривао војску коју купим око себе, да је водим Господину Кнезу 
а мрака, по цео дан би на коњу обилазио војску, поздрављао се милостиво с властелом и са запове 
да ли је какве поруке за нас и за своју војску оставио.{S} Камо га Иван, камо Некудим?“</p> <p> 
ажног једног пророка разбију Хришћанску војску српску?!{S} Само онај, који не верује у бригу Бо 
воре с царем Муратом да му преда српску војску и српскога цара, само ако се иза тога престо срп 
а, да су погани Агарјани разбили српску војску, и да је наш добри и честити Господин Кнез погин 
им води право уз ону косу и кроз турску војску, и ко зна још кроз колике беде и невоље!{S} Сам  
нез Градоје. „Ја ћу да загазим у турску војску, да је питам: што не дочека да сва српска војска 
ојаше!“</p> <p>„Ако ти загазиш у турску војску, загазићемо и ми, па већ како нам Бог да!“ рече  
ла била.{S} Него Ристивор није видео ту војску, и ако су му погледи на њу падали.{S} Његове су  
х народ чита, <pb n="134" /> да је нашу војску некаква велика несрећа задесила!“</p> <p>Она бли 
ник један, који у највећем трку јури ка војсци у сретање.</p> <p>Док се војвода и друга она гос 
ез Градоје Орловић од Орлова Града буде војсци старешина.{S} Камо наше среће да њега слушасмо о 
 виче: „Срећан пут, господару, и теби и војсци твојој!“ „Бог вас све живе и здраве и славне дов 
 се молим, помози нашем војводи, помози војсци његовој, помози нама свима да здраво и честито н 
ки пожелимо срећан пут кнезу и кнежевој војсци!...{S} Мене и вас од данас везује нова једна вез 
љу, којим су три Србина право к његовој војсци јездила.</p> <p>Мало час па се од турске војске  
же, који си мени <pb n="117" /> и мојој војсци сачувао чист образ.{S} Помисли како би Господину 
ао поуздано казати могу: нико у српској војсци није те ноћи слутио, да ћемо сутра велики бој би 
унаштво њихово, објавио је свој турској војсци заповест: да сваки војник, био он Јаничар, или б 
ре!{S} Боже мој, да ли је таква и нашој војсци на Косову?!“ :</p> <p>Ово је рекао тако да се мо 
ку чету, коју сретну, пожуре, да лети к војсци нашој која се бије!“</p> <p>„Било је онде око Кн 
ри дана пред саму битку проносило се по војсци од уха до уха да око Господина Кнеза има издајни 
није тако!{S} Наше је место на Косову у војсци нашега честитога Господина Кнеза, а не овде да ч 
ћу уз тебе и с тобом да моју прву војну војујем!{S} Дедо, ако Бог да, нећу ни тебе ни мога оца  
 Дубровачки трговци ономад дароваше.{S} Волела бих да ми је дете већ овде у двору. — Не знам шт 
ритона, као што га је сва дворска чељад волела, рече Ристивору да се врати с њиме у дворану, да 
мила наша дворкиња Босиљка.{S} Више бих волела да је теби дамо, него ли ма коме другом од наше  
з заповедио.{S} Млади кнежевић, који је волео бесног попа Каритона, као што га је сва дворска ч 
аш поп Малвасија,“ настави кнез који је волео по некад да Каритона зове тако, „онај наш поп Мал 
 је Орловић од пет стотина година овамо волео да дода по неку грађевину, за спомен себи, граду  
ећки Патријарах а не онај Каритон, који воли да се хрве, надскакује и баца камена с рамена.</p> 
бље, покупише здеље и чутуре, запрегоше волове у кола и пођоше с њиве сви у гомили, као да је о 
 полазимо куда нас образ јуначки зове а воља Божја води!...{S} Полазимо, ако Бог да, у покајање 
га потражио будем.{S} Ако ли буде Божја воља да са другим срећним јунацима погинем на Косову у  
и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буде Божја воља да погинем, онда јој предај мој поклон, а не помињ 
и помињи што Босиљки!{S} Ако буде Божја воља те се са Косова здрави и весели вратимо, молићу те 
, па до часа у који се — ако буде Божја воља — било ја с Боривојем, било Боривој без мене дома  
а нека он разапиње свој шатор где му је воља.{S} И само дај ти њега овамо у двор да вечера с на 
о Марку и нудио му да му од своје драге воље пред српском господом уступи престо српски, само а 
а ма како било.{S} С тога одмах и драге воље пристаде на ово што стари кнез од њега тражаше.{S} 
 дворкиње причају да је она преко своје воље доведена и привенчана за Милана Градојева сина, и  
зао послушност Ристивору па га насупрот вољи његовој носи к нама!“</p> <p>„То се теби све тек т 
 умештаху седам дебелих свећа од жутога воска.{S} На своду, који је испао мало напред над огњиш 
ене чутуре, гомилице од јабука и другог воћа, венци од плавог и црвенога цвећа пољског измешано 
 и за сваки род и плод по виноградима и воћнацима.{S} Не дај граду у наше винограде; не дај даж 
} Што је мало светлости падало од једне воштане свеће, која је више главе младога војводе догор 
лиш!{S} Него нареди да се запали велика воштаница пред иконом Светога Јована Крститеља!{S} Моли 
ру да <pb n="16" /> принесе светњаке са воштаницама.{S} И сама дохвати један и стаде Боривоју с 
о мрачно, да наредише да се велике жуте воштанице у сребрним стојницима донесу.</p> <p>Кад већ  
ред скрињом и при светлости од оне жуте воштанице писаше нешто брзо, а суза за сузом капаше на  
 хоћу да му дам Млетачки цекин, да пали воштанице моме свецу докле год од цекина и један динар  
ем поред своје главе; видите ли како је воштаницу углавио у земљу а управ чело своје главе, да  
 несретниче?!“ Да му сутра палиш велику воштаницу; јер, да се он не умеша, би ти сад већ брисао 
 ми заповеди да запалим ону велику жуту воштаницу, коју ја донесох од игуманова ђакона Јеротија 
од шатор, и нека донесе собом по велику воштану свећу, и све што му треба да чита молитве!</p>  
м нешто мало почео да старим, нису мени вране мозак попиле!{S} Нити ми је срце утрнуло, да не о 
ико ти не оста на њиви, до оно неколико враних гавранова!{S} Мал’ не заборавих: старац један, к 
припијао уза ступове и зидине од двора, врапци су држали некакав свој сабор.{S} Били су се нешт 
ројни пси по разним крајевима двора.{S} Врапци се ућуташе.{S} Голубови слетеше сви у голубињак. 
о беше.{S} Чисто јој је чудно било како врапци могу онако весело да цвркућу, и како голубови мо 
<p>„Није чудо на оваквој мајини.{S} Зар врапци да осећају кад бура долази а људи да не осећају? 
p> <p>Лабуд би опет фркнуо, погнуо мало врат, и покушао да уснама полагано дохвати крај од дола 
!“</p> <p>У томе се отворише једна уска врата у зиду на који се тераса наслањала, Ристивор испа 
="28" /> а ти и поп Каритон грунусте на врата — мал’ не рекох као какве орлушине!“</p> <p>„То т 
 Како је било запарно оставише отворена врата из собе у ходник.</p> <p>Дуго је у ноћ Ристивор п 
ликога ходника, у који се кроз отворена врата могло гледати.{S} До мало час, пре него што Иван  
ехотице осврну да види јесу ли отворена врата кроз која на терасу изиђе.</p> <p>„Јес’, видим те 
 сиротињи!“</p> <p>И стари кнез затвори врата од дворане у Новој Кули.</p> </div> <div type="ch 
очуваш!“</p> <p>У том се отворише широм врата на дворишту, и на прагу се указа висока и крупна  
 блистајући од радости, она му паде око врата и ижљуби га у оба образа кроз гласно јецање, које 
чека на тебе!“ па се окрете и отвори му врата на сниској шестостраној конати у Жутој Кули.</p>  
а, прође мимо ње и стаде мирно до самих врата кад их она затвори.{S} Кнегиња се диже са свога с 
</p> <p>Кнез Градоје, шкргућући зубима, врати се и сам на своје место па одатле, не седајући, у 
е довде!{S} Сад се Боривоје, синко мој, врати у Орлов Град к мајци својој.{S} Ристиворе, да пра 
здравље теби и твојима, ако те Бог жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо!“ прихвати д 
с Боривојем, било Боривој без мене дома врати, ти си кнегиња и госпођа од Орлова Града, и од св 
обеду дарује, и да нам миле наше јунаке врати дома живе и здраве и новом славом окићене!“</p> < 
и кнежевић нека се врати, и треба да се врати!“</p> <p>„Како то сад говориш, Ристиворе?!“ преки 
ви; чух их како преклињаху Милоша да се врати Кнезу под шатор!{S} Милош беше блед и дрхташе од  
рска чељад волела, рече Ристивору да се врати с њиме у дворану, да види неће ли њему за руком п 
ом заповешћу!{S} Млади кнежевић нека се врати, и треба да се врати!“</p> <p>„Како то сад говори 
ко кнез Миросав остави ноћас стан па се врати дома, онда да знаш да се и ја с мојим људима враћ 
{S} Не, потрчи напред, и види шта је, и врати нам се у сретање!“ рече кнез Градоје, па нареди с 
и с којима се кнез Гојко мало час и сам врати!“</p> <p>„Зар у истини тако?!“ викну старац запре 
 вас остадосмо!“</p> <p>Па се онда опет врати под свој шатор, и леже по ново на поњаву.{S} Али  
има од двора!“ Па се онда Ристивор опет врати да прича о Јованци, љуби Змајевој, нешто што се м 
дог господара жива и здрава овоме двору врати, те да се уз нашу срећу оснује срећа и <pb n="61" 
ева сина, и опет како су неки властели, вратив се живи из боја на Плочнику, казивали да је кнез 
тором оставио; прекрсти се и уми се.{S} Вратив се под шатор пробуди она два млада властелина.{S 
ад би се ви због будаласте једне заваде вратили дома не видев ни Косова, ни службе јуначке на < 
да га причуваш!{S} Ако се са Косова жив вратим, предаћеш ми га кад га потражио будем.{S} Ако ли 
ад!“</p> <p>И војвода махну руком према вратима од трпезарије.</p> <p>Кнез Градоје се пригну к  
 уапсити, <pb n="93" /> стави стражу на вратима од њихових соба, и не дај им ноћас к својим чет 
то јој сина нема.{S} Старац погледаше к вратима и узе се срдити што му нема придворнога попа да 
еље са виком и кукњавом, и полетео би к вратима као да бега од некаквог чудовишта!{S} Кад <pb n 
 рекох ли ти, постави стражу на њиховим вратима?“ прекораваше стари кнез свога војводу пошав с  
а!“</p> <p>„Потеци с момцима ка главним вратима, поздравите госта добродошлицом, па га доведите 
вога часа да викнем мојим људима, да се вратимо откуда смо и дошли, а ти иди сам на Косово!“</p 
ло, да се и ми као и други паметни људи вратимо дома, ти <pb n="194" /> си се срдио на ме.{S} С 
ја воља те се са Косова здрави и весели вратимо, молићу те да за ме проговориш и Босиљки и кнез 
на кнежевића Боривоја, који, тек што се вратио из планине по киши и сав мокар, хиташе да се јав 
ом пође на Косово!“</p> <p>Позно у вече вратио се Ристивор у двор.{S} Стари кнез га је чекао не 
де ти синоћ у твоме шатору, а ми се сви вратисмо опет мало нашим пехарима у трпезарију.{S} Ето  
p>Није дуго потрајало па се њих двојица вратише водећи за собом сва три коња оседлана.{S} Нађош 
епа2“</p> <p>„Вели: иде уз брдо право к вратницама некаки коњаник, сам, без пратилаца!“</p> <p> 
а то дуго траје, и нестрпељиво извијаху вратове погледајући према главној капији од двора.</p>  
е пред очи старога кнеза. „Нађосмо је о врату а испод свиленог напрсника у тога младога јунака  
асмеја, и узе тапкати руком Јабучила по врату, и хвалити га што зна боље од Ристивора којим пут 
свога Лабуда, потапкао га по гриви и по врату, и проговорио би му у кратким реченицама, као да  
еда војску која се славом увенчана дома враћа, тражаше да види своју милолику белу Перунику, са 
мо да гинемо с тобом; ако ће неко да се враћа, да се враћамо сви; ако ће неко да бега, да бегам 
 напоје и себе и коње.{S} Причаху да се враћају с Косова, да се тамо јуче била велика и крвава  
 онда да знаш да се и ја с мојим људима враћам моме дому, да га браним од сваке напасти!“</p> < 
и но оружја, и мучили смо муку, како да враћамо оне, који и без оружја и на силу Бога и незвани 
с тобом; ако ће неко да се враћа, да се враћамо сви; ако ће неко да бега, да бегамо сви!“</p> < 
о слатко снивах да смо у Орлову!{S} Као враћамо се, па нас народ дочекује с певањем, а поп Кари 
авно војевање и још срећније и славније враћање завичају своме.</p> <p>У двору у једној омањој  
авити сама!{S} Не можемо се ми без тебе враћати!{S} Шта би и мени и Ристивору <pb n="195" /> мо 
им говори:</p> <p>„Не можете се ви живи враћати дома с вашом војском не видев Косова!{S} Ви тре 
 победити.{S} И у мислима таквим већ се враћаше с бојнога поља цвећем окићен, и у гомили девоја 
апред као да крупним црним очима својим вреба <pb n="24" /> некога, пружио леву руку према себи 
„Хвала теби, војводо, што мислиш да сам вредан да преноћим у дворани у којој је наш велики и сл 
 ја!“ прекиде га кнез Миросав; „нит сам вредан, нит’ сам кадар да ја то пресудим; али ето видим 
 као да мери колико то на вази јунаштва вреди. „Двадесет и три ране!{S} Па добро је, синко Рист 
ди!“ додаде кнез Вукан.</p> <p>„Ма, шта вреди Господину Кнезу и педесет хиљада људи, који су да 
 сав пребледео. „Стан’те, господо, и не вређајте српску земљу, којој крв ваша треба за одбрану! 
тно звоно и не чујете?{S} Хајде, кнеже, време је!“</p> <p>Кнез понови наредбу Ристифору, да дов 
ућемо се и стићи ћемо <pb n="122" /> на време; а ако Бог неће, узалуд је што твоје старо јунашт 
од мога немара да вас <pb n="148" /> на време Господину Кнезу доведем!{S} Огреших се ја грозно  
а ми кунемо!{S} Јер да смо ми стигли на време на Косово, и да су нам уморна браћа наша видела,  
.{S} Не бој се, кнеже; стићи ћемо ми на време, ако Бог да, и много дана пре битке, <hi>ако</hi> 
ту, на коме је, од грдне жалости што на време на Косово не стиже, сам себи смрт задао.{S} Али п 
 тешко о све вас, јер вас не одведох на време Господину Кнезу да му помогнете победити или да с 
решао беше гроб војводин.</p> <p>За све време док војска пролажаше праштајући војводу, кнез Гра 
е.{S} Сетан и невесео остао је и за сво време док се вечерало.{S} Мало је улазио у разговоре, к 
 <p>Старац је непомично гледаше за неко време као да хоће да продре погледима кроз ону танку па 
зар се не сећаш?{S} Та онај што је неко време у манастирској кујњи прао карлице и котлове, па с 
 Степан из Кљештевице рече: „У незгодно време кнез позивље људе; ево јечмови почињу сазревати,  
“</p> <p>„Како да нема?{S} Од Тројанова времена па све до данас шта се свега овде збивало није! 
велим себи како су доиста чудна и мучна времена настала кад је ето и старом орлу од Орлова Град 
моје, видиш и сам како су чудна и мучна времена настала, ваљаће да се нађе мушка глава на старо 
 да иду на војну!{S} Ваистину, последња времена!“</p> <p>„Ама то је баш оно што је многе помело 
 Светогорац рече да су настала последња времена, и да ће се најдаље кроз десетак година — а то  
оре, да су ово сад баш настала последња времена»?{S} Е кад <pb n="50" /> не знате — а откуда би 
шћен.</p> <p>„Ваистину насташе последња времена, кад се једна слуга буни против господара свога 
и!“ Па, брате, кад већ настају последња времена, чувај сваки своје огњиште ако га имаш!“</p> <p 
!“</p> <p>„Ваистину настала су последња времена!“ рече кнез снуждено попу Каритону. „Ти се сећа 
 славе?!...{S} У истину ево су последња времена!...{S} Кад нема јунаштва, не може бити ни царст 
ог коље.</p> <p>Прошло је тако по доста времена док ето га Ристивор.</p> <p>„Неће, господару, п 
черају, а сам је стигао у двор по доста времена пре дворске вечере.</p> <p>Хтеде прво да иде да 
РЛОВА ГРАДА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ ВРЕМЕНА БОЈА НА КОСОВУ</p> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ „БРАНКОВА К 
њиме завладаше, звали Голубовићи све до времена Немањина, кад им Велики Жупан даде хрисовуљ да  
д нема!“ прихвати старац; „биће и за то времена.{S} Још није пола ноћи.{S} Да сјашемо овде, да  
 оштро кнез Градоје. „У овом чудноватом времену у коме живимо, кад се све око нас врти и преврћ 
а да понесе по доста ужади и бар по две вреће, јеp биће робља да се везује, и биће руха, и свил 
 паса, издигао га у вис па га бацио као врећу памучне свите на спод; у четвртом изви мач из рук 
у Хришћанску!“</p> <p>Лабуд зарза дугим вриском као да кликће, <pb n="200" /> па полете на чету 
“ Па онда сетив се да кнез Градоје није врло јак на читању књига и туђег писања настави: „Има,  
0_C2.4"> <head>IV</head> <p>Било је још врло рано.{S} Никога од господе не бејаше ни пред дворо 
, без јахача свога, да се стави у равну врсту с кнежевим Лабудом.{S} Сад се и кнез Градоје насм 
> листину, оштро гледајући у њу.{S} Узе вртети главом па рече:</p> <p>„Моје су се очи обвикле к 
“ упаде опет у реч кнез Градоје, па узе вртети главом, „знам ја тебе добро!{S} Бог те је створи 
а војводу пошав с њиме у поље.{S} И узе вртети главом, шкргутати зубма и гунђати нешто што не и 
 поп већ осветио!“</p> <p>И кнез узе да врти главом и да шкргуће зубима.</p> <p>Кад већ наиђоше 
емену у коме живимо, кад се све око нас врти и преврће како никада до сада, зар је чудо што се  
та војске!“ По гдекоји момак, још онако врућ од скакања у колу, повикао би: „Ето ја бих, ама ка 
ско главе, па убрзаним дахом дактаху од врућине.</p> <p>Нигде облака; али се овда и онда из дал 
!“</p> <p>Још није било сунце стигло на врх неба, а војска се војводе Радича крену за Косово ве 
 поуздано.</p> <p>У том изиђоше на сами врх брда. </p> <p>Наша три Србина уставише се у исти ма 
тове по сухој земљи испод онога грма, у врх плаштева, а уза сами грм наместише седла, како ће и 
>Голубови су немирно час узлетали до на врхове од кула (као да са те висине боље сагледају да л 
ма и јелама; више њега голи сиви крш по врховима којега виде се многа орловска гнезда, из којих 
астовој столици.{S} Изгледаше као да се врши неки чин из свете летурђије.</p> <p>„Има овде две  
лу стражу, на Косово.{S} Стари Милојко, вршњак и друг нашега кнеза Градоја, сед као и он, пољуб 
атељи Милошеви опет на глас причаху, да Вук води преговоре с царем Муратом да му преда српску в 
аће и свога отачаства!{S} Проклет да је Вук Бранковић!“ викну кнез Вукан у горком гневу.</p> <p 
воде Милоша, или си на страни господина Вука?!“ Па кад јој кажеш да не знаш шта то она пита, он 
 Господина Кнеза има издајника.{S} Људи Вука Бранковића шапутаху да војвода Милош Обилић шурује 
незнанога издајника на левоме крилу, ни Вука на десноме, да буду издајници свога отачаства и св 
 прокуне.{S} Његова ће клетва саплетати Вука и све његове до у седмо — не, него до у седамдесет 
дин, јер...{S} Али ко је тај Србин, сем Вука, који се Милошем данас не поноси?!“</p> <p>Све то  
ните ето ти и твој кум од старина, кнез Вукан, и нека остану сви игумани и сви други духовници. 
једно око није остало без суза.{S} Кнез Вукан плакаше као дете.{S} Кнез Гојко просто паде на пр 
 погледаху значајним погледима.{S} Кнез Вукан, који по господству свога племена и бејаше најугл 
вором, па рече кнезу Градоју да га кнез Вукан и сва друга господа моле да похита к њима, јер на 
неко доба да викне оздо са прочеља кнез Вукан:</p> <p>„Што је теби, кнеже Орловићу?{S} Каква те 
и он још бар педесет људи!“ додаде кнез Вукан.</p> <p>„Ма, шта вреди Господину Кнезу и педесет  
сли отеле на ону господу, којој је кнез Вукан тако речит тумач био.{S} Ускипео би гневом и сам  
и ови што иду за мном, и ако их је кнез Вукан онако паметно одвраћао, зар нису и ти људи срца ј 
лико хита, кнеже Градоје?!“ питаше кнез Вукан.</p> <p>„Ево што: прво Господин Кнез нас је позва 
војвода хоће да му сви кумујемо, и кнез Вукан хоће да смо му сви прикумци; док ми празнисмо пех 
ати Ристивор, „оно кнез Добромир и кнез Вукан говораху паметно, и никако није друго него онако! 
Шта велиш?!“ продера се и намргоди кнез Вукан. „Шта велиш?!{S} Нема, кнеже, од тога ништа!{S} И 
а свагда јуначкога срца!“ прихвати кнез Вукан. „Али, кнеже, ти сам од свих нас овде најбоље зна 
ман Пајсије.</p> <p>„Ех!“ прихвати кнез Вукан, „кад вама, црним калуђерима, овај свет није црн  
осно!“</p> <p>„Славе ми,“ прихвати кнез Вукан, „нико не може бити веселији и радоснији него ми  
и јунак а ко лошији?!“ викну горко кнез Вукан, саставив своје чупаве веђе као свагда кад се раз 
итам кнеза Градоја,“ прихвати опет кнез Вукан. „Кнез Лазар је већ толико дана на Косову, и прав 
уда.</p> <p>„Уђи па види!“ рече му кнез Вукан. </p> <p>Кнез Градоје уђе под шатор. </p> <p>Под  
роклет да је Вук Бранковић!“ викну кнез Вукан у горком гневу.</p> <p>„Нека су проклети и овога  
ро и овога и онога света?!“ питаше књез Вукан час жут час блед.</p> <p>„Још се то не може да зн 
доје.</p> <p>„Ти, брате,“ прихвати опет Вукан, „ниси чуо све што нам је Гојко синоћ причао.{S}  
тиже.{S} Не хте примити ни понуде кнеза Вукана, ни кнеза Богдана, ни кнеза Добромира да преноћи 
ачаја а сусрете га војник из чете кнеза Вукана, праћен сад и Ристивором, па рече кнезу Градоју  
а господску <pb n="175" /> беседу кнеза Вукана?{S} Шта би рекао!{S} Не би рекао ни речи, него б 
дина, али бих ја пре и мога милога кума Вукана пустио да отиде, само да кнез Градоје, којега се 
устити кнеза <pb n="124" /> Градоја.{S} Вуканов дом кумује моме дому има већ двеста година, али 
војица остали да се договарате с кнезом Вуканом о ономе што памет заповеда да се ради!“ рече ст 
српско име!{S} Пуштај ти нас друге, а с Вуканом ето остани па сврши свето крштење свога сина!“< 
 стари кнез беседити. „Биће да се кнезу Вукану <pb n="87" /> моја старост учинила и више жалосн 
р господар код живога Марка, сина краља Вукашина.{S} Цар, кога је Бог поставио да у његово име  
за раздор међу вастелом, ни за погибију Вукашинову на Марици, ни за велику глад, ни за велику м 
а не куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и медведе, а да не могу да у служби земље господар 
ласник да јави: да цело десно крило под Вуком Бранковићем одступа ка Приштини!....{S} Кнез се у 
росто одевена у хаљини од некакве танке вунене тканине, утегнуте око витког јој стаса пасом од  
вника у кафтанима од црвене и од зелене вунене тканине.{S} Не говорећи ни речи, свечаном мирноћ 
 црвене, плаветне, зелене и жуте шаре у вуненој простирци, која сав спод застираше.</p> <p>У он 
о уздахнув рече само толико: „Зар тако, Вуче?!....{S} Проклет да си и овога и онога света!“ Па  
!“</p> <p>„О, господине Вуче, господине Вуче,“ упаде опет у реч кнез Градоје, па узе вртети гла 
ада све забадава!“</p> <p>„О, господине Вуче, господине Вуче,“ упаде опет у реч кнез Градоје, п 
цареву друму код Цареве Громаде, одовуд Вучитрна.“ Ту Ристивор нешто запе и застаде.</p> <p>„До 
, да потражимо гроб Господина Кнеза, да га сузама нашим прелијемо, и уздасима нашим окадимо, да 
 Винка натраг у последњи ред гомиле, да га склоне од гневних погледа старога кнеза, и рекоше му 
тело предадоше калуђерима Грачанице, да га у њиховој цркви сахране!{S} И ето вам, господо, све  
мука, кад би се сви с тобом сложили, да га присиљавамо да буде како ти желиш, а не како он мисл 
 ја с мојим људима враћам моме дому, да га браним од сваке напасти!“</p> <p>„Благо Господину Кн 
пунимо последњу жељу нашег војводе — да га сахранимо на месту, на коме је, од грдне жалости што 
ан час други од она два млада човека да га у разговор увуку.{S} Знали су да је будан: и доиста  
око ганут и сузе ронећи.</p> <p>„Бог да га прости!“ викнуше сви онде присутни као из једног срц 
тегну старог витеза око паса и стаде да га повија те на лево те на десно.{S} Узеше се хрвати и  
 војвода, <pb n="108" /> па кад виде да га послушаше, настави: „Ко поче овај покор ноћас?“</p>  
а госпођо: прими ово мало благо моје да га причуваш!{S} Ако се са Косова жив вратим, предаћеш м 
о којим сад већ сваким даном очекује да га госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше за с 
 ма из кога кута и ма са које стране да га погледаш, свагда ћеш са ужасом опазити, да он право  
га левом руком обгрлила, као да хоће да га заштити од некакве невидљиве опасности.</p> <p>А мла 
а <pb n="193" /> младог господара, и да га чуваш, и да га предаш здрава у руке госпођи.{S} Поја 
у да га одведе у Душанову дворану, и да га ту за мало сама остави.{S} Гологлав је стари кнез уш 
> младог господара, и да га чуваш, и да га предаш здрава у руке госпођи.{S} Појашите, децо, и н 
изађох преда њ, да му руку пољубим и да га молим да ми опрости ако због мојих невоља на дому не 
n="43" /> му полагано као да се боји да га не разбуди, клече пред њега, подиже лице к икони и о 
а оставих, и ни на крај помисли мени да га више жива видети не ћу!{S} А сад нека Некудим настав 
атор, и ако баш усхте, хоће ли умети да га нађе; а под сигурно знам, да му нико од нас не би ни 
и до Бога мога!{S} Зар ја да дочекам да га мртва гледам!“ Узе се ударати песницама у прса и пла 
 својом руком преко његова чела, као да га милује.</p> <p>„И опет, синко мој,“ рече тихо као да 
а Радич покрио беше лице рукама, као да га је стид да гледа у јунака, који се у свити царевој б 
 мету своју десну руку на главу, као да га благосиље. „Нека ти је просто, синко Ристиворе!“ реч 
а.</p> <p>Ристивор најпре захрка као да га ропац беше стегао, па се онда подиже, убриса десним  
пријатељу.</p> <p>Миросав ћуташе као да га се зора баш ништа не тиче; него приђе ближе к платни 
да одлежи по три дана, сав модар као да га је неко кољем испребијао!</p> <p>Није чудо да два мл 
 читање оних писама, несвесно пустио да га мати к себи привуче и обгрљена држи, не скидаше свој 
ој млађани живот, кал си могао часно да га проводиш у свакој срећи и слави?!“</p> <p>Приђе му к 
 све тешње као да је добила заповест да га жива зароби.</p> <p>По зеленој ледини лежало је овде 
е.</p> <p>За тим кнез замоли војводу да га одведе у Душанову дворану, и да га ту за мало сама о 
 и Ристивором, па рече кнезу Градоју да га кнез Вукан и сва друга господа моле да похита к њима 
ече кнез попа пружив руку према њему да га устави; па настави окренув се Ивану: „Не знам ја за  
кнез; „али што ћу му кад има несрећу да га јаше човек, који мисли да је главно гледати шта је п 
те амо!“</p> <p>Манда приђе к старцу да га умири: „Бабо, остави оца Каритина нека доврши што је 
.{S} Да знам где је Станко, ишао бих да га везана дотерам, да пред тебе падне — или бих га закл 
чима видни колико их је.</p> <p>Па онда га освојише свакојаке тужне и црне мисли.{S} Под њихово 
едрији но што беше кад дођох!{S} И онда га ја оставих, и ни на крај помисли мени да га више жив 
о ће ти и Бог опростити!“</p> <p>И онда га још једном целива у чело, и устаде.</p> <p>„Ходите,  
 му прво руку не пољуби.</p> <p>Војвода га посади између себе и кнеза <pb n="94" /> Градоја.{S} 
 и донесе писмо војводи.</p> <p>Војвода га отвори пред свом господом својом и гласно га прочита 
из њега ударише сузе на очи.{S} Од суза га већ више и не видех.{S} Кад опет прогледах, њега виш 
ле год зора не заруди а тада уђи!“ И ја га онда пољубих у руку, и не слутих да му то последњи п 
е борећи се с читавом једном четом која га стезаше све тешње као да је добила заповест да га жи 
ку сладост пролазећи туда, сладост која га чудновато подсећаше на часове милине које је као дет 
 остало, то није имало срца ни онда, па га нема ни сада!“...{S} А биће, рекао бих, нешто истине 
 Лабуду, убојном коњу старога кнеза, па га окити цвећем.{S} Па онда уви у плетенице, у које је  
адосно изненађен у младога Боривоја, па га онда загрли и пољуби, говорећи:</p> <p>„Добро ми дош 
а и нежна мати тихо к себи привукла, па га левом руком обгрлила, као да хоће да га заштити од н 
има, поздравите госта добродошлицом, па га доведите право к мени!“ заповедаше старац, и умах не 
 Косово пратити.{S} Кнезу беше мило, па га од радости у чело пољуби.</p> </div> <div type="chap 
га кнеза, пољуби га у скут и у руку, па га поведе к двору отвореним путем кроз народ.</p> <p>„Е 
еће, викни момке, вежите бесног попа па га донесите амо!“</p> <p>Манда приђе к старцу да га уми 
ног првог око паса, издигао га у вис па га бацио као врећу памучне свите на спод; у четвртом из 
ко њега.{S} Војвода се пригну к њему па га запита:</p> <p>„Јесу ли ти тешке ране, јуначе?{S} Да 
о; „ето отказао послушност Ристивору па га насупрот вољи његовој носи к нама!“</p> <p>„То се те 
аљада ти мени што да кажеш?{S}1!“ упита га она својим меким гласом па му приђе ближе.</p> <p>Та 
 што, господару, да ти помогнем?“ упита га стари слуга његов који не знађаше какав се терет сва 
да приђе полагано к своме сину, па, кад га старац пусти, узе га у свој загрљај, пољуби га и реч 
а Косова жив вратим, предаћеш ми га кад га потражио будем.{S} Ако ли буде Божја воља да са друг 
имове верне службе још од оних дана кад га је као малено дете носио на рукама својим.{S} Напуни 
само да бранимо овај град, ако га и кад га непријатељ нападне.{S} Али ако — не дај Боже! — Срба 
 милином растуженост мешала.{S} Тек кад га мали Маша, скутоноша кнегињин приликом великих свеча 
на веро Агарјанска!“ цикну Ристивор кад га оштриц турске сабље дохвати по левој плећки.</p> <p> 
ав усхићен.</p> <p>„Ха, ето, синко, сад га видех!{S} Јест, видим га сад!“ закликта стари кнез р 
те Горе у свој завичај у Хрвате.{S} Дед га мој гости овде три дана.{S} Чини се и моме деду и св 
ија, Тимарлија или Зијаметлија, кад год га пут нанесе онуда, стане пред оним гробовима, и у зна 
 зеницама и отвореним устима.{S} Онакве га речи запрепастише и готово скаменише.</p> <p>Ристиво 
зене, торбице по велико писмо и предаде га кнезу.</p> <p>Прихватив писмо у своје руке стари се  
хте премештати свој шатор са места, где га је већ био разапео на оној пољани папратовој према к 
е изађе Ристивор невесело на терасу где га је кнез чекао.</p> <p>„Ех, у добри час!“ рече старац 
аком.{S} Уведе војводу у крчму и одведе га право ка огњишту, на коме не бејаше ватре, али поред 
рачаше у стопу за својим дедом — изведе га пред војводу и рече:</p> <p>„Ево ко ће се јуначки од 
ко то сад говориш, Ристиворе?!“ прекиде га готово срдитим гласом Боривој. „Чујеш, дедо!{S} Ако  
еви.</p> <p>„Не пресуђујем ја!“ прекиде га кнез Миросав; „нит сам вредан, нит’ сам кадар да ја  
и се ти сад тога, оче игумане!“ прекиде га оштро кнез Градоје. „У овом чудноватом времену у ком 
ко, зелен да то зрело разумеш!“ прекиде га старац. „Душан не би постао цар, нити би границе сво 
окрену свога убојног коња к Југу, ободе га острицама, те Лабуд полете пољем зеленим као да је п 
?!“</p> <p>Приђе му кнез Градоје и диже га са мртвога војводе.</p> <p>„Устави се, кнеже Гојко!{ 
воме сину, па, кад га старац пусти, узе га у свој загрљај, пољуби га и рече:</p> <p>„Сине мој,  
цем о криву једну сабљу која склизну те га обрани по мишици.{S} Кнез дохвати свој буздован па њ 
је прошао ни стотину корачаја а сусрете га војник из чете кнеза Вукана, праћен сад и Ристивором 
шим костима здравим и читавим, или ћете га опевати оплакујући своје кости изломљене!{S} Ето то  
само ово једно од овога двога: или ћете га опојати са вашим костима здравим и читавим, или ћете 
“ прозбори старац тихо.</p> <p>„Запојте га вином!“ заповеди Санџак-Бег својима.</p> <p>Приђоше  
„Нека ми је и деведесет и пет“, пресече га кнез долазећи у све већу ватру и ударив песницом о т 
...“</p> <p>„Је си чуо, кнеже,“ пресече га поп Каритон, па мало преврну закрвављене очи своје,  
лед и уздрхтан.</p> <p>„Авет?!“ претече га Ристивор. „Није, брате, авет, него светиња!{S} А где 
ену још једном према Ристивору, гледаше га сва растужена, па се онда растопи у тиху месечину ко 
тако велике лепоте; гледаше га; гледаше га; полагано му спусти своју руку на његову, као лед хл 
адо лице од тако велике лепоте; гледаше га; гледаше га; полагано му спусти своју руку на његову 
и не дишући као да је мртав.{S} Гледаше га, и гледаше га; уздахну дубоко; приђе <pb n="43" /> м 
о да је мртав.{S} Гледаше га, и гледаше га; уздахну дубоко; приђе <pb n="43" /> му полагано као 
ваше.{S} Пријатељи и познаници дочекаше га с пехарима пуним вина, па се поздрављаху и питаху за 
 види вез, посматраше га дуго и хваљаше га много.</p> <p>Мало час па опет однекуд потмули тутањ 
ом.{S} По неко од млађе господе љубљаше га у руку, а војводини дворани и у скут и у руку.{S} Св 
де, него заиска да види вез, посматраше га дуго и хваљаше га много.</p> <p>Мало час па опет одн 
да ватром горе, да ли....“</p> <p>Узеше га најближи другови стишавати, док се други грохотом на 
лагано старчеву главу и прса, подупреше га гужвом од простирака и свакојаких тканина што се под 
> за њим једна омлађа жена.{S} Пољубише га у колено, па сељак узе да говори:</p> <p>„Господару, 
е под богатим шатором нађоше и запојише га мирисном малвасијом.</p> <p>Старом се јунаку загреја 
ше крштење војводина сина.{S} И свршише га и славно и сјајно.{S} И кад објавише народу на пољу  
ицати!“</p> <p>Кад стиже Ристивор, кнез га запита: „Шта веле?“</p> <p>„Шта ће да веле?!{S} Не в 
</p> <p>„Јесте, господине војводо; кнез га је задржао, док и ви тамо не стигнете!“ одговори Рис 
ратио се Ристивор у двор.{S} Стари кнез га је чекао нестрпљиво, па је <pb n="49" /> најпосле —  
м.</p> <p>Дошав пред војводу стари кнез га поздрави мачем па стојећи под калпаком поче да говор 
} Тако ти славе, устај!“</p> <p>И да би га што поузданије и брже разбудио, дохвати га обема рук 
рже сложно као права браћа!{S} А кад би га сви оставили, те би сам под шатором остајао, онда би 
узастопце по неколико пута.{S} Стари би га кнез онда опет потапкао па задовољно и осмехујући се 
 рекао!{S} Не би рекао ни речи, него би га својим рукама дохватио, из седла издигао, па њиме тр 
радости, она му паде око врата и ижљуби га у оба образа кроз гласно јецање, које брзо нађе одзи 
радости, допре до старога кнеза, пољуби га у скут и у руку, па га поведе к двору отвореним путе 
, па онда и сам загрли Боривоја, пољуби га у леви па у десни образ и рече му: „Нека ти је, синк 
 не даде, него загрли Ристивора, пољуби га и у један и у други образ па, грцајући од суза, рече 
киде свој калпак, загрли старца, пољуби га у један па у други образ и поздрави га добродошлицом 
ац пусти, узе га у свој загрљај, пољуби га и рече:</p> <p>„Сине мој, нека ти је сретна прва тво 
е у цркви загрли кнеза Градоја и пољуби га у образе, и рече му: „Хвала теби, кнеже, који си мен 
е.{S} Уздахну тешко, пригну се и пољуби га у чело и готово рећи шапну му на ухо: „Поздрави твог 
 га у један па у други образ и поздрави га добродошлицом.{S} Градоје се окрете, узе за руку Бор 
им ранама, пао жив у руке Турцима, који га погубише, да освете смрт свога цара, па му онда тело 
атор војводи, и ко је био последњи који га је жива видео“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Казаћу т 
га и пријатеља, него што му је коњ који га носи!{S} Кити прво коња па онда себе!“</p> <p>Сељаци 
ађе људе и момчад око себе. „Видесте ли га“...{S} Али, бадава!{S} Требали сте ви њега видети на 
 нађе у шареници Ристоворовој, и подели га на три комада.{S} Свој комад подели са својим коњем. 
исмо?!{S} Ристиворе, попа овамо!{S} Или га доведи или га донеси!“</p> </div> <pb n="14" /> <div 
иворе, попа овамо!{S} Или га доведи или га донеси!“</p> </div> <pb n="14" /> <div type="chapter 
матере па полете старцу на прса, загрли га живо и пољуби у један и у други образ, баш као да му 
у за цео остатак мога живота, колико ми га бог поклони, благосиљати свакога од њих ко нам данас 
ко се са Косова жив вратим, предаћеш ми га кад га потражио будем.{S} Ако ли буде Божја воља да  
раше:</p> <p>„Молим те, бабо, не помињи га!{S} Имај милости према љуби сина твога!{S} Не помињи 
p> <p>И онда старац скиде калпак, обеси га о јабуку од седла, а сам се полагано спусти на колен 
о.{S} А дај мени војводино писмо, да ти га ја прочитам!“</p> <p>„Бог с тобом, снахо!“ рече стар 
иворе?“ запита кнез.</p> <p>„А ко ће ти га знати?“ одговори Ристивор. „Има их пуно, и малих и в 
ли ти да донесеш попа овамо?{S} Камо ти га?“ питаше старац са све већом срдњом и зашкрипа зубим 
ијатељ кнез Н.“ (каза он и име, само ти га ја не казујем јер не би право било!), „обећа ми, реч 
 жив мој унук?!“ запита.</p> <p>„Ето ти га поред тебе!{S} За њ се не брини!{S} Лаке су му ране! 
што поузданије и брже разбудио, дохвати га обема рукама за рамена и добро га продрма.</p> <p>Ри 
кати руком Јабучила по врату, и хвалити га што зна боље од Ристивора којим путем ваља ићи.</p>  
ше он кроз гомиле народа, поздрављајући га гласно и срдачно: „Помози вам Бог, децо моја!“</p> < 
 саме битке на Плочнику, и да, читајући га, сузе рони, а по некад и на глас јеца!{S} Причаше му 
вини тако често с њиме седела, милујући га у таласима од мириса, које је њихов цвећа пуни перив 
вртом изви мач из руке Витомирове, баци га далеко у један кут трпезарије, па онда Миросаву, кој 
и од њих усташе из својих столова. „Дај га, војводо, овамо, тако ти славе!{S} Ево овде вина, да 
на очи пасти неће.{S} Кад легнете немој га много заговарати, јер њему ваља зором полазити натра 
Издахнуо је на рукама мојих јунака, док га ношаху овамо к мени под шатор!“ причаше Бег.</p> <p> 
и не могоше му мача из руку избити, док га мало по мишици, и по рамену и по глави не окрзнуше!“ 
нос и неразговетно, па опет застао, док га сан сасвим не занесе и на меким својим перјанама не  
раво, јуначе!{S} И честит нам био!“ док га они љубљаху у скут и у руку.</p> <p>Кад се све то св 
ори речи.{S} Ћутање потраја, подуго док га сам рањеник не прекиде наставив своје причање:</p> < 
стрелом, а по мишици сабљом.{S} Ето вам га, па нека вам сам казује што зна!“</p> <p>Рањеник, кр 
Душанова јунака.{S} Молимо му се да нам га одржи здрава, срећна и славна, и да му помогне да Ср 
е прихвати док не стигне вечера, па нам га доведи у трпезарију.{S} А сад одмах пошљи по попа Ка 
, кад год нам хвалиш Душана — а кад нам га не хвалиш!“ — узе Ристивор смерно да говори, „свагда 
ме ни то име, ни царскога кума, који им га је дао, ни стару славу, коју су као Голубовићи стекл 
то, синко, сад га видех!{S} Јест, видим га сад!“ закликта стари кнез радостан.</p> <p>Али радос 
ену копље своје наопако, да сељани, чим га угледају, узму нагађати, да се нека несрећа десила.{ 
 вина у малвасију, и да није лако силом га из винских подрумова у горње дворане извести.{S} Али 
му коњ натраг, него хоће за нама!{S} Он га окреће правцем к Северу а Јабучило после два три кор 
охватно је оног првог око паса, издигао га у вис па га бацио као врећу памучне свите на спод; у 
и онда помиловао свога Лабуда, потапкао га по гриви и по врату, и проговорио би му у кратким ре 
ико завежљаја на наличју од веза, и ево га готов рад који с толиком пажњом већ од два месеца ра 
е!{S} А где ли му је мач?!“</p> <p>„Ево га овде у овоме мрачном куту од шатора пребијен на двој 
 старог седог слугу Некудима.{S} Подуго га гледаше — као да у мислима прелистава све листове Не 
 Онај <pb n="208" /> силни напор сломио га је.{S} Срце му силно залупа последњим куцањем.</p> < 
ивор је пратио свога господара и дворио га на тој смотри, која је трајала од ранога јутра па до 
ћас?“</p> <p>„Па видео си за трпезом ко га поче?“ одговори Миросав јетко.</p> <p>„Не питам то,“ 
ужни смо само да бранимо овај град, ако га и кад га непријатељ нападне.{S} Али ако — не дај Бож 
 да се прихватимо хлеба и мало вина ако га још у твојој чутури има.{S} Да одморимо и себе и коњ 
 „Ама, ко је, казуј му проклето име ако га знаш, да идемо да му побијемо све што је његово и да 
 времена, чувај сваки своје огњиште ако га имаш!“</p> <p>„А што му не разби буздованом главу, т 
видех за последњих десет година од како га у двору служим!{S} Узе да даје јасним гласом јасне и 
ласи запиркиваху у лице Иван осети како га крупан зној пробија.{S} Хтеде да викне да пробуди Ри 
гледа према њену лицу, и не видећи како га она испод ока милокрвно погледа, прође мимо ње и ста 
што ћемо сад тамо?!{S} Бој се био, нико га добио није; пао наш цар, пао и њихов цар; тргла се н 
ањеник горко.</p> <p>„Ко издаде, издало га свако добро и овога и онога света?!“ питаше књез Вук 
 Орлова Града, — све то заједно сломило га је.{S} Срце му нагло и силно закуца — последњим куца 
 нас и за своју војску оставио.{S} Камо га Иван, камо Некудим?“</p> <p>Некудим сам уђе унутра,  
и њега видети на бојним пољима како смо га ми виђали! ...{S} Него, Богу хвала, те је још снажна 
ри крије, наже пехар с вином и полагано га испијаше.{S} Али не беше испио ни до половине кад се 
огу, Господин Кнез,“ поче Гојко, „а ено га, има већ по више дана на Косову!{S} Пре него ће се к 
 поп да дође!“ причаше он кнезу; — „ено га у винском подруму; скинуо мантију, засукао рукаве, н 
вори пред свом господом својом и гласно га прочита:</p> <p>„Господине војводо!{S} Мој дед, кнез 
хвати га обема рукама за рамена и добро га продрма.</p> <p>Ристивор најпре захрка као да га роп 
атељем.{S} И није дуго потрајало па ето га натраг у трпезарију водећи за руку кнеза Гојка, снаж 
апији од двора.</p> <p>Тек најпосле ето га испаде Ристивор, гологлав, носећи у левој руци свој  
Прошло је тако по доста времена док ето га Ристивор.</p> <p>„Неће, господару, поп да дође!“ при 
! <pb n="179" /> Натраг!“ викну он, што га грло доношаше, Ристивору, који се доиста напрезаше д 
ред, као да хоће да некога од оних, што га гледају, жива дохвати.{S} Види се лепо како нешто ви 
е нас све редом да не оклевамо?! »А што га ти не послуша?!{S} И што се ти сад правиш тако мудар 
 Витомир из Белог Потока, знаш онај што га зову</p> <p>„Недокуван Ђак“, зар се не сећаш?{S} Та  
 је волео бесног попа Каритона, као што га је сва дворска чељад волела, рече Ристивору да се вр 
ји, лепши, а верујте ми и млађи, но што га икада видех за последњих десет година од како га у д 
 Ово је просто један страховит грех што га наш јадни војвода учини и ја не знам...“</p> <p>„Мах 
Огреших се тешко о Господина Кнеза, јер га оставих да бој бије и да гине без вас.{S} Право је д 
 .“</p> <p>Ристивор не могаше даље, јер га уставише гласни и оштри узвици из оне сјајне ките од 
сем?!“ рече стари кнез.</p> <p>Ристивор га погледа за неколико тренутака мало као збуњен не зна 
 погибији њихова цара...“</p> <p>И опет га прекидоше узвици од тешкања и срдње од стране господ 
 му ти поклањаш престо, него хоће да му га цар Агарјански поклони!“ А Лазар се срди на такве на 
 што ли деду треба његов клобук, али му га предаде.</p> <p>„Ти још ниси био на војни,“ настави  
елена но малвасије као цар попио, да су га се истина бојали, али да су га и мрвили, и да су га  
 бојали, али да су га и мрвили, и да су га најпосле и отровали!{S} Зар се и данас о њему не при 
о, да су га се истина бојали, али да су га и мрвили, и да су га најпосле и отровали!{S} Зар се  
е требало би више и вина него колико су га слуге твоје отвориле, па да вам све испричам што сам 
 кад се будемо кретали....“ |</p> <p>Ту га прекиде гласни смех неколике господе.{S} Стари се кн 
ароду српском милостив буде!“</p> <p>Ту га сад прекиде гласно јецање у свити војводиној.{S} Нек 
ру, тек да заустим да му кажем, а видех га где се и сам од себе крсти и клања!“ правдаше се Рис 
рст Часни и веру Хришћанску!{S} И видех га како побожно целива крст, и како покропи сузама свој 
он не рече,“ одговори Иван; „него видех га како се на прагу поче крстити и клањати, те ја но ње 
а дотерам, да пред тебе падне — или бих га заклао!“</p> <p>Тек је старац преко усана превалио и 
опроштајну молитву очиташ!“ И исповедих га; и очитах му опроштајну молитву. „Хвала ти!“ рече ми 
иже од војводе!“ Тако му рекох, и молих га да се пожури.{S} Али се поп не да кренути. „Иди кажи 
не оста на њиви, до оно неколико враних гавранова!{S} Мал’ не заборавих: старац један, који је  
до у белом свиленом повоју.{S} Јест, не гађа само, него ју је већ погодила, јер се под левим кр 
х црних очију у вис, па златном стрелом гађа грдну једну мркосиву орлушину, која раширеним крил 
иван сунчан дан јунијски.{S} Сва поља и гајеви око Орлова Града изгледали су као да су се преоб 
 рече свечано стари кнез Градоје дубоко ганут и сузе ронећи.</p> <p>„Бог да га прости!“ викнуше 
љаше стари кнез тихо, а очевидно дубоко ганут.</p> <p>„Пре него ће издахнути,“ настављаше Санџа 
у високој трави око оног храста, жустро гањаху и надметаху непрекидним и све то бржим и бржим з 
а Истоку, који својим руменилом поче да гаси брилијантски трепер Зорњаче. „Да дивне зоре!{S} Бо 
брној шкољци кандило, које се никада не гаси.{S} Од два нараштаја овамо утврдио се обичај у дво 
 на ноге дигао био, викну заповедничким гасом: „Натраг на своје место!“ а Витомиру: „Седај доле 
, и буздоване, и појасеве, и клобуке, и гвоздене напрснице.{S} Све то смести око заставе, па ра 
ојали велики и тешки, од дима поцрнели, гвоздени подглавњаци, на које се цепанице намештаху, ка 
— као оно у цркви пред олтарем — велики гвоздени светњаци, исковани мајсторским чекићем у грање 
ма, као и сваки колут на панцирима и по гвозденим мрежама од клобука својих јунака.{S} Вежбао и 
 на једном сребрном обручу, који виси о гвозденом танком ланцу, љуља се сиви соко један, са мал 
 не хте премештати свој шатор са места, где га је већ био разапео на оној пољани папратовој пре 
ико могу покајем.{S} Закопајте ме овде, где ме с ножем у срцу нађете.{S} Све вас, од највишег д 
кон Јеротије чак у село к поповој кући, где сам ја с мојом <pb n="156" /> другом братијом вечер 
левоме своме бедру.</p> <p>„Мач!....{S} Где је мој мач, Ристиворе!“ прозбори старац тихо.</p> < 
 праве јунацима, а јунаке скромнима.{S} Где у невољама и жалостима <pb n="7" /> овога света мол 
 „Није, брате, авет, него светиња!{S} А где си је видео?“</p> <p>„Ето онде, у овој истој нашој  
златној дршци носи његово знамење!{S} А где ли му је мач?!“</p> <p>„Ево га овде у овоме мрачном 
 тек да заустим да му кажем, а видех га где се и сам од себе крсти и клања!“ правдаше се Ристив 
 сва три коња оседлана.{S} Нађоше кнеза где стоји пред грмом,а загледао се био у шаторове турск 
ожје, и наместио нас у ономе крају раја где су Косовски јунаци с Господином Кнезом!“</p> <p>И к 
кад опростити!{S} Ето то вам је!... ама где је тај Ристивор?{S} Оде па пропаде!“</p> <p>„Ево ме 
 тако око поноћи, не видех својим очима где из ведрог неба долете на двор, баш на кулу где Јова 
 из даљине, па је и право да се постара где ће људи да се мало поодморе, док се не крену за Кос 
тоса од трпезарије, и то она до огњишта где је стојао мраморни сто, била је за једну стопу виша 
ући као соко, лети на копља и на мачеве где је најгушће!{S} Није лако што тражиш!{S} Али ћу те  
о што је то некада било; али ево невоље где, уместо да нас мире, калуђери и попови наводе нас н 
 прво, синовче, како је Господин Кнез и где је?“</p> <p>„Та стани, кнеже Орловићу!“ привикаше м 
<p>„Казуј прво, како је Господин Кнез и где је?“ понављаше старац своја питања.</p> <p>„Добро ј 
 устави да запита је ли војвода устао и где се може наћи.{S} Слуга му рече да се војвода опрема 
нека простру себи гдегод у којој колиби где су им војници.{S} А кад оста сам са она два завађен 
погинути, па их запитају: „А видесте ли где на Косову децу нашу“ па им се одговори: „Не видесмо 
 па по руци Боривојевој тражаше неће ли где у даљини увребати одблесак сунца о златни крст на Г 
е се више знало ни кад се почиње дан ни где се свршава ноћ.{S} Два дана и две ноћи стопише се у 
тних Турака, као да се труди да се сети где их је пре једном приликом видео.{S} И још опазише к 
.{S} И још нареди да сва војска преноћи где ју је кнез Градоје већ сместио, а да неколике страж 
p> <p>Полагано и смерно, и све бирајући где ће ногом да стане, Ристивор пређе преко средине од  
у плаво небо, које се руменило на ивици где се на модре планине у даљној даљини наслањало, — св 
/p> <p>„Јадна снахо моја!...{S} Да знам где је Станко, ишао бих да га везана дотерам, да пред т 
ме и на рукама однесоше у најближе село где ми ране привезаше.{S} Од тих сељана чух да је наш Г 
ри и попови наводе нас на заваде, е ето где се владике прогањају измећу себе и мачем и буздован 
сти ти њега нека он разапиње свој шатор где му је воља.{S} И само дај ти њега овамо у двор да в 
ведрог неба долете на двор, баш на кулу где Јованка спава, бело усијана лопта са пуно варница р 
ислити да се ми клањамо твоме буздовану где се не клањамо твојим разлозима и не размекшавамо на 
 вече изађе Ристивор невесело на терасу где га је кнез чекао.</p> <p>„Ех, у добри час!“ рече ст 
веде оба млада витеза у дворску црквицу где јутрења тек почела беше.{S} Осем духовника у олтару 
 викну војвода више сетан него гневан. „Где си ти, Витомире?!“</p> <p>Протурише се кроз своје в 
 белог мрамора!“</p> <pb n="186" /> <p>„Где је?“ упита живо стари кнез, и наднесе десну руку на 
ући да виде шта ће сад да буде.</p> <p>„Где си ти, кнеже Миросаве?“ викну војвода више сетан не 
Ристивора.{S} Рече им нека простру себи гдегод у којој колиби где су им војници.{S} А кад оста  
аће цар наш и без нас доста војске!“ По гдекоји момак, још онако врућ од скакања у колу, повика 
ише њих имало је да одбија ударце, а по гдекоји је понео за спомен плаву, ако не и крваву белег 
 видиш, Господару, како Србадија зна да гине!“ Господин Кнез погледа нас све дугим а невеселим  
 једним погледом, па рече само: „Зна да гине.... не зна да слуша!...{S} Хај, јуначни а непокорн 
 Кнеза, јер га оставих да бој бије и да гине без вас.{S} Право је да тешка клетва Господина Кне 
!...{S} Не брин’те се, људи, сад нам не гине победа!...{S} Камо?..{S} Дајте вина овамо!“</p> <p 
лити да гинемо кад дође свети час да се гине.{S} Али док не изиђемо на Косово, и док смо ево ов 
вора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гинемо кад дође свети час да се гине.{S} Али док не изи 
о: „Да пођемо сви на Косово!{S} Тамо да гинемо!{S} Тамо да покажемо да смо једнога срца са Срба 
о!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и ми ћемо да гинемо с тобом; ако ће неко да се враћа, да се враћамо  
Срби од Орлова Града.{S} Не стигосмо да гинемо уз нашега честитога Кнеза; није позно да за њ да 
помогнете победити или да с њиме славно гинете.{S} Огреших се тешко о Господина Кнеза, јер га о 
ом Боривој. „Чујеш, дедо!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и ми ћемо да гинемо с тобом; ако ће неко да с 
оду, који си ти толико љубио, и за који гинеш!{S} Опрости нам, Господару, опрости нам; јер и ак 
атељи јунака!{S} Предајте, се, море, не гините лудо!“ Тако довикиваху Турци са више страна. </p 
 се, махните делије!{S} Предајте се, не гините лудо!“</p> <p>„Коме да се предајемо?“ викаше ста 
у они господа него да господски за цара гину!“...{S} Него најправије ми рече старац Мирко из Се 
осподина Кнеза и од свога рода кад ваља гинути|“</p> <p>И сва дружина, силно раздрагана, скочи  
еног мрамора, и зар нису српски јунаци, гинући за свету веру Хришћанску, крвљу својом посветили 
а, — „опрости ми, што и ја једна женска глава хоћу да судим о пословима витешким: али је војвод 
ремена настала, ваљаће да се нађе мушка глава на старом гнезду Орловића!“</p> <p>„Само те слуша 
ору.</p> <p>Дечку томе повезана је била глава и мишица десна танким белим платном.{S} Старцу ни 
боравља, колико је нама свима драгоцена глава његова!“</p> <p>Ту сад госпођа Мандалена стаде, д 
сли гледаше у подглавље на коме је лепа глава њена јединца још јутрос до зоре мирно почивала.{S 
оче да говори:</p> <p>„Чусте шта говори глава од Србадије, <pb n="95" /> племенити јунак који ј 
на.{S} А и што да не читаш?{S} Мушка си глава, Орловић си, ево, синко,“ — рече старац отварајућ 
је господи!{S} Ако коме од њих и одлети глава, није тешко деци његовој, јер остају двори и у дв 
што у мраморној авлији држаху на својим главама велику терасу.{S} Пустио се био у некакве дубок 
ава, па траже светитељска кола за своје главе!“</p> <p>„Стој, властелине!{S} Устави се!“ викну  
положио свој војводски шлем поред своје главе; видите ли како је воштаницу углавио у земљу а уп 
ницу углавио у земљу а управ чело своје главе, да му душа види пут неба!{S} Видите ли да је мал 
е положио на земљу а сасвим близу своје главе, нађоше под њим листину, исписану руком војводино 
славна кућа Орловића има само две мушке главе: кнеза Градоја, старца од седамдесет лета, и унук 
 једнако кратак за жедна грла и усијане главе.{S} Нико не умеде казати како то би, да одмах пос 
ло од једне воштане свеће, која је више главе младога војводе догоревала, то је осветљавало бле 
шни ђаци пред строгим учитељем, погнуше главе па учинише како им је заповедио био.</p> <p>Кнез  
онда — као да се и сами стиде — оборили главе ниско и узели кљуцати у камене плоче.</p> <p>Ниск 
д би Бог давао светачка златна кола око главе свакоме ко само чита молитве, метанише и преврће  
ањци се збили у гомиле, спустили сниско главе, па убрзаним дахом дактаху од врућине.</p> <p>Ниг 
са малим калпаком од скрлатне кадифе на глави.</p> <p>Према старцу, и само три или четири корач 
бучилу, у убојној спреми, с калпаком на глави, панцером на прсима, широким зеленим мачем о бедр 
 златом извезене, са свиленом чалмом на глави и нојевим перјем на чалми.{S} Узјаха арапског јед 
док га мало по мишици, и по рамену и по глави не окрзнуше!“</p> <p>„А мој слуга Ристивор&gt;“ п 
им шатором Господина Кнеза.{S} Све наше главне војводе беху на вечери у Кнеза под тим шатором.{ 
м одјездио пут Косова.{S} Оста на двору главни двородржица Голубан.{S} Оста само до прве зоре и 
пратилаца!“</p> <p>„Потеци с момцима ка главним вратима, поздравите госта добродошлицом, па га  
рећу да га јаше човек, који мисли да је главно гледати шта је паметно а не шта је јуначно.{S} М 
љиво извијаху вратове погледајући према главној капији од двора.</p> <p>Тек најпосле ето га исп 
и па тихо разговараху у гомилицама пред главном капијом од двора.{S} Многима је око срца нешто  
му наследника!“</p> <p>А пред дворем на главноме уласку стојаше млади војвода Радич.{S} Око њег 
же Турке.{S} Пет сабаља се склопише над главом његовом, и опет се расклопише под витлањем мача  
 корачаше полагано и свечано, као да је главом Пећки Патријарах а не онај Каритон, који воли да 
Града, и ако јесте — онда... ниси ли ти главом кнез Градоје, стари Орао од Орлова Града?!“</p>  
од другова кнез Винко, па се узе љуљати главом и намигивати на своју најближу дружину.</p> <p>П 
ну, оштро гледајући у њу.{S} Узе вртети главом па рече:</p> <p>„Моје су се очи обвикле крупним  
 опет у реч кнез Градоје, па узе вртети главом, „знам ја тебе добро!{S} Бог те је створио велик 
ду пошав с њиме у поље.{S} И узе вртети главом, шкргутати зубма и гунђати нешто што не изгледаш 
већ осветио!“</p> <p>И кнез узе да врти главом и да шкргуће зубима.</p> <p>Кад већ наиђоше на с 
има гуркају, и овда и онда један другом главом и очима знак дају, да крочи напред и да отпочне. 
јој затребало да се посаветује с мушком главом, поузданим јунаком.{S} Остао је он само једну но 
рцем, па, савив руке на прса с погнутом главом, узе да говори:</p> <p>„Опрости ми, добри и мили 
инили су просто чудеса.{S} Као да је то главом Свети Ђурђе на белом коњу, а не смртни један Срб 
још ту, као ишчекујући заповести, па му главом даде знак да може да се уклони, он се не мицаше, 
> <p>Старац, се окрете Ристифору; мрдну главом и лево и десно, и шкргутну зубма.</p> <p>„То је  
/p> <p>И онда поп навуче мантију, макну главом на Ристифора који му притрча с кондиром пуним во 
видимо!“ прихвати поп Каритон па климну главом и намигну на Ристифора, као да му даје неки угов 
а, рекав нешто војводи који само климну главом одобравајући, пође живим кораком својој чети.{S} 
ме столу; наслонио лактове на колена, а главу на руке, па ме својим крупним очима тако сетно жа 
> <p>Старац му мету своју десну руку на главу, као да га благосиље. „Нека ти је просто, синко Р 
/p> <p>„Господо!“ рече војвода подигнув главу у вис и окренув се свити својој; „нека нам се вој 
тно седло.{S} Усправи се поносито; диже главу поносито.{S} Беше, господо моја, у томе часу личн 
у тренут, па онда с тешким уздахом диже главу и рече:</p> <p>„Страшније заповести не можеш ми н 
ао стидљива девојка.{S} Најпосле подиже главу и погледа право у очи госпођи кнегињи, и узе да г 
 је разумео свога господара, јер подиже главу високо према турском стану, рашири уздрхтале нозд 
ткако Гојко узе да прича, наслонио беше главу на лакат, а лакат на трпезу, и час <pb n="99" />  
чна?!“</p> <p>Па онда кнез Градоје сави главу к левом рамену, да на своје лево ухо, на које мог 
!“</p> <p>Снужди се кнез Градоје, обори главу ниско, замисли се нешто дубоко за неку тренут, па 
!“</p> <p>„А што му не разби буздованом главу, те да виде други људи да му је мозак недокуван?! 
н скочи на ноге, најпре заклони мишицом главу, као да се сакрије од свечевих погледа, па онда п 
ној храстовој високој столици, наслонио главу на крила некаквога у храстовини вешто изрезанога  
а немирно ходаше и тамо и амо, а оборио главу сниско на прса.</p> <p>„Кнеже,“ узе Каритон да го 
сли.{S} Под њиховом тежином беше оборио главу на прса, пустио вођице Лабуду, склопио руке на ја 
уди!{S} Знате и сами колико пута у мало главу изгубио није, само зато што неће да верује да нек 
јвода Радич, блед, преблед, оборив опет главу на прса, са затвореним трепавицама — као да доист 
 њих Турака, подигоше полагано старчеву главу и прса, подупреше га гужвом од простирака и свако 
иног унука свога; али се бојим да своју главу чувати неће!{S} Кад будете на Косову, и кад дође  
е паметно, најпаметније је чувати своју главу и своју кожу; али онда нема више јунаштва на свет 
онда жена и мати Мандалена спусти своју главу на то узглавље, поклопи очи рукама и — плакаше го 
један на другога, али које пада на моју главу!...{S} Право је да се сви на ме срдите, што изгуб 
емо мачеве, да одбранимо по коју српску главу, и спасемо по коју душу Хришћанску.{S} А можда би 
не, <pb n="57" /> чуваћу његову сребрну главу и златна прса, и слатко ће ми бити да погинем ако 
ас пржи, нека нас топи, нека опет пушта глад, нека опет пушта морије, само нека не пушта да нас 
бију Вукашинову на Марици, ни за велику глад, ни за велику морију која помори пола народа!{S} Ј 
орило, колико је невине деце скапало од глади, све то тобож у богоугодној борби за Православље  
раво чедо своје, које јој је грабљива и гладна птичурина зграбила из колевке и у вис к своме гн 
виде се многа орловска гнезда, из којих гладни орлићи пружају голишаве шије своје.{S} По средин 
 одмерени и јасни глас Господина Кнеза, глас који брујаше звонко, свечано а некако и тужно као  
оном Спаситеља, и да се кроз сузе, а на глас, Богу моли да народу српском милостив буде!“</p> < 
ија радосно кликтати; узе женскадија на глас благосиљати добру госпођу.{S} Па онда навалише да  
!“</p> <p>И онда Боривој узе да чита на глас, разговетно и размерено:</p> <p>„Од Војводе Радича 
но да за њ данас изгинемо!“ говораше на глас стари кнез Градоје.</p> <p>„Стани, море!... ни кор 
читајући га, сузе рони, а по некад и на глас јеца!{S} Причаше му о славним делима убојитог попа 
очи према Грачаници, — узе да говори на глас:</p> <p>„Опрости нам, Господине Кнеже!{S} Опрости  
ва војводине свите чује вика, и неко на глас запомаже!“ рече Ристивор усплахирен.</p> <p>Испаде 
етвенице.{S} Пријатељи Милошеви опет на глас причаху, да Вук води преговоре с царем Муратом да  
има у прве редове.{S} Његово око, његов глас, његов мач, његова застава, чинили су просто чудес 
} Али тек што превали подне, пронесе се глас да је на левом крилу неки војвода — не знам му име 
 око господара склептала.</p> <p>Али се глас старчев сад већ више није чуо.</p> <p>„Дедо!...{S} 
 ни за два копља а од некуда се преносе глас да је цар турски погинуо од руке војводе Милоша.{S 
а рука кад отвори по дугачку листину, и глас му дрхташе кад поче да чита:</p> <p>„Од мене Кнеза 
 <pb n="139" /> чујаше одмерени и јасни глас Господина Кнеза, глас који брујаше звонко, свечано 
ва опора сухота стезаше му грло и угуши глас, јер се у томе часу на прагу од њихове собе јави п 
им гласом па му приђе ближе.</p> <p>Тај глас и онај њен поглед пун доброте и сажаљивости растоп 
дина Кнеза; немојте у блато бацати свој глас, који је од старина славан био!{S} Ето вам опреме, 
и игуман Пајсеј, уздигнув у висину свој глас, пола као срдећи се а пола као молећи им се. „Да п 
 не могах разабрати ни речи; али ме сам глас Кнежев, његово полагано спуштање са висине у дубин 
о било да нам је — не дао Бог! — стигао глас: да се јуче била крвава битка, да су погани Агарја 
 шта је право да чинимо?!“ И онда сви у глас повикаше весело и радосно: „Да пођемо сви на Косов 
„Шта рече?!“ привикаше господа сложно у глас, неки од њих као у истини запрепашћени, а други оп 
 кроз град, наоружани свакојако, али из гласа и сложно појући: „Тебе Бога хвалимо!“</p> <p>„Пун 
ј крчми на цареву друму наишли на чудне гласе!{S} Прво, крчмар и крчмарица причају да је прошле 
!{S} А ето му стигоше за све нас весели гласи од Крушевца!{S} Господар нас зове на Косово!{S} Н 
ди да она слути да јој ни од мене добри гласи стићи не ће, онда нека јој преда ову књигу!““ Тек 
прекрсти; „нека је слава Богу на добрим гласима а у добри час!“</p> <p>Млади властелин извади и 
емо кретали....“ |</p> <p>Ту га прекиде гласни смех неколике господе.{S} Стари се кнез осврну,  
истивор не могаше даље, јер га уставише гласни и оштри узвици из оне сјајне ките од господе: „Ш 
ваше.{S} И тај весели жагор прелажаше у гласни смех и у јасни кликот из девојачких грла, кад мл 
пет ударише господа у смех, који се још гласније заори, кад стари кнез доброћудно рече:</p> <p> 
м оклопницима к левом крилу, кад дотрча гласник да јави: да цело десно крило под Вуком Бранкови 
он кроз гомиле народа, поздрављајући га гласно и срдачно: „Помози вам Бог, децо моја!“</p> <p>„ 
људи стадоше око мене да пијуцкају и да гласно премишљају.{S} Кад навалих да се <pb n="46" /> п 
илостив буде!“</p> <p>Ту га сад прекиде гласно јецање у свити војводиној.{S} Неко од господе гр 
чко здравље, раздрага се милином па узе гласно кликтати.{S} Те усклике прихваташе и други народ 
ибија!{S} Ова ведрина природе као да се гласно смејала ономе тешком облаку, који се над душом с 
рете да види шта је с Ристивором, па се гласно насмеја.</p> <p>„Шта ти је, синко, смешно?“ запи 
н да ломи ту кору!“</p> <p>Насмејаше се гласно кнезови и властела.{S} Духовници се згледаху; не 
и и са заставом у левој руци, призиваше гласно своје људе те сваког помињаше поименце војводи,  
га! „Ох, што их нема!“ уздахнуо би Кнез гласно и дубоко.{S} Па би онда опет духом пренуо и клик 
боље чује шта то под шатором стари кнез гласно говори.{S} И Витомир се тада примаче к уласку у  
око врата и ижљуби га у оба образа кроз гласно јецање, које брзо нађе одзива у јецању оних жена 
а прса своме од детињства другу, и кроз гласно ридање нарицаше: „Друже и брате мој!{S} Што нас  
а га отвори пред свом господом својом и гласно га прочита:</p> <p>„Господине војводо!{S} Мој де 
.{S} Па кад наста тишина, узе да говори гласно <pb n="70" /> и одмерено, тако да је сваку његов 
 се погледи отеше на мртвог војводу, он гласно зајаука: „Јаох мени и до Бога мога!{S} Зар ја да 
ћа пред кишу, који одмах за тим пређе у гласно јецање и плакање.{S} Намргоди се стари кнез, нам 
опет устављао те да он скупљеноме свету гласно довикује: „Ко је јунак нека бира себи коња и ору 
егаше по ономе пољу у певању, кликтању, гласном смејању, и у треску од лакога момачкога скока у 
с у Косово, да однесемо Господину Кнезу гласове од тебе, да му кажемо зашто ћеш та истом кроз д 
ођи, него нека јој најпре каже, како се гласови проносе да се на Косову велика несрећа десила,  
ине војводо,“ настави Ристивор, — „први гласови, на које наиђосмо, казиваху о великој и славној 
зна?{S} Може бити то су само непоуздани гласови, и да у ствари и није тако!{S} Дајте да саслуша 
ласом мирно рече: „Јунаци!{S} Ево стижу гласови да непријатељ наступа на наше положаје!{S} Клек 
мој тако, кнеже!“ прихвати опет војвода гласом у коме благ прекор трепташе. „Нећемо ми ово два  
ећ како нам Бог да!“ рече млади Боривој гласом устрепетаним.</p> <p>„Ето, веруј ми, слутио сам  
 нећеш?“ продера се нешто мало храпавим гласом поп Каритон не ступајући са прага у дворану. „Ја 
га за обе руке, и онда викну загушљивим гласом:</p> <p>„Ха!....{S} Видим!...{S} Видим те ко си! 
 али настављао све лаганије и све нижим гласом, и онда опет застао; дремајући прозборио би нешт 
ади војвода узе јасним младићким својим гласом да помаже староме кнезу, и онда и сва друга госп 
еше пуна, па им јасним и звучним својим гласом мирно рече: „Јунаци!{S} Ево стижу гласови да неп 
 кажеш?{S}1!“ упита га она својим меким гласом па му приђе ближе.</p> <p>Тај глас и онај њен по 
је!“ рече она оним својим чудесно меким гласом; „ето за твојим пасом видим једну киту милог ти  
 Градоје, ведар и готово весео, громким гласом викну:</p> <p>„Јунаци!{S} У седла!{S} Напред!“</ 
а зовнуше ђакона Јеротија, који високим гласом, као да пева јектенија узе да чита:</p> <p>„Духо 
поведох!“ говораше кнез Градоје сниским гласом, и погледа горе међу грање од липе као да види д 
ко невесео и замишљен да говори сниским гласом, и више као сам себи:</p> <p>„Еј жалости наша!{S 
, погледа по дружини, и онда уздрхталим гласом поче да говори:</p> <p>„Чусте шта говори глава о 
песма доврши, па онда, нешто уздрхталим гласом, узе да говори:</p> <p>„Немојте седати на своје  
p> <p>Тако говораше Ристивор уздрхталим гласом, запињући мало о ову или ону реч, и устављајући  
мојте тако, господо!“ рече с уздрхталим гласом војвода, али опет некако с пуно мирноће и достој 
питаше сиромах млади Боривој, промуклим гласом, крвав по лицу, стегнут сад већ гомилом једном т 
стелине!{S} Устави се!“ викну промуклим гласом отац Харалампије. „Устави се, јер из тебе говори 
Кад је тако,“ предузе војвода појачаним гласом и срдито да говори, „кад је тако, онда вам, ја,  
?!“ прихвати Санџак-Бег некако свечаним гласом, у коме је дрхтао тих прекор староме, са три ран 
тиворе!“ рече му она оним својим чудним гласом, јасним као сребро а мекшим од сребра.</p> <p>По 
 покажем?“ питаше поп са мало загушеним гласом у коме прекор трепташе.</p> <p>„Кад сам ти је ја 
и отац Харалампије нешто мало загушеним гласом, „наравно, према греху требају и молитве, и мета 
шну истину говориш, кнеже!“ рече тужним гласом војвода Радич. „Јест, страшну истину говориш!{S} 
ка и десети Ђакон Јеротије узеше тужним гласом појати погребне песме, читаше и апостол и јеванђ 
а у двору служим!{S} Узе да даје јасним гласом јасне и кратке заповести.{S} Полетеше витезови с 
и се уставише, и њихов вођ викну јасним гласом:</p> <p>„Стан’те мало, незнане делије!{S} Обрнит 
 Ристиворе?!“ прекиде га готово срдитим гласом Боривој. „Чујеш, дедо!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и 
а бојао нисам!“ прихвати кнез поноситим гласом <pb n="32" /> и мало као увређен. „Ниси хтео ост 
/p> <p>Све то говораше стари кнез тихим гласом и гледајући у свој пехар, као да се с њиме разго 
ита Ристивора полаганим говором и тихим гласом:</p> <p>„Је ли тај сељак још тамо у крчми?</p> < 
лим!“ рече Градоје својој дружини тихим гласом, готово шапатом, као да се боји да не узнемири в 
 су моје ране, војводо!“ призбори тихим гласом рањени властелин; „лаке су моје ране, али је теш 
уван и блед, као без душе, најпре један гласоноша, па мало за њим и други, па и трећи са разних 
зале су се високе тополе, дохвативши се глатким сребрнастим својим гранама, као да су се џиновк 
сасвим као на каквом великом сабору.{S} Гледа све то кнез поиздаље, и нешто се намрштио беше.</ 
 беше лице рукама, као да га је стид да гледа у јунака, који се у свити царевој борио на Косову 
ићен, и у гомили девојака, што изиђе да гледа војску која се славом увенчана дома враћа, тражаш 
ш са ужасом опазити, да он право у тебе гледа, да према теби руку пружа, да хоће баш тебе да до 
његова, која оданде на нас тројицу овде гледа!{S} Да скинемо калпаке, и да клекнемо!“</p> <p>И  
еди на сниској клупи па пун сажаљивости гледа у Марију Магдалену, која, у бледоплавој хаљини па 
ци причају да анђео Божји кроз њене очи гледа, те за то њени погледи прогањају нечисте духове и 
 И кад не гледах на њ осећах како ме он гледа; осећах како ме рука његова дотиче и слушах шапат 
ојим крупним очима тако сетно жалостиво гледа, да осетих како ми његова туга срце моје стегну,  
неверни и погани Агарјани!{S} Молим те, гледај и помози нашим српским свецима, да умоле Господа 
а пружи руку правцем к Југоистоку. „Ето гледај само право по мојој руци.“</p> <p>Узалуд се стар 
ар и милостив, какав је увек, рече ми: „Гледај, синко, да стигнеш што пре можеш, и да доведеш в 
, као да хоће да некога од оних, што га гледају, жива дохвати.{S} Види се лепо како нешто виче, 
да <pb n="173" /> му заклоне очи, да не гледају онај покор.{S} Он поћута мало, погнут као да се 
их два велика ока његова како ме гневно гледају из густога мрака: што гушћи и црњи мрак све то  
начини, не диже се, — повијен по земљи, гледајући у земљу као да не сме да подигне очи према Гр 
уго у русокосу и белолику Магдалену.{S} Гледајући је срце јој се полагано растапаше у тугу; кру 
о вама,“ говораше кнез једнако у звезде гледајући, као да су то душе српских јунака, „Благо вам 
е то говораше стари кнез тихим гласом и гледајући у свој пехар, као да се с њиме разговара.</p> 
ном заставом.</p> <p>Дуго остадоше тако гледајући за њима.{S} А кад чета замаче за шуму, окрете 
 одмицати <pb n="158" /> листину, оштро гледајући у њу.{S} Узе вртети главом па рече:</p> <p>„М 
о тако: ни један!“ потврђиваше Ристивор гледајући преда се, и ниско погнут као да на својим пле 
 Голубовића прозвала Орловићима.{S} Кад гледалац стане према средини слике онда види десно од с 
рана у којима је живео.{S} Са те терасе гледало се доле у авлију патосану великим белим каменим 
 мога!{S} Зар ја да дочекам да га мртва гледам!“ Узе се ударати песницама у прса и плакати.</p> 
та света и пред небом и на земљи!{S} Ми гледамо одавде цркву, у којој је гроб нашега Господина  
ве то као један тежак и страшан сан.{S} Гледао је да му се отме, и да се разбуди из злосрећног  
леву руку ослонио, па кроз сузе у очима гледао непомично у старог рањеника, и напрезао се да не 
 од свега онога жубора.{S} Него кнез би гледао у попа па би се и он крстио, клањао и спод прсти 
рњи сутон ранога лета седети на тераси, гледати у шарени перивој, преко њега у зелено дрвље укр 
, него ће цар Агарјански <pb n="121" /> гледати да се с Господином Кнезом погоди те на миру раз 
лоча, у које се на јутарњем сунцу једва гледати могло; његов широк зелен мач притврђен сребрним 
ка, у који се кроз отворена врата могло гледати.{S} До мало час, пре него што Иван склопи очи н 
 га јаше човек, који мисли да је главно гледати шта је паметно а не шта је јуначно.{S} Мој синк 
ине у даљној даљини наслањало, — све то гледати па дихати оним слатким поветарцем,који се напој 
ма и скамени срце у прсима.{S} И кад не гледах на њ осећах како ме он гледа; осећах како ме рук 
Не знам ти дати одговора, јер те још не гледах на згаришту Агарјанском.{S} Добар си поп, али си 
илу у једном куту, бледе и сузе ронећи, гледаху у младу и красну госпођу своју, која, седећи на 
ало поуморе!“</p> <p>И два млада витеза гледаху мирно како се носе с једног краја трпезарије на 
 Не говорећи ни речи, свечаном мирноћом гледаху у два рањеника, једног старца и једнога младог  
па онда, као са неке висине и издалека, гледаше непомично на слику, коју беше увезла.{S} Исус,  
а се окрену још једном према Ристивору, гледаше га сва растужена, па се онда растопи у тиху мес 
лице од тако велике лепоте; гледаше га; гледаше га; полагано му спусти своју руку на његову, ка 
бледо младо лице од тако велике лепоте; гледаше га; гледаше га; полагано му спусти своју руку н 
чући се и не дишући као да је мртав.{S} Гледаше га, и гледаше га; уздахну дубоко; приђе <pb n=" 
 месту као да је оловом ту затопљен.{S} Гледаше непомично за кнегињом; и кад се она окрете и ви 
ада дотле у своме животу није видео.{S} Гледаше непомичан и очима широм отвореним, и чуђаше се  
арог седог слугу Некудима.{S} Подуго га гледаше — као да у мислима прелистава све листове Некуд 
ише не буде било!“</p> <p>Млади војвода гледаше неколико тренутака радосно изненађен у младога  
д би видео да то поп чини.{S} А у кнеза гледаше Ристифор, па се и сам пригибаше и спод дотицаше 
ешаху са скупоценим мирисима.{S} Везиља гледаше дуго и дуго у русокосу и белолику Магдалену.{S} 
е Мандалене није више било суза.{S} Она гледаше мирно и не трепћући за сином и свекром својим и 
<p>И онда кнез Градоје ућута.{S} Узалуд гледаше час један час други од она два млада човека да  
ишући као да је мртав.{S} Гледаше га, и гледаше га; уздахну дубоко; приђе <pb n="43" /> му пола 
о дуго стаја пред њом нем и замишљен, и гледаше преда се као стидљива девојка.{S} Најпосле поди 
н корак један другом, па опет стадоше и гледаше се не зборећи ни речи.</p> <p>Стари кнез Градој 
ез Градоје састави веђе, намршти чело и гледаше преда се застиђен, а образе му пламенови обузеш 
ову постељу.{S} Погружена у тужне мисли гледаше у подглавље на коме је лепа глава њена јединца  
 па се онда ућута и снужди.{S} Замишљен гледаше у светлу звездицу у којој крст на цркви трепташ 
> <p>У ономе усеку к прозору, што право гледаше на југ у перивој, седела је на сниској лепо изр 
е погледати у очи госпође кнегиње, него гледаше преда се, као грешник који ето преко усана свој 
ва разлика!“</p> <p>Старац је непомично гледаше за неко време као да хоће да продре погледима к 
лин Иван беше устао; изненађен оним што гледаше узе се најпре крстити па онда шапну Ристивору:  
 мирисне струкове из њене руке Ристивор гледаше с великом слободом право у њене очи.{S} Она му  
илу.{S} Пружајући му босиљак Босиљка му гледаше право у очи.{S} Примајући мирисне струкове из њ 
у те мачем; ако доведеш више казнићу те глобом.{S} Ако не дођеш, доћи ћу ја к теби, да те прику 
амора.{S} Око ње четири висока, тешка и гломазна стола од храстовине, у којој беху изрезани орл 
 је твоје масло!{S} Нисам ја ни слеп ни глуп, хвала Господу Богу!{S} Али нећеш, попе, куд си на 
зора?!“</p> <p>„Није, брате, него пусто глухо доба!{S} Ето, мало час видех очима својим авет иг 
беше мртва тишина, како и треба да је у глухо доба ноћи.{S} Однекуда му леден и влажан а тих тр 
у да се уклони, јер је јасно било да је гнев кнежев истом узео да кипи.</p> <pb n="178" /> <p>„ 
 шатор!{S} Милош беше блед и дрхташе од гнева, али се горко осмехиваше, па, винув се коњу у сед 
у војвода, желећи да спречи даљи развој гнева кнежева. „Све вас ја бих пре пустио да оставите о 
иросаве?“ викну војвода више сетан него гневан. „Где си ти, Витомире?!“</p> <p>Протурише се кро 
 у последњи ред гомиле, да га склоне од гневних погледа старога кнеза, и рекоше му шапатом: „Ћу 
 и Милан Топлица.{S} Милош севаше очима гневно и срдито викну момцима: „Коње!{S} Овамо коње!“ И 
ме и колено!“ повикаше неки од властеле гневно, док други питаху: „Ама, ко је, казуј му проклет 
видео бих два велика ока његова како ме гневно гледају из густога мрака: што гушћи и црњи мрак  
и кнез.{S} Сав поцрвене, очи му севнуше гневно, па викну Ристивору:</p> <p>„Иди му кажи да одма 
кан тако речит тумач био.{S} Ускипео би гневом и сам себи говорио: „Е па шта ћеш ти с таквим на 
беше поцрвенео у лицу и коме очи севаху гневом. „И још много пре може он да буде без тебе, коме 
к Бранковић!“ викну кнез Вукан у горком гневу.</p> <p>„Нека су проклети и овога и онога света!“ 
чни шипраг да подмећу своја јаја у туђа гнезда!{S} Полети, кукавицо, у своје јато!“</p> <p>„Па  
 врховима којега виде се многа орловска гнезда, из којих гладни орлићи пружају голишаве шије св 
ина зграбила из колевке и у вис к своме гнезду понела била.{S} Њен је син постао велики јунак,  
ваљаће да се нађе мушка глава на старом гнезду Орловића!“</p> <p>„Само те слушам шта и како гов 
у по саборима уз гусле свакојаке лажи и гнусобе?{S} Зар...“ .</p> <p>„Још си ти, синко, зелен д 
.. “ „Не, Господару, молим те!“ пресече говор Господина Кнеза кнез Војислав, „ја да и дадем так 
дина Кнеза чу се кратки а силно узбуђен говор некога од господе за Кнежевом трпезом, па онда за 
{S} Ето да наставим.{S} Мало само после говора Господина Кнеза чу се кратки а силно узбуђен гов 
побратима — „ето видиш сад, што ја теби говорах: „Човече, не шаљи дете у Латине, да се тамо вит 
 брате!“ привикаше неки, док опет други говораху: „Кажи нам само је ли све добро, или има нешто 
стивор, „оно кнез Добромир и кнез Вукан говораху паметно, и никако није друго него онако!“</p>  
зиком на свакој другој или трећој речи, говораше:</p> <p>„Молим те, бабо, не помињи га!{S} Имај 
ве кћери, и да ли ме је мило помињала!“ говораше кнез Нинко, прозван од другова кнез Винко, па  
руј ми, слутио сам да ће тако да буде!“ говораше Ристивор мирно. „Сад што је ту је.{S} Само јед 
о крвљу мојом ил’ његовом спрати може!“ говораше кнез Витомир доста мирно. „Ја сам готов ево ов 
 на Грачаници.</p> <p>„Еј мој Градоје!“ говораше тихо сам себи; — „бадава, баш као да си почео  
о!{S} Знам ја Милојка!{S} Тако, брате!“ говораше кнез Градоје задовољан.</p> <p>„Па онда,“ наст 
S} Ено је у њеној конати у Жутој Кули!“ говораше господско дете, придворица госпође кнегиње.</p 
и час!{S} Ево ми сам Бог отвара двери!“ говораше Ристивор сам себи, па у три крока истрча уза с 
се пита, <pb n="62" /> ко ће победити!“ говораше један живахан старчић. „Била би срамота за срп 
ми оживе срце које већ беше малаксало!“ говораше рањеник па захвалне погледе упираше у старога  
за; није позно да за њ данас изгинемо!“ говораше на глас стари кнез Градоје.</p> <p>„Стани, мор 
 коње!{S} Него и опет добро покисосмо!“ говораше Боривој својој матери, пришав к руци свога дед 
 у двор пре овог чуда и покора напољу!“ говораше госпођа Манда, па се узе <pb n="15" /> крстити 
као да ћу се кајати што те не поведох!“ говораше кнез Градоје сниским гласом, и погледа горе ме 
ов пао није.{S} Бирај само коју хоћеш!“ говораше војвода.</p> <p>„Само једно ја ти, војводо, из 
начка и Богу угодна дела. „Благо вама,“ говораше кнез једнако у звезде гледајући, као да су то  
вору <pb n="195" /> моја мајка рекла!?“ говораше Боривој мирно, али му се пламен просу по образ 
ог?!{S} И зашто да не да?!“</p> <p>Тако говораше кнез Градоје, па му се образи зажарише а очи п 
 бих заслужио да ме кориш!“</p> <p>Тако говораше Ристивор уздрхталим гласом, запињући мало о ов 
илошем данас не поноси?!“</p> <p>Све то говораше стари кнез тихим гласом и гледајући у свој пех 
е, па гологлави слушаху што им он нешто говораше.{S} Није дуго потрајало па сељани и сељанке жу 
уте као да су оловом заливени, ништа не говоре, ником ништа не одговарају; али са њихове жалост 
а Боривоја, па га онда загрли и пољуби, говорећи:</p> <p>„Добро ми дошао први пут у наш двор! < 
ме преко заставе и мача пољуби три пута говорећи уза то:</p> <p>„И опет те поздрављам добродошл 
рвене и од зелене вунене тканине.{S} Не говорећи ни речи, свечаном мирноћом гледаху у два рањен 
.</p> <p>„Бадава!“ рече он као сам себи говорећи; „бадава, нема већег свеца у свих седам небеса 
але.{S} Па онда, више као себи него њој говорећи, промрмља:</p> <p>„Јадна снахо моја!...{S} Да  
Ово је рекао тако да се могло узети, да говори сам себи; а могло се и мислити, да он оно питање 
о, овде и онде застајући и запињући, да говори Санџак-Бегу:</p> <p>„Јуначе, све ми се чини да н 
 „Тако, синко!{S} Тако Орловић треба да говори и тако да ради!“</p> <p>Манда приђе полагано к с 
скадије.{S} Па кад наста тишина, узе да говори гласно <pb n="70" /> и одмерено, тако да је свак 
и силно дишући од наглог јахања, узе да говори:</p> <p>„Господине војводо, поздрављате мој <pb  
је место па одатле, не седајући, узе да говори:</p> <p>„Зар нас није срамота?!{S} Заборависте ш 
 руке на прса с погнутом главом, узе да говори:</p> <p>„Опрости ми, добри и мили господару!...{ 
а онда, нешто уздрхталим гласом, узе да говори:</p> <p>„Немојте седати на своје столове!{S} Мол 
а подигне очи према Грачаници, — узе да говори на глас:</p> <p>„Опрости нам, Господине Кнеже!{S 
/p> <p>„Ево да ти се исповедим!“ узе да говори сузе лијући; „ево да ти се исповедим, па реци ка 
а право у очи госпођи кнегињи, и узе да говори:</p> <p>„Није лако што од мене тражиш, госпођо к 
 ка кнезу, дохвати му се скута и узе да говори:</p> <p>„Ево, господару, да ти зажелимо срећна п 
} Пољубише га у колено, па сељак узе да говори:</p> <p>„Господару, тако ти среће јуначке — која 
опремио Ристивора,“ узе кнез Градоје да говори војводи, „да ти јавим, шта чусмо овде од крчмара 
господине војводо,“ узе кнез Градоје да говори са све то јачим узбуђењем, „пусти ти да ја с мој 
и мачем па стојећи под калпаком поче да говори:</p> <p>„Војводо, вазда верни своме завету ево н 
ужини, и онда уздрхталим гласом поче да говори:</p> <p>„Чусте шта говори глава од Србадије, <pb 
еде, и поче онако невесео и замишљен да говори сниским гласом, и више као сам себи:</p> <p>„Еј  
на прса.</p> <p>„Кнеже,“ узе Каритон да говори: „колико си остарео још ти не познај наш прост н 
 Орловића.{S} Са правим заносом, као да говори о каквом небеском анђелу, причаше му о доброти г 
ла сам те,“ поче она тихо и одмерено да говори; „звала сам те, да проговорим с тобом две три ре 
га не хвалиш!“ — узе Ристивор смерно да говори, „свагда ми дође да те питам: а које је добро Ду 
зе војвода појачаним гласом и срдито да говори, „кад је тако, онда вам, ја, ваш војвода, запове 
 заборавили да утврде ко у име свију да говори.{S} Виде кнез то њихово гуркање, и као нагађао ј 
p> <p>„Е сад, децо моја!“ узе старац да говори озбиљно и са очевидним узбуђењем, „ево је приспе 
ласом поче да говори:</p> <p>„Чусте шта говори глава од Србадије, <pb n="95" /> племенити јунак 
ац Харалампије. „Устави се, јер из тебе говори проклета бабунска јерес!“</p> <p>„Шта кажеш?!“ в 
р.</p> <p>„И само што се не зна ко луђе говори, да ли они луди или они твоји паметни!“ наставља 
д ваших очева да кнез Градоје никада не говори што не мисли, и да оно што мисли никада не мења! 
а дохвати, и да оно што говори баш теби говори!</p> <p>Сниско, до пред саме ноге његове, гори у 
 она два завађена властелина, узе да им говори:</p> <p>„Не можете се ви живи враћати дома с ваш 
 А кад се сви искупише, онда поче да им говори овако:</p> <p>„Чули сте последњу заповест нашега 
ње и њене свите згрнуо био и поче да им говори:</p> <p>„Хвала вам што сте дошли, да заједнички  
у Кнезу на Косово иде?!“ Иди, и тако им говори.{S} Ако у њих нема срдаца јуначких, наћи ће се в 
је шта то под шатором стари кнез гласно говори.{S} И Витомир се тада примаче к уласку у шатор и 
се пред Ристивором, па поче да му оштро говори:</p> <p>„Још вечерас да пошљеш људе да похватају 
 хоће баш тебе да дохвати, и да оно што говори баш теби говори!</p> <p>Сниско, до пред саме ног 
н пар људи.{S} Бога ми ћу овога часа да говорим с кнезом!“</p> <p>„Не!“ викну Ристивор сав прес 
и код твоје доброте имам срца и лудо да говорим.{S} Знам да ме можеш само пожалити, чему треба  
р део ноћи.{S} Тако ми је чудно било да говорим с човеком, који као да је спавао тридесет годин 
коња, па, славе ми, ни опанака, а да не говорим о чизмама до колена!“ Ето таквих разговора вас  
никаква одговора! „Ми,“ вели Бошко, „ми говоримо Кнезу Лазару: „Ето видиш, неће Марко да му ти  
ач био.{S} Ускипео би гневом и сам себи говорио: „Е па шта ћеш ти с таквим народом?!{S} Шта мож 
је очевидно више у бунилу него разборно говорио.{S} Рањени дечко био се придигао и на леву руку 
к за млађе!{S} Мени је мој покојни отац говорио да су се у старо доба, док је по нашим земљама  
p> <p>„Ево моји људи кажу,“ настави Бег говорити кнезу, „моји људи кажу набројили су на њему дв 
ахом и поштовањем целиваху, па онда узе говорити:</p> <p>„Синко Ристиворе, ево ти моје заповест 
 преврнути, и да ће они што остану живи говорити онима по гробовима: „Благо вама што сте пре ов 
 смедох!{S} Куд ћеш ти орлу о грлици да говориш!{S} Али код твоје доброте имам срца и лудо да г 
треба да се врати!“</p> <p>„Како то сад говориш, Ристиворе?!“ прекиде га готово срдитим гласом  
им, молим ја тебе: пази ти како са мном говориш!“</p> <p>Пријатељи повукоше Винка натраг у посл 
ље је да зором пођем на Косово!“ „Право говориш, добра и верна слуго,“ рекла му је Госпођа Мили 
ића!“</p> <p>„Само те слушам шта и како говориш, господару!“ узме реч Ристивор озбиљно а не без 
ом војвода Радич. „Јест, страшну истину говориш!{S} Ето немам срца да вам у очи погледам, моја  
вога Господара!“</p> <p>„Страшну истину говориш, кнеже!“ рече тужним гласом војвода Радич. „Јес 
н, уздрхтан, запита Ристивора полаганим говором и тихим гласом:</p> <p>„Је ли тај сељак још там 
човека.{S} И застајаше Кнез овда онда у говору, као да му тешко беше да нађе речи, али као да м 
Спахија, Тимарлија или Зијаметлија, кад год га пут нанесе онуда, стане пред оним гробовима, и у 
тио, клањао и спод прстима дотицао, кад год би видео да то поп чини.{S} А у кнеза гледаше Ристи 
 био, слушао од своје дадиље, како, кад год прави јунак погине, Бог нареди те анђели запале нов 
ња не поштује?!“</p> <p>„Господару, кад год нам хвалиш Душана — а кад нам га не хвалиш!“ — узе  
ута приступах му, али <pb n="58" /> кад год му сагледах очи, не смедох!{S} Куд ћеш ти орлу о гр 
т што претишташе срце Градојево.{S} Кад год би помислио да се битка на Косову била без њега, да 
 се кнезу, па ће ти Бог опростити!“ Кад год бих легао на постељу видео бих два велика ока његов 
лободе и приступа код Свете Тројице кад год хоћеш, па јој кажи све што те ја молим, и замоли и  
цима који до ње допираху.{S} И опет кад год би их јасно чула, срце би јој се стегло, сва би зад 
и и шта си, не можемо ми, колико нас је год овде, то да заборавимо!{S} Немој, славе ти, друкчиј 
сти, и немој долазити у мој шатор докле год зора не заруди а тада уђи!“ И ја га онда пољубих у  
кин, да пали воштанице моме свецу докле год од цекина и један динар траје!“</p> <p>Кнез уђе у г 
 Господина Кнеза?“ рече стари кнез. „Ко год може да дође а не дође тога он куне великом клетвом 
нека се сви искупе на Косово, колико их год има, па да видиш шта ће бити од њих!...{S} Док само 
И пустићу вам одмах све сужње колико их год има у тамници двора нашег...{S} Све што од вас траж 
ња за педесет — а Бога ми биће и више — година!{S} Дај ти нама твоју заставу, дај нам кога влас 
лики наш помоћник ето већ седам стотина година!{S} Тебе призивљем, теби се клањам, теби се моли 
бегамо2!{S} Зар Орловићи од пет стотина година свагда ишли <pb n="196" /> напред а данас на Кос 
ула.{S} Сваки је Орловић од пет стотина година овамо волео да дода по неку грађевину, за спомен 
нов дом кумује моме дому има већ двеста година, али бих ја пре и мога милога кума Вукана пустио 
ојаса, а ни сам не знађаше колико му је година.{S} Разговарасмо о свачему добар део ноћи.{S} Та 
 шљунак на њих!{S} Тако се кроз стотине година држала громада од камења, прост споменик подигну 
ремена, и да ће се најдаље кроз десетак година — а то је ево сад десет година — све преврнути,  
ровдану, који долази, навршиће се седам година како дођох у двор ваш.{S} Слушао сам вас и служи 
р је као млада девојка провела неколико година у Дубровнику, учећи се од калуђерица Дубровачких 
 да нас ево жетве омахњују већ неколико година.{S} Ми добро знамо да ти дугујемо што си за нас  
та кућа.{S} Још од пре <pb n="2" /> сто година у планини Голубињу, која је већим делом њихова б 
лушао сам те свагда и у свему ево девет година, али данас тебе послушати не ћу.{S} Млади кнежев 
н властелин, по имену Витомир. „Пре пет година путовах у Дубровник, да дигнем поклад мога покој 
старац уздахну: „Ах, што нисам само пет година млађи, да се на коњу држати могу!{S} Ама ви сте, 
пролазио народ наш, од ово двадесет пет година амо.{S} На моје велико чудо, он се томе ни мало  
није само да сам млађи од тебе за десет година...“</p> <p>„Каквих десет година?!“ насмеја се кн 
 десетак година — а то је ево сад десет година — све преврнути, и да ће они што остану живи гов 
а десет година...“</p> <p>„Каквих десет година?!“ насмеја се кнез грохотом; „мени је седамдесет 
о што га икада видех за последњих десет година од како га у двору служим!{S} Узе да даје јасним 
Србадија знаде колико си јој од педесет година амо на бојиштима славу дизао.{S} Знамо да ти је  
S} Сам кнез Градоје, кад је пре педесет година наследио свога оца, подигао је две високе осмоуг 
човеком, који као да је спавао тридесет година.{S} Није био чуо за смрт Душанову, ни за раздор  
а и милокрвна жена, око својих тридесет година.{S} Не више пупољак али ни пуно развијена ружа;  
по развијена човека од својих четрдесет година, с лепом црном брадом, дугом косом, образима пре 
и име, које усне моје, од ових шеснаест година како сам у вашу кућу доведена, ни у сну прошапта 
гова Боривоја, младог дечка од петнаест година.{S} Син Градојев, кнез Милан Орловић, погинуо је 
<p>Боривој је красан младић од петнаест година; очима и обликом подсећао је живо на своју матер 
н игуман од рода Орловићева пре стотину година донео из Свете Горе.</p> <p>Ристивор, који је сл 
ости остарео више но за десет последњих година!“</p> <p>„Е, мој Господине Кнеже!“ јечаше полугл 
ајао неколико сахата, имаће да се прича годинама!“</p> <p>И опет приповедач застаде да се одмор 
ечерао у двору с вама?!{S} И ако сте по годинама сви млађи од мене, не бојим се ја ни пити с ва 
 кнез Милан Орловић, погинуо је пре две године у славној бици на Плочнику, допринев знаменитим  
 и да му од Србаља најбоље јунаке сваке године шаљемо, да за њ и за његова лажнога свеца правос 
име Орловића!“</p> <p>„Немој да бројимо године!{S} Дај да меримо снагу|“ рече поп.</p> <p>Скочи 
атраг у трпезарију водећи за руку кнеза Гојка, снажно и лепо развијена човека од својих четрдес 
са зачеља војвода, „немој нам прекидати Гојка!“</p> <p>„Молим те, витешки војводо, само да пита 
ћу!“ привикаше многи од гостију. „Пусти Гојка да се поткрепи мало слатком малвасијом!{S} Путник 
олим те, витешки војводо, само да питам Гојка, је ли свраћао код дуждеве кћери, и да ли ме је м 
емаше, а час упираше зажарене погледе у Гојка, и овда и онда удараше у лаки смех, као да је сме 
 да се с њиме разговара.</p> <p>„Је ли, Гојко?“ викну опет оздо са трпезе кнез Винко, па удари  
 па удари песницом о сто. „Ко сањив?{S} Гојко се прави сањив, само да изгледа како се буди!{S}  
полугласно кнез Градоје.</p> <p>Па онда Гојко настави опет:</p> <p>„И још ми Бошко причаше, как 
аности.</p> <p>„Кнез Лазар је“ наставља Гојко, „наредио био да у Крушевцу остане двеста педесет 
твога војводе.</p> <p>„Устави се, кнеже Гојко!{S} Стегни срце, синовче мој!“ рече му. „Србадија 
</p> <pb n="104" /> <p>„Славе ти, кнеже Гојко,“ мољаше кнез Градоје, „дај, брате, још мелема за 
 и чуо у Крушевцу!“</p> <p>„Кнеже, може Гојко и не послушати мене свога војводу, а тебе, који с 
они кажу, а да ти ја не казујем, шта је Гојко слушао у Крушевцу:“</p> <p>„Ево, кнеже, да ти ја  
ти опет Вукан, „ниси чуо све што нам је Гојко синоћ причао.{S} Остаде ти синоћ у твоме шатору,  
ро је, хвала Богу, Господин Кнез,“ поче Гојко, „а ено га, има већ по више дана на Косову!{S} Пр 
 <pb n="97" /> <p>„Па онда,“ настављаше Гојко, „причаше ми Бошко и друге жалости.{S} Дошла су,  
могао ући ни у једну крчму,“ настављаше Гојко, „а да те крчмарица не запита: „Јеси ли на страни 
3" /> <p>„И још то није све“ настављаше Гојко. „С Господином Кнезом и с војском његовом отишло  
S} Кнез Вукан плакаше као дете.{S} Кнез Гојко просто паде на прса своме од детињства другу, и к 
ље.{S} Никоме се од својих другова кнез Гојко није толико обрадовао као кад виде старога кнеза  
рчаше слуге да јаве војводи, да је кнез Гојко, путујући из Крушевца, стигао у двор, али да не ж 
а само на десетак људи с којима се кнез Гојко мало час и сам врати!“</p> <p>„Зар у истини тако? 
 стари орле од Орлова Града!“ рече кнез Гојко силно раздраган.</p> <p>„И доиста дивно збориш у  
 пребијен на двоје на троје!“ рече кнез Гојко.</p> <p>У томе часу стиже под шатор игуман Пајсеј 
 Бог, а све друго како хоће!“ рече кнез Гојко.</p> <p>„Господине војводо!“ узе опет реч смерно  
е.{S} Ето да вам почнем!“</p> <p>И кнез Гојко дохвати пехар, сркну мало малвасије, да овлажи гр 
и, нема јунаштва?!{S} И овај млади кнез Гојко чини ми се добар јунак?{S} И сви ови што иду за м 
 послушао кнеза Градоја!“ прихвати кнез Гојко. „Само би ваљало да проведемо целу ноћ поред пуни 
 пошла с тобом!{S} Али пошао један кнез Гојко са својом стотином коњаника, па се и та чета као  
ма доста и доброга!“ рече поуздано кнез Гојко, који једва дочека да се заборави оно и сувише ис 
је задовољан.</p> <p>„Па онда,“ настави Гојко, „Кнез беше заповедио да најмлађи Југовић остане  
„То и јесте оно што је мучно!“ прихвати Гојко. „Има вам, брате, чиме да се поносимо, а има и шт 
ластелина из трпезарије.</p> <p>„Е, мој Гојко, баш нам ти никакво добро не каза!“ тешкаше се во 
и буде било!{S} Ниси био с нама кад нам Гојко причаше како се по Крушевцу зуца да по свој прили 
и је цело вече пио као смук, па, откако Гојко узе да прича, наслонио беше главу на лакат, а лак 
е у лаки смех, као да је смешно оно што Гојко прича, или као да и не слуша оно што он прича, не 
 <p>„Бог с тобом, кнеже Винко!“ узе реч Гојко. „Какве снове ти бунцаш?{S} Каква кћерка дужда од 
свог детињства био!“ упаде кнез Градоје Гојку у реч. „По своме срцу суди о срцу других људи!{S} 
> <p>„Молим те, војводо, заповеди кнезу Гојку нека нам све исприча шта је видео и чуо у Крушевц 
двеђа; лице, и голе мишице од рамена, и голе ноге од колена, поцрнеле од препеке у пустињи, те  
у неку кожу, као да је медвеђа; лице, и голе мишице од рамена, и голе ноге од колена, поцрнеле  
ако стоји на оној тихој западној падини Голеша на којој је синоћ замркнула и јутрос осванула.</ 
е се вис с боровима и јелама; више њега голи сиви крш по врховима којега виде се многа орловска 
његову описати.{S} То није само град са голим зидинама и беспрозорним кулама, него је и двор са 
улете у гомилу међу завађене, те својим голим рукама раскрштаваше њихове мачеве.</p> <p>„Станит 
 и други; оба натмурена и срдита; оба с голим мачевима у руци.</p> <p>„Мачеве у корице!“ запове 
тојећи гологлави, стари кнез, једнако с голим мачем у десници и са заставом у левој руци, призи 
повикао би: „Ето ја бих, ама како ћеш с голим рукама, ни оружја, ни коња, па, славе ми, ни опан 
 гнезда, из којих гладни орлићи пружају голишаве шије своје.{S} По средини слике пукла, докле о 
екудим?“</p> <p>Некудим сам уђе унутра, гологлав, с прекрштеним рукама, сав уплакан.</p> <p>„Зн 
<p>Тек најпосле ето га испаде Ристивор, гологлав, носећи у левој руци свој клобук а десном прид 
ору устаде стари кнез па <pb n="112" /> гологлав приђе пред шатор.{S} Погледа мало по небу, те  
ану, и да га ту за мало сама остави.{S} Гологлав је стари кнез ушао у ту дворану; сетан и невес 
</p> <p>Сад приђе смерно и Ристивор.{S} Гологлав дубоко се поклони пред старцем, па, савив руке 
 с коња као младић, па скиде калпак, те гологлав приђе к младоме војводи и поклони му се смерно 
раштајући војводу, кнез Градоје стајаше гологлав и са рукама на прса скрштеним више мртвог војв 
ј руци.{S} Иза попа корачаше стари кнез гологлав; његове сребрне власи ускомешане ветрићем који 
ћ од Дреновца!“</p> <p>Млад човек, који гологлав следоваше Ристивору, смерно се поклони, дохват 
 казује, страсно је јеванђеље које ваља гологлави да слушамо!“</p> <p>„Хвала теби, витешки стар 
идоше своје шубарице и сукнене капе, па гологлави слушаху што им он нешто говораше.{S} Није дуг 
, те и сви други учинише тако, и осташе гологлави као да су у цркви.</p> <p>„Молимо те, јуначе, 
мо се опознили, ми би ваљало босоноги и гологлави као покајници да пређемо Косовим пољем, да по 
 онде слегао био, беху сведоци, стојећи гологлави, стари кнез, једнако с голим мачем у десници  
је лака земља српска!“ Постојаше сви ту гологлави, док се гроб не загрну и дрвена крстача не ут 
е чете, да је полаганим кораком проведе гологлаву поред мртвог војводе, да заставници сваку зас 
роком стизаше друга чета.{S} Њен вођ, с голом кривом сабљом у десници, викаше громогласно:</p>  
ва.{S} Оста на двору главни двородржица Голубан.{S} Оста само до прве зоре иза оне којом је Југ 
 прати а Кнежев нек те дочека!“ И отиде Голубан.{S} Осташе у двору само дворани седи старци!“</ 
овић остави двор, и како за њим отиде и Голубан, старац уздахну: „Ах, што нисам само пет година 
ојан сазидао и да се онда тај град звао Голубац, као што су се и први српски властели, који њим 
иле сребрним жицама прешивале темеље од Голубиња.{S} Орловићи дадоше те руднике неким Дубровчан 
а крила своја — преклињаху да ни по што голубињак не остављају!</p> <p>Из једне баруштине близу 
и се ућуташе.{S} Голубови слетеше сви у голубињак.{S} У даљини се опет чуо тутањ као од грмљави 
а холуј диже) час опет журно слетали ка голубињаку, те загушеним и усплахиреним гугутањем гуках 
ешто тајанствено разговараху са жубором Голубињеске Реке, која испод њих и мимо њих протицаше.{ 
 близу јаза од воденице <pb n="5" /> на Голубињој Реци чуло се непрекидно и убрзано крекетање ж 
дној малој заравњи, у падини која се од Голубињске Планине тихо спушта у Голубињску Реку, лежи  
 се од Голубињске Планине тихо спушта у Голубињску Реку, лежи Орлов Град, од старина двор власт 
д пре <pb n="2" /> сто година у планини Голубињу, која је већим делом њихова баштина, пронашле  
гушеним и усплахиреним гугутањем гукаху голубицама својим некакве зле слутње своје, као да их — 
мо распрштати Агарјане као јастреб јато голубова!“ додаде сам војвода с пуно поузданости.</p> < 
даћ, други сивоплав као да је од дивљих голубова боју позајмио.{S} Иза столице старога витеза н 
ајевима двора.{S} Врапци се ућуташе.{S} Голубови слетеше сви у голубињак.{S} У даљини се опет ч 
ци могу онако весело да цвркућу, и како голубови могу да уживају своје лепршање у сунчаном зрак 
гог, па ма танка грла попрштала.</p> <p>Голубови су немирно час узлетали до на врхове од кула ( 
а удеса, од којега се властелинска кућа Голубовића прозвала Орловићима.{S} Кад гледалац стане п 
ки властели, који њиме завладаше, звали Голубовићи све до времена Немањина, кад им Велики Жупан 
 га је дао, ни стару славу, коју су као Голубовићи стекли били.</p> <p>Била је то и богата кућа 
 Орлов Град.</p> <p>Још док су се звали Голубовићима били су они на далеко чувени као „српски с 
 несрећа задесила!“</p> <p>Она блистава гомила од господе беше муком замукнула.{S} За неколико  
 и онога света!“ одјекну громко сва она гомила.</p> <p>„Станите мало, господо!“ рече кнез Градо 
но погледати како се сјајна и шарена та гомила извијаше из дворске капије следујући попу Карито 
ноћ замркнула и јутрос осванула.</p> <p>Гомила Турака искупила се пред зеленим шатором Санџак-Б 
оди се поп Каритон.{S} Потекоше људи по гомилама расплакане женскадије, и покушаваху прекорима  
сподо,“ узе реч кнез Нинко чак тамо иза гомиле, „мени се чини да војвода рече да нам је кнез Гр 
во мене, господару!“ викну Ристивор иза гомиле света, па се онда коњем својим прогура кроз сеља 
у, раном зором стизаху пред двор кнежев гомиле сељака и сељанака из свих села и заселака жупе о 
љи повукоше Винка натраг у последњи ред гомиле, да га склоне од гневних погледа старога кнеза,  
у, журним кораком пролажаху кроз њихове гомиле ка стану, пође и он онако у гомили за њима.</p>  
и видео!“ привикаше му многа господа из гомиле.</p> <pb n="147" /> <p>„Благо теби, синко,“ рече 
 погинуо!“ прихвати други један кмет из гомиле.</p> <p>„Не тражим ја да ви вашим молитвама отку 
аним небом!“</p> <p>„Војводо,“ викну из гомиле господе кнез Миросав од Рујног Рудишта; „не може 
"64" /> Осмехујући се пролажаше он кроз гомиле народа, поздрављајући га гласно и срдачно: „Помо 
 свитања лепо се могаху видети и коњи и гомиле људи у стану турском.{S} Лепо се могло распознат 
ево од двора, овце и јагањци се збили у гомиле, спустили сниско главе, па убрзаним дахом дактах 
а буздованом својим пробије себи пут ка гомили која му се око господара склептала.</p> <p>Али с 
ше се узбудио и сузама облио.{S} У оној гомили око њега сваки притајиваше дах свој само да боље 
 милије него постаријим сељанима у оној гомили света.</p> <p>„Видесте ли нашега кнеза?“ питаху  
е!“</p> <p>Сељацима, који онде у густој гомили стојаху, беше мило то што кнез о коњу рече, па м 
 служби земље господара макнем мачем по гомили Агарјана?!{S} А што ти рече, снахо моја, да Боре 
е брзо нађе одзива у јецању оних жена у гомили око њих.</p> <p>Млади Боривој пољуби мајку у рук 
p> <p>И онда потрча, и у часу се нађе у гомили господе, која сва бледа и тужна, стојаше пред ша 
аћаше с бојнога поља цвећем окићен, и у гомили девојака, што изиђе да гледа војску која се слав 
оше волове у кола и пођоше с њиве сви у гомили, као да је од један пут сунце зашло и ноћ настал 
хове гомиле ка стану, пође и он онако у гомили за њима.</p> <p>Што ближе стизаху стану, све то  
диже десну руку у вис, да утиша жагор у гомили господе.</p> <p>„Јесте ме чули, господо!“ рече и 
 сетни и невесели па тихо разговараху у гомилицама пред главном капијом од двора.{S} Многима је 
д српски?{S} Ман’те се, људи!“</p> <p>У гомилицама од невиних девојака и неискусне момчадије по 
ене заструге с јестивом, шарене чутуре, гомилице од јабука и другог воћа, венци од плавог и црв 
јући своје коње, удараху навалице на те гомилице, па их распрштаваху својим веселим а покашто и 
 дође његова најбоља војска, јер с овом гомилом слабо наоружаних људи од сваке вере а и без сва 
 гласом, крвав по лицу, стегнут сад већ гомилом једном тако, да не могаше више ни коњем крочити 
еде ником у очи да погледа — прође кроз гомилу своје властеле, и отиде право к своме шатору не  
окрете се нагло, и брзим корацима уђе у гомилу, јер му сузе грунуше низ образе.</p> <p>Приђоше  
и један динар траје!“</p> <p>Кнез уђе у гомилу духовника, који из олтара излажаху, и тражаше да 
купљене неколике дворкиње.{S} Збијене у гомилу у једном куту, бледе и сузе ронећи, гледаху у мл 
 снаћи не ће!“ Па онда се збише тешње у гомилу за себе, шапутаху по дуже, па ће онда опет игума 
ње пролило, да млади војвода не улете у гомилу међу завађене, те својим голим рукама раскрштава 
емо!“</p> <p>Па се старац баци копљем у гомилу Турака, сукну мач из корица и не осврћући се вик 
у сабијени у једну од препасти занемелу гомилу.</p> <p>„Зар не видите,“ настави он кад они већ  
 старешине, збијени сви заједно у једну гомилу, нешто лактовима гуркају, и овда и онда један др 
ој соби, са осетним задахом од уља које гораше у сребрним кандилима пред иконама у злато и драг 
 кнез Градоје сниским гласом, и погледа горе међу грање од липе као да види да није откуд тамо  
> <p>„И није само друкчије, него је све горе, кнеже!“ упаде му у реч игуман Пајсије.</p> <p>„Ех 
 ето ударах два пута у звоно, а ви овде горе или сте заспали, или ослушкујете само грмљавини, т 
ве како је било!{S} Ето, зло да не може горе бити!,...{S} Еј, тужна Србадијо, како си црне срећ 
ор овај моме деду; вели путује из Свете Горе у свој завичај у Хрвате.{S} Дед га мој гости овде  
ићева пре стотину година донео из Свете Горе.</p> <p>Ристивор, који је следовао дворанки Босиљк 
би, па у три крока истрча уза степенице горе на први кат.</p> <p>Ту у ходнику иђаше му у сретањ 
не и људе и свеце. „Потеци, оче, потеци горе одмах, кнез те чека; има да се чита велика књига к 
е, да л’ јој црне очи још и сада ватром горе, да ли....“</p> <p>Узеше га најближи другови стиша 
 му шапатом: „Ћути, болан, да не прођеш горе!“</p> <p>„Не, не!“ упаде живо у реч кнезу Градоју  
ош су много кивни; побиће се опет и још горе, чим се уклонимо ми који их раздвајамо!“</p> <p>„И 
 је некаква велика икона, а пред њом је горело кандило, које несигурном и танком светлошћу недо 
p> <p>Сниско, до пред саме ноге његове, гори у сребрној шкољци кандило, које се никада не гаси. 
у звезду у славу јунакова имена, те она гори вечном неугасном светлошћу и својим трепетом храбр 
ори, а старац не могаше, јер му некаква горка сухота стегла беше јабучицу, а преко образа њихов 
да ли си ти Патарен или ниси,“ прихвати горким осмехом кнез Миросав; „на чисто је да ти је дед  
д таквих јунака!“ прихвати кнез Градоје горко подругљиво.{S} Па се онда окрете војводи: „Да сам 
ош беше блед и дрхташе од гнева, али се горко осмехиваше, па, винув се коњу у седло, у некако п 
зглавље, поклопи очи рукама и — плакаше горко...</p> </div> </div> <pb n="74" /> <pb n="75" />  
скаше на своје груди младо своје чедо и горко плакаше и јецаше.</p> </div> </div> <pb n="127" / 
је него црна излаја!“ понављаше рањеник горко.</p> <p>„Ко издаде, издало га свако добро и овога 
а млада грешника, што се синоћ при вину горко завадише, и што ено сад стоје пред мојим шатором. 
ш ко је бољи јунак а ко лошији?!“ викну горко кнез Вукан, саставив своје чупаве веђе као свагда 
 са свих страна, али је надјача јека од горкога смеха кнеза Миросава.</p> <p>„Хвала теби, војво 
ор напунио очи сузама, и стегао му срце горком тугом.{S} Па онда би му се мисли отеле на ону го 
а је Вук Бранковић!“ викну кнез Вукан у горком гневу.</p> <p>„Нека су проклети и овога и онога  
нуше мачеви из корица, и мало што се уз горку жуч не проли и братске крви.{S} И би се и ње прол 
боки поклон, приђе и пољуби јој скут од горње хаљине и онда, још једнако зажарен у лицу — али с 
је лако силом га из винских подрумова у горње дворане извести.{S} Али не имађаше куда, па изиђе 
етац мрке коже и разбарушене косе повио горњим телом мало напред као да крупним црним очима сво 
/> <p>Зачу се журба као да је поветарац гору заљуљао.{S} Многима се од господе оте узвик, који  
ру!“ узме реч Ристивор озбиљно а не без горчине. „Слушам те па велим себи како су доиста чудна  
би није ништа“ рече кнез Градоје с пуно горчине и презривости, и узе по свом обичају шкргутати  
 час Свето Причешће, да би нас Спаситељ Господ Исус Христос на небу примио као своје, увео у ца 
како ми отац причаше.{S} Ево ће сва ова господа и властела овде заједно са мном признати, да си 
е!“</p> <p>После овог призора, коме сва господа и сав народ, што се онде слегао био, беху сведо 
 онда, један по један, дође мало не сва господа.</p> <p>Кад се сврши јутрења, Градоје, још онде 
 све како си видео!“ привикаше му многа господа из гомиле.</p> <pb n="147" /> <p>„Благо теби, с 
омаже староме кнезу, и онда и сва друга господа — сви смерно стојећки — узеше појати.{S} Зајеча 
зу Градоју да га кнез Вукан и сва друга господа моле да похита к њима, јер нађоше војводу Радич 
друго зато <pb n="89" /> што ви, велика господа и велика властела, протурујете за владике своје 
златни пехари са трпезе, нити се весела господа дизаху од пехара.{S} Није се више знало ни кад  
</p> <p>Сложно и весело привика сва она господа да је све тако како војвода рече. <pb n="83" /> 
тање.</p> <p>Док се војвода и друга она господа с њиме и око њега домишљаху, шта ће то бити и к 
 пред Свету Мајку Божју, а камо ли пред Господа Бога.{S} Чини ми се да би ме њихова светиња рас 
е дивну песму: „Тебе Бога хвалимо, тебе Господа исповедамо!“</p> <p>И стари кнез Градоје беше с 
 помози нашим српским свецима, да умоле Господа Бога, нека не пада таква срамота на наше јуначк 
 а не иде на народ српски.{S} С тога се господа српска моле да бар не помажу Лазару, ако већ не 
p>Онај народ, што могаше видети како се господа поздрављају и питају за јуначко здравље, раздра 
кренемо!“</p> <p>„Шта рече?!“ привикаше господа сложно у глас, неки од њих као у истини запрепа 
ео ни умео помоћи!“</p> <p>Опет ударише господа у смех, који се још гласније заори, кад стари к 
а је плава ластавица.</p> <p>_ Остадоше господа, да се договоре хоће ли поћи за њим или неће.</ 
с!{S} Немој да се ми царска властела, и господа обнажујемо пред нашим сељанима, јер ће видети д 
"51" /> нека иде властела; зашто су они господа него да господски за цара гину!“...{S} Него нај 
тојимо јутрењу и да почнемо дан дворећи Господа Бога и Свеце његове.{S} Хајдмоте у цркву!“</p>  
ти наш Господин Кнез на небу пред лицем Господа Бога опростио, како ти од свега срца ми овде на 
 Господо, подигнимо пехаре наше у славу Господа Бога, који је у овако мучним данима Србадији за 
војводо, поздрављате мој <pb n="130" /> господар, моли те похитај што брже можеш да стигнеш до  
за све нас весели гласи од Крушевца!{S} Господар нас зове на Косово!{S} Него ево ти, кнеже, књи 
пела и куд ли ће доспети, кад ево земље Господар не сме да заповеда, него моли, преклиње и прок 
истивор, који се препаде видев да му се господар од збиље наљутио.</p> <p>„Не, не, не!“ викаше  
игибаше и спод дотицаше онако како му и господар чињаше.</p> <p>Два пута или три пута прекиде с 
 једним дететом, какав је ето наш млади господар, и са једним лудаком какав сам ето ја!{S} Друг 
а после, а сад да учиним како ми је мој господар заповедио.{S} А заповедио ми је да ти кажем: д 
ор, — „ја још не доврших све што ми мој господар заповеди да ти кажем!{S} Док крчмар и крчмариц 
 тебе изгинули, како и треба кад си нам господар!{S} Знамо ми да си ти на зло зао, а на добро д 
} Ја већ, у име Божје, полазим, јер као Господар Србадије и треба да сам први на бојиште, после 
 је право што народ неће да му је Лазар господар код живога Марка, сина краља Вукашина.{S} Цар, 
само зато, што је у њој срце а не памет господар!{S} Дајте, људи, нека једном на збору Србадије 
ше какав се терет свалио на душу његова господара.</p> <p>„Нико мени више ништа помоћи не може! 
стивор је стојао смерно иза стола свога господара, и, час руком, час мигом, наређивао млађима ш 
S} Лабуд стојаше као укопан поред свога господара, који у тешким ранама лежаше на крвавој ледин 
учила па са заставом изиђе испред свога господара и пође напред.{S} Кнез се крену с младим Бори 
 буду издајници свога отачаства и свога Господара!“</p> <p>„Страшну истину говориш, кнеже!“ реч 
</p> <p>„Твој слуга није постидео свога господара!“ рече Санџак-Бег. „жив се предавао није, пао 
ше разабрати.{S} Лабуд је разумео свога господара, јер подиже главу високо према турском стану, 
ању коњима.{S} Ристивор је пратио свога господара и дворио га на тој смотри, која је трајала од 
о да захвалан хоће да целива скут свога господара.</p> <p>„Право ти је?...{S} Како да ти није п 
 онда некако замишљено погледао у свога господара, и фркнуо би узастопце по неколико пута.{S} С 
е ми бити да погинем ако њега и младога господара заклонити могу!“</p> <p>„Хвала ти; то је све  
цу моме, и сахраните ме испод ногу мога господара, јер хоћу да сам му и у гробу верни слуга њег 
ричао о јунаштву свога и нашега старога господара!{S} Вика од јунака, топот од коња, звека од о 
 млађег брата, пази и чувај нам старога господара!{S} Знам за њ да ће пазити и чувати сина мога 
е тражиш, госпођо кнегињо!{S} У старога господара није једно него три срца, тек се једно умори  
ји је у овако мучним данима Србадији за Господара дао једног дивног Душанова јунака.{S} Молимо  
екох ја; „нема душевнијег човека и боља господара од тебе нигде на беломе свету!“ Али он навали 
е вели: „Ко ми <pb n="151" /> уби добра господара...“ Вере ми је тамо неко некога убио!“</p> <p 
а, две властелинске слуге два племенита господара, брзо спријатељише, те Иван, који се жаљаше д 
времена, кад се једна слуга буни против господара свога!“ рече он; па онда настави срдито: „Јес 
да идем у слепце, а да не пратим таквог господара!“</p> <p>„Та већ све ми је једно!“ рече стара 
, да пратиш свога <pb n="193" /> младог господара, и да га чуваш, и да га предаш здрава у руке  
ићемо се Богу да те уза старог и младог господара жива и здрава овоме двору врати, те да се уз  
ез му шапутом рече: „Иди, моли и младог господара да ти опрости!“</p> <p>Старац се понашаше као 
нац војводин добно на крштењу име земље Господара, Кнеза Лазара, онда народ, певајући и кликћућ 
медведе, а да не могу да у служби земље господара макнем мачем по гомили Агарјана?!{S} А што ти 
 мислећи на тебе, погине у служби земље господара!“</p> <p>И Ристивор ућута као човек који је к 
са склопљеним рукама саслуша речи земље господара.{S} Младоме Боривоју задрхта рука кад отвори  
обије себи пут ка гомили која му се око господара склептала.</p> <p>Али се глас старчев сад већ 
 све за раније одзивало позивима својих господара, и то ти је све изгинуло на бојним пољима, ил 
ме Божје поћи с мојим сином и са старим господарем, да као Хришћански јунаци одбијете Агарјане  
p> <p>„Па да проговорим одмах са старим господарем!...{S} Зашто не би могло бити да се још вече 
так за нашега Ристивора?“</p> <p>„Нека, господару!“ прихвати Ристивор весело. „Нека је наша дру 
, и да из гроба мене куне!“</p> <p>„Ма, господару, тек да заустим да му кажем, а видех га где с 
:</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, господару!“</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, дедо! 
кипи.</p> <pb n="178" /> <p>„Жао ми је, господару, што нећеш да ме саслушаш.{S} Али кад ми запо 
уком за заставу?!“</p> <p>„Завор ми је, господару, да ти у очи погледам!“ рече Ристивор снужден 
не нека појашу путем к Ибру..... “ „Не, Господару, молим те!“ пресече говор Господина Кнеза кне 
!“</p> <p>„Ево ме, дедо!“... „Ево мене, господару?“ одазваше се весело млади огранак дома Орлов 
исок и лепо развијен.</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну он оздо, скиде калпак и поклони се.</ 
?{S} Оде па пропаде!“</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну Ристивор иза гомиле света, па се онда 
далена па тихо рече:</p> <p>„Смилуј се, господару!{S} Ево те и ја уз ову сиротињу молим, пусти  
узе да се правда:</p> <p>„Па, молим те, господару, кажи по правди и по души, ко може све славе  
мена док ето га Ристивор.</p> <p>„Неће, господару, поп да дође!“ причаше он кнезу; — „ено га у  
колибе и одморите се!“</p> <p>„Вере ми, господару,“ рече Ристивор, „и једни и други још су мног 
њем, да се предаду.</p> <p>„Јеси ли ми, господару, још у животу!?“ викаше Ристивор, огледајући  
е истину“ — настави Ристивор, — „да ти, господару, ниси више млад, и да је било доста твога сла 
незу поклони па рече:</p> <p>„Хвала ти, господару, на тој дивној причи у којој има велики пуок  
 „Сад што је ту је.{S} Само једно знај, господару: не ћеш ти мене данас отерати од себе ни маче 
љубио, и за који гинеш!{S} Опрости нам, Господару, опрости нам; јер и ако јесмо људи без добре  
 се скута и узе да говори:</p> <p>„Ево, господару, да ти зажелимо срећна поласка, још срећнијег 
овикивати: „Тако, сиви соколе!{S} Тако, господару, Бог те живео!{S} Али и ко би то боље од тебе 
, у своје јато!“</p> <p>„Па стани мало, господару, молим те!“ рече збуњен Ристивор, који се пре 
а лукава зверад!“</p> <p>„Ето мишљасмо, господару, видећеш сада најбоље и сам е би ти било за з 
/p> <pb n="149" /> <p>„Треба ли ти што, господару, да ти помогнем?“ упита га стари слуга његов  
/p> <p>Народ поче да виче: „Срећан пут, господару, и теби и војсци твојој!“ „Бог вас све живе и 
ра из очију сева.</p> <p>„Не браним их, господару!{S} Нити се то може да брани.{S} Него ти казу 
 Ристивор изненађен. „Вере ми се вараш, господару!{S} Ево да бројимо коње, па ако не изиђе најм 
„Заповеди нам само Напред, па да видиш, Господару, како Србадија зна да гине!“ Господин Кнез по 
 <p>„Само те слушам шта и како говориш, господару!“ узме реч Ристивор озбиљно а не без горчине. 
е у шатор вичући;</p> <p>„Господару!{S} Господару!{S} Устај за Бога!“</p> <p>„Шта је?!“ викну к 
њему ваља зором полазити натраг к своме господару.{S} А и ти, синко, потеци зором на Змајев Вис 
ари и млади!“ одјекиваше Ристивор своме господару, па својим копљем устави бесног једног црног  
чин!“ „Немам ја шта теби праштати, мили господару!“ рекох ја; „нема душевнијег човека и боља го 
овори:</p> <p>„Опрости ми, добри и мили господару!...{S} Много сам те пута расрдио... много пут 
мко грмну у усклике: „Живео нам, славни господару!{S} Живео нам млади кнежевић!“ Сељаци сложно  
ња приђе к руци кнежевој. „Е мој славни господару, вере ми је ову земљу срећа оставила!{S} Ето  
боље среће данас?“</p> <p>„Е мој славни господару!“ одговори Ристивор невесело, па скочив с коњ 
, „Бог те чувао овој земљи, наш честити Господару!“</p> <p>И ударише му сузе на очи.{S} Да их п 
има је тешко било, никоме теже до самом Господару Србадије, честитоме Кнезу Лазару.{S} Као војн 
...{S} Како би тако што помињала старом господару сад у очи самог поласка нашег на Косово!{S} З 
— колико се уза то може — не дај старом господару да заборавља, колико је нама свима драгоцена  
х да је најправије да се поверим старом господару, који ме је учио витештву, и који ми је и ота 
ор дође пешице носећи буздован.</p> <p>„Господару,“ рече он смерно, „ево ти буздован твој!{S} М 
колено, па сељак узе да говори:</p> <p>„Господару, тако ти среће јуначке — која, нека да Бог, д 
ову, који упаде у шатор вичући;</p> <p>„Господару!{S} Господару!{S} Устај за Бога!“</p> <p>„Шта 
о никаква светиња не поштује?!“</p> <p>„Господару, кад год нам хвалиш Душана — а кад нам га не  
нез погинуо!“</p> <p>„Сачувај нас тога, Господе Боже!“ рече запрепашћен војвода Радич, скиде ср 
 кратки а силно узбуђен говор некога од господе за Кнежевом трпезом, па онда зашушташе свилене  
 <p>Било је још врло рано.{S} Никога од господе не бејаше ни пред двором ни у првој великој авл 
адесила!“</p> <p>Она блистава гомила од господе беше муком замукнула.{S} За неколико тренутака  
оветарац гору заљуљао.{S} Многима се од господе оте узвик, који показиваше како их је заповест  
ни и оштри узвици из оне сјајне ките од господе: „Шта рече, јуначе, по Богу?!“ — „Не, човече, Б 
!“</p> <p>„Тако је!“ привикаше многи од господе.</p> <p>„Вама се чини да је тако!“ рече кнез Гр 
није друкчије!“ привикаше живо многи од господе.</p> <p>Стари Градоје састави своје густе веђе, 
S} Тако је!“ привикаше одважно многи од господе са свих страна око кнеза Градоја.{S} Старац се  
ја с мојим људима, и ако хоће још ко од господе са мном, пођемо још данас у Косово, да однесемо 
о јецање у свити војводиној.{S} Неко од господе грцаше од плача.{S} Стари кнез Градоје јечаше к 
Кажу, брате, да пре него што ће неко од господе овога двора да умре ил’ погине, прилика једне и 
ти да цар Лазо може да буде без све ове господе, а нек’мо ли без тебе једнога!“</p> <p>„Нека је 
прости им и ти, у име своје и у име све господе и дружине наше!“</p> <p>Војводи се скиде једна  
дрављаше са кнезом.{S} По неко од млађе господе љубљаше га у руку, а војводини дворани и у скут 
> <p>Ту га прекиде гласни смех неколике господе.{S} Стари се кнез осврну, погледа их мало, и не 
устави док грла не промукоше у војничке господе, те их не замени сложно и смерно појање игумана 
бом!“</p> <p>„Војводо,“ викну из гомиле господе кнез Миросав од Рујног Рудишта; „не можеш ти ок 
оше узвици од тешкања и срдње од стране господе. „Ех, да зле смо <pb n="132" /> ти среће, брате 
јатељу о госпоштини и о јунаштву славне господе Орловића.{S} Са правим заносом, као да говори о 
 онда потрча, и у часу се нађе у гомили господе, која сва бледа и тужна, стојаше пред шатором в 
сну руку у вис, да утиша жагор у гомили господе.</p> <p>„Јесте ме чули, господо!“ рече им свеча 
е млади војвода Радич.{S} Око њега пуно господе и пуно слугу, све то у сјајном оделу, да је мил 
ста у препаст и жалост порушеноме збору господе, рече:</p> <p>„Е јесмо ми нешто тешко згрешили  
е се и поцрвене.{S} Не смеде да погледа господи својој право у очи, него, оборив погледе на зем 
 да вичу: „Ама лако је кнезу, и лако је господи!{S} Ако коме од њих и одлети глава, није тешко  
ели, у руке тајна писма, која су многој господи српској писали неки отпадници од наше свете вер 
носитој срдњи <pb n="140" /> викну оној господи што са њим истрчаше: „И опет вам кажем: сутра ј 
, и тек само мало као уморним очима, по господи што се искупи око њега.{S} Војвода се пригну к  
а питања.</p> <p>„Добро је, хвала Богу, Господин Кнез,“ поче Гојко, „а ено га, има већ по више  
 његовим шареним а слабим зидинама?!{S} Господин је Кнез Лазар нама свима као отац; ова српска  
утио, да ћемо сутра велики бој бити!{S} Господин Кнез као обично дође први на јутрење.{S} Бејах 
вору и међу заповедницима од војске.{S} Господин Кнез и Госпођа Кнегиња Милица раде да их измир 
гом, и нека пруже руке један другом.{S} Господин Кнез и ова земља требају данас сваки мач свако 
Не приличи нама да кога било кунемо.{S} Господин Кнез је једини јунак који је имао права да кун 
 Господару, како Србадија зна да гине!“ Господин Кнез погледа нас све дугим а невеселим једним  
великим крстом благослови све.{S} Приђе Господин Кнез к владици, прими из његових руку крст и о 
</p> <p>„Нека је слава Господу!{S} Може Господин Кнез да буде без мене!“ узе опет реч Градоје,  
твом на Плочнику заслужио, и коју ми је Господин Кнез послао уз писмо о јуначкој смрти његовој! 
 доласку у Крушевац опазим ја да нам је Господин Кнез нешто дубоко замишљен, сетан и невесео.{S 
њ:</p> <p>„Казуј прво, синовче, како је Господин Кнез и где је?“</p> <p>„Та стани, кнеже Орлови 
д прашине!“</p> <p>„Казуј прво, како је Господин Кнез и где је?“ понављаше старац своја питања. 
{S} Двојином чудо сад кад чух шта му је Господин Кнез писао!“</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ прихва 
е причати: како су се њих двојица, које Господин Кнез пази као своја два крила, грозно завадили 
ојака у двору, мене не требаш а може ме Господин Кнез затребати, боље је да зором пођем на Косо 
ти за ту жељу замерити не може; најмање Господин Кнез, који у прсима носи срце доброга оца пуно 
анци и други Срби Приморци.{S} Истом се Господин Кнез с војском кренуо дно, а неколики Дубровча 
пећину.“ И још ми Бошко причаше како се Господин Кнез тешка: „Ето,“ вели, „не можеш ништа почет 
ам кажем: сутра је ето Видовдан, видеће Господин Кнез, видеће Србадија, ко је вера а ко је неве 
авни прилог у славној крви својој.{S} И Господин Кнез и сва Србадија знаде колико си јој од пед 
е на длану своме; а није ни тако велики господин, јер...{S} Али ко је тај Србин, сем Вука, који 
 нека си баш и Агарјанин, видим те јеси господин и јеси јунак.{S} Ето те заклињем твојим господ 
ску војску, и да је наш добри и честити Господин Кнез погинуо!“</p> <p>„Сачувај нас тога, Госпо 
тешим, што је Бог дао те је наш честити Господин Кнез Лазар могао и без нас да задобије победу! 
ис од ње па види шта пише.{S} Ја знадем Господин кнез не мисли на тебе.{S} Твоја је кућа ономла 
иташе кнез Вукан.</p> <p>„Ево што: прво Господин Кнез нас је позвао да се сви око њега искупимо 
 земље!“</p> <p>„Хоћу ли им казати како Господин Кнез куне великом клетвом ко може да дође а не 
/p> <p>„Како ћеш им то казивати, кад то Господин Кнез није писао народу него војводама и кнезов 
икну да нам требају драговољци, јер нас Господин Кнез зове на Косово, да одбијемо Агарјанску си 
 падне клетва пашће на господу; није њу Господин Кнез намењивао јадној сиротињи!“</p> <p>И стар 
ивезаше.{S} Од тих сељана чух да је наш Господин Кнез, покривен тешким ранама, пао жив у руке Т 
нез Градоје. „Прво зато, што нас је наш Господин Кнез Лазар позвао да на Косово изиђемо.{S} Јес 
 војводи вашем!“</p> <p>„Нека би ти наш Господин Кнез на небу пред лицем Господа Бога опростио, 
устила била. |</p> <p>„Јест’, јадан наш Господин Кнез!“ настави он опет сам од себе. „У вече би 
атру и ударив песницом о трпезу, — „наш Господин Кнез је срце моје подмладио а моју памет подсе 
 да чита:</p> <p>„Од мене Кнеза Лазара, Господина свој српској земљи, теби војводо Радичу, љуби 
не без вас.{S} Право је да тешка клетва Господина Кнеза падне на мене сама, а ни на једног од в 
мо одавде цркву, у којој је гроб нашега Господина Кнеза Лазара; а може бити она звезда тамо ниј 
, боље је да смо ми на Косову уз нашега Господина Кнеза, него да је он без нас а ми овде без ње 
авље духовника који се не деле од свога Господина Кнеза и од свога рода кад ваља гинути|“</p> < 
сто на Косову у војсци нашега честитога Господина Кнеза, а не овде да чамимо, пијанчимо и у зав 
тебе добро!{S} Бог те је створио велика господина, дао ти је и памети, <pb n="100" /> и силе, и 
 да наставим.{S} Мало само после говора Господина Кнеза чу се кратки а силно узбуђен говор неко 
који изиђоше мало по мало сви из шатора Господина Кнеза, и по шапуту којим између себе разговар 
но да изиђемо него никако!{S} Нека душа Господина Кнеза са небеса види, да смо ми желели да се  
ређемо Косовим пољем, да потражимо гроб Господина Кнеза, да га сузама нашим прелијемо, и уздаси 
, кнеже, ево дође књига од Крушевца, од Господина нам Кнеза Лазара.{S} Ево ти препис од ње па в 
, добро је.{S} И ето ти препис од књиге Господина Кнеза.{S} И од Бога ти здравље!“</p> <pb n="1 
ниси слушао што прочита Боре из листине Господина Кнеза?“ рече стари кнез. „Ко год може да дође 
ле!{S} Ето, та су писма отровала и срце Господина Кнеза, и учинила те је од месец дана овамо од 
страни војводе Милоша, или си на страни господина Вука?!“ Па кад јој кажеш да не знаш шта то он 
једно треба да вам причам.{S} С војском Господина Кнеза отидоше сви Крушевљани трговци, мајстор 
ах опет на старажи пред великим шатором Господина Кнеза.{S} Све наше главне војводе беху на веч 
о војске твоје поносито ујездава у стан Господина Кнеза на Косову у онај час, у који он на свет 
еше о своју дружину, о свога војводу, о Господина Кнеза на Косову, и о српску судбину на Косову 
огине, те да се олакша грех, којим се о Господина Кнеза огрешисмо!{S} Ето, зар вам то није дост 
едем!{S} Огреших се ја грозно о вас и о Господина Кнеза!{S} Ово је страшно и ужасно!“</p> <p>„С 
но!“</p> <p>„Сви смо се ми подједнако о Господина Кнеза огрешили!“ рече старац Градоје. „Не дам 
ме славно гинете.{S} Огреших се тешко о Господина Кнеза, јер га оставих да бој бије и да гине б 
осило се по војсци од уха до уха да око Господина Кнеза има издајника.{S} Људи Вука Бранковића  
Не, Господару, молим те!“ пресече говор Господина Кнеза кнез Војислав, „ја да и дадем такву зап 
n="139" /> чујаше одмерени и јасни глас Господина Кнеза, глас који брујаше звонко, свечано а не 
ме је хоће лукави Агарјани спазити да у Господина Кнеза нема велика војска, па ће навалити да ј 
 Грачаницу.{S} Не можемо прићи ка гробу Господина Кнеза овако непокајани!“</p> <p>И појахаше ко 
; немојте на његов двор савијати клетву Господина Кнеза; немојте у блато бацати свој глас, који 
вити свој кисели оцат, па да се у писму Господина Кнеза напојиш небеском малвасијом!{S} Ниси чу 
отина коњаника!“</p> <p>„Молим ја тебе, господине војводо,“ узе кнез Градоје да говори са све т 
 сељак још тамо у крчми?</p> <p>„Јесте, господине војводо; кнез га је задржао, док и ви тамо не 
е забадава!“</p> <p>„О, господине Вуче, господине Вуче,“ упаде опет у реч кнез Градоје, па узе  
е прашину са грла!“</p> <p>„Хвала теби, господине војводо, који си добар те и на то помишљаш!“  
у, а шапуташе тихо:</p> <p>„Опрости ми, Господине!{S} Мишљах више о слабоме срцу жене Магдалене 
да говори на глас:</p> <p>„Опрости нам, Господине Кнеже!{S} Опрости нам, и витешки царе наш!... 
, али до сада све забадава!“</p> <p>„О, господине Вуче, господине Вуче,“ упаде опет у реч кнез  
Градоје.</p> <p>„Казаћу ти све по реду, господине кнеже!“ поче старац хучући; али чим му се пог 
 мирно све што знаш!“</p> <p>„Ево хоћу, господине кнеже!“ рече Некудим осетив се некако окрепље 
 даље шта имаш!“</p> <p>„Како ти рекох, господине војводо,“ настави Ристивор, — „први гласови,  
десет последњих година!“</p> <p>„Е, мој Господине Кнеже!“ јечаше полугласно кнез Градоје.</p> < 
 би данас требао овој земљи!{S} Еј, мој Господине Кнеже, шта ћеш ти један, Душанов јунак са бла 
го моли, преклиње и проклиње!{S} Еј мој Господине Кнеже, знам да су теби, који си одрастао уз к 
го како хоће!“ рече кнез Гојко.</p> <p>„Господине војводо!“ узе опет реч смерно и невесело Рист 
дом својом и гласно га прочита:</p> <p>„Господине војводо!{S} Мој дед, кнез Градоје Орловић од  
д наглог јахања, узе да говори:</p> <p>„Господине војводо, поздрављате мој <pb n="130" /> госпо 
шестоперне буздоване, па се пожурите за Господином кнезом!{S} Могу њему затребати још четири ма 
 пребацити, јер сви смо подједнако пред Господином Кнезом и пред Богом криви!“</p> <p>„Господо! 
 загрлила ону нашу браћу што се нашла с Господином Кнезом на Косову, а нама — нама ће ето да се 
арјански <pb n="121" /> гледати да се с Господином Кнезом погоди те на миру разиђу.“</p> <p>„Им 
и мене свога војводу, а тебе, који си с Господином Кнезом Лазарем уз Душана војевао, ко сме да  
оме крају раја где су Косовски јунаци с Господином Кнезом!“</p> <p>И кад се сва тројица смерно  
И још то није све“ настављаше Гојко. „С Господином Кнезом и с војском његовом отишло је по дост 
нуком својим, дететом од петнаест лета, Господину Кнезу на Косово иде?!“ Иди, и тако им говори. 
неколико гутљаја.</p> <p>„Нека је хвала господину кнезу Градоју, који ми ево даде од своје слат 
а немара да вас <pb n="148" /> на време Господину Кнезу доведем!{S} Огреших се ја грозно о вас  
 о све вас, јер вас не одведох на време Господину Кнезу да му помогнете победити или да с њиме  
ли се Светој Тројици да нашем честитоме Господину Кнезу дарује победу над неверним и поганим Аг 
 војском не видев Косова!{S} Ви требате Господину Кнезу.{S} Може бити да ће Србадија освојити п 
 сачувао чист образ.{S} Помисли како би Господину Кнезу било кад би чуо да се моја властела на  
одаде кнез Вукан.</p> <p>„Ма, шта вреди Господину Кнезу и педесет хиљада људи, који су далеко о 
ако није старешина села, рече ми: „Кажи господину кнезу: хвала му што те посла, те нам каза да  
 је данас овде, да се кренемо, не би ли Господину Кнезу и нашој браћи на Косову стигли што пре; 
ерљиви људи из Константинова, па јавили Господину Кнезу, да цар Агарјански истом чека да му од  
зи нама свима да здраво и честито нашем Господину Кнезу на Косово стигнемо, и да се јуначки и с 
ви војвода, „стид би ме био да се јавим Господину Кнезу једва са половином војске, коју има пра 
војску коју купим око себе, да је водим Господину Кнезу?!“ рече војвода.</p> <p>„Јесте мучно шт 
 ти мало вере у нас имао, кад ни старом господину ни мени ништа о томе поменуо ниси!{S} Ти знаш 
ја чекати не могу.{S} Ја одох на Косово Господину Кнезу.{S} Тако ти светлог имена дома твога, н 
браним од сваке напасти!“</p> <p>„Благо Господину Кнезу на Косову!{S} Благо овој земљи с таквом 
 пођемо још данас у Косово, да однесемо Господину Кнезу гласове од тебе, да му кажемо зашто ћеш 
среће, бруке и срамоте, што не стигосмо Господину Кнезу на Косово, ево да нас сада и ова несрећ 
 би ти неко мучки задао!“</p> <p>„А што Господину Кнезу треба на Косову свака српска мишица и с 
смо ево већ овде, испраћај ти још данас Господину Кнезу на Косову, као први део твоје војске!“< 
дан два стићи!“</p> <p>»Послах ја књигу Господину Кнезу по моме дворанину Душку јутром онога да 
м се ја теби, војводо, и чудим се вама, господо!“ узе реч кнез Винко. „Слушам вас и чудим се и  
сплакана деца.</p> <p>„Може ли, доиста, господо, бити, да нам усред нас живих и наше војске нек 
 викну војвода сав пребледео. „Стан’те, господо, и не вређајте српску земљу, којој крв ваша тре 
иросава.</p> <pb n="91" /> <p>„Стан’те, господо!“ викну војвода сав пребледео. „Стан’те, господ 
елива у чело, и устаде.</p> <p>„Ходите, господо, унутра!“ викну кнезовима и властели који на по 
"132" /> ти среће, брате?!“ „Помислите, господо, да смо може бити ми баш једини Срби, који мого 
“ викну игуман Пајсије слугама. „Дајте, господо, да се дигнемо и пехаре испијемо у славу и у зд 
је. „Немој, молим те, војводо, немојте, господо и браћо, него колико има нас данас овде ми да с 
поносито; диже главу поносито.{S} Беше, господо моја, у томе часу личнији, господственији, поно 
у гусаре одметнули.{S} Али знате ли ви, господо, зашто је то зло дошло на ову нашу земљу и на н 
 гомили господе.</p> <p>„Јесте ме чули, господо!“ рече им свечано, „ја сам вам дао заповест; да 
p>„Опрости ми, војводо, — опростите ми, господо и господска дружино!“ узе стари кнез беседити.  
о јуначки викаху.</p> <p>„Мени се чини, господо,“ узе реч кнез Нинко чак тамо иза гомиле, „мени 
и икако би?!“</p> <p>„Па и не знам вам, господо, све што и како би!“ настави рањени витез. »Зна 
 у њиховој цркви сахране!{S} И ето вам, господо, све што знадох и знадем да вам кажем.{S} А сад 
брука и срамота!“</p> <p>„Немојте тако, господо!“ рече с уздрхталим гласом војвода, али опет не 
о сва она гомила.</p> <p>„Станите мало, господо!“ рече кнез Градоје. „Не приличи нама да кога б 
е.{S} А молићу и вас, свети оци, и вас, господо другови и пријатељи, да им опростите што се огр 
ихове мачеве.</p> <p>„Станите, по Богу, господо!“ рече он дубоко узбуђен и блед у лицу. „Немојт 
астао уз колено великоме цару нашем.{S} Господо, подигнимо пехаре наше у славу Господа Бога, ко 
 немам срца да вам у очи погледам, моја господо и браћо!{S} Немам срца, јер осећам као да је из 
ђе.</p> <p>„Уставите се, славна јуначка господо!“ рече им тихо. „Уставити се, јер ено, рекао би 
имово срце опет поче растапати у сузе. „Господо!“ рече кнез Градоје; „да сви заједно потражимо  
в блед од узбуђености, и сав уздрхтао. „Господо, пуните пехаре своје па их подигнимо у славу на 
е стигнете!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Господо, јунаци и браћо!“ проговори војвода тужно и нев 
орив погледе на земљу, рече им:</p> <p>„Господо, да пођемо у име Божје одмах!{S} И да се пожури 
 оставише Крушевац пут Косова!“</p> <p>„Господо!“ викну млади војвода сав блед од узбуђености,  
ном Кнезом и пред Богом криви!“</p> <p>„Господо!“ рече војвода подигнув главу у вис и окренув с 
на Косову!{S} Благо овој земљи с таквом господом и код таквих јунака!“ прихвати кнез Градоје го 
оди.</p> <p>Војвода га отвори пред свом господом својом и гласно га прочита:</p> <p>„Господине  
 је било.{S} Причају да сад међу млађом господом има пуно њих, који веле да су свеци и чудеса њ 
 да му од своје драге воље пред српском господом уступи престо српски, само ако он — Марко — у  
њскога цвећа, на пољани на којој се ова господска свита савила око војводе.</p> <p>На послетку  
 ми, војводо, — опростите ми, господо и господска дружино!“ узе стари кнез беседити. „Биће да с 
 властела; зашто су они господа него да господски за цара гину!“...{S} Него најправије ми рече  
 динара или по који Млетачки цекин, а и господски гости ваши, којима сам пехаре с вином додавао 
 коње доводио, нису ме обилазили својим господским даром.{S} Ето сам тако у овој кеси овде саст 
пођо наша!{S} Што пушташ то младо своје Господско јединче, да излази на крваво поље?!“</p> <p>И 
 у њеној конати у Жутој Кули!“ говораше господско дете, придворица госпође кнегиње.</p> <p>„У д 
растовој столици старац један, одевен у господско рухо од Дубровачке скрлатне чохе, са жутим, м 
говара!{S} Шта ли би цар Душан рекао на господску <pb n="175" /> беседу кнеза Вукана?{S} Шта би 
твојој доброти!{S} И нека теби за твоју господску милост према мени сиромаху, Бог на небесима в 
и је и памети, <pb n="100" /> и силе, и господства; али је све то мало теби!...{S} А Милош?{S}  
еше, господо моја, у томе часу личнији, господственији, поноситији, лепши, а верујте ми и млађи 
погледе своје са красног лица личнога и господственога Санџак-Бега.</p> <p>Па онда узе полагано 
а их молим и преклињем да потруде своје господство још овај пут, када ћемо са Божјом помоћу раз 
и јеси јунак.{S} Ето те заклињем твојим господством и твојим јунаштвом, учини ми што ћу да те м 
ајним погледима.{S} Кнез Вукан, који по господству свога племена и бејаше најугледнији, узе реч 
ез тебе једнога!“</p> <p>„Нека је слава Господу!{S} Може Господин Кнез да буде без мене!“ узе о 
сло!{S} Нисам ја ни слеп ни глуп, хвала Господу Богу!{S} Али нећеш, попе, куд си наумио!{S} Не  
жев. „Ако на кога падне клетва пашће на господу; није њу Господин Кнез намењивао јадној сиротињ 
аше положаје!{S} Клекнимо и помолимо се Господу, да нас благослови, да се данас храбро и срећно 
ко долазак кнеза Градоја задахну све, и господу, и војнике, и народ новим поуздањем да ће, ако  
/p> <p>„Е јесмо ми нешто тешко згрешили Господу Богу!{S} После наше велике несреће, бруке и сра 
арију.{S} Ето питај војводу и ову другу господу, нека ти они кажу, а да ти ја не казујем, шта ј 
пљао <pb n="138" /> око себе сву велику господу и властелу.{S} Храбрио је оне који казиваху как 
{S} Па онда би му се мисли отеле на ону господу, којој је кнез Вукан тако речит тумач био.{S} У 
ваху прекорима да је уставе и умире.{S} Госпођа се Мандалена још једнако осмехиваше, али јој ни 
ћи били!</p> <p>Тек се то довршивало, а госпођа Мандалена махну руком неколиким дворским девојк 
ојим сад већ сваким даном очекује да га госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше за све  
ти тихо и очевидно узбуђена и забринута госпођа Манда, — „опрости ми, што и ја једна женска гла 
 драгоцена глава његова!“</p> <p>Ту сад госпођа Мандалена стаде, да чује одговор Ристиворов.{S} 
ориш, добра и верна слуго,“ рекла му је Госпођа Милица; „ето пођи у име Божје, и нека те мој бл 
S} А кад чета замаче за шуму, окрете се госпођа Мандалена кметовима и ономе свету што се око ње 
ре овог чуда и покора напољу!“ говораше госпођа Манда, па се узе <pb n="15" /> крстити, јер нап 
и да су тамо на молитви и стари кнез, и госпођа Мандалена, и млади кнежевић, и све дворјанство  
ој без мене дома врати, ти си кнегиња и госпођа од Орлова Града, и од свих наших баштина, и од  
ш на ситну децу њихову!“</p> <p>Приђе и госпођа Мандалена па тихо рече:</p> <p>„Смилуј се, госп 
ше падати па опет престадоше.{S} Кнез и госпођа Манда оставише терасу па се склонише у једну по 
ведницима од војске.{S} Господин Кнез и Госпођа Кнегиња Милица раде да их измире, али до сада с 
ела је на сниској лепо изрезаној скрињи госпођа Мандалена.{S} Била је блеђа но обично; у очима  
чини да негде у даљини грми!“ рече тихо госпођа Манда своме свекру. „Боривој је с момцима одјах 
„Имаш, Госпође, пуно дворана и дворских госпођа и девојака у двору, мене не требаш а може ме Го 
реко одби ону молбу о перперама.</p> <p>Госпођа Мандалена, која се до тога часа јуначки држала, 
сам пође доле с попом Каритоном.</p> <p>Госпођа Манда оста са сином у дворани на првоме кату.</ 
 и ко би то боље од тебе знао?!“</p> <p>Госпођа Мандалена одмах сама приђе к Лабуду, убојном ко 
 мој Јабучило цвећем претрпани!“</p> <p>Госпођа Мандалена погледаше по својој свити од дворских 
, у име Божје, књигу војводину!“</p> <p>Госпођа Манда прошапута Ристивору да <pb n="16" /> прин 
ње млада дворкиња Босиљка.{S} Рече му: „Госпођа кнегиња чека на тебе!“ па се окрете и отвори му 
 он се јави Кнегињи па јој рече: „Имаш, Госпође, пуно дворана и дворских госпођа и девојака у д 
ом емаљу је била израђена допрсна слика госпође Мандалене.</p> <p>„Погледај у ову слику!“ наста 
и!“ говораше господско дете, придворица госпође кнегиње.</p> <p>„У добри час!{S} Ево ми сам Бог 
м небеском анђелу, причаше му о доброти госпође Мандалене, о њеној чудотворној моћи да својим п 
ном ватром.{S} Не смеде погледати у очи госпође кнегиње, него гледаше преда се, као грешник кој 
сав онај други свет оста као укопан око госпође Мандалене.{S} Женскадија тек сад удари у плач и 
ја тек сад удари у плач и кукњаву.{S} У госпође Мандалене није више било суза.{S} Она гледаше м 
 узе хвалити Босиљку, најмлађу дворанку госпође Мандалене. „Беља је, брате, од сваке виле; лепш 
ађи Југовић остане на двору, да се нађе Госпођи Кнегињи ако би јој затребало да се посаветује с 
 га чуваш, и да га предаш здрава у руке госпођи.{S} Појашите, децо, и нека вам је срећан пут, н 
осле подиже главу и погледа право у очи госпођи кнегињи, и узе да говори:</p> <p>„Није лако што 
а поста румена ружа.{S} Послушна својој госпођи, приђе она слободно и право к Ристивору, извади 
ровао њену причању, док летос о Великој Госпођи једне ноћи, тако око поноћи, не видех својим оч 
 и без Ристивора, а ја сам се заветовао госпођи кнегињи да те жив оставити нећу!“</p> <p>Узе ст 
дно пођемо у Крушевац да се тамо нађемо Госпођи Кнегињи Милици и деци њеној!“</p> <p>„Тако је и 
 кажи му да моју књигу не предаје одмах госпођи, него нека јој најпре каже, како се гласови про 
у вис обе руке као да је преклиње. „Не, госпођо, ако Бога знаш!...{S} Како би тако што помињала 
о беше срце Ристиворово.</p> <p>„Јесте, госпођо кнегињо; имам и ја тебе много и за нешто велико 
:</p> <p>„Није лако што од мене тражиш, госпођо кнегињо!{S} У старога господара није једно него 
е молим, светла, велика и предобра моја госпођо: прими ово мало благо моје да га причуваш!{S} А 
ах оте узвик: „О, јадна мајко!{S} Јадна Госпођо наша!{S} Што пушташ то младо своје Господско је 
 реч сваки могао добро да чује:</p> <p>„Госпођо кнегињо, снахо моја!{S} На теби остављам сигурн 
 још те ноћи пође у Двориње с писмом за госпођу.{S} Све то ја тако и учиним а он оста пишући по 
ецо моја!“</p> <p>„Кад сељанке угледаше госпођу Мандалену, онако бледу, с тугом у очима, с усиљ 
у како често <pb n="38" /> затичу своју госпођу да чита последње писмо, које јој је писао Милан 
и сузе ронећи, гледаху у младу и красну госпођу своју, која, седећи на посниском а широком одмо 
зе женскадија на глас благосиљати добру госпођу.{S} Па онда навалише да јој сваки приђе и да јо 
 и ту сетност благородство њене душе, и госпоственост њене лепоте светлили су као пун месец на  
истивор причао своме новоме пријатељу о госпоштини и о јунаштву славне господе Орловића.{S} Са  
али је није ни засенило.{S} Повисило је госпоштину њихову, али им није повећало срећу.{S} Изгле 
во одведи властелина војводина и милога госта нашег у подруме доње, нека сам својим очима види  
те Ристивору:{S} Синко води нашег милог госта у црвену кулу, нек <pb n="12" /> се мало поодмори 
 момцима ка главним вратима, поздравите госта добродошлицом, па га доведите право к мени!“ запо 
м у средини мојих људи.{S} Не дођосмо у госте теби данас, него дођосмо као војници, да ти на во 
p>„Како?....{S} Из Крушевца?!“ повикаше гости војводини изненађени, а неки од њих усташе из сво 
и по који Млетачки цекин, а и господски гости ваши, којима сам пехаре с вином додавао или коње  
 у свој завичај у Хрвате.{S} Дед га мој гости овде три дана.{S} Чини се и моме деду и свој чеља 
 ћу, кнеже, апсити моје властеле док су гости у моме двору?“ одговори војвода исто тако шапатом 
ни, кнеже Орловићу!“ привикаше многи од гостију. „Пусти Гојка да се поткрепи мало слатком малва 
е Ивко,“ довикну <pb n="101" /> војвода гостима што с десна и с лева Винку сеђаху за трпезом; „ 
ез Миросав да се мачима на смрт боримо, готов сам; али хоћу теби да кажем да се ево кајем за па 
 завежљаја на наличју од веза, и ево га готов рад који с толиком пажњом већ од два месеца ради! 
же бити српски властелин и опет да буде готов на свако зло!“</p> <p>„Па сад си већ ваљада дошао 
истину. „Нека причека Иван, сад ћу бити готов!“ И није дуго потрајало па изиђе пред шатор, пред 
ораше кнез Витомир доста мирно. „Ја сам готов ево овога часа, само ако кнез Миросав хоће!“</p>  
че Градоје својој дружини тихим гласом, готово шапатом, као да се боји да не узнемири војводу у 
 из руку свога унука, сави их полагано, готово побожно, метну их у недра, и онда седе, и поче о 
то сад говориш, Ристиворе?!“ прекиде га готово срдитим гласом Боривој. „Чујеш, дедо!{S} Ако ћеш 
 <head>III</head> <p>Трпезарија је била готово као нека црква, само нешто по сниска.{S} У зиду  
 на десно од огњишта била је окићена, и готово сва застрвена, штитовима, панцерима, клобуцима,  
се нека несрећа десила.{S} Полаганим, и готово рећи свечаним, кораком свога коња упутио се беше 
стима.{S} Онакве га речи запрепастише и готово скаменише.</p> <p>Ристивор је већ давно дио ућут 
у тешко, пригну се и пољуби га у чело и готово рећи шапну му на ухо: „Поздрави твога оца а мог  
 причестише, онда кнез Градоје, ведар и готово весео, громким гласом викну:</p> <p>„Јунаци!{S}  
ухој, каменитој пустињи стоји он, висок готово као копље; завио се у неку кожу, као да је медве 
да стигнем с војском а не да му долазим готово без војске!“ рече војвода па се задовољно насмеј 
и завија свакојако!{S} И ако је младост готово што и лудост, опет немој мислити да ја не видим  
сељанке журно покупише српове, и виле и грабље, покупише здеље и чутуре, запрегоше волове у кол 
а живо и здраво чедо своје, које јој је грабљива и гладна птичурина зграбила из колевке и у вис 
 века зову Орловићи, а двор њихов Орлов Град.</p> <p>Још док су се звали Голубовићима били су о 
хо спушта у Голубињску Реку, лежи Орлов Град, од старина двор властелинске куће Орловића.{S} На 
 слике могло видети како је диван Орлов Град, а речима је тешко лепоту његову описати.{S} То ни 
ду на Угре свратио к Орловићима у Орлов Град.</p> <pb n="25" /> <p>Дугачка зидина на десно од о 
} Млади кнежевић може наћи пута у Орлов Град и без Ристивора, а ја сам се заветовао госпођи кне 
д се Боривоје, синко мој, врати у Орлов Град к мајци својој.{S} Ристиворе, да пратиш свога <pb  
S} У дане ове, у које загледамо у Орлов Град, старинска и славна кућа Орловића има само две муш 
џарске кљусине, па на њима прођоше кроз град, наоружани свакојако, али из гласа и сложно појући 
 да каже, „ја ћу, ако Бог да, у небески град Јерусалим на покајање!“</p> <p>„Па да пођемо и ми  
 битку на Косову, ето неверника на овај град.{S} Није ли боље да бранимо овај град на Косову, н 
ј град.{S} Није ли боље да бранимо овај град на Косову, него овде на његовим шареним а слабим з 
а војну; дужни смо само да бранимо овај град, ако га и кад га непријатељ нападне.{S} Али ако —  
још цар Тројан сазидао и да се онда тај град звао Голубац, као што су се и први српски властели 
 од њих!...{S} Док само наш Градоје као град грухне, следиће се срца њихова!{S} И док само овај 
 лепоту његову описати.{S} То није само град са голим зидинама и беспрозорним кулама, него је и 
рати, ти си кнегиња и госпођа од Орлова Града, и од свих наших баштина, и од свега нашег народа 
пијемо у здравље Старога Орла од Орлова Града!...{S} Не брин’те се, људи, сад нам не гине побед 
ео их да издахну под зидинама од Орлова Града.{S} На отвореноме прозору од шестостране куле сед 
а, жене кнеза Милана Орловића од Орлова Града, и ако јесте — онда... ниси ли ти главом кнез Гра 
м.{S} Паде мртав кнез Градоје од Орлова Града. „Да таквога не има сокола!“</p> <milestone unit= 
око у ноћ кад се кнез Градоје од Орлова Града устави под једним гранатим стогодишњим храстом на 
МИЈАТОВИЋ</p> <p>КНЕЗ ГРАДОЈЕ ОД ОРЛОВА ГРАДА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ ВРЕМЕНА БОЈА НА КОСОВ 
 <p>„Дивно збориш, стари орле од Орлова Града!“ рече кнез Гојко силно раздраган.</p> <p>„И доис 
оме завету ево нас из кнежине од Орлова Града, да ти, као клетвеници твога дома од старина, сле 
 из свих села и заселака жупе од Орлова Града.{S} И старо и младо похитало је у чистом празничн 
Ристивор.</p> <p>„Ми смо Срби од Орлова Града.{S} Не стигосмо да гинемо уз нашега честитога Кне 
авом кнез Градоје, стари Орао од Орлова Града?!“</p> <p>Кнез Градоје — који не скидаше својих п 
Мој дед, кнез Градоје Орловић од Орлова Града вели да напишем ово овако:{S} Војводо, више ти ја 
рши нека кнез Градоје Орловић од Орлова Града буде војсци старешина.{S} Камо наше среће да њега 
тала кад је ето и старом орлу од Орлова Града невоља, да своје мисли савија и завија свакојако! 
љку.</p> <p>Из села, десно испод Орлова Града, допираху узбуњива запевања петлова, као да успла 
косови и сенице изабрали перивој Орлова Града за свој рај земаљски, и што је <pb n="4" /> изгле 
тнијим зрацима озарује цвеће око Орлова Града,</p> <p>Једнога топлог сунчаног дана, крајем маја 
нијски.{S} Сва поља и гајеви око Орлова Града изгледали су као да су се преобукли у чисто рухо  
ем маја 1389., баш на томе крилу Орлова Града могли сте угледати слику мирну и опет пуну боје.< 
ко често падала на Звезду Даницу Орлова Града, — све то заједно сломило га је.{S} Срце му нагло 
„Не мислим ја цркву коју су људске руке градиле, него цркву коју је сам Бог саградио!{S} Зар не 
и пролило, колико домова, колико села и градова разорило, колико је невине деце скапало од глад 
 јечаше као да се некакав од Тројанових градова срушио на плећа његова.{S} Војвода Радич хукаше 
 бих могао пустити кнеза <pb n="124" /> Градоја.{S} Вуканов дом кумује моме дому има већ двеста 
осади између себе и кнеза <pb n="94" /> Градоја.{S} Дворске слуге изнесоше преда њ свакојаке ђа 
рловића има само две мушке главе: кнеза Градоја, старца од седамдесет лета, и унука његова Бори 
ари Милојко, вршњак и друг нашега кнеза Градоја, сед као и он, пољуби Кнегињи руку, изиђе на дв 
ко обрадовао као кад виде старога кнеза Градоја.{S} Не хте се с њиме љубити у лице док му прво  
о је писано руком Боривоја, унука кнеза Градоја, код цркве Богородичине, зором у Среду.“</p> <p 
д виде војводу мртва, и кад чу од кнеза Градоја да је сасвим очевидно да је он сам својом руком 
положио по један камен на гробове кнеза Градоја и верног му слуге Ристивора.</p> <p>И сам султа 
сад тешкате?{S} Што не послушасте кнеза Градоја, који, оседео у војнама, преклињаше нас све ред 
лаше коње.</p> <p>Војвода тражаше кнеза Градоја; али нигде Градоја да нађу.{S} Слуге му казивах 
вам се не могу!{S} Ама пустите ви кнеза Градоја, нека иде кад му у староме кошу младо орловско  
Порубовића, и заповеди му да води кнеза Градоја и чету његову у колибе за њу спремљене; а самог 
у би мило, да онде у цркви загрли кнеза Градоја и пољуби га у образе, и рече му: „Хвала теби, к 
ог Рудишта; „не можеш ти окренути кнеза Градоја.{S} Узалуд ти сва мука.{S} И узалуд би нам свим 
ина овамо!“</p> <p>И тако долазак кнеза Градоја задахну све, и господу, и војнике, и народ нови 
ош нешто што бих ја хтео да питам кнеза Градоја,“ прихвати опет кнез Вукан. „Кнез Лазар је већ  
, војводо, не би радосно послушао кнеза Градоја!“ прихвати кнез Гојко. „Само би ваљало да прове 
оги од господе са свих страна око кнеза Градоја.{S} Старац се само окреташе са коња и десно и л 
!{S} И да се пожуримо да стигнемо кнеза Градоја!“</p> <p>Још није било сунце стигло на врх неба 
 заставу!“ беше последња заповест Кнеза Градоја слузи своме Ристивору.</p> </div> <pb n="198" / 
прилику да покаже колико поштује старца Градоја.</p> <p>„А ко, војводо, не би радосно послушао  
ојвода тражаше кнеза Градоја; али нигде Градоја да нађу.{S} Слуге му казиваху како се стари кне 
а господа.</p> <p>Кад се сврши јутрења, Градоје, још онде у цркви, приђе к војводи па му рече:< 
и образ и поздрави га добродошлицом.{S} Градоје се окрете, узе за руку Боривоја — који и сам бе 
> <p>„Што ли се теби толико хита, кнеже Градоје?!“ питаше кнез Вукан.</p> <p>„Ево што: прво Гос 
 одушевљених срдаца мало стиша, кнез се Градоје опет нестрпљиво окрете к војводи:</p> <p>„Молим 
ог грла.</p> <p>„А сад вас молим!“ рече Градоје својој дружини тихим гласом, готово шапатом, ка 
S} Тек кад народ опази да војвода, кнез Градоје, праћени неколицином властеле и слугу, журним к 
<p>„Господине војводо!{S} Мој дед, кнез Градоје Орловић од Орлова Града вели да напишем ово ова 
војева Ждрала.{S} Кад се то сврши, кнез Градоје рече својој малој дружини:</p> <p>„Ходите, помо 
јска пролажаше праштајући војводу, кнез Градоје стајаше гологлав и са рукама на прса скрштеним  
последњем <pb n="165" /> целивању, кнез Градоје заповеди да се сваки кнез и сваки властелин ста 
ве то истина!“ рече <pb n="120" /> кнез Градоје. „А и да је истина, боље је да смо ми на Косову 
 и шта још да прикупи и изнесе.{S} Кнез Градоје му додаде својом руком онај кондир малвасије, и 
ок се други грохотом насмејаше.{S} Кнез Градоје састави веђе, намршти чело и гледаше преда се з 
рукама својим и на мах заспа.{S} А кнез Градоје седе с Ристивором те се најпре прихватише беле  
ушали сте ваљада од ваших очева да кнез Градоје никада не говори што не мисли, и да оно што мис 
сам шта пише!“ Па онда сетив се да кнез Градоје није врло јак на читању књига и туђег писања на 
ма Вукана пустио да отиде, само да кнез Градоје, којега се рука дотицала руке цара Душана, оста 
ва тројица смерно причестише, онда кнез Градоје, ведар и готово весео, громким гласом викну:</p 
уди срца јуначна?!“</p> <p>Па онда кнез Градоје сави главу к левом рамену, да на своје лево ухо 
х јунака међу вама!“</p> <p>И онда кнез Градоје срдито трже к себи златом обложене вођице, окре 
 ви мени да кажете!“</p> <p>И онда кнез Градоје ућута.{S} Узалуд гледаше час један час други од 
} И док се ова војна не сврши нека кнез Градоје Орловић од Орлова Града буде војсци старешина.{ 
рвета и другим неким светим моћима кнез Градоје поклонио своме манастиру Милостину.{S} Журила с 
Четвртак пред пече са једнога виса кнез Градоје показа своме унуку и својој чети беле куле и зи 
.</p> <p>„Како да не може!“ запита кнез Градоје запрепашћен.</p> <p>„Тако, не може!{S} Не да цр 
вој.</p> <p>„Зар само три?“ запита кнез Градоје, очевидно незадовољен у својим очекивањима.</p> 
њи са бојишта!“</p> <p>„А!“ зајеча кнез Градоје, „Бог те чувао овој земљи, наш честити Господар 
— последњим куцањем.{S} Паде мртав кнез Градоје од Орлова Града. „Да таквога не има сокола!“</p 
Ристивор усплахирен.</p> <p>Испаде кнез Градоје с Боривојем пред шатор и чуше доиста жагор вели 
д самог свог детињства био!“ упаде кнез Градоје Гојку у реч. „По своме срцу суди о срцу других  
к ти бејах опремио Ристивора,“ узе кнез Градоје да говори војводи, „да ти јавим, шта чусмо овде 
м ја тебе, господине војводо,“ узе кнез Градоје да говори са све то јачим узбуђењем, „пусти ти  
 се чини да војвода рече да нам је кнез Градоје старешина <pb n="171" /> док ова војна траје!{S 
_C4.2"> <head>II</head> <p>Дуго је кнез Градоје јахао сам.{S} Не хтеде се осврнути да види ко ј 
прилога црквама!“</p> <p>И тако је кнез Градоје на свој начин решио једно незгодно питање.</p>  
ди да сва војска преноћи где ју је кнез Градоје већ сместио, а да неколике страже пођу друмом ц 
око двора да ли је ко видео кад се кнез Градоје кренуо, кад дојаха коњаник од чете кнежеве, и д 
<p>Било је већ дубоко у ноћ кад се кнез Градоје од Орлова Града устави под једним гранатим стог 
> <p>„Е сад, свети оци!“ окрете се кнез Градоје духовницима, „чим се ископа гроб, спремите се д 
данима поклонио!“</p> <p>Снужди се кнез Градоје, обори главу ниско, замисли се нешто дубоко за  
3.3"> <head>III</head> <p>Стари се кнез Градоје окрете к војводи:</p> <p>„Не замери ми, војводо 
а, и не требате ви што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја ћу да загазим у турску војску, да је питам 
а, кад се бој почне да бије!“ рече кнез Градоје. „Немој, молим те, војводо, немојте, господо и  
е, и врати нам се у сретање!“ рече кнез Градоје, па нареди стражи да дигне војску на ноге.</p>  
“</p> <p>„Ништа то, војводо!“ рече кнез Градоје весело. „Ми, колико нас је данас овде, да се кр 
> <p>„Станите мало, господо!“ рече кнез Градоје. „Не приличи нама да кога било кунемо.{S} Госпо 
 растапати у сузе. „Господо!“ рече кнез Градоје; „да сви заједно потражимо по шатору.{S} Не мож 
<p>„Вама се чини да је тако!“ рече кнез Градоје с презривим осмехом, „мени се чини да није тако 
огибију <pb n="182" /> нашу!“ рече кнез Градоје поуздано, „Не би тај јадан народ данас запевао, 
7" /> <p>„Благо теби, синко,“ рече кнез Градоје рањенику, „благо теби, који си крв своју на Кос 
Агарјана, то теби није ништа“ рече кнез Градоје с пуно горчине и презривости, и узе по свом оби 
S} Нека ти је срећно!“ усклицаваше кнез Градоје борећи се с читавом једном четом која га стезаш 
ако, браћо, Бог вас видео!“ викаше кнез Градоје сва веселији.</p> <pb n="103" /> <p>„И још то н 
е колибе и одморите се!“ понављаше кнез Градоје мало оштрије. „Видећу ја ко од њих сме да дигне 
<p>„Славе ти, кнеже Гојко,“ мољаше кнез Градоје, „дај, брате, још мелема за срца наша!{S} Казуј 
Милојка!{S} Тако, брате!“ говораше кнез Градоје задовољан.</p> <p>„Па онда,“ настави Гојко, „Кн 
ајати што те не поведох!“ говораше кнез Градоје сниским гласом, и погледа горе међу грање од ли 
о да не да?!“</p> <p>Тако говораше кнез Градоје, па му се образи зажарише а очи почеше севати м 
неко убије војводу нашег?!“ питаше кнез Градоје и сам дубоко узбуђен, и узе се крстити од чуда. 
а и најтеже грехе опрости!“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Могу, како да не могу?!{S} Бог с тобом 
едњи који га је жива видео“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Казаћу ти све по реду, господине кнеже 
 Орловићева чета повуче, војвода и кнез Градоје стадоше по средини између једних и других војни 
ту с кнежевим Лабудом.{S} Сад се и кнез Градоје насмеја, и узе тапкати руком Јабучила по врату, 
тога Саве кроз њих дихао!“ настави кнез Градоје. „И за Душаново доба властела се завађала час с 
 господе грцаше од плача.{S} Стари кнез Градоје јечаше као да се некакав од Тројанових градова  
оспода исповедамо!“</p> <p>И стари кнез Градоје беше силно раздраган.{S} Први он од властеле по 
и наш војводо!“ рече свечано стари кнез Градоје дубоко ганут и сузе ронећи.</p> <p>„Бог да га п 
 изгинемо!“ говораше на глас стари кнез Градоје.</p> <p>„Стани, море!... ни корака напред!“ вик 
е не зборећи ни речи.</p> <p>Стари кнез Градоје диже завесу на уласку у шатор, па им викну:</p> 
 ни камен на камену!“</p> <p>Стари кнез Градоје само шкрипаше зубима.</p> <p>„Начини се неред н 
 <p>„Ех, синко, ја ћу...“ одговори кнез Градоје, затежући очевидно у забуни шта да каже, „ја ћу 
дом и код таквих јунака!“ прихвати кнез Градоје горко подругљиво.{S} Па се онда окрете војводи: 
и!“</p> <p>„Кад је тако,“ прихвати кнез Градоје, „онда ви данас нама опојте како треба нашег во 
ову. <pb n="126" /> Твој клетвеник кнез Градоје Орловић.{S} Ово је писано руком Боривоја, унука 
{S} Дајте да саслушамо све што нам кнез Градоје поручује!{S} Дед’, млади властелине, казуј нам  
 своје неизгладљиве печате.{S} Сам кнез Градоје, кад је пре педесет година наследио свога оца,  
 јесте — онда... ниси ли ти главом кнез Градоје, стари Орао од Орлова Града?!“</p> <p>Кнез Град 
говори још једнако сасвим стрпљиво кнез Градоје.</p> <p>„Ти, брате,“ прихвати опет Вукан, „ниси 
 шале и прштало досеткама.{S} Само кнез Градоје, ког војвода беше посадио себи уз десно колено, 
тотине војника!“ рачунаше полагано кнез Градоје.</p> <p>„Зар свега двеста војника?!“ запита Рис 
рече смерно и опет сасвим поуздано кнез Градоје, — „Славе ми, ништа мени немаш да захвалиш!{S}  
осподине Кнеже!“ јечаше полугласно кнез Градоје.</p> <p>Па онда Гојко настави опет:</p> <p>„И ј 
га, оче игумане!“ прекиде га оштро кнез Градоје. „У овом чудноватом времену у коме живимо, кад  
ту скоро сва војска војводина, јер кнез Градоје устављаше чету по чету како која пристизаше.</p 
Мирослав. „Није <pb n="131" /> нас кнез Градоје кумио и преклињао да се крећемо?!{S} Јес’, али  
тачаства!“</p> <p>„А!“ зајеча опет кнез Градоје. „Кад ли ће се једном то отровно семе истребити 
ј срећи и слави?!“</p> <p>Приђе му кнез Градоје и диже га са мртвога војводе.</p> <p>„Устави се 
 плакати.</p> <p>„Некудиме!“ викну кнез Градоје нестрпљиво; „знамо сви да си му ти од раног дет 
 једном таквом трпезом вечерали су кнез Градоје, поп Каритон и војводин властелин Иван.{S} Рист 
ти велике милости Божје.{S} Кад чу кнез Градоје да допочеше већ певати и „Придите, последње цје 
ећ сви под липом искупише, узе реч кнез Градоје:</p> <p>„Прво што имамо да свршимо то је да исп 
о зашто, кнеже Добромире!“ узе реч кнез Градоје. „Прво зато, што нас је наш Господин Кнез Лазар 
 господине Вуче,“ упаде опет у реч кнез Градоје, па узе вртети главом, „знам ја тебе добро!{S}  
"SRP18990_C4.1"> <head>I</head> <p>Кнез Градоје на своме Лабуду, а под својом црвеном свиленом  
SRP18990_C3.4"> <head>IV</head> <p>Кнез Градоје не хте премештати свој шатор са места, где га ј 
види!“ рече му кнез Вукан. </p> <p>Кнез Градоје уђе под шатор. </p> <p>Под шатором је још мрак  
рема вратима од трпезарије.</p> <p>Кнез Градоје се пригну к уху војводину па му шапатом рече: „ 
 било тешко да их раздвоје.</p> <p>Кнез Градоје виде првим погледом шта се учинило па задовољан 
и дрвена крстача не утврди.</p> <p>Кнез Градоје тада заповеди да се одмах сва војска спреми за  
е како им је заповедио био.</p> <p>Кнез Градоје, шкргућући зубима, врати се и сам на своје мест 
 који би од Косова долазио.</p> <p>Кнез Градоје дочека војводу снужден и невесео, као да му лиц 
ари Орао од Орлова Града?!“</p> <p>Кнез Градоје — који не скидаше својих погледа са лица Санџак 
крв ваша треба за одбрану!“</p> <p>Кнез Градоје изгледаше запрепашћен, али само за један тренут 
tlepage"> <p>ЧЕДА МИЈАТОВИЋ</p> <p>КНЕЗ ГРАДОЈЕ ОД ОРЛОВА ГРАДА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ ВРЕ 
аше живо многи од господе.</p> <p>Стари Градоје састави своје густе веђе, па се мало замисли.{S 
латни крст на Грачаници.</p> <p>„Еј мој Градоје!“ говораше тихо сам себи; — „бадава, баш као да 
 Господина Кнеза огрешили!“ рече старац Градоје. „Не дам ја теби, војводо, да уза свој грех узи 
рају.</p> <p>„Е, сад, војводо!“ узе реч Градоје, „дај нам заповест да се одмах за Косово кренем 
ин Кнез да буде без мене!“ узе опет реч Градоје, који сав беше поцрвенео у лицу и коме очи сева 
 шта ће бити од њих!...{S} Док само наш Градоје као град грухне, следиће се срца њихова!{S} И д 
нас на Косову посрамити!“ Па млади унук Градојев удараше хитро мачем по Турцима и лево и десно. 
младог дечка од петнаест година.{S} Син Градојев, кнез Милан Орловић, погинуо је пре две године 
а неколико тренутака, док не звизну мач Градојев посред лица турског четовође, па онда и лево и 
је воље доведена и привенчана за Милана Градојева сина, и опет како су неки властели, вратив се 
а само једна жалост што претишташе срце Градојево.{S} Кад год би помислио да се битка на Косову 
да одбише од двора и повијаше за кнезом Градојем и четом његовом преко пољане па тихом једном у 
ше рањен човек.{S} За војводом и кнезом Градојем уђе у крчму и сва властела.{S} Сви се ћутећки  
па метну обе своје руке на рамена кнезу Градоју; „ето могао бих да ти заповедим да останеш, док 
мерено:</p> <p>„Од Војводе Радича кнезу Градоју, љубимом ми пријатељу, срдачно поздрављење. — Д 
 праћен сад и Ристивором, па рече кнезу Градоју да га кнез Вукан и сва друга господа моле да по 
и противила, али не могоше старом кнезу Градоју, кад овај дохвати за руку и једнога и другога п 
.</p> <p>„Нека је хвала господину кнезу Градоју, који ми ево даде од своје слатке малвасије, те 
/p> <p>„Не, не!“ упаде живо у реч кнезу Градоју војвода, желећи да спречи даљи развој гнева кне 
викаше кнезови и властела.</p> <p>Кнезу Градоју се чело намршти и његове густе веђе спуштаху се 
дода по неку грађевину, за спомен себи, граду који су му стари оставили; и сваки је <pb n="3" / 
д по виноградима и воћнацима.{S} Не дај граду у наше винограде; не дај дажди на наше њиве; не д 
 сваки је <pb n="3" /> век ударао на те грађевине своје неизгладљиве печате.{S} Сам кнез Градој 
тина година овамо волео да дода по неку грађевину, за спомен себи, граду који су му стари остав 
е у љуту свађу.{S} Диже се једна велика граја, и усред ње сукнуше мачеви из корица, и мало што  
мач свакога свога сина!“</p> <p>Диже се граја од одобравања са свих страна, али је надјача јека 
охвативши се глатким сребрнастим својим гранама, као да су се џиновкиње у сребрним оклопима заг 
ју.{S} У самом левом куту слике висок и гранат храст; под њим шарене простирке, подглавњаци, др 
адоје од Орлова Града устави под једним гранатим стогодишњим храстом на ивици једне полупрокрче 
тарац. „Душан не би постао цар, нити би границе свога царства размакао, кад би му сва мисао бил 
оних јунака, који су под Душаном ширили границе царства српског, а о којима је Боривој још од р 
од оних јунака, с којима је Душан ширио границе царевини српској.{S} Свакоме дође некако топлиј 
ном шљунку, и од шуштања поветарца кроз грање и лишће од дивљих ружа и зелене леске.</p> <p>„За 
г перивоја до сребрних таласа, што кроз грање од дрвља и шибља трептаху у даљини.{S} Још је див 
ветњаци, исковани мајсторским чекићем у грање и лишће, кроз које се орао у вис пропињао, као да 
оје сниским гласом, и погледа горе међу грање од липе као да види да није откуд тамо Каритон.{S 
 узбрдицом на којој дуги редови зеленим грањем и лишћем покривених колиба беху постројени.</p>  
југале плаве ластавице.</p> <p>У густом грању од стародревног бршљана, који се припијао уза сту 
ку белу Перунику, са оним њеним крупним граорастим очима, из којих свагда светли невини детињи  
а, па му онда тело предадоше калуђерима Грачанице, да га у њиховој цркви сахране!{S} И ето вам, 
емљу као да не сме да подигне очи према Грачаници, — узе да говори на глас:</p> <p>„Опрости нам 
вребати одблесак сунца о златни крст на Грачаници.</p> <p>„Еј мој Градоје!“ говораше тихо сам с 
воју и Ристивору. „Него не можемо још у Грачаницу.{S} Не можемо прићи ка гробу Господина Кнеза  
апита Ристивор безазлено.</p> <p>„Какву Грачаницу?!“ прихвати кнез. „Не мислим ја цркву коју су 
ога Саваота!“</p> <p>„Јели мислиш цркву Грачаницу?“ запита Ристивор безазлено.</p> <p>„Какву Гр 
ишљах“ рече Ристивор, „ти помињеш дивну Грачаницу, које ено у дну Косова како се бели као пехар 
 сутра кнезу, е па не може то све једна грбина и једна рука!{S} Не изгибоше ли толики наши људи 
ојиштима славу дизао.{S} Знамо да ти је грдна жалост за сином, онаким соколом, крила поломила т 
а га сахранимо на месту, на коме је, од грдне жалости што на време на Косово не стиже, сам себи 
 „жив се предавао није, пао је покривен грдним ранама!“</p> <p>„Колико је рана стекао?!“ питаше 
а Косову да бегају?{S} А, мој синко, да грдну ли реч рече!...{S} Овамо!...{S} У седла!{S} На ко 
их очију у вис, па златном стрелом гађа грдну једну мркосиву орлушину, која раширеним крилима л 
еље ваше.{S} Не дам ја вама да сами још грђе срамотите своје родитеље а моје покојне пријатеље! 
 мачем у руци и погине, те да се олакша грех, којим се о Господина Кнеза огрешисмо!{S} Ето, зар 
мљене!{S} Ето то вам је!{S} Јесте да је грех, али нека иде тај грех на моју душу!{S} Ја још <pb 
 ћете ви мене да наведете на много тежи грех него што је војводин!{S} Не можемо ми пустити да с 
олико сам се огрешио, и да желим да тај грех колико могу покајем.{S} Закопајте ме овде, где ме  
!{S} Јесте да је грех, али нека иде тај грех на моју душу!{S} Ја још <pb n="163" /> једном вас  
. „Не дам ја теби, војводо, да уза свој грех узимаш на своју душу и мој.{S} Ми смо, истина, људ 
снађе!{S} Ово је просто један страховит грех што га наш јадни војвода учини и ја не знам...“</p 
својих превали признавање тешког једног греха!</p> <p>„О, наша верна слуго, добри Ристиворе!“ п 
е да учине, да Бог грешницима и најтеже грехе опрости!“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Могу, како 
 тако наредише јер је један од најтежих грехова пред Богом, да човек сам себи живот одузме!“ пр 
pb n="114" /> да је право да због наших грехова мало и прострадамо и јесте право; ако нам Бог в 
 стар, а млади кнежевић још је дете.{S} Грехота би била да, било ти било он, на Косово излазите 
било он, на Косово излазите; а два пута грехота да оба заједно пођете!{S} И три пута грехота, к 
та да оба заједно пођете!{S} И три пута грехота, кад ево имате мене у замену да пошљете!“</p> < 
ја, и постови, па..... разуме се, према греху и прилози!“</p> <p>„Кад је тако,“ прихвати кнез Г 
 мало загушеним гласом, „наравно, према греху требају и молитве, и метанија, и постови, па..... 
ту Агарјанском.{S} Добар си поп, али си грешан човек.{S} А ниси ни имао прилике да се покажеш к 
т да увиде, омекшај им срце да осете да греше један према другоме, да се греше о добро име свој 
реше о добро име својих родитеља, да се греше о своју дружину, о свога војводу, о Господина Кне 
ете да греше један према другоме, да се греше о добро име својих родитеља, да се греше о своју  
вала му што те посла, те нам каза да не грешимо душу песмом у дан, у који ваља да кукамо!“</p>  
ина из сужањства!{S} Ево и његова ти се грешна жена моли да се смилујеш на ситну децу њихову!“< 
вај свет није црн био?!{S} Сви смо ми и грешни и црни; само сте ви вазда свети и светли!“</p> < 
ма, јер ће видети да нисмо змајеви него грешни и слаби људи баш као и они!{S} И још те за једно 
нешто срди на нас Србадију.{S} Да јесмо грешни, јесмо; <pb n="114" /> да је право да због наших 
сто!“</p> <p>И један и други, као да су грешни ђаци пред строгим учитељем, погнуше главе па учи 
ође кнегиње, него гледаше преда се, као грешник који ето преко усана својих превали признавање  
 ти се молим смилуј се на ова два млада грешника, што се синоћ при вину горко завадише, и што е 
 о јакости твоје сажаљивости према нама грешнима!“</p> <p>Старац прену иза сна и скочи живо на  
р не могу ваше молитве да учине, да Бог грешницима и најтеже грехе опрости!“ питаше кнез Градој 
 Светој Тројици смилује на молитву мене грешнога!{S} И ево чуј:{S} Прво ти се молим за све моје 
 се покајемо и да му се помолимо, па да грешном телу одмора дамо!“</p> <p>И онда поп навуче ман 
дост своју сагорели у сладости световне грешности, а који ни појма немају о томе шта је то што  
.{S} Па онда уви у плетенице, у које је грива у Ждрала, сребрнасто сивог коњића Боривојева, опл 
 помиловао свога Лабуда, потапкао га по гриви и по врату, и проговорио би му у кратким реченица 
ева изненадила.{S} Једни се загледаше у гриву својих коња; други се опет погледаху значајним по 
ика из хиљаду грла као да је из једнога грла. „Заповеди нам само Напред, па да видиш, Господару 
 да надцврчи сваког другог, па ма танка грла попрштала.</p> <p>Голубови су немирно час узлетали 
велики дан, још једнако кратак за жедна грла и усијане главе.{S} Нико не умеде казати како то б 
момчад и девојчад не пусте, да им јасна грла одјекну веселим песмама?{S} Ти знаш да моба може д 
вору чутуру вина, нека спере прашину са грла!“</p> <p>„Хвала теби, господине војводо, који си д 
присутни као из једног срца и из једног грла.</p> <p>„А сад вас молим!“ рече Градоје својој дру 
о није.{S} И не могаше да се устави док грла не промукоше у војничке господе, те их не замени с 
Тако је!“ громко одјекну вика из хиљаду грла као да је из једнога грла. „Заповеди нам само Напр 
сни смех и у јасни кликот из девојачких грла, кад млади војници, потпуно оружани и опремљени, в 
а му не беше унук него витешки друг!{S} Грлећи старца Боре рече:</p> <p>„Благо мени, што ћу уз  
ах очи, не смедох!{S} Куд ћеш ти орлу о грлици да говориш!{S} Али код твоје доброте имам срца и 
pb n="179" /> Натраг!“ викну он, што га грло доношаше, Ристивору, који се доиста напрезаше да о 
о беше да нађе речи, али као да му туга грло стезаше.{S} Од тешких свилених завеса на улазницам 
 дубоко дише.{S} Није дуго потрајало па грло Ристиворово зајеча тихо и потмуло као неком јеком  
ом малвасијом!{S} Путник је, сухо му је грло од прашине!“</p> <p>„Казуј прво, како је Господин  
 пехар, сркну мало малвасије, да овлажи грло, и онда поче:</p> <p>„Већ првих дана по моме долас 
ао; али некаква опора сухота стезаше му грло и угуши глас, јер се у томе часу на прагу од њихов 
некуд заповест „Стој!“ Застаде им реч у грлу и дах у грудима, све са лепоте призора који им се  
имо мало хлеба!“</p> <p>Седоше опет под грм.{S} Старац разложи онај део погаче што се још нађе  
 онога грма, у врх плаштева, а уза сами грм наместише седла, како ће им као узглавњаци послужит 
да пратиш кнежевића ево одавде од овога грма па до у Орлово.{S} Јеси ли ме разумео?!“</p> <p>И  
ене плаштове по сухој земљи испод онога грма, у врх плаштева, а уза сами грм наместише седла, к 
, три коњика, три Србина испадоше испод грма на чисто поље, и најпре ходом па онда лаким трком  
чула потмула нека тутњава, као да негде грми, или да негде дубоко испод земље некакав џин овда  
p> <p>„Све ми се чини да негде у даљини грми!“ рече тихо госпођа Манда своме свекру. „Боривој ј 
к.{S} У даљини се опет чуо тутањ као од грмљавине.{S} Старац викну неколико пута:</p> <pb n="10 
е или сте заспали, или ослушкујете само грмљавини, те ситно звоно и не чујете?{S} Хајде, кнеже, 
S} Напред!“ Не умем ја вама описати ону грмљавину од кликтања, онај наш радосни занос!{S} А как 
уменим образима и ватреним очима громко грмну:</p> <p>„Је ли тако, Боре?“ — оно се вижљиво ђаче 
рага се малена војска кнежева па громко грмну у усклике: „Живео нам, славни господару!{S} Живео 
седлана.{S} Нађоше кнеза где стоји пред грмом,а загледао се био у шаторове турске на оној коси  
о за укоп војводе Радича: шатор дигнут, гроб ископан, и тело војводино положено у ковчег на брз 
нез Градоје духовницима, „чим се ископа гроб, спремите се да се тело нашег војводе опоји како т 
{S} Ми гледамо одавде цркву, у којој је гроб нашега Господина Кнеза Лазара; а може бити она зве 
ка!“ Постојаше сви ту гологлави, док се гроб не загрну и дрвена крстача не утврди.</p> <p>Кнез  
каше још дуго кад већ давно прешао беше гроб војводин.</p> <p>За све време док војска пролажаше 
 да пређемо Косовим пољем, да потражимо гроб Господина Кнеза, да га сузама нашим прелијемо, и у 
ластела, те сваки баци грудвицу земље у гроб на ковчег војводин рекав искрено и од срца: „Нека  
n" /> <p>Сутрадан је сунце обасјало два гроба, један поред другог.{S} Санџак-Бег је заповедио т 
а тела заветујемо: да ћемо ми до његова гроба подићи цркву о нашем трошку, и поставити у њој ка 
на плоча одваљала са уста хладног неког гроба, или пећине некакве у којој је пуно леда и снега. 
 има, братском ревеном подићи цркву код гроба војводина!“</p> <p>И сви подигоше руке у вис као  
да му се кости у гробу преврћу, и да из гроба мене куне!“</p> <p>„Ма, господару, тек да заустим 
робом његовим, и на догледу непобусаног гробља на Косову, ја се без преговора примам тога старе 
мене, нека сви јунаци, који поред наших гробова буду <pb n="207" /> пролазили, виде, да је мој  
 његов војник положио по један камен на гробове кнеза Градоја и верног му слуге Ристивора.</p>  
од га пут нанесе онуда, стане пред оним гробовима, и у знак свога поштовања положи ма било по ј 
е они што остану живи говорити онима по гробовима: „Благо вама што сте пре ових страданија и не 
 Она звезда тамо трепти над непобусаним гробом честитога цара нашег.{S} Она црква тамо сад је д 
поведају.{S} Него пред оним непобусаним гробом његовим, и на догледу непобусаног гробља на Косо 
 још у Грачаницу.{S} Не можемо прићи ка гробу Господина Кнеза овако непокајани!“</p> <p>И појах 
 Миросав је претресао кости мога деда у гробу клеветом једном, која се само крвљу мојом ил’ њег 
а пута, јер њиме увредих мртва човека у гробу који не може да се брани, док је Витомир увредио  
 мога господара, јер хоћу да сам му и у гробу верни слуга његов!“ Ето смо људи тврда срца, али  
наци обојица били, њихове би се кости у гробу преврнуле, кад би се ви због будаласте једне зава 
ри завет мога деда, те да му се кости у гробу преврћу, и да из гроба мене куне!“</p> <p>„Ма, го 
 од часа на час стресаше се као да је у грозници, превлачаше руком преко чела бришући хладан зн 
Господин Кнез пази као своја два крила, грозно завадили, како мало што се у самоме двору, пред  
сподину Кнезу доведем!{S} Огреших се ја грозно о вас и о Господина Кнеза!{S} Ово је страшно и у 
"15" /> крстити, јер напољу удари негде гром са страшном праском и трештањем, а киша се спусти  
под велике стене која се и зваше Царева Громада, а испод које мало час пројахаше.{S} И још наре 
!{S} Тако се кроз стотине година држала громада од камења, прост споменик подигнут рукама Турак 
чека у крчми на цареву друму код Цареве Громаде, одовуд Вучитрна.“ Ту Ристивор нешто запе и зас 
том својом пред малену крчму код Цареве Громаде. </p> <pb n="135" /> <p>Ту се на једној пољани, 
 с Боривојем што брже могаше ка Царевој Громади.{S} Није прошао ни стотину корачаја а сусрете г 
мало и у лево и у десно, и да к Царевој Громади под његов шатор доведу сваког путника и војника 
 разапети на зеленој пољани под Царевом Громадом, на добар стреломет од шатора Орловићева.</p>  
 што пре стигли староме кнезу на Цареву Громаду!{S} Ристиворе, води нас најпречим путем!“</p> < 
нда кнез Градоје, ведар и готово весео, громким гласом викну:</p> <p>„Јунаци!{S} У седла!{S} На 
дмичући од бојнога окршаја!“ „Тако је!“ громко одјекну вика из хиљаду грла као да је из једнога 
ац са руменим образима и ватреним очима громко грмну:</p> <p>„Је ли тако, Боре?“ — оно се вижљи 
<p>Раздрага се малена војска кнежева па громко грмну у усклике: „Живео нам, славни господару!{S 
а.{S} Ристивор заспа као заклан и ркаше громко.{S} Одмах у самом почетку стари кнез збораше тих 
ца, тргну узде Лабуду, <pb n="144" /> и громко викну: „У име Божје!{S} Напред!“ Не умем ја вама 
Ристиворову, и ако је поступно јачало у громко крхање, Иван би, може бити, најпосле и заспао, а 
роклети и овога и онога света!“ одјекну громко сва она гомила.</p> <p>„Станите мало, господо!“  
нез силно раздраган <pb n="72" /> викну громко: „Напред, јунаци!“ Ристивор ободе Јабучила па са 
с голом кривом сабљом у десници, викаше громогласно:</p> <p>„Предајте се, махните делије!{S} Пр 
рота од вашега реда!“</p> <p>Насмеја се грохотом кнез Миросав.</p> <p>„Вараш се ти, војводо!“ р 
њеном лепотом!“ прихваташе Винко, па се грохотом насмеја. „Кад свратисмо, беше она просто „Крчм 
„Каквих десет година?!“ насмеја се кнез грохотом; „мени је седамдесет а теби шездесет и пет!“</ 
ајближи другови стишавати, док се други грохотом насмејаше.{S} Кнез Градоје састави веђе, намрш 
а веле?!{S} Не веле ништа!{S} Старци се грувају рукама у прса, момчадија занемела, а од женскад 
 стотином коњаника, па се и та чета као грудва снега отапала уз пут, отапала, отапала, док се н 
е сви кнезови и властела, те сваки баци грудвицу земље у гроб на ковчег војводин рекав искрено  
огатим простиркама, претискаше на своје груди младо своје чедо и горко плакаше и јецаше.</p> </ 
ећем који јој лежаше о златном ланцу на грудима.{S} Уставила се на прагу.{S} Од ње падаше танак 
т „Стој!“ Застаде им реч у грлу и дах у грудима, све са лепоте призора који им се изненадно ука 
ушине, <pb n="28" /> а ти и поп Каритон грунусте на врата — мал’ не рекох као какве орлушине!“< 
рзим корацима уђе у гомилу, јер му сузе грунуше низ образе.</p> <p>Приђоше и сви други кнезови  
да Бог и свети Јован на помоћи!“</p> <p>Грунуше Боривоју крупне сузе низ бледе образе.</p> <p>С 
их!...{S} Док само наш Градоје као град грухне, следиће се срца њихова!{S} И док само овај змај 
пољуби га и у један и у други образ па, грцајући од суза, рече: „Ја теби, добри наш Ристиворе,  
гну се и пољуби мртва војводу у чело, и грцајући у сузама промуца:</p> <p>„О, сине мога побрати 
 у свити војводиној.{S} Неко од господе грцаше од плача.{S} Стари кнез Градоје јечаше као да се 
до срце у њега!...{S} Шта Агарјани, шта Грци, шта Угри?{S} Ама нека се сви искупе на Косово, ко 
нувши све своје силе подиже се живо, те грчевито дохвати Бега за обе руке, и онда викну загушљи 
голубињаку, те загушеним и усплахиреним гугутањем гукаху голубицама својим некакве зле слутње с 
, и шта ли ће слепци по саборима о њему гудети!{S} Него да махнемо <pb n="20" /> то на страну!{ 
шљаше да се успава на оном једнозвучном гуђењу и хркању Ристиворову као на љуљашци, па не могаш 
ано старчеву главу и прса, подупреше га гужвом од простирака и свакојаких тканина што се под бо 
, те загушеним и усплахиреним гугутањем гукаху голубицама својим некакве зле слутње своје, као  
га и другога па их поведе у свој шатор, гунђајући: „Да не знам православне и племените родитеље 
 И узе вртети главом, шкргутати зубма и гунђати нешто што не изгледаше као благослов.</p> </div 
заједно у једну гомилу, нешто лактовима гуркају, и овда и онда један другом главом и очима знак 
свију да говори.{S} Виде кнез то њихово гуркање, и као нагађао је шта то може бити, али се чини 
ајеча тихо и потмуло као неком јеком од гусала, као да је млади витез далеко, далеко тамо у цар 
, биће још пуно дивљих пљачкаша, бесних гусара без вере и без душе, који ће да пљачкају богата  
просјак, и да има калуђера који су се у гусаре одметнули.{S} Али знате ли ви, господо, зашто је 
емените родитеље ваше, рекао бих да сте гусари а не властела!“</p> <p>Дошав под шатор изагна и  
његову, празни сто његов.{S} Погледа на гусле његове што лежаху у једном куту испод иконе.{S} Ч 
о њему не причају народу по саборима уз гусле свакојаке лажи и гнусобе?{S} Зар...“ .</p> <p>„Јо 
х јуначких песама, које је тако лепо уз гусле казивати знао.</p> <p>Иван је био много уморан и  
свечева погледа, наднесе десну руку над густе веђе своје, па се пови мало унапред као да боље в 
>Кнезу Градоју се чело намршти и његове густе веђе спуштаху се као да хоће да <pb n="173" /> му 
оде.</p> <p>Стари Градоје састави своје густе веђе, па се мало замисли.{S} Учини му се да сад и 
{S} Зар певају?!“</p> <p>Саставни своје густе веђе, невесело окреташе најпре једно па друго ухо 
едан поток, којега обале беху обрасле у густи преплет од купина, дивљих ружа, вињага и леске.{S 
-— чинило му се — више но икада застрло густим ројевима <pb n="150" /> звезда.{S} Сетио се нека 
е на јабуку од седла, саставио калпак с густим веђама својим, седи му се брци изгубили у седој  
ше од себе, погледајући је испод својих густих веђа нешто натмурено, као да се срди, па ће најп 
ка ока његова како ме гневно гледају из густога мрака: што гушћи и црњи мрак све то сјајнија и  
нда себе!“</p> <p>Сељацима, који онде у густој гомили стојаху, беше мило то што кнез о коњу реч 
анким лепо повијеним обрвама, и дугом и густом црном косом.{S} Била је то лепа и милокрвна жена 
 дебелим носом, крупним очима, проседом густом косом и брадом, обојима небрежљиво одржаваним, у 
ј хаљини пала беше на колена, да својом густом и дугом русом косом утире са ногу Исусових покај 
ом, дугим брцима, а округло поткресаном густом брадом око руменог и округластог лица.{S} Опружи 
о су вијугале плаве ластавице.</p> <p>У густом грању од стародревног бршљана, који се припијао  
 своју узбуђеност, и да сухе сузе своје гута.{S} Најпосле — а после подуже почивке — рећи ће Ри 
змемо по један залогај хлеба и по један гутљај вина нека нам је то у овај час Свето Причешће, д 
шта један кондир вина, и сркну неколико гутљаја.</p> <p>„Нека је хвала господину кнезу Градоју, 
бацај ме у доње тамнице да ми јакрепи и гуштери крв сисају; чини што <pb n="30" /> хоћеш, само  
ме гневно гледају из густога мрака: што гушћи и црњи мрак све то сјајнија и све то већа она два 
ме прстима, хланим као лед, дохватио за гушу, продрмао и онда силно из постеље дигао, вичући ја 
е расклопише под витлањем мача кнежева, да се по ново склопе и да му и рамена и мишице и плећа  
оње.{S} Причаху да се враћају с Косова, да се тамо јуче била велика и крвава битка, да су Срби  
да се враћамо сви; ако ће неко да бега, да бегамо сви!“</p> <p>„Да бегамо?!“ цикну старац, па п 
иле,</p> <p>Дође заповест од Алај Бега, да Турци на својим рукама донесу под његов шатор сва тр 
ио да се битка на Косову била без њега, да се изгубила, и да је Кнез Лазар погинуо, стресао би  
ло ржући дојезди сам, без јахача свога, да се стави у равну врсту с кнежевим Лабудом.{S} Сад се 
вор! <pb n="80" /> ....{S} Нека Бог да, да се син, кога ми је поклонио, кад узрасте поноси твој 
ету ево нас из кнежине од Орлова Града, да ти, као клетвеници твога дома од старина, следујемо  
асом опазити, да он право у тебе гледа, да према теби руку пружа, да хоће баш тебе да дохвати,  
упним очима тако сетно жалостиво гледа, да осетих како ми његова туга срце моје стегну, те ми и 
а ластавица.</p> <p>_ Остадоше господа, да се договоре хоће ли поћи за њим или неће.</p> </div> 
у тебе гледа, да према теби руку пружа, да хоће баш тебе да дохвати, и да оно што говори баш те 
јају.{S} И још нам поклисар његов каза, да цар његов долази с војском на Косово, да тамо дочека 
еду!“</p> <p>Она бојазна старога кнеза, да не узнемирују мирно почивање покојнога кнеза, пређе  
љем, да потражимо гроб Господина Кнеза, да га сузама нашим прелијемо, и уздасима нашим окадимо, 
гарјана?!{S} А што ти рече, снахо моја, да Боре још не може да води војску нашу, истина је да н 
пске војске, па би повикао: „Децо моја, да ли ко од вас види да нам откуд долази нова каква чет 
Није ово место, кнеже, нити је прилика, да загледамо је ли војвода могао и друкчије наредити не 
ушевцу остане двеста педесет оклопника, да двор чувају.{S} Није Кнез стигао био ни у Топличку д 
гао глас: да се јуче била крвава битка, да су погани Агарјани разбили српску војску, и да је на 
е тамо јуче била велика и крвава битка, да су Срби разбили Агарјане до ноге, тако да им је и ца 
ужда Млетачкога, још онако млечно бела, да л’ још носи своје русе косе по вилински просто распл 
, и да су нам уморна браћа наша видела, да им одморна браћа у помоћ долазе, може бити да сотона 
а се греше о добро име својих родитеља, да се греше о своју дружину, о свога војводу, о Господи 
о и старом орлу од Орлова Града невоља, да своје мисли савија и завија свакојако!{S} И ако је м 
аревим да се војска у Дринопољу скупља, да пође преко мора у Караманију.{S} Ено му је предња во 
аца, и зар око светаца, и пред иконама, да читава војска од калуђера и дан и ноћ пева свете пес 
и да му спалимо и разоримо све што има, да не остане ни камен на камену!“</p> <p>Стари кнез Гра 
у ја овога часа да викнем мојим људима, да се вратимо откуда смо и дошли, а ти иди сам на Косов 
 Бугарима, Бошњацима, Угрима и Власима, да се сложе са Србијом те протерају погану Агарјанску а 
 гледај и помози нашим српским свецима, да умоле Господа Бога, нека не пада таква срамота на на 
од властеле поче да помаже духовницима, да им појање што пуније буде.{S} Тада и млади војвода у 
бледоплавој хаљини пала беше на колена, да својом густом и дугом русом косом утире са ногу Исус 
оји је Ристивор донео два кондира вина, да се нађу ако би се зажеднело.{S} Изнад постеље Ристив 
овамо, тако ти славе!{S} Ево овде вина, да прашину збрише и умор растера!“</p> <p>Војвода се не 
в до на крај левоме крилу, окрете коња, да још једном поред војске своје а к десноме крилу прођ 
е дође некако топлије око срца, и вера, да ће Срби победити Агарјане, доби нова крила и вијну с 
га дана на бориште код војводина двора, да се одатле сва војска крене у Четвртак пред вече или  
ају што она осећа — да се земља стреса, да уздише и тек што се заплакала није!</p> <p>Позно у в 
инемо с тобом; ако ће неко да се враћа, да се враћамо сви; ако ће неко да бега, да бегамо сви!“ 
 кнезом на Косово полазе, додаду цвећа, да своје клобуке оките.{S} Беше милина погледати како л 
уримо ми на страну Саборе Светих Отаца, да забацимо у заборав и књиге од црквена закона, али ет 
о ти среће јуначке — која, нека да Бог, да те прати на сваком твоме кораку — смилуј се па ми пу 
 викну оштро, да се ставе у збијен ред, да свога вођа дочекају како треба.</p> <pb n="63" /> <p 
 растеривао војску коју купим око себе, да је водим Господину Кнезу?!“ рече војвода.</p> <p>„Је 
несемо Господину Кнезу гласове од тебе, да му кажемо зашто ћеш та истом кроз дан два стићи!“</p 
лавио у земљу а управ чело своје главе, да му душа види пут неба!{S} Видите ли да је мали нож,  
 Имаћемо зар прилике да тргнемо мачеве, да одбранимо по коју српску главу, и спасемо по коју ду 
?!“</p> <p>Па се старац подиже на ноге, да стојећки и са склопљеним рукама саслуша речи земље г 
</p> <p>Ту сад госпођа Мандалена стаде, да чује одговор Ристиворов.{S} Млади витез по дуго стај 
>„Да станемо, дедо, за који часак овде, да поодморимо своје коње, и да послушамо како моба дивн 
Још није пола ноћи.{S} Да сјашемо овде, да се прихватимо хлеба и мало вина ако га још у твојој  
 весело. „Ми, колико нас је данас овде, да се кренемо, не би ли Господину Кнезу и нашој браћи н 
Ово двоје младих пустише своје погледе, да се сусретну и загреју под јаким зрацима сунца; и тим 
ва буду <pb n="207" /> пролазили, виде, да је мој верни слуга мени моје десно крило био!“</p> < 
проведе гологлаву поред мртвог војводе, да заставници сваку заставу приклоне тако да дотакне пл 
ема доста оружја; истом је послао људе, да зађу по старим ризницама и да обиђу све коваче, не б 
 по попа Каритона да овамо к мени дође, да нам војводино писмо прочита!“</p> <p>Одједаред духну 
 војска искупи.{S} Мислиш ли ти, кнеже, да нам већ давно не би стигле његове хитре књигоноше, д 
ритоне!“ .</p> <p>„Мислиш ли ти, кнеже, да ја не бих певао у славу наше свете вере Хришћанске д 
слушао у Крушевцу:“</p> <p>„Ево, кнеже, да ти ја кажем!“ прихвати војвода. „Тамо се прича да су 
шло је по доста духовника.{S} Остао је, да одслужује придворну црквицу, протопоп Недељко, два с 
о.</p> <p>„Сад ћемо, децо, у име Божје, да наставимо пут!“ рече Боривоју и Ристивору. „Него не  
ко дохвати пехар, сркну мало малвасије, да овлажи грло, и онда поче:</p> <p>„Већ првих дана по  
, и наднесе десну руку над обрве своје, да као пооштри очи да боље виде.</p> <p>„Ено је!“ рече  
има од шатора, и пригну мало ухо своје, да боље чује шта то под шатором стари кнез гласно говор 
клетвеник, и довео сам ти моје војнике, да те пратимо на војну.{S} Али могу ја овога часа да ви 
кају богата села по Косову, да их пале, да секу народ, и младу чељад у робље да одводе.{S} Имаћ 
оше Винка натраг у последњи ред гомиле, да га склоне од гневних погледа старога кнеза, и рекоше 
ом крилу неки војвода — не знам му име, да Бог да се никад и не знало! — да је, рекох, неки вој 
 да осете да греше један према другоме, да се греше о добро име својих родитеља, да се греше о  
ка на левоме крилу, ни Вука на десноме, да буду издајници свога отачаства и свога Господара!“</ 
ћемо са Божјом помоћу разбити Агарјане, да се више не дижу.{S} Поручи свима да их молим и прекл 
 чиниш; али би се заиста срдио на мене, да ја нисам поред мојих људи на пољу!{S} Не, не, моје ј 
усе косе по вилински просто расплетене, да л’ јој црне очи још и сада ватром горе, да ли....“</ 
о боље дај да испитамо слуге војводине, да видимо да ли је какве поруке за нас и за своју војск 
оворах: „Човече, не шаљи дете у Латине, да се тамо витештву учи!“</p> <p>Ућута мало, и загледа  
p>„А зар не могу ваше молитве да учине, да Бог грешницима и најтеже грехе опрости!“ питаше кнез 
уље, па викну попу:</p> <p>„Ходи, попе, да меримо снагу!“</p> <p>„Тако и ја велим, кнеже!“ одго 
, браћо,“ вели, „знаш ли ти, Ристиворе, да су ово сад баш настала последња времена»?{S} Е кад < 
рлов Град к мајци својој.{S} Ристиворе, да пратиш свога <pb n="193" /> младог господара, и да г 
л’ јој црне очи још и сада ватром горе, да ли....“</p> <p>Узеше га најближи другови стишавати,  
и нека сваку чету, коју сретну, пожуре, да лети к војсци нашој која се бије!“</p> <p>„Било је о 
о се, кнеже,“ — рече поп; „пуштајмо се, да видимо шта светац хоће!“</p> <p>И пустише се и раста 
хо и одмерено да говори; „звала сам те, да проговорим с тобом две три речи на само.{S} Ти си на 
а откуда би ви и знали? — кад не знате, да вам ја кажем који знам!{S} Кад сам ја оно учио књигу 
и па онда шапну Ристивору: „Ама, брате, да их раздвојимо!“</p> <p>„Не знаш ти њих!{S} Још су он 
S} Нека је слава Богу!{S} А сад, брате, да проспавамо још мало до зоре!“</p> <p>И Ристивор леже 
си, него чисти и добри!{S} Кажу, брате, да пре него што ће неко од господе овога двора да умре  
омир сукну мач из корица, па се окрете, да код свога стола дочека Миросава.</p> <pb n="91" /> < 
аки властелин стави на чело своје чете, да је полаганим кораком проведе гологлаву поред мртвог  
ким јутром и сваком вечери Богу молите, да нашем цару победу дарује, и да нам миле наше јунаке  
ам те давао на књигу?{S} Збиља и јесте, да не мораш кроз живот држати уза се каквог попа Карито 
 а да млада момчад и девојчад не пусте, да им јасна грла одјекну веселим песмама?{S} Ти знаш да 
ка нам је то у овај час Свето Причешће, да би нас Спаситељ Господ Исус Христос на небу примио к 
да тело предадоше калуђерима Грачанице, да га у њиховој цркви сахране!{S} И ето вам, господо, с 
еленим пољем, неко од млађих људи рече, да види пуно вењака и колиба на пољани испред двора.</p 
ушташ то младо своје Господско јединче, да излази на крваво поље?!“</p> <p>И онда се онај узвик 
о жив у руке Турцима, који га погубише, да освете смрт свога цара, па му онда тело предадоше ка 
са предњих стража испред војске јавише, да се види коњаник један, који у највећем трку јури ка  
пска земља може мирисним дахом да дише, да српски потоци могу сребрним жубором да роморе, као д 
 њихова за неколико тренутака испунише, да се опет мало после у мрак завију.</p> <p>Сад Иван до 
и сунчани зраци обасјаше.{S} Застадоше, да се у оном мирисном и светлом јутарњем зраку поздраве 
но не би стигле његове хитре књигоноше, да нас зову да се одмах крећемо, кад би такве опасности 
ве.{S} Нико не умеде казати како то би, да одмах после Недеље освану Среда, и да тек тада војск 
ом.{S} Ако не дођеш, доћи ћу ја к теби, да те прикуцам копљем на двери двора твога!{S} Бог ти д 
помолимо се Господу, да нас благослови, да се данас храбро и срећно боримо за свете цркве његов 
 на добро буде!“</p> <p>И остадоше сви, да сврше крштење војводина сина.{S} И свршише га и слав 
И опет, ко је видовит могао је да види, да онај његов дуги и жудни поглед трепти дахом: „Душо м 
ка душа Господина Кнеза са небеса види, да смо ми желели да се позиву његову одзовемо, и да смо 
рију, а дотрчаше слуге да јаве војводи, да је кнез Гојко, путујући из Крушевца, стигао у двор,  
о се не бих устезао да поменем војводи, да нам је он жив и да нам је такву заповест издао, то с 
: „Ах, што нисам само пет година млађи, да се на коњу држати могу!{S} Ама ви сте, синци моји, м 
себе разговараху, видесмо ми на стражи, да се нешто крупно десило.{S} Али не могосмо разабрати  
тора, под којим наш војвода мртав лежи, да се одмакнемо, велим, тамо под ону липу, па да се дог 
у олтар, да се пружим по часној трпези, да санак један проспавам, него да легнем на постељу, на 
ла мука, кад би се сви с тобом сложили, да га присиљавамо да буде како ти желиш, а не како он м 
да су шарени и бели лептирови налазили, да сунце топлијим и златнијим зрацима озарује цвеће око 
овори:</p> <p>„Хвала вам што сте дошли, да заједнички пожелимо срећан пут кнезу и кнежевој војс 
ци, и вас, господо другови и пријатељи, да им опростите што се огрешише о вас, само ето нека пр 
{S} Немој ноћас тога чинити.{S} Дај ми, да им за ноћас мој шатор буде тамница а ја тамничар! <p 
p>„И само што се не зна ко луђе говори, да ли они луди или они твоји паметни!“ настављаше кнез  
>„Ех, ти опет мислиш, светац је као ти, да се за сваку ситницу срди!“ прихвати поп Каритон спус 
сељани, чим га угледају, узму нагађати, да се нека несрећа десила.{S} Полаганим, и готово рећи  
властела овде заједно са мном признати, да си међу нама свима ти једини који си достојан те час 
<p>Ово је рекао тако да се могло узети, да говори сам себи; а могло се и мислити, да он оно пит 
/p> <p>„Може ли, доиста, господо, бити, да нам усред нас живих и наше војске неко убије војводу 
погледаш, свагда ћеш са ужасом опазити, да он право у тебе гледа, да према теби руку пружа, да  
 говори сам себи; а могло се и мислити, да он оно питање управља своме непријатељу.</p> <p>Миро 
о дана на Косову, и право је замислити, да се његову соколову оку ништа измакло није.{S} Нико о 
ет се не хтеде <pb n="174" /> осврнути, да својим очима видни колико их је.</p> <p>Па онда га о 
гано, овде и онде застајући и запињући, да говори Санџак-Бегу:</p> <p>„Јуначе, све ми се чини д 
 </p> <p>„Зар би ми били српски јунаци, да вам се живи предајемо?!“ одговараше стари кнез, па с 
е теби данас, него дођосмо као војници, да ти на војну следујемо!“</p> <p>„Све је то красно, кн 
твоја мати себарка продала властелинци, да те подметне као своје дете!“</p> <p>„Ао,.... славу т 
 хоће да <pb n="173" /> му заклоне очи, да не гледају онај покор.{S} Он поћута мало, погнут као 
, па да нам се слава измакне?!“... „Еј, да жалосне смо ми среће!“...</p> <p>„Тако нам и треба!{ 
дихаше мирно као да притајује дах свој, да би и сам нешто боље ослушкивао; али некаква опора су 
р Зорњаче. „Да дивне зоре!{S} Боже мој, да ли је таква и нашој војсци на Косову?!“ :</p> <p>Ово 
р. „Пре пет година путовах у Дубровник, да дигнем поклад мога покојнога оца.{S} У планини Рогоз 
и умети да га нађе; а под сигурно знам, да му нико од нас не би ни хтео ни умео помоћи!“</p> <p 
 Станко, ишао бих да га везана дотерам, да пред тебе падне — или бих га заклао!“</p> <p>Тек је  
 не даде два пута молити.{S} Изиђе сам, да се види и поздрави са својим старим другом и пријате 
као покајници да пређемо Косовим пољем, да потражимо гроб Господина Кнеза, да га сузама нашим п 
еднако са истинским дивљењем и жаљењем, да се предаду.</p> <p>„Јеси ли ми, господару, још у жив 
} Поручи свима да их молим и преклињем, да у што већем броју сложно, хитро и весело на Косово д 
и с мојим сином и са старим господарем, да као Хришћански јунаци одбијете Агарјане од наше Хриш 
који је испао мало напред над огњиштем, да не да диму да се са њега повија у трпезарију, била ј 
е један од најтежих грехова пред Богом, да човек сам себи живот одузме!“ прихвати игуман Пајсеј 
деце и момчадије која отрча за војском, да је прати док се не уморе, сав онај други свет оста к 
 <p>И опет опазише да кнез махну руком, да се ућуте.{S} И ућуташе се.</p> <p>„Зар ми сви,“ рече 
у седло.</p> <p>Стари кнез махну руком, да устави кликтање својих војника и јецање женскадије.{ 
о и коме и кад да насипљу пехаре вином, да не остају празни.</p> <p>„Да ли ти рече Ристивор,“ п 
есео и раздраган вином, песмом и игром, да је слабо ко знао шта бива тамо, мало само даље од њи 
еза, и рекоше му шапатом: „Ћути, болан, да не прођеш горе!“</p> <p>„Не, не!“ упаде живо у реч к 
е?{S} Е, хоћу да му дам Млетачки цекин, да пали воштанице моме свецу докле год од цекина и једа 
Пре него ће се кренути, изађох преда њ, да му руку пољубим и да га молим да ми опрости ако због 
, „Не би тај јадан народ данас запевао, да зна шта је било на Косову!{S} Слушај, синко Ристивор 
Ено нам је и нов поклисар његов стигао, да нас још једном позове да се њему, Емиру Мурату Оркан 
, јер нас Господин Кнез зове на Косово, да одбијемо Агарјанску силу од наше Хришћанске земље!“< 
дете није криво што не стиже на Косово, да те верно послужи!...{S} Опрости моме слузи Ристивору 
, у који ето полазимо на бој на Косово, да ме устављате таквом молбом?!{S} Јесте ви нека лукава 
а цар његов долази с војском на Косово, да тамо дочека последњи наш одговор.{S} Знаш, војводо,  
оде са мном, пођемо још данас у Косово, да однесемо Господину Кнезу гласове од тебе, да му каже 
а је то био прави мученик за отачаство, да је двојином више пелена но малвасије као цар попио,  
арац Градоје. „Не дам ја теби, војводо, да уза свој грех узимаш на своју душу и мој.{S} Ми смо, 
раја!“</p> <p>„А боље би било, војводо, да вам и не казујем!“- одговори тихо рањеник. „Позлеђуј 
последњи наш одговор.{S} Знаш, војводо, да смо на Сабору о Светоме Ђурђу први његов позив одбил 
ита некакву Душанову листину; „Војводо, да ми се у Недељу пред Видов Дан лично јавиш на Косову. 
ти среће, брате?!“ „Помислите, господо, да смо може бити ми баш једини Срби, који могосмо стићи 
гуман Пајсије слугама. „Дајте, господо, да се дигнемо и пехаре испијемо у славу и у здравље дух 
еде на земљу, рече им:</p> <p>„Господо, да пођемо у име Божје одмах!{S} И да се пожуримо да сти 
!“ рече Ристивор. „Кад си ти још видео, да моба загази оштрим српљем у зрео јечам, а да млада м 
 он томе тако зачудио и тако разгневио, да ме више никад погледао не би; а на сигурно ме не би  
м.{S} Ти би, војводо, исто тако урадио, да залечиш рану, коју би ти неко мучки задао!“</p> <p>„ 
/p> <p>„Твој је слуга јуначки заслужио, да му толику пошту чиниш!“ рече Санџак-Бег. „Ако ти је  
више пелена но малвасије као цар попио, да су га се истина бојали, али да су га и мрвили, и да  
о у српској војсци није те ноћи слутио, да ћемо сутра велики бој бити!{S} Господин Кнез као оби 
гази поток, окрену копље своје наопако, да сељани, чим га угледају, узму нагађати, да се нека н 
у, стегнут сад већ гомилом једном тако, да не могаше више ни коњем крочити, ни мачем завитлати. 
какав је увек, рече ми: „Гледај, синко, да стигнеш што пре можеш, и да доведеш војске што више  
с на Косову да бегају?{S} А, мој синко, да грдну ли реч рече!...{S} Овамо!...{S} У седла!{S} На 
ду: „Дед’те, браћо, размакните се мало, да отворимо пута кнезу!“ А војницима викну оштро, да се 
ало је као да је и само сунце похитало, да се извије иза завесе од неколиких лаких облачака, па 
ком какав сам ето ја!{S} Друго би било, да је сва војска пошла с тобом!{S} Али пошао један кнез 
о из далека напоменух да би добро било, да се и ми као и други паметни људи вратимо дома, ти <p 
 братске крви.{S} И би се и ње пролило, да млади војвода не улете у гомилу међу завађене, те св 
ика брига с душе.{S} Толико му би мило, да онде у цркви загрли кнеза Градоја и пољуби га у обра 
зак попиле!{S} Нити ми је срце утрнуло, да не осећа шта се приличи, шта ли се не приличи!{S} Ве 
{S} Дајте вина овамо!..{S} Одите овамо, да пијемо у здравље Старога Орла од Орлова Града!...{S} 
аља најбоље јунаке сваке године шаљемо, да за њ и за његова лажнога свеца православне земље осв 
им прелијемо, и уздасима нашим окадимо, да земљу око њега целивамо, и да <hi>њу</hi> молимо да  
у Оркановићу, као своме цару поклонимо, да му данак плаћамо, и да му од Србаља најбоље јунаке с 
ених, а биће их и мртвих.{S} Похитајмо, да уставимо тај покор!“</p> <p>„Не рекох ли ти, постави 
олазило.{S} А дај мени војводино писмо, да ти га ја прочитам!“</p> <p>„Бог с тобом, снахо!“ реч 
рби, који могосмо стићи, а не стигосмо, да с браћом славу делимо!“ „Ама ко нам је крив?!“.... „ 
 се још предомишљам да ли није зазорно, да ли треба, и да ли смем?!...{S} И опет, ти си једина  
ику одају у којој беше већ тако мрачно, да наредише да се велике жуте воштанице у сребрним стој 
о пута кнезу!“ А војницима викну оштро, да се ставе у збијен ред, да свога вођа дочекају како т 
зе кнез Винко, па удари песницом о сто, да кондири и пехари на њему зазвекташе и заиграше. „Каз 
једно па друго ухо, не би ли и сам чуо, да ли доиста може неко да има у Србадији коме је до пев 
да окренуо мало час десно час лево ухо, да боље чује топот од коња који му из далека следоваше. 
, војводо, пре бих ја смео ући у олтар, да се пружим по часној трпези, да санак један проспавам 
а му сутра палиш велику воштаницу; јер, да се он не умеша, би ти сад већ брисао прашину по тим  
 нас!“</p> <p>„И нико сигурнији од нас, да ћемо распрштати Агарјане као јастреб јато голубова!“ 
ави у седлу, и подиже десну руку у вис, да утиша жагор у гомили господе.</p> <p>„Јесте ме чули, 
зна боље да ли има тамо каква опасност, да се бој отпочне пре него што се сва српска војска иск 
 заповести!{S} Не рече ли он сам синоћ, да ћемо их зором чути?!“</p> <p>Потражише по свима куто 
ву?!“</p> <p>„Додај ми ту моју заставу, да је ја сам понесем?!“ рече стари кнез.</p> <p>Ристиво 
и ће да пљачкају богата села по Косову, да их пале, да секу народ, и младу чељад у робље да одв 
ере уморио, казуј нам даље све по реду, да чујемо нашу тешку несрећу све до краја!“</p> <p>„А б 
е бесни и махнити, и молио бих војводу, да нас ослободи од таквих другова!“</p> <p>„Ево ћу им ј 
аје!{S} Клекнимо и помолимо се Господу, да нас благослови, да се данас храбро и срећно боримо з 
 да отпочинем, а ти будан чувај стражу, да Турци не би на нас успаване нагазили.{S} Него, ако б 
 се поп не да кренути. „Иди кажи кнезу, да ја ево сад претварам његово кисело вино у слатку мал 
нстантинова, па јавили Господину Кнезу, да цар Агарјански истом чека да му од Караманије дође њ 
 један другом главом и очима знак дају, да крочи напред и да отпочне.{S} Очевидно били су се о  
еш ли ти, кнеже, силазити у трпезарију, да вечерамо, или нећеш?“ продера се нешто мало храпавим 
лињах, како своје синове и браћу своју, да се одмах на војну спремате, јер не веровах клетвама  
д би му твоја милост дала нову прилику, да поживи животом добра и поштена човека!“</p> <p>„Зар  
оје. „Ја ћу да загазим у турску војску, да је питам: што не дочека да сва српска војска на Косо 
е и пуно слугу, све то у сјајном оделу, да је милина била у њих погледати.</p> <p>Угледав војво 
 сваки пође најпречим путем своме дому, да тамо дочека вести од Крушевца!{S} После боја копљем  
е и ја с мојим људима враћам моме дому, да га браним од сваке напасти!“</p> <p>„Благо Господину 
Ристивору да се врати с њиме у дворану, да види неће ли њему за руком поћи да старог кнеза за д 
кнез Градоје сави главу к левом рамену, да на своје лево ухо, на које могаше боље чути, ослушку 
шким: али је војвода рекао само истину, да је Боре наш још тек дете!{S} Не може он да води војс 
га дома од старина, следујемо на војну, да се с тобом заједно залажемо за цара нашег и отачаств 
 да сваки од њих приђе к попу Каритону, да целива икону, и да се освећеном водицом пошкропи, е  
таву?!“</p> <p>„Завор ми је, господару, да ти у очи погледам!“ рече Ристивор снуждено. „Како да 
 узе да говори:</p> <p>„Ево, господару, да ти зажелимо срећна поласка, још срећнијега пута, и ј 
149" /> <p>„Треба ли ти што, господару, да ти помогнем?“ упита га стари слуга његов који не зна 
ио да најмлађи Југовић остане на двору, да се нађе Госпођи Кнегињи ако би јој затребало да се п 
“</p> <p>Кнез понови наредбу Ристифору, да доведе у трпезарију војводина младог властелина, и с 
ријатељи Милошеви опет на глас причаху, да Вук води преговоре с царем Муратом да му преда српск 
о похитало је у чистом празничном руху, да пожеле срећан пут староме кнезу и рођацима својим, к 
вором бива, али не могаше одолети срцу, да не одјекује својим кликтањем кликтању њихову.</p> <p 
но и хладно размислимо видећемо на мах, да после свега што се десило има само двоје што се паме 
тешкања и срдње од стране господе. „Ех, да зле смо <pb n="132" /> ти среће, брате?!“ „Помислите 
људе да похватају коње са ливада наших, да их повежу конопцима и изведу рано зором на Змајев Ви 
 је, казуј му проклето име ако га знаш, да идемо да му побијемо све што је његово и да му спали 
“ рече он. „Али ти и сам треба да знаш, да се смртне ране не лече слатким речима!{S} Властелин  
забрати моту,“ прихвати кнез; „а то је: да сам дању и ноћу у средини моје чете и с мојим људма! 
телину. „Што ја видим и што знам то је: да нико још на небу свецем постао није ко за живота овд 
ашег...{S} Све што од вас тражим то је: да се сви — и мушко и женско, и младо и старо — сваким  
евом крилу, кад дотрча гласник да јави: да цело десно крило под Вуком Бранковићем одступа ка Пр 
ило, а Ристивор долете на коњу да јави: да је свакоме коњу у седло добио драговољца, и да ће са 
едио.{S} А заповедио ми је да ти кажем: да смо у оној крчми на цареву друму наишли на чудне гла 
а догледу његова мртва тела заветујемо: да ћемо ми до његова гроба подићи цркву о нашем трошку, 
 да нам је — не дао Бог! — стигао глас: да се јуче била крвава битка, да су погани Агарјани раз 
ешинства.{S} Моја вам је прва заповест: да похитамо да на Косово изиђемо!{S} Ако се пожуримо, с 
бјавио је свој турској војсци заповест: да сваки војник, био он Јаничар, или био Спахија, Тимар 
да помогне, па је веровао <pb n="41" /> да и не може бити друго него да ће Срби победити.{S} И  
је онај рањени јунак чуо <pb n="172" /> да се он с целом својом војском кренуо натраг за Дриноп 
својима Кнежеву заповест <pb n="143" /> да наступају напред.{S} Чух Кнеза како онима око себе р 
 Да јесмо грешни, јесмо; <pb n="114" /> да је право да због наших грехова мало и прострадамо и  
чела њихових народ чита, <pb n="134" /> да је нашу војску некаква велика несрећа задесила!“</p> 
 би се овда онда окренуо <pb n="145" /> да погледа пољем иза српске војске, па би повикао: „Дец 
јишту пред непријатељем, <pb n="109" /> да ја не муцајући слушам твоје заповести!{S} Ми смо овд 
до“ — настављаше кнез као <pb n="19" /> да чита некакву Душанову листину; „Војводо, да ми се у  
ја оданде на нас тројицу овде гледа!{S} Да скинемо калпаке, и да клекнемо!“</p> <p>И онда стара 
 да је и мање јунака и мање светаца!{S} Да ли је мање светаца што је мање јунака или је мање ју 
омрмља:</p> <p>„Јадна снахо моја!...{S} Да знам где је Станко, ишао бих да га везана дотерам, д 
вина ако га још у твојој чутури има.{S} Да одморимо и себе и коње до пред зору!“</p> <p>Тако и  
а њихова просто само поповска прича.{S} Да попови и калуђери хоће по мало и да измишљају, то св 
а то времена.{S} Још није пола ноћи.{S} Да сјашемо овде, да се прихватимо хлеба и мало вина ако 
у!“</p> <p>И ударише му сузе на очи.{S} Да их при крије, наже пехар с вином и полагано га испиј 
ред Видов Дан лично јавиш на Косову.{S} Да доведеш хиљаду добро оружаних јунака.{S} Ако доведеш 
авно Бог нешто срди на нас Србадију.{S} Да јесмо грешни, јесмо; <pb n="114" /> да је право да з 
вићу?{S} Каква те је брига опхрвала?{S} Да ти није кеса прогорела?{S} Да ти нису двори поробљен 
рвала?{S} Да ти није кеса прогорела?{S} Да ти нису двори поробљени?{S} Ил’ си јунак расрдио вил 
> <p>„Јесу ли ти тешке ране, јуначе?{S} Да ли би нам могао испричати све како је било?“</p> <p> 
у име, да Бог да се никад и не знало! — да је, рекох, неки војвода са својом коњицом прешао к н 
ом ми пријатељу, срдачно поздрављење. — Да знаш, кнеже, ево дође књига од Крушевца, од Господин 
 како да они не осећају што она осећа — да се земља стреса, да уздише и тек што се заплакала ни 
 испунимо последњу жељу нашег војводе — да га сахранимо на месту, на коме је, од грдне жалости  
виче: „Та докле ћеш, попе несретниче?!“ Да му сутра палиш велику воштаницу; јер, да се он не ум 
 светац не виче напразно; „Покајте се!“ Да се покајемо и да му се помолимо, па да грешном телу  
а, ни коња, па, славе ми, ни опанака, а да не говорим о чизмама до колена!“ Ето таквих разговор 
могу да идем у лов на вуке и медведе, а да не могу да у служби земље господара макнем мачем по  
ао што му ни дед дома остати не може, а да за њих живих <pb n="21" /> други неки јунак води кне 
ко и никад у ову трпезарији ући неће, а да се три пут не прекрсти и свецу не поклони!“</p> <p>Д 
отине, онда ја окат да идем у слепце, а да не пратим таквог господара!“</p> <p>„Та већ све ми ј 
г <pb n="188" /> народа какав смо ми, а да није мученик овога света?!{S} Али од свих мука, на к 
ба загази оштрим српљем у зрео јечам, а да млада момчад и девојчад не пусте, да им јасна грла о 
и где ју је кнез Градоје већ сместио, а да неколике страже пођу друмом царским к југоистоку, и  
 ову другу господу, нека ти они кажу, а да ти ја не казујем, шта је Гојко слушао у Крушевцу:“</ 
свратити ни у једну крчму у Крушевцу, а да те крчмарица, кад ти донесе кондир вина... .“</p> <p 
можеш ништа почети да земљу спасаваш, а да се у њој самој не нађе издајника, који ће издајом св 
 ти он да л’ се и ти крстиш и клањаш, а да мери шта Ристивор ради!“</p> <p>„Светац може и да не 
S} Није нико могао да погледа у свеца а да се мало не препадне.{S} У сухој, каменитој пустињи с 
ности.</p> <p>Млади Орловић не могаше а да не ускликне:</p> <p>„Косово!...{S} Та то је Косово!. 
ни у једну крчму,“ настављаше Гојко, „а да те крчмарица не запита: „Јеси ли на страни војводе М 
ас овде ни пуна хиљада војника, а треба да му одведем две хиљаде и пет стотина коњаника!“</p> < 
ите и ви што као синови ове земље треба да чините, али — колико се уза то може — не дај старом  
и!“ рече упорно Миросав. „Мени не треба да се правдам.{S} Ти би, војводо, исто тако урадио, да  
} Млади кнежевић нека се врати, и треба да се врати!“</p> <p>„Како то сад говориш, Ристиворе?!“ 
м влада ко по правди и законима и треба да је наследник српског престола.{S} Цар је, пишу они,  
азим, јер као Господар Србадије и треба да сам први на бојиште, последњи са бојишта!“</p> <p>„А 
Настала беше мртва тишина, како и треба да је у глухо доба ноћи.{S} Однекуда му леден и влажан  
ј беседи!“ рече он. „Али ти и сам треба да знаш, да се смртне ране не лече слатким речима!{S} В 
ама све испричати!!{S} Него једно треба да вам причам.{S} С војском Господина Кнеза отидоше сви 
х као какве орлушине!“</p> <p>„То треба да чујеш, млади властелине, како је било.{S} Причају да 
хо: „Тако, синко!{S} Тако Орловић треба да говори и тако да ради!“</p> <p>Манда приђе полагано  
елику воштану свећу, и све што му треба да чита молитве!</p> <p>И онда уђе под свој зелени шато 
елост њихову.</p> <p>Тек ће у неко доба да викне оздо са прочеља кнез Вукан:</p> <p>„Што је теб 
Кнез је једини јунак који је имао права да куне и прокуне.{S} Његова ће клетва саплетати Вука и 
те за једно молим: имаш по закону права да ова два бунтовна властелина бациш у тамницу.{S} Немо 
н!{S} Слушали сте ваљада од ваших очева да кнез Градоје никада не говори што не мисли, и да оно 
 за полазак, а кнезове и властелу позва да појашу своје коње и да дођу под један велики брест,  
еде своје!“ Ето што се мој дед заветова да нико и никад у ову трпезарији ући неће, а да се три  
 од војводе!“ Тако му рекох, и молих га да се пожури.{S} Али се поп не да кренути. „Иди кажи кн 
рчић. „Била би срамота за српскога Бога да Србадија не победи!{S} Зар да Агарјани неверници поб 
 n="30" /> хоћеш, само моли свеца свога да скине са мене погледе своје!“ Ето што се мој дед зав 
езом Вуканом о ономе што памет заповеда да се ради!“ рече старац.</p> <p>»Како би се ми од тебе 
стави ноћас стан па се врати дома, онда да знаш да се и ја с мојим људима враћам моме дому, да  
тијом вечерао, и рече: „Зове те војвода да одмах с петрахиљем и требником право к њему под шато 
Сложно и весело привика сва она господа да је све тако како војвода рече. <pb n="83" /></p> <p> 
езу: хвала му што те посла, те нам каза да не грешимо душу песмом у дан, у који ваља да кукамо! 
е!“ одговори Пајсеј.</p> <p>„Разумем ја да не да црква опојати онога, који, за то што је кукави 
ан кмет из гомиле.</p> <p>„Не тражим ја да ви вашим молитвама откупљујете моју душу од небесних 
на по моме доласку у Крушевац опазим ја да нам је Господин Кнез нешто дубоко замишљен, сетан и  
а: „Јаох мени и до Бога мога!{S} Зар ја да дочекам да га мртва гледам!“ Узе се ударати песницам 
овор Господина Кнеза кнез Војислав, „ја да и дадем такву заповест, у мојој се чети не може наћи 
ојводу мртва, и кад чу од кнеза Градоја да је сасвим очевидно да је он сам својом руком себи но 
ражаше кнеза Градоја; али нигде Градоја да нађу.{S} Слуге му казиваху како се стари кнез, одмах 
један час други од она два млада човека да га у разговор увуку.{S} Знали су да је будан: и доис 
ару, тако ти среће јуначке — која, нека да Бог, да те прати на сваком твоме кораку — смилуј се  
м мојим!..{S} Добро, војводо!{S} И нека да Бог да све на добро буде!“</p> <p>И остадоше сви, да 
 загрли, а ти ме пробуди!“</p> <p>„Нека да Бог да би ти се санак убрзо и испунио!{S} А сад пођи 
ину Кнезу, да цар Агарјански истом чека да му од Караманије дође његова најбоља војска, јер с о 
 поуздано кнез Гојко, који једва дочека да се заборави оно и сувише искрено излетање Винково у  
рску војску, да је питам: што не дочека да сва српска војска на Косово стигне, него мучки напад 
преста појати.{S} Али ипак мирно дочека да се света песма доврши, па онда, нешто уздрхталим гла 
ривикаше многи од гостију. „Пусти Гојка да се поткрепи мало слатком малвасијом!{S} Путник је, с 
ти, али јој старац не даде, него заиска да види вез, посматраше га дуго и хваљаше га много.</p> 
тлост само по соби а није ни покушавала да пробије мрак великога ходника, у који се кроз отворе 
И опет их је већина на сигурно веровала да не може бити друкчије, него да ће српска војска разб 
у.{S} А можда би нам срећа јуначка дала да неко од нас, с мачем у руци и погине, те да се олакш 
то рекла; али мислим да би ме послушала да ти руку даде, само ако не буде — преко мога знања —  
ша дворкиња Босиљка.{S} Више бих волела да је теби дамо, него ли ма коме другом од наше властел 
нежевић још је дете.{S} Грехота би била да, било ти било он, на Косово излазите; а два пута гре 
ју, као и ко хоће из ње да иступи, ваља да се окрене к свецу, прекрсти три пута и поклони му се 
а кад се будемо кретали за Косово, ваља да су нам људи одморни, чили и весели. <pb n="84" /> Ак 
 да учим књигу ако сваку која дође ваља да чита поп Каритон?!{S} Зар не бих ја то могао да проч 
јунака; него ко хоће с њим да пође ваља да понесе по доста ужади и бар по две вреће, јеp биће р 
 грешимо душу песмом у дан, у који ваља да кукамо!“</p> <p>„Знао сам“, прихвати кнез, „знао сам 
 се није он нама заветовао; али ми ваља да маримо, јер смо се ми њему заветовали!{S} Је л’ ти Р 
 метанија и испаштати се.{S} А већ ваља да нећете ни ви заборавити прилога црквама!“</p> <p>И т 
жади и бар по две вреће, јеp биће робља да се везује, и биће руха, и свиле и аксамита, и сребра 
о дужег ћутања, „праведна је твоја жеља да видиш какво ће славно име твој првенац на крштењу да 
тражио будем.{S} Ако ли буде Божја воља да са другим срећним јунацима погинем на Косову у служб 
иљки и кнезу.{S} Ако ли буде Божја воља да погинем, онда јој предај мој поклон, а не помињи јој 
нка на родитеље ваше.{S} Не дам ја вама да сами још грђе срамотите своје родитеље а моје покојн 
дног од вас.{S} Дужан сам и њему и вама да покажем бар да видим колико сам се огрешио, и да жел 
о!“ рече кнез Градоје. „Не приличи нама да кога било кунемо.{S} Господин Кнез је једини јунак к 
ено. „Зар од онолике војске никога нема да иде за мном на Косово, до ово нејако дете, мој унук, 
е, потеци горе одмах, кнез те чека; има да се чита велика књига која ето стиже од војводе!“ Так 
омози војсци његовој, помози нама свима да здраво и честито нашем Господину Кнезу на Косово сти 
 Недељу пред Видов Дан.{S} Поручи свима да их молим и преклињем да потруде своје господство још 
не, да се више не дижу.{S} Поручи свима да их молим и преклињем, да у што већем броју сложно, х 
дворјанство њихово.{S} Учини се многима да то дуго траје, и нестрпељиво извијаху вратове поглед 
кане женскадије, и покушаваху прекорима да је уставе и умире.{S} Госпођа се Мандалена још једна 
аше.</p> <p>Кнез викну својим војницима да сваки од њих приђе к попу Каритону, да целива икону, 
Дошав до заставе, викну оштро војницима да скину калпаке.{S} Сам прихвати из руку <pb n="81" /> 
па би наизменце час наређивао трубачима да дувају, а час их опет устављао те да он скупљеноме с 
 да видиш, Господару, како Србадија зна да гине!“ Господин Кнез погледа нас све дугим а невесел 
н а камо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л’ је све то истина!“ рече <pb n="120" /> кнез Градо 
, па рече само: „Зна да гине.... не зна да слуша!...{S} Хај, јуначни а непокорни народе!...{S}  
лим једним погледом, па рече само: „Зна да гине.... не зна да слуша!...{S} Хај, јуначни а непок 
цу на дар, и ево ти кеса златних цекина да делиш сиротињи!{S} Ноћас, ако не можеш заспати, или  
рца праштамо — све кад би и била истина да се он о нас огрешио — дајте да се данас овде на догл 
. „Ево чекамо тврдоглавог попа Каритона да дође да нам је прочита.{S} Ристиворе, шта ћеш ти овд 
.{S} А сад одмах пошљи по попа Каритона да овамо к мени дође, да нам војводино писмо прочита!“< 
 њен коњаник, који оста жив, ободе коња да у бесном трку зађе за ону трећу чету, која полаганим 
 Јабучила.</p> <p>Ристивор скочи с коња да дигне буздован.{S} Јабучило, осетив се слободан, бац 
аније!“... „Зар ми на видику Косова, па да нам се слава измакне?!“... „Еј, да жалосне смо ми ср 
 завесе од неколиких лаких облачака, па да види тај красни призор!</p> <p>Стари кнез посматраше 
искупе на Косово, колико их год има, па да видиш шта ће бити од њих!...{S} Док само наш Градоје 
ога грла. „Заповеди нам само Напред, па да видиш, Господару, како Србадија зна да гине!“ Господ 
о колико су га слуге твоје отвориле, па да вам све испричам што сам за последње <pb n="96" /> д 
кав јунак, ма и не био бољи од мене, па да те поведемо| Али овако.... махни се, попе, те работе 
стивор, док најпосле поче да запиње, па да застаје; пренуо би чисто застиђен па наставио, али н 
свете песме, служи, кади и метанише, па да безбожни Агарјани под заставом лажног једног пророка 
а ето кажите колике прилоге да дамо, па да вам дамо!“</p> <pb n="162" /> <p>„Да дамо, кнеже, па 
 Да се покајемо и да му се помолимо, па да грешном телу одмора дамо!“</p> <p>И онда поп навуче  
Ниси хтео оставити свој кисели оцат, па да се у писму Господина Кнеза напојиш небеском малвасиј 
одмакнемо, велим, тамо под ону липу, па да се договоримо о ономе што сад прво стоји на реду!“</ 
вртак пред вече или у Петак у јутру, па да најдаље у Суботу пред вече стигне на Косово.</p> <p> 
вакога ко може да дође а не дође!{S} Па да си ми какав јунак, ма и не био бољи од мене, па да т 
ам онај народ на Косову и око Косова па да даде не једну него две војске!{S} Имаће цар наш и бе 
ерас, у очи вашега поласка, обручите па да се зна?!...{S} Не знам шта би сама <pb n="60" /> Бос 
купљају, и да се чека само на свирце па да се живо коло поведе.</p> <p>Знало се да поп Каритон  
 бојишту, нити смо пред непријатељем па да ћутећки примамо заповести твоје, и да по твојој речи 
нућа да издржи погледе њене.</p> <p>„Па да проговорим одмах са старим господарем!...{S} Зашто н 
град Јерусалим на покајање!“</p> <p>„Па да пођемо и ми с тобом, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„А  
 се срдити што му нема придворнога попа да војводино писмо прочита.{S} Као обично кад је срдит  
људма: „Ходите, децо, оставимо сад попа да доврши што је почео!“</p> <p>Ристивор и Иван отпрати 
том рече: „Иди, моли и младог господара да ти опрости!“</p> <p>Старац се понашаше као да он јед 
о оних на Косову потекло од мога немара да вас <pb n="148" /> на време Господину Кнезу доведем! 
ашем трошку, и поставити у њој калуђера да сваким даном чита молитве за покој душе војводе Ради 
ле и аксамита, и сребра и дробна бисера да се кућама доноси!{S} Ето огледај, па ћеш видети?“</p 
а, ни кнеза Богдана, ни кнеза Добромира да преноћи под једним од њихових шаторова, који с војво 
о може све славе и сва чуда овога двора да исприча о једној прилици?{S} Тек му показах кнегињу  
него што ће неко од господе овога двора да умре ил’ погине, прилика једне игуманије може да се  
>И још распитиваху по светини око двора да ли је ко видео кад се кнез Градоје кренуо, кад дојах 
же тако лако да заспи, мољаше Ристивора да у његовој соби преноћи, не би ли разговором ноћ мало 
<p>Кнез је оставио Боривоја и Ристивора да са четом заједно вечерају, а сам је стигао у двор по 
јника; наређивао би, без икаква прекора да се из његове ризнице допуни опрема по каквога сирома 
ритон свако своје хрвање са свецем мора да одлежи по три дана, сав модар као да га је неко коље 
отреса тога дана, и да смисли шта сутра да светује војводи да раде.{S} Око поноћи изишао је из  
имо на војну.{S} Али могу ја овога часа да викнем мојим људима, да се вратимо откуда смо и дошл 
ећан пар људи.{S} Бога ми ћу овога часа да говорим с кнезом!“</p> <p>„Не!“ викну Ристивор сав п 
ир, размакли му прсник те обнажили прса да му облакшају дихање.{S} Старац је с муком дихао; по  
арко — у истини може да изради у Мурата да њега <pb n="98" /> — Марка — призна за краља све Срб 
 на Косово излазите; а два пута грехота да оба заједно пођете!{S} И три пута грехота, кад ево и 
а.</p> <p>Пре него што Иван могаше уста да отвори, Ристивор узе да се правда:</p> <p>„Па, молим 
о млађима шта да донесу на трпезу а шта да однесу са ње, као и коме и кад да насипљу пехаре вин 
руком, час мигом, наређивао млађима шта да донесу на трпезу а шта да однесу са ње, као и коме и 
евидно силном узбуђењу.</p> <p>„А и шта да вам кажем?!“ питаше се рањени витез, па по кратком п 
Градоје, затежући очевидно у забуни шта да каже, „ја ћу, ако Бог да, у небески град Јерусалим н 
Ја теби, добри наш Ристиворе, немам шта да праштам, него опрости ти мени!</p> <p>„Сад још једно 
а опет пушта морије, само нека не пушта да нас у отвореном боју на отвореном пољу разбијају нев 
наслонило на плаве планине, па их пушта да се преливају на модру перунику.{S} Сунце се на Запад 
е; али не могаше дуже од једног тренућа да издржи погледе њене.</p> <p>„Па да проговорим одмах  
ку проносило се по војсци од уха до уха да око Господина Кнеза има издајника.{S} Људи Вука Бран 
<pb n="192" /> <p>Узеше сад сва тројица да броје.{S} Боривој беше први да викне: „Равно педесет 
рашну истину говориш!{S} Ето немам срца да вам у очи погледам, моја господо и браћо!{S} Немам с 
 Гојко причаше како се по Крушевцу зуца да по свој прилици неће ни доћи до битке, него ће цар А 
стелинске куће Орловића.{S} Народ прича да је прве темеље и прву кулу од тога двора још цар Тро 
ажем!“ прихвати војвода. „Тамо се прича да су дошли неки наши поверљиви људи из Константинова,  
 кнезови; чух их како преклињаху Милоша да се врати Кнезу под шатор!{S} Милош беше блед и дрхта 
узе реч Витомир, „ако хоће кнез Миросав да се мачима на смрт боримо, готов сам; али хоћу теби д 
 збуњен Ристивор, који се препаде видев да му се господар од збиље наљутио.</p> <p>„Не, не, не! 
бити, али се чинио невешт.</p> <p>Видев да су већ сви коњи и сви клобуци окићени стари кнез вик 
цу у висине, а кукавице у мрачни шипраг да подмећу своја јаја у туђа гнезда!{S} Полети, кукавиц 
под шатор!“ причаше Бег.</p> <p>„Е, Бог да те прости, синко Ристиворе!{S} Бог да те прости!“ по 
„Бог да те прости, синко Ристиворе, Бог да те прости!“ шапуташе старац неколико пута, па се онд 
г да те прости, синко Ристиворе!{S} Бог да те прости!“ понављаше стари кнез тихо, а очевидно ду 
у неки војвода — не знам му име, да Бог да се никад и не знало! — да је, рекох, неки војвода са 
!..{S} Добро, војводо!{S} И нека да Бог да све на добро буде!“</p> <p>И остадоше сви, да сврше  
, а ти ме пробуди!“</p> <p>„Нека да Бог да би ти се санак убрзо и испунио!{S} А сад пођите у де 
јунаци, и у добри час!{S} Донели да Бог да срећу војводи и војводину двору, и чеду његову у зла 
аш двор! <pb n="80" /> ....{S} Нека Бог да, да се син, кога ми је поклонио, кад узрасте поноси  
у, загазићемо и ми, па већ како нам Бог да!“ рече млади Боривој гласом устрепетаним.</p> <p>„Ет 
ћи ћемо ми на војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гинемо кад дође свети час да  
м очекује да га госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше за све нас весели гласи од Круш 
 кнеже; стићи ћемо ми на време, ако Бог да, и много дана пре битке, <hi>ако</hi> битке и буде б 
 и народ новим поуздањем да ће, ако Бог да, све добро бити.</p> <p>Истом сад, кад се већ сутоњ  
ју прву војну војујем!{S} Дедо, ако Бог да, нећу ни тебе ни мога оца постидети!“</p> <p>Старац  
оља Божја води!...{S} Полазимо, ако Бог да, у покајање, .. из покајања у опроштај,.. из опрошта 
што је већ с нама.{S} У Недељу, ако Бог да, крстићемо првенца сина, кога ми је Бог поклонио.{S} 
о у забуни шта да каже, „ја ћу, ако Бог да, у небески град Јерусалим на покајање!“</p> <p>„Па д 
е здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да весело дочека прво чедо којим сад  
 то сваки војник прекрсти и викне: „Бог да те прости, војводо, као што ти ми праштамо!“</p> <p> 
дубоко ганут и сузе ронећи.</p> <p>„Бог да га прости!“ викнуше сви онде присутни као из једног  
 твојим слугом заплакасмо!“</p> <p>„Бог да те прости, синко Ристиворе, Бог да те прости!“ шапут 
а шта да однесу са ње, као и коме и кад да насипљу пехаре вином, да не остају празни.</p> <p>„Д 
а,“ настави кнез који је волео по некад да Каритона зове тако, „онај наш поп Малвасија ништа ми 
 „Него вино да оставимо за после, а сад да учиним како ми је мој господар заповедио.{S} А запов 
!{S} Авај жалости моје!...{S} Једва сад да смем о себи казати да сам верна слуга твоја!{S} Како 
сад ово оволико причати могао!{S} Е сад да вам наставим!{S} По ужурбаности млађих и по забринут 
ез ромора, очекујући да виде шта ће сад да буде.</p> <p>„Где си ти, кнеже Миросаве?“ викну војв 
отац јадној сиротињи...{S} Ех, како сад да ти кажем.... немој нам замерити,... имамо за нешто д 
рио беше лице рукама, као да га је стид да гледа у јунака, који се у свити царевој борио на Кос 
, и да се освећеном водицом пошкропи, е да би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу и 
ебрне пастрмке искачу као да огледају е да ли би по зраку полетети могле; изнад тога поља у поз 
hi>ја</hi> поред тебе, па ти то од себе да учиниш?!...{S} Ето, Бранко“, — па погледа у вис као  
 пукне као мехур!“ Па онда узе сам себе да теши. „Него опет нису сви такви.{S} Хвала Богу, и ме 
о ето желиш.{S} Него имам сад и ја тебе да запитам за нешто!“</p> <p>Па онда Санџак-Бег извади  
ене. „Прво“ рече војвода, „имам ја тебе да молим да ми опростиш, ако сам те икада у животу што  
ли хоћеш на Косово!“ „Није него ћу тебе да шаљем!“ „Држ’ се, попе!“ „Држ’ се, кнеже!“</p> <p>Ве 
према теби руку пружа, да хоће баш тебе да дохвати, и да оно што говори баш теби говори!</p> <p 
 његов стигао, да нас још једном позове да се њему, Емиру Мурату Оркановићу, као своме цару пок 
и се чини да ниси Агарјанског рода, све да и јеси Агарјанске вере.{S} Али нека си баш и Агарјан 
вагда при сваком растанку преклињао све да се бар овде пред лицем непријатеља држе сложно као п 
ама.</p> <p>„А зар не могу ваше молитве да учине, да Бог грешницима и најтеже грехе опрости!“ п 
ио.{S} А нама ето кажите колике прилоге да дамо, па да вам дамо!“</p> <pb n="162" /> <p>„Да дам 
 за другим трпезарију, а дотрчаше слуге да јаве војводи, да је кнез Гојко, путујући из Крушевца 
один Кнез и Госпођа Кнегиња Милица раде да их измире, али до сада све забадава!“</p> <p>„О, гос 
а стегну старог витеза око паса и стаде да га повија те на лево те на десно.{S} Узеше се хрвати 
нама!“</p> <p>И опет приповедач застаде да се одмори, и као да тражаше по својој памети чега јо 
га честитога Господина Кнеза, а не овде да чамимо, пијанчимо и у заваде долазимо!“</p> <p>„Немо 
.{S} Застиде се и поцрвене.{S} Не смеде да погледа господи својој право у очи, него, оборив пог 
 Владаше мртва тишина.{S} Нико не смеде да жури уморног рањеника, и нико не проговори речи.{S}  
Ђурђе, донео пуно чистих листина и седе да пише на колену и чекаше да му војвода почне казивати 
и како га крупан зној пробија.{S} Хтеде да викне да пробуди Ристивора, који сад дихаше мирно ка 
рца загрејала; напојих свакога ко хтеде да пије; момчадија узеде уз свирале окретати колом; зре 
ез приђе к Лабуду и узимаше у руке узде да у седло ускочи, изгураше силом напред једнога седог  
ворске вечере.</p> <p>Хтеде прво да иде да дарује првенче младога војводе, али дадиље не дадоше 
есно.</p> <p>„Тако, синко!{S} Нека виде да се ни деца српска не боје Турака!“ одговараше с прав 
о образима него и по челу, кнегиња виде да се Ристивор бори са некаквим силним узбуђењем.</p> < 
 им војвода, <pb n="108" /> па кад виде да га послушаше, настави: „Ко поче овај покор ноћас?“</ 
за кнегињом; и кад се она окрете и виде да је он још ту, као ишчекујући заповести, па му главом 
S} Рече им да ће пред шатором наћи воде да се умију, али нека не улазе под шатор док их он не з 
ори:</p> <p>„Још вечерас да пошљеш људе да похватају коње са ливада наших, да их повежу конопци 
 окићен, и у гомили девојака, што изиђе да гледа војску која се славом увенчана дома враћа, тра 
грлиле чувајући стражу да нико не приђе да чује шта то поток жубором ромори, а још мање да увре 
191" /> босиока.{S} И тек ми мати приђе да ме загрли, а ти ме пробуди!“</p> <p>„Нека да Бог да  
екамо тврдоглавог попа Каритона да дође да нам је прочита.{S} Ристиворе, шта ћеш ти овде?{S} Не 
рало тихим шапатом шапутати док не дође да Ристивор викну: „Не, не; сунца ми, поштена је девојк 
тивор смерно да говори, „свагда ми дође да те питам: а које је добро Душан од свега тога видео? 
жбе и жалбе и вапаји Србаља, који траже да земљом њиховом влада ко по правди и законима и треба 
е успе да чује шта то он довикује, може да зна шта је само ако је писмен, јер се уз високу танк 
летвом кунем свакога, ко не дође а може да дође.{S} Са вером у слаткога мога Христа, који неће  
еселим песмама?{S} Ти знаш да моба може да ради пре и без бела хлеба и без рујна вина, а не мож 
повести, па му главом даде знак да може да се уклони, он се не мицаше, нити скидаше свога погле 
а Кнеза?“ рече стари кнез. „Ко год може да дође а не дође тога он куне великом клетвом!...{S} А 
л’ погине, прилика једне игуманије може да се види како тужна и расплакана лута по ходницима од 
 каже, само што се нем родио те не може да одговара!</p> <p>Лабуд би овда и онда некако замишље 
редих мртва човека у гробу који не може да се брани, док је Витомир увредио мене жива, који мог 
жут час блед.</p> <p>„Још се то не може да зна на сигурно!“ одговори рањеник; „зна се само да ј 
за неком женом, па се убија што не може да буде његова.{S} Али је ово с нашим војводом сасвим д 
и рече, снахо моја, да Боре још не може да води војску нашу, истина је да не може; али може Бор 
пет пута више калуђера него што се може да смести у хиљаду манастира; истина је да је многи и м 
 може Боре да јаха убојита коња, и може да витла оштрим мачем и може шестоперцем добро да се ба 
ки, само ако он — Марко — у истини може да изради у Мурата да њега <pb n="98" /> — Марка — приз 
неш пре ћеш се уверити да цар Лазо може да буде без све ове господе, а нек’мо ли без тебе једно 
он великом клетвом куне свакога ко може да дође а не дође!{S} Па да си ми какав јунак, ма и не  
подин Кнез куне великом клетвом ко може да дође а не дође?“ питаше Ристивор.</p> <p>„Како ћеш и 
ик си био за живота свога — јер ко може да носи круну оваквог <pb n="188" /> народа какав смо м 
раним их, господару!{S} Нити се то може да брани.{S} Него ти казујем шта ми луди а шта ми памет 
 њега.{S} То беше знак да Ристивор може да иде.</p> <p>Али Ристивор стајаше на своме месту као  
 те убијем; три пута се дизах од трпезе да ти отровани нож у прси сјурим; и три пута ми поглед  
сам са она два завађена властелина, узе да им говори:</p> <p>„Не можете се ви живи враћати дома 
женскадије.{S} Па кад наста тишина, узе да говори гласно <pb n="70" /> и одмерено, тако да је с 
зо и силно дишући од наглог јахања, узе да говори:</p> <p>„Господине војводо, поздрављате мој < 
своје место па одатле, не седајући, узе да говори:</p> <p>„Зар нас није срамота?!{S} Заборавист 
вив руке на прса с погнутом главом, узе да говори:</p> <p>„Опрости ми, добри и мили господару!. 
, па онда, нешто уздрхталим гласом, узе да говори:</p> <p>„Немојте седати на своје столове!{S}  
одина од како га у двору служим!{S} Узе да даје јасним гласом јасне и кратке заповести.{S} Поле 
е да подигне очи према Грачаници, — узе да говори на глас:</p> <p>„Опрости нам, Господине Кнеже 
а.</p> <p>„Ево да ти се исповедим!“ узе да говори сузе лијући; „ево да ти се исповедим, па реци 
соким гласом, као да пева јектенија узе да чита:</p> <p>„Духовницима, кнезовима, властели и сви 
 се поп већ осветио!“</p> <p>И кнез узе да врти главом и да шкргуће зубима.</p> <p>Кад већ наиђ 
леда право у очи госпођи кнегињи, и узе да говори:</p> <p>„Није лако што од мене тражиш, госпођ 
иђе ка кнезу, дохвати му се скута и узе да говори:</p> <p>„Ево, господару, да ти зажелимо срећн 
ојвода пише!“</p> <p>И онда Боривој узе да чита на глас, разговетно и размерено:</p> <p>„Од Вој 
.{S} Пољубише га у колено, па сељак узе да говори:</p> <p>„Господару, тако ти среће јуначке — к 
вече пио као смук, па, откако Гојко узе да прича, наслонио беше главу на лакат, а лакат на трпе 
ван могаше уста да отвори, Ристивор узе да се правда:</p> <p>„Па, молим те, господару, кажи по  
 не може да води војску нашу, истина је да не може; али може Боре да јаха убојита коња, и може  
ји сами пале своје манастире: истина је да имамо два пута више попова но парохија, и пет пута в 
да смести у хиљаду манастира; истина је да је многи и многи поп постао просјак, и да има калуђе 
буздованима отимају епархије; Истина је да има и калуђера који сами пале своје манастире: истин 
јсије. „Све је како велиш.{S} Истина је да има данас владика које буздованима отимају епархије; 
нез Градоје. „А и да је истина, боље је да смо ми на Косову уз нашега Господина Кнеза, него да  
оже ме Господин Кнез затребати, боље је да зором пођем на Косово!“ „Право говориш, добра и верн 
оју има право да очекује!...{S} Боље је да причекамо дан два, те да ми се сва војска искупи.{S} 
осподар заповедио.{S} А заповедио ми је да ти кажем: да смо у оној крчми на цареву друму наишли 
бори.{S} И опет, ко је видовит могао је да види, да онај његов дуги и жудни поглед трепти дахом 
један тежак и страшан сан.{S} Гледао је да му се отме, и да се разбуди из злосрећног сна у срећ 
 <pb n="53" /> рано пође.{S} Рачунао је да са својим људима стигне пред вече истога дана на бор 
{S} Али кад ме је већ запитао, право је да и њему и вама свима по истини кажем што сам сетан и  
које пада на моју главу!...{S} Право је да се сви на ме срдите, што изгубисте славну прилику да 
бој бије и да гине без вас.{S} Право је да тешка клетва Господина Кнеза падне на мене сама, а н 
идов Дан?!“</p> <p>„Јесте, заповедио је да стигнем с војском а не да му долазим готово без војс 
рвим тренуцима.{S} По више њих имало је да одбија ударце, а по гдекоји је понео за спомен плаву 
/p> <p>„Прво што имамо да свршимо то је да испунимо последњу жељу нашег војводе — да га сахрани 
рким осмехом кнез Миросав; „на чисто је да ти је дед био Патарен!“</p> <p>„Ти лажеш, кнеже Миро 
Неколико пута помишљах да је најправије да се поверим старом господару, који ме је учио витештв 
p> <p>„Оно јесте да јесте закон; и није да није закон!“ повикаше сложно кметови.</p> <p>„Е, кад 
ршила, и биће најправије и најпаметније да сваки пође најпречим путем своме дому, да тамо дочек 
Знам добро да је он могао то и друкчије да нареди, јер има међу вама који би по слави свога име 
убоке мисли, или да пушта памтење своје да лута по Косову хватајући зраке док је још светлости  
ах опремио Ристивора,“ узе кнез Градоје да говори војводи, „да ти јавим, шта чусмо овде од крчм 
е, господине војводо,“ узе кнез Градоје да говори са све то јачим узбуђењем, „пусти ти да ја с  
е милости Божје.{S} Кад чу кнез Градоје да допочеше већ певати и „Придите, последње цјелованије 
моја госпођо: прими ово мало благо моје да га причуваш!{S} Ако се са Косова жив вратим, предаће 
чедо којим сад већ сваким даном очекује да га госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше з 
убио није, само зато што неће да верује да неко може бити српски властелин и опет да буде готов 
ова; нема тамо више ни места ни прилике да се некакво јунаштво покаже!{S} Што ћемо сад тамо!?“< 
грешан човек.{S} А ниси ни имао прилике да се покажеш колико си јунак!“ рече кнез.</p> <p>„Кад  
робље да одводе.{S} Имаћемо зар прилике да тргнемо мачеве, да одбранимо по коју српску главу, и 
евао у славу наше свете вере Хришћанске да <pb n="31" /> ме Агарјани на жеравицу метну?!“ питаш 
млађом господом има пуно њих, који веле да су свеци и чудеса њихова просто само поповска прича. 
 га кнез Вукан и сва друга господа моле да похита к њима, јер нађоше војводу Радича мртва у сво 
рпски.{S} С тога се господа српска моле да бар не помажу Лазару, ако већ неће цару да помогну д 
бројне коњице!</p> <p>Тек ће мало после да се сети нечега па, никако не осврћући се, викну:</p> 
е, да секу народ, и младу чељад у робље да одводе.{S} Имаћемо зар прилике да тргнемо мачеве, да 
макло није.{S} Нико од њега не зна боље да ли има тамо каква опасност, да се бој отпочне пре не 
неверника на овај град.{S} Није ли боље да бранимо овај град на Косову, него овде на његовим ша 
 који, кад се мало више поднапије, узме да прича хрвање своје са Светим Јованом у трпезарији.{S 
“ прихвати Гојко. „Има вам, брате, чиме да се поносимо, а има и што може бригу да задаје.{S} Ет 
г не може ни за часак предомишљати коме да помогне, па је веровао <pb n="41" /> да и не може би 
дајте се, не гините лудо!“</p> <p>„Коме да се предајемо?“ викаше старац. „Зар вама, који не сме 
д сваке вере а и без сваке вере, не сме да излази на Косово.{S} А док му она добро оружана и пр 
 земљи, гледајући у земљу као да не сме да подигне очи према Грачаници, — узе да говори на глас 
за то што је кукавица, не ће или не сме да носи свој крст, који му је Бог на рамена положио; ра 
 доспети, кад ево земље Господар не сме да заповеда, него моли, преклиње и проклиње!{S} Еј мој  
незом Лазарем уз Душана војевао, ко сме да не слуша?!“ рече војвода, који не пропушташе прилику 
 мало оштрије. „Видећу ја ко од њих сме да дигне руку, кад је овде војвода!“</p> <p>И кад се Ор 
препашћен.</p> <p>„Тако, не може!{S} Не да црква опојати онога ко се сам убије!“ одговори Пајсе 
 заповедио је да стигнем с војском а не да му долазим готово без војске!“ рече војвода па се за 
 побожно.{S} Како може бити да црква не да опојати таквог?!{S} И зашто да не да?!“</p> <p>Тако  
е испао мало напред над огњиштем, да не да диму да се са њега повија у трпезарију, била је испи 
говори Пајсеј.</p> <p>„Разумем ја да не да црква опојати онога, који, за то што је кукавица, не 
не да опојати таквог?!{S} И зашто да не да?!“</p> <p>Тако говораше кнез Градоје, па му се образ 
огућност.</p> <p>„Само тако што нека не да Бог, а све друго како хоће!“ рече кнез Гојко.</p> <p 
очи почеше севати муњама.</p> <p>„Па не да, ето не да!“ привикаше сложно духовници.</p> <p>„Не  
стио се на поњаву под својим шатором не да спава, него да прибере мисли после оноликих потреса  
је Бог на рамена положио; разумем до не да опојати човека, лакога срца и малене душе, који залу 
севати муњама.</p> <p>„Па не да, ето не да!“ привикаше сложно духовници.</p> <p>„Не да јер тако 
молих га да се пожури.{S} Али се поп не да кренути. „Иди кажи кнезу, да ја ево сад претварам ње 
 привикаше сложно духовници.</p> <p>„Не да јер тако наредише Сабори Светих Отаца, а они тако на 
то, ма из кога кута и ма са које стране да га погледаш, свагда ћеш са ужасом опазити, да он пра 
 рука дотицала руке цара Душана, остане да прихвати сина мога на крштењу.{S} Не, драги мој кнеж 
драва, срећна и славна, и да му помогне да Србадији и Хришћанској вери нову и светлу победу сла 
о да останеш на двору а место себе мене да пошљеш!“</p> <p>„Примам, примам, попе!“ викаше кнез  
и:</p> <p>„Ја већ видим да ћете ви мене да наведете на много тежи грех него што је војводин!{S} 
е неки уговорени знак. „Ето, пусти мене да водим војску твоју на Косово!{S} Ти си и онако стар, 
тати колом; зрели људи стадоше око мене да пијуцкају и да гласно премишљају.{S} Кад навалих да  
 крупан зној пробија.{S} Хтеде да викне да пробуди Ристивора, који сад дихаше мирно као да прит 
и су далеко од Косова, кад се бој почне да бије!“ рече кнез Градоје. „Немој, молим те, војводо, 
ступа у трпезарију, као и ко хоће из ње да иступи, ваља да се окрене к свецу, прекрсти три пута 
шта то поток жубором ромори, а још мање да увреба ко се то на сребрној месечини у потоку купа.{ 
ушевни и телесни, оно велико изненађење да види човека, од којега је сенка тако често падала на 
а отворио; ако ко маштом својом не успе да чује шта то он довикује, може да зна шта је само ако 
ло и велико, и младо и старо, пуно вере да ћемо победити, па је весело и радосно!“</p> <p>„Слав 
шу, истина је да не може; али може Боре да јаха убојита коња, и може да витла оштрим мачем и мо 
тор док их он не зовне, јер хоће најпре да се помоли Богу.</p> <p>„Да дивне зоре!“ рече Витомир 
во види сам шта пише!“ Па онда сетив се да кнез Градоје није врло јак на читању књига и туђег п 
ицима, „чим се ископа гроб, спремите се да се тело нашег војводе опоји како треба по закону наш 
чета Босанских коњаника.{S} Уставише се да напоје и себе и коње.{S} Причаху да се враћају с Кос 
амо ли пред Господа Бога.{S} Чини ми се да би ме њихова светиња раскинула, као <pb n="113" /> м 
ва, чудновато посресаше!{S} Учини ми се да се тамо под шатором неко опева и да то што чујем ниј 
диш, моли се Богу за мене!“ учини ми се да је и мирнији и ведрији но што беше кад дођох!{S} И о 
 чим само смести своје људе, и увери се да има за њих доста бела хлеба и црвена вина, а доста з 
адрхтала и пребледела.{S} Чинило јој се да та једва чујна тутњава однекуд испод земље долази, и 
омично у старог рањеника, и напрезао се да не изгуби ни најтиши шапат са усана његових.</p> <p> 
а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да весело дочека прво чедо којим сад већ сваким даном о 
да се живо коло поведе.</p> <p>Знало се да поп Каритон чита у капели дворској велико молепствиј 
да се победа нагиње к нама и надасмо се да ће нам је Бог, само још кроз који часак, па коначно  
позиваше српске јунаке.{S} Чињаше му се да већ и не може бити друкчије него да ће Бог и свеци Х 
еђе, па се мало замисли.{S} Учини му се да сад истом провиди шта војвода хоће.</p> <p>„Војводо! 
ше се шта ли ће то бити.{S} Учини му се да од десног крила ходникова, откуда и она светлост дол 
дивног Душанова јунака.{S} Молимо му се да нам га одржи здрава, срећна и славна, и да му помогн 
вицу своју ако те убијем; затекох му се да те убијем; дођох да те убијем; три пута се дизах од  
ко се прозваше Орловићима старали су се да не посраме ни то име, ни царскога кума, који им га ј 
ој најпре каже, како се гласови проносе да се на Косову велика несрећа десила, па кад већ види  
...{S} Боље је да причекамо дан два, те да ми се сва војска искупи.{S} Мимо кнеза Будисава има  
е дому погази стари завет мога деда, те да му се кости у гробу преврћу, и да из гроба мене куне 
ти сама у средини верних Крушевљана, те да би с тога, само ако он <pb n="102" /> хоће, могао по 
 јунак нека бира себи коња и оружје, те да с кнезом пође на Косово!“</p> <p>Позно у вече вратио 
еко од нас, с мачем у руци и погине, те да се олакша грех, којим се о Господина Кнеза огрешисмо 
ара жива и здрава овоме двору врати, те да се уз нашу срећу оснује срећа и <pb n="61" /> твоја  
док је још светлости на Косову било, те да њима осветли црну ноћ, која се на Србадији тако нагл 
„А што му не разби буздованом главу, те да виде други људи да му је мозак недокуван?!“ срдито п 
ма да дувају, а час их опет устављао те да он скупљеноме свету гласно довикује: „Ко је јунак не 
сова здрави и весели вратимо, молићу те да за ме проговориш и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буде Б 
Није дуго потрајало а Боривој се окрете да види шта је с Ристивором, па се гласно насмеја.</p>  
амет да увиде, омекшај им срце да осете да греше један према другоме, да се греше о добро име с 
 бројем уђоше под шатор, „зар не видите да је војвода, не могав одолети <pb n="153" /> жалости  
{S} Сад сте опет моји синови!{S} Ходите да се ижљубимо!{S} Тако!{S} И хајдмо сад к војводи!“</p 
тор, па им викну:</p> <p>„Е, сад ходите да видим јесу вам мачи у обојице подједнако оштри!{S} Н 
лајте их и за пут припремите, па дођите да се још једном заједнички мало заложимо!“</p> <p>Тако 
г војводу, а сутра — ако доиста мислите да сте згрешили — ударите у молитве, метанија и постове 
остове, и наставите тако док не осетите да вам је Бог опростио.{S} А нама ето кажите колике при 
ви, и да у ствари и није тако!{S} Дајте да саслушамо све што нам кнез Градоје поручује!{S} Дед’ 
а истина да се он о нас огрешио — дајте да се данас овде на догледу његова мртва тела заветујем 
с пуно мирноће и достојанства. „Немојте да хитамо да се један на другога камењем бацамо.{S} Ко  
 дубоко узбуђен и блед у лицу. „Немојте да од једнога зла, за које још и не знамо је ли доиста  
њу заповест нашега војводе.{S} Чули сте да ме је назначио да вам до краја ове војне на место ње 
и изломљене!{S} Ето то вам је!{S} Јесте да је грех, али нека иде тај грех на моју душу!{S} Ја ј 
ћате цареву перперу?“</p> <p>„Оно јесте да јесте закон; и није да није закон!“ повикаше сложно  
 чекају и кнез и војвода!“ И ето не хте да дође!</p> <p>Ражљути се силно стари кнез.{S} Сав поц 
з га запита: „Шта веле?“</p> <p>„Шта ће да веле?!{S} Не веле ништа!{S} Старци се грувају рукама 
них гусара без вере и без душе, који ће да пљачкају богата села по Косову, да их пале, да секу  
у чудна и мучна времена настала, ваљаће да се нађе мушка глава на старом гнезду Орловића!“</p>  
S} Бој је трајао неколико сахата, имаће да се прича годинама!“</p> <p>И опет приповедач застаде 
не мртав.{S} Онај који остане жив имаће да укрсти свој мач онда с мојим.{S} Или ћемо сва тројиц 
 с војском својом још на Косову, видеће да Србадија, има још војске, и да није све на Видов Дан 
уље, и видео да је право што народ неће да му је Лазар господар код живога Марка, сина краља Ву 
 главу изгубио није, само зато што неће да верује да неко може бити српски властелин и опет да  
де војсци старешина.{S} Камо наше среће да њега слушасмо од самог почетка!{S} Браћо моја, војни 
>„......{S}Е па шта ћу ти сад?!{S} Биће да ти није лако да и мене чујеш кад имаш да чујеш толик 
опоп-Недељка?{S} Сед је као овца и биће да му је и преко осамдесет лета.{S} Кад му попови и ђак 
ружино!“ узе стари кнез беседити. „Биће да се кнезу Вукану <pb n="87" /> моја старост учинила и 
око мале војске кнежеве, рекао би, хоће да је загрли <pb n="79" /> и у загрљају удави.{S} Са св 
па га левом руком обгрлила, као да хоће да га заштити од некакве невидљиве опасности.</p> <p>А  
руку према себи а у напред, као да хоће да некога од оних, што га гледају, жива дохвати.{S} Вид 
оје се орао у вис пропињао, као да хоће да пролети кроз венац од седам ружа, у које се умештаху 
мично гледаше за неко време као да хоће да продре погледима кроз ону танку паучину, којом су јо 
гове густе веђе спуштаху се као да хоће да <pb n="173" /> му заклоне очи, да не гледају онај по 
 се крећемо?!{S} Јес’, али војвода хоће да му сви кумујемо, и кнез Вукан хоће да смо му сви при 
е видеше све оно, што саме владике хоће да се виде!{S} Колико се крви пролило, колико домова, к 
е да му сви кумујемо, и кнез Вукан хоће да смо му сви прикумци; док ми празнисмо пехаре други у 
аме старога кнеза, као да захвалан хоће да целива скут свога господара.</p> <p>„Право ти је?... 
} Изгледало је као да племе њихово хоће да се угаси.{S} У дане ове, у које загледамо у Орлов Гр 
рко да му ти поклањаш престо, него хоће да му га цар Агарјански поклони!“ А Лазар се срди на та 
а, зар је чудо што се и наша памет хоће да <pb n="154" /> заврти?!{S} Него боље дај да испитамо 
е Агарјана, баш као да је хтео навалице да погине!{S} И још како дворкиње причају како често <p 
 па растрзавај; бацај ме у доње тамнице да ми јакрепи и гуштери крв сисају; чини што <pb n="30" 
зари им памет да увиде, омекшај им срце да осете да греше један према другоме, да се греше о до 
а гомиле, „мени се чини да војвода рече да нам је кнез Градоје старешина <pb n="171" /> док ова 
а не могосмо наћи.{S} Па онда мени рече да нађем Ивана Порубовића и да му кажем да се одмах с к 
вакојаког цвећа из перивоја, па им рече да свима војницима, који с кнезом на Косово полазе, дод 
ао и где се може наћи.{S} Слуга му рече да се војвода опрема и да ће по своме обичају прво у пр 
оји заповедаше оном стражом, па му рече да се она не боји остати сама у средини верних Крушевља 
пуштах, и онда чух како Светогорац рече да су настала последња времена, и да ће се најдаље кроз 
ла.{S} А кад се сви искупише, онда поче да им говори овако:</p> <p>„Чули сте последњу заповест  
доба устави се пред Ристивором, па поче да му оштро говори:</p> <p>„Још вечерас да пошљеш људе  
чку листину, и глас му дрхташе кад поче да чита:</p> <p>„Од мене Кнеза Лазара, Господина свој с 
ољуби и сузама ороси.</p> <p>Народ поче да виче: „Срећан пут, господару, и теби и војсци твојој 
 раздраган.{S} Први он од властеле поче да помаже духовницима, да им појање што пуније буде.{S} 
ешта причао Ристивор, док најпосле поче да запиње, па да застаје; пренуо би чисто застиђен па н 
е око ње и њене свите згрнуо био и поче да им говори:</p> <p>„Хвала вам што сте дошли, да зајед 
" /> навеже на онај разговор, који поче да се води па се прекиде због велике узбуђености старче 
рави мачем па стојећи под калпаком поче да говори:</p> <p>„Војводо, вазда верни своме завету ев 
рема Истоку, који својим руменилом поче да гаси брилијантски трепер Зорњаче. „Да дивне зоре!{S} 
 дружини, и онда уздрхталим гласом поче да говори:</p> <p>„Чусте шта говори глава од Србадије,  
/p> <p>Истом сад, кад се већ сутоњ поче да хвата, букну весеље на све стране, па се разлегаше п 
поту, који допираше до њега, покушаваше да процени колико коњаника иде за њим.{S} И би му мило, 
је?!“ питаше старац нежно, и покушаваше да је подигне. </p> <p>У томе часу закуца сребрно клепа 
 погледа у свеца.{S} И као да не могаше да поднесе светлост од свечева погледа, наднесе десну р 
ој трпезарији чуло није.{S} И не могаше да се устави док грла не промукоше у војничке господе,  
 и осећали и видели; али нико не могаше да прстом и поуздано издајника покаже!{S} На три дана п 
 се славом увенчана дома враћа, тражаше да види своју милолику белу Перунику, са оним њеним кру 
ика, који из олтара излажаху, и тражаше да нађе попа Алексија.{S} Војвода међу тим приђе к Миро 
ше, Ристивору, који се доиста напрезаше да окрене коња другим правцем. „Натраг, кад ти кажем!“< 
 <p>По дуго нико од млађих не смедијаше да што проговори, а старац не могаше, јер му некаква го 
стина и седе да пише на колену и чекаше да му војвода почне казивати у перо.{S} Али му војвода  
о спријатељише, те Иван, који се жаљаше да не може тако лако да заспи, мољаше Ристивора да у ње 
опет не могаше ока склопити.{S} Мишљаше да се успава на оном једнозвучном гуђењу и хркању Ристи 
ко да верује; али се Ристивор заклињаше да је то цела истина, и да поп Каритон свако своје хрва 
 из планине по киши и сав мокар, хиташе да се јави своме деду и својој матери.{S} Ристивор му у 
 прекипе, па шкргуташе зубима и пушташе да му ватра из очију сева.</p> <p>„Не браним их, господ 
вда онда у говору, као да му тешко беше да нађе речи, али као да му туга грло стезаше.{S} Од те 
на угловима задрхташе.{S} Очевидно беше да савлађује своју узбуђеност, и да сухе сузе своје гут 
тави да прича:</p> <p>„Други опет узеше да вичу: „Ама лако је кнезу, и лако је господи!{S} Ако  
авио мудар по вас дан!“</p> <p>И почеше да падају прекори све оштрији и оштрији, и све крупнији 
о књигу у манастиру,“ — ту многи почеше да му се смеју, али ништа то њему, — „кад сам ја оно уч 
тан војске наше.{S} Ево ми слуге јавише да су кнез Миросав и властелин Витомир дигли један на д 
којој беше већ тако мрачно, да наредише да се велике жуте воштанице у сребрним стојницима донес 
му своме натраг!“</p> <p>И опет опазише да кнез махну руком, да се ућуте.{S} И ућуташе се.</p>  
љати добру госпођу.{S} Па онда навалише да јој сваки приђе и да јој сваки руке и скуте ижљуби.{ 
ћи их, и једва једвице петорица приђоше да се руком прихвате заставе, и да изберу коње и оружје 
 до пола ноћи.{S} Око неко доба викнуше да се донесу неколике цепанице на ватру у трпезарији; ј 
S} Млади Боривој и Ристивор, чим дочуше да се две чете бију мачевима и буздованима, викнуше под 
едложим <pb n="160" /> ово:{S} За доказ да ми војводи нашем од свега срца праштамо — све кад би 
в оставити нећу!“</p> <p>Узе стари кнез да се крсти запрепашћен.</p> <p>„Ваистину насташе после 
је слава Господу!{S} Може Господин Кнез да буде без мене!“ узе опет реч Градоје, који сав беше  
ни поглед трепти дахом: „Душо моја!“, и да онај њен светли, нежни и невини поглед одговара нечу 
шљам да ли није зазорно, да ли треба, и да ли смем?!...{S} И опет, ти си једина на свету коме б 
, да одмах после Недеље освану Среда, и да тек тада војска, још једнако полу мамурна, седлаше к 
Косову била без њега, да се изгубила, и да је Кнез Лазар погинуо, стресао би се од ужаса.{S} Чи 
укли у чисто рухо од свежег зеленила, и да чекају да буду сведоци некакве велике свечаности.</p 
усти на колена пред иконом Спаситеља, и да се кроз сузе, а на глас, Богу моли да народу српском 
сли после оноликих потреса тога дана, и да смисли шта сутра да светује војводи да раде.{S} Око  
нам га одржи здрава, срећна и славна, и да му помогне да Србадији и Хришћанској вери нову и све 
 рече да су настала последња времена, и да ће се најдаље кроз десетак година — а то је ево сад  
тивор заклињаше да је то цела истина, и да поп Каритон свако своје хрвање са свецем мора да одл 
вога <pb n="193" /> младог господара, и да га чуваш, и да га предаш здрава у руке госпођи.{S} П 
вакоме коњу у седло добио драговољца, и да ће са половином сталне дворске страже бити сада око  
 — „да ти, господару, ниси више млад, и да је било доста твога славног војевања за педесет — а  
приђоше да се руком прихвате заставе, и да изберу коње и оружје!“</p> <p>„Ваистину настала су п 
еци чешће и радије јављали међу људе, и да су већа и славнија чуда чинили.{S} А сада као да је  
а да ћутећки примамо заповести твоје, и да по твојој речи летимо, било на десно било на лево, п 
 молите, да нашем цару победу дарује, и да нам миле наше јунаке врати дома живе и здраве и ново 
цу овде гледа!{S} Да скинемо калпаке, и да клекнемо!“</p> <p>И онда старац скиде калпак, обеси  
, видеће да Србадија, има још војске, и да није све на Видов Дан изгинуло; ако није он више на  
те Агарјане од наше Хришћанске земље, и да се нађете уза свога цара у часу у коме је славно пог 
ашан сан.{S} Гледао је да му се отме, и да се разбуди из злосрећног сна у срећнију јаву.{S} Али 
часак овде, да поодморимо своје коње, и да послушамо како моба дивно пева!“ рече Боривоје у нев 
е бити то су само непоуздани гласови, и да у ствари и није тако!{S} Дајте да саслушамо све што  
а тутњава однекуд испод земље долази, и да тако тужно и тако жалосно запомаже.{S} Чинило јој се 
истина бојали, али да су га и мрвили, и да су га најпосле и отровали!{S} Зар се и данас о њему  
радоје никада не говори што не мисли, и да оно што мисли никада не мења!{S} И то је све што вам 
јка, је ли свраћао код дуждеве кћери, и да ли ме је мило помињала!“ говораше кнез Нинко, прозва 
у пружа, да хоће баш тебе да дохвати, и да оно што говори баш теби говори!</p> <p>Сниско, до пр 
о пожалити, чему треба мудро поучити, и да ћеш ми опростити, све и кад бих заслужио да ме кориш 
ево сад десет година — све преврнути, и да ће они што остану живи говорити онима по гробовима:  
 је многи и многи поп постао просјак, и да има калуђера који су се у гусаре одметнули.{S} Али з 
 да смо ми стигли на време на Косово, и да су нам уморна браћа наша видела, да им одморна браћа 
м бар да видим колико сам се огрешио, и да желим да тај грех колико могу покајем.{S} Закопајте  
 окадимо, да земљу око њега целивамо, и да <hi>њу</hi> молимо да нам опрости!{S} Треће, ако је  
 цару поклонимо, да му данак плаћамо, и да му од Србаља најбоље јунаке сваке године шаљемо, да  
 желели да се позиву његову одзовемо, и да смо истина позно, ал’ тек опет изишли на Косово!{S}  
м Господину Кнезу на Косово стигнемо, и да се јуначки и славно за нашу веру и отачаство заложим 
угоистоку, и мало и у лево и у десно, и да к Царевој Громади под његов шатор доведу сваког путн 
о беше да савлађује своју узбуђеност, и да сухе сузе своје гута.{S} Најпосле — а после подуже п 
и право би било да нам дарује победу, и да му се не молимо!{S} Али ето се мени чини да се већ о 
твије за срећна пута и славну победу, и да су тамо на молитви и стари кнез, и госпођа Мандалена 
 је као да се неки сватови искупљају, и да се чека само на свирце па да се живо коло поведе.</p 
е обичнога домаћега вина у малвасију, и да није лако силом га из винских подрумова у горње двор 
о Милан у очи саме битке на Плочнику, и да, читајући га, сузе рони, а по некад и на глас јеца!{ 
огани Агарјани разбили српску војску, и да је наш добри и честити Господин Кнез погинуо!“</p> < 
воду да га одведе у Душанову дворану, и да га ту за мало сама остави.{S} Гологлав је стари кнез 
иђе к попу Каритону, да целива икону, и да се освећеном водицом пошкропи, е да би им Бог и Свет 
а, те да му се кости у гробу преврћу, и да из гроба мене куне!“</p> <p>„Ма, господару, тек да з 
" /> младог господара, и да га чуваш, и да га предаш здрава у руке госпођи.{S} Појашите, децо,  
дај, синко, да стигнеш што пре можеш, и да доведеш војске што више можеш.{S} Ја већ, у име Божј 
подо, да пођемо у име Божје одмах!{S} И да се пожуримо да стигнемо кнеза Градоја!“</p> <p>Још н 
тога он куне великом клетвом!...{S} А и да не куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и медведе 
 рече <pb n="120" /> кнез Градоје. „А и да је истина, боље је да смо ми на Косову уз нашега Гос 
 се да се тамо под шатором неко опева и да то што чујем није друго него свечано брујање оне све 
е се истом искупљамо.{S} Могао сам ја и да не дођем!{S} Дошао сам као поштени твој клетвеник, и 
лао људе, да зађу по старим ризницама и да обиђу све коваче, не би ли искупио још што мачева, к 
S} Слуга му рече да се војвода опрема и да ће по своме обичају прво у придворну црквицу на јутр 
а мени рече да нађем Ивана Порубовића и да му кажем да се одмах с коњем спреми да још те ноћи п 
 да поменем војводи, да нам је он жив и да нам је такву заповест издао, то се не устежем, кнеже 
ом и очима знак дају, да крочи напред и да отпочне.{S} Очевидно били су се о нечему договорили, 
} Па онда навалише да јој сваки приђе и да јој сваки руке и скуте ижљуби.{S} С муком могаше кне 
а Ристивор ради!“</p> <p>„Светац може и да не мари, јер се није он нама заветовао; али ми ваља  
ина Кнеза, јер га оставих да бој бије и да гине без вас.{S} Право је да тешка клетва Господина  
и властелу позва да појашу своје коње и да дођу под један велики брест, који се видео близу дру 
ем мача кнежева, да се по ново склопе и да му и рамена и мишице и плећа и јуначка прса дохватај 
 зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да си милостив, и прави отац јадној сиротињи...{S} Ех,  
, није могао друкчије до да сузе рони и да се икаквоме добру не нада!“</p> <p>Ту се ратник заус 
“ рече кнез подругљиво.</p> <p>„Веруј и да не знам!{S} Него и ако ми је зазор, баш не могу срцу 
и, изађох преда њ, да му руку пољубим и да га молим да ми опрости ако због мојих невоља на дому 
ше скинеш.{S} Хоћу да ти се исповедим и да ми опроштајну молитву очиташ!“ И исповедих га; и очи 
о мене жива, који могу и да се браним и да опростим!“</p> <p>„Тако, децо моја!“ рече стари кнез 
ио!“</p> <p>И кнез узе да врти главом и да шкргуће зубима.</p> <p>Кад већ наиђоше на саму пољан 
тако да дотакне плашт и шлем војводин и да се уз то сваки војник прекрсти и викне: „Бог да те п 
 од тога двора још цар Тројан сазидао и да се онда тај град звао Голубац, као што су се и први  
демо да му побијемо све што је његово и да му спалимо и разоримо све што има, да не остане ни к 
{S} Да попови и калуђери хоће по мало и да измишљају, то сви знамо...“</p> <p>„Је си чуо, кнеже 
апразно; „Покајте се!“ Да се покајемо и да му се помолимо, па да грешном телу одмора дамо!“</p> 
вршеном крштењу, повукао у свој шатор и да је тамо сам седео и вино пио.{S} По још причаху како 
 Витомир увредио мене жива, који могу и да се браним и да опростим!“</p> <p>„Тако, децо моја!“  
ли људи стадоше око мене да пијуцкају и да гласно премишљају.{S} Кад навалих да се <pb n="46" / 
новци моји, него да одстојимо јутрењу и да почнемо дан дворећи Господа Бога и Свеце његове.{S}  
аче!{S} Тако ти славе, устај!“</p> <p>И да би га што поузданије и брже разбудио, дохвати га обе 
иђе.</p> <p>„Јес’, видим те!{S} Хтео би да бегаш?{S} Је ли?{S} Ето сте сви такви!{S} Ја на какв 
 издао, то се не устежем, кнеже, и теби да кажем:{S} Нисмо ми овде на бојишту, нити смо пред не 
а смрт боримо, готов сам; али хоћу теби да кажем да се ево кајем за пакосну реч, коју синоћ у с 
десетседмо — колено!{S} Само немојте ви да ми кунемо!{S} Јер да смо ми стигли на време на Косов 
трасно је јеванђеље које ваља гологлави да слушамо!“</p> <p>„Хвала теби, витешки старче, који н 
овај се не даде пореметити него настави да прича:</p> <p>„Други опет узеше да вичу: „Ама лако ј 
ође на дохват староме кнезу овај устави да запита је ли војвода устао и где се може наћи.{S} Сл 
 не нада!“</p> <p>Ту се ратник заустави да се мало одмори.{S} Владаше мртва тишина.{S} Нико не  
рно рече: „Јунаци!{S} Ево стижу гласови да непријатељ наступа на наше положаје!{S} Клекнимо и п 
њима у седла.</p> <p>Кад видеше кметови да већ и стари кнез приђе к Лабуду и узимаше у руке узд 
а српска мишица и свака кап српске крви да спасе отачаство од Агарјана, то теби није ништа“ реч 
 тројица да броје.{S} Боривој беше први да викне: „Равно педесет!“</p> <p>„И јесте управ педесе 
кну кнез Градоје нестрпљиво; „знамо сви да си му ти од раног детињства његова веран и добар слу 
но погинулим и рањеницима, осећасмо сви да се победа нагиње к нама и надасмо се да ће нам је Бо 
а.{S} Чини се и моме деду и свој чељади да нека тешка брига лежи страноме витезу на срцу; особи 
врди.</p> <p>Кнез Градоје тада заповеди да се одмах сва војска спреми за полазак, а кнезове и в 
165" /> целивању, кнез Градоје заповеди да се сваки кнез и сваки властелин стави на чело своје  
војводско одело.{S} Па онда ми заповеди да запалим ону велику жуту воштаницу, коју ја донесох о 
оврших све што ми мој господар заповеди да ти кажем!{S} Док крчмар и крчмарица причаху што су к 
ше.</p> <p>Не одјахујући војвода нареди да се разапну шаторови за њега и за властелу на једној  
еда како је сваки коњ оседлан, и нареди да Ристивор мало боље притегне пас у Боривојева Ждрала. 
 мени немаш да захвалиш!{S} Него нареди да се запали велика воштаница пред иконом Светога Јован 
оје мало час пројахаше.{S} И још нареди да сва војска преноћи где ју је кнез Градоје већ смести 
еда горе међу грање од липе као да види да није откуд тамо Каритон.{S} Па се онда опет окрену д 
ом језом очи отвори, на своје чудо види да је се ходник осветлио неком тихом а плавичастом свет 
викао: „Децо моја, да ли ко од вас види да нам откуд долази нова каква чета ма од стотину одмор 
 велика несрећа десила, па кад већ види да она слути да јој ни од мене добри гласи стићи не ће, 
 да смисли шта сутра да светује војводи да раде.{S} Око поноћи изишао је из шатора, те се по по 
и полу срдит. — „Што ли је било војводи да ми тако пише?!“</p> <p>Па се старац подиже на ноге,  
, рашири уздрхтале ноздрве, као да жуди да посрче сав онај свежи поветарац што отуда струјаше,  
рапци да осећају кад бура долази а људи да не осећају?! <pb n="11" /> Нити је чудо да тебе, сна 
па је и право да се постара где ће људи да се мало поодморе, док се не крену за Косово!“</p> <p 
буздованом главу, те да виде други људи да му је мозак недокуван?!“ срдито прекораваше кнез Рис 
ме од присутних Турака, као да се труди да се сети где их је пре једном приликом видео.{S} И јо 
весело на Косово дођу.{S} И још им кажи да великом клетвом кунем свакога, ко не дође а може да  
па викну Ристивору:</p> <p>„Иди му кажи да одмах овамо дође!{S} Његова ће малвасија и од сада б 
Каритон светац постао!{S} Али Бог тражи да ти победне песме певаш у славу његову кад те Агарјан 
е!“ рече кнез Градоје, па нареди стражи да дигне војску на ноге.</p> <p>Сам пође с Боривојем шт 
а војнога стана.{S} Тек кад народ опази да војвода, кнез Градоје, праћени неколицином властеле  
да му ваља још мало остати у трпезарији да допуни метанија.{S} Кнез се осмехну једним брком па  
 гласом, готово шапатом, као да се боји да не узнемири војводу у његову вечном сну, „да се одма 
pb n="43" /> му полагано као да се боји да га не разбуди, клече пред њега, подиже лице к икони  
а права ти је напаст.{S} Тек ће по неки да искочи кад му се и не надаш!“</p> <p>„Онај наш поп М 
ти с кнежевима и властелом својом да ли да ту поред воде заноће, кад му са предњих стража испре 
 да му душа види пут неба!{S} Видите ли да је мали нож, што му у срцу забоден стоји, његов нож  
Али просто ни брком да макне, а камо ли да одговори на какво њихово питање.{S} Најпосле престаш 
р попио, да су га се истина бојали, али да су га и мрвили, и да су га најпосле и отровали!{S} З 
ти, или у трпезарију или у перивој, али да је не узнемирују док их к себи позвала не би.</p> <p 
утујући из Крушевца, стигао у двор, али да не жели излазити преда њ,јер је прашњав и уморан.</p 
рече: „Има их много њих који су требали да су стигли, а још стигли нису.{S} Нећу да их кунем, ј 
е нигде на беломе свету!“ Али он навали да му <pb n="157" /> кажем: „Ма шта било, ма кад било,  
в се живи из боја на Плочнику, казивали да је кнез Милан улетао у најгушће чете Агарјана, баш к 
„Помислих да нисте и вас двојица остали да се договарате с кнезом Вуканом о ономе што памет зап 
 крепости свога срца боље од мене могли да војском овом заповедају.{S} Него пред оним непобусан 
ез Градоје Орловић од Орлова Града вели да напишем ово овако:{S} Војводо, више ти ја чекати не  
 Кнеза са небеса види, да смо ми желели да се позиву његову одзовемо, и да смо истина позно, ал 
дошли, јунаци, и у добри час!{S} Донели да Бог да срећу војводи и војводину двору, и чеду његов 
 да се разиђемо својим кнежевинама, или да сви, овако заједно пођемо у Крушевац да се тамо нађе 
 се упустио у некакве дубоке мисли, или да пушта памтење своје да лута по Косову хватајући зрак 
ла нека тутњава, као да негде грми, или да негде дубоко испод земље некакав џин овда и онда зах 
 двоје што се паметно учинити може: или да се разиђемо својим кнежевинама, или да сви, овако за 
дину Кнезу да му помогнете победити или да с њиме славно гинете.{S} Огреших се тешко о Господин 
а подножју једнога виса сјахали су били да коњима својима облакшају, и пођоше уз брдо пешице.{S 
о нечему договорили, само су заборавили да утврде ко у име свију да говори.{S} Виде кнез то њих 
добар слуга био, али смо свагда мислили да у теби куца не само верно и одано него и крепко мушк 
Патријарах а не онај Каритон, који воли да се хрве, надскакује и баца камена с рамена.</p> <p>С 
{S} Ево и његова ти се грешна жена моли да се смилујеш на ситну децу њихову!“</p> <p>Приђе и го 
и да се кроз сузе, а на глас, Богу моли да народу српском милостив буде!“</p> <p>Ту га сад прек 
е за њу спремљене; а самог кнеза замоли да дође у двор на вечеру, чим само смести своје људе, и 
/p> <p>Кад се све то сврши, кнез замоли да му војвода даде човека, који ће њега и његову чету о 
ма несрећу да га јаше човек, који мисли да је главно гледати шта је паметно а не шта је јуначно 
 буде како ти желиш, а не како он мисли да треба!{S} Пусти ти њега нека он разапиње свој шатор  
раћо, него колико има нас данас овде ми да се кренемо, у име Божје, одмах још овога јутра!{S} И 
ој дружини:</p> <p>„Ходите, помозите ми да пребројимо шаторове турске, не би ли сигурније рачун 
 треба кад си нам господар!{S} Знамо ми да си ти на зло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и  
бегамо?!...{S} Ко да бега!...{S} Зар ми да бегамо2!{S} Зар Орловићи од пет стотина година свагд 
 да му кажем да се одмах с коњем спреми да још те ноћи пође у Двориње с писмом за госпођу.{S} С 
 на својим заставама носи? „Не треба ни да се пита, <pb n="62" /> ко ће победити!“ говораше јед 
пе, куд си наумио!{S} Не дам ја теби ни да нас испратиш до на међу наше кнежине!“</p> <p>„Ето,  
тога Јована, твога крсног имена, остани да крстимо чедо, које ми је Бог у овако знаменитим и сл 
ражен; — „како бих ја давао једној жени да ми чита војводино писмо?!{S} Ристиворе, попа овамо!{ 
ије мени жао твога имена, али ваља мени да браним поштено име српске властеле и српске војске.{ 
је, правимо још једно!{S} Тешко је мени да носим бреме прекора, које ето ви бацате један на дру 
S} А сутра зором чућу шта имате ви мени да кажете!“</p> <p>И онда кнез Градоје ућута.{S} Узалуд 
а ја оставих, и ни на крај помисли мени да га више жива видети не ћу!{S} А сад нека Некудим нас 
олико: „По закону ове земље нисмо дужни да идемо на војну; дужни смо само да бранимо овај град, 
 многи од господе.</p> <p>„Вама се чини да је тако!“ рече кнез Градоје с презривим осмехом, „ме 
ак-Бегу:</p> <p>„Јуначе, све ми се чини да ниси Агарјанског рода, све да и јеси Агарјанске вере 
 тутањ у даљини.</p> <p>„Све ми се чини да негде у даљини грми!“ рече тихо госпођа Манда своме  
инко чак тамо иза гомиле, „мени се чини да војвода рече да нам је кнез Градоје старешина <pb n= 
доје с презривим осмехом, „мени се чини да није тако!{S} Наше је место на Косову у војсци нашег 
у се не молимо!{S} Али ето се мени чини да се већ од поодавно Бог нешто срди на нас Србадију.{S 
и ућуташе запрепашћени, јер им се учини да чују рикање једног џина.{S} Ристивор заспа као закла 
вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони да траже коње и оружје.{S} С великом муком нађоше некак 
, а ја сам се заветовао госпођи кнегињи да те жив оставити нећу!“</p> <p>Узе стари кнез да се к 
ит узе шкргутати зубма, као да их оштри да некога њима живог коље.</p> <p>Прошло је тако по дос 
кажи све што те ја молим, и замоли и ти да се Свевишња Светиња у Светој Тројици смилује на моли 
оре, шта ћеш ти овде?{S} Не рекох ли ти да донесеш попа овамо?{S} Камо ти га?“ питаше старац са 
ри са све то јачим узбуђењем, „пусти ти да ја с мојим људима, и ако хоће још ко од господе са м 
ад ту правиш неки судија?{S} Зар баш ти да пресудиш ко је бољи јунак а ко лошији?!“ викну горко 
тави срдито: „Јес чуо ти... не можеш ти да радиш како се теби прохтева, него како ти се заповед 
е цар Агарјански <pb n="121" /> гледати да се с Господином Кнезом погоди те на миру разиђу.“</p 
!...{S} Једва сад да смем о себи казати да сам верна слуга твоја!{S} Како да смем кад ето не ст 
ц. „Зар вама, који не смедосте дочекати да се српска војска сва искупи?{S} Зар вама, који издај 
 двора!“ Па се онда Ристивор опет врати да прича о Јованци, љуби Змајевој, нешто што се морало  
онда додаде: „А под сигурно има и авети да се јављају!“</p> <p>„Како да нема?{S} Од Тројанова в 
јемо пред нашим сељанима, јер ће видети да нисмо змајеви него грешни и слаби људи баш као и они 
дуго као да је онемио.</p> <p>„Проклети да су издајници свога цара, своје браће и свога отачаст 
о ми је зазор, баш не могу срцу одолети да те не запитам: шта ћеш на Косову, ти старац један од 
и шатор, и ако баш усхте, хоће ли умети да га нађе; а под сигурно знам, да му нико од нас не би 
очнику?{S} Ваљада ни кнез не може хтети да му по селима остану само старци, удовице и ситна дец 
ма, па већ видећемо хоће ли после хтети да тражи шатор, и ако баш усхте, хоће ли умети да га на 
ка: „Ето,“ вели, „не можеш ништа почети да земљу спасаваш, а да се у њој самој не нађе издајник 
њ мртав, падох и ја рањен.{S} Мора бити да сам дуго без свести лежао, јер кад отворих очи видех 
одморна браћа у помоћ долазе, може бити да сотона не би успео да наведе ни онога незнанога изда 
и требате Господину Кнезу.{S} Може бити да ће Србадија освојити победу баш са те две ваше мишиц 
но потражимо по шатору.{S} Не може бити да војвода није оставио своје последње заповести!{S} Не 
дности и сажаљивости, онда не може бити да се он не срди кад му митроносне слуге његове приступ 
 и јуначно и побожно.{S} Како може бити да црква не да опојати таквог?!{S} И зашто да не да?!“< 
лаву и златна прса, и слатко ће ми бити да погинем ако њега и младога господара заклонити могу! 
осподарем!...{S} Зашто не би могло бити да се још вечерас, у очи вашега поласка, обручите па да 
е довршивале, те је кнез могао наредити да се у Среду, деветога Јунија, <pb n="53" /> рано пође 
трах ме је хоће лукави Агарјани спазити да у Господина Кнеза нема велика војска, па ће навалити 
неза нема велика војска, па ће навалити да је разбију док не порасте већом!“ одговори још једна 
з двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гинемо кад дође свети час да се гине.{S} Али док не  
p> <p>„Кнеже Орловићу!{S} Немој мислити да се ми клањамо твоме буздовану где се не клањамо твој 
готово што и лудост, опет немој мислити да ја не видим шта си и куд си наумио?{S} Кад ти ја сам 
срдито Ристивору. - „Ти ћеш још учинити да се у овоме дому погази стари завет мога деда, те да  
Што пре тамо стигнеш пре ћеш се уверити да цар Лазо може да буде без све ове господе, а нек’мо  
 сад заједно пијемо, не могу те пустити да се тако мучки на попове каменом бацаш...“</p> <p>„Пр 
то је војводин!{S} Не можемо ми пустити да се тело нашег војводе затрпа земљом као да је јерети 
здравио и пита вас: хоћете ли допустити да само он један, старац од седамдесет лета, са унуком  
ћа десила, па кад већ види да она слути да јој ни од мене добри гласи стићи не ће, онда нека јо 
 тада снивах сан који Бог може окренути да и добро значи, али који мени није мио.{S} Тебе, који 
доје јахао сам.{S} Не хтеде се осврнути да види ко још, осем Боривоја и Ристивора, иде за њим.{ 
иво у реч кнезу Градоју војвода, желећи да спречи даљи развој гнева кнежева. „Све вас ја бих пр 
дај само шта сада бива!{S} Не могу рећи да се ми властела кољемо између себе данас више него шт 
мир, сав пренеражен. „Ваљада нећеш рећи да сам ја Патарен?“</p> <p>„Ако није данас на чисто да  
 буздована.{S} Боjи се, вели, неће моћи да стигне амо пре Видовдана!“</p> <p>„Ништа то, војводо 
ође Мандалене, о њеној чудотворној моћи да својим погледом и полагањем своје руке лечи болне и  
ану, да види неће ли њему за руком поћи да старог кнеза за друго одреди.</p> <p>Боривој је крас 
у животу!?“ викаше Ристивор, огледајући да буздованом својим пробије себи пут ка гомили која му 
а стајаху мирно и без ромора, очекујући да виде шта ће сад да буде.</p> <p>„Где си ти, кнеже Ми 
руго те молим, помоли се Светој Тројици да нашем честитоме Господину Кнезу дарује победу над не 
 не смедох!{S} Куд ћеш ти орлу о грлици да говориш!{S} Али код твоје доброте имам срца и лудо д 
љало босоноги и гологлави као покајници да пређемо Косовим пољем, да потражимо гроб Господина К 
е чудо на оваквој мајини.{S} Зар врапци да осећају кад бура долази а људи да не осећају?! <pb n 
уке његове напрезаше своје старачке очи да продре што дубље у сиву даљину!</p> <p>„Ено!“ викну  
уку над обрве своје, да као пооштри очи да боље виде.</p> <p>„Ено је!“ рече Ристивор, па пружи  
је пред мојим шатором.{S} Отвори им очи да прогледају, озари им памет да увиде, омекшај им срце 
ма — као да доиста не смеде ником у очи да погледа — прође кроз гомилу своје властеле, и отиде  
/p> <p>„Немој да бројимо године!{S} Дај да меримо снагу|“ рече поп.</p> <p>Скочи стари кнез, од 
pb n="154" /> заврти?!{S} Него боље дај да испитамо слуге војводине, да видимо да ли је какве п 
 ових стопа мичи се натраг!{S} Не чекај да те мачем или буздованом погоним!“</p> <p>Боривој на  
а ти је просто; али никад не заборављај да носиш једно славно име, које су ти твој отац и твој  
 нема ни од кога смртног какав опроштај да тражи.</p> <p>Ристивор приђе к руци младог Боривоја, 
оји неће оставити Хришћански народ свој да пропадне, и с уздањем у јунаштво наше храбре Србадиј 
тим Јованом, <pb n="59" /> не казуј јој да је од мене.{S} Реци јој: „Ево то ти је оставио на да 
оја води на први кат, рече свити својој да сваки може ићи или у своје конати, или у трпезарију  
 се овај народ слегао око нас!{S} Немој да се ми царска властела, и господа обнажујемо пред наш 
а ја носим име Орловића!“</p> <p>„Немој да бројимо године!{S} Дај да меримо снагу|“ рече поп.</ 
на пољани испред двора.</p> <p>„И веруј да је тако!“ рече стари кнез. „Војводи долази војска не 
 Кад будете на Косову, и кад дође данак да се српска слава мачевима урезује у вечне споменике,  
ујући заповести, па му главом даде знак да може да се уклони, он се не мицаше, нити скидаше сво 
ру да седне поред њега.{S} То беше знак да Ристивор може да иде.</p> <p>Али Ристивор стајаше на 
 приђе к Миросаву и Витомиру па, у знак да им прашта, пољуби се с њима.</p> <p>Изиђоше сви весе 
дубоке и сетне мисли.{S} Рекао би човек да се загледао у мрављу војски, која се извијала испод  
 мене куне!“</p> <p>„Ма, господару, тек да заустим да му кажем, а видех га где се и сам од себе 
ве то већа она два његова ока!{S} И тек да задремам а он би ме прстима, хланим као лед, дохвати 
олагано у корак за оном првом.{S} И тек да је и она одмакла била за стотину корачаја, а одвоји  
ицима к левом крилу, кад дотрча гласник да јави: да цело десно крило под Вуком Бранковићем одст 
асеним твоје!“</p> <p>„Бог ми је сведок да се никад тога бојао нисам!“ прихвати кнез поноситим  
њина, кад им Велики Жупан даде хрисовуљ да се унапред па до века зову Орловићи, а двор њихов Ор 
шћанина и добра јунака:{S} Остављам вам да бирате само ово једно од овога двога: или ћете га оп 
ни и до Бога мога!{S} Зар ја да дочекам да га мртва гледам!“ Узе се ударати песницама у прса и  
лико да молим!{S} Па се још предомишљам да ли није зазорно, да ли треба, и да ли смем?!...{S} И 
мења!{S} И то је све што вам ноћас имам да кажем!{S} А сутра зором чућу шта имате ви мени да ка 
оклиње!{S} Еј мој Господине Кнеже, знам да су теби, који си одрастао уз колено цару Душану, крв 
те имам срца и лудо да говорим.{S} Знам да ме можеш само пожалити, чему треба мудро поучити, и  
дњу реч беше Нинко управио, „ја не знам да се данас правим мудар, али теби, знам, не би помогло 
гли нису.{S} Нећу да их кунем, јер знам да и међу њима има добрих јунака и честитих Срба; али ћ 
њска репа.</p> <p>Старац најпре узе сам да прегледа како је сваки коњ оседлан, и нареди да Рист 
вега тога видео?{S} Не казујеш ли и сам да је то био прави мученик за отачаство, да је двојином 
 што је мање светаца, то ја не умем сам да разберем!</p> <p>„Ни ја ти то, синко, не знам казати 
<p>„Знао сам“, прихвати кнез, „знао сам да ће тако бити!“</p> <p>И онда се кренуше даље, сва тр 
аним.</p> <p>„Ето, веруј ми, слутио сам да ће тако да буде!“ говораше Ристивор мирно. „Сад што  
о вам, господо, све што знадох и знадем да вам кажем.{S} А сад нека нам свима Бог на помоћи буд 
римо, готов сам; али хоћу теби да кажем да се ево кајем за пакосну реч, коју синоћ у срдњи изго 
да нађем Ивана Порубовића и да му кажем да се одмах с коњем спреми да још те ноћи пође у Дворињ 
="113" /> муња труо храст.{S} Тебе смем да призивљем, јер си нам светац и велики наш помоћник е 
оду, и војнике, и народ новим поуздањем да ће, ако Бог да, све добро бити.</p> <p>Истом сад, ка 
S} Поручи свима да их молим и преклињем да потруде своје господство још овај пут, када ћемо са  
кад објавише народу на пољу пред дворем да је првенац војводин добно на крштењу име земље Госпо 
ди она два млада властелина.{S} Рече им да ће пред шатором наћи воде да се умију, али нека не у 
е, јер не веровах клетвама поклисаревим да се војска у Дринопољу скупља, да пође преко мора у К 
Градоју; „ето могао бих да ти заповедим да останеш, док се сви заједно за Косово не кренемо; ал 
јте нам војводу по закону!{S} Ако видим да се на ваша Хришћанска срца нехришћанска кора ухватил 
 кадар да ја то пресудим; али ето видим да је слава загрлила ону нашу браћу што се нашла с Госп 
и срдито прозбори:</p> <p>„Ја већ видим да ћете ви мене да наведете на много тежи грех него што 
обориш или се ја први уморим, не тражим да ме шаљеш на Косово; ако те оборим или се ти први умо 
ју душу од небесних митара, нити тражим да ви вашим метанијама држите моје здравље.{S} Ја вас п 
ога а јединог унука свога; али се бојим да своју главу чувати неће!{S} Кад будете на Косову, и  
е подједнако мило.{S} И с тога ја велим да је сада прво на реду да се договоримо шта је право и 
видим колико сам се огрешио, и да желим да тај грех колико могу покајем.{S} Закопајте ме овде,  
еда њ, да му руку пољубим и да га молим да ми опрости ако због мојих невоља на дому не стигнем  
о“ рече војвода, „имам ја тебе да молим да ми опростиш, ако сам те икада у животу што на жао уч 
тајте.{S} Кнезове и властелу моју молим да се мојој верној а несрећној љуби нађу у овим њеним ц 
"60" /> Босиљка на то рекла; али мислим да би ме послушала да ти руку даде, само ако не буде —  
само десетак јунака; него ко хоће с њим да пође ваља да понесе по доста ужади и бар по две врећ 
“</p> <p>„Ма, господару, тек да заустим да му кажем, а видех га где се и сам од себе крсти и кл 
p>„Благо мени, што ћу уз тебе и с тобом да моју прву војну војујем!{S} Дедо, ако Бог да, нећу н 
о и смерно, и све бирајући где ће ногом да стане, Ристивор пређе преко средине од собе па се ус 
део у војнама, преклињаше нас све редом да не оклевамо?! »А што га ти не послуша?!{S} И што се  
 нађе издајника, који ће издајом својом да спрече спасење свога отачаства!“</p> <p>„А!“ зајеча  
ветовати с кнежевима и властелом својом да ли да ту поред воде заноће, кад му са предњих стража 
го и дуго будан.{S} Али просто ни брком да макне, а камо ли да одговори на какво њихово питање. 
 да српски потоци могу сребрним жубором да роморе, као да се ништа необично десило није, као да 
вода узе јасним младићким својим гласом да помаже староме кнезу, и онда и сва друга господа — с 
, да Вук води преговоре с царем Муратом да му преда српску војску и српскога цара, само ако се  
да је сваки од њих хтео својим цвркутом да надцврчи сваког другог, па ма танка грла попрштала.< 
дно да српска земља може мирисним дахом да дише, да српски потоци могу сребрним жубором да ромо 
кора ухватила, ех, онда ће мој буздован да ломи ту кору!“</p> <p>Насмејаше се гласно кнезови и  
теби, војводо, што мислиш да сам вредан да преноћим у дворани у којој је наш велики и славни ца 
и од чуда. „Како?...{S} Зар ја достојан да легнем на постељу, на којој се наш велики цар одмара 
р лежао!“</p> <p>„Ако си толико скроман да заборављаш да си помагач Душанов био, онда ето, хвал 
р...“ .</p> <p>„Још си ти, синко, зелен да то зрело разумеш!“ прекиде га старац. „Душан не би п 
а седе, и поче онако невесео и замишљен да говори сниским гласом, и више као сам себи:</p> <p>„ 
је Боре наш још тек дете!{S} Не може он да води војску нашу!“</p> <p>„А рекао је истину“ — наст 
севаху гневом. „И још много пре може он да буде без тебе, коме је некаква дуждева кћи у једној  
 слуга, тебе и послушао; али кога ће он да прати у Орлово ако ја не усхтем без тебе у Орлово?!“ 
зан пехар на трпезу.</p> <p>„Мари ти он да л’ се и ти крстиш и клањаш, а да мери шта Ристивор р 
вље.{S} Ја вас питам: је ли царев закон да цару плаћате цареву перперу?“</p> <p>„Оно јесте да ј 
ко на прса.</p> <p>„Кнеже,“ узе Каритон да говори: „колико си остарео још ти не познај наш прос 
вај нам старога господара!{S} Знам за њ да ће пазити и чувати сина мога а јединог унука свога;  
најближу дружину.</p> <p>Привикаше на њ да умукне и дадоше му пун пехар.</p> <p>„Рекох, ниси мо 
и Боривој питомо; „што си ти мене давао да учим књигу ако сваку која дође ваља да чита поп Кари 
о што: прво Господин Кнез нас је позвао да се сви око њега искупимо најдаље до Видовдана; друго 
о нас је наш Господин Кнез Лазар позвао да на Косово изиђемо.{S} Јесмо се, на нашу несрећу, опо 
а замисли!{S} Иван је насигурно веровао да се Бог не може ни за часак предомишљати коме да помо 
дотворству те иконе.{S} Није нико могао да погледа у свеца а да се мало не препадне.{S} У сухој 
поп Каритон?!{S} Зар не бих ја то могао да прочитам, кад је ти већ читати нећеш?{S} А прочитаћу 
остао велики јунак, те му је Немања дао да се зове Орловићем.</p> <p>Од прилике једна трећина п 
 рече кнез.</p> <p>„Кад си ми је ти дао да се покажем?“ питаше поп са мало загушеним гласом у к 
е наредио.{S} Али што се не бих устезао да поменем војводи, да нам је он жив и да нам је такву  
епрекидно и убрзано крекетање жаба, као да оно велико коло од млина окреће некакву џиновску чег 
е даљине чула потмула нека тутњава, као да негде грми, или да негде дубоко испод земље некакав  
допираху узбуњива запевања петлова, као да усплахирени оглашују брзу дажду, ако не и буру.</p>  
хвати крај од доламе старога кнеза, као да захвалан хоће да целива скут свога господара.</p> <p 
аше на свакоме од присутних Турака, као да се труди да се сети где их је пре једном приликом ви 
 потмуло као неком јеком од гусала, као да је млади витез далеко, далеко тамо у царству снова п 
ута својом руком преко његова чела, као да га милује.</p> <p>„И опет, синко мој,“ рече тихо као 
ивукла, па га левом руком обгрлила, као да хоће да га заштити од некакве невидљиве опасности.</ 
вода Радич покрио беше лице рукама, као да га је стид да гледа у јунака, који се у свити царево 
глатким сребрнастим својим гранама, као да су се џиновкиње у сребрним оклопима загрлиле чувајућ 
говорио би му у кратким реченицама, као да му је то пријатељ који разуме све што му он каже, са 
о кад је срдит узе шкргутати зубма, као да их оштри да некога њима живог коље.</p> <p>Прошло је 
 подуже погледаше к тим шаторовима, као да је оком мерио колико су далеко од храста, под који с 
имну главом и намигну на Ристифора, као да му даје неки уговорени знак. „Ето, пусти мене да вод 
ио леву руку према себи а у напред, као да хоће да некога од оних, што га гледају, жива дохвати 
ом стану, рашири уздрхтале ноздрве, као да жуди да посрче сав онај свежи поветарац што отуда ст 
штина, пронашле су се сребрне руде, као да су виле сребрним жицама прешивале темеље од Голубиња 
о да се ништа необично десило није, као да кнез погинуо није, као да, пре само два дана, није б 
ило није, као да кнез погинуо није, као да, пре само два дана, није била велика и крвава јадна  
ма својим некакве зле слутње своје, као да их — онако клањајући им се и ширећи пред њима крила  
ци могу сребрним жубором да роморе, као да се ништа необично десило није, као да кнез погинуо н 
жалосно запомаже.{S} Чинило јој се, као да то што чује није друго него тихи и опет дубоки уздах 
а тих трепер ваздуха запири у лице, као да се изненадно негде у близини камена плоча одваљала с 
ушам и служим; а пазили сте ме сви, као да сам ваш род а не слуга!{S} Много сте ми пута поклања 
у тај сто!“</p> <p>И један и други, као да су грешни ђаци пред строгим учитељем, погнуше главе  
 кола и пођоше с њиве сви у гомили, као да је од један пут сунце зашло и ноћ настала!{S} Бориво 
ше кнез једнако у звезде гледајући, као да су то душе српских јунака, „Благо вама који с кнезом 
је полагани и тихи тик-так тик-так, као да крупна зрнад на некаквој бројаници падају под прстим 
видети како јара трепти над земљом, као да баш из ње и извире.{S} На ливади, на лево од двора,  
кона Јеротија, који високим гласом, као да пева јектенија узе да чита:</p> <p>„Духовницима, кне 
оде Орловића.{S} Са правим заносом, као да говори о каквом небеском анђелу, причаше му о доброт 
ужини тихим гласом, готово шапатом, као да се боји да не узнемири војводу у његову вечном сну,  
 жена усправи; дахну дубоким дахом, као да јој се са срца тежак терет скинуо; па онда, као са н 
ре?!“</p> <p>Па старац сав зажарен, као да му изненадно из срца пламени у образе букнуше, диже  
, кроз које се орао у вис пропињао, као да хоће да пролети кроз венац од седам ружа, у које се  
е дочека војводу снужден и невесео, као да му лице беше засењено некаквим црним облаком.{S} Уве 
ак.{S} Лице му се чисто разведрило, као да му се један велики терет с душе скинуо.</p> <p>„Сад  
 и сам корачаше полагано и свечано, као да је главом Пећки Патријарах а не онај Каритон, који в 
својих густих веђа нешто натмурено, као да се срди, па ће најпосле рећи:</p> <p>„Нема овде дост 
им гласом и гледајући у свој пехар, као да се с њиме разговара.</p> <p>„Је ли, Гојко?“ викну оп 
диже лице к икони и обе руке у вис, као да призивље милост Божју; пригну се и целива Ристивора  
понављаше старац подигнув очи увис, као да мери колико то на вази јунаштва вреди. „Двадесет и т 
 му мету своју десну руку на главу, као да га благосиље. „Нека ти је просто, синко Ристиворе!“  
ноге, најпре заклони мишицом главу, као да се сакрије од свечевих погледа, па онда посрћући при 
во као копље; завио се у неку кожу, као да је медвеђа; лице, и голе мишице од рамена, и голе но 
ху стану, све то јасније чуше вику, као да се стотине људи надвикиваху псовкама и претњама, па  
 застајаше Кнез овда онда у говору, као да му тешко беше да нађе речи, али као да му туга грло  
 три Србина уставише се у исти мах, као да им онај живахни поветарац, који им запири у лице, до 
 и овда и онда удараше у лаки смех, као да је смешно оно што Гојко прича, или као да и не слуша 
ма у Србадији коме је до певања!{S} Као да не могаше ништа чути од жубора бистре воде по шарено 
астава, чинили су просто чудеса.{S} Као да је то главом Свети Ђурђе на белом коњу, а не смртни  
проговори, проговара то шапутом.{S} Као да са неким страхом и поштовањем очекују да се нешто зб 
 својим ружним криком, па би онда — као да се и сами стиде — оборили главе ниско и узели кљуцат 
а прса, са затвореним трепавицама — као да доиста не смеде ником у очи да погледа — прође кроз  
гу Некудима.{S} Подуго га гледаше — као да у мислима прелистава све листове Некудимове верне сл 
/p> <pb n="170" /> <p>Зачу се журба као да је поветарац гору заљуљао.{S} Многима се од господе  
се хрвати и носити око оних столова као да су Агарјански пеливани а не два добра Хришћанина и д 
а и славнија чуда чинили.{S} А сада као да је и мање јунака и мање светаца!{S} Да ли је мање св 
дрма.</p> <p>Ристивор најпре захрка као да га ропац беше стегао, па се онда подиже, убриса десн 
 громко одјекну вика из хиљаду грла као да је из једнога грла. „Заповеди нам само Напред, па да 
 и кукњавом, и полетео би к вратима као да бега од некаквог чудовишта!{S} Кад <pb n="29" /> тре 
бледомрк као срндаћ, други сивоплав као да је од дивљих голубова боју позајмио.{S} Иза столице  
косе повио горњим телом мало напред као да крупним црним очима својим вреба <pb n="24" /> неког 
веђе своје, па се пови мало унапред као да боље види и сигурније чује.</p> <p>„Светац виче: „Та 
очама од панцера његова.{S} И Лабуд као да осећаше тежину оне тегобе, која се свалила беше на ј 
ађаше куда, па изиђе полагано и све као да се о нечему предомишља.</p> <p>На срећу наиђе у ходн 
у реч, и устављајући се овде и онде као да мало дахне.{S} Па онда извади из недара свилену једн 
на погибија!{S} Ова ведрина природе као да се гласно смејала ономе тешком облаку, који се над д 
дрским доскочицама.{S} Изгледало је као да се неки сватови искупљају, и да се чека само на свир 
ћа младим јунацима.{S} Изгледало је као да је и само сунце похитало, да се извије иза завесе од 
ије повећало срећу.{S} Изгледало је као да племе њихово хоће да се угаси.{S} У дане ове, у које 
рестрављен, и подиже у вис обе руке као да је преклиње. „Не, госпођо, ако Бога знаш!...{S} Како 
 је непомично гледаше за неко време као да хоће да продре погледима кроз ону танку паучину, кој 
ном четом која га стезаше све тешње као да је добила заповест да га жива зароби.</p> <p>По зеле 
, и погледа горе међу грање од липе као да види да није откуд тамо Каритон.{S} Па се онда опет  
 блед, и од часа на час стресаше се као да је у грозници, превлачаше руком преко чела бришући х 
 куту испод иконе.{S} Чињаху јој се као да су засвагда умукле.{S} Седе на његову постељу.{S} По 
шти и његове густе веђе спуштаху се као да хоће да <pb n="173" /> му заклоне очи, да не гледају 
ка ударило је Ибром са Косова, ћуте као да су оловом заливени, ништа не говоре, ником ништа не  
ди властелин заустави.{S} Изгледаше као да се упустио у некакве дубоке мисли, или да пушта памт 
кој храстовој столици.{S} Изгледаше као да се врши неки чин из свете летурђије.</p> <p>„Има овд 
 непријатељу.</p> <p>Миросав ћуташе као да га се зора баш ништа не тиче; него приђе ближе к пла 
плача.{S} Стари кнез Градоје јечаше као да се некакав од Тројанових градова срушио на плећа њег 
опрости!“</p> <p>Старац се понашаше као да он једини онде нема ни од кога смртног какав опрошта 
олико је рана стекао?!“ питаше кнез као да је реч о тековини некаквога великога блага.</p> <p>С 
 нешто силно узбунили и ужурбали, и као да је сваки од њих хтео својим цвркутом да надцврчи сва 
 приповедач застаде да се одмори, и као да тражаше по својој памети чега још да се сети, и шта  
а се окрену и погледа у свеца.{S} И као да не могаше да поднесе светлост од свечева погледа, на 
ги учинише тако, и осташе гологлави као да су у цркви.</p> <p>„Молимо те, јуначе,“ рече војвода 
дно било да говорим с човеком, који као да је спавао тридесет година.{S} Није био чуо за смрт Д 
 да му тешко беше да нађе речи, али као да му туга грло стезаше.{S} Од тешких свилених завеса н 
 је смешно оно што Гојко прича, или као да и не слуша оно што он прича, него се сам сећа нечега 
о некаквом кајишу о бедрима, светли као да је румен образ девојачки.{S} Па се светац мрке коже  
 /> и нека нас ти водиш, па је мени као да смо ја и мој Јабучило цвећем претрпани!“</p> <p>Госп 
, па ти не брини бригу!“</p> <p>„Ти као да ниси слушао што прочита Боре из листине Господина Кн 
аском и трештањем, а киша се спусти као да је неко кабловима из црних облака лије.</p> <p>„Ухва 
рно лежаше не мичући се и не дишући као да је мртав.{S} Гледаше га, и гледаше га; уздахну дубок 
 колико се огреших о вас!{S} Осећам као да сам вас — све саме моје добре пријатеље — поробио, и 
 и браћо!{S} Немам срца, јер осећам као да је издајство оних на Косову потекло од мога немара д 
поведам теби, кога љубим и поштујем као да си ми отац.{S} Не заповедам ти, али те као Душанова  
на трпезарија слаткогласним појањем као да је црква.</p> <p>Али још не беху довршили појање, ка 
цама, те Лабуд полете пољем зеленим као да је плава ластавица.</p> <p>_ Остадоше господа, да се 
!“</p> <p>Лабуд зарза дугим вриском као да кликће, <pb n="200" /> па полете на чету Турака.{S}  
се тело нашег војводе затрпа земљом као да је јеретик или неверник, а све само за то што се ви  
<pb n="123" /> нека остане некрштен као да смо у поганој земљи Агарјанској!“</p> <p>„Чудим се ј 
 борио на Косову.{S} Ћуташе за дуго као да је онемио.</p> <p>„Проклети да су издајници свога ца 
х и поткованих, па их цвећем окитио као да су коњи сватовски; по странама, и десној и левој, по 
 некакву молитвицу, и скочи у седло као да је младић од двадесет а не старац од седамдесет лета 
и!{S} Ти знаш да ми сви тебе пазимо као да си сродник нашега дома.{S} Ти знаш колико је мени ми 
ко; приђе <pb n="43" /> му полагано као да се боји да га не разбуди, клече пред њега, подиже ли 
ужи, и целива је полагано и побожно као да је каква светиња,</p> <p>„Добро нам дошао, млади вла 
ди Ристивора, који сад дихаше мирно као да притајује дах свој, да би и сам нешто боље ослушкива 
> <p>„И опет, синко мој,“ рече тихо као да шапуће нешто што је велика тајна, „и опет, синко мој 
ра да одлежи по три дана, сав модар као да га је неко кољем испребијао!</p> <p>Није чудо да два 
S} Ето, Бранко“, — па погледа у вис као да тражи лице свога побратима — „ето видиш сад, што ја  
!“</p> <p>И сви подигоше руке у вис као да се заклињу.</p> <p>„Е сад, свети оци!“ окрете се кне 
 Зар не видиш како се светлуца крст као да је од жеравице!“ викаше Боривој сав усхићен.</p> <p> 
ај покор.{S} Он поћута мало, погнут као да се онај брест на плећа његова свалио.{S} Поцрвене у  
 гледајући преда се, и ниско погнут као да на својим плећима носи цео Змајев Вис.{S} Па онда на 
повијен по земљи, гледајући у земљу као да не сме да подигне очи према Грачаници, — узе да гово 
ајеви око Орлова Града изгледали су као да су се преобукли у чисто рухо од свежег зеленила, и д 
ст на цркви трепташе.{S} Стојаше ту као да је од камена па укопан.{S} Очи му се напунише суза.< 
Али Ристивор стајаше на своме месту као да је оловом ту затопљен.{S} Гледаше непомично за кнеги 
о, час би опет сео да пије.{S} Ноћу као да нема сна, а и кад би очи склопио брзо би скочио из п 
ца, из које сребрне пастрмке искачу као да огледају е да ли би по зраку полетети могле; изнад т 
ораше тихо сам себи; — „бадава, баш као да си почео да стариш!{S} И није друго, кад те ето очи  
летао у најгушће чете Агарјана, баш као да је хтео навалице да погине!{S} И још како дворкиње п 
} Искупише се лепо око заставе, баш као да је сабор; отворих ја мехове винске, не би ли се мушк 
пољуби у један и у други образ, баш као да му не беше унук него витешки друг!{S} Грлећи старца  
 час узлетали до на врхове од кула (као да са те висине боље сагледају да ли се то доиста од не 
рца!“ прихвати старац Харалампије. „Као да читаш из отворена часловца!“</p> <p>„Да вам причам с 
 си ти мени сад овде!{S} Право си рекао да ћу се кајати што те не поведох!“ говораше кнез Градо 
редиш!“</p> <p>Војвода би једва дочекао да се једном учини крај узбуни, па ма како било.{S} С т 
ући управо шта то он хоће; али, навикао да се покорава, додаде му заставу.</p> <p>Чим је кнез п 
као човек који је казао све што је имао да каже.{S} Силно се застидео био; образи му беху запла 
себе, за које је, и не видевши их, знао да су Боривојев Ждрал и Ристиворев Јабучило.{S} Окреташ 
" /> нас кнез Градоје кумио и преклињао да се крећемо?!{S} Јес’, али војвода хоће да му сви кум 
{S} Објаснио сам ја то све сам и обећао да ћемо се кренути ако не у Понедеоник а оно на сигурно 
пет фркнуо, погнуо мало врат, и покушао да уснама полагано дохвати крај од доламе старога кнеза 
два са половином војске, коју има право да очекује!...{S} Боље је да причекамо дан два, те да м 
ешни, јесмо; <pb n="114" /> да је право да због наших грехова мало и прострадамо и јесте право; 
а мати.{S} Ето сад видите, шта је право да чинимо?!“ И онда сви у глас повикаше весело и радосн 
Лабуд зна куда полазимо, зар није право да и ја и Ристивор то знамо?!</p> <p>„Куда полазимо?“ п 
близине него и из даљине, па је и право да се постара где ће људи да се мало поодморе, док се н 
ад уђе у ову трпезарију?“</p> <p>„Право да ти кажем, ништа ми он не рече,“ одговори Иван; „него 
стигосмо Господину Кнезу на Косово, ево да нас сада и ова несрећа снађе!{S} Ово је просто један 
пуно презрења.</p> <p>„Е, па добро, ево да видимо!“ прихвати поп Каритон па климну главом и нам 
дајама освајате а не јунаштвом?!{S} Ево да видите ко су Срби и стари и млади!“</p> <p>„Да видит 
ову нашу земљу и на нашу цркву?!{S} Ево да вам кажем: прво, зато што се — тобож од страха од Аг 
н. „Вере ми се вараш, господару!{S} Ево да бројимо коње, па ако не изиђе најмање четири стотине 
ош ти не познај наш прост народ.{S} Ево да се кладимо да ти <pb n="52" /> сутра до мрака доведе 
вић. „Једна је уметнута у другу.{S} Ево да ти читам шта војвода пише!“</p> <p>И онда Боривој уз 
ведим!“ узе да говори сузе лијући; „ево да ти се исповедим, па реци како хоћеш: обећа ми твој к 
моме деду и паде на колена.</p> <p>„Ево да ти се исповедим!“ узе да говори сузе лијући; „ево да 
ри: „Еј, мој верни Некудиме!{S} Зар ово да нас снађе?!“</p> <pb n="149" /> <p>„Треба ли ти што, 
а пре дворске вечере.</p> <p>Хтеде прво да иде да дарује првенче младога војводе, али дадиље не 
као и сваки други човек, и мени је прво да чувам моје име и част мога дома!“</p> <p>„Ти си ево  
ву под својим шатором не да спава, него да прибере мисли после оноликих потреса тога дана, и да 
 Косову уз нашега Господина Кнеза, него да је он без нас а ми овде без њега!{S} Него да све то  
веровала да не може бити друкчије, него да ће српска војска разбити безбожне Агарјане.{S} Многи 
p> <p>„И ништа боље, синовци моји, него да одстојимо јутрењу и да почнемо дан дворећи Господа Б 
/p> <p>„Нема овде доста светлости, него да изиђемо пред шатор на видело!“</p> <p>И изиђоше пред 
 трпези, да санак један проспавам, него да легнем на постељу, на којој је наш славни цар лежао! 
 он без нас а ми овде без њега!{S} Него да све то оставимо на страну, није ли он у књизи, коју  
јаше још два човека и два мача!{S} Него да оставим то.{S} Ви и један и други скочисте као жерав 
епци по саборима о њему гудети!{S} Него да махнемо <pb n="20" /> то на страну!{S} Чудо ми је са 
 а и четири стотине није много!{S} Него да се прво сад прихватимо мало хлеба!“</p> <p>Седоше оп 
о ћемо живи кроз њих пројахати.{S} Него да се најпре опростимо!{S} Оди, синко!“</p> <p>Рекав то 
иде властела; зашто су они господа него да господски за цара гину!“...{S} Него најправије ми ре 
 се да већ и не може бити друкчије него да ће Бог и свеци Хришћански помоћи роду Хришћанском на 
 n="41" /> да и не може бити друго него да ће Срби победити.{S} И у мислима таквим већ се враћа 
ца за ову земљу, није могао друкчије до да сузе рони и да се икаквоме добру не нада!“</p> <p>Ту 
 Али код твоје доброте имам срца и лудо да говорим.{S} Знам да ме можеш само пожалити, чему тре 
не осећају?! <pb n="11" /> Нити је чудо да тебе, снахо моја, овда и онда зле слутње обузимљу.{S 
 Миросаве!“ цикну Витомир. „И није чудо да лажеш, јер су те с лажју и увели у властелу кад те ј 
неко кољем испребијао!</p> <p>Није чудо да два млада витеза клизаху разговором низ брдо, док се 
ких разгледати старе хрисовуље, и видео да је право што народ неће да му је Лазар господар код  
 спод прстима дотицао, кад год би видео да то поп чини.{S} А у кнеза гледаше Ристифор, па се и  
алио како тобож учи књигу| Ех, тај узео да соли народу и мени памет. „Знате ли ви, браћо,“ вели 
јасно било да је гнев кнежев истом узео да кипи.</p> <pb n="178" /> <p>„Жао ми је, господару, ш 
ловић од пет стотина година овамо волео да дода по неку грађевину, за спомен себи, граду који с 
ет, ти си једина на свету коме бих смео да о томе што кажем.{S} Неколико пута помишљах да је на 
долазе, може бити да сотона не би успео да наведе ни онога незнанога издајника на левоме крилу, 
на свеца; час би устао, час би опет сео да пије.{S} Ноћу као да нема сна, а и кад би очи склопи 
“</p> <p>„Има још нешто што бих ја хтео да питам кнеза Градоја,“ прихвати опет кнез Вукан. „Кне 
 српски поклони њему!{S} Нико није хтео да верује оно прво, а није <pb n="137" /> лако било пов 
ам себи; — „бадава, баш као да си почео да стариш!{S} И није друго, кад те ето очи издају!“</p> 
 Хвала Богу, и ако сам нешто мало почео да старим, нису мени вране мозак попиле!{S} Нити ми је  
неже,“ настави војвода, „стид би ме био да се јавим Господину Кнезу једва са половином војске,  
ар један млад Србин, који би срећан био да твојој срећи служи, али који је сад још срећнији што 
 Лазар је“ наставља Гојко, „наредио био да у Крушевцу остане двеста педесет оклопника, да двор  
 Вукашина.{S} Цар, кога је Бог поставио да у његово име правду народима дели, иде сад с војском 
ли он у књизи, коју ти посла, заповедио да стигнемо на Косово у Недељу пред Видов Дан?!“</p> <p 
а,“ настави Гојко, „Кнез беше заповедио да најмлађи Југовић остане на двору, да се нађе Госпођи 
еш ми опростити, све и кад бих заслужио да ме кориш!“</p> <p>Тако говораше Ристивор уздрхталим  
ру и отачаству!...{S} Кад не бих мислио да нам је вино мозак прегрејало, мислио бих да сте бесн 
 срце Градојево.{S} Кад год би помислио да се битка на Косову била без њега, да се изгубила, и  
ђе!{S} Мени је мој покојни отац говорио да су се у старо доба, док је по нашим земљама било виш 
це моје подмладио а моју памет подсетио да ја носим име Орловића!“</p> <p>„Немој да бројимо год 
ја пре и мога милога кума Вукана пустио да отиде, само да кнез Градоје, којега се рука дотицала 
ева кнежева. „Све вас ја бих пре пустио да оставите овај двор уочи крштења мога сина, него што  
рши читање оних писама, несвесно пустио да га мати к себи привуче и обгрљена држи, не скидаше с 
 војводе.{S} Чули сте да ме је назначио да вам до краја ове војне на место њега старешина будем 
 вис запрепашћен. „Да бегамо?!...{S} Ко да бега!...{S} Зар ми да бегамо2!{S} Зар Орловићи од пе 
питаше кнез Градоје.</p> <p>„Могу, како да не могу?!{S} Бог с тобом, кнеже!“ викнуше духовници  
људи но оружја, и мучили смо муку, како да враћамо оне, који и без оружја и на силу Бога и незв 
азати да сам верна слуга твоја!{S} Како да смем кад ето не стигох да се поред тебе и за тебе бо 
подара.</p> <p>„Право ти је?...{S} Како да ти није право!...{S} Еј, кад би сви они, који се уз  
тања, онај наш радосни занос!{S} А како да вам испричам и све друго!{S} Бој је трајао неколико  
ање у сунчаном зраку.{S} Чудила се како да они не осећају што она осећа — да се земља стреса, д 
огледам!“ рече Ристивор снуждено. „Како да ти кажем?{S} Можда ми нећеш веровати, али ти истину  
ео?“ питах сам себе.{S} Па рекох: „Како да не буде сетан невесео кад озго с неба погледа, како  
х и одважно игуман Пајсеј.</p> <p>„Како да не може!“ запита кнез Градоје запрепашћен.</p> <p>„Т 
тари кнез доброћудно рече:</p> <p>„Како да не бих вечерао у двору с вама?!{S} И ако сте по годи 
ма и авети да се јављају!“</p> <p>„Како да нема?{S} Од Тројанова времена па све до данас шта се 
у, који му дуваше у потиљак; али никако да ухвати ма и најмањи одјек од топота ма и малобројне  
 Војводин властелин не могаше то никако да верује; али се Ристивор заклињаше да је то цела исти 
шта ћу ти сад?!{S} Биће да ти није лако да и мене чујеш кад имаш да чујеш толике!{S} Али шта ћу 
ан, који се жаљаше да не може тако лако да заспи, мољаше Ристивора да у његовој соби преноћи, н 
 ми је само како је војвода могао онако да пише!{S} Двојином чудо сад кад чух шта му је Господи 
 су Срби разбили Агарјане до ноге, тако да им је и цар погинуо... .“</p> <p>Ристивор не могаше  
и гласно <pb n="70" /> и одмерено, тако да је сваку његову реч сваки могао добро да чује:</p> < 
 заставници сваку заставу приклоне тако да дотакне плашт и шлем војводин и да се уз то сваки во 
p>„Ето, веруј ми, слутио сам да ће тако да буде!“ говораше Ристивор мирно. „Сад што је ту је.{S 
{S} Тако Орловић треба да говори и тако да ради!“</p> <p>Манда приђе полагано к своме сину, па, 
на Косову?!“ :</p> <p>Ово је рекао тако да се могло узети, да говори сам себи; а могло се и мис 
би ли и сам чуо, да ли доиста може неко да има у Србадији коме је до певања!{S} Као да не могаш 
е враћа, да се враћамо сви; ако ће неко да бега, да бегамо сви!“</p> <p>„Да бегамо?!“ цикну ста 
 ми ћемо да гинемо с тобом; ако ће неко да се враћа, да се враћамо сви; ако ће неко да бега, да 
 имам и ја тебе много и за нешто велико да молим!{S} Па се још предомишљам да ли није зазорно,  
и нико од њих да послуша заповест, нико да се макне! — „Кнеже Војиславе!“ викну Кнез Лазар; „да 
њима дође одморна војска, а нама — нико да придође, него ми једни исти боримо се од ране зоре с 
мо Кнезу Лазару: „Ето видиш, неће Марко да му ти поклањаш престо, него хоће да му га цар Агарја 
о трезним Орловићевцима није било тешко да их раздвоје.</p> <p>Кнез Градоје виде првим погледом 
ђе Госпођи Кнегињи ако би јој затребало да се посаветује с мушком главом, поузданим јунаком.{S} 
номе се од мојих јунака није прохтевало да се на једно дете сабљом залеће.{S} Али не могоше му  
маљски, и што је <pb n="4" /> изгледало да су шарени и бели лептирови налазили, да сунце топлиј 
је с муком дихао; по некад је изгледало да је и престао <pb n="204" /> дихати, али би се онда о 
!“ прихвати кнез Гојко. „Само би ваљало да проведемо целу ноћ поред пуних пехара, а бојим се тр 
че:</p> <p>„Синко Ристиворе, ја ћу мало да отпочинем, а ти будан чувај стражу, да Турци не би н 
чуђаше! „Јест,“ рече, „све је то морало да дође; и још није стигао крај страдањима овога народа 
удно било како врапци могу онако весело да цвркућу, и како голубови могу да уживају своје лепрш 
“ Али у залуд!</p> <p>Кад је већ почело да свиће, стари кнез продрма Ристивора и Боривоја: „Уст 
испричати све како је било!{S} Ето, зло да не може горе бити!,...{S} Еј, тужна Србадијо, како с 
његов шатор сва три Србина јунака, било да су мртви било да су само рањени.</p> </div> <div typ 
} По нашој људској памети право би било да нам дарује победу, и да му се не молимо!{S} Али ето  
ри Србина јунака, било да су мртви било да су само рањени.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
свег срца, јер ми је и лако и мило било да вас све слушам и служим; а пазили сте ме сви, као да 
обар део ноћи.{S} Тако ми је чудно било да говорим с човеком, који као да је спавао тридесет го 
стивору да се уклони, јер је јасно било да је гнев кнежев истом узео да кипи.</p> <pb n="178" / 
 „Помислите, људи, како би страшно било да нам је — не дао Бог! — стигао глас: да се јуче била  
ху постројени.</p> <p>Свакоме беше мило да види старога кнеза, никоме милије него постаријим се 
су лажи.{S} Скочисте, јер вам се чинило да кроз оне лажи пада сенка на родитеље ваше.{S} Не дам 
ед светло предали, које ти треба светло да очуваш!“</p> <p>У том се отворише широм врата на дво 
 сви с тобом сложили, да га присиљавамо да буде како ти желиш, а не како он мисли да треба!{S}  
</p> <p>»О, Каритоне, Каритоне!{S} Камо да си ти мени сад овде!{S} Право си рекао да ћу се каја 
еч кнез Градоје:</p> <p>„Прво што имамо да свршимо то је да испунимо последњу жељу нашег војвод 
 амо на бојиштима славу дизао.{S} Знамо да ти је грдна жалост за сином, онаким соколом, крила п 
е само поменуше лажи, за које сви знамо да су лажи.{S} Скочисте, јер вам се чинило да кроз оне  
 већ неколико година.{S} Ми добро знамо да ти дугујемо што си за нас цару платио цареву перперу 
Ко сањив?{S} Гојко се прави сањив, само да изгледа како се буди!{S} А вере ми ћу јој казати, ка 
илога кума Вукана пустио да отиде, само да кнез Градоје, којега се рука дотицала руке цара Душа 
шао из двора и пошао му у сретање, само да што пре чује шта је и како је.{S} Па чим му се Ристи 
/p> <p>„Молим те, витешки војводо, само да питам Гојка, је ли свраћао код дуждеве кћери, и да л 
во овога вина,“ настави поп; „није само да сам млађи од тебе за десет година...“</p> <p>„Каквих 
игурно!“ одговори рањеник; „зна се само да је било издајника; сви смо то и осећали и видели; ал 
си ми наказивао!{S} Захуктао си се само да одбраниш кукавице, па не умеш да се уставиш!{S} Ниси 
аман на чист патос према кнезу. „И само да се поштено <pb n="33" /> о једном погодимо!{S} Ако м 
ко њега сваки притајиваше дах свој само да боље чује.{S} Војвода беше блед, и од часа на час ст 
ао би тешко, сузе ронио, и устајао само да се спусти на колена пред иконом Спаситеља, и да се к 
дужни да идемо на војну; дужни смо само да бранимо овај град, ако га и кад га непријатељ нападн 
осно: „Да пођемо сви на Косово!{S} Тамо да гинемо!{S} Тамо да покажемо да смо једнога срца са С 
и на Косово!{S} Тамо да гинемо!{S} Тамо да покажемо да смо једнога срца са Србадијом и кад нисм 
ноће и достојанства. „Немојте да хитамо да се један на другога камењем бацамо.{S} Ко зна?{S} Мо 
 Моја вам је прва заповест: да похитамо да на Косово изиђемо!{S} Ако се пожуримо, стићи ћемо јо 
ј му проклето име ако га знаш, да идемо да му побијемо све што је његово и да му спалимо и разо 
{S} Тамо да гинемо!{S} Тамо да покажемо да смо једнога срца са Србадијом и кад нисмо једне цркв 
 кнезови и властела. „Ево се заветујемо да ћемо ми, колико нас овде има, братском ревеном подић 
дедо!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и ми ћемо да гинемо с тобом; ако ће неко да се враћа, да се враћа 
од нас бити, кад ето ни на војни нећемо да слушамо своје старешине, него тражимо да се војвода  
ј наш прост народ.{S} Ево да се кладимо да ти <pb n="52" /> сутра до мрака доведем колико ти тр 
 да испитамо слуге војводине, да видимо да ли је какве поруке за нас и за своју војску оставио. 
а слушамо своје старешине, него тражимо да се војвода с војском договара!{S} Шта ли би цар Душа 
им од нас и са свима нама који излазимо да се боримо за Крст Часни и веру Хришћанску!{S} И виде 
 њега целивамо, и да <hi>њу</hi> молимо да нам опрости!{S} Треће, ако је цар Агарјански с војск 
ити!{S} Па се здоговорисмо да те молимо да нам их опростиш!“</p> <p>„Зар баш тако, Арсеније?!“  
 у име Божје одмах!{S} И да се пожуримо да стигнемо кнеза Градоја!“</p> <p>Још није било сунце  
мо ти их платити!{S} Па се здоговорисмо да те молимо да нам их опростиш!“</p> <p>„Зар баш тако, 
мо Срби од Орлова Града.{S} Не стигосмо да гинемо уз нашега честитога Кнеза; није позно да за њ 
и ми се, најстрашнија је што ти дадосмо да у последњим својим часовима на овоме свету помишљаш: 
те Ристивору:</p> <p>„Можеш ли поуздано да распознаш јесу ли то тамо турски шаторови?!“</p> <p> 
!“ рече Санџак-Бег. „Ако ти је записано да од ових рана умреш, учинићу ти како ето желиш.{S} Не 
 од кнеза Градоја да је сасвим очевидно да је он сам својом руком себи нож у срце сјурио, игума 
 у срцу носио.{S} Изгледало му је чудно да српска земља може мирисним дахом да дише, да српски  
Звала сам те,“ поче она тихо и одмерено да говори; „звала сам те, да проговорим с тобом две три 
рим или се ти први умориш, онда поштено да останеш на двору а место себе мене да пошљеш!“</p> < 
о уз нашега честитога Кнеза; није позно да за њ данас изгинемо!“ говораше на глас стари кнез Гр 
ећу, опознили; али опет боље је и позно да изиђемо него никако!{S} Нека душа Господина Кнеза са 
ивши се скромно, па настави: „Него вино да оставимо за после, а сад да учиним како ми је мој го 
ам га не хвалиш!“ — узе Ристивор смерно да говори, „свагда ми дође да те питам: а које је добро 
 свој млађани живот, кал си могао часно да га проводиш у свакој срећи и слави?!“</p> <p>Приђе м 
да се договоримо шта је право и паметно да се ради, па ћемо после већ лако слушати заповест наш 
 Светогорца, који је у Вилиндару научно да чита књиге староставне.{S} Читао им је те књиге до п 
 се као мало устезаше.{S} Знао је добро да поп неће прекинути прекрштање обичнога домаћега вина 
сто њега старешина будем.{S} Знам добро да је он могао то и друкчије да нареди, јер има међу ва 
а оштрим мачем и може шестоперцем добро да се баци.{S} Има једно што наш Боре, ако је прави Орл 
 сваки војник турске војске могао добро да види шта бива на тихој зеленој косини на којој се тр 
а је сваку његову реч сваки могао добро да чује:</p> <p>„Госпођо кнегињо, снахо моја!{S} На теб 
pb n="67" /> те замолимо.{S} Знаш добро да смо сиромашни људи, и знаш добро да нас ево жетве ом 
бро да смо сиромашни људи, и знаш добро да нас ево жетве омахњују већ неколико година.{S} Ми до 
е можемо ми, колико нас је год овде, то да заборавимо!{S} Немој, славе ти, друкчије!{S} Него ет 
јака и прикупље просјаке око двора, ето да ми се поп већ осветио!“</p> <p>И кнез узе да врти гл 
го шта се онде око мене збивало!{S} Ето да наставим.{S} Мало само после говора Господина Кнеза  
 има и што може бригу да задаје.{S} Ето да вам почнем!“</p> <p>И кнез Гојко дохвати пехар, сркн 
 Кнезом на Косову, а нама — нама ће ето да се прилепи брука и срамота!“</p> <p>„Немојте тако, г 
едузе војвода појачаним гласом и срдито да говори, „кад је тако, онда вам, ја, ваш војвода, зап 
некада било; али ево невоље где, уместо да нас мире, калуђери и попови наводе нас на заваде, е  
тарен?“</p> <p>„Ако није данас на чисто да ли си ти Патарен или ниси,“ прихвати горким осмехом  
уза се каквог попа Каритона.{S} А и што да не читаш?{S} Мушка си глава, Орловић си, ево, синко, 
уђењем.</p> <p>„Имаш ваљада ти мени што да кажеш?{S}1!“ упита га она својим меким гласом па му  
црква не да опојати таквог?!{S} И зашто да не да?!“</p> <p>Тако говораше кнез Градоје, па му се 
. немој нам замерити,... имамо за нешто да <pb n="67" /> те замолимо.{S} Знаш добро да смо сиро 
 му род Хришћански, могао би тако нешто да замисли!{S} Иван је насигурно веровао да се Бог не м 
како би Господину Кнезу било кад би чуо да се моја властела на моме двору завадила те се један  
 Ристивор.</p> <p>„Неће, господару, поп да дође!“ причаше он кнезу; — „ено га у винском подруму 
оју овај смерно целива.</p> <p>Рече поп да му ваља још мало остати у трпезарији да допуни метан 
 Дужан сам и њему и вама да покажем бар да видим колико сам се огрешио, и да желим да тај грех  
иросав; „нит сам вредан, нит’ сам кадар да ја то пресудим; али ето видим да је слава загрлила о 
кога Бога да Србадија не победи!{S} Зар да Агарјани неверници победе Богу верни народ српски?{S 
S} Само немојте ви да ми кунемо!{S} Јер да смо ми стигли на време на Косово, и да су нам уморна 
оља.{S} И само дај ти њега овамо у двор да вечера с нама, па већ видећемо хоће ли после хтети д 
само шкргуташе зубима.{S} Виде Ристивор да у њему љутина кипи, па се и нехотице осврну да види  
 до три стреломета.{S} Тада ће Ристивор да <pb n="177" /> навеже на онај разговор, који поче да 
клобуке цвећем окићене: једини Ристивор да нема ни једнога цветка?!{S} Није он лош друг у овој  
о за Косово не кренемо; али ми је зазор да заповедам теби, кога љубим и поштујем као да си ми о 
 опремљен како треба, ја уђох под шатор да јавим.{S} Војвода клечаше на земљи пред скрињом и пр 
је столове!{S} Молим <pb n="106" /> вас да похитамо у поље у стан војске наше.{S} Ево ми слуге  
о, децо!{S} Не дам ја ни једноме од вас да свој клобук закити, док свог коња најпре не закити ц 
 тек што превали подне, пронесе се глас да је на левом крилу неки војвода — не знам му име, да  
а два копља а од некуда се преносе глас да је цар турски погинуо од руке војводе Милоша.{S} Нас 
ити Господин Кнез Лазар могао и без нас да задобије победу!{S} Нека је слава богу за то!“</p> < 
ве од антерије, намести свој црвени пас да стоји како треба, и справљаше се за нов чин. „Нека с 
да му оштро говори:</p> <p>„Још вечерас да пошљеш људе да похватају коње са ливада наших, да их 
о пожалити да гинемо кад дође свети час да се гине.{S} Али док не изиђемо на Косово, и док смо  
чевидним узбуђењем, „ево је приспео час да се растајемо!{S} Хвала вама, који ме допратисте довд 
траг, огледајући ко ће пре кога о патос да тресне.{S} И кроз све напоре једнако разговараху јед 
ђе најмање четири стотине, онда ја окат да идем у слепце, а да не пратим таквог господара!“</p> 
оје браће и свога отачаства!{S} Проклет да је Вук Бранковић!“ викну кнез Вукан у горком гневу.< 
олико: „Зар тако, Вуче?!....{S} Проклет да си и овога и онога света!“ Па се онда окрете к нама: 
ри им очи да прогледају, озари им памет да увиде, омекшај им срце да осете да греше један према 
 неко може бити српски властелин и опет да буде готов на свако зло!“</p> <p>„Па сад си већ ваља 
аше све тешње као да је добила заповест да га жива зароби.</p> <p>По зеленој ледини лежало је о 
до!“ узе реч Градоје, „дај нам заповест да се одмах за Косово кренемо!“</p> <p>„Шта рече?!“ при 
истивору, јер служећи мене изгуби славу да тебе послужи!...{S} Опрости и мени, некада твоме вер 
мо утврдио се обичај у двору Орловићеву да сваки ко ступа у трпезарију, као и ко хоће из ње да  
гле његове хитре књигоноше, да нас зову да се одмах крећемо, кад би такве опасности било!“</p>  
<pb n="196" /> напред а данас на Косову да бегају?{S} А, мој синко, да грдну ли реч рече!...{S} 
 да се поносимо, а има и што може бригу да задаје.{S} Ето да вам почнем!“</p> <p>И кнез Гојко д 
 желиш!{S} Учинићу!{S} Молићемо се Богу да те уза старог и младог господара жива и здрава овоме 
твом!...{S} А и да не куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и медведе, а да не могу да у служ 
м у лов на вуке и медведе, а да не могу да у служби земље господара макнем мачем по гомили Агар 
/> овога света молитве калуђера не могу да помогну, ту милосрдан поглед из ока Мандалене Орлови 
весело да цвркућу, и како голубови могу да уживају своје лепршање у сунчаном зраку.{S} Чудила с 
с тога ја велим да је сада прво на реду да се договоримо шта је право и паметно да се ради, па  
беше.</p> <p>За тим кнез замоли војводу да га одведе у Душанову дворану, и да га ту за мало сам 
есто <pb n="38" /> затичу своју госпођу да чита последње писмо, које јој је писао Милан у очи с 
брним оклопима загрлиле чувајући стражу да нико не приђе да чује шта то поток жубором ромори, а 
вас не одведох на време Господину Кнезу да му помогнете победити или да с њиме славно гинете.{S 
ула (као да са те висине боље сагледају да ли се то доиста од некуда холуј диже) час опет журно 
то рухо од свежег зеленила, и да чекају да буду сведоци некакве велике свечаности.</p> <p>Цео д 
ић!{S} Иди за онима, који се договарају да пронађу памет!{S} Из ових стопа одлази од мене.{S} Н 
ди властелине, како је било.{S} Причају да сад међу млађом господом има пуно њих, који веле да  
се!{S} Прво, крчмар и крчмарица причају да је прошле ноћи, тако пред поноћ, прошла онуда повели 
том додаваше како неке дворкиње причају да је она преко своје воље доведена и привенчана за Мил 
ко божанско створење.{S} Сељаци причају да анђео Божји кроз њене очи гледа, те за то њени погле 
вих.</p> <p>Додадоше је игуману Пајсеју да је прочита.{S} Он је примаче к очима својим, па је о 
 су заборавили да утврде ко у име свију да говори.{S} Виде кнез то њихово гуркање, и као нагађа 
сад и Ристивором, па рече кнезу Градоју да га кнез Вукан и сва друга господа моле да похита к њ 
а са неким страхом и поштовањем очекују да се нешто збуде.</p> <p>Под шатором стојао је прав ка 
ече војвода, који не пропушташе прилику да покаже колико поштује старца Градоја.</p> <p>„А ко,  
ви стари кнез; „и још ниси имао прилику да <pb n="69" /> од цара заслужиш челенку.{S} Док је не 
ме срдите, што изгубисте славну прилику да умножите славу своју.{S} Верујте ми, <pb n="133" />  
 руком онај кондир малвасије, и рече му да се мало поткрепи.</p> <p>„Зором нам је добро пошло б 
а викну Ивана Порубовића, и заповеди му да води кнеза Градоја и чету његову у колибе за њу спре 
риње прво иди двордржици Рајку; кажи му да моју књигу не предаје одмах госпођи, него нека јој н 
пера; и онда нађи оца Пајсеја и реци му да дође к мени под шатор, и нека донесе собом по велику 
ко је Кнез Лазар писао Марку и нудио му да му од своје драге воље пред српском господом уступи  
ресече кнез попа пружив руку према њему да га устави; па настави окренув се Ивану: „Не знам ја  
мало напред над огњиштем, да не да диму да се са њега повија у трпезарију, била је исписана вел 
жу Лазару, ако већ неће цару да помогну да Србљима правду даде, како и сами желе!{S} Ето, та су 
та грехота, кад ево имате мене у замену да пошљете!“</p> <p>Старац, се окрете Ристифору; мрдну  
седла издигао, па њиме треснуо о ледину да пукне као мехур!“ Па онда узе сам себе да теши. „Нег 
„Боривој је с момцима одјахао у планину да огледају младог сокола, ког му Дубровачки трговци он 
пошљи по селима и засеоцима, нека викну да нам требају драговољци, јер нас Господин Кнез зове н 
му љутина кипи, па се и нехотице осврну да види јесу ли отворена врата кроз која на терасу изиђ 
о ће славно име твој првенац на крштењу да добије.{S} Нико ти за ту жељу замерити не може; најм 
евалило било, а Ристивор долете на коњу да јави: да је свакоме коњу у седло добио драговољца, и 
ад већ и трећи пут зевну, учини се попу да се већ и свецу досадило, па се окрете, даде благосло 
е уза то може — не дај старом господару да заборавља, колико је нама свима драгоцена глава њего 
бар не помажу Лазару, ако већ неће цару да помогну да Србљима правду даде, како и сами желе!{S} 
p> <p>Госпођа Манда прошапута Ристивору да <pb n="16" /> принесе светњаке са воштаницама.{S} И  
, даваше очима и рукама знаке Ристивору да се уклони, јер је јасно било да је гнев кнежев истом 
ва дворска чељад волела, рече Ристивору да се врати с њиме у дворану, да види неће ли њему за р 
е кнегиња па се окрете и пође к прозору да седне поред њега.{S} То беше знак да Ристивор може д 
ека да га у разговор увуку.{S} Знали су да је будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S} А 
ви што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја ћу да загазим у турску војску, да је питам: што не дочека  
вом и твојим јунаштвом, учини ми што ћу да те молим:{S} Сахрани мога слугу Ристивора с десне ст 
а су стигли, а још стигли нису.{S} Нећу да их кунем, јер знам да и међу њима има добрих јунака  
а Косово!{S} До Косова се осврнути нећу да видим ко је од вас пошао за мном, а ко није.{S} А на 
и је сад још срећнији што је имао срећу да, мислећи на тебе, погине у служби земље господара!“< 
че кнез; „али што ћу му кад има несрећу да га јаше човек, који мисли да је главно гледати шта ј 
S} Је ли још стари Алексије?{S} Е, хоћу да му дам Млетачки цекин, да пали воштанице моме свецу  
едан део терета са душе скинеш.{S} Хоћу да ти се исповедим и да ми опроштајну молитву очиташ!“  
ти ми, што и ја једна женска глава хоћу да судим о пословима витешким: али је војвода рекао сам 
{S} Али пре него к томе приступимо хоћу да вам предложим <pb n="160" /> ово:{S} За доказ да ми  
 ме испод ногу мога господара, јер хоћу да сам му и у гробу верни слуга његов!“ Ето смо људи тв 
ала.{S} Али сва њена уздисања не могаху да свале са срца њена онај сињи камен нејасне туге и му 
лете на чету Турака.{S} Турци не могаху да верују очима својима, беху се чисто скаменили за нек 
ко рањених Срба.{S} О Ристивору мишљаху да је мртав, али не бејаху још сигурни. <pb n="203" />  
рећи пред њима крила своја — преклињаху да ни по што голубињак не остављају!</p> <p>Из једне ба 
јника.{S} Људи Вука Бранковића шапутаху да војвода Милош Обилић шурује нешто са српским кнезови 
 оружја и на силу Бога и незвани хоћаху да иду на војну!{S} Ваистину, последња времена!“</p> <p 
 се да напоје и себе и коње.{S} Причаху да се враћају с Косова, да се тамо јуче била велика и к 
Рекав то стари кнез пружи своју десницу да му је унук пољуби, па онда и сам загрли Боривоја, по 
есите амо!“</p> <p>Манда приђе к старцу да га умири: „Бабо, остави оца Каритина нека доврши што 
 старчевој. „Да знаш како слатко снивах да смо у Орлову!{S} Као враћамо се, па нас народ дочеку 
иваше ми у лице, али се узалуд напрезах да се дигнем.{S} Око поноћи наиђоше на ме неки сељаци и 
ме што кажем.{S} Неколико пута помишљах да је најправије да се поверим старом господару, који м 
едаше кнез, те њих двојица пођоше одмах да учине како им рече.</p> <p>Није дуго потрајало па се 
о би отуда звекет и бубњаву, и донео их да издахну под зидинама од Орлова Града.{S} На отворено 
 трговци ономад дароваше.{S} Волела бих да ми је дете већ овде у двору. — Не знам шта ми је, ал 
на рамена кнезу Градоју; „ето могао бих да ти заповедим да останеш, док се сви заједно за Косов 
не и племените родитеље ваше, рекао бих да сте гусари а не властела!“</p> <p>Дошав под шатор из 
, светац вас мрко погледа!{S} Рекао бих да вам нешто довикује!“</p> <p>„Пуштајмо се, кнеже,“ —  
евесело, Ристивор; „него опет рекао бих да се у тај твој славни живот само кроз погибију улази! 
мо турски шаторови?!“</p> <p>„Рекао бих да су турски; али не смемо ти на сигурно рећи док им се 
!...{S} Да знам где је Станко, ишао бих да га везана дотерам, да пред тебе падне — или бих га з 
ам је вино мозак прегрејало, мислио бих да сте бесни и махнити, и молио бих војводу, да нас осл 
тешко о Господина Кнеза, јер га оставих да бој бије и да гине без вас.{S} Право је да тешка кле 
 и да гласно премишљају.{S} Кад навалих да се <pb n="46" /> прихваћају руком заставе, једни ми  
 кнеза.</p> <pb n="176" /> <p>„Помислих да нисте и вас двојица остали да се договарате с кнезом 
еза на хиљаду коњаника; али нико од њих да послуша заповест, нико да се макне! — „Кнеже Војисла 
 ја га онда пољубих у руку, и не слутих да му то последњи пут живоме руку љубим!“</p> <p>И онда 
воја!{S} Како да смем кад ето не стигох да се поред тебе и за тебе борим!...{S} Шта ћеш?!{S} Не 
ијем; затекох му се да те убијем; дођох да те убијем; три пута се дизах од трпезе да ти отрован 
рихвати Некудим. „Кад игуман изиђе уђох да запитам војводу какве има заповести за мене. „Прво“  
?{S} Кад ти ја само из далека напоменух да би добро било, да се и ми као и други паметни људи в 
ми ране привезаше.{S} Од тих сељана чух да је наш Господин Кнез, покривен тешким ранама, пао жи 
да сви, овако заједно пођемо у Крушевац да се тамо нађемо Госпођи Кнегињи Милици и деци њеној!“ 
.</p> <p>„Е сад, децо моја!“ узе старац да говори озбиљно и са очевидним узбуђењем, „ево је при 
њега; али никоме не могаше ни једна реч да се преко усана превали.{S} Беше то чета онемелих јун 
има старцу; а већ један с другим ни реч да прозборе.</p> <p>Рано пред зору устаде стари кнез па 
да ме саслушаш.{S} Али кад ми заповедаш да се одмичем натраг, послушаћу те и у томе као и у све 
<p>„Ако си толико скроман да заборављаш да си помагач Душанов био, онда ето, хвала Богу, пуно д 
 Градоје, — „Славе ми, ништа мени немаш да захвалиш!{S} Него нареди да се запали велика воштани 
а ти није лако да и мене чујеш кад имаш да чујеш толике!{S} Али шта ћу ја?{S} Ти знаш да ја не  
ћас стан па се врати дома, онда да знаш да се и ја с мојим људима враћам моме дому, да га брани 
поласка нашег на Косово!{S} Зар не знаш да би се он томе тако зачудио и тако разгневио, да ме в 
и ништа о томе поменуо ниси!{S} Ти знаш да ми сви тебе пазимо као да си сродник нашега дома.{S} 
еш толике!{S} Али шта ћу ја?{S} Ти знаш да ја не смем ни пред Свету Мајку Божју, а камо ли пред 
рла одјекну веселим песмама?{S} Ти знаш да моба може да ради пре и без бела хлеба и без рујна в 
рани господина Вука?!“ Па кад јој кажеш да не знаш шта то она пита, онда ти узме причати: како  
окојног ми оца.{S} Ако ти, кнеже, можеш да заборавиш ко си и шта си, не можемо ми, колико нас ј 
инути.{S} Имао си добру мајку, па можеш да разумеш моје бриге. <pb n="56" /> Има већ више ноћи  
осподар, моли те похитај што брже можеш да стигнеш до њега.{S} Он те са својима чека у крчми на 
го ми је сад двојином чудно, како можеш да од мене тражиш да те овде на догледу турске војске о 
е само да одбраниш кукавице, па не умеш да се уставиш!{S} Ниси бољи ни ти!“ викну стари кнез ко 
ва, него како ти се заповеда!{S} Ти ћеш да пратиш кнежевића ево одавде од овога грма па до у Ор 
ласом Боривој. „Чујеш, дедо!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и ми ћемо да гинемо с тобом; ако ће неко д 
ој, славе ти, друкчије!{S} Него ето ћеш да преноћиш на постељи, на којој је Душан једну ноћ про 
 /> <p>„Жао ми је, господару, што нећеш да ме саслушаш.{S} Али кад ми заповедаш да се одмичем н 
“ прихвати кнез, „Него, молим те, видиш да се овај народ слегао око нас!{S} Немој да се ми царс 
спавао, буди ме и не жали ме, чим видиш да она велика звездана кола на небу клизају к Западу!“< 
ном чудно, како можеш да од мене тражиш да те овде на догледу турске војске оставим сама!{S} Сл 
не рекох ли ти“ рече поп. „Све се бојиш да мојим јунаштвом не засеним твоје!“</p> <p>„Бог ми је 
/p> <p>„Хвала теби, војводо, што мислиш да сам вредан да преноћим у дворани у којој је наш вели 
ао да тражаше по својој памети чега још да се сети, и шта још да прикупи и изнесе.{S} Кнез Град 
 искупи.{S} Мимо кнеза Будисава има још да дође и кнез Добромир Иванишевић, и кнез Десимир Мило 
ј памети чега још да се сети, и шта још да прикупи и изнесе.{S} Кнез Градоје му додаде својом р 
е блед али миран. „Звао сам те“, рече, „да ми бар један део терета са душе скинеш.{S} Хоћу да т 
,“ узе кнез Градоје да говори војводи, „да ти јавим, шта чусмо овде од крчмара и од једнога сељ 
 узнемири војводу у његову вечном сну, „да се одмакнемо од овога шатора, под којим наш војвода  
де мртав кнез Градоје од Орлова Града. „Да таквога не има сокола!“</p> <milestone unit="subSect 
валне погледе упираше у старога кнеза. „Да ме он на своје руке не прихвати, не бих вам ја сад о 
као срдећи се а пола као молећи им се. „Да потуримо ми на страну Саборе Светих Отаца, да забаци 
е да гаси брилијантски трепер Зорњаче. „Да дивне зоре!{S} Боже мој, да ли је таква и нашој војс 
„Сад још једно, децо моја!“ рече кнез. „Да узмемо по један залогај хлеба и по један гутљај вина 
 хитро, смерно приђу к руци старчевој. „Да знаш како слатко снивах да смо у Орлову!{S} Као враћ 
ко свечано окренув се властели својој. „Да похитамо брзим кроком, не би ли што пре стигли старо 
 па подиже обе руке у вис запрепашћен. „Да бегамо?!...{S} Ко да бега!...{S} Зар ми да бегамо2!{ 
ругљиво.{S} Па се онда окрете војводи: „Да сам на твоме месту, војводо, овога часа отерао бих и 
 па их поведе у свој шатор, гунђајући: „Да не знам православне и племените родитеље ваше, рекао 
ре једнако разговараху један с другим: „Да видиш, кнеже, ко је поп Каритон!“ „Да видиш, попе, к 
 сви у глас повикаше весело и радосно: „Да пођемо сви на Косово!{S} Тамо да гинемо!{S} Тамо да  
 у сузе. „Господо!“ рече кнез Градоје; „да сви заједно потражимо по шатору.{S} Не може бити да  
ез <pb n="27" /> младога властелина, — „да се прекрстиш три пута и поклониш нашем свецу, кад уђ 
рекао је истину“ — настави Ристивор, — „да ти, господару, ниси више млад, и да је било доста тв 
 „Да видиш, кнеже, ко је поп Каритон!“ „Да видиш, попе, ко је Орловић!“ „Је ли хоћеш на Косово! 
па да вам дамо!“</p> <pb n="162" /> <p>„Да дамо, кнеже, па нека се цркви и пресипље!“ повикаше  
Бога ти здравље!“</p> <pb n="17" /> <p>„Да чудне ми књиге војводине!“ прозбори кнез очевидно из 
вим срповима жњу зреле јечмове.</p> <p>„Да станемо, дедо, за који часак овде, да поодморимо сво 
даље, и нешто се намрштио беше.</p> <p>„Да није откуда какав светац сутра, Ристиворе?“ запита к 
аре вином, да не остају празни.</p> <p>„Да ли ти рече Ристивор,“ питаше кнез <pb n="27" /> млад 
 хоће најпре да се помоли Богу.</p> <p>„Да дивне зоре!“ рече Витомир, погледав према Истоку, ко 
да читаш из отворена часловца!“</p> <p>„Да вам причам само, шта се мени једном десило:“ узе реч 
е неко да бега, да бегамо сви!“</p> <p>„Да бегамо?!“ цикну старац, па подиже обе руке у вис зап 
те ко су Срби и стари и млади!“</p> <p>„Да видите ко су Срби, и стари и млади!“ одјекиваше Рист 
S} Ето огледај, па ћеш видети?“</p> <p>„Да окушамо попову мудрост!“ рече кнез Ристивору. „Али м 
е старац сав пренеражен; — „како бих ја давао једној жени да ми чита војводино писмо?!{S} Ристи 
 на земљи јунак био није!{S} Кад би Бог давао светачка златна кола око главе свакоме ко само чи 
оговори Боривој питомо; „што си ти мене давао да учим књигу ако сваку која дође ваља да чита по 
г себе него друге око себе; „што сам те давао на књигу?{S} Збиља и јесте, да не мораш кроз живо 
рога попа Каритона!“</p> <p>„Што сам те давао на књигу?“ питаше старац више самог себе него дру 
оге за ту заповест, што нисам био дужан давати вам.{S} Бришем сад све моје разлоге.{S} Остављам 
а своме Ждралу, мало иза старога кнеза, даваше очима и рукама знаке Ристивору да се уклони, јер 
ија ће помињати име војводе Радича, кад давно и давно буде поборавила наша имена!“</p> <p>Кад с 
омињати име војводе Радича, кад давно и давно буде поборавила наша имена!“</p> <p>Кад се већ св 
 се заплака, и плакаше још дуго кад већ давно прешао беше гроб војводин.</p> <p>За све време до 
отово скаменише.</p> <p>Ристивор је већ давно дио ућутао, а кнез још једнако корачаше по тераси 
упи.{S} Мислиш ли ти, кнеже, да нам већ давно не би стигле његове хитре књигоноше, да нас зову  
 се већ и свецу досадило, па се окрете, даде благослов и пружи руку кнезу, коју овај смерно цел 
он, пољуби Кнегињи руку, изиђе на двор, даде затрубити збор, викну оклопницима: „На коње!“ па и 
онај народ на Косову и око Косова па да даде не једну него две војске!{S} Имаће цар наш и без н 
све то сврши, кнез замоли да му војвода даде човека, који ће њега и његову чету одвести на прен 
/p> <pb n="199" /> <p>Заповедник Турака даде заповест те се редови коњаника који стојаху иза он 
то сам хтела!{S} Па сад већ што вам Бог даде и срећа јуначка!“ рече кнегиња па се окрете и пође 
е и умор растера!“</p> <p>Војвода се не даде два пута молити.{S} Изиђе сам, да се види и поздра 
рекораваше кнез Ристивора, а овај се не даде пореметити него настави да прича:</p> <p>„Други оп 
 му пехар вина.{S} Али му стари кнез не даде пити него навали на њ:</p> <p>„Казуј прво, синовче 
руци младог Боривоја, али му је овај не даде, него загрли Ристивора, пољуби га и у један и у др 
 и хтеде се уклонити, али јој старац не даде, него заиска да види вез, посматраше га дуго и хва 
 јунацима.{S} Чусте какву ми власт кнез даде.{S} По сили те власти ево вам опраштам све перпере 
 као ишчекујући заповести, па му главом даде знак да може да се уклони, он се не мицаше, нити с 
о времена Немањина, кад им Велики Жупан даде хрисовуљ да се унапред па до века зову Орловићи, а 
ла господину кнезу Градоју, који ми ево даде од своје слатке малвасије, те ми оживе срце које в 
 неће цару да помогну да Србљима правду даде, како и сами желе!{S} Ето, та су писма отровала и  
ли мислим да би ме послушала да ти руку даде, само ако не буде — преко мога знања — коме другом 
Господина Кнеза кнез Војислав, „ја да и дадем такву заповест, у мојој се чети не може наћи ни ј 
.{S} Немој ти сад ту нарицати као стара дадиља, него стегни срце па нам као Некудим, који и јес 
кад је малено дете био, слушао од своје дадиље, како, кад год прави јунак погине, Бог нареди те 
 да дарује првенче младога војводе, али дадиље не дадоше ни њему ни војводи ни привирити у среб 
смо, чини ми се, најстрашнија је што ти дадосмо да у последњим својим часовима на овоме свету п 
 првенче младога војводе, али дадиље не дадоше ни њему ни војводи ни привирити у сребрну колевк 
 изнесоше преда њ свакојаке ђаконије, и дадоше му пехар вина.{S} Али му стари кнез не даде пити 
жину.</p> <p>Привикаше на њ да умукне и дадоше му пун пехар.</p> <p>„Рекох, ниси могао ући ни у 
ешивале темеље од Голубиња.{S} Орловићи дадоше те руднике неким Дубровчанима под закуп, а ови д 
} У планини Рогозин ухвати ме плаховита дажда, те се склоних у једну пећину.{S} Нађох ту старца 
ијаху и застираху небо.{S} Крупне капље дажде почеше падати па опет престадоше.{S} Кнез и госпо 
} Не дај граду у наше винограде; не дај дажди на наше њиве; не дај води у наше руднике, и не да 
тлова, као да усплахирени оглашују брзу дажду, ако не и буру.</p> <p>Небо је било ведро.{S} Чис 
ко?{S} Дај цареву перперу, дај војника, дај одради данас цркви, дај одради сутра кнезу, е па не 
у, дај војника, дај одради данас цркви, дај одради сутра кнезу, е па не може то све једна грбин 
— година!{S} Дај ти нама твоју заставу, дај нам кога властелина, који зна шта је војска и војна 
докле ћемо тако?{S} Дај цареву перперу, дај војника, дај одради данас цркви, дај одради сутра к 
ет — а Бога ми биће и више — година!{S} Дај ти нама твоју заставу, дај нам кога властелина, кој 
а!“</p> <p>„Немој да бројимо године!{S} Дај да меримо снагу|“ рече поп.</p> <p>Скочи стари кнез 
тамницу.{S} Немој ноћас тога чинити.{S} Дај ми, да им за ноћас мој шатор буде тамница а ја тамн 
ани мало, брате, та докле ћемо тако?{S} Дај цареву перперу, дај војника, дај одради данас цркви 
то му је до сад за руком полазило.{S} А дај мени војводино писмо, да ти га ја прочитам!“</p> <p 
да <pb n="154" /> заврти?!{S} Него боље дај да испитамо слуге војводине, да видимо да ли је как 
инограде; не дај дажди на наше њиве; не дај води у наше руднике, и не дај огњу на наше дворове! 
а.{S} Не дај граду у наше винограде; не дај дажди на наше њиве; не дај води у наше руднике, и н 
 плод по виноградима и воћнацима.{S} Не дај граду у наше винограде; не дај дажди на наше њиве;  
ините, али — колико се уза то може — не дај старом господару да заборавља, колико је нама свима 
 га непријатељ нападне.{S} Али ако — не дај Боже! — Србадија изгуби битку на Косову, ето неверн 
стражу на вратима од њихових соба, и не дај им ноћас к својим четама излазити!“</p> <p>„Како ћу 
 њиве; не дај води у наше руднике, и не дај огњу на наше дворове!{S} Ако те поп Каритон расрди, 
ње свој шатор где му је воља.{S} И само дај ти њега овамо у двор да вечера с нама, па већ видећ 
ти, кнеже Гојко,“ мољаше кнез Градоје, „дај, брате, још мелема за срца наша!{S} Казуј нам још ш 
<p>„Е, сад, војводо!“ узе реч Градоје, „дај нам заповест да се одмах за Косово кренемо!“</p> <p 
 неки од њих усташе из својих столова. „Дај га, војводо, овамо, тако ти славе!{S} Ево овде вина 
— „Кнеже Војиславе!“ викну Кнез Лазар; „дај пет коњаника од твоје стотине нека појашу путем к И 
на од како га у двору служим!{S} Узе да даје јасним гласом јасне и кратке заповести.{S} Полетеш 
лавом и намигну на Ристифора, као да му даје неки уговорени знак. „Ето, пусти мене да водим вој 
} Вама, погана веро Агарјанска, ево шта дајемо!“</p> <p>Па се старац баци копљем у гомилу Турак 
 гласови, и да у ствари и није тако!{S} Дајте да саслушамо све што нам кнез Градоје поручује!{S 
о је у њој срце а не памет господар!{S} Дајте, људи, нека једном на збору Србадије памет заузме 
ад нам не гине победа!...{S} Камо?..{S} Дајте вина овамо!“</p> <p>И тако долазак кнеза Градоја  
ухне, разнеће их као плеву!{S} Камо?{S} Дајте вина овамо!..{S} Одите овамо, да пијемо у здравље 
 и била истина да се он о нас огрешио — дајте да се данас овде на догледу његова мртва тела зав 
 свима!“ викну игуман Пајсије слугама. „Дајте, господо, да се дигнемо и пехаре испијемо у славу 
и онда један другом главом и очима знак дају, да крочи напред и да отпочне.{S} Очевидно били су 
уку а час Ристивору.</p> <p>„Па певају, дакако!“ рече Ристивор. „Кад си ти још видео, да моба з 
пустили сниско главе, па убрзаним дахом дактаху од врућине.</p> <p>Нигде облака; али се овда и  
ћанску.{S} А можда би нам срећа јуначка дала да неко од нас, с мачем у руци и погине, те да се  
еко мога знања — коме другом срце своје дала!...{S} Она је красна и честита девојка; обоје сте  
 је, патио је, а сад би му твоја милост дала нову прилику, да поживи животом добра и поштена чо 
.{S} Твоја је кућа ономлане на Плочнику дала многославни прилог у славној крви својој.{S} И Гос 
и и куд си наумио?{S} Кад ти ја само из далека напоменух да би добро било, да се и ми као и дру 
, да боље чује топот од коња који му из далека следоваше.{S} По топоту, који допираше до њега,  
 <p>Нигде облака; али се овда и онда из далеке даљине чула потмула нека тутњава, као да негде г 
ри кнез муком замукао, па се загледао у далеке даљине.</p> <p>Ристивор отворио и очи и уста, за 
д гусала, као да је млади витез далеко, далеко тамо у царству снова певао некаквоме скупу од ју 
ом изви мач из руке Витомирове, баци га далеко у један кут трпезарије, па онда Миросаву, који с 
су се звали Голубовићима били су они на далеко чувени као „српски соколови“, а већ од како се п 
је из кљуна једног тучног ждрала најпре далеко у висину шибала.{S} Из авлије се по каменој степ 
 јеком од гусала, као да је млади витез далеко, далеко тамо у царству снова певао некаквоме ску 
цветним лејама пружао низ зелену косину далеко до самих сребрнокорастих топола, што се трепером 
ну Кнезу и педесет хиљада људи, који су далеко од Косова, кад се бој почне да бије!“ рече кнез  
оровима, као да је оком мерио колико су далеко од храста, под који се зауставио био, па се онда 
нца.{S} Владала је жестока запара.{S} У далекој даљини могло се оком видети како јара трепти на 
асе народа шапућући: „Мичите се, браћо, даље!{S} Срдит је кнез, може вас какво зло снаћи!“</p>  
еретом на души.{S} Зором ћете чути моје даље заповести!“</p> <p>И рекав то војвода Радич, блед, 
погинуо... .“</p> <p>Ристивор не могаше даље, јер га уставише гласни и оштри узвици из оне сјај 
ће тако бити!“</p> <p>И онда се кренуше даље, сва тројица тужни невесели.</p> <p>На подножју је 
е!{S} Дед’, млади властелине, казуј нам даље шта имаш!“</p> <p>„Како ти рекох, господине војвод 
јуначе наш!{S} По Богу брате, казуј нам даље шта би икако би?!“</p> <p>„Па и не знам вам, госпо 
ко се ниси преко мере уморио, казуј нам даље све по реду, да чујемо нашу тешку несрећу све до к 
ас прошли.</p> <p>Кнез пође с Боривојем даље унапред, а сиромах Ристивор унатраг.{S} Није дуго  
д се спустише низ брдо па појахаше мало даље зеленим пољем, неко од млађих људи рече, да види п 
 слабо ко знао шта бива тамо, мало само даље од њих, међу колибама војнога стана.{S} Тек кад на 
кнезу Градоју војвода, желећи да спречи даљи развој гнева кнежева. „Све вас ја бих пре пустио д 
де облака; али се овда и онда из далеке даљине чула потмула нека тутњава, као да негде грми, ил 
 муком замукао, па се загледао у далеке даљине.</p> <p>Ристивор отворио и очи и уста, забленуо  
ази војска не само из близине него и из даљине, па је и право да се постара где ће људи да се м 
Владала је жестока запара.{S} У далекој даљини могло се оком видети како јара трепти над земљом 
 ивици где се на модре планине у даљној даљини наслањало, — све то гледати па дихати оним слатк 
 Голубови слетеше сви у голубињак.{S} У даљини се опет чуо тутањ као од грмљавине.{S} Старац ви 
 руци Боривојевој тражаше неће ли где у даљини увребати одблесак сунца о златни крст на Грачани 
љини.</p> <p>„Све ми се чини да негде у даљини грми!“ рече тихо госпођа Манда своме свекру. „Бо 
ало час па опет однекуд потмули тутањ у даљини.</p> <p>„Све ми се чини да негде у даљини грми!“ 
до, не могаше више чути никакав топот у даљини, него само корачање два коња у непосредној близи 
 кроз грање од дрвља и шибља трептаху у даљини.{S} Још је дивније пред вечерњи сутон ранога лет 
старачке очи да продре што дубље у сиву даљину!</p> <p>„Ено!“ викну сад живо Боривој, „ено како 
нило на ивици где се на модре планине у даљној даљини наслањало, — све то гледати па дихати они 
} Али нећеш, попе, куд си наумио!{S} Не дам ја теби ни да нас испратиш до на међу наше кнежине! 
икну:</p> <p>„Стан’те мало, децо!{S} Не дам ја ни једноме од вас да свој клобук закити, док сво 
лажи пада сенка на родитеље ваше.{S} Не дам ја вама да сами још грђе срамотите своје родитеље а 
еза огрешили!“ рече старац Градоје. „Не дам ја теби, војводо, да уза свој грех узимаш на своју  
ли још стари Алексије?{S} Е, хоћу да му дам Млетачки цекин, да пали воштанице моме свецу докле  
{S} А нама ето кажите колике прилоге да дамо, па да вам дамо!“</p> <pb n="162" /> <p>„Да дамо,  
да вам дамо!“</p> <pb n="162" /> <p>„Да дамо, кнеже, па нека се цркви и пресипље!“ повикаше кне 
 се помолимо, па да грешном телу одмора дамо!“</p> <p>И онда поп навуче мантију, макну главом н 
 Босиљка.{S} Више бих волела да је теби дамо, него ли ма коме другом од наше властеле.{S} Али,  
ажите колике прилоге да дамо, па да вам дамо!“</p> <pb n="162" /> <p>„Да дамо, кнеже, па нека с 
 на не малу радост његову, тек је сутра дан подне превалило било, а Ристивор долете на коњу да  
="subSection" /> <pb n="48" /> <p>Сутра дан су се од ране зоре па до у залазак сунца разлегале  
P18990_C1.7"> <head>VII</head> <p>Сутра дан, у Среду, раном зором стизаху пред двор кнежев гоми 
 има још војске, и да није све на Видов Дан изгинуло; ако није он више на Косову, и ако је исти 
међу жетеоце, кажи им: била се на Видов Дан велика битка, српска је војска јуначки изгинула, ср 
, па ћемо се у име Божје лицем на Видов Дан кренути.{S} Ако Бог хоће, кренућемо се и стићи ћемо 
иште код мога двора у Недељу пред Видов Дан, добро је.{S} И ето ти препис од књиге Господина Кн 
 „Војводо, да ми се у Недељу пред Видов Дан лично јавиш на Косову.{S} Да доведеш хиљаду добро о 
 стигнемо на Косово у Недељу пред Видов Дан?!“</p> <p>„Јесте, заповедио је да стигнем с војском 
ви тамо искупили до у Недељу пред Видов Дан.{S} Поручи свима да их молим и преклињем да потруде 
, проћи ће и Петров Дан а камо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л’ је све то истина!“ рече <pb 
онедеоник а оно на сигурно на сам Видов Дан, чим ми само још која стотина људи стигне.{S} Не бо 
 права војска стигне, проћи ће и Петров Дан а камо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л’ је све  
{S} Није се више знало ни кад се почиње дан ни где се свршава ноћ.{S} Два дана и две ноћи стопи 
е, да му кажемо зашто ћеш та истом кроз дан два стићи!“</p> <p>»Послах ја књигу Господину Кнезу 
иконама, да читава војска од калуђера и дан и ноћ пева свете песме, служи, кади и метанише, па  
а дому не стигнем на Косово пред Видови Дан.{S} Онако добар и милостив, какав је увек, рече ми: 
на и две ноћи стопише се у један велики дан, још једнако кратак за жедна грла и усијане главе.{ 
е стигну дотле, стићи ће на сигурно тај дан у вече, па ћемо се у име Божје лицем на Видов Дан к 
ише и олује освануо је био диван сунчан дан јунијски.{S} Сва поља и гајеви око Орлова Града изг 
ћа оставила!{S} Ето дувасмо у трубе цео дан, ударасмо у бубњеве, проливасмо вино цео дан, и ево 
ударасмо у бубњеве, проливасмо вино цео дан, и ево промукох молећи их и корећи их, и једва једв 
 Од ране зоре па до мркла мрака, по цео дан би на коњу обилазио војску, поздрављао се милостиво 
и некакве велике свечаности.</p> <p>Цео дан су на Змајеву Вису бубњари ударали у бубњеве и труб 
 да очекује!...{S} Боље је да причекамо дан два, те да ми се сва војска искупи.{S} Мимо кнеза Б 
 него да одстојимо јутрењу и да почнемо дан дворећи Господа Бога и Свеце његове.{S} Хајдмоте у  
 Бог те видео!“... „Хеј, што не пођосмо дан раније!“... „Зар ми на видику Косова, па да нам се  
ма до колена!“ Ето таквих разговора вас дан.{S} Попише вино па се о седању сунца разиђоше своји 
не би помогло па се правио мудар по вас дан!“</p> <p>И почеше да падају прекори све оштрији и о 
те нам каза да не грешимо душу песмом у дан, у који ваља да кукамо!“</p> <p>„Знао сам“, прихват 
очиње дан ни где се свршава ноћ.{S} Два дана и две ноћи стопише се у један велики дан, још једн 
кнез погинуо није, као да, пре само два дана, није била велика и крвава јадна погибија!{S} Ова  
зу по моме дворанину Душку јутром онога дана у који нам ти, кнеже, пред вече стиже.{S} Објаснио 
ибере мисли после оноликих потреса тога дана, и да смисли шта сутра да светује војводи да раде. 
уговић одјездио.{S} По вечери уочи тога дана, — другог по одласку Кнежеву — он се јави Кнегињи  
сле подне.</p> <p>Пред вече тога истога дана Ристивор се био наслонио на један од оних бршљаном 
а својим људима стигне пред вече истога дана на бориште код војводина двора, да се одатле сва в 
а Града,</p> <p>Једнога топлог сунчаног дана, крајем маја 1389., баш на томе крилу Орлова Града 
ам за последње <pb n="96" /> две недеље дана у Крушевцу слушао, или и својим очима видео!“</p>  
 поче Гојко, „а ено га, има већ по више дана на Косову!{S} Пре него ће се кренути, изађох преда 
прекор трепташе. „Нећемо ми ово два три дана, док не пођемо, чамити и пијанчити.{S} Ево ћемо да 
 и поуздано издајника покаже!{S} На три дана пред саму битку проносило се по војсци од уха до у 
 у Хрвате.{S} Дед га мој гости овде три дана.{S} Чини се и моме деду и свој чељади да нека тешк 
 хрвање са свецем мора да одлежи по три дана, сав модар као да га је неко кољем испребијао!</p> 
 народ.</p> <p>„Ето се веселимо већ три дана!“ причаше Иван кнезу уз пут. „А и како не би кад е 
и ћемо ми на време, ако Бог да, и много дана пре битке, <hi>ако</hi> битке и буде било!{S} Ниси 
т кнез Вукан. „Кнез Лазар је већ толико дана на Косову, и право је замислити, да се његову соко 
жи грло, и онда поче:</p> <p>„Већ првих дана по моме доласку у Крушевац опазим ја да нам је Гос 
ове Некудимове верне службе још од оних дана кад га је као малено дете носио на рукама својим.{ 
сподина Кнеза, и учинила те је од месец дана овамо од туге и жалости остарео више но за десет п 
ће!{S} Кад будете на Косову, и кад дође данак да се српска слава мачевима урезује у вечне споме 
новићу, као своме цару поклонимо, да му данак плаћамо, и да му од Србаља најбоље јунаке сваке г 
ина свагда ишли <pb n="196" /> напред а данас на Косову да бегају?{S} А, мој синко, да грдну ли 
 Караманију.{S} Ено му је предња војска данас на Константинову.{S} Не часи ни часа него зови св 
Ја на какве је људе <pb n="47" /> спала данас славна царевина српска!...{S} Бадава, нема више н 
„Све је како велиш.{S} Истина је да има данас владика које буздованима отимају епархије; Истина 
 и кнежевој војсци!...{S} Мене и вас од данас везује нова једна веза — брига за нашим јунацима. 
радоје поуздано, „Не би тај јадан народ данас запевао, да зна шта је било на Косову!{S} Слушај, 
ћи да се ми властела кољемо између себе данас више него што је то некада било; али ево невоље г 
а мене!“ викаше Боривој; „не ћу ја тебе данас на Косову посрамити!“ Па млади унук Градојев удар 
евесео кад озго с неба погледа, како је данас по нашој Србадији све друкчије, него што је под њ 
кнез Градоје весело. „Ми, колико нас је данас овде, да се кренемо, не би ли Господину Кнезу и н 
ћи да сам ја Патарен?“</p> <p>„Ако није данас на чисто да ли си ти Патарен или ниси,“ прихвати  
о једно знај, господару: не ћеш ти мене данас отерати од себе ни мачем, ни буздованом, а камо л 
мо се Господу, да нас благослови, да се данас храбро и срећно боримо за свете цркве његове и за 
на да се он о нас огрешио — дајте да се данас овде на догледу његова мртва тела заветујемо: да  
ч беше Нинко управио, „ја не знам да се данас правим мудар, али теби, знам, не би помогло па се 
</p> <p>„Казуј, синко, је ли боље среће данас?“</p> <p>„Е мој славни господару!“ одговори Ристи 
 су га најпосле и отровали!{S} Зар се и данас о њему не причају народу по саборима уз гусле сва 
инко, просто од мене!{S} И нека су ти и данас и свагда Бог и свети Јован на помоћи!“</p> <p>Гру 
рати шта се то управо десило, нити то и данас знам.{S} Једно вам као поуздано казати могу: нико 
а и памети!“ Еј, мој царе Душане, ти би данас требао овој земљи!{S} Еј, мој Господине Кнеже, шт 
 мојих људи.{S} Не дођосмо у госте теби данас, него дођосмо као војници, да ти на војну следује 
 тако,“ прихвати кнез Градоје, „онда ви данас нама опојте како треба нашег војводу, а сутра — а 
цареву перперу, дај војника, дај одради данас цркви, дај одради сутра кнезу, е па не може то св 
 свагда и у свему ево девет година, али данас тебе послушати не ћу.{S} Млади кнежевић може наћи 
лони, благосиљати свакога од њих ко нам данас и у добри час стигне!{S} Нека се одвоје од сваке  
је тај Србин, сем Вука, који се Милошем данас не поноси?!“</p> <p>Све то говораше стари кнез ти 
ега честитога Кнеза; није позно да за њ данас изгинемо!“ говораше на глас стари кнез Градоје.</ 
 двору. — Не знам шта ми је, али ме ево данас већ неколико пута нека чудна страва подузимље!“</ 
нема?{S} Од Тројанова времена па све до данас шта се свега овде збивало није!“ рече Ристивор по 
пођемо, чамити и пијанчити.{S} Ево ћемо данас и сутра сви заједно прегледати оружје и опрему у  
е, господо и браћо, него колико има нас данас овде ми да се кренемо, у име Божје, одмах још ово 
м.{S} Господин Кнез и ова земља требају данас сваки мач свакога свога сина!“</p> <p>Диже се гра 
 који смо ево већ овде, испраћај ти још данас Господину Кнезу на Косову, као први део твоје вој 
е још ко од господе са мном, пођемо још данас у Косово, да однесемо Господину Кнезу гласове од  
 да племе њихово хоће да се угаси.{S} У дане ове, у које загледамо у Орлов Град, старинска и сл 
, заборависте шта сви дугујемо у оваким данима нашем цару и отачаству!...{S} Кад не бих мислио  
 ми је Бог у овако знаменитим и славним данима поклонио!“</p> <p>Снужди се кнез Градоје, обори  
 несрећној љуби нађу у овим њеним црним данима.{S} Хвала вама свима на верности и љубави вашој. 
ву Господа Бога, који је у овако мучним данима Србадији за Господара дао једног дивног Душанова 
га је сенка тако често падала на Звезду Даницу Орлова Града, — све то заједно сломило га је.{S} 
у, и поставити у њој калуђера да сваким даном чита молитве за покој душе војводе Радича!“</p> < 
о дочека прво чедо којим сад већ сваким даном очекује да га госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ет 
 моту,“ прихвати кнез; „а то је: да сам дању и ноћу у средини моје чете и с мојим људма!{S} Не  
{S} Бог те је створио велика господина, дао ти је и памети, <pb n="100" /> и силе, и господства 
 српског престола.{S} Цар је, пишу они, дао преко светих калуђера Хришћанских и преко хоџа мусл 
е им свечано, „ја сам вам дао заповест; дао сам вам и разлоге за ту заповест, што нисам био дуж 
ин постао велики јунак, те му је Немања дао да се зове Орловићем.</p> <p>Од прилике једна трећи 
ако мучним данима Србадији за Господара дао једног дивног Душанова јунака.{S} Молимо му се да н 
ке ваше!{S} И опет се тешим, што је Бог дао те је наш честити Господин Кнез Лазар могао и без н 
то име, ни царскога кума, који им га је дао, ни стару славу, коју су као Голубовићи стекли били 
ди, како би страшно било да нам је — не дао Бог! — стигао глас: да се јуче била крвава битка, д 
 копљем на двери двора твога!{S} Бог ти дао здравља и памети!“ Еј, мој царе Душане, ти би данас 
ак!“ рече кнез.</p> <p>„Кад си ми је ти дао да се покажем?“ питаше поп са мало загушеним гласом 
 господо!“ рече им свечано, „ја сам вам дао заповест; дао сам вам и разлоге за ту заповест, што 
.{S} Реци јој: „Ево то ти је оставио на дар један млад Србин, који би срећан био да твојој срећ 
овај мој златан крст о златном ланцу на дар, и ево ти кеса златних цекина да делиш сиротињи!{S} 
окола, ког му Дубровачки трговци ономад дароваше.{S} Волела бих да ми је дете већ овде у двору. 
ио, нису ме обилазили својим господским даром.{S} Ето сам тако у овој кеси овде саставио седамд 
ске вечере.</p> <p>Хтеде прво да иде да дарује првенче младога војводе, али дадиље не дадоше ни 
 већ сваким даном очекује да га госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше за све нас весе 
шој људској памети право би било да нам дарује победу, и да му се не молимо!{S} Али ето се мени 
ечери Богу молите, да нашем цару победу дарује, и да нам миле наше јунаке врати дома живе и здр 
јици да нашем честитоме Господину Кнезу дарује победу над неверним и поганим Агарјанима.{S} Бог 
 ковчег на брзу руку од сухих храстових дасака склопљен.</p> <p>Око тога ковчега, покривена вој 
 право било!), „обећа ми, рече, кнез Н. дати ми велике баштине и синовицу своју ако те убијем;  
и властелин заједно.</p> <p>„Не знам ти дати одговора, јер те још не гледах на згаришту Агарјан 
 који сад дихаше мирно као да притајује дах свој, да би и сам нешто боље ослушкивао; али некакв 
 оној гомили око њега сваки притајиваше дах свој само да боље чује.{S} Војвода беше блед, и од  
аповест „Стој!“ Застаде им реч у грлу и дах у грудима, све са лепоте призора који им се изненад 
есу били и свети и светли, док је дивни дах Светога Саве кроз њих дихао!“ настави кнез Градоје. 
 устављајући се овде и онде као да мало дахне.{S} Па онда извади из недара свилену једну кесу с 
еца ради!</p> <p>Млада се жена усправи; дахну дубоким дахом, као да јој се са срца тежак терет  
а онај његов дуги и жудни поглед трепти дахом: „Душо моја!“, и да онај њен светли, нежни и неви 
<p>Млада се жена усправи; дахну дубоким дахом, као да јој се са срца тежак терет скинуо; па онд 
иле, спустили сниско главе, па убрзаним дахом дактаху од врућине.</p> <p>Нигде облака; али се о 
нежни и невини поглед одговара нечујним дахом: „Славо моја!“ Ово двоје младих пустише своје пог 
 је чудно да српска земља може мирисним дахом да дише, да српски потоци могу сребрним жубором д 
је придворну црквицу, протопоп Недељко, два свештеника средњега доба и два млада ђакона.{S} Зна 
 на нашем двору, ти си ми мио пријатељ; два пута мио као друг мога покојног ми оца.{S} Ако ти,  
се почиње дан ни где се свршава ноћ.{S} Два дана и две ноћи стопише се у један велики дан, још  
 било ти било он, на Косово излазите; а два пута грехота да оба заједно пођете!{S} И три пута г 
едно молим: имаш по закону права да ова два бунтовна властелина бациш у тамницу.{S} Немој ноћас 
.{S} И још ти се молим смилуј се на ова два млада грешника, што се синоћ при вину горко завадиш 
трећем коњу, јер <pb n="146" /> му прва два падоше под ранама — полете са својим дворским оклоп 
о кољем испребијао!</p> <p>Није чудо да два млада витеза клизаху разговором низ брдо, док се не 
еља.{S} Сунце није било одскочило ни за два копља а од некуда се преносе глас да је цар турски  
S} Јахали су не зборећи ни речи тако за два до три стреломета.{S} Тада ће Ристивор да <pb n="17 
е невера!“ И онда ободе коња и са своја два побратима одјезди некуда у ноћ.“</p> <p>Ту се сад р 
јица, које Господин Кнез пази као своја два крила, грозно завадили, како мало што се у самоме д 
су им војници.{S} А кад оста сам са она два завађена властелина, узе да им говори:</p> <p>„Не м 
 мрак све то сјајнија и све то већа она два његова ока!{S} И тек да задремам а он би ме прстима 
алуд гледаше час један час други од она два млада човека да га у разговор увуку.{S} Знали су да 
 се.{S} Вратив се под шатор пробуди она два млада властелина.{S} Рече им да ће пред шатором наћ 
коро без прекида.{S} Ни кнез, па ни она два млада витеза, не разумеваху ништа од свега онога жу 
ац сада и до века!{S} Амин!“</p> <p>Она два млада властелина погледаше се.{S} Изгледаху оба збу 
 кандило, које се никада не гаси.{S} Од два нараштаја овамо утврдио се обичај у двору Орловићев 
 готов рад који с толиком пажњом већ од два месеца ради!</p> <p>Млада се жена усправи; дахну ду 
постеље Ристиворове по високо у углу од два зида стајала је некаква велика икона, а пред њом је 
се млада витеза, две властелинске слуге два племенита господара, брзо спријатељише, те Иван, ко 
мор растера!“</p> <p>Војвода се не даде два пута молити.{S} Изиђе сам, да се види и поздрави са 
га цара нашег.{S} Она црква тамо сад је два пута света и пред небом и на земљи!{S} Ми гледамо о 
креће правцем к Северу а Јабучило после два три корака окреће к Југу!{S} Сиромах Ристивор!{S} Д 
лова као да су Агарјански пеливани а не два добра Хришћанина и два од детињства друга.</p> <p>М 
акав топот у даљини, него само корачање два коња у непосредној близини иза себе, за које је, и  
S} У седла!{S} Напред!“</p> <p>И док се два пута само оком тренуло, три коњика, три Србина испа 
м за моју реч!“ рече Миросав. „Кајем се два пута, јер њиме увредих мртва човека у гробу који не 
Недељко, два свештеника средњега доба и два млада ђакона.{S} Знате ваљада протопоп-Недељка?{S}  
ити само што не бејаше још два човека и два мача!{S} Него да оставим то.{S} Ви и један и други  
ки пеливани а не два добра Хришћанина и два од детињства друга.</p> <p>Млади властелин Иван беш 
 Нека их док се мало поуморе!“</p> <p>И два млада витеза гледаху мирно како се носе с једног кр 
е.{S} Он скиде свој клобук, приђе корак два ближе, спусти се на колена, загледа се у оно пребле 
а му кажемо зашто ћеш та истом кроз дан два стићи!“</p> <p>»Послах ја књигу Господину Кнезу по  
очекује!...{S} Боље је да причекамо дан два, те да ми се сва војска искупи.{S} Мимо кнеза Будис 
ме благ прекор трепташе. „Нећемо ми ово два три дана, док не пођемо, чамити и пијанчити.{S} Ево 
д храстовине, на који је Ристивор донео два кондира вина, да се нађу ако би се зажеднело.{S} Из 
ction" /> <p>Сутрадан је сунце обасјало два гроба, један поред другог.{S} Санџак-Бег је заповед 
але своје манастире: истина је да имамо два пута више попова но парохија, и пет пута више калуђ 
 да кнез погинуо није, као да, пре само два дана, није била велика и крвава јадна погибија!{S}  
 за њим, а за њима њихова војска све по два коњаника упоредо загрљена.{S} Оде војска весело пев 
ома Орловића, и његов верни слуга, па у два три скока истераше своје коње у лево од старога кне 
ојаху иза оних у првоме реду, развише у два крила и десно и лево, и повише у полумесец у средин 
 те су војници одјахали па се ставили у два реда, а он сам стао с развијеном заставом према сре 
самом почетку стари кнез збораше тихо у два маха.</p> <p>„Лакше, Ристиворе, лакше!{S} Бојим се  
ћи ни речи, свечаном мирноћом гледаху у два рањеника, једног старца и једнога младог дечка, кој 
ана лопта са пуно варница распрштаних у два крила!“</p> <pb n="39" /> <p>„Ја каквих ти чуда у о 
огу његових испружила се беху и спаваху два хрта, један бледомрк као срндаћ, други сивоплав као 
јући са прага у дворану. „Ја ето ударах два пута у звоно, а ви овде горе или сте заспали, или о 
 Кад год бих легао на постељу видео бих два велика ока његова како ме гневно гледају из густога 
може је изгубити само што не бејаше још два човека и два мача!{S} Него да оставим то.{S} Ви и ј 
дмах испод терасе.</p> <pb n="37" /> <p>Два се млада витеза, две властелинске слуге два племени 
онако како му и господар чињаше.</p> <p>Два пута или три пута прекиде се онај молитвени жубор,  
у корачаја, а одвоји се и трећа чета од двадесет и једног коњаника и пође за оним двема. </p> < 
цу, и скочи у седло као да је младић од двадесет а не старац од седамдесет лета!</p> <p>Сад при 
ц, затегнут између две заставе, повезао двадесет и пет ватрених коња, оседланих, заузданих и по 
кроз које је пролазио народ наш, од ово двадесет пет година амо.{S} На моје велико чудо, он се  
ј трпезарији вечерало је с војводом око двадесет које властеле које духовника.{S} Све је то бил 
у, „моји људи кажу набројили су на њему двадесет и три ране!“</p> <p>„Двадесет и три ране!“ пон 
ећ стигоше једно према другом на својих двадесет корачаја, Турци се уставише, и њихов вођ викну 
мери колико то на вази јунаштва вреди. „Двадесет и три ране!{S} Па добро је, синко Ристиворе!.. 
у на њему двадесет и три ране!“</p> <p>„Двадесет и три ране!“ понављаше старац подигнув очи уви 
> <pb n="37" /> <p>Два се млада витеза, две властелинске слуге два племенита господара, брзо сп 
ричам што сам за последње <pb n="96" /> две недеље дана у Крушевцу слушао, или и својим очима в 
 четири војника под сваким, то је свега две стотине војника!“ рачунаше полагано кнез Градоје.</ 
 једна наваљиваше на Србе с лица, друге две зађоше им с левог и десног бока.{S} У тренућу ока б 
ин из свете летурђије.</p> <p>„Има овде две књиге!“ рече млади кнежевић. „Једна је уметнута у д 
т година наследио свога оца, подигао је две високе осмоугле куле, везао их једном мраморном тер 
ода исто тако шапатом.</p> <p>Истом оне две прзнице оставише један за другим трпезарију, а дотр 
јев, кнез Милан Орловић, погинуо је пре две године у славној бици на Плочнику, допринев знамени 
ди Боривој и Ристивор, чим дочуше да се две чете бију мачевима и буздованима, викнуше под оружј 
а ће Србадија освојити победу баш са те две ваше мишице; а може је изгубити само што не бејаше  
ан ни где се свршава ноћ.{S} Два дана и две ноћи стопише се у један велики дан, још једнако кра 
ладенца шетаху се невесело један паун и две паунице.{S} Овда и онда закрештали би својим ружним 
а хиљада војника, а треба да му одведем две хиљаде и пет стотина коњаника!“</p> <p>„Молим ја те 
и; „звала сам те, да проговорим с тобом две три речи на само.{S} Ти си нам свагда био веран и м 
у и око Косова па да даде не једну него две војске!{S} Имаће цар наш и без нас доста војске!“ П 
аринска и славна кућа Орловића има само две мушке главе: кнеза Градоја, старца од седамдесет ле 
 ваља да понесе по доста ужади и бар по две вреће, јеp биће робља да се везује, и биће руха, и  
пља; иза ње за конопац, затегнут између две заставе, повезао двадесет и пет ватрених коња, осед 
адесет и једног коњаника и пође за оним двема. </p> <pb n="199" /> <p>Заповедник Турака даде за 
 ћу ја к теби, да те прикуцам копљем на двери двора твога!{S} Бог ти дао здравља и памети!“ Еј, 
>„У добри час!{S} Ево ми сам Бог отвара двери!“ говораше Ристивор сам себи, па у три крока истр 
олагано кнез Градоје.</p> <p>„Зар свега двеста војника?!“ запита Ристивор изненађен. „Вере ми с 
ојко, „наредио био да у Крушевцу остане двеста педесет оклопника, да двор чувају.{S} Није Кнез  
а већ све ми је једно!“ рече старац: „и двеста није мало, а и четири стотине није много!{S} Нег 
S} Вуканов дом кумује моме дому има већ двеста година, али бих ја пре и мога милога кума Вукана 
упутише к дивној једној липи, на својих двеста корачаја од шатора војводина.</p> </div> <div ty 
огу се помолити, па онда једно од овога двога: или ћете се ви измирити, или ћете се овде под ов 
м вам да бирате само ово једно од овога двога: или ћете га опојати са вашим костима здравим и ч 
воме мрачном куту од шатора пребијен на двоје на троје!“ рече кнез Гојко.</p> <p>У томе часу ст 
овара нечујним дахом: „Славо моја!“ Ово двоје младих пустише своје погледе, да се сусретну и за 
, да после свега што се десило има само двоје што се паметно учинити може: или да се разиђемо с 
како је војвода могао онако да пише!{S} Двојином чудо сад кад чух шта му је Господин Кнез писао 
раво што си се срдио.{S} Него ми је сад двојином чудно, како можеш да од мене тражиш да те овде 
о био прави мученик за отачаство, да је двојином више пелена но малвасије као цар попио, да су  
тари кнез од њега тражаше.{S} Она би се двојица може бити војводи и противила, али не могоше ст 
збуњен. „Како то!!...{S} Јесте ли се ви двојица јутрос избезумили, те не слушате заповести свог 
 n="176" /> <p>„Помислих да нисте и вас двојица остали да се договарате с кнезом Вуканом о оном 
е.</p> <p>Није дуго потрајало па се њих двојица вратише водећи за собом сва три коња оседлана.{ 
а, онда ти узме причати: како су се њих двојица, које Господин Кнез пази као своја два крила, г 
</p> <p>Тако им заповедаше кнез, те њих двојица пођоше одмах да учине како им рече.</p> <p>Није 
сем духовника у олтару и по једнога или двојице иза певнице никога другог у цркви не бејаше.{S} 
оћас одмарати на овој поњави између вас двојице.{S} Сутра ћемо зором устати и Богу се помолити, 
„Нека је слава Богу!{S} Један ће од нас двојице на Косову погинути, а може бити баш и обадвојиц 
споменик подигнут рукама Турака јунака, двојици јунака од Косовских Срба.</p> <p>Крај</p> </div 
 могу и проћи куд сам намерио, а с вама двојицом теже је то.{S} А после, дете моје, видиш и сам 
 се унапред па до века зову Орловићи, а двор њихов Орлов Град.</p> <p>Још док су се звали Голуб 
вцу остане двеста педесет оклопника, да двор чувају.{S} Није Кнез стигао био ни у Топличку доли 
као и он, пољуби Кнегињи руку, изиђе на двор, даде затрубити збор, викну оклопницима: „На коње! 
ојим очима где из ведрог неба долете на двор, баш на кулу где Јованка спава, бело усијана лопта 
ињску Реку, лежи Орлов Град, од старина двор властелинске куће Орловића.{S} Народ прича да је п 
 седе власи срамотити; немојте на његов двор савијати клетву Господина Кнеза; немојте у блато б 
 дан, у Среду, раном зором стизаху пред двор кнежев гомиле сељака и сељанака из свих села и зас 
динама и беспрозорним кулама, него је и двор са прозорима у оквирима од извајаног камена, са те 
они испричаше како млади Југовић остави двор, и како за њим отиде и Голубан, старац уздахну: „А 
 вас ја бих пре пустио да оставите овај двор уочи крштења мога сина, него што бих могао пустити 
и још срећнијега повратка у славни свој двор и међу нас, који би сви радо за тебе изгинули, как 
з одушевљени и љубави пуни народ у свој двор проћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У дв 
век опроштено.....{S} Народе, чувај нам двор и слушај кнегињу!...{S} Кнегињо, води бригу о наро 
свога коња Јабучила и одјездио натраг у двор.</p> <p>Опазио је кнез како се сеоске старешине, з 
ремљене; а самог кнеза замоли да дође у двор на вечеру, чим само смести своје људе, и увери се  
 и Мајци Божјој, дете моје, што стиже у двор пре овог чуда и покора напољу!“ говораше госпођа М 
гих доказа.{S} Дошао незнан властелин у двор овај моме деду; вели путује из Свете Горе у свој з 
з Гојко, путујући из Крушевца, стигао у двор, али да не жели излазити преда њ,јер је прашњав и  
том заједно вечерају, а сам је стигао у двор по доста времена пре дворске вечере.</p> <p>Хтеде  
 је воља.{S} И само дај ти њега овамо у двор да вечера с нама, па већ видећемо хоће ли после хт 
p> <p>Позно у вече вратио се Ристивор у двор.{S} Стари кнез га је чекао нестрпљиво, па је <pb n 
, навршиће се седам година како дођох у двор ваш.{S} Слушао сам вас и служио од свег срца, јер  
:</p> <p>„Добро ми дошао први пут у наш двор! <pb n="80" /> ....{S} Нека Бог да, да се син, ког 
јој чети беле куле и зидине од Двориња, двора војводе Радича.{S} Кад се спустише низ брдо па по 
уши, ко може све славе и сва чуда овога двора да исприча о једној прилици?{S} Тек му показах кн 
а пре него што ће неко од господе овога двора да умре ил’ погине, прилика једне игуманије може  
ика.{S} Ако стигну на збориште код мога двора у Недељу пред Видов Дан, добро је.{S} И ето ти пр 
а да је прве темеље и прву кулу од тога двора још цар Тројан сазидао и да се онда тај град звао 
аше многобројни пси по разним крајевима двора.{S} Врапци се ућуташе.{S} Голубови слетеше сви у  
че истога дана на бориште код војводина двора, да се одатле сва војска крене у Четвртак пред ве 
урност, славу почаст овога стародревног двора нашег.....{S} Од овога часа, па до часа у који се 
и пуно вењака и колиба на пољани испред двора.</p> <p>„И веруј да је тако!“ рече стари кнез. „В 
тужна и расплакана лута по ходницима од двора!“ Па се онда Ристивор опет врати да прича о Јован 
оји се припијао уза ступове и зидине од двора, врапци су држали некакав свој сабор.{S} Били су  
<p>И онда се таласи од народа одбише од двора и повијаше за кнезом Градојем и четом његовом пре 
ове погледајући према главној капији од двора.</p> <p>Тек најпосле ето га испаде Ристивор, голо 
своје добре мајке проводио на тераси од двора, на којој је у хладовини тако често с њиме седела 
ху у гомилицама пред главном капијом од двора.{S} Многима је око срца нешто хладно било.{S} И о 
з ње и извире.{S} На ливади, на лево од двора, овце и јагањци се збили у гомиле, спустили сниск 
ти војвода. „Поћи ћемо ми на војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гинемо кад дођ 
Боривојем и попом Каритоном — изашао из двора и пошао му у сретање, само да што пре чује шта је 
први нападачи?“</p> <p>„Тек ја дођох из двора међу своје људе, а кнежеви нас људи нападоше!“ пр 
 к теби, да те прикуцам копљем на двери двора твога!{S} Бог ти дао здравља и памети!“ Еј, мој ц 
х све сужње колико их год има у тамници двора нашег...{S} Све што од вас тражим то је: да се св 
шу чељад у двору и за све наше људе ван двора; молим ти се и за нашу стоку, и за наше усеве, и  
 колом девојака и прикупље просјаке око двора, ето да ми се поп већ осветио!“</p> <p>И кнез узе 
/p> <p>И још распитиваху по светини око двора да ли је ко видео кад се кнез Градоје кренуо, кад 
ио на зидове од малих и великих одаја и дворана у којима је живео.{S} Са те терасе гледало се д 
, кад дотрча, једно за другим, неколико дворана и момака, па узбуњени и у великој журби шапутах 
егињи па јој рече: „Имаш, Госпође, пуно дворана и дворских госпођа и девојака у двору, мене не  
Душанов био, онда ето, хвала Богу, пуно дворана у нашем двору, у које ни поглед Душанов пао ниј 
!“</p> <p>И стари кнез затвори врата од дворане у Новој Кули.</p> </div> <div type="chapter" xm 
ажаше кроз ходнике и кроз велике и мале дворане.{S} Све јој сад тако страховито празно и пусто  
о силом га из винских подрумова у горње дворане извести.{S} Али не имађаше куда, па изиђе полаг 
нука.{S} Иза њих изиђоше све дворанке и дворани и сва чељад дворска, и млада и стара, све то у  
 господе љубљаше га у руку, а војводини дворани и у скут и у руку.{S} Свакоме се на лицу видела 
И отиде Голубан.{S} Осташе у двору само дворани седи старци!“</p> <p>„Тако, браћо, Бог вас виде 
ода зна, постојах вечерас за мало сам у дворани, у којој је у овоме двору цар Душан једну ноћ н 
 што мислиш да сам вредан да преноћим у дворани у којој је наш велики и славни цар преноћио!“ р 
м.</p> <p>Госпођа Манда оста са сином у дворани на првоме кату.</p> </div> <pb n="23" /> <div t 
е дубоко пред старцем, па рече:</p> <p>„Дворанин војводе Радича, властелин Иван Порубовић од Др 
Послах ја књигу Господину Кнезу по моме дворанину Душку јутром онога дана у који нам ти, кнеже, 
вом свога унука.{S} Иза њих изиђоше све дворанке и дворани и сва чељад дворска, и млада и стара 
ите.{S} Беше милина погледати како лепе дворанке девојке пружају пуне руке цвећа младим јунацим 
Горе.</p> <p>Ристивор, који је следовао дворанки Босиљки, и не подижући свога погледа према њен 
 Ристивор узе хвалити Босиљку, најмлађу дворанку госпође Мандалене. „Беља је, брате, од сваке в 
сом поп Каритон не ступајући са прага у дворану. „Ја ето ударах два пута у звоно, а ви овде гор 
ла, рече Ристивору да се врати с њиме у дворану, да види неће ли њему за руком поћи да старог к 
 замоли војводу да га одведе у Душанову дворану, и да га ту за мало сама остави.{S} Гологлав је 
ви.{S} Гологлав је стари кнез ушао у ту дворану; сетан и невесео изишао је из ње.{S} Сетан и не 
е можеш; кад стигнеш у Двориње прво иди двордржици Рајку; кажи му да моју књигу не предаје одма 
ме овом дому наследника!“</p> <p>А пред дворем на главноме уласку стојаше млади војвода Радич.{ 
.{S} И кад објавише народу на пољу пред дворем да је првенац војводин добно на крштењу име земљ 
 <p>Кад већ наиђоше на саму пољану пред дворем, покидаше се кола, те и мушко и женско, и старо  
о да одстојимо јутрењу и да почнемо дан дворећи Господа Бога и Свеце његове.{S} Хајдмоте у цркв 
ва, није тешко деци његовој, јер остају двори и у дворима пуне ризнице!{S} А шта остаје мојој с 
а ти није кеса прогорела?{S} Да ти нису двори поробљени?{S} Ил’ си јунак расрдио виле, те пусти 
ешко деци његовој, јер остају двори и у дворима пуне ризнице!{S} А шта остаје мојој сирочади из 
уку и својој чети беле куле и зидине од Двориња, двора војводе Радича.{S} Кад се спустише низ б 
ах с коњем спреми да још те ноћи пође у Двориње с писмом за госпођу.{S} Све то ја тако и учиним 
о, појаши што брже можеш; кад стигнеш у Двориње прво иди двордржици Рајку; кажи му да моју књиг 
</p> <p>Кад се још мало ближе примакоше Дворињу, видеше лепо како многи народ седи под вењацима 
S} Ристивор је пратио свога господара и дворио га на тој смотри, која је трајала од ранога јутр 
/p> <p>У том се отворише широм врата на дворишту, и на прагу се указа висока и крупна једна људ 
пођа Мандалена, и млади кнежевић, и све дворјанство њихово.{S} Учини се многима да то дуго трај 
p>Ту у ходнику иђаше му у сретање млада дворкиња Босиљка.{S} Рече му: „Госпођа кнегиња чека на  
ма.{S} Ти знаш колико је мени мила наша дворкиња Босиљка.{S} Више бих волела да је теби дамо, н 
ше на танак лед топлог причања о лепоти дворкиња и девојака.{S} Иван причаше о лепоти Перунике, 
 невољне.{S} Шапутом додаваше како неке дворкиње причају да је она преко своје воље доведена и  
амење окованим, беху искупљене неколике дворкиње.{S} Збијене у гомилу у једном куту, бледе и су 
 хтео навалице да погине!{S} И још како дворкиње причају како често <pb n="38" /> затичу своју  
 молим.... подај то злато твојој младој дворкињи Босиљки!{S} Него те још преклињем Богом и Свет 
и у наше руднике, и не дај огњу на наше дворове!{S} Ако те поп Каритон расрди, не срди се ти за 
дио пут Косова.{S} Оста на двору главни двородржица Голубан.{S} Оста само до прве зоре иза оне  
{S} Никога од господе не бејаше ни пред двором ни у првој великој авлији дворској.{S} Неколике  
 народ који ништа не виде шта тамо пред двором бива, али не могаше одолети срцу, да не одјекује 
C2.3"> <head>III</head> <p>На пољу пред двором свет је био тако весео и раздраган вином, песмом 
бесног попа Каритона, као што га је сва дворска чељад волела, рече Ристивору да се врати с њиме 
 јабуке петроваче.</p> <p>У томе дотрча дворска момчадија, те живо растави таласе од народа.{S} 
ђоше све дворанке и дворани и сва чељад дворска, и млада и стара, све то у празничном руху.{S}  
 себе и кнеза <pb n="94" /> Градоја.{S} Дворске слуге изнесоше преда њ свакојаке ђаконије, и да 
драговољца, и да ће са половином сталне дворске страже бити сада око педесет добро оружаних вој 
м је стигао у двор по доста времена пре дворске вечере.</p> <p>Хтеде прво да иде да дарује прве 
е сјајна и шарена та гомила извијаше из дворске капије следујући попу Каритону, који и сам кора 
ва падоше под ранама — полете са својим дворским оклопницима к левом крилу, кад дотрча гласник  
госпођа Мандалена махну руком неколиким дворским девојкама, <pb n="65" /> које имаху котарице п 
S} Одведи тамо све наше коње из подрума дворских; искупи сву чељад и однесите седла, и копља, и 
 Мандалена погледаше по својој свити од дворских девојака.{S} У влажном јој оку засја једна топ 
ој рече: „Имаш, Госпође, пуно дворана и дворских госпођа и девојака у двору, мене не требаш а м 
и пред двором ни у првој великој авлији дворској.{S} Неколике слуге жураху се и тамо и амо.{S}  
p>Знало се да поп Каритон чита у капели дворској велико молепствије за срећна пута и славну поб 
честитоме Кнезу Лазару.{S} Као војник у дворској стражи његовој, бивао сам често у свити његово 
ву!“</p> <p>И одведе оба млада витеза у дворску црквицу где јутрења тек почела беше.{S} Осем ду 
а, и заћута кад угледа како кроз капију дворску излажаше поп Каритон у богатој златотканој одеж 
 свитом одјездио пут Косова.{S} Оста на двору главни двородржица Голубан.{S} Оста само до прве  
куца сребрно клепало са највише куле на двору.{S} Оба хрта скочише хитро па залајаше лавежом у  
заповедио да најмлађи Југовић остане на двору, да се нађе Госпођи Кнегињи ако би јој затребало  
први умориш, онда поштено да останеш на двору а место себе мене да пошљеш!“</p> <p>„Примам, при 
 и младог господара жива и здрава овоме двору врати, те да се уз нашу срећу оснује срећа и <pb  
n="39" /> <p>„Ја каквих ти чуда у овоме двору нема!“ чуђаше се Иван, па онда додаде: „А под сиг 
ам: одлазите одмах у своје собе у овоме двору, па ће сутра порота од властеле казати, шта сте д 
 мало сам у дворани, у којој је у овоме двору цар Душан једну ноћ ноћио.{S} Погледах по њој, по 
 кад би чуо да се моја властела на моме двору завадила те се један део војске растурио!“</p> <p 
псити моје властеле док су гости у моме двору?“ одговори војвода исто тако шапатом.</p> <p>Исто 
зно завадили, како мало што се у самоме двору, пред очима кнежевим, мачевима не исекоше, како ј 
љуби га у скут и у руку, па га поведе к двору отвореним путем кроз народ.</p> <p>„Ето се весели 
 на Косово, и док смо ево овде на нашем двору, ти си ми мио пријатељ; два пута мио као друг мог 
к изађосмо из планине а на доглед нашем двору, те ми ободосмо коње!{S} Него и опет добро покисо 
ево вам опраштам све перпере које нашем двору дугујете.{S} И пустићу вам одмах све сужње колико 
а ето, хвала Богу, пуно дворана у нашем двору, у које ни поглед Душанов пао није.{S} Бирај само 
по њима настала велика завада и у самом двору и међу заповедницима од војске.{S} Господин Кнез  
 за последњих десет година од како га у двору служим!{S} Узе да даје јасним гласом јасне и крат 
дворана и дворских госпођа и девојака у двору, мене не требаш а може ме Господин Кнез затребати 
ике, кћери некаквога малог властелина у двору војводину, а Ристивор узе хвалити Босиљку, најмла 
животу, молим ти се за сву нашу чељад у двору и за све наше људе ван двора; молим ти се и за на 
{S} Волела бих да ми је дете већ овде у двору. — Не знам шта ми је, али ме ево данас већ неколи 
е дочека!“ И отиде Голубан.{S} Осташе у двору само дворани седи старци!“</p> <p>„Тако, браћо, Б 
два нараштаја овамо утврдио се обичај у двору Орловићеву да сваки ко ступа у трпезарију, као и  
 рече:</p> <p>„Како да не бих вечерао у двору с вама?!{S} И ако сте по годинама сви млађи од ме 
унаком.{S} Остао је он само једну ноћ у двору у Крушевцу, па је првом зором која је осванула, п 
етан и невесео.{S} Једно вече вечерах у двору Југовића, па испричах Бошку шта ми се и како ми с 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У двору, на самом подножју велике степенице која води на  
астопи у народ и стопи с њиме.</p> <p>У двору се већ више никако и не дизаху сребрни кондири и  
авније враћање завичају своме.</p> <p>У двору у једној омањој и слабо осветљеној соби, са осетн 
ead>ДРУГИ ДЕО</head> <head>На војводину двору</head> <pb n="76" /> <pb n="77" /> <div type="cha 
ели да Бог да срећу војводи и војводину двору, и чеду његову у златној колевци|“</p> <p>Па се с 
 и мој слуга Ристифор, ноћ провести.{S} Де тако буде, боље је и за мене и за моју момчадију, а  
ога лица, с вински руменим образима, по дебелим носом, крупним очима, проседом густом косом и б 
тостраној конати у Жутој Кули.</p> <p>У дебелим зидинама од куле били су усечени уски пролази к 
од седам ружа, у које се умештаху седам дебелих свећа од жутога воска.{S} На своду, који је исп 
коме не бејаше ватре, али поред кога на дебелој поњави лежаше рањен човек.{S} За војводом и кне 
ајеш за млађег...“</p> <p>„Нека ми је и деведесет и пет“, пресече га кнез долазећи у све већу в 
 покривена војводским плаштом и шлемом, девет духовника и десети Ђакон Јеротије узеше тужним гл 
 у овој кеси овде саставио седамдесет и девет Млетачких цекина.{S} Сада те молим, светла, велик 
!{S} Слушао сам те свагда и у свему ево девет година, али данас тебе послушати не ћу.{S} Млади  
е је кнез могао наредити да се у Среду, деветога Јунија, <pb n="53" /> рано пође.{S} Рачунао је 
пође, пуно дворана и дворских госпођа и девојака у двору, мене не требаш а може ме Господин Кне 
 лед топлог причања о лепоти дворкиња и девојака.{S} Иван причаше о лепоти Перунике, кћери нека 
 бојнога поља цвећем окићен, и у гомили девојака, што изиђе да гледа војску која се славом увен 
 не знајући какви то светац витла колом девојака и прикупље просјаке око двора, ето да ми се по 
 кола.{S} Пуно младих мома, пуно младих девојака, пуно народа, пуно света свакојака, пуно слепи 
а погледаше по својој свити од дворских девојака.{S} У влажном јој оку засја једна топла зрака  
, људи!“</p> <p>У гомилицама од невиних девојака и неискусне момчадије поче брујити све то весе 
га момачкога скока у колу пуном красних девојака.</p> </div> <pb n="86" /> <div type="chapter"  
о бедрима, светли као да је румен образ девојачки.{S} Па се светац мрке коже и разбарушене косе 
ажаше у гласни смех и у јасни кликот из девојачких грла, кад млади војници, потпуно оружани и о 
/p> <p>„Има, брате, дивно лепа и здрава девојка.{S} Могу ти је сутра, пре но што се кренеш, пок 
мишљен, и гледаше преда се као стидљива девојка.{S} Најпосле подиже главу и погледа право у очи 
 била је вешта везиља, јер је као млада девојка провела неколико година у Дубровнику, учећи се  
оје дала!...{S} Она је красна и честита девојка; обоје сте млади, али сте и једно и друго памет 
ви љубе!“</p> <p>„Зар у истину има овде девојка коју Змајеви љубе?“ питаше Иван зачуђен.</p> <p 
ор викну: „Не, не; сунца ми, поштена је девојка и од доброг рода!“</p> <p>И још је много којешт 
а надања на пуно развијени цвет; жена и девојка уједно; по лепоти стаса и милини лика — вила; п 
андалена махну руком неколиким дворским девојкама, <pb n="65" /> које имаху котарице пуне свако 
еше милина погледати како лепе дворанке девојке пружају пуне руке цвећа младим јунацима.{S} Изг 
рпљем у зрео јечам, а да млада момчад и девојчад не пусте, да им јасна грла одјекну веселим пес 
о све што нам кнез Градоје поручује!{S} Дед’, млади властелине, казуј нам даље шта имаш!“</p> < 
 Свете Горе у свој завичај у Хрвате.{S} Дед га мој гости овде три дана.{S} Чини се и моме деду  
хом кнез Миросав; „на чисто је да ти је дед био Патарен!“</p> <p>„Ти лажеш, кнеже Миросаве!“ ци 
раво страхопоштовање, не само што му је дед, него поглавито што је старац био један од ретких о 
— не може он дома остати, као што му ни дед дома остати не може, а да за њих живих <pb n="21" / 
славно име, које су ти твој отац и твој дед светло предали, које ти треба светло да очуваш!“</p 
чита:</p> <p>„Господине војводо!{S} Мој дед, кнез Градоје Орловић од Орлова Града вели да напиш 
 са мене погледе своје!“ Ето што се мој дед заветова да нико и никад у ову трпезарији ући неће, 
!“ рече старац чим угледа слугу свога. „Дед казуј колико их је се прихватило руком за заставу?! 
 Орловића.{S} Благо довикиваше народу: „Дед’те, браћо, размакните се мало, да отворимо пута кне 
ивој својој матери, пришав к руци свога деда. „Каква ти је то књига, дедо, у руци!“</p> <p>„Књи 
 ево носи у своме клобуку челенку свога деда!{S} А ја ћу дотле носити челенку коју је твој отац 
удно понаша, час кришом погледа на мога деда, а час на свеца; час би устао, час би опет сео да  
p>„Кнез Миросав је претресао кости мога деда у гробу клеветом једном, која се само крвљу мојом  
се у овоме дому погази стари завет мога деда, те да му се кости у гробу преврћу, и да из гроба  
а оца, и очинском пажњом твога славнога деда!“</p> <p>Онај народ, што могаше видети како се гос 
руци свога деда. „Каква ти је то књига, дедо, у руци!“</p> <p>„Књига је од нашег војводе Радича 
“</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, дедо!“ рече ведро и весело Боривој и, устав хитро, смер 
 старац.</p> <p>»Како би се ми од тебе, дедо, одвајали?“ рече млади унук његов.</p> <p>»Ако ћеш 
о!...{S} О, Ристиворе!“</p> <p>„Ево ме, дедо!“... „Ево мене, господару?“ одазваше се весело мла 
био на старог кнеза.</p> <p>„Не бој се, дедо, за мене!“ викаше Боривој; „не ћу ја тебе данас на 
ето очи издају!“</p> <p>„Али, молим те, дедо, погледај само у овом правцу!{S} Зар не видиш како 
којим путем ваља ићи.</p> <p>„Молим те, дедо!“ рече Боривој, „ако нећеш опростити Ристивору из  
бима и севну очима.</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ упаде у реч Боривој. „Ристивор би, као добра и в 
сподин Кнез писао!“</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ прихвати тихо и очевидно узбуђена и забринута го 
аше старац.</p> <pb n="205" /> <p>„Три, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„Зар само три?“ запита кнез 
 Јован свагда на помоћи!“</p> <p>„А ти, дедо?!“ запита млади Боривој пун чуда.</p> <p>„Ех, синк 
ње!“</p> <p>„Па да пођемо и ми с тобом, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„А то не може!“ прихвати жи 
 жњу зреле јечмове.</p> <p>„Да станемо, дедо, за који часак овде, да поодморимо своје коње, и д 
како сунце сијну о златни крст!{S} Ено, дедо, погледај!{S} Овамо, овамо, погледај право по мојо 
 готово срдитим гласом Боривој. „Чујеш, дедо!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и ми ћемо да гинемо с тоб 
 с тобом да моју прву војну војујем!{S} Дедо, ако Бог да, нећу ни тебе ни мога оца постидети!“< 
 окреће к Југу!{S} Сиромах Ристивор!{S} Дедо, што му не опростиш?{S} И ако ти није жао Ристифор 
ше му неки Турци.</p> <p>„Ох, мој добри дедо!..{S} Ох, мој Ристиворе!“ промуца Боривој, преблед 
већом срдњом и зашкрипа зубима.</p> <p>„Дедо,“ проговори Боривој питомо; „што си ти мене давао  
иста жагор велики и запомагање.</p> <p>„Дедо,“ рече Боривоје, „ја разговетно чух како онај што  
 сабље дохвати по левој плећки.</p> <p>„Дедо!“ викаше силно раздраган млади Боривој! „Дело! ево 
 старчев сад већ више није чуо.</p> <p>„Дедо!...{S} Ристиворе!{S} Јесте ли још у животу?!“ пита 
, мој Лабуде, мој верни друже!“</p> <p>„Дедо“, узе реч Боривој; „кад твој Лабуд зна куда полази 
о с коња, па корачаше у стопу за својим дедом — изведе га пред војводу и рече:</p> <p>„Ево ко ћ 
!{S} Боривоје рече своме <pb n="183" /> деду: „Ето лепо чујем како жене почеше запевати и нариц 
 покојнога витешког оца.{S} Према своме деду имао је право страхопоштовање, не само што му је д 
ши и сав мокар, хиташе да се јави своме деду и својој матери.{S} Ристивор му у неколико речи ис 
 гости овде три дана.{S} Чини се и моме деду и свој чељади да нека тешка брига лежи страноме ви 
Дошао незнан властелин у двор овај моме деду; вели путује из Свете Горе у свој завичај у Хрвате 
 погледа, па онда посрћући приђе к моме деду и паде на колена.</p> <p>„Ево да ти се исповедим!“ 
лобук!“</p> <p>Боривој се чуђаше што ли деду треба његов клобук, али му га предаде.</p> <p>„Ти  
ом храбри људе на јуначка и Богу угодна дела. „Благо вама,“ говораше кнез једнако у звезде глед 
 славу и у здравље духовника који се не деле од свога Господина Кнеза и од свога рода кад ваља  
оставио да у његово име правду народима дели, иде сад с војском само на Лазара, а не иде на нар 
м гласом:</p> <p>„Стан’те мало, незнане делије!{S} Обрните копља к земљи и казујте: ко сте, отк 
омогласно:</p> <p>„Предајте се, махните делије!{S} Предајте се, не гините лудо!“</p> <p>„Коме д 
и на глас јеца!{S} Причаше му о славним делима убојитог попа Каритона, који, кад се мало више п 
стићи, а не стигосмо, да с браћом славу делимо!“ „Ама ко нам је крив?!“.... „Што се сад тешкате 
их ружа.</p> <p>Још пре него што почеше делити цвеће и китити војнике и њихове коње, Ристивор ј 
на дар, и ево ти кеса златних цекина да делиш сиротињи!{S} Ноћас, ако не можеш заспати, или ако 
ца, него као јунак.{S} Његово је дело — дело великог покајништва пред Богом и пред људима.{S} З 
 кукавица, него као јунак.{S} Његово је дело — дело великог покајништва пред Богом и пред људим 
гом и пред људима.{S} За мене је његово дело и јуначно и побожно.{S} Како може бити да црква не 
 викаше силно раздраган млади Боривој! „Дело! ево добих прву рану!“</p> <p>„Нека ти је срећно,  
одина у планини Голубињу, која је већим делом њихова баштина, пронашле су се сребрне руде, као  
нас Господину Кнезу на Косову, као први део твоје војске!“</p> <p>„Што ли се теби толико хита,  
roup" xml:id="SRP18990_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>На војводину двору</head> <pb n="76" / 
roup" xml:id="SRP18990_P3"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>На догледу Косова</head> <pb n="128" / 
up" xml:id="SRP18990_P4"> <head>ЧЕТВРТИ ДЕО</head> <head>На Косову</head> <pb n="168" /> <pb n= 
ше опет под грм.{S} Старац разложи онај део погаче што се још нађе у шареници Ристоворовој, и п 
тела на моме двору завадила те се један део војске растурио!“</p> <p>„Славе ми!“ рече смерно и  
pb n="102" /> хоће, могао послати један део, или баш и целу стражу, на Косово.{S} Стари Милојко 
амење јуначке среће у животу, ако један део војске твоје поносито ујездава у стан Господина Кне 
. „Звао сам те“, рече, „да ми бар један део терета са душе скинеш.{S} Хоћу да ти се исповедим и 
година.{S} Разговарасмо о свачему добар део ноћи.{S} Тако ми је чудно било да говорим с човеком 
корица и не осврћући се викну: „Напред, депо, за крст часни и веру Хришћанску!“</p> <p>Лабуд за 
наше младости!{S} Онда смо имали свагда десет пута више људи но оружја, и мучили смо муку, како 
поп; „није само да сам млађи од тебе за десет година...“</p> <p>„Каквих десет година?!“ насмеја 
мо од туге и жалости остарео више но за десет последњих година!“</p> <p>„Е, мој Господине Кнеже 
е кроз десетак година — а то је ево сад десет година — све преврнути, и да ће они што остану жи 
тебе за десет година...“</p> <p>„Каквих десет година?!“ насмеја се кнез грохотом; „мени је седа 
ађи, но што га икада видех за последњих десет година од како га у двору служим!{S} Узе да даје  
ала, отапала, док се није свела само на десетак људи с којима се кнез Гојко мало час и сам врат 
следња времена, и да ће се најдаље кроз десетак година — а то је ево сад десет година — све пре 
има и нека викну: „Треба кнезу још само десетак јунака; него ко хоће с њим да пође ваља да поне 
ким плаштом и шлемом, девет духовника и десети Ђакон Јеротије узеше тужним гласом појати погреб 
дају, узму нагађати, да се нека несрећа десила.{S} Полаганим, и готово рећи свечаним, кораком с 
 проносе да се на Косову велика несрећа десила, па кад већ види да она слути да јој ни од мене  
 видећемо на мах, да после свега што се десило има само двоје што се паметно учинити може: или  
„Да вам причам само, шта се мени једном десило:“ узе реч млад један властелин, по имену Витомир 
и не могосмо разабрати шта се то управо десило, нити то и данас знам.{S} Једно вам као поуздано 
идесмо ми на стражи, да се нешто крупно десило.{S} Али не могосмо разабрати шта се то управо де 
ром да роморе, као да се ништа необично десило није, као да кнез погинуо није, као да, пре само 
оклонио.{S} Ако у томе стигну Добримир, Десимир и Богдан, онда ћемо се у Понедеоник зором крену 
дође и кнез Добромир Иванишевић, и кнез Десимир Милосављевић, и кнез Богдан Ђурашевић!“</p> <p> 
ку томе повезана је била глава и мишица десна танким белим платном.{S} Старцу нису ране привеза 
ну <pb n="101" /> војвода гостима што с десна и с лева Винку сеђаху за трпезом; „поведите Винка 
у од сребрних жица, лежао је поред њене десне руке; према њој је висила на зиду у сребро окован 
олим:{S} Сахрани мога слугу Ристивора с десне стране поред мене, нека сви јунаци, који поред на 
И сама дохвати један и стаде Боривоју с десне, док Ристивор држаше други светњак с леве стране  
 загрли Боривоја, пољуби га у леви па у десни образ и рече му: „Нека ти је, синко, просто од ме 
 беше стегао, па се онда подиже, убриса десним рукавом хладан зној са чела, и, као човек који с 
ви, стари кнез, једнако с голим мачем у десници и са заставом у левој руци, призиваше гласно св 
та.{S} Њен вођ, с голом кривом сабљом у десници, викаше громогласно:</p> <p>„Предајте се, махни 
 се уз високу танку трску коју светац у десници држи, повија уска кожна листина, на којој црним 
ло пригну са високог коња свога и пружи десницу Мандалени, која му је смерно пољуби и сузама ор 
ату од Нове Куле.{S} Ту им старац пружи десницу, коју они са страхом и поштовањем целиваху, па  
хвати се руком скута кнежева и прихвати десницу, коју му старац пружи, и целива је полагано и п 
</p> <p>Рекав то стари кнез пружи своју десницу да му је унук пољуби, па онда и сам загрли Бори 
дрхтала.{S} Клече поред њега, пољуби му десницу, па дубоко узбуђена, запињући језиком на свакој 
кву џиновску чегртаљку.</p> <p>Из села, десно испод Орлова Града, допираху узбуњива запевања пе 
</p> <pb n="25" /> <p>Дугачка зидина на десно од огњишта била је окићена, и готово сва застрвен 
а и стаде да га повија те на лево те на десно.{S} Узеше се хрвати и носити око оних столова као 
 буздован на ледину само један корак на десно од Јабучила.</p> <p>Ристивор скочи с коња да дигн 
је, и да по твојој речи летимо, било на десно било на лево, па ма то било и у саму смрт.{S} Сви 
, виде, да је мој верни слуга мени моје десно крило био!“</p> <p>„Твој је слуга јуначки заслужи 
адоје, ког војвода беше посадио себи уз десно колено, никако не улажаше у веселост њихову.</p>  
их у првоме реду, развише у два крила и десно и лево, и повише у полумесец у средини којега сто 
а.{S} Старац се само окреташе са коња и десно и лево, па погледима пуним презривости погледаше  
овође, па онда и лево и десно, и лево и десно, док се не распршта прва чета као плева коју је в 
рпезарију загрејати ваљало.{S} И лево и десно од огњишта стојаху — као оно у цркви пред олтарем 
лица турског четовође, па онда и лево и десно, и лево и десно, док се не распршта прва чета као 
удараше хитро мачем по Турцима и лево и десно.</p> <p>„Тако, синко!{S} Нека виде да се ни деца  
окрете Ристифору; мрдну главом и лево и десно, и шкргутну зубма.</p> <p>„То је твоје масло!{S}  
лац стане према средини слике онда види десно од себе широко поље зелено, кроз које вијуга бист 
лу, кад дотрча гласник да јави: да цело десно крило под Вуком Бранковићем одступа ка Приштини!. 
 Јабучило.{S} Окреташе по више пута час десно час лево ухо к поветарцу, који му дуваше у потиља 
{S} Али би овда и онда окренуо мало час десно час лево ухо, да боље чује топот од коња који му  
анак убрзо и испунио!{S} А сад пођите у десно; тамо, видите, иза оних топола има бистар поток,  
рским к југоистоку, и мало и у лево и у десно, и да к Царевој Громади под његов шатор доведу св 
шта ли ће то бити.{S} Учини му се да од десног крила ходникова, откуда и она светлост долажаше, 
е с лица, друге две зађоше им с левог и десног бока.{S} У тренућу ока бише три Србина опкољена  
ао да су коњи сватовски; по странама, и десној и левој, подигао вењаке покривене липовином, исп 
уку <pb n="81" /> Ристиворових заставу, десном руком сукну мач из корица, па се онда чврсто кор 
о зрно по зрно на дугачким бројаницама; десном је притисла крст са Распећем који јој лежаше о з 
ваки и најлакши крок старога витеза.{S} Десном руком својом водио је снаху своју а левом свога  
глав, носећи у левој руци свој клобук а десном придржавајући велику, али још неразвијену, заста 
ветарац што отуда струјаше, зарза и узе десном копитом копати ледину.</p> <p>„Е сад, децо моја! 
штини!....{S} Кнез се устави, погледа к десном крилу наднесав леву руку над очи, проли сузе, и  
а издајника на левоме крилу, ни Вука на десноме, да буду издајници свога отачаства и свога Госп 
а, да још једном поред војске своје а к десноме крилу прође, кад се од један пут окрете и погле 
а, па се онда исправи у седлу, и подиже десну руку у вис, да утиша жагор у гомили господе.</p>  
се светлост од свечева погледа, наднесе десну руку над густе веђе своје, па се пови мало унапре 
е је?“ упита живо стари кнез, и наднесе десну руку над обрве своје, да као пооштри очи да боље  
т поклони!“</p> <p>Старац му мету своју десну руку на главу, као да га благосиље. „Нека ти је п 
а бризну плакати,</p> <p>„Ма што ти је, дете моје?!“ питаше старац нежно, и покушаваше да је по 
с вама двојицом теже је то.{S} А после, дете моје, видиш и сам како су чудна и мучна времена на 
.</p> <p>„О, хвала Богу и Мајци Божјој, дете моје, што стиже у двор пре овог чуда и покора напо 
а топла зрака радости.</p> <p>„Босиљко, дете моје!“ рече она оним својим чудесно меким гласом;  
ономад дароваше.{S} Волела бих да ми је дете већ овде у двору. — Не знам шта ми је, али ме ево  
и и онако стар, а млади кнежевић још је дете.{S} Грехота би била да, било ти било он, на Косово 
а властелинци, да те подметне као своје дете!“</p> <p>„Ао,.... славу ти...!“ рикну као бесан кн 
, што ја теби говорах: „Човече, не шаљи дете у Латине, да се тамо витештву учи!“</p> <p>Ућута м 
ти своју старост.{S} Немој нам слати ни дете Боривоја.{S} Пошљи кога од своје властеле, нека до 
као само истину, да је Боре наш још тек дете!{S} Не може он да води војску нашу!“</p> <p>„А рек 
 подсећаше на часове милине које је као дете на крилу своје добре мајке проводио на тераси од д 
ало без суза.{S} Кнез Вукан плакаше као дете.{S} Кнез Гојко просто паде на прса своме од детињс 
како мирно корача, и кад угледаше младо дете Боривоја, како весело око себе погледа, носећи пон 
да иде за мном на Косово, до ово нејако дете, мој унук, и овај мој слуга?!...{S} Еј, мој царе Д 
онати у Жутој Кули!“ говораше господско дете, придворица госпође кнегиње.</p> <p>„У добри час!{ 
х јунака није прохтевало да се на једно дете сабљом залеће.{S} Али не могоше му мача из руку из 
 старе приче коју је још, кад је малено дете био, слушао од своје дадиље, како, кад год прави ј 
е још од оних дана кад га је као малено дете носио на рукама својим.{S} Напунише му се очи суза 
царе наш!...{S} Опрости моме унуку, јер дете није криво што не стиже на Косово, да те верно пос 
ц од седамдесет лета, са унуком својим, дететом од петнаест лета, Господину Кнезу на Косово иде 
едан од седамдесет и пет лета, с једним дететом, какав је ето наш млади господар, и са једним л 
тињи осмех.{S} Сети се једне њене миле, детињасте речи, па се у мраку насмеја, и склопи очи, не 
им очима, из којих свагда светли невини детињи осмех.{S} Сети се једне њене миле, детињасте реч 
{S} И доиста је млади Боривоје у својој детињској невиности осећао неописану неку сладост прола 
<p>„Такав ти је он свагда од самог свог детињства био!“ упаде кнез Градоје Гојку у реч. „По сво 
рпљиво; „знамо сви да си му ти од раног детињства његова веран и добар слуга био, али смо свагд 
ког, а о којима је Боривој још од раног детињства слушао тако многе и тако дивне приче.</p> <p> 
вани а не два добра Хришћанина и два од детињства друга.</p> <p>Млади властелин Иван беше устао 
Кнез Гојко просто паде на прса своме од детињства другу, и кроз гласно ридање нарицаше: „Друже  
љене очи своје, — „и ако смо другови од детињства, и ако смо у младости заједно вино пили и огр 
 млади ђак Ђурђе плакаху као расплакана деца.</p> <p>„Може ли, доиста, господо, бити, да нам ус 
има остану само старци, удовице и ситна деца без отаца!“ Други би опет прихватио: „Та није ваља 
 <p>„Тако, синко!{S} Нека виде да се ни деца српска не боје Турака!“ одговараше с правом радошћ 
ла и градова разорило, колико је невине деце скапало од глади, све то тобож у богоугодној борби 
јска весело певајући.</p> <p>Осем нешто деце и момчадије која отрча за војском, да је прати док 
се тамо нађемо Госпођи Кнегињи Милици и деци њеној!“</p> <p>„Тако је и никако друкчије!“ повика 
 коме од њих и одлети глава, није тешко деци његовој, јер остају двори и у дворима пуне ризнице 
и га гласно и срдачно: „Помози вам Бог, децо моја!“</p> <p>„Кад сељанке угледаше госпођу Мандал 
м копитом копати ледину.</p> <p>„Е сад, децо моја!“ узе старац да говори озбиљно и са очевидним 
тари кнез викну:</p> <p>„Прекрстите се, децо моја, па, у име Божје, хајд’те у седла!“</p> <p>За 
и: „Тебе Бога хвалимо!“</p> <p>„Пун’те, децо, пехаре свима!“ викну игуман Пајсије слугама. „Дај 
им брком па рече младим људма: „Ходите, децо, оставимо сад попа да доврши што је почео!“</p> <p 
даш здрава у руке госпођи.{S} Појашите, децо, и нека вам је срећан пут, нека вас Божји благосло 
 нешто запе и застаде.</p> <p>„Додајте, децо,“ викну војвода младим својим слугама што јахаху и 
продрма Ристивора и Боривоја: „Устајте, децо, у име Божје и у добри час!“</p> <p>Ристивор скочи 
 и кликнуо својима: „Држ’те се јуначки, децо моја, Бог је с нама!{S} Напред, напред, Србадијо м 
својима: „Хвала вам, јунаци, хвала вам, децо моја!..{S} Идите ви сад у своје колибе и одморите  
ужем ћутању проговориће кнез: „Ето вам, децо, највећа и најлепша црква у васиони Бога Саваота!“ 
се браним и да опростим!“</p> <p>„Тако, децо моја!“ рече стари кнез задовољно. „Пружите један д 
па им онда викну:</p> <p>„Стан’те мало, децо!{S} Не дам ја ни једноме од вас да свој клобук зак 
 терет с душе скинуо.</p> <p>„Сад ћемо, децо, у име Божје, да наставимо пут!“ рече Боривоју и Р 
опрости ти мени!</p> <p>„Сад још једно, децо моја!“ рече кнез. „Да узмемо по један залогај хлеб 
87" /> <p>„Децо!“ прозбори он свечано. „Децо!{S} Она звезда тамо трепти над непобусаним гробом  
ољем иза српске војске, па би повикао: „Децо моја, да ли ко од вас види да нам откуд долази нов 
е напунише суза.</p> <pb n="187" /> <p>„Децо!“ прозбори он свечано. „Децо!{S} Она звезда тамо т 
по селима и засеоцима узбунише и жене и децу и стоку и живину, а мушкадију отераше на Змајев Ви 
х запитају: „А видесте ли где на Косову децу нашу“ па им се одговори: „Не видесмо ми њих нигде  
решна жена моли да се смилујеш на ситну децу њихову!“</p> <p>Приђе и госпођа Мандалена па тихо  
своје, из којих ватра севаше, у младога дечка, кога је његова брижна и нежна мати тихо к себи п 
/p> <p>„Зар је мало три ране за једнога дечка, у првоме боју његову?!“ прихвати Санџак-Бег нека 
т лета, и унука његова Боривоја, младог дечка од петнаест година.{S} Син Градојев, кнез Милан О 
ањеника, једног старца и једнога младог дечка, који на меканим персијским простиркама лежаху у  
бунилу него разборно говорио.{S} Рањени дечко био се придигао и на леву руку ослонио, па кроз с 
ким простиркама лежаху у шатору.</p> <p>Дечку томе повезана је била глава и мишица десна танким 
.{S} Журила се, јер је управ довршивала диван вез.{S} А била је вешта везиља, јер је као млада  
 из нацртане слике могло видети како је диван Орлов Град, а речима је тешко лепоту његову описа 
ике синоћне кише и олује освануо је био диван сунчан дан јунијски.{S} Сва поља и гајеви око Орл 
леше, позивљући их једнако са истинским дивљењем и жаљењем, да се предаду.</p> <p>„Јеси ли ми,  
беху обрасле у густи преплет од купина, дивљих ружа, вињага и леске.{S} Изнад ове зелене а мири 
као срндаћ, други сивоплав као да је од дивљих голубова боју позајмио.{S} Иза столице старога в 
шуштања поветарца кроз грање и лишће од дивљих ружа и зелене леске.</p> <p>„Зар доиста певају?! 
ренуо натраг за Дринопољ, биће још пуно дивљих пљачкаша, бесних гусара без вере и без душе, кој 
а гаси брилијантски трепер Зорњаче. „Да дивне зоре!{S} Боже мој, да ли је таква и нашој војсци  
ће најпре да се помоли Богу.</p> <p>„Да дивне зоре!“ рече Витомир, погледав према Истоку, који  
с.</p> <p>Рано зором Ристивор је учинио дивне спреме, не би ли само разбудио успавана и загреја 
аног детињства слушао тако многе и тако дивне приче.</p> <p>„О, хвала Богу и Мајци Божјој, дете 
p>„И јесу били и свети и светли, док је дивни дах Светога Саве кроз њих дихао!“ настави кнез Гр 
ља и шибља трептаху у даљини.{S} Још је дивније пред вечерњи сутон ранога лета седети на тераси 
.{S} Узјаха арапског једног белог коња, дивно опремљеног у ките и кићанке и узице од црвеног св 
иташе Иван зачуђен.</p> <p>„Има, брате, дивно лепа и здрава девојка.{S} Могу ти је сутра, пре н 
 али ипак облим, као млеко белим лицем, дивно срезаним руменим уснама, крупним црним очима, тан 
која испод њих и мимо њих протицаше.{S} Дивно је било са оне терасе пустити поглед поврх мрамор 
мо своје коње, и да послушамо како моба дивно пева!“ рече Боривоје у невиности свога срца.</p>  
Гојко силно раздраган.</p> <p>„И доиста дивно збориш у заносу свога свагда јуначкога срца!“ при 
..{S} Та то је Косово!...{S} Ај како је дивно!“</p> <p>Стари кнез муком замукао, па се загледао 
а, све то у празничном руху.{S} Било је дивно погледати како се сјајна и шарена та гомила извиј 
 саградио!{S} Зар не видиш ово велико и дивно кубе, које је бог наместио над Косовом?{S} Зар то 
таше и апостол и јеванђеље, појаше опет дивно о таштини славе људске, о пролазности богатства,  
ар вам то није доста разлога?!“</p> <p>„Дивно збориш, стари орле од Орлова Града!“ рече кнез Го 
данима Србадији за Господара дао једног дивног Душанова јунака.{S} Молимо му се да нам га одржи 
че:</p> <p>„Хвала ти, господару, на тој дивној причи у којој има велики пуок за млађе!{S} Мени  
 без шума полагано удалише, и упутише к дивној једној липи, на својих двеста корачаја од шатора 
ли ето се ни веселим друштвом вашим, ни дивном малвасијом, којом нас војвода служи, не могох от 
ну, загледа се подуже у Зорњачу, која у дивном блистању трепташе изнад Истока.{S} Па онда нађе  
ом ланцу.{S} На једној страни колајне у дивном емаљу је била израђена допрсна слика госпође Ман 
уховника, који као с договором запојаше дивну песму: „Тебе Бога хвалимо, тебе Господа исповедам 
А ја мишљах“ рече Ристивор, „ти помињеш дивну Грачаницу, које ено у дну Косова како се бели као 
рије, па онда Миросаву, који се на ноге дигао био, викну заповедничким гасом: „Натраг на своје  
 гушу, продрмао и онда силно из постеље дигао, вичући јаросно: „Покај се, несретниче!“ И ево се 
 да су кнез Миросав и властелин Витомир дигли један на другога људе своје, те се између њих сад 
бучила.</p> <p>Ристивор скочи с коња да дигне буздован.{S} Јабучило, осетив се слободан, баци с 
ло оштрије. „Видећу ја ко од њих сме да дигне руку, кад је овде војвода!“</p> <p>И кад се Орлов 
 рече кнез Градоје, па нареди стражи да дигне војску на ноге.</p> <p>Сам пође с Боривојем што б 
„Пре пет година путовах у Дубровник, да дигнем поклад мога покојнога оца.{S} У планини Рогозин  
ми у лице, али се узалуд напрезах да се дигнем.{S} Око поноћи наиђоше на ме неки сељаци и сељан 
Пајсије слугама. „Дајте, господо, да се дигнемо и пехаре испијемо у славу и у здравље духовника 
е спремно за укоп војводе Радича: шатор дигнут, гроб ископан, и тело војводино положено у ковче 
!“</p> <p>Скочише на ноге сви присутни, дигоше пуне пехаре у вис, кликнуше весело у славу кнеза 
 села који тражаху рањенике по пољу.{S} Дигоше ме и на рукама однесоше у најближе село где ми р 
 смештено и не нађоше ништа.{S} Али кад дигоше сребрни шлем, који војвода беше положио на земљу 
надно из срца пламени у образе букнуше, диже се живо из столице, усправи се у сву своју висину, 
у златно седло.{S} Усправи се поносито; диже главу поносито.{S} Беше, господо моја, у томе часу 
упнији, те се изметуше у љуту свађу.{S} Диже се једна велика граја, и усред ње сукнуше мачеви и 
е и целива Ристивора у чело, па се онда диже и пође опет у ходник.{S} Са прага се окрену још је 
рећи ни речи.</p> <p>Стари кнез Градоје диже завесу на уласку у шатор, па им викну:</p> <p>„Е,  
ута.{S} И кад трећу метанију начини, не диже се, — повијен по земљи, гледајући у земљу као да н 
срца!{S} Опрости нам!“</p> <p>И онда се диже, прекрсти се и намести свој калпак.{S} Лице му се  
врата кад их она затвори.{S} Кнегиња се диже са свога седишта, па у своме беломе руху а према р 
слави?!“</p> <p>Приђе му кнез Градоје и диже га са мртвога војводе.</p> <p>„Устави се, кнеже Го 
дају да ли се то доиста од некуда холуј диже) час опет журно слетали ка голубињаку, те загушени 
а неку тренут, па онда с тешким уздахом диже главу и рече:</p> <p>„Страшније заповести не можеш 
јала високо изнад Запада, кад се старац диже па рече Ристивору:</p> <p>„На тебе је сад ред, син 
с сваки мач свакога свога сина!“</p> <p>Диже се граја од одобравања са свих страна, али је надј 
не прекрсти и свецу не поклони!“</p> <p>Диже се млади властелин, смерно се кнезу поклони па реч 
 помоћу разбити Агарјане, да се више не дижу.{S} Поручи свима да их молим и преклињем, да у што 
ла, и под убрзаним куцањем срца убрзано дизала и спуштала.{S} Овда и онда нешто би неразговетно 
д педесет година амо на бојиштима славу дизао.{S} Знамо да ти је грдна жалост за сином, онаким  
убијем; дођох да те убијем; три пута се дизах од трпезе да ти отровани нож у прси сјурим; и три 
ехари са трпезе, нити се весела господа дизаху од пехара.{S} Није се више знало ни кад се почињ 
</p> <p>У двору се већ више никако и не дизаху сребрни кондири и златни пехари са трпезе, нити  
} На њему су стојали велики и тешки, од дима поцрнели, гвоздени подглавњаци, на које се цепаниц 
м низ брдо, а правцем к једном ступу од дима и пламена, који се на источној страни Косова видео 
спао мало напред над огњиштем, да не да диму да се са њега повија у трпезарију, била је исписан 
</p> <p>1899</p> <p>Цена 80 нов. или 1½ дин.</p> </div> <pb n="ii" /> </front> <body> <pb n="1" 
 моме свецу докле год од цекина и један динар траје!“</p> <p>Кнез уђе у гомилу духовника, који  
те ми пута поклањали по прегрш сребрних динара или по који Млетачки цекин, а и господски гости  
скаменише.</p> <p>Ристивор је већ давно дио ућутао, а кнез још једнако корачаше по тераси замиш 
 мислити о војни на коју цар Лазар тако дирљиво позиваше српске јунаке.{S} Чињаше му се да већ  
 руком преко чела бришући хладан зној и дисаше тешко.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
прсник те обнажили прса да му облакшају дихање.{S} Старац је с муком дихао; по некад је изгледа 
 облакшају дихање.{S} Старац је с муком дихао; по некад је изгледало да је и престао <pb n="204 
 док је дивни дах Светога Саве кроз њих дихао!“ настави кнез Градоје. „И за Душаново доба власт 
згледало да је и престао <pb n="204" /> дихати, али би се онда опет прса надимала, и под убрзан 
ј даљини наслањало, — све то гледати па дихати оним слатким поветарцем,који се напојио мирисом  
његових.</p> <p>Опазише како старац узе дихати равномерније и мирније и како отвори очи, и како 
да викне да пробуди Ристивора, који сад дихаше мирно као да притајује дах свој, да би и сам неш 
 да српска земља може мирисним дахом да дише, да српски потоци могу сребрним жубором да роморе, 
 Иван како Ристивор равномерно и дубоко дише.{S} Није дуго потрајало па грло Ристиворово зајеча 
толице; заспао; по тешко али равномерно дише; по мало и хрче.</p> <p>Поред ногу његових испружи 
који сад мирно лежаше не мичући се и не дишући као да је мртав.{S} Гледаше га, и гледаше га; уз 
ни се војводи, па узбуђен, брзо и силно дишући од наглог јахања, узе да говори:</p> <p>„Господи 
ко мудар, јер свагда носи срце своје на длану своме; а није ни тако велики господин, јер...{S}  
Истом се Господин Кнез с војском кренуо дно, а неколики Дубровчани сазваше све Приморце на збор 
„ти помињеш дивну Грачаницу, које ено у дну Косова како се бели као пехар од белог мрамора!“</p 
рашевић!“</p> <p>„А стићи ће, надам се, до Понедеоника и мој син Добриња, и довешће и он још ба 
сви у село.{S} Нико ти не оста на њиви, до оно неколико враних гавранова!{S} Мал’ не заборавих: 
е никога нема да иде за мном на Косово, до ово нејако дете, мој унук, и овај мој слуга?!...{S}  
 говори баш теби говори!</p> <p>Сниско, до пред саме ноге његове, гори у сребрној шкољци кандил 
а се из ових стопа крећем за Косово!{S} До Косова се осврнути нећу да видим ко је од вас пошао  
е кроз отворена врата могло гледати.{S} До мало час, пре него што Иван склопи очи на оне слатке 
сјем.{S} Мало испред њега, под сунцем а до првога везаног снопа на њиви, колевка од шимширова д 
 призна за краља све Србадије од Дунава до Солуна.{S} Али ето нема од Марка никаква одговора! „ 
ахали су не зборећи ни речи тако за два до три стреломета.{S} Тада ће Ристивор да <pb n="177" / 
 све око нас врти и преврће како никада до сада, зар је чудо што се и наша памет хоће да <pb n= 
х ту старца испосника.{S} Седа му брада до појаса, а ни сам не знађаше колико му је година.{S}  
</p> <p>Ристивор и Иван отпратише кнеза до на праг од његове собе на првоме спрату од Нове Куле 
рне авлије и цветног и шареног перивоја до сребрних таласа, што кроз грање од дрвља и шибља тре 
виленог напрсника у тога младога јунака до тебе.{S} Кажи ми право, јуначе, тако ти среће јуначк 
инку сеђаху за трпезом; „поведите Винка до на постељу његову, јер је ето много сањив те није за 
 одох?!{S} Опростите ми; знам није вама до тога како је мени у мојој души бивало, него шта се о 
крлатне чохе, са жутим, меканим чизмама до колена.{S} То је био човек средњега стаса, широких п 
, ни опанака, а да не говорим о чизмама до колена!“ Ето таквих разговора вас дан.{S} Попише вин 
 трећина патоса од трпезарије, и то она до огњишта где је стојао мраморни сто, била је за једну 
г двора нашег.....{S} Од овога часа, па до часа у који се — ако буде Божја воља — било ја с Бор 
сребрним ланцима о широк златан пас; па до колена долама од зеленог аксамита по коме су орлови  
ш кнежевића ево одавде од овога грма па до у Орлово.{S} Јеси ли ме разумео?!“</p> <p>И стари кн 
три, која је трајала од ранога јутра па до после подне.</p> <p>Пред вече тога истога дана Ристи 
ки Жупан даде хрисовуљ да се унапред па до века зову Орловићи, а двор њихов Орлов Град.</p> <p> 
дан, добри наш Кнез!{S} Од ране зоре па до мркла мрака, по цео дан би на коњу обилазио војску,  
" /> <p>Сутра дан су се од ране зоре па до у залазак сунца разлегале трубе са Змајева Виса.{S}  
да се кладимо да ти <pb n="52" /> сутра до мрака доведем колико ти треба драговољаца!“</p> <p>„ 
ај узвик „Јадна мајко!“ пронесе од уста до уста, те се начини као жубор лишћа пред кишу, који о 
аму битку проносило се по војсци од уха до уха да око Господина Кнеза има издајника.{S} Људи Ву 
ође живим кораком својој чети.{S} Дошав до заставе, викну оштро војницима да скину калпаке.{S}  
ложним ускликом отпоздрављаху.{S} Дошав до на крај левоме крилу, окрете коња, да још једном пор 
 у срцу нађете.{S} Све вас, од највишег до најнижег молим не куните ме, него праштајте.{S} Кнез 
а ће клетва саплетати Вука и све његове до у седмо — не, него до у седамдесетседмо — колено!{S} 
да нема?{S} Од Тројанова времена па све до данас шта се свега овде збивало није!“ рече Ристивор 
ји њиме завладаше, звали Голубовићи све до времена Немањина, кад им Велики Жупан даде хрисовуљ  
 реду, да чујемо нашу тешку несрећу све до краја!“</p> <p>„А боље би било, војводо, да вам и не 
ге староставне.{S} Читао им је те књиге до пола ноћи.{S} Око неко доба викнуше да се донесу нек 
ме „Станко“, а Манда једним кроком дође до њега сва бледа, пренеражена, уздрхтала.{S} Клече пор 
p> <p>„Свима је тешко било, никоме теже до самом Господару Србадије, честитоме Кнезу Лазару.{S} 
ста може неко да има у Србадији коме је до певања!{S} Као да не могаше ништа чути од жубора бис 
бити сад ће боље подесити, но што му је до сад за руком полазило.{S} А дај мени војводино писмо 
 срца за ову земљу, није могао друкчије до да сузе рони и да се икаквоме добру не нада!“</p> <p 
вао да се сви око њега искупимо најдаље до Видовдана; друго, страх ме је хоће лукави Агарјани с 
м богато извезени; па мекане жуте чизме до колена са сребрним острицама којих широки колутови з 
вава битка, да су Срби разбили Агарјане до ноге, тако да им је и цар погинуо... .“</p> <p>Ристи 
утури има.{S} Да одморимо и себе и коње до пред зору!“</p> <p>Тако и учинише.{S} Одседлаше и ра 
ић, сав светао у лицу од радости, допре до старога кнеза, пољуби га у скут и у руку, па га пове 
рама.</p> <p>Госпођа Мандалена, која се до тога часа јуначки држала, кад виде челенку свога муж 
еташе се немирно с једнога краја терасе до на други.{S} Тек у неко доба устави се пред Ристивор 
 следоваше.{S} По топоту, који допираше до њега, покушаваше да процени колико коњаника иде за њ 
м твој човек, а ти си мој светац сада и до века!{S} Амин!“</p> <p>Она два млада властелина погл 
ојводу, он гласно зајаука: „Јаох мени и до Бога мога!{S} Зар ја да дочекам да га мртва гледам!“ 
алвасија и од сада бити наш оцат, као и до сада увек што је било!{S} Нека дође; ако неће, викни 
и невесела, и ослушкивала одјецима који до ње допираху.{S} И опет кад год би их јасно чула, срц 
а Кнегиња Милица раде да их измире, али до сада све забадава!“</p> <p>„О, господине Вуче, госпо 
/p> <p>Голубови су немирно час узлетали до на врхове од кула (као да са те висине боље сагледај 
а Косово, не би ли се сви тамо искупили до у Недељу пред Видов Дан.{S} Поручи свима да их молим 
егова мртва тела заветујемо: да ћемо ми до његова гроба подићи цркву о нашем трошку, и поставит 
но га испијаше.{S} Али не беше испио ни до половине кад се устави.{S} Уста на ноге, допуни пеха 
цу зуца да по свој прилици неће ни доћи до битке, него ће цар Агарјански <pb n="121" /> гледати 
е.{S} Чули сте да ме је назначио да вам до краја ове војне на место њега старешина будем.{S} Зн 
ји му је Бог на рамена положио; разумем до не да опојати човека, лакога срца и малене душе, кој 
 наслони се леђима на зид, и оста будан до зоре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1899 
Вука и све његове до у седмо — не, него до у седамдесетседмо — колено!{S} Само немојте ви да ми 
 лејама пружао низ зелену косину далеко до самих сребрнокорастих топола, што се трепером свога  
S} А сад, брате, да проспавамо још мало до зоре!“</p> <p>И Ристивор леже и у брзо захрка опет.{ 
лавни двородржица Голубан.{S} Оста само до прве зоре иза оне којом је Југовић одјездио.{S} По в 
но погледа, прође мимо ње и стаде мирно до самих врата кад их она затвори.{S} Кнегиња се диже с 
е је лепа глава њена јединца још јутрос до зоре мирно почивала.{S} Па онда жена и мати Мандален 
њихов цвећа пуни перивој слао на терасу до њих.</p> <p>Али је се сва та лепота и милина онога л 
ли те похитај што брже можеш да стигнеш до њега.{S} Он те са својима чека у крчми на цареву дру 
о!{S} Не дам ја теби ни да нас испратиш до на међу наше кнежине!“</p> <p>„Ето, не рекох ли ти“  
рисетио.</p> <p>„Чекајте, мало!“ рече. „До Турака допрећемо живи, али мучно ћемо живи кроз њих  
рст часни и веру Хришћанску!“ “</p> <p>„До подне нам је ишло добро.{S} И ако је сва војска била 
отопоп Недељко, два свештеника средњега доба и два млада ђакона.{S} Знате ваљада протопоп-Недељ 
е се цепанице намештаху, кад је у зимње доба трпезарију загрејати ваљало.{S} И лево и десно од  
!“ настави кнез Градоје. „И за Душаново доба властела се завађала час са царем час опет између  
м је те књиге до пола ноћи.{S} Око неко доба викнуше да се донесу неколике цепанице на ватру у  
у веселост њихову.</p> <p>Тек ће у неко доба да викне оздо са прочеља кнез Вукан:</p> <p>„Што ј 
краја терасе до на други.{S} Тек у неко доба устави се пред Ристивором, па поче да му оштро гов 
ј покојни отац говорио да су се у старо доба, док је по нашим земљама било више јунака, свеци ч 
“</p> <p>„Није, брате, него пусто глухо доба!{S} Ето, мало час видех очима својим авет игуманиј 
ртва тишина, како и треба да је у глухо доба ноћи.{S} Однекуда му леден и влажан а тих трепер в 
ш не гледах на згаришту Агарјанском.{S} Добар си поп, али си грешан човек.{S} А ниси ни имао пр 
зеленој пољани под Царевом Громадом, на добар стреломет од шатора Орловићева.</p> <p>Спустио се 
!{S} И овај млади кнез Гојко чини ми се добар јунак?{S} И сви ови што иду за мном, и ако их је  
му ти од раног детињства његова веран и добар слуга био, али смо свагда мислили да у теби куца  
„Хвала теби, господине војводо, који си добар те и на то помишљаш!“ рече Ристивор поклонивши се 
нем на Косово пред Видови Дан.{S} Онако добар и милостив, какав је увек, рече ми: „Гледај, синк 
намо ми да си ти на зло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да си милостив, и прави отац јад 
део, а ниси је у сну снивао, онда је то добар знак!“ <pb n="44" /> рече Ристивор поуздано. „Нек 
му је година.{S} Разговарасмо о свачему добар део ноћи.{S} Тако ми је чудно било да говорим с ч 
, и вера, да ће Срби победити Агарјане, доби нова крила и вијну се високо под облаке.</p> <p>Ст 
е славно име твој првенац на крштењу да добије.{S} Нико ти за ту жељу замерити не може; најмање 
том која га стезаше све тешње као да је добила заповест да га жива зароби.</p> <p>По зеленој ле 
 ћемо сад тамо?!{S} Бој се био, нико га добио није; пао наш цар, пао и њихов цар; тргла се наша 
 Ристивор по заповести коју је од кнеза добио наредио беше те су војници одјахали па се ставили 
оњу да јави: да је свакоме коњу у седло добио драговољца, и да ће са половином сталне дворске с 
лно раздраган млади Боривој! „Дело! ево добих прву рану!“</p> <p>„Нека ти је срећно, синко!{S}  
Ево ти књиге коју <pb n="118" /> јутрос добих од кнеза Будисава Витковића.{S} Ево види сам шта  
пољу пред дворем да је првенац војводин добно на крштењу име земље Господара, Кнеза Лазара, онд 
зором пођем на Косово!“ „Право говориш, добра и верна слуго,“ рекла му је Госпођа Милица; „ето  
 као да су Агарјански пеливани а не два добра Хришћанина и два од детињства друга.</p> <p>Млади 
ојводу опојати као побожна Хришћанина и добра јунака:{S} Остављам вам да бирате само ово једно  
а смерно рече:</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, господару!“</p> <p>„Добро ти јутро и добра 
а, господару!“</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, дедо!“ рече ведро и весело Боривој и, уста 
апомаже вели: „Ко ми <pb n="151" /> уби добра господара...“ Вере ми је тамо неко некога убио!“< 
ст дала нову прилику, да поживи животом добра и поштена човека!“</p> <p>„Зар за оног бунтовника 
 упаде у реч Боривој. „Ристивор би, као добра и верна слуга, тебе и послушао; али кога ће он да 
 милине које је као дете на крилу своје добре мајке проводио на тераси од двора, на којој је у  
} Осећам као да сам вас — све саме моје добре пријатеље — поробио, и срамним начином отео вам д 
, опрости нам; јер и ако јесмо људи без добре среће, нисмо људи без вернога срца!{S} Опрости на 
з па, грцајући од суза, рече: „Ја теби, добри наш Ристиворе, немам шта да праштам, него опрости 
а коме другом од наше властеле.{S} Али, добри човече, што је ниси просио у нас?{S} Знаде ли она 
вом, узе да говори:</p> <p>„Опрости ми, добри и мили господару!...{S} Много сам те пута расрдио 
пред царским шатором његовим!{S} Јадан, добри наш Кнез!{S} Од ране зоре па до мркла мрака, по ц 
ног греха!</p> <p>„О, наша верна слуго, добри Ристиворе!“ прихвати кнегиња узбуђена и растужена 
д свега срца ми овде на земљи праштамо, добри наш војводо!“ рече свечано стари кнез Градоје дуб 
већ види да она слути да јој ни од мене добри гласи стићи не ће, онда нека јој преда ову књигу! 
 наше авети нису зли дуси, него чисти и добри!{S} Кажу, брате, да пре него што ће неко од госпо 
 викнуше му неки Турци.</p> <p>„Ох, мој добри дедо!..{S} Ох, мој Ристиворе!“ промуца Боривој, п 
асу где га је кнез чекао.</p> <p>„Ех, у добри час!“ рече старац чим угледа слугу свога. „Дед ка 
ека је слава Богу на добрим гласима а у добри час!“</p> <p>Млади властелин извади из једне свил 
 његовој: „Добро нам дошли, јунаци, и у добри час!{S} Донели да Бог да срећу војводи и војводин 
ривоја: „Устајте, децо, у име Божје и у добри час!“</p> <p>Ристивор скочи на ноге, протре мало  
осиљати свакога од њих ко нам данас и у добри час стигне!{S} Нека се одвоје од сваке стотине по 
, придворица госпође кнегиње.</p> <p>„У добри час!{S} Ево ми сам Бог отвара двери!“ говораше Ри 
јани разбили српску војску, и да је наш добри и честити Господин Кнез погинуо!“</p> <p>„Сачувај 
 Војвода Радич хукаше и јечаше: „Еј наш добри Кнеже Лазаре!{S} Еј велики јуначе наш!{S} По Богу 
аде запечаћену књигу Ивану и рече му: „„Добри мој синко, појаши што брже можеш; кад стигнеш у Д 
 па се прекрсти; „нека је слава Богу на добрим гласима а у добри час!“</p> <p>Млади властелин и 
м.</p> <p>Старом се јунаку загреја срце добрим вином, те дође к себи и погледа бистрим погледим 
и је Бог поклонио.{S} Ако у томе стигну Добримир, Десимир и Богдан, онда ћемо се у Понедеоник з 
 ће, надам се, до Понедеоника и мој син Добриња, и довешће и он још бар педесет људи!“ додаде к 
акви.{S} Хвала Богу, и међу млађима има добрих јунака.{S} Шта, зар мој Милан није био јунак?{S} 
а их кунем, јер знам да и међу њима има добрих јунака и честитих Срба; али ћу за цео остатак мо 
код мога двора у Недељу пред Видов Дан, добро је.{S} И ето ти препис од књиге Господина Кнеза.{ 
прашину по тим плочама!“</p> <p>„Добро, добро, кнеже!“ прихвати доброћудно поп, дохвати и испра 
него кад ме заклињеш Свецем мојим!..{S} Добро, војводо!{S} И нека да Бог да све на добро буде!“ 
мори а друго се разбуди.{S} Сећам се ја добро што је мени мој покојни отац причао о јунаштву св 
!{S} Знамо ми да си ти на зло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да си милостив, и прави от 
ро, војводо!{S} И нека да Бог да све на добро буде!“</p> <p>И остадоше сви, да сврше крштење во 
номе пољу било на славу цара нашег и на добро Србадије!“</p> <p>После овог призора, коме сва го 
верним и поганим Агарјанима.{S} Бог зна добро шта су Агарјани, а зна шта су и ко су православни 
ме да излази на Косово.{S} А док му она добро оружана и права војска стигне, проћи ће и Петров  
насмехну с пуно презрења.</p> <p>„Е, па добро, ево да видимо!“ прихвати поп Каритон па климну г 
, те им је и срце посно!“</p> <p>„Е, па добро!{S} Доста си ми наказивао!{S} Захуктао си се само 
аво; ако нам Бог већ неће опраштати, па добро, нека нас казни, нека опет пусти сушу, или повода 
штва вреди. „Двадесет и три ране!{S} Па добро је, синко Ристиворе!...{S} Је ли још жив?...{S} И 
је, па узе вртети главом, „знам ја тебе добро!{S} Бог те је створио велика господина, дао ти је 
 новим поуздањем да ће, ако Бог да, све добро бити.</p> <p>Истом сад, кад се већ сутоњ поче да  
руги говораху: „Кажи нам само је ли све добро, или има нешто што добро није!“</p> <p>„То и јест 
 „свагда ми дође да те питам: а које је добро Душан од свега тога видео?{S} Не казујеш ли и сам 
 се мало поткрепи.</p> <p>„Зором нам је добро пошло било!“ настави он своје причање. „Наша војс 
стивор се као мало устезаше.{S} Знао је добро да поп неће прекинути прекрштање обичнога домаћег 
о излетање Винково у прошлост. „Прво је добро што ти је у Крушевцу и мало и велико, и младо и с 
 нигде на Косову!“.....{S} Сад чујте ме добро!{S} Ево ћу се ја ноћас одмарати на овој поњави из 
од своје властеле, нека доведе што више добро опремљених војника.{S} Ако стигну на збориште код 
 снивах сан који Бог може окренути да и добро значи, али који мени није мио.{S} Тебе, који имаш 
ан; хвалио би кад би наишао на весела и добро опремљена војника; наређивао би, без икаква преко 
ио, дохвати га обема рукама за рамена и добро га продрма.</p> <p>Ристивор најпре захрка као да  
Нека је слава богу, војвода је здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да весел 
ад ти ја само из далека напоменух да би добро било, да се и ми као и други паметни људи вратимо 
тве омахњују већ неколико година.{S} Ми добро знамо да ти дугујемо што си за нас цару платио ца 
м, верни и славни кнеже!{S} Нека су нам добро дошли и сви твоји јунаци!{S} Нека би наше другова 
 на место њега старешина будем.{S} Знам добро да је он могао то и друкчије да нареди, јер има м 
а витла оштрим мачем и може шестоперцем добро да се баци.{S} Има једно што наш Боре, ако је пра 
реше један према другоме, да се греше о добро име својих родитеља, да се греше о своју дружину, 
је сад сваки војник турске војске могао добро да види шта бива на тихој зеленој косини на којој 
тако да је сваку његову реч сваки могао добро да чује:</p> <p>„Госпођо кнегињо, снахо моја!{S}  
p> <p>„Е, мој Гојко, баш нам ти никакво добро не каза!“ тешкаше се војвода.</p> <p>„Нека је сла 
рко.</p> <p>„Ко издаде, издало га свако добро и овога и онога света?!“ питаше књез Вукан час жу 
ћанску!“ “</p> <p>„До подне нам је ишло добро.{S} И ако је сва војска била у борби од зоре, без 
само је ли све добро, или има нешто што добро није!“</p> <p>„То и јесте оно што је мучно!“ прих 
ру, те ми ободосмо коње!{S} Него и опет добро покисосмо!“ говораше Боривој својој матери, приша 
не дворске страже бити сада око педесет добро оружаних војника, који ће кнеза на Косово пратити 
о јавиш на Косову.{S} Да доведеш хиљаду добро оружаних јунака.{S} Ако доведеш мање казнићу те м 
о да <pb n="67" /> те замолимо.{S} Знаш добро да смо сиромашни људи, и знаш добро да нас ево же 
наш добро да смо сиромашни људи, и знаш добро да нас ево жетве омахњују већ неколико година.{S} 
есело довикиваше кнезу и чети његовој: „Добро нам дошли, јунаци, и у добри час!{S} Донели да Бо 
обожно као да је каква светиња,</p> <p>„Добро нам дошао, млади властелине!“ рече кнез срдачно.  
 понављаше старац своја питања.</p> <p>„Добро је, хвала Богу, Господин Кнез,“ поче Гојко, „а ен 
о поклони кнезу па смерно рече:</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, господару!“</p> <p>„Добро 
онда загрли и пољуби, говорећи:</p> <p>„Добро ми дошао први пут у наш двор! <pb n="80" /> ....{ 
брисао прашину по тим плочама!“</p> <p>„Добро, добро, кнеже!“ прихвати доброћудно поп, дохвати  
утро и добра срећа, господару!“</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, дедо!“ рече ведро и весел 
, не; сунца ми, поштена је девојка и од доброг рода!“</p> <p>И још је много којешта причао Рист 
 Господин Кнез, који у прсима носи срце доброга оца пуног милости!{S} Али за тај посао останите 
/p> <p>„Нека је слава Богу, има доста и доброга!“ рече поуздано кнез Гојко, који једва дочека д 
 у један па у други образ и поздрави га добродошлицом.{S} Градоје се окрете, узе за руку Бориво 
ма ка главним вратима, поздравите госта добродошлицом, па га доведите право к мени!“ заповедаше 
ћи уза то:</p> <p>„И опет те поздрављам добродошлицом, верни и славни кнеже!{S} Нека су нам доб 
о кнеза Будисава има још да дође и кнез Добромир Иванишевић, и кнез Десимир Милосављевић, и кне 
водо, подесио како треба! прихвати кнез Добромир. „Помислите, људи, како би страшно било да нам 
>„Збиља, кнеже Орловићу!“ прихвати кнез Добромир, „ја не видим што нас зовеш на Косово?{S} Не в 
еш право,“ прихвати Ристивор, „оно кнез Добромир и кнез Вукан говораху паметно, и никако није д 
неза Вукана, ни кнеза Богдана, ни кнеза Добромира да преноћи под једним од њихових шаторова, ко 
„Све ми звони у ушима паметна реч кнеза Добромира,“ рече. „Шта ћемо на Косово?{S} Бој се био и  
мо сад тамо!?“</p> <p>„Ево зашто, кнеже Добромире!“ узе реч кнез Градоје. „Прво зато, што нас ј 
у о грлици да говориш!{S} Али код твоје доброте имам срца и лудо да говорим.{S} Знам да ме може 
.</p> <p>Тај глас и онај њен поглед пун доброте и сажаљивости растопи лед који стегао беше срце 
лужити... опраштај ме по великој твојој доброти!{S} И нека теби за твоју господску милост према 
 о каквом небеском анђелу, причаше му о доброти госпође Мандалене, о њеној чудотворној моћи да  
и се још гласније заори, кад стари кнез доброћудно рече:</p> <p>„Како да не бих вечерао у двору 
</p> <p>„Добро, добро, кнеже!“ прихвати доброћудно поп, дохвати и испразни један пехар вина, уз 
укчије до да сузе рони и да се икаквоме добру не нада!“</p> <p>Ту се ратник заустави да се мало 
у у коме је славно погинути.{S} Имао си добру мајку, па можеш да разумеш моје бриге. <pb n="56" 
ати; узе женскадија на глас благосиљати добру госпођу.{S} Па онда навалише да јој сваки приђе и 
јемо!{S} Хвала вама, који ме допратисте довде!{S} Сад се Боривоје, синко мој, врати у Орлов Гра 
p> <p>Кнез понови наредбу Ристифору, да доведе у трпезарију војводина младог властелина, и сам  
.{S} Пошљи кога од своје властеле, нека доведе што више добро опремљених војника.{S} Ако стигну 
димо да ти <pb n="52" /> сутра до мрака доведем колико ти треба драговољаца!“</p> <p>„Нећеш ваљ 
<pb n="148" /> на време Господину Кнезу доведем!{S} Огреших се ја грозно о вас и о Господина Кн 
киње причају да је она преко своје воље доведена и привенчана за Милана Градојева сина, и опет  
их шеснаест година како сам у вашу кућу доведена, ни у сну прошаптале нису!“</p> <p>И онда бриз 
 Видов Дан лично јавиш на Косову.{S} Да доведеш хиљаду добро оружаних јунака.{S} Ако доведеш ма 
, синко, да стигнеш што пре можеш, и да доведеш војске што више можеш.{S} Ја већ, у име Божје,  
 Ако доведеш мање казнићу те мачем; ако доведеш више казнићу те глобом.{S} Ако не дођеш, доћи ћ 
еш хиљаду добро оружаних јунака.{S} Ако доведеш мање казнићу те мачем; ако доведеш више казнићу 
о?!{S} Ристиворе, попа овамо!{S} Или га доведи или га донеси!“</p> </div> <pb n="14" /> <div ty 
рихвати док не стигне вечера, па нам га доведи у трпезарију.{S} А сад одмах пошљи по попа Карит 
, поздравите госта добродошлицом, па га доведите право к мени!“ заповедаше старац, и умах неста 
ике неким Дубровчанима под закуп, а ови доведоше Сасе из Новога Брда и са Рудника, и сребраре с 
 и да к Царевој Громади под његов шатор доведу сваког путника и војника, који би од Косова дола 
ј!“ „Бог вас све живе и здраве и славне довео дому своме натраг!“</p> <p>И опет опазише да кнез 
Дошао сам као поштени твој клетвеник, и довео сам ти моје војнике, да те пратимо на војну.{S} А 
се, до Понедеоника и мој син Добриња, и довешће и он још бар педесет људи!“ додаде кнез Вукан.< 
ло то што кнез о коњу рече, па му узеше довикивати: „Тако, сиви соколе!{S} Тако, господару, Бог 
етелицама.{S} Млади Боривоје чу како се довикиваху и дозиваху, и како се певање пресече као ошт 
едајте, се, море, не гините лудо!“ Тако довикиваху Турци са више страна. </p> <p>„Зар би ми бил 
неразвијену, заставу Орловића.{S} Благо довикиваше народу: „Дед’те, браћо, размакните се мало,  
 певати песме од сто руку, народ весело довикиваше кнезу и чети његовој: „Добро нам дошли, јуна 
/p> <p>„Кнеже Радмире и ти кнеже Ивко,“ довикну <pb n="101" /> војвода гостима што с десна и с  
маштом својом не успе да чује шта то он довикује, може да зна шта је само ако је писмен, јер се 
тављао те да он скупљеноме свету гласно довикује: „Ко је јунак нека бира себи коња и оружје, те 
мрко погледа!{S} Рекао бих да вам нешто довикује!“</p> <p>„Пуштајмо се, кнеже,“ — рече поп; „пу 
има сам пехаре с вином додавао или коње доводио, нису ме обилазили својим господским даром.{S}  
за тебе и твога унука спремили смо малу доворану у јужној кули, ону исту у којој је цар Душан п 
лена дохвати журно разбој од шимшира са довршеним везом, и хтеде се уклонити, али јој старац не 
ма: „Ходите, децо, оставимо сад попа да доврши што је почео!“</p> <p>Ристивор и Иван отпратише  
 умири: „Бабо, остави оца Каритина нека доврши што је почео; може бити сад ће боље подесити, но 
Али ипак мирно дочека да се света песма доврши, па онда, нешто уздрхталим гласом, узе да говори 
у Милостину.{S} Журила се, јер је управ довршивала диван вез.{S} А била је вешта везиља, јер је 
 за храну и пиће његове чете брзо су се довршивале, те је кнез могао наредити да се у Среду, де 
 часу, на помоћи били!</p> <p>Тек се то довршивало, а госпођа Мандалена махну руком неколиким д 
као да је црква.</p> <p>Али још не беху довршили појање, кад дотрча, једно за другим, неколико  
„Од радости, бабо, што ево, хвала Богу, доврших вез, мој прилог цркви, коју си ти саградио, оки 
мерно и невесело Ристивор, — „ја још не доврших све што ми мој господар заповеди да ти кажем!{S 
рске војске, окружен неколицином својих доглавника у кафтанима од црвене и од зелене вунене тка 
ситна киша тек изађосмо из планине а на доглед нашем двору, те ми ободосмо коње!{S} Него и опет 
аријега?“</p> <p>„Не можемо ми тебе, на догледу турске војске, оставити сама!{S} Не можемо се м 
о можеш да од мене тражиш да те овде на догледу турске војске оставим сама!{S} Слушао сам те св 
нас огрешио — дајте да се данас овде на догледу његова мртва тела заветујемо: да ћемо ми до њег 
д оним непобусаним гробом његовим, и на догледу непобусаног гробља на Косову, ја се без прегово 
90_P3"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>На догледу Косова</head> <pb n="128" /> <pb n="129" /> <di 
е, него тражимо да се војвода с војском договара!{S} Шта ли би цар Душан рекао на господску <pb 
ј властеличић!{S} Иди за онима, који се договарају да пронађу памет!{S} Из ових стопа одлази од 
је неко Проказао цару Агарјанском тајна договарања његова с Бугарима, Бошњацима, Угрима и Власи 
лих да нисте и вас двојица остали да се договарате с кнезом Вуканом о ономе што памет заповеда  
авица.</p> <p>_ Остадоше господа, да се договоре хоће ли поћи за њим или неће.</p> </div> <div  
тпочне.{S} Очевидно били су се о нечему договорили, само су заборавили да утврде ко у име свију 
емо, велим, тамо под ону липу, па да се договоримо о ономе што сад прво стоји на реду!“</p> <p> 
 ја велим да је сада прво на реду да се договоримо шта је право и паметно да се ради, па ћемо п 
ја и његове браће духовника, који као с договором запојаше дивну песму: „Тебе Бога хвалимо, теб 
еће, која је више главе младога војводе догоревала, то је осветљавало бледо као крпа <pb n="152 
ић од пет стотина година овамо волео да дода по неку грађевину, за спомен себи, граду који су м 
и гости ваши, којима сам пехаре с вином додавао или коње доводио, нису ме обилазили својим госп 
е руке лечи болне и невољне.{S} Шапутом додаваше како неке дворкиње причају да је она преко сво 
о он хоће; али, навикао да се покорава, додаде му заставу.</p> <p>Чим је кнез прими усвоје руке 
ти Агарјане као јастреб јато голубова!“ додаде сам војвода с пуно поузданости.</p> <p>„Кнез Лаз 
, и довешће и он још бар педесет људи!“ додаде кнез Вукан.</p> <p>„Ма, шта вреди Господину Кнез 
ме двору нема!“ чуђаше се Иван, па онда додаде: „А под сигурно има и авети да се јављају!“</p>  
нда коњем својим прогура кроз сељаке, и додаде старом кнезу једну кожну скрињицу.</p> <p>Кнез с 
и не може!“ рече војвода, па онда журно додаде: „Јест, треба ми нешто!{S} Нађи мога ђака Ђурђа, 
ари кнез, па се мачем, који му Ристивор додаде, залете <pb n="202" /> на најближе Турке.{S} Пет 
да прикупи и изнесе.{S} Кнез Градоје му додаде својом руком онај кондир малвасије, и рече му да 
малених потајних ножића његових.</p> <p>Додадоше је игуману Пајсеју да је прочита.{S} Он је при 
ницима, који с кнезом на Косово полазе, додаду цвећа, да своје клобуке оките.{S} Беше милина по 
угом узду од свога коња:</p> <p>„Синко, додај ми твој клобук!“</p> <p>Боривој се чуђаше што ли  
лу, нек <pb n="12" /> се мало поодмори; додај му вина и белих симита, нек се прихвати док не ст 
м видим једну киту милог ти босиљка!{S} Додај је нашем Ристивору!“</p> <p>У млечне образе Босиљ 
е, шта ћемо ми сад на Косову?!“</p> <p>„Додај ми ту моју заставу, да је ја сам понесем?!“ рече  
 својим слугама што јахаху иза њега, — „додајте Ристивору чутуру вина, нека спере прашину са гр 
 Ристивор нешто запе и застаде.</p> <p>„Додајте, децо,“ викну војвода младим својим слугама што 
S} У њима они пишу: како су цару Мурату додијале тужбе и жалбе и вапаји Србаља, који траже да з 
ето и војводе, па онда, један по један, дође мало не сва господа.</p> <p>Кад се сврши јутрења,  
Ево чекамо тврдоглавог попа Каритона да дође да нам је прочита.{S} Ристиворе, шта ћеш ти овде?{ 
вом кунем свакога, ко не дође а може да дође.{S} Са вером у слаткога мога Христа, који неће ост 
неза?“ рече стари кнез. „Ко год може да дође а не дође тога он куне великом клетвом!...{S} А и  
великом клетвом куне свакога ко може да дође а не дође!{S} Па да си ми какав јунак, ма и не био 
ин Кнез куне великом клетвом ко може да дође а не дође?“ питаше Ристивор.</p> <p>„Како ћеш им т 
кају и кнез и војвода!“ И ето не хте да дође!</p> <p>Ражљути се силно стари кнез.{S} Сав поцрве 
а њу спремљене; а самог кнеза замоли да дође у двор на вечеру, чим само смести своје људе, и ув 
аше! „Јест,“ рече, „све је то морало да дође; и још није стигао крај страдањима овога народа на 
стивор.</p> <p>„Неће, господару, поп да дође!“ причаше он кнезу; — „ено га у винском подруму; с 
а; и онда нађи оца Пајсеја и реци му да дође к мени под шатор, и нека донесе собом по велику во 
купи.{S} Мимо кнеза Будисава има још да дође и кнез Добромир Иванишевић, и кнез Десимир Милосав 
мене давао да учим књигу ако сваку која дође ваља да чита поп Каритон?!{S} Зар не бих ја то мог 
као и до сада увек што је било!{S} Нека дође; ако неће, викни момке, вежите бесног попа па га д 
ову стигли што пре; а кнез Будисав нека дође за нама, па кад стигне!“</p> <p>„Тако ми Славе, кн 
S} И опет потискосмо Турке, и опет њима дође одморна војска, а нама — нико да придође, него ми  
им а он оста пишући под шатором.{S} Кад дође Иван с коњем опремљен како треба, ја уђох под шато 
ти неће!{S} Кад будете на Косову, и кад дође данак да се српска слава мачевима урезује у вечне  
ог да, и не ћемо пожалити да гинемо кад дође свети час да се гине.{S} Али док не изиђемо на Кос 
арјански истом чека да му од Караманије дође његова најбоља војска, јер с овом гомилом слабо на 
ио границе царевини српској.{S} Свакоме дође некако топлије око срца, и вера, да ће Срби победи 
е стари кнез. „Ко год може да дође а не дође тога он куне великом клетвом!...{S} А и да не куне 
етвом куне свакога ко може да дође а не дође!{S} Па да си ми какав јунак, ма и не био бољи од м 
не великом клетвом ко може да дође а не дође?“ питаше Ристивор.</p> <p>„Како ћеш им то казивати 
се морало тихим шапатом шапутати док не дође да Ристивор викну: „Не, не; сунца ми, поштена је д 
да великом клетвом кунем свакога, ко не дође а може да дође.{S} Са вером у слаткога мога Христа 
се јунаку загреја срце добрим вином, те дође к себи и погледа бистрим погледима око себе.</p> < 
 жураху се и тамо и амо.{S} Првога који дође на дохват староме кнезу овај устави да запита је л 
е Ристивор смерно да говори, „свагда ми дође да те питам: а које је добро Душан од свега тога в 
 пошљи по попа Каритона да овамо к мени дође, да нам војводино писмо прочита!“</p> <p>Одједаред 
лио име „Станко“, а Манда једним кроком дође до њега сва бледа, пренеражена, уздрхтала.{S} Клеч 
ло после у мрак завију.</p> <p>Сад Иван дође к себи.{S} Скочи на ноге и викну:</p> <p>„Ристивор 
ачно поздрављење. — Да знаш, кнеже, ево дође књига од Крушевца, од Господина нам Кнеза Лазара.{ 
узвиком разбудив и Боривоја, који, како дође с вечери под шатор, паде мртав уморан, и заспа као 
ору:</p> <p>„Иди му кажи да одмах овамо дође!{S} Његова ће малвасија и од сада бити наш оцат, к 
и бој бити!{S} Господин Кнез као обично дође први на јутрење.{S} Бејах и ја у свити његовој.{S} 
 тепаше му.</p> <p>Мало час па Ристивор дође пешице носећи буздован.</p> <p>„Господару,“ рече о 
вести, али су му ране лаке биле,</p> <p>Дође заповест од Алај Бега, да Турци на својим рукама д 
не, Некудиме!“ прихвати игуман Пајсеј. „Дође ђакон Јеротије чак у село к поповој кући, где сам  
стом искупљамо.{S} Могао сам ја и да не дођем!{S} Дошао сам као поштени твој клетвеник, и довео 
ведеш више казнићу те глобом.{S} Ако не дођеш, доћи ћу ја к теби, да те прикуцам копљем на двер 
иљем и требником право к њему под шатор дођеш.“ Стигох пред шатор баш, како вам Некудим каза, к 
екуј и друге твоје клетвенике па с њима дођи на Косово кад ти се сви искупе; али нас, који смо  
е, оседлајте их и за пут припремите, па дођите да се још једном заједнички мало заложимо!“</p>  
под шатором у средини мојих људи.{S} Не дођосмо у госте теби данас, него дођосмо као војници, д 
{S} Не дођосмо у госте теби данас, него дођосмо као војници, да ти на војну следујемо!“</p> <p> 
 те убијем; затекох му се да те убијем; дођох да те убијем; три пута се дизах од трпезе да ти о 
ољу били први нападачи?“</p> <p>„Тек ја дођох из двора међу своје људе, а кнежеви нас људи напа 
 је и мирнији и ведрији но што беше кад дођох!{S} И онда га ја оставих, и ни на крај помисли ме 
и долази, навршиће се седам година како дођох у двор ваш.{S} Слушао сам вас и служио од свег ср 
шурује нешто са српским кнезовима, који дођоше с царем турским на Косово као његови клетвенице. 
ластелу позва да појашу своје коње и да дођу под један велики брест, који се видео близу друма  
 броју сложно, хитро и весело на Косово дођу.{S} И још им кажи да великом клетвом кунем свакога 
и у Топличку долину, кад Кнегиња Милица дозва старог Војводу Милојка, који заповедаше оном стра 
 Млади Боривоје чу како се довикиваху и дозиваху, и како се певање пресече као оштрим ножем.{S} 
у као расплакана деца.</p> <p>„Може ли, доиста, господо, бити, да нам усред нас живих и наше во 
 је све то мало теби!...{S} А Милош?{S} Доиста није ни тако мудар, јер свагда носи срце своје н 
равославље и славу Божју!{S} Ако у Бога доиста има светости, праведности и сажаљивости, онда не 
рса, са затвореним трепавицама — као да доиста не смеде ником у очи да погледа — прође кроз гом 
е измеђ мене и тебе!“</p> <p>„Ако си је доиста на јави видео, а ниси је у сну снивао, онда је т 
се од чуда, па, окренув се целоме ономе доиста у препаст и жалост порушеноме збору господе, реч 
то га грло доношаше, Ристивору, који се доиста напрезаше да окрене коња другим правцем. „Натраг 
 стражу чувати!“</p> <p>Ристивор бејаше доиста уморан.{S} Без речи прекрсти се и прући по свом  
з Градоје с Боривојем пред шатор и чуше доиста жагор велики и запомагање.</p> <p>„Дедо,“ рече Б 
говор увуку.{S} Знали су да је будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни бр 
 том свежом и мирисном хладовином.{S} И доиста је млади Боривоје у својој детињској невиности о 
е кнез Гојко силно раздраган.</p> <p>„И доиста дивно збориш у заносу свога свагда јуначкога срц 
па друго ухо, не би ли и сам чуо, да ли доиста може неко да има у Србадији коме је до певања!{S 
днога зла, за које још и не знамо је ли доиста зло и колико је, правимо још једно!{S} Тешко је  
како треба нашег војводу, а сутра — ако доиста мислите да сте згрешили — ударите у молитве, мет 
са те висине боље сагледају да ли се то доиста од некуда холуј диже) час опет журно слетали ка  
дивљих ружа и зелене леске.</p> <p>„Зар доиста певају?!“ питаше старац по ново, погледајући у о 
рчине. „Слушам те па велим себи како су доиста чудна и мучна времена настала кад је ето и старо 
о видео кад се кнез Градоје кренуо, кад дојаха коњаник од чете кнежеве, и донесе писмо војводи. 
ажњим ногама у вис па онда весело ржући дојезди сам, без јахача свога, да се стави у равну врст 
јни отац говорио да су се у старо доба, док је по нашим земљама било више јунака, свеци чешће и 
<p>„Издахнуо је на рукама мојих јунака, док га ношаху овамо к мени под шатор!“ причаше Бег.</p> 
 чисто скаменили за неколико тренутака, док не звизну мач Градојев посред лица турског четовође 
снега отапала уз пут, отапала, отапала, док се није свела само на десетак људи с којима се кнез 
 трепташе. „Нећемо ми ово два три дана, док не пођемо, чамити и пијанчити.{S} Ево ћемо данас и  
, кликнуше весело у славу кнеза Лазара, док се то бурно кликтање не растопи у сложно „Многаја љ 
дохвати један и стаде Боривоју с десне, док Ристивор држаше други светњак с леве стране младом  
остара где ће људи да се мало поодморе, док се не крену за Косово!“</p> <p>Кад се још мало ближ 
ља српска!“ Постојаше сви ту гологлави, док се гроб не загрну и дрвена крстача не утврди.</p> < 
ни само, почни, брате!“ привикаше неки, док опет други говораху: „Кажи нам само је ли све добро 
8" /> <p>„И јесу били и свети и светли, док је дивни дах Светога Саве кроз њих дихао!“ настави  
овека у гробу који не може да се брани, док је Витомир увредио мене жива, који могу и да се бра 
<p>Узеше га најближи другови стишавати, док се други грохотом насмејаше.{S} Кнез Градоје састав 
} Али не могоше му мача из руку избити, док га мало по мишици, и по рамену и по глави не окрзну 
и једноме од вас да свој клобук закити, док свог коња најпре не закити цвећем...{S} На бојноме  
 господине војводо; кнез га је задржао, док и ви тамо не стигнете!“ одговори Ристивор.</p> <p>„ 
роз нос и неразговетно, па опет застао, док га сан сасвим не занесе и на меким својим перјанама 
ада витеза клизаху разговором низ брдо, док се не натоциљаше на танак лед топлог причања о лепо 
ено!“ повикаше неки од властеле гневно, док други питаху: „Ама, ко је, казуј му проклето име ак 
па онда и лево и десно, и лево и десно, док се не распршта прва чета као плева коју је вихор до 
И још је много којешта причао Ристивор, док најпосле поче да запиње, па да застаје; пренуо би ч 
х на другу страну, погледах на постељу, док ми се очи отеше на ону другу страну постеље на вели 
оказати.{S} Нисам веровао њену причању, док летос о Великој Госпођи једне ноћи, тако око поноћи 
о могао бих да ти заповедим да останеш, док се сви заједно за Косово не кренемо; али ми је зазо 
кнез Вукан хоће да смо му сви прикумци; док ми празнисмо пехаре други ухватише Славу Крилатицу! 
е кнез Градоје старешина <pb n="171" /> док ова војна траје!{S} Како моја памет сече, ова се во 
и мој господар заповеди да ти кажем!{S} Док крчмар и крчмарица причаху што су као прошле ноћи о 
, па да видиш шта ће бити од њих!...{S} Док само наш Градоје као град грухне, следиће се срца њ 
у положено <pb n="36" /> како треба.{S} Док то сам не види, ако је у истини витез, сан му ноћас 
 n="69" /> од цара заслужиш челенку.{S} Док је не заслужиш, ево носи у своме клобуку челенку св 
 „Здраво, јуначе!{S} И честит нам био!“ док га они љубљаху у скут и у руку.</p> <p>Кад се све т 
 вере, не сме да излази на Косово.{S} А док му она добро оружана и права војска стигне, проћи ћ 
 Косово стигне, него мучки нападе кнеза док тек с половином српске војске стојаше!“</p> <p>„Ако 
</p> <p>Прошло је тако по доста времена док ето га Ристивор.</p> <p>„Неће, господару, поп да до 
своје да лута по Косову хватајући зраке док је још светлости на Косову било, те да њима осветли 
p>„Како ћу, кнеже, апсити моје властеле док су гости у моме двору?“ одговори војвода исто тако  
беше гроб војводин.</p> <p>За све време док војска пролажаше праштајући војводу, кнез Градоје с 
Сетан и невесео остао је и за сво време док се вечерало.{S} Мало је улазио у разговоре, кратко  
и четице у свакој по седам коњаника, те док једна наваљиваше на Србе с лица, друге две зађоше и 
доја.{S} Не хте се с њиме љубити у лице док му прво руку не пољуби.</p> <p>Војвода га посади из 
“</p> <p>Зазвекташе панцири и оружје, и док би човек само оком тренуо, педесет коњанике винуло  
ине.{S} Али док не изиђемо на Косово, и док смо ево овде на нашем двору, ти си ми мио пријатељ; 
ад грухне, следиће се срца њихова!{S} И док само овај змај Душанов духне, разнеће их као плеву! 
 свима на верности и љубави вашој.{S} И док се ова војна не сврши нека кнез Градоје Орловић од  
унаци!{S} У седла!{S} Напред!“</p> <p>И док се два пута само оком тренуло, три коњика, три Срби 
 чуло није.{S} И не могаше да се устави док грла не промукоше у војничке господе, те их не заме 
о кад дође свети час да се гине.{S} Али док не изиђемо на Косово, и док смо ево овде на нашем д 
му вина и белих симита, нек се прихвати док не стигне вечера, па нам га доведи у трпезарију.{S} 
дије која отрча за војском, да је прати док се не уморе, сав онај други свет оста као укопан ок 
то што се морало тихим шапатом шапутати док не дође да Ристивор викну: „Не, не; сунца ми, поште 
а поњаву.{S} Али не могаше ока склопити док не запеваше и други петлови.{S} А тада му се лак са 
им шатором а преда мном мачевима борити док један од вас не падне мртав.{S} Онај који остане жи 
турски; али не смемо ти на сигурно рећи док им се не бих ближе прикучио!“ одговори Ристивор.</p 
оговори речи.{S} Ћутање потраја, подуго док га сам рањеник не прекиде наставив своје причање:</ 
е, метанија и постове, и наставите тако док не осетите да вам је Бог опростио.{S} А нама ето ка 
ор развио беше изнад њега, чекаше мирно док се не искупише око њега на убојним својим коњима св 
а се умију, али нека не улазе под шатор док их он не зовне, јер хоће најпре да се помоли Богу.< 
ка војска, па ће навалити да је разбију док не порасте већом!“ одговори још једнако сасвим стрп 
 или у перивој, али да је не узнемирују док их к себи позвала не би.</p> <p>Сама отиде уза степ 
у они као ђачад манастирска!{S} Нека их док се мало поуморе!“</p> <p>И два млада витеза гледаху 
ћи, а двор њихов Орлов Град.</p> <p>Још док су се звали Голубовићима били су они на далеко чуве 
м трку јури ка војсци у сретање.</p> <p>Док се војвода и друга она господа с њиме и око њега до 
вам предложим <pb n="160" /> ово:{S} За доказ да ми војводи нашем од свега срца праштамо — све  
гда помагао.{S} Ето чуј један од многих доказа.{S} Дошао незнан властелин у двор овај моме деду 
{S} А и за невољу му је, јер, вели, има доказе како је неко Проказао цару Агарјанском тајна дог 
 шије своје.{S} По средини слике пукла, докле око допире, њива са златним класјем, које сељани  
онде почео опажати умор, и ако је поље, докле је око стицало, било покривено погинулим и рањени 
и рекоше:</p> <p>„Стани мало, брате, та докле ћемо тако?{S} Дај цареву перперу, дај војника, да 
игурније чује.</p> <p>„Светац виче: „Та докле ћеш, попе несретниче?!“ Да му сутра палиш велику  
им се изненадно указа.{S} Пукла равница докле око допире.{S} По њивама и ливадама пала танка ма 
аре кости, и немој долазити у мој шатор докле год зора не заруди а тада уђи!“ И ја га онда пољу 
чки цекин, да пали воштанице моме свецу докле год од цекина и један динар траје!“</p> <p>Кнез у 
 крила ходникова, откуда и она светлост долажаше, чује полагани и тихи тик-так тик-так, као да  
?..{S} Дајте вина овамо!“</p> <p>И тако долазак кнеза Градоја задахну све, и господу, и војнике 
аша видела, да им одморна браћа у помоћ долазе, може бити да сотона не би успео да наведе ни он 
 је и деведесет и пет“, пресече га кнез долазећи у све већу ватру и ударив песницом о трпезу, — 
јини.{S} Зар врапци да осећају кад бура долази а људи да не осећају?! <pb n="11" /> Нити је чуд 
ш нам поклисар његов каза, да цар његов долази с војском на Косово, да тамо дочека последњи наш 
моја, да ли ко од вас види да нам откуд долази нова каква чета ма од стотину одморних људи?!“.. 
једва чујна тутњава однекуд испод земље долази, и да тако тужно и тако жалосно запомаже.{S} Чин 
 да је тако!“ рече стари кнез. „Војводи долази војска не само из близине него и из даљине, па ј 
ако и сама знаш, сад о Митровдану, који долази, навршиће се седам година како дођох у двор ваш. 
едио је да стигнем с војском а не да му долазим готово без војске!“ рече војвода па се задовољн 
не овде да чамимо, пијанчимо и у заваде долазимо!“</p> <p>„Немој тако, кнеже!“ прихвати опет во 
ог путника и војника, који би од Косова долазио.</p> <p>Кнез Градоје дочека војводу снужден и н 
аш ли нам, старче, рећи ко је све синоћ долазио под шатор војводи, и ко је био последњи који га 
иди и одмори своје старе кости, и немој долазити у мој шатор докле год зора не заруди а тада уђ 
анцима о широк златан пас; па до колена долама од зеленог аксамита по коме су орлови и крстови  
ушао да уснама полагано дохвати крај од доламе старога кнеза, као да захвалан хоће да целива ск 
јено беше, изиђе висок и личан човек, у долами од црвене чохе богато златом извезене, са свилен 
одгурну љутито свој сто, збаци скрлатну доламу са златним токама са себе, засука рукаве од свил 
да поче:</p> <p>„Већ првих дана по моме доласку у Крушевац опазим ја да нам је Господин Кнез не 
истиворе!{S} Ристиворе!“</p> <p>Однекуд доле испод терасе испаде на мраморну авлију млад момак, 
ли сад од велике душевне радости — сиђе доле на мраморну авлију.</p> </div> <div type="chapter" 
војводина младог властелина, и сам пође доле с попом Каритоном.</p> <p>Госпођа Манда оста са си 
ма је живео.{S} Са те терасе гледало се доле у авлију патосану великим белим каменим плочама; н 
раг на своје место!“ а Витомиру: „Седај доле у тај сто!“</p> <p>И један и други, као да су греш 
ишљаху, шта ће то бити и ко ли ће бити, долете на знојавом и запенушеном Јабучилу Ристивор, и с 
е видех својим очима где из ведрог неба долете на двор, баш на кулу где Јованка спава, бело уси 
ра дан подне превалило било, а Ристивор долете на коњу да јави: да је свакоме коњу у седло доби 
.{S} Није Кнез стигао био ни у Топличку долину, кад Кнегиња Милица дозва старог Војводу Милојка 
неза <pb n="124" /> Градоја.{S} Вуканов дом кумује моме дому има већ двеста година, али бих ја  
 икона Светог Јована Крститеља, кога је дом Орловићев славио као своје крсно име.</p> <p>Причал 
ви тебе пазимо као да си сродник нашега дома.{S} Ти знаш колико је мени мила наша дворкиња Боси 
лова Града, да ти, као клетвеници твога дома од старина, следујемо на војну, да се с тобом заје 
и је прво да чувам моје име и част мога дома!“</p> <p>„Ти си ево сам окаљао своје име ноћас!“ р 
да гледа војску која се славом увенчана дома враћа, тражаше да види своју милолику белу Перуник 
сподину Кнезу.{S} Тако ти светлог имена дома твога, не оклевај него крећи војску и жури се ка К 
 може он дома остати, као што му ни дед дома остати не може, а да за њих живих <pb n="21" /> др 
о ја с Боривојем, било Боривој без мене дома врати, ти си кнегиња и госпођа од Орлова Града, и  
 ви због будаласте једне заваде вратили дома не видев ни Косова, ни службе јуначке на <pb n="11 
дарује, и да нам миле наше јунаке врати дома живе и здраве и новом славом окићене!“</p> <pb n=" 
з Миросав остави ноћас стан па се врати дома, онда да знаш да се и ја с мојим људима враћам мом 
и:</p> <p>„Не можете се ви живи враћати дома с вашом војском не видев Косова!{S} Ви требате Гос 
дару?“ одазваше се весело млади огранак дома Орловића, и његов верни слуга, па у два три скока  
 је прави Орловић, не може — не може он дома остати, као што му ни дед дома остати не може, а д 
е и ми као и други паметни људи вратимо дома, ти <pb n="194" /> си се срдио на ме.{S} Сигурно с 
 поп неће прекинути прекрштање обичнога домаћега вина у малвасију, и да није лако силом га из в 
ота?!{S} Заборависте шта дугујете нашем домаћину и нашем војводи!{S} Заборависте шта дугујете с 
а и друга она господа с њиме и око њега домишљаху, шта ће то бити и ко ли ће бити, долете на зн 
виде!{S} Колико се крви пролило, колико домова, колико села и градова разорило, колико је невин 
сову, а првенац једнога од најславнијих домова у Хришћанској земљи нашој <pb n="123" /> нека ос 
но па се о седању сунца разиђоше својим домовима!“</p> <p>Стари кнез слушаше Ристивора немо, с  
 да ми опрости ако због мојих невоља на дому не стигнем на Косово пред Видови Дан.{S} Онако доб 
вода?{S} Је ли му све здраво и мирно на дому?“</p> <p>„Нека је слава богу, војвода је здраво и  
ру. - „Ти ћеш још учинити да се у овоме дому погази стари завет мога деда, те да му се кости у  
па из оних стопа, и не свраћајући своме дому, пође на Косово!“</p> <p>„Тако је требало!{S} Знам 
ије да сваки пође најпречим путем своме дому, да тамо дочека вести од Крушевца!{S} После боја к 
 /> Градоја.{S} Вуканов дом кумује моме дому има већ двеста година, али бих ја пре и мога милог 
ш да се и ја с мојим људима враћам моме дому, да га браним од сваке напасти!“</p> <p>„Благо Гос 
ог поклони војводи сина и славноме овом дому наследника!“</p> <p>А пред дворем на главноме улас 
ог вас све живе и здраве и славне довео дому своме натраг!“</p> <p>И опет опазише да кнез махну 
ро нам дошли, јунаци, и у добри час!{S} Донели да Бог да срећу војводи и војводину двору, и чед 
ошао војводи под шатор ђак његов Ђурђе, донео пуно чистих листина и седе да пише на колену и че 
н од рода Орловићева пре стотину година донео из Свете Горе.</p> <p>Ристивор, који је следовао  
пада понео би отуда звекет и бубњаву, и донео их да издахну под зидинама од Орлова Града.{S} На 
вчег од храстовине, на који је Ристивор донео два кондира вина, да се нађу ако би се зажеднело. 
вахни поветарац, који им запири у лице, донесе од некуд заповест „Стој!“ Застаде им реч у грлу  
еци му да дође к мени под шатор, и нека донесе собом по велику воштану свећу, и све што му треб 
, кад дојаха коњаник од чете кнежеве, и донесе писмо војводи.</p> <p>Војвода га отвори пред сво 
нешто!{S} Нађи мога ђака Ђурђа, нека ми донесе хартије, мастила и пера; и онда нађи оца Пајсеја 
у у Крушевцу, а да те крчмарица, кад ти донесе кондир вина... .“</p> <p>„Ха!{S} Ту ја тебе чека 
, шта ћеш ти овде?{S} Не рекох ли ти да донесеш попа овамо?{S} Камо ти га?“ питаше старац са св 
ре, попа овамо!{S} Или га доведи или га донеси!“</p> </div> <pb n="14" /> <div type="chapter" x 
, викни момке, вежите бесног попа па га донесите амо!“</p> <p>Манда приђе к старцу да га умири: 
алим ону велику жуту воштаницу, коју ја донесох од игуманова ђакона Јеротија, јер игумана не мо 
ом, час мигом, наређивао млађима шта да донесу на трпезу а шта да однесу са ње, као и коме и ка 
од Алај Бега, да Турци на својим рукама донесу под његов шатор сва три Србина јунака, било да с 
ке жуте воштанице у сребрним стојницима донесу.</p> <p>Кад већ запалише свеће стари се кнез пос 
ла ноћи.{S} Око неко доба викнуше да се донесу неколике цепанице на ватру у трпезарији; ја их у 
, и сребра и дробна бисера да се кућама доноси!{S} Ето огледај, па ћеш видети?“</p> <p>„Да окуш 
"179" /> Натраг!“ викну он, што га грло доношаше, Ристивору, који се доиста напрезаше да окрене 
ојводина и милога госта нашег у подруме доње, нека сам својим очима види је ли му коњу положено 
њма за репове па растрзавај; бацај ме у доње тамнице да ми јакрепи и гуштери крв сисају; чини ш 
а иконе пред олтарем и уђе у свој сто а допаде задуван и блед, као без душе, најпре један гласо 
шта ћу више?{S} Јес’, још нешто!{S} Ако допаднем какве невоље, па те викнем за помоћ, немој се  
> <p>Из села, десно испод Орлова Града, допираху узбуњива запевања петлова, као да усплахирени  
села, и ослушкивала одјецима који до ње допираху.{S} И опет кад год би их јасно чула, срце би ј 
из далека следоваше.{S} По топоту, који допираше до њега, покушаваше да процени колико коњаника 
е.{S} По средини слике пукла, докле око допире, њива са златним класјем, које сељани и сељанке  
надно указа.{S} Пукла равница докле око допире.{S} По њивама и ливадама пала танка маглица као  
илости Божје.{S} Кад чу кнез Градоје да допочеше већ певати и „Придите, последње цјелованије“,  
да се растајемо!{S} Хвала вама, који ме допратисте довде!{S} Сад се Боривоје, синко мој, врати  
орубовић, сав светао у лицу од радости, допре до старога кнеза, пољуби га у скут и у руку, па г 
p> <p>„Чекајте, мало!“ рече. „До Турака допрећемо живи, али мучно ћемо живи кроз њих пројахати. 
 две године у славној бици на Плочнику, допринев знаменитим својим личним јунаштвом те је кнез  
колајне у дивном емаљу је била израђена допрсна слика госпође Мандалене.</p> <p>„Погледај у ову 
оловине кад се устави.{S} Уста на ноге, допуни пехар вином из кондира, погледа по дружини, и он 
му ваља још мало остати у трпезарији да допуни метанија.{S} Кнез се осмехну једним брком па реч 
 икаква прекора да се из његове ризнице допуни опрема по каквога сиромаха, а богме је пуно њих  
 вас је поздравио и пита вас: хоћете ли допустити да само он један, старац од седамдесет лета,  
бе и мачем и буздованом!{S} Бивало је и досада свашта по овој нашој земљи; али таквога покора б 
 зевну, учини се попу да се већ и свецу досадило, па се окрете, даде благослов и пружи руку кне 
 то било весело, збивало шале и прштало досеткама.{S} Само кнез Градоје, ког војвода беше посад 
аваху својим веселим а покашто и дрским доскочицама.{S} Изгледало је као да се неки сватови иск 
p>„Еј жалости наша!{S} Куд је ова земља доспела и куд ли ће доспети, кад ево земље Господар не  
S} Куд је ова земља доспела и куд ли ће доспети, кад ево земље Господар не сме да заповеда, нег 
зле слутње обузимљу.{S} И ако си млада, доста си бура у животу видела!“</p> <p>У томе се отвори 
ига и туђег писања настави: „Има, вели, доста људи, али нема доста оружја; истом је послао људе 
 и срце посно!“</p> <p>„Е, па добро!{S} Доста си ми наказивао!{S} Захуктао си се само да одбран 
а њих доста бела хлеба и црвена вина, а доста зоби за коње њихове.</p> <pb n="85" /> <p>И онда  
стави: „Има, вели, доста људи, али нема доста оружја; истом је послао људе, да зађу по старим р 
ојвода.</p> <p>„Нека је слава Богу, има доста и доброга!“ рече поуздано кнез Гојко, који једва  
 па ће најпосле рећи:</p> <p>„Нема овде доста светлости, него да изиђемо пред шатор на видело!“ 
неза огрешисмо!{S} Ето, зар вам то није доста разлога?!“</p> <p>„Дивно збориш, стари орле од Ор 
господару, ниси више млад, и да је било доста твога славног војевања за педесет — а Бога ми бић 
Кнезом и с војском његовом отишло је по доста духовника.{S} Остао је, да одслужује придворну цр 
ко хоће с њим да пође ваља да понесе по доста ужади и бар по две вреће, јеp биће робља да се ве 
ма живог коље.</p> <p>Прошло је тако по доста времена док ето га Ристивор.</p> <p>„Неће, господ 
дно вечерају, а сам је стигао у двор по доста времена пре дворске вечере.</p> <p>Хтеде прво да  
вом спрати може!“ говораше кнез Витомир доста мирно. „Ја сам готов ево овога часа, само ако кне 
 две војске!{S} Имаће цар наш и без нас доста војске!“ По гдекоји момак, још онако врућ од скак 
ти своје људе, и увери се да има за њих доста бела хлеба и црвена вина, а доста зоби за коње њи 
зе крстити од чуда. „Како?...{S} Зар ја достојан да легнем на постељу, на којој се наш велики ц 
да си међу нама свима ти једини који си достојан те части!“</p> <p>Сложно и весело привика сва  
јвода, али опет некако с пуно мирноће и достојанства. „Немојте да хитамо да се један на другога 
ставници сваку заставу приклоне тако да дотакне плашт и шлем војводин и да се уз то сваки војни 
ам где је Станко, ишао бих да га везана дотерам, да пред тебе падне — или бих га заклао!“</p> < 
рдан поглед из ока Мандалене Орловићке, дотицај њене руке, и неколико њених речи, шапутом управ 
е, само да кнез Градоје, којега се рука дотицала руке цара Душана, остане да прихвати сина мога 
и се и он крстио, клањао и спод прстима дотицао, кад год би видео да то поп чини.{S} А у кнеза  
 Ристифор, па се и сам пригибаше и спод дотицаше онако како му и господар чињаше.</p> <p>Два пу 
ме он гледа; осећах како ме рука његова дотиче и слушах шапат његов: „Покај се, несретниче!{S}  
акву <pb n="42" /> светлост Иван никада дотле у своме животу није видео.{S} Гледаше непомичан и 
Понедеоник зором кренути; ако не стигну дотле, стићи ће на сигурно тај дан у вече, па ћемо се у 
 клобуку челенку свога деда!{S} А ја ћу дотле носити челенку коју је твој отац, а мој син, свој 
<p>Али још не беху довршили појање, кад дотрча, једно за другим, неколико дворана и момака, па  
дворским оклопницима к левом крилу, кад дотрча гласник да јави: да цело десно крило под Вуком Б 
не ране јабуке петроваче.</p> <p>У томе дотрча дворска момчадија, те живо растави таласе од нар 
 оставише један за другим трпезарију, а дотрчаше слуге да јаве војводи, да је кнез Гојко, путуј 
ише казнићу те глобом.{S} Ако не дођеш, доћи ћу ја к теби, да те прикуцам копљем на двери двора 
рушевцу зуца да по свој прилици неће ни доћи до битке, него ће цар Агарјански <pb n="121" /> гл 
се и тамо и амо.{S} Првога који дође на дохват староме кнезу овај устави да запита је ли војвод 
 рамена и мишице и плећа и јуначка прса дохватају.</p> <p>Турци их раздвојише и сваког од њих о 
пуним воде.{S} Опра поп руке, уми лице, дохвати своје разбарушене косе те их сави <pb n="35" /> 
следоваше Ристивору, смерно се поклони, дохвати се руком скута кнежева и прихвати десницу, коју 
а би га што поузданије и брже разбудио, дохвати га обема рукама за рамена и добро га продрма.</ 
“</p> <p>Ту се сад рањеник подиже мало, дохвати са огњишта један кондир вина, и сркну неколико  
добро, кнеже!“ прихвати доброћудно поп, дохвати и испразни један пехар вина, узе исправљати рук 
д већ немаде куда, него приђе ка кнезу, дохвати му се скута и узе да говори:</p> <p>„Ево, госпо 
да некога од оних, што га гледају, жива дохвати.{S} Види се лепо како нешто виче, јер је широм  
ма теби руку пружа, да хоће баш тебе да дохвати, и да оно што говори баш теби говори!</p> <p>Сн 
несе светњаке са воштаницама.{S} И сама дохвати један и стаде Боривоју с десне, док Ристивор др 
мах нестаде Ристивора.</p> <p>Мандалена дохвати журно разбој од шимшира са довршеним везом, и х 
кну Ристивор кад га оштриц турске сабље дохвати по левој плећки.</p> <p>„Дедо!“ викаше силно ра 
апред!“</p> <p>И старац скочи, и већ се дохвати Лабуду за седло, и већ метну леву ногу у сребрн 
склизну те га обрани по мишици.{S} Кнез дохвати свој буздован па њиме растера Турке око себе.</ 
и кажем!“</p> <p>Па у срдњи својој кнез дохвати буздован, који му о јабуци седла вишаше, и баци 
ене!{S} Пази!“</p> <p>И старац полете и дохвати попа снажно око паса, и издиже онаку људину у в 
е могоше старом кнезу Градоју, кад овај дохвати за руку и једнога и другога па их поведе у свој 
Ето да вам почнем!“</p> <p>И кнез Гојко дохвати пехар, сркну мало малвасије, да овлажи грло, и  
мало врат, и покушао да уснама полагано дохвати крај од доламе старога кнеза, као да захвалан х 
 своје силе подиже се живо, те грчевито дохвати Бега за обе руке, и онда викну загушљивим гласо 
ве ограде подизале су се високе тополе, дохвативши се глатким сребрнастим својим гранама, као д 
мам а он би ме прстима, хланим као лед, дохватио за гушу, продрмао и онда силно из постеље дига 
рекао ни речи, него би га својим рукама дохватио, из седла издигао, па њиме треснуо о ледину да 
пршта прва чета као плева коју је вихор дохватио.</p> <p>У томе часу брзим кроком стизаше друга 
 Миросава и Витомира; у трећем тренутку дохватно је оног првог око паса, издигао га у вис па га 
!“ рече поуздано кнез Гојко, који једва дочека да се заборави оно и сувише искрено излетање Вин 
орица, па се окрете, да код свога стола дочека Миросава.</p> <pb n="91" /> <p>„Стан’те, господо 
 од Косова долазио.</p> <p>Кнез Градоје дочека војводу снужден и невесео, као да му лице беше з 
им у турску војску, да је питам: што не дочека да сва српска војска на Косово стигне, него мучк 
 те мој благослов прати а Кнежев нек те дочека!“ И отиде Голубан.{S} Осташе у двору само дворан 
оље ако Бог да!{S} Спремао се да весело дочека прво чедо којим сад већ сваким даном очекује да  
гов долази с војском на Косово, да тамо дочека последњи наш одговор.{S} Знаш, војводо, да смо н 
ође најпречим путем своме дому, да тамо дочека вести од Крушевца!{S} После боја копљем у трње!“ 
леде и преста појати.{S} Али ипак мирно дочека да се света песма доврши, па онда, нешто уздрхта 
и издиже онаку људину у вис; али се поп дочека на ноге, па стегну старог витеза око паса и стад 
да се ставе у збијен ред, да свога вођа дочекају како треба.</p> <pb n="63" /> <p>Згрну се свет 
ће бити душама ваших очева на небу, кад дочекају душе оних јунака који ће на Косову јуначки пог 
„Јаох мени и до Бога мога!{S} Зар ја да дочекам да га мртва гледам!“ Узе се ударати песницама у 
 како наредиш!“</p> <p>Војвода би једва дочекао да се једном учини крај узбуни, па ма како било 
аше старац. „Зар вама, који не смедосте дочекати да се српска војска сва искупи?{S} Зар вама, к 
се осмехиваше.{S} Пријатељи и познаници дочекаше га с пехарима пуним вина, па се поздрављаху и  
енце војводи, који опет са своје стране дочекиваше сваког војника поздравом: „Здраво, јуначе!{S 
о: <pb n="119" /> Ти, војводо, остани и дочекуј и друге твоје клетвенике па с њима дођи на Косо 
Орлову!{S} Као враћамо се, па нас народ дочекује с певањем, а поп Каритон, у одежди кропи нас к 
стала.{S} Млади Боривој и Ристивор, чим дочуше да се две чете бију мачевима и буздованима, викн 
ући, пође живим кораком својој чети.{S} Дошав до заставе, викну оштро војницима да скину калпак 
им и сложним ускликом отпоздрављаху.{S} Дошав до на крај левоме крилу, окрете коња, да још једн 
раћен само својим младим унуком.</p> <p>Дошав пред војводу стари кнез га поздрави мачем па стој 
их да сте гусари а не властела!“</p> <p>Дошав под шатор изагна и Боривоја и Ристивора.{S} Рече  
љамо.{S} Могао сам ја и да не дођем!{S} Дошао сам као поштени твој клетвеник, и довео сам ти мо 
.{S} Ето чуј један од многих доказа.{S} Дошао незнан властелин у двор овај моме деду; вели путу 
вако зло!“</p> <p>„Па сад си већ ваљада дошао на крај казивању о јадима нашим?!“ питаше војвода 
екако окрепљен речју кнежевом. „Прво је дошао војводи под шатор ђак његов Ђурђе, донео пуно чис 
ли и пољуби, говорећи:</p> <p>„Добро ми дошао први пут у наш двор! <pb n="80" /> ....{S} Нека Б 
 да је каква светиња,</p> <p>„Добро нам дошао, млади властелине!“ рече кнез срдачно. „Како је в 
, „причаше ми Бошко и друге жалости.{S} Дошла су, кнезу, вели, у руке тајна писма, која су мног 
да им говори:</p> <p>„Хвала вам што сте дошли, да заједнички пожелимо срећан пут кнезу и кнежев 
ојим људима, да се вратимо откуда смо и дошли, а ти иди сам на Косово!“</p> <p>„Нека ти, војвод 
киваше кнезу и чети његовој: „Добро нам дошли, јунаци, и у добри час!{S} Донели да Бог да срећу 
ни и славни кнеже!{S} Нека су нам добро дошли и сви твоји јунаци!{S} Нека би наше друговање на  
 прихвати војвода. „Тамо се прича да су дошли неки наши поверљиви људи из Константинова, па јав 
и знате ли ви, господо, зашто је то зло дошло на ову нашу земљу и на нашу цркву?!{S} Ево да вам 
р писао Марку и нудио му да му од своје драге воље пред српском господом уступи престо српски,  
уни, па ма како било.{S} С тога одмах и драге воље пристаде на ово што стари кнез од њега тража 
а прихвати сина мога на крштењу.{S} Не, драги мој кнеже,“ настави војвода узбуђен, па метну обе 
 скрињице извади сјајну челенку окићену драгим камењем и утврди је у свој калпак.</p> <p>Раздра 
ебрним кандилима пред иконама у злато и драго камење окованим, беху искупљене неколике дворкиње 
 сутра до мрака доведем колико ти треба драговољаца!“</p> <p>„Нећеш ваљада претварати пост у мр 
 јави: да је свакоме коњу у седло добио драговољца, и да ће са половином сталне дворске страже  
 и засеоцима, нека викну да нам требају драговољци, јер нас Господин Кнез зове на Косово, да од 
дару да заборавља, колико је нама свима драгоцена глава његова!“</p> <p>Ту сад госпођа Мандален 
е — поробио, и срамним начином отео вам драгоцене челенке ваше!{S} И опет се тешим, што је Бог  
и ту гологлави, док се гроб не загрну и дрвена крстача не утврди.</p> <p>Кнез Градоје тада запо 
 под њим шарене простирке, подглавњаци, дрвене заструге с јестивом, шарене чутуре, гомилице од  
е столове, а по столовима беле погаче и дрвене боце и чутуре пуне црвенога вина.{S} Он сам — на 
покривене липовином, испод њих наместио дрвене столове, а по столовима беле погаче и дрвене боц 
ног снопа на њиви, колевка од шимширова дрвета, — пуна извезених белих тканина, и опет празна ј 
ј скрињи коју је са комадићем од часног дрвета и другим неким светим моћима кнез Градоје поклон 
а до сребрних таласа, што кроз грање од дрвља и шибља трептаху у даљини.{S} Још је дивније пред 
и у шарени перивој, преко њега у зелено дрвље украј реке, и преко овога у плаво небо, које се р 
тренутака чуло се само шуштање лишћа на дрвљу око воде, и зрикање зрикаваца у великој и мирној  
и све нижим гласом, и онда опет застао; дремајући прозборио би нешто кроз нос и неразговетно, п 
 а лакат на трпезу, и час <pb n="99" /> дремаше, а час упираше зажарене погледе у Гојка, и овда 
оде Радича, властелин Иван Порубовић од Дреновца!“</p> <p>Млад човек, који гологлав следоваше Р 
а опет духом пренуо и кликнуо својима: „Држ’те се јуначки, децо моја, Бог је с нама!{S} Напред, 
го ћу тебе да шаљем!“ „Држ’ се, попе!“ „Држ’ се, кнеже!“</p> <p>Већ по дуже трајаше то хрвање.{ 
Косово!“ „Није него ћу тебе да шаљем!“ „Држ’ се, попе!“ „Држ’ се, кнеже!“</p> <p>Већ по дуже тр 
 на њих!{S} Тако се кроз стотине година држала громада од камења, прост споменик подигнут рукам 
Мандалена, која се до тога часа јуначки држала, кад виде челенку свога мужа на клобуку свога св 
за ступове и зидине од двора, врапци су држали некакав свој сабор.{S} Били су се нешто силно уз 
ања.</p> <p>Није их дуго тако склопљене држао кад умукнуше комарци, и устави се хркање Ристифор 
} Збиља и јесте, да не мораш кроз живот држати уза се каквог попа Каритона.{S} А и што да не чи 
ам само пет година млађи, да се на коњу држати могу!{S} Ама ви сте, синци моји, млађи од мене!{ 
стрвених ступова што у мраморној авлији држаху на својим главама велику терасу.{S} Пустио се би 
 и стаде Боривоју с десне, док Ристивор држаше други светњак с леве стране младом кнежевићу, ко 
е да се бар овде пред лицем непријатеља држе сложно као права браћа!{S} А кад би га сви оставил 
це од сребра и злата, што их у Крушевцу држе Дубровчани, Которани, Будванци и други Срби Примор 
 се кнез посади у једну велику столицу, држећи једнако у руци писмо војводино, које још не хте  
 још једнако стајаше поред своје матере држећи једном руком њену руку а другом узду од свога ко 
ио да га мати к себи привуче и обгрљена држи, не скидаше својих погледа са старога витеза.{S} О 
исоку танку трску коју светац у десници држи, повија уска кожна листина, на којој црним словима 
ара, нити тражим да ви вашим метанијама држите моје здравље.{S} Ја вас питам: је ли царев закон 
с целом својом војском кренуо натраг за Дринопољ, биће још пуно дивљих пљачкаша, бесних гусара  
 Агарјански са силном војском кренуо од Дринопоља путем у Србље.{S} Ено нам је и нов поклисар њ 
ах клетвама поклисаревим да се војска у Дринопољу скупља, да пође преко мора у Караманију.{S} Е 
ће руха, и свиле и аксамита, и сребра и дробна бисера да се кућама доноси!{S} Ето огледај, па ћ 
распрштаваху својим веселим а покашто и дрским доскочицама.{S} Изгледало је као да се неки сват 
нџак-Беговим и око њега.{S} Наслонио се друг другу на рамена, па ако ко што и проговори, прогов 
, на Косово.{S} Стари Милојко, вршњак и друг нашега кнеза Градоја, сед као и он, пољуби Кнегињи 
баш као да му не беше унук него витешки друг!{S} Грлећи старца Боре рече:</p> <p>„Благо мени, ш 
ти си ми мио пријатељ; два пута мио као друг мога покојног ми оца.{S} Ако ти, кнеже, можеш да з 
нема ни једнога цветка?!{S} Није он лош друг у овој нашој дружини!{S} Снахо моја, имаш ли откуд 
м да помаже староме кнезу, и онда и сва друга господа — сви смерно стојећки — узеше појати.{S}  
че кнезу Градоју да га кнез Вукан и сва друга господа моле да похита к њима, јер нађоше војводу 
два добра Хришћанина и два од детињства друга.</p> <p>Млади властелин Иван беше устао; изненађе 
...{S} На бојноме пољу јунак нема бољег друга и пријатеља, него што му је коњ који га носи!{S}  
/p> <p>У томе часу брзим кроком стизаше друга чета.{S} Њен вођ, с голом кривом сабљом у десници 
јсци у сретање.</p> <p>Док се војвода и друга она господа с њиме и око њега домишљаху, шта ће т 
њем кликтању њихову.</p> <p>У томе се и друга властела весело здрављаше са кнезом.{S} По неко о 
 стотину корачаја а од војске се одвоји друга чета од четрнаест коњаника, па пође полагано у ко 
те док једна наваљиваше на Србе с лица, друге две зађоше им с левог и десног бока.{S} У тренућу 
итати само бистре очи Ђакона Јеротија а друге никоје!“</p> <p>И онда зовнуше ђакона Јеротија, к 
астави окренув се Ивану: „Не знам ја за друге свеце; али је нама наш светац свагда помагао.{S}  
чку бубњем озго из стана, остаци од оне друге чете распршташе, сваки њен коњаник, који оста жив 
119" /> Ти, војводо, остани и дочекуј и друге твоје клетвенике па с њима дођи на Косово кад ти  
“ настављаше Гојко, „причаше ми Бошко и друге жалости.{S} Дошла су, кнезу, вели, у руке тајна п 
гу?“ питаше старац више самог себе него друге око себе; „што сам те давао на књигу?{S} Збиља и  
="63" /> <p>Згрну се свет и с једне и с друге стране отворенога пута, и заћута кад угледа како  
 стари кнез пригибаше час с једне час с друге стране око Ристивора, узалуд по правцу руке његов 
тењу прима српско име!{S} Пуштај ти нас друге, а с Вуканом ето остани па сврши свето крштење св 
ху два хрта, један бледомрк као срндаћ, други сивоплав као да је од дивљих голубова боју позајм 
Једни се загледаше у гриву својих коња; други се опет погледаху значајним погледима.{S} Кнез Ву 
е може, а да за њих живих <pb n="21" /> други неки јунак води кнеза Орловића војску!{S} Је ли т 
тарци, удовице и ситна деца без отаца!“ Други би опет прихватио: „Та није ваљада сва Србадија с 
еки од њих као у истини запрепашћени, а други опет ударише у смех.</p> <p>„Како ћемо се кретати 
ко се носе с једног краја трпезарије на други и опет натраг, огледајући ко ће пре кога о патос  
се немирно с једнога краја терасе до на други.{S} Тек у неко доба устави се пред Ристивором, па 
оје причање. „Наша војска одби први, па други, па и трећи напад непријатеља.{S} Сунце није било 
у не разби буздованом главу, те да виде други људи да му је мозак недокуван?!“ срдито прекорава 
ац од седамдесет лета!</p> <p>Сад приђе други један по стар сељак а <pb n="68" /> за њим једна  
у сви прикумци; док ми празнисмо пехаре други ухватише Славу Крилатицу!{S} Е нека им је срећно  
е га најближи другови стишавати, док се други грохотом насмејаше.{S} Кнез Градоје састави веђе, 
е Боривоју с десне, док Ристивор држаше други светњак с леве стране младом кнежевићу, који, пра 
е могаше ока склопити док не запеваше и други петлови.{S} А тада му се лак сан спусти на трепав 
но кликтати.{S} Те усклике прихваташе и други народ који ништа не виде шта тамо пред двором бив 
, господару,“ рече Ристивор, „и једни и други још су много кивни; побиће се опет и још горе, чи 
у држе Дубровчани, Которани, Будванци и други Срби Приморци.{S} Истом се Господин Кнез с војско 
ајпре један гласоноша, па мало за њим и други, па и трећи са разних предстража, и јавише Кнезу  
отурише се кроз своје војнике и један и други; оба натмурена и срдита; оба с голим мачевима у р 
{S} Него да оставим то.{S} Ви и један и други скочисте као жеравицом опржени, кад се само помен 
не одазиваху.</p> <p>„Пали су и један и други!“ викнуше му неки Турци.</p> <p>„Ох, мој добри де 
Седај доле у тај сто!“</p> <p>И један и други, као да су грешни ђаци пред строгим учитељем, пог 
енух да би добро било, да се и ми као и други паметни људи вратимо дома, ти <pb n="194" /> си с 
скиде одмах свој сребрни шлем, те и сви други учинише тако, и осташе гологлави као да су у цркв 
рунуше низ образе.</p> <p>Приђоше и сви други кнезови и властела редом, и исцеливаше свога мртв 
 Вукан, и нека остану сви игумани и сви други духовници.{S} Биће ти и сину боље знамење јуначке 
росав упорно. „Ја сам човек као и сваки други човек, и мени је прво да чувам моје име и част мо 
би ти за душу ако би погинуо!“ прихвати други један кмет из гомиле.</p> <p>„Не тражим ја да ви  
, да је прати док се не уморе, сав онај други свет оста као укопан око госпође Мандалене.{S} Же 
“ повикаше неки од властеле гневно, док други питаху: „Ама, ко је, казуј му проклето име ако га 
 се Ристивор подиже, пољубив му руку по други <pb n="197" /> пут, кнез му шапутом рече: „Иди, м 
 ућута.{S} Узалуд гледаше час један час други од она два млада човека да га у разговор увуку.{S 
почни, брате!“ привикаше неки, док опет други говораху: „Кажи нам само је ли све добро, или има 
, загрли старца, пољуби га у један па у други образ и поздрави га добродошлицом.{S} Градоје се  
грли Ристивора, пољуби га и у један и у други образ па, грцајући од суза, рече: „Ја теби, добри 
са, загрли га живо и пољуби у један и у други образ, баш као да му не беше унук него витешки др 
ype="group" xml:id="SRP18990_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>На војводину двору</head> <pb n= 
ype="group" xml:id="SRP18990_P3"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>На догледу Косова</head> <pb n=" 
реметити него настави да прича:</p> <p>„Други опет узеше да вичу: „Ама лако је кнезу, и лако је 
Истом оне две прзнице оставише један за другим трпезарију, а дотрчаше слуге да јаве војводи, да 
у довршили појање, кад дотрча, једно за другим, неколико дворана и момака, па узбуњени и у вели 
који се доиста напрезаше да окрене коња другим правцем. „Натраг, кад ти кажем!“</p> <p>Па у срд 
 будем.{S} Ако ли буде Божја воља да са другим срећним јунацима погинем на Косову у служби цара 
коју је са комадићем од часног дрвета и другим неким светим моћима кнез Градоје поклонио своме  
ме часу стиже под шатор игуман Пајсеј с другим духовницима.{S} Кад виде војводу мртва, и кад чу 
а својим питањима старцу; а већ један с другим ни реч да прозборе.</p> <p>Рано пред зору устаде 
 све напоре једнако разговараху један с другим: „Да видиш, кнеже, ко је поп Каритон!“ „Да видиш 
доје стадоше по средини између једних и других војника.{S} На заповест војводину спустише мачев 
ина Бошка Југовића!{S} Али има још пуно других наших јада!{S} Ето ниси могао свратити ни у једн 
Гојку у реч. „По своме срцу суди о срцу других људи!{S} Знате и сами колико пута у мало главу и 
око њега искупимо најдаље до Видовдана; друго, страх ме је хоће лукави Агарјани спазити да у Го 
ји се Рим-папи као своме идолу клањају; друго зато <pb n="89" /> што ви, велика господа и велик 
 са једним лудаком какав сам ето ја!{S} Друго би било, да је сва војска пошла с тобом!{S} Али п 
озно, ал’ тек опет изишли на Косово!{S} Друго, баш зато што смо се опознили, ми би ваљало босон 
се ти зато на нас, а и њему опрости.{S} Друго те молим, помоли се Светој Тројици да нашем чести 
дно него три срца, тек се једно умори а друго се разбуди.{S} Сећам се ја добро што је мени мој  
и њему за руком поћи да старог кнеза за друго одреди.</p> <p>Боривој је красан младић од петнае 
веђе, невесело окреташе најпре једно па друго ухо, не би ли и сам чуо, да ли доиста може неко д 
<p>„Само тако што нека не да Бог, а све друго како хоће!“ рече кнез Гојко.</p> <p>„Господине во 
 занос!{S} А како да вам испричам и све друго!{S} Бој је трајао неколико сахата, имаће да се пр 
 Чинило јој се, као да то што чује није друго него тихи и опет дубоки уздах целе српске земље,  
аш као да си почео да стариш!{S} И није друго, кад те ето очи издају!“</p> <p>„Али, молим те, д 
тором неко опева и да то што чујем није друго него свечано брујање оне свете погребне песме „Со 
з Вукан говораху паметно, и никако није друго него онако!“</p> <p>„Зар и ти знаш шта је паметно 
азара; а може бити она звезда тамо није друго него света душа његова, која оданде на нас тројиц 
рбадије памет заузме прво место, а срце друго!{S} Ако паметно и хладно размислимо видећемо на м 
јка; обоје сте млади, али сте и једно и друго паметни, и могли би бити угледан и срећан пар људ 
веровао <pb n="41" /> да и не може бити друго него да ће Срби победити.{S} И у мислима таквим в 
.{S} Али је ово с нашим војводом сасвим друго.{S} Он се убио не као <pb n="161" /> кукавица, не 
ињала!“ говораше кнез Нинко, прозван од другова кнез Винко, па се узе љуљати главом и намигиват 
 бих војводу, да нас ослободи од таквих другова!“</p> <p>„Ево ћу им ја“ узе реч војвода, „са мо 
јуначко здравље.{S} Никоме се од својих другова кнез Гојко није толико обрадовао као кад виде с 
шли и сви твоји јунаци!{S} Нека би наше друговање на бојноме пољу било на славу цара нашег и на 
 попила!{S} Него, како ја нисам с тобом друговао по крчмама Крушевачким, молим ја тебе: пази ти 
 покојнога кнеза, пређе и на све његове другове, те се без разговора и без шума полагано удалиш 
ре, да ли....“</p> <p>Узеше га најближи другови стишавати, док се други грохотом насмејаше.{S}  
молићу и вас, свети оци, и вас, господо другови и пријатељи, да им опростите што се огрешише о  
рну закрвављене очи своје, — „и ако смо другови од детињства, и ако смо у младости заједно вино 
дјездио.{S} По вечери уочи тога дана, — другог по одласку Кнежеву — он се јави Кнегињи па јој р 
 једнога или двојице иза певнице никога другог у цркви не бејаше.{S} Али мало после њих ето и в 
хтео својим цвркутом да надцврчи сваког другог, па ма танка грла попрштала.</p> <p>Голубови су  
е сунце обасјало два гроба, један поред другог.{S} Санџак-Бег је заповедио те је сваки његов во 
ом, шарене чутуре, гомилице од јабука и другог воћа, венци од плавог и црвенога цвећа пољског и 
ства. „Немојте да хитамо да се један на другога камењем бацамо.{S} Ко зна?{S} Може бити то су с 
ме прекора, које ето ви бацате један на другога, али које пада на моју главу!...{S} Право је да 
осав и властелин Витомир дигли један на другога људе своје, те се између њих сад бије љути бој. 
м загрљајем опростише се нежно једно од другога.</p> <p>Ристивор осети како му је срце пуно, ка 
у, кад овај дохвати за руку и једнога и другога па их поведе у свој шатор, гунђајући: „Да не зн 
водо, овога часа отерао бих и једнога и другога из дружине, у којој је поштених људи и честите  
ко узбуђена, запињући језиком на свакој другој или трећој речи, говораше:</p> <p>„Молим те, баб 
ма тој шуми поље се полагано уздизаше к другој једној шумарици, која се као зелен венац повијаш 
 котлић у једној а киту сухог босиљка у другој руци.{S} Иза попа корачаше стари кнез гологлав;  
кући, где сам ја с мојом <pb n="156" /> другом братијом вечерао, и рече: „Зове те војвода да од 
 матере држећи једном руком њену руку а другом узду од свога коња:</p> <p>„Синко, додај ми твој 
ре са три одморне војске, која једна за другом у борбу ступаше!{S} Усред овог трећег и страшног 
аху.</p> <p>Кад већ стигоше једно према другом на својих двадесет корачаја, Турци се уставише,  
о ако не буде — преко мога знања — коме другом срце своје дала!...{S} Она је красна и честита д 
волела да је теби дамо, него ли ма коме другом од наше властеле.{S} Али, добри човече, што је н 
 да се види и поздрави са својим старим другом и пријатељем.{S} И није дуго потрајало па ето га 
n="137" /> лако било поверовати ни оном другом.{S} Ко је имао срца за ову земљу, није могао дру 
 лактовима гуркају, и овда и онда један другом главом и очима знак дају, да крочи напред и да о 
е један другом, и нека пруже руке један другом.{S} Господин Кнез и ова земља требају данас свак 
че стари кнез задовољно. „Пружите један другом руке!...{S} Тако!...{S} Пољубите се!{S} Тако!{S} 
о вас, само ето нека прво опросте један другом, и нека пруже руке један другом.{S} Господин Кне 
> <p>„Ево су се јутрос измирили и један другом опростили.{S} Сада те ја молим, опрости им и ти, 
од властеле казати, шта сте дужни један другом а шта обојица нама свима.{S} Одлазите сад!“</p>  
буњена.{S} Приђоше по један корак један другом, па опет стадоше и гледаше се не зборећи ни речи 
и хлеб <pb n="92" /> и писмо вино један другом у част и у здравље.{S} А молићу и вас, свети оци 
ашћен, али само за један тренутак.{S} У другом тренутку он је већ стао између Миросава и Витоми 
ј им срце да осете да греше један према другоме, да се греше о добро име својих родитеља, да се 
 просто паде на прса своме од детињства другу, и кроз гласно ридање нарицаше: „Друже и брате мо 
Погледа мало по небу, те на једну те на другу страну, загледа се подуже у Зорњачу, која у дивно 
, погледах на једну страну, погледах на другу страну, погледах на постељу, док ми се очи отеше  
аше, али јој низ беле образе суза једна другу сустизаше.</p> <p>Кнез викну својим војницима да  
Беговим и око њега.{S} Наслонио се друг другу на рамена, па ако ко што и проговори, проговара т 
 срцу његову.{S} Једна мисао витлала је другу, онако како се зрикавци, у високој трави око оног 
{S} Опрости и мени, некада твоме верном другу а сада твоме старим слузи!{S} Авај жалости моје!. 
че млади кнежевић. „Једна је уметнута у другу.{S} Ево да ти читам шта војвода пише!“</p> <p>И о 
 трпезарију.{S} Ето питај војводу и ову другу господу, нека ти они кажу, а да ти ја не казујем, 
 на постељу, док ми се очи отеше на ону другу страну постеље на велики сто поред ње.{S} На моју 
 је поклонио, кад узрасте поноси твојом дружбом и твојом службом, како сам се ја поносио дружбо 
 твојом службом, како сам се ја поносио дружбом твога јуначкога оца, и очинском пажњом твога сл 
оје јуначко срце, мој Лабуде, мој верни друже!“</p> <p>„Дедо“, узе реч Боривој; „кад твој Лабуд 
 другу, и кроз гласно ридање нарицаше: „Друже и брате мој!{S} Што нас тако остави?{S} Што прекр 
ога рода кад ваља гинути|“</p> <p>И сва дружина, силно раздрагана, скочи на ноге и кликћући исп 
прихвати Ристивор весело. „Нека је наша дружина окићена, и <pb n="71" /> и нека нас ти водиш, п 
 иде!{S} Може ли он без дружине, може и дружина без њега!{S} Понео се па мисли е не може ни цар 
163" /> једном вас све, у име целе моје дружине, молим опојте нам војводу по закону!{S} Ако вид 
ка иде кад му се иде!{S} Може ли он без дружине, може и дружина без њега!{S} Понео се па мисли  
 часа отерао бих и једнога и другога из дружине, у којој је поштених људи и честите Србадије!“< 
и ти, у име своје и у име све господе и дружине наше!“</p> <p>Војводи се скиде једна велика бри 
>„А сад вас молим!“ рече Градоје својој дружини тихим гласом, готово шапатом, као да се боји да 
оди!{S} Заборависте шта дугујете својој дружини!{S} И што је најцрње, заборависте шта сви дугуј 
о сврши, кнез Градоје рече својој малој дружини:</p> <p>„Ходите, помозите ми да пребројимо шато 
етка?!{S} Није он лош друг у овој нашој дружини!{S} Снахо моја, имаш ли откуд ма само зелен лис 
пуни пехар вином из кондира, погледа по дружини, и онда уздрхталим гласом поче да говори:</p> < 
до, — опростите ми, господо и господска дружино!“ узе стари кнез беседити. „Биће да се кнезу Ву 
и главом и намигивати на своју најближу дружину.</p> <p>Привикаше на њ да умукне и дадоше му пу 
ме својих родитеља, да се греше о своју дружину, о свога војводу, о Господина Кнеза на Косову,  
е ето много сањив те није за ову трезну дружину!</p> <p>„Ко сањив?!“ викну Винко па удари песни 
, то да заборавимо!{S} Немој, славе ти, друкчије!{S} Него ето ћеш да преноћиш на постељи, на ко 
да, како је данас по нашој Србадији све друкчије, него што је под њим било!“ Рекох тако; али ет 
у Каритону. „Ти се сећаш како је то све друкчије било за наше младости!{S} Онда смо имали свагд 
Ја колико пута бројах, сваки ми пут све друкчије излази!“</p> <pb n="192" /> <p>Узеше сад сва т 
 ластавице!“</p> <p>„Тако је!{S} И није друкчије!“ привикаше живо многи од господе.</p> <p>Стар 
 — оно се вижљиво ђаче — и не изгледаше друкчије него као ђаче — изви из загрљаја своје матере  
ика, да загледамо је ли војвода могао и друкчије наредити него како је наредио.{S} Али што се н 
удем.{S} Знам добро да је он могао то и друкчије да нареди, јер има међу вама који би по слави  
удма!{S} Не замерај ми, војводо!{S} Али друкчије бити не може.{S} Моји ће људи у час разапети м 
ина на сигурно веровала да не може бити друкчије, него да ће српска војска разбити безбожне Ага 
.{S} Чињаше му се да већ и не може бити друкчије него да ће Бог и свеци Хришћански помоћи роду  
о је имао срца за ову земљу, није могао друкчије до да сузе рони и да се икаквоме добру не нада 
 војводине.</p> <p>„Издаја!{S} И никако друкчије него црна излаја!“ понављаше рањеник горко.</p 
и деци њеној!“</p> <p>„Тако је и никако друкчије!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p>Кнезу Гр 
ој сети и жалости!“</p> <p>„И није само друкчије, него је све горе, кнеже!“ упаде му у реч игум 
један велики брест, који се видео близу друма с ону страну крчме а на путу ка Косову.</p> </div 
 већ сместио, а да неколике страже пођу друмом царским к југоистоку, и мало и у лево и у десно, 
ти кажем: да смо у оној крчми на цареву друму наишли на чудне гласе!{S} Прво, крчмар и крчмариц 
Он те са својима чека у крчми на цареву друму код Цареве Громаде, одовуд Вучитрна.“ Ту Ристивор 
ило!“ Рекох тако; али ето се ни веселим друштвом вашим, ни дивном малвасијом, којом нас војвода 
бучила, који ето очевидно жали за нашим друштвом!“</p> <p>„Жао ми је Јабучила,“ рече кнез; „али 
к-Бег некако свечаним гласом, у коме је дрхтао тих прекор староме, са три ране незадовољноме кн 
и Кнезу под шатор!{S} Милош беше блед и дрхташе од гнева, али се горко осмехиваше, па, винув се 
ад отвори по дугачку листину, и глас му дрхташе кад поче да чита:</p> <p>„Од мене Кнеза Лазара, 
абоден стоји, његов нож који на златној дршци носи његово знамење!{S} А где ли му је мач?!“</p> 
в, његово полагано спуштање са висине у дубине, оно његово застајивање, она очевидна борба њего 
резаше своје старачке очи да продре што дубље у сиву даљину!</p> <p>„Ено!“ викну сад живо Борив 
аној светлости њиховој, по тајанственој дубљини њиховој не више жена, него неко божанско створе 
колико пута, па се онда пусти у некакве дубоке мисли, не скидајући погледе своје са красног лиц 
ства!“</p> <p>Пусти се за тим у некакве дубоке мисли и шеташе се немирно с једнога краја терасе 
лику терасу.{S} Пустио се био у некакве дубоке и сетне мисли.{S} Рекао би човек да се загледао  
} Изгледаше као да се упустио у некакве дубоке мисли, или да пушта памтење своје да лута по Кос 
ова.{S} Беше погружен у некакве тужне и дубоке мисли.{S} Око њега се опет искупише сви кнезови  
, а руку на колено, пустио се скрушен у дубоке мисли, уздисао би тешко, сузе ронио, и устајао с 
 хладан камен на срце навалио; једва се дубоки уздаси овда онда отимаху испод њега; али никоме  
то што чује није друго него тихи и опет дубоки уздах целе српске земље, уздах коме <pb n="45" / 
ви ме саму!“</p> <p>Ристивор се приви у дубоки поклон, приђе и пољуби јој скут од горње хаљине  
јим.{S} Напунише му се очи сузама, па с дубоким уздахом прозбори: „Еј, мој верни Некудиме!{S} З 
ди!</p> <p>Млада се жена усправи; дахну дубоким дахом, као да јој се са срца тежак терет скинуо 
Клече поред њега, пољуби му десницу, па дубоко узбуђена, запињући језиком на свакој другој или  
ад приђе смерно и Ристивор.{S} Гологлав дубоко се поклони пред старцем, па, савив руке на прса  
утњава, као да негде грми, или да негде дубоко испод земље некакав џин овда и онда захрче.</p>  
јводо!“ рече свечано стари кнез Градоје дубоко ганут и сузе ронећи.</p> <p>„Бог да га прости!“  
 наслањала, Ристивор испаде, поклони се дубоко пред старцем, па рече:</p> <p>„Дворанин војводе  
днесав леву руку над очи, проли сузе, и дубоко уздахнув рече само толико: „Зар тако, Вуче?!.... 
чи на ноге, протре мало очи, преви се и дубоко поклони кнезу па смерно рече:</p> <p>„Добро ти ј 
слушаше Иван како Ристивор равномерно и дубоко дише.{S} Није дуго потрајало па грло Ристиворово 
што их нема!“ уздахнуо би Кнез гласно и дубоко.{S} Па би онда опет духом пренуо и кликнуо своји 
воду нашег?!“ питаше кнез Градоје и сам дубоко узбуђен, и узе се крстити од чуда.</p> <p>„Уђи п 
<p>„Станите, по Богу, господо!“ рече он дубоко узбуђен и блед у лицу. „Немојте да од једнога зл 
“ понављаше стари кнез тихо, а очевидно дубоко ганут.</p> <p>„Пре него ће издахнути,“ настављаш 
је, обори главу ниско, замисли се нешто дубоко за неку тренут, па онда с тешким уздахом диже гл 
опазим ја да нам је Господин Кнез нешто дубоко замишљен, сетан и невесео.{S} Једно вече вечерах 
90_C4.5"> <head>V</head> <p>Било је већ дубоко у ноћ кад се кнез Градоје од Орлова Града устави 
в.{S} Гледаше га, и гледаше га; уздахну дубоко; приђе <pb n="43" /> му полагано као да се боји  
тарац један, одевен у господско рухо од Дубровачке скрлатне чохе, са жутим, меканим чизмама до  
анину да огледају младог сокола, ког му Дубровачки трговци ономад дароваше.{S} Волела бих да ми 
на у Дубровнику, учећи се од калуђерица Дубровачких.{S} Још неколико убода танком иглом од биљу 
мену Витомир. „Пре пет година путовах у Дубровник, да дигнем поклад мога покојнога оца.{S} У пл 
 српске са Приморја!{S} У славу славног Дубровника, у славу красног Котора, у славу питоме Будв 
млада девојка провела неколико година у Дубровнику, учећи се од калуђерица Дубровачких.{S} Још  
 сребра и злата, што их у Крушевцу држе Дубровчани, Которани, Будванци и други Срби Приморци.{S 
н Кнез с војском кренуо дно, а неколики Дубровчани сазваше све Приморце на збор.{S} Најстарији  
ња.{S} Орловићи дадоше те руднике неким Дубровчанима под закуп, а ови доведоше Сасе из Новога Б 
би наизменце час наређивао трубачима да дувају, а час их опет устављао те да он скупљеноме свет 
 и трубаче, нека ударају у бубње и нека дувају у трубе, а огласнике пошљи по селима и засеоцима 
ису бубњари ударали у бубњеве и трубачи дували у трубе.{S} Овда и онда мек и мирисан поветарац  
 ми је ову земљу срећа оставила!{S} Ето дувасмо у трубе цео дан, ударасмо у бубњеве, проливасмо 
рне власи ускомешане ветрићем који тихо дуваше, његова широка прса покривена панцером од позлаћ 
десно час лево ухо к поветарцу, који му дуваше у потиљак; али никако да ухвати ма и најмањи одј 
 под тим шатором.{S} Могах чути како се дуг и жив разговор води, па све живљи и живљи.{S} Па се 
 баштинама.{S} Што ти опростиш — био то дуг, биле то перпере, била то кривица — нека је просто  
 плочама од спода — стајаше снизак а по дугачак ковчег од храстовине, на који је Ристивор донео 
ћима у Орлов Град.</p> <pb n="25" /> <p>Дугачка зидина на десно од огњишта била је окићена, и г 
зарију благу светлост са севера.</p> <p>Дугачка зидина према овој, а лево од огњишта, исписана  
ком бројила је полагано зрно по зрно на дугачким бројаницама; десном је притисла крст са Распећ 
не, у црном оделу једне калуђерице и са дугачким, свиленим плаштем једне игуманије.{S} Левом ру 
ог, танкоструког раста, с нешто мало по дугачким али ипак облим, као млеко белим лицем, дивно с 
свеца; метаниса три пута и узе жуборити дугачку некакву молитву, крстећи се живо и скоро без пр 
оме Боривоју задрхта рука кад отвори по дугачку листину, и глас му дрхташе кад поче да чита:</p 
видовит могао је да види, да онај његов дуги и жудни поглед трепти дахом: „Душо моја!“, и да он 
љане па тихом једном узбрдицом на којој дуги редови зеленим грањем и лишћем покривених колиба б 
рсима, широким зеленим мачем о бедрима, дугим копљем о рамену и шестоперним буздованом о јабуци 
ишица, жилаве руке; сед, с дугом косом, дугим брцима, а округло поткресаном густом брадом око р 
 и веру Хришћанску!“</p> <p>Лабуд зарза дугим вриском као да кликће, <pb n="200" /> па полете н 
пунише се сузама, које би затрептале на дугим трепавицама, па падале низ образе као крупан бисе 
да гине!“ Господин Кнез погледа нас све дугим а невеселим једним погледом, па рече само: „Зна д 
оге жетеоце и жетелице; прионули били у дугим редовима по њиви; пригибљу се ниско по класју и с 
 него заиска да види вез, посматраше га дуго и хваљаше га много.</p> <p>Мало час па опет однеку 
и царевој борио на Косову.{S} Ћуташе за дуго као да је онемио.</p> <p>„Проклети да су издајници 
нали су да је будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни брком да макне, а к 
ед, а сиромах Ристивор унатраг.{S} Није дуго потрајало а Боривој се окрете да види шта је с Рис 
се лак сан спусти на трепавице.{S} Није дуго спавао кад се трже, баш из најслађег сна, на жустр 
ушаху што им он нешто говораше.{S} Није дуго потрајало па сељани и сељанке журно покупише српов 
тивор равномерно и дубоко дише.{S} Није дуго потрајало па грло Ристиворово зајеча тихо и потмул 
ајвећој тишини очекујући нешто.{S} Није дуго трајало, па из великог зеленог шатора, пред којим  
м старим другом и пријатељем.{S} И није дуго потрајало па ето га натраг у трпезарију водећи за  
ти се и прући по свом плашту.{S} И није дуго трајало па се неуморљиви зрикавци ућуташе запрепаш 
ричека Иван, сад ћу бити готов!“ И није дуго потрајало па изиђе пред шатор, предаде запечаћену  
дмах да учине како им рече.</p> <p>Није дуго потрајало па се њих двојица вратише водећи за собо 
 скупоценим мирисима.{S} Везиља гледаше дуго и дуго у русокосу и белолику Магдалену.{S} Гледају 
 да је будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни брком да макне, а камо ли  
еним мирисима.{S} Везиља гледаше дуго и дуго у русокосу и белолику Магдалену.{S} Гледајући је с 
, падох и ја рањен.{S} Мора бити да сам дуго без свести лежао, јер кад отворих очи видех звезде 
е одговор Ристиворов.{S} Млади витез по дуго стаја пред њом нем и замишљен, и гледаше преда се  
ављам те, верни мој војводо.“</p> <p>По дуго нико од млађих не смедијаше да што проговори, а ст 
нство њихово.{S} Учини се многима да то дуго траје, и нестрпељиво извијаху вратове погледајући  
 сласти слатког снивања.</p> <p>Није их дуго тако склопљене држао кад умукнуше комарци, и устав 
их суза, него се заплака, и плакаше још дуго кад већ давно прешао беше гроб војводин.</p> <p>За 
:id="SRP18990_C4.2"> <head>II</head> <p>Дуго је кнез Градоје јахао сам.{S} Не хтеде се осврнути 
отворена врата из собе у ходник.</p> <p>Дуго је у ноћ Ристивор причао своме новоме пријатељу о  
астом четом и свиленом заставом.</p> <p>Дуго остадоше тако гледајући за њима.{S} А кад чета зам 
четрдесет година, с лепом црном брадом, дугом косом, образима препланулим од сунца, црним очима 
очима, танким лепо повијеним обрвама, и дугом и густом црном косом.{S} Била је то лепа и милокр 
пала беше на колена, да својом густом и дугом русом косом утире са ногу Исусових покајничке суз 
ју, чврстих мишица, жилаве руке; сед, с дугом косом, дугим брцима, а округло поткресаном густом 
} И што је најцрње, заборависте шта сви дугујемо у оваким данима нашем цару и отачаству!...{S}  
еколико година.{S} Ми добро знамо да ти дугујемо што си за нас цару платио цареву перперу.{S} А 
р нас није срамота?!{S} Заборависте шта дугујете нашем домаћину и нашем војводи!{S} Заборависте 
ину и нашем војводи!{S} Заборависте шта дугујете својој дружини!{S} И што је најцрње, заборавис 
м опраштам све перпере које нашем двору дугујете.{S} И пустићу вам одмах све сужње колико их го 
ен венац повијаше по челу те косине.{S} Дуж тога венца и одмах испод њега беху неколики редови  
на мене сама, а ни на једног од вас.{S} Дужан сам и њему и вама да покажем бар да видим колико  
и разлоге за ту заповест, што нисам био дужан давати вам.{S} Бришем сад све моје разлоге.{S} Ос 
„Какве снове ти бунцаш?{S} Каква кћерка дужда од Млетака?!{S} Ти си пијан, Винко!“</p> <p>„Обој 
зуј, брате, је ли Каталина, бела кћерка дужда Млетачкога, још онако млечно бела, да л’ још носи 
 пођосмо, оста она „Катинка бела кћерка дужда од Млетака“.{S} Хахаха, хахаха!{S} Ено је сав Кру 
же он да буде без тебе, коме је некаква дуждева кћи у једној Крушевачкој крчми мозак попила!{S} 
 само да питам Гојка, је ли свраћао код дуждеве кћери, и да ли ме је мило помињала!“ говораше к 
да право у очи кнегињине; али не могаше дуже од једног тренућа да издржи погледе њене.</p> <p>„ 
 попе!“ „Држ’ се, кнеже!“</p> <p>Већ по дуже трајаше то хрвање.{S} Попу ударила крв у образе, у 
ише тешње у гомилу за себе, шапутаху по дуже, па ће онда опет игуман Пајсеј узети реч:</p> <p>„ 
а хоће.</p> <p>„Војводо!“ поче после по дужег ћутања, „праведна је твоја жеља да видиш какво ће 
е у нешто, чисто се скаменио.</p> <p>По дужем ћутању проговориће кнез: „Ето вам, децо, највећа  
ве земље нисмо дужни да идемо на војну; дужни смо само да бранимо овај град, ако га и кад га не 
утра порота од властеле казати, шта сте дужни један другом а шта обојица нама свима.{S} Одлазит 
амо оволико: „По закону ове земље нисмо дужни да идемо на војну; дужни смо само да бранимо овај 
Марка — призна за краља све Србадије од Дунава до Солуна.{S} Али ето нема од Марка никаква одго 
вор поуздано; „само наше авети нису зли дуси, него чисти и добри!{S} Кажу, брате, да пре него ш 
њихова!{S} И док само овај змај Душанов духне, разнеће их као плеву!{S} Камо?{S} Дајте вина ова 
водино писмо прочита!“</p> <p>Одједаред духну поветарац, влажан и хладан.{S} Од запада ударише  
те за то њени погледи прогањају нечисте духове из људи, лече бесомучне, малодушне праве јунацим 
 и с војском његовом отишло је по доста духовника.{S} Остао је, да одслужује придворну црквицу, 
ојводом око двадесет које властеле које духовника.{S} Све је то било весело, збивало шале и прш 
о и пехаре испијемо у славу и у здравље духовника који се не деле од свога Господина Кнеза и од 
о појање игумана Пајсија и његове браће духовника, који као с договором запојаше дивну песму: „ 
цу где јутрења тек почела беше.{S} Осем духовника у олтару и по једнога или двојице иза певнице 
вена војводским плаштом и шлемом, девет духовника и десети Ђакон Јеротије узеше тужним гласом п 
 динар траје!“</p> <p>Кнез уђе у гомилу духовника, који из олтара излажаху, и тражаше да нађе п 
мејаше се гласно кнезови и властела.{S} Духовници се згледаху; неки се узеше крстити и шаптати: 
царем час опет између себе; али су онда духовници упадали с крстом у руци међу укрштене мачеве  
е растопи у сложно „Многаја љета“, које духовници слаткогласно калуђерски поведоше.</p> <p>Кад  
 могу?!{S} Бог с тобом, кнеже!“ викнуше духовници сложно.</p> <p>„Само, разуме се,“ настави ота 
, и нека остану сви игумани и сви други духовници.{S} Биће ти и сину боље знамење јуначке среће 
„Па не да, ето не да!“ привикаше сложно духовници.</p> <p>„Не да јер тако наредише Сабори Свети 
у придворну црквицу на јутрењу, куда су духовници с игуманом Пајсијем мало час отишли.</p> <p>„ 
.{S} Први он од властеле поче да помаже духовницима, да им појање што пуније буде.{S} Тада и мл 
сад, свети оци!“ окрете се кнез Градоје духовницима, „чим се ископа гроб, спремите се да се тел 
 стиже под шатор игуман Пајсеј с другим духовницима.{S} Кад виде војводу мртва, и кад чу од кне 
тамо Каритон.{S} Па се онда опет окрену духовницима, шкргутну мало зубима, поцрвене у лицу и ср 
 да пева јектенија узе да чита:</p> <p>„Духовницима, кнезовима, властели и свима војницима моје 
нез гласно и дубоко.{S} Па би онда опет духом пренуо и кликнуо својима: „Држ’те се јуначки, дец 
и позно да изиђемо него никако!{S} Нека душа Господина Кнеза са небеса види, да смо ми желели д 
и она звезда тамо није друго него света душа његова, која оданде на нас тројицу овде гледа!{S}  
у земљу а управ чело своје главе, да му душа види пут неба!{S} Видите ли да је мали нож, што му 
1" /> Косову!{S} Помислите како ће бити душама ваших очева на небу, кад дочекају душе оних јуна 
стиже један од оних јунака, с којима је Душан ширио границе царевини српској.{S} Свакоме дође н 
ћеш да преноћиш на постељи, на којој је Душан једну ноћ проспавао — или управо „пробдио“ како м 
сећаш какве си књиге писао кад ти их је Душан у перо казивао? „Војводо“ — настављаше кнез као < 
да ми дође да те питам: а које је добро Душан од свега тога видео?{S} Не казујеш ли и сам да је 
 у јужној кули, ону исту у којој је цар Душан преноћио кад оно идосте на Угре!“</p> <p>„Хвала т 
да с војском договара!{S} Шта ли би цар Душан рекао на господску <pb n="175" /> беседу кнеза Ву 
у и за том трпезом седео и обедовао цар Душан, кад је на војном походу на Угре свратио к Орлови 
у дворани, у којој је у овоме двору цар Душан једну ноћ ноћио.{S} Погледах по њој, погледах на  
 то зрело разумеш!“ прекиде га старац. „Душан не би постао цар, нити би границе свога царства р 
доје, којега се рука дотицала руке цара Душана, остане да прихвати сина мога на крштењу.{S} Не, 
 који си с Господином Кнезом Лазарем уз Душана војевао, ко сме да не слуша?!“ рече војвода, кој 
“</p> <p>„Господару, кад год нам хвалиш Душана — а кад нам га не хвалиш!“ — узе Ристивор смерно 
, и овај мој слуга?!...{S} Еј, мој царе Душане!...{S} Еј, мој честити Кнеже Лазаре?!...{S} Еј,  
 ти дао здравља и памети!“ Еј, мој царе Душане, ти би данас требао овој земљи!{S} Еј, мој Госпо 
 мој Господине Кнеже, шта ћеш ти један, Душанов јунак са благим и светим твојим срцем, у овој з 
дворана у нашем двору, у које ни поглед Душанов пао није.{S} Бирај само коју хоћеш!“ говораше в 
се срца њихова!{S} И док само овај змај Душанов духне, разнеће их као плеву!{S} Камо?{S} Дајте  
ико скроман да заборављаш да си помагач Душанов био, онда ето, хвала Богу, пуно дворана у нашем 
Србадији за Господара дао једног дивног Душанова јунака.{S} Молимо му се да нам га одржи здрава 
ми отац.{S} Не заповедам ти, али те као Душанова узор јунака молим и преклињем: тако ти Светога 
њих дихао!“ настави кнез Градоје. „И за Душаново доба властела се завађала час са царем час опе 
ридесет година.{S} Није био чуо за смрт Душанову, ни за раздор међу вастелом, ни за погибију Ву 
 тим кнез замоли војводу да га одведе у Душанову дворану, и да га ту за мало сама остави.{S} Го 
 кнез као <pb n="19" /> да чита некакву Душанову листину; „Војводо, да ми се у Недељу пред Видо 
их остатака од оних јунака, који су под Душаном ширили границе царства српског, а о којима је Б 
у теби, који си одрастао уз колено цару Душану, крваве сузе потицале кад си онаку књигу писао!{ 
“, рече, „да ми бар један део терета са душе скинеш.{S} Хоћу да ти се исповедим и да ми опрошта 
да опојати човека, лакога срца и малене душе, који залуди за неком женом, па се убија што не мо 
тај умор и ту сетност благородство њене душе, и госпоственост њене лепоте светлили су као пун м 
 пљачкаша, бесних гусара без вере и без душе, који ће да пљачкају богата села по Косову, да их  
, али нисмо кукавице, нити смо људи без душе.{S} Нико од нас не ће ништа теби пребацити, јер св 
ој сто а допаде задуван и блед, као без душе, најпре један гласоноша, па мало за њим и други, п 
а да сваким даном чита молитве за покој душе војводе Радича!“</p> <p>„Хоћемо, кнеже Орловићу!{S 
удал’-те но се предајите!“</p> <p>„Само душе наше предајемо Богу нашем!{S} Вама, погана веро Аг 
еднако у звезде гледајући, као да су то душе српских јунака, „Благо вама који с кнезом изгинуст 
p>Војводи се скиде једна велика брига с душе.{S} Толико му би мило, да онде у цркви загрли кнез 
рило, као да му се један велики терет с душе скинуо.</p> <p>„Сад ћемо, децо, у име Божје, да на 
ушама ваших очева на небу, кад дочекају душе оних јунака који ће на Косову јуначки погинути, па 
р и сетност, под очима плава сенка коју душевна боља подвлачи.{S} Него опет кроз тај умор и ту  
нако зажарен у лицу — али сад од велике душевне радости — сиђе доле на мраморну авлију.</p> </d 
 снагу старчеву.{S} Онај силни напор, и душевни и телесни, оно велико изненађење да види човека 
штати, мили господару!“ рекох ја; „нема душевнијег човека и боља господара од тебе нигде на бел 
мојим шатором с мојим тешким теретом на души.{S} Зором ћете чути моје даље заповести!“</p> <p>И 
 није вама до тога како је мени у мојој души бивало, него шта се онде око мене збивало!{S} Ето  
олим те, господару, кажи по правди и по души, ко може све славе и сва чуда овога двора да испри 
књигу Господину Кнезу по моме дворанину Душку јутром онога дана у који нам ти, кнеже, пред вече 
егов дуги и жудни поглед трепти дахом: „Душо моја!“, и да онај њен светли, нежни и невини погле 
мејала ономе тешком облаку, који се над душом старога кнеза натклопо био!</p> <pb n="181" /> <p 
 ако те Бог жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо!“ прихвати други један кмет из гоми 
оји не знађаше какав се терет свалио на душу његова господара.</p> <p>„Нико мени више ништа пом 
што те посла, те нам каза да не грешимо душу песмом у дан, у који ваља да кукамо!“</p> <p>„Знао 
јводо, да уза свој грех узимаш на своју душу и мој.{S} Ми смо, истина, људи зле среће, али нисм 
по коју српску главу, и спасемо по коју душу Хришћанску.{S} А можда би нам срећа јуначка дала д 
 је грех, али нека иде тај грех на моју душу!{S} Ја још <pb n="163" /> једном вас све, у име це 
 да ви вашим молитвама откупљујете моју душу од небесних митара, нити тражим да ви вашим метани 
ом војводиним.{S} Стари Некудим и млади ђак Ђурђе плакаху као расплакана деца.</p> <p>„Може ли, 
знаш онај што га зову</p> <p>„Недокуван Ђак“, зар се не сећаш?{S} Та онај што је неко време у м 
жевом. „Прво је дошао војводи под шатор ђак његов Ђурђе, донео пуно чистих листина и седе да пи 
де: „Јест, треба ми нешто!{S} Нађи мога ђака Ђурђа, нека ми донесе хартије, мастила и пера; и о 
екудиме!“ прихвати игуман Пајсеј. „Дође ђакон Јеротије чак у село к поповој кући, где сам ја с  
штом и шлемом, девет духовника и десети Ђакон Јеротије узеше тужним гласом појати погребне песм 
воштаницу, коју ја донесох од игуманова ђакона Јеротија, јер игумана не могосмо наћи.{S} Па онд 
ва свештеника средњега доба и два млада ђакона.{S} Знате ваљада протопоп-Недељка?{S} Сед је као 
 а друге никоје!“</p> <p>И онда зовнуше ђакона Јеротија, који високим гласом, као да пева јекте 
трос ако могу прочитати само бистре очи Ђакона Јеротија а друге никоје!“</p> <p>И онда зовнуше  
ити за вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони да траже коње и оружје.{S} С великом муком нађош 
реко осамдесет лета.{S} Кад му попови и ђакони испричаше како млади Југовић остави двор, и како 
ворске слуге изнесоше преда њ свакојаке ђаконије, и дадоше му пехар вина.{S} Али му стари кнез  
p> <p>И један и други, као да су грешни ђаци пред строгим учитељем, погнуше главе па учинише ка 
> <p>„Не знаш ти њих!{S} Још су они као ђачад манастирска!{S} Нека их док се мало поуморе!“</p> 
г Јована Крститеља; поред попа корачаше ђаче једно у белом стихару носећи сребрн котлић у једно 
ђаче — и не изгледаше друкчије него као ђаче — изви из загрљаја своје матере па полете старцу н 
<p>„Је ли тако, Боре?“ — оно се вижљиво ђаче — и не изгледаше друкчије него као ђаче — изви из  
нез Десимир Милосављевић, и кнез Богдан Ђурашевић!“</p> <p>„А стићи ће, надам се, до Понедеоник 
Јест, треба ми нешто!{S} Нађи мога ђака Ђурђа, нека ми донесе хартије, мастила и пера; и онда н 
во је дошао војводи под шатор ђак његов Ђурђе, донео пуно чистих листина и седе да пише на коле 
то чудеса.{S} Као да је то главом Свети Ђурђе на белом коњу, а не смртни један Србин!{S} И опет 
ојводиним.{S} Стари Некудим и млади ђак Ђурђе плакаху као расплакана деца.</p> <p>„Може ли, дои 
аш, војводо, да смо на Сабору о Светоме Ђурђу први његов позив одбили.{S} И знаш, војводо, како 
калуђери и попови наводе нас на заваде, е ето где се владике прогањају измећу себе и мачем и бу 
ну, и да се освећеном водицом пошкропи, е да би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу 
ди данас цркви, дај одради сутра кнезу, е па не може то све једна грбина и једна рука!{S} Не из 
ам ја сад ово оволико причати могао!{S} Е сад да вам наставим!{S} По ужурбаности млађих и по за 
харе други ухватише Славу Крилатицу!{S} Е нека им је срећно и честито, и јесу бољи јунаци од на 
о сад баш настала последња времена»?{S} Е кад <pb n="50" /> не знате — а откуда би ви и знали?  
ни поп?{S} Је ли још стари Алексије?{S} Е, хоћу да му дам Млетачки цекин, да пали воштанице мом 
и славном виком: „<hi>Покајте се</hi>!“ Е па шта ћу више?{S} Јес’, још нешто!{S} Ако допаднем к 
 дружина без њега!{S} Понео се па мисли е не може ни цар Лазо на Косову без старога Орловића!{S 
, господару, видећеш сада најбоље и сам е би ти било за здравље теби и твојима, ако те Бог жива 
сребрне пастрмке искачу као да огледају е да ли би по зраку полетети могле; изнад тога поља у п 
ву па само настављаше:</p> <p>„......{S}Е па шта ћу ти сад?!{S} Биће да ти није лако да и мене  
јвећем чуду стари кнез па се прекрсти. „Е сад... шта ћемо сад?!“</p> <p>„Шта ћемо?!“ прихвати Р 
а скочив с коња приђе к руци кнежевој. „Е мој славни господару, вере ми је ову земљу срећа оста 
а ти је просто!“ И ја онда тако рекох. „Е сад,“ рече, „ево ти моје заповести: иди и одмори свој 
 Ускипео би гневом и сам себи говорио: „Е па шта ћеш ти с таквим народом?!{S} Шта може од нас б 
па се насмехну с пуно презрења.</p> <p>„Е, па добро, ево да видимо!“ прихвати поп Каритон па кл 
к мени под шатор!“ причаше Бег.</p> <p>„Е, Бог да те прости, синко Ристиворе!{S} Бог да те прос 
ијана властелина из трпезарије.</p> <p>„Е, мој Гојко, баш нам ти никакво добро не каза!“ тешкаш 
акон!“ повикаше сложно кметови.</p> <p>„Е, кад јесте закон,“ прихвати кнез, „онда по закону нек 
раку поздраве и проразговарају.</p> <p>„Е, сад, војводо!“ узе реч Градоје, „дај нам заповест да 
е десном копитом копати ледину.</p> <p>„Е сад, децо моја!“ узе старац да говори озбиљно и са оч 
е руке у вис као да се заклињу.</p> <p>„Е сад, свети оци!“ окрете се кнез Градоје духовницима,  
порушеноме збору господе, рече:</p> <p>„Е јесмо ми нешто тешко згрешили Господу Богу!{S} После  
на уласку у шатор, па им викну:</p> <p>„Е, сад ходите да видим јесу вам мачи у обојице подједна 
иже игуман Пајсеј и онда..... “</p> <p>„Е сад пусти мене, Некудиме!“ прихвати игуман Пајсеј. „Д 
 но за десет последњих година!“</p> <p>„Е, мој Господине Кнеже!“ јечаше полугласно кнез Градоје 
ваћају, те им је и срце посно!“</p> <p>„Е, па добро!{S} Доста си ми наказивао!{S} Захуктао си с 
синко, је ли боље среће данас?“</p> <p>„Е мој славни господару!“ одговори Ристивор невесело, па 
е силно раздраган млади Боривој! „Дело! ево добих прву рану!“</p> <p>„Нека ти је срећно, синко! 
нашем!{S} Вама, погана веро Агарјанска, ево шта дајемо!“</p> <p>Па се старац баци копљем у гоми 
 срдачно поздрављење. — Да знаш, кнеже, ево дође књига од Крушевца, од Господина нам Кнеза Лаза 
 узе говорити:</p> <p>„Синко Ристиворе, ево ти моје заповести:{S} Прво одведи властелина војвод 
, попе!“ викаше кнез нестрпљиво. „Пази, ево мене!{S} Пази!“</p> <p>И старац полете и дохвати по 
е читаш?{S} Мушка си глава, Орловић си, ево, синко,“ — рече старац отварајући писмо, „ево, синк 
 не стигосмо Господину Кнезу на Косово, ево да нас сада и ова несрећа снађе!{S} Ово је просто ј 
Радичу, љубимо поздрављење.{S} Војводо, ево нам стигоше поуздане вести како се цар Агарјански с 
у с пуно презрења.</p> <p>„Е, па добро, ево да видимо!“ прихвати поп Каритон па климну главом и 
аслужиш челенку.{S} Док је не заслужиш, ево носи у своме клобуку челенку свога деда!{S} А ја ћу 
е: „У незгодно време кнез позивље људе; ево јечмови почињу сазревати, па их ваља жети; па онда, 
и издајама освајате а не јунаштвом?!{S} Ево да видите ко су Срби и стари и млади!“</p> <p>„Да в 
 на ову нашу земљу и на нашу цркву?!{S} Ево да вам кажем: прво, зато што се — тобож од страха о 
уј се па ми пусти сина из сужањства!{S} Ево и његова ти се грешна жена моли да се смилујеш на с 
{S} Ох, Мандо,...{S} Ох, снахо моја!{S} Ево Станка!....{S} Станко, ох.... бедни Станко!“</p> <p 
ј га, војводо, овамо, тако ти славе!{S} Ево овде вина, да прашину збрише и умор растера!“</p> < 
м својим гласом мирно рече: „Јунаци!{S} Ево стижу гласови да непријатељ наступа на наше положај 
во се кајем!{S} Ево ти се исповедам!{S} Ево ти нож којим те хтедох убити!{S} Везуј ме коњма за  
кај се, несретниче!“ И ево се кајем!{S} Ево ти се исповедам!{S} Ево ти нож којим те хтедох убит 
Косову!“.....{S} Сад чујте ме добро!{S} Ево ћу се ја ноћас одмарати на овој поњави између вас д 
оспође кнегиње.</p> <p>„У добри час!{S} Ево ми сам Бог отвара двери!“ говораше Ристивор сам себ 
 рече:</p> <p>„Смилуј се, господару!{S} Ево те и ја уз ову сиротињу молим, пусти им твога сужња 
нађен. „Вере ми се вараш, господару!{S} Ево да бројимо коње, па ако не изиђе најмање четири сто 
ла ни половина војске која треба!...{S} Ево ти књиге коју <pb n="118" /> јутрос добих од кнеза  
евца, од Господина нам Кнеза Лазара.{S} Ево ти препис од ње па види шта пише.{S} Ја знадем Госп 
с добих од кнеза Будисава Витковића.{S} Ево види сам шта пише!“ Па онда сетив се да кнез Градој 
ео још ти не познај наш прост народ.{S} Ево да се кладимо да ти <pb n="52" /> сутра до мрака до 
 похитамо у поље у стан војске наше.{S} Ево ми слуге јавише да су кнез Миросав и властелин Вито 
раво „пробдио“ како ми отац причаше.{S} Ево ће сва ова господа и властела овде заједно са мном  
, док не пођемо, чамити и пијанчити.{S} Ево ћемо данас и сутра сви заједно прегледати оружје и  
нежевић. „Једна је уметнута у другу.{S} Ево да ти читам шта војвода пише!“</p> <p>И онда Бориво 
п не да кренути. „Иди кажи кнезу, да ја ево сад претварам његово кисело вино у слатку малвасију 
заповеда!{S} Ти ћеш да пратиш кнежевића ево одавде од овога грма па до у Орлово.{S} Јеси ли ме  
кнез Витомир доста мирно. „Ја сам готов ево овога часа, само ако кнез Миросав хоће!“</p> <p>„Ка 
едно пођете!{S} И три пута грехота, кад ево имате мене у замену да пошљете!“</p> <p>Старац, се  
 земља доспела и куд ли ће доспети, кад ево земље Господар не сме да заповеда, него моли, прекл 
е најдаље кроз десетак година — а то је ево сад десет година — све преврнути, и да ће они што о 
де у двору. — Не знам шта ми је, али ме ево данас већ неколико пута нека чудна страва подузимље 
готов сам; али хоћу теби да кажем да се ево кајем за пакосну реч, коју синоћ у срдњи изговорих! 
еколико завежљаја на наличју од веза, и ево га готов рад који с толиком пажњом већ од два месец 
о у бубњеве, проливасмо вино цео дан, и ево промукох молећи их и корећи их, и једва једвице пет 
ј златан крст о златном ланцу на дар, и ево ти кеса златних цекина да делиш сиротињи!{S} Ноћас, 
 смилује на молитву мене грешнога!{S} И ево чуј:{S} Прво ти се молим за све моје: молим те за м 
чући јаросно: „Покај се, несретниче!“ И ево се кајем!{S} Ево ти се исповедам!{S} Ево ти нож кој 
одмах још овога јутра!{S} Или, могли би ево и овако: <pb n="119" /> Ти, војводо, остани и дочек 
ас више него што је то некада било; али ево невоље где, уместо да нас мире, калуђери и попови н 
 хвала господину кнезу Градоју, који ми ево даде од своје слатке малвасије, те ми оживе срце ко 
ни се, попе, те работе!</p> <p>„Тако ми ево овога вина,“ настави поп; „није само да сам млађи о 
је име и част мога дома!“</p> <p>„Ти си ево сам окаљао своје име ноћас!“ рече војвода. „Није ме 
и власт кнез даде.{S} По сили те власти ево вам опраштам све перпере које нашем двору дугујете. 
S} Господар нас зове на Косово!{S} Него ево ти, кнеже, књига од војводе која ће ти све по танко 
но вино пили и ограде прескакали, и ако ево и сад заједно пијемо, не могу те пустити да се тако 
кад ти се сви искупе; али нас, који смо ево већ овде, испраћај ти још данас Господину Кнезу на  
Али док не изиђемо на Косово, и док смо ево овде на нашем двору, ти си ми мио пријатељ; два пут 
зе лијеш?</p> <p>„Од радости, бабо, што ево, хвала Богу, доврших вез, мој прилог цркви, коју си 
смо сиромашни људи, и знаш добро да нас ево жетве омахњују већ неколико година.{S} Ми добро зна 
сама!{S} Слушао сам те свагда и у свему ево девет година, али данас тебе послушати не ћу.{S} Мл 
 може бити старе славе?!...{S} У истину ево су последња времена!...{S} Кад нема јунаштва, не мо 
> <p>„Војводо, вазда верни своме завету ево нас из кнежине од Орлова Града, да ти, као клетвени 
“ И ја онда тако рекох. „Е сад,“ рече, „ево ти моје заповести: иди и одмори своје старе кости,  
вори озбиљно и са очевидним узбуђењем, „ево је приспео час да се растајемо!{S} Хвала вама, који 
инко,“ — рече старац отварајући писмо, „ево, синко, читај, у име Божје, књигу војводину!“</p> < 
н.</p> <p>„Господару,“ рече он смерно, „ево ти буздован твој!{S} Може ти требати на Косову!“</p 
 Ристиворе!“</p> <p>„Ево ме, дедо!“... „Ево мене, господару?“ одазваше се весело млади огранак  
“ привикаше сложно кнезови и властела. „Ево се заветујемо да ћемо ми, колико нас овде има, брат 
/p> <p>„Шта ћемо?!“ прихвати Ристивор. „Ево шта: што ти то и ми!“</p> <p>„Не можете ви што и ја 
од нашег војводе Радича!“ рече старац. „Ево чекамо тврдоглавог попа Каритона да дође да нам је  
вих руку крст и окрену се к нама рече: „Ево за све вас целивам распетога Спаситеља нашег!{S} Не 
 казуј јој да је од мене.{S} Реци јој: „Ево то ти је оставио на дар један млад Србин, који би с 
роштајну молитву. „Хвала ти!“ рече ми; „ево ти овај мој златан крст о златном ланцу на дар, и е 
исповедим!“ узе да говори сузе лијући; „ево да ти се исповедим, па реци како хоћеш: обећа ми тв 
е к моме деду и паде на колена.</p> <p>„Ево да ти се исповедим!“ узе да говори сузе лијући; „ев 
то разговараше турским језиком.</p> <p>„Ево моји људи кажу,“ настави Бег говорити кнезу, „моји  
е Градоје?!“ питаше кнез Вукан.</p> <p>„Ево што: прво Господин Кнез нас је позвао да се сви око 
ог лика, висок и лепо развијен.</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну он оздо, скиде калпак и пок 
 изведе га пред војводу и рече:</p> <p>„Ево ко ће се јуначки одазивати твојим позивима, кад мен 
ви, приђе к војводи па му рече:</p> <p>„Ево су се јутрос измирили и један другом опростили.{S}  
ти му се скута и узе да говори:</p> <p>„Ево, господару, да ти зажелимо срећна поласка, још срећ 
амење!{S} А где ли му је мач?!“</p> <p>„Ево га овде у овоме мрачном куту од шатора пребијен на  
ас ослободи од таквих другова!“</p> <p>„Ево ћу им ја“ узе реч војвода, „са моје стране опростит 
ј Ристивор?{S} Оде па пропаде!“</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну Ристивор иза гомиле света,  
је, синко!...{S} О, Ристиворе!“</p> <p>„Ево ме, дедо!“... „Ево мене, господару?“ одазваше се ве 
а нема више јунаштва на свету!“</p> <p>„Ево, Јабучила, вере ми!“ повика Боривоје весело; „ето о 
, испричај мирно све што знаш!“</p> <p>„Ево хоћу, господине кнеже!“ рече Некудим осетив се нека 
та је Гојко слушао у Крушевцу:“</p> <p>„Ево, кнеже, да ти ја кажем!“ прихвати војвода. „Тамо се 
покаже!{S} Што ћемо сад тамо!?“</p> <p>„Ево зашто, кнеже Добромире!“ узе реч кнез Градоје. „Прв 
еда, него моли, преклиње и проклиње!{S} Еј мој Господине Кнеже, знам да су теби, који си одраст 
 јечаше: „Еј наш добри Кнеже Лазаре!{S} Еј велики јуначе наш!{S} По Богу брате, казуј нам даље  
шане, ти би данас требао овој земљи!{S} Еј, мој Господине Кнеже, шта ћеш ти један, Душанов јуна 
ете, мој унук, и овај мој слуга?!...{S} Еј, мој царе Душане!...{S} Еј, мој честити Кнеже Лазаре 
S} Еј, мој честити Кнеже Лазаре?!...{S} Еј, шта би од тебе, моја Србадијо?!“</p> <p>И старац по 
луга?!...{S} Еј, мој царе Душане!...{S} Еј, мој честити Кнеже Лазаре?!...{S} Еј, шта би од тебе 
 је?...{S} Како да ти није право!...{S} Еј, кад би сви они, који се уз пуне пехаре својим јунаш 
} Ето, зло да не може горе бити!,...{S} Еј, тужна Србадијо, како си црне среће!“</p> <p>„Сигурн 
твога!{S} Бог ти дао здравља и памети!“ Еј, мој царе Душане, ти би данас требао овој земљи!{S}  
сова, па да нам се слава измакне?!“... „Еј, да жалосне смо ми среће!“...</p> <p>„Тако нам и тре 
ова.{S} Војвода Радич хукаше и јечаше: „Еј наш добри Кнеже Лазаре!{S} Еј велики јуначе наш!{S}  
сузама, па с дубоким уздахом прозбори: „Еј, мој верни Некудиме!{S} Зар ово да нас снађе?!“</p>  
нца о златни крст на Грачаници.</p> <p>„Еј мој Градоје!“ говораше тихо сам себи; — „бадава, баш 
им гласом, и више као сам себи:</p> <p>„Еј жалости наша!{S} Куд је ова земља доспела и куд ли ћ 
у.{S} На једној страни колајне у дивном емаљу је била израђена допрсна слика госпође Мандалене. 
о, да нас још једном позове да се њему, Емиру Мурату Оркановићу, као своме цару поклонимо, да м 
ужда од Млетака“.{S} Хахаха, хахаха!{S} Ено је сав Крушевац тако зове!“</p> <p>„Кнеже Радмире и 
са степеница!...{S} Кнегиња те зове!{S} Ено је у њеној конати у Жутој Кули!“ говораше господско 
„ено како сунце сијну о златни крст!{S} Ено, дедо, погледај!{S} Овамо, овамо, погледај право по 
ицања, а по нека нариче без суза!...{S} Ено видиш, одоше сви у село.{S} Нико ти не оста на њиви 
м кренуо од Дринопоља путем у Србље.{S} Ено нам је и нов поклисар његов стигао, да нас још једн 
ља, да пође преко мора у Караманију.{S} Ено му је предња војска данас на Константинову.{S} Не ч 
ла Богу, Господин Кнез,“ поче Гојко, „а ено га, има већ по више дана на Косову!{S} Пре него ће  
мара и од једнога сељака са Ибра — кога ено тамо у кошари спава — кад стиже пред крчму овај вла 
ивор, „ти помињеш дивну Грачаницу, које ено у дну Косова како се бели као пехар од белог мрамор 
се синоћ при вину горко завадише, и што ено сад стоје пред мојим шатором.{S} Отвори им очи да п 
сподо!“ рече им тихо. „Уставити се, јер ено, рекао бих, светац вас мрко погледа!{S} Рекао бих д 
од шатор к њему ону велику скрињу, коју ено тамо видите, и у којој му је стајало празнично војв 
</p> <p>„Ено!“ викну сад живо Боривој, „ено како сунце сијну о златни крст!{S} Ено, дедо, погле 
ару, поп да дође!“ причаше он кнезу; — „ено га у винском подруму; скинуо мантију, засукао рукав 
продре што дубље у сиву даљину!</p> <p>„Ено!“ викну сад живо Боривој, „ено како сунце сијну о з 
а као пооштри очи да боље виде.</p> <p>„Ено је!“ рече Ристивор, па пружи руку правцем к Југоист 
 данас владика које буздованима отимају епархије; Истина је да има и калуђера који сами пале св 
почеше севати муњама.</p> <p>„Па не да, ето не да!“ привикаше сложно духовници.</p> <p>„Не да ј 
н био!{S} Ето вам опреме, ето вам коња, ето оружја!{S} Кнез вас је поздравио и пита вас: хоћете 
девојака и прикупље просјаке око двора, ето да ми се поп већ осветио!“</p> <p>И кнез узе да врт 
викаше Боривој сав усхићен.</p> <p>„Ха, ето, синко, сад га видех!{S} Јест, видим га сад!“ закли 
 старина славан био!{S} Ето вам опреме, ето вам коња, ето оружја!{S} Кнез вас је поздравио и пи 
оже! — Србадија изгуби битку на Косову, ето неверника на овај град.{S} Није ли боље да бранимо  
„Није, брате, него пусто глухо доба!{S} Ето, мало час видех очима својим авет игуманије!“ рече  
исцеди, трепти надежда наша на Бога!{S} Ето, у томе је сва разлика!“</p> <p>Старац је непомично 
 Али има још пуно других наших јада!{S} Ето ниси могао свратити ни у једну крчму у Крушевцу, а  
вере ми је ову земљу срећа оставила!{S} Ето дувасмо у трубе цео дан, ударасмо у бубњеве, пролив 
бљима правду даде, како и сами желе!{S} Ето, та су писма отровала и срце Господина Кнеза, и учи 
ти оплакујући своје кости изломљене!{S} Ето то вам је!{S} Јесте да је грех, али нека иде тај гр 
и дробна бисера да се кућама доноси!{S} Ето огледај, па ћеш видети?“</p> <p>„Да окушамо попову  
а једном бунтовнику никад опростити!{S} Ето то вам је!... ама где је тај Ристивор?{S} Оде па пр 
глас, који је од старина славан био!{S} Ето вам опреме, ето вам коња, ето оружја!{S} Кнез вас ј 
, него шта се онде око мене збивало!{S} Ето да наставим.{S} Мало само после говора Господина Кн 
је тешко испричати све како је било!{S} Ето, зло да не може горе бити!,...{S} Еј, тужна Србадиј 
ојим се о Господина Кнеза огрешисмо!{S} Ето, зар вам то није доста разлога?!“</p> <p>„Дивно збо 
адич. „Јест, страшну истину говориш!{S} Ето немам срца да вам у очи погледам, моја господо и бр 
ебе, па ти то од себе да учиниш?!...{S} Ето, Бранко“, — па погледа у вис као да тражи лице свог 
о, а има и што може бригу да задаје.{S} Ето да вам почнем!“</p> <p>И кнез Гојко дохвати пехар,  
земља нама свима је као рођена мати.{S} Ето сад видите, шта је право да чинимо?!“ И онда сви у  
видим те јеси господин и јеси јунак.{S} Ето те заклињем твојим господством и твојим јунаштвом,  
 бутину стрелом, а по мишици сабљом.{S} Ето вам га, па нека вам сам казује што зна!“</p> <p>Рањ 
е обилазили својим господским даром.{S} Ето сам тако у овој кеси овде саставио седамдесет и дев 
и је нама наш светац свагда помагао.{S} Ето чуј један од многих доказа.{S} Дошао незнан властел 
те икада у животу што на жао учинио.{S} Ето се исповедих оцу Пајсеју, очита ми опроштајну молит 
ет мало нашим пехарима у трпезарију.{S} Ето питај војводу и ову другу господу, нека ти они кажу 
м те!{S} Хтео би да бегаш?{S} Је ли?{S} Ето сте сви такви!{S} Ја на какве је људе <pb n="47" /> 
, а да не говорим о чизмама до колена!“ Ето таквих разговора вас дан.{S} Попише вино па се о се 
да сам му и у гробу верни слуга његов!“ Ето смо људи тврда срца, али се за твојим слугом заплак 
 свога да скине са мене погледе своје!“ Ето што се мој дед заветова да нико и никад у ову трпез 
 да га госпођа дарује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше за све нас весели гласи од Крушевца!{S}  
орављаш да си помагач Душанов био, онда ето, хвала Богу, пуно дворана у нашем двору, у које ни  
он не ступајући са прага у дворану. „Ја ето ударах два пута у звоно, а ви овде горе или сте зас 
 чека; има да се чита велика књига која ето стиже од војводе!“ Тако му рекох, и молих га да се  
етите да вам је Бог опростио.{S} А нама ето кажите колике прилоге да дамо, па да вам дамо!“</p> 
о томе?!</p> <p>„О томе зна само Бог па ето сад ти!“ рече Ристивор поуздано; и сад се опет осло 
пријатељем.{S} И није дуго потрајало па ето га натраг у трпезарију водећи за руку кнеза Гојка,  
 народом?!{S} Шта може од нас бити, кад ето ни на војни нећемо да слушамо своје старешине, него 
 Иван кнезу уз пут. „А и како не би кад ето Бог поклони војводи сина и славноме овом дому насле 
 верна слуга твоја!{S} Како да смем кад ето не стигох да се поред тебе и за тебе борим!...{S} Ш 
ојвода сасвим без икаква узбуђења, „кад ето још ми није стигла ни половина војске која треба!.. 
луђери и попови наводе нас на заваде, е ето где се владике прогањају измећу себе и мачем и бузд 
м истрчаше: „И опет вам кажем: сутра је ето Видовдан, видеће Господин Кнез, видеће Србадија, ко 
 и пет лета, с једним дететом, какав је ето наш млади господар, и са једним лудаком какав сам е 
та чудна и мучна времена настала кад је ето и старом орлу од Орлова Града невоља, да своје мисл 
дите Винка до на постељу његову, јер је ето много сањив те није за ову трезну дружину!</p> <p>„ 
ко је мени да носим бреме прекора, које ето ви бацате један на другога, али које пада на моју г 
ој капији од двора.</p> <p>Тек најпосле ето га испаде Ристивор, гологлав, носећи у левој руци с 
м твојим срцем, у овој земљи у којој се ето никаква светиња не поштује?!“</p> <p>„Господару, ка 
очео да стариш!{S} И није друго, кад те ето очи издају!“</p> <p>„Али, молим те, дедо, погледај  
г милости!{S} Али за тај посао останите ето ти и твој кум од старина, кнез Вукан, и нека остану 
ином Кнезом на Косову, а нама — нама ће ето да се прилепи брука и срамота!“</p> <p>„Немојте так 
це, да га у њиховој цркви сахране!{S} И ето вам, господо, све што знадох и знадем да вам кажем. 
у Недељу пред Видов Дан, добро је.{S} И ето ти препис од књиге Господина Кнеза.{S} И од Бога ти 
ија.{S} Нек чекају и кнез и војвода!“ И ето не хте да дође!</p> <p>Ражљути се силно стари кнез. 
ем одобрићеш што ћу рећи.{S} Сви сте ви ето под шлемовима и клобуцима.{S} Скините их, јер ово < 
стифора, зар ти није жао Јабучила, који ето очевидно жали за нашим друштвом!“</p> <p>„Жао ми је 
него гледаше преда се, као грешник који ето преко усана својих превали признавање тешког једног 
ви кметови нађосте баш овај час, у који ето полазимо на бој на Косово, да ме устављате таквом м 
 заборав и књиге од црквена закона, али ето не можемо забацити наше владике!{S} Што би од Свети 
, нит’ сам кадар да ја то пресудим; али ето видим да је слава загрлила ону нашу браћу што се на 
о што је под њим било!“ Рекох тако; али ето се ни веселим друштвом вашим, ни дивном малвасијом, 
је победу, и да му се не молимо!{S} Али ето се мени чини да се већ од поодавно Бог нешто срди н 
ве Србадије од Дунава до Солуна.{S} Али ето нема од Марка никаква одговора! „Ми,“ вели Бошко, „ 
јер си нам светац и велики наш помоћник ето већ седам стотина година!{S} Тебе призивљем, теби с 
 <p>Прошло је тако по доста времена док ето га Ристивор.</p> <p>„Неће, господару, поп да дође!“ 
господар, и са једним лудаком какав сам ето ја!{S} Друго би било, да је сва војска пошла с тобо 
ме!{S} Пуштај ти нас друге, а с Вуканом ето остани па сврши свето крштење свога сина!“</p> <p>„ 
!{S} Немој, славе ти, друкчије!{S} Него ето ћеш да преноћиш на постељи, на којој је Душан једну 
 да од ових рана умреш, учинићу ти како ето желиш.{S} Него имам сад и ја тебе да запитам за неш 
м опростите што се огрешише о вас, само ето нека прво опросте један другом, и нека пруже руке ј 
и се у превелику милост Божју свршићемо ето опело над нашим мртвим војводом, а после ћемо већ ч 
} Свакоме се на лицу видела радост, што ето стиже један од оних јунака, с којима је Душан ширио 
колибе, <pb n="82" /> и Порубовић ће их ето сад тамо одвести и разместити.{S} А за тебе и твога 
 цркви не бејаше.{S} Али мало после њих ето и војводе, па онда, један по један, дође мало не св 
а како згодно приклопи кнежево питање. „Ето нема нас овде ни пуна хиљада војника, а треба да му 
а, као да му даје неки уговорени знак. „Ето, пусти мене да водим војску твоју на Косово!{S} Ти  
само кад хоћемо!“ настави поп Каритон. „Ето заповеди ти само нека сутра бубњари и трубачи зађу  
р, па пружи руку правцем к Југоистоку. „Ето гледај само право по мојој руци.“</p> <p>Узалуд се  
о причаше како се Господин Кнез тешка: „Ето,“ вели, „не можеш ништа почети да земљу спасаваш, а 
че.{S} Него збиља, једнако ми прећаше: „Ето запамти што ти велим: кајаћеш се што ме не поведе н 
> <p>По дужем ћутању проговориће кнез: „Ето вам, децо, највећа и најлепша црква у васиони Бога  
ко врућ од скакања у колу, повикао би: „Ето ја бих, ама како ћеш с голим рукама, ни оружја, ни  
ривоје рече своме <pb n="183" /> деду: „Ето лепо чујем како жене почеше запевати и нарицати!“</ 
вели Бошко, „ми говоримо Кнезу Лазару: „Ето видиш, неће Марко да му ти поклањаш престо, него хо 
на слуго,“ рекла му је Госпођа Милица; „ето пођи у име Божје, и нека те мој благослов прати а К 
 она оним својим чудесно меким гласом; „ето за твојим пасом видим једну киту милог ти босиљка!{ 
ила, вере ми!“ повика Боривоје весело; „ето отказао послушност Ристивору па га насупрот вољи ње 
бе своје руке на рамена кнезу Градоју; „ето могао бих да ти заповедим да останеш, док се сви за 
ис као да тражи лице свога побратима — „ето видиш сад, што ја теби говорах: „Човече, не шаљи де 
>„Је л’ жив мој унук?!“ запита.</p> <p>„Ето ти га поред тебе!{S} За њ се не брини!{S} Лаке су м 
ору отвореним путем кроз народ.</p> <p>„Ето се веселимо већ три дана!“ причаше Иван кнезу уз пу 
ди Боривој гласом устрепетаним.</p> <p>„Ето, веруј ми, слутио сам да ће тако да буде!“ говораше 
Змајев Вис.{S} Па онда настави:</p> <p>„Ето ни један!...{S} Искупише се лепо око заставе, баш к 
} Јесте ви нека лукава зверад!“</p> <p>„Ето мишљасмо, господару, видећеш сада најбоље и сам е б 
ратиш до на међу наше кнежине!“</p> <p>„Ето, не рекох ли ти“ рече поп. „Све се бојиш да мојим ј 
 може бити <hi>ни један</hi>!?“</p> <p>„Ето тако: ни један!“ потврђиваше Ристивор гледајући пре 
светиња!{S} А где си је видео?“</p> <p>„Ето онде, у овој истој нашој клети,... овде измеђ мене  
ћанска срца нехришћанска кора ухватила, ех, онда ће мој буздован да ломи ту кору!“</p> <p>Насме 
се својима хвалио како тобож учи књигу| Ех, тај узео да соли народу и мени памет. „Знате ли ви, 
тив, и прави отац јадној сиротињи...{S} Ех, како сад да ти кажем.... немој нам замерити,... има 
 од тешкања и срдње од стране господе. „Ех, да зле смо <pb n="132" /> ти среће, брате?!“ „Помис 
 запита млади Боривој пун чуда.</p> <p>„Ех, синко, ја ћу...“ одговори кнез Градоје, затежући оч 
 упаде му у реч игуман Пајсије.</p> <p>„Ех!“ прихвати кнез Вукан, „кад вама, црним калуђерима,  
на терасу где га је кнез чекао.</p> <p>„Ех, у добри час!“ рече старац чим угледа слугу свога. „ 
и клања!“ правдаше се Ристивор.</p> <p>„Ех, ти опет мислиш, светац је као ти, да се за сваку си 
 чуло се непрекидно и убрзано крекетање жаба, као да оно велико коло од млина окреће некакву џи 
је с Боривојем пред шатор и чуше доиста жагор велики и запомагање.</p> <p>„Дедо,“ рече Боривоје 
лу, и подиже десну руку у вис, да утиша жагор у гомили господе.</p> <p>„Јесте ме чули, господо! 
 момчадије поче брујити све то веселији жагор, што их сунце све то топлије озараваше.{S} И тај  
е то топлије озараваше.{S} И тај весели жагор прелажаше у гласни смех и у јасни кликот из девој 
у: како су цару Мурату додијале тужбе и жалбе и вапаји Србаља, који траже да земљом њиховом вла 
 јунаштво наше храбре Србадије, која не жали крви у одбрани отачаства, љубим те и поздрављам те 
 Него, ако бих се успавао, буди ме и не жали ме, чим видиш да она велика звездана кола на небу  
вета!“ Па се онда окрете к нама: „Ко не жали погинути, нек пође за мном!{S} Ко не ће, нека му ј 
ти није жао Јабучила, који ето очевидно жали за нашим друштвом!“</p> <p>„Жао ми је Јабучила,“ р 
b n="87" /> моја старост учинила и више жалосна и тужна него што јесте.{S} Али кад ме је већ за 
а да нам се слава измакне?!“... „Еј, да жалосне смо ми среће!“...</p> <p>„Тако нам и треба!{S}  
од земље долази, и да тако тужно и тако жалосно запомаже.{S} Чинило јој се, као да то што чује  
есело.</p> <p>И није то била само једна жалост што претишташе срце Градојево.{S} Кад год би пом 
ма славу дизао.{S} Знамо да ти је грдна жалост за сином, онаким соколом, крила поломила теби, с 
енув се целоме ономе доиста у препаст и жалост порушеноме збору господе, рече:</p> <p>„Е јесмо  
ојвода, не могав одолети <pb n="153" /> жалости срца свога, сам себи смрт задао?!{S} Видите ли  
иком ништа не одговарају; али са њихове жалости у оку и са намрштених чела њихових народ чита,  
ављаше Гојко, „причаше ми Бошко и друге жалости.{S} Дошла су, кнезу, вели, у руке тајна писма,  
ахранимо на месту, на коме је, од грдне жалости што на време на Косово не стиже, сам себи смрт  
ила те је од месец дана овамо од туге и жалости остарео више но за десет последњих година!“</p> 
, не могох отети некаквој чудној сети и жалости!“</p> <p>„И није само друкчије, него је све гор 
ругу а сада твоме старим слузи!{S} Авај жалости моје!...{S} Једва сад да смем о себи казати да  
гласом, и више као сам себи:</p> <p>„Еј жалости наша!{S} Куд је ова земља доспела и куд ли ће д 
, па ме својим крупним очима тако сетно жалостиво гледа, да осетих како ми његова туга срце мој 
а јунаке скромнима.{S} Где у невољама и жалостима <pb n="7" /> овога света молитве калуђера не  
ра, брзо спријатељише, те Иван, који се жаљаше да не може тако лако да заспи, мољаше Ристивора  
љући их једнако са истинским дивљењем и жаљењем, да се предаду.</p> <p>„Јеси ли ми, господару,  
остиш, ако сам те икада у животу што на жао учинио.{S} Ето се исповедих оцу Пајсеју, очита ми о 
о, што му не опростиш?{S} И ако ти није жао Ристифора, зар ти није жао Јабучила, који ето очеви 
 ако ти није жао Ристифора, зар ти није жао Јабучила, који ето очевидно жали за нашим друштвом! 
је име ноћас!“ рече војвода. „Није мени жао твога имена, али ваља мени да браним поштено име ср 
ом узео да кипи.</p> <pb n="178" /> <p>„Жао ми је, господару, што нећеш да ме саслушаш.{S} Али  
евидно жали за нашим друштвом!“</p> <p>„Жао ми је Јабучила,“ рече кнез; „али што ћу му кад има  
заваше куцање срца његова, и подстицаше жар у образима његовим.{S} А кад седокоси старац са рум 
 ведро.{S} Чисто се усијало од јаркости жаркога сунца.{S} Владала је жестока запара.{S} У далек 
, и не видевши их, знао да су Боривојев Ждрал и Ристиворев Јабучило.{S} Окреташе по више пута ч 
вор мало боље притегне пас у Боривојева Ждрала.{S} Кад се то сврши, кнез Градоје рече својој ма 
ла вода, која је из кљуна једног тучног ждрала најпре далеко у висину шибала.{S} Из авлије се п 
онда уви у плетенице, у које је грива у Ждрала, сребрнасто сивог коњића Боривојева, оплетена би 
 часи испред ове цркве појахали крилате ждрале и вите ластавице!“</p> <p>„Тако је!{S} И није др 
дљивије предсказивање био бој орлова са ждраловима, коме су скоро сељани из многих села сведоци 
ваном погоним!“</p> <p>Боривој на своме Ждралу, мало иза старога кнеза, даваше очима и рукама з 
један велики дан, још једнако кратак за жедна грла и усијане главе.{S} Нико не умеде казати как 
еће, узалуд је што твоје старо јунаштво жедни за Косовом, узалуд је што сви за њим жеднимо, уза 
ни за Косовом, узалуд је што сви за њим жеднимо, узалуд је јер стићи нећемо, па ма сад у овај ч 
гну да Србљима правду даде, како и сами желе!{S} Ето, та су писма отровала и срце Господина Кне 
сподина Кнеза са небеса види, да смо ми желели да се позиву његову одзовемо, и да смо истина по 
упаде живо у реч кнезу Градоју војвода, желећи да спречи даљи развој гнева кнежева. „Све вас ја 
Народ је испраћаше узвицима и усклицима желећи јој срећно путовање, славно војевање и још срећн 
и из Крушевца, стигао у двор, али да не жели излазити преда њ,јер је прашњав и уморан.</p> <p>„ 
ар да видим колико сам се огрешио, и да желим да тај грех колико могу покајем.{S} Закопајте ме  
жили, да га присиљавамо да буде како ти желиш, а не како он мисли да треба!{S} Пусти ти њега не 
 Ристивору:</p> <p>„Учинићу ти све како желиш!{S} Учинићу!{S} Молићемо се Богу да те уза старог 
од ових рана умреш, учинићу ти како ето желиш.{S} Него имам сад и ја тебе да запитам за нешто!“ 
сле по дужег ћутања, „праведна је твоја жеља да видиш какво ће славно име твој првенац на крште 
.4"> <head>IV</head> <p>Ристивор је, по жељи Ивановој, наредио те млађа чељад простре постељу з 
о да свршимо то је да испунимо последњу жељу нашег војводе — да га сахранимо на месту, на коме  
 на крштењу да добије.{S} Нико ти за ту жељу замерити не може; најмање Господин Кнез, који у пр 
поуздана надања на пуно развијени цвет; жена и девојка уједно; по лепоти стаса и милини лика —  
трос до зоре мирно почивала.{S} Па онда жена и мати Мандалена спусти своју главу на то узглавље 
љак а <pb n="68" /> за њим једна омлађа жена.{S} Пољубише га у колено, па сељак узе да говори:< 
м косом.{S} Била је то лепа и милокрвна жена, око својих тридесет година.{S} Не више пупољак ал 
зрезаној храстовој столици, млада једна жена, по високог, вижљавог, танкоструког раста, с нешто 
њиву млада а висока и танкострука једна жена у китњастом шареном руху; пребледела у лицу, с раз 
сужањства!{S} Ево и његова ти се грешна жена моли да се смилујеш на ситну децу њихову!“</p> <p> 
већ од два месеца ради!</p> <p>Млада се жена усправи; дахну дубоким дахом, као да јој се са срц 
по тајанственој дубљини њиховој не више жена, него неко божанско створење.{S} Сељаци причају да 
ње, које брзо нађе одзива у јецању оних жена у гомили око њих.</p> <p>Млади Боривој пољуби мајк 
 слика Мандалене, кћери војводе Новака, жене кнеза Милана Орловића од Орлова Града, и ако јесте 
ика једне високе, сувоњаве, средњовечне жене, у црном оделу једне калуђерице и са дугачким, сви 
ра, те по селима и засеоцима узбунише и жене и децу и стоку и живину, а мушкадију отераше на Зм 
име на Косово полажаху.</p> <p>И људи и жене беху некако с почетка сетни и невесели па тихо раз 
!“</p> <p>„Чудни сте створови Божји, ви жене!“ рече старац седајући опет на свој сто; „сузе лиј 
b n="183" /> деду: „Ето лепо чујем како жене почеше запевати и нарицати!“</p> <p>Кад стиже Рист 
осподине!{S} Мишљах више о слабоме срцу жене Магдалене, него о јакости твоје сажаљивости према  
пренеражен; — „како бих ја давао једној жени да ми чита војводино писмо?!{S} Ристиворе, попа ов 
рца и малене душе, који залуди за неком женом, па се убија што не може да буде његова.{S} Али ј 
ђа Манда, — „опрости ми, што и ја једна женска глава хоћу да судим о пословима витешким: али је 
тање.{S} Млада момчад удари у кликтање, женскадија узе певати песме од сто руку, народ весело д 
та као укопан око госпође Мандалене.{S} Женскадија тек сад удари у плач и кукњаву.{S} У госпође 
 <p>Узе мушкадија радосно кликтати; узе женскадија на глас благосиљати добру госпођу.{S} Па онд 
рукама у прса, момчадија занемела, а од женскадије нека рони сузе без нарицања, а по нека нарич 
S} Потекоше људи по гомилама расплакане женскадије, и покушаваху прекорима да је уставе и умире 
устави кликтање својих војника и јецање женскадије.{S} Па кад наста тишина, узе да говори гласн 
<pb n="84" /> Ако проведу ноћ у колу са женскадијом, или у певању уз пуне чутуре, кретаће се су 
вас тражим то је: да се сви — и мушко и женско, и младо и старо — сваким јутром и сваком вечери 
 дворем, покидаше се кола, те и мушко и женско, и старо и младо, потрча кнезу и његовој чети у  
агледа се за неколико тренутака у младу жену, па јој рече:</p> <p>„Мандо, снахо моја, што ти је 
идиш како се светлуца крст као да је од жеравице!“ викаше Боривој сав усхићен.</p> <p>„Ха, ето, 
 то.{S} Ви и један и други скочисте као жеравицом опржени, кад се само поменуше лажи, за које с 
шћанске да <pb n="31" /> ме Агарјани на жеравицу метну?!“ питаше поп Каритон, који је више вина 
 у славу његову кад те Агарјани на живу жеравицу бацају не би л’ вером преврнуо.{S} Тако је то, 
д јаркости жаркога сунца.{S} Владала је жестока запара.{S} У далекој даљини могло се оком видет 
сиромашни људи, и знаш добро да нас ево жетве омахњују већ неколико година.{S} Ми добро знамо д 
лико страна и махаху рукама жетеоцима и жетелицама.{S} Млади Боривоје чу како се довикиваху и д 
м јечмовим.{S} Угледаше многе жетеоце и жетелице; прионули били у дугим редовима по њиви; приги 
еше јасно како са свих страна жетеоци и жетелице потрчаше к оном храсту, како се сва моба искуп 
лим класјем јечмовим.{S} Угледаше многе жетеоце и жетелице; прионули били у дугим редовима по њ 
иворе!{S} Прегази поток, пожури се међу жетеоце, кажи им: била се на Видов Дан велика битка, ср 
бојица видеше јасно како са свих страна жетеоци и жетелице потрчаше к оном храсту, како се сва  
чаше на неколико страна и махаху рукама жетеоцима и жетелицама.{S} Млади Боривоје чу како се до 
во јечмови почињу сазревати, па их ваља жети; па онда, брате, ово је Петров Пост, људи се једва 
стрим погледима око себе.</p> <p>„Је л’ жив мој унук?!“ запита.</p> <p>„Ето ти га поред тебе!{S 
оје да га причуваш!{S} Ако се са Косова жив вратим, предаћеш ми га кад га потражио будем.{S} Ак 
аспршташе, сваки њен коњаник, који оста жив, ободе коња да у бесном трку зађе за ону трећу чету 
вас не падне мртав.{S} Онај који остане жив имаће да укрсти свој мач онда с мојим.{S} Или ћемо  
 сам се заветовао госпођи кнегињи да те жив оставити нећу!“</p> <p>Узе стари кнез да се крсти з 
им шатором.{S} Могах чути како се дуг и жив разговор води, па све живљи и живљи.{S} Па се онда  
и ће од нас тројице само један измилити жив, али и он ранама покривен!{S} Слушали сте ваљада од 
стезао да поменем војводи, да нам је он жив и да нам је такву заповест издао, то се не устежем, 
подин Кнез, покривен тешким ранама, пао жив у руке Турцима, који га погубише, да освете смрт св 
ро је, синко Ристиворе!...{S} Је ли још жив?...{S} Ил’ је под ранама умро?“ <pb n="206" /> пита 
део свога господара!“ рече Санџак-Бег. „жив се предавао није, пао је покривен грдним ранама!“</ 
хоће да некога од оних, што га гледају, жива дохвати.{S} Види се лепо како нешто виче, јер је ш 
е тешње као да је добила заповест да га жива зароби.</p> <p>По зеленој ледини лежало је овде он 
огу да те уза старог и младог господара жива и здрава овоме двору врати, те да се уз нашу срећу 
о за здравље теби и твојима, ако те Бог жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо!“ прихв 
ојводи, и ко је био последњи који га је жива видео“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„Казаћу ти све  
а се брани, док је Витомир увредио мене жива, који могу и да се браним и да опростим!“</p> <p>„ 
х, и ни на крај помисли мени да га више жива видети не ћу!{S} А сад нека Некудим настави ако им 
"62" /> ко ће победити!“ говораше један живахан старчић. „Била би срамота за српскога Бога да С 
 уставише се у исти мах, као да им онај живахни поветарац, који им запири у лице, донесе од нек 
е, и да нам миле наше јунаке врати дома живе и здраве и новом славом окићене!“</p> <pb n="73" / 
, и теби и војсци твојој!“ „Бог вас све живе и здраве и славне довео дому своме натраг!“</p> <p 
 и леске.{S} Изнад ове зелене а мирисне живе ограде подизале су се високе тополе, дохвативши се 
чар! <pb n="110" /> Сутра ћу ти их било живе било мртве у руке предати, па како наредиш!“</p> < 
краљеви и <pb n="90" /> владике на огњу живе спаљивали само зато, што у Светом Писму не видеше  
клике: „Живео нам, славни господару!{S} Живео нам млади кнежевић!“ Сељаци сложно прихватише, и  
х и великих одаја и дворана у којима је живео.{S} Са те терасе гледало се доле у авлију патосан 
сиви соколе!{S} Тако, господару, Бог те живео!{S} Али и ко би то боље од тебе знао?!“</p> <p>Го 
ска кнежева па громко грмну у усклике: „Живео нам, славни господару!{S} Живео нам млади кнежеви 
S} Или ћемо сва тројица изићи из шатора живи и здрави као три пријатеља, или ће од нас тројице  
и опет како су неки властели, вратив се живи из боја на Плочнику, казивали да је кнез Милан уле 
Зар би ми били српски јунаци, да вам се живи предајемо?!“ одговараше стари кнез, па се мачем, к 
е да им говори:</p> <p>„Не можете се ви живи враћати дома с вашом војском не видев Косова!{S} В 
о Турака допрећемо живи, али мучно ћемо живи кроз њих пројахати.{S} Него да се најпре опростимо 
ајте, мало!“ рече. „До Турака допрећемо живи, али мучно ћемо живи кроз њих пројахати.{S} Него д 
— све преврнути, и да ће они што остану живи говорити онима по гробовима: „Благо вама што сте п 
 војника, који му јутарњи његов поздрав живим и сложним ускликом отпоздрављаху.{S} Дошав до на  
и само климну главом одобравајући, пође живим кораком својој чети.{S} Дошав до заставе, викну о 
доје. „У овом чудноватом времену у коме живимо, кад се све око нас врти и преврће како никада д 
еоцима узбунише и жене и децу и стоку и живину, а мушкадију отераше на Змајев Вис.</p> <p>Рано  
доиста, господо, бити, да нам усред нас живих и наше војске неко убије војводу нашег?!“ питаше  
ни дед дома остати не може, а да за њих живих <pb n="21" /> други неки јунак води кнеза Орловић 
како се дуг и жив разговор води, па све живљи и живљи.{S} Па се онда све стиша и ућута, и само  
дуг и жив разговор води, па све живљи и живљи.{S} Па се онда све стиша и ућута, и само се <pb n 
а кнегињин приликом великих свечаности, живо повуче за <pb n="54" /> рукав, Ристивор се трже из 
ере па полете старцу на прса, загрли га живо и пољуби у један и у други образ, баш као да му не 
м руком прострелила орлушину, те спасла живо и здраво чедо своје, које јој је грабљива и гладна 
“</p> <pb n="186" /> <p>„Где је?“ упита живо стари кнез, и наднесе десну руку над обрве своје,  
 у сиву даљину!</p> <p>„Ено!“ викну сад живо Боривој, „ено како сунце сијну о златни крст!{S} Е 
не прођеш горе!“</p> <p>„Не, не!“ упаде живо у реч кнезу Градоју војвода, желећи да спречи даљи 
ест година; очима и обликом подсећао је живо на своју матер; а својим вижљавим растом и својим  
у, и да се чека само на свирце па да се живо коло поведе.</p> <p>Знало се да поп Каритон чита у 
, нека ми се скорим надају!“ Па онда се живо исправи, окрете се нагло, и брзим корацима уђе у г 
 срца пламени у образе букнуше, диже се живо из столице, усправи се у сву своју висину, и упре  
S} Напрегнувши све своје силе подиже се живо, те грчевито дохвати Бега за обе руке, и онда викн 
ме мртав војвода лежаше.{S} Прекрсти се живо неколико пута, побожно и са светим страхом целива  
ити дугачку некакву молитву, крстећи се живо и скоро без прекида.{S} Ни кнез, па ни она два мла 
ом стану удараше се у бубањ и видело се живо кретање.{S} Мало час па је неколико стотина коњани 
 <p>У томе дотрча дворска момчадија, те живо растави таласе од народа.{S} Иван Порубовић, сав с 
Тако је!{S} И није друкчије!“ привикаше живо многи од господе.</p> <p>Стари Градоје састави сво 
оривој.</p> <p>„А то не може!“ прихвати живо кнез. „Пут у небески Јерусалим води право уз ону к 
а!“</p> <p>Старац прену иза сна и скочи живо на ноге.{S} Загледа се за неколико тренутака у мла 
сте управ педесет!“ прихвати и Ристивор живо.</p> <p>„Педесет шаторова, по четири војника под с 
и зубма, као да их оштри да некога њима живог коље.</p> <p>Прошло је тако по доста времена док  
света?!{S} Али од свих мука, на које те живог метасмо, чини ми се, најстрашнија је што ти дадос 
 народ неће да му је Лазар господар код живога Марка, сина краља Вукашина.{S} Цар, кога је Бог  
руку, и не слутих да му то последњи пут живоме руку љубим!“</p> <p>И онда се Некудимово срце оп 
игу?{S} Збиља и јесте, да не мораш кроз живот држати уза се каквог попа Каритона.{S} А и што да 
х грехова пред Богом, да човек сам себи живот одузме!“ прихвати игуман Пајсеј, слаб на читању с 
ко остави?{S} Што прекрати свој млађани живот, кал си могао часно да га проводиш у свакој срећи 
 опет рекао бих да се у тај твој славни живот само кроз погибију улази!“</p> <p>„За јунака поги 
ања у опроштај,.. из опроштаја у славан живот!“</p> <p>„Нисам видовит, као Лабуд твој;“ прихват 
 те за моју снаху, испроси јој здравља, живота, и среће у животу, молим ти се за сву нашу чељад 
ститих Срба; али ћу за цео остатак мога живота, колико ми га бог поклони, благосиљати свакога о 
а тако хтела!.....{S} Мученик си био за живота свога — јер ко може да носи круну оваквог <pb n= 
ко још на небу свецем постао није ко за живота овде на земљи јунак био није!{S} Кад би Бог дава 
оја милост дала нову прилику, да поживи животом добра и поштена човека!“</p> <p>„Зар за оног бу 
" /> светлост Иван никада дотле у своме животу није видео.{S} Гледаше непомичан и очима широм о 
олим да ми опростиш, ако сам те икада у животу што на жао учинио.{S} Ето се исповедих оцу Пајсе 
мљу.{S} И ако си млада, доста си бура у животу видела!“</p> <p>У томе се отворише једна уска вр 
 ти и сину боље знамење јуначке среће у животу, ако један део војске твоје поносито ујездава у  
 испроси јој здравља, живота, и среће у животу, молим ти се за сву нашу чељад у двору и за све  
у.</p> <p>„Јеси ли ми, господару, још у животу!?“ викаше Ристивор, огледајући да буздованом сво 
едо!...{S} Ристиворе!{S} Јесте ли још у животу?!“ питаше сиромах млади Боривој, промуклим гласо 
певаш у славу његову кад те Агарјани на живу жеравицу бацају не би л’ вером преврнуо.{S} Тако ј 
 стаса, широких прсију, чврстих мишица, жилаве руке; сед, с дугом косом, дугим брцима, а округл 
 пута ми поглед твога свеца следи крв у жилама и скамени срце у прсима.{S} И кад не гледах на њ 
сном <pb n="55" /> преплету од сребрних жица, лежао је поред њене десне руке; према њој је виси 
е сребрне руде, као да су виле сребрним жицама прешивале темеље од Голубиња.{S} Орловићи дадоше 
м од плавог аксанита извезеног сребрном жицом и спутаног сребрним пафтама.</p> <p>Нагнула се би 
ита по коме су орлови и крстови златном жицом богато извезени; па мекане жуте чизме до колена с 
 ниско по класју и светлуцавим срповима жњу зреле јечмове.</p> <p>„Да станемо, дедо, за који ча 
ним од угарка и крвавим од крви невиних жртава, па траже светитељска кола за своје главе!“</p>  
 или три пута прекиде се онај молитвени жубор, јер по пакосним сплеткама сотониним снађе попа н 
онесе од уста до уста, те се начини као жубор лишћа пред кишу, који одмах за тим пређе у гласно 
еза, не разумеваху ништа од свега онога жубора.{S} Него кнез би гледао у попа па би се и он крс 
вања!{S} Као да не могаше ништа чути од жубора бистре воде по шареном шљунку, и од шуштања пове 
великога свеца; метаниса три пута и узе жуборити дугачку некакву молитву, крстећи се живо и ско 
 лишћа нешто тајанствено разговараху са жубором Голубињеске Реке, која испод њих и мимо њих про 
у да нико не приђе да чује шта то поток жубором ромори, а још мање да увреба ко се то на сребрн 
да дише, да српски потоци могу сребрним жубором да роморе, као да се ништа необично десило није 
стану, рашири уздрхтале ноздрве, као да жуди да посрче сав онај свежи поветарац што отуда струј 
 могао је да види, да онај његов дуги и жудни поглед трепти дахом: „Душо моја!“, и да онај њен  
 све до времена Немањина, кад им Велики Жупан даде хрисовуљ да се унапред па до века зову Орлов 
љака и сељанака из свих села и заселака жупе од Орлова Града.{S} И старо и младо похитало је у  
икој авлији дворској.{S} Неколике слуге жураху се и тамо и амо.{S} Првога који дође на дохват с 
 видела.“</p> <pb n="170" /> <p>Зачу се журба као да је поветарац гору заљуљао.{S} Многима се о 
орана и момака, па узбуњени и у великој журби шапутаху нешто на ухо војводи.{S} Он мало преблед 
адаше мртва тишина.{S} Нико не смеде да жури уморног рањеника, и нико не проговори речи.{S} Ћут 
а твога, не оклевај него крећи војску и жури се ка Косову. <pb n="126" /> Твој клетвеник кнез Г 
 поклонио своме манастиру Милостину.{S} Журила се, јер је управ довршивала диван вез.{S} А била 
, праћени неколицином властеле и слугу, журним кораком пролажаху кроз њихове гомиле ка стану, п 
 помоћи не може!“ рече војвода, па онда журно додаде: „Јест, треба ми нешто!{S} Нађи мога ђака  
Није дуго потрајало па сељани и сељанке журно покупише српове, и виле и грабље, покупише здеље  
аде Ристивора.</p> <p>Мандалена дохвати журно разбој од шимшира са довршеним везом, и хтеде се  
о доиста од некуда холуј диже) час опет журно слетали ка голубињаку, те загушеним и усплахирени 
кавци, у високој трави око оног храста, жустро гањаху и надметаху непрекидним и све то бржим и  
д му у староме кошу младо орловско пиле жустро кљуца!{S} Пустите човека нека иде кад му се иде! 
тани, море!... ни корака напред!“ викну жустро и срдито Турчин. „Не будал’-те но се предајите!“ 
о кад се трже, баш из најслађег сна, на жустру вику Ристиворову, који упаде у шатор вичући;</p> 
 и онога света?!“ питаше књез Вукан час жут час блед.</p> <p>„Још се то не може да зна на сигур 
ћ тако мрачно, да наредише да се велике жуте воштанице у сребрним стојницима донесу.</p> <p>Кад 
латном жицом богато извезени; па мекане жуте чизме до колена са сребрним острицама којих широки 
мљи пред скрињом и при светлости од оне жуте воштанице писаше нешто брзо, а суза за сузом капаш 
а бољи видик црвене, плаветне, зелене и жуте шаре у вуненој простирци, која сав спод застираше. 
ко рухо од Дубровачке скрлатне чохе, са жутим, меканим чизмама до колена.{S} То је био човек ср 
које се умештаху седам дебелих свећа од жутога воска.{S} На своду, који је испао мало напред на 
 врата на сниској шестостраној конати у Жутој Кули.</p> <p>У дебелим зидинама од куле били су у 
иња те зове!{S} Ено је у њеној конати у Жутој Кули!“ говораше господско дете, придворица госпођ 
 онда ми заповеди да запалим ону велику жуту воштаницу, коју ја донесох од игуманова ђакона Јер 
ачеви из корица, и мало што се уз горку жуч не проли и братске крви.{S} И би се и ње пролило, д 
лед у лицу. „Немојте да од једнога зла, за које још и не знамо је ли доиста зло и колико је, пр 
ва коња у непосредној близини иза себе, за које је, и не видевши их, знао да су Боривојев Ждрал 
цом опржени, кад се само поменуше лажи, за које сви знамо да су лажи.{S} Скочисте, јер вам се ч 
 ја да не да црква опојати онога, који, за то што је кукавица, не ће или не сме да носи свој кр 
абуда напред.{S} За њим јахаше Боривој, за Боривојем Ристивор.</p> <p>„Ми смо Срби од Орлова Гр 
 старог кнеза.</p> <p>„Не бој се, дедо, за мене!“ викаше Боривој; „не ћу ја тебе данас на Косов 
реле јечмове.</p> <p>„Да станемо, дедо, за који часак овде, да поодморимо своје коње, и да посл 
 и не осврћући се викну: „Напред, депо, за крст часни и веру Хришћанску!“</p> <p>Лабуд зарза ду 
 овамо волео да дода по неку грађевину, за спомен себи, граду који су му стари оставили; и свак 
уги један по стар сељак а <pb n="68" /> за њим једна омлађа жена.{S} Пољубише га у колено, па с 
апита.</p> <p>„Ето ти га поред тебе!{S} За њ се не брини!{S} Лаке су му ране!“</p> <p>„Нека су  
а!{S} Напред, напред, Србадијо моја.{S} За крст часни и веру Хришћанску!“ “</p> <p>„До подне на 
ила од господе беше муком замукнула.{S} За неколико тренутака чуло се само шуштање лишћа на дрв 
тових трпеза са столовима и клупама.{S} За једном таквом трпезом вечерали су кнез Градоје, поп  
окајништва пред Богом и пред људима.{S} За мене је његово дело и јуначно и побожно.{S} Како мож 
че својима, па потера Лабуда напред.{S} За њим јахаше Боривој, за Боривојем Ристивор.</p> <p>„М 
а дебелој поњави лежаше рањен човек.{S} За војводом и кнезом Градојем уђе у крчму и сва властел 
да вам предложим <pb n="160" /> ово:{S} За доказ да ми војводи нашем од свега срца праштамо — с 
ВУ</p> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ „БРАНКОВА КОЛА“ ЗА 1899.</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРС 
з се крену с младим Боривојем за њим, а за њима њихова војска све по два коњаника упоредо загрљ 
S} Испаде испод шатора војвода Милош, а за њим узастопце Иван Косанчић и Милан Топлица.{S} Мило 
ето сад тамо одвести и разместити.{S} А за тебе и твога унука спремили смо малу доворану у јужн 
ајте српску земљу, којој крв ваша треба за одбрану!“</p> <p>Кнез Градоје изгледаше запрепашћен, 
 месечину којом се ходник и соба њихова за неколико тренутака испунише, да се опет мало после у 
одиже се живо, те грчевито дохвати Бега за обе руке, и онда викну загушљивим гласом:</p> <p>„Ха 
од данас везује нова једна веза — брига за нашим јунацима.{S} Чусте какву ми власт кнез даде.{S 
 најбоље јунаке сваке године шаљемо, да за њ и за његова лажнога свеца православне земље осваја 
што му ни дед дома остати не може, а да за њих живих <pb n="21" /> други неки јунак води кнеза  
а здрави и весели вратимо, молићу те да за ме проговориш и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буде Божј 
з нашега честитога Кнеза; није позно да за њ данас изгинемо!“ говораше на глас стари кнез Градо 
 и сенице изабрали перивој Орлова Града за свој рај земаљски, и што је <pb n="4" /> изгледало д 
 стари кнез.</p> <p>Ристивор га погледа за неколико тренутака мало као збуњен не знајући управо 
е ли њему за руком поћи да старог кнеза за друго одреди.</p> <p>Боривој је красан младић од пет 
изиђе из шатора водећи оба млада витеза за руке.</p> <p>„Бадава!“ рече он као сам себи говорећи 
уте воштанице писаше нешто брзо, а суза за сузом капаше на листину. „Нека причека Иван, сад ћу  
а настави окренув се Ивану: „Не знам ја за друге свеце; али је нама наш светац свагда помагао.{ 
рвом.{S} И тек да је и она одмакла била за стотину корачаја, а одвоји се и трећа чета од двадес 
виних жртава, па траже светитељска кола за своје главе!“</p> <p>„Стој, властелине!{S} Устави се 
 брже разбудио, дохвати га обема рукама за рамена и добро га продрма.</p> <p>Ристивор најпре за 
е кнез Градоје, „дај, брате, још мелема за срца наша!{S} Казуј нам још шта си видео.“</p> <p>„И 
мо смести своје људе, и увери се да има за њих доста бела хлеба и црвена вина, а доста зоби за  
ојим те хтедох убити!{S} Везуј ме коњма за репове па растрзавај; бацај ме у доње тамнице да ми  
 преко своје воље доведена и привенчана за Милана Градојева сина, и опет како су неки властели, 
 зоре са три одморне војске, која једна за другом у борбу ступаше!{S} Усред овог трећег и страш 
 да њега <pb n="98" /> — Марка — призна за краља све Србадије од Дунава до Солуна.{S} Али ето н 
да је било доста твога славног војевања за педесет — а Бога ми биће и више — година!{S} Дај ти  
један живахан старчић. „Била би срамота за српскога Бога да Србадија не победи!{S} Зар да Агарј 
 те се према њима она суха мрка тиквица за воду, што му виси о некаквом кајишу о бедрима, светл 
вати ни оном другом.{S} Ко је имао срца за ову земљу, није могао друкчије до да сузе рони и да  
>Осем нешто деце и момчадије која отрча за војском, да је прати док се не уморе, сав онај други 
он с целом својом војском кренуо натраг за Дринопољ, биће још пуно дивљих пљачкаша, бесних гуса 
д ће боље подесити, но што му је до сад за руком полазило.{S} А дај мени војводино писмо, да ти 
ви поп; „није само да сам млађи од тебе за десет година...“</p> <p>„Каквих десет година?!“ насм 
ди кнеза Градоја и чету његову у колибе за њу спремљене; а самог кнеза замоли да дође у двор на 
ј земљи било јуначких срдаца, то се све за раније одзивало позивима својих господара, и то ти ј 
ј калуђера да сваким даном чита молитве за покој душе војводе Радича!“</p> <p>„Хоћемо, кнеже Ор 
вам дао заповест; дао сам вам и разлоге за ту заповест, што нисам био дужан давати вам.{S} Бриш 
 ко још, осем Боривоја и Ристивора, иде за њим.{S} Али би овда и онда окренуо мало час десно ча 
ар од онолике војске никога нема да иде за мном на Косово, до ово нејако дете, мој унук, и овај 
кушаваше да процени колико коњаника иде за њим.{S} И би му мило, што их очевидно беше по више.{ 
а силно узбуђен говор некога од господе за Кнежевом трпезом, па онда зашушташе свилене завесе н 
а жив, ободе коња да у бесном трку зађе за ону трећу чету, која полаганим кроком јежђаше к трој 
тигли што пре; а кнез Будисав нека дође за нама, па кад стигне!“</p> <p>„Тако ми Славе, кнеже,“ 
та од двадесет и једног коњаника и пође за оним двема. </p> <pb n="199" /> <p>Заповедник Турака 
 к нама: „Ко не жали погинути, нек пође за мном!{S} Ко не ће, нека му је просто!“ Полетесмо за  
обродошлицом.{S} Градоје се окрете, узе за руку Боривоја — који и сам беше скочио с коња, па ко 
шта где је стојао мраморни сто, била је за једну стопу виша од осталога патоса.{S} На овоме сни 
а с њоме улетеше међу борце.{S} Било је за ове <pb n="107" /> оружане миротворце нешто опасност 
та у капели дворској велико молепствије за срећна пута и славну победу, и да су тамо на молитви 
 његову, јер је ето много сањив те није за ову трезну дружину!</p> <p>„Ко сањив?!“ викну Винко  
водине, да видимо да ли је какве поруке за нас и за своју војску оставио.{S} Камо га Иван, камо 
едним настојавањем старога кнеза спреме за храну и пиће његове чете брзо су се довршивале, те ј 
екивањима.</p> <p>„Зар је мало три ране за једнога дечка, у првоме боју његову?!“ прихвати Санџ 
 купе мачеве, буздоване и копља; иза ње за конопац, затегнут између две заставе, повезао двадес 
ти опет мислиш, светац је као ти, да се за сваку ситницу срди!“ прихвати поп Каритон спустив пр 
сна и скочи живо на ноге.{S} Загледа се за неколико тренутака у младу жену, па јој рече:</p> <p 
пас да стоји како треба, и справљаше се за нов чин. „Нека светац не виче напразно; „Покајте се! 
његов!“ Ето смо људи тврда срца, али се за твојим слугом заплакасмо!“</p> <p>„Бог да те прости, 
, живота, и среће у животу, молим ти се за сву нашу чељад у двору и за све наше људе ван двора; 
 може бити ни царства!“</p> <p>Пусти се за тим у некакве дубоке мисли и шеташе се немирно с јед 
ежи страноме витезу на срцу; особито се за столом у трпезарији чудно понаша, час кришом погледа 
 да анђео Божји кроз њене очи гледа, те за то њени погледи прогањају нечисте духове из људи, ле 
 Прво ти се молим за све моје: молим те за мога унука, испроси му у Свете Тројице здравља, срећ 
 сваке ваљаности и честитости; молим те за моју снаху, испроси јој здравља, живота, и среће у ж 
и слаби људи баш као и они!{S} И још те за једно молим: имаш по закону права да ова два бунтовн 
 господа и велика властела, протурујете за владике своје синова и синовце, који су младост свој 
те шестоперне буздоване, па се пожурите за Господином кнезом!{S} Могу њему затребати још четири 
како му војници његови притврђују цвеће за своје клобуке, па им онда викну:</p> <p>„Стан’те мал 
чилом!{S} Неће му коњ натраг, него хоће за нама!{S} Он га окреће правцем к Северу а Јабучило по 
о и ја, и као и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за ову нашу сиротињу, исто као и нама!{S 
гледајући за њима.{S} А кад чета замаче за шуму, окрете се госпођа Мандалена кметовима и ономе  
риликом великих свечаности, живо повуче за <pb n="54" /> рукав, Ристивор се трже из свога слатк 
ка!“</p> <p>Старац је непомично гледаше за неко време као да хоће да продре погледима кроз ону  
си од народа одбише од двора и повијаше за кнезом Градојем и четом његовом преко пољане па тихо 
ни призор!</p> <p>Стари кнез посматраше за неколико тренутака, како му војници његови притврђуј 
вити царевој борио на Косову.{S} Ћуташе за дуго као да је онемио.</p> <p>„Проклети да су издајн 
тем!“</p> <p>И ободоше коње, и појурише за Ристивором.{S} Сви снуждени, сви натуштени и намргођ 
дарује, ако Бог да!{S} А ето му стигоше за све нас весели гласи од Крушевца!{S} Господар нас зо 
омцима: „Коње!{S} Овамо коње!“ Испадоше за њима још неке војводе и кнезови; чух их како преклињ 
 се и за нашу стоку, и за наше усеве, и за сваки род и плод по виноградима и воћнацима.{S} Не д 
ди у народу, који си ти толико љубио, и за који гинеш!{S} Опрости нам, Господару, опрости нам;  
н двора; молим ти се и за нашу стоку, и за наше усеве, и за сваки род и плод по виноградима и в 
е је и за мене и за моју момчадију, а и за све нас.{S} Сутра, кад се будемо кретали....“ |</p>  
 јесте нам Кнез сетан и невесео!{S} А и за невољу му је, јер, вели, има доказе како је неко Про 
нареди да се разапну шаторови за њега и за властелу на једној лепој рудини, испод велике стене  
ем кад ето не стигох да се поред тебе и за тебе борим!...{S} Шта ћеш?!{S} Несрећа је наша тако  
и срећно боримо за свете цркве његове и за православни народ његов!“ Клекнусмо сви и помолисмо  
оћ провести.{S} Де тако буде, боље је и за мене и за моју момчадију, а и за све нас.{S} Сутра,  
је из ње.{S} Сетан и невесео остао је и за сво време док се вечерало.{S} Мало је улазио у разго 
и.{S} Де тако буде, боље је и за мене и за моју момчадију, а и за све нас.{S} Сутра, кад се буд 
 све наше људе ван двора; молим ти се и за нашу стоку, и за наше усеве, и за сваки род и плод п 
ека сад нема!“ прихвати старац; „биће и за то времена.{S} Још није пола ноћи.{S} Да сјашемо овд 
е јунаке сваке године шаљемо, да за њ и за његова лажнога свеца православне земље освајају.{S}  
госпођо кнегињо; имам и ја тебе много и за нешто велико да молим!{S} Па се још предомишљам да л 
а видимо да ли је какве поруке за нас и за своју војску оставио.{S} Камо га Иван, камо Некудим? 
езан био напис, како је на томе столу и за том трпезом седео и обедовао цар Душан, кад је на во 
 ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за ову нашу сиротињу, исто као и нама!{S} Него је и наш 
молим ти се за сву нашу чељад у двору и за све наше људе ван двора; молим ти се и за нашу стоку 
е; па онда напојте коње, оседлајте их и за пут припремите, па дођите да се још једном заједничк 
 мој слуга опрости за сваку преку реч и за сваки преки чин!“ „Немам ја шта теби праштати, мили  
оз њих дихао!“ настави кнез Градоје. „И за Душаново доба властела се завађала час са царем час  
ве, метанише и преврће бројанице, не би за све њих било места у свих седморих небесих!{S} Онда  
 великој твојој доброти!{S} И нека теби за твоју господску милост према мени сиромаху, Бог на н 
 бела хлеба и црвена вина, а доста зоби за коње њихове.</p> <pb n="85" /> <p>И онда се таласи о 
глади, све то тобож у богоугодној борби за Православље и славу Божју!{S} Ако у Бога доиста има  
и војвода нареди да се разапну шаторови за њега и за властелу на једној лепој рудини, испод вел 
тво жедни за Косовом, узалуд је што сви за њим жеднимо, узалуд је јер стићи нећемо, па ма сад у 
ше мој слуга ни мој властеличић!{S} Иди за онима, који се договарају да пронађу памет!{S} Из ов 
 лакога срца и малене душе, који залуди за неком женом, па се убија што не може да буде његова. 
 који је у овако мучним данима Србадији за Господара дао једног дивног Душанова јунака.{S} Моли 
 зашто су они господа него да господски за цара гину!“...{S} Него најправије ми рече старац Мир 
 срце доброга оца пуног милости!{S} Али за тај посао останите ето ти и твој кум од старина, кне 
је жао Јабучила, који ето очевидно жали за нашим друштвом!“</p> <p>„Жао ми је Јабучила,“ рече к 
ви:</p> <p>„Сутра кад се будемо кретали за Косово, ваља да су нам људи одморни, чили и весели.  
миле ка стану, пође и он онако у гомили за њима.</p> <p>Што ближе стизаху стану, све то јасније 
 очима својима, беху се чисто скаменили за неколико тренутака, док не звизну мач Градојев посре 
 заповеди да се одмах сва војска спреми за полазак, а кнезове и властелу позва да појашу своје  
шинову на Марици, ни за велику глад, ни за велику морију која помори пола народа!{S} Ја му испр 
ни за погибију Вукашинову на Марици, ни за велику глад, ни за велику морију која помори пола на 
ушанову, ни за раздор међу вастелом, ни за погибију Вукашинову на Марици, ни за велику глад, ни 
а.{S} Није био чуо за смрт Душанову, ни за раздор међу вастелом, ни за погибију Вукашинову на М 
 насигурно веровао да се Бог не може ни за часак предомишљати коме да помогне, па је веровао <p 
јатеља.{S} Сунце није било одскочило ни за два копља а од некуда се преносе глас да је цар турс 
залуд је што твоје старо јунаштво жедни за Косовом, узалуд је што сви за њим жеднимо, узалуд је 
ви и змајеви.{S} Столу у зачељу наслони за руке беху обложени сребром, у коме је урезан био нап 
 овај покор ноћас?“</p> <p>„Па видео си за трпезом ко га поче?“ одговори Миросав јетко.</p> <p> 
S} Ми добро знамо да ти дугујемо што си за нас цару платио цареву перперу.{S} Али не знамо, Бог 
ле песме!“</p> <p>„Но знају ти сиромаси за погибију <pb n="182" /> нашу!“ рече кнез Градоје поу 
ма, ако те Бог жива врати, а било би ти за душу ако би погинуо!“ прихвати други један кмет из г 
ене.{S} Није Косово за такве, нит си ти за Косово!{S} Оно истина и кукавице имају крила, само ш 
рвенац на крштењу да добије.{S} Нико ти за ту жељу замерити не може; најмање Господин Кнез, кој 
 старом кнезу Градоју, кад овај дохвати за руку и једнога и другога па их поведе у свој шатор,  
ше у смех.</p> <p>„Како ћемо се кретати за Косово,“ одговори му војвода сасвим без икаква узбуђ 
буздована, а већ ја се могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони да траже коњ 
 да запитам војводу какве има заповести за мене. „Прво“ рече војвода, „имам ја тебе да молим да 
 ми лакше бити ако ми мој слуга опрости за сваку преку реч и за сваки преки чин!“ „Немам ја шта 
рајало па се њих двојица вратише водећи за собом сва три коња оседлана.{S} Нађоше кнеза где сто 
ло па ето га натраг у трпезарију водећи за руку кнеза Гојка, снажно и лепо развијена човека од  
ше господа, да се договоре хоће ли поћи за њим или неће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ом.</p> <p>Дуго остадоше тако гледајући за њима.{S} А кад чета замаче за шуму, окрете се госпођ 
амора, и зар нису српски јунаци, гинући за свету веру Хришћанску, крвљу својом посветили ту црк 
уза.{S} Она гледаше мирно и не трепћући за сином и свекром својим и њиховом китњастом четом и с 
 <p>И сам султан Бајазит Илдирим, чувши за јунаштво њихово, објавио је свој турској војсци запо 
> <p>„Господару!{S} Господару!{S} Устај за Бога!“</p> <p>„Шта је?!“ викну кнез скочив са поњаве 
аест коњаника, па пође полагано у корак за оном првом.{S} И тек да је и она одмакла била за сто 
 у један велики дан, још једнако кратак за жедна грла и усијане главе.{S} Нико не умеде казати  
оја, имаш ли откуд ма само зелен листак за нашега Ристивора?“</p> <p>„Нека, господару!“ прихват 
јеш ли и сам да је то био прави мученик за отачаство, да је двојином више пелена но малвасије к 
ој дивној причи у којој има велики пуок за млађе!{S} Мени је мој покојни отац говорио да су се  
 и чувај нам старога господара!{S} Знам за њ да ће пазити и чувати сина мога а јединог унука св 
твориле, па да вам све испричам што сам за последње <pb n="96" /> две недеље дана у Крушевцу сл 
.{S} Него имам сад и ја тебе да запитам за нешто!“</p> <p>Па онда Санџак-Бег извади из свиленог 
говорих!“</p> <p>„И ја се, кнеже, кајем за моју реч!“ рече Миросав. „Кајем се два пута, јер њим 
 али хоћу теби да кажем да се ево кајем за пакосну реч, коју синоћ у срдњи изговорих!“</p> <p>„ 
ед.{S} Кнез се крену с младим Боривојем за њим, а за њима њихова војска све по два коњаника упо 
Ако допаднем какве невоље, па те викнем за помоћ, немој се оглушивати ни оклевати, него притеци 
заповест.{S} Ја се из ових стопа крећем за Косово!{S} До Косова се осврнути нећу да видим ко је 
мој ноћас тога чинити.{S} Дај ми, да им за ноћас мој шатор буде тамница а ја тамничар! <pb n="1 
нога!{S} И ево чуј:{S} Прво ти се молим за све моје: молим те за мога унука, испроси му у Свете 
 казуј колико их је се прихватило руком за заставу?!“</p> <p>„Завор ми је, господару, да ти у о 
 да још те ноћи пође у Двориње с писмом за госпођу.{S} Све то ја тако и учиним а он оста пишући 
<p>Истом оне две прзнице оставише један за другим трпезарију, а дотрчаше слуге да јаве војводи, 
врнути нећу да видим ко је од вас пошао за мном, а ко није.{S} А на Косову ћу видети колико је  
руку крст и окрену се к нама рече: „Ево за све вас целивам распетога Спаситеља нашег!{S} Нека б 
чету одвести на преноћиште ако је какво за њих одређено.</p> <p>„Имају за твоје људе спремљене  
их стопа одлази од мене.{S} Није Косово за такве, нит си ти за Косово!{S} Оно истина и кукавице 
апред ван сваке сумње стављаху.{S} Него за њих је најубедљивије предсказивање био бој орлова са 
 свој двор и међу нас, који би сви радо за тебе изгинули, како и треба кад си нам господар!{S}  
да одбија ударце, а по гдекоји је понео за спомен плаву, ако не и крваву белегу.{S} Али како су 
} Знали су да је будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни брком да макне,  
наша тако хтела!.....{S} Мученик си био за живота свога — јер ко може да носи круну оваквог <pb 
би ме прстима, хланим као лед, дохватио за гушу, продрмао и онда силно из постеље дигао, вичући 
 нико још на небу свецем постао није ко за живота овде на земљи јунак био није!{S} Кад би Бог д 
<p>И онда — узбуђење беше и сувише јако за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај <pb n="208" />  
 како млади Југовић остави двор, и како за њим отиде и Голубан, старац уздахну: „Ах, што нисам  
е.{S} Јахали су не зборећи ни речи тако за два до три стреломета.{S} Тада ће Ристивор да <pb n= 
ри главу ниско, замисли се нешто дубоко за неку тренут, па онда с тешким уздахом диже главу и р 
тесмо за њим у најжешћи окршај!{S} Мало за тим паде ми коњ мртав, падох и ја рањен.{S} Мора бит 
браза њихових котрљаху се сузе.{S} Мало за тим узе оба писма из руку свога унука, сави их полаг 
з душе, најпре један гласоноша, па мало за њим и други, па и трећи са разних предстража, и јави 
едао неколике старије људе.</p> <p>Мало за тим па стари кнез виде како људи неки потрчаше на не 
и се сећаш како је то све друкчије било за наше младости!{S} Онда смо имали свагда десет пута в 
видећеш сада најбоље и сам е би ти било за здравље теби и твојима, ако те Бог жива врати, а бил 
ead>I</head> <p>Сунце је већ било зашло за планине и сутоњ се почела спуштати, Војвода Радич ис 
 кажем.... немој нам замерити,... имамо за нешто да <pb n="67" /> те замолимо.{S} Знаш добро да 
 да је јеретик или неверник, а све само за то што се ви бојите владика кад се Светих Отаца и не 
радостан.</p> <p>Али радостан беше само за неколико тренутака, па се онда ућута и снужди.{S} За 
Градоје изгледаше запрепашћен, али само за један тренутак.{S} У другом тренутку он је већ стао  
а војну, да се с тобом заједно залажемо за цара нашег и отачаство наше!“</p> <p>Војвода му приђ 
мно, па настави: „Него вино да оставимо за после, а сад да учиним како ми је мој господар запов 
а свима нама који излазимо да се боримо за Крст Часни и веру Хришћанску!{S} И видех га како поб 
ови, да се данас храбро и срећно боримо за свете цркве његове и за православни народ његов!“ Кл 
Ко не ће, нека му је просто!“ Полетесмо за њим у најжешћи окршај!{S} Мало за тим паде ми коњ мр 
овамо од туге и жалости остарео више но за десет последњих година!“</p> <p>„Е, мој Господине Кн 
сово стигнемо, и да се јуначки и славно за нашу веру и отачаство заложимо.{S} И још ти се молим 
беху довршили појање, кад дотрча, једно за другим, неколико дворана и момака, па узбуњени и у в 
аповедим да останеш, док се сви заједно за Косово не кренемо; али ми је зазор да заповедам теби 
И онда — узбуђење бејаше и сувише силно за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај силни напор, и  
о приспело подне а већ све беше спремно за укоп војводе Радича: шатор дигнут, гроб ископан, и т 
ловом ту затопљен.{S} Гледаше непомично за кнегињом; и кад се она окрете и виде да је он још ту 
 оним својим чудесно меким гласом; „ето за твојим пасом видим једну киту милог ти босиљка!{S} Д 
спавао тридесет година.{S} Није био чуо за смрт Душанову, ни за раздор међу вастелом, ни за пог 
ом добра и поштена човека!“</p> <p>„Зар за оног бунтовника молиш?!“ упита кнез снаху своју као  
.{S} Како војвода зна, постојах вечерас за мало сам у дворани, у којој је у овоме двору цар Душ 
у дизао.{S} Знамо да ти је грдна жалост за сином, онаким соколом, крила поломила теби, седи сок 
 задобије победу!{S} Нека је слава богу за то!“</p> <p>„Сад си, војводо, подесио како треба! пр 
ако заспиш па се пробудиш, моли се Богу за мене!“ учини ми се да је и мирнији и ведрији но што  
ми се добар јунак?{S} И сви ови што иду за мном, и ако их је кнез Вукан онако паметно одвраћао, 
И старац скочи, и већ се дохвати Лабуду за седло, и већ метну леву ногу у сребрну широку поднож 
је какво за њих одређено.</p> <p>„Имају за твоје људе спремљене колибе, <pb n="82" /> и Порубов 
ти како се господа поздрављају и питају за јуначко здравље, раздрага се милином па узе гласно к 
Само онај, који не верује у бригу Божју за верни му род Хришћански, могао би тако нешто да зами 
не ће!“ Па онда се збише тешње у гомилу за себе, шапутаху по дуже, па ће онда опет игуман Пајсе 
 наредио те млађа чељад простре постељу за Ивана у куту према његовој постељи у једној по широк 
из милости своје према мени, опрости му за љубав Јабучилу!“</p> <p>И опет се тихо насмеја кнез, 
 с њиме у дворану, да види неће ли њему за руком поћи да старог кнеза за друго одреди.</p> <p>Б 
 неба, а војска се војводе Радича крену за Косово весело певајући.{S} Народ је испраћаше узвици 
ди да се мало поодморе, док се не крену за Косово!“</p> <p>Кад се још мало ближе примакоше Двор 
беше скочио с коња, па корачаше у стопу за својим дедом — изведе га пред војводу и рече:</p> <p 
а одведе у Душанову дворану, и да га ту за мало сама остави.{S} Гологлав је стари кнез ушао у т 
а добрих јунака и честитих Срба; али ћу за цео остатак мога живота, колико ми га бог поклони, б 
стима што с десна и с лева Винку сеђаху за трпезом; „поведите Винка до на постељу његову, јер ј 
 пуним вина, па се поздрављаху и питаху за јуначко здравље.{S} Никоме се од својих другова кнез 
 Градоје, „дај нам заповест да се одмах за Косово кренемо!“</p> <p>„Шта рече?!“ привикаше госпо 
и као жубор лишћа пред кишу, који одмах за тим пређе у гласно јецање и плакање.{S} Намргоди се  
рујте ми и млађи, но што га икада видех за последњих десет година од како га у двору служим!{S} 
седамдесет и пет, само се вазда издајеш за млађег...“</p> <p>„Нека ми је и деведесет и пет“, пр 
емо!{S} Ако се пожуримо, стићи ћемо још за видела.“</p> <pb n="170" /> <p>Зачу се журба као да  
 као и на пријатељска изазивања.</p> <p>За софром у великој трпезарији вечерало је с војводом о 
левку, јер већ сунце зашло беше.</p> <p>За тим кнез замоли војводу да га одведе у Душанову двор 
давно прешао беше гроб војводин.</p> <p>За све време док војска пролажаше праштајући војводу, к 
ивот само кроз погибију улази!“</p> <p>„За јунака погибије нема!....{S} Има смрти,“.... рече кн 
лица раде да их измире, али до сада све забадава!“</p> <p>„О, господине Вуче, господине Вуче,“  
мо ми на страну Саборе Светих Отаца, да забацимо у заборав и књиге од црквена закона, али ето н 
ге од црквена закона, али ето не можемо забацити наше владике!{S} Што би од Светих Отаца и смел 
.</p> <p>Ристивор отворио и очи и уста, забленуо се у нешто, чисто се скаменио.</p> <p>По дужем 
Видите ли да је мали нож, што му у срцу забоден стоји, његов нож који на златној дршци носи њег 
рану Саборе Светих Отаца, да забацимо у заборав и књиге од црквена закона, али ето не можемо за 
ано кнез Гојко, који једва дочека да се заборави оно и сувише искрено излетање Винково у прошло 
били су се о нечему договорили, само су заборавили да утврде ко у име свију да говори.{S} Виде  
ожемо ми, колико нас је год овде, то да заборавимо!{S} Немој, славе ти, друкчије!{S} Него ето ћ 
те својој дружини!{S} И што је најцрње, заборависте шта сви дугујемо у оваким данима нашем цару 
вори:</p> <p>„Зар нас није срамота?!{S} Заборависте шта дугујете нашем домаћину и нашем војводи 
јете нашем домаћину и нашем војводи!{S} Заборависте шта дугујете својој дружини!{S} И што је на 
штати се.{S} А већ ваља да нећете ни ви заборавити прилога црквама!“</p> <p>И тако је кнез Град 
 Свети Јован на помоћи!{S} Ако би могао заборавити своју мајку нека ти је просто; али никад не  
о неколико враних гавранова!{S} Мал’ не заборавих: старац један, који је ваљада старешина задру 
јног ми оца.{S} Ако ти, кнеже, можеш да заборавиш ко си и шта си, не можемо ми, колико нас је г 
за то може — не дај старом господару да заборавља, колико је нама свима драгоцена глава његова! 
у мајку нека ти је просто; али никад не заборављај да носиш једно славно име, које су ти твој о 
ежао!“</p> <p>„Ако си толико скроман да заборављаш да си помагач Душанов био, онда ето, хвала Б 
о!“ прихвати тихо и очевидно узбуђена и забринута госпођа Манда, — „опрости ми, што и ја једна  
наставим!{S} По ужурбаности млађих и по забринутости и замишљености старијих војвода и кнезова, 
овори кнез Градоје, затежући очевидно у забуни шта да каже, „ја ћу, ако Бог да, у небески град  
исекоше, како је по њима настала велика завада и у самом двору и међу заповедницима од војске.{ 
с мире, калуђери и попови наводе нас на заваде, е ето где се владике прогањају измећу себе и ма 
нуле, кад би се ви због будаласте једне заваде вратили дома не видев ни Косова, ни службе јунач 
еза, а не овде да чамимо, пијанчимо и у заваде долазимо!“</p> <p>„Немој тако, кнеже!“ прихвати  
и чуо да се моја властела на моме двору завадила те се један део војске растурио!“</p> <p>„Слав 
н Кнез пази као своја два крила, грозно завадили, како мало што се у самоме двору, пред очима к 
а грешника, што се синоћ при вину горко завадише, и што ено сад стоје пред мојим шатором.{S} От 
радоје. „И за Душаново доба властела се завађала час са царем час опет између себе; али су онда 
м војници.{S} А кад оста сам са она два завађена властелина, узе да им говори:</p> <p>„Не может 
, световао на скромност поносите, мирио завађене, и свагда при сваком растанку преклињао све да 
да млади војвода не улете у гомилу међу завађене, те својим голим рукама раскрштаваше њихове ма 
крштене мачеве и оборена копља и мирили завађену браћу.{S} А погледај само шта сада бива!{S} Не 
ко потеза свиленим концем, још неколико завежљаја на наличју од веза, и ево га готов рад који с 
уга грло стезаше.{S} Од тешких свилених завеса на улазницама у шатор не могах разабрати ни речи 
и само сунце похитало, да се извије иза завесе од неколиких лаких облачака, па да види тај крас 
евом трпезом, па онда зашушташе свилене завесе на шатору; нечија их рука силно размакну.{S} Исп 
ни речи.</p> <p>Стари кнез Градоје диже завесу на уласку у шатор, па им викну:</p> <p>„Е, сад х 
учинити да се у овоме дому погази стари завет мога деда, те да му се кости у гробу преврћу, и д 
мене погледе своје!“ Ето што се мој дед заветова да нико и никад у ову трпезарији ући неће, а д 
и ми ваља да маримо, јер смо се ми њему заветовали!{S} Је л’ ти Ристивор причао како је то било 
 може и да не мари, јер се није он нама заветовао; али ми ваља да маримо, јер смо се ми њему за 
Орлов Град и без Ристивора, а ја сам се заветовао госпођи кнегињи да те жив оставити нећу!“</p> 
ори:</p> <p>„Војводо, вазда верни своме завету ево нас из кнежине од Орлова Града, да ти, као к 
данас овде на догледу његова мртва тела заветујемо: да ћемо ми до његова гроба подићи цркву о н 
каше сложно кнезови и властела. „Ево се заветујемо да ћемо ми, колико нас овде има, братском ре 
а Града невоља, да своје мисли савија и завија свакојако!{S} И ако је младост готово што и лудо 
са свога белу и као паучина танку свилу завијену једну као колајну о златном ланцу.{S} На једно 
 испунише, да се опет мало после у мрак завију.</p> <p>Сад Иван дође к себи.{S} Скочи на ноге и 
стињи стоји он, висок готово као копље; завио се у неку кожу, као да је медвеђа; лице, и голе м 
 могаше више ни коњем крочити, ни мачем завитлати.</p> <p>Али се ни стари кнез ни Ристивор не о 
 деду; вели путује из Свете Горе у свој завичај у Хрвате.{S} Дед га мој гости овде три дана.{S} 
евање и још срећније и славније враћање завичају своме.</p> <p>У двору у једној омањој и слабо  
су се и први српски властели, који њиме завладаше, звали Голубовићи све до времена Немањина, ка 
 прихватило руком за заставу?!“</p> <p>„Завор ми је, господару, да ти у очи погледам!“ рече Рис 
 се и наша памет хоће да <pb n="154" /> заврти?!{S} Него боље дај да испитамо слуге војводине,  
Ристивор. „Кад си ти још видео, да моба загази оштрим српљем у зрео јечам, а да млада момчад и  
што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја ћу да загазим у турску војску, да је питам: што не дочека да  
/p> <p>„Ако ти загазиш у турску војску, загазићемо и ми, па већ како нам Бог да!“ рече млади Бо 
 српске војске стојаше!“</p> <p>„Ако ти загазиш у турску војску, загазићемо и ми, па већ како н 
е корак два ближе, спусти се на колена, загледа се у оно пребледо младо лице од тако велике леп 
о небу, те на једну те на другу страну, загледа се подуже у Зорњачу, која у дивном блистању тре 
 прену иза сна и скочи живо на ноге.{S} Загледа се за неколико тренутака у младу жену, па јој р 
мро?“ <pb n="206" /> питаше кнез, па се загледа у свога унука, који се сав тресаше од плача.</p 
амо витештву учи!“</p> <p>Ућута мало, и загледа се опет у бледо лице мртваца.{S} Превлачаше нек 
целива икону, па онда приђе још ближе и загледа се у бледожуто лице младога војводе.{S} Уздахну 
е ово место, кнеже, нити је прилика, да загледамо је ли војвода могао и друкчије наредити него  
хоће да се угаси.{S} У дане ове, у које загледамо у Орлов Град, старинска и славна кућа Орловић 
кнез прегледао сам сваког свог војника, загледао у оштрицу свакога мача, и прстом својим опипао 
{S} Нађоше кнеза где стоји пред грмом,а загледао се био у шаторове турске на оној коси према ње 
 и сетне мисли.{S} Рекао би човек да се загледао у мрављу војски, која се извијала испод белог  
</p> <p>Стари кнез муком замукао, па се загледао у далеке даљине.</p> <p>Ристивор отворио и очи 
аповест кнежева изненадила.{S} Једни се загледаше у гриву својих коња; други се опет погледаху  
сти неће.{S} Кад легнете немој га много заговарати, јер њему ваља зором полазити натраг к своме 
ном малвасијом.</p> <p>Старом се јунаку загреја срце добрим вином, те дође к себи и погледа бис 
а мехове винске, не би ли се мушка срца загрејала; напојих свакога ко хтеде да пије; момчадија  
реме, не би ли само разбудио успавана и загрејао захладнела срца.{S} Велику свилену заставу Орл 
мештаху, кад је у зимње доба трпезарију загрејати ваљало.{S} И лево и десно од огњишта стојаху  
пустише своје погледе, да се сусретну и загреју под јаким зрацима сунца; и тим првим и последњи 
 своје матере па полете старцу на прса, загрли га живо и пољуби у један и у други образ, баш ка 
{S} А тада и војвода скиде свој калпак, загрли старца, пољуби га у један па у други образ и поз 
зненађен у младога Боривоја, па га онда загрли и пољуби, говорећи:</p> <p>„Добро ми дошао први  
ле војске кнежеве, рекао би, хоће да је загрли <pb n="79" /> и у загрљају удави.{S} Са свих стр 
> босиока.{S} И тек ми мати приђе да ме загрли, а ти ме пробуди!“</p> <p>„Нека да Бог да би ти  
.{S} Толико му би мило, да онде у цркви загрли кнеза Градоја и пољуби га у образе, и рече му: „ 
ицу да му је унук пољуби, па онда и сам загрли Боривоја, пољуби га у леви па у десни образ и ре 
 Боривоја, али му је овај не даде, него загрли Ристивора, пољуби га и у један и у други образ п 
 то пресудим; али ето видим да је слава загрлила ону нашу браћу што се нашла с Господином Кнезо 
 да су се џиновкиње у сребрним оклопима загрлиле чувајући стражу да нико не приђе да чује шта т 
 па, кад га старац пусти, узе га у свој загрљај, пољуби га и рече:</p> <p>„Сине мој, нека ти је 
 пољуби мајку у руку, истрже се из њена загрљаја, и хитро скочи своме коњу у седло.</p> <p>Стар 
ледаше друкчије него као ђаче — изви из загрљаја своје матере па полете старцу на прса, загрли  
 сунца; и тим првим и последњим зрачним загрљајем опростише се нежно једно од другога.</p> <p>Р 
би, хоће да је загрли <pb n="79" /> и у загрљају удави.{S} Са свих страна пружаху војницима бар 
хова војска све по два коњаника упоредо загрљена.{S} Оде војска весело певајући.</p> <p>Осем не 
тојаше сви ту гологлави, док се гроб не загрну и дрвена крстача не утврди.</p> <p>Кнез Градоје  
ас опет журно слетали ка голубињаку, те загушеним и усплахиреним гугутањем гукаху голубицама св 
 дао да се покажем?“ питаше поп са мало загушеним гласом у коме прекор трепташе.</p> <p>„Кад са 
е,“ настави отац Харалампије нешто мало загушеним гласом, „наравно, према греху требају и молит 
 дохвати Бега за обе руке, и онда викну загушљивим гласом:</p> <p>„Ха!....{S} Видим!...{S} Види 
 се поносимо, а има и што може бригу да задаје.{S} Ето да вам почнем!“</p> <p>И кнез Гојко дохв 
 да залечиш рану, коју би ти неко мучки задао!“</p> <p>„А што Господину Кнезу треба на Косову с 
3" /> жалости срца свога, сам себи смрт задао?!{S} Видите ли како је се наместио на свиленоме с 
време на Косово не стиже, сам себи смрт задао.{S} Али пре него к томе приступимо хоћу да вам пр 
о!“</p> <p>И тако долазак кнеза Градоја задахну све, и господу, и војнике, и народ новим поузда 
њој и слабо осветљеној соби, са осетним задахом од уља које гораше у сребрним кандилима пред ик 
 <p>И пустише се и раставише се.{S} Оба задахтала од тешких напора.{S} Стари кнез убриса рукаво 
мрти његовој!“</p> <p>И онда стари кнез задену своју челенку у клобук Боривојев, а из оне кожне 
а је нашу војску некаква велика несрећа задесила!“</p> <p>Она блистава гомила од господе беше м 
 Господин Кнез Лазар могао и без нас да задобије победу!{S} Нека је слава богу за то!“</p> <p>„ 
анској вери нову и светлу победу славно задобије!“</p> <p>Скочише на ноге сви присутни, дигоше  
е виде првим погледом шта се учинило па задовољан викну својима: „Хвала вам, јунаци, хвала вам, 
{S} Тако, брате!“ говораше кнез Градоје задовољан.</p> <p>„Па онда,“ настави Гојко, „Кнез беше  
 Стари би га кнез онда опет потапкао па задовољно и осмехујући се проговорио:</p> <pb n="184" / 
 готово без војске!“ рече војвода па се задовољно насмеја како згодно приклопи кнежево питање.  
> <p>„Тако, децо моја!“ рече стари кнез задовољно. „Пружите један другом руке!...{S} Тако!...{S 
то већа она два његова ока!{S} И тек да задремам а он би ме прстима, хланим као лед, дохватио з 
 могла.{S} Јутрос, пред саму зору, мало задремах, и тада снивах сан који Бог може окренути да и 
p>„Јесте, господине војводо; кнез га је задржао, док и ви тамо не стигнете!“ одговори Ристивор. 
 старац један, који је ваљада старешина задруге ако није старешина села, рече ми: „Кажи господи 
војих погледа са лица Санџак-Бега — сав задрхта и побледе.{S} Напрегнувши све своје силе подиже 
чи земље господара.{S} Младоме Боривоју задрхта рука кад отвори по дугачку листину, и глас му д 
сно чула, срце би јој се стегло, сва би задрхтала и пребледела.{S} Чинило јој се да та једва чу 
апунише сузама.{S} Усне јој на угловима задрхташе.{S} Очевидно беше да савлађује своју узбуђено 
 пред олтарем и уђе у свој сто а допаде задуван и блед, као без душе, најпре један гласоноша, п 
и оста жив, ободе коња да у бесном трку зађе за ону трећу чету, која полаганим кроком јежђаше к 
на наваљиваше на Србе с лица, друге две зађоше им с левог и десног бока.{S} У тренућу ока бише  
 доста оружја; истом је послао људе, да зађу по старим ризницама и да обиђу све коваче, не би л 
ди ти само нека сутра бубњари и трубачи зађу по селима и нека викну: „Треба кнезу још само десе 
е ли тако, Боре?!“</p> <p>Па старац сав зажарен, као да му изненадно из срца пламени у образе б 
кут од горње хаљине и онда, још једнако зажарен у лицу — али сад од велике душевне радости — си 
ас <pb n="99" /> дремаше, а час упираше зажарене погледе у Гојка, и овда и онда удараше у лаки  
 говораше кнез Градоје, па му се образи зажарише а очи почеше севати муњама.</p> <p>„Па не да,  
 два кондира вина, да се нађу ако би се зажеднело.{S} Изнад постеље Ристиворове по високо у угл 
а говори:</p> <p>„Ево, господару, да ти зажелимо срећна поласка, још срећнијега пута, и још сре 
ицом о сто, да кондири и пехари на њему зазвекташе и заиграше. „Казуј, брате, је ли Каталина, б 
, у име Божје, хајд’те у седла!“</p> <p>Зазвекташе панцири и оружје, и док би човек само оком т 
заједно за Косово не кренемо; али ми је зазор да заповедам теби, кога љубим и поштујем као да с 
Веруј и да не знам!{S} Него и ако ми је зазор, баш не могу срцу одолети да те не запитам: шта ћ 
им!{S} Па се још предомишљам да ли није зазорно, да ли треба, и да ли смем?!...{S} И опет, ти с 
а кондири и пехари на њему зазвекташе и заиграше. „Казуј, брате, је ли Каталина, бела кћерка ду 
 уклонити, али јој старац не даде, него заиска да види вез, посматраше га дуго и хваљаше га мно 
дио што ми толику част чиниш; али би се заиста срдио на мене, да ја нисам поред мојих људи на п 
леди отеше на мртвог војводу, он гласно зајаука: „Јаох мени и до Бога мога!{S} Зар ја да дочека 
ри:</p> <p>„Хвала вам што сте дошли, да заједнички пожелимо срећан пут кнезу и кнежевој војсци! 
тити што оскврнише моју трпезу, са које заједнички једосмо со и хлеб <pb n="92" /> и писмо вино 
 припремите, па дођите да се још једном заједнички мало заложимо!“</p> <p>Тако им заповедаше кн 
ово излазите; а два пута грехота да оба заједно пођете!{S} И три пута грехота, кад ево имате ме 
ли и ограде прескакали, и ако ево и сад заједно пијемо, не могу те пустити да се тако мучки на  
 Ево ће сва ова господа и властела овде заједно са мном признати, да си међу нама свима ти једи 
. „Господо!“ рече кнез Градоје; „да сви заједно потражимо по шатору.{S} Не може бити да војвода 
ијанчити.{S} Ево ћемо данас и сутра сви заједно прегледати оружје и опрему у оне војске што је  
 да ти заповедим да останеш, док се сви заједно за Косово не кренемо; али ми је зазор да запове 
з како се сеоске старешине, збијени сви заједно у једну гомилу, нешто лактовима гуркају, и овда 
гови од детињства, и ако смо у младости заједно вино пили и ограде прескакали, и ако ево и сад  
рина, следујемо на војну, да се с тобом заједно залажемо за цара нашег и отачаство наше!“</p> < 
ставио Боривоја и Ристивора да са четом заједно вечерају, а сам је стигао у двор по доста време 
 вина попио него кнез и млади властелин заједно.</p> <p>„Не знам ти дати одговора, јер те још н 
о својим кнежевинама, или да сви, овако заједно пођемо у Крушевац да се тамо нађемо Госпођи Кне 
на Звезду Даницу Орлова Града, — све то заједно сломило га је.{S} Срце му нагло и силно закуца  
 сви смерно стојећки — узеше појати.{S} Зајеча она трпезарија слаткогласним појањем као да је ц 
е спасење свога отачаства!“</p> <p>„А!“ зајеча опет кнез Градоје. „Кад ли ће се једном то отров 
иште, последњи са бојишта!“</p> <p>„А!“ зајеча кнез Градоје, „Бог те чувао овој земљи, наш чест 
Није дуго потрајало па грло Ристиворово зајеча тихо и потмуло као неком јеком од гусала, као да 
 клобук закити, док свог коња најпре не закити цвећем...{S} На бојноме пољу јунак нема бољег др 
дам ја ни једноме од вас да свој клобук закити, док свог коња најпре не закити цвећем...{S} На  
д шатор, паде мртав уморан, и заспа као заклан на једној шареници, коју му Ристивор на мирисном 
кање једног џина.{S} Ристивор заспа као заклан и ркаше громко.{S} Одмах у самом почетку стари к 
отерам, да пред тебе падне — или бих га заклао!“</p> <p>Тек је старац преко усана превалио име  
, сад га видех!{S} Јест, видим га сад!“ закликта стари кнез радостан.</p> <p>Али радостан беше  
ше то никако да верује; али се Ристивор заклињаше да је то цела истина, и да поп Каритон свако  
е јеси господин и јеси јунак.{S} Ето те заклињем твојим господством и твојим јунаштвом, учини м 
ти не можеш ми ни издавати, него кад ме заклињеш Свецем мојим!..{S} Добро, војводо!{S} И нека д 
 <p>И сви подигоше руке у вис као да се заклињу.</p> <p>„Е сад, свети оци!“ окрете се кнез Град 
аху се као да хоће да <pb n="173" /> му заклоне очи, да не гледају онај покор.{S} Он поћута мал 
о један пут, а он скочи на ноге, најпре заклони мишицом главу, као да се сакрије од свечевих по 
да погинем ако њега и младога господара заклонити могу!“</p> <p>„Хвала ти; то је све што сам хт 
е здравље.{S} Ја вас питам: је ли царев закон да цару плаћате цареву перперу?“</p> <p>„Оно јест 
но јесте да јесте закон; и није да није закон!“ повикаше сложно кметови.</p> <p>„Е, кад јесте з 
ву перперу?“</p> <p>„Оно јесте да јесте закон; и није да није закон!“ повикаше сложно кметови.< 
ше сложно кметови.</p> <p>„Е, кад јесте закон,“ прихвати кнез, „онда по закону нека и буде, и н 
а забацимо у заборав и књиге од црквена закона, али ето не можемо забацити наше владике!{S} Што 
 да земљом њиховом влада ко по правди и законима и треба да је наследник српског престола.{S} Ц 
 тело нашег војводе опоји како треба по закону нашем!“</p> <p>„По закону нашем не може се опоја 
д јесте закон,“ прихвати кнез, „онда по закону нека и буде, и ништа вам ја и не могу и нећу опр 
је дружине, молим опојте нам војводу по закону!{S} Ако видим да се на ваша Хришћанска срца нехр 
ни!{S} И још те за једно молим: имаш по закону права да ова два бунтовна властелина бациш у там 
ајстарији од њих рече само оволико: „По закону ове земље нисмо дужни да идемо на војну; дужни с 
како треба по закону нашем!“</p> <p>„По закону нашем не може се опојати!“ прихвати одмах и одва 
лим да тај грех колико могу покајем.{S} Закопајте ме овде, где ме с ножем у срцу нађете.{S} Све 
пресече га поп Каритон, па мало преврну закрвављене очи своје, — „и ако смо другови од детињств 
едан паун и две паунице.{S} Овда и онда закрештали би својим ружним криком, па би онда — као да 
адоше те руднике неким Дубровчанима под закуп, а ови доведоше Сасе из Новога Брда и са Рудника, 
сломило га је.{S} Срце му нагло и силно закуца — последњим куцањем.{S} Паде мртав кнез Градоје  
ваше да је подигне. </p> <p>У томе часу закуца сребрно клепало са највише куле на двору.{S} Оба 
едујемо на војну, да се с тобом заједно залажемо за цара нашег и отачаство наше!“</p> <p>Војвод 
<p>Сутра дан су се од ране зоре па до у залазак сунца разлегале трубе са Змајева Виса.{S} Ристи 
 на двору.{S} Оба хрта скочише хитро па залајаше лавежом у коме беше нешто угушеног урликања.{S 
, па се мачем, који му Ристивор додаде, залете <pb n="202" /> на најближе Турке.{S} Пет сабаља  
ји се с високо уздигнутом кривом сабљом залетео био на старог кнеза.</p> <p>„Не бој се, дедо, з 
е прохтевало да се на једно дете сабљом залеће.{S} Али не могоше му мача из руку избити, док га 
S} Ти би, војводо, исто тако урадио, да залечиш рану, коју би ти неко мучки задао!“</p> <p>„А ш 
 Ибром са Косова, ћуте као да су оловом заливени, ништа не говоре, ником ништа не одговарају; а 
о моја!“ рече кнез. „Да узмемо по један залогај хлеба и по један гутљај вина нека нам је то у о 
начки и славно за нашу веру и отачаство заложимо.{S} И још ти се молим смилуј се на ова два мла 
дођите да се још једном заједнички мало заложимо!“</p> <p>Тако им заповедаше кнез, те њих двоји 
се рком својом пробудићеш Турке!“ Али у залуд!</p> <p>Кад је већ почело да свиће, стари кнез пр 
човека, лакога срца и малене душе, који залуди за неком женом, па се убија што не може да буде  
ни напор сломио га је.{S} Срце му силно залупа последњим куцањем.</p> <p>И онда — узбуђење беја 
>Зачу се журба као да је поветарац гору заљуљао.{S} Многима се од господе оте узвик, који показ 
е тако гледајући за њима.{S} А кад чета замаче за шуму, окрете се госпођа Мандалена кметовима и 
је сва војска била у борби од зоре, без замене и без одмора, и ако се овде и онде почео опажати 
 промукоше у војничке господе, те их не замени сложно и смерно појање игумана Пајсија и његове  
 три пута грехота, кад ево имате мене у замену да пошљете!“</p> <p>Старац, се окрете Ристифору; 
редини моје чете и с мојим људма!{S} Не замерај ми, војводо!{S} Али друкчије бити не може.{S} М 
ез Градоје окрете к војводи:</p> <p>„Не замери ми, војводо; али знадем одобрићеш што ћу рећи.{S 
 Ех, како сад да ти кажем.... немој нам замерити,... имамо за нешто да <pb n="67" /> те замолим 
рштењу да добије.{S} Нико ти за ту жељу замерити не може; најмање Господин Кнез, који у прсима  
жди се кнез Градоје, обори главу ниско, замисли се нешто дубоко за неку тренут, па онда с тешки 
 род Хришћански, могао би тако нешто да замисли!{S} Иван је насигурно веровао да се Бог не може 
је састави своје густе веђе, па се мало замисли.{S} Учини му се да сад истом провиди шта војвод 
е већ толико дана на Косову, и право је замислити, да се његову соколову оку ништа измакло није 
ренутака, па се онда ућута и снужди.{S} Замишљен гледаше у светлу звездицу у којој крст на цркв 
лади витез по дуго стаја пред њом нем и замишљен, и гледаше преда се као стидљива девојка.{S} Н 
ра, и онда седе, и поче онако невесео и замишљен да говори сниским гласом, и више као сам себи: 
, а кнез још једнако корачаше по тераси замишљен и нем, и само шкргуташе зубима.{S} Виде Ристив 
ја да нам је Господин Кнез нешто дубоко замишљен, сетан и невесео.{S} Једно вече вечерах у двор 
p> <p>На уласку у шатор заустави се.{S} Замишљено и тужно погледа у свога старог седог слугу Не 
ара!</p> <p>Лабуд би овда и онда некако замишљено погледао у свога господара, и фркнуо би узаст 
 ужурбаности млађих и по забринутости и замишљености старијих војвода и кнезова, који изиђоше м 
у колибе за њу спремљене; а самог кнеза замоли да дође у двор на вечеру, чим само смести своје  
 руку.</p> <p>Кад се све то сврши, кнез замоли да му војвода даде човека, који ће њега и његову 
ећ сунце зашло беше.</p> <p>За тим кнез замоли војводу да га одведе у Душанову дворану, и да га 
ћеш, па јој кажи све што те ја молим, и замоли и ти да се Свевишња Светиња у Светој Тројици сми 
,... имамо за нешто да <pb n="67" /> те замолимо.{S} Знаш добро да смо сиромашни људи, и знаш д 
“ настављаше Санџак-Бег своје причање, „замолио је моје људе: „Тако вам јуначке среће, оставите 
ападној падини Голеша на којој је синоћ замркнула и јутрос осванула.</p> <p>Гомила Турака искуп 
како је дивно!“</p> <p>Стари кнез муком замукао, па се загледао у далеке даљине.</p> <p>Ристиво 
а блистава гомила од господе беше муком замукнула.{S} За неколико тренутака чуло се само шуштањ 
а — нека је просто и од мене, и нека је занавек опроштено.....{S} Народе, чувај нам двор и слуш 
рци се грувају рукама у прса, момчадија занемела, а од женскадије нека рони сузе без нарицања,  
ом стојаху сабијени у једну од препасти занемелу гомилу.</p> <p>„Зар не видите,“ настави он кад 
е би ли се на оном њену сунчаном осмеху занео у сласти слатког снивања.</p> <p>Није их дуго так 
о, па опет застао, док га сан сасвим не занесе и на меким својим перјанама не однесе у своје чу 
грмљавину од кликтања, онај наш радосни занос!{S} А како да вам испричам и све друго!{S} Бој је 
кав, Ристивор се трже из свога слаткога заноса.</p> <p>„Ил’ си оглухнуо или оболео те не чу кол 
у славне господе Орловића.{S} Са правим заносом, као да говори о каквом небеском анђелу, причаш 
драган.</p> <p>„И доиста дивно збориш у заносу свога свагда јуначкога срца!“ прихвати кнез Вука 
властелом својом да ли да ту поред воде заноће, кад му са предњих стража испред војске јавише,  
м господар!{S} Знамо ми да си ти на зло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да си милостив,  
р леже и у брзо захрка опет.{S} Иван се заогрну једном поњавицом, наслони се леђима на зид, и о 
ше господа у смех, који се још гласније заори, кад стари кнез доброћудно рече:</p> <p>„Како да  
 Овда и онда мек и мирисан поветарац са запада понео би отуда звекет и бубњаву, и донео их да и 
ш су звездана кола стојала високо изнад Запада, кад се старац диже па рече Ристивору:</p> <p>„Н 
духну поветарац, влажан и хладан.{S} Од запада ударише црни облаци па се брзо развијаху и засти 
<p>На самој тераси, у хладовини коју је западна кула својом сенком правила, седео је у високој  
ак-бега још једнако стоји на оној тихој западној падини Голеша на којој је синоћ замркнула и ју 
је се видело како је тамо, преко потока Западу, пукла равнина застрвена зрелим класјем јечмовим 
ивају на модру перунику.{S} Сунце се на Западу спуштало у таласе од растопљеног злата и пурпура 
топљеноме злату и пурпуру којим небо на западу букташе, изгледаше као небесни анђео.</p> <p>„Пр 
 велика звездана кола на небу клизају к Западу!“</p> <p>И старац се пружи по своме плашту поред 
рави јунак погине, Бог нареди те анђели запале нову једну звезду у славу јунакова имена, те она 
немаш да захвалиш!{S} Него нареди да се запали велика воштаница пред иконом Светога Јована Крст 
звека од оружја њега раздрага и срце му запали, те, кличући као соко, лети на копља и на мачеве 
водско одело.{S} Па онда ми заповеди да запалим ону велику жуту воштаницу, коју ја донесох од и 
чева сијну кроз речи његове, беше одмах запалио пламен у ватреном срцу младог Орловића.{S} Свак 
брним стојницима донесу.</p> <p>Кад већ запалише свеће стари се кнез посади у једну велику стол 
S} Него збиља, једнако ми прећаше: „Ето запамти што ти велим: кајаћеш се што ме не поведе на Ко 
ти жаркога сунца.{S} Владала је жестока запара.{S} У далекој даљини могло се оком видети како ј 
светљаваше мрачну собу.{S} Како је било запарно оставише отворена врата из собе у ходник.</p> < 
де, одовуд Вучитрна.“ Ту Ристивор нешто запе и застаде.</p> <p>„Додајте, децо,“ викну војвода м 
о испод Орлова Града, допираху узбуњива запевања петлова, као да усплахирени оглашују брзу дажд 
 поуздано, „Не би тај јадан народ данас запевао, да зна шта је било на Косову!{S} Слушај, синко 
 деду: „Ето лепо чујем како жене почеше запевати и нарицати!“</p> <p>Кад стиже Ристивор, кнез г 
у.{S} Али не могаше ока склопити док не запеваше и други петлови.{S} А тада му се лак сан спуст 
и и ко ли ће бити, долете на знојавом и запенушеном Јабучилу Ристивор, и сам знојав и прашњав.{ 
 потрајало па изиђе пред шатор, предаде запечаћену књигу Ивану и рече му: „„Добри мој синко, по 
а причао Ристивор, док најпосле поче да запиње, па да застаје; пренуо би чисто застиђен па наст 
 пољуби му десницу, па дубоко узбуђена, запињући језиком на свакој другој или трећој речи, гово 
ко говораше Ристивор уздрхталим гласом, запињући мало о ову или ону реч, и устављајући се овде  
а узе полагано, овде и онде застајући и запињући, да говори Санџак-Бегу:</p> <p>„Јуначе, све ми 
 му леден и влажан а тих трепер ваздуха запири у лице, као да се изненадно негде у близини каме 
о да им онај живахни поветарац, који им запири у лице, донесе од некуд заповест „Стој!“ Застаде 
ње рањених коња; хладан ноћни поветарац запириваше ми у лице, али се узалуд напрезах да се дигн 
 босиљка.</p> <p>И ако му ледени таласи запиркиваху у лице Иван осети како га крупан зној проби 
шту чиниш!“ рече Санџак-Бег. „Ако ти је записано да од ових рана умреш, учинићу ти како ето жел 
вода, блед као крпа, снужден, уздрхтан, запита Ристивора полаганим говором и тихим гласом:</p>  
је.</p> <p>„Зар свега двеста војника?!“ запита Ристивор изненађен. „Вере ми се вараш, господару 
око себе.</p> <p>„Је л’ жив мој унук?!“ запита.</p> <p>„Ето ти га поред тебе!{S} За њ се не бри 
вагда на помоћи!“</p> <p>„А ти, дедо?!“ запита млади Боривој пун чуда.</p> <p>„Ех, синко, ја ћу 
у невиности свога срца.</p> <p>„Како?!“ запита старац силно изненађен, па уставу Лабуда. „Шта р 
гуман Пајсеј.</p> <p>„Како да не може!“ запита кнез Градоје запрепашћен.</p> <p>„Тако, не може! 
 откуда какав светац сутра, Ристиворе?“ запита кнез.</p> <p>„А ко ће ти га знати?“ одговори Рис 
!“ рече Боривој.</p> <p>„Зар само три?“ запита кнез Градоје, очевидно незадовољен у својим очек 
еја.</p> <p>„Шта ти је, синко, смешно?“ запита кнез попреко.</p> <p>„Смешно ми једа видим какве 
“</p> <p>„Јели мислиш цркву Грачаницу?“ запита Ристивор безазлено.</p> <p>„Какву Грачаницу?!“ п 
њега.{S} Војвода се пригну к њему па га запита:</p> <p>„Јесу ли ти тешке ране, јуначе?{S} Да ли 
ти!“</p> <p>Кад стиже Ристивор, кнез га запита: „Шта веле?“</p> <p>„Шта ће да веле?!{S} Не веле 
 на дохват староме кнезу овај устави да запита је ли војвода устао и где се може наћи.{S} Слуга 
настављаше Гојко, „а да те крчмарица не запита: „Јеси ли на страни војводе Милоша, или си на ст 
ји ће на Косову јуначки погинути, па их запитају: „А видесте ли где на Косову децу нашу“ па им  
то желиш.{S} Него имам сад и ја тебе да запитам за нешто!“</p> <p>Па онда Санџак-Бег извади из  
вати Некудим. „Кад игуман изиђе уђох да запитам војводу какве има заповести за мене. „Прво“ реч 
азор, баш не могу срцу одолети да те не запитам: шта ћеш на Косову, ти старац један од седамдес 
на него што јесте.{S} Али кад ме је већ запитао, право је да и њему и вама свима по истини каже 
е при том уздржати својих суза, него се заплака, и плакаше још дуго кад већ давно прешао беше г 
!“</p> <p>И старац покри лице рукама, и заплака се.{S} Јахали су не зборећи ни речи тако за два 
се земља стреса, да уздише и тек што се заплакала није!</p> <p>Позно у вече изађе Ристивор неве 
уди тврда срца, али се за твојим слугом заплакасмо!“</p> <p>„Бог да те прости, синко Ристиворе, 
} Силно се застидео био; образи му беху запламтели црвеном ватром.{S} Не смеде погледати у очи  
спети, кад ево земље Господар не сме да заповеда, него моли, преклиње и проклиње!{S} Еј мој Гос 
 како се теби прохтева, него како ти се заповеда!{S} Ти ћеш да пратиш кнежевића ево одавде од о 
рате с кнезом Вуканом о ономе што памет заповеда да се ради!“ рече старац.</p> <p>»Како би се м 
срца боље од мене могли да војском овом заповедају.{S} Него пред оним непобусаним гробом његови 
кад је тако, онда вам, ја, ваш војвода, заповедам: одлазите одмах у своје собе у овоме двору, п 
а Косово не кренемо; али ми је зазор да заповедам теби, кога љубим и поштујем као да си ми отац 
бим и поштујем као да си ми отац.{S} Не заповедам ти, али те као Душанова узор јунака молим и п 
што нећеш да ме саслушаш.{S} Али кад ми заповедаш да се одмичем натраг, послушаћу те и у томе к 
и на Косову!“</p> <p>„Јаши свога коња!“ заповедаше му кнез. „Нај, носи заставу!{S} А више ми не 
дошлицом, па га доведите право к мени!“ заповедаше старац, и умах нестаде Ристивора.</p> <p>Ман 
лица дозва старог Војводу Милојка, који заповедаше оном стражом, па му рече да се она не боји о 
једнички мало заложимо!“</p> <p>Тако им заповедаше кнез, те њих двојица пођоше одмах да учине к 
е к војводи:</p> <p>„Молим те, војводо, заповеди кнезу Гојку нека нам све исприча шта је видео  
евима у руци.</p> <p>„Мачеве у корице!“ заповеди им војвода, <pb n="108" /> па кад виде да га п 
старац тихо.</p> <p>„Запојте га вином!“ заповеди Санџак-Бег својима.</p> <p>Приђоше неколико њи 
ача не утврди.</p> <p>Кнез Градоје тада заповеди да се одмах сва војска спреми за полазак, а кн 
м <pb n="165" /> целивању, кнез Градоје заповеди да се сваки кнез и сваки властелин стави на че 
На то војвода викну Ивана Порубовића, и заповеди му да води кнеза Градоја и чету његову у колиб 
разнично војводско одело.{S} Па онда ми заповеди да запалим ону велику жуту воштаницу, коју ја  
 кад хоћемо!“ настави поп Каритон. „Ето заповеди ти само нека сутра бубњари и трубачи зађу по с 
 још не доврших све што ми мој господар заповеди да ти кажем!{S} Док крчмар и крчмарица причаху 
хиљаду грла као да је из једнога грла. „Заповеди нам само Напред, па да видиш, Господару, како  
ена кнезу Градоју; „ето могао бих да ти заповедим да останеш, док се сви заједно за Косово не к 
ану, није ли он у књизи, коју ти посла, заповедио да стигнемо на Косово у Недељу пред Видов Дан 
Недељу пред Видов Дан?!“</p> <p>„Јесте, заповедио је да стигнем с војском а не да му долазим го 
како ми је мој господар заповедио.{S} А заповедио ми је да ти кажем: да смо у оној крчми на цар 
а, један поред другог.{S} Санџак-Бег је заповедио те је сваки његов војник положио по један кам 
ем, погнуше главе па учинише како им је заповедио био.</p> <p>Кнез Градоје, шкргућући зубима, в 
<p>„Па онда,“ настави Гојко, „Кнез беше заповедио да најмлађи Југовић остане на двору, да се на 
 у неколико речи исприча шта му је кнез заповедио.{S} Млади кнежевић, који је волео бесног попа 
а сад да учиним како ми је мој господар заповедио.{S} А заповедио ми је да ти кажем: да смо у о 
, а у злато и скрлет одевен Санџак-Бег, заповедник ове турске војске, окружен неколицином своји 
у средини којега стојаше као звезда сам заповедник на своме красном арапском бељцу.{S} Тако је  
е за оним двема. </p> <pb n="199" /> <p>Заповедник Турака даде заповест те се редови коњаника к 
оздрављао се милостиво с властелом и са заповедницима од чета, показивао се ведар и поуздан; хв 
ла велика завада и у самом двору и међу заповедницима од војске.{S} Господин Кнез и Госпођа Кне 
осаву, који се на ноге дигао био, викну заповедничким гасом: „Натраг на своје место!“ а Витомир 
 тога старешинства.{S} Моја вам је прва заповест: да похитамо да на Косово изиђемо!{S} Ако се п 
а га стезаше све тешње као да је добила заповест да га жива зароби.</p> <p>По зеленој ледини ле 
и између једних и других војника.{S} На заповест војводину спустише мачеве у корице, па стајаху 
тројици Срба у крв обливених.</p> <p>На заповест свога вођа ова се трећа чета растави у три чет 
 <p>„Разви моју заставу!“ беше последња заповест Кнеза Градоја слузи своме Ристивору.</p> </div 
ду коњаника; али нико од њих да послуша заповест, нико да се макне! — „Кнеже Војиславе!“ викну  
 који им запири у лице, донесе од некуд заповест „Стој!“ Застаде им реч у грлу и дах у грудима, 
pb n="199" /> <p>Заповедник Турака даде заповест те се редови коњаника који стојаху иза оних у  
, али су му ране лаке биле,</p> <p>Дође заповест од Алај Бега, да Турци на својим рукама донесу 
е оте узвик, који показиваше како их је заповест кнежева изненадила.{S} Једни се загледаше у гр 
се ради, па ћемо после већ лако слушати заповест нашег старешине!“</p> <p>„Тако је у истини!{S} 
 њихово, објавио је свој турској војсци заповест: да сваки војник, био он Јаничар, или био Спах 
ад, војводо!“ узе реч Градоје, „дај нам заповест да се одмах за Косово кренемо!“</p> <p>„Шта ре 
подо!“ рече им свечано, „ја сам вам дао заповест; дао сам вам и разлоге за ту заповест, што нис 
икћући, срећни што носе својима Кнежеву заповест <pb n="143" /> да наступају напред.{S} Чух Кне 
оди, да нам је он жив и да нам је такву заповест издао, то се не устежем, кнеже, и теби да каже 
еза кнез Војислав, „ја да и дадем такву заповест, у мојој се чети не може наћи ни један витез,  
моје разлоге.{S} Остављам вам само моју заповест.{S} Ја се из ових стопа крећем за Косово!{S} Д 
говори овако:</p> <p>„Чули сте последњу заповест нашега војводе.{S} Чули сте да ме је назначио  
о заповест; дао сам вам и разлоге за ту заповест, што нисам био дужан давати вам.{S} Бришем сад 
изиђе уђох да запитам војводу какве има заповести за мене. „Прво“ рече војвода, „имам ја тебе д 
ом диже главу и рече:</p> <p>„Страшније заповести не можеш ми ни издавати, него кад ме заклињеш 
"109" /> да ја не муцајући слушам твоје заповести!{S} Ми смо овде на пољу, на коме се истом иск 
и:</p> <p>„Синко Ристиворе, ево ти моје заповести:{S} Прво одведи властелина војводина и милога 
тако рекох. „Е сад,“ рече, „ево ти моје заповести: иди и одмори своје старе кости, и немој дола 
зе да даје јасним гласом јасне и кратке заповести.{S} Полетеше витезови све кликћући, срећни шт 
м на души.{S} Зором ћете чути моје даље заповести!“</p> <p>И рекав то војвода Радич, блед, преб 
 да војвода није оставио своје последње заповести!{S} Не рече ли он сам синоћ, да ћемо их зором 
војица јутрос избезумили, те не слушате заповести свога старијега?“</p> <p>„Не можемо ми тебе,  
 и виде да је он још ту, као ишчекујући заповести, па му главом даде знак да може да се уклони, 
 и њихове коње, Ристивор је по некаквој заповести, коју му стари кнез <pb n="66" /> на ухо шану 
пред непријатељем па да ћутећки примамо заповести твоје, и да по твојој речи летимо, било на де 
крете према својој чети.{S} Ристивор по заповести коју је од кнеза добио наредио беше те су вој 
и мачем, ни буздованом, а камо ли љутом заповешћу!{S} Млади кнежевић нека се врати, и треба да  
е браће духовника, који као с договором запојаше дивну песму: „Тебе Бога хвалимо, тебе Господа  
ина што се под богатим шатором нађоше и запојише га мирисном малвасијом.</p> <p>Старом се јунак 
стиворе!“ прозбори старац тихо.</p> <p>„Запојте га вином!“ заповеди Санџак-Бег својима.</p> <p> 
пред шатор и чуше доиста жагор велики и запомагање.</p> <p>„Дедо,“ рече Боривоје, „ја разговетн 
а кроз ту ломњаву могаше чути и по неко запомагање.</p> <p>Него је права борба већ била престал 
 долази, и да тако тужно и тако жалосно запомаже.{S} Чинило јој се, као да то што чује није дру 
ивоје, „ја разговетно чух како онај што запомаже вели: „Ко ми <pb n="151" /> уби добра господар 
јводине свите чује вика, и неко на глас запомаже!“ рече Ристивор усплахирен.</p> <p>Испаде кнез 
виле и грабље, покупише здеље и чутуре, запрегоше волове у кола и пођоше с њиве сви у гомили, к 
а и отвореним устима.{S} Онакве га речи запрепастише и готово скаменише.</p> <p>Ристивор је већ 
не у Орлово!“ прихвати старац све већма запрепашћен и збуњен. „Како то!!...{S} Јесте ли се ви д 
>„Како да не може!“ запита кнез Градоје запрепашћен.</p> <p>„Тако, не може!{S} Не да црква опој 
>„Сачувај нас тога, Господе Боже!“ рече запрепашћен војвода Радич, скиде сребрни шлем свој, пре 
одбрану!“</p> <p>Кнез Градоје изгледаше запрепашћен, али само за један тренутак.{S} У другом тр 
ећу!“</p> <p>Узе стари кнез да се крсти запрепашћен.</p> <p>„Ваистину насташе последња времена, 
 цикну старац, па подиже обе руке у вис запрепашћен. „Да бегамо?!...{S} Ко да бега!...{S} Зар м 
це и сав поцрвене. „Ни један?!“ узвикну запрепашћен. „Како може бити <hi>ни један</hi>!?“</p> < 
> <p>„Зар у истини тако?!“ викну старац запрепашћен, па се удари руком о колено. „Зар од онолик 
ајало па се неуморљиви зрикавци ућуташе запрепашћени, јер им се учини да чују рикање једног џин 
сложно у глас, неки од њих као у истини запрепашћени, а други опет ударише у смех.</p> <p>„Како 
нај што га зову</p> <p>„Недокуван Ђак“, зар се не сећаш?{S} Та онај што је неко време у манасти 
нас врти и преврће како никада до сада, зар је чудо што се и наша памет хоће да <pb n="154" />  
ростиш?{S} И ако ти није жао Ристифора, зар ти није жао Јабучила, који ето очевидно жали за наш 
међу млађима има добрих јунака.{S} Шта, зар мој Милан није био јунак?{S} Зар у томе, што млади  
нска милосрдност!{S} А Оче Харалампије, зар није тако?!“</p> <p>»Читаш ми из срца!“ прихвати ст 
 великом клетвом!...{S} А и да не куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и медведе, а да не мо 
српској земљи толике цркве и манастири, зар по црквама толике чудотворне иконе, и толике свете  
х је кнез Вукан онако паметно одвраћао, зар нису и ти људи срца јуначна?!“</p> <p>Па онда кнез  
вој; „кад твој Лабуд зна куда полазимо, зар није право да и ја и Ристивор то знамо?!</p> <p>„Ку 
се о Господина Кнеза огрешисмо!{S} Ето, зар вам то није доста разлога?!“</p> <p>„Дивно збориш,  
ола збуњено:</p> <p>„Је ли ти то вичеш2 Зар је зора?!“</p> <p>„Није, брате, него пусто глухо до 
Ко да бега!...{S} Зар ми да бегамо2!{S} Зар Орловићи од пет стотина година свагда ишли <pb n="1 
која дође ваља да чита поп Каритон?!{S} Зар не бих ја то могао да прочитам, кад је ти већ читат 
 зајаука: „Јаох мени и до Бога мога!{S} Зар ја да дочекам да га мртва гледам!“ Узе се ударати п 
уца:</p> <p>„О, сине мога побратима!{S} Зар <hi>ја</hi> поред тебе, па ти то од себе да учиниш? 
м прозбори: „Еј, мој верни Некудиме!{S} Зар ово да нас снађе?!“</p> <pb n="149" /> <p>„Треба ли 
српскога Бога да Србадија не победи!{S} Зар да Агарјани неверници победе Богу верни народ српск 
или, и да су га најпосле и отровали!{S} Зар се и данас о њему не причају народу по саборима уз  
е потицале кад си онаку књигу писао!{S} Зар се не сећаш какве си књиге писао кад ти их је Душан 
у очи самог поласка нашег на Косово!{S} Зар не знаш да би се он томе тако зачудио и тако разгне 
него цркву коју је сам Бог саградио!{S} Зар не видиш ово велико и дивно кубе, које је бог намес 
, дедо, погледај само у овом правцу!{S} Зар не видиш како се светлуца крст као да је од жеравиц 
н. „Да бегамо?!...{S} Ко да бега!...{S} Зар ми да бегамо2!{S} Зар Орловићи од пет стотина годин 
па се узе крстити од чуда. „Како?...{S} Зар ја достојан да легнем на постељу, на којој се наш в 
/p> <p>„Није чудо на оваквој мајини.{S} Зар врапци да осећају кад бура долази а људи да не осећ 
ишћанском насупрот роду Агарјанском.{S} Зар у српској земљи толике цркве и манастири, зар по цр 
 ми се ти сад ту правиш неки судија?{S} Зар баш ти да пресудиш ко је бољи јунак а ко лошији?!“  
а уз гусле свакојаке лажи и гнусобе?{S} Зар...“ .</p> <p>„Још си ти, синко, зелен да то зрело р 
кати да се српска војска сва искупи?{S} Зар вама, који издајама освајате а не јунаштвом?!{S} Ев 
} Шта, зар мој Милан није био јунак?{S} Зар у томе, што млади војвода Радич учини, нема јунаштв 
е, које је бог наместио над Косовом?{S} Зар то поље, које се прелива час у плаво а час у румено 
таву Лабуда. „Шта рече ти то, синко?{S} Зар певају?!“</p> <p>Саставни своје густе веђе, невесел 
укописа, али силан у књигама.</p> <p>„А зар не могу ваше молитве да учине, да Бог грешницима и  
о, није као патос од шареног мрамора, и зар нису српски јунаци, гинући за свету веру Хришћанску 
оћи од великих светаца и чудотвораца, и зар око светаца, и пред иконама, да читава војска од ка 
аду чељад у робље да одводе.{S} Имаћемо зар прилике да тргнемо мачеве, да одбранимо по коју срп 
ћ већим својим бројем уђоше под шатор, „зар не видите да је војвода, не могав одолети <pb n="15 
. „Хеј, што не пођосмо дан раније!“... „Зар ми на видику Косова, па да нам се слава измакне?!“. 
Арсеније?!“ испречи се кнез на старца. „Зар ви кметови нађосте баш овај час, у који ето полазим 
препашћен, па се удари руком о колено. „Зар од онолике војске никога нема да иде за мном на Кос 
„Коме да се предајемо?“ викаше старац. „Зар вама, који не смедосте дочекати да се српска војска 
е, и дубоко уздахнув рече само толико: „Зар тако, Вуче?!....{S} Проклет да си и овога и онога с 
 се.</p> <p>„Зар ми сви,“ рече кнез, — „зар ми сви имамо коње и клобуке цвећем окићене: једини  
викиваху Турци са више страна. </p> <p>„Зар би ми били српски јунаци, да вам се живи предајемо? 
задовољен у својим очекивањима.</p> <p>„Зар је мало три ране за једнога дечка, у првоме боју ње 
рачунаше полагано кнез Градоје.</p> <p>„Зар свега двеста војника?!“ запита Ристивор изненађен.  
 од дивљих ружа и зелене леске.</p> <p>„Зар доиста певају?!“ питаше старац по ново, погледајући 
, да се ућуте.{S} И ућуташе се.</p> <p>„Зар ми сви,“ рече кнез, — „зар ми сви имамо коње и клоб 
> <p>„Три, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„Зар само три?“ запита кнез Градоје, очевидно незадовоље 
ну од препасти занемелу гомилу.</p> <p>„Зар не видите,“ настави он кад они већ већим својим бро 
ле, не седајући, узе да говори:</p> <p>„Зар нас није срамота?!{S} Заборависте шта дугујете наше 
ивотом добра и поштена човека!“</p> <p>„Зар за оног бунтовника молиш?!“ упита кнез снаху своју  
 од Јованке коју Змајеви љубе!“</p> <p>„Зар у истину има овде девојка коју Змајеви љубе?“ питаш 
ез Гојко мало час и сам врати!“</p> <p>„Зар у истини тако?!“ викну старац запрепашћен, па се уд 
 никако није друго него онако!“</p> <p>„Зар и ти знаш шта је паметно?!“ рече кнез подругљиво.</ 
 те молимо да нам их опростиш!“</p> <p>„Зар баш тако, Арсеније?!“ испречи се кнез на старца. „З 
1.1"> <head>I</head> <p>На једној малој заравњи, у падини која се од Голубињске Планине тихо сп 
нај свежи поветарац што отуда струјаше, зарза и узе десном копитом копати ледину.</p> <p>„Е сад 
 часни и веру Хришћанску!“</p> <p>Лабуд зарза дугим вриском као да кликће, <pb n="200" /> па по 
ње као да је добила заповест да га жива зароби.</p> <p>По зеленој ледини лежало је овде онде пе 
 долазити у мој шатор докле год зора не заруди а тада уђи!“ И ја га онда пољубих у руку, и не с 
испод иконе.{S} Чињаху јој се као да су засвагда умукле.{S} Седе на његову постељу.{S} Погружен 
гомиле сељака и сељанака из свих села и заселака жупе од Орлова Града.{S} И старо и младо похит 
 им није повисило славу, али је није ни засенило.{S} Повисило је госпоштину њихову, али им није 
оп. „Све се бојиш да мојим јунаштвом не засеним твоје!“</p> <p>„Бог ми је сведок да се никад то 
 снужден и невесео, као да му лице беше засењено некаквим црним облаком.{S} Уведе војводу у крч 
а растури по ново огласнике по селима и засеоцима, и по стазама, и по њивама, и по пољима, нека 
ридао по једног бубњара, те по селима и засеоцима узбунише и жене и децу и стоку и живину, а му 
 у трубе, а огласнике пошљи по селима и засеоцима, нека викну да нам требају драговољци, јер на 
дворских девојака.{S} У влажном јој оку засја једна топла зрака радости.</p> <p>„Босиљко, дете  
 <p>„Тако нам и треба!{S} Нисмо боље ни заслужили!“ рече кнез Мирослав. „Није <pb n="131" /> на 
ило био!“</p> <p>„Твој је слуга јуначки заслужио, да му толику пошту чиниш!“ рече Санџак-Бег. „ 
а мој син, својим јунаштвом на Плочнику заслужио, и коју ми је Господин Кнез послао уз писмо о  
и, и да ћеш ми опростити, све и кад бих заслужио да ме кориш!“</p> <p>Тако говораше Ристивор уз 
и имао прилику да <pb n="69" /> од цара заслужиш челенку.{S} Док је не заслужиш, ево носи у сво 
 од цара заслужиш челенку.{S} Док је не заслужиш, ево носи у своме клобуку челенку свога деда!{ 
 вечери под шатор, паде мртав уморан, и заспа као заклан на једној шареници, коју му Ристивор н 
да чују рикање једног џина.{S} Ристивор заспа као заклан и ркаше громко.{S} Одмах у самом почет 
шту, обори седло рукама својим и на мах заспа.{S} А кнез Градоје седе с Ристивором те се најпре 
ва пута у звоно, а ви овде горе или сте заспали, или ослушкујете само грмљавини, те ситно звоно 
е по наслонима <pb n="6" /> од столице; заспао; по тешко али равномерно дише; по мало и хрче.</ 
 крхање, Иван би, може бити, најпосле и заспао, али не могаше од оног танког извијања и зуцања  
 делиш сиротињи!{S} Ноћас, ако не можеш заспати, или ако заспиш па се пробудиш, моли се Богу за 
 који се жаљаше да не може тако лако да заспи, мољаше Ристивора да у његовој соби преноћи, не б 
S} Ноћас, ако не можеш заспати, или ако заспиш па се пробудиш, моли се Богу за мене!“ учини ми  
гово око, његов глас, његов мач, његова застава, чинили су просто чудеса.{S} Као да је то главо 
орлови него Србадију, која их на својим заставама носи? „Не треба ни да се пита, <pb n="62" />  
 иза ње за конопац, затегнут између две заставе, повезао двадесет и пет ватрених коња, оседлани 
буци од седла — ставио се испред велике заставе, па би наизменце час наређивао трубачима да дув 
е петорица приђоше да се руком прихвате заставе, и да изберу коње и оружје!“</p> <p>„Ваистину н 
их да се <pb n="46" /> прихваћају руком заставе, једни ми рекоше:</p> <p>„Стани мало, брате, та 
 живим кораком својој чети.{S} Дошав до заставе, викну оштро војницима да скину калпаке.{S} Сам 
<p>Војвода му приђе, па се с њиме преко заставе и мача пољуби три пута говорећи уза то:</p> <p> 
воздене напрснице.{S} Све то смести око заставе, па растури по ново огласнике по селима и засео 
то ни један!...{S} Искупише се лепо око заставе, баш као да је сабор; отворих ја мехове винске, 
веде гологлаву поред мртвог војводе, да заставници сваку заставу приклоне тако да дотакне плашт 
 јунаци!“ Ристивор ободе Јабучила па са заставом изиђе испред свога господара и пође напред.{S} 
з, једнако с голим мачем у десници и са заставом у левој руци, призиваше гласно своје људе те с 
и метанише, па да безбожни Агарјани под заставом лажног једног пророка разбију Хришћанску војск 
 у два реда, а он сам стао с развијеном заставом према средини првога реда а испред њега.{S} Ош 
им и њиховом китњастом четом и свиленом заставом.</p> <p>Дуго остадоше тако гледајући за њима.{ 
е Лабуду, а под својом црвеном свиленом заставом, коју Ристивор развио беше изнад њега, чекаше  
државајући велику, али још неразвијену, заставу Орловића.{S} Благо довикиваше народу: „Дед’те,  
зуј колико их је се прихватило руком за заставу?!“</p> <p>„Завор ми је, господару, да ти у очи  
е Орловићеве људе.{S} Ристивор приклони заставу те јој свилене кићанке целиваху плашт и шлем во 
а коња!“ заповедаше му кнез. „Нај, носи заставу!{S} А више ми немој будаласто помињати памет љу 
е и више — година!{S} Дај ти нама твоју заставу, дај нам кога властелина, који зна шта је војск 
е лежао турски стан.</p> <p>„Разви моју заставу!“ беше последња заповест Кнеза Градоја слузи св 
д на Косову?!“</p> <p>„Додај ми ту моју заставу, да је ја сам понесем?!“ рече стари кнез.</p> < 
ред мртвог војводе, да заставници сваку заставу приклоне тако да дотакне плашт и шлем војводин  
 али, навикао да се покорава, додаде му заставу.</p> <p>Чим је кнез прими усвоје руке, он онда  
ћу и новим поносом.{S} Он разви свилену заставу Орловића, и кад стари кнез силно раздраган <pb  
ејао захладнела срца.{S} Велику свилену заставу Орловића побио у читаву умку од пољскога цвећа; 
 потеци зором на Змајев Вис; разви нашу заставу, спусти под њу мехове с вином, искупи око ње бу 
вати из руку <pb n="81" /> Ристиворових заставу, десном руком сукну мач из корица, па се онда ч 
 лице, донесе од некуд заповест „Стој!“ Застаде им реч у грлу и дах у грудима, све са лепоте пр 
вуд Вучитрна.“ Ту Ристивор нешто запе и застаде.</p> <p>„Додајте, децо,“ викну војвода младим с 
ича годинама!“</p> <p>И опет приповедач застаде да се одмори, и као да тражаше по својој памети 
оју сад први сунчани зраци обасјаше.{S} Застадоше, да се у оном мирисном и светлом јутарњем зра 
зиђоше сви весели и радосни из цркве, и застадоше мало у авлији око ње — пуној босиока — и коју 
лашује смрт каквог великог човека.{S} И застајаше Кнез овда онда у говору, као да му тешко беше 
вор, док најпосле поче да запиње, па да застаје; пренуо би чисто застиђен па наставио, али наст 
спуштање са висине у дубине, оно његово застајивање, она очевидна борба његова, чудновато посре 
p> <p>Па онда узе полагано, овде и онде застајући и запињући, да говори Санџак-Бегу:</p> <p>„Ју 
аганије и све нижим гласом, и онда опет застао; дремајући прозборио би нешто кроз нос и неразго 
 нешто кроз нос и неразговетно, па опет застао, док га сан сасвим не занесе и на меким својим п 
у Среду.“</p> <p>Не би мило војводи.{S} Застиде се и поцрвене.{S} Не смеде да погледа господи с 
ао све што је имао да каже.{S} Силно се застидео био; образи му беху запламтели црвеном ватром. 
и веђе, намршти чело и гледаше преда се застиђен, а образе му пламенови обузеше.</p> <p>„Бог с  
 запиње, па да застаје; пренуо би чисто застиђен па наставио, али настављао све лаганије и све  
рише црни облаци па се брзо развијаху и застираху небо.{S} Крупне капље дажде почеше падати па  
шаре у вуненој простирци, која сав спод застираше.</p> <p>У ономе усеку к прозору, што право гл 
д огњишта била је окићена, и готово сва застрвена, штитовима, панцерима, клобуцима, мачевима, к 
амо, преко потока Западу, пукла равнина застрвена зрелим класјем јечмовим.{S} Угледаше многе же 
 био наслонио на један од оних бршљаном застрвених ступова што у мраморној авлији држаху на сво 
едећи на посниском а широком одморнику, застрвеном богатим простиркама, претискаше на своје гру 
које се -— чинило му се — више но икада застрло густим ројевима <pb n="150" /> звезда.{S} Сетио 
м шарене простирке, подглавњаци, дрвене заструге с јестивом, шарене чутуре, гомилице од јабука  
латну доламу са златним токама са себе, засука рукаве од свилене кошуље, па викну попу:</p> <p> 
одговори поп, па збаци са себе мантију, засука рукаве од антерије, па искочи као помаман на чис 
о га у винском подруму; скинуо мантију, засукао рукаве, на једном бурету разастро некакве старо 
 и тебе, властелине Витомире, стављам у затвор, и видећемо шта ће сутра рећи порота од вашега р 
 преблед, оборив опет главу на прса, са затвореним трепавицама — као да доиста не смеде ником у 
и стаде мирно до самих врата кад их она затвори.{S} Кнегиња се диже са свога седишта, па у свом 
о јадној сиротињи!“</p> <p>И стари кнез затвори врата од дворане у Новој Кули.</p> </div> <div  
, буздоване и копља; иза ње за конопац, затегнут између две заставе, повезао двадесет и пет ват 
е по једном комаду румене свиле, чврсто затегнуте у шимшировим оквирима.{S} Везла је покров јед 
синко, ја ћу...“ одговори кнез Градоје, затежући очевидно у забуни шта да каже, „ја ћу, ако Бог 
баштине и синовицу своју ако те убијем; затекох му се да те убијем; дођох да те убијем; три пут 
оркиње причају како често <pb n="38" /> затичу своју госпођу да чита последње писмо, које јој ј 
нашу цркву?!{S} Ево да вам кажем: прво, зато што се — тобож од страха од Агарјана и њихове наје 
ко те поп Каритон расрди, не срди се ти зато на нас, а и њему опрости.{S} Друго те молим, помол 
Добромире!“ узе реч кнез Градоје. „Прво зато, што нас је наш Господин Кнез Лазар позвао да на К 
Рим-папи као своме идолу клањају; друго зато <pb n="89" /> што ви, велика господа и велика влас 
ко пута у мало главу изгубио није, само зато што неће да верује да неко може бити српски власте 
а наша земља патила и патила и све само зато, што је у њој срце а не памет господар!{S} Дајте,  
 /> владике на огњу живе спаљивали само зато, што у Светом Писму не видеше све оно, што саме вл 
ек опет изишли на Косово!{S} Друго, баш зато што смо се опознили, ми би ваљало босоноги и голог 
јаше на своме месту као да је оловом ту затопљен.{S} Гледаше непомично за кнегињом; и кад се он 
, да се нађе Госпођи Кнегињи ако би јој затребало да се посаветује с мушком главом, поузданим ј 
 мене не требаш а може ме Господин Кнез затребати, боље је да зором пођем на Косово!“ „Право го 
рите за Господином кнезом!{S} Могу њему затребати још четири мача и четири буздована, а већ ја  
не њене очи напунише се сузама, које би затрептале на дугим трепавицама, па падале низ образе к 
беле, у славу српског Приморја!“</p> <p>Затрешта кликтање какво се те ноћи још у тој трпезарији 
емо ми пустити да се тело нашег војводе затрпа земљом као да је јеретик или неверник, а све сам 
ољуби Кнегињи руку, изиђе на двор, даде затрубити збор, викну оклопницима: „На коње!“ па из они 
дне и с друге стране отворенога пута, и заћута кад угледа како кроз капију дворску излажаше поп 
вадесет и пет ватрених коња, оседланих, заузданих и поткованих, па их цвећем окитио као да су к 
ди, нека једном на збору Србадије памет заузме прво место, а срце друго!{S} Ако паметно и хладн 
оме добру не нада!“</p> <p>Ту се ратник заустави да се мало одмори.{S} Владаше мртва тишина.{S} 
било!“</p> <p>И опет се млади властелин заустави.{S} Изгледаше као да се упустио у некакве дубо 
ни једне речи.</p> <p>На уласку у шатор заустави се.{S} Замишљено и тужно погледа у свога старо 
колико су далеко од храста, под који се зауставио био, па се онда окрете Ристивору:</p> <p>„Мож 
и како отвори очи, и како погледе своје заустављаше на свакоме од присутних Турака, као да се т 
не куне!“</p> <p>„Ма, господару, тек да заустим да му кажем, а видех га где се и сам од себе кр 
ти крај од доламе старога кнеза, као да захвалан хоће да целива скут свога господара.</p> <p>„П 
адоје, — „Славе ми, ништа мени немаш да захвалиш!{S} Него нареди да се запали велика воштаница  
ећ беше малаксало!“ говораше рањеник па захвалне погледе упираше у старога кнеза. „Да ме он на  
 свакој сузи, коју срећа натопи, трепти захвалност наша Богу; у свакој сузи коју <pb n="9" /> н 
би ли само разбудио успавана и загрејао захладнела срца.{S} Велику свилену заставу Орловића поб 
м, кроз које меки румени зраци сунца на заходу падаху у конат, те изношаху на бољи видик црвене 
обро га продрма.</p> <p>Ристивор најпре захрка као да га ропац беше стегао, па се онда подиже,  
 зоре!“</p> <p>И Ристивор леже и у брзо захрка опет.{S} Иван се заогрну једном поњавицом, насло 
око испод земље некакав џин овда и онда захрче.</p> <p>На самој тераси, у хладовини коју је зап 
 па добро!{S} Доста си ми наказивао!{S} Захуктао си се само да одбраниш кукавице, па не умеш да 
о.</p> <p>„О, кнеже Винко,“ викну му са зачеља војвода, „немој нам прекидати Гојка!“</p> <p>„Мо 
у изрезани орлови и змајеви.{S} Столу у зачељу наслони за руке беху обложени сребром, у коме је 
о још за видела.“</p> <pb n="170" /> <p>Зачу се журба као да је поветарац гору заљуљао.{S} Мног 
о!{S} Зар не знаш да би се он томе тако зачудио и тако разгневио, да ме више никад погледао не  
девојка коју Змајеви љубе?“ питаше Иван зачуђен.</p> <p>„Има, брате, дивно лепа и здрава девојк 
а?“ питаше старац са све већом срдњом и зашкрипа зубима.</p> <p>„Дедо,“ проговори Боривој питом 
 у гомили, као да је од један пут сунце зашло и ноћ настала!{S} Боривоје рече своме <pb n="183" 
вирити у сребрну колевку, јер већ сунце зашло беше.</p> <p>За тим кнез замоли војводу да га одв 
1"> <head>I</head> <p>Сунце је већ било зашло за планине и сутоњ се почела спуштати, Војвода Ра 
левом руком обгрлила, као да хоће да га заштити од некакве невидљиве опасности.</p> <p>А млади  
одметнули.{S} Али знате ли ви, господо, зашто је то зло дошло на ову нашу земљу и на нашу цркву 
 кнез, <pb n="51" /> нека иде властела; зашто су они господа него да господски за цара гину!“.. 
ворим одмах са старим господарем!...{S} Зашто не би могло бити да се још вечерас, у очи вашега  
ти да црква не да опојати таквог?!{S} И зашто да не да?!“</p> <p>Тако говораше кнез Градоје, па 
же!{S} Што ћемо сад тамо!?“</p> <p>„Ево зашто, кнеже Добромире!“ узе реч кнез Градоје. „Прво за 
ину Кнезу гласове од тебе, да му кажемо зашто ћеш та истом кроз дан два стићи!“</p> <p>»Послах  
од господе за Кнежевом трпезом, па онда зашушташе свилене завесе на шатору; нечија их рука силн 
чи стари кнез, одгурну љутито свој сто, збаци скрлатну доламу са златним токама са себе, засука 
ко и ја велим, кнеже!“ одговори поп, па збаци са себе мантију, засука рукаве од антерије, па ис 
је духовника.{S} Све је то било весело, збивало шале и прштало досеткама.{S} Само кнез Градоје, 
емена па све до данас шта се свега овде збивало није!“ рече Ристивор поуздано; „само наше авети 
 души бивало, него шта се онде око мене збивало!{S} Ето да наставим.{S} Мало само после говора  
 А војницима викну оштро, да се ставе у збијен ред, да свога вођа дочекају како треба.</p> <pb  
м, беху искупљене неколике дворкиње.{S} Збијене у гомилу у једном куту, бледе и сузе ронећи, гл 
пазио је кнез како се сеоске старешине, збијени сви заједно у једну гомилу, нешто лактовима гур 
ди, на лево од двора, овце и јагањци се збили у гомиле, спустили сниско главе, па убрзаним дахо 
ко себе; „што сам те давао на књигу?{S} Збиља и јесте, да не мораш кроз живот држати уза се как 
поп Малвасија ништа ми не рече.{S} Него збиља, једнако ми прећаше: „Ето запамти што ти велим: к 
!{S} После боја копљем у трње!“</p> <p>„Збиља, кнеже Орловићу!“ прихвати кнез Добромир, „ја не  
и се препаде видев да му се господар од збиље наљутио.</p> <p>„Не, не, не!“ викаше старац све с 
а нас беда још снаћи не ће!“ Па онда се збише тешње у гомилу за себе, шапутаху по дуже, па ће о 
и, јесмо; <pb n="114" /> да је право да због наших грехова мало и прострадамо и јесте право; ак 
вор, који поче да се води па се прекиде због велике узбуђености старчеве.</p> <p>„Све ми звони  
е кости у гробу преврнуле, кад би се ви због будаласте једне заваде вратили дома не видев ни Ко 
пољубим и да га молим да ми опрости ако због мојих невоља на дому не стигнем на Косово пред Вид 
лики Дубровчани сазваше све Приморце на збор.{S} Најстарији од њих рече само оволико: „По закон 
ињи руку, изиђе на двор, даде затрубити збор, викну оклопницима: „На коње!“ па из оних стопа, и 
ко.{S} Одмах у самом почетку стари кнез збораше тихо у два маха.</p> <p>„Лакше, Ристиворе, лакш 
другом, па опет стадоше и гледаше се не зборећи ни речи.</p> <p>Стари кнез Градоје диже завесу  
е рукама, и заплака се.{S} Јахали су не зборећи ни речи тако за два до три стреломета.{S} Тада  
силно раздраган.</p> <p>„И доиста дивно збориш у заносу свога свагда јуначкога срца!“ прихвати  
 то није доста разлога?!“</p> <p>„Дивно збориш, стари орле од Орлова Града!“ рече кнез Гојко си 
ро опремљених војника.{S} Ако стигну на збориште код мога двора у Недељу пред Видов Дан, добро  
осподар!{S} Дајте, људи, нека једном на збору Србадије памет заузме прво место, а срце друго!{S 
ме доиста у препаст и жалост порушеноме збору господе, рече:</p> <p>„Е јесмо ми нешто тешко згр 
 ти славе!{S} Ево овде вина, да прашину збрише и умор растера!“</p> <p>Војвода се не даде два п 
трахом и поштовањем очекују да се нешто збуде.</p> <p>Под шатором стојао је прав као бор, а у з 
 стани мало, господару, молим те!“ рече збуњен Ристивор, који се препаде видев да му се господа 
прихвати старац све већма запрепашћен и збуњен. „Како то!!...{S} Јесте ли се ви двојица јутрос  
 погледа за неколико тренутака мало као збуњен не знајући управо шта то он хоће; али, навикао д 
астелина погледаше се.{S} Изгледаху оба збуњена.{S} Приђоше по један корак један другом, па опе 
 се из тешког сна нагло буди, рече пола збуњено:</p> <p>„Је ли ти то вичеш2 Зар је зора?!“</p>  
,“ поче она тихо и одмерено да говори; „звала сам те, да проговорим с тобом две три речи на сам 
це, у којој је кнегиња стајала.</p> <p>„Звала сам те,“ поче она тихо и одмерено да говори; „зва 
и српски властели, који њиме завладаше, звали Голубовићи све до времена Немањина, кад им Велики 
 њихов Орлов Град.</p> <p>Још док су се звали Голубовићима били су они на далеко чувени као „ср 
ар Тројан сазидао и да се онда тај град звао Голубац, као што су се и први српски властели, кој 
} Војвода ми изгледаше блед али миран. „Звао сам те“, рече, „да ми бар један део терета са душе 
ој рудини, испод велике стене која се и зваше Царева Громада, а испод које мало час пројахаше.{ 
 застрло густим ројевима <pb n="150" /> звезда.{S} Сетио се некакве старе приче коју је још, ка 
цо!“ прозбори он свечано. „Децо!{S} Она звезда тамо трепти над непобусаним гробом честитога цар 
Господина Кнеза Лазара; а може бити она звезда тамо није друго него света душа његова, која ода 
 полумесец у средини којега стојаше као звезда сам заповедник на своме красном арапском бељцу.{ 
е и не жали ме, чим видиш да она велика звездана кола на небу клизају к Западу!“</p> <p>И стара 
ве то бржим и бржим зрикањем.{S} Још су звездана кола стојала високо изнад Запада, кад се стара 
еленом колибом, или и под још краснијим звезданим небом!“</p> <p>„Војводо,“ викну из гомиле гос 
. „Благо вама,“ говораше кнез једнако у звезде гледајући, као да су то душе српских јунака, „Бл 
свести лежао, јер кад отворих очи видех звезде на небу; чух јечање рањених јунака и пиштање рањ 
 и снужди.{S} Замишљен гледаше у светлу звездицу у којој крст на цркви трепташе.{S} Стојаше ту  
од којега је сенка тако често падала на Звезду Даницу Орлова Града, — све то заједно сломило га 
 Бог нареди те анђели запале нову једну звезду у славу јунакова имена, те она гори вечном неуга 
дара!{S} Вика од јунака, топот од коња, звека од оружја њега раздрага и срце му запали, те, кли 
исан поветарац са запада понео би отуда звекет и бубњаву, и донео их да издахну под зидинама од 
таквом молбом?!{S} Јесте ви нека лукава зверад!“</p> <p>„Ето мишљасмо, господару, видећеш сада  
скаменили за неколико тренутака, док не звизну мач Градојев посред лица турског четовође, па он 
ке узбуђености старчеве.</p> <p>„Све ми звони у ушима паметна реч кнеза Добромира,“ рече. „Шта  
глас Господина Кнеза, глас који брујаше звонко, свечано а некако и тужно као велико звоно на Кр 
ко, свечано а некако и тужно као велико звоно на Крушевачкој цркви кад оглашује смрт каквог вел 
ли ослушкујете само грмљавини, те ситно звоно и не чујете?{S} Хајде, кнеже, време је!“</p> <p>К 
га у дворану. „Ја ето ударах два пута у звоно, а ви овде горе или сте заспали, или ослушкујете  
ребрним острицама којих широки колутови зврктаху на сваки и најлакши крок старога витеза.{S} Де 
рква тада већ беше пуна, па им јасним и звучним својим гласом мирно рече: „Јунаци!{S} Ево стижу 
 дати одговора, јер те још не гледах на згаришту Агарјанском.{S} Добар си поп, али си грешан чо 
сно кнезови и властела.{S} Духовници се згледаху; неки се узеше крстити и шаптати: „Буди Бог с  
че војвода па се задовољно насмеја како згодно приклопи кнежево питање. „Ето нема нас овде ни п 
које јој је грабљива и гладна птичурина зграбила из колевке и у вис к своме гнезду понела била. 
ду, а сутра — ако доиста мислите да сте згрешили — ударите у молитве, метанија и постове, и нас 
е, рече:</p> <p>„Е јесмо ми нешто тешко згрешили Господу Богу!{S} После наше велике несреће, бр 
у молим, пусти им твога сужња; млад је, згрешио је, патио је, а сад би му твоја милост дала нов 
чекају како треба.</p> <pb n="63" /> <p>Згрну се свет и с једне и с друге стране отворенога пут 
 ономе свету што се око ње и њене свите згрнуо био и поче да им говори:</p> <p>„Хвала вам што с 
упише српове, и виле и грабље, покупише здеље и чутуре, запрегоше волове у кола и пођоше с њиве 
а ми, како ћемо ти их платити!{S} Па се здоговорисмо да те молимо да нам их опростиш!“</p> <p>„ 
те уза старог и младог господара жива и здрава овоме двору врати, те да се уз нашу срећу оснује 
чуђен.</p> <p>„Има, брате, дивно лепа и здрава девојка.{S} Могу ти је сутра, пре но што се крен 
јунака.{S} Молимо му се да нам га одржи здрава, срећна и славна, и да му помогне да Србадији и  
осподара, и да га чуваш, и да га предаш здрава у руке госпођи.{S} Појашите, децо, и нека вам је 
 нам миле наше јунаке врати дома живе и здраве и новом славом окићене!“</p> <pb n="73" /> <p>Уз 
и и војсци твојој!“ „Бог вас све живе и здраве и славне довео дому своме натраг!“</p> <p>И опет 
{S} Ако буде Божја воља те се са Косова здрави и весели вратимо, молићу те да за ме проговориш  
ћемо сва тројица изићи из шатора живи и здрави као три пријатеља, или ће од нас тројице само је 
а: или ћете га опојати са вашим костима здравим и читавим, или ћете га опевати оплакујући своје 
 мога унука, испроси му у Свете Тројице здравља, среће јуначке и сваке ваљаности и честитости;  
ти; молим те за моју снаху, испроси јој здравља, живота, и среће у животу, молим ти се за сву н 
љем на двери двора твога!{S} Бог ти дао здравља и памети!“ Еј, мој царе Душане, ти би данас тре 
p> <p>У томе се и друга властела весело здрављаше са кнезом.{S} По неко од млађе господе љубљаш 
ећеш сада најбоље и сам е би ти било за здравље теби и твојима, ако те Бог жива врати, а било б 
ажим да ви вашим метанијама држите моје здравље.{S} Ја вас питам: је ли царев закон да цару пла 
 књиге Господина Кнеза.{S} И од Бога ти здравље!“</p> <pb n="17" /> <p>„Да чудне ми књиге војво 
господа поздрављају и питају за јуначко здравље, раздрага се милином па узе гласно кликтати.{S} 
, па се поздрављаху и питаху за јуначко здравље.{S} Никоме се од својих другова кнез Гојко није 
/> и писмо вино један другом у част и у здравље.{S} А молићу и вас, свети оци, и вас, господо д 
е дигнемо и пехаре испијемо у славу и у здравље духовника који се не деле од свога Господина Кн 
на овамо!..{S} Одите овамо, да пијемо у здравље Старога Орла од Орлова Града!...{S} Не брин’те  
зи војсци његовој, помози нама свима да здраво и честито нашем Господину Кнезу на Косово стигне 
ачно. „Како је војвода?{S} Је ли му све здраво и мирно на дому?“</p> <p>„Нека је слава богу, во 
</p> <p>„Нека је слава богу, војвода је здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се 
 прострелила орлушину, те спасла живо и здраво чедо своје, које јој је грабљива и гладна птичур 
е дочекиваше сваког војника поздравом: „Здраво, јуначе!{S} И честит нам био!“ док га они љубљах 
ним сплеткама сотониним снађе попа неко зевање.{S} Кад већ и трећи пут зевну, учини се попу да  
опа неко зевање.{S} Кад већ и трећи пут зевну, учини се попу да се већ и свецу досадило, па се  
{S} Зар...“ .</p> <p>„Још си ти, синко, зелен да то зрело разумеш!“ прекиде га старац. „Душан н 
 сунцу једва гледати могло; његов широк зелен мач притврђен сребрним ланцима о широк златан пас 
е к другој једној шумарици, која се као зелен венац повијаше по челу те косине.{S} Дуж тога вен 
и!{S} Снахо моја, имаш ли откуд ма само зелен листак за нашега Ристивора?“</p> <p>„Нека, господ 
зношаху на бољи видик црвене, плаветне, зелене и жуте шаре у вуненој простирци, која сав спод з 
х доглавника у кафтанима од црвене и од зелене вунене тканине.{S} Не говорећи ни речи, свечаном 
вљих ружа, вињага и леске.{S} Изнад ове зелене а мирисне живе ограде подизале су се високе топо 
рца кроз грање и лишће од дивљих ружа и зелене леске.</p> <p>„Зар доиста певају?!“ питаше стара 
 бардаке и чутуре с вином, ките цвећа и зелене ране јабуке петроваче.</p> <p>У томе дотрча двор 
ита молитве!</p> <p>И онда уђе под свој зелени шатор.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 су се преобукли у чисто рухо од свежег зеленила, и да чекају да буду сведоци некакве велике св 
.</p> <p>Гомила Турака искупила се пред зеленим шатором Санџак-Беговим и око њега.{S} Наслонио  
спустише низ брдо па појахаше мало даље зеленим пољем, неко од млађих људи рече, да види пуно в 
м једном узбрдицом на којој дуги редови зеленим грањем и лишћем покривених колиба беху построје 
оде га острицама, те Лабуд полете пољем зеленим као да је плава ластавица.</p> <p>_ Остадоше го 
м на глави, панцером на прсима, широким зеленим мачем о бедрима, дугим копљем о рамену и шестоп 
се могло распознати пред великим једним зеленим шатором у земљу побијено високо копље, о коме в 
ике онда види десно од себе широко поље зелено, кроз које вијуга бистра речица, из које сребрне 
 гледати у шарени перивој, преко њега у зелено дрвље украј реке, и преко овога у плаво небо, ко 
то.{S} Није дуго трајало, па из великог зеленог шатора, пред којим високо копље с коњским репов 
ирок златан пас; па до колена долама од зеленог аксамита по коме су орлови и крстови златном жи 
ова, који с војводиним беху разапети на зеленој пољани под Царевом Громадом, на добар стреломет 
е могао добро да види шта бива на тихој зеленој косини на којој се три Србина и прва чета од се 
а заповест да га жива зароби.</p> <p>По зеленој ледини лежало је овде онде пет тешко рањених Ту 
но спавати на мирисном сену под красном зеленом колибом, или и под још краснијим звезданим небо 
тица од седам коњаника, који пођоше низ зелену косу у сретање тројици Срба.{S} Није та четица о 
оји се својим цветним лејама пружао низ зелену косину далеко до самих сребрнокорастих топола, ш 
абрали перивој Орлова Града за свој рај земаљски, и што је <pb n="4" /> изгледало да су шарени  
</p> <p>„Еј жалости наша!{S} Куд је ова земља доспела и куд ли ће доспети, кад ево земље Господ 
ке један другом.{S} Господин Кнез и ова земља требају данас сваки мач свакога свога сина!“</p>  
кав искрено и од срца: „Нека ти је лака земља српска!“ Постојаше сви ту гологлави, док се гроб  
з Лазар нама свима као отац; ова српска земља нама свима је као рођена мати.{S} Ето сад видите, 
сио.{S} Изгледало му је чудно да српска земља може мирисним дахом да дише, да српски потоци мог 
с овде најбоље знаш, колико је ова наша земља патила и патила и све само зато, што је у њој срц 
да они не осећају што она осећа — да се земља стреса, да уздише и тек што се заплакала није!</p 
 да су се у старо доба, док је по нашим земљама било више јунака, свеци чешће и радије јављали  
да та једва чујна тутњава однекуд испод земље долази, и да тако тужно и тако жалосно запомаже.{ 
а негде грми, или да негде дубоко испод земље некакав џин овда и онда захрче.</p> <p>На самој т 
зовима, великој и малој властели од ове земље?!“ беше одговор кнежев. „Ако на кога падне клетва 
оменике, чините и ви што као синови ове земље треба да чините, али — колико се уза то може — не 
д њих рече само оволико: „По закону ове земље нисмо дужни да идемо на војну; дужни смо само да  
 погану Агарјанску аждају са Хришћанске земље натраг у њену Азијску пећину.“ И још ми Бошко при 
ци одбијете Агарјане од наше Хришћанске земље, и да се нађете уза свога цара у часу у коме је с 
јемо Агарјанску силу од наше Хришћанске земље!“</p> <p>„Хоћу ли им казати како Господин Кнез ку 
го тихи и опет дубоки уздах целе српске земље, уздах коме <pb n="45" /> се она својим уздасима  
е првенац војводин добно на крштењу име земље Господара, Кнеза Лазара, онда народ, певајући и к 
њ и за његова лажнога свеца православне земље освајају.{S} И још нам поклисар његов каза, да ца 
отровно семе истребити са ове лепе наше земље?!“</p> <pb n="97" /> <p>„Па онда,“ настављаше Гој 
уке и медведе, а да не могу да у служби земље господара макнем мачем по гомили Агарјана?!{S} А  
ћу да, мислећи на тебе, погине у служби земље господара!“</p> <p>И Ристивор ућута као човек кој 
ћки и са склопљеним рукама саслуша речи земље господара.{S} Младоме Боривоју задрхта рука кад о 
ља доспела и куд ли ће доспети, кад ево земље Господар не сме да заповеда, него моли, преклиње  
зови и властела, те сваки баци грудвицу земље у гроб на ковчег војводин рекав искрено и од срца 
свецем постао није ко за живота овде на земљи јунак био није!{S} Кад би Бог давао светачка злат 
остио, како ти од свега срца ми овде на земљи праштамо, добри наш војводо!“ рече свечано стари  
д шатор да јавим.{S} Војвода клечаше на земљи пред скрињом и при светлости од оне жуте воштаниц 
сад је два пута света и пред небом и на земљи!{S} Ми гледамо одавде цркву, у којој је гроб наше 
ој постељи у једној по широкој соби при земљи одмах испод терасе.</p> <pb n="37" /> <p>Два се м 
ој царе Душане, ти би данас требао овој земљи!{S} Еј, мој Господине Кнеже, шта ћеш ти један, Ду 
зајеча кнез Градоје, „Бог те чувао овој земљи, наш честити Господару!“</p> <p>И ударише му сузе 
осподину Кнезу на Косову!{S} Благо овој земљи с таквом господом и код таквих јунака!“ прихвати  
са благим и светим твојим срцем, у овој земљи у којој се ето никаква светиња не поштује?!“</p>  
ирко из Сенокоше: „Брате, што је у овој земљи било јуначких срдаца, то се све за раније одзивал 
га од најславнијих домова у Хришћанској земљи нашој <pb n="123" /> нека остане некрштен као да  
не Кнеза Лазара, Господина свој српској земљи, теби војводо Радичу, љубимо поздрављење.{S} Војв 
прот роду Агарјанском.{S} Зар у српској земљи толике цркве и манастири, зар по црквама толике ч 
ка остане некрштен као да смо у поганој земљи Агарјанској!“</p> <p>„Чудим се ја теби, војводо,  
стреше црвене сукнене плаштове по сухој земљи испод онога грма, у врх плаштева, а уза сами грм  
Бивало је и досада свашта по овој нашој земљи; али таквога покора било није!“</p> <p>„Ништа ти, 
ало, незнане делије!{S} Обрните копља к земљи и казујте: ко сте, откуда сте, којим послом овуда 
танију начини, не диже се, — повијен по земљи, гледајући у земљу као да не сме да подигне очи п 
 и жалбе и вапаји Србаља, који траже да земљом њиховом влада ко по правди и законима и треба да 
пустити да се тело нашег војводе затрпа земљом као да је јеретик или неверник, а све само за то 
гло се оком видети како јара трепти над земљом, као да баш из ње и извире.{S} На ливади, на лев 
прелијемо, и уздасима нашим окадимо, да земљу око њега целивамо, и да <hi>њу</hi> молимо да нам 
 „Ето,“ вели, „не можеш ништа почети да земљу спасаваш, а да се у њој самој не нађе издајника,  
ој право у очи, него, оборив погледе на земљу, рече им:</p> <p>„Господо, да пођемо у име Божје  
брни шлем, који војвода беше положио на земљу а сасвим близу своје главе, нађоше под њим листин 
иже се, — повијен по земљи, гледајући у земљу као да не сме да подигне очи према Грачаници, — у 
и пред великим једним зеленим шатором у земљу побијено високо копље, о коме вишаху три коњска р 
; видите ли како је воштаницу углавио у земљу а управ чело своје главе, да му душа види пут неб 
исписану руком војводином а прибодену у земљу једним од малених потајних ножића његових.</p> <p 
 оном другом.{S} Ко је имао срца за ову земљу, није могао друкчије до да сузе рони и да се икак 
 и као и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за ову нашу сиротињу, исто као и нама!{S} Него  
„Е мој славни господару, вере ми је ову земљу срећа оставила!{S} Ето дувасмо у трубе цео дан, у 
„Стан’те, господо, и не вређајте српску земљу, којој крв ваша треба за одбрану!“</p> <p>Кнез Гр 
подо, зашто је то зло дошло на ову нашу земљу и на нашу цркву?!{S} Ево да вам кажем: прво, зато 
нез слушаше Ристивора немо, с раширеним зеницама и отвореним устима.{S} Онакве га речи запрепас 
а Косово воде од Ибра, и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и нека сваку чету, коју сретну, по 
 једном поњавицом, наслони се леђима на зид, и оста будан до зоре.</p> </div> <div type="chapte 
еље Ристиворове по високо у углу од два зида стајала је некаква велика икона, а пред њом је гор 
рлов Град.</p> <pb n="25" /> <p>Дугачка зидина на десно од огњишта била је окићена, и готово св 
лагу светлост са севера.</p> <p>Дугачка зидина према овој, а лево од огњишта, исписана је била  
ет и бубњаву, и донео их да издахну под зидинама од Орлова Града.{S} На отвореноме прозору од ш 
, него овде на његовим шареним а слабим зидинама?!{S} Господин је Кнез Лазар нама свима као ота 
ј конати у Жутој Кули.</p> <p>У дебелим зидинама од куле били су усечени уски пролази к самим п 
 описати.{S} То није само град са голим зидинама и беспрозорним кулама, него је и двор са прозо 
бршљана, који се припијао уза ступове и зидине од двора, врапци су држали некакав свој сабор.{S 
а своме унуку и својој чети беле куле и зидине од Двориња, двора војводе Радича.{S} Кад се спус 
аморним ступовима, а терасу наслонио на зидове од малих и великих одаја и дворана у којима је ж 
њене десне руке; према њој је висила на зиду у сребро окована чудотворна икона Богородице Троје 
 нека црква, само нешто по сниска.{S} У зиду на исток лежало је велико отворено огњиште од бели 
p>У томе се отворише једна уска врата у зиду на који се тераса наслањала, Ристивор испаде, покл 
Јаничар, или био Спахија, Тимарлија или Зијаметлија, кад год га пут нанесе онуда, стане пред он 
ам ја оно учио књигу у манастиру, једне зимње вечери игуман искупио сву братију у трпезарију ок 
на које се цепанице намештаху, кад је у зимње доба трпезарију загрејати ваљало.{S} И лево и дес 
н и блед у лицу. „Немојте да од једнога зла, за које још и не знамо је ли доиста зло и колико ј 
абрио је оне који казиваху како их нека зла слутња осваја; стишавао плаховите, световао на скро 
т!“ рече кнез Ристивору. „Али мрка капа зла прилика!“</p> <p>На велико чудо старога кнеза, и на 
Западу спуштало у таласе од растопљеног злата и пурпура.{S} Милина је било погледати на ову сло 
рене продавнице и радионице од сребра и злата, што их у Крушевцу држе Дубровчани, Которани, Буд 
. „Хвала ти!“ рече ми; „ево ти овај мој златан крст о златном ланцу на дар, и ево ти кеса златн 
 мач притврђен сребрним ланцима о широк златан пас; па до колена долама од зеленог аксамита по  
 био није!{S} Кад би Бог давао светачка златна кола око главе свакоме ко само чита молитве, мет 
n="57" /> чуваћу његову сребрну главу и златна прса, и слатко ће ми бити да погинем ако њега и  
ше никако и не дизаху сребрни кондири и златни пехари са трпезе, нити се весела господа дизаху  
 где у даљини увребати одблесак сунца о златни крст на Грачаници.</p> <p>„Еј мој Градоје!“ гово 
д живо Боривој, „ено како сунце сијну о златни крст!{S} Ено, дедо, погледај!{S} Овамо, овамо, п 
лептирови налазили, да сунце топлијим и златнијим зрацима озарује цвеће око Орлова Града,</p> < 
 слике пукла, докле око допире, њива са златним класјем, које сељани и сељанке сребрним срповим 
тито свој сто, збаци скрлатну доламу са златним токама са себе, засука рукаве од свилене кошуље 
ла само — мртвог војводу Радича с малим златним ножем у срцу!{S} Тај би му призор напунио очи с 
убили у седој бради, а ова се повила по златним и сребрним плочама од панцера његова.{S} И Лабу 
т о златном ланцу на дар, и ево ти кеса златних цекина да делиш сиротињи!{S} Ноћас, ако не може 
рзо као кошница од винове лозе са ројем златних пчела.{S} Богатство им није повисило славу, али 
рекрсти па се вину своме белом Лабуду у златно седло.{S} Усправи се поносито; диже главу поноси 
у срцу забоден стоји, његов нож који на златној дршци носи његово знамење!{S} А где ли му је ма 
води и војводину двору, и чеду његову у златној колевци|“</p> <p>Па се слегао радостан народ ок 
огледе из крупних црних очију у вис, па златном стрелом гађа грдну једну мркосиву орлушину, кој 
ог аксамита по коме су орлови и крстови златном жицом богато извезени; па мекане жуте чизме до  
исла крст са Распећем који јој лежаше о златном ланцу на грудима.{S} Уставила се на прагу.{S} О 
рече ми; „ево ти овај мој златан крст о златном ланцу на дар, и ево ти кеса златних цекина да д 
анку свилу завијену једну као колајну о златном ланцу.{S} На једној страни колајне у дивном ема 
ду у твоје руднике, потопише и сребро и злато!“</p> <p>„Опрости ми, војводо, — опростите ми, го 
га, онда.... онда те молим.... подај то злато твојој младој дворкињи Босиљки!{S} Него те још пр 
Под шатором стојао је прав као бор, а у злато и скрлет одевен Санџак-Бег, заповедник ове турске 
аше у сребрним кандилима пред иконама у злато и драго камење окованим, беху искупљене неколике  
>И онда кнез Градоје срдито трже к себи златом обложене вођице, окрену свога убојног коња к Југ 
н човек, у долами од црвене чохе богато златом извезене, са свиленом чалмом на глави и нојевим  
 дворску излажаше поп Каритон у богатој златотканој одежди носећи на рукама, а на прса своја на 
 своме беломе руху а према растопљеноме злату и пурпуру којим небо на западу букташе, изгледаше 
кања и срдње од стране господе. „Ех, да зле смо <pb n="132" /> ти среће, брате?!“ „Помислите, г 
е чудо да тебе, снахо моја, овда и онда зле слутње обузимљу.{S} И ако си млада, доста си бура у 
утањем гукаху голубицама својим некакве зле слутње своје, као да их — онако клањајући им се и ш 
оју душу и мој.{S} Ми смо, истина, људи зле среће, али нисмо кукавице, нити смо људи без душе.{ 
истивор поуздано; „само наше авети нису зли дуси, него чисти и добри!{S} Кажу, брате, да пре не 
шко испричати све како је било!{S} Ето, зло да не може горе бити!,...{S} Еј, тужна Србадијо, ка 
а и милина онога луга, којим прелажаху, зло слагала са бољом, коју је стари витез у срцу носио. 
и нам господар!{S} Знамо ми да си ти на зло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да си милост 
ла, за које још и не знамо је ли доиста зло и колико је, правимо још једно!{S} Тешко је мени да 
 даље!{S} Срдит је кнез, може вас какво зло снаћи!“</p> <p>И још распитиваху по светини око дво 
властелин и опет да буде готов на свако зло!“</p> <p>„Па сад си већ ваљада дошао на крај казива 
} Али знате ли ви, господо, зашто је то зло дошло на ову нашу земљу и на нашу цркву?!{S} Ево да 
ао је да му се отме, и да се разбуди из злосрећног сна у срећнију јаву.{S} Али јава би му, под  
ици <pb n="159" /> моји, праштајте мени злосрећном војводи вашем!“</p> <p>„Нека би ти наш Госпо 
диће се срца њихова!{S} И док само овај змај Душанов духне, разнеће их као плеву!{S} Камо?{S} Д 
некаквога у храстовини вешто изрезанога змаја, положио руке по наслонима <pb n="6" /> од столиц 
 стоку и живину, а мушкадију отераше на Змајев Вис.</p> <p>Рано зором Ристивор је учинио дивне  
дару.{S} А и ти, синко, потеци зором на Змајев Вис; разви нашу заставу, спусти под њу мехове с  
повежу конопцима и изведу рано зором на Змајев Вис.{S} Одведи тамо све наше коње из подрума дво 
огнут као да на својим плећима носи цео Змајев Вис.{S} Па онда настави:</p> <p>„Ето ни један!.. 
а до у залазак сунца разлегале трубе са Змајева Виса.{S} Ристивор је свакоме огласнику придао п 
стовине, у којој беху изрезани орлови и змајеви.{S} Столу у зачељу наслони за руке беху обложен 
 нашим сељанима, јер ће видети да нисмо змајеви него грешни и слаби људи баш као и они!{S} И јо 
 <p>„Зар у истину има овде девојка коју Змајеви љубе?“ питаше Иван зачуђен.</p> <p>„Има, брате, 
 виле; лепша је, брате, од Јованке коју Змајеви љубе!“</p> <p>„Зар у истину има овде девојка ко 
вор опет врати да прича о Јованци, љуби Змајевој, нешто што се морало тихим шапатом шапутати до 
велике свечаности.</p> <p>Цео дан су на Змајеву Вису бубњари ударали у бубњеве и трубачи дували 
ма.{S} Бог зна добро шта су Агарјани, а зна шта су и ко су православни Срби.{S} По нашој људско 
Не би тај јадан народ данас запевао, да зна шта је било на Косову!{S} Слушај, синко Ристиворе!{ 
спе да чује шта то он довикује, може да зна шта је само ако је писмен, јер се уз високу танку т 
 час блед.</p> <p>„Још се то не може да зна на сигурно!“ одговори рањеник; „зна се само да је б 
то сам сетан и невесео.{S} Како војвода зна, постојах вечерас за мало сам у дворани, у којој је 
, па да видиш, Господару, како Србадија зна да гине!“ Господин Кнез погледа нас све дугим а нев 
д неверним и поганим Агарјанима.{S} Бог зна добро шта су Агарјани, а зна шта су и ко су правосл 
в Дан а камо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л’ је све то истина!“ рече <pb n="120" /> кнез Г 
Дедо“, узе реч Боривој; „кад твој Лабуд зна куда полазимо, зар није право да и ја и Ристивор то 
наде ли она што о томе?!</p> <p>„О томе зна само Бог па ето сад ти!“ рече Ристивор поуздано; и  
едом, па рече само: „Зна да гине.... не зна да слуша!...{S} Хај, јуначни а непокорни народе!... 
 ништа измакло није.{S} Нико од њега не зна боље да ли има тамо каква опасност, да се бој отпоч 
ерно Ристивор.</p> <p>„И само што се не зна ко луђе говори, да ли они луди или они твоји паметн 
у очи вашега поласка, обручите па да се зна?!...{S} Не знам шта би сама <pb n="60" /> Босиљка н 
 заставу, дај нам кога властелина, који зна шта је војска и војна, па ти не брини бригу!“</p> < 
 један на другога камењем бацамо.{S} Ко зна?{S} Може бити то су само непоуздани гласови, и да у 
 уз ону косу и кроз турску војску, и ко зна још кроз колике беде и невоље!{S} Сам могу и проћи  
ком Јабучила по врату, и хвалити га што зна боље од Ристивора којим путем ваља ићи.</p> <p>„Мол 
 Ето вам га, па нека вам сам казује што зна!“</p> <p>Рањеник, красан, висок и личан младић, <pb 
веселим једним погледом, па рече само: „Зна да гине.... не зна да слуша!...{S} Хај, јуначни а н 
 да зна на сигурно!“ одговори рањеник; „зна се само да је било издајника; сви смо то и осећали  
ри човече, што је ниси просио у нас?{S} Знаде ли она што о томе?!</p> <p>„О томе зна само Бог п 
ојој.{S} И Господин Кнез и сва Србадија знаде колико си јој од педесет година амо на бојиштима  
ти препис од ње па види шта пише.{S} Ја знадем Господин кнез не мисли на тебе.{S} Твоја је кућа 
S} И ето вам, господо, све што знадох и знадем да вам кажем.{S} А сад нека нам свима Бог на пом 
оди:</p> <p>„Не замери ми, војводо; али знадем одобрићеш што ћу рећи.{S} Сви сте ви ето под шле 
сахране!{S} И ето вам, господо, све што знадох и знадем да вам кажем.{S} А сад нека нам свима Б 
ем?“ упита га стари слуга његов који не знађаше какав се терет свалио на душу његова господара. 
S} Седа му брада до појаса, а ни сам не знађаше колико му је година.{S} Разговарасмо о свачему  
мирно. „Сад што је ту је.{S} Само једно знај, господару: не ћеш ти мене данас отерати од себе н 
а не може без веселе песме!“</p> <p>„Но знају ти сиромаси за погибију <pb n="182" /> нашу!“ реч 
осово!“ Ако се осрамотимо у војводе, не знајући какви то светац витла колом девојака и прикупље 
а неколико тренутака мало као збуњен не знајући управо шта то он хоће; али, навикао да се покор 
овда и онда један другом главом и очима знак дају, да крочи напред и да отпочне.{S} Очевидно би 
ишчекујући заповести, па му главом даде знак да може да се уклони, он се не мицаше, нити скидаш 
прозору да седне поред њега.{S} То беше знак да Ристивор може да иде.</p> <p>Али Ристивор стаја 
истифора, као да му даје неки уговорени знак. „Ето, пусти мене да водим војску твоју на Косово! 
 ниси је у сну снивао, онда је то добар знак!“ <pb n="44" /> рече Ристивор поуздано. „Нека је с 
у тим приђе к Миросаву и Витомиру па, у знак да им прашта, пољуби се с њима.</p> <p>Изиђоше сви 
е онуда, стане пред оним гробовима, и у знак свога поштовања положи ма било по један шљунак на  
за старога кнеза, даваше очима и рукама знаке Ристивору да се уклони, јер је јасно било да је г 
млада човека да га у разговор увуку.{S} Знали су да је будан: и доиста је био за дуго и дуго бу 
b n="50" /> не знате — а откуда би ви и знали? — кад не знате, да вам ја кажем који знам!{S} Ка 
не знам му име, да Бог да се никад и не знало! — да је, рекох, неки војвода са својом коњицом п 
спода дизаху од пехара.{S} Није се више знало ни кад се почиње дан ни где се свршава ноћ.{S} Дв 
вирце па да се живо коло поведе.</p> <p>Знало се да поп Каритон чита у капели дворској велико м 
 и проклиње!{S} Еј мој Господине Кнеже, знам да су теби, који си одрастао уз колено цару Душану 
нам да се данас правим мудар, али теби, знам, не би помогло па се правио мудар по вас дан!“</p> 
ј!“ Него куд ја одох?!{S} Опростите ми; знам није вама до тога како је мени у мојој души бивало 
 пази и чувај нам старога господара!{S} Знам за њ да ће пазити и чувати сина мога а јединог уну 
на Косово!“</p> <p>„Тако је требало!{S} Знам ја Милојка!{S} Тако, брате!“ говораше кнез Градоје 
војне на место њега старешина будем.{S} Знам добро да је он могао то и друкчије да нареди, јер  
доброте имам срца и лудо да говорим.{S} Знам да ме можеш само пожалити, чему треба мудро поучит 
мља:</p> <p>„Јадна снахо моја!...{S} Да знам где је Станко, ишао бих да га везана дотерам, да п 
азберем!</p> <p>„Ни ја ти то, синко, не знам казати!“ рече старац љубазно младом властелину. „Ш 
ласка, обручите па да се зна?!...{S} Не знам шта би сама <pb n="60" /> Босиљка на то рекла; али 
их да ми је дете већ овде у двору. — Не знам шта ми је, али ме ево данас већ неколико пута нека 
 да је на левом крилу неки војвода — не знам му име, да Бог да се никад и не знало! — да је, ре 
 кнез подругљиво.</p> <p>„Веруј и да не знам!{S} Него и ако ми је зазор, баш не могу срцу одоле 
 поведе у свој шатор, гунђајући: „Да не знам православне и племените родитеље ваше, рекао бих д 
 што га наш јадни војвода учини и ја не знам...“</p> <p>„Махни се ти сад тога, оче игумане!“ пр 
последњу реч беше Нинко управио, „ја не знам да се данас правим мудар, али теби, знам, не би по 
даље шта би икако би?!“</p> <p>„Па и не знам вам, господо, све што и како би!“ настави рањени в 
стави; па настави окренув се Ивану: „Не знам ја за друге свеце; али је нама наш светац свагда п 
ом обичају шкргутати зубима.</p> <p>„Не знам ја шта би ти хтео, кнеже Орловићу!“ одговараше Мир 
 мирисном сену простро беше.</p> <p>„Не знам шта је, али се од шаторова војводине свите чује ви 
з и млади властелин заједно.</p> <p>„Не знам ти дати одговора, јер те још не гледах на згаришту 
и? — кад не знате, да вам ја кажем који знам!{S} Кад сам ја оно учио књигу у манастиру,“ — ту м 
хоће ли умети да га нађе; а под сигурно знам, да му нико од нас не би ни хтео ни умео помоћи!“< 
 младом властелину. „Што ја видим и што знам то је: да нико још на небу свецем постао није ко з 
ш стигли нису.{S} Нећу да их кунем, јер знам да и међу њима има добрих јунака и честитих Срба;  
та се то управо десило, нити то и данас знам.{S} Једно вам као поуздано казати могу: нико у срп 
 што и како би!“ настави рањени витез. »Знам само ово што ћу вам сад испричати:{S} У очи самог  
еч кнез Градоје, па узе вртети главом, „знам ја тебе добро!{S} Бог те је створио велика господи 
не у славној бици на Плочнику, допринев знаменитим својим личним јунаштвом те је кнез Лазар Ага 
да крстимо чедо, које ми је Бог у овако знаменитим и славним данима поклонио!“</p> <p>Снужди се 
други духовници.{S} Биће ти и сину боље знамење јуначке среће у животу, ако један део војске тв 
в нож који на златној дршци носи његово знамење!{S} А где ли му је мач?!“</p> <p>„Ево га овде у 
и, како и треба кад си нам господар!{S} Знамо ми да си ти на зло зао, а на добро добар!{S} А зн 
година амо на бојиштима славу дизао.{S} Знамо да ти је грдна жалост за сином, онаким соколом, к 
и ти на зло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да си милостив, и прави отац јадној сиротињи 
их и великих.{S} Велике већ и од невоље знамо и познајемо: али с оним малима права ти је напаст 
јте да од једнога зла, за које још и не знамо је ли доиста зло и колико је, правимо још једно!{ 
с цару платио цареву перперу.{S} Али не знамо, Бога ми, како ћемо ти их платити!{S} Па се здого 
 кад се само поменуше лажи, за које сви знамо да су лажи.{S} Скочисте, јер вам се чинило да кро 
ери хоће по мало и да измишљају, то сви знамо...“</p> <p>„Је си чуо, кнеже,“ пресече га поп Кар 
ахњују већ неколико година.{S} Ми добро знамо да ти дугујемо што си за нас цару платио цареву п 
о, зар није право да и ја и Ристивор то знамо?!</p> <p>„Куда полазимо?“ понови кнез питање свог 
удиме!“ викну кнез Градоје нестрпљиво; „знамо сви да си му ти од раног детињства његова веран и 
уку даде, само ако не буде — преко мога знања — коме другом срце своје дала!...{S} Она је красн 
 иза себе, за које је, и не видевши их, знао да су Боривојев Ждрал и Ристиворев Јабучило.{S} Ок 
d> <p>Ристивор се као мало устезаше.{S} Знао је добро да поп неће прекинути прекрштање обичнога 
е живео!{S} Али и ко би то боље од тебе знао?!“</p> <p>Госпођа Мандалена одмах сама приђе к Лаб 
ма, које је тако лепо уз гусле казивати знао.</p> <p>Иван је био много уморан и опет не могаше  
мо сви и помолисмо се у себи како је ко знао.{S} Изиђе владика на амвон и великим крстом благос 
н вином, песмом и игром, да је слабо ко знао шта бива тамо, мало само даље од њих, међу колибам 
мо!“</p> <p>„Знао сам“, прихвати кнез, „знао сам да ће тако бити!“</p> <p>И онда се кренуше даљ 
 у дан, у који ваља да кукамо!“</p> <p>„Знао сам“, прихвати кнез, „знао сам да ће тако бити!“</ 
 своме срцу суди о срцу других људи!{S} Знате и сами колико пута у мало главу изгубио није, сам 
ка средњега доба и два млада ђакона.{S} Знате ваљада протопоп-Недељка?{S} Сед је као овца и бић 
дња времена»?{S} Е кад <pb n="50" /> не знате — а откуда би ви и знали? — кад не знате, да вам  
нате — а откуда би ви и знали? — кад не знате, да вам ја кажем који знам!{S} Кад сам ја оно учи 
а који су се у гусаре одметнули.{S} Али знате ли ви, господо, зашто је то зло дошло на ову нашу 
 тај узео да соли народу и мени памет. „Знате ли ви, браћо,“ вели, „знаш ли ти, Ристиворе, да с 
ре?“ запита кнез.</p> <p>„А ко ће ти га знати?“ одговори Ристивор. „Има их пуно, и малих и вели 
ву својих коња; други се опет погледаху значајним погледима.{S} Кнез Вукан, који по господству  
ме су орлови славно победили.{S} А кога значе орлови него Србадију, која их на својим заставама 
х сан који Бог може окренути да и добро значи, али који мени није мио.{S} Тебе, који имаш верно 
еколико тренутака борбе па се, на једну значку бубњем озго из стана, остаци од оне друге чете р 
истивор. „Онај Витомир из Белог Потока, знаш онај што га зову</p> <p>„Недокуван Ђак“, зар се не 
 нешто да <pb n="67" /> те замолимо.{S} Знаш добро да смо сиромашни људи, и знаш добро да нас е 
да тамо дочека последњи наш одговор.{S} Знаш, војводо, да смо на Сабору о Светоме Ђурђу први ње 
ма, ко је, казуј му проклето име ако га знаш, да идемо да му побијемо све што је његово и да му 
 да је преклиње. „Не, госпођо, ако Бога знаш!...{S} Како би тако што помињала старом господару  
ми пријатељу, срдачно поздрављење. — Да знаш, кнеже, ево дође књига од Крушевца, од Господина н 
еседи!“ рече он. „Али ти и сам треба да знаш, да се смртне ране не лече слатким речима!{S} Влас 
ви ноћас стан па се врати дома, онда да знаш да се и ја с мојим људима враћам моме дому, да га  
тро, смерно приђу к руци старчевој. „Да знаш како слатко снивах да смо у Орлову!{S} Као враћамо 
пружи је кнегињи. |</p> <p>„Како и сама знаш, сад о Митровдану, који долази, навршиће се седам  
 кнеже, ти сам од свих нас овде најбоље знаш, колико је ова наша земља патила и патила и све са 
осподина Вука?!“ Па кад јој кажеш да не знаш шта то она пита, онда ти узме причати: како су се  
амог поласка нашег на Косово!{S} Зар не знаш да би се он томе тако зачудио и тако разгневио, да 
а, брате, да их раздвојимо!“</p> <p>„Не знаш ти њих!{S} Још су они као ђачад манастирска!{S} Не 
{S} Знаш добро да смо сиромашни људи, и знаш добро да нас ево жетве омахњују већ неколико годин 
оме Ђурђу први његов позив одбили.{S} И знаш, војводо, како вас одмах онда световах и мољах и п 
и мени ништа о томе поменуо ниси!{S} Ти знаш да ми сви тебе пазимо као да си сродник нашега дом 
мо као да си сродник нашега дома.{S} Ти знаш колико је мени мила наша дворкиња Босиљка.{S} Више 
а чујеш толике!{S} Али шта ћу ја?{S} Ти знаш да ја не смем ни пред Свету Мајку Божју, а камо ли 
сна грла одјекну веселим песмама?{S} Ти знаш да моба може да ради пре и без бела хлеба и без ру 
ије друго него онако!“</p> <p>„Зар и ти знаш шта је паметно?!“ рече кнез подругљиво.</p> <p>„Ве 
им, који и јеси, испричај мирно све што знаш!“</p> <p>„Ево хоћу, господине кнеже!“ рече Некудим 
ени памет. „Знате ли ви, браћо,“ вели, „знаш ли ти, Ристиворе, да су ово сад баш настала послед 
рекрштеним рукама, сав уплакан.</p> <p>„Знаш ли нам, старче, рећи ко је све синоћ долазио под ш 
 модрином.{S} Са чела обојице киптио је зној.</p> <p>Тада им Ристифор приђе.</p> <p>„Уставите с 
их напора.{S} Стари кнез убриса рукавом зној са чела па се окрену и погледа у свеца.{S} И као д 
влачаше руком преко чела бришући хладан зној и дисаше тешко.</p> </div> <div type="chapter" xml 
да подиже, убриса десним рукавом хладан зној са чела, и, као човек који се из тешког сна нагло  
киваху у лице Иван осети како га крупан зној пробија.{S} Хтеде да викне да пробуди Ристивора, к 
 и запенушеном Јабучилу Ристивор, и сам знојав и прашњав.{S} Не одјахујући од коња, скиде клобу 
а ће то бити и ко ли ће бити, долете на знојавом и запенушеном Јабучилу Ристивор, и сам знојав  
доста бела хлеба и црвена вина, а доста зоби за коње њихове.</p> <pb n="85" /> <p>И онда се тал 
кнез који је волео по некад да Каритона зове тако, „онај наш поп Малвасија ништа ми не рече.{S} 
велики јунак, те му је Немања дао да се зове Орловићем.</p> <p>Од прилике једна трећина патоса  
ни појма немају о томе шта је то што се зове Хришћанска самопрегоривост и Хришћанска милосрднос 
те виках са степеница!...{S} Кнегиња те зове!{S} Ено је у њеној конати у Жутој Кули!“ говораше  
ебају драговољци, јер нас Господин Кнез зове на Косово, да одбијемо Агарјанску силу од наше Хри 
нко, ми полазимо куда нас образ јуначки зове а воља Божја води!...{S} Полазимо, ако Бог да, у п 
ха, хахаха!{S} Ено је сав Крушевац тако зове!“</p> <p>„Кнеже Радмире и ти кнеже Ивко,“ довикну  
сели гласи од Крушевца!{S} Господар нас зове на Косово!{S} Него ево ти, кнеже, књига од војводе 
6" /> другом братијом вечерао, и рече: „Зове те војвода да одмах с петрахиљем и требником право 
ати кнез Добромир, „ја не видим што нас зовеш на Косово?{S} Не видим што ћемо сад тамо?!{S} Бој 
 Константинову.{S} Не часи ни часа него зови сву своју властелу, нека се одмах скупи под твоје  
ли нека не улазе под шатор док их он не зовне, јер хоће најпре да се помоли Богу.</p> <p>„Да ди 
о ми треба! <pb n="155" /> Па онда мене зовну и нареди те унесох под шатор к њему ону велику ск 
Јеротија а друге никоје!“</p> <p>И онда зовнуше ђакона Јеротија, који високим гласом, као да пе 
томир из Белог Потока, знаш онај што га зову</p> <p>„Недокуван Ђак“, зар се не сећаш?{S} Та она 
 даде хрисовуљ да се унапред па до века зову Орловићи, а двор њихов Орлов Град.</p> <p>Још док  
и стигле његове хитре књигоноше, да нас зову да се одмах крећемо, кад би такве опасности било!“ 
 и немој долазити у мој шатор докле год зора не заруди а тада уђи!“ И ја га онда пољубих у руку 
њено:</p> <p>„Је ли ти то вичеш2 Зар је зора?!“</p> <p>„Није, брате, него пусто глухо доба!{S}  
ељу.</p> <p>Миросав ћуташе као да га се зора баш ништа не тиче; него приђе ближе к платнима од  
{S} И ако је сва војска била у борби од зоре, без замене и без одмора, и ако се овде и онде поч 
ородржица Голубан.{S} Оста само до прве зоре иза оне којом је Југовић одјездио.{S} По вечери уо 
м!{S} Јадан, добри наш Кнез!{S} Од ране зоре па до мркла мрака, по цео дан би на коњу обилазио  
е, него ми једни исти боримо се од ране зоре са три одморне војске, која једна за другом у борб 
pb n="48" /> <p>Сутра дан су се од ране зоре па до у залазак сунца разлегале трубе са Змајева В 
 брилијантски трепер Зорњаче. „Да дивне зоре!{S} Боже мој, да ли је таква и нашој војсци на Кос 
пре да се помоли Богу.</p> <p>„Да дивне зоре!“ рече Витомир, погледав према Истоку, који својим 
слони се леђима на зид, и оста будан до зоре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18990_C 
А сад, брате, да проспавамо још мало до зоре!“</p> <p>И Ристивор леже и у брзо захрка опет.{S}  
е лепа глава њена јединца још јутрос до зоре мирно почивала.{S} Па онда жена и мати Мандалена с 
енилом поче да гаси брилијантски трепер Зорњаче. „Да дивне зоре!{S} Боже мој, да ли је таква и  
те на другу страну, загледа се подуже у Зорњачу, која у дивном блистању трепташе изнад Истока.{ 
 кнеза Градоја, код цркве Богородичине, зором у Среду.“</p> <p>Не би мило војводи.{S} Застиде с 
ором с мојим тешким теретом на души.{S} Зором ћете чути моје даље заповести!“</p> <p>И рекав то 
 ме Господин Кнез затребати, боље је да зором пођем на Косово!“ „Право говориш, добра и верна с 
емој га много заговарати, јер њему ваља зором полазити натраг к своме господару.{S} А и ти, син 
што вам ноћас имам да кажем!{S} А сутра зором чућу шта имате ви мени да кажете!“</p> <p>И онда  
оме господару.{S} А и ти, синко, потеци зором на Змајев Вис; разви нашу заставу, спусти под њу  
мир и Богдан, онда ћемо се у Понедеоник зором кренути; ако не стигну дотле, стићи ће на сигурно 
дну ноћ у двору у Крушевцу, па је првом зором која је осванула, по одласку Кнеза Лазара, појаха 
VII</head> <p>Сутра дан, у Среду, раном зором стизаху пред двор кнежев гомиле сељака и сељанака 
оњави између вас двојице.{S} Сутра ћемо зором устати и Богу се помолити, па онда једно од овога 
х, да их повежу конопцима и изведу рано зором на Змајев Вис.{S} Одведи тамо све наше коње из по 
дију отераше на Змајев Вис.</p> <p>Рано зором Ристивор је учинио дивне спреме, не би ли само ра 
{S} Не рече ли он сам синоћ, да ћемо их зором чути?!“</p> <p>Потражише по свима кутовима шатора 
 и рече му да се мало поткрепи.</p> <p>„Зором нам је добро пошло било!“ настави он своје причањ 
а.{S} Да одморимо и себе и коње до пред зору!“</p> <p>Тако и учинише.{S} Одседлаше и распасаше  
им ни реч да прозборе.</p> <p>Рано пред зору устаде стари кнез па <pb n="112" /> гологлав приђе 
опити нисам могла.{S} Јутрос, пред саму зору, мало задремах, и тада снивах сан који Бог може ок 
{S} У влажном јој оку засја једна топла зрака радости.</p> <p>„Босиљко, дете моје!“ рече она он 
мтење своје да лута по Косову хватајући зраке док је још светлости на Косову било, те да њима о 
а се у оном мирисном и светлом јутарњем зраку поздраве и проразговарају.</p> <p>„Е, сад, војвод 
гу да уживају своје лепршање у сунчаном зраку.{S} Чудила се како да они не осећају што она осећ 
ке искачу као да огледају е да ли би по зраку полетети могле; изнад тога поља у позади издиже с 
пуној босиока — и коју сад први сунчани зраци обасјаше.{S} Застадоше, да се у оном мирисном и с 
 високим и уским, кроз које меки румени зраци сунца на заходу падаху у конат, те изношаху на бо 
налазили, да сунце топлијим и златнијим зрацима озарује цвеће око Орлова Града,</p> <p>Једнога  
еде, да се сусретну и загреју под јаким зрацима сунца; и тим првим и последњим зрачним загрљаје 
 зрацима сунца; и тим првим и последњим зрачним загрљајем опростише се нежно једно од другога.< 
ко по класју и светлуцавим срповима жњу зреле јечмове.</p> <p>„Да станемо, дедо, за који часак  
чадија узеде уз свирале окретати колом; зрели људи стадоше око мене да пијуцкају и да гласно пр 
 потока Западу, пукла равнина застрвена зрелим класјем јечмовим.{S} Угледаше многе жетеоце и же 
.</p> <p>„Још си ти, синко, зелен да то зрело разумеш!“ прекиде га старац. „Душан не би постао  
ш видео, да моба загази оштрим српљем у зрео јечам, а да млада момчад и девојчад не пусте, да и 
тање лишћа на дрвљу око воде, и зрикање зрикаваца у великој и мирној трави, пуној ивањскога цве 
а мисао витлала је другу, онако како се зрикавци, у високој трави око оног храста, жустро гањах 
S} И није дуго трајало па се неуморљиви зрикавци ућуташе запрепашћени, јер им се учини да чују  
само шуштање лишћа на дрвљу око воде, и зрикање зрикаваца у великој и мирној трави, пуној ивањс 
таху непрекидним и све то бржим и бржим зрикањем.{S} Још су звездана кола стојала високо изнад  
и и тихи тик-так тик-так, као да крупна зрнад на некаквој бројаници падају под прстима каквог к 
ије.{S} Левом руком бројила је полагано зрно по зрно на дугачким бројаницама; десном је притисл 
Левом руком бројила је полагано зрно по зрно на дугачким бројаницама; десном је притисла крст с 
е старац са све већом срдњом и зашкрипа зубима.</p> <p>„Дедо,“ проговори Боривој питомо; „што с 
>И кнез узе да врти главом и да шкргуће зубима.</p> <p>Кад већ наиђоше на саму пољану пред двор 
/p> <p>Стари кнез Градоје само шкрипаше зубима.</p> <p>„Начини се неред на том крилу!“ наставља 
ари кнез коме већ прекипе, па шкргуташе зубима и пушташе да му ватра из очију сева.</p> <p>„Не  
тераси замишљен и нем, и само шкргуташе зубима.{S} Виде Ристивор да у њему љутина кипи, па се и 
ивости, и узе по свом обичају шкргутати зубима.</p> <p>„Не знам ја шта би ти хтео, кнеже Орлови 
дио био.</p> <p>Кнез Градоје, шкргућући зубима, врати се и сам на своје место па одатле, не сед 
 опет окрену духовницима, шкргутну мало зубима, поцрвене у лицу и срдито прозбори:</p> <p>„Ја в 
ва свалио.{S} Поцрвене у лицу, шкргутну зубима, па се онда исправи у седлу, и подиже десну руку 
разумео?!“</p> <p>И стари кнез шкргутну зубима и севну очима.</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ упаде  
поље.{S} И узе вртети главом, шкргутати зубма и гунђати нешто што не изгледаше као благослов.</ 
} Као обично кад је срдит узе шкргутати зубма, као да их оштри да некога њима живог коље.</p> < 
мрдну главом и лево и десно, и шкргутну зубма.</p> <p>„То је твоје масло!{S} Нисам ја ни слеп н 
час око његова носа час око његова уха, зузујаху неку тужну песмицу без конца.{S} По хркању Рис 
д нам Гојко причаше како се по Крушевцу зуца да по свој прилици неће ни доћи до битке, него ће  
али не могаше од оног танког извијања и зуцања оних лакокрилих свираца!</p> <p>Узе будан мислит 
удни поглед трепти дахом: „Душо моја!“, и да онај њен светли, нежни и невини поглед одговара не 
мишљам да ли није зазорно, да ли треба, и да ли смем?!...{S} И опет, ти си једина на свету коме 
ти свој црвени пас да стоји како треба, и справљаше се за нов чин. „Нека светац не виче напразн 
тави стражу на вратима од њихових соба, и не дај им ноћас к својим четама излазити!“</p> <p>„Ка 
 је у брзом исукивању и витлању мачева, и у поузданом управљању коњима.{S} Ристивор је пратио с 
 хвала, те је још снажна мишица његова, и што је још младо срце у њега!...{S} Шта Агарјани, шта 
 старчева убрзаваше куцање срца његова, и подстицаше жар у образима његовим.{S} А кад седокоси  
духовницима.{S} Кад виде војводу мртва, и кад чу од кнеза Градоја да је сасвим очевидно да је о 
оје, — „и ако смо другови од детињства, и ако смо у младости заједно вино пили и ограде прескак 
 дишући као да је мртав.{S} Гледаше га, и гледаше га; уздахну дубоко; приђе <pb n="43" /> му по 
емо ми на војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гинемо кад дође свети час да се г 
же; стићи ћемо ми на време, ако Бог да, и много дана пре битке, <hi>ако</hi> битке и буде било! 
и си кнегиња и госпођа од Орлова Града, и од свих наших баштина, и од свега нашег народа на тим 
 кнеза Милана Орловића од Орлова Града, и ако јесте — онда... ниси ли ти главом кнез Градоје, с 
би, да одмах после Недеље освану Среда, и да тек тада војска, још једнако полу мамурна, седлаше 
други, па и трећи са разних предстража, и јавише Кнезу нешто тихим шапатом.{S} Кнез се у столу  
ји се напојио мирисом од босиљка, ружа, и липова цвета!{S} Није чудо што су славуји и косови и  
свога унука у оба <pb n="22" /> образа, и шапутну му на ухо: „Тако, синко!{S} Тако Орловић треб 
 неколико завежљаја на наличју од веза, и ево га готов рад који с толиком пажњом већ од два мес 
клоне од гневних погледа старога кнеза, и рекоше му шапатом: „Ћути, болан, да не прођеш горе!“< 
!“</p> <p>На велико чудо старога кнеза, и на не малу радост његову, тек је сутра дан подне прев 
 по мало сви из шатора Господина Кнеза, и по шапуту којим између себе разговараху, видесмо ми н 
 писма отровала и срце Господина Кнеза, и учинила те је од месец дана овамо од туге и жалости о 
 вели: „И Марко је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за ову н 
о и ми!“</p> <p>„Не можете ви што и ја, и не требате ви што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја ћу да 
јку у руку, истрже се из њена загрљаја, и хитро скочи своме коњу у седло.</p> <p>Стари кнез мах 
у свађу.{S} Диже се једна велика граја, и усред ње сукнуше мачеви из корица, и мало што се уз г 
удом.{S} Сад се и кнез Градоје насмеја, и узе тапкати руком Јабучила по врату, и хвалити га што 
 детињасте речи, па се у мраку насмеја, и склопи очи, не би ли се на оном њену сунчаном осмеху  
 свагда десет пута више људи но оружја, и мучили смо муку, како да враћамо оне, који и без оруж 
ма греху требају и молитве, и метанија, и постови, па..... разуме се, према греху и прилози!“</ 
имамо два пута више попова но парохија, и пет пута више калуђера него што се може да смести у х 
 уздржати својих суза, него се заплака, и плакаше још дуго кад већ давно прешао беше гроб војво 
 од шаторова војводине свите чује вика, и неко на глас запомаже!“ рече Ристивор усплахирен.</p> 
едоше Сасе из Новога Брда и са Рудника, и сребраре са Приморја, те Орловића кнежина поста у брз 
Нико не смеде да жури уморног рањеника, и нико не проговори речи.{S} Ћутање потраја, подуго док 
има гледао непомично у старог рањеника, и напрезао се да не изгуби ни најтиши шапат са усана ње 
ледом прелете кнез сваког свог војника, и онда, рекав нешто војводи који само климну главом одо 
а час упираше зажарене погледе у Гојка, и овда и онда удараше у лаки смех, као да је смешно оно 
дворанке и дворани и сва чељад дворска, и млада и стара, све то у празничном руху.{S} Било је д 
пружи по своме плашту поред свог унука, и склопи очи.{S} Осећаше умор у костима и на очним покл 
ати, али би се онда опет прса надимала, и под убрзаним куцањем срца убрзано дизала и спуштала.{ 
ких; искупи сву чељад и однесите седла, и копља, и мачеве, и буздоване, и појасеве, и клобуке,  
је кнегиња Мандалена, сетна и невесела, и ослушкивала одјецима који до ње допираху.{S} И опет к 
нас!{S} Немој да се ми царска властела, и господа обнажујемо пред нашим сељанима, јер ће видети 
иса десним рукавом хладан зној са чела, и, као човек који се из тешког сна нагло буди, рече пол 
а Косову била без њега, да се изгубила, и да је Кнез Лазар погинуо, стресао би се од ужаса.{S}  
обукли у чисто рухо од свежег зеленила, и да чекају да буду сведоци некакве велике свечаности.< 
 моја памет сече, ова се војна свршила, и биће најправије и најпаметније да сваки пође најпречи 
спусти на колена пред иконом Спаситеља, и да се кроз сузе, а на глас, Богу моли да народу српск 
пи сву чељад и однесите седла, и копља, и мачеве, и буздоване, и појасеве, и клобуке, и гвозден 
и засеоцима, и по стазама, и по њивама, и по пољима, нека викну: „Стари вас је кнез поздравио,  
м очима, танким лепо повијеним обрвама, и дугом и густом црном косом.{S} Била је то лепа и мило 
ке по селима и засеоцима, и по стазама, и по њивама, и по пољима, нека викну: „Стари вас је кне 
S} Тај би му призор напунио очи сузама, и стегао му срце горком тугом.{S} Па онда би му се мисл 
о?!“</p> <p>И старац покри лице рукама, и заплака се.{S} Јахали су не зборећи ни речи тако за д 
 као да су коњи сватовски; по странама, и десној и левој, подигао вењаке покривене липовином, и 
анесе онуда, стане пред оним гробовима, и у знак свога поштовања положи ма било по један шљунак 
уђењем, „пусти ти да ја с мојим људима, и ако хоће још ко од господе са мном, пођемо још данас  
о: „Поздрави твога оца а мог побратима, и поздрави мога Милана, нека ми се скорим надају!“ Па о 
о ново огласнике по селима и засеоцима, и по стазама, и по њивама, и по пољима, нека викну: „Ст 
мисли после оноликих потреса тога дана, и да смисли шта сутра да светује војводи да раде.{S} Ок 
а нам га одржи здрава, срећна и славна, и да му помогне да Србадији и Хришћанској вери нову и с 
итви и стари кнез, и госпођа Мандалена, и млади кнежевић, и све дворјанство њихово.{S} Учини се 
медвеђа; лице, и голе мишице од рамена, и голе ноге од колена, поцрнеле од препеке у пустињи, т 
ац рече да су настала последња времена, и да ће се најдаље кроз десетак година — а то је ево са 
 весело. „Нека је наша дружина окићена, и <pb n="71" /> и нека нас ти водиш, па је мени као да  
на на десно од огњишта била је окићена, и готово сва застрвена, штитовима, панцерима, клобуцима 
, дохвати са огњишта један кондир вина, и сркну неколико гутљаја.</p> <p>„Нека је хвала господи 
трпезарију војводина младог властелина, и сам пође доле с попом Каритоном.</p> <p>Госпођа Манда 
дрвета, — пуна извезених белих тканина, и опет празна јер у њој не бејаше чеда.{S} Испред <pb n 
 и привенчана за Милана Градојева сина, и опет како су неки властели, вратив се живи из боја на 
истивор заклињаше да је то цела истина, и да поп Каритон свако своје хрвање са свецем мора да о 
 Орлова Града, и од свих наших баштина, и од свега нашег народа на тим баштинама.{S} Што ти опр 
м се, до Понедеоника и мој син Добриња, и довешће и он још бар педесет људи!“ додаде кнез Вукан 
же; али може Боре да јаха убојита коња, и може да витла оштрим мачем и може шестоперцем добро д 
лопницима: „На коње!“ па из оних стопа, и не свраћајући своме дому, пође на Косово!“</p> <p>„Та 
тојао смерно иза стола свога господара, и, час руком, час мигом, наређивао млађима шта да донес 
о замишљено погледао у свога господара, и фркнуо би узастопце по неколико пута.{S} Стари би га  
 свога <pb n="193" /> младог господара, и да га чуваш, и да га предаш здрава у руке госпођи.{S} 
ије одзивало позивима својих господара, и то ти је све изгинуло на бојним пољима, или помрло од 
има, који овамо на Косово воде од Ибра, и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и нека сваку чету 
гано, готово побожно, метну их у недра, и онда седе, и поче онако невесео и замишљен да говори  
ено, није као патос од шареног мрамора, и зар нису српски јунаци, гинући за свету веру Хришћанс 
борби од зоре, без замене и без одмора, и ако се овде и онде почео опажати умор, и ако је поље, 
 него приђе ближе к платнима од шатора, и пригну мало ухо своје, да боље чује шта то под шаторо 
 полете и дохвати попа снажно око паса, и издиже онаку људину у вис; али се поп дочека на ноге, 
аћу његову сребрну главу и златна прса, и слатко ће ми бити да погинем ако њега и младога госпо 
еза Градоја, старца од седамдесет лета, и унука његова Боривоја, младог дечка од петнаест годин 
езује, и биће руха, и свиле и аксамита, и сребра и дробна бисера да се кућама доноси!{S} Ето ог 
оју снаху, испроси јој здравља, живота, и среће у животу, молим ти се за сву нашу чељад у двору 
мо срећна поласка, још срећнијега пута, и још срећнијега повратка у славни свој двор и међу нас 
једне и с друге стране отворенога пута, и заћута кад угледа како кроз капију дворску излажаше п 
 јела.{S} Прекрсти се побожно три пута, и три пута целива слику Исусову, а шапуташе тихо:</p> < 
живљи.{S} Па се онда све стиша и ућута, и само се <pb n="139" /> чујаше одмерени и јасни глас Г 
p>На то војвода викну Ивана Порубовића, и заповеди му да води кнеза Градоја и чету његову у кол 
 се весело млади огранак дома Орловића, и његов верни слуга, па у два три скока истераше своје  
.{S} Он разви свилену заставу Орловића, и кад стари кнез силно раздраган <pb n="72" /> викну гр 
p биће робља да се везује, и биће руха, и свиле и аксамита, и сребра и дробна бисера да се кућа 
 моћи од великих светаца и чудотвораца, и зар око светаца, и пред иконама, да читава војска од  
етаца и чудотвораца, и зар око светаца, и пред иконама, да читава војска од калуђера и дан и но 
а, и усред ње сукнуше мачеви из корица, и мало што се уз горку жуч не проли и братске крви.{S}  
 свакоме коњу у седло добио драговољца, и да ће са половином сталне дворске страже бити сада ок 
анке и узице од црвеног свиленог конца, и прође полаганим и таласастим кроком поред војника, ко 
ја поносио дружбом твога јуначкога оца, и очинском пажњом твога славнога деда!“</p> <p>Онај нар 
} Свакоме дође некако топлије око срца, и вера, да ће Срби победити Агарјане, доби нова крила и 
јника, загледао у оштрицу свакога мача, и прстом својим опипао сваки кајиш и сваки ланчић на ко 
м осмехом на устима, како мирно корача, и кад угледаше младо дете Боривоја, како весело око себ 
е нас још стићи!“</p> <p>И онда потрча, и у часу се нађе у гомили господе, која сва бледа и туж 
 добар!{S} А знамо те и да си милостив, и прави отац јадној сиротињи...{S} Ех, како сад да ти к 
р, — „да ти, господару, ниси више млад, и да је било доста твога славног војевања за педесет —  
амо да боље чује.{S} Војвода беше блед, и од часа на час стресаше се као да је у грозници, прев 
 нама, Ристиворе!{S} Не, потрчи напред, и види шта је, и врати нам се у сретање!“ рече кнез Гра 
ом поњавицом, наслони се леђима на зид, и оста будан до зоре.</p> </div> <div type="chapter" xm 
а по Косову, да их пале, да секу народ, и младу чељад у робље да одводе.{S} Имаћемо зар прилике 
пске војске.{S} И тебе, кнеже Миросаве, и тебе, властелине Витомире, стављам у затвор, и видеће 
а приђоше да се руком прихвате заставе, и да изберу коње и оружје!“</p> <p>„Ваистину настала су 
уо, кад дојаха коњаник од чете кнежеве, и донесе писмо војводи.</p> <p>Војвода га отвори пред с 
пља, и мачеве, и буздоване, и појасеве, и клобуке, и гвоздене напрснице.{S} Све то смести око з 
ти се и за нашу стоку, и за наше усеве, и за сваки род и плод по виноградима и воћнацима.{S} Не 
ад и однесите седла, и копља, и мачеве, и буздоване, и појасеве, и клобуке, и гвоздене напрсниц 
>Изиђоше сви весели и радосни из цркве, и застадоше мало у авлији око ње — пуној босиока — и ко 
сељани и сељанке журно покупише српове, и виле и грабље, покупише здеље и чутуре, запрегоше вол 
 ударите у молитве, метанија и постове, и наставите тако док не осетите да вам је Бог опростио. 
тако долазак кнеза Градоја задахну све, и господу, и војнике, и народ новим поуздањем да ће, ак 
наравно, према греху требају и молитве, и метанија, и постови, па..... разуме се, према греху и 
лији и радоснији него ми који смо овде, и овај наш народ око нас!“</p> <p>„И нико сигурнији од  
побожно, метну их у недра, и онда седе, и поче онако невесео и замишљен да говори сниским гласо 
е само шуштање лишћа на дрвљу око воде, и зрикање зрикаваца у великој и мирној трави, пуној ива 
вати кнез, „онда по закону нека и буде, и ништа вам ја и не могу и нећу опростити!“</p> <p>Па с 
 на вечеру, чим само смести своје људе, и увери се да има за њих доста бела хлеба и црвена вина 
свеци чешће и радије јављали међу људе, и да су већа и славнија чуда чинили.{S} А сада као да ј 
аповест издао, то се не устежем, кнеже, и теби да кажем:{S} Нисмо ми овде на бојишту, нити смо  
рли кнеза Градоја и пољуби га у образе, и рече му: „Хвала теби, кнеже, који си мени <pb n="117" 
наднесав леву руку над очи, проли сузе, и дубоко уздахнув рече само толико: „Зар тако, Вуче?!.. 
е!{S} Не, потрчи напред, и види шта је, и врати нам се у сретање!“ рече кнез Градоје, па нареди 
посредној близини иза себе, за које је, и не видевши их, знао да су Боривојев Ждрал и Ристиворе 
.{S} Учини се многима да то дуго траје, и нестрпељиво извијаху вратове погледајући према главно 
 Госпођа Милица; „ето пођи у име Божје, и нека те мој благослов прати а Кнежев нек те дочека!“  
примио као своје, увео у царство Божје, и наместио нас у ономе крају раја где су Косовски јунац 
а!“</p> <p>Зазвекташе панцири и оружје, и док би човек само оком тренуо, педесет коњанике винул 
људи по гомилама расплакане женскадије, и покушаваху прекорима да је уставе и умире.{S} Госпођа 
, и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и нека сваку чету, коју сретну, пожуре, да лети к војсц 
ге изнесоше преда њ свакојаке ђаконије, и дадоше му пехар вина.{S} Али му стари кнез не даде пи 
ике једна трећина патоса од трпезарије, и то она до огњишта где је стојао мраморни сто, била је 
аде својом руком онај кондир малвасије, и рече му да се мало поткрепи.</p> <p>„Зором нам је доб 
 па да ћутећки примамо заповести твоје, и да по твојој речи летимо, било на десно било на лево, 
две вреће, јеp биће робља да се везује, и биће руха, и свиле и аксамита, и сребра и дробна бисе 
гу молите, да нашем цару победу дарује, и да нам миле наше јунаке врати дома живе и здраве и но 
 онда коњем својим прогура кроз сељаке, и додаде старом кнезу једну кожну скрињицу.</p> <p>Кнез 
јицу овде гледа!{S} Да скинемо калпаке, и да клекнемо!“</p> <p>И онда старац скиде калпак, обес 
, преко њега у зелено дрвље украј реке, и преко овога у плаво небо, које се руменило на ивици г 
 наше њиве; не дај води у наше руднике, и не дај огњу на наше дворове!{S} Ако те поп Каритон ра 
доја задахну све, и господу, и војнике, и народ новим поуздањем да ће, ако Бог да, све добро би 
едан Србин!{S} И опет потискосмо Турке, и опет њима дође одморна војска, а нама — нико да придо 
ву, видеће да Србадија, има још војске, и да није све на Видов Дан изгинуло; ако није он више н 
ве, и буздоване, и појасеве, и клобуке, и гвоздене напрснице.{S} Све то смести око заставе, па  
, те грчевито дохвати Бега за обе руке, и онда викну загушљивим гласом:</p> <p>„Ха!....{S} Види 
Мандалене Орловићке, дотицај њене руке, и неколико њених речи, шапутом управљених Мајци Божјој, 
еда — прође кроз гомилу своје властеле, и отиде право к своме шатору не рекав више ником од њих 
 ти је и памети, <pb n="100" /> и силе, и господства; али је све то мало теби!...{S} А Милош?{S 
 сабору.{S} Гледа све то кнез поиздаље, и нешто се намрштио беше.</p> <p>„Да није откуда какав  
јете Агарјане од наше Хришћанске земље, и да се нађете уза свога цара у часу у коме је славно п 
бина испадоше испод грма на чисто поље, и најпре ходом па онда лаким трком пођоше уз ону косу,  
услуманских разгледати старе хрисовуље, и видео да је право што народ неће да му је Лазар госпо 
е наћи под мојим панциром на срцу моме, и сахраните ме испод ногу мога господара, јер хоћу да с 
трашан сан.{S} Гледао је да му се отме, и да се разбуди из злосрећног сна у срећнију јаву.{S} А 
 седла, и копља, и мачеве, и буздоване, и појасеве, и клобуке, и гвоздене напрснице.{S} Све то  
вити Хришћански народ свој да пропадне, и с уздањем у јунаштво наше храбре Србадије, која не жа 
 на скромност поносите, мирио завађене, и свагда при сваком растанку преклињао све да се бар ов 
 то кривица — нека је просто и од мене, и нека је занавек опроштено.....{S} Народе, чувај нам д 
зар по црквама толике чудотворне иконе, и толике свете моћи од великих светаца и чудотвораца, и 
амо на Косово воде од Ибра, и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и нека сваку чету, коју сретн 
говори.{S} Виде кнез то њихово гуркање, и као нагађао је шта то може бити, али се чинио невешт. 
и часак овде, да поодморимо своје коње, и да послушамо како моба дивно пева!“ рече Боривоје у н 
ко непокајани!“</p> <p>И појахаше коње, и пођоше полаганим кораком низ брдо, а правцем к једном 
ајпречим путем!“</p> <p>И ободоше коње, и појурише за Ристивором.{S} Сви снуждени, сви натуштен 
радионице, наоружаше <pb n="105" /> се, и певајући оставише Крушевац пут Косова!“</p> <p>„Госпо 
отврђиваше Ристивор гледајући преда се, и ниско погнут као да на својим плећима носи цео Змајев 
во воде од Ибра, и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и нека сваку чету, коју сретну, пожуре,  
ну велику скрињу, коју ено тамо видите, и у којој му је стајало празнично војводско одело.{S} П 
е у неку кожу, као да је медвеђа; лице, и голе мишице од рамена, и голе ноге од колена, поцрнел 
уздован, који му о јабуци седла вишаше, и баци се њиме према Ристивору.</p> <p>Паде буздован на 
х двадесет корачаја, Турци се уставише, и њихов вођ викну јасним гласом:</p> <p>„Стан’те мало,  
, што се синоћ при вину горко завадише, и што ено сад стоје пред мојим шатором.{S} Отвори им оч 
 разговора и без шума полагано удалише, и упутише к дивној једној липи, на својих двеста корача 
ди кнежевић!“ Сељаци сложно прихватише, и ако им мало час кнез онако попреко одби ону молбу о п 
ор и ту сетност благородство њене душе, и госпоственост њене лепоте светлили су као пун месец н 
у!“</p> <p>И опет се тихо насмеја кнез, и тапкаше Јабучила и тепаше му.</p> <p>Мало час па Рист 
, и да су тамо на молитви и стари кнез, и госпођа Мандалена, и млади кнежевић, и све дворјанств 
 /> <p>„Где је?“ упита живо стари кнез, и наднесе десну руку над обрве своје, да као пооштри оч 
 твоја и Босиљкина.{S} Бог нека и теби, и њој, и нама свима милостив буде!{S} А сад, пођи и ост 
и млади!“</p> <p>„Да видите ко су Срби, и стари и млади!“ одјекиваше Ристивор своме господару,  
гу помолио.{S} Идите те се умијте и ви, и Богу помолите; па онда напојте коње, оседлајте их и з 
оже бити то су само непоуздани гласови, и да у ствари и није тако!{S} Дајте да саслушамо све шт 
, Господину Кнезу на Косово иде?!“ Иди, и тако им говори.{S} Ако у њих нема срдаца јуначких, на 
је све синоћ долазио под шатор војводи, и ко је био последњи који га је жива видео“ питаше кнез 
о.{S} Знаш добро да смо сиромашни људи, и знаш добро да нас ево жетве омахњују већ неколико год 
прихвати десницу, коју му старац пружи, и целива је полагано и побожно као да је каква светиња, 
јна тутњава однекуд испод земље долази, и да тако тужно и тако жалосно запомаже.{S} Чинило јој  
и се молим, чуј ме!{S} А као кум Божји, и као војвода од војске светаца, под сигурно ти имаш сл 
а падају прекори све оштрији и оштрији, и све крупнији и крупнији, те се изметуше у љуту свађу. 
вор, који је следовао дворанки Босиљки, и не подижући свога погледа према њену лицу, и не видећ 
ивој Орлова Града за свој рај земаљски, и што је <pb n="4" /> изгледало да су шарени и бели леп 
 су се нешто силно узбунили и ужурбали, и као да је сваки од њих хтео својим цвркутом да надцвр 
 заједно вино пили и ограде прескакали, и ако ево и сад заједно пијемо, не могу те пустити да с 
оро сељани из многих села сведоци били, и у коме су орлови славно победили.{S} А кога значе орл 
е истина бојали, али да су га и мрвили, и да су га најпосле и отровали!{S} Зар се и данас о њем 
 Градоје никада не говори што не мисли, и да оно што мисли никада не мења!{S} И то је све што в 
р вином из кондира, погледа по дружини, и онда уздрхталим гласом поче да говори:</p> <p>„Чусте  
млади, али сте и једно и друго паметни, и могли би бити угледан и срећан пар људи.{S} Бога ми ћ 
 и погледа право у очи госпођи кнегињи, и узе да говори:</p> <p>„Није лако што од мене тражиш,  
Гојка, је ли свраћао код дуждеве кћери, и да ли ме је мило помињала!“ говораше кнез Нинко, проз 
И опет приповедач застаде да се одмори, и као да тражаше по својој памети чега још да се сети,  
. „Чујеш, дедо!{S} Ако ћеш да гинеш ти, и ми ћемо да гинемо с тобом; ако ће неко да се враћа, д 
уку пружа, да хоће баш тебе да дохвати, и да оно што говори баш теби говори!</p> <p>Сниско, до  
вешћу!{S} Млади кнежевић нека се врати, и треба да се врати!“</p> <p>„Како то сад говориш, Рист 
ан пут, нека вас Божји благослов прати, и нека вам је свети Јован свагда на помоћи!“</p> <p>„А  
ани попови без парохија о њему причати, и шта ли ће слепци по саборима о њему гудети!{S} Него д 
е по својој памети чега још да се сети, и шта још да прикупи и изнесе.{S} Кнез Градоје му додад 
ало, мислио бих да сте бесни и махнити, и молио бих војводу, да нас ослободи од таквих другова! 
амо пожалити, чему треба мудро поучити, и да ћеш ми опростити, све и кад бих заслужио да ме кор 
з Градоје с пуно горчине и презривости, и узе по свом обичају шкргутати зубима.</p> <p>„Не знам 
овести: иди и одмори своје старе кости, и немој долазити у мој шатор докле год зора не заруди а 
 млади војвода сав блед од узбуђености, и сав уздрхтао. „Господо, пуните пехаре своје па их под 
е ево сад десет година — све преврнути, и да ће они што остану живи говорити онима по гробовима 
чети његовој: „Добро нам дошли, јунаци, и у добри час!{S} Донели да Бог да срећу војводи и војв 
 из руку избити, док га мало по мишици, и по рамену и по глави не окрзнуше!“</p> <p>„А мој слуг 
 здравље.{S} А молићу и вас, свети оци, и вас, господо другови и пријатељи, да им опростите што 
о склопљене држао кад умукнуше комарци, и устави се хркање Ристифорово.{S} Настала беше мртва т 
вномерније и мирније и како отвори очи, и како погледе своје заустављаше на свакоме од присутни 
!...{S} Напред!“</p> <p>И старац скочи, и већ се дохвати Лабуду за седло, и већ метну леву ногу 
то се још нађе у шареници Ристоворовој, и подели га на три комада.{S} Свој комад подели са свој 
и Босиљкина.{S} Бог нека и теби, и њој, и нама свима милостив буде!{S} А сад, пођи и остави ме  
да је многи и многи поп постао просјак, и да има калуђера који су се у гусаре одметнули.{S} Али 
 „Ја сам човек као и сваки други човек, и мени је прво да чувам моје име и част мога дома!“</p> 
} Дошао сам као поштени твој клетвеник, и довео сам ти моје војнике, да те пратимо на војну.{S} 
а Косово, до ово нејако дете, мој унук, и овај мој слуга?!...{S} Еј, мој царе Душане!...{S} Еј, 
и нам, Господине Кнеже!{S} Опрости нам, и витешки царе наш!...{S} Опрости моме унуку, јер дете  
нако корачаше по тераси замишљен и нем, и само шкргуташе зубима.{S} Виде Ристивор да у њему љут 
о пред оним непобусаним гробом његовим, и на догледу непобусаног гробља на Косову, ја се без пр 
хоћеш, па јој кажи све што те ја молим, и замоли и ти да се Свевишња Светиња у Светој Тројици с 
а се нека несрећа десила.{S} Полаганим, и готово рећи свечаним, кораком свога коња упутио се бе 
даше непомичан и очима широм отвореним, и чуђаше се шта ли ће то бити.{S} Учини му се да од дес 
 скочио из постеље са виком и кукњавом, и полетео би к вратима као да бега од некаквог чудовишт 
 сабаља се склопише над главом његовом, и опет се расклопише под витлањем мача кнежева, да се п 
амо ето нека прво опросте један другом, и нека пруже руке један другом.{S} Господин Кнез и ова  
е и сви други кнезови и властела редом, и исцеливаше свога мртвог војводу.{S} Ниједно око није  
о разбој од шимшира са довршеним везом, и хтеде се уклонити, али јој старац не даде, него заиск 
ар јунак?{S} И сви ови што иду за мном, и ако их је кнез Вукан онако паметно одвраћао, зар нису 
тављао све лаганије и све нижим гласом, и онда опет застао; дремајући прозборио би нешто кроз н 
“ говораше кнез Градоје сниским гласом, и погледа горе међу грање од липе као да види да није о 
ео и замишљен да говори сниским гласом, и више као сам себи:</p> <p>„Еј жалости наша!{S} Куд је 
смо у бубњеве, проливасмо вино цео дан, и ево промукох молећи их и корећи их, и једва једвице п 
о ти и твој кум од старина, кнез Вукан, и нека остану сви игумани и сви други духовници.{S} Бић 
 да прегледа како је сваки коњ оседлан, и нареди да Ристивор мало боље притегне пас у Боривојев 
оде Радича: шатор дигнут, гроб ископан, и тело војводино положено у ковчег на брзу руку од сухи 
 с вечери под шатор, паде мртав уморан, и заспа као заклан на једној шареници, коју му Ристивор 
таше кнез Градоје и сам дубоко узбуђен, и узе се крстити од чуда.</p> <p>„Уђи па види!“ рече му 
p>„Не!“ викну Ристивор сав престрављен, и подиже у вис обе руке као да је преклиње. „Не, госпођ 
 по дуго стаја пред њом нем и замишљен, и гледаше преда се као стидљива девојка.{S} Најпосле по 
е враћаше с бојнога поља цвећем окићен, и у гомили девојака, што изиђе да гледа војску која се  
<pb n="156" /> другом братијом вечерао, и рече: „Зове те војвода да одмах с петрахиљем и требни 
ду, развише у два крила и десно и лево, и повише у полумесец у средини којега стојаше као звезд 
ер да смо ми стигли на време на Косово, и да су нам уморна браћа наша видела, да им одморна бра 
 гине.{S} Али док не изиђемо на Косово, и док смо ево овде на нашем двору, ти си ми мио пријате 
ој!“</p> <p>„Чудим се ја теби, војводо, и чудим се вама, господо!“ узе реч кнез Винко. „Слушам  
јвода сав пребледео. „Стан’те, господо, и не вређајте српску земљу, којој крв ваша треба за одб 
ве саме моје добре пријатеље — поробио, и срамним начином отео вам драгоцене челенке ваше!{S} И 
људи у народу, који си ти толико љубио, и за који гинеш!{S} Опрости нам, Господару, опрости нам 
 својим јунаштвом на Плочнику заслужио, и коју ми је Господин Кнез послао уз писмо о јуначкој с 
ке мисли, уздисао би тешко, сузе ронио, и устајао само да се спусти на колена пред иконом Спаси 
жем бар да видим колико сам се огрешио, и да желим да тај грех колико могу покајем.{S} Закопајт 
брни шлем, те и сви други учинише тако, и осташе гологлави као да су у цркви.</p> <p>„Молимо те 
о што ти је у Крушевцу и мало и велико, и младо и старо, пуно вере да ћемо победити, па је весе 
им то је: да се сви — и мушко и женско, и младо и старо — сваким јутром и сваком вечери Богу мо 
 покидаше се кола, те и мушко и женско, и старо и младо, потрча кнезу и његовој чети у сретање. 
 тамо витештву учи!“</p> <p>Ућута мало, и загледа се опет у бледо лице мртваца.{S} Превлачаше н 
 Стари се кнез осврну, погледа их мало, и не могаше ни видети ни разумети што се они то толико  
 онда се живо исправи, окрете се нагло, и брзим корацима уђе у гомилу, јер му сузе грунуше низ  
кочи, и већ се дохвати Лабуду за седло, и већ метну леву ногу у сребрну широку подножицу, па се 
о!“ проговори војвода тужно и невесело, и опет некако свечано окренув се властели својој. „Да п 
 <p>И онда га још једном целива у чело, и устаде.</p> <p>„Ходите, господо, унутра!“ викну кнезо 
ригну се и пољуби мртва војводу у чело, и грцајући у сузама промуца:</p> <p>„О, сине мога побра 
, сркну мало малвасије, да овлажи грло, и онда поче:</p> <p>„Већ првих дана по моме доласку у К 
им окадимо, да земљу око њега целивамо, и да <hi>њу</hi> молимо да нам опрости!{S} Треће, ако ј 
ме цару поклонимо, да му данак плаћамо, и да му од Србаља најбоље јунаке сваке године шаљемо, д 
ми желели да се позиву његову одзовемо, и да смо истина позно, ал’ тек опет изишли на Косово!{S 
на Кнеза, да га сузама нашим прелијемо, и уздасима нашим окадимо, да земљу око њега целивамо, и 
’, али војвода хоће да му сви кумујемо, и кнез Вукан хоће да смо му сви прикумци; док ми празни 
шем Господину Кнезу на Косово стигнемо, и да се јуначки и славно за нашу веру и отачаство залож 
вему!“ рече Ристивор смерно и снуждено, и окрену Јабучила натраг путем, којим су мало час прошл 
и је, дете моје?!“ питаше старац нежно, и покушаваше да је подигне. </p> <p>У томе часу закуца  
сребрни шлем свој, прекрсти се побожно, и чисто се сав стресе при помисли на такву страшну могу 
им од сребра.</p> <p>Полагано и смерно, и све бирајући где ће ногом да стане, Ристивор пређе пр 
младић, <pb n="136" /> погледаше мирно, и тек само мало као уморним очима, по господи што се ис 
рског четовође, па онда и лево и десно, и лево и десно, док се не распршта прва чета као плева  
Ристифору; мрдну главом и лево и десно, и шкргутну зубма.</p> <p>„То је твоје масло!{S} Нисам ј 
 југоистоку, и мало и у лево и у десно, и да к Царевој Громади под његов шатор доведу сваког пу 
Добромир и кнез Вукан говораху паметно, и никако није друго него онако!“</p> <p>„Зар и ти знаш  
нати?“ одговори Ристивор. „Има их пуно, и малих и великих.{S} Велике већ и од невоље знамо и по 
тицу!{S} Е нека им је срећно и честито, и јесу бољи јунаци од нас!“</p> <p>„А шта ми се ти сад  
рава у руке госпођи.{S} Појашите, децо, и нека вам је срећан пут, нека вас Божји благослов прат 
мој златан крст о златном ланцу на дар, и ево ти кеса златних цекина да делиш сиротињи!{S} Ноћа 
тетом, какав је ето наш млади господар, и са једним лудаком какав сам ето ја!{S} Друго би било, 
причаше како млади Југовић остави двор, и како за њим отиде и Голубан, старац уздахну: „Ах, што 
ојавом и запенушеном Јабучилу Ристивор, и сам знојав и прашњав.{S} Не одјахујући од коња, скиде 
 властелине Витомире, стављам у затвор, и видећемо шта ће сутра рећи порота од вашега реда!“</p 
 ако се овде и онде почео опажати умор, и ако је поље, докле је око стицало, било покривено пог 
ну снагу старчеву.{S} Онај силни напор, и душевни и телесни, оно велико изненађење да види чове 
еја и реци му да дође к мени под шатор, и нека донесе собом по велику воштану свећу, и све што  
емо хоће ли после хтети да тражи шатор, и ако баш усхте, хоће ли умети да га нађе; а под сигурн 
p>Па се онда опет врати под свој шатор, и леже по ново на поњаву.{S} Али не могаше ока склопити 
Лабуд би опет фркнуо, погнуо мало врат, и покушао да уснама полагано дохвати крај од доламе ста 
S} Његове су мисли облетале један цвет, и срце му се пунило некаквим чудним осећањима у којима  
дно беше да савлађује своју узбуђеност, и да сухе сузе своје гута.{S} Најпосле — а после подуже 
S} И видех га како побожно целива крст, и како покропи сузама својим.“</p> <p>И опет рањеник ућ 
 и госпођа Мандалена, и млади кнежевић, и све дворјанство њихово.{S} Учини се многима да то дуг 
ванишевић, и кнез Десимир Милосављевић, и кнез Богдан Ђурашевић!“</p> <p>„А стићи ће, надам се, 
још да дође и кнез Добромир Иванишевић, и кнез Десимир Милосављевић, и кнез Богдан Ђурашевић!“< 
еве, да одбранимо по коју српску главу, и спасемо по коју душу Хришћанску.{S} А можда би нам ср 
запада понео би отуда звекет и бубњаву, и донео их да издахну под зидинама од Орлова Града.{S}  
цу без конца.{S} По хркању Ристиворову, и ако је поступно јачало у громко крхање, Иван би, може 
а војводу, о Господина Кнеза на Косову, и о српску судбину на Косову!{S} Викни им ти твојом ста 
нез Лазар је већ толико дана на Косову, и право је замислити, да се његову соколову оку ништа и 
у чувати неће!{S} Кад будете на Косову, и кад дође данак да се српска слава мачевима урезује у  
н изгинуло; ако није он више на Косову, и ако је истина што је онај рањени јунак чуо <pb n="172 
ом господару, који ме је учио витештву, и који ми је и отац и мајка.{S} И неколико пута приступ 
 велики цар одмарао?!...{S} Хвала Богу, и ако сам нешто мало почео да старим, нису мени вране м 
его опет нису сви такви.{S} Хвала Богу, и међу млађима има добрих јунака.{S} Шта, зар мој Милан 
 паде на прса своме од детињства другу, и кроз гласно ридање нарицаше: „Друже и брате мој!{S} Ш 
ети право би било да нам дарује победу, и да му се не молимо!{S} Али ето се мени чини да се већ 
пствије за срећна пута и славну победу, и да су тамо на молитви и стари кнез, и госпођа Мандале 
к кнеза Градоја задахну све, и господу, и војнике, и народ новим поуздањем да ће, ако Бог да, с 
опет узеше да вичу: „Ама лако је кнезу, и лако је господи!{S} Ако коме од њих и одлети глава, н 
 својим гласом да помаже староме кнезу, и онда и сва друга господа — сви смерно стојећки — узеш 
беше главу на лакат, а лакат на трпезу, и час <pb n="99" /> дремаше, а час упираше зажарене пог 
 једну гомилу, нешто лактовима гуркају, и овда и онда један другом главом и очима знак дају, да 
ло је као да се неки сватови искупљају, и да се чека само на свирце па да се живо коло поведе.< 
ли су били да коњима својима облакшају, и пођоше уз брдо пешице.{S} Стари би кнез уз пут овда и 
ање обичнога домаћега вина у малвасију, и да није лако силом га из винских подрумова у горње дв 
сао Милан у очи саме битке на Плочнику, и да, читајући га, сузе рони, а по некад и на глас јеца 
д жубора бистре воде по шареном шљунку, и од шуштања поветарца кроз грање и лишће од дивљих руж 
ван двора; молим ти се и за нашу стоку, и за наше усеве, и за сваки род и плод по виноградима и 
траже пођу друмом царским к југоистоку, и мало и у лево и у десно, и да к Царевој Громади под њ 
 погани Агарјани разбили српску војску, и да је наш добри и честити Господин Кнез погинуо!“</p> 
право уз ону косу и кроз турску војску, и ко зна још кроз колике беде и невоље!{S} Сам могу и п 
{S} Него Ристивор није видео ту војску, и ако су му погледи на њу падали.{S} Његове су мисли об 
тада уђи!“ И ја га онда пољубих у руку, и не слутих да му то последњи пут живоме руку љубим!“</ 
гова гроба подићи цркву о нашем трошку, и поставити у њој калуђера да сваким даном чита молитве 
тну зубима, па се онда исправи у седлу, и подиже десну руку у вис, да утиша жагор у гомили госп 
ојводу да га одведе у Душанову дворану, и да га ту за мало сама остави.{S} Гологлав је стари кн 
столице, усправи се у сву своју висину, и упре очи своје, из којих ватра севаше, у младога дечк 
хта рука кад отвори по дугачку листину, и глас му дрхташе кад поче да чита:</p> <p>„Од мене Кне 
приђе к попу Каритону, да целива икону, и да се освећеном водицом пошкропи, е да би им Бог и Св 
љу у певању, кликтању, гласном смејању, и у треску од лакога момачкога скока у колу пуном красн 
д поче да виче: „Срећан пут, господару, и теби и војсци твојој!“ „Бог вас све живе и здраве и с 
Бог да срећу војводи и војводину двору, и чеду његову у златној колевци|“</p> <p>Па се слегао р 
 и узе тапкати руком Јабучила по врату, и хвалити га што зна боље од Ристивора којим путем ваља 
абуда, потапкао га по гриви и по врату, и проговорио би му у кратким реченицама, као да му је т 
уту и на бојном пољу и на сваком месту, и у сваком часу, на помоћи били!</p> <p>Тек се то доврш 
ом се отворише широм врата на дворишту, и на прагу се указа висока и крупна једна људина, широк 
а донесе собом по велику воштану свећу, и све што му треба да чита молитве!</p> <p>И онда уђе п 
еда, те да му се кости у гробу преврћу, и да из гроба мене куне!“</p> <p>„Ма, господару, тек да 
ко врапци могу онако весело да цвркућу, и како голубови могу да уживају своје лепршање у сунчан 
унца, црним очима из којих муње севаху, и кад се осмехиваше.{S} Пријатељи и познаници дочекаше  
ивоје чу како се довикиваху и дозиваху, и како се певање пресече као оштрим ножем.{S} Обојица в 
илу духовника, који из олтара излажаху, и тражаше да нађе попа Алексија.{S} Војвода међу тим пр 
рне облаке које сад већ муње просецаху, и тешкаше се што јој сина нема.{S} Старац погледаше к в 
о прекрсти, промрмља некакву молитвицу, и скочи у седло као да је младић од двадесет а не стара 
подижући свога погледа према њену лицу, и не видећи како га она испод ока милокрвно погледа, пр 
е кадифе на глави.</p> <p>Према старцу, и само три или четири корачаја од њега, седела је у ист 
 Јутрос, пред саму зору, мало задремах, и тада снивах сан који Бог може окренути да и добро зна 
арији; ја их унесох и полагано спуштах, и онда чух како Светогорац рече да су настала последња  
, и ево промукох молећи их и корећи их, и једва једвице петорица приђоше да се руком прихвате з 
еше кад дођох!{S} И онда га ја оставих, и ни на крај помисли мени да га више жива видети не ћу! 
ружи се и паде на прсте од руку својих, и метаниса три пута.{S} И кад трећу метанију начини, не 
а ето стиже од војводе!“ Тако му рекох, и молих га да се пожури.{S} Али се поп не да кренути. „ 
едите право к мени!“ заповедаше старац, и умах нестаде Ристивора.</p> <p>Мандалена дохвати журн 
ласом, запињући мало о ову или ону реч, и устављајући се овде и онде као да мало дахне.{S} Па о 
93" /> младог господара, и да га чуваш, и да га предаш здрава у руке госпођи.{S} Појашите, децо 
ледај, синко, да стигнеш што пре можеш, и да доведеш војске што више можеш.{S} Ја већ, у име Бо 
азговор увуку.{S} Знали су да је будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни  
штајну молитву очиташ!“ И исповедих га; и очитах му опроштајну молитву. „Хвала ти!“ рече ми; „е 
нека ми донесе хартије, мастила и пера; и онда нађи оца Пајсеја и реци му да дође к мени под ша 
етну и загреју под јаким зрацима сунца; и тим првим и последњим зрачним загрљајем опростише се  
Јест,“ рече, „све је то морало да дође; и још није стигао крај страдањима овога народа нашег.{S 
 себи, граду који су му стари оставили; и сваки је <pb n="3" /> век ударао на те грађевине свој 
.{S} А Бошко ми онда каза: „Погодио си; и јесте нам Кнез сетан и невесео!{S} А и за невољу му ј 
рпезе да ти отровани нож у прси сјурим; и три пута ми поглед твога свеца следи крв у жилама и с 
пљен.{S} Гледаше непомично за кнегињом; и кад се она окрете и виде да је он још ту, као ишчекуј 
еру?“</p> <p>„Оно јесте да јесте закон; и није да није закон!“ повикаше сложно кметови.</p> <p> 
па ето сад ти!“ рече Ристивор поуздано; и сад се опет ослободи и погледа право у очи кнегињине; 
ина, дао ти је и памети, <pb n="100" /> и силе, и господства; али је све то мало теби!...{S} А  
ина, узе да говори гласно <pb n="70" /> и одмерено, тако да је сваку његову реч сваки могао доб 
е наша дружина окићена, и <pb n="71" /> и нека нас ти водиш, па је мени као да смо ја и мој Јаб 
ати кнез поноситим гласом <pb n="32" /> и мало као увређен. „Ниси хтео оставити свој кисели оца 
је људе спремљене колибе, <pb n="82" /> и Порубовић ће их ето сад тамо одвести и разместити.{S} 
еднички једосмо со и хлеб <pb n="92" /> и писмо вино један другом у част и у здравље.{S} А моли 
рица, тргну узде Лабуду, <pb n="144" /> и громко викну: „У име Божје!{S} Напред!“ Не умем ја ва 
еби, кнеже, који си мени <pb n="117" /> и мојој војсци сачувао чист образ.{S} Помисли како би Г 
као би, хоће да је загрли <pb n="79" /> и у загрљају удави.{S} Са свих страна пружаху војницима 
војвода Радич учини, нема јунаштва?!{S} И овај млади кнез Гојко чини ми се добар јунак?{S} И св 
о да не бих вечерао у двору с вама?!{S} И ако сте по годинама сви млађи од мене, не бојим се ја 
оклевамо?! »А што га ти не послуша?!{S} И што се ти сад правиш тако мудар, кад ниси био мудар п 
бити да црква не да опојати таквог?!{S} И зашто да не да?!“</p> <p>Тако говораше кнез Градоје,  
град грухне, следиће се срца њихова!{S} И док само овај змај Душанов духне, разнеће их као плев 
ци смилује на молитву мене грешнога!{S} И ево чуј:{S} Прво ти се молим за све моје: молим те за 
 из свите војводине.</p> <p>„Издаја!{S} И никако друкчије него црна излаја!“ понављаше рањеник  
ја и све то већа она два његова ока!{S} И тек да задремам а он би ме прстима, хланим као лед, д 
, и да оно што мисли никада не мења!{S} И то је све што вам ноћас имам да кажем!{S} А сутра зор 
 и вите ластавице!“</p> <p>„Тако је!{S} И није друкчије!“ привикаше живо многи од господе.</p>  
нице, да га у њиховој цркви сахране!{S} И ето вам, господо, све што знадох и знадем да вам каже 
 „Нека ти је, синко, просто од мене!{S} И нека су ти и данас и свагда Бог и свети Јован на помо 
ш као да је хтео навалице да погине!{S} И још како дворкиње причају како често <pb n="38" /> за 
 пута грехота да оба заједно пођете!{S} И три пута грехота, кад ево имате мене у замену да пошљ 
 војника поздравом: „Здраво, јуначе!{S} И честит нам био!“ док га они љубљаху у скут и у руку.< 
ном отео вам драгоцене челенке ваше!{S} И опет се тешим, што је Бог дао те је наш честити Госпо 
 је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за ову нашу сиротињу, и 
рависте шта дугујете својој дружини!{S} И што је најцрње, заборависте шта сви дугујемо у оваким 
о грешни и слаби људи баш као и они!{S} И још те за једно молим: имаш по закону права да ова дв 
раштај ме по великој твојој доброти!{S} И нека теби за твоју господску милост према мени сирома 
 Кнегињо, води бригу о народу нашем!{S} И сад.... с Богом остајте!“</p> <p>Па се старац мало пр 
белом коњу, а не смртни један Србин!{S} И опет потискосмо Турке, и опет њима дође одморна војск 
ш Свецем мојим!..{S} Добро, војводо!{S} И нека да Бог да све на добро буде!“</p> <p>И остадоше  
оје мисли савија и завија свакојако!{S} И ако је младост готово што и лудост, опет немој мислит 
!{S} Ходите да се ижљубимо!{S} Тако!{S} И хајдмо сад к војводи!“</p> <p>И изиђе из шатора водећ 
имо за Крст Часни и веру Хришћанску!{S} И видех га како побожно целива крст, и како покропи суз 
осподо, да пођемо у име Божје одмах!{S} И да се пожуримо да стигнемо кнеза Градоја!“</p> <p>Још 
ији и ведрији но што беше кад дођох!{S} И онда га ја оставих, и ни на крај помисли мени да га в 
дава, баш као да си почео да стариш!{S} И није друго, кад те ето очи издају!“</p> <p>„Али, моли 
орно, да ли треба, и да ли смем?!...{S} И опет, ти си једина на свету коме бих смео да о томе ш 
 сребрним плочама од панцера његова.{S} И Лабуд као да осећаше тежину оне тегобе, која се свали 
ела и заселака жупе од Орлова Града.{S} И старо и младо похитало је у чистом празничном руху, д 
 ти препис од књиге Господина Кнеза.{S} И од Бога ти здравље!“</p> <pb n="17" /> <p>„Да чудне м 
не могаше више уздржати својих суза.{S} И кад Боривој, примив клобук са челенком, пољуби старца 
оглашује смрт каквог великог човека.{S} И застајаше Кнез овда онда у говору, као да му тешко бе 
тештву, и који ми је и отац и мајка.{S} И неколико пута приступах му, али <pb n="58" /> кад год 
пи нас китом <pb n="191" /> босиока.{S} И тек ми мати приђе да ме загрли, а ти ме пробуди!“</p> 
неза Градоја.{S} Узалуд ти сва мука.{S} И узалуд би нам свима била мука, кад би се сви с тобом  
 разапиње свој шатор где му је воља.{S} И само дај ти њега овамо у двор да вечера с нама, па ве 
 /> принесе светњаке са воштаницама.{S} И сама дохвати један и стаде Боривоју с десне, док Рист 
рв у жилама и скамени срце у прсима.{S} И кад не гледах на њ осећах како ме он гледа; осећах ка 
ви, да сврше крштење војводина сина.{S} И свршише га и славно и сјајно.{S} И кад објавише народ 
од руку својих, и метаниса три пута.{S} И кад трећу метанију начини, не диже се, — повијен по з 
чела па се окрену и погледа у свеца.{S} И као да не могаше да поднесе светлост од свечева погле 
а у Недељу пред Видов Дан, добро је.{S} И ето ти препис од књиге Господина Кнеза.{S} И од Бога  
ноћи још у тој трпезарији чуло није.{S} И не могаше да се устави док грла не промукоше у војнич 
име српске властеле и српске војске.{S} И тебе, кнеже Миросаве, и тебе, властелине Витомире, ст 
з свога војводу пошав с њиме у поље.{S} И узе вртети главом, шкргутати зубма и гунђати нешто шт 
ћи ко ће пре кога о патос да тресне.{S} И кроз све напоре једнако разговараху један с другим: „ 
кочи на ноге и кликћући испи пехаре.{S} И једва се уталожише и опет поседаше у столове око трпе 
е перпере које нашем двору дугујете.{S} И пустићу вам одмах све сужње колико их год има у тамни 
ше да кнез махну руком, да се ућуте.{S} И ућуташе се.</p> <p>„Зар ми сви,“ рече кнез, — „зар ми 
о их сунце све то топлије озараваше.{S} И тај весели жагор прелажаше у гласни смех и у јасни кл 
да, а испод које мало час пројахаше.{S} И још нареди да сва војска преноћи где ју је кнез Градо 
 мило, што их очевидно беше по више.{S} И опет се не хтеде <pb n="174" /> осврнути, да својим о 
з горку жуч не проли и братске крви.{S} И би се и ње пролило, да млади војвода не улете у гомил 
етоме Ђурђу први његов позив одбили.{S} И знаш, војводо, како вас одмах онда световах и мољах и 
 прозбори; он њој ништа не прозбори.{S} И опет, ко је видовит могао је да види, да онај његов д 
од шатором стари кнез гласно говори.{S} И Витомир се тада примаче к уласку у шатор и слушаше па 
бити друго него да ће Срби победити.{S} И у мислима таквим већ се враћаше с бојнога поља цвећем 
 може бити на понос ни цркви Божјој.{S} И још ти се молим, помози нашем војводи, помози војсци  
славни прилог у славној крви својој.{S} И Господин Кнез и сва Србадија знаде колико си јој од п 
ма свима на верности и љубави вашој.{S} И док се ова војна не сврши нека кнез Градоје Орловић о 
а својим старим другом и пријатељем.{S} И није дуго потрајало па ето га натраг у трпезарију вод 
 процени колико коњаника иде за њим.{S} И би му мило, што их очевидно беше по више.{S} И опет с 
пође полагано у корак за оном првом.{S} И тек да је и она одмакла била за стотину корачаја, а о 
ти том свежом и мирисном хладовином.{S} И доиста је млади Боривоје у својој детињској невиности 
где их је пре једном приликом видео.{S} И још опазише како прстима леве руке тражаше нешто о ле 
ње доба трпезарију загрејати ваљало.{S} И лево и десно од огњишта стојаху — као оно у цркви пре 
огима је око срца нешто хладно било.{S} И опет их је већина на сигурно веровала да не може бити 
тачаство и наше име подједнако мило.{S} И с тога ја велим да је сада прво на реду да се договор 
о за нашу веру и отачаство заложимо.{S} И још ти се молим смилуј се на ова два млада грешника,  
.{S} И свршише га и славно и сјајно.{S} И кад објавише народу на пољу пред дворем да је првенац 
</p> <p>„До подне нам је ишло добро.{S} И ако је сва војска била у борби од зоре, без замене и  
ожно, хитро и весело на Косово дођу.{S} И још им кажи да великом клетвом кунем свакога, ко не д 
га свеца православне земље освајају.{S} И још нам поклисар његов каза, да цар његов долази с во 
ја, овда и онда зле слутње обузимљу.{S} И ако си млада, доста си бура у животу видела!“</p> <p> 
 прекрсти се и прући по свом плашту.{S} И није дуго трајало па се неуморљиви зрикавци ућуташе з 
кивала одјецима који до ње допираху.{S} И опет кад год би их јасно чула, срце би јој се стегло, 
и кнез Гојко чини ми се добар јунак?{S} И сви ови што иду за мном, и ако их је кнез Вукан онако 
стивор!{S} Дедо, што му не опростиш?{S} И ако ти није жао Ристифора, зар ти није жао Јабучила,  
 мало у авлији око ње — пуној босиока — и коју сад први сунчани зраци обасјаше.{S} Застадоше, д 
ли тако, Боре?“ — оно се вижљиво ђаче — и не изгледаше друкчије него као ђаче — изви из загрљај 
ве што од вас тражим то је: да се сви — и мушко и женско, и младо и старо — сваким јутром и сва 
о сад видите, шта је право да чинимо?!“ И онда сви у глас повикаше весело и радосно: „Да пођемо 
асија.{S} Нек чекају и кнез и војвода!“ И ето не хте да дође!</p> <p>Ражљути се силно стари кне 
лагослов прати а Кнежев нек те дочека!“ И отиде Голубан.{S} Осташе у двору само дворани седи ст 
е Србадија, ко је вера а ко је невера!“ И онда ободе коња и са своја два побратима одјезди неку 
„Нека причека Иван, сад ћу бити готов!“ И није дуго потрајало па изиђе пред шатор, предаде запе 
 са Србадијом и кад нисмо једне цркве!“ И позатвараше продавнице и радионице, наоружаше <pb n=" 
вичући јаросно: „Покај се, несретниче!“ И ево се кајем!{S} Ево ти се исповедам!{S} Ево ти нож к 
р докле год зора не заруди а тада уђи!“ И ја га онда пољубих у руку, и не слутих да му то после 
 било, ма кад било, нека ти је просто!“ И ја онда тако рекох. „Е сад,“ рече, „ево ти моје запов 
 се могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони да траже коње и оружје.{S} С ве 
дим и да ми опроштајну молитву очиташ!“ И исповедих га; и очитах му опроштајну молитву. „Хвала  
ке земље натраг у њену Азијску пећину.“ И још ми Бошко причаше како се Господин Кнез тешка: „Ет 
S} Потиснусмо лево крило непријатеља, а и средсреду му усколебасмо.{S} Али им притече у помоћ о 
сео да пије.{S} Ноћу као да нема сна, а и кад би очи склопио брзо би скочио из постеље са виком 
их динара или по који Млетачки цекин, а и господски гости ваши, којима сам пехаре с вином додав 
о!“ рече старац: „и двеста није мало, а и четири стотине није много!{S} Него да се прво сад при 
он расрди, не срди се ти зато на нас, а и њему опрости.{S} Друго те молим, помоли се Светој Тро 
оље је и за мене и за моју момчадију, а и за све нас.{S} Сутра, кад се будемо кретали....“ |</p 
 и јесте нам Кнез сетан и невесео!{S} А и за невољу му је, јер, вели, има доказе како је неко П 
е тога он куне великом клетвом!...{S} А и да не куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и медве 
ржати уза се каквог попа Каритона.{S} А и што да не читаш?{S} Мушка си глава, Орловић си, ево,  
полазити натраг к своме господару.{S} А и ти, синко, потеци зором на Змајев Вис; разви нашу зас 
м слабо наоружаних људи од сваке вере а и без сваке вере, не сме да излази на Косово.{S} А док  
!“ рече <pb n="120" /> кнез Градоје. „А и да је истина, боље је да смо ми на Косову уз нашега Г 
ри дана!“ причаше Иван кнезу уз пут. „А и како не би кад ето Бог поклони војводи сина и славном 
е у очевидно силном узбуђењу.</p> <p>„А и шта да вам кажем?!“ питаше се рањени витез, па по кра 
увери се да има за њих доста бела хлеба и црвена вина, а доста зоби за коње њихове.</p> <pb n=" 
 моба може да ради пре и без бела хлеба и без рујна вина, а не може без веселе песме!“</p> <p>„ 
кнез. „Да узмемо по један залогај хлеба и по један гутљај вина нека нам је то у овај час Свето  
Да сјашемо овде, да се прихватимо хлеба и мало вина ако га још у твојој чутури има.{S} Да одмор 
п Недељко, два свештеника средњега доба и два млада ђакона.{S} Знате ваљада протопоп-Недељка?{S 
p> <p>Дечку томе повезана је била глава и мишица десна танким белим платном.{S} Старцу нису ран 
е својим мислима, устаде на ноге, права и витка као јела.{S} Прекрсти се побожно три пута, и тр 
 срећом мало не сви људи кнеза Миросава и властелина Витомира били пола пијани, то трезним Орло 
тренутку он је већ стао између Миросава и Витомира; у трећем тренутку дохватно је оног првог ок 
поклони, дохвати се руком скута кнежева и прихвати десницу, коју му старац пружи, и целива је п 
ми се да се тамо под шатором неко опева и да то што чујем није друго него свечано брујање оне с 
а те уза старог и младог господара жива и здрава овоме двору врати, те да се уз нашу срећу осну 
здраво чедо своје, које јој је грабљива и гладна птичурина зграбила из колевке и у вис к своме  
дивне зоре!{S} Боже мој, да ли је таква и нашој војсци на Косову?!“ :</p> <p>Ово је рекао тако  
 Нека би Сила светога благослова Његова и Сила Часнога Крста, била са сваким од нас и са свима  
ла, протурујете за владике своје синова и синовце, који су младост своју сагорели у сладости св 
номе, да буду издајници свога отачаства и свога Господара!“</p> <p>„Страшну истину говориш, кне 
крштење војводина сина.{S} И свршише га и славно и сјајно.{S} И кад објавише народу на пољу пре 
 даде, него загрли Ристивора, пољуби га и у један и у други образ па, грцајући од суза, рече: „ 
пусти, узе га у свој загрљај, пољуби га и рече:</p> <p>„Сине мој, нека ти је сретна прва твоја  
и смо само да бранимо овај град, ако га и кад га непријатељ нападне.{S} Али ако — не дај Боже!  
да су га се истина бојали, али да су га и мрвили, и да су га најпосле и отровали!{S} Зар се и д 
 преплет од купина, дивљих ружа, вињага и леске.{S} Изнад ове зелене а мирисне живе ограде поди 
 од коња, звека од оружја њега раздрага и срце му запали, те, кличући као соко, лети на копља и 
а нареди да се разапну шаторови за њега и за властелу на једној лепој рудини, испод велике стен 
да му војвода даде човека, који ће њега и његову чету одвести на преноћиште ако је какво за њих 
и слатко ће ми бити да погинем ако њега и младога господара заклонити могу!“</p> <p>„Хвала ти;  
з Градоје није врло јак на читању књига и туђег писања настави: „Има, вели, доста људи, али нем 
у и да почнемо дан дворећи Господа Бога и Свеце његове.{S} Хајдмоте у цркву!“</p> <p>И одведе о 
о оне, који и без оружја и на силу Бога и незвани хоћаху да иду на војну!{S} Ваистину, последња 
ко, Вуче?!....{S} Проклет да си и овога и онога света!“ Па се онда окрете к нама: „Ко не жали п 
гневу.</p> <p>„Нека су проклети и овога и онога света!“ одјекну громко сва она гомила.</p> <p>„ 
о издаде, издало га свако добро и овога и онога света?!“ питаше књез Вукан час жут час блед.</p 
тарац мало пригну са високог коња свога и пружи десницу Мандалени, која му је смерно пољуби и с 
ој покојни отац причао о јунаштву свога и нашега старога господара!{S} Вика од јунака, топот од 
оју, кад овај дохвати за руку и једнога и другога па их поведе у свој шатор, гунђајући: „Да не  
ојводо, овога часа отерао бих и једнога и другога из дружине, у којој је поштених људи и честит 
и погледе своје са красног лица личнога и господственога Санџак-Бега.</p> <p>Па онда узе полага 
 На бојноме пољу јунак нема бољег друга и пријатеља, него што му је коњ који га носи!{S} Кити п 
помогне, па је веровао <pb n="41" /> да и не може бити друго него да ће Срби победити.{S} И у м 
р Господина Кнеза кнез Војислав, „ја да и дадем такву заповест, у мојој се чети не може наћи ни 
е чини да ниси Агарјанског рода, све да и јеси Агарјанске вере.{S} Али нека си баш и Агарјанин, 
 Али кад ме је већ запитао, право је да и њему и вама свима по истини кажем што сам сетан и нев 
да снивах сан који Бог може окренути да и добро значи, али који мени није мио.{S} Тебе, који им 
 нису.{S} Нећу да их кунем, јер знам да и међу њима има добрих јунака и честитих Срба; али ћу з 
 смешно оно што Гојко прича, или као да и не слуша оно што он прича, него се сам сећа нечега шт 
уд зна куда полазимо, зар није право да и ја и Ристивор то знамо?!</p> <p>„Куда полазимо?“ поно 
 ћу ти сад?!{S} Биће да ти није лако да и мене чујеш кад имаш да чујеш толике!{S} Али шта ћу ја 
, како је по њима настала велика завада и у самом двору и међу заповедницима од војске.{S} Госп 
 и дворани и сва чељад дворска, и млада и стара, све то у празничном руху.{S} Било је дивно пог 
подину Кнезу на Косово, ево да нас сада и ова несрећа снађе!{S} Ово је просто један страховит г 
сам твој човек, а ти си мој светац сада и до века!{S} Амин!“</p> <p>Она два млада властелина по 
, да им појање што пуније буде.{S} Тада и млади војвода узе јасним младићким својим гласом да п 
јводи и поклони му се смерно.{S} А тада и војвода скиде свој калпак, загрли старца, пољуби га у 
 Нити је чудо да тебе, снахо моја, овда и онда зле слутње обузимљу.{S} И ако си млада, доста си 
срца убрзано дизала и спуштала.{S} Овда и онда нешто би неразговетно прозборио; али је очевидно 
бњеве и трубачи дували у трубе.{S} Овда и онда мек и мирисан поветарац са запада понео би отуда 
есело један паун и две паунице.{S} Овда и онда закрештали би својим ружним криком, па би онда — 
ућине.</p> <p>Нигде облака; али се овда и онда из далеке даљине чула потмула нека тутњава, као  
пираше зажарене погледе у Гојка, и овда и онда удараше у лаки смех, као да је смешно оно што Го 
гомилу, нешто лактовима гуркају, и овда и онда један другом главом и очима знак дају, да крочи  
 може да одговара!</p> <p>Лабуд би овда и онда некако замишљено погледао у свога господара, и ф 
и Ристивора, иде за њим.{S} Али би овда и онда окренуо мало час десно час лево ухо, да боље чуј 
где дубоко испод земље некакав џин овда и онда захрче.</p> <p>На самој тераси, у хладовини коју 
до пешице.{S} Стари би кнез уз пут овда и онда помиловао свога Лабуда, потапкао га по гриви и п 
е оставим сама!{S} Слушао сам те свагда и у свему ево девет година, али данас тебе послушати не 
или пећине некакве у којој је пуно леда и снега.{S} Ивана обузе нека чудна језа, па се сав стре 
е нађе у гомили господе, која сва бледа и тужна, стојаше пред шатором војводиним.{S} Стари Неку 
в посред лица турског четовође, па онда и лево и десно, и лево и десно, док се не распршта прва 
у десницу да му је унук пољуби, па онда и сам загрли Боривоја, пољуби га у леви па у десни обра 
 гласом да помаже староме кнезу, и онда и сва друга господа — сви смерно стојећки — узеше појат 
 кад се Орловићева чета повуче, војвода и кнез Градоје стадоше по средини између једних и други 
војсци у сретање.</p> <p>Док се војвода и друга она господа с њиме и око њега домишљаху, шта ће 
нутости и замишљености старијих војвода и кнезова, који изиђоше мало по мало сви из шатора Госп 
отац причаше.{S} Ево ће сва ова господа и властела овде заједно са мном признати, да си међу на 
<p>После овог призора, коме сва господа и сав народ, што се онде слегао био, беху сведоци, стој 
то <pb n="89" /> што ви, велика господа и велика властела, протурујете за владике своје синова  
куп, а ови доведоше Сасе из Новога Брда и са Рудника, и сребраре са Приморја, те Орловића кнежи 
се да од десног крила ходникова, откуда и она светлост долажаше, чује полагани и тихи тик-так т 
те моје, што стиже у двор пре овог чуда и покора напољу!“ говораше госпођа Манда, па се узе <pb 
оспође, пуно дворана и дворских госпођа и девојака у двору, мене не требаш а може ме Господин К 
тарца кроз грање и лишће од дивљих ружа и зелене леске.</p> <p>„Зар доиста певају?!“ питаше ста 
оји се не деле од свога Господина Кнеза и од свога рода кад ваља гинути|“</p> <p>И сва дружина, 
ежи поветарац што отуда струјаше, зарза и узе десном копитом копати ледину.</p> <p>„Е сад, децо 
а куда полазимо, зар није право да и ја и Ристивор то знамо?!</p> <p>„Куда полазимо?“ понови кн 
а по закону нека и буде, и ништа вам ја и не могу и нећу опростити!“</p> <p>Па се онда кнез три 
оме се истом искупљамо.{S} Могао сам ја и да не дођем!{S} Дошао сам као поштени твој клетвеник, 
 нас ти водиш, па је мени као да смо ја и мој Јабучило цвећем претрпани!“</p> <p>Госпођа Мандал 
онио на зидове од малих и великих одаја и дворана у којима је живео.{S} Са те терасе гледало се 
 људске, о пролазности богатства, сјаја и среће <pb n="164" /> на овоме свету и о стварности и  
мастила и пера; и онда нађи оца Пајсеја и реци му да дође к мени под шатор, и нека донесе собом 
 како да враћамо оне, који и без оружја и на силу Бога и незвани хоћаху да иду на војну!{S} Ваи 
ова Града невоља, да своје мисли савија и завија свакојако!{S} И ако је младост готово што и лу 
„Благо вама што сте пре ових страданија и невоља помрли!“ Па, брате, кад већ настају последња в 
 згрешили — ударите у молитве, метанија и постове, и наставите тако док не осетите да вам је Бо 
водом, а после ћемо већ чинити метанија и испаштати се.{S} А већ ваља да нећете ни ви заборавит 
: што гушћи и црњи мрак све то сјајнија и све то већа она два његова ока!{S} И тек да задремам  
дмах овамо дође!{S} Његова ће малвасија и од сада бити наш оцат, као и до сада увек што је било 
 сложно и смерно појање игумана Пајсија и његове браће духовника, који као с договором запојаше 
ти на ову слогу од топлих и нежних боја и мирне свечаности.</p> <p>Млади Орловић не могаше а да 
p> <p>Дошав под шатор изагна и Боривоја и Ристивора.{S} Рече им нека простру себи гдегод у којо 
 осврнути да види ко још, осем Боривоја и Ристивора, иде за њим.{S} Али би овда и онда окренуо  
d>II</head> <p>Кнез је оставио Боривоја и Ристивора да са четом заједно вечерају, а сам је стиг 
рећу оснује срећа и <pb n="61" /> твоја и Босиљкина.{S} Бог нека и теби, и њој, и нама свима ми 
по један камен на гробове кнеза Градоја и верног му слуге Ристивора.</p> <p>И сам султан Бајази 
ћа, и заповеди му да води кнеза Градоја и чету његову у колибе за њу спремљене; а самог кнеза з 
о, да онде у цркви загрли кнеза Градоја и пољуби га у образе, и рече му: „Хвала теби, кнеже, ко 
ћи какви то светац витла колом девојака и прикупље просјаке око двора, ето да ми се поп већ осв 
/p> <p>У гомилицама од невиних девојака и неискусне момчадије поче брујити све то веселији жаго 
 стизаху пред двор кнежев гомиле сељака и сељанака из свих села и заселака жупе од Орлова Града 
нили.{S} А сада као да је и мање јунака и мање светаца!{S} Да ли је мање светаца што је мање ју 
езде на небу; чух јечање рањених јунака и пиштање рањених коња; хладан ноћни поветарац запирива 
р знам да и међу њима има добрих јунака и честитих Срба; али ћу за цео остатак мога живота, кол 
народ седи под вењацима а испред вењака и око колиба вијугају усталасана кола.{S} Пуно младих м 
д млађих људи рече, да види пуно вењака и колиба на пољани испред двора.</p> <p>„И веруј да је  
прса, подупреше га гужвом од простирака и свакојаких тканина што се под богатим шатором нађоше  
убити само што не бејаше још два човека и два мача!{S} Него да оставим то.{S} Ви и један и друг 
ару!“ рекох ја; „нема душевнијег човека и боља господара од тебе нигде на беломе свету!“ Али он 
="61" /> твоја и Босиљкина.{S} Бог нека и теби, и њој, и нама свима милостив буде!{S} А сад, по 
н,“ прихвати кнез, „онда по закону нека и буде, и ништа вам ја и не могу и нећу опростити!“</p> 
екина.{S} Сада те молим, светла, велика и предобра моја госпођо: прими ово мало благо моје да г 
да, пре само два дана, није била велика и крвава јадна погибија!{S} Ова ведрина природе као да  
у с Косова, да се тамо јуче била велика и крвава битка, да су Срби разбили Агарјане до ноге, та 
рећа чета од двадесет и једног коњаника и пође за оним двема. </p> <pb n="199" /> <p>Заповедник 
дским плаштом и шлемом, девет духовника и десети Ђакон Јеротије узеше тужним гласом појати погр 
уком, да устави кликтање својих војника и јецање женскадије.{S} Па кад наста тишина, узе да гов 
p>„А стићи ће, надам се, до Понедеоника и мој син Добриња, и довешће и он још бар педесет људи! 
и под његов шатор доведу сваког путника и војника, који би од Косова долазио.</p> <p>Кнез Градо 
: „Не, не; сунца ми, поштена је девојка и од доброг рода!“</p> <p>И још је много којешта причао 
 колевке крочила на њиву млада а висока и танкострука једна жена у китњастом шареном руху; преб 
на дворишту, и на прагу се указа висока и крупна једна људина, широкога лица, с вински руменим  
ове приступају с рукама црним од угарка и крвавим од крви невиних жртава, па траже светитељска  
кога властелина, који зна шта је војска и војна, па ти не брини бригу!“</p> <p>„Ти као да ниси  
 које загледамо у Орлов Град, старинска и славна кућа Орловића има само две мушке главе: кнеза  
ивом, шарене чутуре, гомилице од јабука и другог воћа, венци од плавог и црвенога цвећа пољског 
уне.{S} Његова ће клетва саплетати Вука и све његове до у седмо — не, него до у седамдесетседмо 
 нама — нама ће ето да се прилепи брука и срамота!“</p> <p>„Немојте тако, господо!“ рече с уздр 
 својим трепетом храбри људе на јуначка и Богу угодна дела. „Благо вама,“ говораше кнез једнако 
мрамора.{S} Око ње четири висока, тешка и гломазна стола од храстовине, у којој беху изрезани о 
сами желе!{S} Ето, та су писма отровала и срце Господина Кнеза, и учинила те је од месец дана о 
од убрзаним куцањем срца убрзано дизала и спуштала.{S} Овда и онда нешто би неразговетно прозбо 
срце би јој се стегло, сва би задрхтала и пребледела.{S} Чинило јој се да та једва чујна тутњав 
лости наша!{S} Куд је ова земља доспела и куд ли ће доспети, кад ево земље Господар не сме да з 
рви пролило, колико домова, колико села и градова разорило, колико је невине деце скапало од гл 
в гомиле сељака и сељанака из свих села и заселака жупе од Орлова Града.{S} И старо и младо пох 
здан; хвалио би кад би наишао на весела и добро опремљена војника; наређивао би, без икаква пре 
кану <pb n="87" /> моја старост учинила и више жалосна и тужна него што јесте.{S} Али кад ме је 
ани, обраслој високом папрати, искупила и сместила уз Орловићеву чету скоро сва војска војводин 
оних у првоме реду, развише у два крила и десно и лево, и повише у полумесец у средини којега с 
Срби победити Агарјане, доби нова крила и вијну се високо под облаке.</p> <p>Стари кнез се окре 
е знаш, колико је ова наша земља патила и патила и све само зато, што је у њој срце а не памет  
олико је ова наша земља патила и патила и све само зато, што је у њој срце а не памет господар! 
 Ђурђа, нека ми донесе хартије, мастила и пера; и онда нађи оца Пајсеја и реци му да дође к мен 
а ухо шану, узјахао свога коња Јабучила и одјездио натраг у двор.</p> <p>Опазио је кнез како се 
е тихо насмеја кнез, и тапкаше Јабучила и тепаше му.</p> <p>Мало час па Ристивор дође пешице но 
здеље и чутуре, запрегоше волове у кола и пођоше с њиве сви у гомили, као да је од један пут су 
и дан, још једнако кратак за жедна грла и усијане главе.{S} Нико не умеде казати како то би, да 
дини Голеша на којој је синоћ замркнула и јутрос осванула.</p> <p>Гомила Турака искупила се пре 
не би ли искупио још што мачева, копаља и буздована.{S} Боjи се, вели, неће моћи да стигне амо  
вери двора твога!{S} Бог ти дао здравља и памети!“ Еј, мој царе Душане, ти би данас требао овој 
ребрних таласа, што кроз грање од дрвља и шибља трептаху у даљини.{S} Још је дивније пред вечер 
е; „што сам те давао на књигу?{S} Збиља и јесте, да не мораш кроз живот држати уза се каквог по 
 диван сунчан дан јунијски.{S} Сва поља и гајеви око Орлова Града изгледали су као да су се пре 
ли, те, кличући као соко, лети на копља и на мачеве где је најгушће!{S} Није лако што тражиш!{S 
ци међу укрштене мачеве и оборена копља и мирили завађену браћу.{S} А погледај само шта сада би 
не дође!{S} Па да си ми какав јунак, ма и не био бољи од мене, па да те поведемо| Али овако.... 
 ухвати ма и најмањи одјек од топота ма и малобројне коњице!</p> <p>Тек ће мало после да се сет 
ваше у потиљак; али никако да ухвати ма и најмањи одјек од топота ма и малобројне коњице!</p> < 
 равница докле око допире.{S} По њивама и ливадама пала танка маглица као велики свилени вео об 
н Кнез није писао народу него војводама и кнезовима, великој и малој властели од ове земље?!“ б 
да се стотине људи надвикиваху псовкама и претњама, па кроз ту ломњаву могаше чути и по неко за 
лаву на то узглавље, поклопи очи рукама и — плакаше горко...</p> </div> </div> <pb n="74" /> <p 
и поглед твога свеца следи крв у жилама и скамени срце у прсима.{S} И кад не гледах на њ осећах 
, а јунаке скромнима.{S} Где у невољама и жалостима <pb n="7" /> овога света молитве калуђера н 
осећасмо сви да се победа нагиње к нама и надасмо се да ће нам је Бог, само још кроз који часак 
{S} То није само град са голим зидинама и беспрозорним кулама, него је и двор са прозорима у ок 
ше Ристивора немо, с раширеним зеницама и отвореним устима.{S} Онакве га речи запрепастише и го 
ослао људе, да зађу по старим ризницама и да обиђу све коваче, не би ли искупио још што мачева, 
S} И узе вртети главом, шкргутати зубма и гунђати нешто што не изгледаше као благослов.</p> </d 
.{S} Слуга му рече да се војвода опрема и да ће по своме обичају прво у придворну црквицу на ју 
 вам, брате, чиме да се поносимо, а има и што може бригу да задаје.{S} Ето да вам почнем!“</p>  
нима отимају епархије; Истина је да има и калуђера који сами пале своје манастире: истина је да 
ван, па онда додаде: „А под сигурно има и авети да се јављају!“</p> <p>„Како да нема?{S} Од Тро 
з коме већ прекипе, па шкргуташе зубима и пушташе да му ватра из очију сева.</p> <p>„Не браним  
?!“</p> <p>И стари кнез шкргутну зубима и севну очима.</p> <p>„Опрости ми, дедо!“ упаде у реч Б 
страну потока узе световати с кнежевима и властелом својом да ли да ту поред воде заноће, кад м 
ајезде — везују пријатељства с царевима и народима који се Рим-папи као своме идолу клањају; др 
чим дочуше да се две чете бију мачевима и буздованима, викнуше под оружје сву чету Орловића па  
дите, господо, унутра!“ викну кнезовима и властели који на пољу пред шатором стојаху сабијени у 
 неколико храстових трпеза са столовима и клупама.{S} За једном таквом трпезом вечерали су кнез 
у рећи.{S} Сви сте ви ето под шлемовима и клобуцима.{S} Скините их, јер ово <pb n="142" /> што  
 поља у позади издиже се вис с боровима и јелама; више њега голи сиви крш по врховима којега ви 
, окрете се госпођа Мандалена кметовима и ономе свету што се око ње и њене свите згрнуо био и п 
 брдо, а правцем к једном ступу од дима и пламена, који се на источној страни Косова видео.</p> 
е, и за сваки род и плод по виноградима и воћнацима.{S} Не дај граду у наше винограде; не дај д 
кад седокоси старац са руменим образима и ватреним очима громко грмну:</p> <p>„Је ли тако, Боре 
вану где се не клањамо твојим разлозима и не размекшавамо на твоје молбе.{S} Уздајући се у прев 
 па растури по ново огласнике по селима и засеоцима, и по стазама, и по њивама, и по пољима, не 
 придао по једног бубњара, те по селима и засеоцима узбунише и жене и децу и стоку и живину, а  
ју у трубе, а огласнике пошљи по селима и засеоцима, нека викну да нам требају драговољци, јер  
 сутра бубњари и трубачи зађу по селима и нека викну: „Треба кнезу још само десетак јунака; нег 
м њиховом влада ко по правди и законима и треба да је наследник српског престола.{S} Цар је, пи 
ња његова с Бугарима, Бошњацима, Угрима и Власима, да се сложе са Србијом те протерају погану А 
премама, као и сваки колут на панцирима и по гвозденим мрежама од клобука својих јунака.{S} Веж 
носећи поносито сребрн панцер на прсима и мач у левици својој — кад све то угледаше, свакој се  
ина нема.{S} Старац погледаше к вратима и узе се срдити што му нема придворнога попа да војводи 
и склопи очи.{S} Осећаше умор у костима и на очним поклопцима; али <pb n="190" /> не беше умора 
 из недара свилену једну кесу с новцима и пружи је кнегињи. |</p> <p>„Како и сама знаш, сад о М 
евајући.{S} Народ је испраћаше узвицима и усклицима желећи јој срећно путовање, славно војевање 
аше молитве да учине, да Бог грешницима и најтеже грехе опрости!“ питаше кнез Градоје.</p> <p>„ 
колико страна и махаху рукама жетеоцима и жетелицама.{S} Млади Боривоје чу како се довикиваху и 
са ливада наших, да их повежу конопцима и изведу рано зором на Змајев Вис.{S} Одведи тамо све н 
Градојев удараше хитро мачем по Турцима и лево и десно.</p> <p>„Тако, синко!{S} Нека виде да се 
красан младић од петнаест година; очима и обликом подсећао је живо на своју матер; а својим виж 
у, мало иза старога кнеза, даваше очима и рукама знаке Ристивору да се уклони, јер је јасно бил 
спреме, не би ли само разбудио успавана и загрејао захладнела срца.{S} Велику свилену заставу О 
 дан ни где се свршава ноћ.{S} Два дана и две ноћи стопише се у један велики дан, још једнако к 
а Косово.{S} А док му она добро оружана и права војска стигне, проћи ће и Петров Дан а камо ли  
то што се — тобож од страха од Агарјана и њихове најезде — везују пријатељства с царевима и нар 
оји сад беше напојен мирисом од тамњана и босиљка.</p> <p>И ако му ледени таласи запиркиваху у  
ло на бојним пољима, или помрло од рана и болештина по кућама својим.{S} А ово сад што је остал 
трча, једно за другим, неколико дворана и момака, па узбуњени и у великој журби шапутаху нешто  
 јој рече: „Имаш, Госпође, пуно дворана и дворских госпођа и девојака у двору, мене не требаш а 
о људи неки потрчаше на неколико страна и махаху рукама жетеоцима и жетелицама.{S} Млади Бориво 
ластела!“</p> <p>Дошав под шатор изагна и Боривоја и Ристивора.{S} Рече им нека простру себи гд 
м те па велим себи како су доиста чудна и мучна времена настала кад је ето и старом орлу од Орл 
е, дете моје, видиш и сам како су чудна и мучна времена настала, ваљаће да се нађе мушка глава  
ају да је она преко своје воље доведена и привенчана за Милана Градојева сина, и опет како су н 
и Ристиворе!“ прихвати кнегиња узбуђена и растужена. „То си ти мало вере у нас имао, кад ни ста 
едо!“ прихвати тихо и очевидно узбуђена и забринута госпођа Манда, — „опрости ми, што и ја једн 
ана надања на пуно развијени цвет; жена и девојка уједно; по лепоти стаса и милини лика — вила; 
до зоре мирно почивала.{S} Па онда жена и мати Мандалена спусти своју главу на то узглавље, пок 
удио, дохвати га обема рукама за рамена и добро га продрма.</p> <p>Ристивор најпре захрка као д 
, да се по ново склопе и да му и рамена и мишице и плећа и јуначка прса дохватају.</p> <p>Турци 
Вукан, који по господству свога племена и бејаше најугледнији, узе реч:</p> <p>„Није ово место, 
 међу вама који би по слави свога имена и по крепости свога срца боље од мене могли да војском  
 војнике и један и други; оба натмурена и срдита; оба с голим мачевима у руци.</p> <p>„Мачеве у 
 у младога дечка, кога је његова брижна и нежна мати тихо к себи привукла, па га левом руком об 
не игуманије може да се види како тужна и расплакана лута по ходницима од двора!“ Па се онда Ри 
кнезу, е па не може то све једна грбина и једна рука!{S} Не изгибоше ли толики наши људи ономла 
ј зеленој косини на којој се три Србина и прва чета од седам Турака сусретаху.</p> <p>Кад већ с 
"12" /> се мало поодмори; додај му вина и белих симита, нек се прихвати док не стигне вечера, п 
ти:{S} Прво одведи властелина војводина и милога госта нашег у подруме доње, нека сам својим оч 
оштанице моме свецу докле год од цекина и један динар траје!“</p> <p>Кнез уђе у гомилу духовник 
 војводу опојати као побожна Хришћанина и добра јунака:{S} Остављам вам да бирате само ово једн 
нски пеливани а не два добра Хришћанина и два од детињства друга.</p> <p>Млади властелин Иван б 
 не би кад ето Бог поклони војводи сина и славноме овом дому наследника!“</p> <p>А пред дворем  
кве, нит си ти за Косово!{S} Оно истина и кукавице имају крила, само што орлови лете к сунцу у  
 његов Ђурђе, донео пуно чистих листина и седе да пише на колену и чекаше да му војвода почне к 
 Било је дивно погледати како се сјајна и шарена та гомила извијаше из дворске капије следујући 
 грешнима!“</p> <p>Старац прену иза сна и скочи живо на ноге.{S} Загледа се за неколико тренута 
ом срце своје дала!...{S} Она је красна и честита девојка; обоје сте млади, али сте и једно и д 
 n="101" /> војвода гостима што с десна и с лева Винку сеђаху за трпезом; „поведите Винка до на 
 /> моја старост учинила и више жалосна и тужна него што јесте.{S} Али кад ме је већ запитао, п 
куле седела је кнегиња Мандалена, сетна и невесела, и ослушкивала одјецима који до ње допираху. 
мо му се да нам га одржи здрава, срећна и славна, и да му помогне да Србадији и Хришћанској вер 
, али не могаше од оног танког извијања и зуцања оних лакокрилих свираца!</p> <p>Узе будан мисл 
p>И опет га прекидоше узвици од тешкања и срдње од стране господе. „Ех, да зле смо <pb n="132"  
ивој без мене дома врати, ти си кнегиња и госпођа од Орлова Града, и од свих наших баштина, и о 
ак лед топлог причања о лепоти дворкиња и девојака.{S} Иван причаше о лепоти Перунике, кћери не 
оја.{S} Старац се само окреташе са коња и десно и лево, па погледима пуним презривости погледаш 
вера а ко је невера!“ И онда ободе коња и са своја два побратима одјезди некуда у ноћ.“</p> <p> 
икује: „Ко је јунак нека бира себи коња и оружје, те да с кнезом пође на Косово!“</p> <p>Позно  
, по одласку Кнеза Лазара, појахао коња и праћен својом свитом одјездио пут Косова.{S} Оста на  
 се свалила беше на јуначног старца, па и сам корачаше полагано, сетно и невесело.</p> <p>И ниј 
е. „Наша војска одби први, па други, па и трећи напад непријатеља.{S} Сунце није било одскочило 
н гласоноша, па мало за њим и други, па и трећи са разних предстража, и јавише Кнезу нешто тихи 
 нам даље шта би икако би?!“</p> <p>„Па и не знам вам, господо, све што и како би!“ настави рањ 
зачуђен.</p> <p>„Има, брате, дивно лепа и здрава девојка.{S} Могу ти је сутра, пре но што се кр 
 густом црном косом.{S} Била је то лепа и милокрвна жена, око својих тридесет година.{S} Не виш 
ре!“ промуца Боривој, пребледе као крпа и паде с коња као мртав.</p> <p>Многи су коњи јурили по 
а заставом изиђе испред свога господара и пође напред.{S} Кнез се крену с младим Боривојем за њ 
.{S} Ристивор је пратио свога господара и дворио га на тој смотри, која је трајала од ранога ју 
„да ти јавим, шта чусмо овде од крчмара и од једнога сељака са Ибра — кога ено тамо у кошари сп 
ворене продавнице и радионице од сребра и злата, што их у Крушевцу држе Дубровчани, Которани, Б 
биће руха, и свиле и аксамита, и сребра и дробна бисера да се кућама доноси!{S} Ето огледај, па 
пођем на Косово!“ „Право говориш, добра и верна слуго,“ рекла му је Госпођа Милица; „ето пођи у 
а нову прилику, да поживи животом добра и поштена човека!“</p> <p>„Зар за оног бунтовника молиш 
 у реч Боривој. „Ристивор би, као добра и верна слуга, тебе и послушао; али кога ће он да прати 
д иконама, да читава војска од калуђера и дан и ноћ пева свете песме, служи, кади и метанише, п 
нда се таласи од народа одбише од двора и повијаше за кнезом Градојем и четом његовом преко пољ 
јем и попом Каритоном — изашао из двора и пошао му у сретање, само да што пре чује шта је и как 
 да свиће, стари кнез продрма Ристивора и Боривоја: „Устајте, децо, у име Божје и у добри час!“ 
све његове другове, те се без разговора и без шума полагано удалише, и упутише к дивној једној  
град, наоружани свакојако, али из гласа и сложно појући: „Тебе Бога хвалимо!“</p> <p>„Пун’те, д 
 ноге, па стегну старог витеза око паса и стаде да га повија те на лево те на десно.{S} Узеше с 
 жена и девојка уједно; по лепоти стаса и милини лика — вила; по очима, по кадифеној мекости по 
ледам!“ Узе се ударати песницама у прса и плакати.</p> <p>„Некудиме!“ викну кнез Градоје нестрп 
 спуштало у таласе од растопљеног злата и пурпура.{S} Милина је било погледати на ову слогу од  
ајући од радости, она му паде око врата и ижљуби га у оба образа кроз гласно јецање, које брзо  
и коју је са комадићем од часног дрвета и другим неким светим моћима кнез Градоје поклонио свом 
S} Она црква тамо сад је два пута света и пред небом и на земљи!{S} Ми гледамо одавде цркву, у  
 до њих.</p> <p>Али је се сва та лепота и милина онога луга, којим прелажаху, зло слагала са бо 
.</p> <p>„Нека је слава Богу, има доста и доброга!“ рече поуздано кнез Гојко, који једва дочека 
ће било, јесте то: што, ма из кога кута и ма са које стране да га погледаш, свагда ћеш са ужасо 
и јасно чу тихо шуштање свиленога скута и полагани ход некога, који ношаше обућу од мекане коже 
его приђе ка кнезу, дохвати му се скута и узе да говори:</p> <p>„Ево, господару, да ти зажелимо 
рској велико молепствије за срећна пута и славну победу, и да су тамо на молитви и стари кнез,  
икону великога свеца; метаниса три пута и узе жуборити дугачку некакву молитву, крстећи се живо 
да се окрене к свецу, прекрсти три пута и поклони му се.</p> <p>Пред самим огњиштем била је ома 
властелина, — „да се прекрстиш три пута и поклониш нашем свецу, кад уђе у ову трпезарију?“</p>  
за неколико тренутака, па се онда ућута и снужди.{S} Замишљен гледаше у светлу звездицу у којој 
гледа са лица Санџак-Бега — сав задрхта и побледе.{S} Напрегнувши све своје силе подиже се живо 
у Орловића!“</p> <p>„Само те слушам шта и како говориш, господару!“ узме реч Ристивор озбиљно а 
 радије јављали међу људе, и да су већа и славнија чуда чинили.{S} А сада као да је и мање јуна 
оговориће кнез: „Ето вам, децо, највећа и најлепша црква у васиони Бога Саваота!“</p> <p>„Јели  
плоче.</p> <p>Ниско поврх леја од цвећа и поврх широких и шарених стаза у перивоју, хитро су ви 
ма бардаке и чутуре с вином, ките цвећа и зелене ране јабуке петроваче.</p> <p>У томе дотрча дв 
клопе и да му и рамена и мишице и плећа и јуначка прса дохватају.</p> <p>Турци их раздвојише и  
ти, те да се уз нашу срећу оснује срећа и <pb n="61" /> твоја и Босиљкина.{S} Бог нека и теби,  
нда мени рече да нађем Ивана Порубовића и да му кажем да се одмах с коњем спреми да још те ноћи 
а кандила пред иконом просипала се тиха и слаба светлост само по соби а није ни покушавала да п 
 и толике свете моћи од великих светаца и чудотвораца, и зар око светаца, и пред иконама, да чи 
наше владике!{S} Што би од Светих Отаца и смели не смемо од наших владика!“</p> <p>»О, Каритоне 
е ви бојите владика кад се Светих Отаца и не бојите.{S} Чујте ви моју последњу реч: ви ћете леп 
да протопоп-Недељка?{S} Сед је као овца и биће да му је и преко осамдесет лета.{S} Кад му попов 
ем у гомилу Турака, сукну мач из корица и не осврћући се викну: „Напред, депо, за крст часни и  
езу треба на Косову свака српска мишица и свака кап српске крви да спасе отачаство од Агарјана, 
ше по челу те косине.{S} Дуж тога венца и одмах испод њега беху неколики редови шаторова. </p>  
м гледаху у два рањеника, једног старца и једнога младог дечка, који на меканим персијским прос 
ем до не да опојати човека, лакога срца и малене душе, који залуди за неком женом, па се убија  
ше сви онде присутни као из једног срца и из једног грла.</p> <p>„А сад вас молим!“ рече Градој 
риш!{S} Али код твоје доброте имам срца и лудо да говорим.{S} Знам да ме можеш само пожалити, ч 
{S} Могу њему затребати још четири мача и четири буздована, а већ ја се могу Богу молити за вас 
ињу, исто као и нама!{S} Него је и наша и његова несрећа што писмо моје није њему у руке стигло 
 живљи и живљи.{S} Па се онда све стиша и ућута, и само се <pb n="139" /> чујаше одмерени и јас 
нушеном Јабучилу Ристивор, и сам знојав и прашњав.{S} Не одјахујући од коња, скиде клобук, покл 
 војводу, кнез Градоје стајаше гологлав и са рукама на прса скрштеним више мртвог војводе, не с 
не жели излазити преда њ,јер је прашњав и уморан.</p> <p>„Како?....{S} Из Крушевца?!“ повикаше  
оре Светих Отаца, да забацимо у заборав и књиге од црквена закона, али ето не можемо забацити н 
 Ево ми слуге јавише да су кнез Миросав и властелин Витомир дигли један на другога људе своје,  
је лежао био, а својим узвиком разбудив и Боривоја, који, како дође с вечери под шатор, паде мр 
ао да поменем војводи, да нам је он жив и да нам је такву заповест издао, то се не устежем, кне 
 досадило, па се окрете, даде благослов и пружи руку кнезу, коју овај смерно целива.</p> <p>Реч 
м у борбу ступаше!{S} Усред овог трећег и страшног боја Кнез Лазар би се овда онда окренуо <pb  
 с тобом заједно залажемо за цара нашег и отачаство наше!“</p> <p>Војвода му приђе, па се с њим 
а бојноме пољу било на славу цара нашег и на добро Србадије!“</p> <p>После овог призора, коме с 
е!{S} И нека су ти и данас и свагда Бог и свети Јован на помоћи!“</p> <p>Грунуше Боривоју крупн 
а твоја војна!{S} Нека су ти свагда Бог и Свети Јован на помоћи!{S} Ако би могао заборавити сво 
 и не може бити друкчије него да ће Бог и свеци Хришћански помоћи роду Хришћанском насупрот род 
ећеном водицом пошкропи, е да би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу и на сваком ме 
д јабука и другог воћа, венци од плавог и црвенога цвећа пољског измешанога са јечмовим класјем 
рбе с лица, друге две зађоше им с левог и десног бока.{S} У тренућу ока бише три Србина опкољен 
о поткресаном густом брадом око руменог и округластог лица.{S} Опружио се био у оној храстовој  
 поглед поврх мраморне авлије и цветног и шареног перивоја до сребрних таласа, што кроз грање о 
у!{S} Молићемо се Богу да те уза старог и младог господара жива и здрава овоме двору врати, те  
 тим шатором.{S} Могах чути како се дуг и жив разговор води, па све живљи и живљи.{S} Па се онд 
 да, читајући га, сузе рони, а по некад и на глас јеца!{S} Причаше му о славним делима убојитог 
да — не знам му име, да Бог да се никад и не знало! — да је, рекох, неки војвода са својом коњи 
е из подрума дворских; искупи сву чељад и однесите седла, и копља, и мачеве, и буздоване, и пој 
ди кнежевић може наћи пута у Орлов Град и без Ристивора, а ја сам се заветовао госпођи кнегињи  
ићу ти како ето желиш.{S} Него имам сад и ја тебе да запитам за нешто!“</p> <p>Па онда Санџак-Б 
војник из чете кнеза Вукана, праћен сад и Ристивором, па рече кнезу Градоју да га кнез Вукан и  
 српљем у зрео јечам, а да млада момчад и девојчад не пусте, да им јасна грла одјекну веселим п 
јим авет игуманије!“ рече Иван сав блед и уздрхтан.</p> <p>„Авет?!“ претече га Ристивор. „Није, 
ати Кнезу под шатор!{S} Милош беше блед и дрхташе од гнева, али се горко осмехиваше, па, винув  
авом и очима знак дају, да крочи напред и да отпочне.{S} Очевидно били су се о нечему договорил 
 стоку, и за наше усеве, и за сваки род и плод по виноградима и воћнацима.{S} Не дај граду у на 
25" /> искупљена војска растопи у народ и стопи с њиме.</p> <p>У двору се већ више никако и не  
њаника.{S} Уставише се да напоје и себе и коње.{S} Причаху да се враћају с Косова, да се тамо ј 
војој чутури има.{S} Да одморимо и себе и коње до пред зору!“</p> <p>Тако и учинише.{S} Одседла 
и.</p> <p>Војвода га посади између себе и кнеза <pb n="94" /> Градоја.{S} Дворске слуге изнесош 
то где се владике прогањају измећу себе и мачем и буздованом!{S} Бивало је и досада свашта по о 
тивор би, као добра и верна слуга, тебе и послушао; али кога ће он да прати у Орлово ако ја не  
тамо одвести и разместити.{S} А за тебе и твога унука спремили смо малу доворану у јужној кули, 
смем кад ето не стигох да се поред тебе и за тебе борим!...{S} Шта ћеш?!{S} Несрећа је наша так 
ече:</p> <p>„Благо мени, што ћу уз тебе и с тобом да моју прву војну војујем!{S} Дедо, ако Бог  
ишу: како су цару Мурату додијале тужбе и жалбе и вапаји Србаља, који траже да земљом њиховом в 
 моја!..{S} Идите ви сад у своје колибе и одморите се!“</p> <p>„Вере ми, господару,“ рече Ристи 
вајамо!“</p> <p>„Идите ви у ваше колибе и одморите се!“ понављаше кнез Градоје мало оштрије. „В 
о су цару Мурату додијале тужбе и жалбе и вапаји Србаља, који траже да земљом њиховом влада ко  
 по правди и по души, ко може све славе и сва чуда овога двора да исприча о једној прилици?{S}  
ле наше јунаке врати дома живе и здраве и новом славом окићене!“</p> <pb n="73" /> <p>Узе мушка 
сци твојој!“ „Бог вас све живе и здраве и славне довео дому своме натраг!“</p> <p>И опет опазиш 
исном и светлом јутарњем зраку поздраве и проразговарају.</p> <p>„Е, сад, војводо!“ узе реч Гра 
 /> отаче вино и меша у њ некакве траве и по мало меда.{S} Час поји тропаре свецима, а час куне 
да му приђе, па се с њиме преко заставе и мача пољуби три пута говорећи уза то:</p> <p>„И опет  
је, и покушаваху прекорима да је уставе и умире.{S} Госпођа се Мандалена још једнако осмехиваше 
 Змајеву Вису бубњари ударали у бубњеве и трубачи дували у трубе.{S} Овда и онда мек и мирисан  
ли с крстом у руци међу укрштене мачеве и оборена копља и мирили завађену браћу.{S} А погледај  
да нам миле наше јунаке врати дома живе и здраве и новом славом окићене!“</p> <pb n="73" /> <p> 
еби и војсци твојој!“ „Бог вас све живе и здраве и славне довео дому своме натраг!“</p> <p>И оп 
ом.{S} Зар у српској земљи толике цркве и манастири, зар по црквама толике чудотворне иконе, и  
настави:</p> <p>„Испадосмо сви из цркве и пред цркву.{S} Кнез се три пута прекрсти па се вину с 
о и срећно боримо за свете цркве његове и за православни народ његов!“ Клекнусмо сви и помолисм 
е куните ме, него праштајте.{S} Кнезове и властелу моју молим да се мојој верној а несрећној љу 
сва војска спреми за полазак, а кнезове и властелу позва да појашу своје коње и да дођу под јед 
 и мољах и преклињах, како своје синове и браћу своју, да се одмах на војну спремате, јер не ве 
г бршљана, који се припијао уза ступове и зидине од двора, врапци су држали некакав свој сабор. 
дро поучити, и да ћеш ми опростити, све и кад бих заслужио да ме кориш!“</p> <p>Тако говораше Р 
ружина, силно раздрагана, скочи на ноге и кликћући испи пехаре.{S} И једва се уталожише и опет  
>Сад Иван дође к себи.{S} Скочи на ноге и викну:</p> <p>„Ристиворе!{S} Ристиворе!{S} Брате!{S}  
ош од раног детињства слушао тако многе и тако дивне приче.</p> <p>„О, хвала Богу и Мајци Божјо 
инила те је од месец дана овамо од туге и жалости остарео више но за десет последњих година!“</ 
 срца њена онај сињи камен нејасне туге и мутне слутње, што се на њ тако тешко навалио беше.{S} 
м хтела!{S} Па сад већ што вам Бог даде и срећа јуначка!“ рече кнегиња па се окрете и пође к пр 
јника, а треба да му одведем две хиљаде и пет стотина коњаника!“</p> <p>„Молим ја тебе, господи 
Бега.</p> <p>Па онда узе полагано, овде и онде застајући и запињући, да говори Санџак-Бегу:</p> 
 ову или ону реч, и устављајући се овде и онде као да мало дахне.{S} Па онда извади из недара с 
 без замене и без одмора, и ако се овде и онде почео опажати умор, и ако је поље, докле је око  
у чуду: „Буди Бог с нама!{S} Какве беде и несреће не ће нас још стићи!“</p> <p>И онда потрча, и 
рода!{S} Ја му испричах све велике беде и невоље кроз које је пролазио народ наш, од ово двадес 
у војску, и ко зна још кроз колике беде и невоље!{S} Сам могу и проћи куд сам намерио, а с вама 
} Збијене у гомилу у једном куту, бледе и сузе ронећи, гледаху у младу и красну госпођу своју,  
што на ухо војводи.{S} Он мало пребледе и преста појати.{S} Али ипак мирно дочека да се света п 
уговић остави двор, и како за њим отиде и Голубан, старац уздахну: „Ах, што нисам само пет годи 
ке светаца, под сигурно ти имаш слободе и приступа код Свете Тројице кад год хоћеш, па јој кажи 
оње!“ Испадоше за њима још неке војводе и кнезови; чух их како преклињаху Милоша да се врати Кн 
м и ти, у име своје и у име све господе и дружине наше!“</p> <p>Војводи се скиде једна велика б 
војвода Радич.{S} Око њега пуно господе и пуно слугу, све то у сјајном оделу, да је милина била 
ли нашега кнеза?“ питаху они млађе људе и момчад око себе. „Видесте ли га“...{S} Али, бадава!{S 
поји тропаре свецима, а час куне и људе и свеце. „Потеци, оче, потеци горе одмах, кнез те чека; 
у мирно почивање покојнога кнеза, пређе и на све његове другове, те се без разговора и без шума 
истивор се приви у дубоки поклон, приђе и пољуби јој скут од горње хаљине и онда, још једнако з 
{S} Па онда навалише да јој сваки приђе и да јој сваки руке и скуте ижљуби.{S} С муком могаше к 
јеш на ситну децу њихову!“</p> <p>Приђе и госпођа Мандалена па тихо рече:</p> <p>„Смилуј се, го 
{S} Мимо кнеза Будисава има још да дође и кнез Добромир Иванишевић, и кнез Десимир Милосављевић 
ажаху кроз њихове гомиле ка стану, пође и он онако у гомили за њима.</p> <p>Што ближе стизаху с 
ш мало до зоре!“</p> <p>И Ристивор леже и у брзо захрка опет.{S} Иван се заогрну једном поњавиц 
елива Ристивора у чело, па се онда диже и пође опет у ходник.{S} Са прага се окрену још једном  
м целива икону, па онда приђе још ближе и загледа се у бледожуто лице младога војводе.{S} Уздах 
аз девојачки.{S} Па се светац мрке коже и разбарушене косе повио горњим телом мало напред као д 
се иде!{S} Може ли он без дружине, може и дружина без њега!{S} Понео се па мисли е не може ни ц 
шта Ристивор ради!“</p> <p>„Светац може и да не мари, јер се није он нама заветовао; али ми ваљ 
 читати нећеш?{S} А прочитаћу је и брже и боље и од патријарха Спиридона, а некамо ли од старог 
, и кроз гласно ридање нарицаше: „Друже и брате мој!{S} Што нас тако остави?{S} Што прекрати св 
оли се Богу за мене!“ учини ми се да је и мирнији и ведрији но што беше кад дођох!{S} И онда га 
о у корак за оном првом.{S} И тек да је и она одмакла била за стотину корачаја, а одвоји се и т 
авнија чуда чинили.{S} А сада као да је и мање јунака и мање светаца!{S} Да ли је мање светаца  
дим јунацима.{S} Изгледало је као да је и само сунце похитало, да се извије иза завесе од некол 
уком дихао; по некад је изгледало да је и престао <pb n="204" /> дихати, али би се онда опет пр 
само из близине него и из даљине, па је и право да се постара где ће људи да се мало поодморе,  
 у сретање, само да што пре чује шта је и како је.{S} Па чим му се Ристивор приближи, старац му 
 ноћ провести.{S} Де тако буде, боље је и за мене и за моју момчадију, а и за све нас.{S} Сутра 
ашу несрећу, опознили; али опет боље је и позно да изиђемо него никако!{S} Нека душа Господина  
здајеш за млађег...“</p> <p>„Нека ми је и деведесет и пет“, пресече га кнез долазећи у све већу 
 који ме је учио витештву, и који ми је и отац и мајка.{S} И неколико пута приступах му, али <p 
ам вас и служио од свег срца, јер ми је и лако и мило било да вас све слушам и служим; а пазили 
 је створио велика господина, дао ти је и памети, <pb n="100" /> и силе, и господства; али је с 
 Дринопоља путем у Србље.{S} Ено нам је и нов поклисар његов стигао, да нас још једном позове д 
разбили Агарјане до ноге, тако да им је и цар погинуо... .“</p> <p>Ристивор не могаше даље, јер 
уди се једва хлеба прихваћају, те им је и срце посно!“</p> <p>„Е, па добро!{S} Доста си ми нака 
о је из ње.{S} Сетан и невесео остао је и за сво време док се вечерало.{S} Мало је улазио у раз 
зидинама и беспрозорним кулама, него је и двор са прозорима у оквирима од извајаног камена, са  
у сиротињу, исто као и нама!{S} Него је и наша и његова несрећа што писмо моје није њему у руке 
и Милици и деци њеној!“</p> <p>„Тако је и никако друкчије!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p 
себе и мачем и буздованом!{S} Бивало је и досада свашта по овој нашој земљи; али таквога покора 
љка?{S} Сед је као овца и биће да му је и преко осамдесет лета.{S} Кад му попови и ђакони испри 
 ти већ читати нећеш?{S} А прочитаћу је и брже и боље и од патријарха Спиридона, а некамо ли од 
и Боривоја: „Устајте, децо, у име Божје и у добри час!“</p> <p>Ристивор скочи на ноге, протре м 
с и сутра сви заједно прегледати оружје и опрему у оне војске што је већ с нама.{S} У Недељу, а 
одина Кнеза, јер га оставих да бој бије и да гине без вас.{S} Право је да тешка клетва Господин 
ова се војна свршила, и биће најправије и најпаметније да сваки пође најпречим путем своме дому 
жје, полазим, јер као Господар Србадије и треба да сам први на бојиште, последњи са бојишта!“</ 
боје.</p> <p>По белим плочама од авлије и око оног мраморног кладенца шетаху се невесело један  
се пустити поглед поврх мраморне авлије и цветног и шареног перивоја до сребрних таласа, што кр 
м те, тако ти свега што ти је најмилије и најсветије, не помињи му тога!{S} Нити помињи што Бос 
па наставио, али настављао све лаганије и све нижим гласом, и онда опет застао; дремајући прозб 
стај!“</p> <p>И да би га што поузданије и брже разбудио, дохвати га обема рукама за рамена и до 
ише како старац узе дихати равномерније и мирније и како отвори очи, и како погледе своје зауст 
тарац узе дихати равномерније и мирније и како отвори очи, и како погледе своје заустављаше на  
утовање, славно војевање и још срећније и славније враћање завичају своме.</p> <p>У двору у јед 
аквог калуђера.{S} Послуша мало оштрије и јасно чу тихо шуштање свиленога скута и полагани ход  
 ја молим, опрости им и ти, у име своје и у име све господе и дружине наше!“</p> <p>Војводи се  
је војводу нашег?!“ питаше кнез Градоје и сам дубоко узбуђен, и узе се крстити од чуда.</p> <p> 
и слави?!“</p> <p>Приђе му кнез Градоје и диже га са мртвога војводе.</p> <p>„Устави се, кнеже  
ских коњаника.{S} Уставише се да напоје и себе и коње.{S} Причаху да се враћају с Косова, да се 
ритон, који воли да се хрве, надскакује и баца камена с рамена.</p> <p>Стари кнез беше очевидно 
а свих страна пружаху војницима бардаке и чутуре с вином, ките цвећа и зелене ране јабуке петро 
 и гладна птичурина зграбила из колевке и у вис к своме гнезду понела била.{S} Њен је син поста 
но пролажаше кроз ходнике и кроз велике и мале дворане.{S} Све јој сад тако страховито празно и 
кат.{S} Полагано пролажаше кроз ходнике и кроз велике и мале дворане.{S} Све јој сад тако страх 
</p> <p>Протурише се кроз своје војнике и један и други; оба натмурена и срдита; оба с голим ма 
то почеше делити цвеће и китити војнике и њихове коње, Ристивор је по некаквој заповести, коју  
 унука.{S} Иза њих изиђоше све дворанке и дворани и сва чељад дворска, и млада и стара, све то  
коња, дивно опремљеног у ките и кићанке и узице од црвеног свиленог конца, и прође полаганим и  
расу.{S} Пустио се био у некакве дубоке и сетне мисли.{S} Рекао би човек да се загледао у мрављ 
ного дана пре битке, <hi>ако</hi> битке и буде било!{S} Ниси био с нама кад нам Гојко причаше к 
куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и медведе, а да не могу да у служби земље господара мак 
 да јој сваки приђе и да јој сваки руке и скуте ижљуби.{S} С муком могаше кнегиња кроз одушевље 
гу!{S} После наше велике несреће, бруке и срамоте, што не стигосмо Господину Кнезу на Косово, е 
 у Свете Тројице здравља, среће јуначке и сваке ваљаности и честитости; молим те за моју снаху, 
спред ове цркве појахали крилате ждрале и вите ластавице!“</p> <p>„Тако је!{S} И није друкчије! 
{S} Све је то било весело, збивало шале и прштало досеткама.{S} Само кнез Градоје, ког војвода  
и да браним поштено име српске властеле и српске војске.{S} И тебе, кнеже Миросаве, и тебе, вла 
з Градоје, праћени неколицином властеле и слугу, журним кораком пролажаху кроз њихове гомиле ка 
и сељанке журно покупише српове, и виле и грабље, покупише здеље и чутуре, запрегоше волове у к 
обља да се везује, и биће руха, и свиле и аксамита, и сребра и дробна бисера да се кућама донос 
ко крхање, Иван би, може бити, најпосле и заспао, али не могаше од оног танког извијања и зуцањ 
 да су га и мрвили, и да су га најпосле и отровали!{S} Зар се и данас о њему не причају народу  
аза своме унуку и својој чети беле куле и зидине од Двориња, двора војводе Радича.{S} Кад се сп 
обож у богоугодној борби за Православље и славу Божју!{S} Ако у Бога доиста има светости, праве 
српове, и виле и грабље, покупише здеље и чутуре, запрегоше волове у кола и пођоше с њиве сви у 
овића.{S} Народ прича да је прве темеље и прву кулу од тога двора још цар Тројан сазидао и да с 
 нећеш?{S} А прочитаћу је и брже и боље и од патријарха Спиридона, а некамо ли од старога попа  
шљасмо, господару, видећеш сада најбоље и сам е би ти било за здравље теби и твојима, ако те Бо 
 тражаху рањенике по пољу.{S} Дигоше ме и на рукама однесоше у најближе село где ми ране привез 
и.{S} Него, ако бих се успавао, буди ме и не жали ме, чим видиш да она велика звездана кола на  
човек, и мени је прво да чувам моје име и част мога дома!“</p> <p>„Ти си ево сам окаљао своје и 
к непријатељу!“</p> <p>„Проклето му име и колено!“ повикаше неки од властеле гневно, док други  
панцерима, клобуцима, мачевима, копљиме и буздованима.{S} У њој су били просечени уски а високи 
к се војвода и друга она господа с њиме и око њега домишљаху, шта ће то бити и ко ли ће бити, д 
рпезу а шта да однесу са ње, као и коме и кад да насипљу пехаре вином, да не остају празни.</p> 
декоји је понео за спомен плаву, ако не и крваву белегу.{S} Али како су срећом мало не сви људи 
усплахирени оглашују брзу дажду, ако не и буру.</p> <p>Небо је било ведро.{S} Чисто се усијало  
 ње сложио у три купе мачеве, буздоване и копља; иза ње за конопац, затегнут између две заставе 
тор, гунђајући: „Да не знам православне и племените родитеље ваше, рекао бих да сте гусари а не 
pb n="63" /> <p>Згрну се свет и с једне и с друге стране отворенога пута, и заћута кад угледа к 
својих доглавника у кафтанима од црвене и од зелене вунене тканине.{S} Не говорећи ни речи, све 
е по селима и засеоцима узбунише и жене и децу и стоку и живину, а мушкадију отераше на Змајев  
 на бољи видик црвене, плаветне, зелене и жуте шаре у вуненој простирци, која сав спод застираш 
пут кнезу и кнежевој војсци!...{S} Мене и вас од данас везује нова једна веза — брига за нашим  
сти.{S} Де тако буде, боље је и за мене и за моју момчадију, а и за све нас.{S} Сутра, кад се б 
ј истој нашој клети,... овде измеђ мене и тебе!“</p> <p>„Ако си је доиста на јави видео, а ниси 
војска била у борби од зоре, без замене и без одмора, и ако се овде и онде почео опажати умор,  
егова.{S} Беше погружен у некакве тужне и дубоке мисли.{S} Око њега се опет искупише сви кнезов 
 <p>Па онда га освојише свакојаке тужне и црне мисли.{S} Под њиховом тежином беше оборио главу  
приђе и пољуби јој скут од горње хаљине и онда, још једнако зажарен у лицу — али сад од велике  
> <p>Сунце је већ било зашло за планине и сутоњ се почела спуштати, Војвода Радич истом бејаше  
рет скинуо; па онда, као са неке висине и издалека, гледаше непомично на слику, коју беше увезл 
“...{S} А биће, рекао бих, нешто истине и у ономе што ми Степан из Кљештевице рече: „У незгодно 
и, рече, кнез Н. дати ми велике баштине и синовицу своју ако те убијем; затекох му се да те уби 
ништа“ рече кнез Градоје с пуно горчине и презривости, и узе по свом обичају шкргутати зубима.< 
ружину.</p> <p>Привикаше на њ да умукне и дадоше му пун пехар.</p> <p>„Рекох, ниси могао ући ни 
ледом и полагањем своје руке лечи болне и невољне.{S} Шапутом додаваше како неке дворкиње прича 
жим!{S} Узе да даје јасним гласом јасне и кратке заповести.{S} Полетеше витезови све кликћући,  
једини јунак који је имао права да куне и прокуне.{S} Његова ће клетва саплетати Вука и све њег 
S} Час поји тропаре свецима, а час куне и људе и свеце. „Потеци, оче, потеци горе одмах, кнез т 
ара трепти над земљом, као да баш из ње и извире.{S} На ливади, на лево од двора, овце и јагањц 
а кметовима и ономе свету што се око ње и њене свите згрнуо био и поче да им говори:</p> <p>„Хв 
од ока милокрвно погледа, прође мимо ње и стаде мирно до самих врата кад их она затвори.{S} Кне 
ћи јој срећно путовање, славно војевање и још срећније и славније враћање завичају своме.</p> < 
унку, и од шуштања поветарца кроз грање и лишће од дивљих ружа и зелене леске.</p> <p>„Зар доис 
и, исковани мајсторским чекићем у грање и лишће, кроз које се орао у вис пропињао, као да хоће  
који одмах за тим пређе у гласно јецање и плакање.{S} Намргоди се стари кнез, намргоди се поп К 
бубњаре и трубаче, нека ударају у бубње и нека дувају у трубе, а огласнике пошљи по селима и за 
не сме да заповеда, него моли, преклиње и проклиње!{S} Еј мој Господине Кнеже, знам да су теби, 
“ И одоше попови и ђакони да траже коње и оружје.{S} С великом муком нађоше некакве високе маџа 
е и властелу позва да појашу своје коње и да дођу под један велики брест, који се видео близу д 
и,“ рече кнез, — „зар ми сви имамо коње и клобуке цвећем окићене: једини Ристивор да нема ни је 
уком прихвате заставе, и да изберу коње и оружје!“</p> <p>„Ваистину настала су последња времена 
родера Ристивор својим коњем кроз џбуње и шибље, прегази поток, окрену копље своје наопако, да  
довуд Вучитрна.“ Ту Ристивор нешто запе и застаде.</p> <p>„Додајте, децо,“ викну војвода младим 
ањем мача кнежева, да се по ново склопе и да му и рамена и мишице и плећа и јуначка прса дохват 
у мехове с вином, искупи око ње бубњаре и трубаче, нека ударају у бубње и нека дувају у трубе,  
дивљих пљачкаша, бесних гусара без вере и без душе, који ће да пљачкају богата села по Косову,  
шевац тако зове!“</p> <p>„Кнеже Радмире и ти кнеже Ивко,“ довикну <pb n="101" /> војвода гостим 
у има већ двеста година, али бих ја пре и мога милога кума Вукана пустио да отиде, само да кнез 
ма?{S} Ти знаш да моба може да ради пре и без бела хлеба и без рујна вина, а не може без веселе 
 на трпезу.</p> <p>„Мари ти он да л’ се и ти крстиш и клањаш, а да мери шта Ристивор ради!“</p> 
алека напоменух да би добро било, да се и ми као и други паметни људи вратимо дома, ти <pb n="1 
м ружним криком, па би онда — као да се и сами стиде — оборили главе ниско и узели кљуцати у ка 
ан па се врати дома, онда да знаш да се и ја с мојим људима враћам моме дому, да га браним од с 
епој рудини, испод велике стене која се и зваше Царева Громада, а испод које мало час пројахаше 
хов цар; тргла се наша војска, тргла се и њихова; нема тамо више ни места ни прилике да се нека 
ојко са својом стотином коњаника, па се и та чета као грудва снега отапала уз пут, отапала, ота 
е Ристивор да у њему љутина кипи, па се и нехотице осврну да види јесу ли отворена врата кроз к 
и.{S} А у кнеза гледаше Ристифор, па се и сам пригибаше и спод дотицаше онако како му и господа 
 сина!“</p> <p>„Шта велиш?!“ продера се и намргоди кнез Вукан. „Шта велиш?!{S} Нема, кнеже, од  
вну врсту с кнежевим Лабудом.{S} Сад се и кнез Градоје насмеја, и узе тапкати руком Јабучила по 
 заустим да му кажем, а видех га где се и сам од себе крсти и клања!“ правдаше се Ристивор.</p> 
p> <p>Не би мило војводи.{S} Застиде се и поцрвене.{S} Не смеде да погледа господи својој право 
тањем кликтању њихову.</p> <p>У томе се и друга властела весело здрављаше са кнезом.{S} По неко 
нам се војска ноћас одмори; одморите се и ви; мене оставите сама под мојим шатором с мојим тешк 
о шта светац хоће!“</p> <p>И пустише се и раставише се.{S} Оба задахтала од тешких напора.{S} С 
{S} Него кнез би гледао у попа па би се и он крстио, клањао и спод прстима дотицао, кад год би  
жуч не проли и братске крви.{S} И би се и ње пролило, да млади војвода не улете у гомилу међу з 
кочи на ноге, протре мало очи, преви се и дубоко поклони кнезу па смерно рече:</p> <p>„Добро ти 
 Прекрсти се неколико пута.{S} Пружи се и паде на прсте од руку својих, и метаниса три пута.{S} 
а била за стотину корачаја, а одвоји се и трећа чета од двадесет и једног коњаника и пође за он 
у Југовића, па испричах Бошку шта ми се и како ми се учинило.{S} А Бошко ми онда каза: „Погодио 
 га мој гости овде три дана.{S} Чини се и моме деду и свој чељади да нека тешка брига лежи стра 
за све наше људе ван двора; молим ти се и за нашу стоку, и за наше усеве, и за сваки род и плод 
нез Градоје, шкргућући зубима, врати се и сам на своје место па одатле, не седајући, узе да гов 
ам!“</p> <p>И онда се диже, прекрсти се и намести свој калпак.{S} Лице му се чисто разведрило,  
тифор пред шатором оставио; прекрсти се и уми се.{S} Вратив се под шатор пробуди она два млада  
Пренерази се стари кнез.{S} Прекрсти се и рече у чуду: „Буди Бог с нама!{S} Какве беде и несрећ 
 доиста уморан.{S} Без речи прекрсти се и прући по свом плашту.{S} И није дуго трајало па се не 
ора, који сад мирно лежаше не мичући се и не дишући као да је мртав.{S} Гледаше га, и гледаше г 
воје, као да их — онако клањајући им се и ширећи пред њима крила своја — преклињаху да ни по шт 
 реч кнез Винко. „Слушам вас и чудим се и начудити вам се не могу!{S} Ама пустите ви кнеза Град 
о узети, да говори сам себи; а могло се и мислити, да он оно питање управља своме непријатељу.< 
 кренути.{S} Ако Бог хоће, кренућемо се и стићи ћемо <pb n="122" /> на време; а ако Бог неће, у 
како никада до сада, зар је чудо што се и наша памет хоће да <pb n="154" /> заврти?!{S} Него бо 
да су га најпосле и отровали!{S} Зар се и данас о њему не причају народу по саборима уз гусле с 
.{S} Тек ће по неки да искочи кад му се и не надаш!“</p> <p>„Онај наш поп Малвасија,“ настави к 
га војводе.{S} Уздахну тешко, пригну се и пољуби га у чело и готово рећи шапну му на ухо: „Позд 
ко му се очи сузама напунише; пригну се и пољуби мртва војводу у чело, и грцајући у сузама пром 
као да призивље милост Божју; пригну се и целива Ристивора у чело, па се онда диже и пође опет  
да тај град звао Голубац, као што су се и први српски властели, који њиме завладаше, звали Голу 
и дворској.{S} Неколике слуге жураху се и тамо и амо.{S} Првога који дође на дохват староме кне 
и и клањати, те ја но њему прекрстих се и поклоних се!“</p> <p>„E, па сад шта ћу ја с тобом?“ о 
пет застао, док га сан сасвим не занесе и на меким својим перјанама не однесе у своје чудесно ц 
обузе нека чудна језа, па се сав стресе и отвори очи,</p> <p>Од онога кандила пред иконом проси 
ољану пред дворем, покидаше се кола, те и мушко и женско, и старо и младо, потрча кнезу и његов 
да па скиде одмах свој сребрни шлем, те и сви други учинише тако, и осташе гологлави као да су  
жали крви у одбрани отачаства, љубим те и поздрављам те, верни мој војводо.“</p> <p>По дуго ник 
/p> <p>„Смилуј се, господару!{S} Ево те и ја уз ову сиротињу молим, пусти им твога сужња; млад  
ло зао, а на добро добар!{S} А знамо те и да си милостив, и прави отац јадној сиротињи...{S} Ех 
би, господине војводо, који си добар те и на то помишљаш!“ рече Ристивор поклонивши се скромно, 
едаш да се одмичем натраг, послушаћу те и у томе као и у свему!“ рече Ристивор смерно и снужден 
 срцу суди о срцу других људи!{S} Знате и сами колико пута у мало главу изгубио није, само зато 
 мене!{S} Пази!“</p> <p>И старац полете и дохвати попа снажно око паса, и издиже онаку људину у 
омично за кнегињом; и кад се она окрете и виде да је он још ту, као ишчекујући заповести, па му 
ком, пољуби старца у руку, па се окрете и приђе к њој, сав блистајући од радости, она му паде о 
ођа кнегиња чека на тебе!“ па се окрете и отвори му врата на сниској шестостраној конати у Жуто 
ећа јуначка!“ рече кнегиња па се окрете и пође к прозору да седне поред њега.{S} То беше знак д 
крилу прође, кад се од један пут окрете и погледа к пољу, којим су три Србина право к његовој в 
 да сам дању и ноћу у средини моје чете и с мојим људма!{S} Не замерај ми, војводо!{S} Али друк 
ног белог коња, дивно опремљеног у ките и кићанке и узице од црвеног свиленог конца, и прође по 
евима урезује у вечне споменике, чините и ви што као синови ове земље треба да чините, али — ко 
о и Богу помолио.{S} Идите те се умијте и ви, и Богу помолите; па онда напојте коње, оседлајте  
>Тај глас и онај њен поглед пун доброте и сажаљивости растопи лед који стегао беше срце Ристиво 
стита девојка; обоје сте млади, али сте и једно и друго паметни, и могли би бити угледан и срећ 
p> <pb n="176" /> <p>„Помислих да нисте и вас двојица остали да се договарате с кнезом Вуканом  
оружана и права војска стигне, проћи ће и Петров Дан а камо ли Видов Дан!“</p> <p>„Бог зна да л 
да су издајници свога цара, своје браће и свога отачаства!{S} Проклет да је Вук Бранковић!“ вик 
<p>Још пре него што почеше делити цвеће и китити војнике и њихове коње, Ристивор је по некаквој 
богу, војвода је здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да весело дочека прво  
ог војевања за педесет — а Бога ми биће и више — година!{S} Дај ти нама твоју заставу, дај нам  
„Нека сад нема!“ прихвати старац; „биће и за то времена.{S} Још није пола ноћи.{S} Да сјашемо о 
војвода, али опет некако с пуно мирноће и достојанства. „Немојте да хитамо да се један на друго 
онедеоника и мој син Добриња, и довешће и он још бар педесет људи!“ додаде кнез Вукан.</p> <p>„ 
м земљама било више јунака, свеци чешће и радије јављали међу људе, и да су већа и славнија чуд 
е.{S} На ливади, на лево од двора, овце и јагањци се збили у гомиле, спустили сниско главе, па  
весело певајући.</p> <p>Осем нешто деце и момчадије која отрча за војском, да је прати док се н 
у по селима остану само старци, удовице и ситна деца без отаца!“ Други би опет прихватио: „Та н 
ан!“</p> <p>Стари кнез скочи са столице и сав поцрвене. „Ни један?!“ узвикну запрепашћен. „Како 
време у манастирској кујњи прао карлице и котлове, па се својима хвалио како тобож учи књигу| Е 
 и одоше.{S} Осташе отворене продавнице и радионице од сребра и злата, што их у Крушевцу држе Д 
ако је ко могао, позатвараше продавнице и радионице и одоше.{S} Осташе отворене продавнице и ра 
 једне цркве!“ И позатвараше продавнице и радионице, наоружаше <pb n="105" /> се, и певајући ос 
гао, позатвараше продавнице и радионице и одоше.{S} Осташе отворене продавнице и радионице од с 
ак, сви мушкарци скидоше своје шубарице и сукнене капе, па гологлави слушаху што им он нешто го 
не жене, у црном оделу једне калуђерице и са дугачким, свиленим плаштем једне игуманије.{S} Лев 
о ново склопе и да му и рамена и мишице и плећа и јуначка прса дохватају.</p> <p>Турци их раздв 
 по столовима беле погаче и дрвене боце и чутуре пуне црвенога вина.{S} Он сам — на високом коњ 
јем јечмовим.{S} Угледаше многе жетеоце и жетелице; прионули били у дугим редовима по њиви; при 
ене столове, а по столовима беле погаче и дрвене боце и чутуре пуне црвенога вина.{S} Он сам —  
ром те се најпре прихватише беле погаче и руменога вина, па онда старац рече:</p> <p>„Синко Рис 
леда; осећах како ме рука његова дотиче и слушах шапат његов: „Покај се, несретниче!{S} Исповед 
свесно пустио да га мати к себи привуче и обгрљена држи, не скидаше својих погледа са старога в 
гледаше Ристифор, па се и сам пригибаше и спод дотицаше онако како му и господар чињаше.</p> <p 
 не могаше ока склопити док не запеваше и други петлови.{S} А тада му се лак сан спусти на треп 
тни!“ настављаше кнез па немирно ходаше и тамо и амо, а оборио главу сниско на прса.</p> <p>„Кн 
уцањем.</p> <p>И онда — узбуђење бејаше и сувише силно за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај  
 груди младо своје чедо и горко плакаше и јецаше.</p> </div> </div> <pb n="127" /> <div type="g 
а плећа његова.{S} Војвода Радич хукаше и јечаше: „Еј наш добри Кнеже Лазаре!{S} Еј велики јуна 
у!“</p> <p>Тако и учинише.{S} Одседлаше и распасаше коње, простреше црвене сукнене плаштове по  
асно кликтати.{S} Те усклике прихваташе и други народ који ништа не виде шта тамо пред двором б 
им гласом појати погребне песме, читаше и апостол и јеванђеље, појаше опет дивно о таштини слав 
 да кондири и пехари на њему зазвекташе и заиграше. „Казуј, брате, је ли Каталина, бела кћерка  
кво њихово питање.{S} Најпосле престаше и они са својим питањима старцу; а већ један с другим н 
 Станко!“</p> <p>И онда — узбуђење беше и сувише јако за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај < 
уних пехара, а бојим се требало би више и вина него колико су га слуге твоје отвориле, па да ва 
ише сузе на очи.{S} Од суза га већ више и не видех.{S} Кад опет прогледах, њега више тамо не бе 
а осећа — да се земља стреса, да уздише и тек што се заплакала није!</p> <p>Позно у вече изађе  
ћи испи пехаре.{S} И једва се уталожише и опет поседаше у столове око трпезе.</p> <pb n="104" / 
а дохватају.</p> <p>Турци их раздвојише и сваког од њих опколеше, позивљући их једнако са истин 
/head> <p>После оне велике синоћне кише и олује освануо је био диван сунчан дан јунијски.{S} Св 
 свакоме ко само чита молитве, метанише и преврће бројанице, не би за све њих било места у свих 
њара, те по селима и засеоцима узбунише и жене и децу и стоку и живину, а мушкадију отераше на  
 пустише воду у твоје руднике, потопише и сребро и злато!“</p> <p>„Опрости ми, војводо, — опрос 
ве!{S} Ево овде вина, да прашину збрише и умор растера!“</p> <p>Војвода се не даде два пута мол 
жише по свима кутовима шатора; отворише и ону велику скрињу, преврнуше све што у њој беше смешт 
 устима.{S} Онакве га речи запрепастише и готово скаменише.</p> <p>Ристивор је већ давно дио ућ 
дан корак један другом, па опет стадоше и гледаше се не зборећи ни речи.</p> <p>Стари кнез Град 
анина што се под богатим шатором нађоше и запојише га мирисном малвасијом.</p> <p>Старом се јун 
сузе грунуше низ образе.</p> <p>Приђоше и сви други кнезови и властела редом, и исцеливаше свог 
рца, пољуби га у један па у други образ и поздрави га добродошлицом.{S} Градоје се окрете, узе  
воја, пољуби га у леви па у десни образ и рече му: „Нека ти је, синко, просто од мене!{S} И нек 
чеше падати па опет престадоше.{S} Кнез и госпођа Манда оставише терасу па се склонише у једну  
је мени малвасија.{S} Нек чекају и кнез и војвода!“ И ето не хте да дође!</p> <p>Ражљути се сил 
 кнез Градоје заповеди да се сваки кнез и сваки властелин стави на чело своје чете, да је полаг 
та ћу ја с тобом?“ окрете се стари кнез и викну срдито Ристивору. - „Ти ћеш још учинити да се у 
поведницима од војске.{S} Господин Кнез и Госпођа Кнегиња Милица раде да их измире, али до сада 
уже руке један другом.{S} Господин Кнез и ова земља требају данас сваки мач свакога свога сина! 
уј прво, синовче, како је Господин Кнез и где је?“</p> <p>„Та стани, кнеже Орловићу!“ привикаше 
> <p>„Казуј прво, како је Господин Кнез и где је?“ понављаше старац своја питања.</p> <p>„Добро 
славној крви својој.{S} И Господин Кнез и сва Србадија знаде колико си јој од педесет година ам 
итон, који је више вина попио него кнез и млади властелин заједно.</p> <p>„Не знам ти дати одго 
 мирно као да притајује дах свој, да би и сам нешто боље ослушкивао; али некаква опора сухота с 
ста у свих седморих небесих!{S} Онда би и наш поп Каритон светац постао!{S} Али Бог тражи да ти 
ожемо се ми без тебе враћати!{S} Шта би и мени и Ристивору <pb n="195" /> моја мајка рекла!?“ г 
шем од свега срца праштамо — све кад би и била истина да се он о нас огрешио — дајте да се дана 
греја срце добрим вином, те дође к себи и погледа бистрим погледима око себе.</p> <p>„Је л’ жив 
боље и сам е би ти било за здравље теби и твојима, ако те Бог жива врати, а било би ти за душу  
да виче: „Срећан пут, господару, и теби и војсци твојој!“ „Бог вас све живе и здраве и славне д 
јунаштвом?!{S} Ево да видите ко су Срби и стари и млади!“</p> <p>„Да видите ко су Срби, и стари 
ицу Мандалени, која му је смерно пољуби и сузама ороси.</p> <p>Народ поче да виче: „Срећан пут, 
 два мача!{S} Него да оставим то.{S} Ви и један и други скочисте као жеравицом опржени, кад се  
<pb n="50" /> не знате — а откуда би ви и знали? — кад не знате, да вам ја кажем који знам!{S}  
м извезене, са свиленом чалмом на глави и нојевим перјем на чалми.{S} Узјаха арапског једног бе 
 буде Божја воља те се са Косова здрави и весели вратимо, молићу те да за ме проговориш и Босиљ 
S} Јер, колико хиљада Срба нису краљеви и <pb n="90" /> владике на огњу живе спаљивали само зат 
и ћемо сва тројица изићи из шатора живи и здрави као три пријатеља, или ће од нас тројице само  
овао свога Лабуда, потапкао га по гриви и по врату, и проговорио би му у кратким реченицама, ка 
/> <p>„Да дамо, кнеже, па нека се цркви и пресипље!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p>„И опе 
 вас, свети оци, и вас, господо другови и пријатељи, да им опростите што се огрешише о вас, сам 
је и никако друкчије!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p>Кнезу Градоју се чело намршти и њего 
 се цркви и пресипље!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p>„И опет вам кажем, људи Божји, не мо 
га на убојним својим коњима сви кнезови и властела.{S} А кад се сви искупише, онда поче да им г 
} Око њега се опет искупише сви кнезови и властела, те сваки баци грудвицу земље у гроб на ковч 
азе.</p> <p>Приђоше и сви други кнезови и властела редом, и исцеливаше свога мртвог војводу.{S} 
у!{S} Хоћемо!“ привикаше сложно кнезови и властела. „Ево се заветујемо да ћемо ми, колико нас о 
ру!“</p> <p>Насмејаше се гласно кнезови и властела.{S} Духовници се згледаху; неки се узеше крс 
растовине, у којој беху изрезани орлови и змајеви.{S} Столу у зачељу наслони за руке беху облож 
а од зеленог аксамита по коме су орлови и крстови златном жицом богато извезени; па мекане жуте 
росто само поповска прича.{S} Да попови и калуђери хоће по мало и да измишљају, то сви знамо... 
олити за вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони да траже коње и оружје.{S} С великом муком нађ 
 преко осамдесет лета.{S} Кад му попови и ђакони испричаше како млади Југовић остави двор, и ка 
а!{S} Није чудо што су славуји и косови и сенице изабрали перивој Орлова Града за свој рај зема 
православни народ његов!“ Клекнусмо сви и помолисмо се у себи како је ко знао.{S} Изиђе владика 
 славну победу, и да су тамо на молитви и стари кнез, и госпођа Мандалена, и млади кнежевић, и  
хиљаду манастира; истина је да је многи и многи поп постао просјак, и да има калуђера који су с 
 смо се опознили, ми би ваљало босоноги и гологлави као покајници да пређемо Косовим пољем, да  
ит могао је да види, да онај његов дуги и жудни поглед трепти дахом: „Душо моја!“, и да онај ње 
носе с једног краја трпезарије на други и опет натраг, огледајући ко ће пре кога о патос да тре 
м да пође ваља да понесе по доста ужади и бар по две вреће, јеp биће робља да се везује, и биће 
дан и ноћ пева свете песме, служи, кади и метанише, па да безбожни Агарјани под заставом лажног 
Па, молим те, господару, кажи по правди и по души, ко може све славе и сва чуда овога двора да  
же да земљом њиховом влада ко по правди и законима и треба да је наследник српског престола.{S} 
сад,“ рече, „ево ти моје заповести: иди и одмори своје старе кости, и немој долазити у мој шато 
а се пови мало унапред као да боље види и сигурније чује.</p> <p>„Светац виче: „Та докле ћеш, п 
а пута молити.{S} Изиђе сам, да се види и поздрави са својим старим другом и пријатељем.{S} И н 
стивор поуздано; и сад се опет ослободи и погледа право у очи кнегињине; али не могаше дуже од  
ак, те гологлав приђе к младоме војводи и поклони му се смерно.{S} А тада и војвода скиде свој  
{S} Она би се двојица може бити војводи и противила, али не могоше старом кнезу Градоју, кад ов 
 час!{S} Донели да Бог да срећу војводи и војводину двору, и чеду његову у златној колевци|“</p 
 њиме на Косово полажаху.</p> <p>И људи и жене беху некако с почетка сетни и невесели па тихо р 
га из дружине, у којој је поштених људи и честите Србадије!“</p> <p>„Како бих ја, кнеже, растер 
ама свима милостив буде!{S} А сад, пођи и остави ме саму!“</p> <p>Ристивор се приви у дубоки по 
је цар Лазар јуначки пао!{S} То им кажи и ништа више!“</p> <p>Продера Ристивор својим коњем кро 
оду по саборима уз гусле свакојаке лажи и гнусобе?{S} Зар...“ .</p> <p>„Још си ти, синко, зелен 
е као слугу него као млађег брата, пази и чувај нам старога господара!{S} Знам за њ да ће пазит 
а и славна, и да му помогне да Србадији и Хришћанској вери нову и светлу победу славно задобије 
кнез Вукан, „нико не може бити веселији и радоснији него ми који смо овде, и овај наш народ око 
и све оштрији и оштрији, и све крупнији и крупнији, те се изметуше у љуту свађу.{S} Диже се јед 
у за мене!“ учини ми се да је и мирнији и ведрији но што беше кад дођох!{S} И онда га ја остави 
>И почеше да падају прекори све оштрији и оштрији, и све крупнији и крупнији, те се изметуше у  
или смо муку, како да враћамо оне, који и без оружја и на силу Бога и незвани хоћаху да иду на  
го стегни срце па нам као Некудим, који и јеси, испричај мирно све што знаш!“</p> <p>„Ево хоћу, 
ке капије следујући попу Каритону, који и сам корачаше полагано и свечано, као да је главом Пећ 
 се окрете, узе за руку Боривоја — који и сам беше скочио с коња, па корачаше у стопу за својим 
пова цвета!{S} Није чудо што су славуји и косови и сенице изабрали перивој Орлова Града за свој 
којих широки колутови зврктаху на сваки и најлакши крок старога витеза.{S} Десном руком својом  
них плоча.{S} На њему су стојали велики и тешки, од дима поцрнели, гвоздени подглавњаци, на кој 
м пред шатор и чуше доиста жагор велики и запомагање.</p> <p>„Дедо,“ рече Боривоје, „ја разгове 
реноћим у дворани у којој је наш велики и славни цар преноћио!“ рече кнез, „Не би се цар на те  
молићу те да за ме проговориш и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буде Божја воља да погинем, онда јој 
њу војводина чеда, или ћемо сви братски и нераздвајани јездити ка Косову, а првенац једнога од  
 од тога ништа!{S} Или ћемо сви братски и нераздвајани стојати на крштењу војводина чеда, или ћ 
а се старац подиже на ноге, да стојећки и са склопљеним рукама саслуша речи земље господара.{S} 
езу на Косово стигнемо, и да се јуначки и славно за нашу веру и отачаство заложимо.{S} И још ти 
аше најпре једно па друго ухо, не би ли и сам чуо, да ли доиста може неко да има у Србадији ком 
н од свега тога видео?{S} Не казујеш ли и сам да је то био прави мученик за отачаство, да је дв 
ас тројице само један измилити жив, али и он ранама покривен!{S} Слушали сте ваљада од ваших оч 
} Тако, господару, Бог те живео!{S} Али и ко би то боље од тебе знао?!“</p> <p>Госпођа Мандален 
је било издајника; сви смо то и осећали и видели; али нико не могаше да прстом и поуздано издај 
би се с њима.</p> <p>Изиђоше сви весели и радосни из цркве, и застадоше мало у авлији око ње —  
p> <p>„Духовницима, кнезовима, властели и свима војницима моје војске!{S} Огреших се тешко о св 
ама, <pb n="141" /> кнезовима, властели и војницима, којих црква тада већ беше пуна, па им јасн 
м сену под красном зеленом колибом, или и под још краснијим звезданим небом!“</p> <p>„Војводо,“ 
 две недеље дана у Крушевцу слушао, или и својим очима видео!“</p> <p>„Почни само, почни, брате 
тли!“</p> <pb n="88" /> <p>„И јесу били и свети и светли, док је дивни дах Светога Саве кроз њи 
бор.{S} Били су се нешто силно узбунили и ужурбали, и као да је сваки од њих хтео својим цвркут 
 и ако смо у младости заједно вино пили и ограде прескакали, и ако ево и сад заједно пијемо, не 
рече:</p> <p>„Ево су се јутрос измирили и један другом опростили.{S} Сада те ја молим, опрости  
сово, ваља да су нам људи одморни, чили и весели. <pb n="84" /> Ако проведу ноћ у колу са женск 
> пут, кнез му шапутом рече: „Иди, моли и младог господара да ти опрости!“</p> <p>Старац се пон 
 јој кажи све што те ја молим, и замоли и ти да се Свевишња Светиња у Светој Тројици смилује на 
ца, и мало што се уз горку жуч не проли и братске крви.{S} И би се и ње пролило, да млади војво 
н у младога Боривоја, па га онда загрли и пољуби, говорећи:</p> <p>„Добро ми дошао први пут у н 
>Пусти се за тим у некакве дубоке мисли и шеташе се немирно с једнога краја терасе до на други. 
лавни кнеже!{S} Нека су нам добро дошли и сви твоји јунаци!{S} Нека би наше друговање на бојном 
е дуг и жив разговор води, па све живљи и живљи.{S} Па се онда све стиша и ућута, и само се <pb 
ваху, и кад се осмехиваше.{S} Пријатељи и познаници дочекаше га с пехарима пуним вина, па се по 
езнане делије!{S} Обрните копља к земљи и казујте: ко сте, откуда сте, којим послом овуда нагос 
венији, поноситији, лепши, а верујте ми и млађи, но што га икада видех за последњих десет годин 
 овај свет није црн био?!{S} Сви смо ми и грешни и црни; само сте ви вазда свети и светли!“</p> 
 и она светлост долажаше, чује полагани и тихи тик-так тик-так, као да крупна зрнад на некаквој 
рла, кад млади војници, потпуно оружани и опремљени, вадајући своје коње, удараху навалице на т 
ораше.{S} Није дуго потрајало па сељани и сељанке журно покупише српове, и виле и грабље, покуп 
е, њива са златним класјем, које сељани и сељанке сребрним срповима обарају.{S} У самом левом к 
, кнез Вукан, и нека остану сви игумани и сви други духовници.{S} Биће ти и сину боље знамење ј 
 Иза њих изиђоше све дворанке и дворани и сва чељад дворска, и млада и стара, све то у празничн 
 љубљаше га у руку, а војводини дворани и у скут и у руку.{S} Свакоме се на лицу видела радост, 
ако: <pb n="119" /> Ти, војводо, остани и дочекуј и друге твоје клетвенике па с њима дођи на Ко 
тарчеву.{S} Онај силни напор, и душевни и телесни, оно велико изненађење да види човека, од кој 
ми, господару,“ рече Ристивор, „и једни и други још су много кивни; побиће се опет и још горе,  
 коже.{S} Опет му удари у образе ледени и влажни трепер, који сад беше напојен мирисом од тамња 
и јурили пољем без јахача, престрављени и чисто подивљали.{S} Лабуд стојаше као укопан поред св 
 С муком могаше кнегиња кроз одушевљени и љубави пуни народ у свој двор проћи.</p> <milestone u 
е ми без тебе враћати!{S} Шта би и мени и Ристивору <pb n="195" /> моја мајка рекла!?“ говораше 
 војводу, он гласно зајаука: „Јаох мени и до Бога мога!{S} Зар ја да дочекам да га мртва гледам 
 неколико дворана и момака, па узбуњени и у великој журби шапутаху нешто на ухо војводи.{S} Он  
 је <pb n="4" /> изгледало да су шарени и бели лептирови налазили, да сунце топлијим и златнији 
 само се <pb n="139" /> чујаше одмерени и јасни глас Господина Кнеза, глас који брујаше звонко, 
тивором.{S} Сви снуждени, сви натуштени и намргођени.{S} Свакоме се сињи хладан камен на срце н 
ушо моја!“, и да онај њен светли, нежни и невини поглед одговара нечујним дахом: „Славо моја!“  
чао своме новоме пријатељу о госпоштини и о јунаштву славне господе Орловића.{S} Са правим зано 
вит грех што га наш јадни војвода учини и ја не знам...“</p> <p>„Махни се ти сад тога, оче игум 
и, клече пред њега, подиже лице к икони и обе руке у вис, као да призивље милост Божју; пригну  
љу, није могао друкчије до да сузе рони и да се икаквоме добру не нада!“</p> <p>Ту се ратник за 
опет те поздрављам добродошлицом, верни и славни кнеже!{S} Нека су нам добро дошли и сви твоји  
оју на отвореном пољу разбијају неверни и погани Агарјани!{S} Молим те, гледај и помози нашим с 
ре, кретаће се сутра натмурени, мамурни и уморни.{S} А кад сам ја у средини мојих људи под моји 
 не могаше даље, јер га уставише гласни и оштри узвици из оне сјајне ките од господе: „Шта рече 
 се викну: „Напред, депо, за крст часни и веру Хришћанску!“</p> <p>Лабуд зарза дугим вриском ка 
напред, Србадијо моја.{S} За крст часни и веру Хришћанску!“ “</p> <p>„До подне нам је ишло добр 
оји излазимо да се боримо за Крст Часни и веру Хришћанску!{S} И видех га како побожно целива кр 
зак прегрејало, мислио бих да сте бесни и махнити, и молио бих војводу, да нас ослободи од такв 
људи и жене беху некако с почетка сетни и невесели па тихо разговараху у гомилицама пред главно 
т није црн био?!{S} Сви смо ми и грешни и црни; само сте ви вазда свети и светли!“</p> <pb n="8 
 ће видети да нисмо змајеви него грешни и слаби људи баш као и они!{S} И још те за једно молим: 
од свитања лепо се могаху видети и коњи и гомиле људи у стану турском.{S} Лепо се могло распозн 
невешт.</p> <p>Видев да су већ сви коњи и сви клобуци окићени стари кнез викну:</p> <p>„Прекрст 
; бацај ме у доње тамнице да ми јакрепи и гуштери крв сисају; чини што <pb n="30" /> хоћеш, сам 
га још да се сети, и шта још да прикупи и изнесе.{S} Кнез Градоје му додаде својом руком онај к 
 само непоуздани гласови, и да у ствари и није тако!{S} Дајте да саслушамо све што нам кнез Гра 
Ето заповеди ти само нека сутра бубњари и трубачи зађу по селима и нека викну: „Треба кнезу још 
“</p> <p>„Да видите ко су Срби, и стари и млади!“ одјекиваше Ристивор своме господару, па своји 
м?!{S} Ево да видите ко су Срби и стари и млади!“</p> <p>„Да видите ко су Срби, и стари и млади 
зе да говори:</p> <p>„Опрости ми, добри и мили господару!...{S} Много сам те пута расрдио... мн 
азбили српску војску, и да је наш добри и честити Господин Кнез погинуо!“</p> <p>„Сачувај нас т 
евоље где, уместо да нас мире, калуђери и попови наводе нас на заваде, е ето где се владике про 
ко, па удари песницом о сто, да кондири и пехари на њему зазвекташе и заиграше. „Казуј, брате,  
више никако и не дизаху сребрни кондири и златни пехари са трпезе, нити се весела господа дизах 
’те у седла!“</p> <p>Зазвекташе панцири и оружје, и док би човек само оком тренуо, педесет коња 
је тешко деци његовој, јер остају двори и у дворима пуне ризнице!{S} А шта остаје мојој сирочад 
 синко!{S} Тако Орловић треба да говори и тако да ради!“</p> <p>Манда приђе полагано к своме си 
 „Зар тако, Вуче?!....{S} Проклет да си и овога и онога света!“ Па се онда окрете к нама: „Ко н 
пет немој мислити да ја не видим шта си и куд си наумио?{S} Кад ти ја само из далека напоменух  
 водим војску твоју на Косово!{S} Ти си и онако стар, а млади кнежевић још је дете.{S} Грехота  
Ако ти, кнеже, можеш да заборавиш ко си и шта си, не можемо ми, колико нас је год овде, то да з 
је чедо од орлушине, <pb n="28" /> а ти и поп Каритон грунусте на врата — мал’ не рекох као как 
ти је просто од нас, а на сигурно ће ти и Бог опростити!“</p> <p>И онда га још једном целива у  
умани и сви други духовници.{S} Биће ти и сину боље знамење јуначке среће у животу, ако један д 
одо, на лепој беседи!“ рече он. „Али ти и сам треба да знаш, да се смртне ране не лече слатким  
ти!{S} Али за тај посао останите ето ти и твој кум од старина, кнез Вукан, и нека остану сви иг 
 синко, просто од мене!{S} И нека су ти и данас и свагда Бог и свети Јован на помоћи!“</p> <p>Г 
 чу кнез Градоје да допочеше већ певати и „Придите, последње цјелованије“, онда он полагано и с 
то лепо чујем како жене почеше запевати и нарицати!“</p> <p>Кад стиже Ристивор, кнез га запита: 
на лево те на десно.{S} Узеше се хрвати и носити око оних столова као да су Агарјански пеливани 
p> <p>„И јесте управ педесет!“ прихвати и Ристивор живо.</p> <p>„Педесет шаторова, по четири во 
неже!“ прихвати доброћудно поп, дохвати и испразни један пехар вина, узе исправљати рукаве од а 
вас двојице.{S} Сутра ћемо зором устати и Богу се помолити, па онда једно од овога двога: или ћ 
о.{S} Поче игуман Пајсеј опет примицати и одмицати <pb n="158" /> листину, оштро гледајући у њу 
 грешни и црни; само сте ви вазда свети и светли!“</p> <pb n="88" /> <p>„И јесу били и свети и  
> <pb n="88" /> <p>„И јесу били и свети и светли, док је дивни дах Светога Саве кроз њих дихао! 
тлости од свитања лепо се могаху видети и коњи и гомиле људи у стану турском.{S} Лепо се могло  
 горком гневу.</p> <p>„Нека су проклети и овога и онога света!“ одјекну громко сва она гомила.< 
жи, не могох отети некаквој чудној сети и жалости!“</p> <p>„И није само друкчије, него је све г 
ме и око њега домишљаху, шта ће то бити и ко ли ће бити, долете на знојавом и запенушеном Јабуч 
га господара!{S} Знам за њ да ће пазити и чувати сина мога а јединог унука свога; али се бојим  
ово два три дана, док не пођемо, чамити и пијанчити.{S} Ево ћемо данас и сутра сви заједно прег 
 видех га како се на прагу поче крстити и клањати, те ја но њему прекрстих се и поклоних се!“</ 
ници се згледаху; неки се узеше крстити и шаптати: „Буди Бог с нама!{S} Каква нас беда још снаћ 
 у коме живимо, кад се све око нас врти и преврће како никада до сада, зар је чудо што се и наш 
 и Порубовић ће их ето сад тамо одвести и разместити.{S} А за тебе и твога унука спремили смо м 
мо наше авети нису зли дуси, него чисти и добри!{S} Кажу, брате, да пре него што ће неко од гос 
дравља, среће јуначке и сваке ваљаности и честитости; молим те за моју снаху, испроси јој здрав 
у Бога доиста има светости, праведности и сажаљивости, онда не може бити да се он не срди кад м 
="164" /> на овоме свету и о стварности и непроменљивости велике милости Божје.{S} Кад чу кнез  
данима.{S} Хвала вама свима на верности и љубави вашој.{S} И док се ова војна не сврши нека кне 
би славу да тебе послужи!...{S} Опрости и мени, некада твоме верном другу а сада твоме старим с 
По ужурбаности млађих и по забринутости и замишљености старијих војвода и кнезова, који изиђоше 
, а видех га где се и сам од себе крсти и клања!“ правдаше се Ристивор.</p> <p>„Ех, ти опет мис 
и ући неће, а да се три пут не прекрсти и свецу не поклони!“</p> <p>Диже се млади властелин, см 
дин и да се уз то сваки војник прекрсти и викне: „Бог да те прости, војводо, као што ти ми праш 
ретњама, па кроз ту ломњаву могаше чути и по неко запомагање.</p> <p>Него је права борба већ би 
а.</p> <p>Кнезу Градоју се чело намршти и његове густе веђе спуштаху се као да хоће да <pb n="1 
гао часно да га проводиш у свакој срећи и слави?!“</p> <p>Приђе му кнез Градоје и диже га са мр 
ара, Кнеза Лазара, онда народ, певајући и кликћући, узе растапати своју радост у потоцима од ви 
нда узе полагано, овде и онде застајући и запињући, да говори Санџак-Бегу:</p> <p>„Јуначе, све  
вно гледају из густога мрака: што гушћи и црњи мрак све то сјајнија и све то већа она два његов 
као да то што чује није друго него тихи и опет дубоки уздах целе српске земље, уздах коме <pb n 
S} Око поноћи наиђоше на ме неки сељаци и сељанке из оближњих села који тражаху рањенике по пољ 
овори Ристивор.</p> <p>„Господо, јунаци и браћо!“ проговори војвода тужно и невесело, и опет не 
дом има пуно њих, који веле да су свеци и чудеса њихова просто само поповска прича.{S} Да попов 
а се тамо нађемо Госпођи Кнегињи Милици и деци њеној!“</p> <p>„Тако је и никако друкчије!“ пови 
и кнез, једнако с голим мачем у десници и са заставом у левој руци, призиваше гласно своје људе 
вцу држе Дубровчани, Которани, Будванци и други Срби Приморци.{S} Истом се Господин Кнез с војс 
идеше јасно како са свих страна жетеоци и жетелице потрчаше к оном храсту, како се сва моба иск 
чка дала да неко од нас, с мачем у руци и погине, те да се олакша грех, којим се о Господина Кн 
ни!“ А Лазар се срди на такве наше речи и вели: „И Марко је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} 
е даљине.</p> <p>Ристивор отворио и очи и уста, забленуо се у нешто, чисто се скаменио.</p> <p> 
ње.{S} Попу ударила крв у образе, у очи и у само чело. <pb n="34" /> Румени образи кнежеви прог 
и, тек што се вратио из планине по киши и сав мокар, хиташе да се јави своме деду и својој мате 
е сад ред, синко!{S} Пружи се па спавај и одмори се, а ја ћу сад већ стражу чувати!“</p> <p>Рис 
 и погани Агарјани!{S} Молим те, гледај и помози нашим српским свецима, да умоле Господа Бога,  
јну коњу у седло, а стиже игуман Пајсеј и онда..... “</p> <p>„Е сад пусти мене, Некудиме!“ прих 
рба већ била престала.{S} Млади Боривој и Ристивор, чим дочуше да се две чете бију мачевима и б 
ећа, дедо!“ рече ведро и весело Боривој и, устав хитро, смерно приђу к руци старчевој. „Да знаш 
ћи Лабуда шапуташе му нешто што Боривој и Ристивор не могоше разабрати.{S} Лабуд је разумео сво 
еговој, бивао сам често у свити његовој и на стражи пред царским шатором његовим!{S} Јадан, доб 
оду него војводама и кнезовима, великој и малој властели од ове земље?!“ беше одговор кнежев. „ 
и, на које наиђосмо, казиваху о великој и славној победи наше војске, о поразу Агарјана, о поги 
око воде, и зрикање зрикаваца у великој и мирној трави, пуној ивањскога цвећа, на пољани на кој 
 њега, седела је у истој таквој високој и богато изрезаној храстовој столици, млада једна жена, 
ше руком преко чела бришући хладан зној и дисаше тешко.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
у коњи сватовски; по странама, и десној и левој, подигао вењаке покривене липовином, испод њих  
у своме.</p> <p>У двору у једној омањој и слабо осветљеној соби, са осетним задахом од уља које 
="119" /> Ти, војводо, остани и дочекуј и друге твоје клетвенике па с њима дођи на Косово кад т 
?!“ рече кнез подругљиво.</p> <p>„Веруј и да не знам!{S} Него и ако ми је зазор, баш не могу ср 
{S} Чинило му се све то као један тежак и страшан сан.{S} Гледао је да му се отме, и да се разб 
оме се сливају невина сећања на пупољак и поуздана надања на пуно развијени цвет; жена и девојк 
жу, на Косово.{S} Стари Милојко, вршњак и друг нашега кнеза Градоја, сед као и он, пољуби Кнеги 
господару!“ викну он оздо, скиде калпак и поклони се.</p> <p>„Ко стражари на кули?“ питаше стар 
бачи дували у трубе.{S} Овда и онда мек и мирисан поветарац са запада понео би отуда звекет и б 
растопи у тиху месечину којом се ходник и соба њихова за неколико тренутака испунише, да се опе 
подине војводо; кнез га је задржао, док и ви тамо не стигнете!“ одговори Ристивор.</p> <p>„Госп 
 авлију млад момак, красног лика, висок и лепо развијен.</p> <p>„Ево мене, господару!“ викну он 
што зна!“</p> <p>Рањеник, красан, висок и личан младић, <pb n="136" /> погледаше мирно, и тек с 
ким реповима побијено беше, изиђе висок и личан човек, у долами од црвене чохе богато златом из 
рају.{S} У самом левом куту слике висок и гранат храст; под њим шарене простирке, подглавњаци,  
 мој шатор, под којим ћемо ја, мој унук и мој слуга Ристифор, ноћ провести.{S} Де тако буде, бо 
 видевши их, знао да су Боривојев Ждрал и Ристиворев Јабучило.{S} Окреташе по више пута час дес 
појати погребне песме, читаше и апостол и јеванђеље, појаше опет дивно о таштини славе људске,  
/p> <p>„А боље би било, војводо, да вам и не казујем!“- одговори тихо рањеник. „Позлеђујем само 
, „ја сам вам дао заповест; дао сам вам и разлоге за ту заповест, што нисам био дужан давати ва 
о.</p> <p>„Јесте, госпођо кнегињо; имам и ја тебе много и за нешто велико да молим!{S} Па се јо 
осне смо ми среће!“...</p> <p>„Тако нам и треба!{S} Нисмо боље ни заслужили!“ рече кнез Миросла 
че стиже.{S} Објаснио сам ја то све сам и обећао да ћемо се кренути ако не у Понедеоник а оно н 
ма, а ни на једног од вас.{S} Дужан сам и њему и вама да покажем бар да видим колико сам се огр 
адосни занос!{S} А како да вам испричам и све друго!{S} Бој је трајао неколико сахата, имаће да 
је и лако и мило било да вас све слушам и служим; а пазили сте ме сви, као да сам ваш род а не  
b n="49" /> најпосле — праћен Боривојем и попом Каритоном — изашао из двора и пошао му у сретањ 
 од двора и повијаше за кнезом Градојем и четом његовом преко пољане па тихом једном узбрдицом  
 „Зове те војвода да одмах с петрахиљем и требником право к њему под шатор дођеш.“ Стигох пред  
 Млади витез по дуго стаја пред њом нем и замишљен, и гледаше преда се као стидљива девојка.{S} 
цом на којој дуги редови зеленим грањем и лишћем покривених колиба беху постројени.</p> <p>Свак 
ивљући их једнако са истинским дивљењем и жаљењем, да се предаду.</p> <p>„Јеси ли ми, господару 
и сјајну челенку окићену драгим камењем и утврди је у свој калпак.</p> <p>Раздрага се малена во 
{S} Тек што исцелива иконе пред олтарем и уђе у свој сто а допаде задуван и блед, као без душе, 
е владике прогањају измећу себе и мачем и буздованом!{S} Бивало је и досада свашта по овој нашо 
јита коња, и може да витла оштрим мачем и може шестоперцем добро да се баци.{S} Има једно што н 
остили.{S} Сада те ја молим, опрости им и ти, у име своје и у име све господе и дружине наше!“< 
 је зазор да заповедам теби, кога љубим и поштујем као да си ми отац.{S} Не заповедам ти, али т 
ути, изађох преда њ, да му руку пољубим и да га молим да ми опрости ако због мојих невоља на до 
ете га опојати са вашим костима здравим и читавим, или ћете га опевати оплакујући своје кости и 
ка, који му јутарњи његов поздрав живим и сложним ускликом отпоздрављаху.{S} Дошав до на крај л 
 се пред зеленим шатором Санџак-Беговим и око њега.{S} Наслонио се друг другу на рамена, па ако 
ју под јаким зрацима сунца; и тим првим и последњим зрачним загрљајем опростише се нежно једно  
а ћеш ти један, Душанов јунак са благим и светим твојим срцем, у овој земљи у којој се ето ника 
душе скинеш.{S} Хоћу да ти се исповедим и да ми опроштајну молитву очиташ!“ И исповедих га; и о 
убазно младом властелину. „Што ја видим и што знам то је: да нико још на небу свецем постао ниј 
ед шатором војводиним.{S} Стари Некудим и млади ђак Ђурђе плакаху као расплакана деца.</p> <p>„ 
 и надметаху непрекидним и све то бржим и бржим зрикањем.{S} Још су звездана кола стојала висок 
и лептирови налазили, да сунце топлијим и златнијим зрацима озарује цвеће око Орлова Града,</p> 
своме плашту, обори седло рукама својим и на мах заспа.{S} А кнез Градоје седе с Ристивором те  
и не трепћући за сином и свекром својим и њиховом китњастом четом и свиленом заставом.</p> <p>Д 
уски пролази к самим прозорима, високим и уским, кроз које меки румени зраци сунца на заходу па 
, али те као Душанова узор јунака молим и преклињем: тако ти Светога Јована, твога крсног имена 
 Видов Дан.{S} Поручи свима да их молим и преклињем да потруде своје господство још овај пут, к 
ше не дижу.{S} Поручи свима да их молим и преклињем, да у што већем броју сложно, хитро и весел 
е око стицало, било покривено погинулим и рањеницима, осећасмо сви да се победа нагиње к нама и 
веног свиленог конца, и прође полаганим и таласастим кроком поред војника, који му јутарњи њего 
дио мене жива, који могу и да се браним и да опростим!“</p> <p>„Тако, децо моја!“ рече стари кн 
, жустро гањаху и надметаху непрекидним и све то бржим и бржим зрикањем.{S} Још су звездана кол 
рно слетали ка голубињаку, те загушеним и усплахиреним гугутањем гукаху голубицама својим некак 
</p> <p>„Моје су се очи обвикле крупним и разговетно исписаним писменима у нашим црквеним књига 
подину Кнезу дарује победу над неверним и поганим Агарјанима.{S} Бог зна добро шта су Агарјани, 
 црква тада већ беше пуна, па им јасним и звучним својим гласом мирно рече: „Јунаци!{S} Ево сти 
седој бради, а ова се повила по златним и сребрним плочама од панцера његова.{S} И Лабуд као да 
 најпре један гласоноша, па мало за њим и други, па и трећи са разних предстража, и јавише Кнез 
чедо, које ми је Бог у овако знаменитим и славним данима поклонио!“</p> <p>Снужди се кнез Градо 
тамо сад је два пута света и пред небом и на земљи!{S} Ми гледамо одавде цркву, у којој је гроб 
онио, кад узрасте поноси твојом дружбом и твојом службом, како сам се ја поносио дружбом твога  
ити и ко ли ће бити, долете на знојавом и запенушеном Јабучилу Ристивор, и сам знојав и прашњав 
ова кнез Винко, па се узе љуљати главом и намигивати на своју најближу дружину.</p> <p>Привикаш 
етио!“</p> <p>И кнез узе да врти главом и да шкргуће зубима.</p> <p>Кад већ наиђоше на саму пољ 
кају, и овда и онда један другом главом и очима знак дају, да крочи напред и да отпочне.{S} Оче 
арац, се окрете Ристифору; мрдну главом и лево и десно, и шкргутну зубма.</p> <p>„То је твоје м 
“ прихвати поп Каритон па климну главом и намигну на Ристифора, као да му даје неки уговорени з 
о речит тумач био.{S} Ускипео би гневом и сам себи говорио: „Е па шта ћеш ти с таквим народом?! 
.{S} Ето те заклињем твојим господством и твојим јунаштвом, учини ми што ћу да те молим:{S} Сах 
о — дело великог покајништва пред Богом и пред људима.{S} За мене је његово дело и јуначно и по 
Босиљки!{S} Него те још преклињем Богом и Светим Јованом, <pb n="59" /> не казуј јој да је од м 
 танким лепо повијеним обрвама, и дугом и густом црном косом.{S} Била је то лепа и милокрвна же 
види и поздрави са својим старим другом и пријатељем.{S} И није дуго потрајало па ето га натраг 
ној чудотворној моћи да својим погледом и полагањем своје руке лечи болне и невољне.{S} Шапутом 
 Кнегиња Василија је поузданим погледом и поузданом руком прострелила орлушину, те спасла живо  
њави лежаше рањен човек.{S} За војводом и кнезом Градојем уђе у крчму и сва властела.{S} Сви се 
!{S} Благо овој земљи с таквом господом и код таквих јунака!“ прихвати кнез Градоје горко подру 
{S} Слатко је било прелазити том свежом и мирисном хладовином.{S} И доиста је млади Боривоје у  
и смо подједнако пред Господином Кнезом и пред Богом криви!“</p> <p>„Господо!“ рече војвода под 
 настављаше Гојко. „С Господином Кнезом и с војском његовом отишло је по доста духовника.{S} Ос 
кажемо да смо једнога срца са Србадијом и кад нисмо једне цркве!“ И позатвараше продавнице и ра 
ода га отвори пред свом господом својом и гласно га прочита:</p> <p>„Господине војводо!{S} Мој  
опио брзо би скочио из постеље са виком и кукњавом, и полетео би к вратима као да бега од некак 
љу удари негде гром са страшном праском и трештањем, а киша се спусти као да је неко кабловима  
ку, поздрављао се милостиво с властелом и са заповедницима од чета, показивао се ведар и поузда 
ио тако весео и раздраган вином, песмом и игром, да је слабо ко знао шта бива тамо, мало само д 
{S} Да их при крије, наже пехар с вином и полагано га испијаше.{S} Али не беше испио ни до поло 
на гледаше мирно и не трепћући за сином и свекром својим и њиховом китњастом четом и свиленом з 
утра ћеш у име Божје поћи с мојим сином и са старим господарем, да као Хришћански јунаци одбије 
 њом је горело кандило, које несигурном и танком светлошћу недовољно осветљаваше мрачну собу.{S 
ше.{S} Застадоше, да се у оном мирисном и светлом јутарњем зраку поздраве и проразговарају.</p> 
 га?“ питаше старац са све већом срдњом и зашкрипа зубима.</p> <p>„Дедо,“ проговори Боривој пит 
} Војвода клечаше на земљи пред скрињом и при светлости од оне жуте воштанице писаше нешто брзо 
на Косову!{S} Викни им ти твојом старом и славном виком: „<hi>Покајте се</hi>!“ Е па шта ћу виш 
тан, запита Ристивора полаганим говором и тихим гласом:</p> <p>„Је ли тај сељак још тамо у крчм 
женско, и младо и старо — сваким јутром и сваком вечери Богу молите, да нашем цару победу даруј 
тако,“ предузе војвода појачаним гласом и срдито да говори, „кад је тако, онда вам, ја, ваш вој 
Све то говораше стари кнез тихим гласом и гледајући у свој пехар, као да се с њиме разговара.</ 
м, крупним очима, проседом густом косом и брадом, обојима небрежљиво одржаваним, у старој некак 
векром својим и њиховом китњастом четом и свиленом заставом.</p> <p>Дуго остадоше тако гледајућ 
а своју матер; а својим вижљавим растом и својим покретима подсећао је, кажу, на свога покојног 
 и видели; али нико не могаше да прстом и поуздано издајника покаже!{S} На три дана пред саму б 
и пала беше на колена, да својом густом и дугом русом косом утире са ногу Исусових покајничке с 
а ковчега, покривена војводским плаштом и шлемом, девет духовника и десети Ђакон Јеротије узеше 
арац пружи десницу, коју они са страхом и поштовањем целиваху, па онда узе говорити:</p> <p>„Си 
 то шапутом.{S} Као да са неким страхом и поштовањем очекују да се нешто збуде.</p> <p>Под шато 
лавог аксанита извезеног сребрном жицом и спутаног сребрним пафтама.</p> <p>Нагнула се била над 
 пошкропи, е да би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу и на сваком месту, и у свако 
тарем и уђе у свој сто а допаде задуван и блед, као без душе, најпре један гласоноша, па мало з 
ама, да читава војска од калуђера и дан и ноћ пева свете песме, служи, кади и метанише, па да б 
Протурише се кроз своје војнике и један и други; оба натмурена и срдита; оба с голим мачевима у 
а!{S} Него да оставим то.{S} Ви и један и други скочисте као жеравицом опржени, кад се само пом 
р не одазиваху.</p> <p>„Пали су и један и други!“ викнуше му неки Турци.</p> <p>„Ох, мој добри  
 „Седај доле у тај сто!“</p> <p>И један и други, као да су грешни ђаци пред строгим учитељем, п 
са воштаницама.{S} И сама дохвати један и стаде Боривоју с десне, док Ристивор држаше други све 
о загрли Ристивора, пољуби га и у један и у други образ па, грцајући од суза, рече: „Ја теби, д 
а прса, загрли га живо и пољуби у један и у други образ, баш као да му не беше унук него витешк 
 друго паметни, и могли би бити угледан и срећан пар људи.{S} Бога ми ћу овога часа да говорим  
p> <p>Одједаред духну поветарац, влажан и хладан.{S} Од запада ударише црни облаци па се брзо р 
 па рече кнезу Градоју да га кнез Вукан и сва друга господа моле да похита к њима, јер нађоше в 
дног џина.{S} Ристивор заспа као заклан и ркаше громко.{S} Одмах у самом почетку стари кнез збо 
и му ти од раног детињства његова веран и добар слуга био, али смо свагда мислили да у теби куц 
 на само.{S} Ти си нам свагда био веран и мио властеличић.{S} Сутра ћеш у име Божје поћи с моји 
и знао.</p> <p>Иван је био много уморан и опет не могаше ока склопити.{S} Мишљаше да се успава  
подин Кнез нешто дубоко замишљен, сетан и невесео.{S} Једно вече вечерах у двору Југовића, па и 
 је стари кнез ушао у ту дворану; сетан и невесео изишао је из ње.{S} Сетан и невесео остао је  
тан и невесео изишао је из ње.{S} Сетан и невесео остао је и за сво време док се вечерало.{S} М 
за: „Погодио си; и јесте нам Кнез сетан и невесео!{S} А и за невољу му је, јер, вели, има доказ 
ама свима по истини кажем што сам сетан и невесео.{S} Како војвода зна, постојах вечерас за мал 
животу није видео.{S} Гледаше непомичан и очима широм отвореним, и чуђаше се шта ли ће то бити. 
у глухо доба ноћи.{S} Однекуда му леден и влажан а тих трепер ваздуха запири у лице, као да се  
 <p>Кнез Градоје дочека војводу снужден и невесео, као да му лице беше засењено некаквим црним  
дине!“ прозбори кнез очевидно изненађен и полу срдит. — „Што ли је било војводи да ми тако пише 
 Богу, господо!“ рече он дубоко узбуђен и блед у лицу. „Немојте да од једнога зла, за које још  
још једнако корачаше по тераси замишљен и нем, и само шкргуташе зубима.{S} Виде Ристивор да у њ 
“ прихвати старац све већма запрепашћен и збуњен. „Како то!!...{S} Јесте ли се ви двојица јутро 
е тако да дотакне плашт и шлем војводин и да се уз то сваки војник прекрсти и викне: „Бог да те 
баш и Агарјанин, видим те јеси господин и јеси јунак.{S} Ето те заклињем твојим господством и т 
рује да неко може бити српски властелин и опет да буде готов на свако зло!“</p> <p>„Па сад си в 
твој крвни непријатељ кнез Н.“ (каза он и име, само ти га ја не казујем јер не би право било!), 
о је ко знао.{S} Изиђе владика на амвон и великим крстом благослови све.{S} Приђе Господин Кнез 
м вечерали су кнез Градоје, поп Каритон и војводин властелин Иван.{S} Ристивор је стојао смерно 
 кладенца шетаху се невесело један паун и две паунице.{S} Овда и онда закрештали би својим ружн 
оље јунаке сваке године шаљемо, да за њ и за његова лажнога свеца православне земље освајају.{S 
> <p>У турском стану удараше се у бубањ и видело се живо кретање.{S} Мало час па је неколико ст 
оворио.{S} Рањени дечко био се придигао и на леву руку ослонио, па кроз сузе у очима гледао неп 
илика, да загледамо је ли војвода могао и друкчије наредити него како је наредио.{S} Али што се 
е наш честити Господин Кнез Лазар могао и без нас да задобије победу!{S} Нека је слава богу за  
лу од тога двора још цар Тројан сазидао и да се онда тај град звао Голубац, као што су се и прв 
и сваки ланчић на коњским опремама, као и сваки колут на панцирима и по гвозденим мрежама од кл 
су на трпезу а шта да однесу са ње, као и коме и кад да насипљу пехаре вином, да не остају праз 
 малвасија и од сада бити наш оцат, као и до сада увек што је било!{S} Нека дође; ако неће, вик 
еву да сваки ко ступа у трпезарију, као и ко хоће из ње да иступи, ваља да се окрене к свецу, п 
воре, кратко је одговарао на питања као и на пријатељска изазивања.</p> <p>За софром у великој  
ак и друг нашега кнеза Градоја, сед као и он, пољуби Кнегињи руку, изиђе на двор, даде затрубит 
мичем натраг, послушаћу те и у томе као и у свему!“ рече Ристивор смерно и снуждено, и окрену Ј 
 „И Марко је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за ову нашу си 
оменух да би добро било, да се и ми као и други паметни људи вратимо дома, ти <pb n="194" /> си 
араше Миросав упорно. „Ја сам човек као и сваки други човек, и мени је прво да чувам моје име и 
 земљу и за ову нашу сиротињу, исто као и нама!{S} Него је и наша и његова несрећа што писмо мо 
речи и вели: „И Марко је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за 
д твој;“ прихвати смерно, али нешто као и невесело, Ристивор; „него опет рекао бих да се у тај  
мајеви него грешни и слаби људи баш као и они!{S} И још те за једно молим: имаш по закону права 
ним као лед, дохватио за гушу, продрмао и онда силно из постеље дигао, вичући јаросно: „Покај с 
дао у попа па би се и он крстио, клањао и спод прстима дотицао, кад год би видео да то поп чини 
о, нико га добио није; пао наш цар, пао и њихов цар; тргла се наша војска, тргла се и њихова; н 
ај устави да запита је ли војвода устао и где се може наћи.{S} Слуга му рече да се војвода опре 
ци његовој, помози нама свима да здраво и честито нашем Господину Кнезу на Косово стигнемо, и д 
Како је војвода?{S} Је ли му све здраво и мирно на дому?“</p> <p>„Нека је слава богу, војвода ј 
>„Нека је слава богу, војвода је здраво и добро, а биће и боље ако Бог да!{S} Спремао се да вес 
о на реду да се договоримо шта је право и паметно да се ради, па ћемо после већ лако слушати за 
е па ми пусти сина из сужањства!{S} Ево и његова ти се грешна жена моли да се смилујеш на ситну 
х још овога јутра!{S} Или, могли би ево и овако: <pb n="119" /> Ти, војводо, остани и дочекуј и 
ино пили и ограде прескакали, и ако ево и сад заједно пијемо, не могу те пустити да се тако муч 
етовође, па онда и лево и десно, и лево и десно, док се не распршта прва чета као плева коју је 
 трпезарију загрејати ваљало.{S} И лево и десно од огњишта стојаху — као оно у цркви пред олтар 
д лица турског четовође, па онда и лево и десно, и лево и десно, док се не распршта прва чета к 
в удараше хитро мачем по Турцима и лево и десно.</p> <p>„Тако, синко!{S} Нека виде да се ни дец 
е окрете Ристифору; мрдну главом и лево и десно, и шкргутну зубма.</p> <p>„То је твоје масло!{S 
м царским к југоистоку, и мало и у лево и у десно, и да к Царевој Громади под његов шатор довед 
а полете старцу на прса, загрли га живо и пољуби у један и у други образ, баш као да му не беше 
ом прострелила орлушину, те спасла живо и здраво чедо своје, које јој је грабљива и гладна птич 
угачку некакву молитву, крстећи се живо и скоро без прекида.{S} Ни кнез, па ни она два млада ви 
рати пост у мрс!“ рече кнез подсмешљиво и још једнако срдит.</p> <p>„То је најмање чудо, које м 
 идемо да му побијемо све што је његово и да му спалимо и разоримо све што има, да не остане ни 
у смрт.{S} Свима је нама наше отачаство и наше име подједнако мило.{S} И с тога ја велим да је  
шем двору, те ми ободосмо коње!{S} Него и опет добро покисосмо!“ говораше Боривој својој матери 
во.</p> <p>„Веруј и да не знам!{S} Него и ако ми је зазор, баш не могу срцу одолети да те не за 
оја му се расу не само по образима него и по челу, кнегиња виде да се Ристивор бори са некаквим 
и долази војска не само из близине него и из даљине, па је и право да се постара где ће људи да 
 у теби куца не само верно и одано него и крепко мушко срце.{S} Немој ти сад ту нарицати као ст 
, госпођо кнегињо; имам и ја тебе много и за нешто велико да молим!{S} Па се још предомишљам да 
 заиска да види вез, посматраше га дуго и хваљаше га много.</p> <p>Мало час па опет однекуд пот 
су да је будан: и доиста је био за дуго и дуго будан.{S} Али просто ни брком да макне, а камо л 
оценим мирисима.{S} Везиља гледаше дуго и дуго у русокосу и белолику Магдалену.{S} Гледајући је 
 је у Крушевцу и мало и велико, и младо и старо, пуно вере да ћемо победити, па је весело и рад 
: да се сви — и мушко и женско, и младо и старо — сваким јутром и сваком вечери Богу молите, да 
тискаше на своје груди младо своје чедо и горко плакаше и јецаше.</p> </div> </div> <pb n="127" 
ој, молим те, војводо, немојте, господо и браћо, него колико има нас данас овде ми да се кренем 
ти ми, војводо, — опростите ми, господо и господска дружино!“ узе стари кнез беседити. „Биће да 
рца да вам у очи погледам, моја господо и браћо!{S} Немам срца, јер осећам као да је издајство  
као у свој шатор и да је тамо сам седео и вино пио.{S} По још причаху како је Ристивор једнако  
је на томе столу и за том трпезом седео и обедовао цар Душан, кад је на војном походу на Угре с 
Гојку нека нам све исприча шта је видео и чуо у Крушевцу!“</p> <p>„Кнеже, може Гојко и не послу 
пољу пред двором свет је био тако весео и раздраган вином, песмом и игром, да је слабо ко знао  
едра, и онда седе, и поче онако невесео и замишљен да говори сниским гласом, и више као сам себ 
к, поклони се војводи, па узбуђен, брзо и силно дишући од наглог јахања, узе да говори:</p> <p> 
гама, а ово је наш сиромах војвода брзо и ситно писао!{S} Ово јутрос ако могу прочитати само би 
лушивати ни оклевати, него притеци брзо и снажно и помози, јер <pb n="115" /> ја сам твој човек 
<p>„Нека да Бог да би ти се санак убрзо и испунио!{S} А сад пођите у десно; тамо, видите, иза о 
ече. „Шта ћемо на Косово?{S} Бој се био и свршио, војске се тргле, шта ћемо ми сад на Косову?!“ 
у што се око ње и њене свите згрнуо био и поче да им говори:</p> <p>„Хвала вам што сте дошли, д 
а, ето оружја!{S} Кнез вас је поздравио и пита вас: хоћете ли допустити да само он један, стара 
 опет рањеник ућута.{S} Беше се узбудио и сузама облио.{S} У оној гомили око њега сваки притаји 
р не знаш да би се он томе тако зачудио и тако разгневио, да ме више никад погледао не би; а на 
истар поток, на коме сам се ја већ умио и Богу помолио.{S} Идите те се умијте и ви, и Богу помо 
е <pb n="131" /> нас кнез Градоје кумио и преклињао да се крећемо?!{S} Јес’, али војвода хоће д 
 далеке даљине.</p> <p>Ристивор отворио и очи и уста, забленуо се у нешто, чисто се скаменио.</ 
илог цркви, коју си ти саградио, окитио и обдарио!“</p> <p>„Чудни сте створови Божји, ви жене!“ 
ово.{S} Настала беше мртва тишина, како и треба да је у глухо доба ноћи.{S} Однекуда му леден и 
да помогну да Србљима правду даде, како и сами желе!{S} Ето, та су писма отровала и срце Господ 
који би сви радо за тебе изгинули, како и треба кад си нам господар!{S} Знамо ми да си ти на зл 
цима и пружи је кнегињи. |</p> <p>„Како и сама знаш, сад о Митровдану, који долази, навршиће се 
с који брујаше звонко, свечано а некако и тужно као велико звоно на Крушевачкој цркви кад оглаш 
њиме.</p> <p>У двору се већ више никако и не дизаху сребрни кондири и златни пехари са трпезе,  
и служио од свег срца, јер ми је и лако и мило било да вас све слушам и служим; а пазили сте ме 
 с писмом за госпођу.{S} Све то ја тако и учиним а он оста пишући под шатором.{S} Кад дође Иван 
 себе и коње до пред зору!“</p> <p>Тако и учинише.{S} Одседлаше и распасаше коње, простреше црв 
и, попе, да меримо снагу!“</p> <p>„Тако и ја велим, кнеже!“ одговори поп, па збаци са себе мант 
ог саградио!{S} Зар не видиш ово велико и дивно кубе, које је бог наместио над Косовом?{S} Зар  
е!“ Ето што се мој дед заветова да нико и никад у ову трпезарији ући неће, а да се три пут не п 
 у Крушевцу!“</p> <p>„Кнеже, може Гојко и не послушати мене свога војводу, а тебе, који си с Го 
а се и сами стиде — оборили главе ниско и узели кљуцати у камене плоче.</p> <p>Ниско поврх леја 
а,“ настављаше Гојко, „причаше ми Бошко и друге жалости.{S} Дошла су, кнезу, вели, у руке тајна 
д вас тражим то је: да се сви — и мушко и женско, и младо и старо — сваким јутром и сваком вече 
ед дворем, покидаше се кола, те и мушко и женско, и старо и младо, потрча кнезу и његовој чети  
 да је право да због наших грехова мало и прострадамо и јесте право; ако нам Бог већ неће опраш 
з снаху своју као изненађен, па се мало и намргоди. „Не могу ја једном бунтовнику никад опрости 
ођу друмом царским к југоистоку, и мало и у лево и у десно, и да к Царевој Громади под његов ша 
во је добро што ти је у Крушевцу и мало и велико, и младо и старо, пуно вере да ћемо победити,  
; по тешко али равномерно дише; по мало и хрче.</p> <p>Поред ногу његових испружила се беху и с 
а.{S} Да попови и калуђери хоће по мало и да измишљају, то сви знамо...“</p> <p>„Је си чуо, кне 
заједно сломило га је.{S} Срце му нагло и силно закуца — последњим куцањем.{S} Паде мртав кнез  
 пред људима.{S} За мене је његово дело и јуначно и побожно.{S} Како може бити да црква не да о 
уно вере да ћемо победити, па је весело и радосно!“</p> <p>„Славе ми,“ прихвати кнез Вукан, „ни 
мо?!“ И онда сви у глас повикаше весело и радосно: „Да пођемо сви на Косово!{S} Тамо да гинемо! 
Кнез Градоје састави веђе, намршти чело и гледаше преда се застиђен, а образе му пламенови обуз 
хну тешко, пригну се и пољуби га у чело и готово рећи шапну му на ухо: „Поздрави твога оца а мо 
за које још и не знамо је ли доиста зло и колико је, правимо још једно!{S} Тешко је мени да нос 
ло на десно било на лево, па ма то било и у саму смрт.{S} Свима је нама наше отачаство и наше и 
ли некаква опора сухота стезаше му грло и угуши глас, јер се у томе часу на прагу од њихове соб 
или, као да је од један пут сунце зашло и ноћ настала!{S} Боривоје рече своме <pb n="183" /> де 
а због наших грехова мало и прострадамо и јесте право; ако нам Бог већ неће опраштати, па добро 
еликих.{S} Велике већ и од невоље знамо и познајемо: али с оним малима права ти је напаст.{S} Т 
кој.{S} Неколике слуге жураху се и тамо и амо.{S} Првога који дође на дохват староме кнезу овај 
астављаше кнез па немирно ходаше и тамо и амо, а оборио главу сниско на прса.</p> <p>„Кнеже,“ у 
алим на покајање!“</p> <p>„Па да пођемо и ми с тобом, дедо!“ рече Боривој.</p> <p>„А то не може 
 напразно; „Покајте се!“ Да се покајемо и да му се помолимо, па да грешном телу одмора дамо!“</ 
слугама. „Дајте, господо, да се дигнемо и пехаре испијемо у славу и у здравље духовника који се 
 ти загазиш у турску војску, загазићемо и ми, па већ како нам Бог да!“ рече млади Боривој гласо 
ијемо све што је његово и да му спалимо и разоримо све што има, да не остане ни камен на камену 
љ наступа на наше положаје!{S} Клекнимо и помолимо се Господу, да нас благослови, да се данас х 
још у твојој чутури има.{S} Да одморимо и себе и коње до пред зору!“</p> <p>Тако и учинише.{S}  
а Кнеза, а не овде да чамимо, пијанчимо и у заваде долазимо!“</p> <p>„Немој тако, кнеже!“ прихв 
 мојим људима, да се вратимо откуда смо и дошли, а ти иди сам на Косово!“</p> <p>„Нека ти, војв 
 лепо извезене, торбице по велико писмо и предаде га кнезу.</p> <p>Прихватив писмо у своје руке 
 Али не имађаше куда, па изиђе полагано и све као да се о нечему предомишља.</p> <p>На срећу на 
у му старац пружи, и целива је полагано и побожно као да је каква светиња,</p> <p>„Добро нам до 
 Каритону, који и сам корачаше полагано и свечано, као да је главом Пећки Патријарах а не онај  
последње цјелованије“, онда он полагано и свечано приђе први ка ковчегу у коме мртав војвода ле 
бро а мекшим од сребра.</p> <p>Полагано и смерно, и све бирајући где ће ногом да стане, Ристиво 
 помињати име војводе Радича, кад давно и давно буде поборавила наша имена!“</p> <p>Кад се већ  
ојводина сина.{S} И свршише га и славно и сјајно.{S} И кад објавише народу на пољу пред дворем  
н Топлица.{S} Милош севаше очима гневно и срдито викну момцима: „Коње!{S} Овамо коње!“ Испадоше 
војка; обоје сте млади, али сте и једно и друго паметни, и могли би бити угледан и срећан пар љ 
/> на Голубињој Реци чуло се непрекидно и убрзано крекетање жаба, као да оно велико коло од мли 
ушна својој госпођи, приђе она слободно и право к Ристивору, извади иза свога паса киту мирисно 
јводе Милоша.{S} Наступасмо ми слободно и све кликћући.{S} Потиснусмо лево крило непријатеља, а 
ласку у шатор заустави се.{S} Замишљено и тужно погледа у свога старог седог слугу Некудима.{S} 
у гроб на ковчег војводин рекав искрено и од срца: „Нека ти је лака земља српска!“ Постојаше св 
, преврнуше све што у њој беше смештено и не нађоше ништа.{S} Али кад дигоше сребрни шлем, који 
рију водећи за руку кнеза Гојка, снажно и лепо развијена човека од својих четрдесет година, с л 
ни оклевати, него притеци брзо и снажно и помози, јер <pb n="115" /> ја сам твој човек, а ти си 
Прекрсти се живо неколико пута, побожно и са светим страхом целива икону, па онда приђе још бли 
ојничке господе, те их не замени сложно и смерно појање игумана Пајсија и његове браће духовник 
ји си достојан те части!“</p> <p>Сложно и весело привика сва она господа да је све тако како во 
унаци и браћо!“ проговори војвода тужно и невесело, и опет некако свечано окренув се властели с 
куд испод земље долази, и да тако тужно и тако жалосно запомаже.{S} Чинило јој се, као да то шт 
.{S} Све јој сад тако страховито празно и пусто и чисто ледено изгледаше!</p> <p>Отиде у конат  
њима, час опет <pb n="13" /> отаче вино и меша у њ некакве траве и по мало меда.{S} Час поји тр 
ецо моја!“ узе старац да говори озбиљно и са очевидним узбуђењем, „ево је приспео час да се рас 
га кнез онда опет потапкао па задовољно и осмехујући се проговорио:</p> <pb n="184" /> <p>„Ха,. 
о, који једва дочека да се заборави оно и сувише искрено излетање Винково у прошлост. „Прво је  
ушкујете само грмљавини, те ситно звоно и не чујете?{S} Хајде, кнеже, време је!“</p> <p>Кнез по 
да мислили да у теби куца не само верно и одано него и крепко мушко срце.{S} Немој ти сад ту на 
мени није мио.{S} Тебе, који имаш верно и храбро срце, молим не као слугу него као млађег брата 
е слушаше Иван како Ристивор равномерно и дубоко дише.{S} Није дуго потрајало па грло Ристиворо 
з бледе образе.</p> <p>Сад приђе смерно и Ристивор.{S} Гологлав дубоко се поклони пред старцем, 
стурио!“</p> <p>„Славе ми!“ рече смерно и опет сасвим поуздано кнез Градоје, — „Славе ми, ништа 
ме као и у свему!“ рече Ристивор смерно и снуждено, и окрену Јабучила натраг путем, којим су ма 
Господине војводо!“ узе опет реч смерно и невесело Ристивор, — „ја још не доврших све што ми мо 
а стало у редове испред шаторова, мирно и у највећој тишини очекујући нешто.{S} Није дуго траја 
је више било суза.{S} Она гледаше мирно и не трепћући за сином и свекром својим и њиховом китња 
....{S} Има смрти,“.... рече кнез мирно и поуздано.</p> <p>У том изиђоше на сами врх брда. </p> 
стише мачеве у корице, па стајаху мирно и без ромора, очекујући да виде шта ће сад да буде.</p> 
 гомиле народа, поздрављајући га гласно и срдачно: „Помози вам Бог, децо моја!“</p> <p>„Кад сељ 
, што их нема!“ уздахнуо би Кнез гласно и дубоко.{S} Па би онда опет духом пренуо и кликнуо сво 
рвоме реду, развише у два крила и десно и лево, и повише у полумесец у средини којега стојаше к 
Старац се само окреташе са коња и десно и лево, па погледима пуним презривости погледаше у оне, 
Боривој узе да чита на глас, разговетно и размерено:</p> <p>„Од Војводе Радича кнезу Градоју, љ 
рво место, а срце друго!{S} Ако паметно и хладно размислимо видећемо на мах, да после свега што 
арца, па и сам корачаше полагано, сетно и невесело.</p> <p>И није то била само једна жалост што 
Славу Крилатицу!{S} Е нека им је срећно и честито, и јесу бољи јунаци од нас!“</p> <p>„А шта ми 
ма.{S} За мене је његово дело и јуначно и побожно.{S} Како може бити да црква не да опојати так 
 и о Господина Кнеза!{S} Ово је страшно и ужасно!“</p> <p>„Сви смо се ми подједнако о Господина 
е се кола, те и мушко и женско, и старо и младо, потрча кнезу и његовој чети у сретање.{S} Млад 
селака жупе од Орлова Града.{S} И старо и младо похитало је у чистом празничном руху, да пожеле 
, да нас благослови, да се данас храбро и срећно боримо за свете цркве његове и за православни  
воду у твоје руднике, потопише и сребро и злато!“</p> <p>„Опрости ми, војводо, — опростите ми,  
p> <p>„Ко издаде, издало га свако добро и овога и онога света?!“ питаше књез Вукан час жут час  
 јутро и добра срећа, дедо!“ рече ведро и весело Боривој и, устав хитро, смерно приђу к руци ст 
њем, да у што већем броју сложно, хитро и весело на Косово дођу.{S} И још им кажи да великом кл 
оре!... ни корака напред!“ викну жустро и срдито Турчин. „Не будал’-те но се предајите!“</p> <p 
 па смерно рече:</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, господару!“</p> <p>„Добро ти јутро и доб 
ећа, господару!“</p> <p>„Добро ти јутро и добра срећа, дедо!“ рече ведро и весело Боривој и, ус 
у трпезу, са које заједнички једосмо со и хлеб <pb n="92" /> и писмо вино један другом у част и 
лубовићи стекли били.</p> <p>Била је то и богата кућа.{S} Још од пре <pb n="2" /> сто година у  
 прихвати Ристивор. „Ево шта: што ти то и ми!“</p> <p>„Не можете ви што и ја, и не требате ви ш 
абрати шта се то управо десило, нити то и данас знам.{S} Једно вам као поуздано казати могу: ни 
 будем.{S} Знам добро да је он могао то и друкчије да нареди, јер има међу вама који би по слав 
е само да је било издајника; сви смо то и осећали и видели; али нико не могаше да прстом и поуз 
и има нешто што добро није!“</p> <p>„То и јесте оно што је мучно!“ прихвати Гојко. „Има вам, бр 
тором стојао је прав као бор, а у злато и скрлет одевен Санџак-Бег, заповедник ове турске војск 
сребрним кандилима пред иконама у злато и драго камење окованим, беху искупљене неколике дворки 
удна и мучна времена настала кад је ето и старом орлу од Орлова Града невоља, да своје мисли са 
ви не бејаше.{S} Али мало после њих ето и војводе, па онда, један по један, дође мало не сва го 
сто поред ње.{S} На моју препаст, чисто и јасно угледах цара како седи у томе столу; наслонио л 
рпере, била то кривица — нека је просто и од мене, и нека је занавек опроштено.....{S} Народе,  
 јој сад тако страховито празно и пусто и чисто ледено изгледаше!</p> <p>Отиде у конат свога си 
инута госпођа Манда, — „опрости ми, што и ја једна женска глава хоћу да судим о пословима витеш 
 <p>„Па и не знам вам, господо, све што и како би!“ настави рањени витез. »Знам само ово што ћу 
можете ви што и ја, и не требате ви што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја ћу да загазим у турску во 
о ти то и ми!“</p> <p>„Не можете ви што и ја, и не требате ви што и ја!“ рече кнез Градоје. „Ја 
акојако!{S} И ако је младост готово што и лудост, опет немој мислити да ја не видим шта си и ку 
 се друг другу на рамена, па ако ко што и проговори, проговара то шапутом.{S} Као да са неким с 
х распрштаваху својим веселим а покашто и дрским доскочицама.{S} Изгледало је као да се неки св 
дубоко.{S} Па би онда опет духом пренуо и кликнуо својима: „Држ’те се јуначки, децо моја, Бог ј 
а.</p> <p>„Звала сам те,“ поче она тихо и одмерено да говори; „звала сам те, да проговорим с то 
трајало па грло Ристиворово зајеча тихо и потмуло као неком јеком од гусала, као да је млади ви 
p> <p>„Опрости ми, дедо!“ прихвати тихо и очевидно узбуђена и забринута госпођа Манда, — „опрос 
 Косово пред Видови Дан.{S} Онако добар и милостив, какав је увек, рече ми: „Гледај, синко, да  
но причестише, онда кнез Градоје, ведар и готово весео, громким гласом викну:</p> <p>„Јунаци!{S 
поведницима од чета, показивао се ведар и поуздан; хвалио би кад би наишао на весела и добро оп 
ако није друго него онако!“</p> <p>„Зар и ти знаш шта је паметно?!“ рече кнез подругљиво.</p> < 
 наишли на чудне гласе!{S} Прво, крчмар и крчмарица причају да је прошле ноћи, тако пред поноћ, 
дар заповеди да ти кажем!{S} Док крчмар и крчмарица причаху што су као прошле ноћи од Босанаца  
прости нам, Господару, опрости нам; јер и ако јесмо људи без добре среће, нисмо људи без верног 
{S} Ако у томе стигну Добримир, Десимир и Богдан, онда ћемо се у Понедеоник зором кренути; ако  
“ прихвати Ристивор, „оно кнез Добромир и кнез Вукан говораху паметно, и никако није друго него 
 срећнијега повратка у славни свој двор и међу нас, који би сви радо за тебе изгинули, како и т 
проштено.....{S} Народе, чувај нам двор и слушај кнегињу!...{S} Кнегињо, води бригу о народу на 
а доврши што је почео!“</p> <p>Ристивор и Иван отпратише кнеза до на праг од његове собе на прв 
ља подвлачи.{S} Него опет кроз тај умор и ту сетност благородство њене душе, и госпоственост ње 
ла је блеђа но обично; у очима јој умор и сетност, под очима плава сенка коју душевна боља подв 
аде кнез Градоје с Боривојем пред шатор и чуше доиста жагор велики и запомагање.</p> <p>„Дедо,“ 
 свршеном крштењу, повукао у свој шатор и да је тамо сам седео и вино пио.{S} По још причаху ка 
итомир се тада примаче к уласку у шатор и слушаше пажљиво.{S} А стари кнез већ у велико почео с 
на, а већ ја се могу Богу молити за вас и без вас!“ И одоше попови и ђакони да траже коње и ору 
ако дођох у двор ваш.{S} Слушао сам вас и служио од свег срца, јер ми је и лако и мило било да  
сподо!“ узе реч кнез Винко. „Слушам вас и чудим се и начудити вам се не могу!{S} Ама пустите ви 
 доведем!{S} Огреших се ја грозно о вас и о Господина Кнеза!{S} Ово је страшно и ужасно!“</p> < 
асом па му приђе ближе.</p> <p>Тај глас и онај њен поглед пун доброте и сажаљивости растопи лед 
 да видимо да ли је какве поруке за нас и за своју војску оставио.{S} Камо га Иван, камо Некуди 
ла Часнога Крста, била са сваким од нас и са свима нама који излазимо да се боримо за Крст Часн 
просто од мене!{S} И нека су ти и данас и свагда Бог и свети Јован на помоћи!“</p> <p>Грунуше Б 
благосиљати свакога од њих ко нам данас и у добри час стигне!{S} Нека се одвоје од сваке стотин 
, чамити и пијанчити.{S} Ево ћемо данас и сутра сви заједно прегледати оружје и опрему у оне во 
ак људи с којима се кнез Гојко мало час и сам врати!“</p> <p>„Зар у истини тако?!“ викну старац 
одо!“ рече војвода подигнув главу у вис и окренув се свити својој; „нека нам се војска ноћас од 
; дремајући прозборио би нешто кроз нос и неразговетно, па опет застао, док га сан сасвим не за 
еба.</p> <pb n="63" /> <p>Згрну се свет и с једне и с друге стране отворенога пута, и заћута ка 
ветарац са запада понео би отуда звекет и бубњаву, и донео их да издахну под зидинама од Орлова 
руги још су много кивни; побиће се опет и још горе, чим се уклонимо ми који их раздвајамо!“</p> 
а, а одвоји се и трећа чета од двадесет и једног коњаника и пође за оним двема. </p> <pb n="199 
ут између две заставе, повезао двадесет и пет ватрених коња, оседланих, заузданих и поткованих, 
људи кажу набројили су на њему двадесет и три ране!“</p> <p>„Двадесет и три ране!“ понављаше ст 
ко то на вази јунаштва вреди. „Двадесет и три ране!{S} Па добро је, синко Ристиворе!...{S} Је л 
 двадесет и три ране!“</p> <p>„Двадесет и три ране!“ понављаше старац подигнув очи увис, као да 
ађег...“</p> <p>„Нека ми је и деведесет и пет“, пресече га кнез долазећи у све већу ватру и уда 
сет и пет!“</p> <p>„Мени јесте шездесет и пет, али теби је, кнеже, у најмању седамдесет и пет,  
ом; „мени је седамдесет а теби шездесет и пет!“</p> <p>„Мени јесте шездесет и пет, али теби је, 
а Косову, ти старац један од седамдесет и пет лета, с једним дететом, какав је ето наш млади го 
ко у овој кеси овде саставио седамдесет и девет Млетачких цекина.{S} Сада те молим, светла, вел 
ли теби је, кнеже, у најмању седамдесет и пет, само се вазда издајеш за млађег...“</p> <p>„Нека 
кренув се целоме ономе доиста у препаст и жалост порушеноме збору господе, рече:</p> <p>„Е јесм 
92" /> и писмо вино један другом у част и у здравље.{S} А молићу и вас, свети оци, и вас, госпо 
 што се зове Хришћанска самопрегоривост и Хришћанска милосрдност!{S} А Оче Харалампије, зар ниј 
з к владици, прими из његових руку крст и окрену се к нама рече: „Ево за све вас целивам распет 
опре до старога кнеза, пољуби га у скут и у руку, па га поведе к двору отвореним путем кроз нар 
га у руку, а војводини дворани и у скут и у руку.{S} Свакоме се на лицу видела радост, што ето  
тит нам био!“ док га они љубљаху у скут и у руку.</p> <p>Кад се све то сврши, кнез замоли да му 
свечано стари кнез Градоје дубоко ганут и сузе ронећи.</p> <p>„Бог да га прости!“ викнуше сви о 
 заставу приклоне тако да дотакне плашт и шлем војводин и да се уз то сваки војник прекрсти и в 
у те јој свилене кићанке целиваху плашт и шлем војводин.{S} Само Ристивор не могаше при том узд 
е српске јунаке.{S} Чињаше му се да већ и не може бити друкчије него да ће Бог и свеци Хришћанс 
седла.</p> <p>Кад видеше кметови да већ и стари кнез приђе к Лабуду и узимаше у руке узде да у  
иним снађе попа неко зевање.{S} Кад већ и трећи пут зевну, учини се попу да се већ и свецу доса 
 пуно, и малих и великих.{S} Велике већ и од невоље знамо и познајемо: али с оним малима права  
рећи пут зевну, учини се попу да се већ и свецу досадило, па се окрете, даде благослов и пружи  
Милош, а за њим узастопце Иван Косанчић и Милан Топлица.{S} Милош севаше очима гневно и срдито  
ут, па онда с тешким уздахом диже главу и рече:</p> <p>„Страшније заповести не можеш ми ни изда 
дљива девојка.{S} Најпосле подиже главу и погледа право у очи госпођи кнегињи, и узе да говори: 
урака, подигоше полагано старчеву главу и прса, подупреше га гужвом од простирака и свакојаких  
тно, најпаметније је чувати своју главу и своју кожу; али онда нема више јунаштва на свету!“</p 
b n="57" /> чуваћу његову сребрну главу и златна прса, и слатко ће ми бити да погинем ако њега  
да се дигнемо и пехаре испијемо у славу и у здравље духовника који се не деле од свога Господин 
а.{S} Војвода међу тим приђе к Миросаву и Витомиру па, у знак да им прашта, пољуби се с њима.</ 
гне да Србадији и Хришћанској вери нову и светлу победу славно задобије!“</p> <p>Скочише на ног 
се, човече, та сам онај народ на Косову и око Косова па да даде не једну него две војске!{S} Им 
цу Пајсеју, очита ми опроштајну молитву и облакша ми, а још ће ми лакше бити ако ми мој слуга о 
тако дивне приче.</p> <p>„О, хвала Богу и Мајци Божјој, дете моје, што стиже у двор пре овог чу 
у нека и буде, и ништа вам ја и не могу и нећу опростити!“</p> <p>Па се онда кнез три пута побо 
је Витомир увредио мене жива, који могу и да се браним и да опростим!“</p> <p>„Тако, децо моја! 
 кроз колике беде и невоље!{S} Сам могу и проћи куд сам намерио, а с вама двојицом теже је то.{ 
у, бледе и сузе ронећи, гледаху у младу и красну госпођу своју, која, седећи на посниском а шир 
сав мокар, хиташе да се јави своме деду и својој матери.{S} Ристивор му у неколико речи исприча 
и овде три дана.{S} Чини се и моме деду и свој чељади да нека тешка брига лежи страноме витезу  
еда, па онда посрћући приђе к моме деду и паде на колена.</p> <p>„Ево да ти се исповедим!“ узе  
а својим дедом — изведе га пред војводу и рече:</p> <p>„Ево ко ће се јуначки одазивати твојим п 
рима у трпезарију.{S} Ето питај војводу и ову другу господу, нека ти они кажу, а да ти ја не ка 
 n="138" /> око себе сву велику господу и властелу.{S} Храбрио је оне који казиваху како их нек 
 учи књигу| Ех, тај узео да соли народу и мени памет. „Знате ли ви, браћо,“ вели, „знаш ли ти,  
тови да већ и стари кнез приђе к Лабуду и узимаше у руке узде да у седло ускочи, изгураше силом 
и женско, и старо и младо, потрча кнезу и његовој чети у сретање.{S} Млада момчад удари у кликт 
уху, да пожеле срећан пут староме кнезу и рођацима својим, који с њиме на Косово полажаху.</p>  
сто руку, народ весело довикиваше кнезу и чети његовој: „Добро нам дошли, јунаци, и у добри час 
да заједнички пожелимо срећан пут кнезу и кнежевој војсци!...{S} Мене и вас од данас везује нов 
.</p> <p>„Ма, шта вреди Господину Кнезу и педесет хиљада људи, који су далеко од Косова, кад се 
да се кренемо, не би ли Господину Кнезу и нашој браћи на Косову стигли што пре; а кнез Будисав  
м гласом, „наравно, према греху требају и молитве, и метанија, и постови, па..... разуме се, пр 
 Преча је мени малвасија.{S} Нек чекају и кнез и војвода!“ И ето не хте да дође!</p> <p>Ражљути 
рели људи стадоше око мене да пијуцкају и да гласно премишљају.{S} Кад навалих да се <pb n="46" 
гаше видети како се господа поздрављају и питају за јуначко здравље, раздрага се милином па узе 
И није чудо да лажеш, јер су те с лажју и увели у властелу кад те је твоја мати себарка продала 
ици?{S} Тек му показах кнегињу Василију и испричах му како је спасла своје чедо од орлушине, <p 
Божје, да наставимо пут!“ рече Боривоју и Ристивору. „Него не можемо још у Грачаницу.{S} Не мож 
ма по њиви; пригибљу се ниско по класју и светлуцавим срповима жњу зреле јечмове.</p> <p>„Да ст 
одговарају; али са њихове жалости у оку и са намрштених чела њихових народ чита, <pb n="134" /> 
асеоцима узбунише и жене и децу и стоку и живину, а мушкадију отераше на Змајев Вис.</p> <p>Ран 
причаше, како је Кнез Лазар писао Марку и нудио му да му од своје драге воље пред српском госпо 
ома твога, не оклевај него крећи војску и жури се ка Косову. <pb n="126" /> Твој клетвеник кнез 
царем Муратом да му преда српску војску и српскога цара, само ако се иза тога престо српски пок 
га виса кнез Градоје показа своме унуку и својој чети беле куле и зидине од Двориња, двора војв 
кнезу Градоју, кад овај дохвати за руку и једнога и другога па их поведе у свој шатор, гунђајућ 
-Бег извади из свиленог паса свога белу и као паучина танку свилу завијену једну као колајну о  
урезан био напис, како је на томе столу и за том трпезом седео и обедовао цар Душан, кад је на  
 заповест „Стој!“ Застаде им реч у грлу и дах у грудима, све са лепоте призора који им се изнен 
 и ви!{S} И њему куца срце за ову земљу и за ову нашу сиротињу, исто као и нама!{S} Него је и н 
зашто је то зло дошло на ову нашу земљу и на нашу цркву?!{S} Ево да вам кажем: прво, зато што с 
 Свети Јован и на путу и на бојном пољу и на сваком месту, и у сваком часу, на помоћи били!</p> 
а кнежева, да се по ново склопе и да му и рамена и мишице и плећа и јуначка прса дохватају.</p> 
ногу мога господара, јер хоћу да сам му и у гробу верни слуга његов!“ Ето смо људи тврда срца,  
пригибаше и спод дотицаше онако како му и господар чињаше.</p> <p>Два пута или три пута прекиде 
д ме је већ запитао, право је да и њему и вама свима по истини кажем што сам сетан и невесео.{S 
и на једног од вас.{S} Дужан сам и њему и вама да покажем бар да видим колико сам се огрешио, и 
 војводом и кнезом Градојем уђе у крчму и сва властела.{S} Сви се ћутећки искупише око рањеника 
црним облаком.{S} Уведе војводу у крчму и одведе га право ка огњишту, на коме не бејаше ватре,  
д шатор, предаде запечаћену књигу Ивану и рече му: „„Добри мој синко, појаши што брже можеш; ка 
тојавањем старога кнеза спреме за храну и пиће његове чете брзо су се довршивале, те је кнез мо 
реба! <pb n="155" /> Па онда мене зовну и нареди те унесох под шатор к њему ону велику скрињу,  
чистих листина и седе да пише на колену и чекаше да му војвода почне казивати у перо.{S} Али му 
 мачем о бедрима, дугим копљем о рамену и шестоперним буздованом о јабуци од седла — ставио се  
ити, док га мало по мишици, и по рамену и по глави не окрзнуше!“</p> <p>„А мој слуга Ристивор&g 
бриса рукавом зној са чела па се окрену и погледа у свеца.{S} И као да не могаше да поднесе све 
Заборависте шта дугујете нашем домаћину и нашем војводи!{S} Заборависте шта дугујете својој дру 
рихвати војвода. „Поћи ћемо ми на војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гинемо ка 
сви ту гологлави, док се гроб не загрну и дрвена крстача не утврди.</p> <p>Кнез Градоје тада за 
ва Града могли сте угледати слику мирну и опет пуну боје.</p> <p>По белим плочама од авлије и о 
х пустише своје погледе, да се сусретну и загреју под јаким зрацима сунца; и тим првим и послед 
нака.{S} Вежбао их је у брзом исукивању и витлању мачева, и у поузданом управљању коњима.{S} Ри 
,“ прихвати кнез; „а то је: да сам дању и ноћу у средини моје чете и с мојим људма!{S} Не замер 
а се успава на оном једнозвучном гуђењу и хркању Ристиворову као на љуљашци, па не могаше.{S} П 
синовци моји, него да одстојимо јутрењу и да почнемо дан дворећи Господа Бога и Свеце његове.{S 
почела беше.{S} Осем духовника у олтару и по једнога или двојице иза певнице никога другог у цр 
сви дугујемо у оваким данима нашем цару и отачаству!...{S} Кад не бих мислио да нам је вино моз 
, и да се јуначки и славно за нашу веру и отачаство заложимо.{S} И још ти се молим смилуј се на 
а настала велика завада и у самом двору и међу заповедницима од војске.{S} Господин Кнез и Госп 
, молим ти се за сву нашу чељад у двору и за све наше људе ван двора; молим ти се и за нашу сто 
есече га кнез долазећи у све већу ватру и ударив песницом о трпезу, — „наш Господин Кнез је срц 
зна добро шта су Агарјани, а зна шта су и ко су православни Срби.{S} По нашој људској памети пр 
 Ристивор не одазиваху.</p> <p>„Пали су и један и други!“ викнуше му неки Турци.</p> <p>„Ох, мо 
 Вукан онако паметно одвраћао, зар нису и ти људи срца јуначна?!“</p> <p>Па онда кнез Градоје с 
ебески Јерусалим води право уз ону косу и кроз турску војску, и ко зна још кроз колике беде и н 
} Везиља гледаше дуго и дуго у русокосу и белолику Магдалену.{S} Гледајући је срце јој се полаг 
 беломе руху а према растопљеноме злату и пурпуру којим небо на западу букташе, изгледаше као н 
а и среће <pb n="164" /> на овоме свету и о стварности и непроменљивости велике милости Божје.{ 
 е да би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу и на сваком месту, и у сваком часу, на 
 другом у част и у здравље.{S} А молићу и вас, свети оци, и вас, господо другови и пријатељи, д 
 те она гори вечном неугасном светлошћу и својим трепетом храбри људе на јуначка и Богу угодна  
како се укрепило новом једном храброшћу и новим поносом.{S} Он разви свилену заставу Орловића,  
S} Млади Боривоје чу како се довикиваху и дозиваху, и како се певање пресече као оштрим ножем.{ 
дарише црни облаци па се брзо развијаху и застираху небо.{S} Крупне капље дажде почеше падати п 
 пехарима пуним вина, па се поздрављаху и питаху за јуначко здравље.{S} Никоме се од својих дру 
ој трави око оног храста, жустро гањаху и надметаху непрекидним и све то бржим и бржим зрикањем 
<p>Поред ногу његових испружила се беху и спаваху два хрта, један бледомрк као срндаћ, други си 
постови, па..... разуме се, према греху и прилози!“</p> <p>„Кад је тако,“ прихвати кнез Градоје 
ст. „Прво је добро што ти је у Крушевцу и мало и велико, и младо и старо, пуно вере да ћемо поб 
лима и засеоцима узбунише и жене и децу и стоку и живину, а мушкадију отераше на Змајев Вис.</p 
, шкргутну мало зубима, поцрвене у лицу и срдито прозбори:</p> <p>„Ја већ видим да ћете ви мене 
Градоје, који сав беше поцрвенео у лицу и коме очи севаху гневом. „И још много пре може он да б 
, да уза свој грех узимаш на своју душу и мој.{S} Ми смо, истина, људи зле среће, али нисмо кук 
, војводо, како вас одмах онда световах и мољах и преклињах, како своје синове и браћу своју, д 
о обично дође први на јутрење.{S} Бејах и ја у свити његовој.{S} Тек што исцелива иконе пред ол 
о, како вас одмах онда световах и мољах и преклињах, како своје синове и браћу своју, да се одм 
збуни, па ма како било.{S} С тога одмах и драге воље пристаде на ово што стари кнез од њега тра 
шем не може се опојати!“ прихвати одмах и одважно игуман Пајсеј.</p> <p>„Како да не може!“ запи 
ај весели жагор прелажаше у гласни смех и у јасни кликот из девојачких грла, кад млади војници, 
ите; па онда напојте коње, оседлајте их и за пут припремите, па дођите да се још једном заједни 
жу има их већ пуно обрањених, а биће их и мртвих.{S} Похитајмо, да уставимо тај покор!“</p> <p> 
 вино цео дан, и ево промукох молећи их и корећи их, и једва једвице петорица приђоше да се рук 
е месту, војводо, овога часа отерао бих и једнога и другога из дружине, у којој је поштених људ 
, господо, бити, да нам усред нас живих и наше војске неко убије војводу нашег?!“ питаше кнез Г 
 вам наставим!{S} По ужурбаности млађих и по забринутости и замишљености старијих војвода и кне 
ско поврх леја од цвећа и поврх широких и шарених стаза у перивоју, хитро су вијугале плаве лас 
, дао преко светих калуђера Хришћанских и преко хоџа муслуманских разгледати старе хрисовуље, и 
а, а терасу наслонио на зидове од малих и великих одаја и дворана у којима је живео.{S} Са те т 
дговори Ристивор. „Има их пуно, и малих и великих.{S} Велике већ и од невоље знамо и познајемо: 
ва, оплетена била, читав венац од белих и румених ружа.</p> <p>Још пре него што почеше делити ц 
е било погледати на ову слогу од топлих и нежних боја и мирне свечаности.</p> <p>Млади Орловић  
пет ватрених коња, оседланих, заузданих и поткованих, па их цвећем окитио као да су коњи сватов 
радоје стадоше по средини између једних и других војника.{S} На заповест војводину спустише мач 
, и лако је господи!{S} Ако коме од њих и одлети глава, није тешко деци његовој, јер остају дво 
убором Голубињеске Реке, која испод њих и мимо њих протицаше.{S} Дивно је било са оне терасе пу 
рода, пуно света свакојака, пуно слепих и кљастих просјака, <pb n="78" /> сасвим као на каквом  
!{S} И ето вам, господо, све што знадох и знадем да вам кажем.{S} А сад нека нам свима Бог на п 
S} Мало за тим паде ми коњ мртав, падох и ја рањен.{S} Мора бити да сам дуго без свести лежао,  
ице на ватру у трпезарији; ја их унесох и полагано спуштах, и онда чух како Светогорац рече да  
бе смем да призивљем, јер си нам светац и велики наш помоћник ето већ седам стотина година!{S}  
е је учио витештву, и који ми је и отац и мајка.{S} И неколико пута приступах му, али <pb n="58 
 једно славно име, које су ти твој отац и твој дед светло предали, које ти треба светло да очув 
ене.{S} Женскадија тек сад удари у плач и кукњаву.{S} У госпође Мандалене није више било суза.{ 
ми мој слуга опрости за сваку преку реч и за сваки преки чин!“ „Немам ја шта теби праштати, мил 
 хоће, могао послати један део, или баш и целу стражу, на Косово.{S} Стари Милојко, вршњак и др 
еси Агарјанске вере.{S} Али нека си баш и Агарјанин, видим те јеси господин и јеси јунак.{S} Ет 
ице на Косову погинути, а може бити баш и обадвојица.{S} Нека је слава Богу!{S} А сад, брате, д 
једну него две војске!{S} Имаће цар наш и без нас доста војске!“ По гдекоји момак, још онако вр 
еже је то.{S} А после, дете моје, видиш и сам како су чудна и мучна времена настала, ваљаће да  
ача, и прстом својим опипао сваки кајиш и сваки ланчић на коњским опремама, као и сваки колут н 
 вратимо, молићу те да за ме проговориш и Босиљки и кнезу.{S} Ако ли буде Божја воља да погинем 
/p> <p>„Мари ти он да л’ се и ти крстиш и клањаш, а да мери шта Ристивор ради!“</p> <p>„Светац  
„Немојте да од једнога зла, за које још и не знамо је ли доиста зло и колико је, правимо још је 
осто расплетене, да л’ јој црне очи још и сада ватром горе, да ли....“</p> <p>Узеше га најближи 
би за коње њихове.</p> <pb n="85" /> <p>И онда се таласи од народа одбише од двора и повијаше з 
ве што му треба да чита молитве!</p> <p>И онда уђе под свој зелени шатор.</p> </div> <div type= 
ен мирисом од тамњана и босиљка.</p> <p>И ако му ледени таласи запиркиваху у лице Иван осети ка 
оја и верног му слуге Ристивора.</p> <p>И сам султан Бајазит Илдирим, чувши за јунаштво њихово, 
 силно залупа последњим куцањем.</p> <p>И онда — узбуђење бејаше и сувише силно за већ изнурену 
чаше полагано, сетно и невесело.</p> <p>И није то била само једна жалост што претишташе срце Гр 
 који с њиме на Косово полажаху.</p> <p>И људи и жене беху некако с почетка сетни и невесели па 
нче, да излази на крваво поље?!“</p> <p>И онда се онај узвик „Јадна мајко!“ пронесе од уста до  
Орлово.{S} Јеси ли ме разумео?!“</p> <p>И стари кнез шкргутну зубима и севну очима.</p> <p>„Опр 
шта би од тебе, моја Србадијо?!“</p> <p>И старац покри лице рукама, и заплака се.{S} Јахали су  
игне руку, кад је овде војвода!“</p> <p>И кад се Орловићева чета повуче, војвода и кнез Градоје 
на је девојка и од доброг рода!“</p> <p>И још је много којешта причао Ристивор, док најпосле по 
ико је правих јунака међу вама!“</p> <p>И онда кнез Градоје срдито трже к себи златом обложене  
 ви заборавити прилога црквама!“</p> <p>И тако је кнез Градоје на свој начин решио једно незгод 
та, имаће да се прича годинама!“</p> <p>И опет приповедач застаде да се одмори, и као да тражаш 
мет људи у којих јунаштва нема!“</p> <p>И пођоше сва тројица напред ка Косову.</p> </div> <pb n 
дићи цркву код гроба војводина!“</p> <p>И сви подигоше руке у вис као да се заклињу.</p> <p>„Е  
огине у служби земље господара!“</p> <p>И Ристивор ућута као човек који је казао све што је има 
славне довео дому своме натраг!“</p> <p>И опет опазише да кнез махну руком, да се ућуте.{S} И у 
ца нама свима.{S} Одлазите сад!“</p> <p>И војвода махну руком према вратима од трпезарије.</p>  
„Јунаци!{S} У седла!{S} Напред!“</p> <p>И док се два пута само оком тренуло, три коњика, три Ср 
едла!{S} На коње!...{S} Напред!“</p> <p>И старац скочи, и већ се дохвати Лабуду за седло, и већ 
ка да Бог да све на добро буде!“</p> <p>И остадоше сви, да сврше крштење војводина сина.{S} И с 
Ђакона Јеротија а друге никоје!“</p> <p>И онда зовнуше ђакона Јеротија, који високим гласом, ка 
да проспавамо још мало до зоре!“</p> <p>И Ристивор леже и у брзо захрка опет.{S} Иван се заогрн 
S} Нека их док се мало поуморе!“</p> <p>И два млада витеза гледаху мирно како се носе с једног  
ћу шта имате ви мени да кажете!“</p> <p>И онда кнез Градоје ућута.{S} Узалуд гледаше час један  
 се, да видимо шта светац хоће!“</p> <p>И пустише се и раставише се.{S} Оба задахтала од тешких 
о да ти читам шта војвода пише!“</p> <p>И онда Боривој узе да чита на глас, разговетно и размер 
ако!{S} И хајдмо сад к војводи!“</p> <p>И изиђе из шатора водећи оба млада витеза за руке.</p>  
љиво. „Пази, ево мене!{S} Пази!“</p> <p>И старац полете и дохвати попа снажно око паса, и издиж 
сподина Кнеза овако непокајани!“</p> <p>И појахаше коње, и пођоше полаганим кораком низ брдо, а 
Кнез намењивао јадној сиротињи!“</p> <p>И стари кнез затвори врата од дворане у Новој Кули.</p> 
нез, „знао сам да ће тако бити!“</p> <p>И онда се кренуше даље, сва тројица тужни невесели.</p> 
 сигурно ће ти и Бог опростити!“</p> <p>И онда га још једном целива у чело, и устаде.</p> <p>„Х 
 ћете чути моје даље заповести!“</p> <p>И рекав то војвода Радич, блед, преблед, оборив опет гл 
кнез, може вас какво зло снаћи!“</p> <p>И још распитиваху по светини око двора да ли је ко виде 
 и несреће не ће нас још стићи!“</p> <p>И онда потрча, и у часу се нађе у гомили господе, која  
уначе!{S} Тако ти славе, устај!“</p> <p>И да би га што поузданије и брже разбудио, дохвати га о 
писмо о јуначкој смрти његовој!“</p> <p>И онда стари кнез задену своју челенку у клобук Боривој 
з вернога срца!{S} Опрости нам!“</p> <p>И онда се диже, прекрсти се и намести свој калпак.{S} Л 
а задаје.{S} Ето да вам почнем!“</p> <p>И кнез Гојко дохвати пехар, сркну мало малвасије, да ов 
воре, води нас најпречим путем!“</p> <p>И ободоше коње, и појурише за Ристивором.{S} Сви снужде 
последњи пут живоме руку љубим!“</p> <p>И онда се Некудимово срце опет поче растапати у сузе. „ 
ски јунаци с Господином Кнезом!“</p> <p>И кад се сва тројица смерно причестише, онда кнез Градо 
 па се правио мудар по вас дан!“</p> <p>И почеше да падају прекори све оштрији и оштрији, и све 
, ето да ми се поп већ осветио!“</p> <p>И кнез узе да врти главом и да шкргуће зубима.</p> <p>К 
S} Станко, ох.... бедни Станко!“</p> <p>И онда — узбуђење беше и сувише јако за већ изнурену сн 
а изиђемо пред шатор на видело!“</p> <p>И изиђоше пред шатор.{S} Беше сад већ у велико свануло, 
пуно њих таквих на Косову било!“</p> <p>И опет се млади властелин заустави.{S} Изгледаше као да 
S} Камо?..{S} Дајте вина овамо!“</p> <p>И тако долазак кнеза Градоја задахну све, и господу, и  
па да грешном телу одмора дамо!“</p> <p>И онда поп навуче мантију, макну главом на Ристифора ко 
алимо, тебе Господа исповедамо!“</p> <p>И стари кнез Градоје беше силно раздраган.{S} Први он о 
скинемо калпаке, и да клекнемо!“</p> <p>И онда старац скиде калпак, обеси га о јабуку од седла, 
итомиру: „Седај доле у тај сто!“</p> <p>И један и други, као да су грешни ђаци пред строгим учи 
це његове.{S} Хајдмоте у цркву!“</p> <p>И одведе оба млада витеза у дворску црквицу где јутрења 
 кола на небу клизају к Западу!“</p> <p>И старац се пружи по своме плашту поред свог унука, и с 
, опрости му за љубав Јабучилу!“</p> <p>И опет се тихо насмеја кнез, и тапкаше Јабучила и тепаш 
ј земљи, наш честити Господару!“</p> <p>И ударише му сузе на очи.{S} Да их при крије, наже пеха 
дена, ни у сну прошаптале нису!“</p> <p>И онда бризну плакати,</p> <p>„Ма што ти је, дете моје? 
јана, о погибији њихова цара...“</p> <p>И опет га прекидоше узвици од тешкања и срдње од стране 
, и како покропи сузама својим.“</p> <p>И опет рањеник ућута.{S} Беше се узбудио и сузама облио 
 од свога рода кад ваља гинути|“</p> <p>И сва дружина, силно раздрагана, скочи на ноге и кликћу 
о да шапуће нешто што је велика тајна, „и опет, синко мој, у томе што си учинио има пуно, пуно  
p>„Вере ми, господару,“ рече Ристивор, „и једни и други још су много кивни; побиће се опет и јо 
кроз њих дихао!“ настави кнез Градоје. „И за Душаново доба властела се завађала час са царем ча 
венео у лицу и коме очи севаху гневом. „И још много пре може он да буде без тебе, коме је некак 
лажеш, кнеже Миросаве!“ цикну Витомир. „И није чудо да лажеш, јер су те с лажју и увели у власт 
као помаман на чист патос према кнезу. „И само да се поштено <pb n="33" /> о једном погодимо!{S 
икну оној господи што са њим истрчаше: „И опет вам кажем: сутра је ето Видовдан, видеће Господи 
зар се срди на такве наше речи и вели: „И Марко је Србин исто као и ја, и као и ви!{S} И њему к 
„Та већ све ми је једно!“ рече старац: „и двеста није мало, а и четири стотине није много!{S} Н 
иси био на војни,“ настави стари кнез; „и још ниси имао прилику да <pb n="69" /> од цара заслуж 
 мало преврну закрвављене очи своје, — „и ако смо другови од детињства, и ако смо у младости за 
је сва веселији.</p> <pb n="103" /> <p>„И још то није све“ настављаше Гојко. „С Господином Кнез 
 свети и светли!“</p> <pb n="88" /> <p>„И јесу били и свети и светли, док је дивни дах Светога  
!“ повикаше кнезови и властела.</p> <p>„И опет вам кажем, људи Божји, не може то тако!“ понови  
 колиба на пољани испред двора.</p> <p>„И веруј да је тако!“ рече стари кнез. „Војводи долази в 
 његова чела, као да га милује.</p> <p>„И опет, синко мој,“ рече тихо као да шапуће нешто што ј 
маном Пајсијем мало час отишли.</p> <p>„И ништа боље, синовци моји, него да одстојимо јутрењу и 
ече кнез Гојко силно раздраган.</p> <p>„И доиста дивно збориш у заносу свога свагда јуначкога с 
у!“ брањаше се смерно Ристивор.</p> <p>„И само што се не зна ко луђе говори, да ли они луди или 
ољуби три пута говорећи уза то:</p> <p>„И опет те поздрављам добродошлицом, верни и славни кнеж 
 <p>Па онда Гојко настави опет:</p> <p>„И још ми Бошко причаше, како је Кнез Лазар писао Марку  
екаквој чудној сети и жалости!“</p> <p>„И није само друкчије, него је све горе, кнеже!“ упаде м 
вде, и овај наш народ око нас!“</p> <p>„И нико сигурнији од нас, да ћемо распрштати Агарјане ка 
први да викне: „Равно педесет!“</p> <p>„И јесте управ педесет!“ прихвати и Ристивор живо.</p> < 
 коју синоћ у срдњи изговорих!“</p> <p>„И ја се, кнеже, кајем за моју реч!“ рече Миросав. „Каје 
 овде од крчмара и од једнога сељака са Ибра — кога ено тамо у кошари спава — кад стиже пред кр 
 Босанаца слушали, стиже један сељак са Ибра па рече кнезу:{S} Хиљадама рањеника ударило је Ибр 
 путевима, који овамо на Косово воде од Ибра, и од Босне, и од Зете, и од Арбаније, и нека свак 
дич истом бејаше прегазио једну притоку Ибра с војском својом, па се на широкој пољани с ону ст 
 кнезу:{S} Хиљадама рањеника ударило је Ибром са Косова, ћуте као да су оловом заливени, ништа  
ка од твоје стотине нека појашу путем к Ибру..... “ „Не, Господару, молим те!“ пресече говор Го 
ако је поступно јачало у громко крхање, Иван би, може бити, најпосле и заспао, али не могаше од 
ски, могао би тако нешто да замисли!{S} Иван је насигурно веровао да се Бог не може ни за часак 
а, те живо растави таласе од народа.{S} Иван Порубовић, сав светао у лицу од радости, допре до  
ричања о лепоти дворкиња и девојака.{S} Иван причаше о лепоти Перунике, кћери некаквога малог в 
 Ристивор леже и у брзо захрка опет.{S} Иван се заогрну једном поњавицом, наслони се леђима на  
с и за своју војску оставио.{S} Камо га Иван, камо Некудим?“</p> <p>Некудим сам уђе унутра, гол 
 сузом капаше на листину. „Нека причека Иван, сад ћу бити готов!“ И није дуго потрајало па изиђ 
е, владаше мрак у ходнику; али сад, кад Иван потресан чудном неком језом очи отвори, на своје ч 
ет мало после у мрак завију.</p> <p>Сад Иван дође к себи.{S} Скочи на ноге и викну:</p> <p>„Рис 
он оста пишући под шатором.{S} Кад дође Иван с коњем опремљен како треба, ја уђох под шатор да  
атор баш, како вам Некудим каза, кад се Иван крену некуда.{S} Војвода ми изгледаше блед али мир 
 ти чуда у овоме двору нема!“ чуђаше се Иван, па онда додаде: „А под сигурно има и авети да се  
онда нека јој преда ову књигу!““ Тек се Иван вијну коњу у седло, а стиже игуман Пајсеј и онда.. 
менита господара, брзо спријатељише, те Иван, који се жаљаше да не може тако лако да заспи, мољ 
ако му ледени таласи запиркиваху у лице Иван осети како га крупан зној пробија.{S} Хтеде да вик 
атора војвода Милош, а за њим узастопце Иван Косанчић и Милан Топлица.{S} Милош севаше очима гн 
идех очима својим авет игуманије!“ рече Иван сав блед и уздрхтан.</p> <p>„Авет?!“ претече га Ри 
овде девојка коју Змајеви љубе?“ питаше Иван зачуђен.</p> <p>„Има, брате, дивно лепа и здрава д 
„Ето се веселимо већ три дана!“ причаше Иван кнезу уз пут. „А и како не би кад ето Бог поклони  
но царство.</p> <p>Не мичући се слушаше Иван како Ристивор равномерно и дубоко дише.{S} Није ду 
доврши што је почео!“</p> <p>Ристивор и Иван отпратише кнеза до на праг од његове собе на првом 
и кажем, ништа ми он не рече,“ одговори Иван; „него видех га како се на прагу поче крстити и кл 
 <p>„Дворанин војводе Радича, властелин Иван Порубовић од Дреновца!“</p> <p>Млад човек, који го 
детињства друга.</p> <p>Млади властелин Иван беше устао; изненађен оним што гледаше узе се најп 
адоје, поп Каритон и војводин властелин Иван.{S} Ристивор је стојао смерно иза стола свога госп 
о гледати.{S} До мало час, пре него што Иван склопи очи на оне слатке снове, владаше мрак у ход 
 питаше кнез Ивана.</p> <p>Пре него што Иван могаше уста да отвори, Ристивор узе да се правда:< 
тлошћу.{S} Такву <pb n="42" /> светлост Иван никада дотле у своме животу није видео.{S} Гледаше 
ако лепо уз гусле казивати знао.</p> <p>Иван је био много уморан и опет не могаше ока склопити. 
екакве у којој је пуно леда и снега.{S} Ивана обузе нека чудна језа, па се сав стресе и отвори  
редио те млађа чељад простре постељу за Ивана у куту према његовој постељи у једној по широкој  
ор причао како је то било?“ питаше кнез Ивана.</p> <p>Пре него што Иван могаше уста да отвори,  
смо наћи.{S} Па онда мени рече да нађем Ивана Порубовића и да му кажем да се одмах с коњем спре 
и вечерати!“</p> <p>На то војвода викну Ивана Порубовића, и заповеди му да води кнеза Градоја и 
удисава има још да дође и кнез Добромир Иванишевић, и кнез Десимир Милосављевић, и кнез Богдан  
<head>IV</head> <p>Ристивор је, по жељи Ивановој, наредио те млађа чељад простре постељу за Ива 
ему да га устави; па настави окренув се Ивану: „Не знам ја за друге свеце; али је нама наш свет 
ђе пред шатор, предаде запечаћену књигу Ивану и рече му: „„Добри мој синко, појаши што брже мож 
икаваца у великој и мирној трави, пуној ивањскога цвећа, на пољани на којој се ова господска св 
 једним гранатим стогодишњим храстом на ивици једне полупрокрчене старе шуме.{S} Према тој шуми 
овога у плаво небо, које се руменило на ивици где се на модре планине у даљној даљини наслањало 
коња упутио се беше к једином храсту на ивици од њиве, под којим је угледао неколике старије љу 
зове!“</p> <p>„Кнеже Радмире и ти кнеже Ивко,“ довикну <pb n="101" /> војвода гостима што с дес 
бровачких.{S} Још неколико убода танком иглом од биљура, још неколико потеза свиленим концем, ј 
 тако весео и раздраган вином, песмом и игром, да је слабо ко знао шта бива тамо, мало само даљ 
ам својом руком себи нож у срце сјурио, игуман се сав стресе од ужаса, прекрсти се од чуда, па, 
Нема много шта,“ прихвати Некудим. „Кад игуман изиђе уђох да запитам војводу какве има заповест 
Тек се Иван вијну коњу у седло, а стиже игуман Пајсеј и онда..... “</p> <p>„Е сад пусти мене, Н 
ећ у велико свануло, се видело.{S} Поче игуман Пајсеј опет примицати и одмицати <pb n="158" />  
м, људи Божји, не може то тако!“ понови игуман Пајсеј, уздигнув у висину свој глас, пола као ср 
о књигу у манастиру, једне зимње вечери игуман искупио сву братију у трпезарију око некаквога С 
 човек сам себи живот одузме!“ прихвати игуман Пајсеј, слаб на читању ситних рукописа, али сила 
>„Е сад пусти мене, Некудиме!“ прихвати игуман Пајсеј. „Дође ђакон Јеротије чак у село к попово 
а Богородице Тројеручице, коју је један игуман од рода Орловићева пре стотину година донео из С 
е се опојати!“ прихвати одмах и одважно игуман Пајсеј.</p> <p>„Како да не може!“ запита кнез Гр 
јко.</p> <p>У томе часу стиже под шатор игуман Пајсеј с другим духовницима.{S} Кад виде војводу 
себе, шапутаху по дуже, па ће онда опет игуман Пајсеј узети реч:</p> <p>„Кнеже Орловићу!{S} Нем 
 <p>„Пун’те, децо, пехаре свима!“ викну игуман Пајсије слугама. „Дајте, господо, да се дигнемо  
еже, приговорити не могу!“ узе опет реч игуман Пајсије. „Све је како велиш.{S} Истина је да има 
его је све горе, кнеже!“ упаде му у реч игуман Пајсије.</p> <p>„Ех!“ прихвати кнез Вукан, „кад  
 те их не замени сложно и смерно појање игумана Пајсија и његове браће духовника, који као с до 
несох од игуманова ђакона Јеротија, јер игумана не могосмо наћи.{S} Па онда мени рече да нађем  
м...“</p> <p>„Махни се ти сад тога, оче игумане!“ прекиде га оштро кнез Градоје. „У овом чуднов 
 старина, кнез Вукан, и нека остану сви игумани и сви други духовници.{S} Биће ти и сину боље з 
двора да умре ил’ погине, прилика једне игуманије може да се види како тужна и расплакана лута  
е и са дугачким, свиленим плаштем једне игуманије.{S} Левом руком бројила је полагано зрно по з 
} Ето, мало час видех очима својим авет игуманије!“ рече Иван сав блед и уздрхтан.</p> <p>„Авет 
лику жуту воштаницу, коју ја донесох од игуманова ђакона Јеротија, јер игумана не могосмо наћи. 
црквицу на јутрењу, куда су духовници с игуманом Пајсијем мало час отишли.</p> <p>„И ништа боље 
јних ножића његових.</p> <p>Додадоше је игуману Пајсеју да је прочита.{S} Он је примаче к очима 
види ко још, осем Боривоја и Ристивора, иде за њим.{S} Али би овда и онда окренуо мало час десн 
о да у његово име правду народима дели, иде сад с војском само на Лазара, а не иде на народ срп 
 <p>„Јавља ли што клепа2“</p> <p>„Вели: иде уз брдо право к вратницама некаки коњаник, сам, без 
. „Зар од онолике војске никога нема да иде за мном на Косово, до ово нејако дете, мој унук, и  
га.{S} То беше знак да Ристивор може да иде.</p> <p>Али Ристивор стајаше на своме месту као да  
ре дворске вечере.</p> <p>Хтеде прво да иде да дарује првенче младога војводе, али дадиље не да 
!{S} Ама пустите ви кнеза Градоја, нека иде кад му у староме кошу младо орловско пиле жустро кљ 
е!{S} Нека иде кнез, <pb n="51" /> нека иде властела; зашто су они господа него да господски за 
иза мене?!{S} Махни се, човече!{S} Нека иде кнез, <pb n="51" /> нека иде властела; зашто су они 
ле жустро кљуца!{S} Пустите човека нека иде кад му се иде!{S} Може ли он без дружине, може и др 
о вам је!{S} Јесте да је грех, али нека иде тај грех на моју душу!{S} Ја још <pb n="163" /> јед 
, покушаваше да процени колико коњаника иде за њим.{S} И би му мило, што их очевидно беше по ви 
 иде сад с војском само на Лазара, а не иде на народ српски.{S} С тога се господа српска моле д 
а!{S} Пустите човека нека иде кад му се иде!{S} Може ли он без дружине, може и дружина без њега 
етнаест лета, Господину Кнезу на Косово иде?!“ Иди, и тако им говори.{S} Ако у њих нема срдаца  
најмање четири стотине, онда ја окат да идем у слепце, а да не пратим таквог господара!“</p> <p 
м!...{S} А и да не куне, зар ја могу да идем у лов на вуке и медведе, а да не могу да у служби  
, казуј му проклето име ако га знаш, да идемо да му побијемо све што је његово и да му спалимо  
ко: „По закону ове земље нисмо дужни да идемо на војну; дужни смо само да бранимо овај град, ак 
 „Е сад,“ рече, „ево ти моје заповести: иди и одмори своје старе кости, и немој долазити у мој  
{S} Али му војвода рече: „Немој, синко; иди ти па спавај, а ја ћу сам писати што ми треба! <pb  
Лазо на Косову без старога Орловића!{S} Иди, брате, с милим Богом!{S} Што пре тамо стигнеш пре  
и више мој слуга ни мој властеличић!{S} Иди за онима, који се договарају да пронађу памет!{S} И 
 лета, Господину Кнезу на Косово иде?!“ Иди, и тако им говори.{S} Ако у њих нема срдаца јуначки 
 да се вратимо откуда смо и дошли, а ти иди сам на Косово!“</p> <p>„Нека ти, војводо, не буде к 
 брже можеш; кад стигнеш у Двориње прво иди двордржици Рајку; кажи му да моју књигу не предаје  
е пожури.{S} Али се поп не да кренути. „Иди кажи кнезу, да ја ево сад претварам његово кисело в 
 n="197" /> пут, кнез му шапутом рече: „Иди, моли и младог господара да ти опрости!“</p> <p>Ста 
уше гневно, па викну Ристивору:</p> <p>„Иди му кажи да одмах овамо дође!{S} Његова ће малвасија 
вам, јунаци, хвала вам, децо моја!..{S} Идите ви сад у своје колибе и одморите се!“</p> <p>„Вер 
е сам се ја већ умио и Богу помолио.{S} Идите те се умијте и ви, и Богу помолите; па онда напој 
клонимо ми који их раздвајамо!“</p> <p>„Идите ви у ваше колибе и одморите се!“ понављаше кнез Г 
а и народима који се Рим-папи као своме идолу клањају; друго зато <pb n="89" /> што ви, велика  
у у којој је цар Душан преноћио кад оно идосте на Угре!“</p> <p>„Хвала теби, војводо, што мисли 
ужја и на силу Бога и незвани хоћаху да иду на војну!{S} Ваистину, последња времена!“</p> <p>„А 
ини ми се добар јунак?{S} И сви ови што иду за мном, и ако их је кнез Вукан онако паметно одвра 
е горе на први кат.</p> <p>Ту у ходнику иђаше му у сретање млада дворкиња Босиљка.{S} Рече му:  
сваки приђе и да јој сваки руке и скуте ижљуби.{S} С муком могаше кнегиња кроз одушевљени и љуб 
ући од радости, она му паде око врата и ижљуби га у оба образа кроз гласно јецање, које брзо на 
д сте опет моји синови!{S} Ходите да се ижљубимо!{S} Тако!{S} И хајдмо сад к војводи!“</p> <p>И 
а којега виде се многа орловска гнезда, из којих гладни орлићи пружају голишаве шије своје.{S}  
са оним њеним крупним граорастим очима, из којих свагда светли невини детињи осмех.{S} Сети се  
зелено, кроз које вијуга бистра речица, из које сребрне пастрмке искачу као да огледају е да ли 
е у сву своју висину, и упре очи своје, из којих ватра севаше, у младога дечка, кога је његова  
ечи, него би га својим рукама дохватио, из седла издигао, па њиме треснуо о ледину да пукне као 
S} Полазимо, ако Бог да, у покајање, .. из покајања у опроштај,.. из опроштаја у славан живот!“ 
 покајање, .. из покајања у опроштај,.. из опроштаја у славан живот!“</p> <p>„Нисам видовит, ка 
који се договарају да пронађу памет!{S} Из ових стопа одлази од мене.{S} Није Косово за такве,  
 прашњав и уморан.</p> <p>„Како?....{S} Из Крушевца?!“ повикаше гости војводини изненађени, а н 
драла најпре далеко у висину шибала.{S} Из авлије се по каменој степеници силазило у перивој, к 
ену своју челенку у клобук Боривојев, а из оне кожне скрињице извади сјајну челенку окићену дра 
на у малвасију, и да није лако силом га из винских подрумова у горње дворане извести.{S} Али не 
ога часа отерао бих и једнога и другога из дружине, у којој је поштених људи и честите Србадије 
те да му се кости у гробу преврћу, и да из гроба мене куне!“</p> <p>„Ма, господару, тек да заус 
/p> <p>Нигде облака; али се овда и онда из далеке даљине чула потмула нека тутњава, као да негд 
о си видео!“ привикаше му многа господа из гомиле.</p> <pb n="147" /> <p>„Благо теби, синко,“ р 
ед двор кнежев гомиле сељака и сељанака из свих села и заселака жупе од Орлова Града.{S} И стар 
кршаја!“ „Тако је!“ громко одјекну вика из хиљаду грла као да је из једнога грла. „Заповеди нам 
је грабљива и гладна птичурина зграбила из колевке и у вис к своме гнезду понела била.{S} Њен ј 
Орловићеве куће било, јесте то: што, ма из кога кута и ма са које стране да га погледаш, свагда 
киша се спусти као да је неко кабловима из црних облака лије.</p> <p>„Ухвати нас ситна киша тек 
азима препланулим од сунца, црним очима из којих муње севаху, и кад се осмехиваше.{S} Пријатељи 
у се сузе.{S} Мало за тим узе оба писма из руку свога унука, сави их полагано, готово побожно,  
>С муком изведоше полупијана властелина из трпезарије.</p> <p>„Е, мој Гојко, баш нам ти никакво 
оме кораку — смилуј се па ми пусти сина из сужањства!{S} Ево и његова ти се грешна жена моли да 
екујући нешто.{S} Није дуго трајало, па из великог зеленог шатора, пред којим високо копље с ко 
 збор, викну оклопницима: „На коње!“ па из оних стопа, и не свраћајући своме дому, пође на Косо 
 шкргуташе зубима и пушташе да му ватра из очију сева.</p> <p>„Не браним их, господару!{S} Нити 
је било запарно оставише отворена врата из собе у ходник.</p> <p>Дуго је у ноћ Ристивор причао  
је имаху котарице пуне свакојаког цвећа из перивоја, па им рече да свима војницима, који с кнез 
у свакој сузи коју <pb n="9" /> несрећа из срца исцеди, трепти надежда наша на Бога!{S} Ето, у  
сабљом залеће.{S} Али не могоше му мача из руку избити, док га мало по мишици, и по рамену и по 
не могу да помогну, ту милосрдан поглед из ока Мандалене Орловићке, дотицај њене руке, и неколи 
во у очи.{S} Примајући мирисне струкове из њене руке Ристивор гледаше с великом слободом право  
о њени погледи прогањају нечисте духове из људи, лече бесомучне, малодушне праве јунацима, а ју 
о око поноћи, не видех својим очима где из ведрог неба долете на двор, баш на кулу где Јованка  
сом, подигла лице к небу, упрла погледе из крупних црних очију у вис, па златном стрелом гађа г 
И хајдмо сад к војводи!“</p> <p>И изиђе из шатора водећи оба млада витеза за руке.</p> <p>„Бада 
а <pb n="54" /> рукав, Ристивор се трже из свога слаткога заноса.</p> <p>„Ил’ си оглухнуо или о 
о одјекну вика из хиљаду грла као да је из једнога грла. „Заповеди нам само Напред, па да видиш 
мрамора, у које је падала вода, која је из кљуна једног тучног ждрала најпре далеко у висину ши 
ојводи да раде.{S} Око поноћи изишао је из шатора, те се по пољани проходао овамо онамо на мири 
у ту дворану; сетан и невесео изишао је из ње.{S} Сетан и невесео остао је и за сво време док с 
елин у двор овај моме деду; вели путује из Свете Горе у свој завичај у Хрвате.{S} Дед га мој го 
оћи наиђоше на ме неки сељаци и сељанке из оближњих села који тражаху рањенике по пољу.{S} Диго 
издаја!“ привикаше неколико од властеле из свите војводине.</p> <p>„Издаја!{S} И никако друкчиј 
мајев Вис.{S} Одведи тамо све наше коње из подрума дворских; искупи сву чељад и однесите седла, 
„Ти као да ниси слушао што прочита Боре из листине Господина Кнеза?“ рече стари кнез. „Ко год м 
 наређивао би, без икаква прекора да се из његове ризнице допуни опрема по каквога сиромаха, а  
тављам вам само моју заповест.{S} Ја се из ових стопа крећем за Косово!{S} До Косова се осврнут 
 Боривој пољуби мајку у руку, истрже се из њена загрљаја, и хитро скочи своме коњу у седло.</p> 
Лазар Агарјане разбио.</p> <p>Тек би се из нацртане слике могло видети како је диван Орлов Град 
адан зној са чела, и, као човек који се из тешког сна нагло буди, рече пола збуњено:</p> <p>„Је 
овчанима под закуп, а ови доведоше Сасе из Новога Брда и са Рудника, и сребраре са Приморја, те 
ки ко ступа у трпезарију, као и ко хоће из ње да иступи, ваља да се окрене к свецу, прекрсти тр 
о се сјајна и шарена та гомила извијаше из дворске капије следујући попу Каритону, који и сам к 
водини изненађени, а неки од њих усташе из својих столова. „Дај га, војводо, овамо, тако ти сла 
 сви онде присутни као из једног срца и из једног грла.</p> <p>„А сад вас молим!“ рече Градоје  
долази војска не само из близине него и из даљине, па је и право да се постара где ће људи да с 
хвати војвода. „Поћи ћемо ми на војну и из двора, ако Бог да, и не ћемо пожалити да гинемо кад  
велика граја, и усред ње сукнуше мачеви из корица, и мало што се уз горку жуч не проли и братск 
цу.</p> <p>Кнез скиде свој клобук, изви из њега своју сребрну челенку, па онда рече Боривоју, к 
изгледаше друкчије него као ђаче — изви из загрљаја своје матере па полете старцу на прса, загр 
т како су неки властели, вратив се живи из боја на Плочнику, казивали да је кнез Милан улетао у 
 кнезова, који изиђоше мало по мало сви из шатора Господина Кнеза, и по шапуту којим између себ 
емишљању настави:</p> <p>„Испадосмо сви из цркве и пред цркву.{S} Кнез се три пута прекрсти па  
де као да мало дахне.{S} Па онда извади из недара свилену једну кесу с новцима и пружи је кнеги 
ешто!“</p> <p>Па онда Санџак-Бег извади из свиленог паса свога белу и као паучина танку свилу з 
бри час!“</p> <p>Млади властелин извади из једне свилене, лепо извезене, торбице по велико писм 
ледао је да му се отме, и да се разбуди из злосрећног сна у срећнију јаву.{S} Али јава би му, п 
ча да су дошли неки наши поверљиви људи из Константинова, па јавили Господину Кнезу, да цар Ага 
p> <p>Кнез уђе у гомилу духовника, који из олтара излажаху, и тражаше да нађе попа Алексија.{S} 
ти своју радост у потоцима од вина који из подрума војводиних потицаху, а сва се онде <pb n="12 
оше кроз град, наоружани свакојако, али из гласа и сложно појући: „Тебе Бога хвалимо!“</p> <p>„ 
 ми његова туга срце моје стегну, те ми из њега ударише сузе на очи.{S} Од суза га већ више и н 
пије, зар није тако?!“</p> <p>»Читаш ми из срца!“ прихвати старац Харалампије. „Као да читаш из 
S} Приђе Господин Кнез к владици, прими из његових руку крст и окрену се к нама рече: „Ево за с 
ова са ждраловима, коме су скоро сељани из многих села сведоци били, и у коме су орлови славно  
ма.</p> <p>Изиђоше сви весели и радосни из цркве, и застадоше мало у авлији око ње — пуној боси 
ицима да скину калпаке.{S} Сам прихвати из руку <pb n="81" /> Ристиворових заставу, десном руко 
 с мојим.{S} Или ћемо сва тројица изићи из шатора живи и здрави као три пријатеља, или ће од на 
аве војводи, да је кнез Гојко, путујући из Крушевца, стигао у двор, али да не жели излазити пре 
, јер га уставише гласни и оштри узвици из оне сјајне ките од господе: „Шта рече, јуначе, по Бо 
ни стотину корачаја а сусрете га војник из чете кнеза Вукана, праћен сад и Ристивором, па рече  
ви.{S} Уста на ноге, допуни пехар вином из кондира, погледа по дружини, и онда уздрхталим гласо 
х, нешто истине и у ономе што ми Степан из Кљештевице рече: „У незгодно време кнез позивље људе 
и.{S} Изгледаше као да се врши неки чин из свете летурђије.</p> <p>„Има овде две књиге!“ рече м 
 прости!“ викнуше сви онде присутни као из једног срца и из једног грла.</p> <p>„А сад вас моли 
ен Боривојем и попом Каритоном — изашао из двора и пошао му у сретање, само да што пре чује шта 
 пламени у образе букнуше, диже се живо из столице, усправи се у сву своју висину, и упре очи с 
орбе па се, на једну значку бубњем озго из стана, остаци од оне друге чете распршташе, сваки ње 
ода Орловићева пре стотину година донео из Свете Горе.</p> <p>Ристивор, који је следовао дворан 
евића Боривоја, који, тек што се вратио из планине по киши и сав мокар, хиташе да се јави своме 
, а и кад би очи склопио брзо би скочио из постеље са виком и кукњавом, и полетео би к вратима  
S} Него најправије ми рече старац Мирко из Сенокоше: „Брате, што је у овој земљи било јуначких  
а си и куд си наумио?{S} Кад ти ја само из далека напоменух да би добро било, да се и ми као и  
ри кнез. „Војводи долази војска не само из близине него и из даљине, па је и право да се постар 
 <p>„Ухвати нас ситна киша тек изађосмо из планине а на доглед нашем двору, те ми ободосмо коње 
РЕМЕНА БОЈА НА КОСОВУ</p> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ „БРАНКОВА КОЛА“ ЗА 1899.</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p>  
старац сав зажарен, као да му изненадно из срца пламени у образе букнуше, диже се живо из столи 
дохватио за гушу, продрмао и онда силно из постеље дигао, вичући јаросно: „Покај се, несретниче 
а са старога витеза.{S} Онај пламен што из срца старчева сијну кроз речи његове, беше одмах зап 
ласом отац Харалампије. „Устави се, јер из тебе говори проклета бабунска јерес!“</p> <p>„Шта ка 
мело!“ прихвати Ристивор. „Онај Витомир из Белог Потока, знаш онај што га зову</p> <p>„Недокува 
јводо, вазда верни своме завету ево нас из кнежине од Орлова Града, да ти, као клетвеници твога 
 би погинуо!“ прихвати други један кмет из гомиле.</p> <p>„Не тражим ја да ви вашим молитвама о 
релажаше у гласни смех и у јасни кликот из девојачких грла, кад млади војници, потпуно оружани  
елика ока његова како ме гневно гледају из густога мрака: што гушћи и црњи мрак све то сјајнија 
ухо, да боље чује топот од коња који му из далека следоваше.{S} По топоту, који допираше до њег 
езданим небом!“</p> <p>„Војводо,“ викну из гомиле господе кнез Миросав од Рујног Рудишта; „не м 
Боривој, „ако нећеш опростити Ристивору из милости своје према мени, опрости му за љубав Јабучи 
рсног имена твога!“ привика по више њих из свите војводине у очевидно силном узбуђењу.</p> <p>„ 
ли први нападачи?“</p> <p>„Тек ја дођох из двора међу своје људе, а кнежеви нас људи нападоше!“ 
учне свите на спод; у четвртом изви мач из руке Витомирове, баци га далеко у један кут трпезари 
 баци копљем у гомилу Турака, сукну мач из корица и не осврћући се викну: „Напред, депо, за крс 
ка ти буде милостив!“ Па онда сукну мач из корица, тргну узде Лабуду, <pb n="144" /> и громко в 
ворових заставу, десном руком сукну мач из корица, па се онда чврсто корачајући упути право к в 
а полете на њ.</p> <p>Витомир сукну мач из корица, па се окрете, да код свога стола дочека Миро 
е.{S} Није дуго спавао кад се трже, баш из најслађег сна, на жустру вику Ристиворову, који упад 
како јара трепти над земљом, као да баш из ње и извире.{S} На ливади, на лево од двора, овце и  
хвати старац Харалампије. „Као да читаш из отворена часловца!“</p> <p>„Да вам причам само, шта  
и по што голубињак не остављају!</p> <p>Из једне баруштине близу јаза од воденице <pb n="5" />  
реће некакву џиновску чегртаљку.</p> <p>Из села, десно испод Орлова Града, допираху узбуњива за 
Д ОРЛОВА ГРАДА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ ВРЕМЕНА БОЈА НА КОСОВУ</p> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ „БРАНКОВ 
, не, не!“ викаше старац све срдитије; „из ових стопа мичи се натраг!{S} Не чекај да те мачем и 
{S} А сад пођите у десно; тамо, видите, иза оних топола има бистар поток, на коме сам се ја већ 
о у три купе мачеве, буздоване и копља; иза ње за конопац, затегнут између две заставе, повезао 
 је снаху своју а левом свога унука.{S} Иза њих изиђоше све дворанке и дворани и сва чељад двор 
 а киту сухог босиљка у другој руци.{S} Иза попа корачаше стари кнез гологлав; његове сребрне в 
је од дивљих голубова боју позајмио.{S} Иза столице старога витеза на једном сребрном обручу, к 
 је и само сунце похитало, да се извије иза завесе од неколиких лаких облачака, па да види тај  
жица Голубан.{S} Оста само до прве зоре иза оне којом је Југовић одјездио.{S} По вечери уочи то 
ску војску и српскога цара, само ако се иза тога престо српски поклони њему!{S} Нико није хтео  
вника у олтару и по једнога или двојице иза певнице никога другог у цркви не бејаше.{S} Али мал 
на слободно и право к Ристивору, извади иза свога паса киту мирисног босиљка па је пружи младом 
ризнице!{S} А шта остаје мојој сирочади иза мене?!{S} Махни се, човече!{S} Нека иде кнез, <pb n 
 с кнезом изгинусте!{S} Авај нама, који иза вас остадосмо!“</p> <p>Па се онда опет врати под св 
корачање два коња у непосредној близини иза себе, за које је, и не видевши их, знао да су Борив 
окренуо <pb n="145" /> да погледа пољем иза српске војске, па би повикао: „Децо моја, да ли ко  
!“</p> <p>Боривој на своме Ждралу, мало иза старога кнеза, даваше очима и рукама знаке Ристивор 
, господо,“ узе реч кнез Нинко чак тамо иза гомиле, „мени се чини да војвода рече да нам је кне 
елин Иван.{S} Ристивор је стојао смерно иза стола свога господара, и, час руком, час мигом, нар 
p>„Ево мене, господару!“ викну Ристивор иза гомиле света, па се онда коњем својим прогура кроз  
ема нама грешнима!“</p> <p>Старац прену иза сна и скочи живо на ноге.{S} Загледа се за неколико 
вест те се редови коњаника који стојаху иза оних у првоме реду, развише у два крила и десно и л 
ојвода младим својим слугама што јахаху иза њега, — „додајте Ристивору чутуру вина, нека спере  
е чудо што су славуји и косови и сенице изабрали перивој Орлова Града за свој рај земаљски, и ш 
ода.</p> <p>„Само једно ја ти, војводо, изабрати моту,“ прихвати кнез; „а то је: да сам дању и  
 а не властела!“</p> <p>Дошав под шатор изагна и Боривоја и Ристивора.{S} Рече им нека простру  
 се заплакала није!</p> <p>Позно у вече изађе Ристивор невесело на терасу где га је кнез чекао. 
лије.</p> <p>„Ухвати нас ситна киша тек изађосмо из планине а на доглед нашем двору, те ми обод 
а на Косову!{S} Пре него ће се кренути, изађох преда њ, да му руку пољубим и да га молим да ми  
дговарао на питања као и на пријатељска изазивања.</p> <p>За софром у великој трпезарији вечера 
 — праћен Боривојем и попом Каритоном — изашао из двора и пошао му у сретање, само да што пре ч 
о!!...{S} Јесте ли се ви двојица јутрос избезумили, те не слушате заповести свога старијега?“</ 
ђоше да се руком прихвате заставе, и да изберу коње и оружје!“</p> <p>„Ваистину настала су посл 
алеће.{S} Али не могоше му мача из руку избити, док га мало по мишици, и по рамену и по глави н 
приђе она слободно и право к Ристивору, извади иза свога паса киту мирисног босиљка па је пружи 
де и онде као да мало дахне.{S} Па онда извади из недара свилену једну кесу с новцима и пружи ј 
ам за нешто!“</p> <p>Па онда Санџак-Бег извади из свиленог паса свога белу и као паучина танку  
обук Боривојев, а из оне кожне скрињице извади сјајну челенку окићену драгим камењем и утврди ј 
 а у добри час!“</p> <p>Млади властелин извади из једне свилене, лепо извезене, торбице по вели 
го је и двор са прозорима у оквирима од извајаног камена, са терасама на ступовима, са кубетима 
, па корачаше у стопу за својим дедом — изведе га пред војводу и рече:</p> <p>„Ево ко ће се јун 
 је се он овде одриче!“.</p> <p>С муком изведоше полупијана властелина из трпезарије.</p> <p>„Е 
 ливада наших, да их повежу конопцима и изведу рано зором на Змајев Вис.{S} Одведи тамо све наш 
, у долами од црвене чохе богато златом извезене, са свиленом чалмом на глави и нојевим перјем  
властелин извади из једне свилене, лепо извезене, торбице по велико писмо и предаде га кнезу.</ 
у орлови и крстови златном жицом богато извезени; па мекане жуте чизме до колена са сребрним ос 
ви, колевка од шимширова дрвета, — пуна извезених белих тканина, и опет празна јер у њој не беј 
тког јој стаса пасом од плавог аксанита извезеног сребрном жицом и спутаног сребрним пафтама.</ 
га из винских подрумова у горње дворане извести.{S} Али не имађаше куда, па изиђе полагано и св 
крињицу.</p> <p>Кнез скиде свој клобук, изви из њега своју сребрну челенку, па онда рече Бориво 
и не изгледаше друкчије него као ђаче — изви из загрљаја своје матере па полете старцу на прса, 
врећу памучне свите на спод; у четвртом изви мач из руке Витомирове, баци га далеко у један кут 
да се загледао у мрављу војски, која се извијала испод белог камена, са кога се на коње ускакал 
 и заспао, али не могаше од оног танког извијања и зуцања оних лакокрилих свираца!</p> <p>Узе б 
многима да то дуго траје, и нестрпељиво извијаху вратове погледајући према главној капији од дв 
едати како се сјајна и шарена та гомила извијаше из дворске капије следујући попу Каритону, кој 
 као да је и само сунце похитало, да се извије иза завесе од неколиких лаких облачака, па да ви 
а трепти над земљом, као да баш из ње и извире.{S} На ливади, на лево од двора, овце и јагањци  
то све једна грбина и једна рука!{S} Не изгибоше ли толики наши људи ономлани на Плочнику?{S} В 
ститога Кнеза; није позно да за њ данас изгинемо!“ говораше на глас стари кнез Градоје.</p> <p> 
 велика битка, српска је војска јуначки изгинула, српски је цар Лазар јуначки пао!{S} То им каж 
ор и међу нас, који би сви радо за тебе изгинули, како и треба кад си нам господар!{S} Знамо ми 
зивима својих господара, и то ти је све изгинуло на бојним пољима, или помрло од рана и болешти 
 још војске, и да није све на Видов Дан изгинуло; ако није он више на Косову, и ако је истина ш 
пских јунака, „Благо вама који с кнезом изгинусте!{S} Авај нама, који иза вас остадосмо!“</p> < 
сањив?{S} Гојко се прави сањив, само да изгледа како се буди!{S} А вере ми ћу јој казати, како  
.{S} Сва поља и гајеви око Орлова Града изгледали су као да су се преобукли у чисто рухо од све 
вој рај земаљски, и што је <pb n="4" /> изгледало да су шарени и бели лептирови налазили, да су 
елим а покашто и дрским доскочицама.{S} Изгледало је као да се неки сватови искупљају, и да се  
ају пуне руке цвећа младим јунацима.{S} Изгледало је као да је и само сунце похитало, да се изв 
м, коју је стари витез у срцу носио.{S} Изгледало му је чудно да српска земља може мирисним дах 
 њихову, али им није повећало срећу.{S} Изгледало је као да племе њихово хоће да се угаси.{S} У 
S} Старац је с муком дихао; по некад је изгледало да је и престао <pb n="204" /> дихати, али би 
а два млада властелина погледаше се.{S} Изгледаху оба збуњена.{S} Приђоше по један корак један  
и пурпуру којим небо на западу букташе, изгледаше као небесни анђео.</p> <p>„Приступи ближе, ве 
>И опет се млади властелин заустави.{S} Изгледаше као да се упустио у некакве дубоке мисли, или 
а кнеза у великој храстовој столици.{S} Изгледаше као да се врши неки чин из свете летурђије.</ 
 треба за одбрану!“</p> <p>Кнез Градоје изгледаше запрепашћен, али само за један тренутак.{S} У 
ко, Боре?“ — оно се вижљиво ђаче — и не изгледаше друкчије него као ђаче — изви из загрљаја сво 
 шкргутати зубма и гунђати нешто што не изгледаше као благослов.</p> </div> <div type="chapter" 
кад се Иван крену некуда.{S} Војвода ми изгледаше блед али миран. „Звао сам те“, рече, „да ми б 
траховито празно и пусто и чисто ледено изгледаше!</p> <p>Отиде у конат свога сина.{S} Погледа  
ајем за пакосну реч, коју синоћ у срдњи изговорих!“</p> <p>„И ја се, кнеже, кајем за моју реч!“ 
е.{S} Али ако — не дај Боже! — Србадија изгуби битку на Косову, ето неверника на овај град.{S}  
 у старог рањеника, и напрезао се да не изгуби ни најтиши шапат са усана његових.</p> <p>Опазиш 
 моме слузи Ристивору, јер служећи мене изгуби славу да тебе послужи!...{S} Опрости и мени, нек 
се битка на Косову била без њега, да се изгубила, и да је Кнез Лазар погинуо, стресао би се од  
с густим веђама својим, седи му се брци изгубили у седој бради, а ова се повила по златним и ср 
} Знате и сами колико пута у мало главу изгубио није, само зато што неће да верује да неко може 
S} Право је да се сви на ме срдите, што изгубисте славну прилику да умножите славу своју.{S} Ве 
ду баш са те две ваше мишице; а може је изгубити само што не бејаше још два човека и два мача!{ 
 узимаше у руке узде да у седло ускочи, изгураше силом напред једнога седог старца, који сад ве 
 <p>„Страшније заповести не можеш ми ни издавати, него кад ме заклињеш Свецем мојим!..{S} Добро 
а!“ понављаше рањеник горко.</p> <p>„Ко издаде, издало га свако добро и овога и онога света?!“  
ко си црне среће!“</p> <p>„Сигурно опет издаја!“ привикаше неколико од властеле из свите војвод 
од властеле из свите војводине.</p> <p>„Издаја!{S} И никако друкчије него црна излаја!“ понавља 
ка војска сва искупи?{S} Зар вама, који издајама освајате а не јунаштвом?!{S} Ево да видите ко  
најмању седамдесет и пет, само се вазда издајеш за млађег...“</p> <p>„Нека ми је и деведесет и  
е би успео да наведе ни онога незнанога издајника на левоме крилу, ни Вука на десноме, да буду  
д уха до уха да око Господина Кнеза има издајника.{S} Људи Вука Бранковића шапутаху да војвода  
у спасаваш, а да се у њој самој не нађе издајника, који ће издајом својом да спрече спасење сво 
говори рањеник; „зна се само да је било издајника; сви смо то и осећали и видели; али нико не м 
али нико не могаше да прстом и поуздано издајника покаже!{S} На три дана пред саму битку пронос 
воме крилу, ни Вука на десноме, да буду издајници свога отачаства и свога Господара!“</p> <p>„С 
ао да је онемио.</p> <p>„Проклети да су издајници свога цара, своје браће и свога отачаства!{S} 
 у њој самој не нађе издајника, који ће издајом својом да спрече спасење свога отачаства!“</p>  
ћо!{S} Немам срца, јер осећам као да је издајство оних на Косову потекло од мога немара да вас  
стариш!{S} И није друго, кад те ето очи издају!“</p> <p>„Али, молим те, дедо, погледај само у о 
т скинуо; па онда, као са неке висине и издалека, гледаше непомично на слику, коју беше увезла. 
вљаше рањеник горко.</p> <p>„Ко издаде, издало га свако добро и овога и онога света?!“ питаше к 
ам је он жив и да нам је такву заповест издао, то се не устежем, кнеже, и теби да кажем:{S} Нис 
и отуда звекет и бубњаву, и донео их да издахну под зидинама од Орлова Града.{S} На отвореноме  
, који се сав тресаше од плача.</p> <p>„Издахнуо је на рукама мојих јунака, док га ношаху овамо 
видно дубоко ганут.</p> <p>„Пре него ће издахнути,“ настављаше Санџак-Бег своје причање, „замол 
енутку дохватно је оног првог око паса, издигао га у вис па га бацио као врећу памучне свите на 
 би га својим рукама дохватио, из седла издигао, па њиме треснуо о ледину да пукне као мехур!“  
олете и дохвати попа снажно око паса, и издиже онаку људину у вис; али се поп дочека на ноге, п 
олетети могле; изнад тога поља у позади издиже се вис с боровима и јелама; више њега голи сиви  
али не могаше дуже од једног тренућа да издржи погледе њене.</p> <p>„Па да проговорим одмах са  
копље с коњским реповима побијено беше, изиђе висок и личан човек, у долами од црвене чохе бога 
оја, сед као и он, пољуби Кнегињи руку, изиђе на двор, даде затрубити збор, викну оклопницима:  
>Војвода се не даде два пута молити.{S} Изиђе сам, да се види и поздрави са својим старим друго 
помолисмо се у себи како је ко знао.{S} Изиђе владика на амвон и великим крстом благослови све. 
ане извести.{S} Али не имађаше куда, па изиђе полагано и све као да се о нечему предомишља.</p> 
у бити готов!“ И није дуго потрајало па изиђе пред шатор, предаде запечаћену књигу Ивану и рече 
дару!{S} Ево да бројимо коње, па ако не изиђе најмање четири стотине, онда ја окат да идем у сл 
о!{S} И хајдмо сад к војводи!“</p> <p>И изиђе из шатора водећи оба млада витеза за руке.</p> <p 
 Ристивор ободе Јабучила па са заставом изиђе испред свога господара и пође напред.{S} Кнез се  
ого шта,“ прихвати Некудим. „Кад игуман изиђе уђох да запитам војводу какве има заповести за ме 
цвећем окићен, и у гомили девојака, што изиђе да гледа војску која се славом увенчана дома враћ 
јска те потисну нас.{S} Тада Кнез Лазар изиђе са својим оклопницима у прве редове.{S} Његово ок 
у ли отворена врата кроз која на терасу изиђе.</p> <p>„Јес’, видим те!{S} Хтео би да бегаш?{S}  
 <p>„Нема овде доста светлости, него да изиђемо пред шатор на видело!“</p> <p>И изиђоше пред ша 
, опознили; али опет боље је и позно да изиђемо него никако!{S} Нека душа Господина Кнеза са не 
ође свети час да се гине.{S} Али док не изиђемо на Косово, и док смо ево овде на нашем двору, т 
Господин Кнез Лазар позвао да на Косово изиђемо.{S} Јесмо се, на нашу несрећу, опознили; али оп 
прва заповест: да похитамо да на Косово изиђемо!{S} Ако се пожуримо, стићи ћемо још за видела.“ 
изиђемо пред шатор на видело!“</p> <p>И изиђоше пред шатор.{S} Беше сад већ у велико свануло, с 
ености старијих војвода и кнезова, који изиђоше мало по мало сви из шатора Господина Кнеза, и п 
ече кнез мирно и поуздано.</p> <p>У том изиђоше на сами врх брда. </p> <p>Наша три Србина устав 
у своју а левом свога унука.{S} Иза њих изиђоше све дворанке и дворани и сва чељад дворска, и м 
еза натклопо био!</p> <pb n="181" /> <p>Изиђоше на једну чистину, с које се видело како је тамо 
 да им прашта, пољуби се с њима.</p> <p>Изиђоше сви весели и радосни из цркве, и застадоше мало 
ч онда с мојим.{S} Или ћемо сва тројица изићи из шатора живи и здрави као три пријатеља, или ће 
 светује војводи да раде.{S} Око поноћи изишао је из шатора, те се по пољани проходао овамо она 
кнез ушао у ту дворану; сетан и невесео изишао је из ње.{S} Сетан и невесео остао је и за сво в 
мо, и да смо истина позно, ал’ тек опет изишли на Косово!{S} Друго, баш зато што смо се опознил 
 уђе у гомилу духовника, који из олтара излажаху, и тражаше да нађе попа Алексија.{S} Војвода м 
ута кад угледа како кроз капију дворску излажаше поп Каритон у богатој златотканој одежди носећ 
аш то младо своје Господско јединче, да излази на крваво поље?!“</p> <p>И онда се онај узвик „Ј 
ваке вере а и без сваке вере, не сме да излази на Косово.{S} А док му она добро оружана и права 
 пута бројах, сваки ми пут све друкчије излази!“</p> <pb n="192" /> <p>Узеше сад сва тројица да 
а са сваким од нас и са свима нама који излазимо да се боримо за Крст Часни и веру Хришћанску!{ 
 би била да, било ти било он, на Косово излазите; а два пута грехота да оба заједно пођете!{S}  
соба, и не дај им ноћас к својим четама излазити!“</p> <p>„Како ћу, кнеже, апсити моје властеле 
Крушевца, стигао у двор, али да не жели излазити преда њ,јер је прашњав и уморан.</p> <p>„Како? 
„Издаја!{S} И никако друкчије него црна излаја!“ понављаше рањеник горко.</p> <p>„Ко издаде, из 
ека да се заборави оно и сувише искрено излетање Винково у прошлост. „Прво је добро што ти је у 
 ћете га опевати оплакујући своје кости изломљене!{S} Ето то вам је!{S} Јесте да је грех, али н 
ислити, да се његову соколову оку ништа измакло није.{S} Нико од њега не зна боље да ли има там 
ми на видику Косова, па да нам се слава измакне?!“... „Еј, да жалосне смо ми среће!“...</p> <p> 
онде, у овој истој нашој клети,... овде измеђ мене и тебе!“</p> <p>„Ако си је доиста на јави ви 
</p> <p>Леже сваки на своју постељу.{S} Између њихових постеља — просто само простртих поњава п 
дворних црквица, са китњастим мостовима између кула.{S} Сваки је Орловић од пет стотина година  
игли један на другога људе своје, те се између њих сад бије љути бој.{S} Кажу има их већ пуно о 
 ћу се ја ноћас одмарати на овој поњави између вас двојице.{S} Сутра ћемо зором устати и Богу с 
уку не пољуби.</p> <p>Војвода га посади између себе и кнеза <pb n="94" /> Градоја.{S} Дворске с 
јвода и кнез Градоје стадоше по средини између једних и других војника.{S} На заповест војводин 
тора Господина Кнеза, и по шапуту којим између себе разговараху, видесмо ми на стражи, да се не 
ак.{S} У другом тренутку он је већ стао између Миросава и Витомира; у трећем тренутку дохватно  
} Не могу рећи да се ми властела кољемо између себе данас више него што је то некада било; али  
стела се завађала час са царем час опет између себе; али су онда духовници упадали с крстом у р 
не и копља; иза ње за конопац, затегнут између две заставе, повезао двадесет и пет ватрених коњ 
трији, и све крупнији и крупнији, те се изметуше у љуту свађу.{S} Диже се једна велика граја, и 
 заваде, е ето где се владике прогањају измећу себе и мачем и буздованом!{S} Бивало је и досада 
енци од плавог и црвенога цвећа пољског измешанога са јечмовим класјем.{S} Мало испред њега, по 
атеља, или ће од нас тројице само један измилити жив, али и он ранама покривен!{S} Слушали сте  
нез и Госпођа Кнегиња Милица раде да их измире, али до сада све забадава!“</p> <p>„О, господине 
ди па му рече:</p> <p>„Ево су се јутрос измирили и један другом опростили.{S} Сада те ја молим, 
да једно од овога двога: или ћете се ви измирити, или ћете се овде под овим шатором а преда мно 
 Да попови и калуђери хоће по мало и да измишљају, то сви знамо...“</p> <p>„Је си чуо, кнеже,“  
ају е да ли би по зраку полетети могле; изнад тога поља у позади издиже се вис с боровима и јел 
купина, дивљих ружа, вињага и леске.{S} Изнад ове зелене а мирисне живе ограде подизале су се в 
ина, да се нађу ако би се зажеднело.{S} Изнад постеље Ристиворове по високо у углу од два зида  
, са терасама на ступовима, са кубетима изнад придворних црквица, са китњастим мостовима између 
орњачу, која у дивном блистању трепташе изнад Истока.{S} Па онда нађе ведрицу воде, коју му је  
ном заставом, коју Ристивор развио беше изнад њега, чекаше мирно док се не искупише око њега на 
{S} Још су звездана кола стојала високо изнад Запада, кад се старац диже па рече Ристивору:</p> 
 показиваше како их је заповест кнежева изненадила.{S} Једни се загледаше у гриву својих коња;  
трепер ваздуха запири у лице, као да се изненадно негде у близини камена плоча одваљала са уста 
удима, све са лепоте призора који им се изненадно указа.{S} Пукла равница докле око допире.{S}  
/p> <p>Па старац сав зажарен, као да му изненадно из срца пламени у образе букнуше, диже се жив 
/p> <p>Млади властелин Иван беше устао; изненађен оним што гледаше узе се најпре крстити па онд 
ика молиш?!“ упита кнез снаху своју као изненађен, па се мало и намргоди. „Не могу ја једном бу 
њиге војводине!“ прозбори кнез очевидно изненађен и полу срдит. — „Што ли је било војводи да ми 
ца.</p> <p>„Како?!“ запита старац силно изненађен, па уставу Лабуда. „Шта рече ти то, синко?{S} 
вода гледаше неколико тренутака радосно изненађен у младога Боривоја, па га онда загрли и пољуб 
свега двеста војника?!“ запита Ристивор изненађен. „Вере ми се вараш, господару!{S} Ево да број 
Из Крушевца?!“ повикаше гости војводини изненађени, а неки од њих усташе из својих столова. „Да 
 напор, и душевни и телесни, оно велико изненађење да види човека, од којега је сенка тако чест 
 још да се сети, и шта још да прикупи и изнесе.{S} Кнез Градоје му додаде својом руком онај кон 
<pb n="94" /> Градоја.{S} Дворске слуге изнесоше преда њ свакојаке ђаконије, и дадоше му пехар  
раци сунца на заходу падаху у конат, те изношаху на бољи видик црвене, плаветне, зелене и жуте  
да — узбуђење беше и сувише јако за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај <pb n="208" /> силни н 
— узбуђење бејаше и сувише силно за већ изнурену снагу старчеву.{S} Онај силни напор, и душевни 
 само ако он — Марко — у истини може да изради у Мурата да њега <pb n="98" /> — Марка — призна  
ј страни колајне у дивном емаљу је била израђена допрсна слика госпође Мандалене.</p> <p>„Погле 
вила наша имена!“</p> <p>Кад се већ сви изредише на последњем <pb n="165" /> целивању, кнез Гра 
мазна стола од храстовине, у којој беху изрезани орлови и змајеви.{S} Столу у зачељу наслони за 
у на крила некаквога у храстовини вешто изрезанога змаја, положио руке по наслонима <pb n="6" / 
уг у перивој, седела је на сниској лепо изрезаној скрињи госпођа Мандалена.{S} Била је блеђа но 
дела је у истој таквој високој и богато изрезаној храстовој столици, млада једна жена, по висок 
 лепши, а верујте ми и млађи, но што га икада видех за последњих десет година од како га у двор 
ебе да молим да ми опростиш, ако сам те икада у животу што на жао учинио.{S} Ето се исповедих о 
ебом, које се -— чинило му се — више но икада застрло густим ројевима <pb n="150" /> звезда.{S} 
ро опремљена војника; наређивао би, без икаква прекора да се из његове ризнице допуни опрема по 
Косово,“ одговори му војвода сасвим без икаква узбуђења, „кад ето још ми није стигла ни половин 
 могао друкчије до да сузе рони и да се икаквоме добру не нада!“</p> <p>Ту се ратник заустави д 
S} По Богу брате, казуј нам даље шта би икако би?!“</p> <p>„Па и не знам вам, господо, све што  
у од два зида стајала је некаква велика икона, а пред њом је горело кандило, које несигурном и  
а у трпезарију, била је исписана велика икона Светог Јована Крститеља, кога је дом Орловићев сл 
ила на зиду у сребро окована чудотворна икона Богородице Тројеручице, коју је један игуман од р 
а које гораше у сребрним кандилима пред иконама у злато и драго камење окованим, беху искупљене 
 чудотвораца, и зар око светаца, и пред иконама, да читава војска од калуђера и дан и ноћ пева  
ја у свити његовој.{S} Тек што исцелива иконе пред олтарем и уђе у свој сто а допаде задуван и  
е његове што лежаху у једном куту испод иконе.{S} Чињаху јој се као да су засвагда умукле.{S} С 
стири, зар по црквама толике чудотворне иконе, и толике свете моћи од великих светаца и чудотво 
>Причало се много шта о чудотворству те иконе.{S} Није нико могао да погледа у свеца а да се ма 
разбуди, клече пред њега, подиже лице к икони и обе руке у вис, као да призивље милост Божју; п 
твори очи,</p> <p>Од онога кандила пред иконом просипала се тиха и слаба светлост само по соби  
стајао само да се спусти на колена пред иконом Спаситеља, и да се кроз сузе, а на глас, Богу мо 
реди да се запали велика воштаница пред иконом Светога Јована Крститеља!{S} Молим те, ко ти је  
и на рукама, а на прса своја наслоњену, икону Светог Јована Крститеља; поред попа корачаше ђаче 
од њих приђе к попу Каритону, да целива икону, и да се освећеном водицом пошкропи, е да би им Б 
ута, побожно и са светим страхом целива икону, па онда приђе још ближе и загледа се у бледожуто 
маче петрахиљ, приђе смерно пред велику икону великога свеца; метаниса три пута и узе жуборити  
роким разбојем, па час погледа на једну икону испред себе, час хитлено свиленим концем везе по  
о Ристиворе!...{S} Је ли још жив?...{S} Ил’ је под ранама умро?“ <pb n="206" /> питаше кнез, па 
рела?{S} Да ти нису двори поробљени?{S} Ил’ си јунак расрдио виле, те пустише воду у твоје рудн 
 ће неко од господе овога двора да умре ил’ погине, прилика једне игуманије може да се види как 
свима нанео срамоту, која се само мојом ил’ његовом крвљу спрати може!“</p> <p>„Кнез Миросав је 
еветом једном, која се само крвљу мојом ил’ његовом спрати може!“ говораше кнез Витомир доста м 
 трже из свога слаткога заноса.</p> <p>„Ил’ си оглухнуо или оболео те не чу колико те виках са  
 Ристивора.</p> <p>И сам султан Бајазит Илдирим, чувши за јунаштво њихово, објавио је свој турс 
а одваљала са уста хладног неког гроба, или пећине некакве у којој је пуно леда и снега.{S} Ива 
јани стојати на крштењу војводина чеда, или ћемо сви братски и нераздвајани јездити ка Косову,  
шатора живи и здрави као три пријатеља, или ће од нас тројице само један измилити жив, али и он 
 или да се разиђемо својим кнежевинама, или да сви, овако заједно пођемо у Крушевац да се тамо  
то ти је све изгинуло на бојним пољима, или помрло од рана и болештина по кућама својим.{S} А о 
, као да је смешно оно што Гојко прича, или као да и не слуша оно што он прича, него се сам сећ 
ита: „Јеси ли на страни војводе Милоша, или си на страни господина Вука?!“ Па кад јој кажеш да  
 звоно, а ви овде горе или сте заспали, или ослушкујете само грмљавини, те ситно звоно и не чуј 
о да се упустио у некакве дубоке мисли, или да пушта памтење своје да лута по Косову хватајући  
отмула нека тутњава, као да негде грми, или да негде дубоко испод земље некакав џин овда и онда 
ј да сваки може ићи или у своје конати, или у трпезарију или у перивој, али да је не узнемирују 
ротињи!{S} Ноћас, ако не можеш заспати, или ако заспиш па се пробудиш, моли се Богу за мене!“ у 
д овога двога: или ћете се ви измирити, или ћете се овде под овим шатором а преда мном мачевима 
ати са вашим костима здравим и читавим, или ћете га опевати оплакујући своје кости изломљене!{S 
исном сену под красном зеленом колибом, или и под још краснијим звезданим небом!“</p> <p>„Војво 
 Ако проведу ноћ у колу са женскадијом, или у певању уз пуне чутуре, кретаће се сутра натмурени 
" /> две недеље дана у Крушевцу слушао, или и својим очима видео!“</p> <p>„Почни само, почни, б 
"102" /> хоће, могао послати један део, или баш и целу стражу, на Косово.{S} Стари Милојко, врш 
же, силазити у трпезарију, да вечерамо, или нећеш?“ продера се нешто мало храпавим гласом поп К 
вораху: „Кажи нам само је ли све добро, или има нешто што добро није!“</p> <p>„То и јесте оно ш 
овест: да сваки војник, био он Јаничар, или био Спахија, Тимарлија или Зијаметлија, кад год га  
, нека нас казни, нека опет пусти сушу, или поводањ, нека нас пржи, нека нас топи, нека опет пу 
МПАРИЈА</p> <p>1899</p> <p>Цена 80 нов. или 1½ дин.</p> </div> <pb n="ii" /> </front> <body> <p 
помолити, па онда једно од овога двога: или ћете се ви измирити, или ћете се овде под овим шато 
а бирате само ово једно од овога двога: или ћете га опојати са вашим костима здравим и читавим, 
само двоје што се паметно учинити може: или да се разиђемо својим кнежевинама, или да сви, овак 
 у име Божје, одмах још овога јутра!{S} Или, могли би ево и овако: <pb n="119" /> Ти, војводо,  
лиш?!{S} Нема, кнеже, од тога ништа!{S} Или ћемо сви братски и нераздвајани стојати на крштењу  
но писмо?!{S} Ристиворе, попа овамо!{S} Или га доведи или га донеси!“</p> </div> <pb n="14" />  
аће да укрсти свој мач онда с мојим.{S} Или ћемо сва тројица изићи из шатора живи и здрави као  
га везана дотерам, да пред тебе падне — или бих га заклао!“</p> <p>Тек је старац преко усана пр 
на којој је Душан једну ноћ проспавао — или управо „пробдио“ како ми отац причаше.{S} Ево ће св 
S} Осем духовника у олтару и по једнога или двојице иза певнице никога другог у цркви не бејаше 
 он Јаничар, или био Спахија, Тимарлија или Зијаметлија, кад год га пут нанесе онуда, стане пре 
а ли је мање светаца што је мање јунака или је мање јунака што је мање светаца, то ја не умем с 
ута поклањали по прегрш сребрних динара или по који Млетачки цекин, а и господски гости ваши, к 
о му и господар чињаше.</p> <p>Два пута или три пута прекиде се онај молитвени жубор, јер по па 
ударах два пута у звоно, а ви овде горе или сте заспали, или ослушкујете само грмљавини, те сит 
ога, који, за то што је кукавица, не ће или не сме да носи свој крст, који му је Бог на рамена  
е сва војска крене у Четвртак пред вече или у Петак у јутру, па да најдаље у Суботу пред вече с 
Ристиворе, попа овамо!{S} Или га доведи или га донеси!“</p> </div> <pb n="14" /> <div type="cha 
е не зна ко луђе говори, да ли они луди или они твоји паметни!“ настављаше кнез па немирно хода 
 глави.</p> <p>Према старцу, и само три или четири корачаја од њега, седела је у истој таквој в 
осподину Кнезу да му помогнете победити или да с њиме славно гинете.{S} Огреших се тешко о Госп 
ат, рече свити својој да сваки може ићи или у своје конати, или у трпезарију или у перивој, али 
ђена, запињући језиком на свакој другој или трећој речи, говораше:</p> <p>„Молим те, бабо, не п 
војводе затрпа земљом као да је јеретик или неверник, а све само за то што се ви бојите владика 
мичи се натраг!{S} Не чекај да те мачем или буздованом погоним!“</p> <p>Боривој на своме Ждралу 
ода, да се договоре хоће ли поћи за њим или неће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
им да ме шаљеш на Косово; ако те оборим или се ти први умориш, онда поштено да останеш на двору 
није данас на чисто да ли си ти Патарен или ниси,“ прихвати горким осмехом кнез Миросав; „на чи 
ваши, којима сам пехаре с вином додавао или коње доводио, нису ме обилазили својим господским д 
латкога заноса.</p> <p>„Ил’ си оглухнуо или оболео те не чу колико те виках са степеница!...{S} 
 уздрхталим гласом, запињући мало о ову или ону реч, и устављајући се овде и онде као да мало д 
ћи или у своје конати, или у трпезарију или у перивој, али да је не узнемирују док их к себи по 
 /> о једном погодимо!{S} Ако ме обориш или се ја први уморим, не тражим да ме шаљеш на Косово; 
 да су нам уморна браћа наша видела, да им одморна браћа у помоћ долазе, може бити да сотона не 
властеле поче да помаже духовницима, да им појање што пуније буде.{S} Тада и млади војвода узе  
да млада момчад и девојчад не пусте, да им јасна грла одјекну веселим песмама?{S} Ти знаш да мо 
 и вас, господо другови и пријатељи, да им опростите што се огрешише о вас, само ето нека прво  
 Немој ноћас тога чинити.{S} Дај ми, да им за ноћас мој шатор буде тамница а ја тамничар! <pb n 
 са она два завађена властелина, узе да им говори:</p> <p>„Не можете се ви живи враћати дома с  
{S} А кад се сви искупише, онда поче да им говори овако:</p> <p>„Чули сте последњу заповест наш 
ко ње и њене свите згрнуо био и поче да им говори:</p> <p>„Хвала вам што сте дошли, да заједнич 
иђе к Миросаву и Витомиру па, у знак да им прашта, пољуби се с њима.</p> <p>Изиђоше сви весели  
и Србина уставише се у исти мах, као да им онај живахни поветарац, који им запири у лице, донес 
 Срби разбили Агарјане до ноге, тако да им је и цар погинуо... .“</p> <p>Ристивор не могаше даљ 
ела обојице киптио је зној.</p> <p>Тада им Ристифор приђе.</p> <p>„Уставите се, славна јуначка  
уги ухватише Славу Крилатицу!{S} Е нека им је срећно и честито, и јесу бољи јунаци од нас!“</p> 
е пуне свакојаког цвећа из перивоја, па им рече да свима војницима, који с кнезом на Косово пол 
има, којих црква тада већ беше пуна, па им јасним и звучним својим гласом мирно рече: „Јунаци!{ 
и притврђују цвеће за своје клобуке, па им онда викну:</p> <p>„Стан’те мало, децо!{S} Не дам ја 
адоје диже завесу на уласку у шатор, па им викну:</p> <p>„Е, сад ходите да видим јесу вам мачи  
 видесте ли где на Косову децу нашу“ па им се одговори: „Не видесмо ми њих нигде на Косову!“... 
Голубовићи све до времена Немањина, кад им Велики Жупан даде хрисовуљ да се унапред па до века  
онесе од некуд заповест „Стој!“ Застаде им реч у грлу и дах у грудима, све са лепоте призора ко 
ост, људи се једва хлеба прихваћају, те им је и срце посно!“</p> <p>„Е, па добро!{S} Доста си м 
а уза сами грм наместише седла, како ће им као узглавњаци послужити.{S} Сва тројица беху уморни 
чи, него, оборив погледе на земљу, рече им:</p> <p>„Господо, да пођемо у име Божје одмах!{S} И  
обуди она два млада властелина.{S} Рече им да ће пред шатором наћи воде да се умију, али нека н 
 изагна и Боривоја и Ристивора.{S} Рече им нека простру себи гдегод у којој колиби где су им во 
.</p> <p>„Јесте ме чули, господо!“ рече им свечано, „ја сам вам дао заповест; дао сам вам и раз 
авите се, славна јуначка господо!“ рече им тихо. „Уставити се, јер ено, рекао бих, светац вас м 
љиваше на Србе с лица, друге две зађоше им с левог и десног бока.{S} У тренућу ока бише три Срб 
 се освећеном водицом пошкропи, е да би им Бог и Свети Јован и на путу и на бојном пољу и на св 
уци.</p> <p>„Мачеве у корице!“ заповеди им војвода, <pb n="108" /> па кад виде да га послушаше, 
ази поток, пожури се међу жетеоце, кажи им: била се на Видов Дан велика битка, српска је војска 
сраме ни то име, ни царскога кума, који им га је дао, ни стару славу, коју су као Голубовићи ст 
 као да им онај живахни поветарац, који им запири у лице, донесе од некуд заповест „Стој!“ Заст 
х у грудима, све са лепоте призора који им се изненадно указа.{S} Пукла равница докле око допир 
наше Хришћанске земље!“</p> <p>„Хоћу ли им казати како Господин Кнез куне великом клетвом ко мо 
.{S} Повисило је госпоштину њихову, али им није повећало срећу.{S} Изгледало је као да племе њи 
а, а и средсреду му усколебасмо.{S} Али им притече у помоћ одморна војска те потисну нас.{S} Та 
 и о српску судбину на Косову!{S} Викни им ти твојом старом и славном виком: „<hi>Покајте се</h 
.{S} Отвори им очи да прогледају, озари им памет да увиде, омекшај им срце да осете да греше је 
сад стоје пред мојим шатором.{S} Отвори им очи да прогледају, озари им памет да увиде, омекшај  
опростили.{S} Сада те ја молим, опрости им и ти, у име своје и у име све господе и дружине наше 
во те и ја уз ову сиротињу молим, пусти им твога сужња; млад је, згрешио је, патио је, а сад би 
с, пола као срдећи се а пола као молећи им се. „Да потуримо ми на страну Саборе Светих Отаца, д 
утње своје, као да их — онако клањајући им се и ширећи пред њима крила своја — преклињаху да ни 
жу на вратима од њихових соба, и не дај им ноћас к својим четама излазити!“</p> <p>„Како ћу, кн 
едају, озари им памет да увиде, омекшај им срце да осете да греше један према другоме, да се гр 
ки; али не смемо ти на сигурно рећи док им се не бих ближе прикучио!“ одговори Ристивор.</p> <p 
чно да чита књиге староставне.{S} Читао им је те књиге до пола ноћи.{S} Око неко доба викнуше д 
зе са ројем златних пчела.{S} Богатство им није повисило славу, али је није ни засенило.{S} Пов 
жевић!“ Сељаци сложно прихватише, и ако им мало час кнез онако попреко одби ону молбу о перпера 
 њих двојица пођоше одмах да учине како им рече.</p> <p>Није дуго потрајало па се њих двојица в 
учитељем, погнуше главе па учинише како им је заповедио био.</p> <p>Кнез Градоје, шкргућући зуб 
дину Кнезу на Косово иде?!“ Иди, и тако им говори.{S} Ако у њих нема срдаца јуначких, наћи ће с 
 заједнички мало заложимо!“</p> <p>Тако им заповедаше кнез, те њих двојица пођоше одмах да учин 
 српски је цар Лазар јуначки пао!{S} То им кажи и ништа више!“</p> <p>Продера Ристивор својим к 
 сукнене капе, па гологлави слушаху што им он нешто говораше.{S} Није дуго потрајало па сељани  
љиви зрикавци ућуташе запрепашћени, јер им се учини да чују рикање једног џина.{S} Ристивор зас 
остру себи гдегод у којој колиби где су им војници.{S} А кад оста сам са она два завађена власт 
бе на првоме спрату од Нове Куле.{S} Ту им старац пружи десницу, коју они са страхом и поштовањ 
боди од таквих другова!“</p> <p>„Ево ћу им ја“ узе реч војвода, „са моје стране опростити што о 
ође?“ питаше Ристивор.</p> <p>„Како ћеш им то казивати, кад то Господин Кнез није писао народу  
хитро и весело на Косово дођу.{S} И још им кажи да великом клетвом кунем свакога, ко не дође а  
 Господин Кнез,“ поче Гојко, „а ено га, има већ по више дана на Косову!{S} Пре него ће се крену 
ојом још на Косову, видеће да Србадија, има још војске, и да није све на Видов Дан изгинуло; ак 
сео!{S} А и за невољу му је, јер, вели, има доказе како је неко Проказао цару Агарјанском тајна 
се војвода.</p> <p>„Нека је слава Богу, има доста и доброга!“ рече поуздано кнез Гојко, који је 
, оче, потеци горе одмах, кнез те чека; има да се чита велика књига која ето стиже од војводе!“ 
еш да разумеш моје бриге. <pb n="56" /> Има већ више ноћи како ока склопити нисам могла.{S} Јут 
/p> <p>„За јунака погибије нема!....{S} Има смрти,“.... рече кнез мирно и поуздано.</p> <p>У то 
и може шестоперцем добро да се баци.{S} Има једно што наш Боре, ако је прави Орловић, не може — 
„Има вам, брате, чиме да се поносимо, а има и што може бригу да задаје.{S} Ето да вам почнем!“< 
а војска искупи.{S} Мимо кнеза Будисава има још да дође и кнез Добромир Иванишевић, и кнез Деси 
дованима отимају епархије; Истина је да има и калуђера који сами пале своје манастире: истина ј 
је. „Све је како велиш.{S} Истина је да има данас владика које буздованима отимају епархије; Ис 
м само смести своје људе, и увери се да има за њих доста бела хлеба и црвена вина, а доста зоби 
 многи и многи поп постао просјак, и да има калуђера који су се у гусаре одметнули.{S} Али знат 
ли и сам чуо, да ли доиста може неко да има у Србадији коме је до певања!{S} Као да не могаше н 
ци од уха до уха да око Господина Кнеза има издајника.{S} Људи Вука Бранковића шапутаху да војв 
 у десно; тамо, видите, иза оних топола има бистар поток, на коме сам се ја већ умио и Богу пом 
ви такви.{S} Хвала Богу, и међу млађима има добрих јунака.{S} Шта, зар мој Милан није био јунак 
ћу да их кунем, јер знам да и међу њима има добрих јунака и честитих Срба; али ћу за цео остата 
вље и славу Божју!{S} Ако у Бога доиста има светости, праведности и сажаљивости, онда не може б 
 Град, старинска и славна кућа Орловића има само две мушке главе: кнеза Градоја, старца од седа 
абучила,“ рече кнез; „али што ћу му кад има несрећу да га јаше човек, који мисли да је главно г 
 се сви искупе на Косово, колико их год има, па да видиш шта ће бити од њих!...{S} Док само наш 
стићу вам одмах све сужње колико их год има у тамници двора нашег...{S} Све што од вас тражим т 
ман изиђе уђох да запитам војводу какве има заповести за мене. „Прво“ рече војвода, „имам ја те 
 заветујемо да ћемо ми, колико нас овде има, братском ревеном подићи цркву код гроба војводина! 
S} Нека не буде кривде у оружју, ако је има у срцу вашем!“</p> <p>„Кнеже,“ узе реч Витомир, „ак 
/p> <p>„Смешно ми једа видим какве муке има Ристивор с Јабучилом!{S} Неће му коњ натраг, него х 
Градоје од Орлова Града. „Да таквога не има сокола!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сут 
није.{S} Нико од њега не зна боље да ли има тамо каква опасност, да се бој отпочне пре него што 
од мога кумашина Бошка Југовића!{S} Али има још пуно других наших јада!{S} Ето ниси могао сврат 
ху: „Кажи нам само је ли све добро, или има нешто што добро није!“</p> <p>„То и јесте оно што ј 
 и мало вина ако га још у твојој чутури има.{S} Да одморимо и себе и коње до пред зору!“</p> <p 
 господару, на тој дивној причи у којој има велики пуок за млађе!{S} Мени је мој покојни отац г 
{S} Причају да сад међу млађом господом има пуно њих, који веле да су свеци и чудеса њихова про 
и опет, синко мој, у томе што си учинио има пуно, пуно јунаштва!{S} Нека ти је просто од нас, а 
е ћу!{S} А сад нека Некудим настави ако има што!“</p> <p>„Нема много шта,“ прихвати Некудим. „К 
, немојте, господо и браћо, него колико има нас данас овде ми да се кренемо, у име Божје, одмах 
мо на мах, да после свега што се десило има само двоје што се паметно учинити може: или да се р 
се Иван, па онда додаде: „А под сигурно има и авети да се јављају!“</p> <p>„Како да нема?{S} Од 
гово и да му спалимо и разоримо све што има, да не остане ни камен на камену!“</p> <p>Стари кне 
е он могао то и друкчије да нареди, јер има међу вама који би по слави свога имена и по крепост 
е између њих сад бије љути бој.{S} Кажу има их већ пуно обрањених, а биће их и мртвих.{S} Похит 
у Кнезу једва са половином војске, коју има право да очекује!...{S} Боље је да причекамо дан дв 
радоја.{S} Вуканов дом кумује моме дому има већ двеста година, али бих ја пре и мога милога кум 
оју Змајеви љубе!“</p> <p>„Зар у истину има овде девојка коју Змајеви љубе?“ питаше Иван зачуђе 
сте оно што је мучно!“ прихвати Гојко. „Има вам, брате, чиме да се поносимо, а има и што може б 
ко ће ти га знати?“ одговори Ристивор. „Има их пуно, и малих и великих.{S} Велике већ и од нево 
S} Чух Кнеза како онима око себе рече: „Има их много њих који су требали да су стигли, а још ст 
а читању књига и туђег писања настави: „Има, вели, доста људи, али нема доста оружја; истом је  
ши неки чин из свете летурђије.</p> <p>„Има овде две књиге!“ рече млади кнежевић. „Једна је уме 
еви љубе?“ питаше Иван зачуђен.</p> <p>„Има, брате, дивно лепа и здрава девојка.{S} Могу ти је  
S} Казуј нам још шта си видео.“</p> <p>„Има, кнеже, пуно шта што казује како је срце у народа у 
езом погоди те на миру разиђу.“</p> <p>„Има још нешто што бих ја хтео да питам кнеза Градоја,“  
мова у горње дворане извести.{S} Али не имађаше куда, па изиђе полагано и све као да се о нечем 
p> <p>„Молим те, бабо, не помињи га!{S} Имај милости према љуби сина твога!{S} Не помињи име, к 
 ти за Косово!{S} Оно истина и кукавице имају крила, само што орлови лете к сунцу у висине, а к 
е ако је какво за њих одређено.</p> <p>„Имају за твоје људе спремљене колибе, <pb n="82" /> и П 
 уз пуне пехаре својим јунаштвом хвале, имали твоје јуначко срце, мој Лабуде, мој верни друже!“ 
чије било за наше младости!{S} Онда смо имали свагда десет пута више људи но оружја, и мучили с 
им.{S} А ово сад што је остало, то није имало срца ни онда, па га нема ни сада!“...{S} А биће,  
ности у првим тренуцима.{S} По више њих имало је да одбија ударце, а по гдекоји је понео за спо 
ворово.</p> <p>„Јесте, госпођо кнегињо; имам и ја тебе много и за нешто велико да молим!{S} Па  
ци да говориш!{S} Али код твоје доброте имам срца и лудо да говорим.{S} Знам да ме можеш само п 
реш, учинићу ти како ето желиш.{S} Него имам сад и ја тебе да запитам за нешто!“</p> <p>Па онда 
а не мења!{S} И то је све што вам ноћас имам да кажем!{S} А сутра зором чућу шта имате ви мени  
аповести за мене. „Прво“ рече војвода, „имам ја тебе да молим да ми опростиш, ако сам те икада  
 да ти кажем.... немој нам замерити,... имамо за нешто да <pb n="67" /> те замолимо.{S} Знаш до 
сами пале своје манастире: истина је да имамо два пута више попова но парохија, и пет пута више 
>„Зар ми сви,“ рече кнез, — „зар ми сви имамо коње и клобуке цвећем окићене: једини Ристивор да 
 узе реч кнез Градоје:</p> <p>„Прво што имамо да свршимо то је да испунимо последњу жељу нашег  
ра у часу у коме је славно погинути.{S} Имао си добру мајку, па можеш да разумеш моје бриге. <p 
} Господин Кнез је једини јунак који је имао права да куне и прокуне.{S} Његова ће клетва сапле 
ило поверовати ни оном другом.{S} Ко је имао срца за ову земљу, није могао друкчије до да сузе  
ћута као човек који је казао све што је имао да каже.{S} Силно се застидео био; образи му беху  
жи, али који је сад још срећнији што је имао срећу да, мислећи на тебе, погине у служби земље г 
 поп, али си грешан човек.{S} А ниси ни имао прилике да се покажеш колико си јунак!“ рече кнез. 
94" /> си се срдио на ме.{S} Сигурно си имао право што си се срдио.{S} Него ми је сад двојином  
војни,“ настави стари кнез; „и још ниси имао прилику да <pb n="69" /> од цара заслужиш челенку. 
 и растужена. „То си ти мало вере у нас имао, кад ни старом господину ни мени ништа о томе поме 
јнога витешког оца.{S} Према своме деду имао је право страхопоштовање, не само што му је дед, н 
мам да кажем!{S} А сутра зором чућу шта имате ви мени да кажете!“</p> <p>И онда кнез Градоје ућ 
 пођете!{S} И три пута грехота, кад ево имате мене у замену да пошљете!“</p> <p>Старац, се окре 
руго!{S} Бој је трајао неколико сахата, имаће да се прича годинама!“</p> <p>И опет приповедач з 
па да даде не једну него две војске!{S} Имаће цар наш и без нас доста војске!“ По гдекоји момак 
не падне мртав.{S} Онај који остане жив имаће да укрсти свој мач онда с мојим.{S} Или ћемо сва  
од, и младу чељад у робље да одводе.{S} Имаћемо зар прилике да тргнемо мачеве, да одбранимо по  
 дворским девојкама, <pb n="65" /> које имаху котарице пуне свакојаког цвећа из перивоја, па им 
уг у овој нашој дружини!{S} Снахо моја, имаш ли откуд ма само зелен листак за нашега Ристивора? 
 као и они!{S} И још те за једно молим: имаш по закону права да ова два бунтовна властелина бац 
емена, чувај сваки своје огњиште ако га имаш!“</p> <p>„А што му не разби буздованом главу, те д 
’, млади властелине, казуј нам даље шта имаш!“</p> <p>„Како ти рекох, господине војводо,“ наста 
иће да ти није лако да и мене чујеш кад имаш да чујеш толике!{S} Али шта ћу ја?{S} Ти знаш да ј 
, али који мени није мио.{S} Тебе, који имаш верно и храбро срце, молим не као слугу него као м 
јвода од војске светаца, под сигурно ти имаш слободе и приступа код Свете Тројице кад год хоћеш 
и сретне прве ране, синко!{S} Колико их имаш?“ питаше старац.</p> <pb n="205" /> <p>„Три, дедо! 
жеву — он се јави Кнегињи па јој рече: „Имаш, Госпође, пуно дворана и дворских госпођа и девоја 
и са некаквим силним узбуђењем.</p> <p>„Имаш ваљада ти мени што да кажеш?{S}1!“ упита га она св 
ма!“</p> <p>„Ти си ево сам окаљао своје име ноћас!“ рече војвода. „Није мени жао твога имена, а 
предај мој поклон, а не помињи јој моје име!“</p> <p>Кнегињи се крупне очи напунише сузама.{S}  
уги човек, и мени је прво да чувам моје име и част мога дома!“</p> <p>„Ти си ево сам окаљао сво 
{S} Свима је нама наше отачаство и наше име подједнако мило.{S} И с тога ја велим да је сада пр 
ој крвни непријатељ кнез Н.“ (каза он и име, само ти га ја не казујем јер не би право било!), „ 
сти према љуби сина твога!{S} Не помињи име, које усне моје, од ових шеснаест година како сам у 
че мој!“ рече му. „Србадија ће помињати име војводе Радича, кад давно и давно буде поборавила н 
ладио а моју памет подсетио да ја носим име Орловића!“</p> <p>„Немој да бројимо године!{S} Дај  
} Цар, кога је Бог поставио да у његово име правду народима дели, иде сад с војском само на Лаз 
> <p>Тек је старац преко усана превалио име „Станко“, а Манда једним кроком дође до њега сва бл 
 који он на светом крштењу прима српско име!{S} Пуштај ти нас друге, а с Вуканом ето остани па  
а не пада таква срамота на наше јуначко име једног јуначког Хришћанског народа, јер наша срамот 
 је твоја жеља да видиш какво ће славно име твој првенац на крштењу да добије.{S} Нико ти за ту 
кад не заборављај да носиш једно славно име, које су ти твој отац и твој дед светло предали, ко 
 имена, али ваља мени да браним поштено име српске властеле и српске војске.{S} И тебе, кнеже М 
је дом Орловићев славио као своје крсно име.</p> <p>Причало се много шта о чудотворству те икон 
едан према другоме, да се греше о добро име својих родитеља, да се греше о своју дружину, о сво 
ићима старали су се да не посраме ни то име, ни царскога кума, који им га је дао, ни стару слав 
 питаху: „Ама, ко је, казуј му проклето име ако га знаш, да идемо да му побијемо све што је њег 
/p> <p>„Прекрстите се, децо моја, па, у име Божје, хајд’те у седла!“</p> <p>Зазвекташе панцири  
Ја још <pb n="163" /> једном вас све, у име целе моје дружине, молим опојте нам војводу по зако 
S} Сада те ја молим, опрости им и ти, у име своје и у име све господе и дружине наше!“</p> <p>В 
отварајући писмо, „ево, синко, читај, у име Божје, књигу војводину!“</p> <p>Госпођа Манда проша 
 има нас данас овде ми да се кренемо, у име Божје, одмах још овога јутра!{S} Или, могли би ево  
Ристивора и Боривоја: „Устајте, децо, у име Божје и у добри час!“</p> <p>Ристивор скочи на ноге 
 душе скинуо.</p> <p>„Сад ћемо, децо, у име Божје, да наставимо пут!“ рече Боривоју и Ристивору 
деш војске што више можеш.{S} Ја већ, у име Божје, полазим, јер као Господар Србадије и треба д 
на сигурно тај дан у вече, па ћемо се у име Божје лицем на Видов Дан кренути.{S} Ако Бог хоће,  
молим, опрости им и ти, у име своје и у име све господе и дружине наше!“</p> <p>Војводи се скид 
рекла му је Госпођа Милица; „ето пођи у име Божје, и нека те мој благослов прати а Кнежев нек т 
рили, само су заборавили да утврде ко у име свију да говори.{S} Виде кнез то њихово гуркање, и  
, рече им:</p> <p>„Господо, да пођемо у име Божје одмах!{S} И да се пожуримо да стигнемо кнеза  
веран и мио властеличић.{S} Сутра ћеш у име Божје поћи с мојим сином и са старим господарем, да 
буду, <pb n="144" /> и громко викну: „У име Божје!{S} Напред!“ Не умем ја вама описати ону грмљ 
а левом крилу неки војвода — не знам му име, да Бог да се никад и не знало! — да је, рекох, нек 
шао к непријатељу!“</p> <p>„Проклето му име и колено!“ повикаше неки од властеле гневно, док др 
да је првенац војводин добно на крштењу име земље Господара, Кнеза Лазара, онда народ, певајући 
пале нову једну звезду у славу јунакова имена, те она гори вечном неугасном светлошћу и својим  
ер има међу вама који би по слави свога имена и по крепости свога срца боље од мене могли да во 
ас!“ рече војвода. „Није мени жао твога имена, али ваља мени да браним поштено име српске власт 
 кад давно и давно буде поборавила наша имена!“</p> <p>Кад се већ сви изредише на последњем <pb 
ово Господину Кнезу.{S} Тако ти светлог имена дома твога, не оклевај него крећи војску и жури с 
м: тако ти Светога Јована, твога крсног имена, остани да крстимо чедо, које ми је Бог у овако з 
p>„Казуј само!{S} Казуј, тако ти крсног имена твога!“ привика по више њих из свите војводине у  
сило:“ узе реч млад један властелин, по имену Витомир. „Пре пет година путовах у Дубровник, да  
н мало пребледе и преста појати.{S} Али ипак мирно дочека да се света песма доврши, па онда, не 
ког раста, с нешто мало по дугачким али ипак облим, као млеко белим лицем, дивно срезаним румен 
двору, пред очима кнежевим, мачевима не исекоше, како је по њима настала велика завада и у само 
бистра речица, из које сребрне пастрмке искачу као да огледају е да ли би по зраку полетети мог 
ред олтарем — велики гвоздени светњаци, исковани мајсторским чекићем у грање и лишће, кроз које 
те се кнез Градоје духовницима, „чим се ископа гроб, спремите се да се тело нашег војводе опоји 
укоп војводе Радича: шатор дигнут, гроб ископан, и тело војводино положено у ковчег на брзу рук 
рава ти је напаст.{S} Тек ће по неки да искочи кад му се и не надаш!“</p> <p>„Онај наш поп Малв 
 мантију, засука рукаве од антерије, па искочи као помаман на чист патос према кнезу. „И само д 
у земље у гроб на ковчег војводин рекав искрено и од срца: „Нека ти је лака земља српска!“ Пост 
едва дочека да се заборави оно и сувише искрено излетање Винково у прошлост. „Прво је добро што 
 шта Грци, шта Угри?{S} Ама нека се сви искупе на Косово, колико их год има, па да видиш шта ће 
 па с њима дођи на Косово кад ти се сви искупе; али нас, који смо ево већ овде, испраћај ти још 
 заставу, спусти под њу мехове с вином, искупи око ње бубњаре и трубаче, нека ударају у бубње и 
тамо све наше коње из подрума дворских; искупи сву чељад и однесите седла, и копља, и мачеве, и 
отрчаше к оном храсту, како се сва моба искупи око Ристивора, како, кад овај скиде свој калпак, 
едосте дочекати да се српска војска сва искупи?{S} Зар вама, који издајама освајате а не јунашт 
ичекамо дан два, те да ми се сва војска искупи.{S} Мимо кнеза Будисава има још да дође и кнез Д 
почне пре него што се сва српска војска искупи.{S} Мислиш ли ти, кнеже, да нам већ давно не би  
ло као уморним очима, по господи што се искупи око њега.{S} Војвода се пригну к њему па га запи 
едној пољани, обраслој високом папрати, искупила и сместила уз Орловићеву чету скоро сва војска 
и јутрос осванула.</p> <p>Гомила Турака искупила се пред зеленим шатором Санџак-Беговим и око њ 
 к мени на Косово, не би ли се сви тамо искупили до у Недељу пред Видов Дан.{S} Поручи свима да 
н Кнез нас је позвао да се сви око њега искупимо најдаље до Видовдана; друго, страх ме је хоће  
зницама и да обиђу све коваче, не би ли искупио још што мачева, копаља и буздована.{S} Боjи се, 
 у манастиру, једне зимње вечери игуман искупио сву братију у трпезарију око некаквога Светомир 
да настави:</p> <p>„Ето ни један!...{S} Искупише се лепо око заставе, баш као да је сабор; отво 
беше изнад њега, чекаше мирно док се не искупише око њега на убојним својим коњима сви кнезови  
ен.</p> <p>Турци одјахаше од коња па се искупише око рањених Срба.{S} О Ристивору мишљаху да је 
сви кнезови и властела.{S} А кад се сви искупише, онда поче да им говори овако:</p> <p>„Чули ст 
крчму и сва властела.{S} Сви се ћутећки искупише око рањеника.</p> <p>„Тек ти бејах опремио Рис 
ad>V</head> <p>Кад се већ сви под липом искупише, узе реч кнез Градоје:</p> <p>„Прво што имамо  
жне и дубоке мисли.{S} Око њега се опет искупише сви кнезови и властела, те сваки баци грудвицу 
{S} Изгледало је као да се неки сватови искупљају, и да се чека само на свирце па да се живо ко 
} Ми смо овде на пољу, на коме се истом искупљамо.{S} Могао сам ја и да не дођем!{S} Дошао сам  
настави он опет сам од себе. „У вече би искупљао <pb n="138" /> око себе сву велику господу и в 
 потицаху, а сва се онде <pb n="125" /> искупљена војска растопи у народ и стопи с њиме.</p> <p 
а у злато и драго камење окованим, беху искупљене неколике дворкиње.{S} Збијене у гомилу у једн 
тору; нечија их рука силно размакну.{S} Испаде испод шатора војвода Милош, а за њим узастопце И 
ји од двора.</p> <p>Тек најпосле ето га испаде Ристивор, гологлав, носећи у левој руци свој кло 
воре!“</p> <p>Однекуд доле испод терасе испаде на мраморну авлију млад момак, красног лика, вис 
у на који се тераса наслањала, Ристивор испаде, поклони се дубоко пред старцем, па рече:</p> <p 
маже!“ рече Ристивор усплахирен.</p> <p>Испаде кнез Градоје с Боривојем пред шатор и чуше доист 
 по кратком премишљању настави:</p> <p>„Испадосмо сви из цркве и пред цркву.{S} Кнез се три пут 
о викну момцима: „Коње!{S} Овамо коње!“ Испадоше за њима још неке војводе и кнезови; чух их как 
мо оком тренуло, три коњика, три Србина испадоше испод грма на чисто поље, и најпре ходом па он 
а од жутога воска.{S} На своду, који је испао мало напред над огњиштем, да не да диму да се са  
дом, а после ћемо већ чинити метанија и испаштати се.{S} А већ ваља да нећете ни ви заборавити  
но раздрагана, скочи на ноге и кликћући испи пехаре.{S} И једва се уталожише и опет поседаше у  
крије, наже пехар с вином и полагано га испијаше.{S} Али не беше испио ни до половине кад се ус 
„Дајте, господо, да се дигнемо и пехаре испијемо у славу и у здравље духовника који се не деле  
 и полагано га испијаше.{S} Али не беше испио ни до половине кад се устави.{S} Уста на ноге, до 
а зидина према овој, а лево од огњишта, исписана је била сва великом сликом онога удеса, од кој 
се са њега повија у трпезарију, била је исписана велика икона Светог Јована Крститеља, кога је  
 су се очи обвикле крупним и разговетно исписаним писменима у нашим црквеним књигама, а ово је  
зу своје главе, нађоше под њим листину, исписану руком војводином а прибодену у земљу једним од 
n="154" /> заврти?!{S} Него боље дај да испитамо слуге војводине, да видимо да ли је какве пору 
сретниче!“ И ево се кајем!{S} Ево ти се исповедам!{S} Ево ти нож којим те хтедох убити!{S} Везу 
песму: „Тебе Бога хвалимо, тебе Господа исповедамо!“</p> <p>И стари кнез Градоје беше силно раз 
 шапат његов: „Покај се, несретниче!{S} Исповеди се кнезу, па ће ти Бог опростити!“ Кад год бих 
зе да говори сузе лијући; „ево да ти се исповедим, па реци како хоћеш: обећа ми твој крвни непр 
 и паде на колена.</p> <p>„Ево да ти се исповедим!“ узе да говори сузе лијући; „ево да ти се ис 
терета са душе скинеш.{S} Хоћу да ти се исповедим и да ми опроштајну молитву очиташ!“ И исповед 
а у животу што на жао учинио.{S} Ето се исповедих оцу Пајсеју, очита ми опроштајну молитву и об 
м и да ми опроштајну молитву очиташ!“ И исповедих га; и очитах му опроштајну молитву. „Хвала ти 
а и за властелу на једној лепој рудини, испод велике стене која се и зваше Царева Громада, а ис 
ој, подигао вењаке покривене липовином, испод њих наместио дрвене столове, а по столовима беле  
стене која се и зваше Царева Громада, а испод које